Download - PRIRUCNIK Cuvari prirode 2:Prirucnik Cuvari Prirode 2 · Moj dogovor s prirodom(str. 19) MOJ KUVAR Moja omiqena hrana(str. 22) Spisak za kupovinu(str. 23) Zdrav doru~ak(str. 24) Va{

3

UVOD

Svet oko nas vrvi od ìvota – na kopnu, u moru, u zemqi i vazduhu – niko jo{ nijeuspeo da utvrdi koliko razli~itih vrsta biqaka i ìvotiwa postoji, koliko wih se krije u gustim tropskim {umama i koliko ih je nestalo u davnoj i bliòj pro{losti. Qudirazli~itim aktivnostima (kao {to su se~a {uma, kisele ki{e, zaga|ewe vazduha, vode i zemqi{ta, globalno zagrevawe, lov...) neprekidno ugroàvaju druga ìva bi}a i wihovastani{ta.

Razvoj i {irewe ekolo{ke svesti samo su neki od na~ina na koje moèmo delovati kakobi Zemqa postala boqe mesto za ìvot qudi i drugih ìvih bi}a. Ekolo{ko obrazovawetrebalo bi usmeriti ka odrìvom razvoju, ka stvarawu boqeg i razumnijeg sveta. To je svet u kojem bi se ~uvalo bogatstvo biolo{ke raznolikosti, u kojem bi se prirodna bogatstva(nafta, ugaq, voda, {ume i zemqi{te) bri`qivo i odgovorno tro{ila, jer ih treba sa~uvatii za budu}e generacije.

U~ewe o ìvotnoj sredini postaje u~ewe za ìvotnu sredinu i podrazumeva boga}eweu~enikovih saznawa i iskustava o prirodi i pojavama koje je ugroàvaju. Podsti~e razvijaweradoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti. Tako|e, isti~e va`nost ulogeu~enika i wegove kompetencije i odgovornosti da se brine o prirodi, da je ~uva i {titi.

Aktivnosti predloène u priru~niku ukqu~uju posmatrawe, otkrivawe, istraìvawe,eksperimentisawe, procewivawe, beleèwe, opisivawe, kreirawe i crtawe. Navedene sui ekolo{ke aktivnosti koje se mogu realizovati u u~ionici, neposrednoj okolini ili u lokalnoj zajednici. Redosled nastavnih jedinica iz priru~nika moè se prilagoditipostoje}oj sredini, godi{wem dobu ili nekim drugim okolnostima. Pojedine aktivnostimogu da se usklade sa ekolo{kim kalendarom – Dan voda, Dan ~istih planina, Dan bez

automobila, Dan za{tite ìvotne sredine, Dan planete Zemqe i dr.

ÛVARI PRIRODE za drugi razred osnovne {kole

Ciqevi:*Razvijawe svesti o potrebi i mogu}nostima li~nog angaòvawa u za{titi ìvotne

sredine, usvajawe i primena principa odrìvosti, eti~nosti i prava budu}ih generacijana o~uvanu ìvotnu sredinu.

Zadaci:*– znati pojam ìvotne sredine i wene elemente; – prepoznavawe i opisivawe najuo~qivijih pojava i promena u ìvotnoj sredini;– sticawe znawa o pojavama koje ugroàvaju ìvotnu sredinu;– formirawe navika i razvijawe odgovornog odnosa prema sebi i ìvotnoj sredini;– razvijawe radoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti;– razvijawe osnovnih elemenata logi~kog i kriti~kog mi{qewa.

*Preuzeto iz Slu`benog glasnika – Prosvetnog glasnika Republike Srbije broj 10/04.

4

PRIRU^NIK ZA UÎTEQEuz uxbenik ûvari prirode za drugi razred

Priru~nik sadrì:

• operativni plan za izvo|ewe nastavnih jedinica prema predvi|enom broju ~asova

• ciqeve nastavnih jedinica koji se ostvaruju realizacijom zadataka iz uxbenikaûvari prirode

• osnovne teme za razradu na ~asu koje su u vezi sa konkretnim aktivnostima i zadacima sadrànim u uxbeniku ûvari prirode. Na osnovu po~etnog razgovora,temu moète da dopunite, pro{irite ili iskoristite na svoj na~in kako biste jeprilagodili potrebama ~asa

• aktivnosti i zadatke koji u~enicima pomaù da saznaju i razumeju pojave i promene u ìvotnoj sredini, koji podsti~u bu|ewe i razvoj ekolo{ke svesti i odgovoran odnos prema okolini

• eko-akcije koje motivi{u i aktiviraju u~enike da ~uvaju ìvotnu sredinu

• korelacije sa odgovaraju}im predmetima

• eko-datume – kao predloàk za uskla|ivawe pojedinih nastavnih tema s va`nimekolo{kim datumima (Dan planete Zemqe, Svetski dan za{tite ìvotne sredine, dani biolo{ke raznolikosti, mo~vara, voda, ~istih planina, Dan bez automobila, Dan izazova i sl.)

• eko-sajtove na kojima se moète informisati o svim pitawima, zadacimai akcijama koji su u vezi sa temom o~uvawa ìvotne sredine

• preporu~enu pomo}nu literaturu.

OPERATIVNI PLAN

Nastavna tema @IVOTNA SREDINANastavne jedinice : broj ~asovaTvoja okolina (str. 4–5) 1[ta ~ini prirodu (str. 6) 1[ta je napravio ~ovek (str. 7) 1

Nastavna tema PRIRODNE POJAVE I PROMENE U @IVOTNOJ SREDININastavne jedinice:@ivi svet (str. 8–9) 2Eksperiment: Napravi vodenu lupu

[ta ko jede (str. 10) 1

5

@abac Kraka (str. 11) 1Kako raste suncokret (str. 12–13) 2 Aktivnost: Zrnasti cvet

*Aktivnost: Vise}i vrt

Biqna apoteka (str. 14–15) 1Aktivnost: Mirisni zave`qaj

Pratim kako se priroda mewa (str. 16–17) 2Aktivnost: Posmatram drvo u svojoj okolini

*Aktivnost: Kutija ~etiri godi{wa doba 1

Nastavna tema ZAGA\EWE @IVOTNE SREDINE Nastavne jedinice: Za{to je voda va`na i [tedeti vodu je lako! Radim to ovako...(str. 18–20) 2Napravimo plan akcije: Svaka kap vode je va`na (str. 21) 1Ko zaga|uje vazduh (str. 22–23) 2Eksperiment: Kako nastaje ~a|

Duvanski dim je opasan i Zabraweno pu{ewe (str. 24–25) 1 Zemqi{te (str. 26–27) 2Eksperiment: Ko ìvi u zemqi

*Eksperiment: Obojeni cvet

Buka (str. 28–29) 1Aktivnost: Muzi~ka kutija 1

Nastavna tema ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQANastavne jedinice: Brinem o ìvotiwama iz svoje okoline (str. 30) 2Aktivnost: Zimovnik

Ugroène ìvotiwe (str. 31–32) 1Pri~a jednog ku}nog qubimca (str. 33) 1Kako ~uvati prirodu (str. 34) 1Blago koje nestaje (str. 35) 1Od starih – nove stvari (str. 36–37) 1Aktivnost: Uputstvo za pravqewe papira (str. 38–39) 1Napravimo plan akcije: Izlo`ba drve}a (str. 40) 1Zdrav ìvot (str. 41) 1Zdravo se hranimo (str. 42) 1Znaci koji upozoravaju na opasnost (str. 43) 1Eko-igrica: Je` u potrazi za pe~urkama (str. 44–45) 1

* Ozna~ene nastavne jedinice predstavqaju predloène aktivnosti. Obra|ene su u priru~niku i ne nalaze se u uxbeniku.

6

KORELACIJE S PREDMETOM SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole

@IVA PRIRODA prvi deoPriroda (str. 14)Veza izme|u ìve i neìve prirode (str. 15)Seti se {ta smo nau~ili (str. 36)

NE@IVA PRIRODA drugi deo Voda – uslov za ìvot (str. 38)Voda je va`na – ~uvajmo je! (str. 41)Zemqi{te – uslov za ìvot (str. 46–47) Seti se {ta smo nau~ili (str. 52)

GDE ÔVEK @IVI tre}i deo Pravila pona{awa – u {koli (str. 69)Pratimo promene u prirodi – prole}e (str. 100–101)

QUDSKA DELATNOST ~etvrti deo Napravimo plan akcije (str. 124–125)

KRETAWE U PROSTORU I VREMENU peti deoPromene u prirodi po godi{wim dobima (str. 135)Lekovite biqke (str. 143)

KORELACIJE S PREDMETOM ZDRAVSTVENO VASPITAWE za drugi razred osnovne {kole

MOJE ZDRAVQE[ta {kodi zdravqu (str. 15)Upozorewe (str. 16)

ÎSTO]A JE POLA ZDRAVQAMolimo vas, skupite otpatke (str. 18)Moj dogovor s prirodom (str. 19)

MOJ KUVAR Moja omiqena hrana (str. 22)Spisak za kupovinu (str. 23)Zdrav doru~ak (str. 24)Va{ predlog za zdrav obrok (str. 25)

VE@BAM I RASTEM Zamor (str. 26) Ura, ura, fiskultura! (str. 28–29)

7

NASTAVNA TEMA: @IVOTNA SREDINA

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE – ÛVARI PRIRODE ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

8

Nastavna jedinica:Tvoja okolina, str. 4–5 (1. ~as)

Ciq ~asa: Uo~avawe elemenata ìvotne sredine i wihovih karakteristika.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike gde stanuju, {ta se sve nalazi u wihovojokolini, kojim putem dolaze u {kolu, {ta sve usput vide, ~uju... U~enici treba da opi{u ilida nacrtaju ono {to usput vide. Nakon toga, u~iteqica/u~iteq ih pita {ta im se u wihovojokolini dopada, a {ta ne, kao i {ta bi trebalo promeniti da bi ona izgledala lep{e.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 5 u uxbeniku oboje kruì}pored predloga za ure|ewe okoline koji im se najvi{e dopao i da objasne za{to je tajpredlog vaàn za wihovu okolinu. U praznom poqu treba da nacrtaju ono {to bi trebalouraditi da bi wihova okolina postala ure|enija.

Mogu}a dodatna aktivnost: U~enici imaju zadatak da kod ku}e nacrtaju kako bi voleli daizgleda wihova okolina (ili mesto gde stanuju) i da crteè donesu na slede}i ~as. U u~ionicise pravi izlo`ba crteà pod nazivom Na{a okolina.

Nastavna jedinica:[ta ~ini prirodu, str. 6 (2. ~as)

Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o ìvoj i neìvoj prirodi.

Mogu}i tok ~asa: U~enici obnavqaju gradivo o ìvoj i neìvoj prirodi koje su usvojili u prvom razredu (u okviru predmeta Svet oko nas i ûvari prirode).U~iteqica/u~iteq postepeno pro{iruje nau~eno gradivo obja{wavaju}i u~enicima {taje to {to je karakteristi~no za sva ìva bi}a (ra|awe, rast, razmnoàvawe, umirawe) i koji su uslovi neophodni za ìvot (vazduh, voda, zemqi{te, Sunce). Nakon toga u~enicitreba da posmatraju sliku na strani 6 i da zapi{u nazive svega {to pripada ìvoj i neìvoj prirodi.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da napi{u nazive ìvih bi}a koja ìve u wihovoj okolini i da re{e ukr{tenicu na strani 6 u uxbeniku.

Korelacija: Svet oko nas

Nastavna jedinica:[ta je napravio ~ovek, str. 7 (3. ~as)

Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o tome {ta je sve napravio ~ovek i od ~ega se pravestvari koje nas okruùju.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq podse}a u~enike na to {ta ~ini prirodu koja nasokruùje – to su ìva i neìva priroda. Zatim, upu}uje u~enike na to da u na{em okruèwupostoji i ono {to je napravio ~ovek. Neki predmeti koje je ~ovek napravio sli~ni su onome{to je ve} postojalo u prirodi. U~enici prate ilustracije iz uxbenika na strani 7, a potomih u~iteqica/u~iteq pita od ~ega su napravqeni neki od predmeta u wihovoj okolini(klupa, prozor, kvake na vratima, pod, ranac, kwige, olovke) i na taj na~in ih navodi da

9

zakqu~e da qudi iz prirode uzimaju drvo, metal i kamen i da ih koriste kao materijale odkojih prave mnoge predmete.

U~iteqica/u~iteq deli u~enicima unapred pripremqene kartice na kojima su datiprimeri onoga {to je napravio ~ovek i onoga {to ve} postoji u prirodi (PRILOG 1 –umno`ite prilog i isecite kartice po zadatim linijama. Izme{ajte kartice i podelite ih u~enicima). U~enici imaju zadatak da uo~e sli~nost i na osnovu toga spoje odgovaraju}ekartice.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da nacrtaju jedan predmet napravqen oddrveta, jedan od metala i da nabroje neke predmete koji su napravqeni od kamena.

Korelacija: Svet oko nas

NASTAVNA TEMA: PRIRODNE POJAVE I PROMENE U @IVOTNOJ SREDINI

10


11

Nastavna jedinica:@ivi svet, str. 8–9 (4–5. ~as)

Ciq ~asa: Otkrivawe i posmatrawe biqaka i ìvotiwa u neposrednoj okolini.

Mogu}i tok ~asa: U~enici imaju zadatak da od materijala koji su doneli od ku}e, uzu~iteqi~inu/u~iteqevu pomo}, naprave vodenu lupu na na~in koji je opisan u uxbeniku.Koriste}i lupu, u~enici istraùju prisustvo bubica, mrava, glista i biqaka u svojojokolini (u {kolskom dvori{tu, u obli`wem parku ili na livadi).

Aktivnost u~enika: U bele`nicu koja se nalazi na kraju uxbenika, u~enici treba dazapisuju nazive biqaka i ìvotiwa koje su zapazili ili da ih crtaju i opi{u wihovo pona{awe.

Nastavna jedinica:[ta ko jede, str. 10 (6. ~as)

Ciq ~asa: Obnavqawe i pro{irivawe znawa o lancu ishrane.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq podse}a u~enike na to da ìvotiwe i biqke ìvetamo gde ima hrane i da su me|usobno povezane u lancu ishrane. Na primeru jednostavnihlanaca ishrane (kupus – zec – lisica), u~iteqica/u~iteq obja{wava u~enicima da svilanci ishrane po~iwu zelenim biqkama. Bez wih ne bi bilo ìvota na Zemqi. Sledi pri~ao tome da neke ìvotiwe jedu samo biqke, a neke samo ìvotiwe, kao i da postoje ìvotiwekoje jedu i biqke i ìvotiwe. U razgovoru sa u~enicima u~iteqica/u~iteq pravi listubiqojeda, mesojeda i sva{tojeda. U~iteqica/u~iteq u~enicima deli unapred pripremqenekartice na kojima su nacrtane razne biqke i ìvotiwe koje su povezane u lancima ishrane(PRILOG 2 – umnoìte prilog i isecite kartice po zadatim linijama. Izme{ajte kartice i podelite ih u~enicima). Kartice istog lanca imaju simbol prepoznavawa (krug, kvadratili trougao). U~enici treba da prona|u karike svakog lanca ponaosob.

Zadatak za u~enike: Na strani 10 u uxbeniku u~enici treba da otkriju koja karikanedostaje u datom lancu i da je potom nacrtaju.

Nastavna jedinica:@abac Kraka, str. 11 (7. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o vezama u prirodi i lancu ishrane u bari.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq na unapred pripremqenoj mapi, ili nafotografijama, pokazuje gde se nalaze na{e najpoznatije bare – Obedska i Carska bara – i kako one izgledaju. Ukoliko postoji mogu}nost zajedni~kog pretraìvawa Interneta,moè se prona}i puno podataka i zanimqivosti koji se odnose na Obedsku i Carsku baru.Ove bare zakonom su za{ti}ene kao specijalni rezervati prirode i prava su ìvotiwskacarstva. U barama i oko wih rastu i mnoge biqke (lokvaw, trska). U~enici potom ~itajupri~u iz uxbenika o àpcu Kraki. U~iteqica/u~iteq pita u~enike gde ìvi àbac, ko jo{ìvi s wim u bari, kako se hrani, koga se pla{i i zbog ~ega.

Zadatak za u~enike: U~enici treba da re{e rebus koji se nalazi na 11. strani uxbenika(re{ewe rebusa: bara).

12

Nastavna jedinica:Kako raste suncokret, str. 12–13 (8–9. ~as)

Ciq ~asa: Usvajawe znawa o tome kako iz semenki ni~e nova biqka kada se stvorepotrebni uslovi.

Mogu}i tok ~asa: U uxbeniku na strani 12 u~enici uz ilustracije prate tekst koji govorio tome kako raste suncokret. U~iteqica/u~iteq ukazuje na to da u svakoj semenci postojiklica iz koje izrasta biqka. Uz neophodne uslove (zemqu, vodu, toplotu, sun~evu energiju) klicapo~iwe da raste – sve do novog cveta suncokreta, prepunog novih semenki. Pokazuje gde senalaze i kako izgledaju semenke u jabuci, pomoranxi ili belom luku.

Nakon toga sledi aktivnost – pravqewe zrnastog cveta koja je opisana u uxbeniku na strani 13.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e ukr{tenicu i zagonetku u uxbenikuna strani 13. Re{ewe zagonetke jeste suncokret. Pored toga, u~iteqica/u~iteq moè datinekoliko ideja na osnovu kojih bi u~enici mogli da napi{u kratku pri~u pod naslovomUspavana semenka.

Aktivnost: Vise}i vrt

Ciq aktivnosti: Sticawe uvida u to kako iz semenki ni~e biqka kada za to postojeodgovaraju}i uslovi (voda, sun~eva toplota).

Za pravqewe vise}eg vrta potrebni su:• sun|er• nekoliko semenki raznog cve}a ili ìtarica• voda• par~e kanapa (duìne od oko pola metra)

Postupak:1. Par~e sun|era ise}i tako da se napravi loptica. 2. U {upqine sun|era staviti semenke i zaliti ih vodom. 3. Sun|er oka~iti na mesto gde ima dosta sunca i redovno zalivati semenke.

Za nekoliko dana, zbog vla`nosti i sun~eve toplote, po~e}e da ni~u prvi izdanci. Kadase rascveta ili zazeleni, vise}i vrt }e biti lep ukras na prozoru u~ionice.

Nastavna jedinica:Biqna apoteka, str. 14–15 (10. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o lekovitim biqkama i na~inima wihove upotrebe.

Mogu}i tok ~asa: Za ovu nastavnu jedinicu u~iteqica/u~iteq donosi nekolikolekovitih biqaka (nana, {ipurak, kamilica) da bi se u~enici neposredno upoznali sa ovimbiqkama (sveìm, presovanim ili u vidu ~aja). Na strani 14 u uxbeniku u~enici ~itajutekst koji govori o lekovitim biqkama. Komentari{u tekst i pi{u nazive jo{ nekihlekovitih biqaka.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da kod ku}e naprave mirisne zave`qaje nana~in koji je opisan u uxbeniku i da re{e rebus sa strane 15 (re{ewe rebusa: nana).

13

Aktivnost: Otkrivalica mirisa

Ciq aktivnosti: Otkivawe mirisa lekovitih biqaka

Za ovu aktivnost potrebna su tri razli~ita mirisa (za to mogu, na primer, da posluèeteri~na uqa lavande, bosiqka, bora). U~enici stoje ukrug i treba da ispruè dlanove i zatvore o~i. Svakom u~eniku u~iteqica/u~iteq stavqa se na dlan kap-dve nekog mirisa.Kada svi imaju namirisane dlanove, u~iteqica/u~iteq im kaè da otvore o~i i protrqajudlanove. U~enici imaju zadatak da otkriju iste mirise i da se na osnovu toga grupi{u.

Nastavna jedinica:Pratim kako se priroda mewa, str. 16–17 (11–12. ~as)

Ciq ~asa: Pro{irivawe ste~enih i sticawe novih znawa o promenama u prirodi i pra}ewe tih promena.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike koje godi{we doba najvi{e vole i zbog ~ega. Potom pita u~enike po ~emu se leto razlikuje od zime i na osnovu kojih promenau prirodi znaju da je stiglo prole}e ili jesen. U~enici navode koje se promene de{avaju uprirodi sa smenom godi{wih doba.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 16 u uxbeniku poveù godi{wadoba sa odgovaraju}im promenama u prirodi.

Aktivnost: Posmatram drvo u svojoj okolini

Ciq aktivnosti: Istraìvawe drve}a u neposrednoj okolini.

Mogu}i tok ~asa: Ova aktivnost izvodi se u dvori{tu {kole ili u parku.U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li misle da je dobro za neko drvo da raste na takvommestu. Za{to? Kada bi drvo znalo da govori, {ta bi reklo? Kada bi znalo da hoda, da li binekud oti{lo? Za{to? U~enici opisuju kako to drvo izgleda, kakvo je wegovo li{}e, ima liplod, kako on izgleda, mere debqinu stabla i na osnovu we poku{avaju da saznaju koliko jedrvo staro (2,5 cm je pribli`no 1 godina). Dodiruju koru drveta, opisuju kakva je ona nadodir i prave otisak kore na papiru.

Za pravqewe otiska potrebni su:• list belog papira• olovka• par~e taweg kanapa

Postupak: 1. Papir prisloniti na koru drveta i pri~vrstiti ga

kanapom sa obe strane. 2. Olovku blago povla~iti po papiru, dok se ne napravi

otisak kore.

Zadatak za u~enike: U~enici treba da izaberu drvo izsvoje okoline, da ga posmatraju, obilaze i da prate promenena wemu. U uxbeniku na strani 17 treba da nacrtaju i opi{ukako izgledaju list, kora, deblo i plod drveta. U bele`nicu na kraju uxbenika u~eniciupisuju i podatke o drvetu koje su prona{li u odgovaraju}im kwigama, enciklopedijama ili na Internetu.

Korelacija: Likovna kultura, Matematika

Nastavna jedinica:Aktivnost: Kutija ~etiri godi{wa doba (13. ~as)

Ciq aktivnosti: Uo~avawe, pra}ewe i opisivawe promena u prirodi koje nastajusmenom godi{wih doba.

Ova nastavna jedinica predstavqa nastavak odeqewskog projekta koji je u Priru~niku za

u~iteqe, uz uxbenik ûvari prirode za prvi razred, bio planiran kao dvogodi{wi. Plitkukartonsku kutiju treba pregraditi na ~etiri dela. Svaki deo predstavqa po jedno godi{wedoba. Na spoqa{wim stranama kutije napisati: jesen, zima, prole}e, leto. U~enici tokomgodine, u skladu sa smenom godi{wih doba, u kutiju odlaù crteè, presovane biqke,karakteristi~ne plodove (ìr, kesten, {i{arke, orahe) kao i razne druge predmete koje sudoneli sa izleta, letovawa i sl.

14

NASTAVNA TEMA: ZAGA\EWE @IVOTNE SREDINE

15

Nastavna jedinica:Za{to je voda va`na i [tedeti vodu je lako! Radim to ovako..., str. 18–20 (14–15. ~as)

Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o va`nosti vode i formirawe odgovornog odnosa premawenoj potro{wi.

Mogu}i tok ~asa: Pre ove nastavne jedinice u~iteqica/u~iteq deli u~enicima radnilist – Tabela potro{we vode (PRILOG 3). U~enici imaju doma}i zadatak da uz pomo} roditeqa,u toku jednog dana, vode dnevnik potro{we vode za navedene aktivnosti i da to upisuju u zadatutabelu. Na ~asu podnose izve{taj koji pokazuje koliko vode potro{e u toku dana i komentari{udobijene podatke (razgovaraju o primerima velike potro{we, ako ih ima). Potom prate tekstsa strane 18 u uxbeniku, u~iteqica/u~iteq ih pita da li su i na koji na~in (u navedenimsituacijama) mogli da u{tede vodu. Kada bi ìveli u delovima sveta u kojima se vodasvakodnevno vadi iz bunara ili donosi sa udaqenog izvora, da li bi bili {tedqiviji? Tekst[tedeti vodu je lako! Radim to ovako... na 19. strani predvi|en je za obradu na drugom ~asu.U~enici ~itaju tekst i predlaù jo{ neke od na~ina na koje se moè smawiti potro{wa vode.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e rebus na strani 18 (re{ewe rebusa:voda), a potom da sa strane 20 u uxbeniku pro~itaju odgovaraju}e tvrdwe i da zaokruè odgovorza koji misle da je ta~an.

Korelacija: Matematika

Nastavna jedinica:Napravimo plan akcije: Svaka kap vode je va`na, str. 21 (16. ~as)

Ciq aktivnosti: Obeleàvawe Dana voda i nagla{avawe va`nosti {tedwe vode i~uvawa od zaga|ewa. Ova eko-aktivnost opisana je detaqno u uxbeniku na strani 21.

Korelacija: Likovna kultura

Nastavna jedinica: Ko zaga|uje vazduh, str. 22–23 (17–18. ~as)

Ciq ~asa: Razvijawe svesti o va`nosti vazduha i posledicama wegovog zaga|ewa.

Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst na stranama 22 i 23, a potom dobijaju zadatak daopi{u kakav je vazduh u wihovoj okolini. Ako je zaga|en, odakle zaga|ewe dolazi. Na koji bina~in moglo da se smawi zaga|ewe vazduha?

Eko-eksperiment: Kako nastaje ~a|

Ciq eko-eksperimenta je da se u~enicima demonstrira kako nastaje ~a| koja zaga|uje vazduh.Ovaj ekperiment izvodi u~iteqica/u~iteq.

Za izvo|ewe ovog eksperimenta potrebni su:• sve}a• {ibice• staklena ~a{a • papirna maramica


16

17

Postupak:1. Upaliti sve}u, a ~a{u dràti iznad plamena okrenutu nadole.

Dràti je tako sve dok ne potamni iznutra.2. Maramicom obrisati unutra{wost ~a{e.3. Na maramici }e ostati ~a|.

Nastavna jedinica:Duvanski dim je opasan i Zabraweno pu{ewe, str. 24 (19. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o posledicama pu{ewa po qudsko zdravqe.

Mogu}i tok ~asa: Na strani 24 u~enici ~itaju tekst i prate ilustracije koje govore o{tetnosti duvanskog dima. Imaju zadatak da opi{u kako se ose}aju kada u|u u zadimqenuprostoriju. U~iteqica/u~iteq pokazuje upozorewa koja su ispisana na kutijama cigareta,navodi sadràj jedne cigarete i nagla{ava da se u woj nalazi mnogo otrovnih materija.Najopasniji je nikotin, koji nakon udisawa duvanskog dima za samo pet sekundi stigne domozga. Duvan sadrì i katran. Osoba koja svakodnevno pu{i 20 cigareta tokom jedne godineunosi veliku koli~inu ove {tetne materije. U~iteqica/u~iteq potom obja{wava u~enicimada svaki ba~eni opu{ak zaga|uje zemqi{te godinu dana – sve dok se ne razloì.

Napomena: Ova nastavna jedinica moè se realizovati u saradwi sa {kolskim lekaromili lekarom iz lokalnog doma zdravqa.

Zadatak za u~enike: U~enici prate strip Zabraweno pu{ewe na strani 25 u uxbeniku i imaju zadatak da ga dovr{e.

Nastavna jedinica:Zemqi{te, str. 26–27 (20–21. ~as)

Ciq ~asa: Razvijawe svesti o va`nosti zemqi{ta za ìva bi}a.

Mogu}i tok ~asa: Na strani 26 u~enici ~itaju tekst i prate ilustracije koje pokazujuza{to je zemqi{te va`no – na wemu rastu biqke, u wemu ìve mnoge ìvotiwe. Nakon togasledi izvo|ewe eksperimenta Ko ìvi u zemqi na na~in koji je opisan u uxbeniku.

Aktivnost: Obojeni cvet

Ciq aktivnosti: Pokazati kako zaga|ewe iz zemqe dospeva u biqku.

Za izvo|ewe ovog eksperimenta potrebni su:• tu{ u boji (crveni, zeleni ili plavi)• dva cveta (bele ru`e, lale ili margarete)• dve staklene ~a{e

Postupak:1. Staviti po jedan cvet u svaku ~a{u.2. U jednu ~a{u dodati nekoliko kapi tu{a.3. Nakon izvesnog vremena cvet koji se nalazi u ~a{i s tu{em, po~e}e da mewa boju.

U~iteqica/u~iteq mo`e da navede primer o olovu koje se nalazi u benzinu. Prekoizduvnih gasova koje ispu{taju automobili, olovo dospeva do trave koja raste u bliziniputeva. Kada padne ki{a, olovo se spira s trave i zemqa ga upija. Ako krava pase tu travu,olovo }e na kraju dospeti u mleko.

Nastavna jedinica:Buka, str. 28–29 (22–23. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o {tetnosti buke po zdravqe ~oveka.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq po~iwe ~as ~itaju}i pesmu Vlade Stoiqkovi}a:

Mnogo zvukova

Kad sko~i pas na tas~uje se „tras“.Kad padne kum na drum~uje se „bum“.Kad stigne xip u [tip~uje se „{krip“.Kad padne zvrk na {mrk

18

19

~uje se „krk“.Kad lupi kup u }up~uje se „bup“.Kad padne brus u |us~uje se „pqus“.

Nakon toga pita u~enike {ta sve proizvodi pomenute zvukove: tras, bum, {krip, krk,bup, pqus. Kojom bojom bi obojili zvukove iz pomenute pesme? Za{to? Pita ih koji zvuk im je najprijatniji, a koji najmawe vole. Za{to? Postoje zvukovi i buka koji nas upozoravaju na neku opasnost: sirena, vetar itd. Koje su prirodne pojave pra}ene bukom? (zemqotres,grmqavina, vulkanske erupcije oluja…) U~enici prate tekst u uxbeniku, odgovaraju na zadata pitawa, komentari{u odgovore i crtaju ono {to pravi buku u prirodi.

Aktivnost: Muzi~ka kutija

Za izvo|ewe ove aktivnosti potrebni su:• par~e ~vr{}eg kartona• prazna kutija od papirnih maramica koja u sredini ima otvor u obliku elipse• rastegqive gumice ili elasti~ni konac razli~ite debqine

Postupak: 1. Na bo~nu stranu kutije nalepiti par~e ~vrstog kartona.2. Otvor kutije obmotati gumiranim koncem ~etiri puta ili preko wega staviti ~etiri

rastegqive gumice.3. Na ~asu muzi~ke kulture odsvirati neku jednostavnu melodiju na ovom „instrumentu“.

Korelacija: Muzi~ka kultura

NASTAVNA TEMA: ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQA

22

Nastavna jedinica:Brinem o ìvotiwama iz svoje okoline, str. 30 (24–25. ~as)

Ciq ~asa: Razvijawe bri`qivog i odgovornog odnosa prema ìvom svetu u neposrednojokolini.

Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst i ilustracije na strani 30 u uxbeniku.U~iteqica/u~iteq im ~ita pesmu Du{ana Timotijevi}a:

Restoran za ptice

Svaku mrvu hlebakoja ti ne treba, daj ptici na grani, gladnu je nahrani. Nek’ na svakoj grani budu restorani.

U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li im se pesma dopala i za{to. Zatim postavqa slede}apitawa: Koje ìvotiwe ìve u va{oj okolini? Jesu li one pitome ili divqe? Ko se brine opitomim ìvotiwama? Kako se bube, mravi, komarci i ptice snalaze za hranu? Kako moèmoda pomognemo vrapcima i golubovima da prezime?

Aktivnost: Zimovnik

Ciq aktivnost: Pravqewe zimskog skloni{ta za ìvotiwe.

Postupak:1. Ugao travnatog dela {kolskog dvori{ta, povr{ine 1 × 1 metar, ograditi kanapom.2. Staviti u taj ugao suvo grawe i opalo li{}e.

Na taj na~in pravimo skloni{te u koje u hladne zimske dane mogu da se zavuku i prezimemnoge bubice, insekti, puèvi…

Nastavna jedinica:Ugroène ìvotiwe, str. 31–32 (26. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o ugroènim vrstama biqaka i ìvotiwa i o mogu}nostima wihove za{tite.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pokazuje u~enicima znakSvetskog fonda za za{titu prirode i pita ih da li znaju kako se zoveìvotiwa na slici. Obja{wava im da je panda ugroèna ìvotiwskavrsta zato {to qudi seku bambus – jedinu hranu koju jedu pande. Zatoje lik pande za{titni znak ovog fonda. U~iteqica/u~iteq u~enicimapokazuje unapred pripremqenu sliku ptice ibis (moè se preuzetisa Interneta), koja je nekada stanovala i gnezdila se u velikom broju u Obedskoj bari (sa ovim rezervatom prirode u~enici su seupoznali u okviru nastavne jedinice @abac Kraka). Da bi stekliuvid u to da su stani{ta mnogih ìvotiwa ugroèna,

23

u~iteqica/u~iteq ~ita tekstove iz uxbenika Za{to je odleteo ibis i Crvena kwiga. U~enicikomentari{u tekst i ilustracije na strani 32 i re{avaju zadatke (re{ewe rebusa: kit).

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da ispitaju da li u wihovom kraju postojineka ugroèna vrsta ìvotiwa, kako se ona naziva, ko o woj brine i na koji na~in. Svojasaznawa izlaù na slede}em ~asu.

Nastavna jedinica:Pri~a jednog ku}nog qubimca, str. 33 (27. ~as)

Ciq ~asa: Razvijawe bri`qivog i odgovornog odnosa prema ku}nim qubimcima.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li neko od wih ima ku}nogqubimca, kako se brinu o wima i da li razumeju wihov „govor“ (reàwe psa, mahawe repom,predewe ma~ke itd.). Podse}a u~enike da je briga o ku}nim qubimcima va`na i zato {to onimogu da se razbole i ugroze zdravqe ~oveka na razne na~ine. Va`no je da ku}ni qubimci buduvakcinisani protiv raznih bolesti, od kojih je za qude najopasnije besnilo. Zdravqe pasa i ma~aka tako|e mogu da ugroze buve i krpeqi. U~enici ~itaju tekst Pri~a jednog ku}nog

qubimca na strani 33. U~iteqica/u~iteq pita u~enike {ta je sve devoj~ica Ta{a radila sasvojim ku}nim qubimcem, ~emu se on radovao i za{to.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da odgovore na zadata pitawa na 33. stranii da, ukoliko imaju ku}nog qubimca, ispri~aju na koji na~in se brinu o wemu.

Nastavna jedinica:Kako ~uvati prirodu, str. 34 (28. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o va`nosti {uma i poèqnom ekolo{kom pona{awu u prirodi.

Mogu}i tok ~asa: Povezuju}i pri~u o va`nosti vazduha, u~iteqica/u~iteq podse}au~enike na to da najvi{e ~istog vazduha ima u {umama. Pita u~enike {ta misle o tome za{tosu jo{ {ume va`ne, ko u wima ìvi (stani{ta biqaka i ìvotiwa, za ogrev, name{taj itd).U~enici prate tekst i ilustracije na strani 34 u uxbeniku i komentari{u znakove zabranakojima se sugeri{e poèqno ekolo{ko pona{awe u {umi. U~enici imaju zadatak da poveùznakove sa odgovaraju}im mestima na ilustraciji.

Nastavna jedinica:Blago koje nestaje, str. 35 (29. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o tro{ewu prirodnih bogatstava i razvoj svesti o zna~aju{tedwe energije.

Mogu}i tok ~asa: Na primeru fla{e mineralne vode u~iteqica/u~iteq pokazuje damaterijali koju ~ovek koristi dolaze iz prirode. Fla{a je napravqena od plastike, a plastikase pravi od nafte. Nafta se vadi iz zemqe. Voda u fla{i poti~e iz prirodnog izvoramineralne vode. Etiketa je napravqena od papira, papir se pravi od drveta. Sinteti~kilepak pomo}u kojeg je zalepqena etiketa, pravi se od nafte. U~iteqica/u~iteq u~enicimaukazuje na to koliko se u svetu svakoga dana iskoristi plasti~nih ~a{a i navodi slede}i

24

primer: kada bi se sve te ~a{e stavile jedna u drugu, mogao bi da se napravi prsten oko Zemqe.Zato treba izbegavati kori{}ewe plasti~nih ~a{a i posu|a na ro|endanima i drugimslavqima. Na na{oj planeti sve je vi{e stanovnika i tro{i se sve vi{e prirodnog bogatstvakoje se ne moè obnoviti. Najvi{e se tro{e nafta i ugaq za pravqewe energije i za saobra}aj.[tedwom energije ~uva se i ìvotna sredina jer sagorevawem nafte i ugqa nastaje dim kojizaga|uje vazduh. Prirodna bogatstva treba {tedeti zato {to wima treba da raspolaù i budu}egeneracije.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da, pored predloènih, smisle jo{ neki odna~ina za {tedwu energije, a zatim da re{e rebus (re{ewe rebusa: nafta).

Nastavna jedinica:Od starih – nove stvari, str. 36–37 (30. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o va`nosti ponovne upotrebe otpada i o na~inima wegovogsmawewa.

Mogu}i tok ~asa: U~enici prethodno dobijaju doma}i zadatak da u toku jednog dana vodednevnik o tome {ta sve odlaù u kantu za otpatke. Na ~asu izve{tavaju o tome {ta su sveodlagali u kantu za otpatke, a u~iteqica/u~iteq otpad grupi{e i na tabli ispisuje: otpaciod papira, hrane, plastike, metala, drugo. Pita u~enike da li znaju gde se transportuje savtaj otpad. Kako bi oni re{ili problem sme}a? Da li od odba~enih stvari moè da senapravi ne{to novo? U~enici prate tekst u uxbeniku na strani 36, a u~iteqica/u~itequvodi pojam reciklaè. Govori o va`nosti reciklirawa metala, stakla, papira i plastike, jerse tako {tede prirodni resursi koji se ne obnavqaju i energija potrebna za wihovuproizvodwu, a potom obja{wava i crta znak za reciklaù (PRILOG 4).

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e ukr{tenice u uxbeniku na strani 37.

Nastavna jedinica:Ututstvo za pravqewe papira, str. 38–39 (31. ~as)

Ciq aktivnosti: Pravqewe novog papira od starog.

Reciklirani papir se pravi po uputstvu detaqno opisanom u uxbeniku na stranama 38 i 39.

Napomena: Uputstvo za pravqewe papira nalazi se i u slikovnici Kako spasti drvo

(izdawe Kreativni centar, Beograd 2002). îtawe navedene slikovnice moè motivisatidecu da vi{e razmi{qaju o ovoj temi.

Nastavna jedinica:Napravimo plan akcije: Izlo`ba drve}a, str. 40 (32. ~as)

Ciq akcije: Povodom Dana za{tite ìvotne sredine – 5. juna, u~enici oslikavajureciklirani papir tako {to na wemu slikaju drve}e. Zatim, uz u~iteqi~inu/u~iteqevupomo}, u holu {kole postavqaju izlo`bu. Plan akcije detaqno je opisan u uxbeniku nastrani 40.


25

Nastavna jedinica:Zdrav ìvot, str. 41 (33. ~as)

Ciq ~asa: Usvajawe osnovnih znawa o zdravoj ishrani.

Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq treba unapred da pripremi dva papira, A4 formata:na jednom pi{e velikim slovima DA, na drugom NE. Papire DA i NE raspore|uje tako da senalaze na suprotnim stranama (na udaqenosti od oko ~etiri metra). Nakon toga sledi igra„Vaga“ koja moè da se izvodi u u~ionici ili na otvorenom. U~enici stoje ukrug, au~iteqica/u~iteq navodi tvrdwe:

Doru~ak nije vaàn, ve`bawe je zdravo i sl. U~enici se opredequju za jednu od dvemogu}nosti: da, ne. Kada zauzmu odgovaraju}u poziciju na jednom od dva tasa zami{qenevage, imaju zadatak da obrazloè svoj izbor. Uloga u~iteqice/u~iteqa jeste da u datom trenutkusaop{ti dodatne ~iwenice u vezi sa tom tvrdwom.

Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 41 uxbenika oboje zelenombojom kruì} pored onoga {to smatraju da je ta~no.

Nastavna jedinica:Zdravo se hranimo, str. 42 (34. ~as)

Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o tome da je raznovrsna ishrana neophodna za pravilanrast i razvoj.

Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst i ilustracije u uxbeniku na strani 42.U~iteqica/u~iteq pita u~enike {ta najvi{e vole da jedu i {ta naj~e{}e kupuju za uìnu. Na tabli zapisuje odgovore u~enika grupi{u}i namirnice: slatki{i, gazirani sokovi,prirodni sokovi, brza hrana, vo}e, povr}e, sendvi~i.

U~iteqica/u~iteq anketira u~enike u vezi s tim za{to su izabrali takvu uìnu:• zato {to im je ukusna• zato {to su videli reklamu na televiziji• zato {to je lepo upakovana• zato {to moè da se kupi u blizini {kole• zato {to je jeftina• zato {to i kod ku}e jedu takvu hranu

(mogu da daju vi{e odgovora)

Zavisno od rezultata i naj~e{}ih odgovora, u~iteqica/u~iteq upu}uje u~enike na to dase opredequju za zdravu hranu. Kada kupuju ne{to u prodavnici, trebaju da provere roktrajawa te namirnice. U~iteqica/u~iteq govori o tome za{to je va`na raznovrsna ishrana –ona u kojoj nema puno mesta za slatki{e. U~enici odgovaraju na zadata pitawa i daju svojpredlog za zdravu uìnu.

26

Nastavna jedinica:Znaci koji upozoravaju na opasnost, str. 43 (35. ~as)

Ciq ~asa: Sticawe znawa o tome da pojedini proizvodi mogu da budu opasni pozdravqe qudi i {tetni za prirodu.

Mogu}i tok ~asa: Korisno bi bilo da za potrebe ovog ~asa u~iteqica/u~iteq pripreminekoliko praznih fla{a od raznih hemikalija koje se koriste u doma{instvu, na kojima senalaze oznake koje upozoravaju na opasnost. U~iteqica/u~iteq zajedno sa u~enicima ~ita{ta pi{e pored svakog znaka upozorewa. Pita u~enike da li se u wihovoj ku}i upotrebqavajutakve hemikalije. Obja{wava im za{to su one opasne i za{to odrasle osobe koristeza{titne rukavice prilikom wihove upotrebe.

Zadatak za u~enike: U~enici prate ilustraciju u uxbeniku i imaju zadatak da nacrtajuznak za ne{to {to smatraju opasnim.

Nastavna jedinica:Eko-igrica: Je` u potrazi za pe~urkama, str. 44–45 (36. ~as)

Za ovu igru potrebni su kockica, pioni i najmawe dva igra~a. Svaki igra~ se kre}eunapred za onoliko poqa koliko je dobio kada je bacio kockicu. Neka poqa igra~a vra}ajuunazad ili ga zaustavqaju. Pobednik je onaj koji prvi stigne na ciq.

27

PRILOG 1[TA JE NAPRAVIO ^OVEK

28

PRILOG 2[TA KO JEDE

PRILOG 4OD STARIH – NOVE STVARI

Proizvodi koji mogu da se recikliraju imaju znak koji predstavqa tri strelice koje formiraju obruč. Znak je nastao sedamdesetih godina prošlog veka kao oznaka zareciklirani papir, ali se sada upotrebqava i za označavawe drugih proizvoda koji mogu da se recikliraju. Znak postoji u dva oblika:


29

PRILOG 3TABELA POTRO[WE VODE

Aktivnost Koliko puta Potro{wa vode

Prawe zuba – zatvorena slavina1 litar

Prawe zuba – otvorena slavina15 litara

Tu{irawe60 litara

Kupawe u kadi180 litara

Vodokotli}12 litara

Prawe ruku15 litara

Voda za pi}e (8 ~a{a)2 litra

Tri strelice u crnom kruguoznačavaju da je u proizvodwi

korišćen reciklirani materijal.

Tri strelice bez kruga ili u neobojenom krugu označavaju dapredmet može da se reciklira.

30

– 2. februar – Dan mo~varnih podru~ja

– 22. mart – Dan voda

– 23. mart – Dan meteorologije

– 22. april – Dan planete Zemqe

– 15. maj – Dan akcije za klimu

– 24. maj – Evropski dan parkova

– 5. jun – Dan za{tite `ivotne sredine

– 8. jun – Dan okeana

– 17. jun – Dan borbe protiv isu{ivawa i poplava

– 16. septembar – Dan za{tite ozonskog omota~a

– 18. septembar – Dan geologa

– 22. septembar – Dan bez automobila

– 26. septembar – Dan ~istih planina

– 4. oktobar – Dan za{tite `ivotiwa

– 6. oktobar – Dan za{tite stani{ta

– 7. novembar – Svetski dan nepu{a~a

– 29. decembar – Svetski dan biolo{ke raznolikosti

EKO-DATUMI

31

PREPORUÊNA LITERATURA:

Dejvid Belami, 101 na~in da spasemo Zemqu, Odiseja, Beograd 2004

Stiven Kroul, Vilijam Ranker, Ekologija za po~etnike, Hinaki, Beograd 2001

Suzan Martino, Zadivquju}a umetnost od recikliranog otpada, ProPolis plus, Beograd 2006

Grupa autora, [kola u prirodi, Kreativni centar, Beograd 2002

Emanuela Paruajsen, Ekologija, Evro, Beograd 2005

Ida Marti, Glas za Zemlje spas, Sretna knjiga, Zagreb 2000

[el Silverstejn, Dobro drvo, Mono&Mañana, Beograd 2004

Zavod za za{titu prirode Srbije – www.natureprotection.org.yu

ORCA (Organization for Respect and Care for Animals/Organizacija za po{tovawe

i brigu o ìvotiwama) – www.orca.org.yu

EkoForum (Forum za odrìvi razvoj i za{titu ìvotne sredine) – www.ekoforum.org.yu

Mladi istraìva~i Srbije – www.mis.org.yu

Regionalni centar za ìvotnu sredinu – www.recyu.org

National Geographic/Nacionalna geografija – www.nationalgeographic.com

Green peace – www.greenpeace.org

WWF (World Wide Fond for Nature/Svetski fond za za{titu prirode) – www.panda.org

EPA (Environmental Protection Agency/Agencija za za{titu ìvotne sredine) – www.epa.gov

EPA Environmental Kids Club – www.epa.gov/kids

FOE (Friends of the Earth/Prijateqi zemqe) – www.foe.co.uk

INTERNETSTRANICE

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

371.3: :502/504-028.31(035)

BRDAR, StankaPriru~nik za u~iteqe : za drugi razred

osnovne {kole : uz uxbenik ûvari prirode / ²аутор Stanka Brdar ; ilustrator BorisKuzmanovi}³. ‡ 1. izd. ‡ Beograd : Kreativnicentar, 2008 (Beograd : Branmil). ‡ 31 str. :ilustr. ; 30 cm

Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. -Tira` 2.000. Bibliografija: str. 31.

ISBN 978-86-7781-630-8

a) Ekologija ‡ Po~etna nastava ‡ Metodika ‡Пriru~nici

COBISS.SR-ID 149747212

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog priru~nika uz uxbenik ûvari prirode u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00176/2008-06.

PRIRU^NIK ZA UÎTEQEuz uxbenik ûvari prirode

za drugi razred osnovne {koleprvo izdawe

autor

Stanka Brdar

ilustrator

Boris Kuzmanovi}

recenzenti

prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u BeograduSneàna Mali}evi}, profesor razredne nastave u O[ „Vuk Karaxi}“ u BeograduAfrodita Krsti}, nastavnik razredne nastave u O[ „Vuk Karaxi}“ u Beogradu

urednik

An|elka Ruì}

lektori

Mirjana Deli}Milica Rogi}

priprema za {tampu

Marko Huber

izdava~

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}

{tampa

Branmil

tira`

2.000

copyright©Kreativni centar 2008