1

Poljoprivredna stru�na služba Zaje�ar

������������������������ ��

B R O Š U R A

BESPLATAN PRIMERAK

Tel. 019/436-865 Fax: 019/429-185

E-mail: psszajecar@ymail.com

NAVODNJAVANJE POVR�Aautor V. Aleksi�, dipl.ing.

Decembar, 2010. godine

2

Poljoprivredna stru�na služba “Agroznanje” Zaje�ar N. Paši�a 37/4, 19000 Zaje�r;, tel. 019/436-86;, fax. 019/429-185; e-mail: psszajecar@ymail.com

NAVODNJAVANJE BORANIJE (leguminozno povr�e )

Pod nazivom «Boranija « podrazumeva se mlada ne dozrela mahuna neke vrste selekcionisanog pasulja. Ako se taj pasulj gaji kao povrtarska biljka , proizvode se sveže

( zelene) mahune, a ako se gaji kao ratarska biljka , proizvode se zrele mahune sa zrnom.

Boranija je kratke vegetacije , može da se propizvodi tokom cele vegetacione sezone 60-90 dana. Za toplu ili hladnu preradu gaji se u navodnjavanju kao postrni usev , tada se intenzivno navodnjava prvo zalivanje se obavlja po potrebi posle setve a naredno po turnusima u

modificiranom obliku svakih 5-10 dana

normom zalivanja koja treba da prokvasi 40 cm kod rane prole�ne setve boranije zalivanje se

vrši po kriti�nim fazama po potrebi od

cvetanja do tehnološke zrelosti

Režim navodnjavanja treba uskladiti sa vremenom proizvodnje , odnosno evapotranspiracionim zahtevima sredine , zemljištem ,fazom rasta i razvi�a

NAVODNJAVNJE PASULJA

Ukupne potrebe pasulja za vodom variraju od 300-500 mm U našim rejonima oko 400 mm Pasulj ima srednje dubok korenov sistem , koji je snažno razvijen u površinskim slojevima zemljišta sa slabim lateralima , može prodreti i do 1,5 m dubine aktivna rizosfera odakle usvaja vodu je 0,5 m najkriti�niji period prema deficitu vode je u

cvetanju i formiranju mahuna , tada deficit

vode naglo smanjuje prinose , a u izrazito

sušnim godinama može izgubiti prinos u celini Pasulj se vrlo uspešno može zalivati prema promeni boje mladog liš�a . Kad nastupi deficit vode u zemljištu vršno liš�e dobije plavozelenu boju do tamno zelenu što je znak da treba po�eti sa zalivanjem u našem rejonu , pasulj bi trebalo zalivati do

3 puta u zavisnosti od uslova godine , sa

normom koja prokvašava 50 cm

PRINOS 3,5 t/ha

NAVODNJAVANJE GRAŠKA

Vegetacioni period traje 65-100 dana za proizvodnju zrelih zrna potrebno je još 20 dana. Povrtarski grašak ima kratku vegetaciju seje se krajem zime ili u rano prole�e Period vegetacije mu karakterišu niski evapotranspiracioni zahtevi sredine , kod nas

�esto gaji bez navodnjavanja

U poslednje vreme gaji se u navodnjavanju ,

jer omogu�uje drugu setvu za zrno ili

tehnološku preradu.

Navodnjavanje mu stabilizuje prinos na

visokom nivou i ostvaruje bolji kvalitet zrna u

pogledu ujedna�enosti zrenja, tvrdo�e , boje.

Zalivni režim je jednostavan , izvodi se prema kriti�nim fazama po poterbi obavljaju se dva zalivanja u fazi cvetanja i nalivanja zrna Norma zalivanja treba da prokvasi 30 -40 cm Jedno zalivanje u fazi cvetanja uvek je dalo pozitivan efekat na pove�anje broja mahuna i zrna u njima PRINOS 8-9 t/ha , semena 4t/h

3

NAVODNJAVANJE KRASTAVCA , DINJE I

LUBENICE familija tikava

Krastavac krajnje rasipni�ki troši vodu , ima veoma razvijenu vegetativnu masu koja intenzivno transpiriše a koren se razvija u površinskom sloju 20-25 cm dubine , odakle voda vrlo intenzivno isparava

-Potreba krastavaca za vodom je 250-400 mm u zavisnosti od toga dali je rana , letnja ili kasna proizvodnja - u vreme setve zemljište treba da je optimalno vlažno . U suprotnom se obavlja predsetveno zalivanje i nakon nekoliko dana kada se zemljište prosuši izvodi se površinska priprema i setva -Poslesetvena zalivanja su rizi�na , jer

može do�i do stvaranja pokorice , može se

intervenisati malim zalivnim normama da

bi se razmekšala pokorica

-Do po�etka obrazovanja zametaka

obavljaju se umerena zalivanja , da bi se

spre�io intenzivan porast vegetativne

mase i omogu�ilo formiranje ve�eg broja

ženskih cvetova

Turnus je 4-8 dana u zavisnosti od uslova proizvodnje U po�etku cvetanja preporu�uje se još

oskudnije zalivanje , �ak i da se izostavi

jedno zalivanje da bi se poboljšala

oplodnja i formiranje ženskih cvetova

- od po�etka formiranja plodova u

periodu berbi , neophodno su �eš�a

zalivanja svakih 3-5 dana , naravno

turnusi u modificiranom obliku

-Nedovoljna vlažnost u periodu

plodonošenja uzrokuje prekid porasta

mladih zametaka , plodovi se deformišu ,

krive , smanjuje se prinos, pogoršava se

kvalitet(gor�ina plodova), opada im

tržišna vrednost

-Ukoliko se primenjuje zalivni režim prema vlažnosti zemljišta tehni�ki minimum vlažnosti u vegetativnom porastu 70%PVK , za

vlažnije rejone 60% PVK

-period plodonošenja 75-80% PVK Krastavac je toploljubiv usev osetljiv je na hladnu vodu , min 20 oC . Zalivanje treba obavljati kada su srednje dnevne

temperature u prole�e niže od 11 o c , i leti 15 -17 oC

-Zalivne norme su male 20-30 mm , prokvašava se sloj 20-30 cm . U po�etku vegetacije 15-20 mm . Obavlja se ve�i broj zalivanja , velika je norma navodnjavanja BRAZDAMA ; OROŠAVANJEM ILI KAPANJEM , SUBIRIGACIJA ;MIKROKIŠENJEM zalivanje svakodnevno , onoliko vode koliko dnevno utroši na evapotranspiraciju održava se vlažnost oko PVK

Uzgoj uz vertikalnu potporu (mrežu ) , na foliji ili mikrokišenje ukoliko se koristi mal�. PRINOS 40-50 t/ ha Lubenice i dinje se u našim uslovima gaje bez navodnjavanja . Smatra se da su otporne na sušu , jer imaju dubok korenov sistem , koji prodire kod dinja do 1,5 m dubine , kod lubenice do 2m

10-20 kg / biljci U aridnim i semi aridnim rejonima ovi usevi se obavezno navodnjavaju

-Posledice suše u po�etku vegetacije u vegtativnom porastu su nerazvijene biljke koje kasnije nisu u stanju da formiraju visok prinos -kriti�ni period za vodu je u fazama

cvetanja i plodonošenja

-Ukupne potrebe za vodom su 400-600

mm

-zalivanja su re�a sa ve�im normama

zalivanja 40 cm dubine

lubenice su još otpornije na sušu treba prokvasiti sloj od 60-80 cm dubine ZALIVNI REŽIM PREMA KRITI�NIM FAZAMA 1-2 zalivanja jedno u fazi cvetanja dva u po�etku porasta plodova Ksnija zalivanja mogu da produže sazrevanje , smanjuju kvalitet , sdrže manje še�era i ostaju bez odgovaraju�eg ukusa

BRAZDE I KIŠENJEM

4

NAVODNJAVANJE KROMPIRA Solonaceae

13,6-30 t/ha u navodnjavanju

Krompir je važna poljoprivredna biljka , po obimu proizvodnje u svetu je na IV mestu Prinos krompira je u direktnoj korelaciji sa navodnjavanjem i �ubrenjem Sorte iz grupe ranih krompira imaju

vegetacioni period 90-120 dana, srednje 120-

150 i pozne 150 -180 dana.

-prinos je u korelaciji sa dužinom održavanja zdrave lisne mase (cime krompira) -krompir je vrlo osetljiv prema vodnom stresu , povoljno reaguje na povolnji vodni režim zemljišta -potrebe za vodm su 460-480mm Dinamika potrošnje vode na evapotranspiraciju raste od sadnje, dostiže visok nivo krajem juna , kada je intenzivno razvijena lisna površina Maksimalna sredinom jula i zadržava visok

nivo evapotranspiracije do polovine avgusta,

onda opada do polovine septembra

Dnevno troši oko 3,5 mm vode max 7-8 mm, po�etkom vegtacije oko 1mm, juli-avgust 5mm zalivni režim treba prilagoditi uslovima godine Nedostatak pristupa�ne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi ve�u opasnost po smanjenje prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. tehni�ki minimum 75-80 % PVK -Kriti�ni periodi krompira za vodom su: -butonizacija –cvetanje -porast krtola ( 1-2 zalivanja) Sa zalivanjem se prekida mesec dana pre va�enja krtola U beskišnim periodima 7 zalivanja , normom 30 mm norma navodnjavanja preko 200 mm u zavisnosti od predvegetacionih rezervi i padavina u tre�oj dekadi maja , pre butonizacije , butonizacija , porast krtola Dnevne potrebe su 4-6 mm u letnjim

mesecima

HIDROFITOTERMI�KI INDEKS 0,19

BRAZDAMA (50-70 cm), VEŠTA�KOM KIŠOM (40-50cm) PRINOS 40-50t/ha

NAVODNJAVANJE KUPUSA-familija Basicaceae –Kupusnja�a

(OKO 20 vrsta)

Kao povr�e ekonomski su najzna�ajniji Karfiol i kupus (kelj , keleraba)

-Kupusnja�e imaju nižu evapotranspiraciju od ostalih mnogih povrtarskih useva , jer im je liš�e prevu�eno tankom voštanom prevlakom i svetlije je boje -odlikuje se niskim pritiskom �elijskog soka , slabom usisnom silom korena , koji je plitak te zahtevaju povi�enu vlažnost zemljišta

5

-Deficit vode u bilo kojoj fazi razvoja manifestuje se na umanjenje prinosa -kupus se gaji kao: -rani -srednje rani -kasni -postrni usev Kratke je vegetacije , omogu�uje dve žetve godišnje , gaji se kao drugi i postrni usev -obzirom da se gaji za vegetativnu masu , zahteva povišenu vlažnost zemljišta i ima umerene zahteve prema toploti, neki ga svrstavaju u hidrofilne biljke -Proizvodi se iz rasada , koji se gaji u zašti�enom prostoru za rani li u otvorenom polju srednje rani ikasni kupus -Navodnjavanje rasada je obavezno , neophodno je održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta -zalivanja se izvode empirijski kada se

površinski sloj prosuši

-zalivne norme su male , prokvašava se sloj 10 15 cm , u po�etku 2-3 l /m2, kasnije 4-6

l/m2

- u vremenu kaljenja rasda i ukorenjavanja izostavljaju se zalivanja da bi biljke razvile mo�niji korenov sistem , koji se osposobljava da koristi slabije rezerve vode , što omogu�uje bolje primanje posle rasa�ivanja -potrebe rasada za vodom su razli�itei variraju u širokom rasponu 80-160 mm u zavisnosti od uslova i na�ina proizvodnje -posle rasa�ivanja zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od klimatskih uslova (Futoški 380-410 mm.

-zalivni režim je pojednostavljen -prvo zalivanje obavlja se posle rasa�ivanja,

normom 15-30 mm

-drugo zalivanje je posle 3-5 dana , kada se

popunjavaju prazna mesta 20-30mm

-kada se rasad primi prvi 10-15 dana (kod ranih 15 dana pa i duže, kod kasnih 10 dana , sobzirom da se rasa�uje krajem jula kada su temperature visoke) ne treba zalivati , radi što boljeg ukorenjavanja biljaka -Vegetaciona zalivanja su po turnusu u modificiranom obliku -dužina turnusa se odre�uje u svakom konkretnom slu�aju u zavisnosti od sorte, klimatskih uslova i zemljišta

-Kod ranih sorata u po�etku turnusi su 8-15 dana, a kasnije u fazi intenzivnog porasta i obrazovanja glavica 5-9 dana -Kod kasnih sorata turnusi su u po�etku kra�i 5-9 dana apotom 8-15 dana

TEHNI�KI MINIMUM VLAŽNOSTI 80%PVK

-Niža vlažnost usporava formiranje glavica ,

ostaju sitne i mekane -Kupus je posebno osetljiv na promenljiv tok vlažnosti zemljišta, posebno u fazi formiranja glavica , i tehnološkog zrenja . Ako zemljište zasuši , potom se obilno navlaži dolazi do pucanja glavica -Norma navodnjavanja i broj zalivanja zavise od uslova godine , prvenstveno od rasporeda i koli�ine padavina 3-8 i više zalivanja, zalivne norme su male jer je visoka predzalivna vlažnost , prokvašava se sloj 30-40 cm - BRAZDAMA I OROŠAVANJEM Potrebe za vodom i režim navodnjavanja karfiola kao i ostalih kupusnja�a je isti ili sli�an kao kod kupusa , stim što se moraju poštovati specifi�nosti vrste , vreme proizvodnje, evapo transpiracioni zahtevi spoljne sredine , klima , zemljište PRINOS 40-55 t/ha

NAVODNJAVANJE LUKOVA

Crni , beli i prazi luk su najvažnije lukovi�asto povr�e koje se koristi tokom cele godine , u zelenom , tehnološki zrelom i dehidriranom stanju karakteriše ih plitak korenov sistem , slabe

usisne mo�i

imaju malu lisnu površinu , te je zemljište ne

zašti�eno od suvišnog isparavanja

tkivo lukova ima veliku zasi�enost vodom, te

je krajnje neracionalno troši

6

CRNI LUK

Vegetacioni period traje 100-140 dana , period brzog porasta lukovica koji nastaje 60 dana od rasa�ivanja Ukupne poterbe za vodom variraju 450-1800mm kriti�an period za vodom je u fazi porasta i formiranja lukovica Zalivni režim u našim uslovima zavisi od namene i na�ina proizvodnje crni luk gajen za potrošnju u zelenom stanju zahteva stalnu visoku valžnost zemljišta iznad 80-90 % PVK zaliva se po turnusima u modificiranom

obliku 2-7 dana zavisno od tipa zemljišta ,

njegovog kapaciteta za lakupristupa�nu vodu i temperaturnih uslova , brazdama i potapanjem.

Navodnjavanje treba prekinuti 15-20 dana pre va�enja luka.

kod proizvodnje iz arpadžika crni luk se obi�no ne navodnjava, ali u sušnim uslovima daje niske prinose proizvodnja se može stabilizovati na visokom nivou primenom umerenog navodnjavanja 1,2-3 zalivanja zalivanje se sprovodi u fazi porasta i formiranja glavica kod proizvodnje crnog luka iz semena navodnjavanje je obavezno i izvodi se vrlo intenzivno , po�ev od setve do po�etka tehnološkog dozrevanja lukovica Primenjuje se zalivni režim po turnusima u modificiranom obliku svakih 5-12 dana turnusi su kra�i na lakšim peskovitim zemljištima kod proizvodnje luka za dehidrataciju gaje se sorte sa ve�im delom suve materije , te se primenjuje umerenije zalivanje norme zalivanja su male, aktivna rizosfera je plitka u površinskom sloju 20-30cm navodnjavanje crnog luka se završava mesec

dana pre va�enja , odnosno zalivanje se ne

sprovodi u fazi tehnološkog dozrevanja

lukovica . Ovo je posebno važno za lukovice

namenjene za zimsku potrošnju , jer u

suprotnom ne sazrevaju potpuno i loše se

�uvaju

BRAZDAMA, OROŠAVANJEM ; MIKROKIŠENJEM; SUBIRIGACIJA; KAPANJEM

BELI LUK

Posebnog je zna�aja zbog višestruke primene gaje se dve varijante -sorte jesenjeg belog luka -sorte prole�nog razmnožava se vegetativno sadnjom �enova pa ima sli�ne zahteve za vodom kao i crni luk gajen iz arpadžika ima plitak korenov sistem koji prodire nešto dublje nego kod crnog luka zalivanjem je neophodno održavati umerenu , ali optimalnu vlažnost u sloju do 50 cm proizvodnja jesenjeg belog luka je u našim uslovima vrlo uspešna i bez navodnjavanja jesenja zalivanja se naj�eš�e ne obavljaju 1-2 zalivanja u prole�nom periodu u fazi

porasta i obrazovanja lukovica

u fazi tehnološkog dozrevanja ne obavlja se navodnjavanje kod prole�nog belog luka 1-2 zalivanja u fazi porasta i obrazovanja lukovica za potrošnju u zelenom stanju sprovode se �esta zalivanja malim normama , 80-90 % PVK u sloju 20-30 cm

PRAZI LUK

Za razliku od crnog i belog luka praziluk zahteva visoku vlažnost zemljišta iznad 90 % PVK , tokom cele vegetacije , a najbolje mu odgovara vlažnost na nivou PVK ili kapilarnog vodnog kapaciteta SUBIRIGACIJA; NAVODNJAVANJE KAPANJEM , BRAZDAMA I OROŠAVANJEM turnusi su vrlo kratki 2- 6 dana prokvašava se sloj zemljišta 30-40 cm

7

NAVODNJAVANJE PAPRIKE Solonaceae

Dužina vegetacionog perioda zavisi od klime i iznosi 120-150 dana. Cvetanje paprike po�inje 1-2 meseca nakon rasa�ivanja, prvo branje zelene paprike može se obaviti jedan mesec kasnije

Paprika je omiljeno povr�e , tehnološki zreli plodovi koriste se u svežem stanju, prera�enom i konzerviranom , suvom stanju. Gaje se

- rane - srednje i kasne sorte - sorte za�inske paprike

Proizvodi se iz rasada , re�e direktnom setvom , dok se za�inska paprika proizvodi uglavnom direktnom setvom - paprika ima plitak korenov sistem , glavni koren može dosti�i do 1,5 m kod direktne setve , pošto dominira proizvodnja iz rasada razvija se lateralni koren 30-50 cm u fazi punog porasta biljaka - Vrlo je osetljiva na vodni stres u toku celog

perioda vegetacije

- Na deficit vode je naro�ito osetljiva u

fazama cvetanja i plodonošenja, osetljiva je i

na preobilnu vlagu i slabu aeraciju zemljišta ,

kada biljke žute a u težim situacijama dolazi

do opadanja cvetova i liš�a .Smanjenje

prinosa ispoljava se kada postoji kontinuiran

nedostatak vode do vremena prve berbe.

- Poterbe za vodom su 530-630 mm - dnevna potrošnja preko 6,5 mm Navodnjavanje paprike po�inje sa

proizvodnjom rasada, Rasad paprike ne podnosi visoku vlažnost zemljišta, može se uspešno primenjivati zalivni režim prema spoljašnjim promenam na biljkama ( zaliva se kad liš�e dobije tamno zelenu boju) - Posle rasa�ivanja obavlja se prvo zalivanje

- drugo 3-5 dana nakon rasa�ivanja sa

popunjavanjem praznih mesta

- potom se primenjuje turnus po

modificiranom obliku , kao osnova zalivnog

režima , �ija je dužina do pojave prvih 8-10

dana , a potom 5-7 dana. Posle svake berbe

po potreb i obavlja se zalivanje

-Ukoliko se primenjuje zalivni režim prema vlažnosti zemljišta TEHNI�KI MINIMUM je 80 %PVK - norma zalivanja je mala prokvašava se sloj od 30 cm , tako da broj zalivanja dostiže 9-12 pa i više - Norma navodnjavanja preko 300 mm zavisno od padavina i kapaciteta zemljišta za lakopristupa�nu vodu BRAZDAMA; OROŠAVANJE ; KAP PO KAP ; SUBIRIGACIJA

Za�inska paprika ima skromnije zahteve za vodom , obzirom da se proizvodi

direktnom setvom , dublji joj je korenov

sistem . Posle setve neophodno je obezbediti povoljnu vlažnost zemljišta u setvenom sloju , radi klijanja i nicanja.(manje norme zbog pokorice). Navodnjava se turnusima do pojave prvih plodova 12-15 dana kasnije 8-10 dana, sa navodnjavnjem se prekida kad plodovi dobiju crvenu boju TEHNI�KI MINIMUM VLAŽNOSTI JE 70 % PVK norme zalivanja treba da prokvase sloj 30-40 cm PRINOS 30-40t/ha

NAVODNJAVANJE PARADAJZA Solonaceae

Vegetacioni period traje 90 -150 dana.Paradajz ima dubok korenov sistem u zemljištima dobrih fizi�kih svojstava i povoljne vlažnosti (1,5 m ) . Maksimalnu

8

dubinu dostiže oko 60 dana posle ras�ivanja .Biljka paradajza cveta po�ev odozdo pa naviše prema vrhu . Navodnjavanje paradjza prilago�ava se nameni plodova, tj. , da li se koristi za salatu ili pastu. Najve�i prinos paradajza za salatu postiže se �estim zalivanjima malim koli�inama vode , dok se u proizvodnji paradajza za industrijsku preradu i mehanizovanu berbu primenjuju obilna i re�a zalivanja u podesnim rokovima , a poslednje zalivanje obavlja se znatno pre berbe.

Prema nedostatku lako pristupa�ne vode u zemljištu paradajz je najosetljiviji za vreme i neposredno posle ras�ivanja , u vreme cvetanja (prouzrokuje opadanje cvetova) i u vreme obrazovanja plodova.

Suvišnim navodnjavanjem u periodu cvetanja , pove�ava se opadanje cvetova i smanjuje zametanje plodova.Prekomerni vegetativni porast biljaka i odlaganje sazrevanja.

- Najve�e koli�ine vode troši iz aktivne rizosfere 50-70 cm usporava porast kada se utroši 60% pristupa�ne vode što odgovara vlažnosti od 80 % PVK - iako je razvijen koren , slabe je usisne mo�i , i zahteva povišenu vlažnost zemljišta - vodni stres najviše umanjuje prinose u fazama primanja rasada , i u porastu plodova - ukupne potrebe posle rasa�ivanja su 400-600 mmu Vojvodini 450-520 mm - prose�na dnevna potrošnja je 3,6-4,5 mm a max. 8 mm/dan - Proizvodi se iz rasada ( za zalivanje se uspešno može primenjivati zalivni režim prema spoljašnjim promenamana biljkama-kada liš�e dobije tamnozelenu boju - prvo zalivanje zajedno sa ras�ivanjem - drugo 3-5 dana sa popunjavanjem praznih mesta - norme su do 30 mm u zavisnosti od predzalivne vlažnosti zemljišta - posle primanja rasada ne zalivati 10-15 dana radi što boljeg ukorenjavanja biljaka

- vegetaciona zalivanja su po turnusima u modificiranom obliku - do pojave prvih plodova turnus je 8-12 dana a kasnije svakih 5-10 dana . Kod sorata sa višekratnom berbom u periodu berbe plodova zalivanje se obavlja posle svake berbe

TEHNI�KI MINIMUM DO POJAVE PRVIH PLODOVA JE 70% , KASNIJE

80 % PVK DO DUBINE 50-70 cm

- U fazi formiranja cvetnih zametaka

poželjna je niža vlažnost zemljišta do

pojave prvih plodova. Kasnije ve�a, u

tehnološkom dozrevanju preobilan i

poreme�en tok vlažnosti uzrokuje

pucanje plodova

- zalivna norma 30-50 mm, norm navodnjavanja 250-300 mm

- BRAZDE ; OROŠAVANJE; MIKROKIŠENJE ; KAP PO KAP, SUBIRIGACIJA

prinos 73 t/ha(60-100 t/ha)

NAVODNJAVANJE SALATE I SPANA�A , CELERA I PERŠUNA

(lisnato povr�e)

Karakteriše ih kratka vegetacija

Plitak korenov sistem gaje se u hladnijem periodu godine , kada je niža evapotranspiracija Salata je omiljeno povr�e , seje se kao ozimi me�uusev u jesenjem periodu ili predusev nekom glavnom usevu imakratku vegetaciju i obezbe�uje uslove za dobijanje više žetvi u jednoj godini , ali se gaji na malim površinama

9

Seme se seje veoma plitko , i trba mu pomo�i da klija i nikne zeliva se po potrebi malim normama od 10 mm , posebno je pogodno orošavanje

Ukoliko se proizvodi iz rasada , nakon

rasa�ivanja obavezno se obavlja zalivanje

manjom normom radi boljeg primanja biljaka

vegetaciona zalivanja se sprovode po potrebi , obzirom da je neophodno održavati vlažnost

iznad 80-90 %PVK

glavi�aste sorte salate su posebno osetljive na

deficit vlage u fazi formiranja glavica

prevelika vlažnost može dovesti do otvaranja glavica koje su slabijeg kvaliteta u fazi tehnološkog dozrevanja salate , treba posvetiti posebnu pažnju režinu navodnjavanja 200-400g/biljci

SPANA�

gaji se za jesenju , zimsku i prole�nu upotrebu te su mu poterbe za vodom razli�ite setva se obavlja od kasnog leta , pa do ranog prole�a letnja setva za jesenju i zimsku potrošnju

zahteva obavezno navodnjavanje

Zalivanja se sprovode da obezbede nicanje i razvoj biljaka do pojave jesenjih kiša i hladnih dana u jesenjoj setvi spana� se zaliva po potrebi kod prole�ne setve navodnjavanje se sprovodi u tehnološkom dozrevanju ima plitak korenov sistem i deficit valge pospešuje generativni razvoj «teranje u stablo».

Peršun liš�ar i celer liš�ar su zna�ajne vrste lisnatog povr�a imaju dužu vegetaciju lisnato povr�e zahteva posebnu brigu oko obezbe�enja vodom , jer je povoljna vlažnost zemljišta uslov za postizanje visokog prinosa dobrog kvaliteta da bi liš�e bilo so�no i nežnog tkiva pogoduju im hladni klimatski uslovi veliki su potoša�i vode jer imaju dugu vegetaciju zbog plitkog korena obavezno se navodnjava za dobijanje visokog prinosa kvalitetnog liš�a poterbe za vodom su 400-500mm

sa zalivanjem se po�inje po potrebi posle setve Kako bi se spre�ilo stvaranje pokorice i ujedna�eno nicanje ili neposredno posle rasa�ivanja kod proizvodnje iz rasada vegetaciona zalivanja se sprovode po potrebi

u skladu sa klimatskim , zemljišnim uslovimai

na�inom navodnjavanja

TEHNI�KI MINIMUM VLAŽNOSTI 80 %PVK posebno im pogoduju glinovita zemljišta

srednje teška zemljišta sa ve�im vodnim

kapacitetom

NAVODNJAVANJE ŠARGAREPE I CVEKLA ( korenasto povr�e)

Najve�i ekonomski zna�aj za komercijalnu proizvodnju od korenastog povr�a ima mrkva, zatim cvekla , peršun i paškanat

-korenastom povr�u najviše odgovaraju lakša, peskovita ili organogena zemljišta , gde su povoljni uslovi za razvoj tehnološkog korena. S toga je navodnjavanje obavezno kao redovna ili mera dopunskog karaktera -mrkva ima dug period vegetacije i može se podeliti u 3 podperioda: 1. porast lisne mase i ukorenjavanja 2. porast tehnološkog korena 3. tehnološko dozrevanje

-seje se rano u prole�e ,dobro koristi rezerve

predvegetacione vlage iz zemljišta , koje se

dopunjuju padavinama , tako da je retko

treba zalivati u prvom podperiodu

-u drugom podperiodu u našim uslovima

navodnjavanje je obavezno , kao dopunsko i

može se obaviti 5-6 zalivanja

-neophodno je održavati umernu vlažnost

zemljišta , jer visoka vlažnost , posebno

poreme�en tok vlažnosti može da izazove

pucanje korena , a na težim zemljištima dolazi

do ra�vanja korena

10

Za bliža objašnjenja i informacijemožete se obratiti savetodavcima PSS

„Agroznanje”Zaje�ar

IZDAJE: POLJOPRIVREDNA STRU�NA SLUŽBA „AGROZNANJE” D.O.O. ZAJE�AR, 19000 ZAJE�AR, UL. NIKOLE PAŠI�A 37/4, TEL.: +381 19 436-865; Fax.: +381 19 429-185

Tehni�ki urednik: Vladan Trandafilovi�, spec.ampelografije,

Glavni i odgovorni urednik: Vladan Trandafilovi�, spec.ampelografije,

Autor teksta: Valentina Aleksi�, dipl.ing. – Stru�ni saradnik za navodnjavanje zemljišta

Tiraž: 100 primeraka