Principi holistièke nauke buduãnosti

Vuk Uskokoviã

id54022459 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

2

Sadr�aj:

Predgovor�������������������������........................ Principi holistièke nauke buduãnosti���������������... 1. Svaki kvalitet je put�������������������������..... 2. Tai-ãi-tu������������������������������.... 3. Samo razlike èine informacije......................................................................................... 4. Kvaliteta je beskonaèno mnogo....................................................................................... 5. U Prirodi ne postoji ni�ta �to bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova���... 6. Finalna uzroènost Prirode je nelokalna i holistièka (od celine ka delovima).................. 7. Kvantiteti ne odreðuju kvalitete���������������������... 8. Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet���������������.. 9. Nauène teorije odra�avaju njihovu korisnost, ali ne i ontolo�ku istinitost����...... 10. Svako posmatranje je uèestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraèa, niti posmatraè nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni naèin crtanja mape nezavisan od teritorije�������������.����.. 11. Priroda sveta je monistièka�����������������������.. 12. Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministièka���������.. 13. Savremena nauka ne odgovara na pitanja »za�to...?«, veã »kako...?«�������. 14. Linearna, jednosmerna uzroènost je posledica redukcionistièkog, a nelinearna, obostrana uzroènost holistièkog uzroènog sagledavanja sveta���������� 15. Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute nelinearnosti) pa�nji, ma�tovitom osmi�ljavanju, samo-kreaciji, uèenju i evoluciji�... 16. Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija�������... 17. �ivotnost Prirode se ne mo�e formalno opisati���������������... 18. Samo se »slabi« principi mogu dokazati������������������. 19. Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv�����������������. 20. Svako uèenje je uèenje na gre�kama�������������������� 21. �ivljenje = uèenje��������������������������� 22. Uèenje = evolucija��������������������������... 23. Svaka evolucija je ko-evolucija���������������������... 24. Tajna �ivota je u putanjama, a ne samo u genetskoj �ifri ili bilo kojoj formi ili supstanci����������� 25. Jezik ne slu�i objektivnom prenosu informacija, veã uzajamnoj orijentaciji����. 26. Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati... 27. Svi nauèni zakljuèci su implicitno sadr�ani u njenim polaznim pretpostavkama��... 28. Svako kreativno razmi�ljanje je nelinearno, vraãajuãi se na svoj poèetak�����.. 29. Svet je slika na�e du�e�������������������������.. 30. Svaki kvalitet je put��������������������������. Na putu ka ekologiji uma i ekonomiji mora�������������.. 1. Uvod�������������������������������..... 2. Problem polaritetne strukture prirodnih dejstava��������������..... 3. Dva tipa ekolo�ke svesnosti����������������������..... 4. I Zemlja je �ivo biãe........................................................................................................

3

5. Problem nepredvidljivosti ljudskih dejstava����������������.... 6. Problem temeljnih vrednosti ekonomskog progresa........................................................ 7. Kooperativnost naspram kompetitivnosti�����������������.... 8. Put naspram cilja��������������������������...... 9. Od egocentrizma ka pronala�enju lepote u svemu�������������...... 10. Sistemski pozdrav na putu ka evoluciji svesti����������������. Odabrana literatura�����������������������.................

4

Predgovor

Prvi deo knjige predstavlja put na kome ãemo postepeno, korak po korak,

otkrivati uvide u raðanje jednog - za nauku kakvu poznajemo novog, a za drevne spiritualne tradicije i mudra razmi�ljanja starog - pogleda na svet, odnosno u nas same. Kontemplacija koja èini ovaj deo knjige je sabrana u niz principa koji, premda predstavljaju samo neke od beskraja potencijalno eksplicitujuãih ideja ove knjige, mogu

biti ulep�avajuãi podsetnici ili mantre, inicijatori beskrajno raznovrsnih promi�ljanja koja

bi mo�da bila u stanju da na� odnos sa Prirodom prosvetle dubokim po�tovanjem,

bla�enom obazrivo�ãu i pa�ljivo�ãu, tolerantno�ãu i produhovljeno�ãu. Poput jonskih

stubova sa pogledom na more, antièkih, krhkih i pra�njavih stubova koji nose tragove

vremena, ali i zadivljujuãu belinu i bogatstvo otisaka vekovnih dodira sa Prirodom, i u ovoj knjizi izlo�eni principi jedne holistièke nauke buduãnosti, predstavljaju stare temelje

ljudskih razmi�ljanja, delimièno iscrtane u jednom novom svetlu, temelje saznanja na

kojima mo�emo graditi mnoga prosvetljena razmi�ljanja i do�ivljaje sveta. Èitava ova

knjiga je odraz verovanja da bi nesagledivo prostiruãe posledice uzajamnog i sveop�teg

harmonizovanja prirodnih procesa i komunikacija - koje, usled aktuelnih otklona od vrednosti negovanih u drevnim religioznim tradicijama, odstupaju od prirodne, odr�ive,

ali i uvek dinamièke i evolutivne ravnote�e - spontano izronile kroz prihvatanje i samostalno docrtavanje ovde delimièno iscrtanog puta izmeðu nas i Prirode. Njegovo

fleksibilno odr�anje, namesto savremenih redukcionistièkih nauènih ideja i shvatanja, na

temeljima na�ih razmi�ljanja i pogleda na svet bi se odrazilo na �irenje na�ih, uzajamno

individualnih i globalnih opcija odluèivanja, buðenje oseãaja odgovornosti prema putu

ostvarivanja na�eg sveta, kao i u nedogled pru�ajuãeg oseãaja bla�enosti i spiritualne

slobode. Meðutim, u tu svrhu, kada se ponovo vratimo na poèetak, na ovaj predgovor,

korisno je obratiti pa�nju i na osnovni kreativni princip, princip principa holistièke,

spiritualne nauke buduãnosti, saznajnom rado�ãu, nadam se, rascvetane ovom knjigom:

istinska saznanja ne trpe principe, najva�nija doktrina je nemati doktrinu111, a sveto na-

èelo je poput nebeskog plavetnila èisti Um. »Izneãu Vam, o monasi, uèenje slièno splavu. Svrha mu je da prebrodite, a ne da

ga èvrsto zadr�ite«319, uèio je Gautama Buda. Stoga su ovi »principi«, reèi i misli koje

oni uokviravaju, samo ukazivaèi, znakovi na putu. Kao �to je Voren MekKulok govorio:

»Nemojte mi odgristi prst, veã pogledajte tamo gde pokazujem«106, ove reèi nisu

objektivan ili istinitosni odraz sveta, veã samo putokazi razmi�ljanja i �ivljenja, za èije

potpuno razumevanje je neophodno proniãi kroz reèi i forme koje oni èine, u sjajne

direktne semantièke krugove koji se u njihovom dodiru sa radoznalo�ãu subjekta

iscrtavaju. Iako obrisan od strane morskog talasa, trag otvorenog dlana na pe�èanoj pla�i

mo�e dugo predstavljati na� putokaz, slièan Vitgen�tajnovim »merdevinama reèi«417 koje

je, po�to se na njima popenjemo do onde dokle je to potrebno, najkorisnije odbaciti. Dostiãi preko mape � koja je poput kakve himne ti�ini, samu teritoriju i bez reèi u�iveti

se u Put Prirode. Apostol Pavle je, u ovom duhu, pisao da »ja sam posredstvom zakona umro

zakonu � da Bogu �ivim« (Galatima 2:19), pokazujuãi nam na proèi�ãavajuãu i

oslobaðajuãu, ni u jednom pogledu ne sputavajuãu, te ka spontanom jedinstvu uma i

Prirode usmeravajuãu su�tinu puta svakog spiritualnog uèenja. Ovi principi ãe, tako,

predstavljati putokaze oslobaðanja od drugih principa koji èine osnove na�eg

5

svakodnevnog rezonovanja, a na koje smo se vremenom navikli i prestali da ih primeãujemo - principe koji spadaju u domene jezika, logike i socijalne tradicije kojoj pripadamo. Put ove knjige, meðutim, ne predstavlja samo èudesno uzdizanje zavesa (mapa) na�ih pogleda na svet, veã i ukazivanje na blagodetnost delatno-meditativne komplementarnosti putem otvaranja prostora moguãnosti uèenja istovremenog

pragmatiènog, dobronamernog i predanog kori�ãenja ovog platna na�oj imaginaciji, i

uronjavanja u neposrednost egzistencijalne svesnosti, odr�avanja bla�enog mira, nebeske

ti�ine i jedinstva uma i Prirode. Implicitne temelje na�ih sagledavanja sveta i saznanja

ãemo, tako, mo�da nauèiti da posmatramo ne kao delove na�eg biãa - �to, kao �to ãemo videti, èesto uzrokuje disharmonièna oseãanja straha, zabrinutosti, ljutnje, depresije i

opsesivne vezanosti za materijalne forme i plodove rada - veã samo kao plutajuãe oblake

ili tok vode u potoku397, te ih tako i kontrolisano i osmi�ljeno, ali istovremeno i spontano koristimo. Cilj koji nosi svaki trenutak ove knjige, stoga, ne predstavlja predlaganje prihvatanja jednog univerzalnog pogleda na svet, op�te reforme nauke u smeru

sveva�eãe, »nove« nauke buduãnosti, veã samo blagodetno razja�njenje (usled zavaravajuãih preslikavanja, pogre�no uviðene) svrhe i znaèaja nauènih i svakodnevnih

delatnosti, razbistravanje lepote uobièajenih putanja razmi�ljanja u individualno

probuðenom, kontekstualnom Suncu slobodnog i radosnog, spiritualno temeljnog znanja. Koncepcija izlaganja misli u ovoj knjizi je zami�ljena kao vokalna ekspresija, te,

dakle, predstavlja tekst potencijalnog predavanja utopljenog u aktivnu, dvosmernu komunikaciju. Mnogobrojna Y raskr�ãa èije ãemo grane opisivati u knjizi predstavljaju

»redukcionizam«, kao �to je moj prijatelj Bo�tjan Bregar (rasprave sa kim su podseãale

na ukra�avanje palate sultana u divnoj sufijskoj prièi401, u okviru koje grèka umetnost

èistoãe uglaèavanja i kineska umetnost crtanja fresaka u dra�esnim bojama, dolaze do

posebnog izra�aja putem meðusobnog, vis-à-vis odra�avanja) primetio, meðutim samo

onda kada ove opise poistovetimo sa stvarnim svetom. Svaki opis neizostavno podrazumeva zanemarivanja mora èudesnih kvaliteta Prirode, ali do�ivev�i ga samo kao

orijentir, a ne kao mapu koja ima pretenziju da obuhvati svaki detalj teritorije, svest o egzistenciji kvalitativne beskrajnosti Prirode ne mora biti naru�ena. Misli oblikovane u

ovoj knjizi nemaju pretenziju da pru�e finalne odgovore na kljuène zagonetke Kosmosa,

veã upravo da pro�ire domen raznovrsnosti na�e radoznalosti, na�ih sve dubljih i

sveobuhvatnijih unutra�njih pitanja, da nas u na�oj predanoj �elji za upoznavanjem i

prihvatanjem svega postojeãeg spoje sa èitavim svetom. Ono na �ta reèi koje èine ovu

knjigu pokazuju je samo pokazivanje. Jer, put èitave ove knjige, slièno kao i svako

iskreno istra�ivanje i umetnièko delo, ukazuje ne na cilj putovanja kao istra�ivanja ili

stvaranja, veã na samo pokazivanje, na lepotu traganja. Istinska ljubav plesaèa je sam

ples, radosnog putnika svaki trenutak putovanja, te ãemo kroz ovu knjigu i mi i èitav svet

postati neprekidni Put. Podsetimo se da staroslovenska reè »nauk« u svom izvornom znaèenja

podrazumeva svako »sistematski organizovano znanje nezavisno od disciplinarne

lokacije, metoda putem koga je nastalo ili forme reprezentacije«327,59, �to je veoma

razlièito od savremenog, pozitivistièkog znaèenja reèi »nauka« kao poku�avanja da se

krutim logièkim manipulisanjem simbolima, li�enim etièko-estetske odgovornosti, opi�u

svet i njegove pojave. Stoga ãemo pod pojmom holistièke nauke i njenih principa

izlo�enih u ovom poglavlju podrazumevati putokaze ka svakom saznanju, a po�to je, kao

�to ãemo videti, proces samog �ivljenja nerazdvojiv od saznajnih procesa, tako se ovi

6

principi mogu shvatiti i kao putokazi samog �ivljenja. Iz ovakvog do�ivljaja nauke

direktno proizilazi i prihvatanje svega �to se mo�e nauèiti kao izvesne nauke, te se, stoga,

svaka ve�tina, svako umeãe, svaka umetnost - od �ongliranja lopte do izmamljivanja

»osmeha mikrokosmièke orbite«77 tananim prebiranjem muzièkih i �ivotnih harmonija -

mo�e smatrati naukom, �to je shvatanje koje ãe predstavljati kljuè ponovnog, jo� od pre-antièkog doba najèe�ãe zaboravljenog, jedinstva svih oblasti ljudskog znanja. Usled

slobodnog i nadasve �irokog predstavljanja nauke buduãnosti, u kojoj se sve grane

prirodnih i dru�tvenih nauka sistemskim prilazom prisajedinjuju u jedno jedinstveno i

op�te razmi�ljanje, svestan sam da ãe ova knjiga, najverovatnije, izazvati razoèarenja (i

okarakterisanja kao izvesne »para-nauke«) mnogih profesionalnih filosofa, nauènika,

teologa, sociologa, umetnika, pa èak i sistemskih teoretièara, ali nagrada za pisanje ove

knjige biãe nada da ãe i mnoga biãa kroz radost saznanja koje ãe dodir sa ovom knjigom probuditi, uvideti refleksije sopstvene dobrote i milostivosti.

S obzirom da ova knjiga predstavlja nastavak prethodnog rada pod imenom »Na

putu redukcionistièko-holistièke ravnote�e savremene nauke i dru�tva«389 - èiji je

poslednji pasus postepeno evoluirao u prvi deo ove knjige èiji izrazi takoðe mogu

predstavljati idejne klice èitavih novih stabala znanja - i prvi deo ove knjige bi se lako mogao nazvati »Na putu konstruktivistièko-realistièke (ili jednostavnije, subjektivistièko-objektivistièke) harmonije...«, s obzirom da ãemo tokom rada poku�ati da uka�emo na

va�nost prihvatanja konstruktivistièke posebnosti i neponovljivosti svake prirodne

perspektive, te prirodnih procesa kao refleksija na�eg unutra�njeg biãa (apsolutno

sagledivih kao takvih samo kroz poistoveãivanje nas samih sa èitavim �ivotnim

postojanjem, sa celim na�im svetom) u harmoniji sa postojanjem zajednièkih crta i

putanja kao emanencije Ljubavi, smisla postojanja èitavog sveta. Osvrnuv�i se unazad,

kao put ove knjige iscrtava se jedan od moguãih naèina da se savremenoj,

redukcionistièkoj nauci pru�i osnova koja odgovara drevnim spiritualnim tradicijama,

èime bi kompetitivne grane ljudskog stvarala�tva bile preobra�ene u prijateljske,

nerazluèivo meðuzavisne i duhom zajedni�tva pro�ete delove jedne celovite, holistièke

�ivotne graðevine ljudskog, civilizacijskog znanja. ÈuangCe je smatrao da »ljudi slave

ono �to le�i u sferi njihovog znanja, ali ne primeãuju svoju zavisnost od onoga �to le�i

izvan«185, i upravo se neprekidnim podseãanjima da ne samo svako na�e znanje (na svim

poljima ljudske kreativne komunikacije: nauène, religijske, umetnièke...) i svaki na�

pogled na svet potièu na direktno nesagledivom radu i putanjama bri�nosti èitave istorije

postojanja, te na nevidljivim, implicitnim pretpostavkama rasuðivanja i vrednosnim

kriterijumima perceptivnog iscrtavanja na�eg sveta, veã i da èitav svet pluta na skrivenim

spiritualnim korenima postojanja, ispred nas i u nama rasprostire nepregledni horizont beskrajne evolucije jedinstva u raznovrsnosti kroz mir, lepotu i sveop�ta prihvatanja.

Pisanje ove knjige me je u jednom trenutku podsetilo na stvaranje jednog drveta znanja, tako da svaki pasus predstavlja po jednu njegovu granu. Reèi koje pasuse èine

iscrtavaju godove i nizove tkiva grana, pru�ajuãi se u vis, sve dok finalne misli pasusa ne

iscrtaju njegov bilo tanani list ili sam plod � plod koji je u stanju, nadam se, da nadaleko odzvanja u ti�ini koja prati do�ivljaj muzike i semantike ovih reèi. Kao i svako drvo, i sve

�to postoji poniklo je iz korena, i upravo ovi koreni i èine osnovnu temu ove knjige.

Svako dovoljno duboko pronicanje u bilo koji detalj Prirode dovodi nas do susreta sa nevidljivim korenima njihovog i na�eg postojanja, a samo nas raznovrsno grananje,

cvetanje i pru�anje plodova drveta znanja na�e nauke na temeljitim putanjama

7

spiritualnosti, nereèite etike i estetike do�ivljaja sveta, mo�e usmeriti na put harmoniène,

odr�ive evolucije ka sve èudesnijim saznanjima. Premda su ove korenite putanje gotovo

uvek implicitne, dakle direktno nesagledive za samog stvaraoca, njihova se refleksija mo�e uoèiti u celini samog dela, u etièko-estetskom obogaãivanju drugih saznajnih

svetova kojima je ono namenjeno. Ova knjiga je put, i poput svakog puta njen tok predstavlja jedno nepredvidljivo

traganje za harmonijom koja bi u neraskidivo i beskrajno smisleno jedinstvo obgrlila interakciju polariteta koje njeni opisi iniciraju. S obzirom na izabrani naèin izlaganja

razmi�ljanja o na�em razmi�ljanju i �ivljenju, i neraskidivu povezanost i isprepletenost svih postavljenih principa, u svrhu prirodnog nadovezivanja ideja je neizbe�no bilo

vi�estruko kori�ãenje sliènih misli, ali po�to je i jedna od hipoteza ove knjige ta o

kontekstualnom oblikovanju kvaliteta svakog sistema, tako i sve »iste« reèi, »iste«

mantre i naizgled iste poruke, uvek, u svakom trenutku njihovog razumevanja, poseduju jedinstveno znaèenje. Zami�ljena svrha izraza koji èine ovu knjige je ne pru�anje finalnih

re�enja i odgovora, veã èista inspiracija, ispunjena te�njom ka buðenju sve radoznalijih pitanja i sve èudesnijih konteksta razmi�ljanja, sve dok se na�e preterano

pojednostavljene slike Prirode ne pro�ire i ne obuhvate èitavu Prirodu, postanu Jedno sa

njom i sa èitavim postajanjem. Po�to je jedna od tradicionalnih religijskih ideja koje pro�imaju ovu knjigu,

odslikana velelepnim putem ka jedinstvu uma i Prirode, buðenjem beskrajnog

zadovoljstva postojanja ispunjenog harmonijom izmeðu tragalaèke obasjanosti i

saoseãajne posveãenosti, pru�anjem ka �irenju konteksta osmi�ljavanja detalja na�eg

sveta do same beskonaènosti, do prirodne celokupnosti, sve dok ne postanemo zaista

svet(i) (Petar I 1:16), dok ne prepoznamo sebe u svemu i ceo svet u sebi, i temeljne te�nje

sa kojih je postepeno nicala ova knjiga su poku�avale da odslikaju op�tu prirodu

tajanstvenih saznajnih dodira Prirode i njenih biãa. Svaki detalj Prirode tajnoviti je povod

beskrajnih otkrovenja, hologramski odra�avajuãi u sebi sva prirodna bogatstva, te je i

uoblièavanje ideja u celovite reèenice, izraze u kojima se ogleda potencijal, nadam se, puno raznovrsnih i u nedogled pru�ajuãih interpretacija, imalo za cilj odslikavanje

prirode saznanja. Uèenje u dobrodu�nom dodiru sa Prirodom nas navodi na uoèavanje

beskraja korisnih analogija kao putokaza mudrosti, a su�tina sistemskog prilaza opisivanju sveta, negovanog u okvirima ove knjige, je, podsetimo se, sadr�ana u

postavljanju odnosa koji se mogu pragmatièno uop�tavati na opisivanja svih prirodnih

sistema. Nijedno vredno saznanje u kontaktu sa Prirodom ne mo�e se postiãi povr�no�ãu,

nestrpljenjem i te�njama ka hitrom razumevanju. Mirno oèuvanje na�eg sluha na tananim

zvucima Prirode255, strpljivo i predano posmatranje valovite igre svetlosti i senki, vredno udubljivanje u putanje znanja koje èine na�u socijalnu tradiciju, te marljivo, pa�ljivo i

bri�no stvaranje bilo èega, nu�ni su preduslovi iscrtavanja zaista vrednih spoznaja, te,

stoga, tajnovito�ãu obgrljeni izrazi ove knjige predstavljaju samo putokaze ka buðenju

tragalaèke inspirativnosti i dosezanju blagodetnog znanja. I tek kada put saznanja, koji èini ovu knjigu, postane, na samom njenom kraju, velik poput planine, tada sve stvari

postaju, ponovo, kao na njenom poèetku, prostodu�ne, jurodivske i bla�eno jednostavne. Sve reèi i svi izrazi koje koristimo poseduju razlièite metaforiène karaktere, te

stoga i razlièite smislenosti za svakoga od nas. Ukoliko Vam terminologija kori�ãena u

okviru ovog rada izgleda strana i nerazumljiva, nemojte biti obeshrabreni. Neko je nekada rekao da »... i sve �to je èovek ikada èuo, i sve �to nije obièno mrmljanje i

8

mucanje, mo�e se reãi u tri reèi«417. Ono na �ta ova knjiga poku�ava da uka�e, i �to je

predstavljalo jezgro inspiracije njenog pisanja je samo to da ideje i slike sveta koje se prote�iraju kroz popularnu komunikaciju u savremenom dru�tvu ne predstavljaju odraz

potpunosti ljudskih biãa. Da bi se stekla ponekada zaboravljena slika o bo�anstvenosti i

èudesnosti èitavog �ivog sveta, neophodno je sva intelektualna premi�ljanja i otkriãa

uravnote�iti sa mislima koje potièu iz dugotrajne tradicije mudrosti �ivljenja. »Svaki

knji�evnik, pouèen za carstvo nebesko, slièan (je) domaãinu koji iz svoje riznice iznosi

novo i staro« (Matej 13:52), uèio je Isus, a svi spiritualni putokazi, dovoljni za postizanje

ovakve racionalno-duhovne ravnote�e koja bi mogla harmonizujuãe delovati na ljudska

saznanja i dalji evolutivni napredak, sadr�ani su i u tako davnim religijskim predanjima

kao �to je moja knjiga za pusto ostrvo, Tao Te Ãing. U drugom delu knjige smo iz uop�tavajuãeg naèina opisivanja ljudskih odnosa sa

Prirodom pre�li na praktiènije sagledavanje stvarnosti, sa poku�ajem uspostavljanja �to

�ireg opsega efekata kreativnih ljudskih delatnosti. Centar oko koga se okreãe i ova

kontemplacija takoðe predstavljaju jezgra ljudskih te�nji, na�a najdublja, implicitna

uverenja, vrednosti, nereèiti temelji pogleda kojima stvaramo na� svet. Hipoteza ovog

dela knjige je da se ovi temelji na�ih saznanja projektuju na svet koji kreiramo i koji

zapravo jesmo, te da se svet mo�e promeniti nabolje ne samo sa mehanistièkim

planiranjem i formalnim proraèunavanjem dejstava i naknadnim biranjem postavljenih

opcija, veã rukovoðenjem svih na�ih postupaka tihom harmonijom razuma i intuicije,

razvijanjem svesti o nastajanju svih posledica koje ostavljamo na svet iskljuèivo

dejstvom na�ih unutra�njih te�nji iz kojih nièu na�i fizièki postupci. Svako delo, svaka misao, svaki ples i svaki dodir koji ukazuje na plemenitost i

dobrotu, mora i sam po sebi primerom odra�avati te kvalitete. Iz razloga poku�aja

dinamièkog, meðusobno podstièuãeg ujedinjenja egzaktne jasnoãe logièkog znanja na èiji

put nam ukazuju savremena i tradicionalna nauka, kao i »zapadna« filosofska tradicija, sa

zvezdanom divotom i sjajnom mudro�ãu drevnih »istoènjaèkih« predanja, religijskim,

poetskim, umetnièkim i, uop�te, etièko-estetskim putanjama, te ukazivanja na blagodetnu ravnote�u misaonog i praktiènog delovanja, i èitava ova knjiga ima zadatak da kroz

harmoniju mudrosti i lepote na svakom njenom nivou sagledavanja pripada ba�tini »igre

staklenih perli«181 koja svojom umetno�ãu metaforiènog pronala�enja »putanja koje

povezuju«19 tajnovito pro�ima mudrost na�e civilizacije. A po�to je za buðenje ove

harmonije, slièno kao i za postojanje èitavog sveta, neophodan dodir, spontani i radoznali

put upoznavanja u kome se kriju smislenost, evolutivni podsticaji i bri�nost prema na�em

svetu, tada si kljuè za udahnjivanje �ivota ovim reèima, upravo Ti, dragi èitaoèe.

PRINCIPI HOLISTIÈKE NAUKE BUDUÃNOSTI Nalazimo se na obali mora, ispred nas se u daljini naziru planinski vrhovi, oblaci

plutaju nebeskom sferom, i svet kao da je danas ispunjen bla�enim mirom, mirisom

dalekih cvetova i �umom talasa koji kao da nam neprekidno i neumorno prièaju o nama i

Prirodi, poku�avajuãi da prosvetle puteve koji povezuju na�e biãe i na� svet. Iza nas, na

putu na kome smo, prostiru se uspomene na�eg iskustva i èine poznate delove puta koji se

pru�a van dometa na�eg seãanja, te na�e temelje i korene na kojima evoluira na� svet.

Ispred nas je takoðe put koji se pru�a u nedogled, ispunjen nesagledivim moguãnostima i

mno�tvom pitanja. Ko smo mi? Odakle dolazimo? Kuda idemo? Za�to postoji èitav ovaj

9

svet oko nas? Za�to vidimo ba� ovo �to vidimo? Za�to je danas ba� danas? Ovakva

pitanja su samo jedna od mnogih koja èine svakodnevno obogaãujuãe razmi�ljanje

mnogih inteligentnih biãa Kosmosa, i predstavljaju osnove kreativnog misaono-reflektivnog do�ivljavanja sveta koje inicira beskrajni napredak filosofske svesti i

umetnosti do�ivljavanja Prirode. Inspirisani mno�tvom ovakvih pitanja, i mi kreãemo na

put � na put postavljanja principa holistièke nauke buduãnosti i jednog novog pogleda na

svet. Blje�tava radoznalost koja se krije iza vela na�ih misli, mo�e se tradicionalnim

filosofskim reènikom izraziti pitanjem i »�ta su to kvaliteti?«, pri èemu se podsetimo da

se pod pojmom kvaliteta u nauèno-filosofskim okvirima podrazumeva osobina neèega.

Svaki oblik percepcije, dakle samo postojanje iz perspektive �ivih biãa, predstavlja

do�ivljavanje kvaliteta. Sve ono �to u na�em svetu percepcije nazivamo objektima ne predstavlja ni�ta drugo do u izvesnu subjektivnu harmoniju objedinjen skup kvaliteta koji

otkrivamo, odnosno primeãujemo u datom, uvek izvesnim granicama oivièenom telu.

Semantièko upitkivanje porekla kvaliteta nosi u sebi i radoznalost nad putanjama njihovog pru�anja izmeðu Prirode i �ivih biãa u kojima su inicirana ovakva

prosvetljujuãa pitanja, �to, opet, u svom odgonetanju krije i najdublje tajne smislenosti

postojanja Kosmosa i inteligentnih biãa u njemu. Za nauku i na�u kontemplaciju veoma interesantna, a danas i gotovo standardna �

empiristièka, opisna podela kvaliteta potièe od D�ona Loka i odnosi se na

razgranièavanje primarnih i sekundarnih kvaliteta. Dok se u ovakvoj podeli, za primarne

kvalitete smatra da se u potpunosti mogu predstaviti numerièkim vrednostima i da su

praktièno nezavisni od taèke gledi�ta, za sekundarne kvalitete va�i da su subjektivni i

zavisni od perspektive njihovog do�ivljavanja. Tako bi, na primer, estetske karakteristike

otkrivene u obliku, boji, mirisu, dodiru i �umu jedne �koljke predstavljale njene

sekundarne kvalitete, dok bi izvesne mikro- i nano- strukturne, atomske, elektronske i kvantne konfiguracije koje stoje u osnovi sekundarnih kvaliteta, predstavljale, u skladu sa aktuelnim nauènim stanovi�tima, njene primarne kvalitete. Stoga se u okvirima

empiristièke �kole i savremenih nauènih okvira smatra da je u definisanje sekundarnih

kvaliteta aktivno ukljuèeno saznajno �ivo biãe, dok su primarni kvaliteti postojani

nezavisno od ljudskih posmatraèa, te stoga predstavljaju ono �to bi Imanuel Kant nazvao

Ding an sich. Polazna pretpostavka ovakve podele kvaliteta je ta o objektivnosti sveta koji ostavlja svoje utiske na �iva biãa nezavisno od njihove volje, te�nji i unutra�njeg

sveta, te o platonovskom postojanju ideja koje ne potièu iz iskustva, �to je shvatanje

posebno interesantno s obzirom da potièe iz �kole empirizma149. Ovakva objektivistièka

shvatanja iz kojih izvire slika o �ivim biãima kao pasivnim prijemnicima impulsa sredine

i uslovljavajuãim mehanizmima, suprotstavlja se slici �ivih biãa prisutnoj u svim

religijama sveta, u okviru kojih ona predstavljaju odraz bo�anske lepote i svesti, aktivne

slobode odluèivanja i èudesnih kreativnih potencijala. Raskorak izmeðu ova dva temeljna

shvatanja predstavljaãe jedan od centralnih polariteta razmatranja savremene nauke,

dru�tva i saznanja u okvirima ove knjige. Ideja o realnoj ostvarljivosti predstavljanja izvesnih kvaliteta, te potencijalno

svega postojeãeg, numerièkim vrednostima potièe iz ideje o nezavisnosti ovih osobina (primarnih kvaliteta) od mesta njihovog nala�enja, odnosno od perspektive njihovog

sagledavanja. S druge strane, poznato je da za sekundarne kvalitete, kao �to su estetski,

spiritualni i etièki kvaliteti nema mesta u okvirima formalne nauke, jer oni oèigledno

10

zavise od taèke gledi�ta i kompletne fizièke strukture subjektivnog posmatraèa. Za

sekundarne kvalitete se stoga smatra da su emergentni kvaliteti, u smislu da nastaju kao posledica interakcija izmeðu nosioca primarnih kvaliteta, pri èemu shvatanje da ovi

kvaliteti predstavljaju samo epifenomenolo�ke faktore bez uticaja èini jezgro filosofije

redukcionizma, dok shvatanje da su emergentni kvaliteti u stanju da budu uzroènici

dejstava na ni�im organizacionim nivoima koji uslovljavaju njihovo postojanje, suprotstavljajuãi se tako bilo kakvom nepromenljivom, identiènom i od posmatraèa

nezavisnom opisivanju iz razlièitih perspektiva, predstavlja jednu od temeljnih formi

filosofije holizma. D�ord� Barkli, jo� jedan filosof empiristièke �kole, razvijajuãi Lokove ideje do�ao

je, meðutim, do zakljuèka da celokupno formalno, matematièko razmi�ljanje koje

odslikava primarne kvalitete kao objektivne i nezavisne od ljudskih biãa, predstavlja

rezultat tipièno ljudskih (dakle, biolo�kih) misaonih, apstraktnih refleksija. Sve �to

postoji, ukljuèujuãi i primarne kvalitete definisane i opa�ene u umu inteligentnih biãa,

postoji kao posledica poput reke promenljivog niza iskustvenih opa�aja149, te je kao

takvo, u svakom sluèaju neodvojivo od iskustvenog konteksta svog postojanja. Tako, svi primarni kvaliteti ne reflektuju osobine objekata nezavisno od ljudskih posmatraèa, veã

zavise od koncepata koji uvek nastaju poreðenjem najmanje dva iskustvena do�ivljaja.

Ovakvi iskustveni tokovi, neophodni za nastanak (kao slo�enu, nerazluèivu harmoniju

izmeðu uoèavanja - otkrivanja i idealistièkog izumljivanja, kao �to ãemo videti) i

egzistenciju kvaliteta, predstavljaju zapravo kontekst na�ih, subjektivnih do�ivljaja sveta,

koji nam pru�a moguãnost formiranja relacija izmeðu vremenski odvojenih do�ivljaja. I u

ovome trenutku, ukoliko prihvatimo da kontinualni sledovi iskustvenih do�ivljaja

zahtevaju egzistenciju primarnih kvaliteta, kao �to su ljudski koncepti prostora, vremena,

kretanja ili uzroènosti, automatski ãemo ipak prihvatiti i objektivnost sveta, te

jednostrano pru�anje puteva kvaliteta ka reprezentacionistièkim misaonim svetovima

�ivih biãa. U suprotnom sluèaju, prihvatimo li ideju da iskustveni tokovi jednostavno

pru�aju saznajnim biãima priliku da uspostave relacije izmeðu perceptivnih

konstantnosti, tada i primarni kvaliteti postaju u tolikoj meri zavisni od ljudskih posmatraèa, koliko i sekundarni. Jer, povezivanje perceptivnih konstantnosti predstavlja u

svim okolnostima misaoni akt, te stoga zahteva �ivotnost biãa za njegovo izvoðenje.

Raskr�ãe izmeðu ova dva izbora èini fundamentalnu razliku izmeðu filosofija realizma i

idealizma. Izbor ãe u ovome trenutku zavisiti od nas samih, i mi ãemo postaviti prvi

princip putovanja koje èini ovu knjigu, princip koji ãe nam otvoriti pogled na beskraj

perspektiva njenog daljeg toka: Svaki kvalitet je put Znaèaj ovog principa ãe postepeno nicati i uoblièavati se tokom opisivanja ostalih

principa, èime ãe se postepeno iscrtavati spiritualna slika o refleksivnoj (du�a � Priroda) idealistiènosti sveta, o objektivnosti kao ne realnim, veã pragmatiènim, duhom

zajedni�tva uspostavljenim vezama izmeðu uvek subjektivnih iskustvenih do�ivljaja, te

uvek o putu ka Tebi kao centru sveta. Ljudska biãa za sada prihvatamo kao aktivne uèesnike u uoblièavanju kvaliteta Prirode, jer upravo njihova struktura defini�e ono �to

smo navikli da nazivamo objektivno postojeãim svetom oko nas. »Razum mo�e razumeti

samo ono �to iznedri u skladu sa sopstvenim dizajnom«152, podsetio bi nas Imanuel Kant.

11

Ukoliko se prihvati ovakvo stanovi�te, tada se svi kvaliteti, bilo primarni ili sekundarni

do�ivljavaju kao subjektivni, te stoga zavisni od perspektive i saznajnih temelja njihovog

sagledavanja koje, dakle, nije samo pasivno posmatranje, veã i aktivno konstruisanje.

Ideje o uzroènim dejstvima imanentnim u prirodnim procesima, slièno kao i kartezijanske

koordinate i druge matematièke i logièke forme predstavljaju samo ljudske, lingvistièkom

tradicijom oblikovane slike pretpostavljenih zakonitosti na osnovu kojih bi se mogli odigravati prirodni procesi, odnosno promene sveta na�e percepcije.

Da bi se sada svaki kvalitet lako sagledao kao putanja, poslu�iãemo se primerom

nauènog odslikavanja jednog kamena. Shvatanje da svi kvaliteti, sve slike o Prirodi i formulisani koncepti potièu iz uma posmatraèa mo�e se nazreti u èinjenici da uoèavanje

svih kvaliteta u svetu, bilo da su to primarni ili sekundarni, zahteva interakciju sa jednim ili nizom mernih instrumenata na èijem kraju uvek stoji um posmatraèa. Ukoliko

primetimo da je kamen tvrd, to ne znaèi da je on intrinsièno tvrd, veã samo da je tvrd pri

mehanièkom dejstvu nekog drugog tela u odnosu na njega, �to jasno ukazuje na èinjenicu

da je svaka osobina postojana samo u okviru svojih relacija sa svojom celokupnom sredinom. Svakoj fizièkoj osobini se, tako, nu�no pripisuje dogovorom ustanovljena

jedinica u odnosu na koju ona poseduje nauèni smisao. U okvirima fizike materijala

tvrdoãa se defini�e u odnosu na jedinicu pritiska, povezanu sa (opet poreðenjima

nastalim) ljudskim izumima koncepata prostora, vremena i kretanja, dok poseduje svoj znaèaj samo u odnosu na tvrdoãe spektra razlièitih materijala, te se, tako, tvrdoãa kamena

u mineralogiji i geologiji meri u odnosu na dijamant kao najèvr�ãi ili talk kao najmek�i mineral na konvencionalnoj skali tvrdoãe. I bilo koji epitet koji pridamo nekom

iskustvenom do�ivljaju na slièan naèin predstavlja posledicu poreðenja sa odreðenim,

subjektivnim referentnim normama. Svaka osobina je, zapravo, u opisnom domenu, domenu jezika i nauènih zapisa postojana kao posledica poreðenja odreðenih

interaktivnih putanja izmeðu posmatraèa i Prirode; u direktnom, ne-opisnom sagledavanju, ona je postojana kao harmonija relacija sa celokupnim iskustvenim kontekstom njenog do�ivljavanja; dok je u realistièkim, ontolo�kim okvirima, svaka

osobina postojana kao beskrajni spektar relacija kojima se ona pru�a ka èitavom

Kosmosu. Primetimo da èak i ukoliko sa realistièkog stanovi�ta tvrdimo da je kamen

intrinsièno tvrd zahvaljujuãi veoma postojanim atomskim vezama njegove kristalne strukture, tada opet ova osobina predstavlja posledicu izvesnih putanja izmeðu atomskih

entiteta kamena, te i njih sa nekim mernim instrumentom koji bi bio u stanju da izmeri jaèine meðuatomskih veza. Stoga se i ka�e da je svaki kvalitet putanja koja povezuje, i to

ne samo um posmatraèa sa prirodnim pojavama, veã i razne definisane entitete,

percepirane kao nedeljive, koji saèinjavaju »materijalnu strukturu« posmatranog sistema,

a koji se, kao �to nam ukazuju rezultati prouèavanja sveta pomoãu formalizma kvantne

teorije, ne mogu smatrati inertnim, nezavisnim i nepromenljivim materijalnim entitetima, veã upravo procesima, relacijama koje se pru�aju ka ostatku sveta. Tako je svaki kvalitet,

svaki bitak i monada � put, kako u idealistièkim okvirima (kada jednu stranu puta èini um

posmatraèa), tako i u realistièkim (jer je svaki izabrani detalj sveta harmonija procesa,

odnosno putanja). Posmatrajuãi ovu definiciju, sa jedne strane mo�emo zakljuèiti da ne�to poput

intrinsiènog kvaliteta, Kantovog Ding an sich, zvuka pljeska jedne ruke, ne mo�e

postojati, jer svaki kvalitet postoji samo kao relacija. Nemoguãe je sagledati samo jednu

stranu bilo koje interakcije, jer je ona neperceptivna, slièno pljesku jedne ruke poznatog

12

Zen koana. Meðutim, sa druge strane, samo uèestvovanje svega �to mo�emo razaznati

kao entitet ili stvar u nekom ili zapravo uvek bezbrojnim, u najveãem broju sluèajeva

neprimetnim putevima, predstavlja Ding an sich, zvuk pljeska jedne ruke ovih izabranih entiteta. Ne postoji ni�ta �to je iskljuèeno iz prirodnih tokova, i to sa bilo koje taèke

gledi�ta. Svaka struktura koju razluèimo u svetu na�e percepcije ne predstavlja ne�to �to

bi postojalo a priori, samo po sebi i nezavisno od ljudskih posmatraèa, veã iskljuèivo kao

rezultat interakcije procesa (puteva, relacija) koji se odigravaju u okviru posmatranog sistema i biãa-subjekta. Premda se u okvirima klasiènih nauènih shvatanja implicitno

pretpostavlja primarno i realno postojanje od posmatraèa i nelokalnog (posrednog) okru�enja nezavisnih entiteta izmeðu kojih se zatim odigravaju odreðene interakcije

kojima se pripisuje izvestan objektivni uzroèni karakter, danas znamo da se naizgled

intrinsièni kvaliteti fizièkih entiteta, kao �to su, na primer, energija ili masa, mogu definisati i poseduju svoj fizièki smisao samo u odnosu na svoju sredinu, odnosno ostatak

sveta, te se stoga u kvantnoj teoriji izabrani entiteti predstavljaju kao skupovi bezbrojnih relacija95 kojima se pru�aju ka ostatku Kosmosa, �to èini shvatanje koje skladno povezuje

savremene nauène okvire sa budistièkom filosofskom tradicijom »srednjeg puta«. Jedna

od va�nih etièkih posledica ovakvog do�ivljavanja kvaliteta sveta je i ta da se svest o

svakom vidu posedovanja mo�e smatrati iluzornom, s obzirom da svaki kvalitet postoji samo kao »pru�anje ruku« ka svojoj sredini, èiju harmoniju i prijateljskost u idealistièkim

okvirima, kao �to ãemo videti, defini�emo upravo mi kao posmatraèi, kao jedna strana

puta ostvarenja ovih kvaliteta. »Dati je vi�e nego imati«, reèi su Gospodnje saèuvane u

predanju, koje predstavljaju kljuè svakog spiritualnog do�ivljaja stvarnosti. Ovakvo

shvatanje je u skladu i sa plodovima razmi�ljanja Martina Bubera koji je smatrao da

»jezgro èoveka je odnos«, kao i Ferdinanda Ebnera koji ka�e da »ne postoji Ja, veã ja

jesam«171. Sve �to smo u stanju da opazimo predstavlja kvalitativne emanencije odreðenih

procesa. Tako, ne samo �to je lepota svakog biãa ili detalja Prirode u procesu, a ne samoj

formi, veã je svaka forma zapravo proces. Svaki proces je, opet, interakcija, dakle ne�to

�to se kao i svaka informacija pru�a iskljuèivo du� granica, s tim �to svaki proces zapravo

i jeste jedna dinamièka granica. Svaki proces je, stoga, zapravo relacija, put. Svaki sistem

se tako mo�e zamisliti i kao komunikacija170 izmeðu njegovih »delova«, meðusobno i sa

sredinom, odnosno komunikacija komunikacija177, dok je svaka informacija ne objektivna kvantitativna velièina, veã zapravo proces informisanja

427, sa svom vi�esmisleno�ãu i subjektivno�ãu koje ovakvo shvatanje podrazumeva. Spiritualni dodir

izmeðu biãa i Prirode predstavlja sveti Put kroz koji se stvaraju kvaliteti sveta, i usled

nerazluèive isprepletenosti svojstva biãa i Prirode u ovom procesu iscrtavanja razlika,

nastajanja crta na�eg sveta, nazivaãemo ga u daljem toku knjige ko-kreacijom kvaliteta. Jedna od posledica postavljanja ovakvog idealistièkog do�ivljavanja sveta na

mesto temelja na�ih razmi�ljanja i pogleda na svet je i ta da se epistemologija i ontologija

kao odvojeni pristupi opisivanju sveta stapaju u meðupovezanu celinu. Stoga postaje

jasno da ako �elimo da otkrijemo i upoznamo mnoge Tajne Prirode, moramo saznati kako

saznajemo (spoznaj sebe samoga i otvoriãe se jasan i svetli pogled na Prirodu) i obrnuto,

�elimo li da spoznamo nas same, moramo se u kontekstu istra�ivaèkih te�nji suoèiti sa

nepoznatim putevima Prirode, jer »u ponoru prebiva istina«, kao �to je pisao �iler u

pesmi »Konfuèijeva izreka«168. Mnogi savremeni nauèno-filosofski pravci razmi�ljanja,

koji su se vremenom preobrazili u naizgled odvojene discipline, kao �to su sistemska

13

teorija, teorije konstruktivizma, kibernetika, kibernetika drugog reda (koja ukljuèuje i

neophodno prisustvo i efekte posmatraèa u prouèavanom sistemu), teorija informacija,

teorija nelinearnih, dinamièkih i kompleksnih sistema, autopoietièka teorija i Santjago

teorija saznanja, teorija haosa, filosofske interpretacije kvantne teorije (kao, na primer, kopenhagenska interpretacija) itd., predstavljaju meðusobno neraskidivo povezana polja modernog filosofskog i formalizovanog sagledavanja osnovnog epistemolo�kog pitanja

»kako saznajemo?«, i sa mnogim stavovima ovih teorija ãemo se susresti tokom ove

knjige. Zahvaljujuãi kvalitetima kao idealistièkim putevima i prepletenosti posmatraèa i posmatranog, epistemologije i ontologije, istra�ivanje ovakvih pitanja kao putokaza

predstavlja istra�ivanje same Prirode. »Nisu misli te koje treba spoznati, veã onoga koji

misli«387, reèi su iz Kau�itaki Upani�ade, jer misli i, uop�te, nauène i logièke forme izra�aja, kao �to ãemo videti, uvek potièu na osnovi ne-eksplicitnih temelja na�eg

rezonovanja i na�eg biãa, èije refleksije je u na�em svetu neophodno sagledati u svrhu

dubokog, spiritualnog uèenja. Upravo se istra�ivanjem puteva spoznaje, naèina formiranja na�eg znanja o znanju, stièe uvid u socijalnom interakcijom oblikovane i u

samom na�em biãu imanentne temelje rezonovanja i pona�anja, dok se time i osvetljava

put postepenog prevazila�enja objektivistièkog znanja, osloboðenog etièkih i estetskih vrednosti, i obuhvatanja fleksibilnijeg prosuðivanja koje bi bilo u stalnoj, spontano

nahoðenoj harmoniji sa Prirodom287. Naèin kontempliranja izlo�en u ovoj knjizi mogao

bi se smatrati savremenim sistemskim, kvalitativnim prilazom, op�tim prilazom koji gradi kontekst u kome beskrajno raznovrsne prirodne pojave mo�emo sagledavati, jer,

podsetimo se � dok klasièni nauèni pristup opisuje eksperimentalna iskustva, kvantna

teorija opisuje uslove moguãnosti eksperimentalnih (fizièkih) iskustava, a sistemska

teorija opisuje uslove moguãnosti opisivanja modela iskustva i ideja, te se stoga kako

klasièna nauka, tako i kvantna teorija, ukljuèujuãi pre svega njene filosofske

interpretacije, mogu smatrati specijalnim vrstama sistemske teorije233. Posledice implementacije idealistièkog stanovi�ta o kvalitetima, i svemu

postojeãem kao putevima koji povezuju um sa prirodnim pojavama, te o �ivim biãima

kao aktivnim stvaraocima kvaliteta u dodiru sa Prirodom, bile bi blagotvorne za èitavu

ljudsku civilizaciju. Lepota do�ivljavanja sveta bi se umesto uoèavanja lepote u realnom

svetu nezavisnom od nas ili svetu koji autistièki stvaraju samo na�e ideje (u oba sluèaja

implicirajuãi izolovanost uma od Prirode), postavila na mesto interakcije uma i Prirode,

uz svu zadivljenost koju svest o ovakvom odnosu pru�a. Jer, samo se u okvirima

obostrano pru�ajuãih puteva otvaraju vrata za bri�nost, pa�nju i Ljubav, te evolutivno

uèenje koje oni donose. Uz svesnost o svim kvalitetima kao putevima, i savremena

nauka, orijentisana na entitete koji se mogu brojati i meriti, bi sa uno�enjem neophodne

protivte�e subjektivizma, umesto neodgovorne, inertno programske i objektivistièki

simulativne ve�tine, postala sveta emanencija putanja koje povezuju inteligentna biãa

meðu sobom, i sve nas sa Prirodom. Na taj naèin bi se, sa gramatièkog stanovi�ta, nauka,

uporedo sa prelaskom od kljuènosti supstance na esenciju koja poèiva u interakcijama i

putanjama, preorijentisala od »imenica« kao kljuènih termina ka »glagolima«. U svakom

sluèaju, jedna od najva�nijih posledica prihvatanja svih kvaliteta sveta kao puteva u koje

je aktivno ukljuèeno svako saznajno biãe neizostavno implicira ukidanje neodgovornog

linearnog napretka nauke, te moralnu odgovornost vraãa u saznajni svet samog

istra�ivaèa.

14

Isus ka�e: »Ja sam put« (Jovan 14:6), Kri�na istu poruku implicitno objavljuje

(Gita), dok pesnik psalama radosno ispeva - »Bo�e! Put je tvoj svet« (Psalmi 77:13), te i

svako iskreno �ivljenje pro�eto religioznim, sveujedinjujuãim oseãanjima poseduje

opèinjenost sada�njo�ãu sa tajnovitom sve�ãu o sopstvenim unutra�njim konstelacijama i

Prirodom èijem harmoniènom jedinstvu ovaj put, put na�eg uoblièavanja sveta te�i. Kada

su D�ona Lenona upitali koja bi bila sveobuhvatna poruka rock'n'roll filosofije, on je odgovorio: »Budi, ovde, sada«, �to je u potpunoj saglasnosti sa eksplicitnim ukazivanjem

na razvijanje meditativne svesnosti boravljenja u sada�njem trenutku i pronicanje u tajne

veènog postojanja kroz njega u religijskim tradicijama kao �to su Zen budizam358,361 ili

mistiène interpretacije hri�ãanstva, kao, na primer, u ispovedima svetog Avgustina361.

Ludvig Vitgen�tajn je takoðe primetio417 da defini�emo li veènost ne kao beskonaèno

dugaèak vremenski period, veã kao bezvremenost, tada ona pripada onima koji �ive sada, �to je razmi�ljanje koje neodoljivo podseãa na prièu Ivana Karamazova o prosvetljujuãem

prelasku puta od bezbroj milja u jednom jedinom trenutku84. U ovom trenutku korisno je podsetiti se naèina sagledavanja svakog sistema iz

okvira sistemske teorije. Naime, svako nauèno otkriãe predstavlja identifikovanje �uma

kao izvesnih informacija. Tako se svaki interni izvor informacija koji utièe na stanja

sistema oznaèava kao pojedinaèna sistemska varijabla ili skup vi�e konstitutivnih

varijabli datog sistema. Kontinualno fluktuiranje varijabli predstavljalo bi sliku odabranog prirodnog sistema kroz vreme ili neku drugu koordinatu. Predstaviv�i bilo koji

biolo�ki sistem pomoãu ovakvog skupa meðusobno povezanih varijabli, primetili bismo

harmoniènu i informativno veoma bogatu ureðenost (zahvaljujuãi udaljenosti od

termodinamièke ravnote�e koja, podsetimo se, odgovara stanju maksimalne entropije, a

minimalne kolièine informacija322) u kojoj su uravnote�eni procesi koji iniciraju

ureðenost sistema i naizgled nasumièni, haotièni procesi koji sistemu pru�aju neophodnu

fleksibilnost. Adekvatno tome, na centralizaciji i diferencijaciji funkcija sistema oèitavaju

se individualnost i ureðenost sistema, dok se na harmoniènom fluktuiranju varijabli i

�irini opsega ovih fluktuacija oèitava sposobnost adaptacije pri pritisku sredine ili

promeni odnosa sa njom, te, uop�te, potencijal harmoniène intra- i inter-sistemske komunikacije. Maksimiziranje odreðenih varijabli uzrokuje smanjen opseg slobodnog

oscilovanja ostalih varijabli, te stoga zdrave, harmoniène �ivotne sisteme karakteri�u

optimalne, a ne monotono rastuãe ili opadajuãe zavisnosti izmeðu delova (varijabli)

sistema. Iz nauènih, formalnih okvira se ovakva ravnote�a reda i slobode, periodiènosti i

noviteta predstavlja kao suprotstavljenost deterministièkih matematièkih zakonitosti

nasumiènom �umu Prirode. S druge strane, svete tradicije ljudske civilizacije do�ivljavaju

èitavu ovu isprepletanu igru Jina i Janga kao nerazluèivi Put Prirode, koji se mo�e

spoznati samo u spiritualno-logièkoj harmoniji razmi�ljanja. Svaki put poseduje dve strane, te je stoga i èitav svet i sve �to postoji pro�eto

polarnim suprotstavljenostima koje je, slièno kao i arhetipski sveobuhvatni Jin-Jang polaritet, nemoguãe razdvojiti, jer ovi polovi ne predstavljaju interakcije dveju razdvojenih celina, veã ekstremne polove jedne, zajednièke celine. Tako, granice koje su

neophodne za nastanak perceptivnih informacija ne mogu iskljuèivo biti razluèene na

oblasti koje spajaju. �ivotnost je nerazluèiva harmonija autonomnosti i zajedni�tva,

uzroène zatvorenosti i termodinamièke otvorenosti, samo-organizacionih procesa i uèenja

posredstvom interakcije sa sredinom. Kvantni entiteti predstavljaju istovremeno,

15

komplementarno i talase i èestice ali, na za ljudske, percepcijom oblikovane sposobnosti imaginacije, nezamislivog preplitanja, �to je, svakako, jedan od razloga za�to je Nils Bor

smatrao da »ako neko misli da razume kvantnu teoriju, to samo znaèi da ne razume

osnovnu stvar u vezi sa njom«. Prosvetljena svest se karakteri�e harmonijom

do�ivljavanja veènosti, praznine, jedinstva � Tao principa, i radovanja raznovrsnosti, vrlinama, prolaznosti i beskrajnosti kvaliteta sveta � Te principa. Mudrost i lepota, misaono-reflektivna i praktièna iskustva, racionalno i intuitivno razmi�ljanje

predstavljaju nerazdvojive polove svetog razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta. Svaka zdrava

prirodna organizacija � biolo�ka, dru�tvena, ekolo�ka, ekonomska itd., predstavlja

harmonièno-evolutivnu ravnote�u izmeðu reda i slobode, te, skladno tome, i svako mudro zakljuèivanje iz perspektive inteligentnih biãa podrazumeva uzajamno prelivajuãu i

nerazdvojivu ravnote�u racionalnog i intuitivnog poimanja, kao i konceptualizacije i èiste

percepcije. Analogija logièko-intuitivnoj ravnote�i imanentnoj u istinski mudrom rezonovanju je postojana u sr�i same reèi »filosofija« (koja u svom izvornom znaèenju,

umesto dijalektièke metode koja uslovljava primenu spekulativnih jezièkih multiloga u

svrhu pronala�enja »istine«, mo�e oznaèavati uzvi�enu, transcendentalnu smirenost datog moda razmi�ljanja, direktnog i nereèitog doticanja istinitosti) u kojoj se kombinuju dve

grèke reèi koje respektivno oznaèavaju ljubav i mudrost. Ono �to se mo�e uoèiti je

njihova neprekidna igra iz koje se raðaju svi kvaliteti sveta. Uzajamne refleksije Jin i Jang principa su prisutne na svim nivoima sagledavanja

sveta, odnosno nas samih. Ravnote�ni odnos izmeðu �ivotnih Jang-Jin polariteta nije statiènog, veã dinamièkog, meðusobno potencirajuãeg karaktera, te slièno kao �to razvoj

dana rezultuje u zvezdanoj noãi, a tok noãi dovodi do svitanja, saznajna �arolikost

budnosti dovodi do sna, a san rezultuje u ponovnom svitanju bistrog uma, amplituda plime oznaèava poèetak oseke i obrnuto, udisanje dovodi do izdisanja i obrnuto, te svaka prirodna napetost (red) rezultuje u relaksaciji (slobodi) i obrnuto, i saoseãanjima pro�etim

odnosima se bude filosofske putanje razmi�ljanja i intelektualni uvidi, dok logièki

struktuirane, spekulativne prièe u svom kreativnom razvoju dolaze do otkrivanja bri�nosti

i saoseãanja kao esencija svake mudrosti, te do shvatanja da »istinite reèi ne moraju biti

probrane reèi«. I uop�te, zadubljivanje u jednu krajnost prirodne ureðenosti spontano

vodi ka buðenju druge, i obrnuto. Iz prve pesme Tao Te Ãinga znamo da se Tao ogleda u

Teu i obrnuto, a Gregori Bejtson nam slièno savetuje da »ako �elimo da sagledamo

mentalne procese, otiðimo, pogledajmo evoluciju, a ako hoãemo da sagledamo evolutivni

postanak, zagledajmo se u mentalne procese«19. Isto tako, ako �elimo da proniknemo u

tajne sveta, zagledajmo se u sebe, a ako hoãemo da spoznamo sebe, neophodno je uvideti

refleksije na�e svesnosti u svetu oko nas, svetu koji i mi, u sprezi sa celokupno�ãu

Prirode ko-kreiramo; dakle, neophodno je iãi �iveti, otisnuti se iz bezbedne luke na more i biti dobar brod. Slièno tome, ukoliko �elimo da spoznamo temelje na�ih rasuðivanja,

okrenimo se temeljima na�e edukacije, socijalne tradicije i karaktera komunikacija na

globalnom nivou, a ako je na�a �elja da sagledamo putanje, vrednosti i te�nje koje

figuri�u u globalnim komunikacijama, sagledajmo putanje na�ih misli. Ukoliko �elimo da

po�tujemo i sagledavamo svet, odnosno nas, na sveti naèin, korisno je zagledati se u

zvezde, kosmièka prostranstva i nauèiti ne�to o kosmolo�kim tajnama, beskonaènosti

Svemira, dok s druge strane, za upoznavanje èitavog Kosmosa, dovoljno je da se sa

dubokom zadivljeno�ãu zagledamo u ljude i bliska, raznovrsna zemaljska blaga. Ukoliko

�elimo da probudimo potpunu harmoniju sa tim �to jesmo, i potpuno zadovoljstvo na�im

16

pona�anjem, neophodno je biti zadivljen lepotom sveta koji nas sa svih strana okru�uje, a

ako je na�a �elja da potpuno prihvatimo svet i razumemo njegovo savr�enstvo u tome

kakav on jeste, moramo prihvatiti i nas same (ne te�iti da se primarno dopadnemo drugima) kroz spontani odnos sa Prirodom kroz koji se raða ovakva spoznaja. Ukoliko

�elimo da nauènim otkriãima ili privrednim upravljanjem orijenti�emo stvaranje ili

implementaciju novih tehnologija u pravom, globalno oplemenjujuãem smeru, korisno je

otkriti sr� umetnièkog do�ivljavanja stvarnosti, baviti se umetno�ãu, dok ako �elimo da

razumemo oseãanja i poruke koje stoje u osnovi umetnièkih dela, korisno je razumeti

(najèe�ãe zavistan) odnos èoveka i tehnolo�kih izuma. Ukoliko �elimo da prosvetlimo i

uèinimo spoznajno fleksibilnim do�ivljavanje konteksta na�e egzistencije (u kome se

krije tajna osmi�ljenosti na�eg sveta) i dodira izmeðu nas i na�eg sveta, korisno je duboko

zaroniti u odreðeno polje istra�ivanja, dok ukoliko �elimo da u ovoj dubini jedne usamljene grane nauène misli otkrijemo dragocene bisere, nova, plodonosna otkriãa,

korisno je uop�titi na�e znanje, sagledavati ga sa raznovrsnih perspektiva, i svaku

programsku liniju inkorporirati u �to �ire iscrtani krug. Put produbljivanja izvesnih perspektiva razmi�ljanja, do�ivljavanja sveta i skiciranja prirodnog reda, poèiva u

sa�ivljavanju sa raznolikim pogledima na svet, paradigmama nauèno-istra�ivaèkih

disciplina, temeljitim putokazima svakodnevnih komunikacija i saznajnim osnovama �ivih biãa, dok se tolerancija i prihvatanje raznovrsnosti �ivotnih i spoznajnih

perspektiva, zajedno sa sposobno�ãu pronala�enja objedinjujuãih, harmoniènih puteva u

njihovom mno�tvu, razvijaju kroz udubljivanje u jezgrovite tajne sopstvenih pogleda na svet. Hajnc fon Ferster je smatrao da »�elimo li da pronaðemo sebe, menjajmo se«

216 u radoznalim i sveprihvatajuãim susretima sa raznovrsnim saznajnim perspektivama, dok

se ko-kreativna osetljivost na tanane promene, tihe putanje i harmonije na�eg iskustva razvija vrednovanjem mira, meditativne, referentne èistoãe, ti�ine u simfoniji Kosmosa. I

kada Isus ka�e: »Ko naðe �ivot svoj, izgubiãe ga, i ko izgubi �ivot svoj mene radi, naãi ãe

ga...Ko uzdi�e samoga sebe � biãe poni�en, a ko unizi samoga sebe � biãe uzdignut«

(Matej 10:39...23:12), jasno je da se egocentriènim do�ivljajima sveta gube crte

potpunog, svetog �ivljenja i holistièkog odsjaja Prirode u na�im oèima, dok se

predano�ãu i posveãeno�ãu drugim biãima i èitavoj Prirodi, zaista postaje celovito �ivotan.

Da bismo lak�e sagledali ovakvo uzajamno preslikavanje dveju arhetipskih

polariteta, imanentnih u svim elementima pojavnog sveta, mo�emo se podsetiti dveju

imperativa Hajnca fon Ferstera. Prvi je etièki i ka�e nam da »uvek delujmo tako da

poveãavamo broj moguãih izbora« (»Act always so as to increase the number of choices«), dok je drugi imperativ estetski i savetuje nam da »ako �elimo da vidimo,

nauèimo da delujemo« (»If you desire to see, learn how to act«)107. Na prvi pogled bi

nam mo�da izgledalo kao da su ova dva putokaza (ili mantre) zamenili svoja mesta, te da bi etièki princip morao biti estetski, i obrnuto. Visok broj izbora odgovara �irokim

opsezima varijacija sistemskih varijabli, �to odgovara visokoj adaptivnoj fleksibilnosti

sistema. Prelazak na�ih svesnih delovanja ka poveãanju izbora sistema sa individualne

jedinke na skup jedinki, ekosistemsku zajednicu ili èitavo kosmièko jedinstvo predstavlja

i na� prelaz od sopstvenosti ka saoseãanju, altruizmu i kosmièkoj, sveobuhvatnoj Ljubavi, ka maksimiziranju opcija u svetlu kosmièke celine. �ivljenje kao put, nejezièko jedinstvo

uma i Prirode, pro�eto spontanom harmonièno�ãu, predstavlja stanje bogato raznovrsnim

moguãim opcijama reagovanja, znatno estetskije u odnosu na pona�anje koje izranja iz

17

misaono-telesnih stanja obuzetih ciljevima i planovima za njihovo ispunjenje357. Fleksibilnost pona�anja unosi radosnu lepotu u svaèije pokrete, a i èini biãa prijemèivim

na �irok spektar saznajno obogaãujuãih dejstava sredine, dok je etièko upravo delovanje na na�u okolinu, èineãi put uviðanja svepovezanosti sveta. Meðutim, u ovakvoj

isprepletanosti dveju imperativa je i tajna njihove realne uzajamne pro�etosti. Ludvig

Vitgen�tajn je to primetio kada je napisao da su »etika i estetika jedno te isto«417. Lepota

koju do�ivljavamo u kontaktu sa svetom i na� duboki moralni odnos prema njemu

neraskidivo su povezani, i ako �elimo da produbimo na�e etièke stavove, hajde da

otkrijemo lepotu koja se u njemu krije, dok ãe se na�a te�nja za do�ivljavanjem

sveprisutne lepote otelotvoriti sa svesnim obogaãivanjem na�eg etièkog odnosa sa

sredinom, dubokim po�tovanjem svega postojeãeg. Tai-ãi-tu dijagram skladno opisuje ovakav meðusobno prelivajuãi odnos dveju arhetipskih polariteta sveta i mogao bi

predstavljati sledeãi princip na�eg putovanja.

Svaki opis Prirode, kao i uop�te svaki èin stvaranja, podrazumeva formiranje

polariteta, asimetriènosti, iz stanja jedinstva i potpune simetrije. Nastanak dveju od

jednog u svakom sluèaju i iz svake perspektive predstavlja èlana klase najsvetlijih èuda

Prirode. Nastanak Kosmosa u velikom prasku iz taèke singulariteta, prva deoba oploðene

jajne ãelije, te ljubavlju ispunjen trenutak u kome bi se zami�ljeno jedino biãe sveta, èija

bi sredina trenutno postajala usklaðena njegovim najdubljim unutra�njim htenjima,

odluèilo da �trvuje svoju samovoljnost i pru�ilo priliku postojanju drugog i drugih biãa sa

istim sposobnostima, predstavljaju èudesne trenutke, izvore obogaãujuãih kontemplacija,

predstave emanencije bo�anske dobrote. »Kada ne bi bilo drugog, ne bi bilo ni mene«,

mudro je jednom primetio ÈuangCe. Primetimo sada da je, u skladu sa zapa�anjem

D�alala ad-Dina Rumija da se »skrivene stvari manifestuju njihovim suprotnostima (ali

po�to ih Bog nema, tada on ostaje skriven)«225, svaka informacija granica, svako iscrtavanje sveta rezultuje u onome �to je »unutra« i onome �to je »izvan«, svako

»znanje« poseduje polaritetnu strukturu, svako »da« kao odgovor sadr�i i postojanje

implicitnog »ne« (te je, stoga, svaka negacija zapravo afirmacija417, pa tako i rat protiv rata predstavlja takoðe rat), svako uoèavanje, imenovanje ili opisivanje kvaliteta sveta

ukazuje i na iskustveni kontekst celokupnog ostatka saznajnog sveta, svako prosuðivanje

dobrote implicitno sadr�i i ukazivanje na ono �to nije dobrota, te stoga svako opisivanje,

svaka nauèna teorija, svaka kreacija i svako umetnièko delo podrazumevaju stvaranje

polariteta koji se u najlep�em sluèaju na kraju objedinjuju u poèetnu nerazdvojivu celinu

iz koje su nastali. Da bi nastalo bilo �ta, uvek je potrebno dvoja neèega. Za nastanak perceptivne

informacije potrebna je granica izmeðu dve, bezgranièno neperceptivne oblasti. Opet,

opa�aji (senzorski signali) ne iniciraju odgovor biãa sve dok ne prevaziðu, u skladu sa

18

osetljivo�ãu biãa odreðen, senzualni referentni prag. Svako ljudsko saznanje

podrazumeva razlikovanje izvedeno nad kontinualnom celinom Prirode, te je stoga uvek uslovljeno izvoðenjem sliènog zadatka koji hipotetièki odgovara ulozi »maksvelovog

demona«139, biãa koje, podsetimo se, poput malog princa koji na svojoj planeti, u svrhu

odr�anja njene lepote, mora stalno praviti razlike izmeðu ru�a i baobaba333, inteligentno

razlikuje èestice gasa po kriterijumu njihovog toplotnog sadr�aja, smanjujuãi selektivnom

propustljivo�ãu rezultujuãu entropiju suda sa gasom. Razlikovanje je neophodan

preduslov svakog ne samo konstruktivnog opa�anja, veã i razumevanja, jer ne samo �to

svaka reprezentacija na�ih iskustvenih do�ivljaja u domenu znanja o ovom direktnom

znanju zahteva poreðenje dveju razlièitih konstantnosti - perceptivne i simbolièke, veã i

da bi nastao bilo koji misaoni zakljuèak, neophodno je napraviti poreðenje izmeðu dveju

tvrdnji. Svaki logièki zakljuèak bazira se na poreðenju najmanje dve logièki konzistentne

tvrdnje, dok svako nauèno obja�njenje nastaje preslikavanjem fragmenata opisa

odreðenih prirodnih pojava na tautologije � polazne, pretpostavljene aksiome. »Relacija

je uvek proizvod dvostrukog opisa«19, smatrao je Gregori Bejtson, ukazujuãi na svaku

perspektivu opisa analognu jednom oku, dok nam samo poreðenje barem dva opisa,

opa�aja dva oka, pru�a odnos, do�ivljaj novog vizuelnog nivoa, prostorne perspektive.

Analogno nastajanju novih dimenzija opa�anja posredstvom poreðenja senzacija iz

parnih èulnih organa, proces razlikovanja èini preduslov informacionog bogaãenja,

razvoja raznovrsnosti i suptilnosti prirodnih sistema. Èak i latinska reè za nauku � scientia, poseduje indo-evropski koren skei, koji oznaèava aktivnosti razdvajanja i

razlikovanja. Iz ovakvog shvatanja sledi sledeãi princip: Samo razlike èine informacije

Proces �ivljenja podrazumeva i iscrtavanje granica, razlika u na�em svetu. Svaki

prirodni sistem ne postoji nikada »objektivno« i nezavisno od posmatraèa, veã upravo

kao harmonija subjektivnih kvaliteta, koja biva ko-kreirana od strane posmatraèa u sprezi

sa prirodnim inicijacijama, i to putem izvoðenja operacija razlikovanja (kao

fundamentalnih operacija procesa saznanja, kojima se iscrtavaju granice, praãenjem kojih

se selektuje ono �to je »unutra« i ono �to je »izvan«) koje on ne mo�e ni direktno ni

indirektno u potpunosti sagledati. U ovom trenutku se mo�emo podsetiti na sistemsko

opisivanje ovog iscrtavanja sveta sa vi�e redova. Naime, u spontanom, nesamo-svesnom iscrtavanju razlika ne postoji svest o razlikama, s obzirom da se u ovom procesu razlikovanje i indiciranje odvijaju u istom trenutku177, te stoga u njemu opstaje harmonija jedinstva i razlike razlikovanih entiteta, a izvoðenje posmatranja (tj. razlikovanja) stoga

mora teãi kao nevidljivi uslov, kao kakva »slepa mrlja«. Ovakvo izvorno razlikovanje se,

dakle, mo�e samo izvoditi, ali na istom tom nivou izvedbe, ono ne mo�e biti posmatrano,

te stoga ni uoèeno. Meðutim, misaonim refleksijama sagledavajuãi ovaj proces

iscrtavanja mo�emo steãi delimièan uvid u njegovo izvoðenje, ali ãe tada ovo

razmi�ljajuãe iscrtavanje razlika drugog reda predstavljati »slepu mrlju«, ne�to �to ne

primeãujemo i ne mo�emo direktno sagledati. Da bismo i ovaj proces sagledali, moramo

izvesti iscrtavanje iscrtavanja iscrtavanja na�eg sveta, �to bi pripadalo spoznaji treãeg

reda, koja bi u ovom sluèaju opet predstavljala nove nevidljive, neeksplicitne procese itd.

Izmeðu ostalog, iz ovakve svesti o iscrtavanju razlika na�eg sveta se razvija i svest o

nu�noj egzistenciji implicitnog znanja koje se najpre, kao �to ãemo kasnije detaljnije

19

obrazlo�iti, nikada ne mo�e u potpunosti eksplicitovati, kao �to to pozitivistièki nauèni

prilazi opisivanju sveta te�e, a osim toga, ono predstavlja osnovu, su�tinu i izvori�te

smislenosti svakog opisnog, eksplicitnog znanja. Na nivou spoznaje sveta prvog reda, zahvaljujuãi spontanoj harmoniji jedinstva i

razlika, opstaje i svest o istovremenoj neponovljivosti i nepromenljivosti sveta, te ovakva svest Puta ostavlja utisak boravljenja u sredi�tu toèka prirodnog toka. Meðutim, iz

misaono-reflektivnog razlikovanja, razlikovanja drugog i vi�ih redova, izvlaèimo

zakljuèke koji se dalje formalizuju sa fiksnim karakterom, �to je u suprotnosti sa

promenljivo�ãu same Prirode. Stoga i svako znanje predstavlja samo uspomenu, podseãanje na saznanje, �to je shvatanje koje nam direktno ukazuje na va�nost ne samo

prote�iranja »razumevanja« formalnog znanja o na�em izvornom znanju, veã svrhe

formalnog znanja kao ukazivaèa na samostalno buðenje direktnog znanja, na iskreno i istinsko razumevanje reèi kao orijentira na putu usreãujuãeg stapanja uma i Prirode.

Ne samo nauèno op�teprihvaãena teorija postanka nama poznatog sveta iz

prostorno-vremenskog singulariteta postepenim diferencijacijama energije i simetrije od trenutka velikog praska na ovamo, veã i mnoge legende o nastanku sveta, ukljuèujuãi i

starozavetnu prièu o postanku - metaforama razdvajanja svetlosti i tame, dana i noãi, neba i zemlje, mora i kopna - opisuju stvaranje i obogaãivanje, redukovanje entropije i kontinualno poveãanje kolièine informacija u svetu postupnim procesima razlikovanja.

Sam evolutivni napredak se sastoji u nastajanju sve suptilnijih razlika, analogno razvoju svesti posredstvom razmi�ljanja kao uspostavljanja granica i povlaèenja linija u skladu sa

otkrivenim i/ili izmi�ljenim obrisima onoga �to do�ivljavamo kao stvarni svet. »Iscrtaj

razliku i univerzum dovodi� u postojanje«, pisao je D�ord� Spenser-Braun. U evolutivnom razvoju kompleksnosti prirodnih sistema uoèavamo dva kljuèna

prelaza263. Prvi pripada prelazu od ravnote�nih fizièko-hemijskih reakcija na neravnote�ne, disipativne procese koji su rezultovali pojavom metabolièkih putanja,

�ivotnih samo-organizacionih procesa i prvih ãelija kao mikrokosmosa �ivota, dok drugi prelaz predstavlja prelaz od instinktivno perceptivnih i nesamo-svesnih biolo�kih

struktura - kibernetièkih sistema prvog reda, ka misaono-reflektivnim organizmima - kibernetièkim sistemima drugog reda, �to je otvorilo put ka svesnosti razlikovanja,

opisivanja prirodnih sistema, te pitanjima, èuðenju nad nebeskim i zemaljskim poretkom,

prihvatanju odgovornosti za na�e izbore, kao i nastanku nauke i svake druge lingvistièke,

socijalne interaktivne tradicije bez koje ljudska znanja o svetu nikada ne bi mogla da se razvijaju i napreduju. Upravo je zato misaona reflektivnost neophodan preduslov ne samo analize i imenujuãeg redukovanja kvaliteta, veã i poimanja kosmièke celine kao

kognitivnog stanja koherentnog iskustva, te divljenja nad na�im razumevanjem celine i neogranièenom osmi�ljeno�ãu Prirode koja se do�ivljava kao plod sintetièko-holistièkih

refleksija nad prirodno, direktno perceptivno iscrtanim putanjama na�eg sveta.

Raznovrsnost Prirode zasnovana na bogatstvu razlika i selektivnih interakcija nam ukazuje i da je razlikovanje u okvirima misaono-reflektivnog razmi�ljanja prirodan put

dalje evolucije �ivog sveta. Za definisanje ili uoèavanje bilo koje promene, neophodno je uspostaviti relaciju

izmeðu barem dveju konstantnosti � konstantnosti iz razlièitih vremenskih trenutaka, �to

se mo�e postiãi samo posredstvom misaonih refleksija. Promenu rastojanja izmeðu dva

tela moguãe je uoèiti samo uz pretpostavku konstantnosti ova dva tela u vremenu.

Ukoliko poreðenjem dve zvezdane fotografije primetimo pomeraj neke zvezde ili planete,

20

takav zakljuèak je izveden na bazi pretpostavljene konstantnosti njene figure (oblika),

kao i konstantnosti pozadine slike kao referentnog sistema za èije definisanje je, kao i u

veãini drugih sluèajeva, potrebno puno vi�e konstantnosti (na primer, pojedinaènih

zvezda). Analogno ovome, i svaka osobina (u jeziku kao jedna, neprirodna konstantnost), bilo u nauènim opisima i obja�njenjima ili u svakodnevnoj, le�ernoj komunikaciji, je

relativizovana u odnosu na neke implicitno pretpostavljene konstantnosti (druga, takoðe

prividna konstantnost). U svakom opisu sveta, stoga, ne postoji ni�ta �to je apsolutno, s

obzirom da èitav njegov sadr�aj predstavlja posledicu na�eg, svesnog i subjektivnog

iscrtavanja razlika, delimièno svojevoljnog stvaranja polariteta u svojstvu jedne strane kvaliteta � puteva na�eg sveta.

Svako dejstvo sredine koje indukuje promenu u strukturi saznajnog biãa

predstavlja informaciju. Po�to su �iva biãa u stanju da percepiraju samo razlike, tada je

jasno da je svaki saznajni svet neophodno baziran na razlikama, te stoga poseduje potencijal prirodnog buðenja analitièkih razmi�ljanja. Ovakva razmi�ljanja u okviru kojih

se iscrtavaju granice izmeðu prividnih perceptivnih konstantnosti i njihovih misaono-reflektovanih predstava, predstavljaju prvu fazu deèijeg kreativnog razmi�ljanja, koje

odgovara poèetku subjektivizacije njegovog uma, kao i razvijanja svesnosti o sopstvenoj

odvojenosti od ostatka Prirode. Analitièka faza inicirana percepcijom na bazi

razlikovanja vremenom poèinje da biva praãena sintetièkim povezivanjem razdvojenih

delova u subjektivno konstruisane celine, �to odgovara tra�enju puta ka ponovnom

jedinstvu sa Prirodom iz stadijuma poèetka �ivljenja. »Vratiti se na poèetak; postati

ponovo dete«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XXVIII), opisujuãi put spiritualnog napretka,

koga svakako karakteri�e kretanje od raznovrsnog, uveliko klasifikovanog i posedujuãeg

znanja ka svetlu jedinstva, jer »da bi se postiglo znanje, potrebno je nagomilavati

(dodavati), a da bi se postalo mudar, potrebno je oduzimati (davati)« (Tao Te Ãing

XLVIII). Put od razlika ka jedinstvu je, stoga, najva�niji put u �ivotima svakog �ivog

biãa, i po naèinu pronala�enja ovog jedinstva ili predstave o njemu, postoje nauèni,

filosofski, religiozni i umetnièki prilazi, premda sa zajednièkim ciljem harmoniènog i

evolutivnog integrisanja ljudskih biãa u svoju sredinu, ali sa svim svojim posebnostima i

njihovim isprepletenostima u svakom prirodnom rezonovanju. Kao posledica formiranja polariteta u svakom opisu, svakom perceptivnom aktu i

svemu postojeãem, i svako kreativno orijenti�uãe obja�njenje nikada ne poèiva u

akcentiranju jedne strane izvesne polaritetne »suprotstavljenosti«, veã uvek u njihovom

odnosu. Tako, i re�enje svakog problema nikada ne postoji u neprirodnom forsiranju samo jedne od polaritetnih strana, veã uvek u, najèe�ãe spontano pronaðenoj, njihovoj

dinamièkoj ravnote�i. Slièno tome, i do�ivljavanje kvaliteta sveta kao emanencija samo

jedne njihove strane � �to inicira bilo solipsistièki, bilo objektivistièki stav - dovodi do nepotpunog i disharmoniènog do�ivljavanja sveta, dok je u ravnote�i ova dva stanovi�ta,

koja opstaje u svesti o kvalitetima kao putevima izmeðu nas i Prirode, o svakoj na�oj

misli i pogledu, o svakom trenutku postojanja sveta kao o plodonosnoj komunikaciji izmeðu nas i Prirode, prisutno i izvori�te sreãe i neizmernih zadovoljstava, skromnih,

prosvetljujuãih spoznaja sveta i nas, istovremeno. Radikalno konstruktivistièka stanovi�ta

se, stoga, iz ove perspektive mogu sagledati kao vrh uspona pozitivistièke tradicije

razmi�ljanja i do�ivljaja sveta - olièene u kontinualnoj eliminaciji odno�enja na�ih

�ivotnih ideja na duboku, ontolo�ku, bo�ansku stvarnost � sa koga nam se iznenada rasprostire zadivljujuãi vidik na �iroku dolinu buduãih razmi�ljanja, kada ãe spiritualno

21

evolutivnom dijalogu izmeðu �ivih biãa i bo�anske Prirode, sakrivene i nedodirljive

stvarnosti, pripadati referentno polje idejnih klica na�ih saznanja. Misaono pravljenje razlika je neophodan preduslov postojanja ideja i svesti o

na�em svetu. Informacija se, stoga, bilo sa idealistièko-konstruktivistièkog ili realistièkog

stanovi�ta, najpreciznije mo�e definisati kao razlika koja pravi razliku19, i kao takva

prostire se iskljuèivo du� granica koje osim fizièkih mogu biti i apstraktne, s obzirom da je razlike najèe�ãe nemoguãe lokalizovati. Sa moguãno�ãu konkretnog percepiranja samo

razlika, granica izmeðu stvari, te izvoðenja apstraktnih misaono-reflektivnih operacija samo na njima, mo�da su i inteligentna biãa kao mi samo u stanju da primeãuju pukotine

u beskrajnom kontinuumu svepro�imajuãe, sveobuhvatne i sveprisutne Lepote, one

(bo�anskog Uma) koja je »ti�ina meðu tajnama« (Gita 10:38), koja odr�ava »tamu

izmeðu zvezda«, kao u prelepoj pesmi R. S. Tomasa407,253. Jer, »dubina sveta i njegovih

tajni ne nalazi se tamo gde su oblaci i crno, dubina je u jasnom i vedrom«181, uèio je Jozef

Kneht. U Tao tradiciji se smatra da se u praznini, neiscrtanom prostoru slike krije tajna njene vrednosti, slièno kao �to je i Klod Debisi opisao da »muzika je prostor (ti�ina)

izmeðu tonova«. »...Jer mi ne mislimo na ono �to se vidi, nego na ono �to se ne vidi; jer

vidljive stvari su privremene, a nevidljive su veène«, uèio je apostol Pavle (Korinãanima

II 4:18), odra�avajuãi su�tinu svake religijske misli89. »Na�e znanje o svetu izgleda mi

kao vrh ledenog brega; ono je poput malecnog komadiãa leda koji izranja iz vode, pri

èemu na�e neznanje dosti�e najveãe dubine okeana«312, smatrao je Hajnc fon Ferster.

Izvornoj nauci, filosofiji i religiji je zajednièka upravo te�nja ka spoznaji ove

nevidljivosti koja èini osnovu oèigledne stvarnosti, a postavljanjem principa jedne

holistièke nauke putem ove knjige, poku�aãemo da ujedinjavanjem ovih esencijalnih

ljudskih pristupa spoznaji sebe, ujedinimo i njihova znanja o temeljnim postavkama sveta, te ãemo tako videti da nevidljive, ne-eksplicitujuãe temelje na�eg znanja i na�ih

pogleda na svet èine najdublje vrednosti, etièko-estetski kriterijumi i te�nje u kojima je

prisutna tajna spiritualnosti, kreativnosti i evolutivnog napretka. Svaki put, odnosno relacija, neophodno poseduje dve krajnje taèke. Takoðe, svaki

kvalitet kao put nije nikada jednosmeran. Tako su misaone reprezentacije slike na�eg

sveta i istovremeno nas samih, dok su i »solipsistièki«, samospoznajni delovi stvarnosti

nerazdvojivi od »reprezentacionistièkih«, i meðusobno se prelivaju. Niti na�e misli

predstavljaju slike jednog objektivnog sveta, niti one samo automatski stvaraju svet koji naizgled reprezentuju, iako se obe ove tvrdnje mogu istinitosno potvrditi u zavisnosti od pretpostavljenih polaznih stanovi�ta. Na�a saznanja nisu u svojoj subjektivnosti

nekompatibilna sa tuðim, sliènim iskustvima, niti su ona objektivna i potpuno identièna

sa drugaèijim. Igra izmeðu �ivih biãa i Prirode je tako dvosmerna i nerazluèiva.

Solipsistièki tvrdeãi da se èitav svet stvara na�im mislima, lako bismo mogli postati

apsolutistièki egocentrièni i orijentisani na sopstveni opstanak, te bi sva lepota sveta bila

svedena na neproduhovljeno, manipulativno igranje sa Prirodom i na perceptivne harmonije bez kljuènog do�ivljavanja centra vrteãeg toèka Prirode, statiène veènosti

sveta u kojoj bi se, kao u mirnoj vodi jezera, ogledala su�tina na�eg biãa, jasnost na�eg

odslikavanja celokupnosti Prirode. S druge strane, svet iz perspektive saznajnih biãa nije

ni onakav kakvim ga tradicionalna, pozitivistièka nauèna filosofija vidi � kao nasumiènu

igru atoma koja pru�a moguãnost na�eg nastanka, ali bez ikakvih uoèljivih efekata na�ih

misli na oblikovanje prirodnih procesa, te bez mesta za slobodnu volju, veã samo za

reprezentaciju objektivnog sveta oko nas. U igri izmeðu ova dva, u svojoj biti

22

jednosmerna naèina sagledavanja sveta raða se harmonièno i usreãujuãe razmi�ljanje i

shvatanje da je �ivot koji smo (realistièki) Bo�ijim delovanjem dobili na poklon ne slu�i

za na�e samo-zadovoljavanje, veã za slobodno-voljno (idealistièko) delovanje, èinjenje

sveta boljim kroz davanje i uoèavanju lepote, dragocenosti i bo�anskih, svepro�imajuãih

ostvarenja u drugim biãima i detaljima sveta. Zajednièki karakter na�ih iskustava

predstavlja osnovu uspostavljanja prosvetljujuãih putanja koje nas povezuju, dok na�a

subjektivistièka posebnost èini osnovu za divljenje raznovrsnosti pogleda na svet, te

pro�imanje na�ih predanih odnosa sa sredinom tolerancijom i po�tovanjem. Ovakvo

shvatanje èini put ka do�ivljavanju sveta kao sve jasnijeg odraza na�ih unutra�njih,

zvezdanih konstelacija, put ka svetu kao slici na�e du�e. U svrhu prevladavanja solipsizma potajno potencijalno sakrivenog u

subjektivnosti svih opa�aja i u refleksiji temelja na�ih saznanja na kvalitete na�eg sveta,

korisno je podsetiti se poznate Zen prièe o umu i kamenu423. Potekla je rasprava izmeðu

dva kaluðera o odnosu kamena i uma. Na pitanje gde se zapravo nalazi kamen, prvi kaluðer, svakako u duhu idealistièkog, spiritualnog odnosa prema svetu odgovori: »Pa, u

mojoj glavi, s obzirom da je ceo svet objektivizacija uma«. »Mora da ti je mnogo te�ka

glava ako ovakav kamen nosi� svuda«, odgovori drugi kaluðer. Stoga, svest o kreiranju na�eg sveta od strane nas samih i o refleksiji kamena kakvim ga vidimo od strane na�eg

temeljnog odnosa prema Prirodi, predstavlja jednu (ne solipsistièku, veã je skladnije reãi

jednostrano-konstruktivistièku) stranu prosvetljenog i radosno-istra�ivaèkog pogleda na

svet, èiji je idealizam nu�no uravnote�iti sa spiritualnom predano�ãu, davanjem vi�e nego

�to imamo, posveãivanjem beskrajne pa�nje biãima oko nas, èime se razvija oseãaj

spiritualne slobode i nesputanosti. Stoga, odgovorna svest o postojanju kvaliteta sveta kao na�ih kreacija predstavlja temelj na�ih saznanja, dok se predano�ãu putevima koji nas

povezuju omoguãava rascvetavanje kuãe �ivljenja i saznanja u prelepe oblike. Dok osnovni problem tradicionalno-nauènih, reprezentacionistièkih shvatanja

poretka sveta predstavlja neizvodljivost inkorporiranja slobodne volje u Prirodi, te smislenog indeterminizma, problem koji se dotièe mnogih savremenih, subjektivistièkih

nauènih teorija koje naginju solipsizmu, je taj �to se kroz njih, bez uvoðenja mistiènih

kvaliteta, ne mo�e objasniti pojava zajednièkih, sliènih iskustava koji su se, u okvirima

objektivistièke nauke smatrali identiènim iskustvima, ili barem identiènim dogaðajima

kojima iz razlièitih perspektiva, razlièita biãa pru�aju razlièitu smislenost.

Konstruktivistièki prilaz opisivanju sveta iz ugla izrazitog subjektivizma, i to pre svega u

smislu eksplicitnog negiranja moguãnosti spoznaje svake ontolo�ke prirode postojanja,

èini samo jednu stranu saznajnog novèiãa, koja je sama po sebi nepotpuna za pru�anje

odgovora o putanjama koje povezuju biãa, a �to predstavlja esenciju te�nji u svaèijem

�ivotu, iz koje se jedino mo�e roditi semantièki cvet radosti i lepote. Meðutim, stav da

�iva biãa nisu samo »kormilari podmornica«272, èiji su dometi saznanja ogranièeni na

ve�tinu upravljanja pomoãu postojeãih komandi, bez moguãnosti uèenja o moru kroz koje

plove i grebenima koje zaobilaze, veã biãa koja poseduju potencijal pronicanja u

tajanstveni karakter najsuptilnijih, vanprostorno-vremenskih putanja koje nas objedinjuju u neraskidivu celinu Prirode i èine hologramskim delovima Jednoga u kojima je zapisana

i su�tina celine, poput puta kvantnog indeterminizma iz realistièke perspektive,

predstavlja Tajnu, koju je ne nauèni formalizam, veã samo vera, jezik srca i intuicije,

susret na�e najdublje su�tine sa morem nepoznanice, u stanju da dodirne. Bilo tiha

mistiènost ili metafizika kao emanencija poku�aja eksplicitovanja ove nevidljive Tajne,

23

tako predstavljaju nu�nu komplementarnost svakom vidu tradicionalno-nauènog

formalizma. Meðutim, primetimo da dok jedinstvenost (posebnost) iskustava

pojedinaènih biãa predstavlja polje Tajne objektivistièke nauke, zajednièkost iskustava

predstavlja slièno more Tajne i nepoznanica u okvirima konstruktivistièkog prilaza

opisivanju sveta, te se kao posledica toga, naspram otuðujuãih te�nji ka buðenju

»originalnosti« i èesto sebiènih individualizacija u svetu objektivizma, kroz

konstruktivistièku perspektivu put na�eg èuðenja i istra�ivanja Prirode, kao �to ãemo

videti, prostire du� duha zajedni�tva, pru�anja na�eg biãa ka na�em svetu i drugim

biãima, te postepenom svepoistoveãivanju sa èitavim svetom, nala�enju sebe u svemu i

svega u sebi. U svrhu prevladavanja solipsizma potencijalno imanentnog u svesti o kvalitetima

kao idealistièkim putevima, mo�emo se osim podseãanja na drevne religijske putokaze ka

predanosti i posveãenosti drugim biãima, na�em svetu, podsetiti i kako na princip

relativnosti (koji niti predstavlja logièku nu�nost, niti se mo�e dokazati istinitim302) na osnovu koga se nauèna hipoteza odbacuje ukoliko je neodr�iva za dva zajednièka

dogaðaja i pored toga �to bi eventualno va�ila za svaki od dva odvojena dogaðaja, tako i

na fon Fersterovu kontemplaciju o moguãnosti prihvatanja konstruktivistièko-kibernetièke teze koju su mnogi sistemski teoretièari nazvali drvetom znanja

21,272, na dva naèina

107. Prvi naèin odgovara svesti o subjektu kao centru sveta, odakle se on oseãa kao

kreator sopstvene stvarnosti, pri èemu bi tada njegov jezik bio monolog, neosetljiv na suptilne poruke jezika Prirode. Drugi naèin odgovara izjednaèavanju stvarnosti sa

zajedni�tvom, konstrukcije na�eg sveta sa kon-strukcijom � zajednièkim stvaranjem

na�eg zajednièkog sveta, poistoveãivanju sa Jednim, sa Prirodom i svim biãima kao

celinom, kada i na� odnos sa svetom postaje spontani cirkularni dijalog potencijala

neogranièenog obogaãivanja nas i na�eg sveta. Zahvaljujuãi principu relativnosti,

hipoteza da smo i ja i Ti svako po solipsistièki centar sveta, mora pasti u vodu onog trenutka kada se sretnemo, te slièno kao i u heliocentriènom sistemu, mora postojati treãi

koji je centar referentnog sistema u kome smo ja i Ti. Taj Treãi jeste upravo Put, put

predanosti koji se pru�a izmeðu mene i Tebe i koji odi�e »jednako�ãu«: »stvarnost« =

»zajedni�tvo«31, kao �to je smatrao fon Ferster, preuzev�i stav Martina Bubera da »tamo

gde nema deljenja (zajedni�tva), nema ni stvarnosti«54. »Ono �to je dobro za Tebe, dobro

je i za mene« - imperativ je koji odra�ava put, odnos izmeðu mene i Tebe kao centar referentnog sistema. Kroz ovakav stav, i na�e postojanje se pretvara u postajanje, statièni

karakter unapred isplaniranih komunikacija no�enih te�njom ka sopstvenom

nepromenljivo�ãu pretvara se u plodne, predane, otvorene, samo-organizacione, konstruktivne, evolutivne i spontane susrete kroz koje se raðaju blaga obostranih,

nepredvidljivih spoznaja. Da bi konstruktivistièki prilaz opisivanju stvarnosti, saznanja i �ivljenja postao

potpun neophodno ga je uravnote�iti upravo sa putevima koji povezuju i koji èine Put

na�e evolucije i spiritualnog razvoja, na naèin kojim ãe se izbeãi stavljanje centra

saznajnog referentnog sistema u ljudski um, sa oèiglednim posledicama egocentrizma i

svih drugih disharmonizujuãih efekata koji se iz delatnosti utemeljenih na svesti o egu raðaju. Prosvetljena biãa svojim �ivljenjem (pona�anjem) nikada ne pokazuju direktno na

sebe (veã samo indirektno, primerom; jer »ako ja proslavljam samoga sebe, ni�tavna je

moja slava« (Jovan 8:54)), veã na lepotu Prirode i drugih biãa, slièno kao �to pogledi na

svet (tj. pogledi koji stvaraju svet) zaljubljenih biãa nikada ne govore »gledaj kako sam

24

lep«, veã »gle, kako svet je lep«, »gle lepotu koja si Ti«, odakle je jasno da putanje

zajedni�tva, uzajamne pa�nje i uviðanja sopstvene lepote samo kroz lepotu na�eg sveta,

èine tajnu kosmièke Ljubavi. Pokretaèi ljudskih delatnosti, razmi�ljanja, tumaèenja sveta

koji im pru�a na uvid njihova percepcija mora uvek biti okrenut drugima, putevima koji

nas povezuju sa Prirodom, te jedinstvu subjekta sa èitavim svetom. Samo su ovakve

ljudske te�nje u stanju da ulep�aju saznajne svetove i doprinesu blagostanju na na�oj

planeti, jer samo poistoveãivanjem sa èitavim postojanjem i sam svet iz perspektive

kvaliteta kao idealistièkih puteva postaje refleksija na�e svesti, odraz nas samih, sa svom

harmonijom i mirom koje ovakav do�ivljaj sveta donosi. Stoga se klasièna realistièko-objektivistièka nauka i idealistièko-subjektivistièki moderni nauèni prilazi, ukljuèujuãi

autopoietièku teoriju i konstruktivizam, moraju shvatiti kao komplementarni prilazi opisivanju stvarnosti u èijem se Jang-Jin plesu krije tajna neprekinutog toka napretka u vidu evolucije na�e svesti. Dalji tok ove knjige istra�ivaãe potencijal harmoniènog

jedinstva ova dva naèina razmi�ljanja. Kvaliteta je beskonaèno mnogo

Standardni nauèni pristup opisivanju sveta polazi od implicitne pretpostavke o

prisustvu konaènog broja kvaliteta u Prirodi, koji bi se jednoznaèno mogli povezati sa

odreðenim simbolima èijom bi se manipulacijom uz pomoã definisanih matematièkih

pravila mogle objasniti i eventualno predvideti sve pojave sveta oko nas. U ovako redukcionistièki viðenoj, redundantnoj, te stoga i potencijalno kodiranoj ureðenosti

Prirode, neophodna bi bila uvoðenja iskljuèivo kvantitativnih beskonaènosti usled

prisustva neogranièeno velikog broja entiteta iste vrste41. Meðutim, iz holistièke

perspektive sagledavanja ureðenosti Prirode, prisustvo beskonaènog broja kvaliteta u

svetu implicira jedinstvenost svakoga od njih, �to je, sa realistièke taèke gledi�ta, direktna

posledica jedinstvenog konteksta iz perspektive svake taèke u prostor-vremenu. Kvaliteti opisa stvarnosti iz jedne perspektive nisu isti kao i opisi »istih« stvari iz druge

perspektive. Stoga su i nauène teorije u stanju da pokrivaju samo odreðena polja

stvarnosti, dok se, s druge strane, u holistièkoj nauci, slièno kao i u svakom svetom

pogledu na svet, kontekst i sadr�aj sistema stapaju u neraskidivu celinu usled èinjenice da

je ne u od saznajnog biãa nezavisnoj, realno postojeãoj strukturi prisutna su�tina sadr�aja

i kvaliteta sistema, veã u putanjama koje figuri�u u odnosu sistema sa svojom okolinom i

sa nama samima. Prouèavanje sveta na nivou kvantnih pojava nam je jasno stavilo do znanja da se

svi prividno razluèeni kvaliteti i entiteti moraju opisivati u funkciji ostatka sveta. Naime, slièno kao �to reèi ili reèenice izdvojene iz konteksta sintaksièke ili fonetske ekspresije i

strukture biãa-interpretatora gube svoju smislenost, tako i stvari prividno, u svrhu razmatranja, izolovane iz svoje celokupne okoline gube svoj beskonaèno �irok spektar

kvaliteta. Primetimo da se pomenute reèi ili reèenice èak i u pogledu sagledavanja

njihove smislenosti (odnosno, svih kvaliteta koje pru�aju) ne mogu ogranièavati samo na

izvesne gramatièke celine u koje ih uslovno uvrstimo, veã na èitavu istoriju saznajnog

biãa koje joj pridaje smislenost. Smisao koji pridajemo na�em svetu uoèavajuãi i

oblikujuãi izvesne kvalitete zavisi od èitavog konteksta na�eg postojanja i na�ih ideja o

poretku datih stvari u organizaciji Kosmosa kao celine, te stoga svako biãe predstavlja

izvor jedinstvenog i neponovljivog stvaranja Kosmosa. Tako, ne samo verbalni izra�aji,

25

veã i svaki kvalitet sveta zavisi od na�e personalne istorije, prostorno-vremenske perspektive, socijalne tradicije iz koje proklijava ideja o njegovoj objektivnosti, istorije evolutivnog postanka, logièke osnove formalnog rasuðivanja, lingvistièke tradicije, te kao

�to ãemo videti, i od na�ih saznajnih temelja sa kojih konstrui�emo rezultate na�e

percepcije i èitavu sliku o svetu, u zavisnosti (videãemo i to) od na�ih vrednosnih te�nji.

Svaka osobina koju pripi�emo nekom sistemu, bilo da je to gramatièka celina, �ivo biãe

ili neki objekat, predstavljaãe odraz na�eg, subjektivnog sagledavanja interakcije tog sistema sa ostatkom sveta, te se analogno tome, i znaèenje mo�e definisati upravo kao

do�ivljavanje konteksta405, kao �to smatra Fritjof Kapra.

Shvatanje da èak i strukturno identièni entiteti (koji su kao takvi postojani sa

redukcionistièke taèke gledi�ta) prisutni u razlièitim kontekstima indukuju razlièite

kvalitete »u njima« pru�a osnovu za oèiglednu spoznaju beskonaènog broja kvaliteta koji

èine svet. Po�to je, takoðe, svaki kvalitet bilo kog entiteta definisan kao posledica

svojevrsne interakcije sa njim iz perspektive subjekta (�to mu pru�a i istovremeno

svojstvo subjektivnosti), tada beskonaèno �irok opseg moguãnosti delovanja sa njim

predstavlja i jo� dublju osnovu za shvatanje i prisustva beskonaènog broja kvaliteta, pa

èak i u svakom, i beskrajno malenom i naizgled beznaèajnom detalju Prirode. Imanuel

Kant je smatrao da je u svakom detalju Prirode prisutan beskonaèan broj potencijalnih

moguãnosti sagledavanja, od kojih svaka, naravno, èini Ding an sich, jednu stranu puta koja se na potencijalno beskonaèan broj razlièitih naèina mo�e sagledati iz beskrajnog

broja potencijalnih perspektiva. Ovakvo shvatanje je u potpunoj saglasnosti sa budistièkom idejom o beskonaènim moguãnostima skrivenim u svakom i najmanjem delu

stvarnosti (oznaèenim kao tê, toku, odnosno guna, na kineskom, japanskom i sanskritu, respektivno361), te sa shvatanjem Baruha Spinoze da »iz nu�ne bo�anstvenosti prirode

mora proisticati beskonaèan broj stvari u beskonaènim vidovima«352, kao i sa biblijskom

porukom da su ljudska biãa, a kroz njih i èitav svet stvoreni po Bo�ijoj slici, te da se, s

obzirom da svako stvaranje podrazumeva predavanje deliãa sopstvene su�tine, u svakom

zrncu sveta kriju refleksije najdublje su�tine postojanja. Svaka nova taèka gledi�ta sa

svojim jedinstvenim i neponovljivim polo�ajem u prostor-vremenu raða nove vidike sa

kojih se mogu sagledati posebni, neponovljivi i neop�tivi kvaliteti. Povrh svega, po�to se

Priroda kao kompletan kontekst postojanja svakog uoèenog detalja, nalazi u stanju stalne promene i neponovljivosti, tada se i svi kvaliteti Prirode, a sa njima i svaki entitet, nalaze u stanju stalne promenljivosti svojih beskrajnih moguãnosti emanencije. Tako, èak i

deskriptivno (ne-fizièki) identiène mantre predstavljaju kljuèeve neponovljivih semantièkih sadr�aja.

Mapa �ume se ne mo�e toliko kvalitetno napraviti stalnim sedenjem na grani

jednog drveta, koliko njenim sagledavanjem sa vi�e perspektiva. Minijaturna Sunèeva

duga u vidu razlivenog spektra Sunèeve svetlosti od strane kapljice vode na vlati trave, vidljiva je samo u okviru uskog ugaonog opsega124, a forma svakog oblaka je jedinstvena u svakoj taèki njegovog posmatranja. Ono �to se sa povr�ine Zemlje po relativno vedrom

danu do�ivljava kao oblak koji pluta plavom, nebeskom sferom, putnik u avionu koji prolazi kroz njega bi pre nazvao kondenzovanom vodenom parom, pa bi kvaliteti pridani, sa objektivistièke taèke gledi�ta identiènom entitetu, bili posve razlièiti. Slièno tome,

mnoga arheolo�ka nalazi�ta su otkrivena tek iz aviona, iako su istra�ivaèi-arheolozi vekovima hodali kroz iste predele. I svest o na�em domu-planeti Zemlji izgleda posve razlièito kada joj se pridaju kvaliteti uoèeni u njenoj slici snimljenoj iz orbite nekog

26

satelita. Ukoliko bismo putovali u kosmièkom brodu daleko od na�eg planetarnog doma,

sazve�ða oznaèena sa Zemlje bi nam bila od male koristi, s obzirom da bi se zvezdana

sfera koja bi nas okru�ivala menjala sa svakom novom taèkom na�eg putovanja po

Mleènom Putu. Po�to se nove osobine, nove opcije i novi pravci kretanja pojavljuju (postaju

oèigledni) sa svakim slo�enijim nivoom posmatranja sistema, tako ãe na�e opisivanje bilo

kog sistema i predviðanje njegove evolucije biti uvek nepotpuno, s obzirom da je put

kretanja i najmanjih entiteta iz na�e perspektive zavistan od svih globalnijih nivoa ureðenja kome pripada dati entitet, te tako i od èitavog Kosmosa i njegovih najudaljenijih

delova. Kada bismo, na primer, posmatrali kretanja ãelijskih komponenti, njihovu

smislenost bismo morali da sagledamo u kontekstu organizma èije delove oni èine, s

obzirom da bi nam u suprotnom sluèaju, njihovo kretanje izgledalo nasumièno. Tako,

svaka progla�ena nasumiènost u obja�njavanju izvesnih prirodnih procesa predstavlja

samo posledicu nepotpunog sagledavanja Puta Prirode. Pogledajmo kao primer jedan molekul vode74. Kvaliteti molekula vode i njihovih

meðusobnih interakcija predstavljaju mala èuda Prirode koja, izmeðu ostalog,

uslovljavaju i postojanje planetarnih �ivotnih procesa. Meðutim, pona�anje molekula

vode nije moguãe objasniti i potpuno predvideti na osnovu kovalentnih veza i kvantnih

karakteristika koje stoje u osnovi fizièko-hemijskih veza koje figuri�u u njima, i to pre

svega s obzirom na nu�nost izvoðenja enormnih proraèuna koji bi morali prethoditi

ovakvom predviðanju, kao i na opadanje njegove preciznosti usled drastiènog porasta

indeterminizma i probabilistièke prirode proraèuna uop�tavanjem sa kvantnog na svaki

makroskopski nivo. Za pona�anje molekula vode je, tako, neophodno uzeti u obzir ne

samo razne kvantne karakteristike odreðenih hemijskih veza ili fizièkih, elektrostatièkih,

Van der Valsovih, vodoniènih, te hidrofilnih i hidrofobnih interakcija, veã i potpuno

okru�enje u kome se oni nalaze. Naime, za izvoðenje bilo koje hemijske reakcije nije

dovoljno samo dovesti u kontakt direktno interagujuãe entitete, veã je, s obzirom da su

elektronski oblaci atomskih i molekulskih veza nelokalni u odnosu na hemijski vezane nukleone i osetljivi na promene èitavog bliskog okru�enja, neophodno povoljno uskladiti

èitav neposredni fizièki kontekst reakcije350, koji u sluèaju jednostavnih reakcija mo�e

dosezati nanometarsku sferu, dok se u sluèajevima �ivotnih, biohemijskih reakcija mo�e

protezati i znatno dalje du� prostorne koordinate. Znanje iz oblasti klasiène hemije bi nam, dalje, koristilo u svrhu pru�anja obja�njenja promena fizièkih stanja preko kojih se,

na primer, stvara voda od polaznih gasova vodonika i kiseonika pod pogodnim uslovima, dok je znanje iz oblasti biologije i biohemije neophodno da bi se sagledalo kretanje vode u metabolièkim ciklusima, ukljuèujuãi i, na primer, osmotsko kretanje vode od korena do

listova relativno visokih biljaka. Fizièko-hemijske velièine, kao �to su kompresibilnost,

povr�inski napon, kohezione i adhezione sile i kapilarnost, koriste se za sagledavanje makroskopskih osobina vode kao teène faze, ukljuèujuãi i ki�ne kapi. Za uvide u

pona�anje vode u emulzijama i mikroemulzijama bilo bi nam, opet, korisno znanje iz

oblasti koloidne hemije. Termodinamièki principi su, dalje, neophodni u svrhu razumevanja dinamike toplotnih procesa u vodi. Statièka i hidraulièka pravila povezana

sa gustinom moraju se koristiti radi formalnog obja�njavanja kretanja èvrstih tela kroz

vodu, ukljuèujuãi i proraèune potiska vode pri plovidbi broda. Dinamièki zakoni, ukljuèujuãi i Njutnove zakone kretanja i gravitacije, postaju relevantni pri obja�njavanju

dejstva plimskih efekata u velikim telima, dok se hidrodinamika, ukljuèujuãi i Bernulijev

27

princip, koristi prilikom razmatranja protoka vode kroz vodovodne cevi ili du� reènih

korita. Na kraju krajeva, za razumevanje kretanja vode zgodno je poznavati i planetarne cikluse kru�enja materije, dok bi pronicanje u ulogu vode u, na primer, klimatskim

promenama Zemlje zahtevalo kombinovanje znanja o tipiènim kvalitetima koji uobièajeno pripadaju odvojenim nauènim disciplinama. U svakom sluèaju, ukoliko ne

poznajemo kretanje reke, kretanje pojedinaènih molekula vode u njoj bi nam izgledalo ili

nasumièno ili nahoðeno putem nekih nepoznatih, graniènih uslova. Stoga, osobine svakog emergentnog fenomena u na�em svetu, svakog kvaliteta koji smo u stanju da

primetimo ili imenujemo, bili to molekuli vode, proteini ili �iva biãa, odreðene su ne

samo svojom unutra�njom strukturom, veã celokupnim kontekstom svog postojanja.

Slièno kao �to znaèenje tekstualnih zapisa postoji u kontekstu subjektovog do�ivljaja

èitavog Kosmosa - puteva koji spajaju njega i Prirodu, tako i uoèeni kvaliteti na svakom

detalju Prirode zavise od puteva kojima iscrtavamo na� svet. Meðutim, sa druge,

realistièke strane, i svaki kvalitet i sve �to postoji, makar bio to i beskonaèno mali detalj

Prirode, u sebi sadr�i i odslikava èitavu kosmièku celinu, odakle se jasno nazire i

savremena popularna metafora Kosmosa kao holograma. Svaki detalj Prirode, svaki uoèeni prirodni proces, povezan je sa svim �to jeste, �to je ikada bilo i �to ãe biti. Izmeðu

ostalog, kvaliteta je, stoga, opet beskonaèno mnogo. Meðutim, sada se mo�e postaviti oèigledno pitanje: da li je postojanje ovih

razlièitih nauènih perspektiva sa kojih se sagledava kretanje strukturno prividno identiènih entiteta uslovljeno zapravo neizvodljivo�ãu matematièkih proraèuna u kojima

figuri�u enormne kolièine ovih prividno istovrsnih entiteta, ili je posledica uoèavanja

razlièitih kvaliteta »istih« entiteta iz razlièitih perspektiva neizostavno implicitna u

svakom sagledavanju stvarnosti. Razmatranje izmeðu ova dva shvatanja nas vodi na put

stare redukcionistièko-holistièke rasprave. Meðutim, ukoliko se prihvati u holistièkim

shvatanjima imanentna pretpostavka o kretanju entiteta ni�ih nivoa slo�enosti sistema u

skladu sa idejama celine, tada direktno sledi i èinjenica da svaki entitet poseduje svoje

kvalitete u zavisnosti od svog celokupnog konteksta postojanja, �to je saznajni opseg

nedosegljiv za inteligentna biãa kao �to smo mi, kojima naspram potencijalne

prepotentnosti imanentne u redukcionistièkom sagledavanju sveta ostaje znatno

prosvetljeniji put delovanja pod nauènim, kvalitativno ogranièenim i pragmatièkim,

globalno unapreðujuãim okvirima, ali pro�et istinskim sagledavanjem stvarnosti u beskrajnim kontekstima, blago naziruãi uspavanost celine u svakom od njenih delova.

Uspavanost koju samo nadahnuta biãa kroz svepo�tujuãi odnos ispunjen radosnim

predavanjem sebe lepoti sveta mogu probuditi, prodiruãi tako u veènost trenutka � ravnote�u sunjatske sveobuhvatne veènosti i majske (u budistièkoj tradiciji epitet svakog

iskustva koje se sastoji i proistièe iz dualizma, razlike subjekta i objekata, sopstva i

nesopstva, razlike izmeðu te�nji ka prosvetljujuãem delanju i samog prosvetljenja, privlaènosti i odbojnosti kao ne-slobodne, plodovima rada vezane interakcije itd.) beskrajnosti neponovljivog toka Prirode. U Prirodi ne postoji ni�ta �to bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova

Svaki detalj Prirode, svaki prirodni proces i zapravo sve �to postoji predstavlja

holistièki entitet, nerazdvojiv od ostatka sveta, premda se, na osnovu percepcije �ivog

biãa, formalno mo�e razluèiti kao naizgled nezavisan od njega. Karakteristika svakog

28

sistema u Prirodi je da se kvaliteti njegove celine ne mogu predstaviti pomoãu njegovih

delova. Premda je jo� Aristotel pisao da je »celina ne�to vi�e i ne�to iznad svojih delova,

a ne samo njihova suma«74, upravo je razvoj aristotelovske �kole razmi�ljanja implicirao i

razvoj vere da se sve stvari u Kosmosu mogu redukcionistièki predstaviti pomoãu

elementarnih svemirskih »opeka«. Uzrok holistièkog karaktera svih prirodnih sistema se iz redukcionistièke

perspektive (koja pretpostavlja egzistenciju elementarnih entiteta, kvaliteta nezavisnih od ostatka sveta) lako mo�e pronaãi u èinjenici da odreðene veze izmeðu definisanih delova

prirodnih sistema postoje iskljuèivo pri opstajanju celovitosti datog sistema. Za razliku od

rezultujuãih osobina sistema koje se mogu predstaviti u funkciji suma ili razlika raznih kooperativnih sila (u zavisnosti od smerova njihovih uzajamnih dejstava), emergentne osobine (D�ord� Henri Luis je skovao ovaj pojam u knjizi »Problems of Life and Mind«

(1874-9))74 sistema se ne mogu redukovati do kvantitativnih relacija izmeðu entiteta

formalno uoblièenih kao »delovi« sistema. Sve �ivotne crte vredne divljenja i �ivotnih

posveãenja predstavljaju emergentne kvalitete, i zaista je puno primera holistièkih

sistema koje u svakom trenutku mo�emo sagledati u na�em svetu. U svakoj iskrenoj

komunikaciji pro�etoj obostranom voljom ka slu�anju i sopstvenom, predanom i

poverljivom modifikovanju, spoznajemo ne�to �to niko od nas sam po sebi nije pre

poznavao. Ko god se ikada zaljubio u neku vokalnu kompoziciju, zna da je njena semantièka vrednost nereducibilna na sumu vrednosti njenog tekstualnog i harmonijskog

dela, a slièno tome, i nijedna pesma se ne mo�e redukovati ni na deonice pojedinaènih

instrumenata, niti na skupove zvuènih frekvencija, kao ni knjiga na skupove reèi ili

reèenica. Smisao knjige koji je nereducibilan na sume smislenosti slova, pojedinaènih reèi

ili reèenica; simfonija èija se lepota ne mo�e izraziti razmatranjem pojedinaènih tonova,

skupova zvuènih frekvencija ili deonica pojedinaènih instrumenata; hranljivi molekuli kuhinjske soli kao kombinacije dveju atoma koji su sami po sebi, u hemijski elementarnom obliku, toksièni; elektroni koji putuju u parovima kroz materijal u

njegovom superprovodnom stanju; talasna funkcija sistema nelokalno povezanih èestica

koja sadr�i vi�e informacija od proizvoda talasnih funkcija kojima se karakteri�u

individualne èestice; �iva biãa èija se radost ne mo�e svesti na slo�ene mre�e

biohemijskih reakcija; spontane, iskrene i kreativne komunikacije iz kojih izviru saznanja nepostojana u pojedinaènim sistemima pre interakcije; re�enja problema do kojih se mo�e

doãi samo posredstvom interakcije biãa za koje je, same po sebi, put do njih nedosti�an;

kolonije pingvina koji blisko okupljeni srazmerno svojoj brojnosti redukuju gubitak telesne toplote117; ptice koje udru�ivanjem u jata redukuju otpor vazduha pri letu i

poveãavaju svoju osetljivost na promene u vizuelnom okru�enju217; ili ekosistemske

simbiotske organizacije265 � poput orhideja i cvetova helijanteme (èija se ne samo biljna, veã i semena struktura karakteri�e sinergetskom simbiozom sa izvesnim vrstama

gljiva)301, korenova biljaka kojima vezane gljive i bakterije poma�u u apsorpciji

hranljivih materija iz zemlji�ta i protoku vode du� stabla, endofitnih simbioza praktièno

svih biljaka sa odreðenim mikrobima (putem kojih se, èesto, poveãava otpornost na

stresna dejstva sredine i �iri adaptivni opseg vrste)301, li�ajeva kao simbioza

fotosintetièkih cijanobakterija (mrkozelenih algi) i gljiva koje imaju izuzetnu sposobnost skladi�tenja vode i stabilne adhezije, fotosintetièkih i heterotrofnih bakterija koje �ive

danas unutar ãelija izvesnih organizama, a putem èijih uzajamno odr�avajuãih interakcija

29

se mo�e objasniti i evolucijsko poreklo organela hloroplasta kod biljnih, i mitohondrija kod biljnih i �ivotinjskih ãelija

265,254 - u okviru kojih »delovi« posti�u ono �to nikada ne

bi bili u stanju da izvedu razdvojeni od celine, predstavljaju samo neke od oèiglednih

primera emergentno kvalitativnih, holistièkih sistema na�eg sveta. Svaki trenutni do�ivljaj stvarnosti predstavlja mnogo vi�e od skupa opa�aja

pojedinaènih èula. Direktne slike na�eg sveta predstavljaju rezultate multisenzorskih

perceptivnih aktivnosti, �to znaèi da se one, u skladu sa oèiglednom holistièkom

ureðeno�ãu svake prirodne pojave, ne mogu redukovati do neinteraktivne sume rezultata

pojedinaènih opa�ajnih aktova. Slièno tome, ni ljudska oseãanja se ne mogu redukovati

do izvesnih funkcionalnih delova, kao ni uzroèno centralizovati, slièno kao �to se ni um

ne mo�e lokalizovati, te ni svesnost izraziti kao formalni proizvod sastavnih misaonih,

fizièko-hemijskih procesa. Ovakva holistièka, nereducibilna ureðenost je najoèiglednija u

trenucima naglih promena na integrativnom planu biãa, bilo da su to gubitak integrativne organizacione harmonije55 ili prosvetljujuãe buðenje neraskidive holistièke harmonije,

koji uvek obuzimaju èitavo biãe, te se samo bogato-kvalitativno mogu opisivati, ali ne i reducibilno lokalizovati. Mistièni do�ivljaj holistiènosti multisenzorskih aktivnosti, koji potièe iz neizvodljivosti pru�anja obja�njenja uzroène samostalnosti celine sistema nad

svojim delovima, ogleda se i u budistièkoj Zen tradiciji u okviru koje se za prosvetljeno

stanje svesnosti poznato kao satori, smatra da predstavlja trenutno, ne-mapirajuãe, ne-analitièko raðanje svesnosti telesne celine o samoj sebi, te istovremeno samo-osve�ãivanje samog kontinuuma kosmièke celine

359. Putem ovakvog znanja o holistièkoj

osnovi prosvetljene svesti, jasno se sagledava i njeno potencijalno postojanje samo u stanjima nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog, na�e du�e i svega postojeãeg,

stanjima koja odra�avaju potpunu harmoniju interakcije celovitih delova u svetlu vizije

celine, Puta Prirode. Osnovna te�nja svakog logièkog ili metaforiènog razmi�ljanja je, najèe�ãe,

povezivanje pojedinaènih ideja u harmoniène, jasne celine. Meðutim, oèigledno je da se

ljudske ideje mogu samo kombinovati (�to se aritmetièki mo�e predstaviti jedino

operacijom multipliciranja), ali ne i sabirati. Poku�amo li da razmi�ljamo o dve odvojene

ideje, uspeãemo samo da odr�avamo jednu misao o dve misli21. I slièno tome, nijedna

ideja ne mo�e sama sebi biti dovoljna, veã ona, slièno kao i sve postojeãe, pru�a svoje

ruke ka èitavom kontekstu svoga postojanja u okviru koga i poseduje svoju smislenost, sakrivajuãi u sebi tajnu èitavog Kosmosa. Znaèaj i kreativni potencijal nauène

metodologije se produbljuju sagledavanjem relacija nauène misli sa poljima umetnosti,

tehnolo�kog dizajna, filosofije, teologije i èitavim inherentno uoblièavajuãim kontekstom

njene egzistencije i, slièno tome, ne samo da se referentni termini izvesnog nauènog

jezika nu�no moraju definisati i usvajati u grozdovima242, veã se i nijedna nauèna tvrdnja

ne mo�e samostalno porediti sa iskustvom, bez uzimanja u obzir celine logièkog sistema

kome ona pripada. Vilard Kvajn je, tako, svaki logièki sistem rezonovanja zami�ljao318

kao telo èije ivice odgovaraju kontaktu sa iskustvom, i u kome autonomno izvedena

promena svake logièke veze, samo inicirana iskustvenim perturbacijama tela (�to je, kao

�to ãemo videti, analogno konstruktivistièkom pogledu na percepciju �ivih biãa),

neizostavno povlaèi modifikovanje celokupnog sistema kome ova tvrdnja pripada, �to je

shvatanje koje èini osnovu prevladavanja redukcionistièkog logièkog pozitivizma

konformacionim holizmom u okviru koga se, izmeðu ostalog, i fizika i metafizika spajaju

30

u neraskidivu celinu, èime i nauène slike Prirode dobijaju dru�tveni, etièko-estetski karakter.

Finalna uzroènost Prirode je nelokalna i holistièka (od celine ka delovima)

U skladu sa idejom o holistièkom poretku Prirode, sa inteligentnim organizmima

kakve prepoznajemo u svetu na�e percepcije se ne zavr�ava nelinearno-hijerarhijska sistemska kosmièka ureðenost �ivota. Svako ljudsko biãe se sastoji iz niza organizacionih

nivoa. Kada bismo sagledavali organizaciju èoveka iz perspektive jedne ãelije, nikada ne

bismo mogli da sagledamo harmoniènu integrisanost i ureðenost celotnog �ivog biãa

èijeg je ta ãelija deo. Slièan utisak bismo stekli i prilikom sagledavanja �ivotne

organizacije sa nivoa pojedinaènih tkiva ili organa. Stoga, nema razloga da smatramo da

se sa ljudskim biãima zavr�ava ova èudesna organizacija, te da skromna biãa kao �to smo

mi predstavljaju krajnje taèke u evoluciji Kosmosa, èineãi tako disharmonizujuãe te�nje

ka postizanju apsolutnih autonomija, vlasti i kontrola nad na�om sredinom zavaravajuãe

opravdanim. Definicija celovitih entiteta, bilo da su to atomi, molekuli, ãelije, �iva biãa

ili zvezdani sistemi, zavisi od perspektive njihovog posmatranja i povlaèenja granica

izmeðu »unutra« i »spolja«, te stoga èesto ono �to nam u velikim razmerama izgleda kao

dinamièko, nejasno more isprepletanih, u beskraj prostiruãih putanja interakcije, bez

precizne granice izmeðu oèekivanog intra- i ekstra- prostora, mo�emo u manjim

razmerama sagledati kao mno�tvo prividno jedinstvenih, jasno iscrtanih, funkcionalnih

entiteta, ili ipak, iz jedne sveobuhvatne perspektive, kao èistu, bo�ansku Jednotu. Pojedinaène ãelije obavljaju svoje funkcije, ali um biãa iscrtava njihov zajednièki

Put. Ako um kao vrhunski, nelokalizovani centar odluèivanja, upravljanja i koordinacije

ni�im nivoima odgovarajuãe �ivotne organizacije, predstavlja oèigledan primer

holistièkog uzroènog delovanja vi�ih organizacionih nivoa na ni�e konstitutivne nivoe,

prirodno je oèekivati da slièan usagla�avajuãi efekat, nesaglediv sa stanovi�ta na�ih

konvencionalnih rezultata percepcije, mora biti prisutan u na�em svetu i na�im biãima,

vodeãi poreklo sa jo� vi�ih, kolektivnih, ekosistemskih, planetarnih i kosmièkih nivoa

ureðenosti. Meðutim, redukcionistièkim sagledavanjem sveta izvedeni op�ti savremeni

stavovi o nasumiènosti prirodnog poretka, te o èoveku kao gospodaru i ukrotitelju Prirode

- namesto usreãujuãeg do�ivljavanja èoveka kao veènog deteta Prirode koja je poput

globalnog �ivog biãa - ostavljaju katastrofalne posledice na na�u planetu danas,

degradirajuãi bo�anstveni karakter i duhovnu inteligenciju, implicitne ne samo u

globalnijim nivoima organizacije planete i Kosmosa, veã i u konstitutivnim putanjama

samih ljudskih biãa. Ideje o pohlepi kao pokretaèu ekonomskog i tehnolo�kog napretka,

win-loss borbi za opstanak kao putu pre�ivljavanja, te, uop�te, otuðeni i egocentrièni

odnosi biãa sa sredinom, odra�avaju stav razdvojenosti uma i Prirode, pro�et

neharmonièno�ãu i neskladom, nastao na temeljima zaboravljanja na esencijalnu va�nost

traganja za Putem Prirode, traganja kao svetoj, usreãujuãoj posveãenosti èitavoj

�ivotnosti. Svaki prirodni sistem (individualno biãe, ãelija, ekosistem, dru�tvena

organizacija...) se kreãe ka sopstvenoj degradaciji i propasti kada su njegovi pojedinaèni

delovi orijentisani na sebièno hranjenje, rast i sopstveni opstanak, dok njegov put vodi ka

unapreðujuãoj evoluciji kada je na nivou putanja sistema, komunikacije izmeðu izabranih

delova, prisutan cilj postojanja, orijentisan ka harmoniènom funkcionisanju sistema kao

celine u sprezi sa svojom sredinom. Stoga bi preno�enje svesti o globalnom poretku, o

31

holistièkoj ureðenosti sveta, o Zemlji, Sunèevom sistemu i Kosmosu kao �ivim biãima,

trebalo da predstavlja primarni cilj savremene edukacije. Ovakva holistièka shvatanja bi

od danas u gotovo op�toj meri pogre�no okarakterisanih te�nji ka dominaciji, kontroli i

moãi kao istinskih vrednosti, sa buðenjem svesti o inteligenciji i spontanom putu Prirode

sadr�anom u svim detaljima Prirode, razvila religijske kvalitete u ljudskim

razmi�ljanjima, ispunjene duhom zajedni�tva, upani�adskim divljenjem i sveop�tom

milostivo�ãu. Um, slièno kao i svi estetski, etièki i drugi nelokalni, �iroko prostorno-vremenski obuhvatni kvaliteti, predstavlja harmoniju emergentnih kvaliteta poretka Prirode. Emergentni kvaliteti nastaju na razlièitim nivoima organizacije sistema u odnosu na onaj

u kome se uoèavaju sinergetski interagujuãi entiteti koji ga izazivaju, i ovakvi kvaliteti su

ne samo nepredvidljivi, veã i nereducibilni na entitete koji uslovljavaju njihovo

postojanje. Ovi ireducibilni, vi�i principi trebalo bi da budu dodatni fizièko-hemijskim zakonitostima za koje se iz redukcionistièkih okvira pogre�no smatra da su u stanju da

opi�u i objasne sva biolo�ka i kosmièka kretanja. Ovakva reformulacija uzroènosti bi

odgovarala povratku aristotelovske finalne uzroènosti u nauène opise Prirode, eliminisane

iz okvira nauke sa op�tim prihvatanjem uzroènosti implicitne u zakonima Njutnove

mehanike383. Podsetimo se da je Aristotel definisao 4 tipa uzroènosti: materijalnu (koja

odgovara egzistenciji kosmièke »graðe«, tj. informativnog potencijala sveta), formalnu

(koja odgovara postavci modelovanog sistema u posmatranom trenutku), efektivnu (ili mehanièku) (koja odgovara fizièkim zakonitostima u skladu sa kojima se odigrava

evolucija prouèavanog sistema) i finalnu (koja predstavlja krajnju svrhu evolucije

sistema, definisanu njegovim kompletnim istorijatom). Povratak nauènih slika sveta na

inkorporiranje nemerljive, neeksplicitujuãe i nemehanièke finalne uzroènosti adekvatan

je i holistièkom do�ivljaju uzroènosti na nivou na�eg sveta, koga iscrtava shvatanje o

viziji kroz koju vidimo sada�njost kao putu ka kome nezadr�ivo stremi evolucija nas i

na�eg sveta � ono �to vidimo, to i postajemo, te je stoga uoèavanje lepote i bo�anskih

kvaliteta u na�em svetu (koga sami iscrtavamo, èime se ukida objektivistièko-subjektivistièka razlika izmeðu direktnog iskustva i na�e imaginacije) jednako putu

njihovog ostvarenja i pru�anja evolucije sveta u smeru njihovog daljeg beskrajnog

razvoja. Jednim ovakvim, delimièno sistemskim, analogijskim pristupom opisivanju

sveta bi se, kao �to ãemo videti, i nauèno znanje prevelo iz strogo kvantitativnih,

programskih okvira u etièko-estetski inspirativnu ravnote�u kvalitativnih, metaforiènih

opisa i kvantitativne preciznosti. Kao primernu analogiju holistièkog ureðenja Prirode mo�emo sagledati bilo koji tekstualni zapis. Naime, najni�i organizacioni nivo koji u primeru postavljamo biãe

glasovna reprezentacija simbola, a kreãuãi se ka vi�im organizacionim nivoima sistema

koji èini jedan sintaksièki zapis, doãi ãemo preko reèi, reèenica i stila pisanja do idejne esencije èitave kompozicije, te na�ih te�nji i vrednosti koje stoje u osnovi svakog

stvaranja u kontekstu na�eg odnosa sa sredinom. Principi formiranja svakog od ovih

nivoa uslovljeni su, ali ne i uzrokovani pravilima po kojima se formiraju ni�i organizacioni nivoi. Slova se oblikuju u reèi u skladu sa poznatom terminologijom, koja

se dalje oblikuje u reèenice u skladu sa gramatièkim pravilima, dok se reèenice

kombinuju u kompletnu kompoziciju u skladu sa unutra�njom te�njom ka izra�avanju

ideja, voðenom odreðenim implicitnim vrednosnim sadr�ajem. (Slièno kao �to se svaka

interpretacija i iscrtavanje sveta usmeravaju na�im najdubljim te�njama, i svako stvaranje

32

se izvodi u skladu sa odreðenim vrednosnim kriterijumom selekcije ideja, negiranom u

okvirima konvencionalnih nauènih obja�njenja, u lingvistièkoj metafori orijentisanih na

opisivanje izabrane poeme kori�ãenjem pojmova elementarnih slova i njihovih

potencijalnih reènièkih i gramatièkih veza, za razliku od sistemskih, etièko-estetskih nivoa obja�njenja koji se dotièu dubokih te�nji koje stoje u izvornoj osnovi date knjige

�ivota.) Stoga je svaki nivo pod dualnom kontrolom313 nivoa ispod i iznad njega. Ukoliko

sada na�e vidike pro�irimo na èitavu Prirode i sve njene entitete koje mo�emo da

zamislimo, primetiãemo da slièna analogija va�i za sve njih. Vegetativne osobine �ivih

biãa podr�avaju �ivotnost na ni�im nivoima ureðenosti, ali pru�aju otvorenost uticaja

vi�ih nivoa � pokretanja, te dalje pona�anja, pa inteligencije koja slu�i jo� vi�im

principima odgovornog izbora, tj. slobodne volje. Svi prirodni sistemi bez izuzetka se karakteri�u ovakvom holistièkom ureðeno�ãu u okviru koje ni�i, sastavni organizacioni

nivoi sistema uslovljavaju postojanje i pona�anje odabrane celine, koje je, ipak,

uzrokovano putem slo�enijih organizacionih nivoa koji se usled neogranièenog konteksta

postojanja svakog sistema pru�aju u nedogled svega postojeãeg. I u gotovo svim

religijama sveta postojana je ideja o unakrsnim principima, �to je u skladu kako sa ovako

opisanom »dualnom kontrolom« prirodnih sistema, tako i sa idejom o svemu postojeãem

kao o Putu. Hri�ãanski simbol krsta, egipatski simbol dualizma ka (odslikan hijeroglifom dve podignute ruke), poèeci svih persijskih bajki sa »Be�e biãe i ne-biãe« kao ogledala

tradicionalnih dualistièkih verovanja, alhemièarsko naèelo solve et coagula, odnosi Tao-Te, �iva-�akti, Puru�a-Prakriti, Pingala-Ida odra�avaju do�ivljavanje ukr�tanja nebeskih i

zemaljskih principa kao neophodnog preduslova nastanka �ivota i Prirode. S obzirom da svaki nivo ureðenosti Prirode poseduje izvesnu autonomiju u

stvaranju putanja kojima se pru�a ka svojoj �ivotnoj sredini i svim drugim

organizacionim nivoima Prirode, upravo traganje za bo�anstvenom etikom kao temeljnim

vodiljama jedne, uspinjuãe strane puta ko-kreacije ovih putanja (koja se, iz ove perspektive, sagledava kao dodir slobodne volje biãa i Puta Prirode), i mudro,

prosvetljujuãe, bo�anski-uèeãe i isceljujuãe nahoðenje sa druge, uzvi�ene strane ovog

puta ko-kreacije, budi bla�enu harmoniju evolutivnog i odr�ivog kretanja datog

individualnog i globalnog kosmièkog sistema. Uspinjanje u sve bogatija stanja

organizacije, kako na putu individualne i globalne evolucije �ivotnosti i svesti, tako i na

karmièkom putu evolucije du�e, mo�e se, stoga, sagledati u sve raznovrsnijim i blagodetnijim dinamièkim ravnote�ama izmeðu duha traganja i svetlosti Ljubavi, izmeðu sve èudesnijih zadivljenosti na temeljima sve bogatijih konstrukcija znanja, sve

veãe èe�nje za spoznajom i otkrovenjima celotnog Puta Prirode, verom ispunjenog ushiãenja i predanosti ka njegovom religioznom praãenju sa jedne strane, i sve

prosvetljenije svesti saoseãanja i poistoveãivanja na�eg biãa sa èitavim svetom, bla�ene

bri�nosti i posveãenosti obasjavanju svetlo�ãu du�e svaèijeg pogleda na svet - sve dok ne ispunimo Tao ideal koji se ogleda u reèima LaoCea: »Ako Nebo i Zemlja traju dugo, to je

stoga �to ne �ive za sebe, eto za�to beskrajno traju« (Tao Te Ãing VII) � sa druge strane. Dinamièka igra reda i slobode, determinizma i indeterminizma, odredljivosti i nepredvidljivosti, privr�enosti i autonomnosti, praãenja i usmeravanja, sigurnosti i

nesigurnosti, znanja i intuicije, cilja i puta, nade i vere odra�ava, tako, èudesni

kvalitativno ko-kreativni ples izmeðu Prirode i �ivih biãa, koji svakom biãu Kosmosa

otvara put ka spoznaji Puta celote, ka svesti obasjanoj otkrovenjem da sve, zaista sve, sledi Put Prirode.

33

Sa prihvatanjem holistièkog poretka Prirode i evolucija dobija znatno dublji

smisao, jer ona u ovakvim okvirima predstavlja uzdizanje holistièke svesnosti od inertne

materije preko autokatalitièkih sistema do stabilnih termodinamièki neravnote�nih

disipativnih struktura � ãelija i vi�eãelijskih biãa, pa do sve vi�ih, vrednijih i globalnije

prostiruãih stadijuma svesnosti. Evolucija se, stoga, mo�e shvatiti kao progresivna

intenzifikacija uzvi�enih, spiritualnih �ivotnih principa313, kao buðenje sve èudesnijih,

zadivljenijih i ljubavlju prosvetljenijih pogleda na svet. Dijalektièki nizovi evidentni na

primerima ontogeneze, diferencijacije èitave biosfere na uzajamno komplementarne �ive

vrste, kontinualnog pretvaranja uniformnosti inertne, ravnote�ne materije u sve

raznovrsnije samo-odr�ive �ivotne entitete, te suprotstavljanja nauènih teorija putem

kojih se dosti�u sve bogatije i raznovrsnije nauène slike Prirode, ukazuju na stalno

obogaãujuãe razvijanje sve slo�enijih emergentnih kvaliteta � od fizièkih, hemijskih,

biolo�kih ka misaono-reflektivnim, oseãajnim, te svakako i globalno oseãajnim,

suprapersonalnim biãima. Svaka naredna faza ovakvog razvoja u sebi sadr�i sve svoje

prethodnike, a potpuna eksplikacija apsolutne kosmièke svesti, kraljevstvo Bo�ije, se iz

savremene perspektive mo�e zamisliti kao cilj ovog puta Prirode263.

Vrativ�i se na primer tekstualnog zapisa, mo�emo primetiti striktnu logièku

razliku koja opstaje izmeðu dva konsekutivna nivoa organizacije. Ukoliko poku�avamo

da odgonetnemo tekst zapisan na nekom nama nepoznatom jeziku, na�a pa�nja ãe biti

orijentisana na praãenje crta simbola koji formiraju tekst, i na� semantièki do�ivljaj teksta

ãe biti organièen samo na do�ivljavanje crtica simbola, ali ne i njihovog, lingvistièkom

tradicijom oblikovanog znaèenja. Meðutim, isti tekstualni zapis bi poznavalac jezika na

kome je on napisan, mogao da èita obraãajuãi direktno pa�nju na znaèenja reèi i reèenica,

gledajuãi praktièno »kroz« crtice kojima su oblikovana slova. Stoga se za poznavaoca

jezika u ovom sluèaju ka�e313 da poseduje from-at znanje (od slova ka znaèenju), za

razliku od nepoznavaoca jezika koji poseduje samo at znanje (ogranièeno na posmatranje

slova). Ovo posmatranje u okviru koga se gleda kroz konstruisane entitete na�eg sveta ka

njihovom smislu u kome figuri�u emergentni kvaliteti vi�ih organizacionih nivoa,

predstavlja karakteristiku svakog do�ivljavanja stvarnosti. Takoðe, sa buðenjem na�eg

duboko-intuitivnog oseãaja za pronicanje u holistièki poredak Prirode, koji prevazilazi

na�e uobièajene do�ivljaje prirodnih dogaðaja i prote�e se na misaone i spiritualne sfere,

kako lokalnog, tako i noosferiènog, globalnog poretka, otvaraju nam se vrata moguãnosti

posmatranja kroz svakodnevne stvari u istinske vrednosti i harmoniènu lepotu sveta.

Èuvena LieCeova prièa369 o mudracu koji je, poslat od strane prinèevih podanika da u

izvesnoj pokrajini pronaðe najbolje konje, doveo princu konja koji je na prvi pogled izgledao slab, neuhranjen, nesposoban i ispod-proseèan, ali se nakon odreðenog vremena

pokazao natprirodnom �ivotinjom, govori o neophodnom pronicanju kroz stvari u njihov

holistièki smisao u svrhu dono�enja najharmoniènijeg re�enja u procesu selekcije. I svaki

oplemenjujuãi ljudski kontakt zahteva pronicanje kroz ono �to se jasno vidi, ukljuèujuãi i

jezièke izraze, i buðenje neopisive svetlosti predanosti. Tako, svi vi�i prirodni principi obuhvataju u sebi i organizacije konstitutivnih ni�ih principa, kojima pru�aju smisao postojanja i funkcionisanja. Kretanjem ka sve

vi�im i slo�enijim organizacionim nivoima, penjemo se i ka holistièkijim perspektivama

sa kojih smislenosti i znaèenja svih naizgled meðusobno raskinutih pojava postaju sve neraskidivije povezani, harmonièniji i velièanstveniji. Na�e razumevanje celine se, tako,

produbljuje sa svakom novom perspektivom sagledavanja Prirode sa koje mo�emo uoèiti

34

nove emergentne kvalitete i nov put i smisao kretanja celine. Evolutivni razvoj èoveèanstva se, tako, mo�e zamisliti kao sve obuhvatnija sekvenca sve spiritualnijih

principa. Ova evolutivna hijerarhija se mo�e zamisliti i kao sekvenca granica, gde svaka

otvara put za sve veãa postignuãa obuhvatanjem ni�ih principa, koji uvek u principima u

skladu sa kojima interaguju njihovi sastavni entiteti ostavljaju indeterminisane uslove za kontrolu od strane vi�ih nivoa. Ove granice kontroli�u neprekinuti niz putanja koje smo u

stanju da razumemo samo ukoliko posmatramo igru entiteta nama dostupnih nivoa sa sve�ãu o njihovom smisaono-oblikovanom kretanju u skladu sa vi�im, nama

konceptualno neshvatljivim principima koji iskrenim tragaèima predstavljaju ne�to slièno

otvorenom nebu za koje imamo mno�tvo tihih, nereèitih pitanja, poverenja, predanosti i vere. U suprotnom, uzdajuãi se u deterministièke zakonitosti i ideju o formiranju

Laplasovog kompjutera, zatvaramo vrata ovog neba, i u svakom opisu �ivih biãa i Prirode

nedostajaãe svi esencijalni kvaliteti, iz ljudske perspektive neophodni za razumevanje i sagledavanje kosmièkog poretka, kao i mirno i sreãno �ivljenje. Ideja o podvojenosti uma i tela prirodno izranja iz dispariteta izmeðu iskustava

biãa koje posmatra izvesni predeo i neurofiziologa koji posredstvom telesnih biohemijskih mehanizama (koji pripadaju ni�im organizacionim nivoima u odnosu na

svest o perceptivno konstruisanom posmatranom predelu) poku�ava da opi�e isti proces

posmatranja. Razlika i neizvodljivost pru�anja adekvatnih obja�njenja uobièajenog

posmatranja putem biohemijskih mehanizama le�i u èinjenici da posmatraè poseduje

from-at znanje u odnosu na sopstvene telesne odgovore evocirane svetlo�ãu na

odgovarajuãim receptorskim interfejsima sa sredinom, i konstruisanu sliku predela, dok

neurofiziolog poseduje iskljuèivo at znanje koje samo kao takvo biva neintegrisano u sliku predela313. Stoga se saznajni domen opisivanja ne mo�e svesti na telesne fizièke

mehanizme, slièno kao �to se i svi vi�i organizacioni nivoi ne mogu sagledati na osnovu

znanja o zakonitostima i putanjama prisutnim na samo ni�im nivoima. Po�to se putanje Prirode na svim nivoima pru�aju u sliènim oblicima, analitièko

prouèavanje ni�ih organizacionih nivoa u odnosu na one kojima pripada na� misaoni svet

i rezultati percepcije, predstavlja potencijalno koristan poduhvat, ali kvantitativno formalna (ne-intuitivna i ne-metaforièna) integracija kompletnih slika o ni�im nivoima u

vi�i kontekst je po pravilu izvan na�ih raèunskih sposobnosti. Analogna situacija bi

mogla da se sagleda u nemoguãnosti otkrivanja principa funkcionisanja kompjuterskog

programa sa nivoa algoritma, ili osnovnih logièkih operacija pomoãu prouèavanja

osnovnih fizièkih procesa koji se odigravaju u èipu. Putanje elektriènih i magnetnih

aktivnosti u èipu su uslovljene njegovom strukturom, ali uzrokovane globalnim osobinama koda sa najvi�eg, algoritamskog nivoa programa. Meðutim, ne iskljuèiva

ogranièenost na�ih interesovanja na upravljaèke rutine odreðenih nivoa organizacije, veã

uporedno �irenje opsega pojedinaènih sistemskih nivoa i sagledavanje veza koje figuri�u

izmeðu razlièitih nivoa organizacije nauènih i kompjuterskih programa rezonovanja,

odnosno ureðivanja uzajamne koordinacije iskustva, i to sa �to vi�e raznovrsnih

perspektiva, predstavlja odliku esencijalnih istra�ivaèkih te�nji kroz koje se spoznaju

osnove ureðenosti svakog od ovih nivoa organizacije, te se, na taj naèin, i otvaraju vrata

moguãnostima njihovog fleksibilnog modifikovanja prilikom susreta sa programskim

nekonzistentnostima. Sa sve�ãu o holistièkom poretku Prirode raða se i va�nost negovanja èistih misli,

jer one, postojane uvek u kontekstu jedne neraskidive prirodne celine, èitavog Kosmosa i

35

svakog njegovog atoma, utièu na svako i najudaljenije biãe i kvalitet, èineãi svet lep�im i

radosnijim ukoliko su i one same radosnog karaktera. Svest o holistièkom ureðenju

Prirode, stoga, implicira i odgovornost ne samo na�ih postupaka i reèi, veã i samih misli.

Dok se podvojenost uma i tela mo�e odraziti na ravnodu�nost prema materiji i nedostatak

zadivljenosti prema njoj koja predstavlja emanenciju ideja (sla�uãi se sa mi�lju

�ejkspirovog Prospera da »we are such stuff as dreams are made on«), do�ivljavanje uma

u jedinstvu sa Prirodom nas u sprezi sa holistièkim poretkom Kosmosa navodi na

shvatanje da je na� um samo deo velikog kosmièkog uma, i da se i konfuzije,

kontradikcije i sebiènosti pona�anja koje izranjaju iz opsednutosti ciljevima, a ne Putem i

sveprimajuãim i velikodu�nim religijskim oseãajem, odra�avaju i na stanje èitavog

sistema. »Jer je sve kao okean, sve teèe i dodiruje se, na jednom mestu dodirne�, na

drugom kraju sveta odaziva se i razle�e«84, pisao je Fjodor Dostojevski kroz lik starca

Zosime. Stoga je neophodno posvetiti beskrajnu pa�nju negovanju èistoãe na�ih misli i

svesti Puta u kojoj nema mesta za svrsishodne polaritete, jer se ovakva, u svojoj su�tini

prirodna i spontana, kao mirnim morem sa Suncem iznad horizonta ispunjena svesnost, odra�ava na sliène harmonije putanja u èitavom svetu. Na�a odgovornost odr�avanja

globalnog sistema èiji smo deo u stanju neprekinute, pravomerne evolucije i sreãnog

�ivljenja, ne le�i tako samo u ljudskim tehnologijama, a posebno ne u te�njama ka

kontroli, dominaciji i moãi, veã pre svega u miru na�ih misli i oplemenjavajuãem dejstvu

tehnologija koje iz njega spontano potièe. Od globalno sistemskog sagledavanja organizacije Prirode, prividno naglo ãemo

se okrenuti ka svetu ljudskog razmi�ljanja i podsetiti19 se da

Kvantiteti ne odreðuju kvalitete

Dok su kvaliteti realno postojeãi kao putanje koje figuri�u u svetu percepcije �ivih

biãa, kvantiteti predstavljaju ljudske misaono-reflektivne predstave pomoãu kojih se

posti�u efikasna obja�njenja prirodnih pojava, i to sa akcentom na objektivnu taèku

gledi�ta. Bitno je primetiti da nauèna obja�njenja uvek moraju uzimati u obzir iskljuèivo

kvantitativne odnose, jer kvantiteti sami po sebi, slièno kao samo jedna strana interakcije,

ne mogu opisati ili objasniti nijedan prirodni proces, niti ukazati na re�enje bilo kog

problema. Pozivanje na kvantitativne odnose se u nauènim okvirima vr�i prvenstveno

radi eliminacije subjektivnih okvira posmatraèa, s obzirom da se komunikacija na bazi

konvencionalnog poimanja brojeva i matematièkih operacija njima mo�e urediti tako da

izgleda nezavisna od subjektivnih taèaka gledi�ta. Brojevi i matematièke operacije stoga

predstavljaju glavno oruðe objektivistièkih opisa sveta, za koje ãemo u okviru ove knjige

smatrati da predstavljaju emanencije »iluzije da se opisi sveta mogu pru�iti nezavisno od

posmatraèa«, kao �to je imao obièaj da ka�e Hajnc fon Ferster. U svrhu istovremenog

pragmatiènog i spiritualnog sagledavanja i kori�ãenja kvantiteta, neophodno je razviti

svesnost da Priroda poseduje samo putanje, dok su kvantiteti ljudska sredstva koordinacije subjektivnih saznanja, koja se u svom direktnom kontaktu sa Prirodom dotaèinju samo kvaliteta, odnosno putanja koje povezuju. Pri sagledavanju, na primer, naèina na koji je Tales iz Mileta odredio visinu

piramide - pomoãu odnosa izmeðu sopstvene visine, du�ine svoje senke i senke piramide nepoznate visine, slièno kao pri odreðivanju du�ine senke palminog drveta na pe�èanoj

pla�i pomoãu visine stabla i upadnog ugla Sunèeve svetlosti, ne mo�emo tvrditi da bilo

36

koja du�ina kao dimenzioni kvantitet uzrokuje pravilo raèunanja, veã iskljuèivo njihov

odnos, a svaki odnos kvantiteta predstavlja predstavljanje izvesnih putanja. »Izumevanje

jedne nove reèi èesto ãe biti dovoljno da istakne odnos, i reè ãe biti stvaralaèka«392,

smatrao je Anri Poenkare. Samo se, dakle, kvantitativni odnosi mogu koristiti za obja�njavanje pojava

19, ali nikada ne i samo pojedinaène dimenzionalne velièine kao �to

su masa, du�ina, vreme ili njihovi izvodi - sila, impuls, energija i slièno. Ovakvi

dimenzionalni kvantiteti se mogu koristiti samo u okvirima logièkih matrica, èija je

celina opet bezdimenzionalna, �to va�i i za sve oblike emanencije ljudskih poku�aja

opisnog, nauènog razumevanja Prirode. Naime, ono �to se èesto zaboravlja je to da su

matematièka pravila zasnovana na nedokazivim implicitnim pretpostavkama, isto kao i svako prirodno zakljuèivanje. Slièno kao �to skromno kori�ãenje strogog logièkog

zakljuèivanja zahteva postavljanje »ako« ispred svake tautolo�ke tvrdnje iz koje sledi

odreðeni zakljuèak, tako se i naizgled sigurne matematièke tvrdnje moraju smatrati kao sigurne samo u svetlu implicitnih pretpostavki koje su takoðe formulisane pravilima date

igre. Putanje (kvaliteti) kao uslovi postojanja ureðenih kretanja i evolucija sistema se,

tako, u krajnjim okvirima predstavljaju samo bezdimenzionalnim velièinama, kao �to su

verovatnoãe, informacije, razlike, forme, kontrasti, simetrije, korespondencije,

kongruencije, konformiteti itd., koje se, izmeðu ostalog, ne mogu ni lokalizovati. Premda

se informacija mo�e definisati kao kvantitet selekcije, informacija je uvek atribut interakcije, a ne kvantitet bez znaèaja koji bi se mogao uskladi�titi u kompjuteru; kontrast

izmeðu ova dva prikaza pojma informacije èini i razliku izmeðu polja istra�ivanja

kibernetike i ve�taèke inteligencije. Premda se percepcija �ivih biãa iz konstruktivistièke perspektive èesto sagledava

kao povratno spregnuto odgovaranje nervnih ãelija, u okviru koga date ãelije ne kodiraju

fizièku prirodu agensa koji je uzrokovao njihovu reakciju, veã se zapravo kodira samo

»koliko«, ali ne i »�ta«107 (�to odgovara poznatom otkriãu Johanesa Milera da su svi

neuronski signali koji sti�u do mozga iz èulnih organa kvalitativno jednaki144), iz ovog

shvatanja bi se moglo zakljuèiti da je percepcija �ivih biãa oèigledan primer

kvantitativnog kreiranja kvaliteta. Meðutim, ukoliko detaljnije pogledamo proces reakcija

receptorskih ãelija, videãemo da su i dalje samo putanje, odnosno kvaliteti ti koji iniciraju

telesni odgovor koji se dalje - od strane biãa koja umeju da broje, odnosno kategorizuju

posredstvom aproksimativnog identifikovanja u su�tini uvek posebnih i neponovljivih

entiteta - mo�e okarakterisati kao potencijalno ili realno kvantitativna putanja. Naime,

premda su sve èulne interakcije fizièke prirode, svako nervno tkivo ili ãelija nije u stanju da reaguje na bilo kakav uniforman fizièki impuls, veã iskljuèivo na razlike izmeðu dveju

stimulacija, tj. na relacije u kojima opisno mogu figurisati odnosi odgovarajuãih

dimenzionalnih fizièkih parametara. Nulti odgovor vizuelnih receptora ãe postojati kako pri relativno (u odnosu na izdr�ljivost receptorskih ãelija) slabim i intenzivnim

osvetljenostima, tako i pri brzim i malim promenama osvetljenosti, sve dok se u vidno polje ne uvede nekakvo poreðenje. Samo ãe receptori koji se nalaze u kontaktu sa granicom - kao �to je, na primer, varijacija u osvetljenosti - biti u stanju da proslede elektrièni impuls i iniciraju formiranje vizuelne slike

107. Podsetimo se da poreðenje dveju

kvantiteta predstavlja najjednostavniji kvalitet koji se posredstvom kvantiteta mo�e

slikovito formirati. Putanje Prirode, dakle, iniciraju nastanak putanja koje dalje obraðuje

na�a samo-organizaciona neuronska mre�a.

37

Te�koãa definisanja brojeva je navela Bertranda Rasela na èuvenu definiciju broja

kao »bilo èega �to je broj neke klase«, èije je razumevanje sa logièkog stanovi�ta,

naravno, neizvodljivo, s obzirom da bi zahtevalo prethodno poznavanje pojma koji se defini�e. Ukoliko èujemo sat koji otkucava nekoliko puta, neãemo pomisliti da je otkucao

jedan sat vi�e puta, veã da je otkucao vreme kao broj sati ekvivalentan broju otkucaja. Stoga, brojevne razlike, kao i sami brojevi, nisu inherentne u samim kvalitetima sveta, nezavisno od ljudskog uma, veã predstavljaju produkat ljudskih, misaono-reflektivnih slika o Prirodi. Drugim reèima, brojeve i kvantitete ne nalazimo veã stvorene u svetu oko

nas, veã ih pravimo149 u dodiru sa Prirodom. Kvantiteti predstavljaju posledice

klasifikovanja, jer svako brojanje obuhvata primenu relacije identiènosti izmeðu dva ili

vi�e entiteta, kao i primenu relacije razlièitosti na osnovu koje se formira grupa entiteta

kojoj se pridaje odreðeni broj. Razdvajanje i ujedinjavanje - pri èemu ova prva operacija

uvek prethodi drugoj - predstavljaju misaone aktivnosti imanentne u pridavanju kvantitativnih vrednosti putanjama na�eg sveta. Stvari koje se broje ne postoje pre nego

�to ih izbrojimo, veã su, zapravo, odreðeni èinovi kreacije ti koji se broje. Da bi se neke stvari izbrojale, mora se najpre formirati svest o postojanju pluralnosti kao osnove za izvoðenje daljeg kvantifikovanja

149. U svetu u kome opstaje svest o nepostojanju pluralnosti, o posebnosti i neponovljivosti svih izabranih detalja na�eg iskustva, ne postoji osnova za istinitosno izvoðenje postupka kvantifikovanja. Za

uoèavanje pluralnosti (koja, najpre, mora biti uslovno ogranièena, jer u suprotnom sluèaju

ne bi mogla biti izbrojana), uslovljeno neophodnim reflektivnim apstrakcijama, dva ili vi�e detalja - produkata na�e percepcije, se moraju okarakterisati kao jednaka, te je,

dakle, kategorizujuãa, mapirajuãa aproksimacija u prirodnom svetu neponovljivosti

imanentna u èinu kvantifikovanja. Meðutim, da brojevi predstavljaju delove logièke igre

koja se, premda je uslovljena iskustvom, ne mora direktno odnositi na iskustvene opa�aje

ukazuje èinjenica da smo u stanju da figuri�emo i sa beskonaènim brojevima, apstraktnim

entitetima koji, kao i svaka pluralnost, moraju biti ogranièenog karaktera. Direktna

nezavisnost kvantifikovanja od inicijacija na bazi iskustvenih pluralnosti nam nagove�tava da je u ovom sluèaju samo baratanje simbolima dovoljno za »razumevanje«

pojma beskonaènosti kroz odreðene matematièke procedure, te da kvantiteti predstavljaju

produkte ljudskih misaono-reflektivnih te�nji ka objektivnoj reprezentaciji sveta

matematièkim zakonima, a ne sveta zaista iskrojenog po takvim zakonima. Danas, meðutim, znamo da je ureðenost sveta nepojmljivo èudesna, te da je prirodne procese

nemoguãe reprezentacijski sputati u zakonitosti formirane na bazi redundantnih i

deterministièkih matematièkih pravila. Ideja o potpuno vernoj spoznaji sveta posredstvom brojeva implicira i razvoj ideja o izvodljivosti uspostavljanja kvantitativnih kriterijuma estetike (kao �to je, na primer,

primena pravila zlatnog preseka), iako oni, slièno kao i pri poku�ajima kvantifikovanja oseãanja koja prate �ivotnost, ne mogu postojati. Jedan od najveãih zavaravajuãih uticaja

nauène misli na savremenu komunikaciju je i do�ivljavanje oseãanja (i misli i znanja) kao

nezavisnih od uvek jedinstvene strukture subjekta i konteksta njegovog neponovljivog do�ivljavanja Prirode, te stoga potencijalno i kvantifikujuãih. Ova gre�ka je inicirana

poistoveãivanjem imena kojima su opisana ova oseãanja sa njima samima, èime se iz

njihovog razmatranja zaturila njihova prava priroda koja poèiva u bezdimenzionalnim

putanjama interakcije subjekta sa okolinom. Da bi se razumela oseãanja kao kvaliteti

(putevi), neophodno je, izmeðu ostalog, i napraviti korak od neo-darvinovskog

38

do�ivljavanja genetske forme ili individualne jedinke kao jedinice evolutivnog pre�ivljavanja do putanja izmeðu uma i Prirode kao beskrajno prostiruãih, su�tinskih

jedinica pre�ivljavanja. Dok prvi prilaz obuhvata do�ivljavanje oseãanja kao objektivnih,

kartezijanski, egocentrièno sagledavajuãih (kao da su ona ne�to �to nismo mi, veã �to

nosimo sa sobom, a �to èini osnovu savremenog »kulta liènosti«), te stoga i

kvantifikujuãih varijabli223, do�ivljavanje njihove relacijske prirode kao primarne,

podrazumeva i razvoj potencijala spontanog holistièkog povezivanja subjekta i njegove sredine, èitave Prirode. Identitet i karakter individualnih biãa, stoga, ne predstavljaju

objektivne harmonije njihovih intrinsiènih kvaliteta, veã delimièan spektar subjektivno

interpretiranih putanja koje èine ishode procesa spiritualnog razvoja pojedinca, postajanja biãa kao Jednog sa èitavim svetom. »Svet se javlja kao jedan, a ne kao svet koji postoji i

svet koji je opa�an. Subjekt i objekt se ne mogu razdvojiti...Predmet i njegova slika u

ogledalu su jedno isto. Svet u prostoru i vremenu je samo na�a predstava«365, smatrao je

Ervin �redinger. Kakav god kvalitet da uoèimo u svetu, svesno ili ne, kakvu god osobinu

da pridamo nekome ili neèemu, ona ãe uvek postojati kao relacija u odnosu na nas same,

na na� svet i predstave o njemu. Ne objektivni entiteti, veã putanje koje izgradimo

izmeðu nas i na�e sredine, èine odraze na�ih najdubljih te�nji koje sagledavamo u svetu

oko nas, smisao postojanja i ono �to jesmo u globalnim okvirima. Ono �to vidimo u

svetu, lepota koju mu pru�amo udahnjivanjem smisla kroz ko-kreaciju kvaliteta izmeðu

nas i Prirode, jesmo mi, a ne fiksni entiteti, nezavisni i fizièki izolovani od ostatka sveta. I

kao putanje jasno je da se prostiremo bezgranièno daleko, ostavljajuãi veène tragove u

svetu, �to je u suprotnosti sa oèajanjem i beznaðem koje donosi svest o lokalizovanosti

na�eg uma i na�ih oseãanja. Jedna od kritiènih posledica do�ivljavanja kvantitativne, ali ne i su�tinski

kvalitativne inherentnosti kontinualnih promena na�eg sveta, jeste i svesna

neprijemèivost na prirodne promene sopstvenog biãa, koje prate svaki proces radoznalog,

iskrenog i radosnog upoznavanja. Ovakvo shvatanje ide u korak sa objektivistièkom

predstavom sveta i nizom prateãih, zavaravajuãih preslikavanja � nauènih slika sveta sa

samim svetom, supstanci sa procesima, kao i predikata sa saznajnim relacijama (subjekat � subjekat i subjekat � »objekat«), tako da se sve promene kojima smo svedoci ne

primeãuju kao promene puta uzajamnog stvaranja sveta izmeðu Prirode i na�e svesnosti,

na�ih najdubljih vrednosti i oseãanja, veã kao kvantitativne promene koje se odigravaju

posve nasumièno, nezavisno od na�eg unutra�njeg sveta. Ovakav otuðeni stav koji èini

osnovu kartezijanskog dualizma koji i dalje dominira nauènim metodom, tokom daljeg

toka knjige ãemo tiho prevesti u oblake zavaravajuãeg preslikavanja, koji prekrivaju nebo

na�e svesti i do�ivljaj jedinstva uma i Prirode. Opsednutost kvantitetima nad slobodom i bezgranièno�ãu kvalitativnog do�ivljaja

Prirode povezana je, izmeðu ostalog, i sa uklanjanjem odgovornosti ljudskih postupaka pozivanjem na kvantitativne proraèune koji potièu iz èitave tradicije razmi�ljanja ili sa

vi�ih organizacionih nivoa sistema kome pripadamo. Opsednutost kvantifikovanjem, koja

povlaèi za sobom degradiranje esencijalnih etièko-estetskih emergentnih kvaliteta, ostavlja na mnogim poljima ljudskih delatnosti katastrofalne posledice. Upravo se u civilizacijskom prelasku od vrednovanja procesa stvaranja na vrednovanje samo njegovog rezultata, od vrednosti etièko-estetskog do�ivljaja na prodajnu vrednost, od puta ka cilju, mo�e sagledati i uzrok dru�tvenog »robovanja« kvantitetima nad zaboravljenim

putanjama Prirode na koje oni samo ukazuju. Dok negovanje svesnog kreiranja kvantiteta

39

i svrsishodnih delovanja koje njihovo ukljuèivanje u koordinaciju na�eg pona�anja

donosi, sadr�i u sebi i popularnu savremenu te�nju ka maksimizaciji izabranih varijabli

sistema sa nesagledivim i kvantitativno nepredvidljivim posledicama, uoèavanje putanja,

pro�eto nereèitim i prosvetljujuãim uvidima i spontano blagonamernim delovanjem koje se iz njih razvija, dovodi i do spontane optimizacije organizacije globalnog sistema. Tako je kvantifikacija vrednosti sa ekonomskih stanovi�ta dovela do ideje da se linearnim

rastom i maksimiziranjem vrednosti odreðenih varijabli sistema, namesto optimizacijom koja inicira fleksibilizaciju i istinsku odr�ivost, mogu re�iti svi ekonomski problemi. Ne

samo da visoki nivoi ekonomskog rasta ne podrazumevaju automatsko stvaranje blagostanja na nivou dru�tvene organizacije i �ivotne sredine, veã je sve èe�ãe, usled

zanemarivanja osmi�ljavanja svakog tro�ka i profita, svakog kvantiteta u �to �irem,

globalnom, etièkom, socijalnom i ekolo�kom kontekstu »totalnog performansa«

upravljaèkog sistema71, suprotno dejstvo istinito. I u svakodnevnom �ivljenju, svest o

kvantitetima kao faktorima odluèivanja dominira nad sve�ãu o neophodnom spontanom

logièko-intuitivnom iniciranju na�ih akcija. Tako, u domenu sporta ili veãine drugih

ljudskih aktivnosti, postaje bitnije »koliko« u odnosu na »kako«, i pogre�no se znatno

vi�e pa�nje posveãuje ispunjavanju kvantitativno postavljenih ciljeva, nego usklaðivanju

putanja telesne komunikacije, kao i interakcije sa sredinom (harmonizovanje disanja i pokreta i uop�te uravnote�avanje Ida i Pingala telesnih strujanja), �to se uvek

najspontanije izvodi sa sve�ãu o Putu, predano�ãu svakom trenutku postojanja kao

sveobuhvatnom i potpunom cilju. Smisao i lepota svake izvedbe i svakog akta nalaze se u njima samima, a ne u njihovim rezultatima ili interpretacijama iskljuèivo njihovih

krajnjih ishoda. Adekvatno ovome, ni ocene kao rezultati �kolovanja ili testova

inteligencije ne odreðuju istinsko steèeno znanje i inteligenciju, broj nauènih publikacija

ne odreðuje istinsku uspe�nost nauènog rada (veã niz ko-kreiranih putanja u na�em svetu,

ukljuèujuèi kvalitet radova, kao i rezultate na polju edukacije), broj prodatih ploèa ne

odreðuje subjektivnu lepotu umetnièkog dela, kolièina profita ne odreðuje istinski

oplemenjavajuãu, globalno i dugoroèno unapreðujuãu uspe�nost i korisnost poslovnog

projekta, godi�ta ne odreðuju potencijal estetskog, zadivljenog odnosa prema svetu i

duhovnog bogatstva, kvantitet ishrane ne defini�e njen kvalitet, i uop�te nijedno »koliko«

ne odreðuje »kako«, slièno kao �to nam i, �to ãemo tek videti, nijedno »kako« ne daje

odgovor na pitanje »za�to«. Egzistencija brojeva i jedinica je nu�an preduslov merenja i raèunanja kao jednog

od najpreciznijih, nauèno-metodolo�kih prilaza socijalnoj koordinaciji iskustva.

Meðutim, jedna od kljuènih zbrka u svetu na�eg razmi�ljanja i do�ivljaja sveta nastaje

kada zaboravimo da su jedinice � bilo diskretnih unitarnih objekata ili merenja, nepostojane bez postupaka misaonog segmentiranja i konceptualnih, misaono-reflektivnih operacija u svetu posmatraèa, jer se tada otvaraju vrata za pogre�no

prihvatanje egzistencije a priori crta sveta, objektivne stvarnosti nezavisne od saznajnih biãa, ali potencijalno referentne u odnosu na njih

152. Misli Imanuela Kanta odslikane reèima da »lagana golubica, cepajuãi vazduh u svom slobodnom letu, i oseãajuãi njegov

otpor, mogla bi pomisliti da bi njen let tekao lak�e u praznom prostoru. Tako je Platon

napustio svet èula koji postavlja isuvi�e uske granice razumevanju, i otisnuo se izvan

njega na krilima ideja, u prazni prostor èistog razumevanja. Nije primetio da sa svim

svojim naporima, nije postigao napredak � ne susreãuãi se sa otporom koji bi, kao �to je

bio, slu�io kao oslonac na kome bi mogao zauzeti stav, nad kojim bi mogao da primeni

40

svoje moãi, i tako pokrene svoje razumevanje. Zaista je uobièajena sudbina ljudskog

razuma da dovr�i svoje spekulativne strukture �to je moguãe br�e, pa tek potom da

istra�uje da li su temelji pouzdani«210, ukazuju nam na pragmatiènu nu�nost izvoðenja

raèunskih operacija na talasima iskustva, te, naravno, na op�te napretke koji poèivaju u

stalnom preispitivanju temelja na�ih ideja i zakljuèaka i, uop�te, filosofskih osnova

aktuelnih nauènih, etièkih i filosofskih shvatanja, �to èini put kako ovde izlo�enih stavova

o kvantitetima i kvalitetima, tako i èitave ove knjige. Sada ãemo duboko udahnuti,

izbrojati 1, 2 i 3, i postaviti jedan od temeljnih principa19 koji èine ovu knjigu. Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet

Postoje mnogi odnosi analogni odnosu mape i teritorije, koji su kritièni za

razumevanje na�eg odnosa sa svetom, dakle za razumevanje na�eg razumevanja. Najpre,

jedna od uobièajenih pogre�nih poistoveãivanja mape sa teritorijom se sreãe svakodnevno

u vidu eksternalizacije perceptualnih prividnih nepromenljivosti i identiènosti tokom

vremena kao takozvanih objekata. Tokom �ivotnog iskustva - a svaki novi trenutak �ivljenja nosi i neprekidan i neponovljiv subjektivni saznajni tok - perceptualne konstantnosti smo pogre�no nauèili da smatramo objektima, tako da zaboravljamo da njihove osobine potièu u na�em odnosu sa njima, na�em shvatanju i razumevanju njih u

kontekstu na�eg odnosa sa èitavim svetom, i èini nam se da te osobine poèivaju u njima

samima. Ideja o izolaciji subjekta od sveta Prirode veoma èesto potièe od ovakve eksternalizacije kvaliteta - puteva koji zapravo pripadaju dodiru na�eg unutra�njeg sveta i

bo�anske Prirode na Putu na�e i op�te spiritualne evolucije. Iz ovakvih vidika dalje potièe

celokupan razvoj klasiènog nauènog prilaza opisivanju objektivne stvarnosti sa dodatnim formalnim opisima koji pripadaju novim mapama koje je veoma lako zameniti sa stvarnim svetom, »teritorijom« na koju se one odnose. Sve nauène, formalne, pisane i

fonetske formulacije ljudskih znanja predstavljaju mape koje opisuju perceptivnu teritoriju i ono �to do�ivljavamo kao uzroène veze u njenim vremenskim tokovima, a

slièno kao �to je svaka mapa siroma�nija u detaljima od stvarne teritorije, tako i svaki

formalni opis Prirode ne obuhvata i zanemaruje more skrivenih kvaliteta i efekata. Mapa je samo pomoãno sredstvo u procesu orijentacije, nastalo kao posledica �elje za

komunikacijom znanja o ljudskom znanju, koje bi moglo biti od zajednièke koristi, i

svesnost da je ona samo pragmatièni orijentir, a ne i istinitosni odraz stvarnog sveta èini

osnovu jednog prosvetljenog shvatanja, neophodnog u svrhu prevazila�enja

mnogobrojnih sukoba, ratova i tragedija u savremenom svetu, disharmonizujuãih odnosa

koji su u svojoj osnovi najèe�ãe inicirani zamenom mape sa teritorijom, imena sa

imenovanom stvari, klase sa èlanom klase, kao, na primer, zvanja ljudi i pripisanih im

osobina sa njihovim imanentnim do�ivljajima sveta i sl. Ovakve gre�ke logièkog

preslikavanja èine da sva ljudska ostvarenja i oruða, nastala kao posledice na�ih misaono-reflektivnih moãi, ukljuèujuãi jezik, nauène opise Prirode, tehnolo�ke izume i, uop�te,

imenovane kvalitete, postanu gospodari ljudskim razumevanjem sveta, a ne na�e sluge

kroz evoluciju i radosna �ivotna otkrovenja. Sva neprijateljstva prema jeziku i nauci su uzrokovana poistoveãivanjem mape i teritorije, koje je u ovom sluèaju analogno

do�ivljavanju jezièkih i nauènih formalnih predstava o svetu kao jedinih istinitih slika

stvarnosti u ljudskim razmi�ljanjima. Otvoreno razmatranje odnosa mape i teritorije

svakako mo�e doprineti osve�ãavanju u odnosu na mno�tva njihovih automatskih,

41

�ivotnim navikama formiranih poistoveãivanja koja uskraãuju radost upoznavanja

Prirode i nas samih. Ukoliko formulaciju svakog znanja uzmemo u obzir kao mapu izvesne teritorije,

lako mo�emo pokazati da ne postoji nijedna mapa koja bi bila u stanju da predstavlja

apsolutni opis onoga �to ona predstavlja. Neizvodljivost ovakvog poduhvata èini osnovu

problema samo-referencije, predstavljenog Gedelovom teoremom kojom je sru�ena

Hilbertova ideja o metamatematièkom programu � potencijalnom logièkom sistemu

kome za potpuno opisivanje i spoznavanje sebe ne bi bila potrebna nikakva veza sa svojom sredinom. Naime, u savr�enoj mapi u kojoj bi postojali svi detalji teritorije,

nalazili bi se i svi detalji same mape. Meðutim, tada bi bilo neophodno napraviti i mapu

mape u kojoj bi eventualno bilo mesta za mapu, ali ne i za mapu mape, i tako dalje u nedogled. Poku�aji izvoðenja apsolutnog mapiranja teritorije podseãaju tako na pru�anje

ka dodirivanju sopstvene senke ili same Sunèeve duge. Ovakav trivijalni dokaz

neizvodljivosti opisivanja sveta posredstvom zatvorenog skupa aksioma, èini jedan od

mno�tva moguãih ilustracija Gedelove teoreme u èijoj sr�i se nalazi problem samo-referencije, poimanjem koga se navodimo na shvatanje da je za otkrivanje na�ih, direktno

ili misaonom refleksijom nesagledivih unutra�njih konstelacija, neophodno pronaãi

odgovarajuãe refleksije u svetu oko nas, �to je misao, èijim blagim sagledavanjem se raða

iskreno razumevanje neponovljivog kvalitativno ko-kreativnog odnosa uma i Prirode kao odraza te�nje Prirode ka spoznaji sopstvene bo�anstvenosti. Takoðe, u skladu sa

razmi�ljanjem Alberta Ajn�tajna da »problemi ne mogu biti re�eni na istom nivou

svesnosti na kome su nastali«, kao i sa Bejtsonovim konceptom kognitivnih logièkih

tipova, Gedelova teorema nam ukazuje da je u svrhu pronala�enja kreativnih re�enja

izvesnih problema, u vidu razvijanja sve razgranatijih stabala opcija odluèivanja, nu�no

stalno i iznova odstupati od programa na�eg rezonovanja i iz novih perspektiva

preispitivati njegove crte i fundamentalne postavke. Premda se prirodno, logièki-intuitivno razmi�ljanje karakteri�e stalnom, spontanom promenom perspektiva, koja nam

omoguãava potencijal beskrajnog saznajnog napretka, u svakom zatvorenom, pa èak i

koliko god smisleno promenljivom saznajnom aparatu ne mogu postojati potencijali postizanja potpune konzistentnosti izmeðu postavljenih logièkih veza, te ni apsolutne

spoznaje svega postojeãeg. Stoga, savremena, objektivistièka nauka nije u stanju da

konstrui�e logièki opis sveta u kome bi bilo i konzistentnog mesta za same nauènike,

odnosno saznajna biãa koja konstrui�u »mapu«, a takoðe, po�to se u kontekstu nauènog

obja�njavanja mora objasniti nauèno obja�njavanje kao kriterijum validacije nauènih

tvrdnji268, i sama nauèna metodologija postaje slièna cirkularnoj igri zasnovanoj na

odreðenim nedokazivim i neproverljivim logièkim pravilima kao iskustvenim premisama

sa prepu�tanjem objektivistièkog kriterijuma istinitosti konsenzusnom kriterijumu povoljnosti.

Neophodno je razlikovati znanje od znanja o znanju, konkretno iskustvo od njegovog misaono-reflektivnog apstrahovanja. Svaki opis nekih perceptivnih konstantnosti koje se do�ivljavaju kao stvarni svet, predstavlja samo opis; ne stvarni svet i direktna iskustva, veã samo ukazatelje na njih. Èitava svakodnevna i nauèna

komunikacija je zasnovana na ovakvom mapiranju - reprezentovanju naizgled fiksnih i kontekstualno nezavisnih elemenata stvarnog sveta odreðenim simbolima, a prirodnih promena simbolièkim vezama i transformacijama. Premda je mapirajuãi, reprezentacijski

metod neophodan u svrhu svake jezièke komunikacije kao harmonije putanja koje

42

pripadaju tradiciji socijalne koordinacije pona�anja, neophodno je pri svakoj komunikaciji i misaono-reflektivnom razmi�ljanju biti svestan da su mape dobronamerni

orijentiri, ali ih u etièko-estetskom kontaktu sa Prirodom ne smemo pobrkati sa samom teritorijom. Tako se u svakoj iskrenoj i istinski plodnoj komunikaciji te�i ekspresiji oseãanja, a ne samo njihovom opisivanju, te unutra�njim, nejezièkim i neformalnim

iskustvenim do�ivljajima, a ne samo formalnoj, �ablonizovanoj koordinaciji pona�anja,

odseèenoj od duboko-etièke, unutra�nje te�nje ka poistoveãivanju sa svim postojeãim, pa

i sa na�im mislima i reèima. Kada bismo se svi pridr�avali biblijske norme o

neosuðivanju (»vi sudite po spolja�njosti, ja ne sudim nikome...jer ja nisam do�ao da

sudim svetu, nego da spasem svet« (Jovan 8:15...12:47), uèio je Isus), i to ne samo onom koje se odnosi na karaktere liènosti, veã i onom koje podrazumeva sve fiksne predstave o

crtama sveta i zapravo svako imenovanje (= klasifikaciju) uoèenih kvaliteta, svet bi zaista

spontano postao ozaren bo�anstvenom svetlo�ãu. »Iluzije (misaone refleksije, imenovanja, klasifikovanja, prim.a.) èine da se svet zatvori. Prosvetljenje ga otvara na

sve strane«, stara je budistièka izreka. Ogranièenost svake mape kao formalnog opisa Prirode je, sa »mehanistièko«

272-sistemskog stanovi�ta (koje zanemaruje mistiku kvantnog indeterminizma), posledica samo neizbe�nog zanemarivanja potpunog konteksta postojanja reprezentovanih entiteta.

Da bi se u potpunosti izrazio kvalitet svake emanencije znanja o znanju, kao, na primer, svakog formalnog opisa ili obja�njenja prirodnih procesa, neophodno je sagledati uticajne putanje koje se pru�aju od datog opisa ka èitavom svetu, ka svemu postojeãem, �to je

uvek u praktiènim, logièkim okvirima neizvodljiv zadatak. Svaka spoznaja podrazumeva

redukovanje ovog beskrajnog konteksta na odreðeni neponovljivi subjektivni

interpretativni okvir, �to je i razlog za�to se nijedno formalno znanje ne prihvata

»objektivno«, veã mu svako novo biãe u zavisnosti od svoje strukture pridaje novi i

neponovljivi semantièki znaèaj, odakle je jasno da prenos identiènog formalnog znanja

predstavlja neizvodljiv izazov. Svako imenovanje obuhvata kategorizaciju, a svaka kategorizacija obuhvata

uop�tavanje. Meðutim, svako uop�tavanje, slièno kao i svaka interpretacija onoga �to bi

trebalo da bude objektivna, od èitaoca, slu�aoca ili posmatraèa semantièki nezavisna

formalna reprezentacija, uvek ima karakter povezan sa subjektivnim do�ivljajem iz

pro�losti, te ljudska biãa nisu u stanju da poseduju zajednièke op�te ideje, te kao

posledica toga svakoj mapi èitalac pridaje posebno, jedinstveno i u vremenu neponovljivo znaèenje, apstrahovano iz harmonije jedinstvenih preja�njih i trenutnih iskustava.

Zahvaljujuãi ovakvoj neponovljivosti perspektiva definisanja kvaliteta sveta, i svaki izraz

i opis predstavlja re-prezentaciju koja uvek poseduje metaforièni karakter usled

nerazdvojivosti znaèaja pripisanih elementima opisa od samog sveta biãa subjekta koje

kontekstualno ko-kreira ovaj znaèaj. Da se korisnost i plemenitost ljudskih delatnosti koje mogu izranjati iz identiènih

formalnih normi mogu drastièno razlikovati prikazaãemo na sledeãem primeru174. Po dva

ruralna poljoprivrednika i urbana akcionara mogu imati iste norme � vodilje, na primer: »biti efikasan« ili »biti uspe�an«. Meðutim, dok ãe ova norma postavljena u kontekst delatnosti jednog zemljoradnika mo�da znaèiti da ãe se on truditi da iskoristi svaki gram

otpadnih materija posredstvom vrednog stvaranja komposta i hranjenja biljaka sa njim, podr�avajuãi tako prirodne, nelinearne cikluse ishrane i odr�ivu zemlji�nu plodnost, drugi

zemljoradnik ãe, pokrenut istom normom, mo�da bazirati svoje proizvodne delatnosti na

43

neodr�ivom saðenju monokulturnih planta�a i kori�ãenju enormnih kolièina ve�taèkih

hemikalija, kao i fokusiranosti na sopstvene novèane obrte naspram istinske svrhe svog blagodetnog rada � pru�anju plodova koji ponièu u dodiru njegovog truda i Prirode

drugim biãima. Jednom akcionaru ãe, slièno ovom kontrastu, tumaèena u sopstvenim

semantièkim okvirima, data norma predstavljati idejni pokretaè finansijskih ulaganja u ekonomske projekte koji ãe iskljuèivo njemu samom doneti materijalnu dobit, bez

ikakvog sagledavanja pravnih, ekolo�kih, odr�ivih, kulturnih i, uop�te, �ivotnih i etièkih

posledica svojih postupaka, dok ãe se drugi akcionar mo�da truditi da, kako obogaãivanjem znanja o grubim relacijama koje njegove odluke iniciraju u �to �irem

kontekstu, tako i negovanjem blagonamernosti koja stoji u osnovi njegovih poslovnih poteza, mudro sagleda i pronaðe op�te blagodetnu, mirotvornu i harmonizujuãu

metodologiju rada. Kontekst do�ivljavanja bilo koje norme, entiteta ili kvaliteta sveta,

defini�e njih same, a beskrajan kontekst u kome opstaju uoèeni kvaliteti Prirode, èini

svaki postupak njihovog potpunog upoznavanja, nepotpunim. Sagledavanje efekata sopstvenih delatnosti na �to �irem opsegu stvarnosti, uz uvoðenje globalno

oplemenjavajuãih, nemehanistièkih, religioznih kvalitativnih normi � zvezda vodilja, neophodno je u svrhu nastanka zajednièkih, komplementarnih i harmoniènih ciljeva

otelotvorenja ljudskih ideja o sopstvenosti i svetu. Meðutim, èak i ovakve sintaksièke

norme moraju predstavljati samo ukazatelje (mantre) ka nereèitom, spontanom i

meditativnom oblikovanju na�e svesnosti kroz koje se postaje u skladu sa datom

normom. U suprotnom sluèaju ãe, usled nerazdvojivosti definisanja kvaliteta od konteksta njihovog sagledavanja (�to jezièkim opisima uvek pru�a komparativni karakter

� na primer, biti pametan je osobina postojana samo u odnosu na pamet drugih biãa), i

svaka ovakva norma shvaãena kao analitièki, iskljuèivo mapirajuãi rezon, biti

kompetitivnog karaktera, èesto indukujuãi globalnu disharmoniju umesto mira i

bla�enstva koji uvek proizilaze i nalaze mesto u svetu iz stanja meditativnih, èistih misli.

Ovakvo shvatanje se nalazi i u sr�i LaoCeove misli: »Odreci se znanja, odbaci uèenost i

nestaãe nemira« (Tao Te Ãing XIX). Jedna od bitnih razlika izmeðu mape i teritorije je i stalna promenljivost teritorije

naspram fiksnog karaktera mape. Logika sveta je zapravo logika opisa sveta (te, stoga, van sveta logike ne postoji ni�ta �to je nu�no ili nemoguãe), i fundamentalni problemi na

nivou dru�tvene komunikacije su postojani upravo kao posledice poistoveãivanja detalja

kontinualno promenljivog sveta (teritorije) i konstantnih formalnih reprezentacija njegovih »elemenata« (mape), direktnog iskustva sa iskustvom opisa direktnog iskustva.

Nauèno predstavljanje prirodnih pojava u konceptualnim okvirima prostora i vremena je,

tako, zavaravajuãim poistoveãivanjem mape sa teritorijom stvorilo i svest o veènosti kao

beskonaèno �irokim opsezima ovih dveju koncepata, �to se ne mo�e dovesti u harmoniju

sa beskrajnim transformacijama koje prate svaki kreativni evolutivni proces. Veènost,

do�ivljena u svakom trenutku postojanja, predstavlja osnovu satori stanja svesnosti budistièke Zen tradicije, dok aran�iranje na�eg sveta kroz koncepte prostora i vremena

predstavlja, kao �to je Teitaro Suzuki smatrao, »pripremu za jednu spiritualnu

tragediju«359. Stvarnost je, u svakom sluèaju, slièno atomskoj talasno-èestiènoj dualnosti,

u tajanstvenom preplitanju stalne promenljivosti i veènosti, talasne sveprisutnosti i

èestiène individualnosti, daleko èudesnija nego �to su to na�e predstave o njoj ikada u

stanju da obuhvate. Jedna od osnovnih svrha Zen koana, mondoa i prièa je ukazivanje na poistoveãivanja mape i teritorije u na�im nesvesnim, navikom formiranim konceptualnim

44

razmi�ljanjima i oslobaðanje od dualistièkih, karmièki vezanih shvatanja koje ovakva

logièka brkanja uzrokuju. Prihvatanje ogranièenosti i redukovanja beskrajne èudesnosti stvarnosti, koje

svako mapiranje kvaliteta sveta podrazumeva (sa sloganom da »u svakoj slici ima vi�e

nego �to oko mo�e da vidi«) je u pomalo nihilistièkim, »postmodernistièkim« okvirima

dovelo do shvatanja da je svet takav da se »pomera od nas i izmièe nam kako mu

pru�imo ruke«. Meðutim, ovakva zavaravajuãa i neprijateljska metafora odnosa �ivih

biãa i Prirode je samo posledica do�ivljavanja na�ih ruku kao èula koja pripadaju domenu

jezika, a ne domenu direktnog, nereèitog iskustva. Jer, u stvarnom svetu, beskraj Prirode koji se odslikava u svakom, i beskrajno malom njenom neponovljivom entitetu, omoguãava nam spoznaje i unutra�nju evoluciju neogranièenog karaktera, ali, naravno, u

meditativnom domenu, domenu same »teritorije«. Spiritualni temelji na�ih spoznaja

iscrtavaju na� svet i nesvesno selektuju podsticaje na�e sredine kojima ãemo pru�iti

pa�nju i obgrliti ih na�im svetom. Ovakvi mnogostruki naèini do�ivljavanja

beskonaènosti Prirode, u pozadini kojih uvek stoji izbor subjekta (baziran na slobodnoj volji svakog biãa), koji se izvodi u skladu sa na�im spiritualnim i etièkim temeljima, nam

- slièno kao �to se Gedelova teorema, ukazujuãi nam, izmeðu ostalog, i na neizvodljivost

identifikovanja maksimalne efikasnosti ijednog kreativnog programa17, u zavisnosti od vrednovanja ideala posedovanja znanja ili traganja na putu znanja, do�ivljava,

respektivno, ili kao odraz uzaludnosti ljudske egzistencije ili kao èudesno otvaranje

prostora beskrajnog potencijala napretka, traganja i sreãe �ivljenja, te slièno kao �to

subjektivnost interpretacije svakog ljudskog dela i svih prirodnih putanja raða, kroz

orijentisanost na neizvodljivo i apsolutistièko preno�enje identiènih znaèenja, svest o

dru�tveno inherentnoj egzistenciji oèajavajuãeg »dekonstruktivizma«, dok orijentisanost

na suptilno podsticanje razvoja samostalnih idejnih svetova i uviðanje lepote i

harmoniène odr�ivosti u raznovrsnosti stavova i mi�ljenja, raða svest o èudesnom

»konstruktivizmu« znaèenja - ukazuju da u svesti mora indeterminizma, slièno kao i u

svakom znanju, neko mo�e videti virove haotiène nasumiènosti i besmisla kao povode

davljenja, a neko bo�ansku kreaciju imanentnu u svakom trenutku i svakom detalju

stvarnosti, u kojoj divno i bezbri�no plivamo. Jer, kada osloboðeni ega pru�imo ruke

Prirode, èitavo more njene suptilne i nenametljive bri�nosti i Ljubavi ãe nas obgrliti. Budistièka tradicija je pro�eta shvatanjem da uzdr�anost od svakog »nazora«,

stava i fiksnog, bilo verbalnog, slikovitog ili emotivnog produkta razmi�ljanja, predstavlja preduslov postizanja duhovne slobode, adekvatne emanenciji bo�anske

Ljubavi319. U naèinu �ivljenja, a ne u naèinu mi�ljenja se, tako, krije tajna realizacije

saoseãanja i ljubavi, �to je shvatanje iz koga direktno proizilazi ukazivanje na praktièni

put prosvetljenosti kroz subjektivno iskustvo, a ne insistiranje na egzaktnosti reèi, te

dogmama, misinterpretacijama i nerazre�ivim i su�tinski zavaravajuãim diskusijama koje

bi odatle proizi�le. »U osloboðenome je znanje o slobodi«, reèi su Gautame Bude. S obzirom da svaki opis, svako mapiranje podrazumeva kreiranje polariteta, tada i svaka osobina, kao i svaka svesna pripadnost mogu postojati samo nasuprot neèega, samo u

odnosu na ne�to, te je, stoga, Seren Kjerkegor smatrao da ne samo nacionalno, partijsko, stale�no ili navijaèko opredeljenje obavezno izaziva suprotstavljenosti, te i potencijalne

sukobe, veã da se èak i »hri�ãaninom mo�e biti samo nasuprot neèemu. Èim je suprotnost

iskorenjena, biti hri�ãanin je besmislica«319. Naspram ovoga, u stanju slobodnog,

neimenujuãeg, meditativnog i op�te prihvatajuãeg kontakta sa stvarno�ãu ne postoje

45

suprotnosti, te se time opstaje na spontanom i op�te blagonamernom Putu Prirode. »Ljudi

su se pona�ali ispravno, ne znajuãi da je to praviènost i korektnost; voleli su se i po�tovali, ne nazivajuãi to dobroèinstvom; bili su verni i po�teni, ne smatrajuãi to

lojalno�ãu; dr�ali su svoju reè, ne razmi�ljajuãi o poverenju; pomagali su i upo�ljavali

jedni druge, ne razmatrajuãi du�nost; nisu se bavili pravdom, jer nepravde nije bilo; �iveãi u harmoniji sa sobom, meðu sobom i sa svetom, njihove stope nisu ostavljale

traga, te stoga i nema fizièkih zapisa o njihovom postojanju«185, opisivao je ÈuangCe

�ivot iz doba »savr�ene vrline«, takozvanog zlatnog doba. Jezik kao produkt misaonih refleksija, tako, predstavlja maè sa dve o�trice. Sa jedne strane, njegova pragmatièna

strana nam omoguãava komunikaciju znanja, dok je s druge strane pogre�no

poistoveãivanje njegovih formi sa elementima stvarnosti uzrok nesporazuma i

redukovanja potpunosti kontakta sa Prirodom. Samo se skidanjem ovog vela zavaravajuãeg preslikavanja, jedna strana maèa preobra�ava u dr�aè, tako da jezièke

reprezentacije prestaju da redukuju kvalitete sveta, veã se koriste samo u svrhu

pragmatiène, predane ko-orijentacije. »Vr�a je za hvatanje ribe; kad smo jednom uhvatili

ribu, vi�e ne mislimo o vr�i...Reèi su za hvatanje misli; ali, kad smo jednom uhvatili

misao, nema vi�e potrebe da mislimo o reèima. Kad bih samo na�ao nekoga ko je prestao

da misli na reèi, pa da porazgovaram s njim...«247, pisao je ÈuangCe.

�etajuãi se bre�uljcima Ihtlana, na svako opa�anje Don Huana i upitkivanje

njegovog uèenika Karlosa da li je i on primetio isto, ovaj odgovara da nije212. Nakon

odreðenog vremena, Don Huan se doseti i reèe: »Znam, pa Ti ustvari vidi� samo ono �to

mo�e� da objasni�. Glupo je misliti da je svet samo ono �to ti misli� da jeste ili mo�e da

bude. Umesto toga, jednostavno gledaj«. Adekvatno ovome, postoji prièa o umetnièkoj

izlo�bi na kojoj je iznad predstavljenih komada pisalo: »Molim Vas, nemojte formirati

nikakvo mi�ljenje«, jer, naravno, obaveza prosuðujuãeg preprièavanja sopstvenih utisaka

odvodi um od prisajedinjavanja sa putanjama gracioznosti koje èine delo, te i od

njegovog istinskog, nejezièkog osmi�ljavanja. Do�ivljavanje neizvodljivosti opisivanja

su�tine na�eg iskustva, nesavladive �upljine izmeðu domena iskustva i domena

lingvistièkih opisa i obja�njenja, nereèitog znanja i formi znanja o znanju, predstavlja

moderni put buðenja spiritualne svesti. Osloboðenost od pridavanja jezièkih atributa

do�ivljenim celinama na�eg iskustva, u kome je imanentna svrsishodnost interakcije sa

Prirodom, razvijena na temeljima lingvistièke tradicije, èini nas sliènim detetu koje se,

boraveãi u jedinstvu uma sa Prirodom, igra na pe�èanoj pla�i219, spontano i nevino uèeãi

kroz interakciju sa �koljkama, kamenèiãima i morskim talasima, zadivljeno samim

postojanjem. Svako od nas je do�iveo trenutak saznajnog otkrovenja kada ne�to na �ta smo se

gotovo navikli kao na obièno pravilo ili prepreku u na�em svetu percepcije, semantièki

probudimo sagledavanjem u jednom novom kontekstu, »jednim novim oèima«. U takvim

situacijama, slièno kao i tokom tumaèenja nekog zapisa, mapa nam poma�e da

dostignemo sliku na�e teritorije, da prosvetlimo i konstruktivno preoblièimo na�e duboke

te�nje i vrednosti kojima iscrtavamo svet. Naravno, zahvaljujuãi kvalitetima kao

putevima izmeðu nas i Prirode, tada smo mi sami i izumitelji teritorije na koju ukazuje

mapa na koju smo nai�li. Nata�a Bedingfild ushiãeno usklikuje: »These words are my own, from my heart flow, I love you, I love you, I love you«, otkrivajuãi da je svaki

lingvistièki izraz ne »objektivna« fraza, veã na� jedinstveni i neponovljivi izum, ali jo�

èudesnije otkrovenje107 prati izum shvatanja da su ne samo semantika reèi, veã i svi

46

rezultati na�e percepcije, èitav svet, zapravo na� izum. Drugim reèima, »mapa jeste

teritorija«49, kao �to je imao obièaj da ka�e Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na èinjenicu da

je svaka stvarnost zapravo virtuelna stvarnost134, te se tako i sve »objektivne« osobine,

nezavisne od posmatraèa, pretvaraju u atribute, u plodove ostvarenja neponovljivog toka

dodira uma i Prirode. Poput prosvetljujuãeg trenutka mudraca koji, kada prouèi Zen,

shvati da »reke su opet postale reke, i planine su opet postale planine«, i razdvojenost

na�eg sveta na njegovu mapu i teritoriju traje samo dok »prouèavamo Zen«, dok njegova

»prouèenost« odgovara buðenju svetlosti jedinstva svake na�e misli sa na�im do�ivljajem

Prirode. Svesnost da na�e misli nisu kartezijanski odvojene od Prirode esencijalna je u

do�ivljavanju spontane harmonije postojanja, jer se tada misli poput kakvih talasa mogu

utopiti u moru jedinstva uma i Prirode (ili po potrebi koristiti za konstruktivno nahoðenje

broda); napetosti koje nose njihovi akordi se, kao u svakom meditativnom stanju, utapaju u tihi �um mirnog mora, u èistu harmoniju uma i Prirode, dopu�tajuãi tako samoj Prirodi

da nas graciozno »vodi za ruku«. I zaista, ne samo produkti misaonih refleksija, veã i sama na�a percepcija

predstavlja konstrukciju, produkt nesvesnog iscrtavanja razlika. Svako dalje imenovanje kao efekat misaono-reflektivnog posmatranja perceptivnog razlikovanja i prevoðenja

neponovljivog toka na�eg iskustva u fiksne kvalitete i objekte, predstavlja samo dodatno bleðenje ove primarne slike konstruisane perceptivnim moãima. Ono �to se ne uklapa u

na�e logièke sklopove moguãih dogaðaja sveta oko nas mi, na�alost, najèe�ãe ne

primeãujemo i tako nalazimo predstave o na�em svetu u zatvorenoj shemi u kojoj se svi zakljuèci izvode dedukcijom iz nepromenljivih aksioma na�e saznajne tautologije. Da bi

se pokrenuo toèak istinskog saznajnog napretka èiji kraj izgleda nesaglediv iz svake

perspektive, neophodno je otvoriti na�e modove zakljuèivanja za priliv novih utisaka koji ãe indukovati stalno promenljive puteve zakljuèivanja, �to je jedino u stanju da bude u

harmoniji sa Prirodom. Umesto da budemo »neko« ili »ne�to«, �to je uvek posledica

mapirajuãeg, imenujuãeg redukovanja na�eg do�ivljaja stvarnosti, dovoljno je jednostavno biti ono �to jesmo i prihvatiti svet kakav je, èime se posti�e potpunost

do�ivljaja svakog trenutka postojanja. »Pod Istinom podrazumevam èistoãu i iskrenost

najvi�eg stupnja. Onaj kome nedostaju èistoãa i iskrenost, ne mo�e pokrenuti druge....Ko

sili sebe da bude saoseãajan, premda se mo�e sme�iti, neãe stvarati vazduh

harmonije....istinska saoseãajnost ne mora da se sme�i (da deluje svesnim iniciranjem,

prim.a.) da bi stvorila harmoniju«70, obja�njavao je stari ribar Konfuèiju tajnu svog Puta.

U sr�i ne samo nauènog, veã i svakog drugog prilaza spoznaji sebe i sveta, te�i se

razumevanju. Meðutim, savremene nauène okvire èesto karakteri�u neskromne i krajnje

neinspirativnim ciljevima obele�ene te�nje ka spoznaji svega postojeãeg putem

»nasilnog« inkorporiranja preslikanih elemenata sveta percepcije u mapu sveta u skladu

sa odreðenim, postuliranim logièkim pravilima. Razumevanje se u nauènim okvirima

poistoveãuje sa obja�njavanjem, dok se pod zadovoljavajuãim nauènim obja�njenjem podrazumeva ono koje, ne ru�eãi logièke zakone i pravila matematike, inkorporira

mapirani opis u odreðeni skup postuliranih logièkih pravila, poznatih kao tautologija.

Analogno psiholo�kom stavu Eriha Froma da »racionalizacija nije oruðe za pronicanje u stvarnost veã post factum poku�aj da se neèije �elje usklade sa postojeãom

stvarno�ãu«114, i nauèna racionalnost ne predstavlja kreativnu te�nju ka nereèitim

spoznajama koje su moguãe samo putem racionalno-intuitivne ravnote�e, veã odraz

slaganja izvedenih opisa i obja�njenja sa egzistirajuãim, nepromenljivim tautolo�kim

47

tvrdnjama. Razumevanje sveta se, tako, u nauènim okvirima svodi na mehanistièko

inkorporiranje opisa u tautologiju, odakle je jasno za�to se svaki nauèni odgovor tièe

pitanja »kako...«, ali ne i »za�to...«. Stoga se i razumevanje putem nauke mo�e smatrati

samo kao povezivanje detalja nauène mape sveta, ali ne i automatski i saznajnog uma sa

Prirodom. Za ovako ne�to ponekada nije neophodno poznavati ni samu mapu Prirode u

bilo kojem njenom obliku. Meðutim, svaki vredni lingvistièki skup informacija (govor,

zapis, pokret, pona�anje) izvire iz samog iskustva, kao produkt kontakta uma i Prirode na

nivou same teritorije, a po�to je poznavanje odreðenih lingvistièkih pravila neophodan

preduslov konstruktivnog uèestvovanja u ovakvoj meðusobnoj orijentaciji iskustva i

pona�anja, tada se zaista vredni dokumenti odlikuju ravnote�om znanja o znanju (o

mapiranju) i vrline samog znanja kao plodnog, prosvetljujuãeg i spoznajno celovitog

direktnog posmatranja i uèestvovanja. Savremene nesigurnosti u komunikaciji èesto bivaju prividno prebroðene

ubacivanjem veznika koji odgovara engleskom »like«, èime se direktno izra�avanje

teritorije na�ih misli i oseãanja zamenjuje pozivanjem na njihove kopije. Tako, na primer, u izjavi »Love you like I love you« je postojan oèigledan opis poistoveãivanja mape sa

teritorijom. Sa svakim dodavanjem novog like bledi ona istinska ljubav, èije i

jednostavno »love you« veã predstavlja mapu jedne harmonije oseãanja. Stoga i svako inteligentno biãe mnogo vi�e pa�nje obraãa na jezik tela i na unutra�nji, intuitivni kontakt

u susretu sa ovakvim izjavama. Ne u tome »�ta se ka�e«, veã u tome »kako se ka�e«

poèivaju esencijalne putanje smislenosti �ivljenja, a u kojima, kao �to ãemo videti, poèivaju na�e temeljne vrednosti, odraz dubine na�eg direktnog do�ivljaja Prirode.

Akontekstualni novinarski citati i ogovaranja, politièke diskusije i poslovni menad�ment

danas potpuno zanemaruju va�nost ovoga »kako se pru�aju izjave« na raèun »�ta se izgovorilo«, �to u korenu saseca svu pa�nju, nereèitu etiku i saoseãajnost iz ljudskih

konverzacija. Ne smemo se zadovoljavati sa prihvatanjem samog znanja o znanju - kao �to je i Fjodor Dostojevski primetio na kraju svoje pripovetke o sme�nom èoveku - veã je

neophodno prodreti u kontakt sa Prirodom na nivou same teritorije, samog znanja, same Ljubavi. »Poenta je �iveti sve. �iveti pitanja sada, jer ãemo tako mo�da postepeno,

neprimetno, jednoga dana evoluirati u njihove odgovore«, kao �to je smatrao Rajner Marija Rilke. Jer, »premda èovek mo�e biti uèen kroz pisane radove, ukoliko ne

primenjuje ono �to zna, podseãa na slepca koji, èak i sa svetiljkom u ruci, ne vidi put«261,

podseãaju nas Nagarðunini stihovi. Sve mape, kao �to je i sama ova knjiga, samo su putokazi kroz èije semantièko do�ivljavanje i praktiènu orijentaciju postajemo jedno sa

teritorijom. Isusovo ukazivanje na la�ne proroke, fariseje i knji�evnike (koji »govore, a

ne èine« (Matej 23:3)) predstavlja ukazivanje na zlorabljujuãe poistoveãivanje mape sa teritorijom - reèi kojima se ispisuje znanje sa nejezièkim iskustvom kroz koga se do njega

dolazi i u kome se ono potvðuje, odnosno znaèaka spiritualnih kvaliteta sa njima samima.

Onaj èije je znanje veliko ne mo�e sebe smatrati ni va�nijim ni vrednijim od prostodu�nih

biãa manjeg intelektualnog kapaciteta, ali nemerljive dobronamernosti, jer na polju èistog

iskustva u kome ne egzistiraju verbalna dijalektièka dokazivanja, se iskazuje na�

spiritualni napredak. Ljudska biãa, stoga, kao �to je Skot Erigena smatrao, mogu znati da jesu (mogu

biti jedno sa Prirodom, samom teritorijom), ali ne i �ta su (ne mogu opisati �ta jesu)407.

Takoðe, to �to jesmo uvek je nesagledivo veãe od onoga �to mislimo da jesmo ili

mo�emo da budemo, slièno kao �to je i svaka teritorija, sada i ovde, bogatija od mape

48

èitavog sveta, �to je shvatanje koje je u stanju da pretvori sva misaono-reflektivnim mapiranjima eventualno razvijena nezadovoljstva u bla�enost potpunog do�ivljaja

sada�njeg trenutka postojanja. »Ko, sanjajuãi, ka�e 'Ja sanjam', èak i ako tada èujno

govori, isto tako nije u pravu kao �to nije u pravu kada u snu ka�e 'Pada ki�a' dok stvarno

pada ki�a. Èak i ako je njegov san zaista u vezi sa �umom ki�e«399, finalne su reèi

Ludviga Vitgen�tajna, koje nam, slièno kao i stav da »ako ka�emo da nemamo greha,

sami sebe varamo i istine nema u nama« (Jovan I 1:8), ukazuju da svaki opis nu�no

podrazumeva bleðenje i slepilo u odnosu na more kvaliteta prisutnih u direktnom

iskustvenom kontaktu sa Prirodom, te na drevno »Ja jesam« kao na lingvistièki put

spoznaje puta spontanosti i predanosti u procesu �ivljenja i spoznavanja sveta. Radost

postojanja, milostivost i dobrota nikada nisu potpuno istinski, iskreni i prosvetljujuãi u

sprezi sa samo-svesnim prosuðivanjem dobrote i milostivosti na�ih postupaka ili

iscrtavanja sveta, �to jasno ilustruje Isusova pouka da »a ti kada èini� milostinju, neka ne

zna tvoja leva ruka �ta èini desna« (Matej 6:3). Svesnost da mapa nije teritorija nas

navodi na te�enje ka upoznavanju u stvaranju semantièkog kontakta na nivou same

teritorije, �to je moguãe samo bez uvoðenja mapirajuãe samo-svesti, bilo da je to svest da hodamo dok hodamo, èitamo dok èitamo, prièamo dok prièamo ili ple�emo dok ple�emo,

�to sve naru�ava lepotu na�ih prirodnih, spontanih pokreta i reèi. U svrhu oslobaðanja od

zabrinutosti poniklih na idejama o ciljevima, plodovima rada i posedovanjima, koje izranjaju iz razmatranja egzistencije subjekta u vremenskom toku, neophodno je razvijati svesnost boravljenja u sada�njem trenutku, te umesto reflektivne, predstavljajuãe svesti o

izvoðenju odreðene delatnosti, na�e celo biãe mora postati ta delatnost. »Oh, happy living things! No tongue their beauty might declare: a spring of love gushed from my heart, and I blessed them unaware...«, pisao je Semjuel Tejlor Kolrid� u rimama o drevnom

mornaru. »Istinska molitva je ona kod koje zaboravljamo da se molimo«, pisao je sveti

Petar alkantarski387, i ona svakako obuhvata jezik srca, unutra�nje svetlosti, hranjenja

isceljujuãom ti�inom i posveãivanja dobronamernom, globalno oplemenjujuãem

predavanju sebe (i sve to kroz trenutak sada�njosti). Ne suvih reèi, ne samo mapa kao

plodova misaono-reflektivnih aktivnosti kao plodova biblijskog drveta znanja sa svim idejama o izolovanosti ega i vremenskoj prolaznosti koje oni nose (jer oseãanja stida,

krivice i teskobe prirodni su odgovori na�eg biãa na splet nete�enja ka sjedinjavanju sa

biãima na�eg sveta kroz ljubav, i svesti o na�oj posebnosti i odvojenosti od ostatka sveta

kao su�tinske posledice ku�anja ploda biblijskog drveta znanja)115, veã èitavog srca, èiste

teritorije, unutra�nje nereèite predanosti, dodira sa veèno�ãu kroz svaki ovakav trenutak

postojanja osloboðen od ljudskih intelektualnih koncepata razumevanja sveta, ukljuèujuãi

ego, razdvojenost subjekta i objekata, prostor i vreme. »Zaboravi sebe, pa spoznaj

sebe«319, pisao je sveti Varsanufije. »Savr�ena sreãa ne zna za sreãu, savr�ena hvala ne

zna za hvalu«, pisao je ÈuangCe, jer »zaboravimo na na�a stopala kada su cipele ugodne,

zaboravimo na struk kada je pojas ugodan, a razumevanje zaboravi na ispravno i pogre�no kada je um ugodan«

70. »Delujuãi korisno, ali oslobodiv�i se svesnosti o

korisnom delovanju, postoji li mesto gde mo�emo otiãi, a da ne budemo voljeni?«70, uèio

je JangCe. »U samom zaèetku razlike, beja�e ime, s imenom bivanje nasta, u njemu znanje i

ogranièenost; zna� li ogranièenost, mo�e� izbeãi propast«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing

XXXII). Prosvetljujuãe iskustvo je karakteristièno po svojoj lingvistièkoj neopisivosti,

kao i prevazila�enju svih mapa koje su navikom formirane i nesvesno opstaju u na�im

49

konstrukcijama sveta, te prodiranju u direktan kontakt, jedinstvo sa èitavom Prirodom na

nivou same »teritorije«. Pronicanje u same korene na�ih razmi�ljanja i slika sveta (kao i svih implicitnih pretpostavki, subjektivnih posebnosti i korena multiverzumskog socijalnog karaktera, koje ãemo u daljem toku knjige detaljnije opisivati), tako,

zahvaljujuãi naizgled paradoksalno-polaritetnoj strukturi Kosmosa, olièenoj kako Tai-ãi-tu dijagramom, tako i mistiènim reèima Tabule smaragdine � »ono �to je dole odgovara

(jednako je) onom �to je gore«171, predstavlja istovremeno i put ka ispunjavanju

holistièke svesnosti u okviru koje postajemo Jedno sa èitavim postajanjem. U ovakvoj

meditativnoj svesnosti Puta, koja predstavlja èisto, ne pasivno, veã aktivno i kreativno

iskustvo u svojoj prirodnoj spontanosti, nestaju sve �elje koje vremenom uzrokuju

nezadovoljstva i nesreãe, nestaju razlike izmeðu subjekta i objekata, izmeðu onoga �to bi

trebalo i �to jeste, izmeðu jeste i nije, izmeðu formi i procesa postojanih samo u svetu

na�ih obja�njenja sveta, u svetu nauke, jezika i mapa. Sve u svemu, pogre�no poistoveãivanje mape sa teritorijom predstavlja uzroke

uobièajenih zabluda u ljudskim razmi�ljanjima. Ovakva zavaravajuãa poistoveãivanja su

prisutna ne samo na nivou nauènog sagledavanja sveta, veã i jezièkog do�ivljavanja

stvarnosti, odnosno svakog reprezentacijskog sagledavanja sveta. Elementi stvarnosti se iz perspektive njenog savremenog nauènog sagledavanja vide kao skupovi atoma,

molekula, ãelija ili sliènih reprezentacionih formi, podlo�nih bilo inertnim mehanièkim

zakonitostima, bilo »uroðenim« sebiènim porivima, iako znamo da je Priroda kao

teritorija znatno veãa i èudesnija od ove slike, �to se oèitava kako u anti-logièkom

pona�anju kvantnih entiteta, tako i holistièkim dejstvima, altruizmu i simbiotiènosti,

imanentnima u �ivom svetu. Takoðe, svakodnevno rezonovanje se èesto zasniva na

logièkim sledovima u kojima figuri�u imena umesto imenovanih stvari. Svaki opis sveta predstavlja svojevrsnu reprezentaciju na�eg perceptivnog do�ivljavanja stvarnosti, ali

problem nastaje onda kada opis stvarnosti poistovetimo sa samom stvarno�ãu. Stanovi�te

objektivistièkog realizma, spontano izvedeno kao posledica ovakvih pogre�nih

poistoveãivanja, usled imanentnog potencijala netolerancije nekompatibilnih opisa sveta,

stoji u osnovi mnogobrojnih sukoba svakodnevnice. Da bismo zad�ali zdrav i uvek

radoznali pogled na svet, prepun iznenaðenja, neophodno je proniãi u sva poistoveãivanja

mapa sa teritorijom koje je na� um izvodio jo� od prvog formiranja »objekata« od

prividnih perceptualnih konstantnosti u stadijumu deèijeg upoznavanja sveta, odnosno

sebe. Kao �to kamen ne mo�emo podiãi dok god stojimo na njemu, tako se ni na�a

kreativnost ne mo�e manifestovati u potpunoj meri dokle god smo vezani za ustaljene

predrasude i fiksne logièke premise rezonovanja. Meðutim, kada odskoèimo od kamena,

tada ga mo�emo slobodno pomerati kamo god hoãemo i pomoãu njega graditi razne pragmatiène konstrukcije, te se tako i do�ivljavanjem svih iskazanih i potencijalnih

formulacija znanja kao ne istinitih opisa stvarnosti, veã pragmatiènih ukazatelja, i oni

sami mogu koristiti u skladu sa ne njihovom nu�no�ãu, veã na�im htenjem, i to u znatno pragmatiènijem i mirotvornijem maniru.

Pogre�no poistoveãivanje opisa Prirode sa samom Prirodom, bilo u okvirima

formalne nauke ili svakodnevnog razmi�ljanja, kao ne-nu�na posledica rutinskog

vi�estrukog konstruisanja naizgled nepromenljivih karakteristika na�eg sveta, kao i

vi�estruko potvrðivane korisnosti ovakvog pristupa, na mnogim poljima meðuljudske

komunikacije je tokom istorije ljudske civilizacije doprinelo da se ljudska biãa u op�tem

stavu mogu do�iveti kao najsurovija nama poznata �iva vrsta. Svi vidovi

50

fundamentalizma, bilo religijskog, politièkog ili lokalno-dru�tvenog, posledica su

netolerantnog prote�iranja ideja koje su pogre�no do�ivljene kao istiniti odrazi Prirode

(odatle su i fundamentalistièki), i pored toga �to sve relacije koje mo�emo pronaãi u svim

knjigama sveta, ukljuèujuãi i nauène ud�benike, predstavljaju samo metafore, te stoga ne mogu ni u kom sluèaju ispunjavati kriterijum istinitosti, veã samo korisnosti ili

povoljnosti koje njihova upotreba odra�ava. Baruh Spinoza nas, tako, mo�e podsetiti da

»bivamo lako zavarani kada pobrkamo...entitete razuma i apstrakcija sa

stvarnostima...sva obja�njenja uobièajeno pridata prirodi su samo modovi zami�ljanja, i

ne indiciraju istinitu prirodu bilo èega, veã samo ureðenje imaginacije«352. Putanje

imaginacije kojima opisujemo Prirodu i tragamo ka njenom razumevanju predstavljaju, stoga, ne istinitosne i iskljuèive odraze »stvarnog« i objektivnog sveta, veã indikatore

razumevanja na�eg razumevanja, na�ih dubokih etièkih i spiritualnih temelja, su�tine

na�eg sopstvenog biãa, te mudre znake na putu jedne potrage za jedinstvom uma i

Prirode. Veoma lako se mo�e uspostaviti korisna analogija izmeðu geografske mape i

teritorije sa naukom i Prirodom. Naime, mapa predstavlja potencijalno koristan orijentir kako za na�e samostalno nala�enje tra�enog puta, tako i za olak�avanje potpoma�uãe

komunikacije izmeðu biãa, pro�etih sliènim tragalaèkim te�njama, koja su, zahvaljujuãi

prethodnim, dogovorno usklaðenim pravilima (koja predstavljaju neke od esencijalnih implicitnih pretpostavki, prisutnih ne samo u komunikaciji nauènih stavova, veã i u

svakodnevnoj verbalnoj komunikaciji) i odgovarajuãoj edukaciji ispunili preduslove

razumevanja odnosa mape i ne teritorije, veã kretanja biãa u odnosu na detalje mape. Meðutim, mape ne predstavljaju istinite slike Prirode, veã samo harmonije potencijalno

pragmatiènih orijentira. Pre svega, svi podaci koje èitamo (ko-kreiramo, jer detalji mape ne èine inherentne informacije, veã se informacije stvaraju u njihovom dodiru sa �ivim

biãem) sa jedne mape predstavljaju subjektivne emanencije dogovorom nastalih formi

koje se koriste u svrhu olak�avanja zajednièke ko-orijentacije. Tako, imena gradova ili zvezda ne predstavljaju njihova stvarna imena, veã imena koja su im ljudi nadenuli kako bi olak�ali sporazumevanje oko koordinacije sopstvenog kretanja i pona�anja - kuda se kreãu, gde idu, gde se mogu pronaãi itd. Brojevi na mapi mogu predstavljati nadmorske

visine ili kosmièke razdaljine, takoðe ustanovljene posredstvom uvoðenja dogovornih

jedinica i referentnih okvira. Èitava mapa i svi njeni elementi, poèev od simbola na njoj,

pa sve do samog naèina kori�ãenja, emanencije su prethodno ustanovljenih pravila koja

se implicitno podrazumevaju u svakoj komunikaciji, ali na èiji dogovorni karakter smo

vremenom zaboravili i njihove plodove poèeli pogre�no da smatramo slikama stvarne

teritorije. Za biãa sa neke druge planete, koja bi skladno sopstvenim fizièkim strukturama

i tradiciji komunikacije navikla da sagledavaju svet kroz neke druge okvire - na primer, teorije relativnosti, èetvoro-dimenzionalnih prostor-vremena ili beskraja moguãih

konceptualnih shema ureðenosti Kosmosa - zemaljska mapa ne bi bila toliko znaèajna i

razumljiva kao za nas. Geografske mape se najèe�ãe konstrui�u u dvodimenzionalnom prostornom

domenu, dok Zemlju mo�emo preciznije sagledati kao globus ili, pak, kao pokretnu

oblast èetvorodimenzionalnog prostorno-vremenskog kosmièkog kontinuuma. Meðutim,

crtanje mape sveta u nekom od egzaktnijih manira u odnosu na tradicionalni geografski opisni domen, verovatno bi bilo praãeno zbunjenostima prilikom njene pragmatiène

primene. Slièno tome, i ljudska biãa konstrui�u svoje svakodnevne svetove u opisnim,

51

misaono-reflektivnim domenima ne te�eãi da ove predstave reflektuju naprecizniji i kroz okvire zavaravajuãe realistièko-objektivistièke paradigme »naj-istinitosniji« karakter

sveta, veã upravo najpovoljniji karakter u skladu sa èitavom tradicijom postojanja i

zajednièkih ciljeva. Nauèno predstavljanje stvarnosti kao mehanièke igre atoma, sliènih

bezliènim i uniformnim »bilijarskim kuglama«, èijim kretanjem upravljaju nepromenljivi

deterministièki zakoni koji se mogu formulisati matematièkim jezikom, predstavljaju

samo povoljne, ali ne i istinite opise Prirode, o èemu nam, izmeðu ostalog, svedoèe

talasno-èestièna dualnost materije, kvantni prelazi, tuneliranja kroz potencijalno-energetske barijere, èestiène samo-interferencije51, kao i, uop�te, niz odstupanja

pona�anja dovoljno malih, kvantnih entiteta od svih racionalnih predstava kakve bi se potencijalno mogle objasniti logièkim pravilima. Nastajanja i dezintegracije èestica iz

vakuumskog domena nekompatibilne su sa ma�inskom predstavom o svetu kao

sastavljenom od elementarnih opeka potencijalno deterministièki-odredljivog kretanja i reagovanja, dok su predstave o iskljuèivo mehanièkim uzroènim dejstvima opovrgnute sa

eksperimentalnim negiranjem va�enja Belovih nejednakosti na kvantnom nivou9, kao i

oèigledno postojanim holistièkim uzroènim dejstvima celine na njene delove. Bogatstvo Prirode nadasve prevazilazi moguãnosti apsolutnog ljudskog opisnog poimanja nje, te,

stoga, kao �to je i svaka mapa u svojim detaljima siroma�nija od teritorije, slièno pravilo

se odnosi i na ljudske formalizovane opise Prirode. U svakom sluèaju, sa prihvatanjem stava o neizvodljivosti jedinstveno

istinitosnog opisa Prirode sa samom Prirodom, ili uop�te predstave o svetu na osnovu

samo jedne od beskonaènog broja perspektiva sagledavanja njegovih kvaliteta (kao �to je

sluèaj sa svakim pojedinaènim �ivim biãem koje predstavlja jedinstvenu i neponovljivu

perspektivu sagledavanja Prirode u svakom novom trenutku), izrodio bi se i znatno tolerantniji stav prema raznovrsnim razmi�ljanjima koja ne bi, dakle, reflektovala

istinitost (u kom sluèaju mogu inicirati sukob), veã samo povoljnost datog pogleda na

svet. Stoga bi se i kritièari bilo umetnièkih dela, bilo svakodnevnih dru�tvenih dogaðanja,

mogli nauèiti o uvek subjektivistièkom karakteru rezonovanja u opisivanju sveta. Sve

kategoriène tvrdnje i ozlojeðenost koja nastupa neuspe�nim njihovim nametanjem,

ustupile bi mesto skromnim mi�ljenjima, radoznalosti i zadivljenosti nad beskrajnim i

neiscrpnim karakterom saznajnog obujimanja svega postojeãeg. Znanje o neznanju,

zadivljenost pitanjima i svesnost o neogranièenom broju moguãih odgovora sa svim

svojim neponovljivim i etièko-estetski-implicitnim karakterom, predstavljaju znake mudrosti.

Tako ãemo sada postaviti jo� jedan princip na putovanju ove knjige, koji ãemo u

daljem njenom toku produbljivati, i koji ãe postajati sve oèigledniji i znaèajniji:

Nauène teorije odra�avaju njihovu korisnost, ali ne i ontolo�ku istinitost Takoðe, i pored toga �to mapa nije teritorija u smislu da se samo ime ne mo�e

poistovetiti sa imenovanom stvari, mapa jeste deo teritorije, o èemu nam govori sledeãi

princip, koji je u potpunoj harmoniji sa idejom o kvalitetima kao obostrano pru�ajuãim

putevima izmeðu uma i Prirode:

52

Svako posmatranje je uèestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraèa, niti posmatraè nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni naèin

crtanja mape nezavisan od teritorije

Svaka reprezentacija je zapravo interpretacija i svako opisivanje neke situacije predstavlja zapravo njeno ponovno stvaranje. Svaka mapa (kao metafora programa rezonovanja) ne poseduje intrinsièan smisao nezavisan od puta njene interpretacije, veã

predstavlja statiène instrukcije i orijentire, sve dok joj neki aktivni agens, razumno biãe,

ne udahne �ivot i uèini ih realnim i dinamièkim. Iz ovakve perspektive, poku�aji

razdvajanja nauènih èinjenica od ljudskih biãa (kao posmatraèa), te objektiviziranja

znanja koja iz ovakvog rascepa proizilaze, adekvatni su pasiviziranju, otuðenju i

dehumanizaciji nauènih slika Prirode. Premda se u savremenom dru�tvu pod pojmom

èinjenice podrazumeva objektivna tvrdnja, podsetimo se da ova reè potièe od latinske reèi

factum, koja oznaèava ne�to �to se »na-pravilo«, na-èinilo, ukazujuãi na svest o

neophodnom subjektivnom stvaraocu svake »èinjenice«. Postoje mnoge savremene grane sistemske teorije, kao �to su, na primer, radikalni

konstruktivizam, kibernetika drugog reda, autopoietièka teorija i kognitivna Santjago

teorija, u okviru kojih se subjektivni posmatraè smatra nerazdvojivim od svakog znanja.

Radikalni konstruktivizam je dobio svoj epitet usled toga �to se ne samo oseãanja i

neformulisana saznanja u okviru ove teorije do�ivljavaju kao subjektivna, veã i

percepirani svet, kao i svako znanje koje on donosi. Za razliku od uobièajenih, makar i

delimièno objektivistièkih i reprezentacionistièkih shvatanja, u okviru ove teorije se

iskustvo do�ivljava ne kao iskustvo neèega, veã jednostavno kao odraz �ivotnog

postojanja, ne�to �to se ne pasivno otkriva, veã pravi, konstrui�e, aktivno izmi�lja.

Podsetimo se da se posredstvom kori�ãenja objektivistièkog matematièko-logièkog

formalizma iz okvira nauke te�i eliminisanju svakog vida uno�enja subjektivnih efekata u

rezultate merenja i zakljuèke teorijsko-eksperimentalnih korelacija, ili èak i u potpuno

teorijska istra�ivanja. Po�to ideja o objektivnosti, stoga, predstavlja neostvarljivu ideju o

posmatranju bez posmatraèa, nauèno-objektivistièkim pristupom se, slièno kao i

posredstvom linearizacija putanja koje figuri�u u nauènim opisima Prirode, radi

olak�avanja meðuljudske komunikacije znanja posredstvom ovakvog aproksimativnog poveãanja efikasnosti pronala�enja pragmatiènih re�enja, elimini�u odgovornosti

nauènika pri izboru istra�ivaèkih procedura, kao i, uop�te, posmatraèa iz postupaka

opisivanja Prirode. Tako danas, na�alost, va�i gotovo op�te smatranje da se nauèno

istra�ivanje mo�e vr�iti na potpuno robotizovan naèin, jednostavnim raèunskim

nadovezivanjem na veã postojeãu graðevinu globalne mre�e nauènih otkriãa i saznanja.

Ono �to se èesto ispu�ta iz vida je i shvatanje da se sa ovakvim objektivistièkim

razdvajanjem posmatraèa od modela posmatranog sistema, iskljuèuju i smislenost i

znaèenje opisivanog sistema, koji uvek postoje u domenu subjektivne interpretacije.

Odgovornost i smislenost, sloboda volje i radost saznanja se, stoga, slièno kao i

»bo�anstvena involucija« - meditativna spoznaja temelja sagledavanja i osmi�ljavanja

na�eg sveta, i »kosmièka evolucija«363 - obogaãivanje lepote Prirode, uvek dr�e za ruke.

Dve najrevolucionarnije fizièke teorije 20. veka - kvantna teorija i teorija relativnosti, ukazale su jasno na nepostojanje apsolutnog referentnog okvira, kao i na nerazdvojivost posmatraèa od posmatranog sistema. Jedna od posledica ovakve

nerazluèivosti koja govori u prilog kvaliteta kao misaono oblikovanih, socijalno-

53

idealistièkih puteva, je i ta da nam na�a posmatranja otkrivaju na�u sopstvenu prirodu, a

ne objektivan svet nezavisan od nas samih. Verner Hajzenberg, jedan od utemeljivaèa

idealistièke kopenhagenske interpretacije kvantne teorije, pisao je da »u prirodnim

naukama, objekat istra�ivanja vi�e nije priroda kao takva, veã priroda u susretu sa

ljudskim pitanjima, i u tom smislu, i ovde, èovek susreãe sebe«, odakle je oèigledna

predstava o kvalitetima kao ko-kreativnim putevima na relaciji biãe - Priroda, kao i o spiritualnom shvatanju spolja�njeg sveta kao refleksije ljudskog unutra�njeg sveta. Svaki

nauèni ogled, stoga, predstavlja ogledanje implicitnih, tautolo�kih postavki teorijskog

modela opisivanja istra�ivanih prirodnih pojava u uoèenim i formulisanim eksperimentalnim ishodima, dok na�a svakodnevna uèenja kroz uporeðivanja na�ih

suptilnih dejstava, te�nji i ideja sa izgledima na�eg sveta èine ne do�ivljaje objektivnog

sveta nezavisnog od su�tine na�e prirode, veã neprekidno pru�anje odgovora uèiteljske

Prirode na temeljne postavke na�ih vrednosnih ideala i najdublja, implicitna pitanja koja

tinjaju u na�im biãima. Putovanje stazama razumevanja Tajni Prirode, stoga, predstavlja

put ka otkljuèavanju unutra�njih Tajni na�eg biãa; jer �to se vi�e ljudska biãa udubljuju u

prouèavanje prirodnog sveta, to u veãoj meri shvataju da zapravo posmatraju refleksije

sopstvenih koncepata. Tako, indeterminizam pona�anja kvantnih èestica uz shvatanje o

kreiranju sveta kao igri uma i Prirode, rasprostire novo svetlo na samu materiju koja vi�e

nije mrtva i inertna, veã postaje èista emanencija duha, podjednako sveta kao i sam duh,

�to su drevni alhemièari oduvek poznavali. Prirodnim ukljuèivanjem posmatraèa u svaki proces posmatranja, ono �to se

posmatra postaje nerazluèivo od posmatraèkog sistema, te nije moguãe napraviti

»objektivnu«, ne-arbitrarnu distinkciju izmeðu posmatraèa i posmatranog, veã oni kao i u

sluèaju interakcije uma i Prirode stoje u perceptivnoj koalescenciji. Svaki prirodni

fenomen, stoga, predstavlja nedeljivo, celovito ostvarenje iz dodira posmatraèkog uma i

Prirode, pri èemu se sa uveãanjem opsega ljudskog znanja, uporedo i nerazluèivo

isprepletano razvijaju uticaji na�ih koncepata, najdubljih te�nji i �ivotnih struktura sa

jedne, te hipotetièkih predstava o tajnovitom ureðenju bo�anske Prirode82 sa druge strane,

èineãi da se sa zadubljivanjem u istra�ivanje prirodnog reda, neiscrpno bude izvori�ta

novih kreativnih potencijala, zvezdanih èuðenja, opisanih u stihovima Kur'ana: »Ne vidi�

u kreaciji Svevi�njeg nijedne nesavr�enosti; vrati svoj pogled, potra�i razdvojenosti. Pa

vrati svoj pogled, opet i opet. Pogled ti se vraãa, zaèuðen i zasenjen«176 (Kur'an 67:3-4).

Iz perspektive posmatraèkog sistema su, stoga, svi objekti nelokalni, te zavisni od prisustva sistema kao celine, i upravo u okviru ovakve paradigme na�e konstruisane slike

o poretku sveta o�ivljavaju i stupaju u dijalog, put harmonije sa Prirodom. Mno�tvo

nauènih otkriãa - ukljuèujuãi pojave menjanja ne samo pona�anja kvantnih i molekulskih entiteta, veã i ãelijskih

370, psiholo�kih i fiziolo�kih stanja (u odnosu na njihov tok u

prirodnom okru�enju) u uslovima nu�no interaktivnog posmatranja � sagledanih u uobièajenoj, slikovitoj predstavi fundamentalnog, Hajzenbergovog principa

neodreðenosti, demonstrira neizvodljivost formiranja objektivistièke, od samog

eksperimentatora i èitavog prirodnog okru�enja, nezavisne slike Prirode. Svaki na�

kontakt sa Prirodom, slièno kao i ishod svakog nauènog eksperimenta, mogu se smatrati

iskljuèivo kao odgovori Prirode na pitanja koja potièu iz dubine istra�ivaèkog uma. Sa

ovakvim prosvetljujuãim shvatanjem, nauènici postaju odgovorni za sve �to posmatraju,

èime se otvaraju vrata obasjavanju najtananijih temelja rezonovanja u razvoju i

implementaciji nauènih ideja Suncem bri�nosti, pa�ljivosti i obazrivosti, te spontanom i

54

slobodnom razvoju raznovrsnih duboko etièkih stavova na polju istra�ivanja Prirode, kao

i u samoj nauènoj edukaciji na èijim poèetnim temeljima i sa èijom (na�alost, pomalo

zaboravljenom) krajnjom svrhom tradicija nauke i opstaje. Uz shvatanje da svako posmatranje predstavlja uèestvovanje, odnosno

ravnopravno ko-kreiranje kvaliteta, raða se i ideja da etika nije pitanje rezultata �ivotnih

postupaka èije planiranje uvek predstavlja emanencije znanja o znanju, veã samog

procesa posmatranja, procesa u kome nema ni imenovanja, ni svesti o posmatranju, veã koji je èisto �ivljenje, èisto kognitivno iscrtavanje sveta. Na�a odgovornost je da u

svakom subjektivno iscrtanom jedinstvenom elementu sveta uoèavamo imanentnu

prirodnu lepotu, te je stoga vrhunska etika nepovezana sa ciljem, veã prvenstveno sa

Putem. Mnogi radikalni konstruktivisti pru�aju i svoje idejne zvezde vodilje u ovakvom

etièkom posmatranju. Fon Fersterov imperativ o pravljenju izbora takvog da se njime �iri spektar moguãih opcija sistema nalazi paralelu u etièko-estetskom imperativu133 Ranulfa Glenvila po kome bi posmatranje trebalo da se vodi idejom o davanju vi�e od onoga �to

se tra�i ili ima. »The only given is the way of taking«149, misao Rolana Barta, takoðe

predstavlja jedan od radikalno-konstruktivistièkih imperativa koji nam mo�e ukazati na

put sveprihvatanja i radosnog davanja, posveãene predanosti, na koji mo�emo stupiti kroz

tihi kontakt sa Prirodom, kroz sopstveni izbor uèenja u dodiru sa njom i postepenog

postajanja refleksije celokupnosti Prirode. Naèini do�ivljavanja sveta i eventualnog konstruisanja mapa kao reprezentacija

konstruisanog znanja o njemu (svetu = na�em iskustvu), neraskidivo su povezani sa

strukturom samog posmatraèa. Slièno kao �to iskusni teleskopisti i mikroskopièari znaju

da se slike nebeskih prostranstava i mikrostruktura predstavljaju u vidu igre izmeðu

»realne« (ali kao takve, naravno, nevidljive) posmatrane pojave i kontrastne postavke

soèiva aparature, te slièno kao �to su osobine svakog bilo mernog, bilo saznajnog

instrumenta nu�no ukljuèene u definisanje crta merenog, do�ivljenog i prouèavanog

sistema, i èitav na� svet i svaka osobina koju mu pridajemo neraskidivo je povezana sa

osobinama nas kao posmatraèa, a, kao �to ãemo videti, i tradicije na kojoj ponièemo. Sve

�to u svetu okarakteri�emo kao kvalitet moramo prihvatiti kao put u kome na�e saznajne

moãi definisane na�om fizièkom strukturom predstavljaju jednu njegovu stranu. Ono �to

mi do�ivljavamo kao objekte - nosioce odreðenih kvaliteta, jedan neutrino ili cvrèak

verovatno ne bi ni primetili (a mno�tva duhovitih ilustracija Ajn�tajnove teorije

relativnosti nam ukazuju i na relativnost potencijalnih iskustava iz perspektive fizièkih

uslova na�e egzistencijalne stvarnosti), �to je oèigledan primer èinjenice da osobine

objekata poèivaju u osobinama samih posmatraèa. Svaki objekat se mo�e sagledati kao

dijalog izmeðu uma i Prirode. Objekti se, kao �to smo veã istakli prilikom diskusije prvog principa, ne mogu videti kao znaci koji ukazuju na sebe, veã kao znakovi na �ivotnom

putu koji ukazuju pravo u sredi�te bivstva samog posmatraèa. Sa razvijanjem ovakvog

odnosa biãa sa Prirodom, samo �ivljenje postaje susretanje, slièno spontanom susretu dva radoznala biãa (�to je prelepo opisano u finalu knjige »Solaris« Stanislava Lema), a ne

partija pokera u kojoj su na�a razmi�ljanja oklopljena i nevidljiva za Prirodu, kao ni

baratanje sa misaono reprezentovanim mrtvim, inertnim i mehanièkim svetom u svrhu formiranja hipoteza i pravljenja izbora izmeðu moguãih ishoda, osloboðenih posmatraèke

etike. A da se esencija, najveãe tajne i nerazre�ivi paradoksi nauènih slika sveta nalaze

upravo u jezgru egzistencije i postanja nauènih umova skladno ilustruje i èinjenica da se

sa fizièkim pribli�avanjem predmeta istra�ivanja datih nauènih oblasti srcu posmatraèa �

55

od astronomije, geologije i geografije do anatomije, fiziologije i psihologije392 - poveãavaju i te�koãe sticanja »realnih« slika (u vidu »pouzdanih«, deterministièkih

modela) o prouèavanim putanjama. �iva biãa sa kvalitetima koji ih karakteri�u iz perspektiva strukturno sliènih biãa,

emergentni su rezultati cirkularne ureðenosti onih izdvojenih elemenata organizacije koje

mo�emo oznaèiti komponentama � u zavisnosti od perspektive posmatranja to mogu biti organi, tkiva, ãelije, ãelijske organele, intraãelijske molekularne komponente, kvantni

entiteti itd. Svesnost koju poseduju misaono-reflektivna �iva biãa rezultat je upravo

biolo�ke cirkularne organizacije, a ne izvesne specifiène telesno prisutne komponente.

Bitno je primetiti da premda je granica izmeðu biãa i okoline neophodna za egzistenciju

�ivih biãa, ova uoèljiva granica ne predstavlja povr�inu koja razdvaja biãe od njegove

sredine, veã relacionu povr�inu putem koje se senzorno-motorna povr�ina perturbuje u

interakcijama sa okolinom142. Zahvaljujuãi disipativnoj strukturnoj ureðenosti �ivih biãa,

granice do kojih se pru�aju njihova saznanja se i iz ne-kvantne, klasiène biolo�ke

perspektive ne zavr�avaju sa njihovom voljno pokretnom povr�inom, veã se prostiru

beskrajno daleko, èineãi na�e uèestvovanje, odnosno posmatranje bezgraniènim, odakle

se raða shvatanje da se na� um prote�e u toliki nedogled da svet koji direktno

do�ivljavamo mo�emo sagledati kao samo »vrh ledenog brega« na�eg uma. Po�to �iva biãa kao cirkularne, dinamièke ureðenosti reaguju na impulse sredine u

skladu sa svojom strukturom (�to èini idejnu osnovu takozvanog strukturnog

determinizma), tada ona svakom impulsu sredine pridaju sopstveni znaèaj. Ne samo �to

sa ovim shvatanjem objektivnost sveta pada u vodu i predstavlja neodr�iv argument u

realnoj slici sveta, veã za �iva biãa ne postoje drastiène, kvalitativne razlike izmeðu

refleksijom iniciranih imaginativnih vizija ili putanja i sliènih, putem sredine

indukovanih efekata. Zatvorena neuronska mre�a nije u stanju da napravi razliku izmeðu

eksterno i interno iniciranih promena na nivou putanja neuronske aktivnosti, slièno kao

�to je u svakom povratno spregnutom kibernetièkom kolu nemoguãe definisati poèetni

uzrok aktivnosti u bilo kom njegovom delu. Va�nost negovanja èistoãe sopstvenih misli i

moãi pozitivne imaginacije logièno proizilaze iz ovakvih stavova. Na�e misli su zaista

gospodari na�eg tela i na�eg sveta. Kao �to lo�e misli, misli zavisti, ljubomore, mr�nje i

te�nje ka destrukciji disharmonièno deluju na telesnom nivou, misli saoseãanja, ljubavi,

strpljenja, predanosti i èistoãe unose harmoniju u sve putanje koje èine telesne osnove

na�e svesnosti. »Va� um je poput be�iène ma�ine. Svetac iz kojeg zraèe mir, ravnote�a,

harmonija i spiritualne vibracije, oda�ilje �irom sveta misli harmonije i mira«364, pisao je

Svami �ivananda, dok je otac Tadej vitovnièki smatrao da »svako dobro i svako zlo

potièe od misli, jer smo mi misleni aparat...svako ima radio stanicu u sebi...Prepodobnom Antoniju Gospod je otkrio mislene radijuse kojima smo okru�eni. I kad je video, on je

uzdahnuo: 'Gospode, ko mo�e ovo da proðe?' I èuje glas: 'Samo smerni i krotki'. Do njih

se oni ne dotièu. U njih su ukljuèeni samo mir, ti�ina, Bo�anski radijusi, znak apsolutne

Bo�anske snage...Misli, raspolo�enje, �elje rukovode na� �ivot. Kakvim se mislima

bavimo, takav nam je �ivot. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote,

plemenitosti, èistote � onda je i u nama mir, jer sve mirne misli daju unutra�nji mir koji

zraèi iz nas...Takva du�a i kada ãuti emituje iz sebe uvek mirne, tihe talase pune ljubavi i

dobrote...Takvi su malobrojni na zemaljskoj kugli, ali zbog njih sunce greje i Bog nam daje blagoslov da �ivimo...Mi treba misleno da se izmenimo«

366. Svako posmatranje je uèestvovanje. Na nivou prouèavanja sveta iz perspektive

56

kvantne teorije jasno je da svaki èin merenja podrazumeva interakciju sa merenim

sistemom, kao �to nam opisuje Hajzenbergov princip neodreðenosti. Meðutim, imanentna

interakcija u svakom posmatranju nije samo kuriozitet atomskog sveta, slièno kao i

kvantna, EPR povezanost na daljinu, veã se mo�e produ�iti i na svaki odnos i perceptivni

akt �ivih biãa. Ukoliko vidimo svet u lepom svetlu, pro�et dobronamerno�ãu,

imanentnom rado�ãu postojanja, on ãe to i postajati, a na�a odgovornost je da ga zaista

èinimo i stvaramo takvim. Dok jedan od osnovnih postulata nauènog objektivizma o

posmatranju pojava bez uticaja na njih neprimetno inicira do�ivljaje mentalne izolacije,

nasumiènosti prirodnih uzroènosti i emotivne otuðenosti od na�eg sveta, drugih biãa, a

time i od nas samih, svest o neizvodljivosti posmatranja bez posmatraèa i o nu�nim

efektima posmatraèa u opisu svakog sistema, poput tragova toèka �ivotnosti na pe�èanoj

pla�i, gotovo nas neprimetno vodi u vode prosvetljene nauke i prosvetljenih pogleda na

svet. Iz ovakvih shvatanja raða se i visoko tolerantna i etièka ideja o smislu i lepoti sveta

koji se nalaze i u umu slu�aoca i posmatraèa, a ne samo autora sintakse, pokreta ili bilo

kakvog opa�ajnog akta. »Iako pi�em poeziju, ja je ne smatram za napisanu poeziju«215,

pisao je Saiðo, ukazujuãi na èinjenicu da svaka muzika, svaka harmonija, putanja i

kvalitet na�eg sveta ne predstavljaju ne�to �to postoji objektivno i nezavisno od nas, i �to

bi kao takvo moglo biti osuðeno kroz jednosmernu interakciju, bez na�e promene, veã

sve �to postoji predstavlja aktivne puteve osmi�ljavanja koji se pru�aju izmeðu nas i

drugih biãa, nas i na�e sredine, nas i èitave Prirode. Ukoliko se nalazimo na jednom

koncertu, lako mo�emo primetiti da se pred nama otvaraju dva puta. Jedan je

objektivistièki i vodio bi do poku�aja sticanja objektivne slike o muzièkom izvoðenju, te

do kritièkog, osuðujuãeg razmi�ljanja, sa sve, naravno, imanentnom polaznom pretpostavkom o nama kao posmatraèu koji slièno kao kroz kljuèaonicu ima moguãnost

posmatranja sveta prividno odvojenog od nas i bez neophodnosti interakcije sa njim u svrhu do�ivljavanja i pridavanja mu odreðenog smisla. Drugi, prosvetljeni put bi nas odveo do shvatanja da muzièari ne sviraju sami za nas, pridajuãi sami smisao »svojoj«

muzici, veã da i mi sviramo sa njima, da ãe na�e »dr�anje im palèeva« i te�nje ka

pronicanju u veze njihovih izraza sa graciozno�ãu i lepotom (o kontaktu ili bezuspe�nosti

koga svaka umetnost govori), uticati da èitava muzika, koja je na�a zajednièka, zaista

poseduje oplemenjavajuãi efekat ne samo na slu�aoce, veã i na èitavu planetu, te mo�da i

nadasve dalje. Na�a �elja da stvari krenu svojim prirodnim tokom ima stvaran efekat na muziku koju èujemo, a poverenje koje ukazujemo biãima u interakciji, u stanju je da

otkljuèa i najtvrðe bedeme krutosti na promene, te da nam otvori beskraj saznajnih

perspektiva i potencijala radosnih otkrovenja i prijateljskih putanja harmonije i razumevanja. Ukoliko sada pa�ljivo sagledamo poriv koji je u osnovi kretanja ovakvog,

u�ivljavajuãeg puta u okviru koga mi kao slu�aoci i posmatraèi dajemo smisao muzici,

primetiãemo da u njemu ne postojimo mi kao izolovana telesa, umovi ili duhovi od svega ostalog, veã mi i Priroda i sve postojeãe kao Jedno, kao religiozna, svepovezana i

neraskidiva celina. Dok nas prvi put vodi ka osuðivanju i plitko-etièkim, eksplicitnim,

moralnim i legalistièkim kodeksima pona�anja tipa »Ti treba...«, »Ti ne sme�...«, »Ti

mora�...« koji, verovatno usled toga �to najèe�ãe predstavljaju egocentrièna paradiranja

mi�ljenja o sopstvenim vrlinama, izazivaju stalna nezadovoljstva i ogranièavanja op�te

slobode, te predstavljaju osnovu uslovljavajuãeg tretiranja okoline i emanencije te�nji ka

kontroli i dominaciji, nesaoseãanja i nasilja, drugi put u okviru koga se razotkrivaju

duboko-etièke te�nje (koje potièu iz dubokog, istovremeno poniznog i sve-

57

osvetljavajuãeg altruistiènog po�tovanja autonomnosti drugih biãa), odslikane inicijalnim

jezièkim stavovima tipa »ja bi trebalo da...«, »ja ãu...«, »ja mislim...«, »u mom svetu...«,

vodi nas do unutra�njih zadovoljstava, jer se kroz njega menjanjem nas samih, menja i

èitav svet. Od te�nji ka ovladavanju Prirodom, na�om �ivotnom sredinom,

karakteristiènih za stav savremenog industrijskog doba, te�iãemo ovladavanju i

upoznavanju na�e sopstvene prirode, negovanju religioznih vrednosti. Nasuprot

»bièevajuãe« dominantnim i uvek nezadovoljnim biãima, postajemo tihi primeri, svetli ukazatelji Puta. Lepota i saoseãajnost se ne mogu nasilno stvoriti u drugim biãima, veã ih

samo tiha, primerna lepota i saoseãajnost, na gandijevski naèin, mogu neprimetno stvoriti

oko nas, te tako mu�kobanjasti feminizam nije put ka emanenciji kosmièkih �enskih

kvaliteta, uporno ponavljanje »neãu da obraãam pa�nju na to« nije put preobraãanja na�e

pa�nje sa »toga« i kreativne promene naèina iscrtavanja na�eg sveta (jer, ne odbacivanje,

veã modifikovanje temelja na�eg iscrtavanja sveta, traganje za novim kontekstom sagledavanja, novim oèima u kojima ãemo neharmonièan entitet prepoznati kao

beskrajno smisleni znak na Putu Prirode, odra�ava napredak na polju spiritualnosti),

slièno kao �to ni borba protiv bolesti, lo�ih misli, destruktivnih poriva i zla nije put preobra�enju istih u zdrave i bla�ene crte sveta. Osuðujuãi stav u odnosu na na�u okolinu

i druga biãa uvek je postojan zajedno sa na�om egocentrièno�ãu (i kao njena posledica),

sa pridavanjem veãeg znaèaja osmi�ljavanju i prosvetljivanju na�eg biãa u odnosu na

druge, dok su harmonièno zadovoljstvo i iskrena radost prisutni u stanju jedinstva nas i

Prirode, kada »volimo druge kao i nas same«, tamo gde obitava bodhisattvièna svesnost o

odlaganju sopstvenog prosvetljenja dokle god mo�emo da ukazujemo drugima na pravi

put, dokle god smo spremni da menjamo sebe zaradi dobrobiti drugih biãa i to, naravno,

bez ikakve nadoknade i cilja. �to vi�e te�imo samo sopstvenom prosvetljenju, to smo vi�e

okru�eni tamom, jer tada zapravo te�imo jednom vidu posedovanja (�to je takoðe

emanencija pohlepe) koje se, zajedno sa svim ciljevima, odbacuje sa prvim korakom na putu prosvetljenja. »Onaj koji je postao velièanstven, ne smatra vrednim poku�avati da se

postane velièanstven«70, smatrao je ÈuangCe. Tek kada odbacimo �elju za sopstvenim

spasenjem i svakim drugim ciljem, i èistih misli postanemo predani na putu prosvetljenja

drugih biãa i obasjavanja sveta svetlo�ãu na�eg delanja, i sam na� svet, na� pogled na svet

postaje èist kao suza i svetao poput Sunca na horizontu. Predanost i lepota na�eg sveta su

dve najva�nije crte puta spiritualnosti, istovremeno individualnog i globalnog etièko-estetskog produhovljenja. Po�to je sada veã jasno da su um i Priroda deo harmoniène celine, èija igra

stvaranja kvaliteta na�eg sveta predstavlja odslikavanje nastajanja polariteta koji

uslovljavaju postanak sveta, prostora i vremena, mene i Tebe, cvetova koji se spontano okreãu Sunèevoj svetlosti, radosti saznanja i na�e komunikacije, pri èemu svi polariteti

predstavljaju deo jedne celine. Tada, u stanju potpune harmonije i mira i Priroda sveta je monistièka

Savremena nauka je iz perspektive materijalistièki »fundamentalne« kvantne

teorije jasno pokazala da nelokalna povezanost dejstava nije samo kuriozitet koji karakteri�e interakciju entiteta atomskih dimenzija, veã efekat koji, s obzirom na kvantnu

prirodu same materije i svega postojeãeg, karakteri�e i zajednice �ivih biãa50. Efekat

povezanosti kvantnih èestica na daljinu82, koji se danas koristi u mnogim ureðajima

58

namenjenim kvantnom raèunanju, kriptografiji, teleportaciji ili visoko-rezolucionom slikanju, se èesto koristi kao kljuèni argument obja�njenja konstruktivnih genetskih

mutacija (i prevazila�enja problema neverovatnosti unapreðujuãih, evolutivnih mutacija posredstvom neo-darvinovskih, nasumiènih varijacija)

249, te ukazivanja na èudesnu

inteligenciju koja pro�ima svaki komadiã materije i svaki atom na�eg sveta. Nelokalna,

trenutna koherencija se tako mo�e smatrati putem koordinacije prostorno-vremenski udaljenih molekulskih reakcija organizma, efektom koji stoji u osnovi biolo�kog

prepoznavanja entiteta (i postuliranih holistièkih, »morfogenetskih« polja) i dinamièkog

unapreðenja ireverzibilnih �ivotnih procesa, usled èega se i svaki �ivotni entitet

karakteri�e superfluidnim pona�anjem249. Skladno kontekstualnom oblikovanju kvaliteta

u svakom posmatranom sistemu, bilo iz perspektive kvantne ili sistemske teorije, i svaka èestica nosi u sebi informacije o svemu postojeãem. Takoðe, kao posledica zajednièkog porekla èitave materije, sve �to postoji je meðusobno nelokalno povezano, �to se

potencijalno mo�e predstaviti jedinstvenom kosmièkom talasnom funkcijom koja bi bila,

naravno, u skladu sa uvoðenjem bo�anske nepredvidljivosti indeterministièkog i

probabilistièkog karaktera. Jer, èitava materija na kvantnom nivou praktièno izranja,

nastaje i nestaje na formalno nepredvidljiv naèin iz onoga �to se naziva vakuumom, za �ta

se pogre�no smatralo da predstavlja »ono �to ostane kada se iz prostora oduzme sve �to

postoji«, a �to ustvari predstavlja kvantno more svepovezanih èestica i energije326, koje bi

skladno opisivali stihove pesme D�alala ad-Dina Rumija � »More postade pena, i u

svakom mehuriãu njenom ne�to se uoblièavalo, ne�to se otelotvoravalo. A svaki mehuriã otelotvorene pene �to primi znamen od tog mora, odmah se rastvori i postade duh usred

tog Okeana«401. Do�ivljavanje svepovezanosti i savr�ene pripadnosti, poistoveãenosti

uma i Prirode, svega postojeãeg kao Jednog, kao savr�ene harmonije raznovrsnosti u jedinstvu, predstavlja vrhunski religijski oseãaj, jer, podsetimo se, reè religare i znaèi »povezati«.

I pored toga �to nam otkriãa meðuzavisnosti i nerazluèivosti kako fizièkih, tako i

biolo�kih entiteta govore u prilog holistièke, celovite ureðenosti Kosmosa, danas je usled kompleksnosti Prirode jasno da se ona ne mo�e razumeti istra�ivaèkim postupcima

analize i redukovanja do konstitutivnih detalja, te da je umesto toga neophodno obuhvatiti intuitivni, spiritualni pogled na celinu da bi se razumelo kretanje njenih delova. Svaka celina neizostavno mora biti sastavljena od diferenciranih delova, te stoga, dijalektièka istovremena raznovrsnost i jedinstvenost do�ivljavanja sveta iz svake nove

perspektive, i holizam (monizam), svest o svemu postojeãem kao harmoniènom delu Puta

celine, predstavljaju nerazdvojive koncepte. Stoga i sistemski prilaz uoèavanja

metaforiènih, analognih putanja koje karakteri�u prirodne procese na razlièitim nivoima

njenog sagledavanja, predstavlja nauèno-umetnièko-religioznu integraciju kao put razmi�ljanja i do�ivljavanja nas i sveta pred kojim je otvoreno nesagledivo bogatstvo

nauènih i etièko-estetskih uvida. Svaka logièko-lingvistièka emanencija znanja sadr�i izvesnu dihotomiju, �to

izmeðu ostalog, podrazumeva i implicitno ukazivanje na razdvojenost posmatraèa i

posmatranog u okviru takve komunikacije. Ovakva neizbe�nost sadr�i i esencijalne

epistemolo�ke posledice od kojih su svakako najva�nije neizvodljivosti objektivnog

opisivanja posmatraèa, te logièkog preno�enja holistièkog znanja, znanja koje opstaje u stanju jedinstva uma i Prirode kada se posmatraè i posmatrano stapaju u nerazdvojivu

celinu. Ovakvo stapanje holistièkog znanja i neznanja o znanju (kao nemoguãnosti

59

kazivanja ovog znanja) u zajednièku celinu su poznavali istinski umetnici i Zen mudraci koji su insistirali na neophodnosti prevazila�enja racionalistièkih, spekulativnih, jezièkih

pristupa spoznaji su�tine Prirode i otkrivanju ovakvog jedinstva kroz tajanstvene puteve

metafora, »egzistencijalnih skokova« pri razumevanjima paradoksalnih Zen koana, kao i tananog jezika na�eg unutra�njeg Kosmosa, na�e du�e. »Kada napravite od dva jedan,

postaãete sinovi èoveka, i kada ka�ete 'Planino, pomeri se', ona ãe se pomeriti« (Toma

106), objavljivao je Isus. Vrhunac religioznog i istinski prosvetljenog do�ivljaja sveta predstavlja

unutra�nje uviðanje svepovezanosti i jedinstva svega postojeãeg. Religioznost bi u skladu

sa svojim izvornim znaèenjem trebalo da ukazuje na oseãaj svepovezanosti i savr�ene

integrisanosti, a prirodna kretanja se u ovakvom stanju prosvetljene spoznaje do�ivljavaju

kao savr�eno primereni istovremeni putokazi i odsjaji nepromenljivosti na�eg biãa.

Èudesna spoznaja o svemu postojeãem kao Jednom od davnina je predstavljala putokaz

razmi�ljanjima inteligentnih biãa171,247, kao i temelj svih mudrih odnosa sa svetom. U srcu spoznaje sveta kao Jednog opstaje i smislenost harmoniène igre Jina i Janga,

neophodne za nastanak sveta percepcija. Dualizam, kako epistemolo�ki � razdvajanja subjekta od objekata, saznavaoca od

predmeta saznanja, posmatraèa od posmatranog, misaone i emotivne spoznaje, te

nastajanje vremenskih i prostornih kategorija iz bezvremenosti, tako i ontolo�ki � razdvajanje biãa i sredine, �ivota i smrti, duha i tela, kao i arhetipski � neba i zemlje, mu�kog i �enskog principa, Sunca i Meseca, predstavlja ogledalo èinjenice da je Priroda

kakvom je vidimo i konstrui�emo posredstvom iscrtavanja razlika i polariteta, stvorena sa

smislom sagledavanja sebe. Tako nije samo Hablov svemirski teleskop napravljen da predstavlja oèi Svemira

156, veã smo mi sami njegove oèi, odrazi divljenja njegove

velièanstvenosti. Takoðe, da bi mogao da vidi, svet se mora podeliti na ono �to vidi i ono

�to je viðeno, �to za posledicu, izmeðu ostalog, ostavlja i èinjenicu da je svaka perspektiva sagledavanja Prirode nepotpuna i delimièna. Iz ovog razloga potièe i stalna

promena, stalni tok svega u Prirodi, jer se samo stalnom promenom perspektiva mo�e

sagledati celina Prirode, �to je shvatanje koje bi bilo posebno znaèajne za svako insistiranje na rasuðivanju na bazi fiksnih perspektiva, aksioma i modela. Svaka fiksna

perspektiva nas, kao �to ãemo tek videti, èini slepim u odnosu na implicitne pretpostavke

- temelje bilo rasuðivanja, bilo direktnih rezultata percepcije, postojane u svakoj spoznaji kroz nju. S druge strane, beskrajan broj kvaliteta kojima se predstavlja svet je jasna posledica beskrajnosti spoznajnog spektra u ovom procesu kosmièke samo-realizacije i samo-spoznaje. Iz ovakve svesti o ogledalskom dualizmu posmatranja i samog �ivotnog

postojanja su i drevni mudraci, pisci upani�ada i budistièkih sutri, te stvaraoci Zen koana,

smatrali da je svaki dualizam ne nestvaran, veã umi�ljen, i da je prava Priroda zapravo

monistièka. »Apsolutni duh je onaj koji, iz veènog i sebi identiènog biãa, postaje sebi

drugi i tog drugog prepoznaje kao sebe samog«390, pisao je Fridrih Hegel, pokazujuãi

nam na dijalektièko rastavljanje apsolutnog duha na posmatraèe i posmatrano, na um i

Prirodu, na Atmana i Bramana, kao na preduslov nastanka sveta i Bo�ije samo-spoznaje, te na put duhovnog ujedinjenja biãa i njegovog sveta, i dostizanje novih, vi�ih i bogatijih

stanja ureðenosti kroz prepoznavanje samoga sebe u Prirodi od strane bo�anskog

apsolutnog duha, prisutnog u svakom biãu. Svaku psiholo�ku integraciju uma i Prirode,

kreãuãi se po multidimenzionalnim lestvicama spektra svesti - formulisanog bilo od strane modernih psihologa koji nastoje da ujedine istoènjaèke i zapadnjaèke uvide u

60

psihu, poput Kena Vilbera, ili religioznih tradicija Istoka - karakteri�e postepeni gubitak

iskljuèivih identifikacija, poèev od nivoa ega, preko egzistencijalnog (organskog,

ekolo�kog), transpersonalnog do prosvetljenog, duhovnog nivoa397. Upravo u ovome i

le�i tajna dvosmislenosti opisa prosvetljenih stanja jedinstva uma i Prirode, jer se u okviru ovakvih stanja svesti poistoveãujemo i sa svim postojeãim, ali i ni sa èim. Stoga

su u mistiènim tradicijama u okviru kojih se neguju shvatanja o neizrecivosti i

nemoguãnosti direktnog preno�enja (kazivanja) ovakvog monistièkog do�ivljaja, ali o

izvodljivosti samo njegovog pokazivanja � »osvetljavanja puta«, èesto prisutni izrazi o

istovremenoj punoãi i ispraznosti, imanentnosti i transcendentalnosti, savr�enoj volji i

bezvoljnosti, savr�enom smislu i besmislu, bez�eljnosti i bestrasnosti, kao i ispunjenosti najveãom �eljom (»da se spase ceo svet«

361), bezgraniènoj ljubavi i prihvatanju, kao i

nevezanosti i slobodi koje svet poseduje sagledan iz ovakvog stanja, te naravno da je ono najveãe blago koje dosti�emo tek kada se odreknemo svega � svake zasluge, svih posedovanja i uslovljavanja, kada »pukne dno vedra« kao u poznatoj Zen prièi, kada na�i

dlanovi, srce i volja postanu okrenuti nebesima i drugim biãima. Upravo nam jedinstvo spiritualnosti i materijalizma - emanencija duhovnosti iz onoga �to se nekada smatralo inertnom materijom, a danas se zahvaljujuãi rezultatima

kvantne fizike mo�e sagledati kao pena na vakuumskom moru indeterminizma iz kojega

potièe kreacija sveta, dok se kroz do�ivljaj kvaliteta na�eg sveta kao puta ko-kreacije izmeðu biãa i Prirode (usled èega »materija se mo�e smatrati oblikom mi�ljenja,

mi�ljenje se mo�e smatrati svojstvom materije«392, kao �to je smatrao Lesli Vajt, dok je

Mihajlo Pupin pisao da »fizièke i spiritualne stvarnosti dopunjavaju jedna drugu. One su dva terminala istih stvarnosti, jedan terminal poèiva u ljudskoj du�i, a drugi u stvarima

spoljnog sveta«) mo�e smatrati odrazom na�eg duha i najdubljih te�nji - omoguãava

pronala�enje potpunog smisla izvedbe (akta) u njoj samoj. Dok je kroz perspektivu dualizma - duhovne ne imanentnosti, veã fizièke transcendentalnosti, samo cilj (spasenje,

proèi�ãenje karme...) u stanju da unese posveãeni mir u svakodnevne delatnosti, svaka

delatnost se kroz spiritualistièko-materijalistièki monizam mo�e pretvoriti u

alhemièarsku172 posveãenost. Slièno kao �to ve�ti karatista intuitivno, èistoga uma zadaje

udarac u ciglu na pravom mestu, gde je njena krhkost, definisana direktno neprimeãenim

pukotinama, najveãa, tako i na� svakodnevni rad izvoðen uz predanu svest Puta mo�e

imati nesagledivo bla�ene posledice na èitav svet. I samo se kroz ovakvu spontanu

praktiènost, osloboðenu ciljeva i svrha (ili anihiliranim polaritetima odslikanim u

prethodnom pasusu) zaista prosvetljuje na�a karma. Meðutim, poznato je da veãinu zapadnjaèkih filosofskih pristupa karakteri�e

izraziti dualizam, od kojih je za nauku od posebnog znaèaja kartezijanski dualizam po

kome um predstavlja locus observandi - entitet postojan nezavisno od biolo�ke strukture

biãa, �to je temeljni stav koji implicira najpre razdvojenost izmeðu subjekata i objekata,

te »objektivnost« nauènih merenja, rezultata i zakljuèaka, pa i savremenu razdvojenost

nauène metodologije i etièkih vrednosti. Obièno se Platonove reèi uzimaju kao izvori

filosofije dualizma, i pored toga �to je njegovo shvatanje o kvalitetima sveta kao snovitim

slikama jednog istinitog spiritualnog sveta Veènosti, u potpunoj saglasnosti sa svakim

monistièkim do�ivljajem sveta, jer ovakve vizije preslikavanja na�ih unutra�njih

konstelacija na na�u perceptivno konstruisanu sliku Prirode, predstavljaju put ka

jedinstvu uma i Prirode. Na osnovu Platonovog shvatanja da »ono �to objektima znanja

pru�a njihovu istinitost (verodostojnost) i onome koji ih spoznaje moã ove spoznaje, èini

61

Formu su�tinske prirode Dobrote«, mo�emo primetiti da ova Forma predstavlja zapravo

put koji se pru�a izmeðu biãa i Prirode sa tajnovitim poreklom ljudskih biãa, moãi

njihove spoznaje i same Prirode. Za Platona je svet pojavnosti predstavljao samo pokretnu sliku veènosti, bo�anske dobrote i apsolutne lepote, o èemu svedoèe i njegove

reèi da »istiniti red kretanja je koristiti lepotu zemlje kao stepenice uspinjanja navi�e

zaradi te druge (apsolutne, prim.a.) lepote«311, misli odra�ene i u èuvenom stihu iz T. S.

Eliotovog »Kamena« � »Light, light, the visible reminder of invisible light«, jer »jedna

stvar koje se Satana (reè koja potièe od hebrejskog izraza za prepreèeni tok, prim.a.) pla�i

jeste videti svetlost u svome srcu«363 (stara je sufijska izreka), svetlost na koju nam kroz

igru ko-kreiranja kvaliteta na�eg sveta Priroda ukazuje, poput izlaska Sunca iznad

horizonta raðajuãi shvatanje da sve �to postoji jeste odraz na�e najdublje su�tine, da

èistoãa na�eg sveta jeste ogledalo èistoãe na�eg uma, da Sunce Prirode jeste odraz Sunca du�e.

Slika ureðenosti sveta koja se nazire iz kontemplacije izlo�ene ovde nije vi�e

kartezijanska u okviru koje ideje i koncepti posmatraèa predstavljaju reprezentacije

objektivno postojeãeg sveta nezavisno od njih samih. Ova linearna interakcija se sada oèigledno mo�e zameniti cirkularnom vezom, jer ideje posmatraèa oblikuju svet koji je

istovremeno na� Tvorac, pa je oblikovao i same ideje itd. Tako, nije samo svet takav zato

�to smo mi (saznajna biãa) tu, niti smo samo mi ovakvi zato �to je svet tu, veã su ova dva

shvatanja, usled svesti o kvalitetima kao putevima, meðusobno isprepletana, adekvatno

Jang-Jin igri. Svet oblikuje nas i mi oblikujemo njega, pri èemu ovo oblikovanje ne

obuhvata samo grubu fizièku interakciju, veã i èudesne misaone, kao i nelokalne kvantne efekte249. Ono �to se u nauènim okvirima do�ivljava kao problem ovakvih kru�nih veza

je, naravno, nemoguãnost odreðivanja re�enja problema »koko�ke i jajeta«, odnosno

neizvodljivost preciziranja taènog uzroka postanka i/ili svesnog oblikovanja sveta, jer u ovom, kao i u svakom drugom realnom sluèaju, nema uzroènih lanaca koje je u svrhu

definisanja poèetnih uzroka potrebno samo slediti unatrag, veã su veze interakcije

povratno spregnute i neraspletivo kompleksno umre�ene. Slika o poretku sveta je dakle ona u kojoj su posmatraèi povezani meðu sobom i sa èitavim svetom. Oni su odgovorni

za sve svoje odluke, i �to je najva�nije, sve i najmanje odluke zahvaljujuãi nelinearnoj

ureðenosti sveta nalaze svoj trag u najudaljenijim kutcima nama poznatog sveta. »Samo

oni razumeju koji su spremni na odluku«172, zapisano je u Vedama. Odgovornost koja je

neophodna za pridavanje smisla pojavama, kao i sloboda, otvorenost za bo�anske uticaje,

karakteristike su prosvetljenog nauènog pogleda buduãnosti. Inteligentna biãa nisu

izolovani organizmi izgraðeni na osnovu nasumiène igre atoma, veã biãa u kojima se

reflektuje èitava celota Kosmosa i koja su stoga, svesna ili nesvesna, u stalnoj interakciji

sa njim. Sa prihvatanjem èinjenice da su sve stvari u meðusobnoj vezi sa svim postojeãim,

razvija se i shvatanje o smislenosti svih materijalnih detalja postojanja. Sa prihvatanjem ovakve, istinske religioznosti ne postoji vi�e ni�ta �to je samo svoje ime ili svrha, veã

svaka stvar krije u sebi i u na�em do�ivljaju njenog samog postojanja tajnu smislene

poruke kroz koju mo�emo prosvetliti na� odnos prema Kosmosu. »Pocepaj parèe drveta, i

Ja sam tamo. Podigni kamen, i tamo ãe� me naãi«, objavljivao je Isus (Toma 77), slièno

kao i Kri�na koji ka�e: »Onoga koji me vidi u svemu, i sve u meni, nikada neãu napustiti,

niti ãe me on izgubiti« (Gita 6:30). Na�e odluèno pru�anje ka monistièkoj

svepoistoveãenosti na�eg biãa sa èitavim svetom predstavlja i srce tajne indijske Advaita

62

filosofije, iz koga se, u dodiru sa prirodnim kretanjima, kroz stalne promene saznajnih perspektiva, poput zalivanja biljne klice razvija èudesni, spiritualni cvet bla�enog

do�ivljaja jedinstva uma i Prirode. Slièno kao u sluèaju pro�imanja harmonijom svih polaritetnih suprotstavljenosti

sveta, i jedinstvo i raznovrsnost predstavljaju harmoniène delove dinamièke prirodne

organizacije, u okviru koje se negovanjem divljenja raznovrsnosti Prirode rasprostire svetlo jedinstva du� svega postojeãeg, dok je, s druge strane, uviðanje neraskidivih veza zajedni�tva i svepovezanosti uslovljeno egzistencijom prijateljske i harmoniène

raznovrsnosti sveta. »Ne smemo �eleti da svi misle isto. Tada ne bi bilo misli koje bismo

mogli misliti. Svi bismo bili isti, kao egipatske mumije u muzeju, gledajuãi jedni druge bez ijedne misli u glavi. Ova razlika, ovo razlikovanje, ova izgubljena ravnote�a meðu

nama je sr� na�eg napretka, sr� svog na�eg mi�ljenja...Moramo shvatiti da se istina mo�e

izraziti na stotine hiljada naèina, i da je svaki od njih podjednako istinit«403, smatrao je Svami Vivekananda, èije ime oznaèava »sreãu u razlikovanju«

206. Jedinstvo je moguãe

samo kroz put raznovrsnosti, te je samo dualizam, samo Put u stanju da stvori i bude monizam.

Prelaz od jedan od dva uz nastajanje polariteta predstavlja neophodan preduslov formiranja svakog opisa, svake interpretacije, ali je povezivanje stvorenih (izmi�ljenih)

polariteta u harmonijom odi�uãu celinu put svakog iskrenog umetnièkog stvaranja.

Skladno tome, i samo �ivljenje je nepotpuno smisleno u stanju svesti o izolovanosti subjekta od ostatka sveta i samo oseãanje predanosti, beskrajne Ljubavi, davanje èitavog

sebe svetu u stanju je da radosno stopi subjekta sa svojim svetom i pru�i prosvetljujuãi

put (smisao) èitavom postojanju. Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministièka

Nauka buduãnosti kao altruistièna, dobronamerna, skromna i potpuna samo u

svojoj komplementarnosti sa saoseãanjima i ljubavlju koje nam zajednièko dru�tveno

�ivljenje i deljenje na�ih saznajnih perceptivnih svetova sa drugim biãima mo�e doneti,

tako zamenjuje objektivistièku, redukcionistièku nauku ispunjenu te�njama da se

linearnim, nekreativnim, neintuitivnim i mehanistièkim nadovezivanjem na globalni skup

formalnih matematièkih konstrukta spozna èitav svet. Ovakva nauka buduãnosti je i

indeterministièka, te stoga i otvorena, kako u smislu postojanja slobodne volje �ivih biãa,

posredstvom koje ona na nepredvidljiv naèin biraju kako individualni, tako i globalni put

Kosmosa, tako i u smislu egzistencije sa ljudskog stanovi�ta nezamislivih bo�anskih

dejstava za koja jo� uvek nema mesta u zvaniènoj, aksiomatski zatvorenoj i fiksnoj,

savremenoj i tradicionalnoj zapadnjaèkoj nauci koja odslikava prirodna kretanja kao

usklaðena nepromenljivim mehanizmima. »'The stars', she whispers, 'blindly run'«, pisao

je Alfred Tenison, ukazujuãi na predeterminisani, satelitski odnos izmeðu ljudskih biãa i

Prirode, koji nauka iscrtava, bri�uãi sve esencijalne �ivotne i spiritualne crte iz svojih

prikaza sveta. Naime, Boga kao Ljubav biãe koje je upoznalo velièanstvenost

saoseãajnog dodira sa svetom nikada ne bi moglo da zamisli kao odvojenog od sopstvene

kreacije, veã samo kao prisutnog u svakom njegovom delu, kao tajanstvenog i mistièno

skrivenog stvoritelja koji odgovara na na�e molitve, koji ne ostavlja nijedno na�e pitanje

ili dejstvo bez odgovora na kome mo�emo tako mnogo nauèiti. Upravo zato, dok

determinizam Prirode predstavlja sliku stvoritelja kao kartezijanskog eksperimentatora

63

koji je postavio graniène uslove Kosmosa i sada sa distance, ne upliãuãi ruke posmatra

kako se svet razvija, indeterminizam modela Prirode predstavlja ne otuðenost, veã

identiènost Tvorca sa svojom kreacijom, i ekvivalentan je postojanju potencijala èudesnih

dejstava, Bo�ije kreacije, sada i ovde. Svaka savr�ena ljubav stapa se sa onim �to voli, te

postaje to. Bog i jeste, stoga, njegovo delo, sve �to postoji. Bog je svuda i sve, i svaki

trenutak postojanja krije put ka otkljuèavanju vrata veènosti. U svetu totalnog determinizma bi, slièno kao i u svakom svetu iz okvira koga je

stvoritelj izdvojen i zauzima polo�aj spolja�njeg posmatraèa, svi etièko-estetski kvaliteti koji pru�aju beskrajnu smislenost �ivljenju, ukljuèujuãi i svete hri�ãanske kvalitete � veru, nadu i Ljubav, postali trivijalizovani, i te�nje ka uèenju ispoljavanja ovih svetih

osobina bi postepeno nestajale, sve dok i potencijal spontane �ivotne emanencije svih

svetih oseãanja i kvaliteta koji pru�aju smisao �ivljenju i egzistenciji sveta kao Bo�ije

kreacije, ne bi zakr�ljao. Slièno kao �to su kako uèenje, tako i �ivotna evolucija

zasnovani na pretvaranju �uma u informacije, i svako razumevanje i svaki kreativni

do�ivljaj sveta uslovljeni su iscrtavanjem ureðenosti na supstratu mora tajanstvenosti, �to

Lesli Vajt odra�ava reèima da »teorija koja obja�njava sve, ne obja�njava ni�ta«392, a �to

èini shvatanje koje bi moglo biti koristan znak savremenim nauènim ideologijama koje

ukazuju na moguãnost postavljanja finalnih i fundamentalnih, deterministièkih teorija

na�eg sveta (u skladu sa èime, Len Svit, ukazujuãi nam na projektovanje ureðenosti

sopstvenih biãa i misaonih svetova na sva, bilo nauèna ili religijska shvatanja, rasprostire

ispred nas pitanje: »Does God have a big TOE?«363, gde TOE oznaèava ne samo palac,

veã, naravno, i Theory-Of-Everything), zanemarujuãi stav da je u traganju, a ne u

nala�enju prisutno izvori�te ljudske sreãe i prirodne evolucije. Èak je i Lukrecije kroz

epikurejski, atomistièki i ateistièki prikaz sveta primetio da bez fundamentalnog

indeterminizma, »priroda nikada ni�ta ne bi stvorila«330, a da »ni�ta se ne bi de�avalo

kada bi sve bilo racionalno«, bio je stav Fjodora Dostojevskog. Nebesa koja ka�u:

»Savle, Savle, za�to me goni�?« (Dela apostolska 9:4) tokom puta apostola Pavla ka

Damasku, kao i biblijska knjiga o Jovu i prièa o kuli vavilonskoj (Mojsije I 11) (kao i o

gradu Enohu koji je osnovao Kain i u njemu uveo kvantitete i merenja, prevev�i tako

dotada�nju jednostavnost i prirodnu spontanost �ivljenja u te�nje za posedovanjem i

preciznu, reciprocitetnu razmenu dobara, indukujuãi tako nepoverenje, kompetitivnost i

sve njene degradirajuãe posledice, a �to je sve, zajedno sa samim gradom, nestalo u

potopu iz Nojevog doba), mogu se u svom metaforiènom kontekstu odnositi i na

savremene nauène te�nje ka svoðenju èitave Prirode u deterministièke i potencijalno

predvidljive, trivijalizovane okvire. Prirodno, spontano pona�anje podrazumeva

indeterminizam Prirode, otvoreno pru�anje svesnosti ka beskrajnom horizontu, i

osloboðenost od svih formalnih oèekivanja, te je stoga nespojivo sa nauènom i uop�te

logièkom metodologijom spoznaje sveta. Slobodna volja predata ljudskim biãima i op�ti

indeterminizam Prirode, sa sve sve�ãu o bo�anskim dejstvima ovde i sada, se tako uvek

dr�e za ruke sa opstajanjem smislenosti i svih svetih vrednosti na svetu, sreãnog i

globalno evolutivnog �ivljenja. Kosmos, tako, nije stvoren, veã se stvara kroz pru�anje

mu smisla od strane inteligentnih biãa � Bo�ijih otelotvorenja, te nije samo sudbinski

zadat, veã pre svega bla�eno dat, èineãi nezavr�enu, u nedogled prostiruãu prièu koja se

ostvaruje sa svakim trenutkom postojanja = postajanja, sa svakim dodirom Prirode i �ivih

biãa.

64

Klasièna nauka, zasnovana na metodu upro�ãavanja i prilagoðavanja Puta Prirode

antropocentriènim stanovi�tima, po pravilu te�i razvijanju sveobuhvatnog formalnog

koncepta opisivanja i obja�njavanja prirodnih pojava, pri tome redukujuãi opseg na�ih

saznajnih opa�anja. Meðutim, formalni indeterminizam Prirode, koji opisuju rezultati

istra�ivanja sveta formalizmom kvantne teorije, kao i rezultati matematièki haotiènih

modela �ivih biãa u okviru kojih je i pored pretpostavljenih deterministièkih jednaèina

neizvodljivo inherentno unapred predvideti pravac promene80, zapravo je adekvatan i ogranièeno�ãu svakog formalnog ljudskog znanja, �to predstavlja kraj ideja o

ostvarivanju apsolutne spoznaje sveta na bazi formalnog, nepromenljivog i objektivistièkog (za svakoga i iz svake perspektive identiènog) modela sveta, pri èemu

otvara vrata u nove i veène saznajne avanture prepune neponovljivosti, kreativnosti, te moãi na�ih misli i na�e imaginacije. »Svuda je tajna Bo�ija«

366, mislio je otac Tadej vitovnièki, dok je Albert Ajn�tajn pisao da »najlep�e �to mo�emo do�iveti je ono �to je

tajanstveno. To je temeljni oseãaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke. Ko ga ne poznaje, ko se ne mo�e vi�e èuditi, ko se ne mo�e vi�e diviti, taj je takoreãi mrtav, a

njegovo oko uga�eno...Spoznaja da postoji ne�to �to nam je nedohvatljivo, prikazanja

najdubljeg uma i najsjajnije lepote koja su na�em razboru pristupaèna samo u

najjednostavnijim oblicima, ta spoznaja i oseãaj èine pravu religioznost«2. Svaka

formalna nauka je osuðena da dostigne obale u konstruisanju svojih teorija ispred kojih

ãe se prostrti nova mora indeterminizma na kojima ãe ona samo kvalitativno biti u stanju da plovi, ali koju neãe biti u stanju da okarakteri�e istom metodologijom koju je u svrhu

predvidljivosti, relevantno koristila na dotada�njim opsezima stvarnosti. Stoga, nauka

buduãnosti u okviru koje ãe opstajati nepredvidljivosti, ali kvalitativne korelacije u svrhu ispunjavanja ne formalno sveobuhvatnih, veã skromnih i pragmatiènih ciljeva, biãe u

stanju ne da redukuje, veã da pro�iruje i razbistrava ljudske saznajne perspektive. Pojam

metoda kao �ablona po kome se u svakoj okolnosti mo�e izvoditi istra�ivanje sveta ne

postoji u holistièkoj nauci, slièno kao ni ogranièavanje efektivnih moguãnosti prirodnih

pojava u bilo kakve paradigme ili formalna, univerzalna oèekivanja. Nezavisnost metoda

istra�ivanja od njegovog sadr�aja predstavlja uobièajenu pogre�ku koja stoji u osnovi

standardnog nauènog metoda, iako je iz istra�ivanja istorije nauke dobro poznato da

nijedan nauèni progres nije nastao na bazi postavljene metodologije ili apstraktnog skupa

pravila227. U stvarnosti se ipak metod istra�ivanja uvek spontano prilagoðava predmetu

istra�ivanja, koji je zajedno sa na�im saznajnim perspektivama uvek promenljivog

karaktera. Tajna svakog napretka, evolucije �ivotnosti i mi�ljenja nalazi se u susretu sa

morem nepoznanica i nepredvidljivosti Prirode, sa stajanjem na obalama na�eg znanja i

pru�anjem ka novim, neotkrivenim (ne-ko-kreiranim) prostranstvima; jer, »èovek je biãe

horizonata«82, kao �to je smatrao Fridrih Nièe. »Znati da ne�to ne znamo predstavlja

vrhunac znanja«, smatrali su kineski mudraci, dok je ÈuangCe pisao da »onaj ko svojim

umom s po�tovanjem stane pred onim �to je nedokuèivo, dokuèio ga je«172, ukazujuãi

upravo na spiritualni dodir sa beskrajno�ãu Vaseljene i na�e egzistencije, na dodir

ispunjen poverenjem i molitvenom bri�no�ãu kao put ljudske istinske sreãe i beskrajnog

razvoja. Prelaz od svesnosti o ustrojstvu sveta kao harmoniji nepromenljivih matematièko-deterministièkih zakonitosti ka svesti o indeterminizmu poretka Prirode

odgovara trenutku u kome junak jednog holivudskog filma, zatvoren u svetu unapred izre�iranih interakcija pronalazi vrata na kojima je ispisano »EXIT« i odluèno se upu�ta u

65

stvarni svet u kome figuri�e ljudska sloboda odluèivanja naspram kompletnoj i koliko-god bezbednoj, ali potpuno odreðenoj re�iji dotada�njeg �ivota. Sa indeterminizmom

ureðenja sveta, umesto predstave o svetu kao ma�ini, svetu u kome �iva biãa nemaju

nikakvu slobodu voljnog delovanja i u kome je sve unapred predodreðeno, otvaraju se

vrata kreativnosti, bo�anskih dejstava, beskrajno raznovrsne Tao-Te igre izmeðu

slobodnih �ivih biãa i kreativne Prirode, njihovih trenutnih, spontanih i u veènost

prostiruãih komunikacija.

Savremena nauka ne odgovara na pitanja »za�to...?«, veã »kako...?« Mnoga su pitanja koja postavljamo sebi, i upravo se u unutra�njoj, semantièkoj

lepoti na�ih pitanja sastoji i odraz dubine na�eg do�ivljavanja Kosmosa. Meðutim,

oèigledno je da ne smemo oèekivati da dobijemo formalni, finalni odgovor na ijedno od

zaista va�nih, �ivotnih pitanja koja su u stanju da na misteriozan naèin otkljuèavaju na�e

tajne unutra�nje konstelacije. »Koji je smisao ove stene? Za�to sve ovo postoji?«, neka su

od pitanja na koja, kako verujemo, dobijamo uvek odgovor kada god ih postavimo u umu, premda ti odgovori ne mogu biti formalni, jer se na uzak smisao na kakav je ogranièen svaki simbolièki odgovor, kvalitativno neponovljiva Priroda zasigurno ne

mo�e pouzdati. Odgovori na sva na�a pitanja opstaju na nivou direktne, nereèite spoznaje

i prisutni su zaista svuda, u svakom detalju Prirode, ali ne i u domenu jezika kao logièkog

formalizma rezonovanja, iako egzistiraju u domenu muzike reèi, te u implicitnoj pozadini

svake fonetske celine. Savremena nauka, koja se mo�e okarakterisati kao antihipotetièka (jer je

orijentisana ili na dokazivanje ili odbacivanje hipoteza), te kvantitativna, objektivistièka i

redukcionistièka, odgovara na na�a pitanja ukazujuãi na mehanizam procesa koji

predstavlja centralnu temu na�eg pitanja, fokusirajuãi se na odreðeni vagon uzroèno-poslediènog lanca, pri èemu zanemaruje predeo u kome se nalazi èitav voz, zvezde iznad

njega, putanju kretanja i radne i misaone misije biãa u njemu, a u kojima se upravo krije

odgovor na na�a, kljuèna pitanja. Ako dete zapita mamu za�to je sliènost izmeðu njih vi�e

nego oèigledna, nauèni odgovor bi se obièno sastojao u detaljnom opisu prenosa

genetskog materijala koji defini�e izvesne fizièke crte potomaka, �to predstavlja

ukazivanje na mehanizam procesa posredstvom mno�tva imenovanja koja sasvim sigurno

izgledaju veoma te�ko pojmljiva za svako dete koje nije upoznato sa datom

terminologijom. Pravi odgovor koji ãe pro�iriti saznajne vidike radoznalog pitanja deteta

je veoma te�ko dati, i on ne zahteva samo poznavanje uzroènog sleda u naèinu

odigravanja procesa, veã mnogo vi�e i intuitivne, spontane reèi, osmejke i sliène

ukazatelje pravog, prosvetljujuãeg puta u kome ãe se razviti uoèavanje lepote sveta oko

nas. Poistoveãivanje nauènih, mehanistièkih odgovora u okviru kojih figuri�u linearne

uzroène veze sa »pravim« obja�njenjima na pitanja koja opstaju u na�em svetu,

adekvatno je odricanju od odgovornosti prema na�em duboko vrednosnom iscrtavanju

sveta, bilo na nivou posmatranja, razmi�ljanja, pona�anja ili samog postojanja. Pru�anjem

iskljuèivo objektivistièkih, za svakoga u svakom trenutku identiènih odgovora, bez

ukljuèivanja te�nje ka buðenju svesti o slobodnom invidividualnom iscrtavanju sveta iz

perspektive svakoga od nas u skladu sa temeljnim te�njama biãa, iniciramo puteve sliènih

redukovanja odgovornosti (a time i osmi�ljenosti) saznajnih biãa kojima je odgovor

66

namenjen, puteve koji opstaju i u osnovi na�eg sopstvenog pozivanja na njihovu

relevantnost u jezièkoj komunikaciji. Eksterna uzroènost, uzroène putanje nezavisne od

saznajnog biãa, biãa posmatraèa, se tako mogu, svaki put kada ih ne uzmemo u obzir kao pragmatiène, konvencionalne orijentire, veã kao istinitosne odraze stvarnosti, predstaviti

kao »opravdanje da mi sami nismo odgovorni za uviðene efekte«136, �to èini nedopustivo

degenerisanje radosti �ivljenja i slepilo nad prosvetljenom sve�ãu o kvalitetima na�eg

sveta kao putevima izmeðu na�ih najdubljih te�nji i Prirode. Opis otkrovenja tajne �ivota pojmiti kao mehanistièki, nauèni odgovor na pitanje

»kako...«, umesto na »za�to...«, znaèi samo prividno odgonetnuti zagonetku Kosmosa, kao �to se smatra u savremenim nauènim krugovima, ali je zapravo, kao �to je

Aleksandar Koare primetio227, zameniti jednom drugom zagonetkom, zagonetkom samoga sebe. Odgovor na svako pitanje Tajne Kosmosa, na pitanje »za�to...«, predstavlja iz perspektive svakog formalnog, aksiomatskog sistema rasuðivanja neodluèivo pitanje,

pitanje na koje se ne mo�e dati formalni odgovor. Stoga se odgovor na ovakva pitanja,

naravno, krije u srcu samog istra�ivaèa i predstavlja misteriju do koje svako od nas mora doãi pomoãu sagledavanja odgovora nauke na pitanje »kako...«, analogno pronicanju

kroz crte oèigledne stvarnosti u njene nevidljive temelje, kao i stvaranju metaforiènog

znaèenja, bilo prilikom tumaèenja teksta u susretu sa te�njama autora, bilo u osmi�ljavanju »objekata« sveta kao na�ih izuma, u dodiru sa Prirodom. Po�to su nauèna obja�njenja orijentisana na ukazivanje mehanizama po kojima se

odigrava opisivana pojava, tada iz ovakvog pristupa logièno proizilaze takozvana know-how znanja, veoma èesto u savremenom dru�tvu, na�alost, gotovo sukobljavajuãe

suprotstavljena know-why saznanjima. Ova dva tipa znanja su povezana i sa odreðenim

vrednostima koje se mogu ili ne moraju negovati u dru�tvenim okvirima. Naime, know-how znanje je oèigledno povezano ne samo sa divljenjem nad èudesnim prirodnim

putanjama, veã u savremenom dru�tvu i sa patentabilnim znanjem, uslovljavajuãom

manipulativnom edukacijom u okviru koje je akcenat postavljen na diktirajuãu

koordinaciju pona�anja bez komplementarnog ukazivanja na put pronicanja u know-why tajnu razumevanja pona�anja, profitabilno�ãu, redukcionizmom, kompetitivno�ãu, te

fiksiranom nepromenljivo�ãu usled svog formalnog oblika, a know-why znanja su povezana sa zakljuècima i otkriãima filosofije, umetnosti, religije, pogleda koji otkriva lepotu svega, va�nost prihvatanja nas i èitavog sveta itd. Dok se prva uglavnom tièu

formalnih znanja koja iniciraju svest o posedovanju, sa svom pohlepom, ozlojeðeno�ãu i

destruktivnim mislima i pona�anjem koje ona naknadno iznedruju, know-why znanje se tièe davanja nereèitih, stalno promenljivih i sveobuhvatnih odgovora na pitanja koja su

nere�iva posredstvom klasiène logike iz bilo koje perspektive, te su stoga direktno

povezana sa neposedovanjem, te sa sve�ãu o neizvodljivosti kupovine ili prodaje ovakvog znanja. Spiritualna predanost i svest o davanju prirodno proizilaze iz te�nji ka know-why saznanjima. Jedan od najveãih izazova savremenog dru�tva i edukacije je kako pomiriti i

u sklad dovesti ova dva tipa saznanja, kako ujediniti korisno i lepo, egzaktno i inspirativno, put nauke i put umetnosti, lepote i religije. Naèin na koji se postavi pitanje odreðuje i naèin na koji se mo�e pronaãi odgovor,

kao i prirodu samog, relevantnog odgovora, odakle je jasno ne samo da ne postoji ne-kreativno pitanje, veã i da se smislenost i lepota svakog pitanja ogledaju ne u njegovoj

formalnoj postavci, veã u nevidljivim i nesagledivim temeljima zami�ljene i do�ivljene

postavke sveta na kojima ono poèiva, sa kojih se ono radoznalo i otvoreno pru�a ka

67

èitavom svetu. Do�ivljaj sveta kroz pitanja koja nas poput proleãnih cvetova otvaraju ka

na�em svetu i beskrajno tragalaèka svest, a ne vezanost za odgovore koji zatvaraju polja

na�e zaèuðenosti nad postojanjem, predstavljaju put progresa i evolucije. Stoga su i mnogi mudri ljudi smatrali (a na �ta i èitava ova knjiga poku�ava da uka�e) da poetski i

umetnièki pogledi na svet poznaju bolje odgovore na op�ta nauèna pitanja od samih

nauènih stanovi�ta21 � kao, na primer, Platon koji je mislio da »poezija prilazi bli�e

�ivotnim istinama od istorije«89. Jer, »poetiènost odr�ava èoveka na Zemlji«

27, kako je smatrao Fridrih Helderlin, dok nas je Fjodor Dostojevski preplavio verom da »lepota

zaista mo�e spasiti svet«. Umetnièke te�nje ka preno�enju bri�nosti prema èitavom svetu

i prema svim njegovim, beskrajno malenim i neuglednim detaljima, sa sveobuhvatnom svesno�ãu koju negovanje ovakve pa�nje razvija, predstavljaju ponekada superiorne - premda bi u najboljem sluèaju trebalo da predstavljaju komplementarne - puteve u odnosu na dijalektièke rasprave sa rezultatima logièkih, ali ponekada i ne i duboko

iskustvenih do�ivljaja. I zaista, logièko-intuitivna ravnote�a, britko uoèavanje uzroènih

pravila uz crpljenje transcendentalne inspiracije, predstavlja put ka prepoznavanju suptilnih odgovora koje nam Priroda pru�a na sva na�a pitanja i sve na�e postupke.

Funkcija razuma, intelekta je postavljanje zadivljujuãih pitanja koja pru�aju na�e èitavo

biãe ka saznajnom i unutra�njem evolutivnom napretku, ali se samo kroz proces �ivljenja,

saznanja kroz kontakt uma i Prirode na nivou same »teritorije« (»if you desire to see, learn how to act«), mo�e na�e iskustvo obogatiti prosvetljujuãim (neformalnim)

odgovorima. Tako, nikada sama dijalektika, veã uvek ravnote�a znanja o uzroènosti i

holistièke intuicije, intelekta i oseãanja, analitièkog, informativno obogaãujuãeg

razlikovanja i holistièkog, ljubavlju ispunjenog objedinjavanja (�to èini ravnote�u

»anðeoskog uma«363 o kome je pisao Marsilio Fiãini), razmi�ljanja i igranja predstavlja

put ka �irenju spektra osetljivosti na nereèite odgovore Prirode. Odnos izmeðu ova dva tipa saznajnih te�nji je lepo iscrtao Gregori Bejtson u

okviru jedne alegorije18 u kojoj je nauka prikazana kao deèiji ma�inovoða zainteresovan

za buène igraèke, koji po vasceli dan vozi lokomotivu gore-dole, dok je umetnost (ili religija ili estetika) prikazana kao dama koja u�iva da sanjari na voznim �inama.

Ma�inovoðu Bejtsonove prièe mo�emo prepoznati i u deci èija zainteresovanost raste

srazmerno glomaznosti i »moãi« likova koje su ona u stanju da kontroli�u u, na primer,

video-igrama, i koja olièavaju tako atribut kontrolabilnosti, karakteristièan i za op�te

ideale savremenih menad�era, vojskovoða, nauènika, politièara itd. Poznata je prièa o

devojèici koja je, voziv�i se u vozu, uporno zahtevala od roditelja da joj promene

»program« pejza�a koji se video kroz prozor. Otkrivanje sebe u svetu kroz nivo grube,

manipulativne sposobnosti predstavlja osnovnu crtu egocentriènih do�ivljaja stvarnosti,

koji se lako otelotvoravaju sa prihvatanjem nauènih opisa sveta kao ne povoljnih, veã

istinitih, dok je sa druge strane, pronala�enje sebe u svetu, poistoveãivanje sebe sa

èitavim svetom, kroz sferu umetnièkih i religioznih spoznaja odraz tihe zadivljenosti, suzdr�avanja od svake nametljive interferencije sa putem Prirode, vraãanja na nivo

mentalne èistoãe neroðenog deteta, sklupèanog u za�titi Ljubavi (jer »koga nebo èuva,

ljubavlju ga �titi« (Tao Te Ãing LXVII), kako nam ka�e LaoCe) i èiste gracioznosti koja je uvek poput mora � ispod sveta, velièajuãi ga, a ne degradirajuãi.

Sada ãemo izlo�iti èitavu Bejtsonovu alegoriju: »Bila jednom jedna divna dama, èija navika bila je da spava na nekori�ãenim

�eleznièkim �inama. U istoj toj zemlji �iveo je i surovi ma�inovoða koji je gore-dole du�

68

�ina vozio vozove. U srcu je bio istra�ivaè i stoga je bio posebno zainteresovan za one

grane �eleznièkog sistema kojima vozovi nisu pro�li od pamtiveka. Bile su to upravo �ine

na kojima je dama u�ivala da sanjari. I tako se uvek i iznova de�avalo da bi ona bila

ometena u snovima i prinuðena da se �urno povlaèi dok je sna�na i dimna ma�ina huktala

preko mesta na kome se ona sreãno odmarala. Svaki put kada bi se ovo desilo nastajala je

nesloga izmeðu dame i gospodina. On je ostajao pri tome da je ona staromodna, trivijalna i sujeverna stvar. Ona bi, zauzvrat, frknula par uvreda u veoma ne-damskom maniru, govoreãi da je on zapravo stvar, polu-èovek, i ni�ta do mali deèak zainteresovan samo za

sme�ne buène igraèke. I tako je to i�lo. Tokom oko dve hiljade godina ona bi uvek

nalazila nove i neistra�ene delove �eleznièkog sistema na kojima bi spavala, a on je uvek

birao ba� te grane �eleznice za ve�banje svojih èudovi�nih vozila. Smatrao je da je u

pravu � i da je to èak i du�nost � mapirati �eleznièki sistem i da je ceo sistem u potpunosti njegov, a posebno njegovi neistra�eni delovi. Tvrdio je da je sistem

jedinstvena, u potpunosti logièki-uzroèna, mre�a �ina. Ona bi potvrðivala da su �ine

napravljene za odmor i mir ljudske du�e i nije se brinula za njegove snove o uzroènosti i

logici. On je mapirao svaki detalj �ina du� kojih je vozio svoje ma�ine. Ona je stalno

nalazila druge delove sistema koji jo� nisu bili mapirani. Jednoga dana in�enjer je nenamerno ostavio jednu od svojih mapa pored �ina i

dama ju je na�la. Oprezno, dr�eãi je sa vr�kom prsta, podigla ju je. Dr�ala ju je kao da ju

je ðavo tu ostavio. Radoznalost ju je povukla da otvori mapu, nevoljna da vidi �ta ona

sadr�i i stoga ne posmatrajuãi njene detalje. Gledajuãi je sa rastojanja kroz polu-zatvorene oèi, bila je iznenaðena otkriãem da je ovako upola viðen, dokument sam po

sebi bio divan. Tokom sledeãeg susreta izmeðu nje i in�enjera, ona reèe bez razmi�ljanja:

'Ti èak ni ne zna� da su tvoje mape divne'. Operater je na ovo bio zapanjen. Hrapavo je odgovorio da on nije zainteresovan za to. Ona reèe sebi: 'Ah, onda postoji ne�to u

Kosmosu za �ta on nije zainteresovan. To ne�to pripada meni.' 'Zauvek', reèe ona. Nakon

�to su se rastali, svako je razmotrio �ta je bilo reèeno. Operater je bio prinuðen da se slo�i

da lepota njegovih mapa i odgovarajuãa lepota �eleznièkih �ina ne spadaju u njegovu

oblast. Ona je, s druge strane, bila zadivljena i potajno je govorila u sebi tajno znanje da nikada neãe napasti ono �to je najvi�e vrednovala � eleganciju i simetriju èitavog sistema.

Ne njegove detalje, veã njegove temelje. Tokom njihovog sledeãeg susreta on je upitao da li je ona i dalje zainteresovana

za takozvanu lepotu mapa. Kada je ona vi�e u odbrani odgovorila potvrdno, on je u neusiljenom maniru rekao da mo�da ima ne�to da joj poka�e. Priznao je tada da je, dok je

ona spavala nad �eleznièkim �inama, tiho pri�ao i napravio pa�ljivu skicu njenog tela.

Bila je to ta skica koju je hteo da joj poka�e. Otvorio je i postavio ispred nje, jedno pored drugog, njegovu mapu �eleznièkih �ina i njegov crte�. Rekao je da je 'nauèno

interesantno' da mapa i crte� izgledaju kao da podseãaju jedno drugo u mnogim

'formalnim' karakteristikama. Posebno je hteo da joj poka�e ovu neobiènu sliènost

izmeðu dva dokumenta. Ona je hitro odbacila celu stvar. Rekla je da je oduvek znala to. Ali, rekav�i ovo, ona pogleda u daljinu i osmehnu se.«

18 Premda su tradicije know-how i know-why znanja veoma èesto u sukobu, opstanak

i napredak svake od ove dve tradicije je uslovljen opstajanjem i napretkom druge. U evoluciji svesti se mo�e sagledati uzajamno potencirajuãi odnos ovih dveju polariteta

(simbolizovan, naravno, Ta-ãi-tu dijagramom), u okviru koga se razvojem i primenom know-how znanja obogaãuju meðuljudske interakcije putem kojih se i na�a svesnost

69

prevodi u sve bogatija stanja organizacije. S druge strane, na�a svesnost ne samo da pru�a

kontekst osmi�ljavanja know-how znanja (bez koga bi ono imalo slepi, kompjuterski karakter), veã ga i usmerava, �to i jeste polje interakcije u kome se javlja neravnote�a i

potencijal sukoba dveju komplementarnih pristupa. Sa tonjenjem u preterano kalkulisanje raste aktuelni potencijal zanemarivanja konteksta i svrhe ovih proraèuna, dok se samim

sanjarenjem i meditativno�ãu zanemaruje etièki pokretaè toèka evolucije koji uvek stoji u

interakciji, bri�nom obogaãivanju tuðih svetova. Dok svest da nam »delovanje poma�e da

vidimo« (olièena u fon Fersterovom estetskom imperativu) inicira uravnote�enje ne-pragmatiène svesnosti, otvorenost za spiritualne ukazatelje, religiozna i umetnièka dela

doprinosi prosvetljenju konteksta izvoðenja raèunskog, know-how znanja, meditativnom sagledavanju temelja na�eg rezonovanja i preispitivanju na�ih najdubljih te�nji koje stoje

u osnovi izvoðenih know-how programa, dopu�tajuãi nam da, u sluèaju nesvesnog,

programskog kretanja u destruktivnom pravcu, samostalno sagledamo povratak na pravi put harmoniènog razvoja uravnote�enih know-how i know-why znanja, programskog raèunanja i sagledavanja temelja ovog programa.

Jedan od najveãih izazova savremenog doba je pru�anje i jasnih odgovora ne

samo na pitanja kako tehnolo�ki ureðaji koji nastaju na sve br�im ciklusima nauènog

napretka, funkcioni�u, veã za�to ih, u smislu etièkih implikacija njihovog funkcionisanja, koristimo - da li u svrhu spiritualnog unapreðenja ljudskog pogleda na svet i na�e

meðusobne interakcije, ili zadovoljavanja veã oformljene vezanosti za njih. Odgovori na

ova pitanja pripadaju domenu znanja o nauènom znanju (jer je ono odgovorno za etiku primene nauènog znanja), kontekstualnom uoblièavanju programa na�eg pona�anja i

istra�ivanja sveta, i za njihovo iscrtavanje je neophodno ujediniti crte logièkog i

spiritualnog rezonovanja, jer nauèna metodologija u okviru koje se mehanizam procesa podrazumeva njegovim jedinim i dovoljnim obja�njenjem, nije pogodna za pru�anje

efektivno dovoljno �iroko obuhvatnih odgovora na ova pitanja. Za funkcionalno

sagledavanje tehnolo�kih aplikacija, kao i svih drugih crta sveta, neophodno je i napraviti

pomeraj od supstancijalnog ka relacijskom prouèavanju, ne sagledavati sisteme u obliku

izolovanih entiteta, veã u kontekstu �to �ire i �to holistièkije komunikacione mre�e. Od

programski struktuiranog know-how znanja, prouèavanja pravila izgradnje �ina sistema nauèno-socijalne koordinacije iskustva, neophodno je obuhvatiti ovaj program u �to �iru

mre�u dejstava, i stalno se i iznova zapitkivati u kom pravcu kroz temelje na�ih

istra�ivaèkih te�nji spontano nahodimo voz nauke. Aristotel kao utemeljivaè savremenih shvatanja o logici uzroènosti, smatrao je da

»mislimo da nam je znanje potpuno samo onda ako saznamo prvi uzrok«. Meðutim,

jedan od osnovnih (teleolo�kih) problema sa kojima se susreãe mehanistièka nauèna

metodologija pru�anja odgovora na pitanja o prirodnim procesima, jeste neizvodljivost odreðivanja poèetnih uzroka posmatranih prirodnih dogaðaja. Naime, sledeãi hipotetièke

uzroène lance u pro�lost neizostavno se dolazi do indeterministièkih polja - u makroskopskom smeru do racionalno nepojmljivog singulariteta velikog praska, a u mikroskopskom smeru do kvantnog indeterminizma opisanog Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti. �to se tièe sagledavanja pona�anja i najjednostavnijih prirodnih sistema u

smeru buduãnosti, tada ne samo kvantni indeterminizam, veã i nelinearne interakcije i enormnost nu�no izvodljivih proraèuna uvode bezbrojne grane raèvanja opcija pona�anja

sistema, �to opet uzrokuje da se dogledni uzroèni niz vagona neobièno brzo »zakloni

horizontom«, ili (bi skladnija metafora bila da) zapravo Sunce iznad horizonta zabljesne

70

na�e oèi, te nam tako onemoguãava predviðanje efekata na�eg pona�anja iskljuèivo

logièkim putem, onemoguãavajuãi i vremenom spontano izvedeno iskljuèivanje

spiritualnosti (koja je uvek vezana sa indeterminizmom) iz domena ljudskih interesovanja. Tako, dok hipoteze predstavljaju modele pru�anja obja�njenja odreðenih

pojava koje bi trebalo eksperimentalno proveriti, svaka od hipoteza krije u sebi i takozvani eksplanatorni princip, kao �to je, na primer, gravitacija, instinkt, genetska struktura i slièno, a koji ne predstavlja ni�ta drugo do posledicu konvencionalnog

dogovora da se iza odreðenog vagona u uzroènom nizu mehanistièkog obja�njenja stavi

taèka21. Eksplanatorni principi, pomoãu kojih se oni sami oèigledno ne mogu objasniti,

predstavljaju ne�to slièno sistemskim »crnim kutijama« nepoznatog mehanizma

pretvaranja une�enih podataka u izlazne. Stoga je opet adekvatnije reãi da se nauène

teorije (tj. hipoteze) ne otkrivaju, veã izmi�ljaju, izumljuju tako da ne predstavljaju

istinitosne prikaze objektivnog sveta, veã korisne i pouzdane meðuljudske interakcijske

modele delovanja. »The Sun don't go down, it's just an illusion caused by the world spinning 'round«, podsetio bi nas Vejn Kojn, stihovima koje mo�emo interpretirati u

skladu sa idejom o poistoveãivanju linearizovanih skica Prirode sa stvarno�ãu kao

iluzijom, skidajuãi veo koje uviðamo beskraj toèka spiritualnog i �ivotnog napretka, kao i

uvek nelinearnu, cirkularnu prirodu svakog, pa i nauènog rezonovanja (iako su se logièke

cirkularnosti u okvirima pozitivizma dugo smatrale pogre�kom). Usled neophodnog

pozivanja na indukcijom i dogovorom uvedene eksplanatorne principe, u savremenoj fizici se kretanja nebeskih tela opisuju kao odgovori na pitanje »kako...« u odnosu na bilo koncepte sile gravitacije ili zakrivljenosti prostor-vremena, iako se poreklo, odgovor ne samo na pitanje »za�to«, veã i »kako« (koji je sledeãi uzroèni »vagon«) ovi koncepti

postoje, ne pru�aju sve dok oni uslovljavaju korisne proraèune i predviðanja. Savremene konstruktivistièke teorije se, slièno ovome, uglavnom bave pru�anjem odgovora na

pitanja »kako...«, ukljuèujuèi »kako inteligentna biãa formiraju svoje slike o svetu?«,

»kako uèimo?«, »kako saznajemo?«, ali se ne bave odgovorima na pitanja »za�to...«, koji

bi morali da budu ontolo�ke prirode, a èija spoznaja se eksplicitno negira u svim

teorijama ovog tipa, jer se smatra da bi tada ovakvi sistemi rezonovanja izgubili nauèni,

logièki karakter i nu�no obuhvatali prelaz u metafizièke vode. Linearna, jednosmerna uzroènost je posledica redukcionistièkog, a nelinearna,

obostrana uzroènost holistièkog uzroènog sagledavanja sveta Bio jednom jedan deèak koji je voleo da zami�ljeno razgleda kamenèiãe na jednoj

usamljenoj pla�i. Uzev�i u ruku jedan kamen, zagledao bi se u njega, zami�ljajuãi sve

kretnje atoma u njemu, neobiène, ali nevidljive strukture zrnaca, put njegovog postanka i

stalnog oblikovanja sa �umom morskih talasa, raznovrsnost hemijskih elemenata koji su u

njemu sadr�ani, u ma�ti snimljeni difraktogram kamenèiãa koji bi podseãao na zvezdano

nebo, rastojanja izmeðu jezgara njegovih atoma srazmerna meðuzvezdanim rastojanjima

i, uop�te, sliènost izmeðu ovog, za nas takozvanog mikro-sveta i nezamislivo velikog makro-sveta u vidu zemaljskih i kosmièkih prostranstava oko nas. »Svet je tako

neobièan«, pomisli on, bla�enim dodirom ostavi kamenèiã na �ljunkovitoj podlozi i

nastavi svoju radoznalu �etnju sa pogledom kroz Prirodu u sebe. Nakon nekoliko dana,

istom pla�om je pro�la devojèica sa sladoledom u ruci, i naizgled sasvim sluèajno,

spotakla se na kamenèiã koji je radoznali deèak obasjao svojim razmi�ljanjima. Sladoled

71

joj je ispao iz ruke i razlio se po kamenitoj podlozi, i devojèica, tu�na zbog toga, sela je

na pla�u i zaplakala. Kao da se upitala za�to joj se uvek de�avaju takve stvari, i kroz suze

je pogledala u zrake Sunca kako se presijavaju na talasastoj povr�ini mora i �alju joj

blje�tave odsjaje koji skakuãu po njenim trepavicama. Ovaj prizor probudi u njoj nova

oseãanja i ona oseti jedan vid neopisivog, od svih reèi sveta udaljenog zadovoljstva zbog

samog postojanja i znanja da je do�ivela tako naizgled neva�an i svakodnevni pejza�, ali

na jedan novi naèin, prepun neobja�njive, svepronièuãe lepote. Ona shvati kako su

sladoled i sliène stvari koje nam pru�aju èulna zadovoljstva neva�ne u odnosu na

dragocenost onih delova na�eg sveta percepcije koji se ne mogu kupiti i koji nas, kada im

obratimo dovoljno veliku pa�nju i po�tovanje, obasipaju oseãanjima divljenja. Maleni

deèak je, tako, ni sam to ne znajuãi, svojom nevinom radoznalo�ãu i unutra�njom

ljubopitljivo�ãu - poput drevnog egipatskog bo�anstva Ra koje, zadivljeno refleksijom

svoje svetlosti od hiljada talasa Prirode, kane suzu na zemlju odakle, po legendi, nastane celotan svet �ivotnosti

179 � probudio jedan èitavi novi, Suncem mudrosti obasjan svet. Ovu prièu o deèaku, snovima i kamenèiãima sam isprièao tokom jednog od

poslednjih ispita na Fakultetu za fizièku hemiju u Beogradu: »Filosofija nauke«. Umesto

uobièajenog pisanja formalnog koncepta, imao sam ideju da pred komisiju izaðem sa

praznim listom papira koji bi trebalo da simbolizuje èistoãu uma sa kojom jedan filosof

prilazi spoznaji sveta i spontanom, u formama nepripremljenom odgovaranju na pitanja do kojih dolazi u komunikaciji, te uop�te nepostojanje imenovanja niti bilo kakvih fiksnih

formi koji bi slu�ili u svrhu davanja unapred predodreðenih odgovora. Negovao sam,

slièno kao i danas, svesnost da su pravi odgovori na pitanja uvek promenljivog karaktera,

te da se u svakom novom trenutku moraju spontano osmisliti. Biãe koje je orijentisano da

svom sagovorniku primerom uka�e na pravi put, mislio sam, èiniãe svoje fonetske

odgovore podreðene ovakvom cilju, te stoga i udaljenima od svake unapred definisane

forme. Prosto kao poruèeno, dobio sam pitanje da obrazlo�im pojmove uzroka i

posledica. Ne �eleãi da pru�im neki od uobièajenih primera iz ud�benika, tipa boje

objekta kao posledice uzroka u vidu odreðene elektronske i mikro- strukture njegove materije, isprièao sam prièu koja je trebalo da na veoma atipièan naèin ilustruje jedno

zapa�enje pojma uzroènosti i to, kako mi je tada izgledalo, sa veoma dubokim

implicitnim spoznajnim karakterom. Poenta ove prièe je bila, naravno, da je deèakovo naizgled nasumièno postavljanje

kamenèiãa na pla�u uzrokovalo trenutak prosvetljenja jednog drugog, moguãe nikada

verbalno upoznatog biãa. Meðutim, skrivena poenta prièe je ta da smo najèe�ãe nesvesni

beskrajno �irokog spektra posledica koje samo na�e postojanje uzrokuje. Ljudi, danas,

na�alost misle da se njihova dejstva na svet oko njih preslikavaju samo ukoliko su oni politièari, vojskovoðe ili »bogati« akcionari. Ipak, buðenje svesnosti da sa svim na�im

suptilnim mislima i naizgled beskrajno beznaèajnim delima menjamo svet, zasigurno bi

bila u stanju da ga promeni i prevede u jedno novo, produhovljeno vreme. Kada sam zavr�io ovu improvizovanu prièu, èlanovi komisije su se pogledali naizgled zadovoljno,

ali su mi zatim rekli da bi bilo dobro da doðem opet i probam na konvencionalan naèin da

polo�im ispit. Premda sam naredni put u skladu sa dobijenim pitanjem mogao da isprièam jednu drugu prièu o maloj Indijanki koja je imala obièaj da ispod jastuka na

kome je sanjala stavlja kamenèiã koji bi upio njene divne snove, i zatim ga poklanjala

voljenim biãima (malu indijanku je zatim neko ukrao i poku�ao da natera da proizvodi

snove, ali bezuspe�no, jer je njena sloboda bila preduslov njenih snova), te�eãi pre svega

72

da polo�im ispit, pripremio sam oèekivane odgovore na ispitna pitanja. Ispit sam polo�io,

a kljuèno pitanje koje je pisalo na ceduljici koju sam izvukao bilo je: »Filosofija

pragmatizma«. U vreme kada sam isprièao ovu prièu, nisam znao da je jedan od njenih

zakljuèaka koji se mo�e postaviti i na mesto njene implicitne pretpostavke, bio i taj o

Prirodi kao holistièkom sistemu u okviru koga su interakcije izmeðu »entiteta« pro�ete

nelinearnim, povratno spregnutim dejstvima. Dok je za vi�evekovnu nauènu tradiciju

karakteristièan pojam linearnosti, za �ivi svet i sve njegove elemente ili nivoe

sagledavanja, karakteristièna je nelinearnost procesa koji u njima figuri�u. Obièno se

smatra da jedna materijalna struktura dobija epitet bilo �ivog biãa ili ureðaja, onda kada

njeno pona�anje postane nelinearno. »Sve stvari iz veènosti su sliène forme, i doðu

naokole kao jedan krug«, pisao je Marko Aurelije. Meðutim, kao �to smo videli u okviru

razmatranja beskrajnosti kvaliteta Prirode, i njihove neodvojivosti i uslovljenosti celokupnim kontekstom postojanja, i svaki sistem karakteri�e uèestvovanje i uslovljenost

postojanja (takvog kakvim ga do�ivljavamo) njegovom nesagledivo �irokom nelinearnom

umre�eno�ãu, slièno kao �to je i svaki kamenèiã deo planetarnog, �ivotnog ekosistema.

Svi hemijski elementi koji nalaze uèe�ãe u �ivotnim strukturama, nalaze se u stalnim

tokovima kru�enja izmeðu atmosfere, okeana, stena i sedimenata, te zemlji�ta88. U

svakom �ivom sistemu, bila to neka jedinka, komadiã zemlji�ta ili èitava planetarna

biosfera, usled nelinearne ureðenosti, svako dejstvo bilo kog entiteta, »dela« datog

sistema (iako se �ivi sistemi usled njihove holistièke organizacije ne mogu, u svrhu

raèunskog ili verbalnog razmatranja redukovati na svoje sastavne delove, a da pri tome

neke njihove esencijalne karakteristike neizostavno ne ispadnu iz raèunskog modela),

prostire se kroz èitav sistem, nalazeãi svoje dejstvo i na sami entitet sa koga je izvorna

informacija ponikla. Uzroène mre�e u slikama i opisima prirodnih sistema, sa svom

svojom decentralizovano�ãu, nedozvoljavanjem unilateralne kontrole i manipulacije,

indeterminizmom i nepredvidljivo�ãu tako polako zamenjuju linearne uzroène veze, na

slièan naèin kao �to staromodnu sliku atoma kao izolovanog i autonomnog, od svog

konteksta postojanja kvalitativno nezavisnog, redukcionistièkog gradivnog dela materije

zamenjuje predstava o atomima kao relacijama koje se pru�aju ka kontekstu njihove

egzistencije. I ljudska biãa tako prestaju da budu telesa izolovana i samo metabolièki

zavisna od ostatka sveta, veã postaju harmonije interakcija, bezbrojne putanje koje se

pru�aju izmeðu njih i sveta (�to je divno izrazio film »It's a Wonderful Life« u re�iji

Frenka Kapre), usled èega postaje jasno da mi ne posedujemo na�e vrednosti, te�nje i

oseãanja, veã mi jesmo one221. I apsolutna, istinitosna relevantnost kartezijanske analize

konaènih elemenata Prirode, olièene Dekartovim reèima da »kao supstanciju ne mo�emo

da zamislimo ni�ta drugo doli stvar koja postoji na takav naèin da joj, za njeno

postojanje, nije potrebno ni�ta van nje same...buduãi da svaka supstancija koja prestaje da

traje takoðe prestaje i da postoji, trajanje nije odelito od supstancije, sem misaono«393,

kroz okvire o holistièkom poretku Prirode, pada u vodu. Dok linearizujuãe lokalizovanje

uma iskljuèivo u telesne okvire individualnih biãa i njegova izolacija od putanja misli i oseãanja koje èine relacije biãa sa sredinom, èitavim ekosistemom i kosmièkom celinom

raðaju kompetitivnost i meðuljudske sukobe, svest o nama kao biãima koja su jedno sa

umom koji se pru�a i ostavlja uticaje du� èitavog Kosmosa, prostora i vremena, o nekome kome je poverena pa�nja nad globalnim fenomenom misaone evolucije u kome se krije

tajna lepote ovog puta napretka i sve veãe raznovrsnosti bo�anske kreacije, èini nas

73

odgovornim za na�e najtananije misli i oseãanja, �to istovremeno uliva i potencijal pru�anja smislenosti na�em svetu i raðanja istinske, spiritualne sreãe i zadovoljstva

postojanja. Dok se u svetu linearnih uzroènih relacija prirodno raða svest o besmislenosti

postojanja i svakom na�em dejstvu kao kriku koji zagu�i tama, u nelinearnom svetu znamo da »Kosmos je kao jedan svod; odzvanja onim �to ka�emo u njemu, i ehom ga

�alje nazad ka nama«225, kao �to je mislio Inajat Kan.

Linearne jednaèine imaju tu osobinu da suma dveju re�enja daje novo re�enje

sistema jednaèina, te se na taj naèin mogu konstruisati slo�ena re�enja u vidu suma

jednostavnijih re�enja. Ukoliko je u modelu sistema makar i samo jedna od jednaèina

kojima se predstavlja meðusobni odnos izmeðu sistemskih varijabli nelinearna, tada se i

èitav sistem smatra nelinearnim209. Ukoliko uzmemo za primer110 funkciju kvadriranja

nad (a + b), lako ãemo videti da nam 2ab ostaje kao svedoèanstvo o meri interakcije

elemenata sistema (a i b) u okviru koje individualni elementi interaguju zaradi mo�da

dobrobiti i odr�anja èitavog sistema. A podsetimo se da u kontekstu do�ivljaja kvaliteta

na�eg sveta kao puteva izmeðu biãa i Prirode, i samo baratanje sa brojevima, samo

reflektivno razmi�ljanje i svaki kontakt sa na�im svetom predstavljaju cirkularne

uzajamnosti, te stoga èuvenu zagonetku Vorena MekKuloka: »What is a number that a man may know it, and a man, that he may know a number?«

28 mo�emo prevesti u »What is a man that he may know a number, and a number, that he may know a man?«. Jer,

do�ivljaj na�eg sveta kao refleksije na�ih najdubljih te�nji, su�tine na�eg biãa, navodi nas

na shvatanje da svakim stvaranjem i ulep�avanjem na�eg sveta razvijamo i

prosvetljujemo na�e sopstveno biãe; svaka povuèena linija iscrtava istovremeno i nas

same, te i svako pisanje duboko iz srca vodi, pre ili kasnije, do nerazluèivosti smera

kreacije � da li mi stvaramo knjigu ili knjiga stvara nas? Svaka �ivotna karakteristika Prirode je posledica njene holistièke organizacije u

okviru koje je suma celine daleko veãa od sume njenih delova. Mehanistièko

sagledavanje poretka �ivotnih sistema njihovom linearizacijom do redukcionistièkih

sistema u okviru kojih se celina mo�e predstaviti sumom svojih delova, nikada nije u

stanju da objasni ili predvidi pona�anje ovih sistema. Karakteristika svih holistièkih

sistema je i ta da dejstva naizgled zanemarljivo malog intenziteta mogu proizvesti neverovatno sna�ne efekte. U svim �ivotnim sistemima se ne mo�e uspostaviti rutinsko-mehanistièka, linearna veza izmeðu uzroka i posledica, s obzirom da su ove, u svrhu

analitièkog razmatranja formulisane veze u �ivim sistemima multidirekcione i visoko,

nerazluèivo umre�ene. Gde god da se susretnemo sa sistemom u èijem opisu figuri�u

jednosmerne uzroène veze, znajmo da je tako ne�to samo aproksimacija u svrhu

olak�avanja raèunanja, ali da zapravo ovakve uzroène zavisnosti ne postoje nigde u

Prirodi. U svetu mehanike, Njutnov zakon akcije i reakcije nam jasno opisuje da je nemoguãe delovati silom na telo, a da ono istom silom ne deluje i unatrag. U �ivom

svetu, autopoietiènost, osnovna crta �ivih biãa u okvirima autopoietièke teorije272 se

defini�e kao uzroèno cirkularna organizacija sistema u okviru koje on kontinualno

proizvodi sopstvenu proizvodnju. Tako i svaka �ivotna forma predstavlja proces u okviru

koga je ukinuta razlika izmeðu stvaraoca i stvaranog, kao i izmeðu postojanja i delovanja

(stvaranja). I na�e razmatranje ovakvih sistema se mo�e do�iveti kao vrtoglavo

»kori�ãenje instrumenta analize kako bi se analizirao instrument analize«272, s obzirom da

»kada bi na� um bio dovoljno jednostavan da se razume, tada bi bio i isuvi�e jednostavan

da se razume«103, usled èega se, u skladu sa stavom Gedelove teoreme na osnovu koga

74

nijedan prirodni sistem ne mo�e sebe u potpunosti spoznati, uvek u putevima, dijalozima

i uzajamnim spoznajama, zagonetnim ogledanjima i oèitavanjima su�tine na�ih saznajnih

kvaliteta u crtama na�eg sveta, te neprekidnim, u beskonaènost pru�ajuãim cikliènim

samo-spoznajnim kretanjima, nikada ne finalizujuãeg, veã veèno tragalaèkog karaktera,

prostiru evolutivne stope èudesne �ivotnosti. Meðutim, dok se u redukcionistièkim formulacijama nelinearnih efekata mo�e

pru�iti primer slièan gornjoj prièi, u istinski holistièkim do�ivljajima sveta, bilo kakvo

redukovanje stvarnosti, neophodno u svrhu opisa, praãeno je gubitkom kljuènih svojstava

sistema, te se stoga bilo linearnosti ili nelinearnosti mogu shvatiti kao metafore za nas logièki nedokuèive organizacije Prirode. Odnosi izmeðu linearnosti i nelinearnosti u

svakom sluèaju odgovaraju odnosima izmeðu nezavisnosti i zavisnosti, inertnosti i osetljivosti, neodgovornosti i odgovornosti. Za razliku od slika o linearnom pru�anju

prirodnih efekata u okviru kojih se na�e misli praktièno utapaju u svoju neposrednu

sredinu bez ikakvog uticaja na, na primer, voljena udaljena biãa, nelinearnost imanentna

u svakom iole preciznijem formalnom sagledavanju stvarnosti, implicira bezgranièna

dejstva svih na�ih misli. Dok se u redukcionistièkim formulacijama nelinearnih efekata

smatra da se efekti samo mehanièki prostiru posredstvom direktnih fizièkih kontakata,

holistièka shvatanja dejstava izmeðu fizièki udaljenih sistema mogu podrazumevati i

trenutna dejstva na daljinu, trenutna dejstva svih na�ih misli i oseãanja na èitav svet oko

nas. Linearnost pru�anja dejstava implicira, dakle, mehanièku lokalnost preno�enja

uticaja, i obrnuto: uzroèna nelinearnost implicira nelokalnost. »Nema tako beznaèajnog

pokreta i misli èije se delovanje ne bi osetilo i u najudaljenijem delu svemira. Svako delo

ima svoje univerzalno znaèenje za svet. Jedan jedini oblutak baèen u more odreðuje

savr�eno nov smer �ivota sveta, i svakim dahom se menja ne�to u �ivotu sveta, ma koliko

to bilo malo«172, pisao je Bela Hamva�, a »ko deluje saoseãajno, velikodu�no i prostranog

uma, takav èovek kontroli�e èitavu zemaljsku kuglu...Premda svetac mo�e �iveti daleko,

njegove vrline deluju kao glasnici. Udisanjem mirisa cvetova kitake, pèele same bivaju

privuèene«261, Nagarðunini su stihovi, dok je Konfuèije smatrao da »meðu sredstvima

transformisanja ljudi, zvuk i izgled spadaju u trivijalne uticaje...Kada je svetac smiren i ispunjen po�tovanjem, èitav svet se nahodi ka stanju sreãne smirenosti«

380. »Informacija je cirkularni spontani fenomen informacije. Cirkularna informaciona

spontanost je sama po sebi informacija«427, jedan je od osnovnih informacionih principa

Antona �eleznikara, iz koga je jasno da spontanost nastajanja informacija podrazumeva

nelinearne informacione umre�enosti i povratne sprege. »�ivotni sistemi nastaju spontano

sa spontanim nastajanjem autopoietiènosti (cirkularnih molekulskih samo-organizacionih mre�a, prim.a.)«

267, smatra Umberto Maturana, a spontana cikliènost prirodnih procesa

na svim nivoima njihovog sagledavanja nam ukazuje da je u svrhu postizanja op�te

egzistencijalne harmonije nu�no eliminisati sve svrhe, te prihvatiti spontanu, kreativnu, meditativnu svesnost kao odraz Puta Prirode, èemu nas Maturana implicitno podseãa

pi�uãi da »�ivotni sistem kao celina rezultat je lokalnih dejstava njegovih komponenti, a

ne realizacije plana«, kao i da »u molekulskim sistemima ne postoji ni�ta �to bi se moglo

ispravno oznaèiti kao organizacioni, vodièni princip«267. Spontanost prirode svih

informacija podrazumeva i obostrano menjanje elemenata u uzroènom lancu (tj. ciklusu

ili mre�i) pri svakom dejstvu. Primetimo da su informacije postojane èak i onda kada

nema vi�e sistema koji je bio njihov izvor. Svi prirodni sistemi su u stalno promenljivom

stanju, tako da se svako �ivo biãe mo�e videti kao stalno promenljiv i neponovljivi, dakle

75

u svakom trenutku novi sistem. U svakom sluèaju, informacije, poput �elijevih oblaka,

nikada ne nestaju, te èak i ne raèunajuãi trenutna prostiranja signala èija brzina

prevazilazi brzinu svetlosti kao u sluèaju kvantnih nelokalnih efekata, u nelinearnim

sistemima se informacije prostiru do svih delova sistema. Dubokim shvatanjem ove èinjenice, odra�ene i mi�lju Ludviga Fojerbaha da »religija je svest o beskonaènosti na�e

svesti«99, raða se i svesnost o va�nosti obraãanja pa�nje na sve na�e misli i oseãanja koje

predstavljaju nikada ne nestajuãe informacije, i koje su u stanju da na neshvatljive naèine

prosvetljavaju svetove biãa, makar i bezgranièno udaljenih. Konzistentno i proverljivo praãenje uzroka nekog dogaðaja je moguãe samo u

linearnom svetu kada se slo�ena isprepletena mre�a uzroènih dejstava aproksimativno

svede na nizove linearnih uzroènih vozova. U stvarnosti je zapravo uzroke bilo kog

dogaðaja praktièno nemoguãe precizno odrediti, i to ne samo usled nerazluèive

meðuzavisnosti svih iscrtanih uzroka analizirane pojave, �to bi u svrhu apsolutnog

uzroènog sagledavanja u svakom sluèaju zahtevalo prihvatanje uzroène relevantnosti

svakog, i najudaljenijeg i neizgled najmanje bitnog kosmièkog detalja, veã i usled

èinjenice da u Prirodi na raèun logièkih, jednosmernih uzroènih veza postoje samo uzajamne uzroènosti. Tako, èak i u sluèaju jednostavnog kibernetièkog kola u okviru

koga termostat reguli�e temperaturu sobe, ne mo�emo znati da li je termostat taj koji

uzrokuje odr�avanje temperature sobe ili je temperatura sobe ta koja uzrokuje zagrevanje i/ili hlaðenje sobe posredstvom termostata. Slièno tome, i odgovor na ÈuangCeovo

pitanje: »Da li oblaci prave ki�u, ili ki�a pravi oblake?«70, mo�e se sagledati kao

obostrana ekosistemska uzroènost u okviru koje i oblaci prave ki�u, ali i ki�a pravi

oblake, kao �to i èovek èini dobra dela, ali i dobra dela su ta koja èine èoveka. Svako

dovoljno opse�no sagledavanje umre�ene postavke ekonomskih interakcija navodi nas na

shvatanje da su sve ekonomske transakcije inkorporirane u povratno spregnute cikluse stvaranja i razmene dobara, �to je i razlog za�to je D�on Kenet Galbrajt pisao da

»ekonomski �ivot, kao i uvek, jeste matrica u kojoj rezultat postaje uzrok i uzrok postaje

rezultat«120. I svaka interakcija uma i Prirode je nelinearnog, povratno spregnutog karaktera, �to joj uvek pru�a epitet toèka koji se na�om voljom, na�im unutra�njim

izborima ubrzava ili u smeru destrukcije ili u smeru kreativne evolucije. »Put pravednih

je poput sjajnog svetla koje blista sve vi�e i vi�e do savr�enog dana« (Prièe Solomonove

4:18), biblijska je izreka. Bitka koja se odvija u nama samima, u na�im mislima, odra�ava

se na bitku koju vidimo u svetu, i obrnuto, ali po�to se bitkom protiv bitke samo

poveãava opseg bitke protiv koje se borimo, tako se, na ovaj naèin, te�njama ka menjanju

sveta bez menjanja nas samih, u negativnom smeru ubrzava toèak na�eg �ivotnog

napretka. S druge strane, svejedno je da li ovaj »toèak« zavrtimo u pozitivnom smeru

buðenjem mira u nama samima ili uoèavanjem lepote koja pro�ima na� svet, jer ova dva

procesa nakon blagog ubrzavanja postaju nerazluèivo, meðuzavisno i meðuodra�avajuãe

isprepletana. U stvarnom, nelinearnom svetu, svaki uzrok predstavlja i posledicu koja u doglednom vremenu deluje na sami spomenuti uzrok itd. Stoga se èesto ka�e da logika

predstavlja slabu sliku realnih uzroènih veza19.

Ovakva povratna dejstva u svakoj formi dejstava se najèe�ãe zanemaruju u

fizièkim modelima u okviru kojih se u svrhu omoguãavanja analitièke re�ivosti sistema

jednaèina modela, nelinearni izrazi u kojima figuri�e vi�e varijabli svode na linearne

zavisnosti sa najèe�ãe dve varijable � jednim uzrokom i jednom posledicom. Ovakvim aproksimacijama, pomoãu kojih se realni nelinearni sistemi svode na upro�ãene linearne

76

zavisnosti, holistièka svepovezanost svih delova sveta se svodi na takozvane uzroèno-poslediène vozove u okviru kojih se svako dejstvo provodi i ostavlja posledice na svojim

susednim delovima, nakon èega se formalno gubi. Sagledavanjem sveta oko nas kroz

ovako upro�ãene linearne okvire gubi se svest o pru�anju svih na�ih, i beskrajno tananih

misli, oseãanja, reèi i dela u nedogled; do beskraja i natrag. Svet se redukcionistièki vidi

kao celina koja nije ni�ta vi�e do sume njenih delova, dok se kao posledica toga

velièanstvena moã dejstva uma i oseãanja �ivih biãa na sam svet negira pozivanjem na

njih kao epifenomene nasumiène igre kvarkova i leptona. Naspram ovoga, kroz metaforu

nelinearne umre�enosti dejstava u okviru svake prirodne organizacije, raða se i shvatanje

da sve duboke, molitvene �elje za mirom i harmonijom zaista obasipaju èitav na� svet,

koji i jesmo mi, pahuljama bla�enosti, te da »kako sejemo, tako ãemo i �njeti«.

»Opa�anje ovog zakona budi u umu oseãaj koji nazivamo religijskim oseãajem, i koji èini

na�u najveãu sreãu«, propovedao je Emerson, nakon ukazivanja da »ko uèini dobro delo,

momentalno je oplemenjen; ko uèini zlo delo, samim aktom biva su�en...lopovluk nikada

ne obogaãuje, milostivost nikada ne osiroma�uje, ubistvo prièa iz kamenog zida.

Najmanja ume�anost la�i � na primer, mrlja sujete, svaki poku�aj da se ostavi dobar

utisak, povoljan izgled � ãe momentalno poni�titi efekat. Ali kada govori� istinu, sve

stvari �ive ili ne�ive su svedoci, i sam koren travki pod zemljom kao da se kome�a i

pomera da odrazi svoje svedoèanstvo«198; jer »ka�em vam, ako ovi uãute, kamenje ãe

vikati« (Luka 19:40). Isusove reèi: »Ne sudite, da ne budete osuðeni; jer kakvim sudom

sudite, sudiãe vam se, i kakvom merom merite, odmeriãe vam se« (Matej 7:1-2), postaju, takoðe, kristalno jasne njihovim sagledavanjem kroz perspektivu cirkularne, povratno spregnute karmièke povezanosti ljudskih temeljnih te�nji i u dodiru sa Prirodom ko-kreiranog iskustva.

Dok je u svetu nelinearnosti jasno da svaki uzrok predstavlja i posledicu, te da se u svakoj komunikaciji i mi sami menjamo sa svakom informacijom koju u domen interakcije unesemo, u slikama sveta kroz filter linearnih uzroènosti preovlaðuje i

zavaravajuãe shvatanje o izvodljivosti pru�anja unilateralnih uticaja u okviru kojih

subjekat mo�e potencijalno menjati svet, a da pri tome ne menja sebe. Ideja o linearnoj uzroènosti uz pogre�no poistoveãivanje mape i teritorije kojim se, umesto pragmatiènosti,

linearizovanim opisima sveta pru�a atribut istinitosti, dovodi stoga i do ideja o

moguãnosti manipulacije prirodnim procesima i pojavama posredstvom moguãnosti

predviðanja efekata datih uzroka. Na socijalnom nivou se svest o realnom linearnom

pru�anju efekata svih dejstava i njihovoj potencijalnoj predvidljivosti preslikava na

moguãnost primene manipulativnog - u formalnim okvirima uslovljavajuãeg, a u

mistiènim varijantama hipnotièkog, »magijskog«22 odnosa u meðuljudskim odnosima, te

na redukovanje vrednosti okolnih �ivih biãa samo na one crte kojima se mo�e

manipulisati u skladu sa interesima subjekta. Nasuprot ovakvog mehanistièkog,

uslovljavajuãeg odnosa koji direktno isplivava iz linearizovanih slika Prirode,

poistoveãenih sa njihovim istinitim odrazom stvarnosti, u svesti o nelinearnom pru�anju

efekata egzistira i shvatanje o moguãnosti samo bezuslovnog prihvatanja kako nas, tako i svega postojeãeg, te o va�nosti razumevanja i posmatranja drugih biãa ne kao objekata

koji slu�e za zadovoljavanje na�ih ciljeva, veã kao izvora bo�anskih oèiju, kreacija koje

su sami sebi svrha, puteva koji pokazuju na same sebe, a istovremeno i na èitav svet.

Zaista svestrano kreativni kontakt izmeðu ljudskih biãa je moguã samo onda kada smo

osloboðeni produktivnih te�nji vezanih za uvide u efekte interakcije, obele�enih

77

svrsishodno�ãu, namerama i uslovljavanjima �eljenih rezultata, i kada se spontano

utopimo u trenutak sada�njosti i potpuno, slobodno i otvoreno prihvatanje biãa. Prilikom formalnog, imenujuãeg sagledavanja uzroènih dejstava u Prirodi,

neophodno je ogranièiti kontekst posmatranja datih pojava. Tako mnoge prirodne pojave, sagledavane u ogranièenim okvirima izgledaju linearne ili efektivno jednostrano

hijerarhijski ureðene. Meðutim, sagledavanjem u sve �irim efektivnim okvirima, uvek

dolazimo do saznanja da svaka pojava predstavlja element iscrtanog uzroènog ciklusa. Na

taj naèin, prividno obogaãujuãa, prijateljska i harmonizujuãa dejstva u uskim i efektivno

nepotpunim okvirima ega ili izdvojenih dru�tvenih i ekosistemskih skupova, postaju u

celovitijem svetlu èesto sagledana kao op�te »korumpirajuãa« i uzajamno (sistem ↔

sredina) degradirajuãa, dok malenost i prividna beznaèajnost skromnih i tihih ko-kreiranih putanja, bo�anstvene zami�ljenosti i neèujne meditacije biva sagledana kao

globalno prosvetljujuãa. Sa ovakvim �irenjem uzroènog konteksta vrednovanja prirodnih putanja, postaju oèigledne moguãnosti delovanja celine na svoje delove, kao i obrnuto:

moguãnosti pru�anja i najmanjih dejstava koje iniciraju autonomni »delovi«, na èitav

svet. »Nema ni jednog jedinog malenog dela koje se ne zbiva u ime celog èoveèanstva, za

sva vremena, jednom i zauvek i radi celog èoveèanstva. Svako delo izaziva odjek u svetu

i ovaj odjek se hiljadama godina èuje u vasioni i nikada ne zamire«172, pisao je Bela

Hamva�. Jedan od primera uzimanja ogranièenog konteksta sagledavanja pojava, pri èemu se dolazi do zakljuèka o linearnom pru�anju efekata, postoji u mnogim

ud�benicima nauke o materijalima. Naime, veoma èesto se navodi da je meðuzavisnost

izmeðu procesiranja materijala, njihove strukture, te osobina i na kraju performansa, linearna60. Ovakva zavisnost je svakako oèigledna ukoliko posmatramo pojedinaèni

proces sinteze nekog materijala, ali uzimajuãi u obzir da se svaki proces sinteze novih

materijala izvodi na podlozi veã postojeãe nauène tradicije, egzistirajuãih paradigmi i ciljanih otkriãa u pojedinim nauènim oblastima, nivoa razvoja civilizacije, tehnologija

itd., neophodno je uvesti i povratnu spregu sa dejstvom koje ãe se pru�ati od performansa

napravljenog materijala natrag do novog procesiranja. Takoðe, ponekada se i od osobina materijala uvodi povratna sprega do novog procesiranja, posebno u sluèajevima kada

osobine materijala ne zadovoljavaju postavljene standarde i zacrtane zahteve. S druge strane, jasno je da je performans materijala postojan u tehnolo�kim proizvodima koji menjaju meðuljudske komunikacije, razvijajuãi tako i kontekst u kome se do�ivljavaju

jezièki nepromenjeni simboli. Pojmovi informacija, unosa, iznosa ili komunikacija mogu

biti primeri pojmova koji su jezièki ostali nepromenjeni, iako se tokom perioda drastiènog razvoja kompjuterskih tehnologija, opseg do�ivljavanja znaèaja ovih reèi

znatno pro�irio. Slièno tome, i performans materijala u okvirima za veliki broj �itelja

Zemlje svakodnevno kori�ãenih ureðaja, tiho oblikuje ljudska razmi�ljanja o Kosmosu414, koja iniciraju nove delatnosti, ukljuèujuãi izmeðu ostalog i dizajn novih puteva

procesiranja materijala. Posebno je interesantno �to je uskom specijalizacijom

neizvodljivo ikada formalno sagledati i podjednako egzaktno opisati èitav lanac dejstava, veã je, za konkretno izlo�en primer, neophodno uzeti u obzir i osim fizièko-hemijskih analiza u linearnom delu zavisnosti, i niz sociolo�kih, psiholo�kih, te istorijskih

razmatranja u zavisnosti od perspektive sagledavanja ove povratne sprege. Upravo nas stalno sagledavanje programa na�ih delatnosti, istra�ivanja i razmi�ljanja u novim

kontekstima, koje uslovljava kreativnu evoluciju biãa i mi�ljenja, razlikuje od ve�taèki

inteligentnih kompjutera. Podsetimo se da je u skladu sa njihovim �irokim adaptivnim

78

sposobnostima, ljudska biãa neprirodno ogranièeno specijalizovati za obavljanje

rutinskih, jednoliènih poslova na raèun ukidanja relevantnosti generalizujuãeg

razmi�ljanja, povezivanja putanja iz razlièitih opisnih domena posredstvom analogija.

Upravo se u preteranoj specijalizaciji na raèun nedostatka ukazivanja na va�nost

pronala�enja sopstvenih delatnosti u beskrajnoj, svepovezanoj mre�i ljudskih i

ekosistemskih dejstava, i nalazi osnova distanciranja korisnika od puta postizanja zadatih ciljeva, od porekla, od korena svega sa èim svakodnevno dolazi u fizièki kontakt (papira

od drveãa; vode, deterd�enata i kanalizacionih izliva od reka; te elektriène struje i

zapravo gotovo svakog industrijskog proizvoda od sagorevanja fosilnih goriva, etike njihovog porekla itd.), a �to predstavlja i osnovu zakr�ljale ekolo�ke svesnosti i bri�nosti,

gotovo op�te prisutne u savremenom dru�tvu, i to pogotovo u urbanizovanim regijama

koje grade u mnogome otuðeni odnosi od egzistencijalnih putanja koje povezuju ljudska biãa i Prirodu. Negovanje bliskog kontakta sa �irokim spektrom ekosistemskih

interakcija, sa�ivljenost sa najrazlièitijim �ivim biãima i tiha predanost ko-kreativnim opa�ajnim talasima Prirode, predstavlja nu�an preduslov prevazila�enja savremenih

otuðujuãih i unesreãujuãih dru�tvenih opsesija linearnim rastom i egocentrièno�ãu, i

njihovog bla�enog uravnote�avanja prihvatanjem nelinearne, spiralne petlje svakog

prirodnog napretka, kroz koju putem kontinualnog nastajanja i nestajanja, primanja i davanja, Priroda ispred svojih biãa rasprostire sve �ira potencijalno ostvarujuãa polja

spiritualne svesnosti. Uop�te, cirkularnosti su postojane u svakom holistièkom sagledavanju sveta koji

je prethodno analitièki razluèen na hipotetiène delove. Odnos izmeðu Prirode i �ivih biãa

je cirkularan: onako kako delujemo i oblikujemo Prirodu na�im delima i mislima, Priroda

ãe delovati i na nas same. Ponikli smo na temeljima Prirode, te stoga Priroda odreðuje

moguãnosti i kapacitete na�ih delatnosti, dok s druge strane, ono �to mi radimo, oruða,

tehnologije i komunikacije koje oblikujemo, utièu na na� svet, Prirodu kakvom je vidimo.

Na�a dejstva utièu na na�a razmi�ljanja i obrnuto289, te, adekvatno tome, i ljudska

razmi�ljanja oblikuju nauke i tehnologije, koje putem otvaranja odreðenih prostora

moguãnosti oblikuju ljudska razmi�ljanja, kao �to, na primer, kreda i �kolska tabla, naliv-pero ili kompjuterski program za komponovanje teksta podstièu razvijanje posebnih crta

pismenog izra�avanja, te i oblikovanja ideja. A svako na�e razmi�ljanje u okvirima

lingvistièke tradicije opstaje u hermeneutièkim krugovima: na�a razmi�ljanja o svetu su

ponikla na na�oj tradiciji, ali poseduju i element subjektivne, neponovljive i jedinstvene

interpretacije, koji dalje utièe na tradiciju koja utièe na druga individualna razmi�ljanja

itd. Svako na�e dejstvo, sve na�e misli i sve tehnologije i njeni dizajni iz ovakvih okvira

predstavljaju sredstva kontinualne transformacije tradicije u èijoj cirkularnosti se krije i

tajna evolutivnog napretka èitavog �ivog sveta, tajna evolucije do�ivljavanja i

razumevanja sveta iz perspektive misaono-reflektivnih, svesnih biãa kao �to su ljudi. Sa

shvatanjem o egzistenciji potencijala produhovljavajuãe osmi�ljenosti iskustva i

evolutivnog napretka individualnih biãa samo u socijalnom kontekstu, i krajeve èuvenog

normativnog lanca ekosofije-T Arnea Nesa � »samo-realizacija! � samo-realizacija za sva �iva biãa! � raznovrsnost �ivota! � kompleksnost! � simbioza!« - mo�emo spojiti u

nerazluèivi krug. Cirkularnost evolucije svesti se na individualnom nivou mo�e sagledati

ne samo kroz stav da fizièka struktura na�eg biãa stvara misli i oseãanja koja oblikuju

na�e fizièke strukture377, veã i kroz uzajamnu interakciju misaonih refleksija i direktnog

iskustva, jer dok iskustvo (utopljenu u socijalnu interakciju) uslovljava konstrukciju

79

njegovih mapa, razmatranjem mape mo�emo uoèiti istra�ivanja vredne detalje teritorije

na�eg direktnog iskustva, èijim ispitivanjem iscrtavamo nove mape, udubljivanjem u koje

otvaramo puteve ka novim iskustvima. Ludvig Fojerbah je smatrao da »horizont na�eg

biãa ogranièen je onim �to mo�emo videti, a ono �to mo�emo videti ogranièeno je

horizontom na�eg biãa«99, pozivajuãi nas da poistoveãivanjem sa sve novijim detaljima

na�eg sveta, kontinualnim, u beskraj �irenjem horizonta na�eg biãa, onoga �to jesmo,

razvijamo i na�e saznajne potencijale, na slièan naèin kao �to etièko-estetskim produbljivanjem i saznajnim razgranjivanjem stabla na�eg znanja, raznovrsnosti opcija,

konteksta, motiva i veza koji figuri�u i uoblièavaju na�e koncepte o svetu, raste i

potencijal èudesnosti prihvatanja najraznolikijih crta na�eg sveta u harmoniju

bo�anstvenog jedinstva. »Priroda je �iva zato �to je lepa, to je èudnovato, i lepa zato �to

je �iva, to je interesantno«395, pisao je Nikolaj Velimiroviã, pokazujuãi nam na

neraskidivu i veèno povratnu zaokru�enost kreativne samo-realizacije Prirode. Sagledavanje smisla sveta kao refleksije lepote stvoritelja u oèima �ivih biãa kroz koje

ona sagledavaju bo�ansku lepotu sveta i velièanstvenost izvori�ta kreacije, koje opstaje

radi drugih, radi �ivih biãa koja opstaju radi lepote... predstavlja emanciju kru�ne

uzroènosti postanja i postojanja, koja se pru�a u beskraj. Sveti Atanasije Veliki je

smatrao da »Bog je postao èovek da bi èovek mogao da postane Bog«204, a sveti Isak

Sirin je pisao da »Put premudrosti nema kraja, ona se uzdi�e sve vi�e i vi�e, dok ne spoji

svog posledovaèa s Bogom. Po tome se i prepoznaje ona, �to je postignuãe njeno

bezgranièno, jer je premudrost sam Bog«204, pokazujuãi nam, zajedno sa reèima

Gospodnjeg predanja da »Ja sam onaj koji jesam (odnosno, Ja postajem ono �to

postajem)115« (Mojsije II 3:14), na beskrajni put evolucije svesti, kontinualnog postajanja

èitave Prirode, svega postojeãeg, te na potencijal dosezanja vrhunskog smisla puta na�eg

duhovnog traganja u, zaista, svakom njegovom trenutku. Kraj je poèetak, a poèetak je

kraj, i upravo u ovoj cirkularnoj vezi je i tajna Ljubavi kao krajnjeg poriva stvaranja sveta i njegovog finalnog i poèetnog smisla.

Podsetimo se da se u svetu linearnih obja�njenja u okviru kojih se formiraju fiksni

temelji logièkih premisa, uvek implicitno pretpostavlja nezavisnost neèega, bilo da je to

materija, energija, gravitacija, um, prostor, vreme, stvarnost, Euklidova geometrija, Tvorac sveta u teolo�kim idejama kreacionizma ili bilo koji drugi takozvani eksplanatorni

princip. Ovakvi prilazi su posledica uzimanja bilo posmatraèa, jezika ili samog saznanja

kao polaznih, neobja�njivih principa, principa koji se uzimaju zdravo za gotovo, i upravo su ovakve fiksne predrasude, nastale iteracijskim sveva�eãim uop�tavanjem hipotetièkih

induktivnih zakonitosti, razlog linearizovanja (te tako i ukruãivanja èitavog sistema

rezonovanja i prihvatanja novih »�umova« Prirode) u su�tini prirodno cikliène putanje

nauènog metoda: posmatranje (pitanje) � hipoteza (induktivno postavljanje) � predviðanje (dedukcijsko zakljuèivanje) � eksperiment � posmatranje � modifikovanje hipoteze, induktivnih zakonitosti i njenih implicitnih pretpostavki � novo predviðanje...,

iz koje se oèitava oèigledna zavisnost svakog elementa nauènog metoda od implicitnih

stavova (onih koji se uzimaju zdravo za gotovo) koji grade sve ostale. Meðutim, èim se,

osloboðeni aksiomatskih pretpostavki upitamo kako nastaju na�e saznajne moãi i jezik,

kako posmatramo i kako formiramo stavove o svetu, naãi ãemo se u kru�nim efektivnim

spregama u okviru kojih se sagledavaju i meðusobni uticaji formiranja ideja o svetu i

samog sveta, te, izmeðu ostalog, kao posledica toga, sva fiksna obja�njenja i poku�aji

otkrivanja finalnih uzroka padaju u vodu, slièno kao i nezavisnost bilo èega, pa i same

80

objektivnosti sveta. Premda udubljivanje u organizaciju bilo kog prirodnog ili saznajnog sistema mo�e izgledati kao da nas nu�no navodi na dosezanje metafizièko-nebeskih prostranstava232, nelinearna ureðenost svih prirodnih sistema nam - slièno kao �to

nauènièko udubljivanje u ureðenost sveta rezultuje u buðenju svesti o neprekidnom

posmatranju su�tine sopstvenog biãa - ukazuje da ova metafizièka èistina odgovara

temeljnim postavkama na�eg znanja i na�ih pogleda na svet, èineãi da se temelji i nebesa,

sr� i kontekst, poèetak i kraj stapaju u neraskidivo zaokru�enu celinu. Kao posledica

ovakvih cirkularnih uzroènih zavisnosti koje saèinjavaju sliku na�eg sveta postaje i jasno

da je rezonovanjima na bazi analogija i metafora koja èine sva mudra razmi�ljanja kojima

su pro�ete sve religijske tradicije, neophodno pru�iti podjednaku relevantnost kao i

linearnim uzroènim vezama koje jedine u savremenom dru�tvu zadovoljavaju kriterijum

»nauènosti«. Na taj naèin bi se proizvela prirodna ravnote�a izmeðu specijalistièkih i

generalizujuãih nauènih znanja i interesovanja, èime bi se i nauèni razvoj od skupa

fiksnih programa rezonovanja, osloboðenih istra�ivaèke odgovornosti, preveo u znatno

kreativniju delatnost ispunjenu harmonijom logike i metafora. Kao komplementarnost neponovljivosti i nepredvidljivosti, jedna od karakteristika

modelovanih nelinearnih sistema je i postojanje identiènih stanja do kojih se mo�e doãi

razlièitim putevima. Ukoliko uzmemo bilo koji broj, podelimo ga sa dva, rezultat

saberemo sa 1, i potom rezultat ponovo uvedemo kao unos date dve operacije, videãemo

da izlazni rezultati sukcesivno te�e broju 2. Evolucija prirodnih sistema se, tako, posredstvom ekvifinalizujuãeg efekta povratno-spregnute ureðenosti, mo�e beskrajno

raznolikim putevima uvek i iznova nahoditi ka jednakom finalnom uzroku, sugeri�uãi nam da ponekada ne postoje pogre�ni putevi, veã da svaki put, izvoðen sa bla�enom

vizijom njegovog ishodi�ta ili u�ivljavanjem u srce prirodne spontanosti, predstavlja

dobar put, kao i da svaki na� izbor vodi ka »poravnavanju puta Gospodnjeg« (Jovan

1:23). Meðutim, osim stvaranja konstantnosti od nasumiènosti unosa vrednosti (�to sa

konstruktivistièke taèke gledi�ta odgovara formiranju ideja o objektima na osnovu

neponovljivog prirodnog toka dejstava), odnosno dejstva sredine, nelinearni raèunski

sistemi se, uprkos svojim deterministièkim polazi�tima, karakteri�u i stalnim spektrom

iznenaðenja u svojim ishodima, odnosno odgovorima na dejstva sredine, �to odslikava

svaki model takozvane ne-trivijalne ma�ine139. Trivijalne, predvidljive i potencijalno

uslovljavajuãe sa jedne, i prepune iznenaðenja, nepredvidljive i ispunjene potencijalom

radosnog do�ivljavanja sveta i pru�anja mu smislenosti sa druge strane, respektivno

predstavljaju linearne i nelinearne strane slika prirodnih sistema, analogno odnosu izmeðu mehanistièke uzroènosti u linearnom svetu i metafora, parabola i naracija u svetu

sistemskih nelinearnosti. Meðutim, bitno je primetiti da kako predstave linearnosti, tako i nelinearnosti,

pripadaju uzroènim mapama Prirode, a po�to je svaka mapa nu�no siroma�nija od

teritorije, tako i ove slike pripadaju samo pomoãnim orijentirima, ali ne i istinitosnim odrazima stvarnog sveta. S obzirom da, slièno kao �to i uspostavljanje bilo koje opisne

relacije zahteva implicitno postuliranje barem dve konstantnosti (poèetne i krajnje taèke

relacije), tako i opisivanje linearnih ili nelinearnih efekata zahteva implicitno pretpostavljanje izvesnih nepromenljivih entiteta � »karika« u jednosmernim uzroènim

lancima u svetu linearnosti, ili »èvorova« u umre�enom svetu nelinearnosti, �to je u

suprotnosti sa kvalitativnom beskonaènoãu Prirode u okviru koje se, usled kontekstualnog definisanja kvaliteta svakog entiteta, sve nalazi u stanju promene, te se

81

stoga svaki prirodni sistem preciznije mo�e metaforièno predstaviti kao muzika � kao kosmièka simfonija bezbrojnih putanja koje se pru�aju izmeðu entiteta koji su sami po sebi putanje koje se pru�aju izmeðu jo� manjih entiteta koji su opet putanje.....sve dok u

pravcu mikro-sveta ne doðemo do mora kvantnog indeterminizma iz koga nastaje sva

materija. I sistemskoj i kvantnoj (pogotovo kroz okvire kvantne svepovezanosti95) teoriji je zajednièko opisivanje relacija bez relata, korelacija bez korelata, »èvorova«

postuliranih sistema bez ikakvih intrinsiènih kvaliteta, �to predstavlja prirodnu posledicu

na�eg znanja kao nastalog na potencijalnom prostoru razlikovanja (jer svaka fizièka,

naizgled intrinsièna velièina poseduje svoj smisao samo u interakciji sa ostatkom sveta) i

neizvodljivosti sticanja realne, objektivne slike o na�em svetu. Stoga se �ivotne mre�e

mogu metaforièno predstavljati ne kao mre�ne strukture, mre�e nezavisnih, inherentno

statiènih entiteta, veã jedino kao funkcionalne mre�e405, mre�e odnosa i puteva, mre�e

koje povezuju putanje koje povezuju putanje koje povezuju... Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute nelinearnosti) pa�nji, ma�tovitom osmi�ljavanju, samo-kreaciji, uèenju i evoluciji

Razlog linearizacije matematièkih modela eksperimentalno uoèenih uzroèno-

poslediènih zavisnosti je, dakle, u te�nji ka iniciranju njihove numerièke re�ivosti, te i

kakvog-takvog predviðanja buduãih stanja prouèavanih sistema. Samo su linearne, ali ne

i nelinearne putanje potencijalno predvidljive. Bez postupka linearizacije, ne bi bilo ni same tehnologije, jer funkcionisanje bilo kog aparata èija konstrukcija zahteva razvijanje slo�enih matematièkih modela, od parne lokomotive do savremenog teleskopa ili

kompjutera, ne bi bilo moguãe. Meðutim, linearizacija realno nelinearnih fenomena je u

okvirima nauènih istra�ivanja postala toliko velika navika66 da nauènici danas èesto ne

samo da zaboravljaju da je èak i èuvena Ajn�tajnova jednakost E = mc2 nastala

linearizujuãim zanemarivanjem beskonaèno mnogo nelinearnih èlanova datog izraza236,

veã i pogre�no smatraju da se sve prirodne pojave mogu apsolutno verno opisati

linearnim jednaèinama. Linearizacija kompleksnih, nelinearnih prirodnih pojava zapravo

odgovara aproksimacijskom pojednostavljanju opisivanja i obja�njavanja istih pojava, te

ãemo stoga, ako samo malo pa�ljivije zagledamo, primetiti da u jednaèinama klasiène

nauke umesto pojava u svojoj punoj slo�enosti figuri�u male i harmoniène oscilacije,

talasi malih amplituda i u homogenim sredinama, male temperaturske promene, atomi kao nesti�ljive sfere i slièno, za koje se mogu formulisati praktièno primenljivi i relativno

pouzdani prikazi u obliku linearnih modela. Premda se kvantnoj teoriji èesto zamera na

njenoj linearnosti, neophodno je primetiti da su zakoni kvantne teorije linearni, ali na raèun uvoðenja beskonaèno dimenzionalnog prostora, a svaki konaèno dimenzionalni nelinearni model se posredstvom rutinskih matematièkih transformacija mo�e prevesti u

beskonaèno dimenzionalni linearni model. Linearnost se najèe�ãe povezuje sa elementima euklidovske geometrije: taèkama,

pravama, ravnima i nezakrivljenim vi�edimenzionalnim prostorima. Ovakva tela se, slièno kao i sami brojevi, mogu jednako formulisati iz najrazlièitijih perspektiva njihovog

sagledavanja, te stoga predstavljaju osnovno oruðe formulisanja nauènih ideja, te i

obezbeðivanja njihovog, u svojoj esenciji identiènog, komunikativnog prenosa. U

poreðenju sa ovim, realna, nelinearna tela - kao �to je, na primer, lopta za fudbal - izgledaju razlièito u zavisnosti od razmere njihovog posmatranja. Iz dovoljno velike

82

blizine, lopta nam izgleda ravna, slièno kao i tlo po kome svakodnevno koraèamo, dok se

iz dovoljno velike daljine mo�e identifikovati kao taèkasti izvor informacija, slièno kao i

nebeske zvezde. Slièno tome, i sa udubljivanjem u prouèavanje prirodnih pojava, svaki

linearni opis u okviru koga postoje izvesne uzroène invarijantnosti, mo�e se preinaèiti u

svestrane, cirkularne i umre�ene uzroènosti. Kroz istoriju nauke, tako, mo�emo primetiti

prelaze: od Aristotelove op�te teorije kretanja u okviru koje je svakom kretanju (i ne

samo prisiljenom) uzrok samo pokretno telo, ka Njutnovom zakonu akcije i reakcije u okviru koga se potencira obostrano dejstvo tela u kontaktu; od nezavisnosti prostora i vremena od kretanja mase u Njutnovoj viziji sveta ka zavisnosti i prostornih i vremenskih koordinata od polo�aja posmatraèa, odnosno prisustva mase, u Ajn�tajnovoj specijalnoj

teoriji relativnosti; od definisanja prostorno-vremenskih koordinata prisustvom mase u specijalnoj teoriji relativnosti do op�te teorije relativnosti u okviru koje je postulirano

uzajamno delovanje na relaciji masa (energija) � prostor-vreme, putem zakrivljavanja prostor-vremena u prisustvu mase, èime promenjena geometrija prostor-vremena defini�e

trajektoriju mase kroz njega; te od redukcionistièkog jednosmernog determinisanja

pona�anja celine interakcijom izmeðu delova ka holistièkoj multihijerarhijskoj uzroènosti

koja se pru�a du� svih nivoa organizacije prirodnih sistema. Linearnost i nelinearnost kao karakteristike sagledavanja prirodnih sistema se

mogu blisko povezati sa istra�ivaèkom i posmatraèkom etikom. Za nelinearne sisteme je

karakteristièno postojanje optimalnih vrednosti izvesnih parametara, dok se linearni

sistemi karakteri�u jednostavnim principom monotonije: �to vi�e, to bolje. Meðutim, u

odnosu na linearne postavke sveta savremene ekonomije i procene nauèno-tehnolo�kog

napretka, u stvarnom, nelinearnom �ivom (a i takozvanom ne�ivom) svetu ne postoje

monotone vrednosti. Te�nja ka linearnom maksimiziranju varijabli sistema kome

pripadamo se uvek odra�ava na ukruãivanje sistema i redukovanje njegovog potencijala adaptacije i pre�ivljavanja, a u savremenom svetu su te�nje ka dominaciji, moãi i kontroli

usko povezane sa linearnim sagledavanjem povoljnosti dejstava. Iz zavaravajuãeg

poistoveãivanja linearizovanih opisa sveta sa stvarnom prirodom putanja koje u njemu figuri�u i koje ga èine, razvija se i zavaravajuãa slika o ljudskim biãima, na osnovu koje

bi ona trebalo da budu po prirodi sebièna (o èemu svedoèi ideja o sebiènom genu koja je

isplivala iz paradigme linearnog genetskog determinizma), nekooperativna i kompetitivna, te nesklona duhu zajedni�tva i predanom povezivanju koje èini osnovu svih

religioznih pogleda na svet. Nasuprot ovome, svest o uzroènim nelinearnostima na�eg

sveta se odra�ava i na svest o neophodnosti pronala�enja puteva optimiziranja varijabli kojima ga predstavljamo, �to je adekvatno te�njama ka ujednaèavanju, ravnomernom

rasporeðivanju vrednosti, �to iz spiritualne perspektive odgovara ukazivanju pa�nje

(kojom se �iri na� svet, a time i efekti na�ih dejstava) i op�toj predanosti prema svetu.

Odnos volje za moã i volje za predano�ãu se tako mo�e iscrtati tako da u njemu figuri�e

odnos izmeðu linearnosti i nelinearnosti. Odnos izmeðu linearnosti i nelinearnosti se lako mo�e poistovetiti sa odnosom

izmeðu neodgovornosti i odgovornosti. Dok se neodgovorno delanje u svetu rukovoðeno

izvesnim krutim pravilima (neodstupanjem od kojih se, kao �to znamo, elimini�e prilika

za svakim progresom), najèe�ãe voðeno bezuslovnim kretanjem ka �eljenom cilju,

odslikava linearno�ãu, svaki kreativni proces uèenja u iskustvenim sferama �ivih biãa

zasnovan je na nelinearnim efektima poznatim kao povratno spregnuta dejstva. Dok su negativne povratno spregnute sheme dejstava karakteristiène za odr�avanje stabilnosti

83

sistema, samo-regulaciju i homeostazu �ivotnih struktura, pozitivno spregnuta dejstva

nisu samo karakteristika eksplozivnih i samo-destruktivnih sistema, veã i emergentnog

nastanka bogatijih stanja organizacije i transformacije �ivih sistema posredstvom

umre�ene interakcije koju èesto nazivamo uèenjem. Naime, koja god da je na�a aktivnost,

svesna ili nesvesna, uvek ãe na�e skladno i harmonièno pona�anje biti posledica ne

»orlovskog vida«, orijentisanog na usavr�avanje rezolucije direktnog oèitavanja

informativnog pejza�a u kome opstajemo, veã tanane osetljivosti i predanog oslu�kivanja

kojima usklaðujemo izvedene signale i njihove povratne efekte193. Svaka aktivnost i

izvoðenje bilo kog zadatka putem neobraãanja pa�nje na povratne efekte preja�njih

sekvenci dejstava date izvedbe, povlaèi za sobom neodgovorno pona�anje sa nizom

nesagledanih posledica, a i po pravilu manje efikasnog ishoda. Fudbaler koji izvodi finte bez primanja njihovog efekta na igraèa koga poku�ava da predribla ãe, tako, uvek biti

manje uspe�an u odnosu na igraèa koji je u stanju da brzo i precizno organizuje svoje pokrete u skladu sa njihovim preja�njim efektima na svoju sredinu, odnosno protivnièkog

igraèa. Izvodeãi neko fizièko dejstvo nad onim �to ono do�ivljava kao svoju sredinu koja

se ne pokreãe u skladu sa njegovim voljnim odlukama, dete neophodno sagledava odgovor dejstva sredine na svoj perceptivni svet, i na taj naèin obogaãuje mre�e uzroènih

cirkularnosti na relaciji dejstvo ↔ iskustvo (�to, izmeðu ostalog, ukazuje i na èinjenicu

da uèenje nije pasivno prihvatanje informacija sredine i modifikovanje sebe, veã obostrano, ko-evolutivno, aktivno i uzajamno osmi�ljavanje i uèenje na relaciji biãe � sredina). �to je ono u stanju da nauèi da osetljivije registruje suptilne promene kojima

okolina odgovara na njegova dejstva, to ãe kapacitet uèenja ili inteligencija deteta biti

okarakterisani kao izrazitiji. Savr�eno inkorporiranje novih saznajnih elemenata u veã

postojeãe harmoniène, nelinearne organizacije - kao �to su, na primer, na�a biosfera ili

konzistentne tautologije razmi�ljanja - karakteri�e se konstruktivnim prihvatanjem (putem

kvalitativnih modifikacija koje vode u ovom smeru), a ne sistematskom eliminacijom (i slepim sleðenjem linearnih programa pona�anja) novo-oformljavanih entiteta, nekompatibilnih sa naèinom �ivotnog i/ili saznajnog funkcionisanja osnovnog sistema.

Meðutim, u kolikoj meri se savremena nauèna, tehnolo�ka i op�te saznajna dejstva

karakteri�u osetljivim primanjem odgovora prirodne sredine na njihova dejstva na

prirodnu sredinu, i uspe�no�ãu inkorporisanja novih saznajnih elemenata u sve bogatije i

harmoniènije konstrukcije? S obzirom na savremenu dru�tvenu dominaciju te�nji ka

krutom pozivanju na fiksna pravila rezonovanja, odbacivanju, netolerantnosti i sveznajuãe nametljivim ekspresijama naspram te�nji ka prihvatanju, traganju, �irenju

spektra istra�ivaèkih povoda, fleksibilnom modifikovanju saznajnih temelja i spremnosti

na su�tinske promene u svakoj interakciji, te na moguãnost da bi neupuãenom

vanzemaljcu, posmatrajuãi na�u planetu iz dovoljno bliskih kosmièkih prostranstava,

izgledalo oèigledno da je stvaranje otpada jedna od fundamentalnih delatnosti

savremenih, urbanih �ivih biãa, tehnolo�ka i saznajna dejstva dana�njice se nikako ne bi

mogla smatrati harmonièno inkorporiranim u organizaciju Prirode kakvu poznajemo. Uop�te, sagledav�i sa jednog nivoa naèin funkcionisanja ljudskog uma koji kroz

nesagledivo kompleksne mre�e povratno spregnutih veza, imajuãi pristup samo

sopstvenom iskustvu, proraèunava, kao �to ãemo videti, unutra�nje, a ne spolja�nje

signale (koji se detektuju samo kao perturbacije telesne receptorske mre�e), te sa

slo�enijeg nivoa biosfere sagledav�i povratno spregnute cikluse kru�enja materije i

energije, postaje nam jasno da se i sve ljudskom kreativno�ãu o�ivljene i osmi�ljene

84

organizacije moraju, u svrhu harmoniènog spoja sa svojom sredinom i podr�avanja

nesputanog napretka, bazirati ne na linearnom rastu i nesagledavanju efekata sopstvenih postupaka na sredinu, veã upravo na povratnim spregama koje bi predstavljale znak pa�ljivosti, posveãenosti, bri�nosti, imanentan u sagledavanju jedne ovakve organizacije.

Stoga mo�emo zakljuèiti da se i svrsishodno pona�anje koje se karakteri�e svojom

izrazitom linearno�ãu, s obzirom na postavljanje ciljeva kao svrha i zanemarivanje mno�tva esencijalnih povratnih informacija koje primamo na putu kretanja ka njima,

mora zameniti deèije nevinim odnosom igranja (kao istra�ivanja), te budnom,

neplanirajuãom i nepredviðajuãom osetljivo�ãu na suptilne promene na�eg sveta, u svrhu

buðenja istinske harmonije uma, ljudske vrste i Prirode. Prirodna organizacija je prepuna paradoksa ukoliko se sagledava sa linearnog

stanovi�ta. �to èovek vi�e ima i �to vi�e stièe, to veãim materijalnim postignuãima i te�i.

�to su urbanizacija, gustina naseljenosti i nivo prisutnosti ve�taèkih sredstava

komunikacije veãi, to su veãe otuðenosti i te�koãe sa kojom se uspostavlja svakodnevna

meðuljudska komunikacija. �to je �ivotnost aktivnija, to ãe je vi�e i biti. Naime, s

obzirom da je uèenje osnovna crta nelinearne �ivotnosti, sa redovnim ve�banjem,

organizam ãe nauèiti da je povoljno skladi�titi veãe kolièine energije, te se, stoga,

umerenim treniranjem dugoroèno posti�e oseãaj snage. S druge strane, neaktivno

�ivljenje uèi organizam da mu za opstanak nisu potrebne neke veãe kolièine trenutno

dostupne energije, te on postepeno ispada iz forme za obavljanje intenzivnijih aktivnosti. Dok bi se u linearnom svetu kretanja entiteta ka stanjima termodinamièke ravnote�e

oèekivalo da situacija bude upravo suprotna, te da se sa tro�enjem snage posredstvom

ve�banja i smanjuje vitalnost, u svetu nelinearnosti nam je jasno da se �ivotnost èuva

ispoljavanjem �ivotnosti, a ne njenim pretvaranjem u dragoceni muzejski eksponat. Sa

prihvatanjem nelinearnosti prirodnih putanja postala bi jasna primena homeopatije kao medicinske tehnike, kao i odgovor na pitanje za�to anti-depresanti izazivaju jo� gore

depresije. Nelinearna dinamika na kojoj poèivaju disipativne �ivotne strukture

omoguãava, takoðe, i spontan nastanak �ivota bez neophodnog uvoðenja

visokoenergetskih pra�njenja ili kreacionistièkog porekla, kao i spontani dalji tok

evolucije ka sve senzibilnijim i savr�enijim �ivotnim putanjama, te su stoga »putevi

�ivota u Kosmosu bulevari, a ne uvrnuti sporedni prolazi«217, kao �to smatra Stjuart

Kaufman. Dok bismo u svetu linearnosti mogli da pomislimo da je na�e pona�anje li�eno

slobodno voljnih odluka, te da na�a razmi�ljanja i iskustva predstavljaju deterministièki

sled na�e istorije, u svetu nelinearnosti ne samo da se temelji na�e egzistencije odra�avaju

na na� do�ivljaj sveta, veã i mi, uvek kroz trenutak sada�njosti, stvaramo na�u istoriju

(»buduãnost i pro�lost su naèini postojanja u sada�njosti«270, kako ka�e Umberto

Maturana), slièno kao �to ne èine na�u svesnost samo na�a seãanja, veã i ono �to jesmo

èini na�a seãanja. Dok sa pretpostavkom sveta linearnosti mo�emo steãi sliku u okviru

koje kontinualni razvoj inteligencije rezultuje u zatvaranju struktura mi�ljenja u sve kruãe

deterministièke sheme, takozvani princip »kapetana Krka«188 koji se odnosi na

rezonovanja �ivotnosti èija inteligencija uvek ponièe na supstratu saoseãajnosti, bri�nosti

prema na�em svetu, pokazuje nam da »intelekt pokreãe intuicija, a intuiciju usmerava

intelekt«, olièavajuãi èinjenicu da nam intelekt, poput svetionika na obali mora, svemirskog broda ili stabla razgranatih opcija otvara perspektive, poglede na horizonte intuicije, na zvezdane susrete u kojima se krije potencijal dalje nadgradnje intelekta i evolutivnog razvoja. Raselov paradoks predstavlja nerazre�ivu zagonetku samo u

85

zami�ljenom svetu hijerarhijskih, linearnih i jednosmernih uzroènih vozova, dok nam

sagledavanjem na�eg sveta u kontekstu veèitih uzroènih uzajamnosti i autopoietiène

�ivotnosti (u okviru koje svaki deo stvara sve ostale delove celine) postaje jasno da su pru�anje nas ka èitavom svetu sa svakom na�om i najmanjom mi�lju ili delom, te

uzajamna izgradnja biãa jedna drugih u bo�anstvenim obrisima (kao �to nam ukazuje Tai-ãi-tu dijagram), put usreãujuãe �ivotnosti. Svi �ivotni procesi su poput samo-pojaèavajuãeg toèka koji sa na�im natananijim mislima i �eljama stalno vrtimo, slobodno

birajuãi bilo stvaranje cvetne pra�ine u vazduhu i veènih, spiritualnih tragova u pesku

njegovim obrtanjem, ili nesreãu i zavist, na �ta jasno ukazuju Isusove reèi da »pazite,

dakle, kako slu�ate; daãe se, naime, onom koji ima, a ko nema � od njega ãe se uzeti i

ono �to misli da ima« (Luka 8:18), a slièno ovome, i �ejkspirova Julija ka�e da je njena

milostivost beskrajna, kao more, te da �to vi�e daje, to vi�e i ima. Iz prouèavanja

spiritualnih tradicija znamo da tek onda kada damo sve �to imamo, èitav svet ãe postati

na�. »Onaj koji najvi�e voli, najvi�e daje. Onaj koji mnogo zgrãe, mnogo gubi«, pisao je

LaoCe (Tao Te Ãing XLIV), slièno kao i da »sveti èovek ne prikuplja (za sebe): on �ivi

za druge ljude, a postaje sve bogatiji; on daje drugim ljudima a �ivi u sve veãem izobilju«

(Tao Te Ãing LXXXI). Ovakve stvari nam mogu izgledati paradoksalne samo usled na�e

naviknutosti na linearno razmi�ljanje, naspram znatno te�e vizuelizujuãih povratno

spregnutih efekata, imanentnih u biolo�kom svetu. Na kraju krajeva, s obzirom na

kvalitete sveta kao puteve, te na odslikavanje svih na�ih misli i te�nji na na� svet, na

Prirodu kakvom je vidimo, i prosvetljenje kako nas samih, tako i na�eg sveta predstavlja,

slièno kao i razvoj ljutnje, besa i nezadovoljstva, ciklièan, povratno spregnuti proces koji

pojaèava sam sebe �to vi�e u njega ula�emo na�e voljne napore. Prosvetljenjem na�ih

misli i svet ãe postajati prosvetljeniji, a i na�e misli, te tako i sam svet, pa na�e misli itd. Danas je, dakle, usled linearizacije prirodnih sistema uz, naravno, kvalitativno i

vrednosno redukujuãe poistoveãivanje opisa prirodnih sistema sa njima samima, gotovo

op�te prisutan stav da na�a dejstva, osim u retkim, i naravno, nasumièno predodreðenim

sluèajevima, ne ostavljaju nikakvo smisleno dejstvo na svet oko nas, implicirajuãi izmeðu

ostalog i drastiènu neosetljivost na povratne efekte na�ih dejstava. Meðutim, dok nas

naviknutost na linearno zami�ljanje poretka sveta navikava na do�ivljavanje kartezijanske

podvojenosti uma od Prirode sa sve podrazumevajuãom egzistencijom uma kao

lokalizovanog entiteta koji poput krajnje domine u neuronskom nizu pru�a podsticaj vozu

nervnih putanja, nelinearna ureðenost �ivotnosti nam ukazuje da lokalizovanost uma nije

nu�an preduslov egzistencije na�ih misli kao inicijatora pona�anja, te da su sveprisutnost

i decentralizovanost uma u skladu sa holistièkim uzroènim karakterom �ivotnih sistema.

Podsetimo se da svaki nelinearni model prirodnih sistema predstavlja ne�to slièno

redukcionistièko-holistièkom (ili je skladnije reãi mehanistièko-holistièkom) pristupu, s

obzirom da je njegova formalna egzistencija uslovljena postavljanjem elementarnih sistemskih komponenti, èije postojanje duboko holistièka shvatanja, bazirana bilo na

do�ivljavanju sveta kao nerazluèivog Jednog ili na uoèavanju kvantnih nelokalnosti,

hologramske ureðenosti, kao i vakuumskih, ni potencijalno predvidljivih nastajanja i

dezintegracija èestica, negiraju. Premda ovi elementarni entiteti opstaju, tako, samo u

okviru relacija koje grade osnove svih daljih definicija, njihova egzistencija se ipak implicitno postulira. Iz ovakve redukcionistièko-holistièke sistemske perspektive je, osim

oèigledne potencijalne egzistencije efekata voljno proizvedenih dejstava na koliko god udaljenim delovima globalnog sistema, izvedena i poznata metafora Umberta Maturane o

86

�ivim biãima ne kao analozima termostata, veã kao kormilarima podmornica. Naime, za

razliku od termostata koji predstavlja trivijalni nelinearni mehanizam, orijentisan samo na svoje regulacione sposobnosti (kojima te�i eliminisanju detektovanih razlika

temperature), tako da ne mo�e detektovati svoje efekte na temperaturu okoline, veã samo

dejstvo temperature okoline na sebe, �iva biãa se razumno mogu uporediti sa

upravljaèima podmornica, koji ne znaju za grebene, vodu, mora i sl., veã poseduju samo

sopstvene slike sveta izvedene iz komandi za kojima sede. »Ja samo pritiskam dirke, ali

Bog stvara muziku«, obja�njavao je Johan Sebastijan Bah virtuoznost sopstvenog

muziciranja. Tako, ljudska biãa, premda su u stanju da spoznaju skrivene efekte svojih

dejstava - koji mogu biti i ne toliko oèigledni kao posledice nekakve znakovne

komunikacije, veã i veoma suptilni kao, na primer, nekakva misao - na na�u zajednièku

prirodnu sredinu zahvaljujuãi povratno spregnutim efektima kojima Priroda odgovara na

na�a dejstva, formiraju sopstvene slike o svetu na bazi svojih nelinearnih neuronskih

mre�a, ali bez moguãnosti otkrivanja strukture i organizacije sveta iz perspektive koja ne

pripada potencijalnom domenu za na�e biolo�ke (i kvantne321,322) strukture prihvatljivih

informacija. Drugim reèima, po�to svaki kvalitet predstavlja put izmeðu nas i Prirode, po

crticu sveta koja se stvara u dodiru izmeðu biãa i Prirode, poput nevidljivih iskrica

ushiãenja koje nastaju u tananom dodiru dlanova dva zaljubljena biãa, tako je i èitav na�

svet ne samo obojen subjektivnom svetlo�ãu, veã i delimièno iscrtan u skladu sa na�im

najdubljim, spiritualnim te�njama. Svaka spoznaja ontolo�ke prirode, koja bi iz

perspektive kormilara podmornice podrazumevala svest o moru (kako ga, na primer, mi sedeãi na obali vidimo i do�ivljavamo) ili bilo kakvu drugu predstavu »stvarnog« sveta,

predstavljala bi svakako metafizièki stav (osim ako uzmemo u obzir spoznaju na nivou

kvantnih dimenzija249) koji bi iz savremene biolo�ke (klasièno-fizièke) taèke gledi�ta bio

nedokaziv, te stoga i odbaèen kao nerelevantan. Ovakva razmi�ljanja ãemo produbiti tokom razmatranja na�eg sledeãeg principa, koji je jedan od kljuènih principa ove knjige,

odnoseãi se direktno na konstruktivistièko polje istra�ivanja: Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija »Sve reèeno rekao je posmatraè«, jedna je od kljuènih polaznih pretpostavki

autopoietièke teorije, koja se mo�e uop�titi i na svaki vid nauènog zakljuèivanja. Po�to su

nauka, kao i filosofija i sva druga nama poznata formulisana znanja, izumi ljudske vrste, tada je nauka neodvojiva od ovih, nama, po svemu sudeãi, jedinih poznatih misaono-reflektivnih biãa. U tom sluèaju se i nauka nalazi u paradoksalnoj situaciji u te�nji ka

ispunjavanju ideala objektivnosti (odnosno, eliminacije posmatraèa iz opisa Prirode) uz

obavezno ukljuèivanje subjektivnog rasuðivanja. Metafore kao misaono-memorijske asocijacije, vi�esmislenosti izraza i subjektivne pretpostavke implicitno sadr�ane u

vokalno-telesnim ekspresijama predstavljaju neke od karakteristika svakodnevne komunikacije, kroz koje se sagledava èinjenica da prijemno biãe mora biti ono koje

pridaje smisao primljenoj informaciji, èime se i znaèenje pojma informacije od aktuelne

kompjuterske konotacije vraãa njenom izvornom znaèenju koje potièe od »in-formare«97,

�to podrazumeva ne�to �to se formira unutra, u okviru neèega. Jedinstvena fizièka

struktura svakog biãa defini�e rezultate njegove percepcije pri odreðenom dejstvu

sredine, te i naèin, kao i zakljuèke rasuðivanja, odnosno refleksije nad uporednim re-prezentovanim (»umemorisanim«) rezultatima percepcije kojima se formira znanje o

87

znanju. Po�to svaka posebna fizièka struktura saznajnog biãa u sprezi sa jedinstvenim i

neponovljivim dejstvom sredine pru�a jedinstvene i nikako uop�tive perspektive i

sagledane kvalitete sveta (i sebe kroz svet), tada je svaki trenutak postojanja svakog biãa

pro�et jedinstvenim saznanjima kroz proces samog �ivljenja. Potrebe i saznanja svakog

biãa su stoga jedinstveni, te je jasno da objektivna znanja ne mogu opstajati, �to izmeðu

ostalog, otvara vrata jednoj bla�enoj vrsti tolerancije i divljenja raznovrsnosti saznajnih perspektiva sveta koji jesmo. Ljudska biãa su tako osuðena na nemoguãnost preno�enja

sopstvenih zakljuèaka kao postignutih ciljeva razmi�ljanja, te iskljuèivo na ukazivanje i

uoèavanje puteva. »Ne mo�emo dati put drugim ljudskim biãima, veã samo ukazati na

njega«180, pisao je Herman Hese, i ovakvo metaforièno shvatanje, kao �to ãemo videti,

otvara vrata ne uzaludnoj dobronamernosti na�eg delanja, veã znatno tolerantnijim i

harmonijom pro�etim meðuljudskim odnosima koji potenciraju slobodu i autonomnost �ivih biãa, u odnosu na ideju o moguãnosti objektivne interpretacije ljudskih izra�aja,

koja implicira manipulativno do�ivljavanje ljudskih biãa kao pasivnih prijemnika

izlo�enih informacija. U dana�njem dru�tvu, gotovo svako na�e razmi�ljanje predstavlja posledicu

refleksija nad na�im subjektivnim konstruktima sveta, bilo da su ona inicirana jezièkom i

gestikulirajuãom komunikacijom ili predstavljaju plodove samostalnog rezonovanja.

Meðutim, da bismo napravili bilo kakvu teoriju saznanja putem koje bismo bili u stanju da uka�emo na puteve odgovora na neka od kljuènih pitanja Kosmosa, neophodno je

vratiti se na sam poèetak, na trenutak kada beba po prvi put napravi razlikovanje, na prve

misaono-reflektivne putanje iz kojih ãe se i razviti i prvi krug u èiju unutra�njost sme�ta

»sebe«, a èijoj spolja�njosti pripisuje znaèaj »sredine«, »sveta«, »Kosmosa«, »tuðeg«.

Konstruktivistièka èinjenica da beba sama pravi razliku izmeðu sebe i okoline indukuje

shvatanje da se ovakvo razdvajanje de�ava na podlozi posmatraèevog iskustvenog polja,

ali ne i subjekta - posmatraèa i objektivnog sveta koji on te�i da spozna. I beba i njen svet

sastavljeni su od istog, subjektivnog iskustva, te s obzirom da elementi opa�ajnog polja predstavljaju jedine dovoljne procese za sagledavanje konstrukcije sveta (i sebe), konstruisanje sopstvenog perceptivnog sveta kao �to stabilnijeg referentnog sistema u

kome beba koordinira sopstvenim kretanjem, ne mora se sagledati kao posledica postojanja objektivnog sveta niti pravljenja ontolo�kih razlika.

Konstruktivistièke teorije saznanja149,142 nas podseãaju da svaka beba uspostavlja

koordinativnu stabilnost putem uoèavanja konstantnosti i ponavljanja u svetu percepcije,

te na taj naèin ona i stvara svoj svet, �to kasnije, posredstvom jezièke komunikacije i mno�tva ponavljajuãih aktivnosti, zaboravlja, poèinjuãi da misli da objekti poseduju

konstantne osobine, iako je zapravo obrnuto: objekti predstavljaju prividne perceptivne konstantnosti na�eg iskustva, koje su poput samih èulnih signala koji iniciraju svest o njihovom prisustvu, subjektivni, neponovljivi i jedinstveni. »To jednostavno nije sluèaj

da dete prvo opazi objekat, pa tek onda postavi sebe u odnos sa njim. Te�nja ka

uspostavljanju relacije (odnosa) dolazi prva.....Uroðeno Ti se ostvaruje u �ivotnoj relaciji sa onim sa èime se sretne«

54, pisao je Martin Buber pokazujuãi na put, na pru�anje ruku,

na dodir i susret kao na uroðene esencije �ivotnosti i stvaranja. Kada smo do�li na ovaj svet, on nam je izgledao kao stalno promenljiva reka.

Poznato je da dovoljno mala deca, tokom takozvane faze animizma, misle kako se sve primetno pokretne stvari oko njih pomeraju pod njihovom voljom. Meðutim, postepeno

smo poèeli da opa�amo da svet na�e percepcije sadr�i i neke tokom odreðenih

88

vremenskih intervala relativno postojane i nepromenljive elemente. Kada god bismo bili u stanju da opazimo neki prividno konstantan element percepcije, on bi nam privukao pa�nju i mo�da bismo ga privremeno zapamtili. Ovakve prividne konstantnosti i

umemorisani koncepti koje su one bile u stanju da izazovu, poèeli su vremenom da

predstavljaju va�ne misaono fiksirane pojave koje bi nam pru�ale moguãnost

koordinacije pokreta putem èulima izvedenih povratnih sprega u odnosu na njih.

Vremenom se takoðe razvija i moã imaginacije, specifièna osobina ljudskih biãa koja

nam pru�a moã apstraktnog, inteligentnog zakljuèivanja putem refleksija nad na�im

èulnim opa�ajima i njihovog poreðenja bilo sa potencijalno re-prezentujuãim

(»umemorisanim«) konceptima ili sa novim, trenutnim opa�ajima. Posredstvom razvoja na�e moãi imaginacije, nas kao misaono-reflektivnih, konceptualnih biãa, razvija se

stepen objektivizacije sveta, èime se sa jedne strane stièe navika poistoveãivanja

percepiranih osobina, prividno zajednièkih takozvanim objektima, sa »kvalitetima«, dok

je, s druge strane, sliènostima izmeðu pojedinih perceptivnih konstantnosti pridodan, u

sprezi sa uèenjem jezika (imenovanja), i koncept identiènosti. Izjednaèavanjem razlièitih

trenutnih iskustava u njihovom neponovljivom toku nastaju perceptivne konstantnosti koje, s obzirom da pripadaju i perceptivnim svetovima okolnih biãa, dobijaju naziv

»objekti«, dok se izjednaèavanjem ovih prividnih konstantnosti formiraju predstave o

kvalitetima. Meðutim, s obzirom da su kvaliteti na�i misaoni i emotivni pokloni svetu koji ne percepiramo as-it-is, veã ko-kreiramo, oni se, umesto da predstavljaju osobine objekata, pre mogu smatrati njihovim atributima. Rutinskim izvoðenjima ovakvog ko-kreirajuãeg poklanjanja atributa, postepeno smo izgubili iz vida da oni predstavljaju samo prividne perceptivne konstantnosti, te jedinstvene i neponovljive harmonije puta na�eg

spiritualnog napretka. Bitno je primetiti da se u svesnom uoblièavanju objekata krije i

suprotan smer adaptacije od uobièajenog, darvinovskog. Naime, dok se pod darvinovskom adaptacijom podrazumeva modifikovanje strukture organizma od strane sredine u svrhu uklapanja organizma u ogranièenja sredine, u svetu saznanja,

percepcijom se defini�u trajni kvaliteti sveta u svrhu njihovog uklapanja u konceptualne strukture organizma. Jedan od osnovnih, sada veã uoèljivih zakljuèaka ovakvog

konstruktivistièkog stava sa implikacijama subjektivistièke tolerancije mi�ljenja koju

ãemo kasnije izlo�iti, jeste taj da koordinacija bebe ne predstavlja posledicu razumevanja istinitosti ureðenja objektivnog sveta, veã samo posledicu povoljnosti izbora odreðenih

shema akcija i konceptualnih operacija. Kako bi uspostavila stabilnost orijentacije i kretanja u sopstvenom svetu, beba uèi

kako da odr�ava izvesne prividne perceptivne konstantnosti koje joj omoguãavaju

povoljan odnos sa sredinom, u �to je moguãe veãoj meri stabilnim i potencijalno

kontroli�uãim. Uporedo sa razvojem sposobnosti odr�avanja i prepoznavanja

perceptivnih konstantnosti, razvija se i svest o podeli na�eg perceptivnog sveta na

njegove voljno pokretljive delove i ostatak sveta, èiji se interfejs posredstvom razvoja sve

suptilnije sposobnosti koordinacije pokreta, vremenom obogaãuje. Meðutim, ukoliko se

izvesne perceptivne konstantnosti potvrðuju u nebrojeno mnogo navrata, tada biãe

praktièno zaboravlja da je ono napravilo konstantnosti svog sveta, te da objekti ne

predstavljaju ni�ta drugo do prividne perceptivne konstantnosti na�eg iskustva, na�eg

posmatranja, koje, posredstvom podseãajuãeg odno�enja na druge perceptivne konstantnosti iniciraju nastanak i razvoj misaono-reflektivnog razmi�ljanja. Svaki objekat

je u svakom trenutku neponovljiv i jedinstven, premda iz rutinskog fiksiranja kvaliteta u

89

�ivotnom procesu razvoja koordinacije pokreta i pona�anja prirodno proizilazi (izvoðenjem u suprotnom smeru) zavaravajuãe gledi�te na osnovu koga perceptivne

konstantnosti ne predstavljaju odraz personalnih kognitivnih aktivnosti, veã su imanentne

u samom objektu, predmetu na�eg posmatranja. Povr�nim prepoznavanjima i èesto

sledujuãim formalnim imenovanjima èinimo aproksimativne short-cut-ove (»objekte«) na

svetu na�e percepcije, koji nam olak�avaju i ubrzavaju koordinisanje na�eg pona�anja,

dok nas, s druge strane, èine naviknutim na èudesa jedinstvenosti i neponovljivosti sveta, koja se kriju na svakom njegovom koraku. Ovakvom eksternalizacijom objekata se, tako, formira ideja o egzistenciji zajednièkog referentnog sistema koji je postojan nezavisno od

nas, te i klasièno-nauèna, objektivistièka predstava sveta koja ukljuèuje ideju o postojanju

ogranièenog broja kvaliteta (jer se osobine konstantnosti perceptivnog sveta � »objekata«, izjednaèuju, slièno kao �to se i razlièita iskustva izjednaèuju da bi se

formirale perceptivne konstantnosti) uz prihvatanje moguãnosti identiènog preno�enja

objektivnih saznanja o na�em svetu. Time se zaboravlja da na� um u beskrajnom toku

direktnog iskustva stvara konstantnosti, i prihvata se shvatanje o kvalitetima i objektima sveta kao jednostavno (i èesto nasumièno, bez ikakvog smisla) datim, a uporedo sa pogre�nim prebacivanjem smisla »objekata« na�eg sveta iz procesa njihovog iscrtavanja

u »objektivno« njih same, odigrava se i svest o su�avanju i lokalizovanju na�eg uma, te u

sve veãoj meri mislimo da smo svesni odreðenih situacija, premda zapravo èitav na� svet

jeste na�a svesnost. Svaka osobina koju unapred pridamo svetu na�e percepcije, to i

postaje, te tako, na primer, na prvi pogled na jednu �koljku, mi automatski kreiramo

njenu èvrstinu i niz drugih osobina za koje smo nauèili da ih u tipiènim sluèajevima

�koljke olièavaju. Svakodnevne odluke koje praktièno refleksno obavljamo, zasnivaju se,

takoðe, na odlukama koje smo mnogo puta pre doneli, usled èega ih je, izmeðu ostalog,

sve te�e i te�e promeniti, i uneti u njih neponovljivu saznajnu �ivotnost. Pronicanje u

tajne podsvesnog uma i svesnost o realizaciji svih na�ih suptilnih misli i �elja odavno je

poznata u drevnim religijama, ali smo, u svetu u kome dominira nauèno-objektivistièka

misao, gotovo potpuno zaboravili na nju. Usled zanemarivanja mistièkog preslikavanja

na�ih najdubljih te�nji i vrednosti na sliku na�eg sveta i s obzirom da objektivistièka slika

o svetu nasumiène igre atoma neizostavno razvija i svest o zombiranom,

uslovljavajuãem, robotizovanom kretanju i besmislu samog postojanja, jasno je za�to su u

savremenom dru�tvu gotovo op�te prisutni »gubitci« identiteta i oseãanja beznaèajnosti,

beznaða i disharmonizovanosti ljudske egzistencije. Danas kao da tako èesto

zaboravljamo da se �elje uvek ispunjavaju, da je èudesni put koji povezuju um i Prirodu poput »èarobne krede« kroz koju svaka putanja uma nalazi svoje odra�eno ostvarenje u

svetu, te da »svet je slikarsko platno na�oj ma�ti«, kako je smatrao Henri Dejvid Toro.

»Du�a postaje ono �to po�eli«172, drevna je egipãanska ideja, Buda je propovedao da »�ta

mislimo, to i postajemo«, sveti Marko Podvi�nik je, podseãajuãi nas na rezultate na�e

percepcije kao na odraze dodira Prirode i jezgra volje njenih biãa, mislio da »Bog je

udesio da nevoljno odgovara voljnom«204, a indijska filosofija nas uèi da je u srcu

svakoga od nas prisutno drvo �elja171 zahvaljujuãi kome se sve na�e misli o nama i svetu

kontinualno otelotvoravaju, i da je potrebno samo pronaãi taj unutra�nji jezik, jezik srca i

svetlosti koji razume ovo drvo. I svest o kvalitetima kao putevima ko-kreacije izmeðu

Prirode i nas kao bo�anskih biãa, ogledala Prirode, u skladu je sa indijskom prièom o

uvek budnom drvetu �elja. Za razliku od savremenih interpretacija neurofiziolo�ke slike

èoveka, u konstruktivistièkom razmatranju subjektivnosti i objektivnosti sveta se krije

90

implicitno ukazivanje na kreativnu moã na�ih misli, na na�e misli koje kroz svoje

najdublje vrednosti i te�nje iscrtavaju kosmièke puteve. Moderne video-igre u okviru kojih elektromagnetni misaoni talasi diriguju virtuelnim dogaðajima na ekranu,

predstavljaju samo grubu metaforu stvarnog poretka u okviru koga na�e misli zaista

imaju slièna dejstva na kreiranje sveta na�e percepcije, premda u harmoniènom spletu sa

putem kosmièke celine koja nam pru�a i egzistenciju putanja koje povezuju ljubljena

biãa, te koja èine ogledalo kosmièke Ljubavi � najdubljeg pokretaèa svake kreacije. Zajedno sa formiranjem svesti o objektima kao nosiocima permanentnih kvaliteta,

formira se svest i o objektivnom, proto-prostoru u kome objekti opstaju kada nisu prisutni u na�em perceptivnom polju, odakle je jasno da prostor predstavlja ne a priori, ontolo�ku

kategoriju, veã koncept izveden iz ljudskog iskustva. Faza ponavljanja koja karakteri�e

svaki deèiji razvoj, i spoznaja da deca obièno pogledom prate putanju objekta u kretanju

kada on u trenutku postane zaklonjen, te ponovo izaðe na videlo, odslikavaju nam

misaono oèuvanje identiteta pojedinaènih objekata tokom intervala u okviru koga su ovi

objekti van vidika. Na istom primeru se mo�e sagledati i neophodno konstruisanje

vremenskog kontinuuma koji povezuje trenutna iskustva sa iskustvima pro�losti, a �to

èini osnovu proto-vremena - svesti o vremenu, izvedenoj iz iskustva. Povlaèenje putanja i

pravljenje novih razlika, stalno obogaãivanje na�eg podsvesnog misaonog platna sa

konceptima kao putanjama èije prepoznavanje inicira svest o prisutnosti izvesnih

konstantnosti u na�em perceptivnom ili imaginativnom polju, predstavlja dalje puteve

razvijanja organizacije razmi�ljanja, a sa njom i obogaãivanja samog �ivota i celokupnog

sveta. Uporedo sa razvijanjem sposobnosti re-prezentovanja objekata èak i onda kada

oni nisu prisutni u perceptivnom polju, postepeno se razvija moã misaonih refleksija, koja

se zatim èitavog �ivota unapreðuje posredstvom uèenja, vizuelizacija, priseãanja i

interpretacija. Misaone refleksije èine jednu od najveãih misterija savremenih kognitivnih

nauka, prvenstveno jer ukljuèuju zadivljujuãu sposobnost posmatranja usmerenosti

sopstvenih misaonih operacija (bez svesti o samim operacijama), iz koje se, izmeðu

ostalog i razvila neprirodna svest o posmatraèu kao odvojenom vantelesnom entitetu (a

samo posmatraè je u stanju da povuèe granicu izmeðu organizma i njegove sredine), o

razdvajanju subjekta i ostatka sveta, kao i samo-svest, a sa njom i ne samo sve oprezne crte pona�anja na koje nas ona navodi, veã i nespretnosti koje u na�e spontane prirodne

pokrete unosi njihovo preterano misaono-reflektivno planiranje. Misaone refleksije, plodovi biblijskog drveta znanja, ljudskim biãima omoguãavaju formiranje onoga �to

zovemo (lingvistièkim) znanjem, razmi�ljanje i formulisanje dru�tveno trajnih ideja.

Sposobnost misaonog reflektovanja je adekvatna doglednoj moãi sagledavanja

sopstvenog postojanja i funkcionisanja, i pru�a nam osnovnu crtu na�eg biãa, koja nas,

izmeðu ostalog, razlikuje i od ma�ina, a to je sposobnost do�ivljavanja Puta, samog

postojanja i traganja kao potpunog smisla �ivljenja. U poreðenju sa ovim, ma�ine su uvek

predodreðene da ispunjavaju neku svrhu, te je stoga zavaravajuãe poistoveãivanje

mehanizma inteligencije �ivih biãa sa funkcionisanjem kompjutera analogno pogre�nom

brisanju puteva i uvoðenju ciljeva kao esencijalnih elemenata ljudskog postojanja.

Ukoliko sagledamo planetarni evolutivni napredak �ivog sveta, mo�emo i primetiti

kretanje ka sve bogatijim misaonim refleksijama u saznanjima pojedinaca, �to analogno

odgovara i otvaranju sve �irih moguãnosti do�ivljavanja smisla postojanja kroz samo

postojanje. Evolutivni napredak koji u ovim okvirima pripada polju evolucije svesti mo�e

91

se zamisliti kao kretanje ka misaonim svetovima beskrajno ispunjenim meditativnim refleksijama iz kojih isijava bo�anska svetlost. Kada je Bog, u skladu sa biblijskom

legendom, napravio svet, on je pogledao i uvideo da je on dobar (»pogleda Bog sve �to je

stvorio, i gle, dobro be�e veoma« (Mojsije I 1:31)), �to odslikava proces refleksije bez

koga se ne mo�e formirati svest o na�im postupcima, znanje o znanju, a �to zapravo

odslikava klicu bo�anske svesti u nama kao misaono-reflektivnim biãima359. Prepu�tenost

Putu i predanost svakom trenutku postojanja tako ne iskljuèuje pragmatièno kori�ãenje

plodova misaonih refleksija, premda je najbitnije da, kao �to smo veã napomenuli, one

predstavljaju nepomuãene, sa »teritorijom« nepome�ane orijentire, kori�ãene i

razraðivane u svrhu njihovog dobronamernog poklanjanja drugim biãima. U okviru autopoietièke teorije se smatra da misaone refleksije i svest o

sopstvenim pokretima i operacijama razmi�ljanja nastaju uporedo sa razvojem interakcije biãa sa sredinom u vidu interpersonalne (lingvistièke) koordinacije koordinacije

pona�anja, te se stoga mo�e reãi da samo-svest nastaje iskljuèivo kroz ples, igru

meðusobne koordinacije na�ih pokreta. Kada majka izgovarajuãi »nos« i dodirne detetov nos, posredstvom pridavanja pa�nje ovom opa�aju tokom jedne dugotrajne, rekurzivne

koordinacije pona�anja, u svetu deteta nos se pretvara u svojevrstan objekat, vodeãi ka

postepenom razvoju telesne samo-svesti, do�ivljavanju ega kao referentnog objekta, te imaginacije moguãih posledica izbora na�ih dejstava. Svetlo u kome ljudska biãa vide

sebe se tako mo�e smatrati »sada�njo�ãu istorije neotenièke ekspanzije na�eg voljenog

detinjstva...odnosa uzajamne pa�nje u igri«, dok se samo-svest mo�e videti kao »poklon

biologije ljubavi«267, koji nam poma�e da prevaziðemo mnoge opasnosti sa kojima se

mo�emo susresti, kao �to smatra Umberto Maturana. Ovakvim do�ivljavanjem jezika ne

kao reprezentacionog sistema komunikacije objektivnog, od biãa u komunikaciji

nezavisnog sveta, veã kao biolo�kog fenomena, i misterije na�e samo-svesti, misaonih refleksija i ega prestaju da predstavljaju intrinsiène kosmièke dualnosti, veã odraze èistog

monizma, neprekinutog jedinstva uma i Prirode. Direktni èulni opa�aji i rezultati misaono-reflektivnih operacija uma predstavljaju

dva izvora ideja, koji u svojoj slo�enoj interakciji èine ljudska biãa posebnim u odnosu na

ostale �ive vrste. U harmonizovanju ovih dveju neraskidivo umre�enih neuronskih

harmonija procesa krije se tajna uravnote�avanja intuitivnog i razumskog do�ivljaja

Prirode, �ivotne spontanosti i inteligentnog rasuðivanja, meditacije i imaginacije,

praktiènog i teorijskog znanja, unutra�nje centriranosti i radoznale pru�enosti svetu. Put

èiste mudrosti, poznat u budistièkoj tradiciji kao prajñâ, otvara se onda kada na�e

unutra�nje oko vidi simultano kako »unutra«, tako i »spolja«361. Misaono-reflektivne

aktivnosti, pru�ajuãi nam potencijalnu svest o nama kao posmatraèu sopstvenih

aktivnosti, istovremeno konstrui�u i sliku o na�em unutra�njem Ja, na slièan naèin kao �to

se konstrui�e slika o svetu oko nas. �to su na�e implicitne te�nje ka odnosu prema drugim

biãima plemenitije, to ovo Ja postaje veãe (tj. manje), svetlije, èistije, dok se izborom Ja

kao izolovanog entiteta takmièarske nastrojenosti naru�ava njegova prava Priroda koja je

usled kvaliteta kao puteva uvek obostrana � mo�e se oèitavati u slici na�eg sveta, a na�a

bri�nost prema svetu ãe se oèitavati na svesti o na�em Ja koje sledeãi spiritualni put

postaje èitav veliki svet, holistièka jednina. Meðutim, pravljenje razlika sa formiranjem

misaono-reflektivne svesti posmatraèa koji posmatra sopstvene misaone procese i

eventualno rekonstrui�e preða�nje iskustvene tokove, neraskidivo je povezano sa

razdvajanjem subjekta od ostatka sveta, odakle je jasno da u holistièkoj, meditativnoj

92

svesnosti u kojoj se gube razlike izmeðu subjekta i objekata, i gde sve postaje Jedno,

nema ni reflektivnih misli, veã je sve utopljeno u trenutak sada�njosti i veènost na èijem

moru se talasi na�eg stalno promenljivog sveta prelivaju. Kada se u deèiji svet uvede jezik kao mapa Prirode i sredstvo komunikacije, te

kada misaone refleksije kao odrazi prepoznavanja putanja i podseãanja poènu da èine

osnovne, razmi�ljajuãe puteve izbora kretanja i formiranja �ivotnih shvatanja, dete polako

postaje svesno sebe kao jednog entiteta izmeðu mno�tva ostalih u Kosmosu koji je ono

samo konstruisalo, ali koga posredstvom zaboravljanja ovih puteva konstrukcije do�ivljava kao spolja�njeg u odnosu na sebe. Ovakvo razdvajanje »sebe« od ostatka sveta

uslovljava razvoj samo-svesnog do�ivljavanja sveta i pona�anja (sa svim nespretnostima i

nepotpunim u�ivanjima u rezultatima percepcije koje ono donosi), te èesto i

samouobra�avanja, samouzdizanja, sebiènosti i egocentriènosti, èime na�e veèno i

nepromenljivo Biãe tone u tajnu koja se kasnije rasvetljava pronala�enjem »sebe« u

svemu, i svega u »sebi«, ponovnim povezivanjem (religare) naizgled razbijenih delova (mozaika koji koncepcija nadovezivanja misli u ovom poglavlju poku�ava da odslika,

mozaika èija celovitost poèinje da se nazire tek sa poèetkom pozivanja na putanje

zajedni�tva, bri�nosti i Ljubavi) u holistièku, prosvetljenu celinu. Ono �to se ovom

prilikom najèe�ãe zaboravlja jeste èinjenica da svi rezultati percepcije, svi plodovi posmatranja, objekti i kvaliteti, onakvi kakvima ih vidimo, nisu eksterno uzrokovani efekti registrovani od strane pasivnih prijemnih biãa, veã rezultati konstruktivnih

aktivnosti koje subjekat izvodi nad interno prisutnim »materijalom«; sve �to vidimo, a �to

bi se u klasiènom nauènom, sholastièkom filosofskom, ili naivnom realistièkom pristupu

svakodnevnog rezonovanja okarakterisalo kao da pripada jednoj objektivnoj, za svakoga identiènoj stvarnosti, tako da zapravo predstavlja uzrok na�ih slika sveta, predstavlja

potpuno obrnutu stvar � rezultat na�ih procesa percepcije, �to znaèi da sve ono �to se

smatra reprezentacijama predstavlja zapravo re-kreacije ili rekonstrukcije. Drugim reèima, premda se ne mo�e negirati egzistencija kontinuuma kao ontolo�kog supstrata iz

koga ponièemo ne samo mi sami kao saznajna biãa, veã i fizièke inicijacije procesa

percepcije, u sprezi sa autonomno�ãu i samo-organizacijom �ivih biãa kvaliteti se ne

mogu smatrati kako potpuno nezavisnim od nas, tako ni potpuno na�om idealistièkom

kreacijom, �to, kao �to smo veã zakljuèili, predstavlja shvatanje koje èini put ka

ujedinjenju eksternog realizma koji obuhvata predstave zajednièkih iskustava, i

epistemolo�kog idealizma koji obuhvata odgovornost �ivih biãa pri svojoj konstrukciji sveta. Stoga i ka�emo da je svaki kvalitet put koji spaja um i Prirodu. Meðutim,

povlaèenjem granica (koje karakteri�e ne samo svaki intelektualni razvoj, veã i svaki

trenutak �ivljenja), od prvog razlikovanja sebe kao tela oivièenog voljno pokretljivom povr�inom i formiranja shvatanja o na�oj sredini kao o objektivnom, za svakoga u na�oj

okolini istom svetu, uz inkorporiranje cilja, svrsishodnih poriva u na�e pona�anje, i sam

prividno objektivni svet biva podeljen na korisne stvari i stvari koje predstavljaju svojevrsne prepreke, �to u doglednom opsegu i razvoju bogatije, uop�tavajuãe

perspektive nosi klicu i formiranja ideja o dobru i zlu. Naspram tome, monistièki um

ispunjen verom, poverenjem, prihvatanjem i predano�ãu, predstavlja sliku Puta i trenutnog, meditativnog do�ivljaja naspram cilja i svrhe, te se iz ovakve perspektive

èitava Priroda sagledava kao harmonièna, smislena, evolutivna organizacija na�eg duha.

Ne postoji ni�ta �to bi se sa bilo koje pojedinaène perspektive moglo okarakterisati kao apsolutno dobro ili lo�e, slièno kao �to se ni karakter pome�anog dobrog i lo�eg ne mo�e

93

pridati pona�anju bilo kog sistema sa apstraktnije, �to globalnije perspektive, veã svaki

prirodni dogaðaj u religioznim, monistièkim okvirima, osloboðenim antropocentriène

svrsishodnosti, poseduje dobar put, put ispunjen nepresu�nom, bo�anskom smisleno�ãu,

put iz koga se potencijalno beskonaèno bogati zakljuèci i znanja mogu izvesti, put koji

vodi u sredi�te sveta, kao �to je mislio Blez Paskal. Iz ovakve perspektive nerazre�ivo isprepletene realne egzistencije i subjektivnosti

idealizma, nai�li bismo na te�koãu pri poku�aju pru�anja odgovora na pitanje: �ta su za

nas stvari ili objekti? Pod objektima u idealistièko-konstruktivistièkim okvirima mo�emo smatrati sve entitete sa kojima mo�emo stupiti u odnos, dok u ontolo�ko-realistièkim

okvirima pod stvarima mo�emo podrazumevati sve ono �to ostavlja bilo kakve efekte, pri

èemu je èinjenica da sve �to postoji ostavlja nekakve (beskrajne i nesagledive) efekte na svet oko sebe, a time i na svaki njegov deo. U kvantnom svetu se entiteti mogu najlak�e

zamisliti i formalno predstaviti takvima da pru�aju ruke ka svojoj okolini. I sve �to

postoji poseduje imanentne kvalitete definisane iskljuèivo kroz odreðene relacije »sebe« i

ostatka sveta. Pod stvarno�ãu, tako, mo�emo podrazumevati sve ono �to poseduje efekte

na Prirodu. Meðutim, po�to »efekti« predstavljaju samo ljudske slike sagledavanja

prirodnih procesa, te se stoga ne mogu pripisati samom posmatranom procesu, veã odgovoru saznajnog biãa na njega, tada svaki posmatrani proces nema jednu singularnu,

veã vi�estruku stvarnost koja, takoðe, u zavisnosti od potencijalno razlièitih taèaka

gledi�ta, mo�e biti potencijalno i beskonaèno �irokog spektra. Ali, i ne samo ono �to

vidimo podrazumevamo stvarima, veã i ono �to je skriveno od na�e percepcije, premda

smo u stanju da zamislimo objekte koji bi postojali samo u ontolo�kom smislu reèi, ali ne

i objekte koji bi bili nezavisni od na�ih perceptivnih moãi. Samo karakteristike koje smo posredstvom slo�enih procesa ureðivanja sveta personalnog iskustva nekada pridali

objektima, mo�emo to i sada uèiniti. Postojanje objekata kao u odreðene smisaone celine

objedinjenih skupova kvaliteta, je, stoga, nezamislivo bez procesa interpretacije od strane saznajnih biãa. Kvaliteti, kao i objekti, su, kao �to smo veã napomenuli, putevi izmeðu

Prirode i saznajnih biãa na kojima oni opstaju. Sa otkriãem strukture sveta na nivou kvantnih entiteta postalo je jasno da se

objekti ne mogu podrazumevati kao nosioci fundamentalnih svojstava Kosmosa, jer subatomski entiteti ne mogu postojati nezavisno od svojih suseda, te je, stoga, postulirana egzistencija meðupovezane i nelokalne procesne prirode vakuuma, poznate kao kvantno

more39,40, u osnovi materije, te i svih objekata. Meðutim, i ne samo usled ovakve

ontolo�ke strukture materije mo�emo prihvatiti da »objekti nisu objekti, veã indikacije

procesa« (kao �to je fon Ferster sugerisao), veã i usled aktivne uloge saznajnog biãa u

procesu formiranja svesti o objektu kao neèemu �to poseduje trajne kvalitete, èak i pored

u vremenu neponovljive strukture i kvaliteta datog »objekta«. Objekti su imaginativni

entiteti koji uèestvuju u moru meðupovezanih interakcija iz kojih izvire njihova prividna

stabilnost, te stoga i odgovor na ontolo�ko pitanje: »�ta su objekti?«, nu�no mora biti

povezan sa procesom saznanja, sa odgovorom na jezgrovito epistemolo�ko pitanje:

»Kako saznajemo?«. Naime, misaoni procesi koji formiraju sliku o stabilnosti objekata

(»ajgenformi«) se mogu predstaviti kao rekurzivni procesi u okviru kojih se odreðena

pravila i operacije vi�estruko primenjuju (»ajgenpona�anje«)213. Matematièki algoritmi

koji pri razlièitim unosnim podacima vi�estrukim iteracijama te�e do identiènih izlaznih vrednosti, predstavljaju formalne analoge ovakvih biolo�kih, saznajnih putanja fiksiranja

kvaliteta sveta. Na osnovu jedne matematièke teoreme, svaka rekurzija poseduje fiksnu

94

taèku, a Luis Kaufman nas poziva213 da zamislimo proces iterativnog te�enja ka

odreðenoj vrednosti u formi sukcesivnog uokviravanja (kontekstualizovanja) rezultata

svakog prethodnog koraka, i uoèimo da nakon beskonaènog uokviravanja proces postaje

invarijantan u odnosu na jo� jedno uokviravanje, usled èega beskonaèno uokviravanje

mo�emo smatrati fiksnom taèkom rekurzije. Fiksna, nepromenljiva esencija beskrajnog

kru�nog toka se, tako, stapa sa samim procesom beskrajnog kru�enja. Naravno, ovo

beskonaèno uokviravanje se ne izvodi, veã se samo zami�lja, i upravo se posredstvom

ovakvog vi�estruko uokviravajuãeg zami�ljanja uèvr�ãavaju slike o objektima fiksiranih

svojstava. Na� um tako proraèunava linearni element rekurzivnog kretanja, koji je, poput

linearnog pomeraja tla pri cikliènim pokretima hodanja271, neophodan za svesno

nastajanje noviteta u konstruisanom svetu ravnote�e linearizacijom izvedenih

konstantnosti (periodiènosti) i neponovljivosti prirodnog toka. Iz ovakvog rezonovanja,

objekti se mogu do�iveti kao rezultati konstrukcije, ureðivanja i stabilizovanja slo�enog

sveta na�eg iskustva. Objekti kao objedinjene harmonije ko-kreirajuãe odlikovanih

kvaliteta, zapravo su putevi, dijalozi izmeðu slobodnog do�ivljavanja i konstrukcije sveta

od strane ljudskog uma i Prirode koja inicira ove procese, predstavljajuãi u su�tini

harmonije nikada ponovljivih putanja. U svakom sluèaju, »objekti« na�eg sveta mogu biti

definisani kao »simboli sposobnosti na�eg nervnog sistema da stvara stabilnosti,

proraèunava invarijantnosti«312 iz mora neponovljivog toka prirodnih procesa.

Ukoliko prihvatimo ideju o apsolutnoj subjektivnosti sveta, tada se postavlja pitanje da ukoliko bi svet bio tako autistièan i solipsistièki, kako to da postoje zajednièka

(deljena, ne posedovana) iskustva. Ako je ureðenost sveta zaista tako subjektivna, kako

onda postoje stvari koje svi zajedno vidimo? U okvirima autopoietièke teorije272 se na

mestu prevazila�enja solipsizma uvodi Ljubav kao kosmièka sila koja nam pokazuje kako

se dele iskustva, jer lepota se uvek krije u putanjama koje nas na formalno neobja�njiv

naèin povezuju u smisaonu celinu i èine putem Prirode. Upravo u tome je tajna celokupne

lepote postojanja. Tu je Ljubav, ona èini puteve koji povezuju svetove razlièitih biãa,

svetove koji bivaju kontinualno kreirani posredstvom najdubljih �elja i unutra�njih te�nji biãa, u skladu sa idejom da »univerzalni bo�anski èovek, spiritualno jedinstvo, kao svog

oca ima odgovarajuãa dejstva i znanje, dok je njegova majka veèna Ljubav, koju on samo

oseãa, ali ne dr�i u svojoj svesti kao stvarni neposredni objekat«178, kao �to je smatrao

Fridrih Hegel, pokazujuãi na tajanstveni Put ko-kreacije kvaliteta sveta, kao na bla�eni

dodir kojim se Priroda kao èista, bo�anska Ljubav pru�a prema svojim biãima. Meðutim,

po�to na svetu nismo sami, veã ga delimo sa raznovrsnim �ivim biãima i vrstama, tada i mi sami predstavljamo delove tuðih perceptivnih svetova. I mi tako ne samo �to

izgraðujemo slike o biãima koji nas okru�uju, veã i predstavljamo isti takav »sirovi«

materijal za konstruisanje do�ivljaja drugih biãa za druga biãa. Tako, kada bismo bili sami na svetu, verovatno bi nam se sve na�e �elje spontano ispunjavale, ali po�to ga

delimo sa drugim biãima, tada se globalne �elje svih biãa projektuju na put celine. Iz

ovakvih shvatanja je jasno za�to je va�no prvenstveno uoèavati lepotu u svetu oko nas i u drugim biãima, jer �to su dra�esniji i velièanstveniji ljudski likovi u na�im oèima, to ãe

oni to i postajati. Na�i do�ivljaji sveta i njegovih kvaliteta su zaista jedan put koji je

obasjan svetlo�ãu kada èeznemo za uoèavanjem lepote u njemu. Jer, tada ãemo je i videti. Autopoietiènost, osnovna crta �ivotnosti, defini�e se kao mre�a putanja (procesa)

stvaranja u okviru koje je funkcija svih komponenti sistema stvaranje ili transformisanje ostalih komponenti, èime �ivotna organizacija kontinualno stvara sebe411, pri tome i

95

spontano evoluirajuãi u stanja bogatije organizacije. Ovakvom ureðeno�ãu �ivotnosti se,

izmeðu ostalog, nagla�ava i va�nost negovanja ne kompetitivnosti i sebiène borbe za

opstanak, veã kooperacije i posveãenosti stvaranju lepote u na�em svetu, koja ãe se

odraziti i na nas same. Slièno tome, zahvaljujuãi analogijama �ivotnih putanja na svim

nivoima prirodne ureðenosti, i mi kreiramo na� svet, a sa njime i sve osobine ljudi oko

nas. Ako u biãima na�eg sveta vidimo isti, kreativni izvor sveta kao �to smo i mi sami,

tada je to znak velike tolerancije i poèetak puta svetog napretka. Verujuãi drugim

ljudima, mi zapravo verujemo sebi, diveãi se drugima, divimo se sebi. Povezanost sveta

nas mo�e nauèiti o lepoti davanja, ulep�avanja svetova drugih biãa, te tako i sam jezik,

kao i nauka (u ovako subjektivnim okvirima ogranièenog karaktera iz perspektive te�nji

ka potpunom spoznavanju i formalnom obja�njavanju svega �to postoji) postaju divne

dru�tvene konstrukcije, putevi koji povezuju nas i druga biãa i koji nam pru�aju

moguãnost da èinimo svet drugih biãa bogatijim, lep�im i radosnijim. Ideja o

komplementarnosti, a ne potvrðivanju iskustava razlièitih biãa ili razlièitih èula èini

osnovu svesnog ukidanja objektivistièkog pogleda na svet na raèun stvaranja fleksibilnih,

otvorenih, sveprihvatajuãih i bo�anski evolutivnih saznajno osmi�ljavajuãih okvira.

Eksplicitni uslov radikalno-konstruktivistièkog stanovi�ta jeste da se najveãi nivo

iskustvenog do�ivljaja stvarnosti posti�e kroz interakciju sa drugim saznajnim entitetima, odakle mo�emo sagledati i visoko-etièki implicitni karakter ovog temeljnog stava koji se

nalazi u osnovi svakog epistemolo�kog razvoja. Naspram svesti o beskrajnoj otvorenosti

horizonta evolucije biãa i sveta, koju implicira prihvatanje subjektivistièkog stanovi�ta

svakog znanja, i obrnuto, ideja o realnoj izvodljivosti apsolutne reprezentacije neponovljivih i nesagledivih prirodnih pojava, u sprezi sa analognom idejom o istovetnosti imena sa imenovanim produktima na�e percepcije, u savremenom dru�tvu

nalazi refleksiju u vidu »opravdanih« osuðivanja i mnogih drugih zavaravajuãih,

izolujuãih i znati�eljno ga�eãih razmi�ljanja. S obzirom da se mogu izvesti iz iskustvenog

toka, sve tipiène fundamentalne predstave ureðenosti Prirode - uzroènosti, svrhe, prostori,

atomi, vreme... - na kojima su sazdani mehanizmi nauènog, filosofskog i svakodnevnog

rezonovanja, antropocentriènog su karaktera, pri èemu neponovljivost i velièanstvenost

Prirode i njenih procesa nisu u stanju da obujme i u potpunosti izraze fiksno-simboliène

predstave, o èemu nam svedoèi i savremena intenzifikacija relevantnosti estetskih

kriterijuma11 u izvoðenju (trenutno neizvodljivo eksperimentalno verifikujuãih) fizièkih

teorija (kao �to je, na primer, teorija struna) kvantnih i sub-kvantnih domena. Reprezentacije znanja se, stoga, mogu najskladnije zami�ljati kao naèini prepoznavanja

lokalizovanih crta karakteristièno ljudskog naèina do�ivljavanja sveta. Svaka reè, neka to

bude »more«, svakoga od nas ãe asocirati na niz iskustvenih do�ivljaja kroz koje ãemo na

povr�ini nalaziti neke op�te osobine mora, ali i niz èesto podsvesnih do�ivljaja koji potièu

od potpunog konteksta u kome smo svaki put do�iveli pomenutu reè. Kvaliteti su

neodvojivi od celokupnog saznajnog konteksta njihovog otkrivanja. Iz ovakvog shvatanja potièe i jedna od najlep�ih definicija objekata kao »uspomena na pona�anje koje mu

(»objektu«) je dalo prividnu stabilnost u stalno promenljivom svetu«213. Svako odno�enje

na »objekte« na�eg sveta predstavlja, stoga, ne opise koji odra�avaju istinitost i realni

svet, veã subjektivno i metaforièno osmi�ljavanje mape na�eg sveta. »...Posmatraèi u

akciji primarno gledaju u sebe. Ono �to oni opisuju je njihov pogled (temeljni stav, p.a.)

na to kako svet njima izgleda«, smatrao je Hajnc fon Ferster312.

96

Usled individualnih psiholo�kih asocijacija koje prate pridavanje znaèenja

elementima na�eg sveta percepcije, zavisnih od jedinstvenog i neponovljivog,

celokupnog subjektivnog iskustva, kao i usled jedinstvenog vrednosnog direktno-perceptivnog iscrtavanja sveta iz perspektive svakog biãa u svakom trenutku njegove

egzistencije, »objektivnost« ne predstavlja posledicu jednakih zajednièkih znaèenja, veã

odraz aproksimativno zajednièkih putanja subjektivnih iskustava, subjektivnu emanenciju zajednièkog dogovora o formama znaèenja. S obzirom da svako prihvatanje »objektivnih

istina« podrazumeva, zapravo, prihvatanje jedne logièke mre�e rezonovanja, sistema

organizacije misaonih refleksija nad rezultatima na�eg (subjektivnog) perceptivnog iscrtavanja sveta, jasno je da je preduslov istinitosti nauènih, filosofskih i jezièkih

ekspresija postojan upravo kao dobronamerno i poverljivo prihvatanje putanja razmi�ljanja i pona�anja u domenu meðuljudske komunikacije. Stoga bi pojam objektivnosti mogao biti zamenjen znatno zgodnijim pojmom inter-subjektivnosti, koji poseduje ne ontolo�ki, veã èisto fenomenolo�ki karakter u okviru koga se i druga biãa

uvode kao samostalni stvaraoci svojih svetova, prevazilazeãi tako potencijalni solipsizam. Kantov praktièki imperativ se na ovom mestu, slièno kao i fon Fersterov

princip relativnosti, Nesov istinski mirotvorni princip ekolo�kog aktivizma (na osnovu

koga se, premda su ljudski postupci podlo�ni kritici � u svrhu dijalo�kog pronala�enja konstruktivnih opcija, sva �iva biãa moraju do�ivljavati kao odrazi nepojmljive prirodne

harmonije, izvori inherentne lepote, vrednosti i bezuslovnog po�tovanja) ili talmudska

izreka da »onaj koji spasi jedan �ivot, spasao je èitav svet«368 (Sanhedrin 4:5), mo�e

koristiti u svrhu prevazila�enja solipsizma, tako da se ljudska biãa ne tretiraju kao objekti

- sredstva zadovoljavanja na�ih te�nji, veã kao izvori bo�anske kreacije, �ivotni virovi

koji vode u centar sveta. Jedan od razloga za�to objektivizacija sveta predstavlja gotovo op�te prihvaãeno

stanovi�te do�ivljaja svaèijeg sveta, jeste ne samo pribli�na zajednièkost i lakoãa

uspostavljanja korelacija izmeðu iskustava razlièitih biãa (�to potièe od sliènosti na�ih

fizièkih i lingvistièkih struktura), veã i èinjenica da se posredstvom prihvatanja

egzistencije objektivnog sveta, sveta nezavisnog od nas, otvaraju vrata pandorine kutije, vrata moguãnosti uklanjanja odgovornosti za stanje na�eg sveta (te time i odricanja od

zavisnosti ovog stanja od na�ih najdubljih, implicitnih te�nji), kao i moguãnosti

otklanjanja nezadovoljstava na�eg do�ivljaja sveta prebacivanjem njihovih uzroka od nas

samih do spolja�njeg sveta, �to je i uzrok sveprisutnim te�njama pre svega ka

besplodnom menjanju sveta (jer se zajedno sa isterivanjem problema iz na�eg sveta,

nedosegljivo isteruje i njegovo istinsko re�enje) bez menjanja nas samih, ka »vaðenju

trna iz bratovljevog oka, a zanemarivanju grede u na�em« (Matej 7:3-5), ka zanemarivanju nikada prekinute povezanosti nas i na�eg sveta, te stoga i istinskog puta traganja za re�enjima problema na�eg sveta, koji vodi u srce nas samih, u najdublje tajne

na�eg rezonovanja i na�ih pogleda na svet. Dok ravnodu�nost prema na�em svetu i

postepeno buðenje neprijateljskog oseãaja prema njemu predstavljaju direktnu posledicu, odgovor na�e du�e na neprirodno oslobaðanje od odgovornosti za na� svet putem bilo

eksplicitnog ili implicitnog pozivanja na realnost, objektivnost i ontologiju, radosna svepovezanost, saoseãajnost i do�ivljavanje sveta kao zaista nas samih, predstavljaju odraz spiritualnog prihvatanja odgovornosti i pru�anja bo�anske pa�nje svim, i

najmanjim i najneuglednijim detaljima na�eg sveta koji su uvek plodovi ko-kreacije na relaciji na�ih najdubljih etièko-estetskih konstelacija i Prirode.

97

S druge strane, tolerancija je jedna od osnovnih posledica koje izranjaju iz shvatanja da je svako znanje subjektivno. Naime, po�to ne samo da se ne mogu

formulisati objektivna i fiksna pravila kao re�enja odreðenih socijalnih problema, veã

njihova ontolo�ka re�enja u konstruktivistièkim okvirima i ne postoje, tada tamo gde se

zavaravajuãe smatra da postoji samo jedno re�enje, postoji ih bezbroj147. Okamova

o�trica koja, podsetimo se, slu�i isecanju svih suvi�nih obja�njenja, sa ovakvim

shvatanjem se preobra�ava u bla�enu ruku radosnog prihvatanja, dok istra�ivaèke trke za

slavom i nagradama postojane u okvirima objektivistièkog pristupa razvoju nauène misli

(kao, na primer, u domenu potrage za sveobuhvatnom fizièkom teorijom ujedinjenja)415

bivaju pretvorene u svest o postojanju beskraja ispravnih puteva opisivanju Prirode, te o uvek novim, nesagledivim i neponovljivim putevima koji vode ka spiritualnom blagu iz svaèije perspektive. Svaka te�nja ka ubeðivanju drugih na ispravnost jednog jedinog

re�enja ili pristupa koji smo spoznali, sa ovim se shvatanjem preobra�ava u spontano

sleðenje Puta Prirode i slobodno divljenje raznovrsnosti puteva koji su u stanju da sami

po sebi, bez njihovog nu�nog nametanja (slièno pristupu porotnika Dejvisa iz komada »12 gnevnih ljudi«, kada se neosuðujuãom bri�no�ãu spasava svet), jednostavnim

otvaranjem perspektiva i stvaranjem pogodnih uslova za samostalne refleksije, razre�e

problem u smeru ostvarivanja prijateljstva i op�teg razumevanja. Kroz ovakvu svesnost

se èitavo bogatstvo raznovrsnosti na�eg sveta obgrljuje harmonijom jedinstva,

pretvarajuãi tako sukobe kultura i razmi�ljanja u bla�ene, evolutivne dodire. Naèin povlaèenja granica predstavlja jedinstvenu karakteristiku svakog �ivog

biãa, ali koja je uvek ponikla na interakcijama u domenu socijalne tradicije. Na ovaj naèin se takoðe prevladava solipsizam koji potencijalno poèiva u ideji o nemoguãnosti

formiranja objektivnog znanja nezavisnog od subjekta. Zahvaljujuãi uslovljavanju svakog

znanja neophodnom utopljeno�ãu biãa u socijalnu interakciju, stvarnost se ne mo�e

smatrati kako ni objektivnom, tako ni rezultatom potpuno individualne kreacije, veã u

skladu sa poentom kompletnih razmi�ljanja u ovoj knjizi, igrom dveju polova, u ovom

sluèaju pojedinaènih misaonih svetova u kojima se oèitava raznovrsnost Prirode, sa

zajednièkim putanjama u kojima figuri�e njeno jedinstvo. Takoðe, po�to slièno kao �to

pojedinaène reèenice poseduju svoj smisao samo u kontekstu dela kome pripadaju i

potpune svesti o svetu prijemnog biãa, i svako znanje, kao i samo na�e postojanje opstaje

samo u kontekstu relacija kojima se ono pru�a ka ostatku sveta, ka drugim biãima, �to

èini jo� jednu neizbe�nu implicitnu crtu svakog znanja, koja ga nikada ne èini samo

subjektivnim, veã i uslovljenim, kao i namenjenim socijalnoj tradiciji. Uloga jezika u eksternalizaciji objekata i do�ivljavanju sveta kroz prizmu

imenovanja i ogranièenog spektra kvaliteta, je enormna. U svrhu �to efikasnije

komunikacije i preno�enja saznanja, tj. ukazivanja na putanje (prilaze, metode) kojima se do sliènih iskustava mo�e dopreti, ljudska civilizacija je spontano prihvatila takve

imenujuãe short-cut-ove, kako ne bismo prilikom svih uzajamnih izra�aja utanaèavali

odraze neponovljivog i subjektivnog karaktera kvaliteta sveta u stalnom toku, poput jedne �ivotne reke. Slièno kao �to zavaravajuãa ideja o objektima konstantnih osobina potièe od

prividnih konstantnosti izvesnih elemenata percepcije, tako i objektivizacija i eksternalizacija »uop�tenih« konstantnosti na�eg sveta percepcije predstavlja zavaravajuãu sliku o svetu koja proizilazi iz dru�tvenih zahteva za �to preciznijom

komunikacijom u svrhu zajednièkog napretka. Tako, jezik predstavlja sredstvo dru�tvene

koordinacije i svojevrsnog simbiotièkog kuplovanja, karakteristiènog iskljuèivo za

98

ljudska biãa. Jezièka i, uop�te, sva formalna nauèna obja�njenja predstavljaju ne

mehanizme opa�enih konstantnosti (èije iscrtavanje predstavlja uvek subjektivan i samo

na� opis), veã mehanizme obja�njavanja opa�enih konstantnosti. Jezik, stoga, predstavlja svojevrstan vid dru�tvene konvencije - mape generalizovanih iskustava, u okviru koje njeni elementi ukazuju na naèine buðenja, dopiranja do izvesnih iskustvenih do�ivljaja,

karakteristiènih za ljudska biãa. Meðutim, jezik nije kod ili odraz eventualnog objektivistièkog karaktera ljudskih saznanja i misli, veã samo sredstvo pregovaranja ili

pravilo igre, koje u sluèaju svakodnevne komunikacije mo�e biti izrazito fleksibilno, dok

mo�e biti i veoma strogo i iskljuèivo kao u sluèajevima formalnih jezika nauke. Interesantno je primetiti da po�to se prilikom formiranja svesti o Ja, paralelno formira i

svest o objektima, o Tebi, odnosno da ruku uz ruku sa uroðenim naèinom razvijanja

koordinacije pona�anja kroz sliku o konstantnostima perceptivnog sveta »oko« nas ide i

paralelni vid konstantnog konstruktivnog poreðenja kojim se razvija Put koji spaja

subjekta i objekte, i kori�ãenje glagola predstavlja znatno prirodniji naèin verbalnog

opisivanja sveta u odnosu na pozivanje na imenovanja. U ovom kontekstu koji se dotièe

va�nosti negovanja odnosa nas prema svetu, mo�emo se podsetiti reèi Martina Bubera:

»Ako kultura prestane da bude centrirana u �ivotnim i stalno obnavljajuãim relacijskim

pojavama, tada ona oèvr�ãuje u to-svet (svet objekata, prim.a.).....tada se glatka uzroènost

koja pre nije imala moã uznemiravanja spiritualnih koncepcija Kosmosa, pridi�e dok ne

postane ugnjetaèka, gu�eãa sudbina (determinizam, prim.a.)«54, nemilosrdna, neizbe�na i

ravnodu�na sudbina koja, slièno kao u helenskim tragedijama, u vidu deterministièkih

fizièkih zakonitosti olièava mehanistièki poredak Prirode u savremenom nauènom

razmi�ljanju. Subjektivnost znanja i njegovih formalnih emanencija je posledica neponovljivosti prostorno-vremenskih perspektiva sagledavanja sveta. Od polo�aja

posmatraèa èesto zavisi i nivo uoèene stabilnosti u sistemu. Èesto se de�ava da dok

posmatraè koji je ukljuèen u neki, na primer, samo-organizujuãi sistem kao �to je �ivo

biãe, do�ivljava sistem kao stabilan, dok isti sistem spoljni posmatraè do�ivljava

nestabilnim, ili obrnuto. Nepredvidljivost ljudskog pona�anja se najèe�ãe za biãe - subjekta do�ivljava prirodnim, spontanim i stabilnim delovanjem, dok bi drugo biãe u

funkciji spoljnog posmatraèa u potrazi za izvesnim pravilima u skladu sa kojima se izvodi pona�anje posmatranog biãa najèe�ãe bilo zbunjeno uoèenom kompleksno�ãu,

dinamièno�ãu, nepredvidljivo�ãu i haotièno�ãu. S druge strane, niz misli i oseãanja koji

bi indukovao oseãaj unutra�nje uzburkanosti bi spoljni posmatraè èesto okarakterisao kao

znak mirnoãe, stabilnosti i statiènosti. Klasièna nauka je, naravno, zasnovana na

stabilnosti kao kvalitetu koji odreðuje spoljni posmatraè, �to je neodr�iv stav u kristalnoj

jasnoãi shvatanja da smo mi kao posmatraèi ne samo harmonije emergentnih kvaliteta na�e kompletne �ivotnosti, veã i sagledavamo svet ne kao kartezijanski izolovani um, veã

kao neraskidivi ko-kreacijski deo do�ivljavanog sveta. Svaki standard za merenje

stabilnosti ukljuèuje neizostavno ljudske, dakle subjektivne vidike, �to znaèi da sama, na

klasièno-nauèni naèin definisana stabilnost, ne mo�e biti stabilan, ne-subjektivan koncept. U èinjenici da su ljudska biãa u stanju da percepiraju ne direktne reprezentacije

dejstava sredine, veã samo samostalno definisane razlike, implicitno se krije i ideja o nemoguãnosti formiranja istinitosnih kriterijuma na bazi sopstvenih iskustava. Ukoliko

ruku iz tople vode prebacimo u mlaku, mlaku vodu ãemo do�iveti kao hladnu, ali ako iz

hladne vode ruku prebacimo u mlaku, onda ãe nam mlaka voda izgledati kao topla.

99

Odatle je jasno da »èovek nalazi u samom sebi meru svih stvorenih stvari«171, kao �to je

smatrao Protagora, �to je u apsolutnom skladu sa idejom o kvalitetima kao putevima

izmeðu �ivih biãa i Prirode. Metod kvantifikovanja se u nauènim okvirima koristi u svrhu prevazila�enja

eventualnih subjektivnih nesuglasica oko ishoda dogaðaja iz sveta percepcije razlièitih

biãa, i omoguãavanja precizne i efikasne komunikacije znanja. Ipak, ovakav prenos

nauènih saznanja razvija pogre�nu sliku o njihovoj objektivnoj prirodi, i pored toga �to

oèigledno predstavlja samo konvencionalnu aproksimaciju. U nauènim okvirima se

smatra da su matematièki zakoni pogodni za preciznu komunikaciju formalnog znanja, s

obzirom da se komunikaciona su�tina brojeva i kvantiteta mo�e usaglasiti tako da bude

nezavisna od taèke gledi�ta, èime se stvara osnova za operisanje brojevima nezavisno od

osobina brojaèa. Meðutim, ne samo da svako biãe konstrui�e sopstvene i uvek

jedinstvene koncepte brojeva, veã i kontekst pojava u svrhu èijeg obja�njavanja ili

opisivanja se oni koriste, uvek je subjektivan. Bitno je primetiti da baratanje brojevima i matematièkim operacijama predstavlja rekonstruisanje mape, koje mo�e biti nezavisno od

stanja same teritorije, jer, naime, kada sabiramo dva broja, mi ne zami�ljamo

kvantitativne koncepte za potrebe èijeg opisivanja su oni ponikli, veã praktièno

mehanièki izvodimo rezultat operacije. Stoga je jo� Platon smatrao da brojevi bez svojih

kvantifikujuãih jedinica nemaju nikakav fizièki smisao. Oni predstavljaju »sredstvo igre«

unapred formulisanih pravila. Sve takozvane a priori kategorije, ukljuèujuãi matematièke

ideje, uzroènost, prostor, vreme, elemente Euklidove geometrije i slièno, predstavljaju

samo ljudske izume ureðivanja iskustva, te se mogu, slièno kao �to je Dekart do�ao na

ideju o kartezijanskim koordinatama posmatrajuãi let muva u uglu plafona sobe149, izvesti

iz senzorno-motornih iskustava. Na slièan naèin se i vremenski interval nekog dogaðaja

mo�e proceniti samo putem poreðenja, i to ne sa stabilnim, objektivnim vremenom, veã

samo sa vremenom trajanja nekog drugog procesa, kao �to je, na primer, kretanje

kazaljke na satu. Meðutim, da nauène slike sveta kao izumi ljudske vrste ne predstavljaju

samo odraze biolo�ke organizacije individualnih biãa, veã pre svega socijalne kategorije,

mape èije je iscrtavanje pokrenuto meðusobnom bri�no�ãu izmeðu �ivih biãa, ispoljenom

kroz lingvistièku tradiciju (koja, podsetimo se, èini ljudska biãa kulturno uzvi�enim u

odnosu na druge planetarne vrste), odra�avaju kako reèi Anrija Poenkarea da

»geometrijski aksiomi nisu ni sintetièki sudovi a priori ni eksperimentalne èinjenice. One

su konvencije«392, tako i reèi Ervina �redingera koji se, pod utiskom kvantnog

indeterminizma Prirode, pita »otkuda nièe ra�ireno verovanje da je pona�anje molekula

odreðeno apsolutnom uzroèno�ãu, otkuda ubeðenje da je suprotno nezamislivo? Naprosto

iz navike, negovane hiljadama godina, da se misli kauzalno, usled èega ideja o

nedeterminisanim dogaðajima, o apsolutnoj, iskonskoj bezuzroènosti, izgleda potpuna

besmislica, logièki apsurd«392. Kroz ovakav do�ivljaj porekla nauène misli kao

kreativnih, idejnih putanja koje su u stanju da ulep�avaju na� svet, prestavlja temelje

njene dalje evolucije iz inertnog sleðenja programskog toka razmi�ljanja u na�om

slobodnom voljom okru�enu kreativnu potragu za holistièkim objedinjavanjem

egzistirajuãih slika sveta u nove ukazatelje koje predano pru�amo na�em svetu. Za razliku do kvantitativnih pristupa obja�njenjima stvarnosti u okviru kojih se podrazumeva da nije povoljno postojanje vi�e od jedne taèke gledi�ta opisivanja Prirode,

�to izaziva sukobe izmeðu razlièitih pretencioznih nauènih teorija koje obuhvataju

preklapajuãa polja stvarnosti, kvalitativni prilazi opisivanju sveta razvijaju implicitnu

100

tolerantnost, jer svet posmatran iz razlièitih perspektiva mora posedovati i razlièite

kvalitete koji se pokazuju povoljnim za konstruisanje razlièitih iskustava. Svest o

beskonaènom broju realnih iskustava i konstruisanih stvarnosti, kao i tolerantnost koju povlaèi ovo shvatanje neophodno je inkorporirati u svako buduãe logièko-metafizièko, te

kvantitativno-kvalitativno sagledavanje i opisivanje stvarnosti. Svako znanje iz ovakve perspektive gubi osnovu za potencijalnu pretencioznost, sveva�enje ideja i krutost pri

promeni stavova, mi�ljenja i modova razmi�ljanja, koji iznedruju potencijalne osude,

odbacivanja i sukobe, a dobija atribute skromnosti, izvora besprekidnog èuðenja,

uzdizanja tuðih mi�ljenja i pogleda na svet, fleksibilnosti promene mi�ljenja, tolerantnosti

i milostivog po�tovanja. Umesto kompetitivnosti i izvori�ta konflikata prevlaðuju

kolaboracija i zajednièka adaptacija u kojoj se oèitavaju individualna uèenja, kao i

globalna evolucija. Za razliku od klasièno nauènog, objektivistièkog poimanja sveta as-it-is, moderni

konstruktivistièki vidici, saglasni sa drevnim religijskim tradicijama, do�ivljavaju svet

ljudske civilizacije kao stvoren od strane bivstvujuãe inteligencije koja deluje na

temeljima socijalne tradicije56. Na osnovu ovakvog do�ivljavanja objekata kao plodova

aktivne, stabilizujuãe konstrukcije sveta od strane saznajnog subjekta, raða se i novi,

konstruktivistièki postulat na osnovu koga je »iskustvo uzrok, a svet posledica«, �to je

suprotnost od realistièkog postulata koji nam ka�e da je »svet uzrok, a iskustvo

posledica«. Naravno, sa epistemolo�ke taèke gledi�ta je konstruktivistièki princip odnosa

Prirode i iskustva realniji, premda bismo se sa ontolo�kog stanovi�ta vratili na

nerazdvojivost ovih dveju principa, na isprepletanu i nerazluèivu igru uma i Prirode koji

zapravo èine harmoniènu i nedeljivu celinu. Veã smo uvideli da kada god se susretnemo

sa jednosmernim uzroènim relacijama, znajmo da su one samo aproksimacije cikliènih

interakcija kroz koje se menjaju svi entiteti koji u njima uèestvuju. Po�to se kriterijum »povoljnosti«, ali ne obavezno i istinitosti, nalazi u osnovi

naèina svakog uèenja, tada je standardno konstruktivistièko shvatanje da nauèna, te i sva

druga znanja nisu neophodno adaptirana Prirodi, veã je svet kakvim ga vidimo i

poznajemo adaptiran na�im saznajnim te�njama. Ipak, ovakvo stanovi�te je jednostrano, i

istina bi se sasvim sigurno na�la negde u sredini, jer mi kao saznajna biãa nismo sami

sebe napravili, veã jedna znatno bogatija, holistièkija ureðenost èiji smo mi samo maleni

deo. »Od Gospoda su koraci èoveèji, a èovek kako ãe razumeti put njegov?« (Prièe

Solomonove 20:24), pita se car Solomon. Upravo nas prouèavanje tragalaèke uloge

èoveka u jednoj ovakvoj bogatoj organizaciji navodi na misao da je sve u stanju stalnog kretanja ka kompleksnijim stanjima ureðenosti, otvarajuãi nam tako put evolucije ka sve

sreãnijem i saznajno radosnijem, otvorenijem, osetljivijem i oseãajnijem svetu. Priroda

nam stoga ukazuje put koji moramo slediti, ali drugu stranu ove interakcije èine na�e

te�nje, na�a sloboda misli, jer se samo u harmoniènom plesu reda i slobode razvijaju

bogatija stanja ureðenosti. Stoga je odgovornost koju prihvatamo i stvaramo u ko-kreiranju na�ih svetova esencijalna karakteristika produhovljenog �ivljenja, kao �to nam

konstruktivistièke ideje sugeri�u, ali u harmoniji sa spontanim i predanim prihvatanjem

Puta Prirode. Sa prihvatanjem odgovornosti za na� svet (koje prirodno proizilazi iz

do�ivljavanja kvaliteta na�eg sveta kao puteva izmeðu uma i Prirode), shvatanja o

nu�nosti ispoljavanja implicitne etike u na�em odnosu sa Prirodom, kao i duha

zajedni�tva koji prevladava potencijalni konstruktivistièki solipsizam, raða se odnos

101

izmeðu subjekta i drugih biãa koji odi�e poverenjem, toplim sagledavanjem sveta iz razlièitih perspektiva, iz razlièitih oèiju. Meðutim, ovakav odnos se lako mo�e naru�iti sa

uvoðenjem objektivne i od saznajnog sveta subjekta nezavisne stvarnosti, kojima se

druga biãa »objektiviziraju«. Naspram voajerskog otuðenja ljudskih biãa od sopstvenih

svetova i njihovih opisa, koga podrazumeva inertna »objektivnost« u izra�avanju i

razumevanju sveta, kroz svest o izvodljivosti kori�ãenja samo nas samih kao referentnih

taèaka na�ih posmatranja i njegovih opisa (�to èini put ka buðenju implicitne etike u

govoru, kao �to je fon Ferster smatrao, dok se analogija ovakvog spiritualnog preme�tanja

polja referencije sa uslovljavajuãih, objektivistièkih starozavetnih, bilo »Bo�ijih« ili

»bezbo�nièkih« puteva, na samog subjekta, na stvaranje odgovarajuãeg sveta u dodiru

vere, najdubljih te�nji biãa i Prirode, mo�e pronaãi i u svojevremeno revolucionarnom

Isusovom uèenju, obele�enom reèima: »Ja sam Put« (Jovan 14:6)), raðaju se ne samo

zadivljujuãe skromni, primerni i nenametljivi izra�aji koji su zaista spontano u stanju da

promene svet, veã i svest o stapanju posmatraèa i posmatranog, o nama kao Jednima sa

na�im svetom i na�im mislima (vraãajuãi zajedno sa odgovorno�ãu za na� svet, i èudesnu,

isceliteljsku moã svetu na�ih misli), o svetu koji se stoga menja zajedno sa harmonijama

probuðenim na�im najtananijim izborima (»Postajemo svesni da svaka akcija � èak i

blago podizanje ramena � mo�e stvoriti novi univerzum koji nije postojao pre«312, kao �to

je govorio Hajnc fon Ferster), o svetu ne kao statiènom postojanju, veã kao dinamièkom

postajanju, otvarajuãi vrata slobodnim dijalozima kroz koje bi se spontano razvijala nova

holistièka saznanja nesluãenih bogatstava. U nauènim okvirima se, usled gotovo uobièajenog shvatanja da biãa percepiraju

ne�to �to je objektivno prisutno u svetu oko nas i èemu mi ne dajemo nikakav smisao kao

eventualna druga strana puta definisanja njihovih kvaliteta, smatra da je, na primer, ljudsko oko analogno video kameri, tako da aktivnost optièkog nerva predstavlja direktnu reprezentaciju svetlosnih putanja (talasa) na mre�njaèi. Meðutim, mnogi eksperimenti

demonstriraju da upravo ljudsko oko u sprezi sa nervnim sistemom defini�e ono �to se

mo�e percepirati i naèin na koji se to izvodi414. Teorije o pasivnom vidu se danas u sve

veãoj meri zamenjuju teorijama o proaktivnom vidu u okviru kojih dinamika èula za vid

igra kljuènu ulogu u obja�njenju sveta kakvim ga vidimo, �to nas polako vraãa u

ravnote�u objektivistièkog i pasivnog do�ivljavanja na�eg vida sa subjektivistièkim

antièko-grèkim verovanjima da oko baca svetlost na svet, te tako aktivno bira ono �to ãe

videti i u kakvom svetlu. Danas je poznato da na relativno velikim oblastima mre�njaèe

povezanim sa pojedinaènim vlaknom optièkog nerva, nije sam intenzitet, veã su lokalne

varijacije intenziteta te koje pobuðuju vlakno. Teorije koje povezivanjem boja kakve

vidimo (ili svakog drugog vida percepcije) sa talasnim du�inama svetlosti (ili bilo kojih

drugih kvantifikujuãih varijabli) poku�avaju da elimini�u efekat posmatraèa stoga nisu

adekvatne119 za pru�anje obja�njenja procesa opa�anja, te se i predviðanje percepcije ne

mo�e izvoditi u funkciji iskljuèivo eksternih parametara. Ne samo da je poznato da Krik i

Neèiz Indijanci ne prave terminolo�ke razlike izmeðu �ute i zelene boje, dok Tjunika i

Pueblo Indijanci na slièan naèin ne razlikuju plavu boju od zelene392, veã i osvetlimo li

palicu sa jedne strane belom, a sa druge strane crvenom svetlo�ãu, videãemo dve senke,

jednu crvenu, ali i jednu zelenu, iako se fotoni sa frekvencijama koje bi odgovarale zelenoj boji ne mogu detektovati. Slièan eksperiment mo�emo izvesti sa posmatranjem

na�e ruke u senci svetlosnih izvora sveãe i izlazeãeg Sunca u kom sluèaju ãemo mo�da

moãi da primetimo da ãe na�a ruka dobiti plavu nijansu. Prisustvo zelene boje u prvom, i

102

plave u drugom primeru, tako ne predstavljaju jednostavne, kvalitativno-jednosmerne korelacije izmeðu prisustva fotona odreðenih talasnih du�ina u na�oj sredini i na�e svesti

o njima, veã rezultat slo�enih putanja relativnih aktivnosti izmeðu neurona kojima se

omoguãava dvostrano uoblièavanje kvaliteta na relaciji uma i Prirode. Slika koju vidimo

je oèigledni rezultat internih procesa percepcije, a ne ne�to �to je za svakoga identièno i

od nas nezavisno. Nervni sistem ne poseduje klasiène kompjuterske unose i iznose, veã

dozvoljava strukturalne perturbacije u samoj neuronskoj mre�i, �to modifikuje njenu

aktivnost, pri èemu je sekvenca stanja sistema generisana relacijama neuronske aktivnosti

odreðene strukturom biãa. Pomeranje pa�nje sa detalja na detalj potencijalno

perceptibilnih elemenata predstavlja emanenciju subjektivnog interesa u kome se krije tajna metoda konstruisanja svaèijeg posebnog sveta. Percepcija se stoga mora prouèavati

iznutra sa ukljuèivanjem karakteristika posmatraèa, uz shvatanje da sam nervni sistem

predstavlja stvaraoca pojava, pre nego samo filter mapiranja objektivno postojeãe

stvarnosti. Fokus istra�ivanja percepcije bi, tako, trebalo da bude na interakcijama u

okviru samog saznajnog sistema, a ne na strukturalnim perturbacijama koje ne defini�u

dalju aktivnost u sistemu, veã samo iniciraju izvesne promene koje biãe samostalno

izvodi. Podsetimo se da osnovu uslovljavajuãeg prouèavanja pona�anja �ivih biãa - koje je sa degradirajuãim slikama ljudske Prirode, uz pru�anje doprinosa opravdavanju

zavaravajuãe ideje o izvodljivosti plemenite edukacije mehanizmima uslovljavanja

(nagraðivanja i ka�njavanja, koji umesto razumevanja za�to je bitno biti dobar, uglavnom

rezultuju u traumatizujuãim ekspresivnim degeneracijama �ivotnih i saznajnih

spontanosti, u redukovanju saznajne fleksibilnosti, dubine procesovanja novih informacija i lakoãe njihove integracije sa postojeãim znanjem, te u zamagljivanju

intrinsiène, istinski kreativne motivacije189, èineãi da uroðena, deèije nevina

heuristiènost, ravnote�a logièke razumnosti i slobodne, nesputane intuitivnosti i

istra�ivaèkog instinkta, biva zamenjena konformistièkim, indoktriniranim metodolo�kim

prilazima u na�em (u)poznavanju sveta190) izvedene iz poni�avajuãih

eksperimentisanjima sa pacovima, obele�ilo psihologiju 20. veka - èini insistiranje samo

na spolja�njim manifestacijama �ivotnih procesa (samo na onima koje mo�e registrovati

spoljni posmatraè, eksperimentator) organizma kao jedino nauèno-relevantnih, te na zavaravajuãem realistièkom poistoveãivanju podsticaja iz perspektiva spoljnog

posmatraèa i subjektivnog biãa. Poistoveãivanje spolja�njeg izgleda i pona�anja sa

unutra�njom lepotom �ivljenja iz perspektive subjekta je dovelo do niza pogre�nih

direktnih srazmernosti koje prevladavaju u op�tim savremenim psiholo�kim i sociolo�kim

shvatanjima, ukljuèujuèi direktnu srazmernost do�ivljavanja zadovoljstva sa spolja�njim

izgledom ne kroz sopstvene oèi, veã u oèima drugih, kao i ideje o leèenju bolesti potiskivanjem simptoma, a zanemarivanjem njenih istinskih uzroka koji uvek poèivaju na

mentalnom planu. Korespondencija izmeðu strukturalnih promena i dejstva sredine koje

ih je uzrokovalo, nije strukturalna, veã istorijska, te se. izmeðu ostalog, stoga ne mo�e

objasniti kao vrsta referentnih relacija izmeðu neuronske mre�e i spolja�njeg sveta. Iz ove

perspektive, odra�ene reèima Svami Vivekanande da »spolja�nji svet je jednostavno

sugestija, moguãnost, koja nas nagoni da prouèavamo, ali stvarni objekat na�eg

prouèavanja jeste um«402, ne mogu se identifikovati razlike izmeðu rezultata percepcije i

halucinacija, posmatranja sredine i unutra�njih vizija, kao ni izmeðu nauèenog i

instinktivnog (uroðenog) pona�anja, �to svakako postavlja odreðene nesigurnosti, a zajedno sa njima i odgovornosti, te i potencijalne osmi�ljenosti sveta koji ko-kreira na�a

103

percepcija. Fon Ferster je u tom smislu primetio da »ako stimuli�emo ãeliju èula za vid sa

kapljicom sirãeta, ona ãe kao odgovor dati svetlosni signal, a ako priu�timo jeziku mali

elektrièni impuls, mo�emo izazvati oseãaj kiselosti«373. Za definisanje razlika izmeðu

pomenutih karakteristika neophodno je pozvati se na socijalni karakter opisa rezultata opa�anja i izvesti poreðenja iskustva subjekta sa tuðim iskustvima. Iz ovakvog, nu�no

socijalnog karaktera na�eg ko-kreiranja kvaliteta sveta i pru�anja njegovih opisa se kao

komplementarnost osnovnog autopoietièkog principa sa poèetka ovog odeljka (principa)

razvija i fon Fersterov stav da »sve reèeno reèeno je posmatraèu«312 sa kojim se

potencijalni monolo�ki solipsizam konstruktivistièke teze prevodi u dijalog duha

zajedni�tva i saoseãanja, koji je jedini u stanju da prosvetli i spasi svet. Samo-organizacioni sistemi opstaju zahvaljujuãi ne samo svojoj termodinamièkoj

otvorenosti koja predstavlja samo jednu stranu novèiãa �ivotnosti, veã i zahvaljujuãi

svojoj operacionoj (uzroènoj) zatvorenosti. Naime, èudesna igra izmeðu ova dva principa

slobode i reda, otvorenosti na nasumiènosti dejstava sredine i stabilne organizacije predstavlja esencijalni Jin-Jang polaritet koji karakteri�e organizacije �ivotnosti. �iva

biãa moraju biti u neprekidnoj razmeni materije i energije sa sredinom, �to uslovljava

njihovo fizièko opstajanje, dok njihova operaciona zatvorenost predstavlja osnovu samo-organizacione aktivnosti, i odslikava moguãnost uspostavljanja beskrajnih cirkularnih

uzroènih veza u organizmu od koje god taèke krenuli. Na taj naèin se èak i »nasumièna«

dejstva sredine u okvirima ovakve organizacije prevode u ne-nasumiène informacije, �to

je èinjenica koja stoji u osnovi fizièkog opravdanja konstruktivistièkog stava.

Zahvaljujuãi ovakvoj rekurzivnoj organizaciji, èak i pojmovi percepcije i informacije u

svom standardnom, objektivistièkom znaèenju prepu�taju mesto shvatanju da sve ono �to

mislimo da je eksterno pripada internom svetu pojedinca, te da je svaka informacija u saznajnom svetu pojedinca zapravo interni sistemski konstrukt, kao i da je svaka referenca u odnosu na nekoga zapravo samo-referenca. »Inteligencija organizuje svet organizujuãi sebe«

187, èuveni je saznajni princip �ana Pja�ea, koji odra�ava èinjenicu da

je svako znanje zapravo subjektivni, uvek re-konstrui�uãi, a ne fiksni, samo-organizacioni saznajni proces koji ne predstavlja istinitu sliku stvarnosti, veã odra�ava

povoljnost organizacije sopstvenog iskustvenog sveta. »Unutra« i »spolja« u odnosu na

saznajnog subjekta predstavljaju samo njegove misaone, kroz socijalnu interakciju ko-kreirane konstrukcije, iako za nervni sistem ne postoje ni »spolja« ni »izvan«, veã »samo

odr�avanje korelacija koje se stalno menjaju«, odakle je, izmeðu ostalog, i oèigledno da

um ne predstavlja lokalizovani entitet, veã beskrajno prostiruãu mre�u dejstava75.

Uspe�nost primene bilo kog principa nam ne govori o njegovoj istinitosnoj reprezentaciji stvarnosti, veã samo o njemu kao povoljnom instrumentu organizacije iskustva. Dva

osnovna principa radikalnog konstruktivizma149 glase da »znanje se ne prima pasivno,

veã se aktivno izgraðuje od strane saznajnog subjekta«, te da »funkcija saznanja je

adaptivna i slu�i organizaciji iskustvenog sveta, a ne otkriãu ontolo�ke stvarnosti«. Stoga

se svako znanje zapravo konstrui�e, izumljuje, a ne pasivno otkriva. Znanje se, tako, ne

zami�lja kao adaptirano objektivnom svetu, veã je na� konstruisani svet adaptiran na�im

saznajnim potrebama ogranièenim na�om, evolucijom formiranom strukturom. Svet iz

perspektive ljudskih biãa uvek predstavlja èarobnu igru Prirode i smisla koji sa

sopstvenom odgovorno�ãu i izborom konstrui�emo. »Va� duh vam neãe biti dodeljen, veã

ãete ga vi birati...i �ivot koji izabere biãe njegova sudbina. Vrlina je slobodna, i koliko je

èovek po�tuje ili omalova�ava, toliko ãe je vi�e ili manje imati; odgovornost je sa

104

izbornikom«310, pisao je Platon, pokazujuãi na svaki trenutak na�e egzistencije kao na

neèujni i tihi korak koji temelji na�eg srca prave na putu na�eg spiritualnog rasta,

prepoznavanja na�e du�e u svakom deliãu sveta i praskozornog buðenja jedinstva uma i

Prirode. I sva nauèna otkriãa, tako, ne predstavljaju reprezentacije objektivnog i od nauènika nezavisnog sveta, veã istra�ivanje misli, emocija i temeljnih stavova, najdublje

su�tine ljudskih biãa, �to èini èudesnu refleksiju u okviru koje se primaran znaèaj daje

na�em iskustvu koje se ne mo�e jednostavno porediti sa »stvarnim« svetom u svrhu

odreðivanja kriterijuma istinitosti sa svim sukobima koje ovakva implicitna pretpostavka

donosi, veã ono (na�e iskustvo, na� um) predstavlja ravnopravnu stranu kreacije kvaliteta,

nauke, oseãanja i svega �to znamo da postoji. S obzirom da se svaka svest, ne samo kao posledica misaonih refleksija, veã i

direktnih rezultata percepcije, uoblièava u odreðene celine koje predstavljaju na�

iskustveni svet, tada se i samo posmatranje, a ne samo znanje, mo�e do�iveti kao razumevanje. Poznate reèi »Sve �to sam razumeo, dobro je« sada dobijaju svoj duboki

smisao, jer konstrukcija sveta neophodno obuhvata svaki na� kontakt sa njim, te se stoga i

ka�e da je �ivljenje = saznanje. »Jer, niko ne mo�e biti nedejstvujuãi, èak ni za trenutak. Svako deluje...posredstvom guna (najdubljih, implicitnih vrednosti, prim.a.) Prirode«

(Gita 3:5), uèio je Kri�na, pokazujuãi nam na svaki trenutak na�eg postojanja kao na

otelotvoravanje izbora spiritualne su�tine na�eg biãa u iscrtavanju slike sveta. Percepcija, saznanje, akcija i uèenje tako postaju nerazluèivi delovi celovitog �ivotnog odnosa biãa

sa svojom sredinom, i to tako da se odnose ne samo na unutra�nji svet biãa, veã na èitavo

more interakcija izmeðu biãa i Prirode, putanja koje se pru�aju u beskraj Kosmosa. I um

tako prestaje da predstavlja kartezijansku »stvar koja misli« (res cogitans), izolovanu od svoje sredine, veã postaje stvaralaèki proces, Put, harmonija putanja, muzika Kosmosa,

neodvojiva od svog sveta. Da se u nama samima krije tajna èitavog na�eg sveta putem esencija prihvatajuãih

i tolerantnih putanja koje nas povezuju, skladno ilustruje omiljeni149,153 dijalog Ernsta fon Glasersfelda, koji predstavlja odlomak iz èuvenog suðenja Jovanki Orleanki. »Glasovi

koje èuje� nisu Bo�ije poruke, veã dolaze iz tvoje ma�te«, reèe inkvizitor Jovanki

Orleanki, na �ta ona odgovori: »Naravno, tako Gospodnje poruke i dolaze do nas«. I

ÈuangCeove reèi opisuju slièno postojanje odgovora na sva kosmièka pitanja u nama

samima: »Moja definicija ve�tine (znanja) nema nikakve veze sa dobroèinstvom i

pravièno�ãu; ona samo znaèi biti ve�t u odnosu na svoju Vrlinu (Te), i to je sve. Moja

definicija ve�tine nema nikakve veze sa dobroèinstvom i pravièno�ãu; ona znaèi praãenje

istinite forme sopstvene uroðene prirode, to je sve. Kada govorim o dobrom sluhu, ne

mislim na slu�anje drugih; mislim jednostavno na slu�anje sebe. Kada govorim o dobrom

vidu, ne mislim na gledanje drugih; mislim jednostavno na gledanje sebe«70. Kao �to

majstorski bokser ili samuraj znaju da njihova borba nije borba protiv vrlina ili mana drugih biãa, veã susret sa sopstvenim vrednostima, smeranjima i te�njama, i spiritualnom

sve�ãu pro�eto biãe zna da se prava borba vodi na polju ne manipulativnog, nasilnog

menjanja sveta (bez promene pogleda na svet samog biãa), veã upoznavanja sopstvenih

najdubljih te�nji i njihovog usmeravanja ka Putu Prirode. I zaista, egzistencija nas samih

podrazumeva i postojanje na�eg subjektivnog uoblièavanja svih crta sveta, �to zauzvrat

èitavom na�em svetu pru�a odraz nas samih, na�ih vrednosti i unutra�njih te�nji. Sve �to

znamo da postoji, sve �to smo nekada videli ili èuli, i mi sami smo stvorili, te je stoga

oèigledno da pronicanje u tajne sveta, predstavlja zapravo pronicanje u tajne nas samih, i

105

obrnuto, jer sve �to postoji u na�em svetu i jesmo mi. »Ako nisam za sebe, ko ãe za mene

biti? Ako sam samo za sebe, �ta sam ja? Ako ne sada � kada?«337, 114, stara je talmudska

izreka koja nam »konstruktivistièkim« reènikom ka�e da »ako �elimo da ple�emo sa nekim, moramo i sami plesati«16, jer »prerekvizit bla�enog venèanja sa drugim je bla�eno

venèanje sa sobom«363. Zadivljenost na�im svetom preduslov je zadivljenosti èitavog

sveta. U tom duhu, Paulo Koeljo nas podseãa da »ratnik svetlosti ple�e sa svojim

drugovima, ali ne prenosi ni na koga odgovornost za svoje korake«229, jer spiritualni put,

put Ljubavi115 nisu ni manipulativni egocentrizam, ni slepo sleðenje normi pona�anja, veã

ravnote�a izmeðu prihvatanja odgovornosti za stanje èitavog sveta i potpune i spontane posveãenosti i predanosti biãima na�eg sveta i Putu Prirode; to je put pronala�enja

neèujnog, meditativnog jezika srca koji vodi ka jedinstvu na�eg biãa i Prirode, jedine

konfuèijevske niti, ali koja povezuje sve ostale. Shvatanje da je èitav svet kakvim ga vidimo i sva znaèenja koja mu intrinsièno ili

ekstrinsièno pripisujemo zapravo na�a konstrukcija, imalo bi veoma korisne posledice na

harmoniènost razmi�ljanja pojedinaca i njihove interakcije u socijalnom kontekstu. Kroz

razumevanje da su èitava Priroda i njena biãa na�e konstrukcije na bazi iskustva, neãemo

ih postavljati u fiksne kategorije i na taj naèin redukovati na�a oèekivanja od njih u vidu

oèekivanog ogranièenog broja opcija, veã ãemo se radovati iznenaðenjima u svakoj

promeni njihovog pona�anja i slika Prirode. Adekvatno shvatanje bi moglo biti prisutno i

na nivou nauènih teorija Prirode. Umesto poistoveãivanja modela sveta sa istinitom

slikom stvarnosti, na�e teorije i modele bi karakterisao samo kriterijum valjanosti, �to bi

uèinilo kreativne okvire nauène misli znatno fleksibilnijim prilikom odstupanja pona�anja

Prirode od predviðanja modela, �to je bio sluèaj sa svakom dosada�njom, a sasvim

verovatno ãe biti i sluèaj sa svakom buduãom nauènom teorijom, s obzirom da je u

beskrajnom traganju, uèenju i usavr�avanju, a ne u postavljanju krajnjih odgovora i

ograda radoznalosti i kreativnosti, prisutan put buðenja op�te blagodeti. U okvirima

edukacije, umesto insistiranja na robotizovanoj reprezentaciji (ne reinterpretaciji) izlo�enih formi i pravila, uz shvatanje o kreiranju sopstvenog, jedinstvenog znanja u svakome od nas, te o nemoguãnosti preno�enja objektivnog znanja, te�ilo bi se iniciranju

samostalnih reflektivnih razmi�ljanja i otkrivanja sveta (koji je zapravo sopstveni,

autonomni svet biãa u pitanju). U odnosima sa drugim ljudskim biãima, naspram

osuðivanja postojanih u okvirima pretpostavke o moguãnosti spoznaje realnih stavova,

poriva i te�nji iz kojih izranja pona�anje posmatranih biãa, postaviãe se svest o

eventualnom pridavanju karakteristika i crta liènosti kao takvim da one uvek

predstavljaju posledice na�eg sopstvenog iskustva, dakle slike nas samih iz date

perspektive. Uz ovakvo shvatanje je jasno da svako osuðivanje i karakterno

formalizovanje i imenovanje predstavlja »ogledanje majmuna u zrcalu«, i da je samo

neosuðujuãa i nepojednostavljajuãa zadivljenost nad nepoznanicom i beskrajnim

spiritualnim morem koje èine druga biãa stav koji bi, slièno kao i svaka jurodivska svest

o sopstvenom neznanju i nepretencioznosti, veã samo stalnom susretu sa beskrajnim okeanom bo�anske kreacije, bio u stanju da implicira mir i tolerantnost na individualnom

i dru�tvenu harmoniju na globalnom planu. »Èudni su putevi Gospodnji«, i oni to moraju

ostati � izvori èuðenja i zadivljenosti, a ne predmeti objektivistièkih rasprava i povodi

ispunjenja te�nji ka potpunim spoznajama i pru�anju finalnih i apsolutnih odgovora, koje

zanemarivanjem realne izvodljivosti samo uèenja primerom, ali ne i posredstvom sile, po

pravilu iniciraju sukobe i nesreãe. Slièno kao �to se u drevnoj prièi o ljudima koji

106

dodirujuãi po surlu, uho, nogu i trup slona u mraku, bez uviðanja »istinitosne«

komplementarnosti uvida svakog od njih ne mo�e izgraditi zajednièka slika o slonu, i

poverenje u relevantnost svaèijeg stava, uzimanje u obzir svakog pogleda na svet i radosna prijemèivost na razgranavanje raznovrsnosti globalnih putanja razmi�ljanja

prosvetljavaju put zajedni�tva i ispunjenog �ivljenja posveãenog èudesnoj igri

evolutivnog plesa jedinstva i raznovrsnosti. Kroz po�tovanje autonomije svakog biãa i

detalja Prirode, i pretvaranje te�nji ka manipulacijskom upravljanju u nevino divljenje,

svako biãe predstavljaãe povod radosnih susreta i beskrajan i neiscrpan izvor saznanja

koja se raðaju kroz njih, ispunjavajuãi spontano i sam svet velièanstvenim harmonijama. Ukoliko se sada vratimo na posmatranje zvezdanog neba sa Zemlje i izaberemo, na primer, sazve�ðe Kasiopeje oblika W u blizini polarne zvezde nasuprot Velikom

Medvedu, mo�emo se lako upitati: »Ali, gde je ustvari ovo sazve�ðe?«. »Pa, na nebu,

naravno«, glasio bi mo�da nehotièan odgovor148. Ali, podsetimo se da izgled odreðene

zvezdane konstelacije zavisi najpre od taèke posmatranja (o èemu je bilo reèi u odeljku o

beskrajnim kvalitetima), ali takoðe i od izvoðenja specifiènih perceptivnih operacija u

èinu posmatranja, operacija koje defini�e na� kompletan istorijat i na�e najdublje

vrednosti koje trenutno usmeravaju na�u pa�nju pri iscrtavanju razlika i putanja na�eg

sveta. S obzirom da je percepcija jedan vid aktivnog kreiranja na�eg, �to stabilnijeg sveta,

tada se proces posmatranja ovog sazve�ða i njegovog do�ivljavanja kao izvesne celine,

mo�e ovako predstaviti. Najpre, pomeraji na�e pa�nje stvaraju forme, oblike i obrise koje

primeãujemo. Ali, pa�nja u ovom kontekstu ne podrazumeva ne�to slièno reflektorskoj

svetlosti koja obasjava objektivno postojeãa tela, veã puls fokusiran na senzorske razlike,

jer smo, kao �to znamo, u stanju da opa�amo samo razlike. Bitno je primetiti da je

preusmeravanje pa�nje èisto misaona aktivnost i da za nju nije neophodno èulno

skeniranje, o èemu nam svedoèi takozvani koktel-efekat149 - pojava da smo, »okru�eni«

morem konverzacija, u stanju da samo misaonim prebacivanjima pa�nje izaberemo onu

kojoj ãemo posvetiti trajnu pa�nju. Upravo se u ovom samostalnom izboru posveãivanja

pa�nje razlikama na�eg sveta i krije tajna, otvoreni put za slobodno-voljni izbor na�eg

spiritualnog napretka, neogranièenog uèenja, razvoja fakirske moãi koncentracije misli,

Zen svesti potpunog boravljenja u trenutku sada�njosti, vernog praãenja Puta Prirode i

budnog razgonetanja njenih putokaza, te oslobaðanja od nehotiènih misli koje poput

»krilatih fantoma lete kroz hodnike ljudskog uma«364 i buðenja beskrajno èistog,

svepoistoveãujuãeg uma. »Chiaroscuro is all very well, but William Blake tells us firmly that wise men see outlines and therefore they draw them«

19, mo�da bi nas podsetio

Gregori Bejtson, reèima koje, izmeðu ostalog, ukazuju i ne na preterano apstraktno

bojenje spontano iscrtanih harmonija na�eg sveta, veã na praãenje putanja koje se

stvaraju u na�em dodiru sa Prirodom kao kljuèa odgonetanja najdubljih tajni postojanja.

Aktivnim preusmeravanjem pa�nje od jednih do drugih opa�ajnih razlika, od zvezde do

zvezde u odnosu na nebesku pozadinu, konstrui�emo izgled na�eg sveta, odnosno

nebeskog sazve�ða. Podsetimo se i da je u svrhu nastanka svesti o pluralnosti (zvezda u

ovom sluèaju), neophodno posedovati moã refleksije nad sopstvenim saznajnim

operacijama prepoznavanja, �to je osobina koja inteligentna biãa kakva poznajemo èini

posebnim u Kosmosu. Ponavljanje, kvantiteti i jednakosti nikada ne postoje u Prirodi koja se odlikuje samo putanjama i neponovljivo�ãu, te je stoga i koncept pluralnosti (i

kvantifikovanja) ljudski izum. U svakom sluèaju, da bi se iznedrila svest o sazve�ðu,

potrebno je i biti svestan sopstvenih operacija koje stvaraju sliku sazve�ða. Nakon ovog

107

razlaganja, mo�da bismo mogli realistièko-objektivistièki odgovor koji bi posmatrano

sazve�ðe postavio na nebo, nezavisno od na�eg posmatranja i postajanja, i solipsistièki

odgovor koji bi pokazao na posmatrano nebo kao na iskljuèivo na�u kreaciju, sjedinili u

meðusobnu komplementarnost, i rekli da zvezde su na putu koji spaja nas kao biãa � posmatraèe sa Prirodom. Prirodne razlike iniciraju opa�anja biãa, ali samostalnim

izborom opa�ajnih razlika biãa vr�e selekciju na potencijalnom supstratu informacija,

stvarajuãi sopstveni svet, te je stoga »iscrtavanje« na�eg sveta znatno skladniji pojam za

opisivanje procesa opa�anja u odnosu na pojmove »registrovanja«, »detektovanja« ili

bilo kakvog ukazivanja na pasivnu percepciju, premda nas do�ivljaj na�eg sveta kao puta

izmeðu biãa i Prirode poziva na kori�ãenje pojma »ko-kreacije«, predlo�enog u okvirima

ove knjige. Meðutim, premda kao ko-stvaralac svog sveta, subjekat jeste njegov svet, svako biãe i detalj Prirode u njemu, ovaj put, put oblikovanja kvaliteta na�eg sveta,

predstavlja put na�eg spiritualnog razvoja koji nas vodi ka subjektivistièko-objektivistièkom jedinstvu kada mi postajemo zvezdano nebo, ali i zvezdano nebo postajemo mi; kada mi iscrtavamo putanje zvezda, ali i zvezdani putevi iscrtavaju nas; kada se vraãamo na shvatanje da je - po�to nam ovaj put, svet kakvim ga vidimo, tiho

govori kako razumemo su�tinu na�eg biãa - zaista ne u jednostranom menjanju sveta, veã u nama, u na�oj veri i najdubljim te�njama u skladu sa kojima iscrtavamo na� svet u

dodiru sa prirodnim podsticajima, prisutan put otkrovenja tajne postojanja èitavog ovog,

a jednoga dana mo�da i beskrajno lep�eg, zvezdanog neba. Jer, »zvezde su lepe, zbog

jednog cveta koga èovek ne vidi«333, reèe jednom mali princ, pokazujuãi na ljubav koja

bo�anstvenom lepotom obasjava i iscrtava èitav na� svet, svaku spoznaju i sva zvezdana

prostranstva. I sada, premda zaista na� odgovor na pitanje o mestu nalazi�ta nebeskog

sazve�ða mo�e biti: »U Tebi!«, iz jedne konstruktivistièko-realistièke (i svakako

mistièke) perspektive, on ãe glasiti: »Na Putu koji spaja nevidljive temelje postanja

Prirode i Tebe«. Oblaci su divni primeri odnosa Prirode kao izvori�ta i odr�avaoca �ivota i njenih

inteligentnih biãa. U istom oblaku (tj. kroz njega) ãe svako od nas u odreðenom trenutku

videti sebi svojstvene figure, kao i do�iveti jedinstvene misaone asocijacije ili probuðena

oseãanja. Ukoliko do�ivljavamo Prirodu kao neprijatelja, nas same kao nasumiènim

atomskim procesima formiranim kosmièkim sluèajevima, �iva biãa kao meðusobno

izolovane mehanizme deterministièkim zakonitostima predodreðenog pona�anja ili, jo�

gore, kao neo-darvinovske borce za sopstveni opstanak naspram ostatka sveta, tada ãemo

u jednom oblaku mo�da videti mraène slike, prepune disharmonizujuãih vibracija.

Nasuprot tome, ukoliko nam se Priroda èini kao na� bla�eni dom, �ivljenje kao spontana

predanost otkrivanju (odnosno izmi�ljanju) sveta, u kojoj je neophodno èitati znake koje

Priroda dobronamerno stavlja pred na� put, tada ãemo u istom ovom oblaku videti mo�da

neko srce, anðela ili neku fizièku strukturu prepunu kvaliteta koji ãe na neobja�njiv i

tajanstven naèin proèistiti na�e biãe i uèiniti ga saznajno prijemèivijim i osetljivijim i

zaista boljim u daljem prouèavanju èudesa Prirode. I svaki drugi �um Prirode, bilo kao

talasiã mora, �um vetra, cvrkut ptica, zvuk trljanja vla�nog peska u rukama ili bilo �ta

drugo, predstavlja jednu stranu puta koja se dobronamerno, ali istovremeno i èineãi nas

slobodnim i odgovornim, pru�a ka nama tako da se i na�a strana ovog puta pridavanja

smisla prirodnim detaljima, uoblièavanja kvaliteta sveta, pru�a ka Prirodi, �to èini

èudesnu igru postojanja. Na�i implicitni temelji saznanja uoblièavaju kvalitete na�eg

sveta, osmi�ljavajuãi nove prirodne putanje koje se dalje prostiru beskrajno daleko. Vera

108

je tako temelj na kome se gradi svet na�ih saznanja, Priroda u na�im oèima, a svaki

trenutak �ivljenja proveden u molitvenoj zadivljenosti na�im svetom, stopljenosti na�eg

uma sa jednim cvetom, nebeskim pejza�om, leptirom ili oblakom èini beskrajno vredne

trenutke kreacije i bri�nosti upuãene hiljadama godina unapred, du� èitavog sveta i

njegovih najmanjih detalja. Eto, tako je èak i mene jedan oblak inspirisao na pisanje ovog

pasusa. �ivotnost Prirode se ne mo�e formalno opisati

Pre nego �to preðemo najpre na diskusiju o neizvodljivosti formalnog

obja�njavanja i predviðanja pona�anja �ivih biãa, te zatim i na razmatranje etièkih

posledica ovakvog stava, podsetiãemo se jedne LieCeove prièe o galebovima. »Mnogi stanovnici obale su voleli galebove. Ujutru bi izlazili na more i plivali za

galebovima. Ptice su se jatile na stotine. Neko jednom reèe: Èujem da mnogo galebova pliva za vama, uhvatite nekolika, da se poigram s njima.

Sutradan opet otpliva�e na more. Galebovi su kru�ili iznad mora ali nisu sletali na

vodu. U savr�enom govoru nema reèi. U savr�enom èinu nema pokreta. Ono �to mudar èovek zna, to je op�te mesto.«

171

Po�to je, usled nu�nog interpretativnog karaktera svakog opisa kao posledice

nerazluèivosti uticaja posmatraèa na posmatrani sistem, svaka forma subjektivnog

karaktera, tada se �ivotnost Prirode postavlja kao neizbe�an element svakog opisa, i upravo u njemu le�e neizmerne tajne èudesa Prirode, koje ãe, kao �to ãemo videti nakon

izlaganja u okviru ovog principa, izgleda zauvek ostati u domenu spoznaje iskljuèivo

logièko-intuitivne ravnote�e. Formalno opisivanje Prirode ãe se, kao �to ãemo videti, morati zadovoljiti pru�anjem kvalitativnih, analognih i metaforiènih crta opisivanih

sistema, dok se u ovom svetlu, kvantifikovanje mora videti iskljuèivo kao pomoãno

sredstvo razumevanja Prirode, ali ne i krajnja reprezentacija na�eg razumevanja59.

Postoje mnoge suprotstavljenosti izmeðu shvatanja klasiènog nauènog pogleda na

svet i savremenih nauènih otkriãa koja u mnogim crtama ukazuju na sklad ureðenja

Prirode sa emanencijama znanja koja potièu iz drevnih spiritualnih tradicija. Za razliku

od klasiènog nauènog stanovi�ta u okviru koga dominira shvatanje po kome svet èini

materija koja se unapred predodreðeno (a time i besmisleno) kreãe u skladu sa

zatvorenim, univerzalnim, deterministièkim, redukcionistièkim (atomistièkim) i

vremenski simetriènim zakonitostima, danas znamo da se �ivi sistemi karakteri�u

nepredvidljivo�ãu, ireverzibilno�ãu, asimetrièno�ãu (tj. èudesnom igrom simetrije i

asimetrije), otvoreno�ãu na spontana, nemehanièka dejstva, ne samo (aristotelovski)

efektivnom, veã pre svega finalnom, holistièkom uzroèno�ãu i kontingentnim

fenomenima382,383, te da kljuè razumevanja �ivotnosti le�i ne u supstanci, kvantitetima i

formama, veã u kvalitetima i putanjama. Predmeti prouèavanja Prirode posredstvom klasiène nauène, empirijsko-analitièke

metodologije se prikazuju deterministièkim formama, �to klasiènoj slici Prirode daje

skladan epitet satnog mehanizma èije je pona�anje potpuno odreðeno izborom poèetnih

109

uslova koje je, takoðe, uvek nu�no »naviti« spolja. Deterministièki svet ne ostavlja

prostor za ispoljavanje slobodne volje �ivih biãa, te bi stoga jedan ovakav svet skladno

opisala narodna izreka »nema Boga«, jer za bo�anske uplive, prihvatanje odgovornosti i

smislenosti u potencijalno potpuno predvidljivom svetu nema mesta. S druge strane, savremena uoèavanja imanentnosti nepredvidljivosti sveta u svakom njegovom

sagledavanju, bilo na osnovu kvantnog indeterminizma ili bifurkacija kompleksnih matematièkih modela Prirode, jasno nas navode na put razvijanja svesnosti o egzistenciji

svetosti, bo�anske inteligencije i smisaone dragocenosti u svakom deliãu materije, �to je

osnovni nejezièki stav svakog svetog pogleda na svet. Zakoni koji opisuju pona�anje prirodnih sistema sa stanovi�ta klasiène nauke su

reverzibilni, s obzirom da su formulisane zakonitosti koje »upravljaju« kretanjem i

interakcijama izmeðu prirodnih entiteta, jednake u oba vremenska pravca. Meðutim, �iva

biãa su memorijski sistemi u okviru kojih se diskontinuitetne neregularnosti, kao rezultat

njihove evolucije, zadr�avaju u obliku odreðenih materijalnih ili kinetièkih formi

(putanja), te se ona mogu predstaviti samo kao istorijski, ireverzibilni sistemi. Korak u korak sa reverzibilno�ãu prirodnih pojava prihvata se i ideja o atomistièkom poretku

sveta, odnosno o Prirodi kao sistemu sastavljenom od elementanih »opeka« koje se lako

mogu sklapati i rasklapati, a da se pri tome ne izgube nikakve primetne karakteristike sistema, iako znamo da �iva biãa tako ne�to ne dozvoljavaju, te se stoga ka�e da su ona

po prirodi »organskog« karaktera. Gete bi nas podsetio da »ko bi prouèavao i opisivao

�ivljenje, poèinje sa isterivanjem duha iz delova: na dlanu svoje ruke dr�i sve odeljke, ne

nedostaje mu ni�ta osim duhovnih veza«119. Ideja o redundantnosti prirodnih sistema koja

opstaje u svim redukcionistièkim prilazima sagledavanju stvarnosti ostavlja dubok trag i

u kulturi na�eg dru�tva u okviru koga se lakoãa zamenljivosti i mehanistièko ponavljanje

u skladu sa standardnim procedurama nagla�avaju kao vrednosti naspram

nezamenljivosti, jedinstvenosti i neponovljivosti svih prirodnih pojava, �to veoma èesto

rezultuje u oseãanjima nezavisnosti i nepovezanosti, mentalne izolovanosti i

agonizirajuãem, nasumiènom vezivanju delova na delove202 u potrazi za celinom,

naspram do�ivljajima spiritualne svepovezanosti, meðuzavisnosti, nerazluèivosti, »svega

na svom mestu«, celine u svakom njenom »delu« i duboke odgovornosti, koji proistièu iz

svesti koja ne te�i grubom nametanju svog ega Putu Prirode, veã njegovom tihom i

svepo�tujuãem praãenju. Emergentni kvaliteti koji izranjaju sa sagledavanjem svakog novog nivoa

slo�enosti sistema predstavljaju iz perspektive modela �ivotnosti »faktore od uticaja« koji

se mogu potencijalno opisati samo kao supervenijentni epifenomeni � slo�ene

konfiguracije koje ne mogu uzroèno delovati na podnivoe svoje organizacije. Rezultati

percepcije, misli i oseãanja �ivih biãa predstavljaju primere emergentnih osobina. Svaki

put kada svesno donesemo neku odluku i voljno je izvr�imo, izveli smo niz dejstava sa

nivoa vi�e na nivoe ni�e slo�enosti, odnosno sa nivoa holistièke mo�dane, telesne ili i �ire

prostiruãe neuronske mre�e na razne lokalne organe, tkiva, ãelije, molekule itd.

Posmatrano iz perspektive ni�ih organizacionih nivoa, emergentni fenomeni su novi,

kreativni, originalni, nepredvidljivi i nemoguãe ih je definisati, te se tako ni ljudske misli

i oseãanja ne mogu predstaviti pomoãu atomskih i molekularnih entiteta. Premda se

emergentne osobine mogu izvesti sagledavanjem globalne, kompleksne dinamike modela koja nastaje iz interakcije neèega �to bismo oznaèili kao »delovi«, samo uslovljavanje

egzistencije ovih osobina »delovima« bi se moglo otkriti, ali ne i njihova uzroèna dejstva

110

na ni�e organizacione nivoe, �to bi zaista iznedrilo nova kreativna pona�anja globalnog

sistema. Dok su matematièki modeli u stanju da iznedre emergentne putanje, programska

dinamika koja stoji u osnovi njihovog nastanka je unapred determinisana od strane programera279. Ovakav, takozvani skriveni determinizam je karakteristika ne samo svakog potencijalnog matematièkog modela stvarnosti, veã i savremenih kompjuterskih

programa koji navodno imaju sposobnost uèenja, pri èemu je naèin na koji se odigrava

ovo unapreðivanje programa njegovom upotrebom unapred odreðen od strane

programera, slièno kao �to i svaki zatvoreni skup aksioma predodreðuje sve moguãe,

pomoãu njih izvedene zakljuèke. Ovakvi programi nisu u stanju da sami biraju put

promene relacija koje opstaju u okviru njih, veã samo njihove ishode, te su tada oni

zapravo deterministièki279, �to za posledicu ostavlja i èinjenicu o odslikavanju

emergentnih fenomena u okviru modela iskljuèivo kao supervenijentnih epifenomena bez

moguãnosti njihovog delovanja na ni�e organizacijske nivoe. Realni, �ivotni kompleksni sistemi odr�avaju svoje ureðenosti posredstvom

povratno spregnutih dejstava. �iva biãa se u tom smislu mogu opisati i kao fizièke

strukture, odnosno harmonije dinamièkih procesa koje ne samo da zahvaljujuãi povratno

spregnutoj unutra�njoj organizaciji poseduju autonomnost spoznaje, veã su u stanju i da samostalno (naravno, uz energetsko i materijalno kuplovanje sa svojom okolinom) dosti�u stanja bogatije organizacije. Upravo zahvaljujuãi postojanju samo-pojaèavajuãih

povratno spregnutih dejstava, od intenziteta izvesnih dejstava se ne mo�e predvideti intenzitet odgovora u bilo kom delu sistema. U dinamièkim, nelinearnim, matematièkim

modelima prirodnih sistema ne postoje jednostavne i predvidljive uzroène relacije, s

obzirom da naizgled beznaèajni uzroci mogu proizvesti drastiène efekte, dok uzroci naizgled enormnog znaèaja èesto mogu biti neutralisani tako da se njihovim efektima

praktièno izgubi trag. Za razliku od linearnih sistema u okviru kojih smo navikli da male

promene proizvode i male efekte, i obrnuto � da velike promene stvaraju velike efekte, kao i da su veliki odgovori rezultat ili velikih promena ili sume manjih promena, u nelinearnim sistemima i neuoèljivo male promene, zahvaljujuãi postojanju moguãnosti

njihovog pojaèavanja posredstvom povratnih sprega, poseduju potencijal postizanja nesagledivo intenzivnih odgovora. Danas je jasno da modeli sveta na bazi rutinskih mehanistièkih linearnih korelacija izmeðu kvantitativnih velièina i kvalitativnih razmera

nisu u stanju da odr�e standardni nauèni epitet i kriterijum valjanosti � moguãnost preciznog predviðanja, dok su sa druge strane u stanju da pru�e iskljuèivo kvalitativna

(ali, dakle, ne i kvantitativna) obja�njenja, slièno kao �to se na pitanja koja poèinju sa

»za�to« ne mogu pru�iti formalni, uvek identièni i kvantitativni odgovori, veã odgovori

iskljuèivo kvalitativnog, veèno promenljivog i subjektivnog tipa. Upravo usled èinjenice da se male razlike mogu u �ivim sistemima potencijalno

pojaèati do velikih odgovora, nelinearni sistemi su drastièno osetljivi na njihove poèetne

uslove, �to èini osobinu svih nelinearnih sistema poznatu kao »efekat leptira«. Naziv ove

njihove osobine je zapravo povezan sa otkriãem ove izrazite osetljivosti nelinearnih

sistema matematièkih jednaèina od strane meteorologa Edvarda Lorenca poèetkom

�ezdesetih godina 20. veka154. On je, naime, sasvim sluèajno uporedio rezultujuãu

putanju jednostavne kompjuterske simulacije vremenskih uslova sastavljene od tri kuplovane nelinearne jednaèine, tako �to je prvi put uzeo u obzir izabranu vrednost sa

�est, a drugi put »zaokru�enu« vrednost na tri decimalna mesta. Razlika izmeðu

simuliranih ishoda vremenskih prilika na bazi ove dve poèetne vrednosti je bila toliko

111

velika da je Lorenc zakljuèio da bi mahanje krilima jednog pekin�kog leptira lako moglo

u doglednom vremenu da izazove oluju na nekom mestu na suprotnom kraju Zemljine lopte, potvrðujuãi tako matematièki argumentovana razmi�ljanja Anrija Poenkarea sa

poèetka 20. veka da u sluèajevima izvesnih rezonantnih dejstava »male razlike u

poèetnim uslovima mogu stvoriti velike u krajnjim fenomenima«164. Ali, naravno, kao �to

nas Ervin Laslo podseãa, sa jedne strane »ne diktatori, vojske i policije, veã nove

vrednosti i ljudski ideali jesu leptiri koji ma�uãi svojim krilima odreðuju u kom pravcu ãe

dru�tvo rasti i razvijati se. Na svakome od nas je da zamahne krilima i uzdigne na�a

bifurkaciona dru�tva du� humane evolutivne putanje«406, dok sa druge strane, enormna

osetljivost na poèetne uslove koja karakteri�e sve nelinearne, umre�ene i termodinamièki

neravnote�ne, homeostatske sisteme, èini osnovu prevladavanja hipotetièkog efekta

usrednjavajuãeg nestajanja izvornih kvantnih fluktuacija na makroskopskim

razmerama335, otvarajuãi vrata èudesnoj bo�anskoj kreaciji sveta sa nivoa »kvantnog

mora«, i moguãnostima spiritualne i evolutivne igre ko-kreacije kvaliteta na relaciji um - Priroda.

Najbitniji zakljuèak koji je vezan sa otkriãem efekta leptira je taj da je tada po

prvi put postalo jasno da ne samo Hajzenbergova relacija neodreðenosti (koja opisuje

kvantni indeterminizam) i enormnost proraèuna stoje na putu potencijalnog predviðanja

pona�anja relativno slo�enih, realnih sistema, èineãi prepreke te�nji ka apsolutnoj

spoznaji svega postojeãeg na bazi zatvorenih deterministièkih matematièkih pravila i

realnoj ostvarljivosti konstrukcije Laplasovog »demonskog« raèunara, veã da i

deterministièke jednaèine kretanja u sluèaju njihove nelinearnosti impliciraju

neizvodljivost predviðanja njihovih rezultata. Naime, u svrhu raèunanja evolucije

trajektorije prouèavanog sistema na bazi modela, uvek je neophodno »zaokru�iti«

polazne vrednosti izvesnih varijabli na konaènom broju decimalnih mesta, �to je

aproksimacija koja nakon odreðenog broja iteracija, odnosno povratno spregnutih

dejstava unosi drastièan uticaj i èini, sve u svemu, predviðanja pona�anja ovakvih sistema

neizvodljivim. Upravo iz ovog razloga se u prouèavanju �ivotnih sistema, èak i sa ljudske

taèke gledi�ta potencijalno najfundamentalnijeg moguãeg nivoa opisa, �ivot samo

kvalitativno mo�e opisivati, slièno kao i sa op�tijih nivoa posmatranja. Prelaz sa kvantitativnih proraèuna na kvalitativno sagledavanje Prirode, sa formi na putanje,

predstavlja jedini moguãi naèin prouèavanja i opisivanja �ivog sveta nauènim jezikom. Veã smo nekoliko puta napomenuli da se u svrhu izbegavanja subjektivnosti opisa

i do�ivljaja sveta iz perspektive svakog posmatraèa (�to, u sluèaju neusagla�avanja

mi�ljenja, predstavlja kamen spoticanja pragmatièni orijentisanog nauènog napretka),

svet prevodi u brojeve koji za razliku od svih, iz percepcije izvedenih kvaliteta, izgledaju isto iz svaèije perspektive. Meðutim, ovaj zadatak prevoðenja sveta u brojeve i njihove

veze u svrhu formiranja numerièkog modela sveta koji bi potencijalno bio nezavisan od

taèke gledi�ta (da se koristimo kartezijanskom karakterizacijom prostora), sastoji se iz dva, u njemu implicitna dela. Prvi predstavlja deljenje sveta u entitete, �to èini osnovu

redukcionistièkog sagledavanja sveta, dok drugi èin predstavlja pridavanje odreðenog,

konaènog broja osobina ovim entitetima koji bi predstavljali uzroke njihovih interakcija. U lingvistièkim terminima, ovakva imaginarna podela bi odgovarala podeli fonetskih,

odnosno sintaksièkih izraza na imenice (entitete), prideve (osobine) i glagole (osobinama

inicirane interakcije). Dok se entiteti u matematièkim modelima sveta predstavljaju kao

taèke, kvaliteti i akcije uzimaju oblike odgovarajuãih numerièkih vrednosti, te stoga

112

entiteti praktièno prestaju da predstavljaju bilo �ta drugo do njihovih kvaliteta. Po�to je

osim njihovih osobina, za entitete karakteristièno samo jo� mesto nala�enja koje je

taèkaste forme, tada su entiteti meðusobno zamenljivi, �to unosi u sliku Prirode jedan vid

neprirodne redundantnosti iz koje se dalje izvodi klasièno-nauèna ideja o moguãnosti

akontekstualnog pru�anja obja�njenja prirodnih pojava. Meðutim, upravo nam stalna

promenljivost sveta u kome kvaliteti svih njegovih izdvojenih delova zavise od svega postojeãeg, nagove�tava da identièni simbolièki opisi neãe biti valjani u starom kontekstu

(kao i da za sve �to postoji postoje konteksti njegovog sagledavanja kroz koje bi se uoèila

njegova bo�anstvena lepota), jer, slièno kao i u sluèaju pojedinaènih slova ili reèi u

jezièki oblikovanoj misli, i svi objekti prouèavanja Prirode otkrivaju nam svoj smisao

samo u kontekstu njihovog sagledavanja. Uèenje postavljanja produkata na�e percepcije

u usreãujuãi kontekst predstavlja osnovni izazov unapreðivanja naèina razmi�ljanja na

na�oj planeti dana�njice. Dok su modeli prirodnih sistema iz perspektiva klasiène nauke uzroèno zatvoreni,

tako da u njima opstaju samo mehanièki uzroci, �iva biãa i ekosistemi su oèigledno

uzroèno otvoreni na dejstva nemehanièkih uzroka. Spontano nastale putanje na bilo kom

nivou slo�enosti prirodnih sistema su u stanju da uzroèno deluju u svim pravcima, i to ne samo »odozdo navi�e« kao u sluèaju klasiènih, njutnovskih vidika. Na osnovu fon

Nojmanove teorije igara se, takoðe, lako mo�e doãi do zakljuèka da se stabilne

konzistentnosti ne mogu identifikovati dokle god je pona�anje jednog elementa sistema zavisno od pona�anja nekog drugog elementa

194, te slièno kao �to je kreativno

razumevanje fudbalske igre zasnovano ne na »najboljem moguãem potezu« u zavisnosti

od hipotetièki inertnog stanja datog sistema, veã na uzajamnom razumevanju razmi�ljanja i kretanja igraèa na terenu, i ideje o jedinstvenim ishodima evolucije realnih, �ivotnih

sistema moraju biti zamenjene nepredvidljivim i potencijalnom molitveno�ãu obasjanim,

metaforiènim putanjama koje povezuju biãa, otvarajuãi prostor svesti o beskrajnim moguãnostima u beskonaèno malim razmerama, te o neprekidnoj bo�anskoj kreativnosti

manifestovanoj u svakom detalju Kosmosa. Stoga je danas jasno da se �ivotni, samo-organizacioni sistemi ne mogu formulisati u obliku trivijalnih, objektivnih i deterministièkih zakonitosti, te da svaki opis, buduãi nu�no redukcionistièkog karaktera,

nije u stanju da obuhvati holistiènost Prirode. Neredundantnost svakog entiteta Prirode,

koja se izvodi iz stava o jedinstveno kontekstualnom kvalitativnom spektru datog entiteta u oèima posmatraèa, a èiji bi verni model zahtevao kori�ãenje beskonaènog broja

varijabli, navodi nas na shvatanje da »na�e ideje moraju biti �iroke kao sama Priroda da

bi obuhvatile samu Prirodu«185, kao �to je smatrao �erlok Holms. Ne postoji naèin realne

reprezentacije bilo kog prirodnog sistema, osim re-kreiranja èitavog sveta koji ukljuèuje i

dati sistem. Da bi se posredstvom iscrtavanja analognih, metaforiènih putanja nauènim, semi-

kvantitativnim metodom obogatila raznovrsnost saznajnog sveta na putu razumevanja tajne �ivota, sa sagledavanja �ivotnih entiteta kroz pojmovne okvire formi, neophodno je

okrenuti se procesima, jer smo jasno videli da je svaka forma u svojoj osnovi proces, te da je svaki kvalitet zapravo put. Razlika izmeðu �ive i ne�ive materije upravo le�i u

bogatstvu karakteristiènih procesa koji se odigravaju u �ivom telu i koji ga èine. Ovi

�ivotni procesi se biolo�kim reènikom nazivaju metabolizmom i predstavljaju procese

kojima �iva biãa besprekidno samo-organizuju sopstvene strukture, samo-generi�uãi,

113

popravljajuãi i obnavljajuãi svoja tela i svoje svetove. Da bi se ovi metabolièki procesi

formalno, matematièkim jezikom predstavili neophodno je sagledati njihove dve osnovne

karakteristike. Prva je ta da su oni termodinamièki otvoreni i neravnote�ni sistemi, s

obzirom da funkcioni�u u stalnoj razmeni energije i materije sa okolinom, te da su slièni

kakvim virovima ili talasima kroz koje stalno prolazi nova materija iako njihov oblik, odnosno forma, ostaju pribli�no isti. Opisujuãi ovakvu, stalno odr�ivu formu i pored

konstantnog protoka materije kroz nju, Ilja Prigo�in je skovao pojam »disipativne

strukture« u svrhu opisivanja �ivih sistema. Jedno od va�nih otkriãa do kojih je do�la

teorija disipativnih struktura je i to da se sa udaljavanjem sistema od ravnote�e, poveãava

stepen njegove kompleksnosti, nelinearnosti, kao i matematièkih jednaèina koje bi ga

opisivale. Termodinamièka otvorenost i neravnote�a �ivih biãa im omoguãava da

poseduju potencijal odr�avanja i evolutivnog bogaãenja informacionih sadr�aja

(pretvaranje �uma u red), kao i izvoðenja rada, dok se, takoðe, kao posledica

termodinamièke otvorenosti, �iva biãa ne mogu opisati zatvorenim sistemom

matematièkih jednakosti. Jedan od preduslova odr�avanja biolo�kih samo-organizacija u stabilnim stanjima

termodinamièke neravnote�e je i dovoljna sporost metabolièkih procesa, koju garantuju

specifiène i relativno spore (u poreðenju sa jonskim i drugim hemijskim reakcijama)

enzimske i druge biohemijske, makromolekulske reakcije, kao na primer, izmeðu feri

jona hemoglobina i kiseonika. Iz tog razloga se smatra i da je molekulski domen jedini domen entiteta koji je kroz cikliène interakcije u stanju da spontano iznedri nesagledivi

potencijal �ivotne raznovrsnosti267. Ovakva sporost biolo�kih makromolekulskih procesa

unosi, naravno, dodatne slo�enosti koje prkose uobièajenim aproksimacijama praktièno

trenutnih hemijskih rekombinacija, a koje organizmima pru�aju slo�ene puferske

karakteristike u smislu odugovlaèeãeg poni�tavanja ekstremnih efekata izvesnih naglih otklona130. Relativna sporost procesovanja neuronske mre�e inteligentnih biãa se

nadome�ãuje prirodno enormnom gustinom iteracija, stalnih vraãanja unatrag, prisutnih

na svim organizacionim nivoima �ivotnosti, èineãi ljudski mozak superiornim �raèunskim� sistemom u poreðenju sa savremenim kompjuterima

335. I samo povezivanje sporosti i kreativne realizacije i evolucije �ivotnosti se danas mo�e smatrati veoma

korisnim i kreativnim, s obzirom na aktuelni otklon od ravnote�e vrednosti i ideala u Jang smeru, oèigledan u okvirima savremenog dru�tva odgajanog na teoriji velikog praska i

evolutivnog postanka, ubrzanog �irenja Kosmosa, rajas vrednostima, ukljuèujuãi pohlepu

i zavist kao pokretaèe toèkova ekonomskog napretka, takmièarskim idealima brzine, snage i velièine. Kada u poznatoj Zen prièi, nestrpljivi samuraj koji je prethodno

neprekidno upitkivao Zen uèitelja kada ãe vi�e obrok biti spreman, napokon okusi jelo i

fasciniran u�itkom upita Zen uèitelja za njegovu tajnu, majstor tiho i mirno odgovara: »Treba vremena«

185. I zaista, premda nas D�on Don podseãa da se samo voda koja

»poljubi obalu i nastavlja dalje« ne umuljavi, ovakvu nevezanu, budnu, predanu i

novitetnu svest je, u svrhu formiranja jednog op�teg, zdravog napretka, neophodno uravnote�iti sa dubokim znanjem da samo strpljiva posveãenost, poverljiva istrajnost i

vreme raðaju najvrednije plodove �ivota. Termodinamièka neravnote�a je prisutna u svim samo-organizacionim sistemima

Prirode i bitno je primetiti da je, znajuãi za postojanje sliènih putanja koje se pru�aju na

svim organizacionim nivoima prirodnih sistema, postavljanje analogije izmeðu

ravnote�nih meðuatomskih putanja, kao, na primer, u sluèaju anharmoniènog oscilovanja

114

atoma u kristalnom telu, opisanog tipiènom Morzeovom zavisno�ãu potencijalne energije

od meðuatomskog rastojanja, i termodinamièki neravnote�nih �ivih biãa, neizvodljivo. U

termodinamièki ravnote�nim sistemima, molekuli se sa izvesnih, ne-kvantnih perspektiva mogu sagledati tako kao da se pona�aju kao meðusobno nezavisni entiteti

45, dok se putanje izmeðu istih molekula u neravnote�nim uslovima odlikuju bogatstvom harmonija,

èudesnim plesom na ivici reda i slobode (koji opisuje teorija haosa)214, dinamièkom

ravnote�om izmeðu autonomnosti i otvorene povezanosti (koju opisuje Kaufmanov zakon optimalne konektivnosti217), koherencijom i globalnom kooperativno�ãu. Takoðe,

karakteristika termodinamièki neravnote�nih sistema je ta da su za razliku od

termodinamièki ravnote�nih sistema u kojima se dovoljno male oscilacije prigu�uju

kretanjem ka ravnote�nom stanju, pogodne oscilacije, koliko god niskog intenziteta, u

stanju da se pod pogodnim uslovima prostiru du� èitavog sistema, �to u taèkama

bifurkacije mo�e izazvati prelaske èitavog sistema u nepredvidljiva stanja, i to u zavisnosti od iskljuèivo kompletne istorije sistema, ukljuèujuãi i njegovu interakciju sa

okolinom, a �to, u sprezi sa ne intrinsiènim, veã kontekstualnim karakterom kvaliteta

sveta, istorijat sistema jasno pro�iruje na globalnu kosmièku kontekstualnu celinu. Velika i va�na ljudska dela nikada nisu izazivala velike potrese, ushiãenja i slièno (takva

dogaðanja prouzrokovana take-the-money-and-run te�njama kratkog su veka i bivaju u

dugoj trci prigu�ena i zaboravljena, dok se dela, stvarana sa bo�anstvenom predano�ãu i

te�njama ka prenosu globalno oplemenjavajuãih ideja prostiru du� èitave planetarne (i

kosmièke) mre�e dejstava i to uvek posti�uãi dejstvo adekvatno svojim implicitnim

namerama), veã su tiho pronalazila svoj put pro�imajuãi èitav sistem i usmeravajuãi njegov put ka predanoj harmoniji sa bo�anskim holistièkim smislom.

Posmatrano sa redukcionistièkog stanovi�ta, odnosno sa pretpostavljenom idejom

o egzistenciji elementarnih atomskih delova organizma, drugi aspekt metabolizma èini

njegova umre�enost (jer umre�enost podrazumeva postojanje èvorova). Ove mre�e

biofizièkohemijskih dejstava su izrazito slo�ene i nelinearne, s obzirom da je danas

poznato da geni ne odreðuju jednosmerno efektivno osobine organizma, veã predstavljaju

kariku u kru�nom lancu dejstava koji ukljuèuje i druge nukleinske kiseline, razne

proteine (ukljuèujuãi i enzime � katalizatore biohemijskih reakcija) i druge ãelijske

organele i makromolekule, te i ATP, molekul koji u svojim negativno naelektrisanim, a zbijenim fosfatnim grupama skladi�ti metabolièku energiju, energiju koja, podsetimo se,

nije dovoljna za deterministièko pokretanje intraãelijske mre�e reakcija, veã samo za

odabiranje izvesnih molekulskih opcija kretanja i interakcije pri stohastiènom,

braunovskom kretanju na talasima vodenog medijuma370, ukazujuãi nam na ravnote�u

predodreðenosti i nasumiènosti, reda i slobode na elementarnim putanjama �ivotnosti.

Nelinearna ureðenost èitave epigenetske ãelijske mre�e dejstava je esencijalna u svrhu

formiranja velike osetljivosti pri odgovaranju organizma na dejstva okoline. Tako se ãelijski procesi replikacije DNK lanca, brzine mutacija, transkripcije kodiranih genetskih

sekvenci, izbori proteinskih funkcija, te putanje ekspresije gena, odigravaju harmoniènom

igrom unutra�nje nelinearne samo-organizacije i dejstva prirodne sredine. Po�to ove dve osnovne karakteristike �ivotnosti � termodinamièka otvorenost i

umre�enost dejstava podrazumevaju da je svaki �ivi sistem nelinearna putanja

organizacije, tada se za opisivanje ovakvih sistema koristi takozvana teorija kompleksnosti, koja se èesto naziva i nelinearnom dinamikom, a koja ne predstavlja

nauènu teoriju u uobièajenom smislu reèi, veã zapravo skup matematièkih koncepata i

115

tehnika za opisivanje nelinearnih sistema. Mnoge popularne matematièke oblasti

predstavljaju grane teorije kompleksnosti, ukljuèujuãi teoriju haosa, fraktalnu geometriju,

teoriju disipativnih struktura, topologiju. Re�enja nelinearnih jednaèina, koja se posti�u

kori�ãenjem matematièkih tehnika teorije kompleksnosti, veoma èesto uz pomoã

superbrzih modernih kompjutera, ne predstavljaju se kao formule, veã kao vizuelni oblici

koji se najèe�ãe, u sluèaju sistema sa relativno niskim brojem promenljivih velièina,

iscrtavaju na kompjuterskim monitorima. Tako, novu matematiku koja figuri�e u teoriji

kompleksnosti karakteri�e prelaz od formula i distinktivnih brojèanih vrednosti ka

putanjama, odnosno od kvantiteta ka kvalitetima. Teorija kompleksnosti predstavlja jedan od modernih naèina sagledavanja �ivog

sveta, koji je, naizgled, u stanju da pomiri dva pogleda na svet - klasièno-nauèni i

religiozni, prvi svet u kome se materija vidi kao mrtva i drugi u kome je ona emanencija bo�anskih poruka i put duhovnog prosvetljenja. Svaki prirodni sistem se posredstvom

matematièkog aparata teorije kompleksnosti mo�e predstaviti kao rekurzivna celina koja

tokom svog dinamièkog, samo-organizacionog postojanja stvara uvek nove emergentne kvalitete, nepredvidljive sa bilo kog prethodnog stanovi�ta, �to, izmeðu ostalog, ukazuje na kvalitativnu beskonaènost Prirode i nezaustavljivi put ka sve raznovrsnijoj ureðenosti.

Spirala kojom se karakteri�u kako struktura DNK molekula, tako i na�e Galaksije

predstavlja sna�an simbol ovakve rekurzivne putanje (kao ravnote�e reda i slobode,

periodiènosti i noviteta, predvidljivosti i indeterminizma) u okvirima �ivih biãa, na

osnovu koje se jasno sagledava konstantan razvoj sa stalnim vraãanjem na poèetak, u

kome se, zapravo, oèitava na�a te�nja ka sredi�tu, ka na�oj du�i odakle put vodi u stalnu harmoniju evolutivnih noviteta i nepromenljivog poèetka.

Ne samo usled kvantnog indeterminizma Prirode koji uzrokuje neophodnu otvorenost na nepoznata dejstva (koja se, savremenim nauènim reènikom, prevodi kao

»nasumiènost«) svakog prirodnog modela, veã i usled nelinearne prirode svih procesa

oko nas, svet se ne mo�e apsolutno opisati posredstvom bilo kakvih kvantitativnih

proraèuna. Slièno kao �to je uoèavanje odraza biãa u samoj Prirodi neophodno za

potpuno saznajno otkrivanje na�ih unutra�njih konstelacija, tako je i prirodne procese koji karakteri�u �ivotnost nemoguãe opisati posredstvom nauke o kompleksnosti i taèaka sa

numerièkim osobinama. Tek kada bi se �ivot predstavio na delimièno redukcionistièki

naèin (èime bi se nu�no redukovala i njegova kvalitativna beskrajnost) - kao posledica plesa atoma, nekih drugih »elementarnih« èestica, ili uop�te »delova« (koji u kvantno-holistièkoj viziji, slièno kao i u svetu kontekstualnog i neponovljivog definisanja

kvaliteta, ne postoje), njegove crte bi dobile epitet emergentnosti sa potencijalom kvalitativnog predstavljanja u obliku matematièki kompleksnog sistema. Po definiciji

9 (svakako redukcionistièkoj), kompleksni sistemi predstavljaju sisteme koji se sastoje od

velikog broja entiteta koji iskazuju visok nivo nelinearne interaktivnosti, premda se pod naukom o kompleksnosti podrazumeva èitav formalni kontra-pristup tradicionalnom linearnom nauènom programu razvoja i idejama o otelotvoravanju apsolutne preciznosti

merenja i teorijskih predviðanja prirodnih pojava nad pretpostavljenom nasumiènom

organizacijom Prirode. Kompleksnost u nauènim modelima sveta postoji sa realistièke

taèke gledi�ta kao posledica misli i oseãanja ljudskih biãa, koji figuri�u kao unutra�nji

pokretaèi senzorno-motornog pona�anja, dok je sa raèunske taèke gledi�ta (samog

modela) postojana kao posledica enormnog broja elemenata i putanja, nelinearnih efekata, asimetrije i ne-holonomskih ogranièenja koji figuri�u u modelima realnih

116

sistema, te se kao takva u ovom sluèaju mo�e smatrati samo »epifenomenom razmera«383.

U svakom sluèaju, predstave sveta koje izranjaju iz istra�ivanja Prirode posredstvom

teorije kompleksnosti se mogu zamisliti samo kao »evokativne metafore za refleksije

posmatraèa; one ne otkrivaju procese ukljuèene u konstituciji sistema«267, kao �to smatra

Umberto Maturana, ukazujuãi na uzroèno zatvorene, umre�ene cikliène veze (�to svaki

�ivotni sistem jeste) kao nekompatibilne sa redundantnim modelima prirodnih sistema na

bazi fizièkih zakonitosti, u okviru kojih se jedinstvenost i vremenska usmerenost mogu u sistemu izroditi samo kroz modifikacije graniènih uslova

383. Za prouèavanje �ivotnosti je

esencijalno razumevanje interakcije izmeðu internih (i po pravilu skrivenih, nemerljivih,

neeksplicitujuãih i nemehanièkih383) ogranièenja, a ne sagledavanja spolja�njih znaka

�ivotnosti kroz okvire odreðenih fiksnih ciljeva, definisanih bilo principima

uslovljavajuãe, behavioristièke psihologije ili fizièkim zakonima odr�anja. Realni kompleksni sistemi poseduju niz nivoa razlièitih razmera koji meðusobno

interaguju i menjaju se, te je stoga nemoguãe opisati ove promene pomoãu bilo kakvih

fiksnih formalnih pravila, slièno kao �to je nemoguãe svesti njihov opis na samo jedan

nivo posmatranja ili obja�njenja, kao �to standardni nauèni metod poku�ava da uèini. Sa

svakog pojedinaènog nivoa posmatranja ãe uvek postojati neogranièen broj kvaliteta koji

ne izranjaju iz datog opisa. Premda se u nauènim okvirima naèini posmatranja,

opisivanja, obja�njavanja, te i razumevanja prirodnih pojava pogre�no podrazumevaju

jedinim moguãim, da bi se sagledala kvalitativna �ivotnost Prirode neophodno je stalno i

iznova menjati perspektive (�to je u skladu sa kontinualnom prirodnom modifikacijom

perspektiva) posmatranja i ogranièenja razmi�ljanja i logièkog zakljuèivanja, jer je takav,

saznajno fleksibilan pristup spoznaji imanentan u svakom dragocenom, prosvetljujuãem

uvidu u mnoga, naizgled nere�iva pitanja sa grana postavke klasièno-nauènog

rezonovanja. Tako je sistemski pogled na svet u stanju da jasno poka�e da ono �to se kroz

ogranièene nauène okvire vidi kao hijerarhijska uzroèna zavisnost, predstavlja zapravo

uzroène nizove kru�nih ili u stvarnosti umre�enih ciklusa dejstava. Tako, na primer,

autokatalitièki ciklusi ukljuèeni u interakciju sa okolinom i eventualnu kompetitivnost sa sliènim organizacijama mogu oèigledno uticati na svoje delove iskazujuãi holistièka

»odozgo-nadole« dejstva382. Prelaskom sa sagledavanja sveta kroz pojmove entiteta na

uoèavanje putanja otkriva se i niz dejstava i novih poredaka neobja�njivih iz prve,

redukcionistièke perspektive. Svaki opis kompleksnih sistema koji bi se mogao smatrati potpunim, morao bi biti

podjednako slo�en kao i sam prouèavani sistem327. Naime, da bi se uspostavio nelinearni

matematièki model �ivotnosti, morali bismo u njega da »uèitamo« i sve povratno

spregnute interakcije koje karakteri�u dati modelovani sistem, dok je s druge strane,

njihovo otkrivanje i jedan od interesnih ciljeva pravljenja modela279. Stoga se i sam pojam kompleksnosti odnosi na nemoguãnost potpunog poznavanja bilo kojih prirodnih

procesa, iskustvenih do�ivljaja ili uvida u sopstvena razmi�ljanja, kao osnovne crte

formalnog sagledavanja sveta iz perspektive inteligentnih biãa. Nijedan formalni model,

makar i na bazi kompleksne, nelinearne matematike ne mo�e izbeãi indeterminizam i

nepredvidljivost, kao i sve druge karakteristike neredundantne �ivotnosti Prirode.

Naravno, upravo ova nemoguãnost pronicanja u apsolutnu formalnu spoznaju bilo kog

elementa stvarnosti je ono �to pokreãe toèkove279 nastajanja novih emergentnih osobina i

sve vi�ih nivoa èudesne kompleksnosti u svetu u kome �ivimo, jer u traganju, a ne u

nala�enju nalazi se smisao evolutivnog �ivljenja. »Su�tina filozofije (mudrosti, prim.a.)

117

jeste tra�enje istine, a ne njeno posedovanje...Baviti se filozofijom, to znaèi biti na

putu«309, smatrao je Karl Jaspers, Emerson je mislio da »èinjenica je kraj ili zadnja

objava duha (ali) Priroda nikada nije postala igraèka mudrom duhu«89, dok je Henri

Dejvid Toro pisao da »najvi�e �to mo�emo postiãi nije Znanje, veã Simpatija sa

Inteligencijom. Ne znam da li ovo vi�e znanje iznosi i�ta jasnije od novog i velikog

iznenaðenja nad iznenadnim otkrovenjem nedovoljnosti onoga �to smo pre zvali Znanjem

� otkriãe da postoji vi�e stvari na nebesima i zemlji nego �to smo i sanjali u na�oj

filosofiji. To je uzdizanje magle suncem«372. Tako je neophodno pre svega uoèiti da se u

indeterminizmu Prirode kroz okvire svake formalne (redukcionistièke) spoznaje krije ne

»problem« kao �to mnogi klasièno orijentisani nauènici, ukljuèujuãi verovatno i kovaèe

pojma »teorija haosa«, misle, veã bo�anstvena sila kroz koju se omoguãuje nastanak

�ivih biãa, evolutivno bogaãenje njihovih saznajnih svetova, te i same Prirode i onoga �to

danas nazivamo »redom«. Teorija haosa je, zapravo, teorija o redu koji suptilno olièava

naizgled haotiène matematièke sisteme. Ono �to je karakteristièno za matematièki kompleksne sisteme je to da putanje

koje se uoèavaju u ovim nepredvidljivim promenama èesto, osim �to odi�u tajnovitom lepotom, olièavaju i oèigledni red. Jedno od najva�nijih postignuãa do kojih je do�la

teorija kompleksnosti tièe se postojanja izvesnih, uvek originalnih putanja ureðenosti u

svim nelinearnim, prirodnim sistemima. Stoga nam, naizgled paradoksalno, teorija kompleksnosti (tj. teorija haosa) pokazuje da svet zapravo i nije tako haotièno nasumièan

kao �to nam predstave sveta iz domena savremene nauke nagove�tavaju. Putanje bilo

prirodnih ili matematièki kompleksnih, raèunskih modela ovih sistema, uvek su

jedinstvene, ali se u op�tem sluèaju, mogu u pojedinim trenucima sagledati kao kretanje

sistema ka takozvanom atraktorskom stanju. Meðutim, sami atraktori predstavljaju samo

posledice ljudskih predstava o njima i ne postoje atraktori odvojeni od stanja sistema koja ih èine

183. Atraktor, zapravo, predstavlja posledicu pravila u skladu sa kojima se jedno stanje sistema transformi�e u drugo, te se kao takvi oni koriste za kvalitativno

predviðanje kretanja kompleksnih sistema kroz fazne prostore njihovih modela.

Meðutim, problem teorije kompleksnosti kao jo� jednog formalnog pristupa opisivanju

Prirode je u tome �to samo formulisanje atraktora u faznom prostoru znaèi da ãe izvedeno

nauèno obja�njenje »realne« situacije biti vezano za teorije u kojima su entiteti »sume«

fundamentalnih èestica, te se stoga, izmeðu ostalog i nove, emergentne osobine iz

ovakvih modela ne mogu objasniti ili pouzdano, kvantitativno predvideti. Ipak, premda je na znatno dubljem nivou programiranja kroz okvire teorije kompleksnosti neophodno koristiti redukcionistièki, semi-kvantitativan prilaz, na nivou prikaza rezultata modela nije neophodno postulirati zami�ljenu esenciju iz koje potièu indirektno uoèeni, fiksni

entiteti intrinsiènih kvaliteta, veã su slo�ene putanje dovoljne da se kvalitativno (analogno, metaforièno) sagledaju modelovani procesi. Slièno kao �to je u partiji �aha

protiv kompjuterskog programa, te�ko pogoditi potez koji ãe program izabrati, ali je zato

prilièno lako u veã razvijenoj sredi�njici partije naslutiti strate�ki cilj programa, tako se i u sagledavanju �ivotnih, matematièki kompleksnih sistema, sukcesija stanja te�ko mo�e

predvideti, ali se kvalitativne, okvirne putanje znatno lak�e mogu sagledati. Naravno, dok

nas svesnost o nemoguãnosti sagledavanja najpovoljnijeg poteza iskljuèivo logièkim

proraèunom navodi na odr�avanje logièko-intuitivne pa�nje nad �irokim opsegom efekata

na�ih dejstava i biranje tihih, pozicionih poteza, ideja o prividnoj izvodljivosti raèunskog

predviðanja svega postojeãeg bi u realnom sluèaju implicirala iskljuèivu orijentisanost ka

118

lukavim potezima namerenima ka brzom dobitku. U tome je i razlog za�to svaki raèunski

�ahovski program naspram strategije razmi�ljanja iskazuje samo potencijalno

proraèunljive, taktièke manevre. �irenje konteksta na�ih razmi�ljanja, odr�avanje na�eg

pogleda na sve veãem ge�taltu nas, po pravilu, spontano navodi na biranje znatno

odr�ivijih poteza, poteza koji maksimiziraju ne varijable definisane na�im kratkoroènim

ciljevima, veã broj opcija globalnog sistema u svetlu celine. »Nothing is quite beautiful alone: nothing but is beautiful in the whole«

89, podsetio bi nas Ralf Valdo Emerson. Predstavljanje �ivotnosti Prirode pomoãu putanja teorije kompleksnosti i

sistemske teorije dovelo je do mnogih interesantnih ukazatelja na osobine �ivih biãa.

Osim nepredvidljivosti, beskrajne i nedokuèive raznovrsnosti i neponovljivosti u spektru

njihovih struktura i pona�anja, veoma interesantan aspekt kojim se karakteri�e dinamièka

ureðenost �ivotnih procesa je ekvifinalnost34. Naime, za razliku od ma�inskih procesa

koji prate fiksirane i unapred isplanirane putanje, èiji se krajnji ishodi menjaju sa

promenom poèetnih uslova (koji u realnim uslovima mogu biti i infinitezimalno mali),

ekvifinalnost u crtama �ivih biãa im, u realnim sluèajevima kada je spektar kvaliteta

entiteta zavisan od celokupnog konteksta i istorije, omoguãava dostizanje pribli�no istih,

a na primerima kvalitativnih modela istih finalnih stanja, istog cilja iz niza razlièitih

poèetnih uslova, kao i potencijalno raznovrsnim putanjama �ivotnih procesa.

Ekvifinalnost omoguãava �ivotnim sistemima dostizanje odreðenih, stabilnih stanja

nezavisno od poèetnih uslova, putem prevoðenja raznovrsnih perturbacija okoline u

autonomno inicirane reprodukcije sistemskih iteracija16. Nastanak kompletnog organizma iz èitave, podeljene ili nekoliko fuziranih jajnih ãelija, ili iz bilo kog dela, kao u sluèaju

hidroida ili planarijana predstavljaju primere emanencije principa ekvifinalnosti. Slo�ena,

atraktorska ekvifinalnost imanentna u biolo�kim sistemima nam mo�e sugerisati da

ponekad zaista nema pogre�nog puta, veã da svi putevi vode istom cilju. Premda realna neizvodljivost savr�eno preciznog merenja (koju u

fundamentalnom sluèaju opisuje Hajzenbergov princip neodreðenosti) ogranièava domen eksperimentalnih podataka koji se koriste za formulisanje teorije, kao i praktiène opsege

stupnjeva primene i provere modela Prirode, ona ne naru�ava njegovu potencijalnu

validnost. Osnovnu prepreku postavljanju formalnog modela �ivotnosti Prirode

predstavlja tako ne realna moguãnost postizanja idealnog, savr�eno preciznog merenja

poèetnih uslova sistema (osim u sluèajevima izvesnih kvantnih modela), veã upravo

uoèavanje potpune konzistentnosti izmeðu datog prirodnog sistema i njegovog modela.

Da bi jedan ovakav model mogao da dobije i zvanièni epitet nauènog modela, morao bi,

naravno, da zadovolji i kriterijum objektivnosti, odnosno validnosti nezavisne od subjektivne interpretacije. Trenutno ãemo zanemariti èinjenicu da tako ne�to kao �to je

objektivnost li�ena subjektivnog karaktera ne postoji i podsetiãemo se kako izgleda

standardni, reprezentativni nauèni metod. On se, naime, mo�e zamisliti takvim kao da

poseduje 5 stupnjeva: posmatranje, misaono-reflektivna reprezentacija naizgled nepromenljivih entiteta stvarnosti, misaono-reflektivna reprezentacija njihove prirodne interakcije posredstvom manipulacije simbolima i matematièkim operacijama,

uporeðivanje ovako izvedenog modela sa stvarno�ãu putem eksperimentalnih provera, te

povratak na modifikaciju modela. Evo kako sa samog reprezentacionistièko-objektivistièkog stanovi�ta, u skladu sa

kontemplacijom Pitera D�ona Hajeta182, izgleda opravdanje shvatanja da se emergentne

119

osobine (kao, na primer, crte �ivotnosti), slièno kao ni prirodni �um, ne mogu predvideti,

objasniti ili konvencionalno, logièkim metodom dokuèiti. Objektivistièka pretpostavka je

da u odreðenom vremenskom intervalu (od t1 do t2) Priroda sledi »svoj« put (premda

znamo da ne postoji nijedan put nezavisan od posmatraèa) koji je slièno kao i svaka ontolo�ka crta skriven za mapirajuãa tumaèenja inteligentnih biãa. Sa druge strane,

nauèni posmatraè posredstvom manipulisanja simbolima � reprezentacijama percepcijom uoèenih karakteristika sveta, u skladu sa odreðenim, postuliranim logièkim pravilima poku�ava da pronikne u tajne puta Prirode. Ono �to nauèni posmatraè do�ivljava kao

uzroènost u svetu Prirode, poku�ava se izvesti posredstvom reprezentativnog logièkog

zakljuèivanja. Poklapanje ideja o hipotetièkom putu Prirode sa posmatranim putem Prirode predstavlja kriterijum ispravnosti ovih ideja kao modela Prirode. Mnoge polazne, praktièno implicitne pretpostavke su postojane u ovakvom, klasièno-analitièkom

nauènom metodu ispitivanja sveta, kao �to je, na primer, redundantna i potencijalno

kodirajuãa, akontekstualno-kvalitativna struktura �ivotnih entiteta, sazdana na osnovama

redukcionistièke slika sveta sa entitetima ogranièenog broja svojstava i, po moguãstvu,

neizvodljivo�ãu pru�anja uzroènih dejstava od slo�enijih ka manje slo�enim nivoima organizacije sistema. Svaka slika sveta koja se bazira na kodiranju Prirode u simbolièna

stanja, te sledujuãem poku�aju postizanja korespondencije i uzroènog zakljuèivanja o

svetu putem manipulisanja ovih simbolièkih stanja predstavljaãe uzroènu,

deterministièku i nekreativnu shemu iz koje se neãe moãi izvesti uzvi�eni kvaliteti kao

�to su oni koji krase �ivotna stanja182. Takoðe, ideja o moguãnosti objektivnog, peep-hole

posmatranja u Prirodi sa implicirajuãim kartezijanskim, mentalno izolujuãim i

neprirodnim idejama sadr�ana je u ovakvoj predstavi nauènog opisivanja i obja�njavanja

stvarnosti, slièno kao i objektivistièki stavovi razmi�ljanja sa sve netolerantnim

univerzalnim karakterom na�ih ideja sa potencijalnim sukobima mi�ljenja koje one, sa

ciljem »objektivnosti«, izazivaju. Prirodni sistemi se iz ovakvih klasièno nauènih vidika vide kao redukcionistièki

sistemi u okviru kojih se stanja sistema menjaju u skladu sa odreðenim skupom

dinamièkih zakona, koje je moguãe predstaviti matematièkim formulama. Tako je pa�nja

pri klasiènom bavljenju naukom uglavnom usmerena na koincidenciju prirodnih procesa i

odgovarajuãih njihovih modela. Meðutim, esencijalni procesi koji odgovaraju kodirajuãoj

shemi (na relaciji model ↔ modelovani sistem) predstavljaju temelje na kojima je sagraðeno samo nauèno zakljuèivanje. Podsetimo se da ne samo da je razumevanje

kodiranja sa odgovarajuãim, inverznim dekodiranjem veliki problem, te da kodirajuãe i

dekodirajuãe sheme nisu uslovljene ni predstavom prirodnih procesa, ni logièkom postavkom modela, veã i da je samo kori�ãenje dekodiranja sa neodgovarajuãim

kodiranjem moguãe da nam iz ogranièenog broja kodiranih kvaliteta (polo�aji i energije

fundamentalnih èestica u prostor-vremenu iz okvira klasiène, redukcionistièke nauke) i

sveta atoma i kvarkova u trenutku t1 pru�i svet prepun svakodnevnih objekata, oseãanja i

imaginacija182 u hipotetièkom trenutku t2. Promena u kodiranju je, stoga, nu�an preduslov

egzaktne korespondencije modela i modelovanog sistema u reakcionom rasponu t1 → t2, usled èega je nemoguãe uzroèno objasniti

182 kako je sistem od onoga �to bi nauka u

krajnjem sluèaju posredstvom ogranièenog broja kvaliteta videla kao potpuno opisan

sistem u trenutku t1, do�ao u ne samo kvantitativno, veã kvalitativno razlièito stanje trenutka t2.

120

Ono �to je posebno va�no uoèiti je to da su ovakvi, klasièni modeli nauke

najèe�ãe potpuno zatvoreni za ideje o uvoðenju novih uzroènih dejstava. U skladu sa

ovakvim mehanistièkim idejama, samo su postulirani kvalitativno-kontekstualno nezavisni entiteti u neposrednom fizièkom kontaktu u stanju da uzroèno deluju jedni na

druge. Meðutim, po�to se iz ovakvih modela sveta ni ne naziru njegovi kreativni i

su�tinski fenomeni, tada se u igru uvodi nauka o kompleksnosti kako bi, navodno, uspela da razre�i naizgled nere�iv problem istovremenog uvoðenja novih uzroènih dejstava, kao

i odr�avanja zatvorenosti na uvoðenje istih. Meðutim, na prvi pogled mo�da mo�e

izgledati kao da uvoðenje nasumiènosti i promena u kodiranju mo�e zadovoljiti oba

navedena uslova, odnosno uzrokovati neogranièene nove rezultate nauènih opisa i

obja�njenja bez uvoðenja dodatnih uzroka u modelu. Meðutim, bitno je primetiti da ne

samo �to su determinizam i nasumiènost kao blede kopije prirodnog reda i slobode,

�izofreno nekompatibilni383, veã da uvoðenje nasumiènosti u nauène opise i same

tautologije ne mo�e dovesti do nastanka novih kvaliteta prouèavanih sistema, veã samo

do kvantitativnih izmena finalnih stanja od interesa. S druge strane, dok promene u kodiranju naizgled mogu opisati nastanak emergentnih fenomena i to neuvoðenjem novih

uzroènih dejstava, primetimo da i tada model ostaje nepromenjen, te se stoga ne mo�e

smatrati da on zaista i modeluje realan proces, pa i uzrok finalnog stanja i u njemu svih prisutnih kvaliteta182. Tako, po�to i nasumiènost i rekodiranje predstavljaju neuzroène

faktore, oni nisu u stanju da pru�e uzroèno obja�njenje, koje se u okvirima nauèno-logièkog zakljuèivanja smatra jedino relevantnim. Stoga se iz perspektive svakog

klasiènog, analitièkog modela na osnovu koga ljudska biãa potvrðuju istinitost ne svojih,

epistemolo�kih i uvek subjektivnih slika o svetu, veã ontolo�kih procesa nezavisnih od

strukture subjekta, nastanak emergentnih fenomena ne mo�e uzroèno objasniti. Nikakvi

nelinearni modeli koji bi ukljuèili teoriju kompleksnosti nisu u stanju da u sebe

inkorporiraju uzroke koji bi na klasièan nauèno-metodolo�ki naèin objasnili pojavu

kvaliteta �ivotnosti. Nepromenljivi simboli i konaèan broj kvaliteta Prirode su u kontrastu

sa stalnom promenljivo�ãu svojstava koje oni reprezentuju, kao i sa oèiglednom

zavisno�ãu svih entiteta i pojava od kompletnog postojanja. Stoga se klasiènom nauènom

metodologijom ne mo�e dospeti do potpunog opisa sveta u kome �ivimo. Tvrdnje da su

evolutivni fenomeni �ivotnosti nasumièno nastali iz �uma Prirode su stoga najbolje �to

mo�emo oèekivati kao odgovor na pitanje o poreklu (pa makar i uzroènom i

mehanistièkom) na�ih misli i oseãanja o njima, ostavljajuãi prostor samostalnom

zami�ljanju i doslikavanju ovog èudesnog puta Prirode. Podsetimo se da postojanje �uma

samo predstavlja informacije èiji znaèaj negira logièki aparat na�ih misaonih

konstrukcija, premda u Prirodi ne postoji ni�ta kao �to je �um bez informacije. Ne samo

�to svaki �um predstavlja informaciju za nas (jer i pored toga �to je mo�emo smatrati

irelevantnom, ako smo je detektovali, ona opstaje u svetu na�e percepcije, te je stoga kao

i svaka informacija predstavljala razliku koja je indukovala razliku), veã se i oèigledno

smisaone informacije, kao �to je, na primer, razgovor dva biãa mo�e pretvoriti u naizgled

nasumièni �um ukoliko ga utopimo u more drugih zvukova tako da se izgubi moguãnost

raspoznavanja izgovorenih reèi. Intuicija kao esencijalna komplementarnost logièkom

zakljuèivanja stoga mora opstati u svakom ne samo estetskom, veã i mudrom

rasuðivanju. Sama tehnika razmi�ljanja ili bilo èega drugog nas nikada neãe odvesti u

sreãno, prosvetljujuãe razmi�ljanje. Svet je stalno promenljiv, subjektivan i pro�et

beskonaènim kvalitetima koji se i pored svega pru�aju neogranièeno daleko (nisu

121

ogranièeni na mehanièke kontakte). Bez prihvatanja ovakvih temeljnih karakteristika i u

putevima na�eg svakodnevnog zakljuèivanja i do�ivljavanja sveta, na�e misli, te i mi

sami nikada neãemo postati spontani, meditativni i ispunjeni unutra�njom rado�ãu, te

umesto tra�enja odgovora na na�a pitanja u sebi, u svom unutra�njem svetu, tra�iãemo ih

svuda naokolo, u besplodnim raspravama koje podseãaju na razja�njavanje egzistencije

neèega �to nam stoji ispred nosa i �to mi i jesmo, te neãemo biti svesni neogranièenog

pru�anja svih na�ih misli, reèi i dela, �to bi nam ulilo veru i svesnost o va�nosti i

smislenosti samog èina postojanja. Reprezentacionistièki stav modelovanja prirodnog toka implicitno sadr�i i

kartezijanski stav o razdvojenosti prirodnih i misaonih, simbolièkih (mapirajuãih) sfera.

Meðutim, jasno je da ukoliko bi ove dve sfere bile posve razdvojene, tada ne bi bilo

moguãe ni nastajanje simbolièkog sveta niti njegovo poreðenje sa »stvarnim« svetom.

Ipak, u klasiènoj nauènoj metodi te veze su isuvi�e rigidne, i oèigledno je da bi kljuè

nastajanja jednog modela obja�njenja sveta, koji bi bio u stanju da pru�i odgovore na

kljuèna pitanja �ivih biãa, morao biti u formiranju ovih kodirajuãih veza koje bi bile isto tako promenljivo kreativne kao i same crte sveta oko nas. Stoga se i ne mo�e oèekivati da

odgovori na kljuèna pitanja na�eg odnosa sa svetom budu objektivnog karaktera. Ne

samo da su ovakvi odgovori promenljivi za razlièita biãa, oni su promenljivi i sa vremenom. Stoga, i dalje »'zastani, pogledaj, oslu�ni' je bolji moto od 'idi, vidi u prognozi

(objektivnom modelu, prim.a.)'«339, kao �to je smatrao Fric �umaher, pozivajuãi nas na

logièki-intuitivnu uravnote�enost kao na put pronala�enja mudrih izbora, na razvijanje tihe i suptilne svesnosti koja èita biblijske znake vremena (»kada nastane veèe, govorite:

biãe vedro, jer je nebo crveno; a ujutro: danas ãe biti oluja, jer je nebo crveno i mutno.

Lice neba znate da razlikujete, a znake vremena ne mo�ete?« (Matej 16:2-3)) u svakoj bori, u svakoj liniji, u svakom kamenu i da�ku vetra Prirode. Uop�te, kvantitativni

proraèuni na bazi tradicionalnog analitièkog empirizma se mogu zamisliti kao

doprino�enje na�eg znanja o svetu, ali samo kao jedna strana »novèiãa« saznanja, koja je samo u saglasju sa intuitivnom svesno�ãu, kvalitativnim istra�ivanjima, u stanju da nam

pru�i zadovoljavajuãe odgovore na kosmièka pitanja oko nas i u nama. Kartezijanski

ideal objektivnosti, specifiène, fiksne metodologije i te�nje ka deterministièkoj teoriji

ujedinjenja mora ustupiti mesto ovakvoj logièko-metafizièkoj ravnote�i u svrhu

doprino�enja povratka radovanju u nauènom otkrivanju sveta kroz uoèavanje etièko-estetskih implikacija nauènih vidika.

Stoga mo�emo zakljuèiti da je nauènoj metodologiji saznanja neophodna drugaèija, i to monistièka shema

182 u odnosu na malopre opisanu kartezijansku shemu, a ne samo novi uzroci koji bi se uklopili u nju. Kvantna teorija, suoèena sa ovim

problemom, sa jedne, epistemolo�ke, kopenhagenske strane samo je negirala moguãnost

potpune spoznaje sveta putem date metodologije, dok je sa druge, realistièko-ontolo�ke

strane postulirala i »kvantno more« sa koga se sa bo�anskom nepredvidljivo�ãu stvara

svet koji vidimo oko nas. U krajnjem sluèaju, mo�da promena sheme nauène

metodologije i nije neophodna, ali se tada ne samo nauka, veã i samo logièko

rezonovanje mogu smatrati takvim kao da nam samo pru�aju »povoljna« znanja u vidu

indirektnih putokaza, ali ne i direktna, istinita, potencijalno prosvetljujuãa znanja, zbog kojih i jesmo tu, a koje nam samo iskreno, ljubavlju pro�eto delovanje u svetu mo�e

pru�iti.

122

Svesnost ne samo o nemoguãnosti pronala�enja finalnog i sveobuhvatajuãeg

znanja u bilo kojoj fiksnoj mapi sveta, veã i o neizvodljivosti dopiranja do istinskog jezika Prirode posredstvom mapirajuãeg, simbolièkog pristupa njenom opisivanju, kao i

obja�njenju do�ivljenih pojava, danas je neophodna. Jer, upravo u lepoti traganja, u

pru�anju odgovora koji ne poseduju pretenzije finalnosti, veã samo �ire domen i dubinu na�ih novih pitanja, krije se izvori�te ljudske sreãe i zadovoljstva.

Deterministièko sagledavanje �ivotnih sistema iz savremenih nauènih perspektiva

kreãe se izmeðu krajnosti potpuno nezavisnog i potpuno zavisnog razvoja i pona�anja

�ivih biãa u odnosu na njihovu sredinu. Potpuna nezavisnost od sredine bi odgovarala

paradigmi genetskog determinizma, dok drugi sluèaj odgovara uslovljavajuãim robotskim

fiziolo�kim modelima �ivotnosti na osnovu kojih »ljudsko pona�anje je funkcija

iskljuèivo varijabli sredine«312. Ova dva pogleda na svet su veoma kompatibilna i

predstavljaju dva svakodnevna pogleda na svet oko nas, koja proistièu iz do�ivljaja

Prirode kroz okvire zakona mehanike, olièenih prvim Njutnovim zakonom kretanja � »svako telo ostaje u svom stanju mirovanja, ili jednoobraznog pravolinijskog kretanja, ukoliko nijedna sila ne deluje na njega«, u okviru koga se negiraju kako holistièki

poredak Kosmosa, tako i unutra�nja, indeterministièka autonomnost svakog prirodnog

entiteta. Svaka od ove dve paradigme ima svoje oèigledne nedostatke. Najpre, dok

paradigma genetskog determinizma podrazumeva da se informacije pru�aju iskljuèivo

linearno od genetske �ifre ka fizièkim crtama organizma, oèigledno je prisustvo povratno

spregnutih dejstava na relaciji geni � proteini � sve slo�enije emergentne osobine

�ivotnosti. I pogled na �iva biãa kao na mehanizme kojima se mo�e uslovljavajuãe

manipulisati pada u vodu, jer je oèigledno da su �iva biãa samo-organizacioni sistemi koji svakom »objektivnom« signalu okoline uvek pridaju subjektivni karakter u zavisnosti od sopstvene strukture. Tako, spoj autonomnosti samo-organizacije �ivih biãa i njene

refleksije na crte sveta oko njih predstavlja èudesnu Jin-Jang igru �ivota. Slièno kao �to

oblik jednog kamena nije jednoznaèno odreðen ni samo njegovom kristalno-strukturalnom simetrijom, kao ni samo njegovim fizièko-hemijskim okru�enjem, veã

kompleksnom igrom izmeðu unutra�njeg potencijala rasta i spolja�njih okolnosti, i svaka

prirodna pojava nikada nije jednostrano odredljiva, veã uvek predstavlja emanencije

nepredvidljivih susreta koji u sluèaju sagledavanja organizacije �ivotnosti predstavljaju

dodire znatno slo�enijih uzroènih putanja od onih koje iscrtavaju paradigme genetskog

determinizma i behaviorizma. Dok se uzroèna dejstva u samo-organizaciji �ivih biãa, kao

i njihovoj okolini karakteri�u nelinearno�ãu i nepredvidljivo�ãu, obe savremene

paradigme karakteri�u se sagledavanjem kako genotipskih, tako i fenotipskih uzroènih

dejstava kroz linearizujuãi filter u okviru kojih se sve, u crtama �ivih biãa imanentne

nepredvidljivosti progla�avaju bilo »parazitskim« ostacima evolucije (kao u sluèaju

genetske »�ifre«) ili psiholo�kim iracionalnostima sa oèiglednom negativnom etièko-estetskom konotacijom. Svaki formalni model neophodno mora ukljuèiti prostor za mora nepredvidljivosti

koja izranjaju iz svaèijeg, novog i neponovljivog �ivotnog izraza. Svako formalno, fiksno

i objektivistièko opisivanje �ivih biãa, neophodno naru�ava i trivijalizuje sliku o njima,

prevodeãi ih, u svakom deterministièkom opisu u predvidljive, robotizovane sheme,

èemu smo svedoci na raznim nivoima ureðenja savremenog dru�tva � od pacijenata koje

123

lekari svrstavaju u odreðene klase na osnovu uoèenih simptoma, preko psihoterapeuta

koji analiziraju snove pacijenata uz pomoã reènika simbola umesto spoznaje svaèije

posebne, i u svom �ivotnom kontekstu jedinstvene interpretacije snova (èijih je i

»stvarnost« jedan deo), pa sve do vrednovanja etiketa, profesionalnih titula, formalnih

postignuãa i statusa pojedinaca. U suprotnosti sa svim formalnim opisima �ivotnosti koji

dominiraju u psiholo�kim teorijama liènosti i koji svakako dovode do ispatvorenih te�nji

ka la�nom identifikovanju (»biti neko po svaku cenu«) sa svim razoèarenjima koje

ovakvo redukovanje na�e velièanstvenosti u svakom sluèaju donosi (jer je svako

poistoveãivanje na�e neponovljivosti sa formama liènosti neskladno), u srcu svesti o

neznanju i prihvatanja nas kao spontane reke refleksije Prirode raðaju se i radosna

saznanja pro�eta nevezano�ãu sa formalne crte i plodove �ivota219. Poistoveãivanje sa

odreðenim fiksnim i formalnim karakternim crtama je usko povezano sa oslobaðanjem

odgovornosti na�e interakcije sa svetom, ali podsetimo se da u onolikoj meri u kolikoj

prihvatimo da smo mi sami zaista odgovorni za stanje sveta oko nas, u istoj tolikoj meri je iscrtan potencijalni opseg osmi�ljenosti na�eg sveta. Sa oslobaðanjem svake

odgovornosti pozivanjem na formalna pravila odluèivanja i pona�anja gubi se i

moguãnost pridavanja smisla postojanju na�eg sveta, �to izaziva osuðivanja drugih,

ogorèenja i zavist, dok se u prihvatanju odgovornosti za dobrobit i bla�eni put svega

postojeãeg, u te�nji za spasenjem èitavog sveta, svakog njegovog detalja, olièava i na�a

spiritualnost, »stepen« sreãnog prosvetljenog jedinstva sa Prirodom. Svest o realnoj izvodljivosti dizajniranja �ivih biãa i sagledavanja �ivotnosti

Prirode kroz filter uslovljavajuãih mehanizama pomoãu kojih je moguãe postupcima

standardizacija i trivijalizacija �ivih sistema kontrolisati njihovo pona�anje i upravljati

njima, ostavilo je niz tragiènih posledica kroz istoriju ljudske civilizacije, o èemu nam

svedoèe brojni staljinistièki modeli dru�tvene organizacije koji su se zahvaljujuãi ovako

pogre�noj svesti oslanjali na preteranu centralizaciju, koja je doprinela razvoju krutosti dru�tvenih sistema i, na kraju, njihovoj propasti. Uop�te, sna�ne politièke i ekonomske

kontrole; dru�tveni sukobi i pokreti koji nikada su�tinski ne menjaju kvalitet �ivljenja;

netolerantnost prema uoèavanju mana modela usled njegove formalne krutosti i iskljuèivosti; do�ivljavanje elemenata �ivih sistema kao lako zamenljivih »�rafova« uz

eksplicitno zanemarivanje �tete do koje ovakvi vidici dovode; realna izvodljivost

formalnog izjavljivanja jednih, a ciljanja ka potpuno razlièitim ostvarenjima; koèenje

evolutivnog razvoja usled poistoveãivanja sa krutim modelom; prividno oslobaðanje biãa

od odgovornosti svojih postupaka usled nadovezivanja na instruktivne forme modela; spreèavanje kooperacije, koegzistencije i koevolucije ka esencijalnim oplemenjujuãim i

usreãujuãim putanjama; te otuðenost uma od Prirode i drugih biãa � ljudi od upravljaèke

vlasti, plata i radnika od posla, zemljoradnika od zemlje, proizvodnje od potreba, naroda od njenih �itelja, pojedinih biãa od oseãanja sigurnosti, te, naravno, i rezultata

modelovanja sistema od originalnih namera koje stoje u njegovoj osnovi, posledice su prihvatanja ideja o moguãnosti dizajniranja �ivog sveta kao realno izvodljivih

194. Danas se lo�e posledice �ablona za modelovanje �ivih biãa uglavnom prevazilaze stvaranjem

novih, bilo u okvirima paradigmi uslovljavajuãe psihologije, genetskog determinizma,

kartezijanske zatvorenosti Prirode u deterministièke matematièke zakonitosti ili kroz

modifikovanje dru�tvenih modela politièkim i ekonomskim reformama. Meðutim, ne u

specifiènim modelima �ivih sistema, veã u samom pristupu i porivima dizajniranja mogu

se sagledati sve posledice ovakvih postupaka, kao �to ãemo videti.

124

Za razliku od ma�ina koje su trivijalne u smislu da zadovoljavaju uslov jednoznaène korespondencije izmeðu unosnih i izlaznih informacija - spolja�njih

podsticaja i odgovora (�to je neophodan preduslov njihove pouzdanosti prilikom

upotrebe), �iva biãa su netrivijalni mehanizmi u smislu da njihovi odgovori zavise ne samo od podsticaja sredine, veã i od njihove kompletne istorije. Stoga su �iva biãa, bilo

kao klasiène individue ili dru�tvene, ekosistemske, politièke ili ekonomske organizacije,

nepredvidljivi mehanizmi, �to bi se sa adekvatne perspektive moglo formulisati kao stalna promena njihovih unutra�njih stanja iz koje potièe i kreativnost svake �ivotnosti.

Uop�te, dok se trivijalni mehanizmi karakteri�u sintetièkom i analitièkom odredljivo�ãu,

istorijskom nezavisno�ãu i predvidljivo�ãu, netrivijalne mehanizme karakteri�e sintetièka,

ali ne i analitièka odredljivost, istorijska zavisnost, kao i nepredvidljivost. U

konstruktivistièkim slikama sveta se implicitno otkriva bogatstvo �ivih biãa u njihovoj

imanentnoj aktivnosti naspram degradirajuãih modela o �ivim biãima kao

uslovljavajuãim mehanizmima, formiranih na osnovu neprirodno kontrolisanih

laboratorijskih eksperimenata nad �ivotinjama, u kojima se osnovni efekti svakog

�ivotnog konteksta zanemaruju. U antropologiji je odavno poznato da �ivotna sredina ne determini�e, veã samo uslovljava kulturne crte ljudskih biãa i zajednica

392, te, slièno

tome, i na�e aktivnosti ne mogu predstavljati uzroke koji bi potencijalno potpuno

predvidljivo odreðivali �ivotne crte na�e sredine, veã one, kroz sveto po�tovanje autonomnosti odluèivanja i iscrtavanja sveta svakog �ivog biãa, samo tiho uèestvuju u

stvaranju novih opcija, novih harmonija konteksta razmi�ljanja i sagledavanja sveta, koje

se ne nasilno »ulivaju« u tuðe svetove, veã bla�eno i nenametljivo iscrtavaju, predstavljajuãi u dugom razdoblju dragocene i primerne putokaze drugim biãima. Na osnovu kibernetièkog pravila o rekvizitnoj raznovrsnosti

8 znamo da se kontrola izmeðu dva sistema mo�e potencijalno ostvariti samo u sluèaju kada je

raznovrsnost kontrolnog sistema veãa od raznovrsnosti kontrolisanog sistema. Naravno, u

primerima svake centralizovane ve�taèke manipulativne moãi, primerima koji se mogu

sagledati na nivou savremenih hijerarhijskih, unilateralnih, prividno jednosmerno uticajnih socijalnih interakcija, od sistema formalne edukacije do diktatorskih politièkih

ureðenja, ovakav preduslov se aproksimira ne-etièkim redukovanjem broja prihvatljivih

opcija pona�anja kontrolisanog sistema, odnosno njegove slobode. Meðutim, primetimo

da je pravilo rekvizitne raznovrsnosti, s obzirom na èinjenicu da suptilnost kontrole

direktno zavisi od preciznosti modela »kontrolisanog« sistema � modela za koji ne samo na osnovu kvantnog indeterminizma, veã i na osnovu Gedelove teoreme znamo da nikada

ne mo�e biti istovremeno kompletan i konzistentan131, zasnovano na implicitnoj izvodljivosti proraèunavanja svih moguãih stanja kontrolisanog sistema od strane

kontrolnog sistema, �to je razlog za�to pretpostavka o potencijalnoj kontrolabilnosti pada

u vodu sa susretom i sa najjednostavnijim �ivim biãem ili èak i prividno kontrolabilnim

makro- ili mikro-skopskim (ali ne i kvantnim, usled oèigledne neizvodljivosti

predviðanja njihovog kretanja) sistemom komadiãa materije (raèunska moã jednog grama

materije se pod pretpostavkom njene elementarne i fundamentalne atomske strukture mo�e proceniti na neproraèunljivo enormnih 10

47 bita u sekundi143). Stoga, svaki dodir sa bilo kojim prirodnim sistemom mo�e odisati samo zadivljeno�ãu pred morem beskraja

indeterminizma, iznenaðenja i izvora kreativnih spoznaja, iz èega bi se spontano razvio

otvoreni i decentralizovani pristup pronala�enju zajednièkih, globalno harmonizujuãih

puteva, pro�et prihvatanjem podjednake relevantnosti svih ponuðenih opcija i svaèijih

125

puteva razmi�ljanja. Naspram jednosmernih hijerarhijskih sistema odluèivanja koje

karakteri�u restrikcije moguãnosti, u okviru spontanih prirodnih ureðenosti svako biãe je

ukljuèeno u samo-organizaciju i samo-kontrolu sistema kome pripada, sa jednakom relevantno�ãu uèestvujuãi u kreiranju puta celine, �to kroz harmoniènu, sveprihvatajuãu

(slu�ajuãu, a ne samo komandujuãu) i odgovornu (usled neizvodljivosti pozivanja na

formalna pravila postavljena od strane kontrolnog sistema) interakciju ispunjenu te�njama ka poveãanju slobode i opcija odluèivanja, razgranatosti puteva razmi�ljanja i

pona�anja drugih, te rado�ãu u susretu sa razlièitim viðenjima, odslikava Put Prirode. Postaviv�i svest o neizvodljivosti dizajniranja �ivih sistema (u skladu sa

standardima in�enjerskog dizajna) u temelje na�ih rasuðivanja i pogleda na svet, izrodila

bi se i divna tolerancija prepuna tajanstvenih, beskrajno bogatih, raznovrsnih i neponovljivih vrednosti prisutnih u svetu �ivota Prirode. Dok do�ivljavanje �ivih biãa

kao uslovljavajuãih mehanizama raða svest o izvodljivosti dominacije, kontrole i moãi

nad �ivim sistemima, svest o nemoguãnosti ukroãivanja beskrajnog spektra iznenaðenja u

pona�anju �ivih biãa u bilo kakve fiksno-formalne mape Prirode, raða sveti pogled na

Prirodu prepun skromnosti, nenametljivosti, divljenja, po�tovanja i radosnih puteva

otkrivanja i upoznavanja, koji se pru�aju u nedogled. Svest o moguãnosti otkrivanja

unutra�njih kvaliteta biãa, njihovih oseãanja i te�nji na osnovu spolja�njih znakova (kao u

svetu behavioristièke psihologije) predstavlja osnovu za opravdavanja osuðivanja,

okrivljavanja, netolerantnosti, arogantne prepotencije i sukoba, dok naspram ovome, svest o nemoguãnosti pronicanja u uvek beskrajno dubok unutra�nji svet svakog, pa èak i

naizgled najtrivijalnijeg biãa, predstavlja put ka bla�enom �ivotnom zadovoljstvu,

ispunjenom svepo�tovanjem, poverenjem i rado�ãu u susretu sa beskrajem prirodne

kreativnosti. Iz principa neizvodljivosti dizajniranja �ivog sveta, prirodno sledi i svest o

neophodnosti menjanja nas samih ukoliko �elimo da promenimo svet, a nikada obrnuto.

Da su mnoge plemenite ideje i subjektivna etièka naèela preobra�ena u »objektivne«

moralne norme i poku�ane da se nasilno implementiraju na tuðe pona�anje i poglede na

svet, ostavljale èesto i globalno katastrofalne posledice, mogu nam posvedoèiti istorije

komunizma i hri�ãanstva. Nasuprot tome, ideja o mirnom, tihom i sveprihvatajuãem

odnosu sa na�om sredinom predstavljala je put svih mudrih tradicija sveta, kroz koju se

tajnovito i neobja�njivo uvek raða radosna i ispunjena harmonija unutra�njih konstelacija

biãa i njegovog sveta. Primetimo da se jedna od temeljnih razlika319 izmeðu hri�ãanstva (i

konfuèijanizma) i budizma (i Taoizma) èesto nalazi u interpretaciji hri�ãanske ljubavi kao

sile kojom se menja svet, dok se budistièko saoseãanje interpretira kao tiha stvaralaèka

sila kojom se pre svega menjamo mi sami, da bi se odatle spontano na bolje promenio i èitav svet. »Bude pokazuju samo put«, dok je u sr�i hri�ãanstva èesto prisutna neprirodna

te�nja ka preobra�avanju sveta pri konstantnosti sopstvenog biãa i karaktera. Shvativ�i

Tao, Konfuèije reèe: »Dugo vremena nisam zauzimao mesto biãa koje ide uporedo sa

procesom promena. Ali, ako se i sam ne pona�am u skladu sa procesom promena, kako se

mogu nadati da ãu promeniti druga biãa?«. »Bravo, Èiu, sad zna�«70, uzvrati LaoCe,

znajuãi da tiho sleðenje Puta Prirode pretvara sve konfrontacije izazvane moralnim

pridikama, u harmonièno dr�anje za ruke. Neizvodljivost pru�anja konzistentnog, zatvorenog i fiksnog formalnog opisa Prirode, ili kakvog sveobuhvatnog »kosmièkog koda«, sadr�i jo� nekoliko va�nih

implicitnih saveta. Jedan od njih je i taj da je neophodno prihvatiti svesnost o stalnim te�njama ka otkrivanju, razvijanju i napredovanju, bez ideje o postizanju finalne, fiksno

126

formulisane istine. Otvorenost, pa�nja, voljnost, budnost, optimizam, saznajni polet i

prihvatanje prirodne nesigurnosti predstavljaju crte svetog pogleda na svet koji jasno proistièe iz prihvatanja iznenaðenja i nepredvidljivosti opa�aja biãa u funkciji voljno

izvedenog razmi�ljanja ili pona�anja, sa temelja duboke etike i spiritualnih vrednosti.

Poput legendarne scene u bajci o gospodaru prstenova u kojoj se Sem i Frodo na korak od cilja, na stepenicama Kirit Ungola preispituju o svrsi njihovog puta, nesigurnosti koje izazivaju preispitivanja na�ih programa rezonovanja i pona�anja, nu�an su preduslov

svakog kreativnog napretka. Prihvatanjem stava o posedovanju uvek korektnog stava na bazi formalnih pravila, i zatvoreno�ãu na menjanje nesvesno kreiramo probleme u na�em

svetu. Onoliko koliko menjamo svet oko nas, u isto tolikoj meri moramo biti spremni da promenimo i sebe, jer ove dve promene su uvek obostrane. »�eli� li pronaãi sebe, menjaj

se«216, èuveni je stav Hajnca fon Ferstera, a lepota skromnih i krotkih jezièkih izraza,

poetiènih plodova na�e imaginacije i bla�enih pokreta naspram otuðenih pravosudnih,

vojnih, administrativnih izra�aja i drugih krutih, dogmatskih uverenja i stavova

podstaknuta je upravo otvoreno�ãu na vraãanje unatrag175 (èineãi tako u svakodnevnoj

komunikaciji kreativnu komplementarnost savremenom vrednovanju linearnog i neosvrãuãeg izbora izra�aja kojima se u visinu »nadograðuje« most uzajamnog

razumevanja, a bez koje bi, poput kule vavilonske, meðuljudski odnosi rezultovali u naru�avajuãoj samo-zadovoljnosti, egocentriènosti i oseãanju izolacije), na sagledavanje i

spontano modifikovanje premisa na�eg rezonovanja i vrednosnog iscrtavanja sveta.

Otvorenost na nova iskustva, spremnost na prihvatanje novih radoznalih istra�ivanja i

neotkrivenih pogleda na svet u skladu je sa beskrajnim spektrom kvaliteta Prirode i neophodan je preduslov unapreðivanja sveta oko nas. Sa prihvatanjem ovakvog stava,

prestajemo da oèekujemo da ãe se u nas, slièno kao u paradigmi ve�taèke inteligencije ili tradicionalne nekreativne edukacije, moãi uèitati znanje slièno kao �to se u hardversku

strukturu unosi odreðeni program za funkcionisanje i rezonovanje. Umesto toga, raða se

shvatanje da je proces saznajnih otkriãa neprekidna potraga i jedini usreãujuãi put

ljudskog postojanja, koji u svojoj spolja�njoj emanenciji uvek odi�e bogatim estetsko-etièkim karakterom, kao �to nam duboka interpretacija fon Fersterovih dveju imperativa

nagove�tava. Istinska mudrost nema prirodu fiksnih, unapred pripremljenih formi koje èesto uzrokuju ukruãivanja protiv strahova, dogme, ideologije i idolatrije u kojima se

krije seme netolerancije i destrukcije, veã traganja i spontanog u�ivljavanja u

neponovljivi put Prirode. Èitava tradicija ljudskog informativnog, emotivnog, izra�ajnog

i spiritualnog napretka, odslikana biblijskim stihovima - »i èinja�e zlo, jer ne pripremi

svoje srce da tra�i Gospoda (Dnevnik II 12:14)...Gospod je dobar onima koji ga èekaju,

du�i koja ga tra�i (Plaè Jeremijin 3:25)«, ukljuèujuãi i Gospodnje reèi da »�to vi�e

tra�imo, vi�e ãemo biti zadivljeni« (Ezdra II 4:26) - nam ukazuje da se u sa�ivljavanju

subjekta sa èitavim svetom kroz put predanog traganja (»Tra�iãete me, i naãi ãete me,

kada me potra�ite èitavim srcem svojim« (Jeremija 29:13)) krije tajna harmonièno

evolutivne, usreãujuãe egzistencije. Istinski holistièki pogled nije izgraðen na temeljima

fiksnih sredstava ili cilja, veã potrage, puta; ne plesaèa, veã plesa425; ne zatvorenih,

konaènih okvira, veã pogleda i harmonija bezbrojnih putanja koje se pru�aju u

beskonaènost. Svaka fiksna zauzeta perspektiva defini�e potencijalna otkriãa i kvalitete, ali

istovremeno i elimini�e odreðene moguãnosti. Svako otvaranje novih moguãnosti zatvara

ili zaklanja neke druge opcije, svaki akt interpretacije otvara nove sistemske grane

127

napretka, èineãi nas eksplicitno (ne i implicitno-reflektivno) »slepim« na kontekst iz koga

je ponikao, a svaki evolutivni razvoj, uslovljen strukturnom plastièno�ãu (disipativno�ãu)

�ivih biãa, podrazumeva ovakav ciklus otvaranja i zatvaranja opcija. Svako analiziranje bilo koje situacije pomoãu formi objekata i njihovih kvaliteta kreira izvesna saznajna

ogranièenja usled neophodnog aproksimiziranja i fiksiranja svojstava koje formalni

pristup obuhvata. Svaka refleksivna misao neophodno obuhvata ovakvu »zaslepljujuãu«

apstrakciju, kojom se elimini�u mora potencijalno uoèljivih kvaliteta. Stoga su i Tao

mudraci smatrali da »ko zna ne govori, a ko govori ne zna«. Meðutim, za razliku od

kompjutera i svih strogo formalnih sistema rezonovanja u okviru kojih se pod pojmom razumevanja podrazumeva »istinitosna« korelacija dedukovanih zakljuèaka sa

strukturama u reprezentovanom sistemu, ljudska rezonovanja obuhvataju spontane promene perspektiva i svih kvaliteta i svojstava koje pripisujemo odreðenim izabranim

prirodnim entitetima, �to je naèin na koji se spontano i prevlaðuje ovaj vid »slepila« koji

prati svaki formalni opis Prirode. Radjard Kipling je imao obièaj da ka�e da »ko zna

samo Englesku (ili bilo �ta drugo, prim.a.), zna je najmanje«, i zaista, sagledavanje

putanja Prirode sa �to raznovrsnijih perspektiva predstavlja put bogaãenja na�eg znanja o

njima, a po�to svaka konstantnost na�eg sveta predstavlja odraz ponavljanja odreðenih

programa na�eg konstruisanja sveta, tada slobodne, spontane i fleksibilne inovacije na nivou sagledavanja na�ih programa rezonovanja i konteksta koji èine na�e poglede na

svet predstavlja i put buðenja prirodnog, mudrog do�ivljaja postojanja. I mi, poput

golubova363, modernih simbola mira, koji u svom sme�nom hodu stalno zastaju kako bi

kompenzovali neizvodljivost postizanja jasne vizuelne percepcije u stanju kretanja, moramo stalno i iznova zastajkivati i menjati perspektive sagledavanja na�eg sveta,

preispitivati na�e najdublje te�nje i temelje rasuðivanja (�to odgovara upitkivanju »kuda

to idemo?«, »�ta to postajemo?«), fleksibilno ih modifikovati i nastavljati dalje. (Mo�da

je zato Li Ãing-Jun obja�njavao tajnu svoje dugoveènosti reèima »èuvam tiho srce,

hodam kao golub, sedim kao kornjaèa, spavam kao pas«185.) Promene, odnosno u

formalnom jeziku novi opisi uslova, predstavljaju stoga spontani put ka izbegavanju ogranièenja sagledavanja Prirode, prisutnih u svakoj fiksnoj posmatraèkoj poziciji, a

evolutivni put Prirode se upravo sastoji u razvijanju sve fleksibilnijih i dubljih sposobnosti svesnosti323 (ka menjanju perspektiva) koja je obrnuto srazmerna »slepilu«

koje nosi svaka pojedinaèna saznajna perspektiva. Samo ne ciljem, veã samim

postojanjem predodreðeno pona�anje ljudskih biãa nije uslovljeno nu�nim refleksijama i

apstrakcijama, veã spontanim postojanjem ispunjenim radosnom predano�ãu. Prirodna

inteligencija nije program koji donosi odluke na bazi operisanja nad formalnim reprezentacijama, veã harmonija kategorizujuãeg (pojednostavljajuãeg, re-prezentacionog) i spontanog, holistièkog do�ivljaja sveta u okviru koga ne postoji

kompjuterski definisan zatvoren skup opcija, veã sama beskonaènost opcija i kvaliteta.

Nijedna kolièina rearan�iranja i rekombinovanja elemenata modela obdarenih odreðenim

kvalitetima nije u stanju da prevaziðe ogranièenja redukcionistièkih pretpostavki

implicitnih u samom reprezentovanju ovih elemenata, i da zaista bude u stanju da simulira evoluciju strukturno-disipativnih �ivih biãa. Meðutim, beskrajan spektar

kvaliteta u potencijalnim opisima i emanencijama �ivog sveta zahteva neophodnu èednu

zadivljenost pred ovakvom beskonaèno�ãu i indeterminizmom, a mir i poverenje u svetlu

ovakve bo�anske svetlosti predstavlja najiskreniji vid svetog do�ivljavanja �ivota. Stoga ãe i �ivotne vrednosti koje ukazuju na beskrajnost uvek pobeðivati svaku formu

128

idolopoklonstva, a da spiritualna prepu�tenost Putu Prirode koja obuhvata spontane i

fleksibilne promene perspektiva sagledavanja na�eg sveta i saznanja predstavlja

karakteristiku kreativnih i svetih razmi�ljanja, skladno opisuju i reèi apostola Pavla da

»ako je ko u Hristu (ako sagledava svet kao putem prizme kroz koju se raðaju

neponovljivi prosvetljeni, spiritualni konteksti, prim.a.), nova je tvar: staro proðe, gle, sve

novo postade«391 (Korinãanima II 5:17).

Kategorizacije kvaliteta na�eg sveta u fiksne klase i rukovoðenja fiksnim

formalnim modelima u na�im svakodnevnim odlukama redukuju broj potencijalnih

opcija, redukujuãi tako i fleksibilnost u kojoj se olièavaju �ivotna adaptivnost, te spontano pona�anje i lepota i etika koju ona iskazuje. »Nemam izbora«, implicitna je

fraza u »pranju ruku« Pontija Pilata, i veoma je korisno podsetiti je se u kontekstu

sagledavanja savremenog dru�tvenog ureðenja u okviru koga je veoma prisutno ukidanje sopstvenih odgovornosti (u kojima se, izmeðu ostalog, odsijava i na�a sloboda

razmi�ljanja i voljnog pona�anja) pozivanjem na raznorazne formalne modele, prisutne

kako u antimetafizièkim nauèno-istra�ivaèkim delatnostima, tako i pri funkcionisanju uslu�nih organizacija, ekonomskim odlukama i svakodnevnom izboru pona�anja.

Pojednostavljanjem i vulgarizovanjem Prirode i mesta èoveka u njoj, stav da »od bezbroj

(ili barem mnogo) izbora koje imam, odluèujem se za ovaj«, prevodi se u »nemam

drugog izbora osim ovog, stoga nisam odgovoran za njega, veã krivi druge koji su

postavili sistem odluèivanja«. »Zar sam ja èuvar moga brata?« (Mojsije I 4:9), èuvene su

Kainove reèi, a ku�av�i plod drveta znanja, Adam je umesto Eve branio sebe (Mojsije I

3:12), i upravo je ovo odbacivanje odgovornosti iniciralo proterivanje iz raja115. »Vaistinu je svaki èovek...za sve kriv; samo �to to ljudi ne znaju, a kad bi doznali � odmah bi nastao raj!«84, sinulo je u trenutku prosvetljenja Zosimi Fjodora Dostojevskog da put buðenja odgovornosti za op�tu harmoniènost i blagodetnost svakog, i najmanjeg

biãa i detalja celokupnog sveta, svesti da su na�e najtananije �elje, porivi i misli uticajni

na najudaljenije crte Kosmosa, èini put iskrene spiritualnosti. Jer, istinska, spiritualna snaga ne ispoljava se manipulativnom nadmoãno�ãu, veã »snaga je slu�enje, snaga je

odgovornost, i �to vi�e snage neko ima, veãa je njegova odgovornost, a �to je veãe neèije

bogatstvo, veãa je njegova obavezanost prema 'drugima'«376, kako smatra triglavski

kru�ok. Prihvatanje odgovornosti za èitav svet i sve njegove detalje adekvatno je svetom

religioznom povezivanju sa èitavim svetom, emanenciji �elje za spasenjem svega

postojeãeg, te stapanju u tihu i tananu rezonancu sa svim postojeãim. »Da svi jedno budu, kao ti, oèe, �to si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu...I slavu koju si mi dao ja

dadoh njima, da budu jedno kao mi �to smo jedno: ja u njima i ti u meni, da budu sa

svijem u jedno«, velika je �elja i molitva Isusova (Jovan 17:21-23), u kojoj se odslikava beskrajan put ka buðenju sve veãe i sve prosvetljenije bri�nosti i prihvatanja

odgovornosti za èitav svet. Iskljuèivanje etièke odgovornosti iz polja nauènih istra�ivanje rezultuje u

programskom napretku nauke pri kome se, poput kompjutera HAL 9000 iz filma »Odiseja u Svemiru: 2001«, na� pragmatièni program ovakvim otuðenjem od svojih

metafizièkih, etièkih korena od na�eg vernog sluge pretvara u gospodara kome

profesionalno obuèeni nauènici prestaju da predstavljaju kreativne svetove, kormilare broda nauke i na�e civilizacije, veã samo »gorivo« koje pokreãe slepi »progres« samog

programa. Upravo zaboravljanje i zametanje znanja da svaka profesionalna delatnost i svaka nauèna oblast poèivaju na meta-nauènim temeljima - na dubokim, saoseãajnim

129

te�njama iz kojih su date meðuljudske koordinacije pona�anja ponikle, a u èijem

negovanju se krije i tajna istinske uspe�nosti i op�te produhovljenosti njihovih primena - le�i u sr�i savremenih paradoksalnih zastranjivanja te�nji i efekata ljudskih profesionalnih delatnosti u same suprotnosti njihovih izvornih namena. Svaki umetnik zna da se vredno delo ne mo�e napraviti bez iskrene inspiracije, duboke unutra�nje te�nje

ka oplemenjivanju i preno�enju vizije èiste lepote drugim biãima, a analogno ovome, i prekidanje veze nauènih istra�ivanja sa njihovim etièkim korenima, sa dubokim

unutra�njim te�njama da na�i pronalasci zaista oplemene svet, da zaista »uspeju«, svaki

ovakav tip programskog profesionalizma implicira nezadovoljstvo, te tako i amaterstvo u savremenom dru�tvu veoma èesto dobija svoje izvorno znaèenje koje se mo�e povezati sa

njenim korenom - francuskom reèju »amour«. Samo se prihvatanjem odgovornosti,

sve�ãu o svakom kori�ãenom programu na�eg delovanja ili razmi�ljanja kao na�em

sopstvenom izboru koji opstaje na jednoj osve�ãenoj etièko-estetskoj podlozi, mogu formalni sistemi odluèivanja pro�eti humanim karakterom, duhom saoseãanja i Ljubavlju

iz koje sve potièe i sve joj se vraãa. Dok se na polju savremenih socijalnih komunikacija, bilo u edukativnim, religijskim, politièkim, pravnim ili bilo kojim drugim institucijama, najèe�ãe mo�e

nazreti implicitni manipulativni uslovljavajuãi glas koji kao da govori: »Ja znam �ta je

dobro za tebe, i ti mora� slediti to«, i koji predstavlja idealan pristup redukovanju samostalno prosvetljenog oseãanja odgovornosti prema svetu, jasno je da je ovakav

pristup dru�tvenim odnosima nekompatibilan sa zaista kreativnim poveãavanjem opcija

globalnog sistema, koje odgovara potpunom prihvatanju ljudskih biãa, pru�anju oseãaja

slobode i otvaranju prostora za samostalna razmi�ljanja, �to jeste pristup u kome se

ogleda na�a ljubav prema èitavom svetu. Podsetimo se da se svaki pristup prema drugima

zapravo odnosi na nas same, te da buðenje oseãaja slobode u drugima direktno odgovara i samostalnom buðenju slobode, dok kontrolisanje i redukovanje opcija drugim biãima

inicira isto redukovanje i u nama samima, u na�em odnosu sa svetom. Ukoliko

posmatramo bilo koju kontrolnu petlju, uvek je definisanje njenog »kontroli�uãeg« i

»kontrolisanog« dela arbitrarni izbor nas kao posmatraèa141, pri èemu je ova kontrola ne

samo uvek odraz kognitivnog stanja posmatraèa, veã je uvek i ujednaèeno uzajamna.

Posmatrajuãi akrobatu koji kontroli�e let pomorand�i kroz vazduh, mo�emo se upitati da li akrobata kontroli�e �onglirane pomorand�e ili one kontroli�u njega, i na� proizvoljni

izbor ãe odslikavati upravo subjektivni do�ivljaj kontrole u datoj situaciji. Kontrola je

uvek cirkularna, i nu�an preduslov kontrolisanja kontrolisanog sistema je da i kontrolisani sistem u jednakoj meri kontroli�e kontroli�uãi sistem

141,136. Odgovor na Juvenalovo pitanje »a ko ãe èuvati èuvare?« se tako iz njegove paradoksalne

nerazluèivosti u svetu linearnih, analitièkih modela sveta preme�ta u polje individualne odgovornosti i slobodne volje kroz koju izborima temelja iscrtavanja na�eg sveta i

izvodimo èuvanje sveta. Ranulf Glenvil nam kroz �alu � »Razred u kome je (Skiner)

predavao je odluèio da se sme�i kada on, tokom predavanja, krene udesno, a namr�ti kada pogleda ulevo. Zavr�io je stojeãi u krajnjem desnom uglu. Meðutim, i studenti su takoðe

imali zamrznute osmehe na licima. Kontrola je bila uzajamna i interaktivna, �to je

suprotno Skinerovom behavioristièkom modelu sve dok se ne upitamo za�to pacovi koji ispravno trèe du� lavirinta èine nauènike nasmejanim«

141 - opisuje èinjenicu da se

uslovljavajuãa kontrola bilo �ivotnog sistema, bilo odreðenog detalja Prirode, direktno

odra�ava na jednaku kontrolu prividno kontrolisanog sistema nama samima, odakle jasno

130

mo�emo sagledati i razlog za�to je sve izrazitije »gospodarenje« Prirodom kroz

posledièno razvijanje vezanosti za plodove ljudskog rada ekvivalentno poveãanom obimu

»robovanja« Prirodi kao odrazu na�ih sopstvenih ideja o kontroli. Spiritualno odra�avanje na�ih najdubljih te�nji ka nama samima, cirkularna organizacija svakog prirodnog

sistema olièena u shvatanju da se ljubav prema èitavom svetu reflektuje bri�no�ãu prema

nama samima, postaje iz ovakvog stava oèigledna. Ukruãavajuãe redukovanje opcija

odluèivanja, slobode kao svesti o njima, odgovornosti i osmi�ljenosti sveta, koje

iniciramo u drugima, istovremeno iniciramo u sebi, a iskreno menjanje èitavog sveta u

smeru globalnog prosvetljenja i socijalno-ekolo�ke harmonije se ne sastoji u

manipuli�uãem, nametljivom i uslovljavajuãem pristupu, veã u prihvatanju Puta Prirode,

iscrtavanju drugih biãa poput ptica koje pa�ljivo i bri�no nosimo na dlanu i èinimo da

slobodno polete. Geni, instinkti, uslovljavajuãa dejstva sredine u okviru kulturnih i socijalnih

»sila«, te ljubav kao sekundarna te�nja uslovljena oralnim senzacijama, predstavljaju

nauèno izmi�ljene osnove determinizma kojima bi se mogla izbeãi na�a odgovornost u

odnosu sa Prirodom. Iskljuèivanje metafizièkog, intuitivnog odluèivanja iz harmonije sa logièkim rasuðivanjem implicira robotizovanje ljudskog pona�anja i razmi�ljanja, �to

dovodi do oseãaja izolovanosti, neizvodljivosti iskazivanja toplih, spontanih oseãanja i

buðenja radosti �ivljenja i èuðenja. Pozivanje na formalne modele u �ivotnim odlukama predstavlja osnovu za osuðivanje sveta, posebno po�to su ovakvi modeli u najveãem

broju sluèajeva objektivistièki, te su stoga fiktivno predodreðeni da va�e za sve i

svakoga. Nasuprot tome, nejezièko, neformalizujuãe, nekategorizujuãe razmi�ljanje i do�ivljavanje Prirode prilikom koga se stapamo u jedinstvo i tihu rezonancu sa njom,

umesto osnove za osude poseduje samo osnovu za èuðenje nad istovremenom

raznovrsno�ãu i jedinstvom Prirode, i divljenje svemu postojeãem. »Mir uma poput sene

sledi uzdr�anost od suda«396, bila je èuvena izreka Pirona iz Elizije. Na kraju krajeva,

imamo izbor, koji se, kao �to smo veã nagovestili, svodi: ili na nas kao stvaraoce na�eg

saznajnog sveta, te kao harmonièni deo sveta u kome se ogleda èitavo postojanje tako da

unapreðenja nas samih predstavljaju unapreðenja svega postojeãeg, i obrnuto; ili na nas

kao njegov izolovani deo koji inertno prima podatke jednog objektivnog sveta nezavisnog od na�ih misli, dela i unutra�njih te�nji. Dok nas potonja grana ovog Y

raskr�ãa vodi ka vrednovanju manipulativne moãi, iskljuèivosti i krutosti na promene,

prva grana nas vodi ka uviðanju èudesne moãi u skromnosti, po�tovanju, negovanju duha

sveop�teg prihvatanja i poistoveãivanju na�eg biãa sa svim postojeãim, te blagom

svitanju na�eg saznajnog sveta, ispred koga se rasprostiru u beskraj pru�ajuãi putevi

novih spiritualno-evolutivnih povoda. Da se najva�nije putanje koje karakteri�u �ivotnost Prirode � ljubav, radost, te zapravo sva oseãanja i spiritualni do�ivljaji, ne mogu opisati, niti definisati postaje jasno nakon ovog izlaganja. Jo� je LaoCe pisao da kada bi se mogao definisati, tada Tao ne bi

bio beskrajno veliki, kao �to jeste, dok je al-Gazali smatrao da »lep je samo Onaj pri

èijem opisu jezici ostaju nemi«401. I kroz kvantno-sistemski pristup spoznaje

nepotpunosti svake perspektive (ili svakog niza perspektiva) sagledavanja bilo kog prirodnog sistema, osvetljava se i stav o nedodirljivoj, beskrajnoj i nepojmljivoj velièanstvenosti, i nenaru�ivoj i nesputavajuãoj lepoti svakog prirodnog detalja na�eg

sveta. Na kraju ove kontemplacije posveãene neizvodljivosti formalnog opisivanja �ivih

biãa, a time i nemoguãnosti njihovog kontrolisanja, manipulisanja i upravljanja, bitno je

131

ponovo sagledati poznatu èinjenicu da je svako mudro razmi�ljanje poniklo na bri�nosti o

nekome ili neèemu24 �to se ne mo�e kontrolisati ili predviðati, kao �to je sluèaj sa svim

�ivim biãima, kao i sa samom, globalnom Prirodom. Ako sada Prirodu koja nas uèi na

gre�kama do�ivimo kao uèitelja koji nam ukazuje na put mudrog rezonovanja, sagledaãemo �ivljenje kao kontinualnu individualno-globalnu evoluciju ka sve mudrijim i prosvetljenijim pogledima na svet i putanjama koje povezuju biãa meðu sobom. Samo se »slabi« principi mogu dokazati

Dokazi obja�njenja prirodnih pojava i jezièkih tvrdnji u op�tem sluèaju mogu

postojati samo u zatvorenim konceptualnim sistemima, formalne logièke strukture.

Dokazi ne predstavljaju ni�ta drugo do izvoðenje formulisanog obja�njenja posredstvom

mapiranja opisa na tautologije - skupove aksioma, definicija, teorema i zapravo svih postuliranih, nedokazivih tvrdnji koje èine osnove nauènih teorija i, uop�te, bilo kog

sistema rezonovanja, od aritmetike i geometrija Euklida, Lobaèevskog i Rimana, preko

teorija igara, relativnosti i struna do teorija muzike, tektonskih ploèa, evolucije itd.

Drugim reèima, dokazi egzistiraju samo na temeljima nedokazivih tvrdnji, te je stoga

potpuno razumljivo i opravdano dovoðenje svakog »dokaza« pod znak pitanja. Moguãnost dokazivanja tvrdnji u nauènim sistemima rezonovanja je uslovljena

fiksnim znaèenjima upotrebnih simbola i inherentnih relacija, kao i sistemske

nezavisnosti od empirijskih ulaznih parametara u procesu izvoðenja dokaza. Meðutim,

svaki logièki sistem zakljuèivanja sa nauènom primenom u okviru odreðenog formalnog

modela koji reprezentuje izvesnu prirodnu pojavu nikada ne predstavlja zatvoren sistem, s obzirom da zahteva ukljuèivanje izvesnih unosnih parametara, èije vrednosti ni u

jednom sluèaju ne mogu biti apsolutno precizno poznate usled, u fundamentalnom sluèaju (koji opisuje Hajzenbergova relacija neodreðenosti) nepredvidljive modifikacije

fizièkih osobina merenog sistema prilikom interakcije sa mernim aparatom, odnosno

posmatraèem, dok u sluèaju enormno slo�enih sistema - kao �to su, na primer, ekosistemi i biosfera � opstaje neizvodljivost praktiènog odreðivanja i pribli�nih vrednosti izrazito

varirajuãih parametarskih vrednosti u svrhu konstrukcije modela odreðenih aspekata

njihovog pona�anja (kao �to je, na primer, vremenska prognoza299). Sledeãi problem

dokazivanja tvrdnji i, uop�te, va�enja nauènih modela jeste da je u sluèaju nepoklapanja

njihovih teorijski predviðenih rezultata sa empirijskim podacima, neizvodljivo pronaãi

gre�ke preslikavanja koje bi, osim u inherentnim relacijama modela, mogle da postoje na nivoima implicitnih pretpostavki, op�te metodologije zakljuèivanja ili unosnih vrednosti

parametara modela. Stoga, svako tvrðenje da je jedna nauèna teorija jedina valjana

predstavlja totalitaristièko tvrðenje, s obzirom da se nikada ne mo�e doznati sa koje od

beskonaènog broja potencijalnih perspektiva nauènog modelovanja sveta je moguãe

izvesti drugaèiji model koji bi davao iste rezultate predviðanja. Danas postoji svega

nekoliko teorija koje se u ogranièenim okvirima relativno pouzdane pragmatiène primene

smatraju potvrðenima posredstvom korelacija sa odgovarajuãim eksperimentalnim

podacima, kao i onih koje su potpuno odbaèene. Meðutim, posebno je interesantno primetiti da se nijedna mapa ne mo�e nikada

smatrati veèno va�eãom slikom teritorije, te da kao posledica toga nauka (koja se odnosi

na opisivanje Prirode) zapravo nikada ni�ta ne mo�e dokazati19. Naime, poklapanje

predviðene raspodele podataka u izvesnom numerièkom modelu sa eksperimentalno

132

steèenim podacima najèe�ãe uzrokuje tvrdnju da je dotièni nauèni model verifikovan.

Meðutim, takav zakljuèak nu�no sadr�i logièku gre�ku, poznatu kao »potvrðivanje

poslediènog«299. Uzmimo za primer tvrdnju da »ako sutra bude sunèan dan, sakupljaãu

kamenèiãe na obali«. Ukoliko sutra neko zaista otkrije da sam skupljao kamenèiãe na

pla�i i usput se priseti moje tvrdnje, moãi ãe da napravi sluèajnu gre�ku u zakljuèivanju

pomisliv�i da je taj dan zaista bio sunèan, a ovakva gre�ka je analogna tvrdnji da je

izvesni model verifikovan ukoliko su njegova predviðanja usklaðena sa empirijskim

podacima. Analogno ovom primeru, i telesna harmonija koja je posledica spiritualne harmonije, u okvirima medicinskog materijalizma se pogre�no uzima kao uzrok, a ne kao

posledica religijskog iskustva198, oseãaja holistièke integrisanosti, dok bi tipièan primer

neopravdanog »potvrðivanja poslediènog« u okvirima nauènog istra�ivanja i edukacije

bilo zakljuèivanje o neulaganju dovoljnog truda na osnovu nepostignutih �eljenih

rezultata. Kvalitativna beskonaènost Prirode se odslikava na potencijalnoj egzistenciji

neogranièenog broja moguãih, eksplanatorno ravnopravnih modela identiènih prirodnih

pojava298, i slièno kao �to se iz prihvatanja »istinitosne« relevantnosti zakljuèaka

odreðenih aksiomatskih tvrdnji ne mo�e izvesti zakljuèak o »istinitosti« datih aksioma356,

i put koji spaja na�e predstave sveta sa svetom na�eg direktnog iskustva, te nauène

hipoteze sa eksperimentalnim postavkama i ishodima nije jednoznaèno odreðen, veã

pripada igri izmeðu prirodnih inicijacija i ma�tovite, intuitivne i duhovne kreativnosti

istra�ivaèkog uma. Nijedno znanje u obliku empirijskih propozicija o Prirodi, stoga, nikada ne mo�e

biti apsolutno pouzdano. Koliko god podataka i »verifikacija« jedne teorije postojalo,

uvek ãe postojati moguãnost postavljanja vi�e teorija koje bi bile u stanju da objasne date

pojave, kao i moguãnost da se usled dinamièkog i stalno promenljivog ureðenja Prirode,

buduãe pojave ne mogu uklopiti u teorijske postavke njihovih dotada�njih obja�njenja.

Potvrðivanja nauènih teorija stoga ukazuju samo na ogranièeno opse�nu konzistentnost,

ali ne i na veènu pouzdanost nauènih teorija i stvarnosnih koncepata. Kao posledica toga,

nauèni modeli opisivanja Prirode nisu podlo�ni dokazivanjima, tipiènim za zatvorene konceptualne, logièke sisteme. Nauène teorije i istra�ivanja su najkorisniji onda kada

dovode u pitanje veã postojeãe formulacije, pre nego kada se koriste u svrhu

potvrðivanja, verifikovanja i ukazivanja totalitaristièkog, netolerantnog i univerzalnog

va�enja. Èuveni Majkelson-Morlijev eksperiment je, tako, pokazao da ili Zemlja stalno miruje u etru ili da ne�to nije u redu sa osnovnim naèelima na kojima su se temeljile

teorijske interpretacije samog ogleda, te je na taj naèin otvorio vrata relativistièkog preinaèavanja isuvi�e jednostavnih fizièkih predstava o prostoru i vremenu. Slièno tome,

Lamer-Pringshajmovi eksperimenti su, odra�avajuãi nesaglasnost sa u to vreme

aktuelnim, klasiènim zakonima zraèenja, otvorili vrata razvoju kvantne teorije, dok je Èedvikovo ispitivanje beta-radioaktivnog raspada, kroz prividno naru�avanje zakona

odr�anja energije i impulsa, vodilo ka postuliranju i otkriãu neutrinskih èestica245.

Johanes Kepler je, slièno, uoèavajuãi nekompatibilnost izmeðu rezultata astronomskih

posmatranja i heliocentriènih modela planetarnog kretanja na bazi pitagorejskih, tonalnih

harmonika i Platonovih, pravilnih poliedara, izveo svoje zakone eliptiènih planetarnih

kretanja338. Meðutim, oèigledno je da se jedan raskorak koji se pojavljuje u

konceptualnom sistemu rezonovanja posredstvom ovakvih revolucionarnih otkriãa, ne

re�ava ni zabranjivanjem izno�enja stavova o nesaglasnim rezultatima eksperimenata sa

va�eãom paradigmom, kao ni progla�avanjem date paradigme kao razoblièene obmane

133

(�to su dva netolerantna pristupa karakteristièna za savremeni raskol izmeðu nauke i

religije), veã upravo sveprihvatajuãim stavom sa ulaganjem posebne pa�nje na implicitne

pretpostavke sistema rezonovanja u raskoraku koji se do�ivljava ne kao povod

oèajavanja, veã kao povoljna prilika �irenja na�eg znanja o èudesnoj Prirodi. Stoga

postaje jasno da »u formalnoj logici protivreènost je znak poraza, ali u evoluciji stvarnog

znanja ona obele�ava prvi korak u napredovanju ka pobedi«393, kao �to je smatrao Alfred

Nort Vajthed, a �to je stav koji implicira preinaèavanje netolerantnog dr�anja fiksnih

stavova i procedura u trpeljivost i prihvatanje raznovrsnih razmi�ljanja o svetu. Jo� su skeptici antièkog doba primetili da se ljudsko znanje ne mo�e testirati

procedurama koje bi ukljuèivale mehanizme ljudskog saznanja, te se, stoga, svako

dokazivanje zasniva zapravo na pokoravanju skupu odreðenih nedokazivih pravila,

poznatom kao tautologija. Nekompatibilnost tautolo�kih temelja rezonovanja, ponekada

direktno (ali ne i efektivno) neuoèljiva u primerima kategorizujuãih socijalnih interakcija,

dolazi do posebnog izra�aja prilikom antropolo�kog prouèavanja ljudskih kultura, pri

èemu se uvek i iznova pokazuje da su pona�anja èlanova istra�ivanih zajednica

neobja�njiva sa konceptualnih stanovi�ta istra�ivaèkih kultura. Dokazi poseduju svoj

smisao samo pod uslovom implicitnog pretpostavljanja formalizma rezonovanja u okviru koga se oni izvode, kao fundamentalnog, apsolutno i jedino va�eãeg, kao Bejtsonovog

»usamljenog skeleta istine«23. Sa prihvatanjem jednake relevantnosti raznovrsnih

perspektiva sagledavanja sveta, verovanja i puteva rezonovanja, naspram pozitivistièkog

ideala iskljuèivosti perspektiva, i va�nost pru�anja dokaza na�im tvrdnjama biva

zamenjena intuitivnom osetljivo�ãu na njihove suptilne odgovore u na�em svetu koji kroz

ovakve vidike postaje ispunjen èudesnim putevima poistoveãivanja sa razlièitim i

neprocenjivo dragocenim pogledima na svet. Neponovljiva i uvek jedinstvena subjektivnost temelja zakljuèivanja svakog biãa odslikava u sebi zadivljujuãu

raznovrsnost koja omoguãava i egzistenciju kako nedokazivosti vere, tako i beskraja

radosnih povoda nauènih istra�ivanja, sa implikacijama jasnog ukazivanja na

komplementarnu ravnote�u mudrosti i lepote, logike i intuicije, nauke i religije kao jedinog puta postizanja evolutivnog napretka u op�toj harmoniji planetarne �ivotnosti.

S obzirom da sva posmatranja, promi�ljanja i odslikavanja ureðenosti na�eg sveta

ponièu na osnovama predrasudnih oèekivanja (»sva posmatranja su teorijski pro�eta:

nema èistog, bezinteresnog, teorijski-slobodnog posmatranja...na�i èulni organi

otelotvoravaju ono �to se svodi na predrasude«315, smatrao je Karl Poper) kojima se

oblikuju primarni konstrukti sveta na�e percepcije i nauèni, »èinjenièki« iskazi, te da se nijedna temeljna pretpostavka nauènog i, uop�te, logièkog rezonovanja ne mo�e pokazati

»istinitom« kroz postavke i interpretacije odreðenih eksperimenata176, nijedna logièka

predstava prirodnog reda se ne mo�e ni dokazati, ali ni opovrgnuti245, te svako zrnce

na�eg iskustva i razmi�ljanja nu�no pripada domenu vere. Kroz prihvatanje nedokazivosti

nauènih slika sveta, a time i njihove pogre�ivosti, otvaraju se vrata istinskoj individualnoj

saznajnoj otvorenosti - putem preobra�avanja kriterijuma misaone etike od te�nji ka

dr�anju èvrstih intelektualnih pozicija u znanje da »usavr�avanje iznutra«315, kontinualno

modifikovanje jezgara sopstvenih pogleda na svet i neprekidna potraga za alternativnim pogledima na svet aktuelnih paradigmi, èini sr� mudrog napretka nauène i op�te ljudske

misli, te pronala�enja vrlina ne u izbegavanju, veã u hrabrom susretanju i prevazila�enju

gre�aka prilikom upitkivanja Prirode - i nesagledivo pru�ajuãem, uvek uporednom

napretku misaonog sveta inteligentnih biãa i informativnih pejza�a u kojima ona opstaju.

134

Jer, èak i klasièni nauèni kriterijum »objektivnosti«, su�tinski okarakterisan prihvatanjem

plemenite zajednièkosti iskustava, nije nastao neprirodnim, pasivnim prijemom

informacija sredine, veã upravo kritièkim ispitivanjem uzajamnih rezultata eksperimenata, rezultata procesa percepcije iz raznovrsnih perspektiva i spremno�ãu na

usagla�avanje sopstvenih premisa rezonovanja sa pogledima na svet »oèima« drugih biãa.

Slièno kao �to svaka jezièka ekspresija predstavlja neponovljivu i doslovce neprevodivu celinu, sve intelektualno-emotivne predstave sveta i sve razraðene nauène hipoteze ili

teorije predstavljaju meðusobno nesvodljive konceptualne modele, usled èega se kroz

graðenja njihovih komplementarnih, sinergetskih usporedbi razvijaju tolerantni, mudri i unapreðujuãi pogledi na svet. Odr�avanje i uoblièavanje na�ih stavova svetlim oreolima

vere, znanjem da se problematiène nesuglasice pobeðuju ne pozivanjima na istinitosne

kriterijume, stavove koji kruto opstaju na osnovama »dokazanih èinjenica«, veã

predanom spremno�ãu na promene jezgara na�ih programa istra�ivanja, razmi�ljanja i

pona�anja, spontano nahodi na�e biãe u smeru puteva vrednih otkriãa. Analogno pogre�nim poistoveãivanjima mape i teritorije kroz lingvistièko i svako

imenujuãe reprezentovanje sveta, i neopravdano smatranje da je nepostojanje dokaza

ekvivalentno dokazu nepostojanja inicira ga�enja mnogih istra�ivaèkih te�nji i spoznaja

stalnih susreta sa morem nepoznatog, koje nas i jedino mogu èiniti sreãnim biãima.

Prihvatanje samo mapirano-dokazanih èinjenica kao temelja na�eg rezonovanja iniciralo

bi mehanistièku krutost na�eg saznajnog i emotivnog odnosa sa Prirodom, usled ovakvim

stavom proizvedenog uru�avanja �ivotnog elementa intuitivne spoznaje. Pretpostavljene konstantnosti na�ih saznajnih temelja su preduslov organizacije na�eg iskustva i svakog

razmi�ljanja, ali, kao �to ãemo videti u odeljku diskusije o nelinearnosti ljudskih

razmi�ljanja, svako zdravo rezonovanje podrazumeva fleksibilnost na promenu hipoteza i baziènih logièkih tvrdnji koje èine temelje na�eg zakljuèivanja. Ipak, ovi temelji mogu

uvek biti spiritualno sazdani, izgraðeni tako da su usmereni ka dobrobiti i prosvetljenju

na�eg sveta, jer »ne dokazuje iskustvo veru, veã vera poraða iskustvo«, kao �to je smatrao

Kri�namurti, ukazujuãi da se zadovoljstvo �ivljenja ogleda ne u sumnjièavim poku�ajima

dokazivanja temelja na�eg znanja putem na�eg znanja koje poèiva na temeljima na�eg

znanja (te, usled èega, na� svet predstavlja samo projekciju na�eg pogleda na svet, kao �to

ãemo videti), veã u stvaranju lepote u na�em svetu kroz bri�nost prema temeljima na�e

vere. Najva�nije tvrdnje koje mo�emo izreãi se, zapravo, nikada ne mogu dokazati, te

stoga neizostavno ostaju pitanje vere, poput utiska deèaka iz jednog animiranog video-spota, koji vidi anðela ba� kada mu �ampon uðe u oèi. »Istinito i bo�ansko je samo ono

�to ne zahteva dokaz«98, bio je stav Ludviga Fojerbaha, dok je Norbert Viner pisao da

»bez verovanja da je priroda podvrgnuta zakonu ne mo�e biti nauke. Nièim se ne mo�e

dokazati da je priroda podvrgnuta zakonu. Sa onim �to znamo, svet bi veã u sledeãem

trenutku mogao postati ne�to nalik na igru kroketa iz 'Alise u zemlju èuda', gde su lopte

je�evi koji mogu da odlutaju...Nauka je naèin �ivota koji mo�e da cveta samo ako je

ljudima data sloboda da imaju veru«398, ukazujuãi na inteligentno rasuðivanje i religioznu

zadivljenost svetom kao polaritete u èijem dodiru se rasplamsava plamen nauène

kreativnosti. U nedostatku verom ispunjenog romantiènog zanosa, nauèna delatnost se

pretvara u a-emocionalnu detektivsku pronicljivost izvedenu nad lutanjem logièkim

lavirintima na�e imaginacije (poput ðavola iz Miltonovog »Izgubljenog raja«325), iako nas

Norbert Viner podseãa da »èovek koji prilazi nauci sa stanovi�ta policijskog detektiva

135

prove�ãe najveãi deo svog vremena osujeãujuãi smicalice koje mu niko neãe podmetnuti

(ili koje sam sebi podmeãe, prim.a.), progoneãi osumnjièene koji bi bili savr�eno voljni

da odgovore na svako direktno pitanje...sada�nja detektivska sklonost glavara nauène

administracije (je) jedan od glavnih uzroka jalovosti tako velikog dela dana�njeg nauènog

rada«398. A, put kroz koji se negira relevantnost (sa)oseãanja, etike i estetike predstavlja

najèe�ãe, u savremenom dobu, skup programskih pravila, prilikom sagledavanja koga bi nas Don Huan podsetio da, kao i u svakoj drugoj prilici, »upitajmo sebe i samo sebe, da li

taj put ima srca? Ako ima, onda je on vredan na�eg truda, ali ako nema, uzaludno je

traãiti vreme na njega«63. Meðutim, mislim da u Prirodi ne postoji put bez srca, veã da se

istinska hrabrost i predanost ogledaju u koracima koji kreãu putem slepih, robotizovanih

programskih pravila i sjajnom voljom ih preobra�avaju u humane, duboko-etièke

programe, u »tehnologije sa ljudskim licem«339. Svaki prirodni entitet, svako ljudsko delo

i svaka nauèna teorija ne poseduju svoje kvalitete nezavisno od konteksta u kome ih

sagledavamo, �to i jeste razlog za�to se ka�e da je lepota u oèima posmatraèa. Premda su, s obzirom da se svaki dokaz zasniva na nedokazivim pretpostavkama

koje pripadaju domenu vere, sve tvrdnje u su�tini i apsolutno nedokazive, mi ih ipak

mo�emo podeliti na »slabe« - one koje se mogu potencijalno »dokazati« u skladu sa

savremenim nauènim kriterijuma (koji statistièki, induktivni prilaz, zasnovan na stavu

D�ona Stjuarta Mila da »indukcija predstavlja operaciju otkrivanja i dokazivanja op�tih

propozicija« prihvataju dokazno relevantnim, i pored toga �to je apsolutno dokazivanje

moguãe samo u okvirima deduktivnog zakljuèivanja278, s obzirom da se, naravno,

»zakoni indukcije u logici ne mogu ustanoviti induktivnim putem«398), i »jake« - koje se

opiru svakoj moguãnosti dokazivanja (pri èemu svaki »jaki« princip u sebe inkorporira i

moguãnost interpretacije »slabog« principa, ali ne i obrnuto). Sa konstruktivistièkog

stanovi�ta postaje potpuno jasno za�to se sve ove sna�ne tvrdnje, ukljuèujuãi i same

konstruktivistièke teorije, ne mogu dokazati. Naime, ukoliko odbacimo èinjenicu o

izvodljivosti odgovaranja (reprezentovanja) znanja objektivnoj, ontièkoj stvarnosti, jer je

ona za svako biãe posebna, te prihvatimo stav da umesto kriterijuma istinitosti znanje

mo�e ispuniti kriterijum povoljnosti u svojoj pragmatiènoj koherenciji sa na�im

iskustvom, postaãe oèigledno za�to je ideja o postojanju bilo kakvog dokaza neodr�iva146.

»Stvarnost se uspostavlja ba� zato �to dokaz nije dovoljan«, pisala je Simona Vej, odakle

je izvela i zakljuèak da »istina je zasnovana na onome �to je lepo; i ako je lepo, onda to

mora biti istinito«. Sada ãemo ilustrovati kao primere mno�tvo polariteta ovakvih »jakih«

i »slabih« principa: I) Najpre, lako se mo�e pokazati da je u zatvorenim logièkim sistemima bogatstvo

potencijalne raznovrsnosti logièkih tvrdnji uslovljeno slo�eno�ãu njihovih tautologija417, dok bi tvrdnja da su i nauène tvrdnje, bazirane na logièko-eksperimentalnim korelacijama u uslovima prirodne otvorenosti, takoðe ogranièene na preslikavanje sopstvenih

tautologija48, predstavljala nedokazivi, »jaki« princip. II) Talasna funkcija kao »slab« princip, kao superpozicija svih potencijalno

moguãih odgovora merenog sistema na dejstvo mernog aparata, suprotstavlja se njenoj

»jakoj« definiciji koja je predstavlja kao realno ili ontolo�ki postojeãu velièinu. Sa

prihvatanjem jake interpretacije talasne funkcije, automatski bi se prihvatila i ideja o svepovezanosti svega postojeãeg, jer je poznato da kvantni sistemi, razdvojeni na delove,

putem nelokalnih efekata ostaju u trajnom i neraskidivom kontaktu. Nastanak Kosmosa iz fizièkog singulariteta pru�io bi osnovu za svepovezanost èak i entiteta koji poèivaju u

136

galaksijama koje nikada nisu do�le u meðusobni mehanièki kontakt. Meðutim, u

okvirima savremene kvantne fizike, lako se mogu izvesti jednaèine kvantno povezanih

stanja na daljinu, ali je praktièno neizvodljivo prepoznati dato »realno« stanje kao

povezano sa nekim drugim delovima Kosmosa. III) Na osnovu jedne od »slabih« interpretacija Hajzenbergovog principa

neodreðenosti, zahvaljujuãi neophodnoj razmeni energije izmeðu mernog aparata i

merenog sistema, potpuno precizno simultano odreðivanje polo�aja i energije merenog

sistema nikada se ne mo�e izvesti, jer bi ono zahtevalo beskonaèni niz kalibracija

kalibracija... mernih ureðaja, dok u okviru »jake« interpretacije adekvatno formulisanog

Hajzenbergovog principa neodreðenosti, i svako posmatranje u svakodnevnom �ivljenju

ne mo�e voditi do formiranja objektivnih rezultata posmatranja, koji bi bili nezavisni od

bilo strukture ili predrasudnih stavova posmatraèa, usled èega je jasno da su tajne etièko-estetskog do�ivljaja posmatraèa, lepote posmatranog predela, kao i odgovornosti

interakcije, svakog merenja i posmatranja, u oèima posmatraèa. Princip neodreðenosti,

postojan u okvirima »slabe« interpretacije kao posledica neophodne interakcije

posmatraèa i posmatranog radi formiranja svakog utiska, mo�e se takoðe pro�iriti na

sna�no interpretiranu nerazluèivost osobina posmatranog sistema od osobina posmatraèa,

te na nerazdvojivost subjekta i objekta prilikom svakog posmatranja. Jo� jedna, formalno fizièki op�tija interpretacija principa neodreðenosti je ona na osnovu koje

komplementarnost kinematièkih i dinamièkih svojstava (polo�aja i impulsa ili energije i

vremena) merenih entiteta iskljuèuje moguãnost njihovog simultanog manifestovanja u

trenutku merenja, te time i izvodljivost pru�anja potpuno preciznog deterministièkog

opisivanja evolucije merenog sistema. Jedna od oèiglednih implikacija ovako

formulisanog principa neodreðenosti se mo�e sagledati u èinjenici da se rezultati merenja

u formalizmu kvantne teorije pru�aju uvek sa verovatnoãama pojedinih ishoda, a u

okvirima sna�ne interpretacije ovako formulisanog, opet relativno slabog principa

neodreðenosti se smatra da je ovaj zakon postojan nezavisno od ljudskih posmatraèa i

procesa merenja, �to implicira takozvane vakuumske procese, stalne energetske fluktuacije oko energije nulte taèke, koje stoje u osnovi nastajanja èestica i antièestica

praktièno ni iz nièega (sa sve eksplicitnom bo�anskom kreativno�ãu koja je postojana na

nivou ovog kvantnog mora, anti-klasiènim pojavama tuneliranja i isparavanjem crnih

rupa koje jak princip neodreðenosti implicira), jer ovaj, jaki princip neodreðenosti ne

dozvoljava postojanje tako neèega kao �to bi moglo biti »ni�ta«. Meðutim, po�to su, kako

jak princip neodreðenosti, tako i realistièka (tj. ontolo�ka) interpretacija talasne funkcije,

postulirani kao nezavisni od ljudskih posmatraèa, i to tako da samo njihovo prisustvo

onemoguãava pronicanje u otkrivanje »istinitosti« jednog od ova dva pristupa njihovoj

interpretaciji, stoga se samo slab, ali ne i jak princip neodreðenosti, mo�e potvrditi. IV) Problem mnogih savremenih biolo�ko-kognitivnih teorija je u ogranièenosti

perceptivnih i saznajnih moãi koje se pripisuju �ivim biãima. U okviru autopoietièke

teorije se tako prihvata polazna pretpostavka o mehanistièkoj ureðenosti �ivih biãa u

okviru koje se negiraju kako moguãnosti percepcije na bazi kvantnih nelokalnosti, tako i

registrovanja uticaja na sub-makromolekulskom nivou. Dok je iz konstruktivistièke

perspektive oèigledno da svo na�e iskustvo predstavlja odraz na�e biolo�ke strukture,

pomoãu koje se osmi�ljavaju percepirani kvaliteti, da »svet ima onakav izgled kakav mu

dadne na�a du�a«, kao �to je smatrao Jovan Duèiã, predstavlja nedokazivu mistiènu

tvrdnju sa daleko celovitijim i dubljim znaèajem u odnosu na oèiglednost

137

konstruktivistièke teze. Da kvaliteti predstavljaju puteve izmeðu prirodne sredine sa

jedne, i subjektivnog perceptivnog karaktera sa druge strane, predstavlja oèiglednu i

praktièno neoborivu tezu konstruktivistièkih epistemolo�kih prilaza, dok stav da kvaliteti

kao putevi predstavljaju Prirodu kao refleksiju i to ne samo na�ih najdubljih konstelacija,

verovanja, vrednosti i te�nji, veã i same na�e du�e u njenom kosmièkom putu

sagledavanja i spoznavanja sebe, èini duboko, nedokazivo shvatanje, koje, izmeðu

ostalog, èini i centralnu tezu ove knjige. V) Znamo da je preciznu granicu izmeðu individualnog organizma i njegove

okoline nemoguãe postaviti, pre svega jer su �iva biãa »disipativne« strukture, sliène

virovima kroz koje stalno prolazi nova materija, novi atomi, pri èemu njihove strukture

odr�avaju stabilne i poprilièno ujednaèene forme. Samo-obnavljanje je jedna od osnovnih karakteristika svih �ivih biãa, a �to je prostorno manji funkcionalni deo biãa, to se on i

br�e obnavlja. Atom koji je do juèe bio sastavni deo na�eg tela, danas je mo�da u Tihom

Okeanu ili na Jupiteru. Na kraju krajeva, u skladu sa idejom o nastanku sveta i kompletnog njegovog energetskog sadr�aja u trenutku velikog praska, tada je sve postojeãe povezano nelokalnim kvantnim efektima. Opet, i inteligencija i osetljivost

pojedinaènih ãelija, slièno kao i putanje meðuãelijske komunikacije, predstavljaju velike

nepoznanice savremene nauke o �ivom svetu. Meðutim, sa prihvatanjem osetljivosti biãa

na spektar suptilnih efekata sredine kompletnom biolo�kom strukturom (ne samo

konvencionalnim èulima), mo�e se objasniti, ali ne i dokazati »jaki« princip trenutnog

dejstva misli na biolo�ku strukturu biãa, kao i na èitav svet. VI) »Slaba«, takozvana plitka ekologija sadr�i stanovi�te o va�nosti promatranja

ciklusa kretanja materije i energije u globalnim, planetarnim �ivotnim interakcijama, te

inkorporiranje ljudskih delatnosti i industrijske proizvodnje u ovakve norme, ali sa polaznim ciljem o odr�avanju iskljuèivo ljudske vrste i izvlaèenju �to je vi�e moguãe

»koristi« od prirodnih bogatstava. Meðutim, s obzirom da ovakvo utilitaristièko shvatanje

ne ukazuje na zaista plemenit, pro�et po�tovanjem i nepretenciozno�ãu odnos ljudskih

biãa sa svojom prirodnom sredinom, ono ne mora biti praãeno istinskim zadovoljstvom

èitavog �ivog sveta. S druge strane, stanovi�te »jake«, duboke ekologije se karakteri�e

ukazivanjem na nu�nost promena vrednosti kojima te�imo saznajnim i praktiènim

delatnostima, na buðenje bezuslovnog po�tovanja i divljenja prema Prirodi na samim

temeljima na�ih modova do�ivljavanja sveta, iz èega bi se spontano razvila

blagonamernost svih na�ih dejstava. Postupci koji proizilaze iz negovanja pogre�nih

vrednosti, optereãenih materijalnim »bogaãenjem«, èulnim zadovoljstvima i

egocentrièno�ãu, ne mogu se harmonièno inkorporirati u na�u civilizaciju i prirodne

cikluse na�e biosfere. Tek kada altruistiènost, bezuslovno po�tovanje, traganje za

spiritualnim vrednostima uvedemo kao polazna stanovi�ta, odskoène daske, pokretaèe

svih na�ih delovanja u svetu, tada ãemo i spontano postati harmonièni deo Prirode.

Meðutim, dok je »slabi« princip lako slediti formalnim sredstvima koja èine osnovu na�e,

»precizne« komunikacije, jaki princip ekologije je nemoguãe dokazati, slièno kao i

holistièka dejstva na daljinu i pro�imanje svih na�ih reèi i dela, èitave muzike na�ih tela,

na�im suptilnim mislima i oseãanjima. VII) Dejstvo dobrih misli na zdravlje je nedokazivo, ali ne i dejstvo pravilnog disanja (»Èovek Istine di�e od glave do pete«

247, pisao je ÈuangCe), kretanja, sedenja i

ishrane na telesno blagostanje. Ipak, profesionalno prisiljavanje na kori�ãenje dokazivih

principa rezultuje u prote�iranju kori�ãenja pravilne i umerene ishrane, redovnog

138

ve�banja itd., �to predstavlja nepotpuno pozitivne savete, s obzirom na ignorisanje

va�nosti uspostavljanja holistièkog, saoseãajnog mentalnog stava. Uzev�i u obzir logièki-intuitivno izvedene zakljuèke o dejstvu pre svega dobrih misli, kao korena svih telesnih dejstava, na zdravlje, znaãemo da ukoliko jedemo sa �eljom da budemo sna�ni kako

bismo pomogli svetu oko nas, unapredili ga i uèinili boljim, svaka hrana ãe se preobraziti

u plemenitiju energiju u odnosu na onu koja se jede kroz zavisnu svest o zadovoljavanju iskljuèivo egoistiènih potreba. Ovakvom nedokazivom stavu koji èini put ka

preobra�avanju plitkog posta samo hranom dubokim postom, postom mislima kao

negovanjem èistote i lepote kojima èinimo na� svet, odgovara i shvatanje da dobre misli

(èisti um) èine da se i svaki stres koristi za uèenje, konstruktivno prevoðenje sistema u

stanje bogatije organizacije. U svakom sluèaju, èinjenica da tamo gde je mir, tu je i

zdravlje, predstavlja u svakom formalnom sistemu rezonovanja veènu hipotetièku

tvrdnju, slièno kao i svi va�ni, �ivotno esencijalni zakljuèci, ukljuèujuãi i sve uzroène

predstave koje se tièu tradicija vere i religioznosti. VIII) Uèenje koje ostavlja tragove na somatske promene predstavlja lako

dokazivu tvrdnju, dok je uèenje koje u sprezi sa izvesnim prirodnim okolnostima dovodi do genetski konstruktivnih mutacija289, te stoga otvara vrata globalnoj evoluciji kroz individualno uèenje, nedokazivo. Slièno tome, da se »objektivno« toksiène supstance

odra�avaju na nesklad biolo�kih procesa predstavlja sa probabilistièkog stanovi�ta

potencijalno dokaziv stav, dok spiritualno prihvatanje svega postojeãeg i njegovo

preobra�avanje u korisnu informaciju koja inicira uspinjanje u bogatija stanja prirodne

organizacije, predstavlja nedokaziv princip. IX) Kriterijum za ocenjivanje slobode kao »slabog«, politièki-dru�tvenog atributa

pojedinaènih biãa, kao zakonske slobode govora i mi�ljenja, lako se mo�e uspostaviti,

dok dokazivanje »jake«, istinske slobode razmi�ljanja, slobode koja se odslikava u

stalnom preispitivanju i fleksibilnom modifikovanju samih temelja na�ih rezonovanja i

do�ivljaja sveta, kreativne slobode koja te�i beskraju fon fersterovskih opcija, svesti Puta,

predstavlja neizvodljiv poku�aj, te stoga i uviðaji u pitanje da li ciljevi ljudskih biãa

potièu iz njihovih osve�ãenih, spiritualnih korena ili slepog pona�anja u skladu sa

te�njama koje se od njih oèekuju, predstavlja neodluèivo pitanje, pitanje koje pripada

intimnom putu spiritualnog napretka svakog pojedinaènog biãa. X) Shvatanje po kome slu�alac, èitalac ili uop�te posmatraè pridaju smisao

jezièkom izrazu predstavlja »slab«, dokaziv princip koji je u okviru ove knjige pokazan

kao èinjenica, dok bi postojanje moguãnosti svesne sigurnosti u smisao koji su na�i izrazi

u stanju da prenesu predstavljalo »jak«, nedokaziv princip, osuðen da ostane pitanje vere.

I uop�te, jednostavni mehanièki zakoni uzroènosti reprezentovani Njutnovim zakonima

kretanja predstavljaju »slabe« principe uzroènosti, dok bi dokazivanje postojanja

(naravno, opisivanjem nesagledivih mehanizama pru�anja) uzroènih veza izmeðu

dubokih te�nji ljudskih postupaka i njihovih fizièkih plodova predstavljalo neizvodljiv

zadatak, i to pre svega usled neizvodljivosti opisivanja kako samih kvaliteta ljudskih vrednosti i te�nji, tako i nesagledivih putanja pru�anja fizièkih efekata kojima bi se

razlikovale spiritualna, altruistièna i globalno harmonizujuãa dejstva od razarajuãih,

mr�njom i zavi�ãu ispunjenih, uvek obostrano delujuãih, nemirnih i munjevitih putanja.

Ipak, ako bi se odra�avanje dobrote na�ih dejstava (koja uvek stoji u njihovoj osnovi) na

pobolj�anje na�eg sveta èak i moglo pod odreðenim povr�nim uslovima i ogranièenim

139

opsezima dokazati, reflektovanje kvaliteta dejstava na samog subjekta bi, usled enormne kompleksnosti putanja koje figuri�u u svetu biãa, ostalo nedokazivo.

XI) Delimièno redukcionistièki (analitièki) formulisana nelinearna sistemska

dejstva se mogu dokazati i ilustrovati primerima, dok se kvantno-hologramska trenutna dejstva na daljinu ne mogu dokazati. Redukcionistièka uzroènost na osnovu koje delovi

sistema uzrokuju kretanje celine se mogu dokazati, dok se intuitivna spoznaja holistièke,

smislene veze �ivih biãa i kosmièke celine u okviru koje se sve �to postoji kreãe putem

celine, ne mo�e dokazati. Razlog ovome je i �to se pod pojmom dokazivanja, kakvim ga

ljudska biãa kroz ogledalo savremene nauke poznaju, podrazumeva i neophodno

kvantifikovanje, bilo u vidu realno merljivih varijabli ili statistièkih empirijskih podataka,

dok se holistièka dejstva mogu sagledati samo posredstvom sistemskog, analognog, metaforiènog, poetiènog rezonovanja. Iz tog razloga je, u svrhu kori�ãenja intelektualnih

putokaza radi prosvetljenja sveta, Isus namesto »istinitosnih« i ka dokazivanju

orijentisanih teolo�kih diskusija, koristio prièe, �to je obele�eno reèima jevanðelista � »Sve ovo izgovori Isus u prièama narodu, i bez prièa im ni�ta nije govorio (Matej

13:34)...I uèa�e ih mnogo u prièama, i govora�e im u nauci svojoj...(Marko 4:2)«. XII) Ljudske vrednosti kao implicitno sadr�ane temeljne putanje saznanja i

konstrukcije sveta koje su u osnovi na�ih dejstava predstavljaju primere nedokazivih

holistièkih dejstava, dok svesno odluèivanje i voljno upravljanje pokretima ni�ih

organizacionih nivoa iz perspektive misaonog biãa predstavlja primer povr�nog i

dokazivog holistièkog, whole-to-parts dejstva emergentnih kvaliteta na ni�e

organizacione nivoe. Prirodne namere na�e prave prirode koje bi upravljale i usklaðivale

na�e pona�anje tokom potpune spontane predanosti najdubljim, nejezièkim, meditativnim

vodièima na�eg unutra�njeg sveta predstavljaju, takoðe, nedokazive porive. Bitno je

primetiti da se u sluèaju veãine nedokazivih tvrdnji - koje predstavljaju ono �to je Hajnc

fon Ferster nazvao neodluèivim pitanjima, odgovaranja na koja nas èine metafizièarima - pojavljuje dvosmerni izbor. U sluèaju poku�aja spoznaje i trenutnog formalizovanog

opisa na�e prave Prirode, neko bi smatrao da bi nas ona navodila na �ivotinjske nagone i

darvinovsku sliku kompetitivne borbe za opstanak, dok bi neko smatrao da bi nas meditativna prepu�tenost na�oj istinskoj, najdubljoj prirodi pro�ela toplinom,

saoseãajno�ãu, moãi razluèivanja kvaliteta namera, plemenitim te�njama, bla�enom

harmonijom, vedrom bri�no�ãu, mirom i zdravljem, »jer ste sami od Boga nauèeni da

volite jedan drugoga« (Pavlova poslanica Solunjanima I 4:9), te da bi iz ovakvog stanja

prirodne spontanosti svaki na� postupak predstavljao ne sebièni, individualno

maksimizirajuãi izbor, veã optimalni izbor sa konsekvencama maksimiziranja opcija globalnog sistema. »Jo� tra�i du�a moja, ali ne naðoh...Samo, gle, ovo naðoh: da je Bog

stvorio èoveka dobra; a oni tra�e svakojake pomisli« (Knjiga propovednikova 7:28-9), zapisano je u Svetom Pismu, dok je otac Tadej vitovnièki smatrao da »mi remetimo mir.

Gospod nas ostavlja sa na�im mislima � eto nam stradanja«366. Da na�i postupci pogaðaju

centar mete �ivotnih ciljeva onda kada je na�a svest osloboðena od pomisli na svaki cilj,

te prepu�tena spontanom toku Prirode, svesti Puta, predstavlja nedokazivu pretpostavku, svakako s obzirom na èinjenicu i da svako dokazivanje podrazumeva kretanja ka cilju � dokazivanju, te da se ovakvim pristupom samo mo�e opisno ogranièiti sveobuhvatnost

hipotetièke holistièke svesti. Naravno, izmeðu ostalog, neizvodljivo je ustanoviti i jedinstveni pristup definisanju i razluèivanju ove nereèite prave prirode i nauèenih,

veoma èesto jezièkih pravila kojima se u dru�tvenom domenu navodimo na odreðena

140

pona�anja, te ãe stoga moja tvrdnja glasiti da verujem da je na�a prava priroda bo�anska,

da su zakoni najdublje etike i èiste spiritualnosti zapisani u knjizi na�eg srca, te da se

putokazi sveharmonizujuãeg delovanja kriju u spontanoj prepu�tenostu toku Prirode. Ali,

kao �to vidimo, tada ova tvrdnja spada u domen vere, te je, tako, metafiziku i religiju nemoguãe eliminisati iz bilo kojeg logièkog rezonovanja. Pru�anje uvek promenljivih

odgovora, traganje, a ne nala�enje i smatranje da je tra�eno i naðeno, èini nas mudrim

ljudskim biãima. Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv

Sumnja kao jedna od osnovnih karakteristika logièke, nauène misli

prouzrokovana je prihvatanjem samo »dokazanog« kao »istinitog«, a uslovljena je

postojanjem odreðenih izvesnosti. Nijedan nauèni eksperiment ne bi bio zamisliv bez

prihvatanja nekakvih, bilo implicitno ili eksplicitno pretpostavljenih, invarijantnih, konstantnih kvaliteta. Naime, »ko bi hteo u sve da sumnja, ne bi do sumnje ni do�ao«,

primetio je Ludvig Vitgen�tajn, slièno kao i da »sumnja u sve ne bi bila sumnja«399, �to

samo odra�ava èinjenicu da je prepu�tenost iznenaðenjima koje u svakom trenutku

donosi prihvatanje spontanog toka Prirode, osloboðenost od misaono-reflektivnih, reprezentujuãih oèekivanja u skladu sa naizgled fiksnim entitetima sveta, nu�an

preduslov do�ivljaja duboke vere, sveprihvatanja i bla�ene predanosti. Sumnja kao

kontrast religioznoj veri, tako, usled prihvatanja odreðenih skupova uzajamno

podupiruãih fiksnih izvesnosti predstavlja osnovu i osuðujuãeg pogleda na svet. S druge

strane, prihvatanje neponovljivosti sveta, osloboðeno od imenujuãeg pojednostavljanja i

fiksiranja objekata i kvaliteta sveta, adekvatno je prihvatanju i mora istra�ivaèke

inspiracije koje èini preduslov svakog radosnog upoznavanja sveta li�enog �ablonskih,

unapred odreðenih postupaka. Radosno razmi�ljanje je, tako, uslovljeno istra�ivanjem,

kretanjem na putu traganja. Napredak nauène misli, zahvaljujuãi njoj samoj kao formalistièkom

meðuljudskom orijentiru svesnog uèestvovanja u planetarnom razvoju raznovrsnosti,

zasnovan je na bliskoj interakciji izmeðu konceptualizacije i eksperimentisanja,

klasifikovanja i merenja. Jedna od zajednièkih osobina svih savremenih nauènih

eksperimenata jeste te�nja ka prevladavanju nepredvidljivosti koja poèiva u svakom

odnosu inteligentnih biãa i Prirode. Postavljanjem formalnih korelacija izmeðu merenih

poèetnih uslova eksperimenata i njihovih ishoda te�i se �irenju opsega dizajnirajuãih

moguãnosti. Meðutim, isti ovakav pristup izvoðen u svakodnevnoj socijalnoj interakciji

mogao bi da dobije epitet uslovljavajuãeg, manipulativnog odnosa, te u su�tini, ova te�nja

ka mapiranju svih indeterminizama Prirode predstavlja osnovni uzrok savremenih poistoveãivanja nauke sa ne-kreativnim, nemilostivim dejstvima i te�njama. Upravo u

nepredvidljivosti Prirode poèivaju sav njen �arm i lepota, kao i izvori�te ljudske sreãe i

radosti. Predviðanje prirodnih pojava predstavlja jednu od osnovnih crta odnosa ljudskih

biãa sa svojim svetom, koja se, kao jedna forma pojednostavljivanja beskrajne èudesnosti

sveta, mo�e sagledati primarno u deèijem stvaranju perceptivnih konstantnosti i formi

objekata u svrhu buðenja moãi koordinacije pona�anja u dodiru sa svojim svetom, pa tek

onda i na primeru nauènih teorija koje od jednostavnih modela kroz vreme prelaze u sve

prefinjenije, suptilnije i informativno bogatije. U moru nepredvidljivosti upravo poèiva i

141

potencijal �uma Prirode iz koga se na temeljima ljudskih vrednosti oblikuju modeli

predviðanja koje koristimo u socijalnoj, uzajamnoj i bri�noj koordinaciji pona�anja. S

obzirom da je svako nauèno otkriãe bazirano na pronalasku izvesnih

stabilnosti/prepoznatljivosti/ponovljivosti, predviðanje predstavlja sredstvo �irenja

opsega na�ih posmatranja, potencijala uèenja i konstruisanja nauènih modela, dok sa

druge strane, jednom prihvaãene konstantnosti i ponovljivosti postaju navike koje

ogranièavaju opcije na�eg delovanja i slobodu na�eg razmi�ljanja140. Predviðanje i

prihvatanje odreðenih prirodnih pojava kao neizostavno periodiènih, takoðe predstavlja

jedan oblik kontrole nad na�im svetom, koju spiritualna posveãenost, rastapajuãi njene

ukruãene putanje, preobra�ava u pragmatièni odraz bri�nosti prema na�em svetu, budeãi

u njegovoj osnovi spoznaju svesti susreta sa uvek jedinstvenim prirodnim putanjama, bri�nost i zadivljenost pred dinamièkim èudesima, �ivotnim dodirima i izvorima

kreativnih spoznaja koji poèivaju u svakom, neponovljivom detalju Prirode. Slièno kao �to bez izvesnih povratnosti razumska, misaono-reflektivna saznanja

ne bi bila moguãa, jer se ne bi mogla uspostaviti veza sa pro�lim iskustvom, i svaki

eksperiment je zasnovan na pretpostavljenoj periodiènosti prirodnih pojava koja èini

samo jednu stranu njene muzike, harmonije beskraja njenih putanja, stranu koja se odslikava na fizièkim zakonima odr�anja i kvantitativnim konstantnostima u osnovama promene, kao i mno�tvu periodiènih pojava sagledivih sa beskrajno raznovrsnih

perspektiva. »Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi. Vetar ide na

jug i obrãe se na sever: ide jednako obrãuãi se, i u obrtanju svom vraãa se. Sve reke teku

u more, i more se ne prepuni; odakle teku reke, onamo se vraãaju da opet teku« (Knjiga

propovednikova 1:5-7), smatrao je Ekleziast. Meðutim, drugu stranu prirodnih putanja

èini njihova neponovljivost i kontinualno raðanje noviteta kroz prirodne promene, �to

olièava evolutivna organizacija prirodnih, �ivotnih sistema. »Svakim danom sunce novim

svetlom sija, bez prestanka rekama nove vode teku«226, smatrao je Konfuèije. Prirodu

tako èini harmonija periodiènosti i neponovljivosti (�to je i razlog za�to muzièka dela � ukljuèujuãi i poeziju kao podklasu muzike - predstavljaju najiskrenije odslikavanje Prirode), odakle sledi i neophodna ravnote�a predvidljivosti i indeterminizma u svakom

formalnom modelu Prirode. Stoga trial-and-error pristup (eksperimentalnog praãenja

unosnih i izlaznih vrednosti i postavljanja pravila njihovih meðusobnih transformacija)

otkrivanju sveta predstavlja neizbe�an naèin ne samo postizanja �eljenih rezultata u

nauènim eksperimentima, veã i prilikom svakog uèenja o svetu. Kroz ovakav odnos smo

u sluèaju pojedinih istra�ivanja u stanju da prividno »obelimo crnu kutiju«, ali pri tome je

neophodno zadr�ati svesnost da i »u svakoj obeljenoj kutiji postoje dve crne kutije koje

poku�avaju da iskoèe napolje« (kao �to se izrazio Ranulf Glenvil), a ovakva svest o

imanentnoj nepredvidljivosti i neponovljivosti prirodnih procesa predstavlja nu�an

preduslov prihvatanja ne indiskretnog upoznavanja procesa »crnih kutija«, veã relacija

izmeðu posmatraèa i posmatranog sistema, kao puta suptilnog i intimnog prosvetljenja na�eg sveta

16. Svaki svrsishodni odnos sa Prirodom predstavlja susret sa kibernetièkom »crnom

kutijom« - sistemom nepredvidljive modifikacije ulaznih signala u izlazne. Dok se u sluèaju ciljem orijentisanog eksperimentalnog pristupa, ulazni signali mogu poistovetiti sa dizajniranjem, tj. definisanjem graniènih uslova opa�anih pojava, izlazni signali se

mogu izjednaèiti sa postavljenim ciljem eksperimenta. Iz prouèavanja �ivog sveta znamo

da je i svako �ivo biãe jedan vid uvek promenljive kibernetièke »crne kutije«135 koja sa

142

beskrajnim spektrom iznenaðenja prima ulazne signale, stvarajuãi nepredvidljive izlazne

signale. Ukoliko bismo mogli da predvidimo pona�anje biãa na osnovu predatih mu

spolja�njih impulsa (do èega dr�e, po sliku ljudske prirode degradirajuãi stavovi

uslovljavajuãe psihologije), tada bi i samo postojanje bilo li�eno sve �armantnosti i lepote

koja karakteri�e nepredvidljivost �ivotnosti. Odatle nam sledi i va�an zakljuèak da su sve

eksperimentalne te�koãe sa kojima se susreãemo prilikom neizvodljivosti postizanja

zadatog cilja pri izvesnom procesu dizajniranja, nu�an preduslov egzistencije èudesne

�ivotnosti, lepog i kreativnog pona�anja. Èesto se ka�e da u susretu sa morem indeterminizma, oseãajem egzistencije na

plutajuãem i od nas naizgled nezavisno promenljivom kvantnom moru, neki poèinju da

»plivaju« - svakako oni koji indeterminizam poistoveãuju sa emanencijom bo�anske

svesti, koji u njemu vide »aught that for its grace may be dear, and yet dearer for its mystery« (kao u himni intelektualnoj lepoti Persija Bi�a �elija) - a neki da »tonu« - i to oni koji misle da je red samo onaj koji pripada fiksnom poretku matematièkih formula

koji samo mi imamo prava da izmenimo. Èesto se ovakva slika o Prirodi poredi sa zaèaranom �umom koja kad god okrenemo leða zameni kamenèiãe � putokaze, ali pomislimo samo kako bi ovako vulgarizovana slika Prirode u ljudskim umovima inicirala ideje o opravdanosti mno�tva indiskretnih i anti-autonomnih osobina. Nasuprot tome, Priroda uvek menja svaku stvar, ali po�tujuãi na� svet, nikada ne u tolikoj meri da bi se

jasno ume�ala u �ivotne tokove koje nameãu stil na�eg �ivljenja, na�e te�nje i dela koja iz

njih izviru. »Udaljenost je du�a lepote«171, kao �to je pisala Simona Vej. Priroda je tako

slièna moru Solarisa koje se tiho obavija oko na�e ruke, koje je uvek tu, neprekidno

slu�ajuãi na na�e potrebe i �elje i uvek kreirajuãi onakav svet koji u svakom trenutku

poseduje potencijal savr�ene spoznaje za nas, za na�e uèenje i spiritualni napredak. »Ko

god napravi korak ka milosti Alaha, bo�anska milostivost ãe napraviti deset koraka da ga

primi«, poznata je Muhamedova izreka, a »kada se duboko poklonite Univerzumu, on

Vam uzvraãa naklonom; kada uzviknete ime Bo�anstva, ono odzvanja u Vama«381, pisao

je Morihej Ue�iba. Priroda nije gluva i indiferentna, premda svakoga podjednako po�tuje.

Kada god i najmanje, ponekada i ne bili svesni toga, za�elimo pomoã, eto jednog od biãa

Prirode, ljubopitljivog pogleda koje ãe nas ugledati, ukoliko je to zaista pravi put za nas. �iva biãa i njihova slobodna volja tako jesu Priroda, ogledala bo�anske svetlosti i lepote,

celoviti delovi Bo�ije kreacije koja kontinualno kreira sebe. Rabijine reèi da »ko mi se

pribli�i za jedan prst, ja ãu mu se pribli�iti za jedan pedalj«171 nam tako predstavljaju

sveti put izmeðu ljudskih biãa i èitave Prirode, na èije uèenje nas ona, upravo ovakvim

odnosom, i navodi. Apsolutna analiza svakog prirodnog sistema, koliko god on bio jednostavan,

zahvaljujuãi neophodnom uvoðenju razmatranja èitavog konteksta u kome se on nalazi,

zahtevala bi i uvoðenje beskonaènog broja varijabli8. Jedan od op�tih problema raèunanja

sa velikim brojem varijabli je i taj �to uvoðenje novih varijabli komplikuje veze koje se

javljaju izmeðu njih, �to èesto uvodi i analitièki i numerièki nere�ive nelinearne

interakcije. Stoga se modelovanje svakog sistema bazira na aproksimacionom prilazu putem kori�ãenja �to je moguãe manjeg broja i to najrelevantnijih varijabli. Meðutim,

aproksimativnim linearizovanjem mno�tva opisivanih prirodnih pojava se dolazi do

pogre�nog smatranja da su mnoge pojave u Prirodi reverzibilnog karaktera, iako se

uvoðenjem u okvir razmatranja koja uzimaju u obzir dovoljno veliki broj promenljivih

velièina, a koja bi predstavljala iole realniji odraz ispitivanih pojava, dolazi do zakljuèka

143

o ireverzibilnosti svih realnih procesa. Stoga je oèigledno da ideja o neponovljivosti

izvoðenja svakog eksperimenta u Prirodi ide u korak sa uoèavanjem ireverzibilnosti svih prirodnih pojava.

Sve u Prirodi je u stanju promene, te se stoga i objekti ne mogu smatrati kao skupovi kvaliteta koji su lokalizovano fiksirani u na�em okru�enju, veã samo kao

prividne perceptivne konstantnosti. Sa menjanjem Prirode èak bi se i kvaliteti nekog imaginarnog »nepromenljivog« tela menjali, a kada uzmemo u obzir da se i sva tela

(»objekti«) nalaze u stanjima stalne interakcije sa svojom sredinom u okviru koje se

konstantno modifikuju njihove osobine, jasno je da se sa stalnim menjanjem na�eg sveta, svaki potencijalno, pa èak i misaono izvedeni eksperiment (jer se i kognitivni subjekat

isto tako stalno i neponovljivo menja) ne mo�e smatrati ponovljivim. Ishodi

eksperimenata onakvih kakve ih prika�emo posredstvom nekog formalnog aparata se

mogu prividno »ponavljati«, iako se ni sami ishodi eksperimenata, niti njihova postavka,

poèetni uslovi, ni na�a svest o njihovim ishodima nikada ne ponavljaju u identiènom

maniru, i pored toga �to nam se mo�e èiniti da se eksperiment odigrava identièno ako se

kazaljka mernog instrumenta uvek zaustavi na istom podeoku. Upravo je ovakvo zanemarivanje kontekstualnog oblikovanja kvaliteta Prirode, koje èini svaki eksperiment

novim i neponovljivim (jer je kontekst njegovog postojanja i sagledavanja uvek novi), razlog i prihvatanja relevantnosti induktivnog zakljuèivanja. Meðutim, Vitgen�tajn je

smatrao da »ukoliko se ne�to uvek de�avalo, to ne znaèi da ãe se i uvek de�avati, te

istorija ne pru�a uzroèni mehanizam«, veã produhovljeno induktivno zakljuèivanje kao

apstraktno iscrtavanje potencijalnih periodiènih regularnosti u svetu impresija

inteligentnih biãa mo�emo poistovetiti sa predanim oseãanjem vere82. Stoga je, izmeðu

ostalog, i svako ne samo induktivno, veã i deduktivno rasuðivanje (koje uvek polazi od

izvesnih, indukcijom formiranih zakonitosti) osuðeno da u svojoj osnovi bude

hipotetièko. Svi nauèni zakoni koji poseduju epitete univerzalnosti se moraju smatrati

va�eãim ili pragmatièki »povoljnim« samo u nama poznatim, graniènim uslovima. A da

je ponekad praktiènije i povoljnije koristiti manje istinite zakonitosti jasno nam opisuje

èinjenica da su prilikom slanja èoveka na Mesec putanje svemirskog broda bile planirane

ne na osnovu Ajn�tajnovih relativistièkih jednaèina, veã pomoãu manje »istinitih« i

preciznih, ali za raèunanje, i u ovom sluèaju za postizanje �eljenog rezultata,

jednostavnijih Njutnovih formula. Linearna uzroènost relevantnih obja�njenja u okvirima nauène metodologije je

usko povezana sa principom »nu�nog i dovoljnog uzroka«, jednim od kamena temeljaca klasiènog nauènog metoda. Naime, uva�avanje ovog trivijalizujuãeg principa nas forsira

da od skupa pretpostavljenih uzroka opisane pojave, sukcesivno redukujemo na�u

efektivnu percepciju sve dok ne odaberemo jedan jedini, »nu�ni i dovoljni« uzrok koji, automatski, èini èitav beskraj kosmièkih uticaja irelevantnim. Jo� je Aristotel uvoðenjem

teleolo�kog pojma »finalnog uzroka« (koji predstavlja svrhu kontemplirane uzroène

veze) primetio manu ovog principa koji u sprezi sa principom »oèuvanja pravila« gradi sistem rezonovanja koji ne bi bio u stanju da objasni evoluciju nijednog prirodnog sistema. Stoga nas Hajnc fon Ferster, nadovezav�i se na ideju o »finalnom uzroku« i

nepovoljnosti redukovanja opcija na�eg razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta svesnim

zanemarivanjem kvalitativne beskonaènosti Prirode, podseãa da »u svakom trenutku

biramo ko smo...u svakom trenutku smo slobodni da stvaramo buduãnost koju

�elimo...buduãnost ãe biti kakva �elimo i kako vidimo da jeste«109 (�to je u skladu i sa

144

stavom Kokoa Soedjatmokoa da »buduãnost je etièka kategorija, jer je mi sami biramo«),

ukazujuãi nam na èinjenicu da su nauèna pravila samo pragmatièni rezoni, ali ne i verni

odrazi beskrajno èudesnog i neponovljivog sveta. »Neka bude vizija: i bi svetlost«109 -

podseãa nas fon Ferster da svakoj na�oj dubokoj te�nji za viðenjem Priroda ide u susret

pru�ajuãi nam svetlost, svetlost koja nam ukazuje na put, put koji vodi ka na�oj viziji,

dok nam Isus govori »molite, i daãe vam se; tra�ite, i naãi ãete; kucajte, i otvoriãe vam se« (Matej 7:7), �to su odrazi shvatanja u potpunom skladu sa idejom o ko-kreaciji kvaliteta na�eg sveta kroz dodir Prirode i najdubljih te�nji i vrednosti biãa. Za razliku od

zavaravajuãih predstava o na�em svetu kao svetu redundantnosti i reproducibilnosti pojava u kome smo osloboðeni odgovornosti njegovog ko-stvaranja sa svakom na�om

mi�lju, u stvarnosti kada vidimo lepotu u svetu, svet zaista lepotom i postaje obasjan. Meðutim, ponavljanje fenomena je temelj postavke svake nauke, odakle i potièe

engleska reè za istra�ivanje � re-search. Ovakvo shvatanje je sadr�ano u odgovoru na

pitanje koje mi je uputila devojka koja je sedela pored mene tokom jednog avionskog leta: »Za�to nauènici misle da su svi elektroni isti?«. Pa, u svrhu omoguãavanja

raèunskog predviðanja realnih pojava, kvalitativna beskonaènost Prirode se posredstvom

zanemarivanja kontekstualnog definisanja kvaliteta i prihvatanja njihove prividne (ali, samo u konceptualnim okvirima egzistirajuãe) redundantnosti prevodi u kvantitativne

beskonaènosti, te stoga nastaje ideja o egzistenciji fundamentalnih gradivnih opeka

Kosmosa. Ipak, ovakav prilaz predstavlja samo pragmatiènu aproksimaciju, ali ne i

istiniti odraz, s obzirom da zaista ne postoje dva elektrona koja su ista, jer oni nisu inertne materijalne taèke, �rafovi deterministièke kosmièke ma�ine, veã odrazi duha posmatraèa,

te ogledalo èitavog, neponovljivog Kosmosa. Danas je poznato mnogo razloga za�to se

ne samo elektroni, nego i bilo kakvi, najmanji primetni entiteti ne mogu smatrati taèkastim dogaðajima u prostor-vremenu, veã se eventualno mogu predstaviti u jednom

hijerarhijskom smeru kao konfiguracije svoje sub-strukture, te kao konstelacije dogaðaja

i stvari koje uslovljavaju njihovo postojanje, a koje se zahvaljujuãi neogranièenom pru�anju ovakvih efekata, u drugom hijerarhijskom smeru, prostiru du� svega postojeãeg.

Kvantno, a mo�da i sub-kvantno more procesa iz kojih izranja sva pojavna materije (ukljuèujuãi i sve za nas »taèkaste« izvore informacija), nelokalni efekti, holistièka »odozgo-nadole« dejstva, te neophodno uvoðenje èitavog konteksta u kome figuri�e dati

dogaðaj za sklapanje predstave o njegovom putu, uzroku i smislenoj evoluciji i

postojanju, samo su neki od razloga nedokuèivosti odgovora na pitanje �ta predstavlja

bilo koji kosmièki entitet. U svakom sluèaju, jedinstvenost pojava je jedna od osnovnih

karakteristika holistièke nauke buduãnosti, te i svakog svetog pogleda na svet. Ipak,

postepena korekcija preterano pojednostavljanih slika Prirode predstavlja osnovu nauènog pristupa opisivanju sveta, koji je radi zadr�avanja njegove korisnosti u evoluciji

na�ih saznanja i divljenja nad svetom neophodno, naravno, ne poistovetiti sa istinitim

opisom stvarnosti. Svako uèenje je uèenje na gre�kama

Odeljak koji ãe opisivati svako uèenje kao uèenje na gre�kama zapoèeãemo sa

prelepom i èuvenom upani�adskom prièom o dve ptice403. Naime, na jednom drvetu su

�ivele dve ptice. Dok je jedna �ivela u sredi�tu njegovih razgranatih kro�nji, skakuãuãi sa

jedne grane na drugu, �iveãi kroz sinusoidnu putanju radosnih i ekstatiènih, kao i tu�nih i

145

oèajavajuãih trenutaka, druga ptica je mirno i nepokretno, u gracioznom polo�aja iz koga

je odisao dubok unutra�nji mir, sa istovremenom sveobuhvatnom svesno�ãu i nevezanom

transcendentalno�ãu, poluzatvorenih oèiju sedela na samom vrhu drveta. U pauzama

izmeðu svog igranja, prva ptica je ponekada pogledala ka ptici sa vrha drveta i kroz

svetlost koju su ovakvi trenuci donosili, pitala se hoãe li i ona ikada dostiãi takav mir i

unutra�nje zadovoljstvo. Ovakvi èe�njivi trenuci èesto olièeni kapanjem suza iz oèiju

malene ptice uvek su sledili nakon uzimanja nekog od plodova drveta i otkrivanjem da je oni, kao i sva èulna zadovoljstva i ispunjenja svih ciljeva koje sebi u �ivotu postavljamo,

ne mogu zadovoljiti ukoliko je na� put i na�a duboka �elja napredak spiritualne prirode.

Nakon mnogo ovakvih trenutaka razoèarenja i pokajanja, konfuznih bifurkacija na putu

unutra�nje evolucije, pogled na oreolom uzvi�ene i sveèane milostivosti obasjanu pticu sa

vrha drveta uèinio je da �ivotna ptica kroz prosvetljujuãi trenutak shvati da ona zapravo i

jeste ta uzvi�ena ptica (slièno kao i ru�no paèe koje je oduvek bilo labud), i da je ona

oduvek bila put njene du�e, dok su svi plodovi drveta bili tu samo kako bi nas kroz gre�ke

nauèili i unapredili na putu na�e unutra�nje evolucije. Svet je tada postao refleksija du�e

na�e ptice, ispunjen nereèitim znanjem i sve�ãu o tome kako je ona uvek i bila ta

uzvi�ena ptica, identitet sa kojom je samo tihim unutra�njim sagledavanjem sopstvenih konstelacija, prekritih oblacima ciljeva trebalo otkriti. Ovakva satori svest se nikada ne mo�e dostiãi, postiãi ili uhvatiti jer tako ne�to podrazumeva ciljem na umu ispunjen

odnos, veã se ona spontano postaje - sa sve�ãu o Putu, na�em beskrajnom napretku kroz poistoveãenost uma i Prirode, sada i ovde.

U osnovi ne samo klasiène Darvinove, veã i savremene neo-darvinovske teorije evolucije, kao i frojdovske psihologije, stoji ideja o adaptaciji biãa na stanje njihove

okoline kao njihovom primarnom cilju, te istovremenom pokretaèu globalne evolucije i

putu ka stanjima unutra�njeg mira i opu�tenosti. Meðutim, uz ovakvu temeljitu ideju

sagledavanja evolutivnog postanka èoveka se nikada ne bi mogao objasniti nastanak

ijednog slo�enijeg planetarnog oblika �ivota od mrko-zelenih algi, s obzirom da se ove cijanobakterije smatraju kako idealno adaptiranima na uslove svoje sredine (o èemu nam

svedoèi njihovo stabilno postojanje na Zemlji tokom nekoliko milijardi godina), tako i

neprevaziðenima u nama poznatom �ivom svetu po pitanju reproduktivnih kapaciteta66.

Te�nje ka igranju, istra�ivaèke aktivnosti i porivi podstaknuti èuðenjem, pona�anja

inicirana te�njama ka ispoljavanju kreativnosti, te svaki vid pona�anja izvoðen ne u svrhu

dostizanja odreðenih ciljeva, veã radi spontanog otkrivanja sebe i sveta putem same

izvedbe, predstavljaju neke od karakteristika �ivotnosti koje se ne mogu objasniti

ravnote�nim, adaptacionim modelima. Nastanak ijednog kreativnog ploda ljudskog rada

koji pripada kulturnom dru�tvenom domenu, ne mo�e biti obja�njen posredstvom

ovakvih, potencijalno uslovljavajuãih modela pona�anja, a da psiholo�ke i senzorno-motorne te�nje podstaknute samo releksacijom tenzija mogu da dovedu do psihotiènih

poremeãaja, kao na primer u èulno-deprimirajuãim eksperimentima, poznata je pojava149.

Svet je rezultat na�e percepcije, a ne njen uzrok; pobuðaji sredine ne iniciraju odgovore u

inertnim fizièkim strukturama, veã samo modifikuju procese u autonomno aktivnim

saznajnim sistemima; ljudska biãa su aktivni stvaraoci sopstvenih Kosmosa, a ne robotizovani pasivni prijemnici pobuda sredine, èiji bi se odgovori i pogledi na svet,

zahvaljujuãi ovakvim zavaravajuãim shvatanjima, mogli potencijalno oblikovati

posredstvom raznoraznih uslovljavanja, direktnih meðuljudskih manipulativnih poku�aja

146

jednostrane preobrazbe mi�ljenja, te popularizacije neprirodno jednosmernih emitera

informacija, kao �to su radio-televizijski mediji. Kao i u svakom harmoniènom sistemu

Prirode, ravnote�a izmeðu reda i slobode, energetskog nabijanja i relaksacije, aktivne autonomnosti i pasivne adaptacije, samostalne kreativnosti i spontane predanosti, neophodna je za zdravu interakciju biãa i njegovog okru�enja. Da bi se �ivi sistem preveo u slo�enija stanja, stanja bogatije unutra�nje

organizacije i osetljivije povratno spregnute komunikacije sa svojom sredinom, nu�no je

proãi kroz stanja nestabilnosti, koja se mogu do�ivljajno manifestovati kao izvesne krize

ili nesigurnosti. U okvirima svake SWOT analize se »povoljne prilike« i »potencijalne

pretnje« stapaju u nerazluèivi idejni skup, a kineski ideogram za krizu65 skladno olièava

ovakvo shvatanje, kombinujuãi dva sub-ideograma koji sami po sebi oznaèavaju

»opasnost« i »priliku«. Svaka kriza, svako iskustvo koje nam nagove�tava da stvari ne idu onako kako smo to zamislili, predstavlja stoga ne�to poput susreta sa raskr�ãem

mno�tva raznovrsnih puteva i pozivanja na mudro pravljenje izbora sa finalno-uzroènom

sve�ãu, sa vizijom u kojoj je iscrtana na�a destinacija koja, u skladu sa fon Fersterovim etièkim principom i èini hrabro i verom prosvetljeno razgranavanje ovog stabla moguãih

opcija, kao istovremenog razvoja evolutivnog potencijala i kreativnog ostvarivanja evolutivnih ishoda. »Neka onaj koji tra�i nastavi da tra�i dok ne pronaðe. Kada pronaðe,

postaãe zabrinut. Kada postane zabrinut, biãe ushiãen, i vladaãe nad svim« (Toma 2),

Isusove su reèi koje ocrtavaju nu�nost prolaska kroz stanja nesigurnosti i nestabilnosti

radi dostizanja prosvetljujuãih i harmonizujuãih spoznaja u svakom procesu uèenja,

otkrivanja, intelektualnog i spiritualnog napredovanja, dok su razvijanje svesti o neophodnosti stalnog tra�enja i uèenja, te o beskrajnosti saznajnog opsega sveta koje èini

preduslov potencijala beskrajnog napretka, implicitno sadr�ani u ovom stavu otkrivanja lepote u samom putu, a ne u ispunjenju ciljeva. Koliko god to naizgled paradoksalno zvuèalo, svest o neizvodljivosti formiranja finalnog i sveobuhvatnog znanja (kao, na

primer, u vidu finalnih deterministièkih fizièkih teorija svega ili formalnog, ne na otvarajuãe traganje, veã na sputavajuãe dokazivanje orijentisanog pristupa spiritualnom

znanju), koja se u realnom stavu manifestuje kroz bla�enu svest o ne-znanju, esencijalna je u svakom op�te oplemenjavajuãem odnosu na�eg biãa sa sredinom, upravo jer predstavlja preduslov egzistencije spoznajne i emotivne otvorenosti i prijemèivosti,

poverenja138 kao volje za slu�anjem kroz spremnost na modifikaciju na�ih unutra�njih

konstelacija, te fleksibilnosti kao potencijala promena i, naravno, kapaciteta uèenja. »�to

je napredak veãi, sve u veãoj meri otkrivamo svoje nedostatke. Zadovoljenje se krije u

stremljenju, ne u dosezanju. Stremljenje najvi�e razine znaèi najveãi trijumf«171, pisao je

Mahatma Gandi, ukazujuãi na postepene, sve dublje spoznaje na�ih krutih predrasuda

rasuðivanja i iscrtavanja na�eg sveta, njihovo fleksibilno prosvetljenje i emanenciju sve

bogatijih istra�ivaèkih zaèuðenosti, umetnièkih oseãaja zadivljenosti i do�ivljaja

okru�enosti sve veãim morem Tajni kao odsjajima napretka na putu spiritualnog uèenja. Svaki proces uèenja podrazumeva ulaganje metabolièke energije radi pronicanja u

nova, neotkrivena stanja iz kojih organizam hrabro dosti�e nove stabilne, homeostatske

ravnote�e. Stres se stoga mo�e do�iveti kao ambivalentna pojava, a nove moguãnosti,

putevi napretka se otvaraju samo tamo gde poèiva i opasnost. »Gde raste opasnost, i

spasiteljska sila se pribli�ava«54, pisao je Fridrih Helderlin, te je stanje krize, svest o

neusklaðenosti i izgubljenoj harmoniji nu�an preduslov prelaska u nova, bogatija stanja organizacije i raznovrsnosti sistema. Osim �to je stres sa jedne strane korisno ponekad

147

neutralizovati adaptivnim mehanizmima, s druge strane nas samo njegova konstruktivna asimilacija mo�e prevesti u informativno bogatija stanja, koja opet sa stanovi�ta ne

darvinovskog opstajanja fizièki spremnijeg, veã opstajanja najduhovnijeg i holistièki

spremnijeg mogu potencijalno (u du�em razdoblju) posedovati i veãi kapacitet adaptacije.

Frojdovska maksima homeostaze i prilagoðavanja putem direktnog oslobaðanja stresa ne

mo�e ni u kom sluèaju va�iti ni za koga ko je i jednu ideju izrazio u lingvistièkom

domenu postojanja34, jer je svaka od njih zahtevala izvesno uèenje, dakle uzdizanje u

stanja bogatije organizacije. Stoga su za proces evolucije mnogo znaèajnija ne dogaðanja

u generalnim okvirima �ivotnih navika odreðenih, kljuènih �ivih vrsta evolutivnog stabla,

veã zanemarena, neprimetna kretanja, slièna morskoj zvezdi koja se udaljila od svoje

dru�ine u potrazi za razvijanjem novih saznajnih sposobnosti i kretanjem u nepoznato. Ovakvi, nezapa�eni, individualni dogaðaji su kljuèni za evolutivni napredak, te i nastanak

na�ih razmi�ljanja jednoga dana. »Poka�i mi kamen koji su graditelji odbacili, jer to je

ugaoni (kljuèni) kamen« (Toma 66, paralela u Marko 12:10), govorio je Isus. Meðutim, hajde da malo detaljnije pogledamo kako se odigrava jedno tipièno

penjanje u stanje privremene nestabilnosti kao nu�nog preduslova svakog uèenja, koje je,

kao �to ãemo videti, zasnovano upravo na gre�kama, na uoèavanju odreðenih harmonija

putanja sveta na�e percepcije, koje se ne uklapaju u na�e prethodno konstruisane

koncepte njihovog pojavljivanja. Naime, svakom uèenju prethodi trofazni proces koji

mo�e biti linearan ili ciklièan, a koji se sastoji iz: prepoznavanja odreðene situacije;

izvoðenja specifiène aktivnosti povezane sa tom situacijom; te oèekivanja da ãe izvedena

aktivnost proizvesti oèekivani, prethodno veã do�ivljeni rezultat149. Ukoliko je rezultat

oèekivan, ne postoji osnova za uèenje na datoj situaciji i saznajni sistem linearno prelazi

na prepoznavanje sledeãe situacije. Meðutim, ukoliko oèekivani rezultat ne bude

ekvivalentan sa do�ivljenim rezultatom, nastupiãe perturbacije u vidu razoèarenja ili

iznenaðenja, �to predstavlja bifurkaciona stanja koja otvaraju vrata konstruktivnom uèenju. Povratkom na prvu fazu, ono �to se povr�no asimilovalo (asimilacija =

zanemarivanje razlika koje dati uop�teni perceptivni element èine jedinstvenim) ãe biti

opa�eno ne kao nedeljiva situacija koja povlaèi za sobom dejstvo druge faze, veã kao

skup trenutno postojeãih (o�ivljenih) perceptivnih elemenata. Nove karakteristike i

aspekti stvarnosti ãe u ovom detaljnijem procesu opa�anja biti primeãeni, �to ãe uvesti

promenu na nivou putanja prepoznavanja, kao i uslova koji iniciraju odreðena buduãa

dejstva. Upravo ova promena, bilo na senzorno-motornom ili konceptualnom planu, èini

proces uèenja i oèigledno je da je ona izvodljiva samo na gre�kama, samo onda kada se

oèekivani rezultati na�eg pona�anja ne poklope sa realnim ishodima. Stoga, slièno kao �to

se ne u odbacivanju, veã u mudrom prihvatanju nepoklapanja izvedenih rezultata nauènih

istra�ivanja sa paradigmatski pretpostavljenim interpretacijama datih prirodnih procesa,

otvaraju vrata unapreðujuãim modifikacijama i uslo�njavanju po pravilu upro�ãenih

nauènih predstava Prirode, te �irenju opsega moguãnosti tehnolo�kog dizajna i globalnog

informativnog grananja, i individualne, duhovno-evolutivne crte napretka se ko-kreiraju putem prihvatanja gre�aka u vidu neoèekivanih ishoda na�eg odnosa sa svetom.

Fleksibilnost �ivotnog sistema i bogatstvo njegove organizacije impliciraju i lakoãu sa

kojom se prevazilaze gre�ke koje èesto donose neuspehe i razoèarenja, i izvode promene

ka novim, jo� bogatijim i prosvetljenijim stanjima. Po�to je, kao �to ãemo videti, uèenje na lokalnom planu adekvatno evoluciji na

globalnom planu, tada je jasno za�to gre�ke i neuklapanja u navike sredine moraju èiniti

148

osnovu svakog napretka. »Nema uspeha kao �to je neuspeh (a sam neuspeh nije uspeh)«,

pevao je Bob Dilan, ukazujuãi - slièno kao i Morihej Ue�iba reèima da »neuspeh je kljuè

uspeha«381 - upravo na »nepola�enje za rukom« na�ih aktivnosti, na nepoklapanje

do�ivljenih i oèekivanih ishoda kao na otvorena vrata, suoèavanjem sa kojima se dosti�u

nove grane na�eg su�tinskog razvoja. Ne samo da na�e razmi�ljanje, socijalne

koordinacije pona�anja i osetljivost postaju sve suptilniji i organizovaniji kroz uèenje na

gre�kama, veã i same »refleksije (èiji nastanak èini jedan od najèudesnijih trenutaka

evolucije �ivota) nastaju usled pojave nekompatibilnih faktora u okviru empirijske

situacije«394, kao �to je smatrao D�on Djui. Umesto uobièajenog robotizovanog stavljanja

akcenta na unosne podatke kao kljuène u procesu uèenju, iz ovakve perspektive je primarni akcenat na neprimetnim oèekivanjima saznajnog subjekta, èime i uèenje umesto

svog »istinitosnog« karaktera � izvedenog na bazi poreðenja stavova i »objektivnog«

sveta � dobija konstruktivistièki karakter, s obzirom na sticanje znanja kroz poreðenje

oèekivanih i ostvarenih samostalno konstruisanih znaèenja. Stoga se i uspe�no uèenje

ogleda u tihom ru�enju navika, oèekivanja i drugih gotovo instinktivnih ciljeva na koje ne

obraãamo pa�nju, te postavljanje primarnog znaèaja na Put, na trenutno do�ivljavanje

Prirode i traganje za plodovima rada u samom radu, a ne na naknadno procenjenoj uspe�nosti. Kroz uèenje u svakom trenutku �ivljenja, Priroda nas, izmeðu ostalog, uèi i

neophodnosti stalnog fleksibilnog menjanja perspektiva posmatranja i razmi�ljanja,

nevezanosti za fiksne forme, do�ivljavanju �ivota kao muzike � stalno promenljivih, èudesnih harmonija, �to obogaãuje nas same i na� odnos sa Prirodom, kvalitete kao

puteve izmeðu nas i nje. Dok svesno opiranje promenama implicira i manipulativni odnos prema drugim biãima kroz te�nju da se svet promeni bez menjanja nas samih, svest o

otvorenom i radosnom prihvatanju promena, uticaja sredine, gre�aka i uèenju na njima,

raða i saoseãajnu predanost, te dobrotu i tihu milostivost u interakciji sa drugim biãima. Po�to samo �ivljenje predstavlja u svakom trenutku ne samo postojanje, veã pre

svega postajanje, menjanje, saznanje, te i komunikaciju, napredak uslovljen gre�kama

tipièan je za svaki oblik komunikacije. I u okvirima kreativnih socijalnih komunikacija iz kojih se raðaju novi uvidi, otkriãa i saznanja, neophodno je da najpre doðe do

nesporazuma prilikom usklaðivanja znaèenja izmeðu biãa u komunikaciji137.

»Neanticipirani novitet, novo otkriãe, mo�e da iskrsne samo u onoj meri u kojoj su se èovekove anticipacije o prirodi i o svojim instrumentima pokazale pogre�nim...Nastajanju

novih teorija, uop�te uzev, prethodi period otvorene profesionalne nesigurnosti. Kako se i

mo�e oèekivati, ta nesigurnost stvara se time �to zagonetke normalne nauke nikako ne nalaze odgovarajuãa re�enja. Podbacivanje postojeãih pravila uvod je u traganje za

novim«241, smatrao je Tomas Kun u kontekstu razmatranja istorijskog obogaãivanja

nauènog znanja. Sagledajuãi nu�nost menjanja i uèenja u svrhu �ivljenja, te i neponovljivost na�eg sagledavanja sveta, otvara nam se pogled i na prirodni karakter

na�ih stalno promenljivih komunikacija sa svetom i drugim biãima, te na kreativnu

evoluciju biãa kroz socijalnu komunikaciju na temeljima ne pronala�enja fiksnih normi, sve- i op�te-va�eãih dogovora i znaèenja, veã sve èudesnijih puteva koji vode ka sve

blje�tavijim novitetima i radosnim saznanjima. Spontano prihvatanje na�ih nesigurnosti - poput deteta koje, uèeãi da hoda, ne razmi�lja o svojim padovima, veã odr�ava pa�nju na

trenucima postignute �eljene ravnote�e367 - tako èini put ka spontanom nahoðenju

komunikacija u kojima uèestvujemo, koje èinimo i koje jesmo u smeru obogaãujuãih

ishoda, i kroz ovakvu svest op�teg prihvatanja postajemo zadovoljni poput prasenceta iz

149

bajke o Viniju Puu kada razume da »ba� zato �to je tako mala �ivotinja, biãe koristan u

avanturi koja je pred nama«185.

Gre�ke su neophodni element svakog upoznavanja sveta od strane �ivih biãa, kao

i uvek prisutni deo svakog ljudskog stvarala�tva, pa sa na�e perspektive, èak i onog zaista

savr�enog. Bez suoèavanja sa problemima, te�koãama i njihovim prevazila�enjima, ni

individualni, ni globalni progres ne bi bio zamisliv. »Svaki sveti put vodi kroz

planine«367, smatrao je Tagore, a svaki problem sa kojim se suoèimo mo�emo, stoga,

do�iveti kao poklon koji nam se pru�a radi na�eg spiritualnog razvoja i rasta. Namesto

osuðivanja okolnosti neophodno je probuditi svesnost ispunjenu oseãajem zahvalnosti za

prepreke koje èine da dogaðaji èine otklon od na�ih oèekivanja, jer upravo ovi »kameni

spoticanja« se kroz prijemèivost i poverenje, predanost Putu Prirode i temeljno znanje da

»put vernih neãe nikada biti prepreèen« (�ri Guru Grant Sahib 1:3), preobra�avaju u

odskoène stepenice koje ãe nas vinuti u jo� veãe visine � bogatija stanja organizacije na�eg sveta. Svako herojsko biãe je postalo hrabro, budno, predano i vanredno osetljivo

samo zato �to je nekada bilo slabo i pla�ljivo, a »ratnike svetlosti«229 èini posebnim

upravo sposobnost tananog uèenja na sopstvenim gre�kama, sposobnost koja se, raðajuãi

bla�eni duh svesrdnog prihvatanja, sama po sebi, takoðe uèi na gre�kama. »Ratnik

svetlosti ponekad gubi veru. Postoje trenuci kad ba� ni u �ta ne veruje. I pita svoje srce

'Zar se zaista isplati toliki trud?'. Ali srce uporno ãuti. I ratnik svetlosti mora sam da

odluèi. Tada poku�ava da naðe neki primer. I seãa se da je Isus pro�ao kroz ne�to slièno � da bi mogao u potpunosti da se u�ivi u ljudsku sudbinu. 'Neka me mimoiðe ova èa�a',

reèe Isus. I on je izgubio snagu i hrabrost, ali nije posustao. Ratnik svetlosti i dalje �ivi

bez vere. Ali nastavlja da ide napred, i vera mu se na kraju vraãa...Zato i jesu ratnici

svetlosti. Zato �to gre�e. Zato �to postavljaju pitanja. I zato �to nastavljaju da tragaju za

smislom � na kraju ãe ga i naãi«229, pisao je Paulo Koeljo. I kada na�e neznanje o

neznanju, neshvatanje nu�nosti èinjenja gre�aka u svrhu svakog napredovanja

preobrazimo u znanje o neznanju, u svest o bla�enom prihvatanju svaèijih gre�aka na

putu progresa i globalne evolucije, tada zaista progledamo, jer »kada je neko prosvetljen

znanjem koje uni�tava (obuhvata, prim.a.) neznanje, njegovo znanje razotkriva sve, kao

�to sunce po danu sve osvetljava« (Gita 5:16). Uporedo sa evolutivnim razvojem kompleksnosti Prirode, potencijala èuðenja i

senzibiliteta �ivotnih struktura, odigrava se i grananje repertoara potencijalnih pogre�aka,

repertoara koji je u svrhu harmoniènog uspinjanja na lestvicama ostvarenja sve

velièanstvenijih i blagodetnijih prirodnih putanja, nu�no obujimati ne te�njama ka

njihovom uklanjanju i odbacivanju, veã radosnim prihvatanjem gre�aka kao povoda i

predmeta istra�ivanja, rafiniranja, nadogradnje i prevladavanja, kao kapija na putu na�eg

duhovnog i �ivotnog napretka i su�tinskog upoznavanja �ivljenja, su�tine na�eg biãa i

Prirode. Te�nje ka komunikativnom stvaranju bez gre�aka, stoga, po pravilu prenose

manje obogaãujuãih informacija u odnosu na slobodno i iskreno ispoljavanje

epistemolo�kih i ontolo�kih su�tina na�eg biãa, te bi ponekada zrnce ti�ine predstavljalo put veãih otkrovenja za biãa, udubljena u spoznaju datih dela i ekspresija. Jedan od zaista

velikih izazova usreãujuãeg �ivljenja i adekvatnog saznavanja u svetu buduãnosti biãe

kako delovati savr�eno na nesavr�en naèin, te, naravno, i kako biti siguran u nesigurnosti. »Najpotpunije savr�enstvo je kao nesavr�enstvo, kori�ãenjem ga ne iscrpljuje�. Najveãe

izobilje izgleda kao i oskudnost � koristi� ga, ono ti nikad ne otkazuje. Ono �to je

najpravije izgleda kao stranputica. Najveãa ve�tina izgleda nespretnost. Najvi�a reèitost

150

èini se kao mucanje«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLV). Ovakav stav o neizostavnom

postojanju nesigurnosti i nikada definitivnih, finalnih otkrovenja, o stalnom susretu sa morem tajni Prirode koje nam pru�aju beskrajan potencijal iznenaðenja, uèenja, razvoja i

radosti, te o korisnosti gajenja dru�eljubivosti i simpatije prema gre�kama naspram te�nji

ka njihovom neprirodnom iskorenjivanju, u saglasnosti je sa idejom o postojanju kao Putu i neprekidnoj evoluciji. Tako, svako ljudsko upoznavanje sveta obuhvata gre�ke

koje sa evolutivnim i informativnim planetarnim razvojem postaju sve suptilnije, ali je na njima u skladu sa �eljama ka uravnote�avajuãem postojanju, neophodno, dakle i uèiti.

Starac Zosima84 je smatrao da je »put gre�nika najbr�i (ali verovatno i najstrmiji, prim.a.)

put ka posveãenosti �ivotu i Bogu« (o èemu nam svedoèe legende o �ivotima i

iznenadnim prosvetljenjima mnogih religijskih propovednika, od Gautame Bude preko apostola Pavla do proroka Muhameda404, svetog Avgustina390, Gurua Nanaka Deva347 i Sunana Kalidjage401), ali, naravno, ukoliko je praãen odgovarajuãim pokajanjima koja u

svom iskrenom, nereèitom ishodi�tu predstavljaju esencije uspe�nog uèenja. Nadajmo se i

da su ideje o korisnosti prote�iranja meðuljudske pohlepe, takmièarskog duha,

egocentriènosti i telesne uglaðenosti (forme) naspram unutra�nje lepote (procesa, putanja)

do�ivljavanja sveta, te neosetljivosti na korelaciju izmeðu èistoãe na�ih misli i na�eg

sveta, samo gre�ke na kojima ãe na�a globalna kultura �to pre nauèiti i individualnim

spoznajama, prolascima kroz bifurkaciona stanja kriza ka novim, èistim unutra�njim

predelima, spontano usmeriti i èitavu civilizaciju ka putu meðuljudskih odnosa ispunjenih

altruizmom, skromno�ãu i predano�ãu, �to ãe spontano usloviti i raðanje sreãnijeg sveta i

�ivota. Sa kibernetièke taèke gledi�ta, evidentne na primeru cirkularnog, povratno-spregnutog uèenja na neispunjavanju oèekivanih iskustava, »stvarni« svet nam ne

ukazuje kada smo u pravu, veã samo kada nismo, te su stoga sva iskustva zapravo ogranièenja koja nam spreèavaju da delujemo na odreðene naèine. »Promi�ljeno smo

dizajnirani da uèimo samo putem proba i gre�aka. Odgajani smo, na�alost, da mislimo da

niko ne bi trebalo da pravi gre�ke...Ali svi moji napretci su nastali na gre�kama. Otkrije�

�ta jeste kada otkloni� ono �to nije«363, smatrao je Bakminster Fuler. Unapred

determinisani samozadovoljni racionalizam apstraktnog nauènog rezonovanja koji

direktno proizilazi iz prihvatanja korisnosti i istinitosti apstrakcija samo na osnovu njihove konzistentne logièke inkorporiranosti u mre�u tautologija i preja�njih opisa,

neophodno je kroz uva�avanje va�nosti negovanja vrednosti koje uvek opstaju u korenu

na�ih misli o svetu i nama, uravnote�iti sa spontanim ogranièenjima koja iskrsavaju u

suptilno osetljivom, etièko-estetskom dodiru sa Prirodom, kroz koji se uèimo da

posti�emo beskrajno mnogo putem buðenja zadovoljstva u malim stvarima. Svaka

informacija poseduje potencijal dobijanja znaèenja samo u svesti posmatraèa (tj.

uèesnika), �ivog biãa, sistema èije je postojanje uslovljeno prirodnim ogranièenjima280, a

»kibernetika je umetnost stvaranja ravnote�e u svetu moguãnosti i ogranièenja«144,

podseãa nas Ernst fon Glasersfeld. Iz kibernetièko-konstruktivistièke perspektive, znanje

�ivog sveta stoga nikada nije znanje stvarnog, ontolo�kog poretka, veã samo znanje o

na�im moguãnostima u vidu ogranièenja na�eg iskustva (drugim reèima, svega onoga �to

svet nije), odakle i potièe èuvena metafora Umberta Maturane o posmatranju i otkrivanju sveta iz perspektive �ivih biãa kao kormilara podmornica. »Kosmos ne odreðuje �ta

radimo, veã samo ono �to ne smemo da radimo...Na�i �ivoti su oivièeni ogranièenjima

koja le�e izvan opsega na�eg znanja. Prostor izmeðu je, meðutim, na� da se u njemu

151

igramo i biramo �ta da radimo«144, smatra Ernst fon Glasersfeld, u skladu kako sa

stihovima R. S. Tomasa: »Why no! I never thought other than that God is that great absence in our lives, the empty silence within, the place where we go seeking, not in hope to arrive or find. He keeps the interstices in our knowledge, the darkness between stars«

407, tako i sa stavom Luisa Kerola da »teorije sasvim zadovoljavajuãe obja�njavaju

za�to danas ba� ne�to nema bread-and-butter-flies«67. Znanje se, tako, iz ovih vidika ne

mo�e smatrati slikom stvarnosti, veã repertoarom misli kao aktivnih incijatora pona�anja, koji su se u pro�losti pokazali povoljnim. I sam um se odavde ne mora zami�ljati kao

poseban entitet, veã kao sistem ureðen kao i svako drugo kibernetièko kolo sa osobinama

totalno informacionog procesovanja, delovanjem po principu proba i gre�aka, ne

lokalizovanom i statièkom, veã dinamièkom memorijom (poput svakog kibernetièkog

kola21), kao i sastavljen u skladu sa holistièkim poretkom uslovljenim postojanjem ni�ih

organizacionih nivoa kojima se takoðe ravnopravno mogu pripisati osobine samog uma.

Meðutim, bitno je primetiti da ogranièenja na�eg iskustva ne predstavljaju fiksne,

nepromenljive uslove, veã se kroz evoluciju (a uèenje jeste put evolucije) oni, zajedno sa

osetljivo�ãu iskustva biãa, menjaju, �to je prirodna posledica stava da evoluciju, kao �to

ãemo videti, ne karakteri�e pasivno adaptiranje na eksterne uslove, veã uzajamna

evolucija biãa i sredine. Jer, »sve �to nije ni informacija, ni redundantnost, ni forma, ni

ogranièenje � jeste �um, jedini moguãi izvor novih putanja«21, kako je smatrao Gregori

Bejtson, podseãajuãi nas da ba� »u tami prebiva istina«. Iskusni planinar ãe, pre nego �to se upusti u samo penjanje, dobro osmotriti i

upoznati put ka vrhu sa posebnim akcentom na one puteve koji se ne bi smeli koristiti149. »Struènjak nije èovek koji mnogo zna o dotiènoj struci...jer mi u stvari nikada ne

mo�emo znati mnogo o nekoj oblasti...struènjak je èovek koji poznaje neke od

najgrubljih gre�aka �to ih mo�emo èiniti u dotiènoj struci, pa ih stoga ume da

izbegava«168, smatrao je Nils Bor. Savremene nauène metodologije u okviru kojih te�nje

ka uspehu, nagradama i slavi, te �to br�em rastu, prevazilaze te�nje ka usporavajuãem

uoèavanju nepovoljnih posledica izabranih pristupa - ukljuèujuãi primere modifikovanja

genetske �ifre i nanotehnologija - imale bi mnogo �ta da nauèe od ovakvog opreznog i

istinski racionalnog kibernetièkog pristupa. Adekvatno tome, i svaka uspe�na analiza

ljudskog konteksta aktivnosti u svrhu programiranja poèinje sa analizom domena

»pehova« iz èijeg poznavanja se razvijaju i sve »ikone«, opcije, objekti, osobine i

omoguãene akcije koje èine domen interakcije korisnika i kompjutera. »Sistemski pristup

mo�e èvrsto stajati samo nasuprot svojoj su�tinskoj opoziciji«71, smatrao je Vest Èrèmen,

ukazujuãi na nu�nost stalnog suprotstavljanja na�ih stavova i razmi�ljanja njihovim

su�tim suprotnostima, kao puta dijalektièkog produbljivanja modela koordinacije na�eg

iskustva. »Pokazati da je hipoteza pogre�na predstavlja vrhunac znanja«145 smatrao je

Voren MekKulok, i ovakvi »pehovi«, susreti adekvatni negativnoj povratnoj sprezi u okviru koje se raða svest da stvari nisu onakve kakve smo po navici oèekivali, nisu dakle

karakteristike nepovoljnih situacija koje bi trebalo izbeãi, veã neophodni pratioci svakog

evolutivnog, informativno obogaãujuãeg razvoja u okviru kojeg se otvaraju nove

perspektive i aspekti na�eg odnosa sa Prirodom, i bogatiji uvidi u efektivne refleksije

na�ih interakcija. Takoðe, ovakvi neuspesi nisu zamke ili isku�enja Prirode � �to je slika

koja u sebi sadr�i i implicitnu antropocentiènu sliku o svrsishodnosti Prirode, veã »...Bog

se ne da zlim ku�ati, i sam nikoga ne isku�ava. Nego svako podle�e isku�enju na taj naèin

�to ga njegova sopstvena po�uda vuèe i mami« (Jakov 1:13). Iz ovog citata je jasno da je

152

uslovljavajuãe isku�avanje negativan prilaz u do�ivljavanju kvaliteta sveta kao puteva

izmeðu nas i Prirode, kao i to da je znatno va�nije uspostaviti tihu i mirnu, kao povr�inu

mora, reflektivnu svest (Puta, sada�njosti), jer i sama Priroda, kao �to ãemo to kasnije detaljnije razmotriti, predstavlja refleksiju na�ih najdubljih i naizgled skrivenih te�nji

koje, zapravo, i jesu toèak evolucije. Priroda je u ovakvoj interakciji zapravo na� verni

uèitelj i u pravilnoj interakciji sa njom, u razumevanju prirodnih procesa kao puteva, raðaju se po�tovanje, prihvatanje, radosna saznanja i zadovoljno i sreãno �ivljenje.

Iz dinamike �ivotnih sistema kao »disipativnih« struktura, neravnote�nih

materijalnih ureðenosti u stalnoj Jin-Jang igri izmeðu reda i slobode, strukturne

stabilnosti i promenljivog toka materije, jasno se izvodi spontana emergencija novih, bogatijih ureðenosti. Dostizanje stanja bogatije organizacije predstavlja, stoga, u

kompleksnim matematièkim modelima �ivotnosti spontane prelaze koji se odigravaju kao

posledica stalne otvorenosti �ivih biãa na protok materije i energije kroz njihove

strukture. Naime, u uslovima poveãanja energetskog sadr�aja sistema, kao �to se de�ava,

na primer, u fazama uèenja kada se izvestan stres nagomilava u odreðenim telesnim

taèkama, sistem se susreãe sa taèkom nestabilnosti (u jeziku teorije kompleksnosti

poznatom kao taèka bifurkacije) u kojoj se raða niz potencijalnih evolutivnih grana

sistema, odakle, na potpuno nepredvidljiv naèin, nastaju nova sistemska stanja, nove

saznajne strukture i ureðenosti. Ovakav proces spontanog nastanka informativno

bogatijih, a entropijski siroma�nijih stanja �ivotnih sistema, dobio je naziv

»emergencija«, i jasno nam sugeri�e spontanu kreativnu evoluciju - kako individualnih jedinki, tako i èitave biosfere na globalnom planu - ka sve bogatijim biolo�kim

strukturama. Sam pojam �ivotnosti, tako, implicitno podrazumeva i spontano kretanje ka

novim, bogatijim stanjima ureðenosti. Po�to su procesi uèenja � predstavljajuãi spontano odigravajuãe procese i pored neophodnog prolaska kroz stanja krize, rubber-soul trenutke (u skladu sa èuvenom

prekretnicom The Beatles opusa) radi dosezanja stanja bogatije organizacije - ekvivalentni samom �ivljenju, te po�to samo posmatranje podrazumeva aktivno misaono

konstruisanje sveta na�e percepcije, kada nam se èini kao da smo krenuli pogre�nim

putem, setimo se ili drevnih Gospodnjih reèi upuãenih Mojsijevoj majci � »doji ga, a

kada se upla�i� za njega, poveri ga reci« (Kur'an 28:7) - ili stare indijanske poslovice koja nam ka�e - »ako ti se èini da si zalutao, a ti prati reku«. I zaista, kada pronaðemo reku,

dovoljno je da je pratimo, odnosno da spontano sledimo put Prirode koji je imanentan u nama, i kao �to znamo, reka ãe nas uvek odvesti do mora (i to, za razliku od ljudskih graðevina, uvek krivudavim i dugotrajno iscrtavanim putem, jer, podsetimo se, kroz

prefinjavanje crta �ivotnosti na gre�kama, »Bog (Priroda, prim.a.) crta pravo krivim

linijama«363 � kao �to je smatrao Pol Tilih, a »onaj koji se kreãe ravnom stazom Taoa,

izgleda da se penje i spu�ta«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLI)). Slièno kao i istrajni

Zen majstor koji se prilagoðava Putu Prirode poput tananog povijanja bambusove trske

na vetru, i »ratnik svetlosti ponekad se pona�a kao voda, i provlaèi se izmeðu prepreka na

koje nailazi. U pojedinim trenucima, odupirati se znaèi biti uni�ten; tada se on

prilagoðava okolnostima. Pristaje, bez pogovora, da kamenje na putu samo ucrta tok

njegove reke kroz planine. U tome le�i snaga vode: nju nikad ne mo�e slomiti èekiã niti

raniti bode�. I najmoãniji maè na svetu nesposoban je da ostavi o�iljak na njenoj povr�ini.

Voda jedne reke prilagoðava se putu koji je moguã, ne zaboravljajuãi svoj cilj: more.

Slaba na izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka na koje nailazi«229, kako nas

153

podseãa Paulo Koeljo. Iz èuvene prièe ÈuangCea o èoveku koji je pre�iveo pad u

naizgled nesavladivu reku, i koji svoju tajnu obja�njava reèima: »Idem dole i gore

zajedno sa vodom. Pratim je i zaboravim na sebe. Pre�ivim jer se ne borim protiv njene superiorne sile«

185, jasno je da se boreãi protiv Prirode (u skladu sa svesnim svrsishodnim

namerama ega prouzrokovanim interferirajuãim dejstvima nad spontanim tokom

Prirode), borimo protiv nas samih. Odavde se osvetljava princip spontane ko-evolucije kao neophodnog ukazivanja bri�nosti prema sveta, kao i harmonizujuãe prihvatanje Puta

Prirode u svrhu na�eg individualnog, spiritualnog i globalno evolutivnog napretka. Sve

gre�ke se iz ove perspektive mogu sagledati kao posledice kretanja u suprotnosti sa prirodnim tokom koji figuri�e u relaciji na�eg biãa i Prirode. Do�ivljavanje nas kao biãa

koja su u bitci protiv Prirode, a ne u neraskidivoj harmoniji sa njom, neizostavno povlaèi za sobom efekte koje karakteri�emo gre�kama. U skladu sa autopoietièkim principom

prirodnog toka, »svaki operaciono zatvoreni sistem (kao �to su �iva biãa) se menja

prirodnim tokom«. Promena je imanentna u svakom vidu �ivljenja, ali je bitno prisetiti se

ÈuangCeovih reèi da je »esencija svake promene konstantnost«, analogna centru vrteãeg

toèka u kome se nalazi i jezgro, su�tina njegove korisnosti. »Spajajuãi se sa stvarima, ne

zna za kraj, poèetak, godinu ili godi�nje doba. I po�to se iz trena u tren menja sa stvarima,

postaje jedan sa onim �to se nikada ne menja«70, pisao je ÈuangCe. Tako, iako se procesu

�ivljenja kroz konstruktivistièku perspektivu spontanog uèenja i evolucije, pripisuje

iskljuèivo epitet konstantnog postajanja, i samo postojanje, kao ljudska esencija,

referentna klica tathâgatiène prosvetljene svesnosti57, krije se negde duboko u su�tini

èoveka, jer »postoji veèna igra ljubavi u odnosu izmeðu ovog postojanja i postajanja; i u

dubini ove tajne je izvor sve istine i lepote koje odr�avaju beskrajni napredak

kreacije«367, kao �to je smatrao Rabindranat Tagore.

Sagledav�i svaku formu kao proces, odnosno predstavu postojanu samo na nivou

misaono-reflektivnog, mapirajuãeg rekonstruisanja crta na�eg sveta, u okviru koga se

neponovljivim kvalitetima pridaje fiksni karakter u vremenu, jasno nam je da je u svakoj formi, u svakom entitetu kao u subjektivnu harmoniju objedinjenom skupu kvaliteta, imanentno kretanje koje naspram svog neponovljivog karaktera u vremenu, usled nelinearne, cirkularne prirode informacija427 poseduje i svoj izvesni ritmièki, periodièni karakter. Oscilacije, vibracije (kvantovane oscilacije) i periodiène rotacije sadr�ane su u

svakom intra- i inter-atomskom kretanju, dok su ciklièni procesi, procesi kru�enja

materije i energije imanentni u svakom �ivotnom sistemu, od ãelija i samo-replikativnih molekulskih mehanizama do planetarnih ekosistema, �ireãih i sa�imajuãih Kosmosa,

periodiènih nizova postanaka, postojanja i nestajanja kao u religijskim tradicijama

Vedante i budizma, procesa udisanja i izdisanja i svih drugih biolo�kih Jin-Jang ravnote�a. Upravo se napon imanentan u svakom ovakvom ritmièkom kretanju, sa svojim

naizmeniènim stresom i opu�tanjem, mo�e sa stanovi�ta fizièkog obja�njenja smatrati

odgovornim za procese spontane evolucije, dostizanja stanja bogatije organizacije kroz procese uèenja. Svest Puta - potpunost prihvatanja na�eg biãa i Prirode - se tako iz fizièke

perspektive mo�e sagledati kao spontano evolutivna harmonija muzike biãa i Prirode, kao

emanencija na�e unutra�nje, konstruktivne osetljivosti na harmoniju bezbrojnih istovremeno neponovljivih, ali i periodiènih ritmova, na neèujnu muziku Zemlje i

Kosmosa. I samo uèenje se mo�e sagledati kao otelotvoravanje spontanih reakcija na

odreðene prilike na�eg sveta, podsvesno okarakterisane kao periodièno ponavljajuãe.

154

Ervin �redinger nam u tom smislu nudi razmi�ljanje da »svest je vezana za uèenje �ive

materije; ono �to ova zna kako da radi nesvesno je«365. Sve �to znamo da postoji, svega

èega smo svesni predstavlja zapravo uèenje, put upoznavanja na�eg biãa i Prirode. »Svest je vezana za one fiziolo�ke dogaðaje koji se jo� menjaju uzajamnom interakcijom s

promenljivom okolinom...postaju svesne samo one modifikacije koje su jo� uvek u fazi

uèenja, sve dok, mnogo kasnije, one ne postanu nasledno ustaljene, dobro nauèene i

nesvesna svojina vrste. Jednom reèju: svest je fenomen iz oblasti evolucije. Svest

zabljesne samoj sebi samo tamo gde se razvija, i samo kada se razvija i stvara nove forme...Ako se slo�imo sa ovim, sledi da su svest i neslaganje sa samim sobom

neraskidivo povezani, �tavi�e da moraju biti srazmerni jedno drugome. Ovo zvuèi kao

paradoks, ali najveãi umovi svih doba i svih naroda koji su...vi�e nego drugi, reèima i

delom stvorili i preobrazili to umetnièko delo koje nazivamo èoveèanstvom, potvrðuju

svojim izjavama i samim svojim �ivotom da su bili i vi�e razdirani unutra�njim

protivreènostima...Bez toga nikad do sada nije stvoreno ne�to trajno«365, smatrao je

�redinger. Iz ovakvog shvatanja nam postaje oèigledno da �ivotno, svesno postojanje

podrazumeva postajanje, traganje, kontinualnu transformaciju, uèenje i evoluciju, i to

upravo na gre�kama i raskr�ãima. Stoga, mo�emo reãi i da �ivljenje = uèenje Uèenje nije proces akumulacije reprezentacija »objektivne« stvarnosti, veã

kontinualni proces transformacije pona�anja biãa (u smislu modifikovanja perturbacionog

domena, tj. spektra efekata sredine na koje je biãe konstruktivno prijemèivo) kroz

promene kapaciteta nervnog sistema za njegovu re-kreaciju. Uèenje se, tako, ne odnosi na

ideje uskladi�tene u mozgu, veã na na�u interakciju sa svetom, te svaki trenutak �ivljenja

podrazumeva uèenje, usled èega se uèenje mo�e smatrati putem samog na�eg

postojanja289, ne graðanskim »pravom i privilegijom«, veã egzistencijalnom nu�no�ãu109.

Poznato je da pamãenje i uèenje, slièno kao i oseãanja, nisu ogranièeni samo na mo�dane

aktivnosti, veã se prote�u na èitavu telesnu mre�u (memorija imunog i muskulaturnog

sistema su èesti primeri289), kao i na èitavu na�u ko-evolutivnu, ko-uèeãu, ko-

modifikujuãu, strukturno kuplovanu sredinu. Uop�te, podseãanje ne odgovara

ponavljanju strukturnih invarijantnosti kojima se reprezentuju dati entiteti (ideje, slike, simboli itd.), veã funkcionalnoj sposobnosti sistema da uvek iznova stvara date ideje pri

odreðenim uslovima. Poznato je da se i za obavljanje identiènih misaonih zadataka uvek

koriste razlièite mo�dane neuronske putanje, te se stoga mo�e reãi da je svaka memorija

zapravo priseãanje, kao i da je svako znanje zapravo saznanje, te svaka reprezentacija re-interpretacija. Iz ovakvog shvatanja jasno proizilazi ideja o va�nosti ne reprodukcije

simbola i ideja, veã o njihovom uvek novom i neponovljivom stvaranju posredstvom

podsticanja na samostalne misaone refleksije. U tom smislu se i u okvirima jedne kreativne edukacije, neprirodne jednosmerne komunikacije (predavanja i ispitivanja) izlaganja nauènih paradigmi preobra�avaju u obostrano uèenje i dijalo�ko preispitivanje

kako temelja paradigmi, tako i aktuelnih i osetljivih dodira ovih konstrukcija ljudskog znanja sa domenom na�eg iskustva. Na ovaj naèin se umesto insistiranja na mehanièkoj

reprezentaciji ideja, u biãima bude oseãanja èuðenja, zapitkivanja, konverzacije i

konstruktivne refleksije koje navode decu na put kreativnosti; jer, »znati se èuditi i pitati

prvi je korak uma prema otkriãu«363, kako je smatrao Luj Paster. Ovakav kreativan stav

155

po�tovanja saznajne autonomnosti �ivih biãa i pru�anje ne nametljivih, fiksnih procedura,

veã zvezda vodilja koje ukazuju na samo subjektivno uoèljivi pravi put, u kontrastu je sa

savremenom i klasiènom uslovljavajuãom tradicijom uèenja. Podsetimo se da osnovna

zavaravajuãa pogre�na pretpostavka koja stoji u osnovi opravdavanja ideje o

uslovljavajuãem uèenju nije u dresirajuãem nagraðivanju i ka�njavanju respektivno

zadovoljavajuãih i nezadovoljavajuãih ishoda koji èine evaluaciju procesa uèenja, veã

upravo u objektivistièkom definisanju ovih ishoda. Naime, ideja da spolja�nji posmatraè

mo�e imati potpuni uvid u unutra�nje procese, svesnost, inteligenciju i oseãanja drugog

biãa predstavlja jednu od najsurovijih zabluda savremenog doba. �to je eksplicitno uslovljavajuãi pristup tipa »mora�...«, »ako uradi� to, onda...«

itd., zastupljeniji u procesu uèenja, ukljuèujuãi i uklapanje pona�anja u izvesnu religijsku

tradiciju (�to ãu, sagledav�i moguãnosti bukvalizujuãe misinterpretacije, oznaèiti smerom

Judaizam → Islam → hri�ãanstvo → Hinduizam → Budizam → Tao), to ãe uèenici

(sledbenici tradicije), u op�tem sluèaju, biti skloniji netolerantnosti, fanatizmu,

ispoljavanju nekonsenzusne unilateralne autokrativnosti, te neprirodnoj krutosti usled svesnih, uslovljavanjem nauèenih (ili bolje reãi, istreniranih) ogranièenja koja sebi

nameãu naspram spontanih i slobodnih spoznaja koje iznedruju duboke te�nje ka

beskrajno iskrenom razumevanju na�eg biãa i sveta. Kao �to je Vitgen�tajn primetio417,

prvo pitanje koje prirodno odgovara ovakvim normama pona�anja je »�ta ako ne

postupim tako?«, odakle se razvijaju ne oseãanja slobodne zadivljenosti i

sveprihvatajuãeg traganja za razumevanjem sveta, veã odnosi pro�eti strahopo�tovanjem,

kruto�ãu na promene, kreativnom zatvoreno�ãu i svesnom zamraèeno�ãu. U skladu sa fon

Fersterovim do�ivljajem etike kao poveãanja broja opcija sistema, i karakter

uslovljavajuãeg, nareðujuãeg »edukativnog« pona�anja, redukujuãi broj opcija saznajnih i �ivotnih sistema, mo�e se sagledati kao ne-etièki. Dok uslovljavajuãa, anti-interpretativna i ubeðivaèka edukacija vodi ka podsecanju grana drveta ljudskog razmi�ljanja i mnogih

njegovih kreativnih izdanaka, visoko-etièka edukacija dirljivo pru�a na�em razgranatom

stablu nove opcije odluèivanja, otvarajuãi uvek nove perspektive i puteve razmi�ljanja,

oseãanja i do�ivljaja sveta. Prosvetljujuãa edukacija ne usmerava pona�anja biãa - kao plodove izvesnih temeljnih saznajnih crta � posredstvom komandujuãih i zahtevajuãih

ukazatelja, veã tihim i nenametljivim, primernim pozivanjem na otvaranje novih

perspektiva sagledavanja saznajnih putanja biãa, vodi ka rasvetljujuãem procvatu temelja

spoznaje sveta u duhovnim putanjama bla�enosti. S druge strane, svrsishodni uslovljavajuãi odnos sa Prirodom, kome nas uglavnom uèi savremena edukacija i najveãi

deo tradicije koordinacije pona�anja u kojoj smo se rodili, predstavlja siguran put za

gubljenje oseãaja religioznosti kao prosvetljujuãeg do�ivljaja svepovezanosti, vodeãi ka

pridavanju nauèenih uslovljavajuãih crta svakoj na�oj komunikaciji. »Religija je

reagovanje ljudske prirode na njeno sopstveno traganje za Bogom...Poredak kakav nalazimo u Prirodi nikada nije sila � on se pokazuje kao harmonièno usagla�avanje slo�enih pojedinosti. Zlo je gruba pobudna sila delimiène svrhe, koja zanemaruje veèno

viðenje. Zlo nadvlaðuje, unazaðuje, povreðuje...Obo�avanje Boga nije nikakvo pravilo

bezbednosti � ono je pustolovina duha, let ka nedosti�nom. Smrt religije nastupa s potiskivanjem te velike nade za pustolovinom...Kad prestane da luta, èovek ãe prestati da

se uspinje na lestvici postojanja...Korist od samog lutanja jeste to �to je ono

opasno...stoga moramo oèekivati da nas buduãnost suoèi s opasnostima«393, pisao je

Alfred Nort Vajthed, ukazujuãi kako na nu�an polaritet opasnosti i prilike kao preduslov

156

svakog evolutivnog napretka i saznajnog bogaãenja, tako i na lepotu traganja kao

vrhunski smisao �ivota, odakle je jasno da se oseãaj religioznosti ne nalazi u skupu

fiksnih pravila pona�anja, veã u otvorenom putu spontanog prihvatanja koji vodi

upoznavanju Boga i na�e prave prirode. Bezuslovno po�tovanje i Ljubav, zapravo, jesu

Put Prirode. »Uèiti se mo�e samo primerom«171, pisao je Lav Tolstoj, i zaista, najlep�e

crte sveta koje uvek saèinjavaju temelje kreativnog do�ivljavanja i iscrtavanja sveta od

strane ljudskih biãa, ne mogu se nasilno u njih »uliti«, veã samo ispoljavanje ovih crta � lepote smirenosti, prijemèivosti i nenametljivosti, mo�e svojim primerom probuditi slièna

temeljna oseãanja. Najdublje, esencijalne, spiritualne vrednosti su egzistencijalno

implicitne, te se stoga samo mogu �iveti, ali ne i predstaviti »sa strane« kao nezavisne

akcije ili pojmovi270. Konstruktivno uèenje se, tako, mo�e inicirati samo primerom � te�njom ka uèenju, boravljenjem na putu radoznalog traganja, sveprihvatanjem i

radosnom spremno�ãu na sopstvene promene. Iz tog razloga je i istinska sreãa biti

okru�en biãima koja ãe voleti ne samo nas naspram ostatka sveta, veã sve �to postoji, koja ãe u svakom biãu videti beskraj lepote, i koja ãe davati sebe zaista celom svetu.

Spontanim uèenjem na ovakvim primerima se razvijaju bla�ene crte spiritualnosti - oseãanja sveprihvatanja, svepovezanosti, slobode i bezuslovnog po�tovanja èitave

Prirode, te uoèavanje beskrajne smislenosti i lepote u svakom njenom biãu i detalju. Dok iz objektivistièkog pristupa spoznaji, razumevanju i obja�njavanju poretka

sveta prirodno proizilazi prihvatanje postavki samo po jedne teorije, »univerzalne«

perspektive ili pogleda na svet prilikom opisivanja odreðenog polja stvarnosti,

iznedrujuãi potencijalne sukobe mi�ljenja oko privilegovanosti znanja, sa sve�ãu o

beskonaènom broju kvaliteta oèiglednih sa razlièitih perspektiva, o subjektivistièkoj

prirodi svakog znanja, o nepostojanju reprezentacija, veã samo interpretacija, kao i o ne

istinitosti, veã samo eventualno skladno definisanoj povoljnosti nauènih tvrdnji, raða se i

shvatanje da su svakome od nas potrebni posebni odgovori na hipotetièki ekvivalentno

formulisana pitanja. Svako biãe na sebi svojstven naèin u svakom, neponovljivom

trenutku postojanja i puta razumevanja, interpretira formalno ista pitanja koja stoga zahtevaju i specifiène odgovore kojih nema samo po jedan, veã po èitava beskonaènost.

Takoðe, nijedan odgovor se iz ove perspektive ne mo�e smatrati neispravnim ili

neistinitim, veã je kreativno uèenje uslovljeno dobrom voljom i sposobno�ãu biãa u

komunikaciji da spremno krenu u potragu za pretvaranjem naizgled iracionalnih, abnormalnih i enigmatiènih izra�aja u dru�tveno povoljne i konstruktivne

302. Iz ovakve perspektive se svaka fiksna procedura uèenja do�ivljava kao neodr�iva, a zaista

kreativnim uèenjem se sagledava ono koje je orijentisano ne samo na programsko

re�avanje zadataka, okrenuto iskljuèivo istoriji naslikanih uzroènih veza, veã pre svega na

prosvetljenje i razumevanje konteksta uèenja i do�ivljavanja sveta, koje je uvek kroz

budno boravljenje u trenutku sada�njosti otvoreno ka kreativnoj buduãnosti. Iako se esencijalno svako uèenje odvija na gre�kama, eksplicitno opisivanje rada

ili odgovora studenta kao pogre�nog, odslikava pristup koji deluje razarajuãe na op�tu

motivaciju i volju za uèenjem. Saglasno fon Fersterovom etièkom imperativu, poveãanje

broja opcija, broja moguãih relevantnih odgovora, srazmerno je harmonizovanju i unapreðenju saznajnog sistema (a poznato je da ljudska biãa, nezavisno od uzrasta,

karakteri�e direktna proporcionalnost izmeðu �irine izbora puta i cilja uèenja sa jedne, i

kapaciteta uèenja sa druge strane375), odakle je, izmeðu ostalog, jasno i da su

najkreativnije rasprave i pitanja ona za koje ne postoje predodreðene fiksne procedure

157

dola�enja do re�enja, pitanja na koja i sam uèitelj ne poseduje pripravljen odgovor, veã

samo radoznalu spremnost na jednako uèenje. Va�nost ispunjenja cilja performansa i

dosezanja »nagrade«, na kojoj se insistira u objektivistièkoj tradiciji znanja, mora se

preobraziti u va�nost insistiranja na unutra�njem do�ivljaju saznanja i samostalnim

razmi�ljanjima, i to, dakle, ne posredstvom uslovljavajuãeg pristupa i svrsishodnih

modelovanja buduãnosti, veã putem prihvatanja dece kao odgovornih biãa kroz trenutak

sada�njosti, ne pripremajuãi ih eksplicitno da postanu »poslu�ni i korisni graðani«, veã ih

neprimetno pozivajuãi da samostalno, spontano i slobodno iscrtavaju sopstvene unutra�nje potencijale (�to i opisuje znaèenje latinske reèi educare) koji uvek vode u smeru op�te-konstruktivnog prihvatanja sebe i sveta, preme�tajuãi istinsku nagradu iz

»objektivnog« sveta i tuðih stavova u duboku, unutra�nju s(a)vesnost, u spiritualnu

pohvalu. Dok negiranje relevantnosti samostalnih razmi�ljanja dece - i te�nje ka

njihovom povinovanju postavljenim normama (�to, zapravo odgovara katastrofalnom

uèenju odbacivanja odgovornosti), koje ovakav stav automatski povlaèi - utire put ka agresivnosti i otporu prema uèenju (a time i prema �ivljenju, kolaboraciji, duhu

zajedni�tva i ljubavi), obostrano prihvatanje i pru�anje poverenja u biãima spontano

inicira oseãanja odgovornosti za svaku misao, reè ili delo, pru�ajuãi i smislenost i lepotu

njihovih svetova u beskraj. Sa odbacivanjem uslovljavajuãe tradicije u okviru koje se

insistira na ponavljanju pri kome, poput psa koji nauèi da sedne na naredbu »sedi«, deca

ne moraju razumeti za�to to èine, mo�da ãe se razviti slobodna, neuslovljavajuãa

edukacija pro�eta motivisanjima ka razumevanju i samostalnom otkrivanju sveta. Umesto

oèekivanja ispunjenja kriterijuma ispravnosti, povezanog sa izvesnim ciljevima,

neophodno je inicirati samostalne refleksije nad izvedenim zadacima, razumevanje logike kori�ãenog puta dosezanja re�enja (poreðenjem sa drugim moguãim putevima), spontano

podstièuãi decu ka otkrivanju novih saznajnih perspektiva, novih konteksta spoznaje

prividno jednakih iskustava. Napredak svesti se ne podstièe pru�anjem »pravih«

odgovora, veã postavljanjem smislenih pitanja, onih koja evociraju otvorenost ka novim

perspektivama i putevima pona�anja414, �to je shvatanje sa koga se i »edukacija« mo�e

rasvetliti kao »vas-pitanje«, kao negovanje budnosti i èuðenja nad beskrajem Tajni Prirode i postavljanja unutra�njih pitanja za vasceli svet. Stoga se i lepota biãa ne

odslikava u njihovoj formi, spolja�njem izgledu, veã u unutra�njim procesima,

radoznalosti, te ne u onome �to biãa znaju, veã u onome �to èeznu da spoznaju. »Znanje

nadima, a ljubav naziðuje. Ako neko misli da je do�ao do nekog znanja, jo� nije saznao

onako kako treba saznati. Ali ako neko voli Boga, toga je Bog poznao«, pisao je apostol

Pavle (Korinãanima I 8:1-3), dok je Selma Lagerlef smatrala da »ljubav je uvek poèetak

znanja«, a Umberto Maturana da »samo ljubav �iri inteligentno pona�anje«270. Lepota i

smisao uèenja ne poèivaju, tako, u nauèenom, u postignutom cilju, veã u samom procesu

uèenja, u individualno-globalnoj evoluciji koja se kroz put uèenja, radoznalog i radosnog suoèavanja sa nepoznatim, odigrava. Te�eãi da pro-èitamo neko delo, ne samo da neãemo

u potpunosti u�ivati u èitanju, veã neãemo proniãi u mnoge, esencijalne putanje koje ga

èine, �to je adekvatno odnosu izmeðu te�nji da se ne�to nauèi i da se predano i spontano

uèi. U jednoj Zen prièi423, uèenik zapitkuje uèitelja o vremenu koje ãe mu biti potrebno

da izuèi èitav nauk uèiteljske tradicije. U nizu pitanja, uèenik obja�njava kako bi se sve

vi�e i vi�e posvetio i �rtvovao zaradi uèenja, ali kao odgovore dobija sukcesivno rastuãe

vremenske periode, sve dok uèitelj ne da finalni odgovor da �to vi�e bude �urio, �to vi�e

bude te�io da nauèi, a ne prepusti se spontanom, prirodnom toku uèenja, to ãe mu vi�e

158

vremena biti potrebno da zaista izuèi dharmu. Samo kada nema �urbe, kada sve svi ciljevi

utope u svest Puta, u èistu zadivljenost na�im svetom, otvaraju se vrata spiritualnog

napretka, jer �to biãe poseduje veãi potencijal zaèuðenosti, bla�ene zadivljenosti svetom,

to je njegova organizacija bogatija (jer je nivo zaèuðenosti adekvatan nivou �ivotnosti), te

je i njegov evolutivni potencijal srazmerno veãi, �to ukazuje na èuðenje, uèenje i

evoluciju kao pozitivno spregnute »karike« jednog, poput Sunca velikog, toèka

beskrajnog spiritualnog napretka. Iako ne postoji savr�en naèin uèenja, naspram tvrðenja o neispravnosti izvedenih

zadataka, znatno se uspe�nijim pokazuje pristup sastavljen od prezentovanja situacija u

okviru kojih navikom-usmerena razmi�ljanja studenata bivaju zbunjena i ne uspevaju sama po sebi, u prvom mahu da re�e dati problem. Zen prièe i koani, snala�ljivi zadaci

148 i dijalo�ki preispitujuãa, vi�estrana razja�njavanja stavova mi�ljenja predstavljaju primere

potencijalnih inicijacija samostalnih refleksija nad èvrsto i veoma èesto kruto

ustanovljenim pravilima profesionalnog i svakodnevnog rezonovanja. Jer, slièno kao �to

nas reèi Antoana de Sent-Egziperija podseãaju da »ako �elimo da sagradimo brod,

umesto nahoðenja ljudi da skupljaju drva, i pripisivanja zadataka i poslova, nauèimo ih

da èeznu za beskrajnim prostranstvom mora«, i poenta kreativne edukacije se ne sastoji u

insistiranju na rutinskim, programskim repeticijama, veã u predanom buðenju radoznale

zadivljenosti i �elje za traganjem. Briljantni uèitelji èesto odaju utisak kao da »znaju, ali

neãe da isprièaju«223, iako u pozadini ovakvog utiska stoji plemenito prevladavanje

oseãaja odgovornosti nad egocentrièno�ãu u svetu uèitelja iz koga isplivava �elja da se

sagovornik ili uèenik navedu putem indirektnog, metaforiènog ukazivanja na samostalne refleksije i samostalno re�avanje kreativnog problema koji je iskrsao u komunikaciji, a ne

da mu se zaradi egoistiène prezentacije svog (uèiteljevog) znanja sve postavi na tanjiru.

Na taj naèin se, ukazivanjem na put re�avanja problema, u deci inicira iskreno razumevanje i stvaranje klica sopstvenih ideja na raèun prihvatanja potpunih celina i

gubljenja esencijalnih kreativnih i prosvetljujuãih uvida. »Ja ti neãu reãi �ta je ova zvezda

èudna, sjajna. Kad je naðe� � sam ãe� znati. Sad je tajna«, mo�da bi nas podsetio Mika

Antiã. »Slava Gospodnja je sakriti stvar, ali slava kraljeva je tragati za njom« (Prièe

Solomonove 25:2), pouka je cara Solomona, koja nam ukazuje na prosvetljeno stvaranje i poduèavanje kao na obasipanje sveta tajanstvenim putokazima, buðenje kreativne

radoznalosti i navoðenje na put ispunjen svetom tragalaèkom �eljom, ali i na bla�eno i

predano, svetim oreolom krunisano bivstvovanje kao odraz neprekidnih te�nji ka uèenju i

istra�ivanju, pro�etih zadivljeno�ãu nad morem tajni koje skriva Priroda, jer »oni �to

tra�e Gospoda razumeju sve stvari« (Prièe Solomonove 28:5). Poznato je da bodhisattve

nikada ne pru�aju cilj (jer se esencijalni �ivotni ciljevi ne mogu nikome jednostavno

dati), veã samo pokazuju na put319. Slièno tome, i mudri uèitelji znaju da su prave

inicijacije poput tajanstvenih ceduljica koje uèenike vode ka otkrivanju zakopanog blaga.

I naravno, kao �to sami uèenici moraju povezati veze poput pru�enih ruku u

prosvetljujuãem uvidu, i mudri uèitelj zna da najdivnija zahvalnost postoji onda kada se blago pronaðe bez uèitelja. Tada se u pogledu upuãenom ka visokom, plavom nebu

reflektuju bo�anstvena oseãanja najiskrenije predanosti i posveãenosti. Za razliku od èitave tradicije savremene edukacije u okviru koje se putem brojnih

imenovanja i klasifikacija akcentira va�nost mehanistièkog, know-how znanja, zaista kreativno uèenje neguje ravnote�u izmeðu ovakve forme znanja i ukazivanja na

pronicanje u njegov know-why kontekst koji i pru�a smislenost svakom programskom

159

rezonovanju. Razvijanjem samostalnih refleksija, izazivanjem èuðenja i ushiãenja nad

istim razmi�ljanjima sagledanim u razlièitim kontekstima, razvija se i svesnost o na�em

znanju kao pragmatiènom orijentiru u osnovi koga stoji èista spiritualna priroda egzistencije nas i na�eg sveta. Upravo se u zanemarivanju koncepta metauèenja � uèenja

o uèenju, razvijanja znanja o kontekstima na�eg znanja, o fleksibilnom pravljenju izbora

o programskim izborima (èime se oslobaðanje od odgovornosti pozivanjem na pravila igre zamenjuje individualnom odgovorno�ãu u odnosu na etièku pozadinu ovog

programa, i èime se razvija umeãe sagledavanja temelja na�eg znanja i etièko-estetskih vrednosti u skladu sa kojima iscrtavamo na� svet) kroz celokupnu tradiciju savremene

mainstream edukacije i krije tajna, koren egzistencije �irokog spektra paradoksa

savremenih profesionalnih delatnosti, ukljuèujuãi tradicije spekulativne filosofije

(naspram meditativne filosofije, filosofije èistog uma), nekreativnih (programskih) nauka,

nihilistièkih umetnosti, nesaoseãajne medicine, manipulativnih i uslovljavajuãih religija,

anti-kosmopolitanskih, usko centriranih politika, te edukacije pro�ete uèiteljskim

nedostatkom revnosti i �elje za sopstvenim uèenjem, �to sve, kao �to vidimo, èini

zatvoreni uzroèni krug u kome edukacija èini i poèetak i kraj, te najosetljiviju kariku u

kojoj se krije i tajna potencijala preobra�avanja ovog globalnog ciklusa efekata u

kreativne, zadovoljstvom i oseãanjima beskrajne slobode pro�ete ljudske delatnosti, kroz uvoðenje uèenja o kontekstu na�eg uèenja. Ponovni povratak edukacije od specifiène i

»samostalne« grane ljudskih delatnosti270, sistematike uèenja u mnogome otuðujuãe od

socijalne i ekolo�ke tradicije u kojoj produkti uèenja razvijaju svoje relacije, u njenu aktivnu inkorporiranost u sam èin �ivljenja, u trenutnu pro�etost èinova uèenja, izvedbe

rezultata uèenja i refleksija na njihovu temu, adekvatan prelasku od prinudnog re�avanja

problema nenaziruãe svrhe ka nahoðenju ka realnoj i aktuelnoj problematici, razvijajuãeg

kontekstualnog, otvorenog interesovanja i lakoãe preispitivanja svrhe programskog

uèenja (�to otvara put i ne samo njegovom slepom sleðenju, veã i konstruktivnim,

unapreðujuãim modifikacijama), pru�a obogaãujuãe poverenje i odgovornu slobodu u delatnom svetu deteta, budeãi socijalnu i ekolo�ku svesnost, istovremenu autonomnost

(nezavisnost od tuðih mi�ljenja za uspostavljanje sopstvenog identiteta) i svest o na�oj

neraskidivoj integrisanosti i kreativnoj, harmoniènoj komplementarnosti sa èitavim

svetom. Umesto degeneri�uãeg uslovljavajuãeg uèenja u okviru koga dete ne razume za�to

èini odreðene aktivnosti, veã ih izdresirano povezuje sa efektima nagraðivanja ili

ka�njavanja, a �to u odraslom stadijumu �ivljenja èesto izaziva nesvesna uslovljavajuãa

lukavstva u pona�anju, kao i prevlaðivanje oseãanja strahopo�tovanja (komforom ili

egzistencijom uslovljenog po�tovanja) nad saoseãanjima, neophodno je ustanoviti

plemeniti, bezuslovni pristup ukazivanju uèenja, tj. uèenja uèenja, kao spontanog radoznalog pronicanja u nepoznanice Prirode. »Neka ljudi imaju svetlost slobode. To je

osnovni uslov za rast«403, smatrao je Vivekananda, a jedna divna Zen prièa423 ilustruje savr�en odnos uèitelja prema uèeniku, kojim se dolazi do prosvetljujuãih zapa�anja koja prostiru ispred nas duboke nereèite etièko-estetske odgovore u na�em upoznavanju sebe i

sveta. Naime, Zen uèitelj Sojen �aku bio je poznat po tome �to nikada nije spavao po

danu. Jednog sparnog letnjeg dana kada je bio mali, Sojen, dok je njegov uèitelj bio odsutan, zaspa ispred samih vrata hrama. Nakon nekog vremena, on èu uèitelja kako

dolazi, ali je bilo kasno da se pridigne, jer bi svakako bio primeãen. »Oprosti, oprosti«,

pro�apta uèitelj, pa�ljivo preskoèiv�i preko Sojenovog tela koje kao da je pripadalo

160

kakvom uzvi�enom gostu. Posle ovoga, legenda ka�e da Sojen vi�e nikada nije zaspao

poslepodne. Stoga, s obzirom da »usipa vrednosti, stimuli�e imaginaciju i velikodu�nost,

i postavlja provere odgovornosti na �elje i slobodu«377, najsvetlija edukacija odi�e

neuslovljavajuãim, predanim buðenjem harmonije tragalaèke radoznalosti i dubokog

oseãaja odgovornosti, putem koga uvek i iznova, osvrtanjem unatrag, proveravamo

metodologiju na�ih delatnosti, i te�nje i vrednosti koje stoje u njenoj osnovi. Svako uèenje i svako misaono povlaèenje granica koje za posledicu ima

klasifikovanje - kao �to je, na primer, imenovanje i pridavanje »objektivnog« smisla

odreðenim prividnim perceptualnim uèestanostima - nastaje kao posledica gre�aka,

odnosno neuklapanja ili nesavr�enog funkcionisanja stvari onako kako smo ih zamislili.

Kada pinpujemo loptu na livadi, za nas ne postoje razdvojeni entiteti lopte, terena, tela i sl., veã se sve stapa u jednu spontanu celinu. Koncept lopte ãe pred nama samo iskrsnuti

ukoliko nam se ona zaturi u nekom �bunu ili probu�i, odnosno ukoliko ne�to poremeti

na�u igru. Tako, objekti nastaju samo usled »nepola�enja za rukom« izvesnih aktivnosti,

kao �to je smatrao Martin Hajdeger414. �to biãe ne�to bolje poznaje, ono je manje svesno

o svom znanju toga, �to je oèigledno u svakoj ve�tini, te i umetnosti �ivljenja, o èemu

nam svedoèe uèenja Zen tradicije358, kao i poznata basna u kojoj stonoga umalo da

zaboravi da hoda poku�avajuãi da izvede obja�njenje mehanizma svog hodanja. Istinsko

znanje ne postoji nezavisno od iskustva koje opisuje, veã se ono stapa sa samim

iskustvom, sa samom »teritorijom«, sa onim koji poznaje. Istinsko, kreativno znanje ne

samo �to se ne mo�e direktno preneti ili uskladi�titi kao �to metodologija savremenog

memorijskog uèenja tome te�i, veã se ne mo�e ni posedovati, pa èak ni samo-svesno prepoznavati, te je ono stoga odlika skromnosti i istinske vrednosti.

I etièke vrednosti se najèe�ãe ne preispituju ukoliko ne dolazi do razoèarenja

njima. Odatle nam postaje jasno za�to se slika napretka jedne tradicije razmi�ljanja ne

predstavlja skupom jedinki koje se odlièno zabavljaju, ne preispituju i ne menjaju ni

svoje postupke, ni temeljne vrednosti programa sopstvenog pona�anja, pa ni kvalitet

razmi�ljanja, veã onim usamljenim stvorenjima koja tiho napu�taju zadovoljnu dru�inu u

potrazi za odgovorima na fundamentalna epistemolo�ka i ontolo�ka pitanja postanka i

smisla. »Biti gre�ka i biti odbaèen deo je Bo�ijeg plana«217, pisao je Vilijem Blejk, i

upravo je u ovim, tihim biãima koja posredstvom vanredne osetljivosti na uèenje

posredstvom gre�aka uspevaju da modifikuju temelje svog razmi�ljanja i pona�anja,

skrivena tajna i evolutivnog napretka. Uèenje = evolucija U suoèavanju sa gre�kama na�eg pona�anja i razmi�ljanja, u budnom otvaranju novih perspektiva èak i pri obavljanju naizgled rutinskih du�nosti, krije se tajna na�eg

uèenja i unutra�njeg bogaãenja, ali i napretka na globalnom planu � evolucije na�e

biosfere, te i èitavog Kosmosa. Dok se savremena, manje kreativna, a vi�e reproduktivna

edukacija uglavnom bazira na uèenju prepoznavanja situacija i reagovanja na njih u

skladu sa unapred predodreðenim modelima pona�anja, minimizirajuãi na taj naèin kako

potencijal suèeljavanja sa gre�kama, tako, zajedno sa njim, i potencijal individualnog i globalnog napretka, zaista kreativno, inovativno, evolutivno uèenje se karakteri�e

podsticanjem fleksibilnog i otvorenog, sa �to manje ciljeva ispunjenog, nepredviðajuãeg

upoznavanja sveta sa raznovrsnih perspektiva, te je stoga jasno da evolucija pripada

161

hrabrim, otvorenim, predanim biãima, biãima koja sa rado�ãu otvaraju nova vrata novih

pogleda na svet. Meðutim, vratimo li se na na�u usamljenu morsku zvezdu kao tajnu

evolutivnog napretka, podsetimo se da iako prividno otuðenje od socijalne tradicije pona�anja èesto biva posledica unapreðujuãeg modifikovanja temelja na�ih pogleda na

svet, jasno je da se konstruktivna raznovrsnost saznajnih perspektiva u dru�tvenim

uslovima posti�e upravo slobodnim, otvorenim i altruistiènim deljenjem iskustava, �to

èini preduslov razvoja fleksibilnosti mentalnih perspektiva, a time i potencijala uèenja,

�to nas vraãa na ravnote�u individualne odgovornosti i duha zajedni�tva kao kljuèa

evolucije. Predstave samo-organizacione, informativno cirkularne ureðenosti �ivotnih

entiteta iz perspektive teorije kompleksnosti nam jasno nagove�tavaju spontani karakter

fenomena evolucije prirodnih sistema ka stanjima bogatije ureðenosti. U ideji o genetskoj

�ifri kao jedinom skupu putanja koji pre�ivljava i nastavlja evoluciju (i to, naravno, nasumiènim, ne-adaptivnim varijacijama), u sprezi sa idejom o ne-konstruktivnoj prirodi njenog mutiranja, ogleda se ogranièen pogled na ureðenje �ivotnosti, iz koga logièno

sledi i zavaravajuãe shvatanje o neizvodljivosti postizanja konstruktivnih efekata na polju stvarnosti dejstvima individualnih biãa, èije su te�nje usmerene ka bilo individualnom ili

globalno-evolutivnom napretku. Svaki glas iz ovakve perspektive biva ugu�en, progutan

u tami koju zami�lja na�a svest pod ovakvim shvatanjima. Meðutim, ono �to pre�ivljava

kroz evoluciju nisu samo supstance ili forme bilo èega, veã putanje izgraðene u okvirima

celotne �ivotne organizacije tokom procesa �ivljenja, procesa koji su, kao �to znamo,

ekvivalentni procesima saznanja, razvijanja i uèenja. Iz ovakve perspektive raða se i

bla�ena svest o beskrajnom pru�anju svih na�ih dejstava samim èinom postojanja,

�ivljenja, odakle se razvija i entuzijazam ka oplemenjivanju sveta, èak i beskrajno malim

mislima, dodirima i dejstvima. Neo-darvinovska teorija evolucije se razvijala uporedo sa matematièkim poljem

populacione genetike354, poljem koje èini most izmeðu ove biolo�ke teorije i takozvanog

socijalnog darvinizma, ukljuèujuãi i Smitovu postavku kompetitivne, kapitalistièke

ekonomije na bazi principa »nevidljive ruke« èiju funkciju u neo-darvinovskoj teoriji evolucije, figuri�uãi na supstratu nasumiènih varijacija, ima upravo prirodna selekcija.

Inovacije u biolo�koj organizaciji �ivog sveta se, u okvirima neo-darvinovske teorije, ne de�avaju u adaptivnom dodiru �ivih biãa i njihove sredine, veã kao posledica selekcije

nasumièno variranih genetskih sekvenci, �to je shvatanje sa koga se te�ko mo�e sagledati

zadivljujuãa raznovrsnost �ivotnosti u pravcu njenog stalnog napretka. Pretpostavka o

nepropustljivosti Vajsmanove barijere - koja dozvoljava prenos naslednih informacija samo od ãelija koje uèestvuju u oploðavanju ka neoploðavajuãim telesnim ãelijama,

spreèavajuãi da somatski nauèene, ko-evolutivnom adaptacijom steèene crte bivaju

prenesene direktno na potomke � se, analogno centralnoj dogmi savremene molekularne biologije o linearnom, jednosmernom prenosu informacija sa DNK na RNK na proteinsku strukturu, smatra centralnom, linearnom dogmom neo-darvinovske teorije evolucije, omoguãavajuãi prirodnu selekciju iskljuèivo nasumiènih varijacija.

Akcentiranje esencijalnosti19 ove barijere u spreèavanju degeneri�uãeg i potencijalno

destruktivnog modifikovanja celokupne biosfere posredstvom neprirodnih promena na individuama, kao, na primer, posredstvom genetskog in�enjeringa, èini ideju u kojoj je,

slièno kao i u hipotetièkoj osnovi surovih Vajsmanovih eksperimenata, implicitno

sadr�ana degradirana slika o ravnodu�nom, mehanièko selektivnom odnosu izmeðu biãa i

162

Prirode. Slièno kao �to lepota svakog ljudskog dela i pogleda na svet poèiva u kriterijumu

selekcije, i èudesnost Prirode se odra�ava u èudesnoj selekciji sve bogatijih, ureðenijih i

prosvetljenijih pogleda na svet. Mnogobrojni su eksperimentalni rezultati koji govore u prilog nenasumiènoj prirodi varijacija genetske strukture i delimiènoj propustljivosti ove

barijere, i to ne samo u sluèajevima grubih modifikacija jedinki, veã i u sluèajevima

ne�nih, adaptivnih promena. Osim �to je i sam Èarls Darvin u okviru svoje hipoteze o

pangenezi234 smatrao da je nasleðe steèenih karakteristika moguãe354, horizontalni

transfer gena posredstvom aktivnosti retrovirusa (virusa sastavljenih od RNK lanca, koji pomoãu enzima reverzne transkriptaze, enzima koji se koristi pri ve�taèkom kloniranju

gena, izvode inverznu transkripciju RNK �ifre u DNK lanac koji se zatim prisajedinjuje

genomu ãelije), te otkriãe mno�tva retrogena (koji èine gotovo sve »parazitske«,

»pseudo-« gene) i retrogenetskih sekvenci koji ukazuju na njihovo inverzno

transkriptovano poreklo, kao i Stilova hipoteza354 u okviru koje se smatra da su endogeni retrovirusi u stanju da, posredstvom imunog sistema, prenose izvesne gene od neoploðavajuãih ka reproduktivnim ãelijama, predstavljaju primere savremenih

pretpostavki (na bazi eksperimentalnih podataka) o potencijalnoj propustljivosti ove barijere, te o nelinearnoj (jer, veã smo videli da su sve jednosmerne, linearne uzroènosti

neprirodne), dvosmernoj ravnote�i somatske i prirodne selekcije na putu evolucije.

Takoðe, pojava epigenetskog nasleða66 u okviru koga se - s obzirom da se prilikom

oploðavanja dele èitave ãelije, a ne samo njihovi geni - na potomke prenose i tipiène

mre�e ãelijskih procesa, predstavlja takoðe jedan od primera fenotipskog nasleðivanja. U

svakom sluèaju, savremene interpretacije polu-propustljivosti Vajsmanove barijere ukazuju na znatno veãu i kreativniju ulogu kako �ivih biãa - vraãajuãi kreativnu

odgovornost u polje osmi�ljavanja interakcije sa Prirodom - tako i na�e sredine koja se

vi�e ne mo�e zami�ljati kao inertni selektor na bazi iskljuèivo fizièke spremnosti, veã kao

dobronamerni vodiè na putu obostrano pojedinaène i celokupne evolucije �ivota.

Evolucija se tako ponovo sme�ta u polje dodira �ivih biãa i Prirode, a radosna otvorenost,

spremnost na uèenje kroz gre�ke, oèitavaju se kako u individualnom, tako i u globalnom evolutivnom napretku.

Naspram klasiènoj darvinovskoj ideji o jednoznaènom i dominantnom dejstvu

Prirode na �iva biãa radi iniciranja adaptivnih promena u njima, te tako njihovog

modifikovanja i evoluiranja, uz stav jednakosti uèenja na individualnom i evolucije na

globalnom planu postavlja se i ideja o dvostranoj ko-evoluciji u okviru koje se biãa i

njihova sredina obostrano menjaju kroz njihove strukturno kuplovane interakcije. Gregori Bejtson je smatrao da je proces evolucije �ivih vrsta potpuno analogan evoluciji

individualnih organizama u procesima uèenja, i zaista, zamenimo li u gornjoj reèenici

jednostrano iniciranje adaptacije sa jednostranim misaonim reprezentacijama, a dvostranu fizièku interakciju biãa i sredine sa misaonim oblikovanjem i konstruisanjem sveta kroz

svest o kvalitetima ne kao jednosmernim efektima, veã kao putevima, omoguãenim

slobodom rezonovanja i organizacionom autonomno�ãu �ivih biãa, opisaãemo slièan

prelaz od linearne jednostranosti ka nelinearnoj uzajamnosti, koji nas oèekuje i na nivou

individualnog razmi�ljanja. Do�ivljavanje uèenja kao evolucije se stoga ne mo�e shvatiti

kao jednostrano iniciranje napretka od ni�ih, lokalizovanih nivoa organizacije (�ivih biãa)

ka vi�im (biosferi), veã kao uzajamni, isprepletani, meðuhijerarhijski proces napretka.

Ukoliko sagledamo svo formalno znanje koje predstavlja inicijatore na�eg uèenja, kao

elemente tradicije (o èemu ãe biti vi�e reèi u delu koji se bavi problematikom jezika), te

163

spoj samo-organizacione prirode �ivih biãa (sa imanentnom slobodom izbora i

odgovorno�ãu koje ona povlaèi) i beskrajno mudre Prirode koja nas je stvorila, ovakav

stav ãe nam postati jasan. Jo� jedna analogija izmeðu misaonog sveta i prirodne evolucije

se mo�e sagledati kroz èuveni kognitivni princip Sejmura Pejperta da »krucijalni koraci u

mentalnom razvoju nisu zasnovani samo na sticanju novih ve�tina, veã na sticanju novih

puteva kori�ãenja onoga �to veã znamo«217, koji nam ukazuje na promene temelja

saznanja i samih pogleda na svet i na�e znanje kao na kljuène prelaze u razvoju

kreativnog razmi�ljanja, odakle se i evolucija �ivotnosti mo�e zamisliti ne samo u vidu

linearnog umno�avanja raznovrsnosti i kompleksnosti, veã u ravnote�i ovakvog

informativnog razvoja i kontinualnog modifikovanja temeljnih putanja stabla globalne �ivotnosti. Promena koja kontinualno menja samu sebe, evolucija kao evolucija

kapaciteta evolucije, kao evolucija evolucije, kao evolucija evolucije evolucije..., predstavlja nam tako spiralnu sliku napretka �ivotnosti koja se kroz stalno vraãanje

unatrag, na sam poèetak, na osnove na�e egzistencije, istovremeno pru�a i unapred, ka

sve prosvetljenijim moguãnostima razvoja. Bo�anska evolutivna potraga se tako kroz

svoj tok u kome se plod i izvor kontinualno stapaju u Jedno, u kome razvoj moguãih

opcija odgovara destinacijama217, karakteri�e sve prefinjenijim i suptilnijim kriterijumima

selekcije prirodnih putanja, koji danas pripadaju domenima perceptivne i emotivne senzibilnosti, duhovne snala�ljivosti i harmonije grana inteligentnog rasuðivanja i

temeljnih putanja duboke etike i estetike kojima se pru�amo prema na�em svetu. Holistièki poredak Prirode u okviru koga se, slièno kao �to se potezi pera, slova i

reèenice oblikuju u skladu sa idejama o celini pisanog dela, i sama materija oblikuje u skladu sa podsvesnim, implicitnim te�njama biãa, jasno odslikava i oèekivani potencijal

modifikovanja fizièkih struktura, pa i na nivou genetske �ifre u skladu sa hijerarhijski

vi�im, organizaciono bogatijim misaonim svetom pojedinca. »�ta ako je i na� genetski

make-up 'socijalna konstrukcija' nastala iz na�e svesti?«354, pita se Ted Stil kroz

perspektivu savremenog neo-lamarkizma. Korisno je opet se podsetiti Bejtsonovog shvatanja o preplitanju mentalnih i evolutivnih procesa, i to u novom svetlu. Najpre, ideje predstavljaju veze izmeðu kvaliteta (koji su takoðe putanje) koji postoje na na�oj

konstruisanoj mapi Prirode. Bejtson je smatrao da je kako izbor pre�ivljavajuãih

genetskih �ifri, tako i ideja, stohastièan proces u smislu da se sastoji iz nasumiènog

procesa sliènog me�anju karata, koga u odreðenim trenucima prekida proces selekcije

koji izdvaja ovako nasumièno formirana stanja i pru�a im trajnost. Ukoliko smo ikada

poku�ali da odgonetnemo naèin na koji nastaju na�e ideje, izgledalo nam je verovatno

kao da one padaju sa neba, te je ne samo proces selekcije, veã i proces me�anja �pila

kojim se formiraju veze izmeðu idejnih entiteta èudesnog karaktera, jer se i za ovaj drugi

ne mo�e reãi da je potpuno nasumièan, veã pro�et mnogobrojnim pravilima, s obzirom na

nepregledan tok vremena koji bi bio potreban za nastanak smislenih ideja, usporedljiv sa vremenom koje bi bilo potrebno majmunu da nasumièno udarajuãi tipke tastature otkuca

za nas smislenu poemu. Podsetimo se da sve va�ne i velike ideje kada se prvi put iznesu

ili kada nam prvi put padnu na pamet, zvuèe pomalo �a�avo, a upravo je u ovakvim

èudesnim idejama koje osvetljavaju do tada skrivene temelje va�eãih paradigmi

razmi�ljanja i iniciraju odluène prolaske kroz bifurkaciona stanja zbunjenosti ka novim i bogatijim stanjima organizacije, i skrivena tajna globalno unapreðujuãeg, evolutivnog

uèenja. »Èitav svet ka�e: moje uèenje lièi na ludost. Zato �to je veliko, stoga lièi na

ludost. Da nije lièilo na ludost, davno bi veã, zaista, postalo siãu�no«, pisao je LaoCe

164

(Tao Te Ãing LXVII), »jer ko govori èudnim jezikom - ne govori ljudima, nego Bogu; niko ga, naime, ne razume, dok on govori Duhom tajne« (Pavlova poslanica Korinãanima

I 14:2). I kada Albert Ajn�tajn, po�to ga tokom jednog studentskog ispita43 kolege

podsete da su »upravo èuli najluðu ideju ikada«, on odgovori da misli da »ideja ipak nije

dovoljno luda«, kao da nam tajno ukazuje na su�tinski konstruktivne i prosvetljujuãe

ideje i spoznaje kao na paradigmatske promene koje naglavaèke postavljaju temelje

na�eg sagledavanja sveta. U svakom sluèaju, u skladu sa Bejtsonovom idejom,

selekcijom ideja upravljaju na�e te�nje, ono �to �elimo da isprièamo, vizija na�eg dela

koga ãe ove ideje izgraditi, te put na koji ãemo ukazivati i koji ãemo biti mi. Slièno tome,

holistièka organizacija Kosmosa sa uzroènom hijerarhijskom harmonijom slo�enijih i

jednostavnijih organizacionih nivoa, predstavlja osnovu za do�ivljavanje evolucije koja

se kreãe u smeru sve zadivljenijih spoznaja �ivota posredstvom bo�anskih selekcija koje

se spontano izvode u skladu sa bo�anskim te�njama, tako da Priroda predstavlja

bo�ansku refleksiju u svrhu rado�ãu ispunjenog spoznavanja njene sopstvene prirode. Evolucija se, usled nerazdvojivosti uma i Prirode, mo�e sagledati kako putem

posmatranja razgranatosti evolutivnih stabala, razmatranja homologija i analogija izmeðu

�ivih vrsta na njemu i napretka na nivou kompleksnosti organizacije individua kroz

istoriju, tako i putem sagledavanja informacionog bogaãenja na�e »ne�ive« sredine. Veã

smo pokazali da je liniju koja razdvaja biãe od njegove sredine nemoguãe povuãi, s

obzirom da svi mi jesmo zapravo ne samo na� sadr�aj, veã pre svega na� kontekst

postojanja, putanje kojima se pru�amo svetu. Po�to je kroz kibernetièke okvire u svakom

napretku � nastanku novog, nu�no imanentan izvor nasumiènosti, u sprezi sa idejom o

uèenju kroz gre�ke, upravo se nepreciznosti u analognom procesovanju188 mogu smatrati

ishodi�tima inteligencije, konstruktivnog, evolutivno unapreðujuãeg uèenja. Ovakva

perspektiva predstavlja i put ka ujedinjenju dveju sukobljenih pristupa opisivanju kretanja �ivog sveta � krutog, sudbinskog i kreacionistièkog sa jedne, i besmislenog, nasumiènog,

neo-darvinovskog sa druge strane, a osnovna jednakost koja èini vezu izmeðu ova dva

shvatanja jeste da odgovornost = smislenost; dakle, slobodna volja biãa pri iscrtavanju

kvaliteta kao puteva izmeðu biãa i Prirode, pru�a nam potencijal osmi�ljavanja i

radovanja sa svetom, koji je sve veãi �to je na�a bri�nost prema njemu veãa. Kao

posledica istovremeno indeterministièkog, ali i trenutno osmi�ljavajuãeg i nenasumiènog

evolutivnog poretka Prirode, i mi sami se ne mo�emo zamisliti kao tela odvojena od

ostatka sveta u bespo�tednoj borbi za opstanak, veã upravo kao nastavljaèi jedne

milionima i milijardama godina merljive tradicije. Na�a tela ne samo da u sebi nose

zvezdanu materiju (»na�i koreni se�u duboko; mi smo usidreni u zvezdama«363, kako

ka�e Leri Dosi), veã i trud, volju i oseãanja kojima je svet oèuvan i graðen od strane

na�ih predaka (slièno kao �to svaka ma�ina u sebi sadr�i i edukativne temelje, ili znanje

koje je postojano i ima znaèenje samo u civilizacijskoj mre�i dejstava, jezika i

meðusobne orijentacije), o èemu nam govori biblijski stih: »Drugi su se trudili, a vi ste

u�li u njihov trud« (Jovan, 4:38), koji nas ispunjava skromno�ãu i oplemenjujuãom

voljom za stvaranje i koraèanje ka daljoj evoluciji. Po�to sama na�a svesnost podrazumeva uèenje, i po�to nema postojanja bez postajanja, kretanja na razvojnom putu, tada se na�a egzistencija i kontinualni napredak

mogu zamisliti kao graðenje temelja nekih buduãih, velièanstvenih pogleda na svet. Jer,

slièno kao �to i svet koji iscrtavamo sadr�i u sebi putanje èitave evolucije �ivotnosti koja

nam je prethodila i koja je uslovila raðanje na�eg sveta, razmi�ljanja o poretku sveta i

165

suze izlivene u susretu sa tajnama Prirode, i na� trud, putanje koje pru�amo na�em svetu

fleksibilno se usaðuju u temelje buduãih svesnosti, poimanja i radoznalih dodira biãa sa

Prirodom. U ovom kontekstu se mo�emo prisetiti i uèenja apostola Pavla: »Ako su pak

neke grane odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio meðu njih i postao

zajednièar u korenu i masnoãi masline, nemoj da se ponosi� nad granama. A ako se ponosi�, znaj da ne nosi� ti korena, nego koren tebe. Na to ãe� reãi: grane su odlomljene � da se ja nakalemim. Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stoji�«

(Rimljanima 11:17-20). Individualizam i kompetitivnost koji proistièu iz savremene neo-darvinovske teorije evolucije bismo u kontekstu izlo�enog uèenja apostola Pavla

metaforièno mogli da sagledamo kao sebiènu borbu grane protiv grane, lista protiv lista

na u�trb celovitosti stabla, dok bi ko-evolutivna predanost, ljubav i davanje sagledani u granama drveta, zajedno sa po�tovanjem èitavog korena � truda na�ih predaka i èitave

prirodne kreacije, rodili i èudesno drvo. Svaka evolucija je ko-evolucija Osnovna gre�ka originalne Darvinove, slièno kao i savremene neo-darvinovske teorije evolucije je ideja o sebiènoj borbi za opstanak kao mehanizmu evolucije �ivih

vrsta. Najva�niji zakljuèak kontemplacije koja èini ovu knjigu je taj da su um i Priroda

nerazdvojiva celina, i da oni predstavljaju meðusobne refleksije, i da samo ulep�avanjem

na�eg etièko-estetskog do�ivljaja sveta ulep�avamo Prirodu. Iz jednostavnog

sagledavanja meðuzavisnosti izmeðu �ivotnih jedinki i vrsta, koje figuri�u u svakoj

ekosistemskoj organizaciji, postaje oèigledno da je optimalni izbor onaj kojim se podr�ava odr�ivost i evolucija èitavog sistema, dok bi pro�drljivost ili bilo koje druge

maksimizirajuãe te�nje neizostavno dovele do degradacije ovih cikliènih putanja, a time i

do samih agresorskih entiteta. Boreãi se protiv Prirode u svrhu sopstvenog pre�ivljavanja

i zadovoljavanja samo sopstvenih potreba (�to je osnovni pokretaè kompetitivnog

savremenog dru�tva), neizostavno razaramo sredinu, a time, naravno, i nas same. Stoga je

jasno da je jedina moguãa evolucija ona putem koje evoluira i na�a sredina. Tako ãemo

ukazivanjem iskrene bri�nosti prema na�oj sredini, evolutivno napredovati i mi sami, dok

ãe i obrnuto, na�e voljno i svesno unapreðivanje etièko-estetskog odnosa sa Prirodom, prosvetljenje konteksta osmi�ljavanja crta na�eg sveta, inicirati i evoluciju biãa koja nas

okru�uju i koja èine na� svet. Jedinica pre�ivljavanja u mehanizmu prirodne selekcije,

stoga, nisu geni kao ni bilo koja druga supstanca, veã iskljuèivo putanje (na relacijama

DNK � ãelija, ãelija � telo, organizam � sredina...) koje se pru�aju u odnosu fleksibilnih

�ivih biãa sa svojom sredinom. Dobrota, pa�nja, ljubav pre�ivljavaju, a ne materija

ogoljena do suvog genetskog poretka. Iz ovakve perspektive ni na� um nije lokalizovan u

na�em telu, veã se potencijalno beskrajno prostire, a sama jedinica evolutivnog pre�ivljavanja se mo�e jasno poistovetiti sa jedinicom samog uma - putanjom. Neophodan preduslov svakog evolutivnog napretka je strukturno kuplovanje272. U autopoietièkoj teoriji se pod strukturnim kuplovanjem podrazumeva istorijat interakcija koji dovodi do strukturalne kongruencije izmeðu dva ili vi�e �ivih biãa (ili, uop�te,

sistema), kao i istorijski proces koji dovodi do prostorno-vremenske koincidencije izmeðu promena stanja. Interakcija izmeðu �ivih biãa i njihovog fizièkog okru�enja je

uvek uzajamna i dvosmerna, te se stoga na�a sredina ne mo�e smatrati statiènim

objektom, veã samo sistemom koji se menja uvek zajedno sa nama samima. Upravo se u

166

ovoj istorijskoj razlici postanka mo�e sagledati krucijalni kontrast izmeðu robota i �ivih

biãa; jer, naime, dok su roboti dizajnirani da bi se uklopili u odreðenu sredinu, �iva biãa i

njihova �ivotna sredina su ko-evoluirali kroz uzajamne obogaãujuãe promene. Slièno

metafori surfera na moru Kosmosa, surfera koji se prilagoðava beskrajnom neg-entropijskom talasu evolutivne Prirode, opstajuãi na�timovan na samu ivicu haosa, na

èudesnu dinamièku ravnote�u ureðenosti i slobode oko koje fluktuiraju stanja

maksimalne fleksibilnosti i adaptacionog potencijala, omoguãavajuãi mu odr�avanje i

kroz uèenje obogaãivanje svoje strukture271 i strukture talasa i mora, i �iva biãa plutaju

nerazdvojiva od njihove sredine, u stanju danas èesto zaboravljenog, ali neizrecivo

bliskog kontakta sa Prirodom, i to tako da se èitav na� svet menja sa svakom na�om

refleksijom, mi�lju i konverzacijom, pri èemu je svako biãe u svakom trenutku ono �to

jedino mo�e biti, i tamo gde zaista mora i jedino mo�e biti268 (�to, naravno, ne znaèi da se

»premotavanjem unazad« i ponovnim »pu�tanjima« toka evolucije217 ne bi uvek dobijali

novi, nepredvidljivi i neponovljivi ishodi). Dok manipulativne te�nje ka menjanju drugih

posredstvom kontrolisanja njihove sredine (posredstvom zahteva, oèekivanja, forsiranja

situacija i, sve u svemu, redukovanja slobode odluèivanja) podrazumevaju pogre�no

uviðen robotizovani karakter biãa (a »evolucija i uèenje se ne mogu uvesti bez izvoza

kontrole«, kako smatra Kevin Keli, nadovezujuãi se na uèenje LaoCea da »inteligentna

kontrola izgleda kao ne-kontrola ili sloboda, i stoga je ona izvorna inteligentna kontrola; neinteligentna kontrola izgleda kao eksterna dominacija, i stoga je ona zaista neinteligentna kontrola«

217), tiho menjanje sebe i negovanje putanja prijateljstva u na�em

domenu egzistencije, podrazumevajuãi prihvatanje autonomnog, slobodnog karaktera svakog biãa, obogaãuje na�u sredine, a time i druga biãa. Èitavo postojanje se tako mo�e

sagledati kao èudesni ples izmeðu biãa i Prirode (jer, »moramo plesati sa nekim da bismo

prepoznali ko smo«410, podseãa nas fon Ferster), u kome se bri�na ljubav koja èini put

izmeðu njih ogleda u vernom praãenju svaèijeg autonomno iniciranog pokreta. »Razlog

ovome je u tome da volja, koja je volja ljubavi i stoga je slobodna, mo�e imati svoju

radost samo u jedinstvu sa drugom slobodnom voljom...biãe koje voli mora imati dve

volje za ostvarivanje svoje ljubavi, jer je potpunost ljubavi u harmoniji, harmoniji izmeðu

slobode i slobode...Na� �ivot, poput reke, udara svoje obale ne da bi se na�ao zatvoren u

njima, veã da bi svakog trenutka iznova otkrivao da ima beskrajan otvor ka moru. To je poema koja odzvanja svoj stih na svakom koraku ne da bi bila uti�ana svojim krutim

ogranièenjima, veã da bi svakog trenutka izrazila unutra�nju slobodu svojih

harmonija...lepota harmonizuje u sebi granicu i ono izvan«367, reèi su Rabindranata

Tagora koje nam poja�njavaju uzroke i dragocenosti ljubavlju i dobronamerno�ãu

ispunjenog uzajamno evolutivnog ogranièavanja pona�anja na relaciji izmeðu voljenih

biãa ili, uop�te, uma i Prirode. Upitan kako je stigao do svoje »stanice« na Putu, al-Bistami odgovara: »...Ostavi vrata otvorena, reèe mi ona. Bdio sam do zore da budem

siguran da je onako kako je za�elela i da sam je poslu�ao. Tako je ono �to sam toliko

tra�io u�lo kroz ta vrata«401, ukazujuãi na nicanje i rascvetavanje svake mudrosti na

temeljima bri�nosti i Ljubavi. I sva istinski genijalna, op�te prosvetljujuãa delovanja i

ostvarenja ne nastaju na temeljima uroðenog talenta, inertnog, programskog rezonovanja

ili te�nje ka egocentriènoj gratifikaciji, veã upravo velike �elje da se druga biãa obogate

upoznatom lepotom, produhovljavajuãim znanjem i plodovima na�eg truda. Simbiotièke,

socijalne i ekosistemske interakcije sa mno�tvom zajednièkih crta ispoljenih kod

posebnih organizama predstavljaju ogledalo strukturalnog kuplovanja kao neophodnog

167

preduslova svakog evolutivnog napretka. Èitavu na�u biosferu saèinjavaju zdru�ene

�ivotne jedinke i vrste koje nagonski jedna drugoj èine �ivotnu sredinu povoljnom, a

poznato je da se samo kroz konstruktivnu saradnju prirodna sredina mo�e kreativno

ulep�avati. Èak i sama ljudska saznanja ponikla na misaonim refleksijama uslovljena su

na�im postojanjem uronjenim u socijalnu tradiciju deljenih ideja, razmi�ljanja, pokreta,

te�nji itd., o èemu nam svedoèi i sama reè »saznanje« kao sa-znanje (con-scire), ne�to �to

neizostavno povlaèi za sobom znanje koje poseduje znaèenje samo u svrhu komunikacije,

zajednièkog napretka, globalne evolucije. »Uèenje je transformacija radnji (i biãa i

sredine, prim.a.) u procesu izvoðenja radnji zajedno sa drugima«271, smatra Umberto

Maturana. Ovakve zajednièke interakcije drastièno poveãavaju sposobnosti adaptacije

organizama i odr�avanja njihove sve kompleksnije samo-organizacije u svojoj interakciji, strukturnom kuplovanju sa prirodnom sredinom.

Uporedan razvoj fleksibilnosti i organizacione raznovrsnosti, odnosno osetljivosti i ve�tine, osim �to se mo�e sagledati u svakoj ekosistemskoj organizaciji, prirodan je i

imanentan u svakom umeãu koje uèimo. Sposobnost uèenja (na gre�kama) je u op�tem

sluèaju direktno srazmerna raznovrsnosti saznajnog sistema. Stoga je na individualnom nivou u svrhu buðenja kreativnih potencijala, potencijala uèenja i razvijanja, nu�no

podsticati kako fizièku, tako i saznajnu fleksibilnost � fleksibilnost modifikovanja temelja, predrasuda na�eg rezonovanja i sagledavanja sveta, dok je na dru�tvenom nivou

va�no ne svoditi razlièite putanje mi�ljenja, raznovrsna verovanja i temelje zakljuèivanja

na socijalne standarde (pozivanjem ne na samostalne refleksije i konstrukcije, veã na

unapred zadate objektivistièke odgovore), veã upravo podsticati �to veãu raznovrsnost

pogleda na svet, jer se u njoj krije tajna kako odr�ivosti vrhunskih emergentnih kvaliteta

na�e ekosfere, tako i potencijala njihovog daljeg unapreðenja. Organizovanje �ivih biãa u

funkcionalno diferencirane organizacije, takoðe, predstavlja prirodni put olak�avajuãeg i

odr�ivijeg prevazila�enja gre�aka - »nepola�enja za rukom« odreðenih aktivnosti, koji

rezultuje u individualno-globalnom kreativnom razvoju pod uslovom da se i fleksibilnost sistema odr�ava uporedo sa razvojem njegove funkcionalne raznovrsnosti. Stoga se i

vrata ko-evolutivnom napretku otvaraju ne kroz nasilna, objektivistièka nametanja

putanja razmi�ljanja i sagledavanja sveta, veã kroz podsticanja njihovih samostalnih razvoja u smeru redukovanja nesvesnih vezanosti za ukruãene temelje razmi�ljanja i

buðenja novih, sve èudesnijih semantièkih okvira i pogleda na svet. Putokazi znanja

izrasli na temeljima tihog, nereèitog jezika saoseãanja tako predstavljaju pokretaèe toèka

savremene evolucije �ivota. Negovanje raznovrsnosti �ivotnosti i tananih putanja koje

sve nas objedinjuju u nerazluèivu celinu jeste kreativni odnos biãa prema svom svetu,

jeste Put Prirode. Duboka oseãajnost kao esencija sve produhovljenijih stadijuma �ivotnosti se razvija uveãanjem raznovrsnosti, ali tako da se uporedo sa ovim razvojem

neguje i svest o jedinstvu, svepovezanosti kojom se odr�avaju ko-evolutivne, predane i radosne harmonije izmeðu raznovrsnih entiteta. Kontinualna potraga za harmonijom izmeðu raznovrsnosti i jedinstva èini sjajni pokretaè toèka beskrajnog evolutivnog

napretka Prirode. Iz shvatanja o svakoj evoluciji kao ko-evoluciji268 raða se svest o kooperaciji i

duhu zajedni�tva, jedinstva sa ostatkom sveta, imanentnima u svakom istinskom napretku i informativnom sistemskom obogaãenju. Evolucije inteligentnog rasuðivanja, jezika i

suptilnosti komunikacije, predstavljaju posledice ulaganja truda individualnih biãa u

re�avanje problema koji opstaju u domenu meðuljudske interakcije, odakle je jasno da

168

kompetitivnost, ambicioznost, zavist, pohlepa i agresivnost redukuju inteligenciju, dok ljubav, prihvatanje drugih biãa, nas samih i èitavog sveta, poput zraka Sunca prostiru

njene potencijalne evolutivne putanje u nedogled prostora i vremena. Èitava teorija

evolucije se tako osvetljava u jednom novom, visoko etièkom svetlu putem koga jasno

sagledavamo da su sve uzvi�ene osobine ljudskih biãa direktno vezane sa konsenzusnom

prijemèivo�ãu, otvoreno�ãu za ko-egzistirajuãe opcije, poniklim na ne mehanistièkom,

trivijalizujuãem testiranju i kompetitivnosti, veã na spontanim susretima sa morem

nepredvidljivosti i bla�enoj bri�nosti prema na�oj sredini. »Ljubav je na�e prirodno

stanje, i odricanje od ljubavi je to koje od nas zahteva sve racionalne napore...Ljubav ne mora da se uèi...jer je ona na� biolo�ki temelj...Za razliku od ljubavi, agresivnost se mora

gajiti ili u suprotnom nestaje sa susretom sa drugim u jednostavnosti na�e

ljudskosti...Ljubav je lek koji otvara na�u inteligenciju za refleksiju i pru�a nam

moguãnost izbora, i kada biramo u svesnosti na�eg ljudskog uslova, ljubav postaje na�a

osnovna referenca, jer je biologija ljubavi i dalje na�e krajnje tlo i izvori�te oporavka

svakog uznemirenja kroz ostvarenje nas kao ljudskih biãa«273, smatraju Umberto

Maturana i Gerda Verden-Zeler, ukazujuãi ne na sebiènu kompetitivnost, veã na èistu

Ljubav kao na Put Prirode, na na� spontani izbor, na Prirodu koja nam pru�a svoju

dobrotu na na�u najmanju pomisao o njoj. Sam nastanak Kosmosa iz taèke singulariteta,

iz drevnog Jednog predstavlja nesebièan akt kreacije koji bi trebalo da predstavlja uzor i

ljudskoj evoluciji u uviðanju egzistencijalnih uslova ne kao ogranièenja, restrikcija i

opozicija, veã kao izvora radosnih saznanja i evolucije. Èitav svet kao beskrajnu

harmoniju evolutivnih izvora nas i na�eg sveta neophodno je samostalno prepoznati (tj.

izumeti kroz ko-kreaciju kvaliteta), �to podrazumeva i uviðanje znatno dubljih, nereèitih

korena nauènih, religioznih, socijalnih, politièkih i ekonomskih normi i obrazaca pona�anja, slepim sleðenjem kojih spontano iniciramo odricanje i negiranje ovih putanja

ljubavi i bri�nosti kao istovremenog izvora evolucije i u beskraj prostiruãih putanja koje

zaista i jesmo mi. �to se vi�e biãe utopi u lepotu sveta oko sebe i sa�ivi sa njom, to je

proces kako individualne, tako i globalne evolucije - koja i jeste cilj ovakvog spontanog pristupa interakciji uma i Prirode - efikasniji.

Dok se iz ravnote�no termodinamièkih ili »kreacionistièkih« perspektiva, materija mo�e do�iveti kao mehanistièko-inertno ili antropocentrièno gradivno sredstvo koje nije

samo sebi svrha, veã slu�i ili nasumiènoj ili »uzvi�enoj« svrsi, u oba sluèaja otvarajuãi

potencijalni prostor za njenu podlo�nost nemilosrdnoj i bezdu�noj manipulaciji, svest o evolutivnom potencijalu u svakom deliãu materije unosi kako u nju, tako i u na�u svest o

njoj, te i u relaciju uma i Prirode jedan vid istinske kreativnosti i bo�anske inteligencije.

Kroz perspektivu ko-evolutivnog postanka, i vera u poredak Prirode se èak i pored

deterministièkih op�tih zakona fizike koji se odnose na periodiène prirodne pojave, ne

mora sagledati kao neizbe�na sudbinska predstava u kojoj je ukinuta slobodna volja

njenih uèesnika, veã kao beskrajno kreativni put ka sve uzvi�enijim i èudesnijim

pogledima na svet. Ovakvim shvatanjem se logièkom razumu nadovezuje i prirodna

ravnote�a etike i estetike, te se vera u poredak Prirode do�ivljava kao spiritualni put u

kome svako �ivo biãe uèestvuje svojim izborom. Kao �to Alfred Nort Vajthed ka�e:

»Iskusiti tu veru znaèi znati da smo mi, buduãi to �to jesmo, ne�to vi�e od nas samih:

znati da na�e iskustvo, nejasno i fragmentarno kakvo jeste, ipak se�e u najveãe dubine

stvarnosti: znati da odelite pojedinosti, prosto zato da bi bile one same, zahtevaju da se naðu u nekom sistemu stvari: znati da taj sistem obuhvata sklad logièke racionalnosti i

169

sklad estetskog dostignuãa: najzad, znati da, iako ta harmonija logike pokriva vasionu

kao �elezna nu�nost, estetska harmonija stoji ispred nje kao �ivi ideal, kojim se op�ti tok,

u njegovom neravnomernom napredovanju, uoblièava ka boljim, istanèanijim

izdancima«393.

Iz objedinjavajuãe perspektive ove knjige se i neo-lamarkovski i neo-darvinovski pristupi obja�njavanju evolucije, zajedno sa kreacionistièkim stavom o bo�anskom

poreklu �ivog sveta, naspram njihovog meðusobno elimini�uãeg sukobljavanja, mogu

preplesti tako da grade jednu zajednièku, prosvetljenu celinu, te tako zamisliti kao koraci

na putu prema sve bogatijim uvidima u Put Prirode, koji, podsetimo se, podrazumeva stalno preispitivanje upravo implicitnih pretpostavki relevantnih hipoteza i paradigmi rezonovanja. Ovo jedinstvo se veoma lako mo�e nagovestiti prihvatanjem: kibernetièke

ekvivalencije nasumiènih varijacija neo-darvinovske hipoteze (u kojima se oèitava

kvalitativni beskraj Prirode) i emanencije nesagledivih evolutivnih noviteta; u skladu sa Lamarkovom hipotezom o nasleðivanju steèenih osobina, prihvatanjem putanja koje se

pru�aju izmeðu biãa i njegove sredine, kao i putanja u okvirima biãa, kao jedinica

pre�ivljavanja, u sprezi sa idejom o ne potpuno nasumiènom, veã stohastiènom,

konstruktivnom modifikovanju ovih putanja, èiju samo jednu »kariku« cikliènih

metaboliènih veza, ali ne i deterministièki vrh hijerarhijske ureðenosti organizma, èine

geni; te, sagledavanjem puta kojim se od svesnosti da materiju ne saèinjavaju mrtvi i

inertni, redundantni entiteti, veã èista emanencija duha, da se sa rastom raznovrsnosti

poveãava i èudesna svetlost jedinstva koje se rasprostire preko nje, povezujuãi neponovljive i jedinstvene detalje Prirode u neraskidivu celinu, da je svaka evolucija ko-evolucija, kao i da dobrota altruizma, a ne sebiènost egocentrizma predstavljaju put

razvoja sve vi�ih stupnjeva �ivotnosti i zadivljenosti svetom, mo�e izvesti

poistoveãivanje evolucije sa prirodnim, bo�anskim putem razvoja �ivotnosti, sve

produhovljenijih svesnosti, saznanja, te do�ivljaja odnosa izmeðu biãa i svoje sredine,

svog sveta. S obzirom da iz okvira sistemske teorije znamo da sistem ni�e kompleksnosti

nikada ne mo�e uspostaviti kontrolu nad sistemom vi�e kompleksnosti, te da �iva biãa

kao povratno spregnuto ureðeni, samo-organizacioni sistemi ne dopu�taju egzistenciju

bilo kakvih faktora kontrole iz okoline, veã samostalno kreiraju sopstvene vizije svih ovakvih uticaja, proces ko-modifikacije, imanentan u svakoj dobronamernoj i kreativnoj komunikaciji, mo�e se sagledati kao osnova procesa ko-evolucije. Naime, da bismo uèinili proces ko-evoluiranja spontanim i ravnomernog tempa, neophodno je da u svaku komunikaciju ulazimo spremni ka sopstvenoj promeni, jer samo tako mo�emo oèekivati

da i druga strana napusti komunikaciju organizaciono bogatija i kreativno usmerena. »Ekologija je ceo sistem, ali ko-evolucija je ceo sistem u vremenu. Njeno zdravlje je napredna � sistemska samo-edukacija koja se hrani na stalnim nesavr�enostima.

Ekologija odr�ava. Ko-evolucija uèi«217, pisao je Stjuart Brend, dok Kevin Keli smatra da »gre�ka, bilo sluèajna ili osmi�ljena, mora postati integralni deo svakog procesa kreacije. Evolucija se mo�e zamisliti kao sistematsko upravljanje gre�kama«

217. Sa ovakvim pristupom prihvatanja nesigurnosti i gre�aka, neguje se maksimalna fleksibilnost èitavog,

globalnog sistema kome pripadamo, uporedno odr�avajuãi potencijal adaptivnosti, etièku

budnost i estetsku prijemèivost biãa maksimalnim, �to èini esencijalnu karakteristika

�ivih sistema prilikom njihovog konstruktivnog evoluiranja u kontekstu sredine.

170

Dok se u dominacijski ureðenim sistemima dru�tvenih interakcija, sazdanim na temeljima prihvatanja objektivistièkog pogleda na svet, re�enja neslaganja u mi�ljenju

posti�u pozivanjem na privilegovaniji pristup »istini« sa oèiglednim koèenjem kapaciteta

za uèenje i evoluciju, slièni »konflikti« se u okviru kooperativnog sistema zasnovanog na svesti o neizvodljivosti pozivanja na kriterijum istinitosti i nu�nom prihvatanju

okrenutosti temeljima te�nji jedni drugih, pretvaraju u povode za konstruktivni napredak

obe strane u sukobu, kao i èitavog sistema kome one pripadaju. Dok se gre�ke u

objektivistièkoj organizaciji do�ivljavaju kao nepo�eljne, te se ili ignori�u ili porièu usled

straha da bi se njihovo svesno potvrðivanje, ali neuèenje na njima do�ivelo kao dodatno

ogranièenje na�em pona�anju ili razmi�ljanju, prirodno inicirajuãi situacije njihovog istorijskog ponavljanja, one u jednom kooperativnom, konstruktivistièkom dru�tvu

predstavljaju radosne povode istra�ivanja granica na�eg znanja, postavljanja na�eg uèenja

u sve �ire kontekste, kao i prohoda u nova stanja bogatije globalnije organizacije. Da ljudske te�nje ka plemenitom harmonizovanju i prosvetljavanju putanja koje

nas povezuju poseduju veãi potencijal pre�ivljavanja od putanja uspostavljenih sa ciljem

sopstvenog velièanja, materijalnog i sebiènog sticanja, lako se mo�e sagledati na primeru savremenog umetnièkog stvarala�tva. Naime, dok dela nastala na te�njama ka sebiènom

profitiranja nikada ne uspevaju da ispune imperativ svetosti, te prolaze kroz mre�e

komunikacije kao »ðule«, uzrokujuãi intenzivne, ali kratkotrajne odgovore, nakon èega

bivaju zaboravljene, zaista vredna umetnièka dela tiho pronalaze svoj put u mre�ama

komunikacije Prirode, da bi gotovo neprimetno, sa neumorno i neogranièeno prostiruãim,

ne�nim i umerenim amplitudama ispunila svoj cilj, prosvetlile putanje koje povezuju biãa. Istinita i sa plemenitim, altruistiènim te�njama nastala ljudska dela predstavljaju

putanje koje indukuju evolutivni napredak èitave Prirode, jer, podsetimo se, pojedinaèni

entiteti ne pre�ivljavaju, veã samo putanje koje pripadaju èitavom svetu. Za razliku od

drugih primata (kao, na primer, �impanzi) kod kojih putanje agresivnosti i

kompetitivnosti najèe�ãe dominiraju nad oseãanjima bri�nosti, blokirajuãi put prirodnog

napretka, èitava evolucija ljudske vrste se mo�e sagledati kao ekstenzija putanja uzajamnog poverenja i bri�nosti izmeðu majke (kao harmonije relacija pa�nje) i deteta, te

se postajanje dete u sve veãoj meri, biti odgovoran, bri�an i zaljubljen u èitav svet mo�e

sagledati kao moderno koraèanje na putu evolucije. Stoga ãemo se jo� jednom podsetiti

da: Tajna �ivota je u putanjama, a ne samo u genetskoj �ifri ili bilo kojoj formi ili supstanci Jedno od najva�nijih otkriãa savremenih prouèavanja �ivih sistema kao

disipativnih struktura pomoãu teorije kompleksnosti jeste da biolo�ke forme nisu

odreðene genetskim kodom, veã predstavljaju emergentne osobine èitave epigenetske

mre�e metabolièkih procesa. Genetska konstitucija organizma, ukljuèujuãi kako jedarsku,

tako i citoplazmatiènu strukturu �ivotno inicirajuãih ãelija, predstavlja samo osnovu ontogenetske i filogenetske epigeneze organizma, u obliku uslova koji determini�u polje

moguãnosti epigenetskog razvoja, ali ne i deterministièkih uzroka ovog razvitka. Fenotip

kao individualna realizacija organizma, stoga, nije delimièna ekspresija genotipa, veã

uvek jedinstvena i neponovljiva harmonija koja se kontinualno stvara u dodiru biãa i

njegove �ivotne sredine273. Samo razumevanje DNK lanca i genetskih poruka, stoga, nije

dovoljno za otkrivanje tajne �ivota, veã stavljanje akcenta na kvalitativnu igru èitave

171

epigenetske metabolièke mre�e procesa i unutra�njih komunikacija biãa sa prirodnom

sredinom predstavlja kljuè razumevanja kako postanka, tako i evolucije �ivotnosti. Za razliku od op�teg stava savremene biologije, u okviru koga se smatra da genom u redosledu konstitutivnih nukleotida sadr�i informacije koje u potpunosti

odreðuju sve osobine biãa, kao i interne procese koji iniciraju formiranje ovih osobina, u

skladu sa cirkularnim formalizmom autopoietièke teorije, ontogeneza organizma se mo�e

sagledati kao epigenetski tok strukturnih promena u kontinualnoj ko-evolutivnoj modifikaciji biãa i sredine, pri èemu genetska struktura predstavlja samo delove

kompleksne mre�e kru�nih, iterativnih procesa ove �ivotne interakcije58. Kroz ovakav pogled permanentne dinamièke transformacije na putu uèenja, ko-evolucije i uporednog spiritualnog razvoja biãa i njihove �ivotne sredine, filogeneza i ontogeneza se stapaju u

neraskidivu zajednièku celinu. Trenutna struktura biãa predstavlja, tako, odraz celokupne istorije interakcija otelotvorene epigenetske mre�e sa prirodnom sredinom, »strukturne

plovidbe«272 realizacije biãa i Prirode, u èemu se jasno mo�e sagledati i razlog

ontogenetsko-filogenetske korespondencije dinamièke strukture biãa i njegove sredine68.

Modifikacije iskljuèivo na nivou genetske �ifre - za koje se u okvirima savremene paradigme genetskog determinizma smatra da predstavljaju (i to, naravno, u nasumiènom

obliku) osnove evolutivnog puta �ivotnosti � nisu u stanju, same po sebi, da proizvedu fenotipske promene na nivou organizma, veã je promena na nivou celovite epigenetske

mre�e biãa, u okviru koje geni predstavljaju samo cikliène uzroène komponente, nu�na za

konstruktivno preusmeravanje �ivotnosti na putu evolucije68. Promene na nivou

razmi�ljanja, oseãanja i, uop�te, �ivotnih modova odnosa biãe - Priroda predstavljaju, tako, inicijatore konstitutivnih genotipskih modifikacija, te se evolucija ne mo�e sagledati

ni kao kreacionistièki, eksterni dizajn, niti kao usamljeno preobra�avanje »ne�ive«

materije od strane �ivotnosti, veã kao »srednji Put«, kao èarobni i beskrajno osetljivi

dodir izmeðu Puta Prirode i slobodne volje �ivih biãa. Put koji spaja biãa, relacije

obasjane ljubavlju i pa�njom, kojima se predano pru�amo ka na�em svetu predstavljaju,

tako, pokretaèe toèkova evolucije i temelje uzajamnog, ko-evolutivnog spiritualnog rasta. Postoje mnogi jasni indikatori neizvodljivosti pozivanja na genetsku strukturu kao

na deterministièku osnovu razvoja biãa. Poznato je, na primer, da sve ãelije jednog �ivog

biãa poseduju identiène genetske materijale, i pored toga �to mogu obavljati su�tinski

razlièite zadatke. Premda je jednu od centralnih dogmi nauke o �ivom svetu dugo èinila

pretpostavka o razlièitosti funkcionalnih aktivnosti ãelija slo�enog organizma usled

razlièitih ãelijski-inherentnih genomskih struktura, danas je poznato da sve ãelije jednog

organizma sadr�e identiène genome, te da raznovrsnost ãelijskog pona�anja opstaje na

osnovi razlièitih putanja genetske aktivnosti. Genom se, zapravo, pona�a kao slo�ena

paralelno-procesujuãa informativna mre�a u okviru koje geni meðusobno reguli�u svoje

aktivnosti, i upravo se ovo koordinisano pona�anje i komunikacija koja se prote�e i na

interãelijske interakcije, nalaze u osnovi ãelijske diferencijacije214.

98,5 % DNK lanca èoveka je identièno sa DNK �impanze, oko 98 % je prisutno i

kod ostalih kièmenjaka, dok ljudi i bakterije dele na stotine identiènih gena. Trenutno

stanje na polju rezultata mapiranja i funkcionalne analize genoma posredstvom istra�ivaèke metodologije savremene nauke o �ivom svetu, na osnovu koga genom biljke

pirinèa poseduje dvostruko vi�e gena u odnosu na ljudski genom, zajedno sa rekreacijom

poèetnog, izvornog razvojnog potencijala ãelija u izvesnom oocitnom okru�enju412, te

vi�estrukom (poznat je primer gena koji predstavlja kod za sintezu dva antagonistièki

172

suprotstavljena hormona, jednog koji podstièe, i drugog koji potiskuje apetit, pri èemu se

kljuèevi inicijacije njihovog stvaranja mogu pronaãi samo u celokupnoj okru�ujuãoj

mre�i interagujuãih proteina, dok je sa druge strane, naravno, poznato i da je hrana u

stanju da modifikuje epigenetsku mre�u dejstava)252, umre�enom i holistièkom

funkcionalno�ãu gena i iscrtavanjem sve kljuènijih uloga sve manjih DNK-spregnutih ãelijskih komponenti (transkripcionih faktora, hromatina, mikro-RNK, jedarske-RNK itd.) u procesima emanencije genetske aktivnosti, ukazuju nam na izrazito fleksibilnu i neraskidivo isprepletanu ureðenost cikliène mre�e ãelijske �ivotnosti, u okviru koje i njeni najmanji delovi èine esencijalne karike èiji se uticaji prote�u du� svih, kako ni�ih,

konstitutivnih, tako i vi�ih, slo�enijih organizacionih nivoa globalnog sistema Prirode.

Izuzetne regenerativne sposobnosti embriona � odslikane primerima otkriãa Pola Vajsa

da potpuno dispergovane embrionske ãelije rastu do fragmenata organa iz kojih su

izdvojeni kada se ponovo spoje, i opa�anja da se embrioni kojima se u ranoj fazi razvoja

ukloni nekoliko ãelija ili genetskih sekvenci, potpuno normalno razvijaju - ukazuju nam, takoðe, ne samo na izvesnu »redundantnost« genetske �ifre, veã i na neophodnost

uva�avanja èitave multihijerarhijske, metabolièke mre�e dejstava, koja zahvaljujuãi

svojoj cikliènosti lako mo�e regeneracijski kompenzovati izgubljene delove sistema. Veã smo videli da je ekvifinalnost - postojanje vi�estrukih puteva kojima se dolazi do istih

stanja, osnovna karakteristika nelinearnih, umre�enih, �ivotnih sistema. Predstava o holistièkoj ureðenosti sveta, o evoluciji kao u dodiru te�nji biãa i Puta

Prirode iscrtanom kretanju ravnote�nih materijalnih sistema ka sve bogatijoj

raznovrsnosti emergentnih kvaliteta, ka sve spiritualnijim vrednostima, ne mo�e u sebe

inkorporirati ideju o DNK lancu kao inertnom blueprint-u svih emergentnih kvaliteta vi�ih organizacionih nivoa, kao �to su um, svest i na�a oseãanja. Stoga pre mo�emo

smatrati da DNK evocira, ali ne i determini�e ontogenezu holistièkih nivoa ureðenosti313,

slièno kao �to hijerarhija organizacionih nivoa prirodnih sistema mo�e biti samo evocirana, ali ne i potpuno odreðena elementarnim, atomskim i molekulskim

interakcijama. Geni odreðuju promenljivi tip dinamike (tip atraktora, reèeno jezikom

teorije kompleksnosti) sa kojim ãe se biãe susretati sa ogranièenjima sredine, ali ne i osobine samog biãa.

Kapacitet evoluiranja koda je obrnuto srazmeran nivou njegove kompresovanosti, odnosno redundantnosti214, te bi, stoga, potencijalna kolièina informacija koju mo�e

posedovati genetski kod bila maksimalna pod uslovom egzistencije podjednake verovatnoãe nala�enja svake od moguãe èetiri nukleotidne baze DNK lanca na bilo kojoj

poziciji u njenom nukleotidnom nizu313. Drugim reèima, DNK lanac mo�e funkcionisati

kao kod samo pod uslovom da njegova ureðenost na nivou nukleotidnog redosleda nije posledica uravnote�avajuãih sila potencijalne energije klasiène fizike. Kao �to redosled

slova u ovoj reèenici nije odreðen termodinamièki uravnote�avajuãim fizièkim

zakonitostima, tako je i poredak genetskog koda uslovljen, ali ne i uzrokovan fizièko-hemijskim silama koje se koriste za uobièajeno obja�njenje strukture i puta izgradnje

ovog molekula. Struktura genetskog koda je, stoga, prevashodno holistièkog,

kontekstualno oblikovanog karaktera, te se njegova smislenost i funkcija, slièno kao i

esencijalne crte �ivih biãa, ne mogu u nauènim opisima i obja�njenjima redukovati do

su�tih fizièko-hemijskih zakonitosti. Efekat spontanog suprotstavljanja postizanju stanja maksimalne entropije (tj. nemoguãnost predviðanja nastanka bilo koje posebne reèenice

ili genetskog niza kao najverovatnijeg) omoguãava, naravno, postojanje »znaèenja«, u

173

biofizièkim okvirima formalno predstavljenog u vidu informacionog sadr�aja,

srazmernog numerièkoj verovatnoãi datog rasporeda. Meðutim, podsetimo se da, s

obzirom da je, slièno kao pri izraèunavanju ukupnog broja �ahovskih kombinacija kada

podrazumevamo implicitne pretpostavke o poznatom broju polja, broju figura i pravilima po kojima se igra igra (odnosno, u skladu sa kojima se odigravaju kretanja figura i njihove interakcije du� �ahovske table), i pri proceni ukupne kolièine informacija koju je

Kosmos mogao da »proraèuna« od trenutka svog nastanka, neophodno uzeti u obzir

polazne eksplicitne ili implicitne pretpostavke - koje se tièu, na primer, nastanka sveta u

trenutku velikog praska pre oko 15 milijardi godina, atomske ili jo� elementarnije

strukture materije, fizièkih zakonitosti koje diktiraju evoluciju prirodnih sistema itd. - koje u mnogome odreðuju procenjenu »raèunsku moã« prirodnih procesa, objektivno

matematièko odreðivanje informacionog sadr�aja je - èak i bez uzimanja u obzir èinjenice

da je kvantna teorija do�la do zakljuèka da se materija ne mo�e podrazumevati takvom

kao da poseduje svoje »ni�ta«, da kada se atomi uklone iz prostora ne ostane ni�ta ili

samo prazan prostor, kao i stava teorije relativnosti na osnovu koga prostor predstavlja nerazdvojivi deo prostorno-vremenskog kontinuuma, koji ne mo�e postojati odvojeno od

materije, usled njihova obostrane, meðusobno oblikujuãe i nerazluèive interakcije,

premda ih uslovno, iz pragmatiènih perspektiva, mo�emo razdvajati - nemoguãe, slièno

kao ni odreðivanje raznovrsnosti bilo kog prirodnog sistema. U svakom sluèaju, dok

struktura DNK u okvirima paradigme genetskog determinizma poseduje svoje znaèenje

samo u vidu funkcije pretpostavke o njenoj naslednoj funkciji, ovo znaèenje se pro�iruje

na sve postojeãe sa uviðanjem DNK ne kao vrha hijerarhijske strukture biolo�kog

determinizma, veã »karike« u lancu beskrajnih samo-produktivnih �ivotnih ciklusa u

okviru kojih »um (na�e najdublje vrednosti i te�nje) caruje, a snaga (metabolièki ciklusi)

klade valja«. Danas je, izmeðu ostalog, poznato i da statièka struktura biolo�kih molekula nije

dovoljna za razumevanje njihove funkcije307, i pored toga �to je najveãa dogma nauke o �ivom svetu ta da »struktura (forma) defini�e funkciju«. Ne samo da je iz holistièke

perspektive, kvalitativna su�tina i funkcionalnost prirodnih entiteta odreðena celokupnim

kontekstom njihove interaktivne egzistencije, veã i svaka, prividno statièna prirodna ureðenost ili struktura predstavlja inherentno dinamièku, relacijski kompleksno umre�enu

organizaciju. Funkcionalnu ureðenost DNK molekula, tako, karakteri�u izrazite

konformacione promene u procesima transkripcije i replikacije, s obzirom da pristup odgovarajuãih molekula nukleotidnim bazama tokom ovih reakcija zahteva velike

distorzije DNK lanca. DNK poseduje kretanje koje ne ukljuèuje samo stalne termièke

fluktuacije, veã i formu pomeraja poznatu kao »disanje« - privremeno otvaranje (rasplitanje) segmenata DNK lanca, èak i bez neposrednog prisustva enzima. Otkriveno

je i da je spontana razmena protona izmeðu nukleotidnih baza rastvorenih u vodi visoko

lokalizovana, tako da se samo pojedinaène baze, bez njihovih suseda, mogu eksponirati,

�to ukazuje ne samo na sub-genetske aktivnosti DNK, veã i na kvantni karakter DNK

lanca. Takoðe, dok se u konvencionalnoj biologiji reprezentuje samo intenzitet, ali ne i

faza elektronskih talasa, poznato je da se, usled preklapanja faza pojedinaènih elektrona

DNK lanca, on mo�e smatrati nedeljivim i koherentnim elektronskim oblakom249. Usled

velikih amplituda kretanja, ukljuèenih u procesima interakcije DNK sa metabolièkim,

intra-ãelijskim putanjama, i njihovog mre�nog karaktera - u okviru koga DNK figuri�e

kao kod za redosled aminokiselina u sintetizovanom proteinu koji slu�i kao enzim u

174

procesima replikacije i transkripcije DNK - nelinearni aspekt DNK postaje oèigledan.

Ideja o jedinoj ulozi DNK u njenoj jednoznaènoj, linearnoj korespondenciji sa proteinima

(te, posebno, do�ivljavanje gena èija funkcija nije poznata kao »parazitskih«, iako znamo

da ljudska vrsta sadr�i najveãi genomski udeo prividno nefunkcionalne DNK meðu svim

poznatim �ivim vrstama, te da se »parazitska« DNK sjajno odr�avala kroz planetarnu

evoluciju �ivota208, usled èega su postulirane

328 uloge ovih sekvenci DNK lanca u postepenom iterativnom otkrivanju skrivenih �ivotnih potencijala ka kojima je usmeren

brod planetarne evolucije) degradira sliku o kompleksnosti prirodnih putanja, o moru nelinearnih procesa u kojima DNK figuri�e, o kvantno-holistièkoj inteligenciji

imanentnoj u onome �to se u savremenim nauènim okvirima jo� uvek smatra mrtvom

materijom podlo�nom inertnim, deterministièkim zakonima. Zahvaljujuãi nelinearnom

karakteru �ivih sistema, klasiène jednoznaèno preslikavajuãe uzroène analize se ne mogu

prihvatiti kao verni odrazi stvarnosti, te je za opisivanje �ivotnosti, izmeðu ostalog,

neophodno uzeti u obzir i beskonaèan broj perspektiva gde ãe sa svake od njih neki novi

kvaliteti biti uoèeni. Za formalno spoznavanje �ivotnih sistema nije dovoljno poznavati samo njihovu

strukturu, veã je neophodno sagledati i procesnu organizaciju koju u formalnim nauènim

opisima mogu èiniti kako mehanistièke mre�e uzroènih relacija koje opisuju fizièke

interakcije koje uslovljavaju kompleksne harmonije dinamièkih procesa i esencijalne crte

samo-produktivne i samo-realizujuãe �ivotnosti, tako i nematerijalne mre�e sistemskih,

holistièkih relacija koje nam metaforièno mogu ukazati na Put celine. Èak i pored

eventualno savr�enog poznavanja pojedinaènih procesa koji èine metabolizam (iako

poimanje funkcionisanja same metabolièke mre�e, sastavljene od pojedinaèno

mehanistièki protumaèenih procesa, pomoãu logièkog aparata rezonovanja predstavlja

neizvodljiv zadatak), razumevanje celokupnog puta jednog metabolièkog sistema u vidu

ostvarenja moguãnosti predviðanja vremenske sukcesije rezultujuãih stanja u zavisnosti

od proizvoljnih internih ili eksternih varijabli, bi usled neophodnosti uzimanja u obzir celokupnog konteksta egzistencije ovih procesa u svrhu odreðivanja potpunog spektra

sistemskih kvaliteta, zahtevalo primanje k srcu sistemske inkorporiranosti u nesagledivo veliku holistièku ureðenost èiji se principi projektuju na pona�anje svih kosmièkih

detalja. Iz tog razloga, slièno kao i usled èinjenice da se u okvirima autopoietièke teorije

�ivotnost sagledava kao mre�a relacija nezavisna od komponenata koje u njihovom

pru�anju uèestvuju, kori�ãenje analogija i metafora se iznedruje kao pristup povezivanja

razlièitih nivoa organizacije �ivog sveta, od njegovih atomskih ka kosmièkim

dimenzijama, pristup koji otvara vrata i nauènoj ravnote�i logike i intuicije kao puta ka

istinskoj mudrosti na�ih predstava o ureðenosti sveta. Premda su rezultati danas jo� uvek prevlaðujuãih nauènih pogleda na �iva biãa

adekvatni linearnim, uslovljavajuãim mehanizmima, neophodno je obratiti pa�nju da su

�iva biãa organizaciono zatvorene sistemske strukture, u smislu da sva, bilo eksterno ili

interno inicirana dejstva, ne deluju linearno efektivno na telesnu mre�u dejstava, veã se

uvek uvode u internu mre�u povratno spregnutih relacija u funkciji obrade. Jednostavno

zapa�anje da interakcija receptorskih ãelija sa fizièkom sredinom inicira takozvani

motorni odgovor organizma, kojim se modifikuju receptorske povr�ine, te inicira luèenje

hormona koji iniciraju luèenje izvesnih biohemijskih supstanci koje nalaze svoje mesto

na sinaptièkim interfejsima, modifikujuãi unutra�nje neuronske putanje, govori nam u

prilog organizacione zatvorenosti �ivih biãa, u okviru koje se kontinualno, autonomno

175

(�to znaèi i odgovorno) inicirano modifikuju ne samo rezultati percepcije, veã i operatori

koji defini�u ove rezultate. Dinamièka ureðenost nervnog sistema �ivih biãa kao

relacijske mre�e kreacije rezultata percepcije se, stoga, mo�e sagledati kao usklaðena sa

postulatom kognitivne homeostaze, na osnovu koga saznajni (neuronski) sistem neprekidno organizuje sebe kako bi neprekidno proraèunavao (odnosno, izvodio rezultate

percepcije) stabilnu stvarnost. Naspram redukcionistièkih slika koje i dalje dominiraju

poljem savremene neurofiziologije, organizaciju nervnog sistema, drugim reèima,

mo�emo okarakterisati kao celovitu, posebno u kontekstu danas op�te poznatog stava da

neurologija, endokrinologija i imunologija predstavljaju neprirodno razdvojene kategorije opisivanja jedinstvene vi�esmerne mre�e telesnih komunikacija

28, u kojoj se ove tri kategorije mogu sagledati kao neraskidivo isprepletane i meðuzavisne. Èinjenica da ljudska biãa poseduju oko 10

5 puta vi�e sinapsi nego receptora107 -

podseãajuãi nas da tajna èudesnosti prirodnih organizacija poèiva ne u kompleksnosti

pojedinaènih komponenti sistema, veã u slo�enosti njihove umre�enosti17 - govori u

prilog stavu da sredina samo inicira izvesne neurolo�ke procese koji se zatim samostalno interpretiraju, te se samostalno i konstrui�e slika sveta od strane slo�ene, nelinearne

neuronske samo-organizacione mre�e. A èinjenica da se i same sinaptièke veze mogu

svesno regulisati govori u prilog va�nosti kontrole sopstvenih misli, kao i samostalnosti misaonih svetova pojedinaènih biãa. Informacije koje potencijalno stvara DNK lanac nisu

dovoljne da bi se fiksno specifikovale neuronske putanje individualnih biãa, veã samo

redundantna mre�a putanja (zahvaljujuãi kojoj se pru�a moguãnost da »nepouzdane«

komponente grade pouzdani ishod28, �to je shvatanje koje - odslikavajuãi se na otkriãu

mno�tva pogre�nih »prepisivanja« nukleotida tokom procesa replikacije DNK, naknadno

prepoznavanih i ispravljanih od strane izvesnih DNK-korigujuãih enzima412 - èini ideal

razvoja fleksibilnih, biomimetièkih tehnologija buduãnosti) koja se tokom �ivljenja

aktivira - i to tako da se, kao �to znamo, èak i isti zadaci (kao, na primer, re�avanje

identiènih matematièkih operacija) obavljaju posredstvom uvek novih neuronskih putanja - odakle jasno sledi zakljuèak o nepostojanju konaènog broja kvaliteta u svetu i

pridavanju uvek novog i neponovljivog smisla svemu postojeãem. »U istu reku se ne

mo�e dva puta kroèiti«, kao �to je Heraklit smatrao, »jer ni èovek ni reka nisu nikada

isti«. Putevi spontanih komunikacija, neravnote�nog i nelinearnog karaktera, koji se

pru�aju u svakom �ivom biãu i koji zapravo defini�u njega samog, mogu opstajati samo u

stanjima suprotstavljenosti ureðenosti i haosa214, reda i slobode, te se stoga mehanizmi

�ivotnosti i informacije DNK lanca mogu definisati jednostavno kao »granièni uslovi sa

sekvencom granica iznad njih«313. Ovi granièni uslovi uslovljavaju �ivotnost �ivih biãa,

ali je ne odreðuju, �to va�i i za sluèaj svakog emergentnog, holistièkog kvaliteta sveta, jer

je kljuè organizacije �ivih biãa postojan u njihovoj slobodnoj volji iz koje se razvijaju

njihova svesnost i odgovornost. Jedna od osnovnih posledica koje izviru iz do�ivljaja kvaliteta kao puteva je i ta

da se nikada jedan entitet, jedna velièina, ne mo�e uzimati kao jedina, samostalna osnova

bilo kojeg nauènog obja�njenja. Stoga se i �ivotnost, naspram pozivanja iskljuèivo na

genetski kod, mo�e verno obja�njavati samo posredstvom iscrtavanja putanja u kojima ona figuri�e i koje modifikuju njenu strukturu. Kao posledica strukturnog kuplovanja,

istorija interakcija biãa sa Prirodom se »ugraðuje« kako u strukturu biãa, tako i u

strukturu sredine, i upravo je sagledavanje i analogno iscrtavanje ovog procesnog istorijata neophodno u svrhu pru�anja obja�njenja postanka i evolucije biãa. U

176

autopoietièkoj teoriji se opisi �ivotnosti ustanovljavaju u dva, meðusobno neisprepletena

domena268. Prvi opisni pristup odgovara kori�ãenju samo strukture sistema i pozivanju na strukturno definisanje pona�anja, èineãi ovakvo opisivanje neistorijskim, usled èega i

postanak sistema biva zanemaren. Meðutim, isto biãe se, s druge strane, mo�e opisati (iz

ugla posmatraèa istorije uzajamnih promena strukture biãa i sredine) posredstvom pozivanja na putanje interakcija kojima je nastala �ivotna struktura, te na relacije koje

figuri�u izmeðu promena kojima se iscrtava kontinualna strukturna modifikacija i

evolucija biãa, sa efektivnim dejstvima biãa. S obzirom da svako opisivanje poznavanja neèega ne predstavlja statièki opis stanja, veã opis putanja interakcije saznajnog sistema

sa svojom sredinom, saznajni domen �ivotnosti pripada upravo ovom drugom metodu

skiciranja biolo�kih obja�njenja, �to je shvatanje u kome je, izmeðu ostalog, prisutna i idejna klica buduãeg kreativnog prevazila�enja iskljuèivo strukturalnih obja�njenja

putanja �ivota414, pasivnog sagledavanja esencijalnih misaonih i emotivnih kvaliteta

�ivotnosti kao jednoznaènih funkcija stanja sistema, do�ivljaju crta sveta kao kreativnih odraza samo jedne njihove ko-kreirajuãe strane.

Prouèavanje sveta iz perspektive dinamièkih putanja imanentnih u Prirodi,

nagove�tava nam da iz metaforièno fraktalne ureðenosti Prirode proizilazi i èinjenica da

su iste putanje koje su prisutne na dimenzijama galaksija i zvezda, prisutne i u na�im

najsitnijim detaljima. Tako, s obzirom da na�a biãa i na�a razmi�ljanja predstavljaju odraz

celokupne Prirode, ne samo da nas uoèavanje lepote u na�em svetu navodi na spoznaju

lepote na�ih epistemolo�kih i ontolo�kih temelja, te da nas prouèavanje su�tine na�eg biãa

suoèava sa Tajnom ureðenja èitave Prirode, veã umesto traganja za bo�anskom

graciozno�ãu u svetu »oko nas«, nekom objektu ili imitiranjem neèega, mo�emo biti

pro�eti radosnim saznanjem da je ona oduvek u nama. Oslobaðanje od svih misaonim

reprezentacijama uzrokovanih napetosti navodi nas na meditativno stanje slobodnog protoka informacija u kome spontano postajemo jedno sa Putem Prirode. Mudro razmi�ljanje se, tako, ne sastoji u nagomilavanju informacija i spolja programiranih shema pona�anja, veã u uoèavanju i prepoznavanju spontanih, prirodnih putanja koje

direktno i analogno povezuju nas i Prirodu u nerazluèivu celinu. Primeãivanje lepote u

detaljima sveta predstavlja èin prepoznavanja, »unutra�njeg kalibrisanja«25, u okviru

koga se na�e unutra�nje putanje stapaju u harmoniju sa putanjama sredine, i u ovakvom

suptilnom i formalno neobja�njivom prepoznavanju le�i tajna mudrog rasuðivanja. Po�to

tako uoèavanje lepote u svetu zahteva negovanje na�e unutra�nje harmonije putanja, i

lepota koju uoèavamo u prirodnim detaljima oko nas predstavlja odraz na�e sopstvene

lepote. Ponovo, dakle, dolazimo do shvatanja da je lepota u nama samo onda kada dajemo sve od sebe da je pronaðemo u svetu oko nas, kao i da su ova dva sveta, svet »oko nas« i svet »u nama« nerazluèivo povezani u jedinstvenu celinu. Rezultati nauènih ispitivanja prirodnih putanja iz perspektive teorije

kompleksnosti, dolazeãi do zakljuèka o »hologramskoj« ureðenosti sveta, o istim putanjama koje se pru�aju na svim nivoima celotne prirodne ureðenosti, u skladu je sa

budistièkom idejom o trisna, o prvobitnom principu kreacije èija je te�nja sagledavanje

sopstvene lepote putem prisustva bo�anske svepovezujuãe su�tine (istih putanja) u svakom detalju Prirode, sa ciljem univerzalnog spasenja svega postojeãeg, svakog biãa i

zrnca peska u kojima se, tako, mo�e sagledavati duboka su�tina na�e sopstvene prirode.

»Podignem prst i on osvetli tri hiljade hiliokosmosa«359, pisao je Teitaro Suzuki. U

skladu sa ovako sagledanom harmonièno�ãu izmeðu nauèno spoznate egzistencije

177

jezgrovito jednakih prirodnih putanja posvuda i budistièke tradicije znanja i �ivljenja,

raða se duboko znanje da nije potrebno ulagati svesni napor, biti obuzdan ciljevima tokom delanja i stvarati, tako, ukruãujuãe i unesreãujuãe vezanosti za plodove rada, veã

da nas spontani tok Prirode vodi ka prosvetljenom stanju apsolutnog saoseãanja, najveãe

bla�ene �elje da se »spase èitav svet«, esencije bodhisattviènosti u kojoj nema razlike

izmeðu prosvetljene èistoãe i potpune spiritualne predanosti. »Svaka travka, svaka

bubica, mrav, pèela zlatna, svi oni, za divno èudo, znaju put svoj, makar �to nemaju uma;

o tajni bo�joj svedoèe, neprestano je sami izvr�uju...sve je dobro i velikolepno, jer je sve

istina«84, reèi su starca Zosime, »sve �to jeste po Prirodi, nosi u sebi ne�to bo�ansko«

390, mislio je Aristotel, a »sve sledi Tao«, pisao je LaoCe. »Samo je potrebno slediti Te

(Vrlinu) u svojim pokretima, pratiti Tao (Put) na svom putovanju, i veã ãemo biti tamo.

Èemu ove zastave milosrða i pravednosti tako hrabro uzdignute, kao da se udara u dobo�

i tra�i izgubljeno dete? Ah, tako se samo unosi zbunjenost u èovekovu prirodu«70, pisao

je ÈuangCe, dok je Konfuèije smatrao da bi trebalo »odbaciti dobrotu, i dobrota ãe sama

po sebi doãi«, jer »milosrðe i praviènost jesu istinska, uroðena priroda èoveka. �ta bi

drugo mogle biti?«70. A èista sono-mama svest, odgovarajuãi »jesam to �to jesam«

spontanosti novozavetnih ljiljana (koji su, po legendi253, bili jedina �ivotna zvezda-vodilja Emili Dikinson) i cvetova koji se okreãu ka sunèevoj svetlosti, predstavlja

potpuno spiritualno zadovoljstvo u budistièkoj tradiciji �ivljenja. »Ako oni koji vas vode

ka�u 'Gle, kraljevstvo (Bo�ije) je na nebu', nebeske ptice ãe vas tada prestiãi. Ako vam

ka�u ' U moru je', tada ãe vas ribe prestiãi. Umesto toga, kraljevstvo (Bo�ije) je u vama, i izvan vas. Kada spoznate sebe, postaãete spoznati, i otkriãete da ste vi ti �to su sinovi

�ivog Oca. Ali, ako ne spoznate sebe, obitavaãete u siroma�tvu, i vi ste to siroma�tvo«,

prièa je Isusova (Toma 3, paralela u Luka 17:20-21), u skladu sa prièom Lie-Cea o galebovima koji se igraju sa nama, sve dok ne poku�amo da ih uhvatimo. Obe prièe nas

navode na va�nost samo-spoznaje van opisnih i eksplanatornih lingvistièkih domena, kao

i uspostavljanja kontakta sa Prirodom ne samo kroz reèi, veã kroz direktan, spontani, nejezièki, meditativni semantièki put. »U savr�enom govoru nema reèi«, a onoga trenutka

kada poku�amo da uhvatimo »galebove« u izvesne opisne forme, oni ãe »kru�iti iznad

mora, ali ne i sletati na vodu da se igraju sa nama«. I Umberto Maturana je bio svestan nepotpunog karaktera svakog opisa kada je pisao da »gubimo supstrat (krajnji medijum u

kome se odigrava sve �to postoji) onog trenutka kada poku�amo da ga smestimo u jezik,

da ga opi�emo«197, te da »in order to see, one must let it be«

271. Samo se kroz jednostavno postojanje, so ham (»i to sam ja«, »ja jesam«), potpunu koncentraciju i

otvorenu i radoznalu predanost svakom trenutku sada�njosti, bez redukovanja

velièanstvenosti i sveobuhvatnosti sveta biranjem odluka na bazi jezièkih klasifikacija, postaje potpun u harmoniji sa Prirodom, odakle se spontano pronalaze i pravi putevi op�teg blagostanja. Meðutim, bitno je primetiti da sliènost pru�anja putanja i harmonija Prirode na

razlièitim nivoima njene organizacije nije deterministièko-fraktalne, veã metaforièno

fraktalne prirode, te da se stoga detaljno poznavanje pona�anja sistema � kolektiva ne mo�e ekstrapolisati do putanja koje figuri�u izmeðu njegovih èlanova, slièno kao �to se

socijalni statistièki podaci ne mogu koristiti za predviðanje individualnih dogaðaja, niti se

na osnovu poznavanja taèke mr�njenja vode mo�e predvideti atom koji ãe predstavljati

jezgro kristalizacije (�to je zgodna metafora su�tinskih dru�tvenih promena, koju mo�emo

dopuniti stavom Margaret Mid da »ne bi trebalo da sumnjamo da je �aèica ljudi u stanju

178

da promeni svet, jer je to jedino �to se i de�ava«, kao i razmi�ljanjem Tomasa Kuna da

»svaka nova (nauèna, prim.a.) interpretacija prirode, bez obzira da li se radi o otkriãu ili o

teoriji, nastaje najpre u duhu jednog ili nekoliko pojedinaca«241, pri èemu, ne zaboravimo,

da iako kljuène dru�tvene promene potièu iz kreativnih aktova pojedinaènih biãa, temelji

njihovih saznanja i inspiracije, kao i te�nje ka oplemenjivanjem uvek su okrenuti prema

drugim biãima, prema njihovim do�ivljajima sveta). Periodiènost prirodnih putanja je

nerazdvojiva od elementa neponovljivosti, te se stoga inherentni indeterminizam Prirode ne mo�e nadomestiti predvidljivo�ãu putem sagledavanja pona�anja oformljenih

kolektiva i populacija422. Veã smo videli da se i na osnovu posmatranja pona�anja biãa,

suprotno osnovnoj pretpostavci behavioristièke psihologije, ne mo�e steãi uvid u

unutra�nje procese koji iscrtavaju njihovo znanje, razumevanje i dragocenu lepotu

do�ivljaja sveta, slièno kao �to se i posmatranjem Zemlje iz meðuplanetarnih

prostranstava ne bi mogle zamisliti lepota i èudesnost putanja izmeðu dva zaljubljena

biãa koja se ogledaju u istom zvezdanom nebu u oèima voljenog biãa. Spiritualne

analogije povezuju putanje koje figuri�u izmeðu organizacionih nivoa razlièite slo�enosti,

a prièe349, metafore ili èista muzika su jedini putevi stvaranja prosvetljenog i evolutivnog

razumevanja ovih èudesnih veza. Analogije izmeðu putanja Prirode na razlièitim nivoima

njene organizacije metaforièno odra�avaju kako reèi Tabule smaragdine da »ono �to se

nalazi gore isto je kao i ono �to se nalazi dole; �to se nalazi dole isto je kao i ono �to se

nalazi gore«, tako i Heraklitova misao da »put prema gore i prema dole je isti«, i upravo

nam pronicanje u shvatanje analogijske strukture sveta pomoãu ovih reèi ukazuje da se

svako prosvetljeno, saoseãajno dejstvo kroz svest Puta trenutno preslikava na sve nivoe

prirodne ureðenosti, od trepereãe igre atoma do trepãuãih zvezda zadivljenog pogleda ili

nebeskog svoda. »Postoji analogija izmeðu du�evnog sveta pojedinog èoveka, njegovog

telesnog �ivota, sudbine zajednice, naèina �ivota, zbivanja i putanja zvezda. Ali i putanja

zvezda upuãuje jo� vi�e: na svet ideja i na duhovni svet. Analogija znaèi da ono �to je

gore isto je kao i ono �to je dole: iz oka èoveka gledaju zvezde i preko dlana èovekovog

prolaze kosmièke linije...«172, pisao je Bela Hamva�.

Analogno razdvojenosti nauène metodologije i opisnih pristupa umetnosti i

religije, mehanistièke i holistièke, sistemske uzroènosti, te kurseva posveãenih

programskom, know-how radu i kurseva posveãenih kursu ovih programa, know-why znanju, i nauèna znanja posveãena materiji (fizika) i putanjama reda (sistemske,

kibernetièke i konstruktivistièke teorije), se danas i dalje, sagledavanjem njihovih temeljnih crta, mogu smatrati razdvojenima. Meðutim, prouèavanja sveta iz interesne

perspektive same supstance su u te�nji za otkrivanjem i definisanjem elementarnih

prirodnih supstancijalnih entiteta dovela do formiranja kvantne teorije polja kao trenutno najèe�ãe kori�ãene teorije prilikom predviðanja pona�anja prirodnih kretanja na kvantnim

dimenzijama, u okviru koje se èestice smatraju kvantovanim stanjima polja koje se

prostire kroz èitav prostor282. Èestice se tako ne predstavljaju kao kontekstualno

nezavisni entiteti, veã kao entiteti èiji kvaliteti opstaju samo kao relacije koje figuri�u

izmeðu datog entiteta i ostatka sveta. Putanje tako ne predstavljaju samo razliku izmeðu

�ivog i ne�ivog sveta, veã fundamentalnu osnovu na�eg sagledavanja Prirode, u kojoj se ogleda i na�e uèestvovanje u njenoj ko-kreaciji kroz postojanje (= postajanje) kvaliteta kao idealistièkih puteva u susretu nas i Prirode, odakle se i èitava materija i sve postojeãe

mogu smatrati �ivima, te beskrajno svetim i vrednim na�eg po�tovanja i ljubavi. Prelaz

od supstancijalne fundamentalnosti ka putanjama, relacijama i harmonijama,

179

pragmatiènog, inter-subjektivistièkog i analogijskog karaktera, tipièan za moderne pravce

razvoja nauènog razumevanja sveta, duhovno je dragocen i s obzirom da u sebi, poput Tajne, sadr�i implicitan religiozni stav neraskidive svepovezanosti prividno razdvojenih i

nezavisnih entiteta i pojava u bo�anski osmi�ljenu, holistièki-kosmièku celinu. Autopoietièka teorija nam jasno nagove�tava da je �ivljenje isto �to i saznanje,

odnosno da je komunikacija isto �to i �ivot. Do�ivljavanje ljudskog znanja kao

informacija � statiènih resursa koji se mogu »posedovati« i u identiènoj formi prenositi

kroz mre�e komunikacije sa implicitnim iskljuèivanjem neponovljivog, dinamièkog,

subjektivnog osmi�ljavanja informacija, razvija i svest o moguãnosti skladi�tenja znanja,

koja oblikuje robotizovani, otuðeni ne re-prezentativno-interpretativni, veã iskljuèivo

reprezentativni karakter odnosa prema svakom potencijalnom (sa)znanju. Meðutim, kao

�to smo veã videli u odeljku o odnosu kvantiteta i kvaliteta, sva znanja i oseãanja nikada

nisu lokalizovana i fizièki ogranièena na individualna biãa177, veã se prostiru

neogranièeno, ne u vidu objektivnih entiteta, veã putanja izmeðu onoga koji zna i njegove

sredine, konteksta njegovog postojanja. Sve �to postoji u Prirodi poseduje svoj smisao i

svrhu postojanja kao put, ne kao ne�to �to postoji samo za sebe, veã kao ono �to �ivi za

druge, �to se pru�a ka drugima. Dok »pozitivistièko« prihvatanje znanja kao neèega

potencijalno posesivnog i lokalizovanog, razvija i svest o moguãnosti egocentriènog

profitiranja na njemu, kao i va�nosti posedovanja, do�ivljavanje znanja kao

oplemenjujuãih putanja koje pripadaju beskrajnom kontekstu na�e egzistencije implicitno

ukazuje i na vrednovanje znanja samo u relaciji sa na�im dru�tvenim okru�enjem, te na

obogaãivanje na�eg znanja i na�eg biãa ne kroz sebièno uzimanje, veã kroz

dobronamerno, velikodu�no i beskrajno davanje. Postojanje putanja kao su�tinskih crta svakog pogleda na svet, na�eg razumevanja

ovih pogleda i razumevanja na�eg razumevanja kontekstualizovanja na�ih do�ivljaja

egzistencije, navodi nas na traganje za veèno�ãu u svakom deliãu vremena i beskrajem u

svakom zrncu peska, na shvatanje izra�eno reèima Roberta Luisa Stivensona da »put

ispunjen nadom veãi je od dolaska na cilj«363. I zaista, upravo se u uèenju razvijanja

svesti Puta, sve veãe zadivljenosti na�im svetom, sada i ovde, u istra�ivanju veza izmeðu

zami�ljanih finalnih uzroka i na�eg trenutnog do�ivljaja sveta, puta kojim se kreãemo, i

krije tajna napretka planetarne �ivotnosti. S obzirom da svi �ivotni sistemi - èitav

Kosmos, planeta Zemlja, pojedinaèna �iva biãa i ãelije - predstavljaju samo-organizacione sisteme, kroz koje se sagledava krunisanje putanja kao nosilaca èudesnosti

Prirode na svim njenim nivoima ureðenosti, korisno je podsetiti se nekih va�nih

karakteristika ovakvih sistema117, a to su: kompleksnost, u smislu njihove necentralizovanosti i neizvodljivosti potpunog, a za svaki realni sistem i iole preciznog modelovanja; dinamiènost, u smislu stalnog fluktuiranja vrednosti varijabli kojima se

predstavlja sistem u vremenu; strukturalna kohezija, u smislu nelinearnih i dinamièkih

putanja koje povezuju sve, i najudaljenije entitete svakog ovakvog sistema; samo-generacija, u smislu uèestvovanja svakog dela sistema u izgradnji svih ostalih njegovih

delova, kao i sistemske celine; termodinamièka otvorenost, u smislu neophodne stalne

razmene energije (ukljuèujuãi i materiju) sa okolinom; termodinamièka neravnote�a koja

omoguãava fizièki-konzistentne, spontane prelaze ka bogatijim stanjima ureðenosti (a �to

samo-organizaciju razlikuje od samo-regulacije385), pretvaranje �uma u red108; stvaranje

informacija i emergentnih kvaliteta kojima se pru�a moguãnost posedovanja uzroènih

dejstava na pona�anje sistema; prisustvo cirkularnih uzroènih i povratno-spregnutih

180

dejstava; opstajanje u harmoniji reda i haosa, izvora nasumiènih i nu�no-nastalih informacija, globalizacije i lokalizacije, jedinstva u raznovrsnosti, �to se sagledava u

èinjenici da se svaki samo-organizacioni sistem sastoji od mno�tva posebnih kvaliteta

koji ga èine specifiènim u odnosu na ostale ovakve sisteme, a da pri tome svi nama

poznati, prirodni samo-organizacioni sistemi dele zajednièke principe i kvalitete, odnosno

putanje. Kapacitet saznanja, kooperacija i komunikacija su fenomeni prisutni u svim samo-organizacionim sistemima, sistemima koji nisu ogranièeni samo na �iva biãa, s

obzirom da efekti laserske svetlosti117,238, superprovodnosti i superfluidnosti predstavljaju èeste primere egzistencije samo-organizacionih sistema u svetu ravnote�ne

termodinamike. I uop�te, pretpostavka da je �ivot nastao iz »ne�ivoga«, automatski

pretpostavlja i stav da evolucija prethodi nastanku �ivih sistema217, te zaista, samo-

organizaciona priroda mnogih »ne�ivih« sistema, od laserske svetlosti117 preko

oscilatornih hemijskih reakcija164, spin-glass magnetnih materijala335 i lego-kockica108 do galaksija, kula od peska164 i kompjuterskih modela217, nam ukazuje da uvoðenje dovoljne

energije i/ili iteracija u neureðeni, ali izvesnim inherentnim asimetrijama predodreðen

sistem, spontano dovodi do pojave ureðenih, nepredvidljivo evolutivnih putanja. Kroz

samo-organizacionu perspektivu èitave Prirode, u sprezi sa sve�ãu o ko-kreaciji kvaliteta sveta na relaciji biãe � Priroda, mo�emo osvetliti kako Aristotelovu misao da »Priroda je

misao koja misli sebe«, tako i reèi Lena Svita da »�ivotnost je umotana u 'misteriozne

hijeroglife', hijeroglife svetosti koji nas pozivaju na uèestvovanje u misteriji

stvaranja«363. Bitno je primetiti da je samo-organizovanost, slièno kao i uèenje i

evolucija, moguãa u sluèaju rezultujuãe izra�ajnosti pozitivnih povratnih sprega,

prisutnih u okviru svih kooperativnih interakcija, ali ne i u sluèaju dominacije negativnih

povratnih sprega kompetitivnosti i rivaliteta117 (sagledano sa globalno evolutivnog plana), karakteristiènih i za reagovanja na podsticaje sredine u skladu sa predodreðenim

�ablonima, redukujuãeg potencijala unutra�njeg napretka. Relativna ureðenost se,

zapravo, automatski, spontano poveãava u svakom sluèaju kada je trenutno prevlaðujuãi

aktuelni nered manji od relativnog porasta maksimalnog moguãeg nereda u sistemu108. S

druge strane, poznato je da je rezultujuãa topolo�ka entropija komutirajuãih dinamika

manja ili jednaka sumi entropija pojedinaènih sistema, dok susret dveju nasumiènih,

haotiènih preslikavanja mo�e rezultovati u iznenaðujuãoj ureðenosti, slièno kao �to i

kombinacija dveju, samih po sebi gubitnièkih fon nojmanovskih igara, mo�e ponekada

predstavljati dobitnièki izbor4. U svakom sluèaju, sa prelaskom sa redukcionistièkog

do�ivljavanja �ivotnosti kao skupa nezavisnih, linearnih i deterministièkih mehanizama

na �ivot kao holistièku pojavu, nerazdvojivu od celokupnog konteksta postojanja sistema,

od èitavog Kosmosa i njegovih najudaljenijih delova, i sam svet vi�e ne vidimo kao neo-darvinovsku, kompetitivnu borbu za opstanak, pro�etu nasumiènim mutacijama kao

mehanizmom evolucije, veã kao samo-organizacioni, svepovezani i kooperativni sistem koji spontano stvara nove forme, sve bogatije i velièanstvenije ureðenosti. Sve u svemu, u skladu sa idejom o spiritualno osmi�ljenom �ivljenju kao putu koji

ukazuje na samoga sebe, ne na ciljeve i rezultate, veã na samu lepotu traganja i

postojanja, i �iva biãa se kroz vidike autopoietièke teorije vide kao samo-organizacioni sistemi èija je svrha sama samo-organizacija. Samo postojanje �ivog sveta predstavlja

emanenciju procesa samo-organizacije, i to tako da je egzistencija sama svoj uzrok, a ne rezultat ovih procesa. S obzirom da svako biãe opstaje samo u trenutku sada�njosti

271, i po�to svaki trenutak sada�njosti predstavlja polaznu taèku slobodnog (ni genetskom

181

strukturom, ni sredinom odreðenog) epigenetskog oblikovanja sopstvenog biãa, i svrha

�ivotnog sistema je ni�ta drugo do ono �to on jeste. U svakom �ivotnom sistemu koji u

skladu sa autopoietièkom idejom opstaje u stanju stalnog stvaranja i recikliranja

komponenti i relacija koje stvaraju mre�e interakcije kroz koje se stvaraju komponente i

relacije koje èine sistem, tako nije moguãe uspostaviti razliku izmeðu onoga koji stvara,

stvorenog i procesa stvaranja218. Meðutim, kao �to smo veã naglasili tokom kontemplacije o mapi i teritoriji, kao i razraðivanja konstruktivistièke slike sveta, na� jezik predstavlja neadekvatno sredstvo

predstavljanja prirodnih putanja u okviru kojih se ples od plesaèa, entiteti od puta,

kvaliteti od konteksta ne razlikuju. Kada god poku�avamo verno da kroz jezik izrazimo stavove nas kao posmatraèa koji nisu u svetu ili izvan njega, veã koji jesu njihov svet,

koji su stopljeni i uzajamno se menjaju sa svim postojeãim, nailazimo na nu�nost dolaska

do paradoksa. Sledeãi princip na�eg putovanja, princip koji ãe nam kroz jasnoãu

sagledavanja poèetka, osvetliti smer na�eg daljeg radoznalog upoznavanja crta jedne

holistièke nauke, glasi: Jezik ne slu�i objektivnom prenosu informacija, veã uzajamnoj orijentaciji S obzirom da se posredstvom jezièkih preslikavanja kontinualno promenljivim harmonijama kvaliteta na�eg sveta pripisuju fiksni simboli, dok se hipotetièkim vezama

izmeðu ovih, subjektivno oivièenih harmonija u prostoru i/ili vremenu pripisuju fiksne

operacije, karakter jezika mo�emo smatrati jednoznaènim. Izraz »je« predstavlja tipiènu

jezièku funkciju reprezentacijskog poistoveãivanja, èija je upotreba razumna samo u

aproksimativnim okvirima (u svrhu meðusobne orijentacije, kao �to ãemo videti), s

obzirom da se nijedna jezièka, i uvek u odreðenoj meri redundantna slika Prirode ne mo�e shvatiti kao realni odraz prirodnog ureðenja koje se karakteri�e nepostojanjem kako

identiènih entiteta, tako ni identiènih konteksta sagledavanja »identiènih« entiteta, u

okviru kojih se defini�u njihovi kvaliteti. Nu�nost prihvatanja kvalitativno

upro�ãavajuãeg karaktera jezika je posledica èinjenice da bi kori�ãenje istih jezièkih

pojmova u razlièitim kontekstima (koji su neponovljivi i koji uzrokuju kvalitativnu

beskonaènost Prirode), u skladu sa jednoznaènom korespondencijom izmeðu prirodnih

promena i misaonih re-prezentacija njih, zahtevalo beskonaèan broj definicija. Jedna od

karakteristika jezika, kao posledica njegove neprirodne redundantnosti, je i kategorizacija u okviru koje se imenice koriste za kategorizovanje »objekata« u grupe, dok se glagoli

koriste za kategorizovanje tipova dejstava. Na taj naèin, istinitosno prihvatanje jezièkih

prideva prirodnih pojava � kao, na primer, do�ivljavanje uvek novih i nepromenljivih

slika Prirode kao sastavljenih od fiksnih entiteta - krije u sebi osnovu osuðujuãeg pogleda

na svet sa svim nezadovoljstvima koje ovakav stav prirodno iznedruje. Meðutim, s druge

strane, kori�ãenje jezika je esencijalno u cilju suptilne zajednièke orijentacije pri

kooperativnom delovanju, ali gre�ka u domenu poimanja jezika nastupa kada mapu

poistovetimo sa teritorijom, adekvatno zavaravajuãem poistoveãivanju povoljnih nauènih

opisa sa istinitim odrazima »stvarnog« sveta. Sve ve�tijim izra�avanjem � svakodnevnim, rutinskim, te sve spontanijim i podsvesnijim konstrukcijama gramatièkih celina kao opisa

na�ih razmi�ljanja i oseãanja, pogre�no smo poèeli da mislimo da reèi verno i istinito

opisuju ove nereèite i jedinstvene harmonije na�eg odnosa sa svetom. Pogre�nim

poistoveãivanjem mape i teritorije, jezik je poèeo povratnim dejstvima da biva gospodar

182

na�ih misli, oseãanja i razumevanja sveta, �to je dovelo do drastiènog ukalupljavanja

odnosa ljudskih biãa sa svetom i izmeðu sebe, sve u skladu sa krutim gramatièkim

pravilima konstruisanim kao reprezentacije jednog redundantnog sveta »fiksnih«

kvaliteta, u suprotnosti sa Prirodom koja se karakteri�e stalnom promenljivo�ãu i

neponovljivo�ãu svakog pojedinaènog kvaliteta. Kori�ãenje jezièkih pravila za

utvrðivanje kriterijuma istinitosti na polju ljudskog iskustva i njegovog vrednovanja, indukovalo je i formiranje iskrivljene slike o moguãnostima ljudskih iskustava i

dru�tvenih odnosa, te ono �to je zapravo inovativno, napredno i u skladu sa beskrajno�ãu

Prirode èesto je bilo okarakterisano kao nelogièno, nerazumno, te stoga i neistinito. A po�to van sveta jezika ne postoje objekti

268 (slièno kao ni razlika izmeðu spolja�njeg i

unutra�njeg sveta), veã samo kao reka neponovljivi tok Prirode, tako se pripisivanjem

karakteristika »objekata«, entiteta nepromenljivih kvaliteta i samim �ivim biãima,

degradira slika o stalno unapreðujuãim ko-evolutivnim sistemima kao �to su �ivotne

strukture. Ne brkajuãi mapu sa teritorijom, znaãemo da objekti ne postoje van domena

jezika, te da predstavljaju zapravo komunikacione relacije kojima se pru�amo ka drugim

biãima u svrhu zajednièke, kooperativne orijentacije. Jedna od prirodnih posledica povratka na prirodnu osnovu do�ivljavanja jezika

kao uzajamnog orijentira, ali ne i istinitosnog odraza realnog, objektivnog sveta, je i prelaz od kartezijanske podvojenosti izmeðu subjekata i objekata na holistièko shvatanje

o jedinstvu svega postojeãeg (kao ontolo�ki temelj), te i o nemoguãnosti pru�anja bilo

kakvih definicija (kao epistemolo�ki temelj). Dok su verbalni sukobi sa obostrano dobrim namerama postojani upravo usled prihvatanja jezika kao fundamentalnog, a priori sredstva, buðenje shvatanja o jeziku kao samo ukazivaèu na uzajamne korisnosti u

okvirima dru�tvenih simbiotièkih strukturnih kuplovanja analogno je i povratku na deèiju

fazu iscrtavanja granica sveta i fundamentalnom jedinstvu uma i Prirode, po�tovanju i

otvorenom i slobodnom upoznavanju svega postojeãeg. Shvatajuãi da ne postoji jezik

kojim bi se mogla pru�iti definicija bilo èega u na�em svetu, i�èezli bi mnogi sukobi, kao i kvazi-filosofske spekulacije, i postepeno bi se izrodilo doba u kome bi etika bila ne jezièki eksplicitna, te stoga povr�na, neiskrena i frazirana, veã jezièki implicitna, te nu�no

i misaono duboka i iskrena. Za lingvistièku, kao i svaku drugu realnu meðuljudsku komunikaciju je danas

oèigledno da, usled neophodnog uplitanja subjektivnog faktora u interpretaciju znaèenja,

ne predstavlja objektivan prenosa informacija i simbola èija bi se pravila mogla iscrtati

�enonovom teorijom komunikacije, veã meðusobnu orijentaciju posredstvom

obavezivanja, obeãavanja, ukazivanja bri�nosti, pokazivanja na put. Sa prestavljanjem

smisla informacije iz iskljuèivo, objektivistièki, nje same u susret izmeðu biãa � izvornika i biãa - interpretatora, i odraz vrednosti informacije i bri�nosti prema njenoj

svrsi se pomera od povr�nog obraãanja pa�nje na linearnu taènost i preciznost njenog

prenosa na nelinearni, jezgroviti semantièki dodir izmeðu biãa u komunikaciji, �to je

shvatanje u kome, izmeðu ostalog, egzistira i razlog za�to nijedan prirodni �um nije u

stanju da degradira lepotu koja poèiva u zaista vrednim umetnièkim delima koja nose

bo�anstvene harmonije putanja. Zavaravajuãe objektivistièko shvatanje u skladu sa kojim smisao i znaèenje reèi

poèivaju u njima samima adekvatno je prihvatanju opstajanja opisa, obja�njenja ili bilo

kakvih tvrdnji ili saznanja nezavisnih od posmatraèa, odnosno iskustvenog biãa. Ljudska

jezièka komunikacija se ne mo�e zamisliti kao analogna nekom ve�taèkom

183

komunikacionom sistemu osloboðenom efekta subjektivnosti, jer su u ovome uvek

prisutna prethodno ustanovljena pravila i kodovi, dok se jezik uèi upravo kori�ãenjem,

�ivljenjem i saznanjem utopljenim u socijalnu tradiciju (usled èega se, izmeðu ostalog,

uèenje jezika, razvijanje moãi konceptualizacije i misaonih refleksija sa jedne, i kreativno

upoznavanje Prirode sa druge strane, uvek odigravaju uporedno243), te stoga ne poseduje objektivno ustanovljene kodove. Beba poèinje da uèi jezik praveãi asocijacije odreðenih

zvukova sa izvesnim èulnim do�ivljajima, �to unosi uvek subjektivni element u njeno

do�ivljavanje jezika, koje za razliku od ma�inskih kodova, ne prestaje da se menja i

oblikuje samim �ivljenjem u lingvistièkoj sredini. Sintaksièki identiène reèi imaju, stoga,

za svakoga od nas posebno znaèenje, �to znaèi da je svako èitanje ili slu�anje ne

pronicanje u fiksna znaèenja, veã zapravo interpretacija i subjektivno pru�anje smisla

datom tekstu. Hans-Georg Gadamer je ovaj proces interpretacije, o�ivljavanja teksta

prelepo opisao kao interakciju izmeðu horizonta koji pru�a tekst i horizonta koji mu

interpretator pru�a414, pri èemu se pod horizontom podrazumevaju implicitne osnove

smisaonog oblikovanja kvaliteta i razumevanja, sadr�ane u harmoniji socijalnog i

subjektivnog karaktera do�ivljaja jezika. Stvaralac zapisa iscrtava, oivièava potencijalno

beskrajan prostor moguãnosti interpretacije, dok èitalac putem interpretacije udahnjuje

�ivot ovim reèima, �to je analogno susretu koji se ostvaruje u ko-kreaciji kvaliteta sveta izmeðu Prirode i njenih biãa, u èemu opstaje i tajna do�ivljaja umetnosti kao odraza

bo�anskog stvarala�tva. Metafora susretanja je, stoga, znatno pogodnija za opisivanje

jezièke komunikacije u odnosu na metaforu kompjuterskog èitanja i uèitavanja podataka

iz memorijskog skladi�ta i u njega, slièno kao �to je metafora stvaranja puta sa svakim

korakom (ili »puta na kome, dr�eãi se za ruke, hodamo ka raðanju Sunca na�eg

razumevanja«96) znatno pogodnija za opis pravljenja izbora u odnosu na sliku o

potencijalno-objektivnom odluèivanju na bazi formalnih slika o efektima dejstava kroz

hipoteze, opise i izbor akcije, koja je isplivala upravo pogre�nim prihvatanjem jezièkih

izuma prevladavanja nesporazuma kao generatora na�ih opcija �ivljenja. Takoðe, �to je

jo� va�nije, iste reèi, èak i uz pretpostavku neprirodne nepromenljivosti biãa � interpretatora, ne samo u razlièitom tekstualnom kontekstu, veã i u vremenu poseduju

neponovljivo znaèenje, te stoga, slièno kao �to je prouèavanje zapisa komunikacije ne

objektivno otkrivanje, veã aktivno stvaranje znaèenja, i svako podseãanje ili ponavljanje

teksta predstavlja zapravo re-interpretaciju, ne opisivanje, veã stvaranje, ponovno

kreiranje smisla, �to je shvatanje sa kojim bi se lako izbegle mnoge �ablonizacije i

zavaravajuãe ideje o moguãnostima skladi�tenja i posedovanja znaèenja. Stoga reèi ne

ukazuju na realno i objektivno postojeãe stvari, veã na subjektivna iskustva individualnog

jezièkog korisnika. Identièna znaèenja se, stoga, ne mogu preneti i »podeliti«, veã se na

iskustvene do�ivljaje i oseãanja samo mo�e pokazati, tako da znaèenja u najpovoljnijem

sluèaju mogu biti »kompatibilna«. Tokom gotovo svakog savremenog, utopljeno�ãu u

lingvistièku tradiciju uslovljenog razvoja znanja se su�tinska veza jezika sa subjektivnim iskustvom zaboravlja, te se za otkrivanje »objektivnog« znaèenja reèi upuãujemo na

reènike u kojima se druge reèi koriste za otkrivanje njihovog smisla. Ukoliko zamislimo

koliko bismo daleko stigli ukoliko bismo bili primorani da odgonetnemo Morzeov kod pomoãu Morzeovog koda

145, postaãe nam jasno za�to je, èak i u teorijskim okvirima,

uèestvovanje u objektivnoj, nevi�esmislenoj realnoj jezièkoj komunikaciji neizvodljivo.

Slièno kao �to je za potpuno precizno mapiranje teritorije uvek i iznova neophodno

konstruisati novu mapu koja bi inkorporirala preja�nju mapu, tako je u teorijskim

184

okvirima (ne i u praktiènim kada je potpuno jasno da se smislenosti izraza oblikuju

njihovim kori�ãenjem u socijalnoj interakciji) i za potpuno precizno definisanje jednog

jezika neophodno njegove implicitne karakteristike eksplicitovati u drugom jeziku koji bi takoðe uvek posedovao sopstvene ne-eksplicitujuãe pretpostavke, te je u svrhu potpunog

definisanja jezika neophodno ovakav proces nadovezivanja jezika na jezik produ�iti u beskonaènost. »2 + 2 = 4« bi tako predstavljalo tvrdnju li�enu logièke smislenosti ukoliko

bismo zanemarili prethodno pretpostavljeno definisanje pojmova brojeva i raèunskih

operacija sabiranja i jednakosti. Naravno, da svaka definicija neophodno poseduje uvek nove izraze koje bi trebalo definisati u svrhu totalnog logièkog definisanja tvrdnje, te da

se oni ne mogu potpuno eksplicitovati i uvek delom moraju ostati implicitni, jasno pokazuje veã pomenuta definicija broja Bertranda Rasela kao »svega �to je broj neke klase«. Direktna implikacija ideje o jeziku kao indikativnom sistemu manipulisanja simbolima kao reprezentacijama objekata, osobina i relacija objektivnog sveta je aristotelovska ideja o izvodljivosti uspostavljanja kriterijuma istinitosti svake jezièke

tvrdnje. Ovakvim pristupom se, slièno kao �to se u objektivistièkoj nauci te�i

eliminisanju posmatraèa iz opisa sveta, te�i eliminisanju odno�enja jezièkih tvrdnji na akt

i kontekst izgovaranja, koji su neizostavno ukljuèeni u definisanje etike reèi, slièno kao

�to je kontekst uvek taj koji defini�e sagledane kvalitete. Eliminacija konteksta u kome se

pojavljuju jezièke tvrdnje je neophodan preduslov kori�ãenja »istinitosnih« pravila

komponovanja izraza, jer se, u suprotnom sluèaju, sa prihvatanjem èinjenice da kvaliteti

jezièkih izraza bivaju odreðeni kontekstom njihovog pojavljivanja, ova pravila ne bi

mogla koristiti za sistematsku konotaciju znaèenja. Umesto reprezentacije imanentnog

kriterijuma istinitosti, jezik predstavlja akciju, i svaki put kada ne�to izgovorimo mi

radimo mnogo vi�e od samog tvrðenja neke èinjenice. Tvrdnje kao �to su »nadam se...«,

»verujem...«, »dodaj loptu«, »obeãavam...«, »progla�avam...«, ne mogu se smatrati kao

istinitosne ili neistinitosne reprezentacije, veã samo kao aktovi meðusobnog orijentisanja

ukazivanjem na ne�to �to nije oèigledno. Na�e reèi bude nove, subjektivne i

nepredvidljive interpretacije u saznajnim biãima koja ih slu�aju ili èitaju. Stoga se jezièki

izrazi ne mogu zamisliti kao ne�to �to je podlo�no ispunjavanju kriterijuma istinitosti, veã kao emanencije predanosti ka blagonamernoj komunikaciji, meðusobnom orijentisanju.

Analogije i metafore, imanentne u svim spiritualnim delima orijentisanim na buðenje

oseãaja svepovezanosti i smislenog postojanja svega postojeãeg, prirodno bi mogle dobiti

znatno relevantnije mesto u kako svakodnevnim, tako i nauènim komunikacijama sa

prelaskom sa objektivistièkog do�ivljavanja jezika kao deduktivnih zakljuèivanja iz

polaznih aksioma ka diskursu izmeðu pojedinaca sa morem zajednièke tradicije pre-razumevanja u èijem iniciranju meðusobne harmonije, mirnog mora poèiva unapreðujuãa

komunikacija. Podsetimo se da je lepota koja ponièe iz interpretacije svakog subjektivnog

dela uvek posledica metaforiènog pridavanja smisla elementima prièe (ili pesme, muzike

ili bilo kog oblika umetnièkog stvarala�tva) u odnosu na sopstvenu, subjektivnu i

neponovljivu perspektivu do�ivljavanja sveta. Usled neponovljivosti konteksta

do�ivljavanja bilo èega, i identiène metafore su u stanju da poseduju beskrajne interpretacije, �to je i razlog za�to u pojedinim prièama ili muzièkim delima sagledavamo

beskrajne izvore inspiracije i ukazivanja na smisao detalja Prirode. Do�ivljavanjem

umetnièkih i verskih dela kroz okvire objektivistièkog, bukvalizujuãeg stava, i biblijsku

prièu o postanku i Bo�ijoj slici odnosa prema svom delu bismo mo�da shvatili kao

185

uslovljavajuãu, a ne kao ukazujuãu na put dobrobiti i buðenje prosvetljujuãih oseãanja

svepovezanosti, sa shvatanjem bezuslovnog stvaranja radi sagledavanja sopstvene lepote, kao i �ivljenja radi pru�anja bezuslovne ljubavi, �to su sve poruke koje se metaforiènim

razumevanjem religioznih dela raðaju. Svaèije omiljene mantre, stihovi ili prièe se, stoga,

ne samo jednom za svagda semantièki (pro)tumaèe, veã �ive, udahnjujuãi im �ivotni

smisao sa svakim novim i neponovljivim metaforiènim do�ivljajem. I bogatstvo

do�ivljavanja i osmi�ljavanja jezika adekvatno je upravo �irini i raznovrsnosti spektra

metafora koje pripisujemo reèima i jezièkim izrazima. Smatranje da je na� maternji jezik

»objektivno« najlep�i na svetu, netolerantni i nepa�ljivi je znak zaboravljanja na

subjektivnost do�ivljaja sveta i na èinjenicu da bogatstvo metafora koje pridajemo

jezièkim izrazima defini�e i �irinu njegovog smisla u na�em saznajnom svetu, koji je razumljivo najveãi kod onoga jezika koji smo najvi�e i koristili. Svako biãe Prirode, svaki

cvet, �bun, èempres ili èovek poseduju jedinstvene i neponovljive puteve jezièkog

razumevanja i ekspresije, sebi posebne jezike koje nikada ne mo�emo potpuno,

objektivno razumeti, i upravo se u po�tovanju ovog polja neznanja krije potencijal

slobodnog uoblièavanja duboke etike u komunikaciji izmeðu biãa. Kao posledica neizvodljivosti dopiranja do objektivnih kvaliteta ljudskih dela, i

samo sam umetnik mo�e u dubini svoga srca spoznati »koliko je njegovo delo zaista

dobro«, dok se u svesti posmatraèa prirodno razvija stav o tome da su sve ko-kreirane crte sveta i ljudskih dela onoliko dobre koliko smo mi sami dobri, jer one su uvek odraz na�ih najdubljih te�nji, puta traganja na kome smo. Ha-�an je u jednoj svojoj pesmi

185 opisao neophodnost prihvatanja subjektivnih do�ivljaja sveta u svrhu pronala�enja puta

ka toleranciji i miru: »Uèenjak Vang se smeje mojim pesmama. Akcenti su pogre�ni,

ka�e, previ�e taktova, tempo slab, reèi impulsivne. Ja se smejem njegovim pesmama, a on

se smeje mojima. A èitaju se kao reèi slepog èoveka koji opisuje Sunce«. Da bi se,

naravno, ugledalo ovo Sunce prisutno u svakom biãu, neophodno je istupiti iz

zamraèenosti koju donosi svest o objektivnom ocenjivanju i osuðivanju dela i misli biãa

oko nas, �to uvek donosi sukobljavajuãe (»ko je u pravu«) rasprave, prepirke i svaðe, te

probuditi shvatanje o neizvodljivosti pronicanja u smisao koji reèi, misli i dela poseduju u svetu drugog, autonomnog biãa. Prihvatanjem ovakve subjektivnosti do�ivljaja sveta,

zajedno sa autonomno�ãu biãa i sve�ãu da su ona cilj sama po sebi, a ne sredstvo

zadovoljavanja na�ih interesa, i podsvesno manipulativno pona�anje prema drugima se

zamenjuje odnosima - smirenim i prosvetljenim, osloboðenim svih stega svrsishodnosti i

ispunjenim po�tovanjem i predano�ãu. Sa prihvatanjem pragmatiènog karaktera jezika, postaje nam jasno da je i etiku

nemoguãe izreãi. Na�e prièe i akcije moramo izvoditi tako da etika bude implicitna u njima. I kada um ima plemenite te�nje, sledi Put prirode, tada kao �to je pisao LaoCe,

»istinite reèi ne moraju biti odabrane reèi« (Tao Te Ãing LXXXI). Vitgen�tajn nas mo�e

podsetiti da »etika se ne mo�e artikulisati. Ona se ne kazuje, veã pokazuje«417. D�ekson

Polok je smatrao vrednim »iskazivanje oseãanja, a ne samo njihovo ilustrovanje«134, dok

je �ivljenje ljubavi, a ne samo raspravljanje, premi�ljanje i pisanje o njoj, bio put svetog

Jovana Lestviènika123. Isadora Dankan je svojevremeno na pitanje �ta znaèi njen ples,

izjavila da kada bi mogla to da opi�e reèima, ne bi bilo svrhe otplesati ga, a slièno ovome,

i Semjuel Beket je smatrao da kada bi znao »o èemu se radi« u njegovom delu, ne bi

tro�io vreme na njegovo pisanje137. I balerina koja se èitavim svojim biãem pretvara u

ples i Voren MekKulokovo pokazivanje na pokazivanje, odnosno smisao istra�ivanja u

186

samom traganju i puta u samom putovanju, skladno ilustruju stav o etici koja ne poèiva

samo u izboru radnje, ne samo u tome �ta radimo, veã pre svega u naèinu na�e izvedbe (u

beskrajno i nerazluèivo finim, spontanim izborima), u te�njama koje nas pokreãu ka

osmi�ljavanju i stvaranju relacija izmeðu nas i drugih biãa koja èine na� svet. Slièno kao

�to Mesija ne reèima, logikom i diskusijom, veã ti�inom, uviðanjem lepote i poljupcem

razmek�ava srce velikog inkvizitora84 i oplemenjuje svet, i na�e interakcije sa svetom se

nikada ne smeju zavr�iti sa lingvistièkim sklapanjem slagalice u skladu sa logièkim

pravilima sistema rezonovanja, veã moraju ponicati iz na�ih najdubljih te�nji ka

saoseãanju, ka spasenju èitavog na�eg sveta. A sa ovakvim te�njama u dubini na�eg srca,

i svaki zvuk svake na�e reèi odisaãe tajanstvenom harmonijom koju ãe svaki detalj

Prirode radosno doèekati i prihvatiti poput �edne zemlje koja upija kapi ki�e, te tako

postaje sve plodnija. U skladu sa idejom o kvalitetima kao putevima, te konstruktivistièkim

do�ivljajem informacija, i svaki kontakt sa na�om sredinom, bilo kroz lingvistièku

interakciju ili misaono-reflektivno razmi�ljanje, mo�e se zamisliti poput susretanja

metaforiènog, subjektivnog pridavanja smisla i karaktera eksterno iniciranim putanjama

na�e spoznaje i Puta Prirode. Iz mora �uma ãe svako od nas prepoznati, odnosno ko-kreirati sebi posebne izraze i smislenost107, a nacrtav�i nekoliko linija na papiru, svako od

nas ãe zamisliti jedinstvene slike, odslikavajuãi èinjenicu o kvalitetima sveta kao

putevima ko-kreacije izmeðu �ivih biãa i Prirode. Svaki rezultat na�e percepcije,

konstrukcije sveta, lepota svakog stiha, svake pesme i zapravo svega postojeãeg,

predstavlja u biti na�e ostvarenje. U skladu sa teorijom komunikacije Kloda �enona,

informacija poruke ne opstaje u njenom sadr�aju, veã u razumevanju, subjektivnom

kreiranju razlike i odnosa izmeðu selektovane poruke i celokupnog skupa moguãih

poruka (a po�to je ovaj skup beskonaèno velik, tada ne postoji realna izvodljivost

apsolutno precizne komunikacije), usled èega se svaka komunikacija mo�e zamisliti ne

kao kreacija informacija (znanja) iz �uma, veã upravo kao otkriãe ne-znanja16. Oèitavanje

ovog skupa moguãnosti i same poruke se odigrava istovremeno (analogno razlikovanju i

indiciranju pri sistemskom posmatranju prvog reda), �to je i razlog za�to ne postoji

informacija bez znaèenja, kao ni bilo koji akontekstualni entitet, entitet koji nije posledica ko-kreacije njegovih kvaliteta na putu izmeðu posmatraèa i celokupnosti Prirode.

»Medijum je poruka«, èuvena je fraza Mar�ala MekLuana, koja nam ukazuje kako na

sistemsku egzistenciju svih kvaliteta na�eg sveta samo kao putanja njihove interakcije sa

svojom sredinom koja se prote�e do beskraja Kosmosa, tako i na na� kontekst do�ivljaja i

osmi�ljavanja svega postojeãeg kao medijum, okvir �ivotne slike u kome se krije tajna

lepote na�eg sveta i nas samih koji smo, slièno posmatranom sistemu, harmonija putanja

kojima se pru�amo prema na�em svetu. Su�tinu ovakvog shvatanja po kome je kontekst

»Majka«260 sadr�aja, te po kome sve vi�e jesmo i sve vi�e imamo, ne �to vi�e uzimamo,

veã �to vi�e dajemo, prelepo je izrazio èuveni film »It's a Wonderful Life« u re�iji Frenka

Kapre. Iz perspektive jezika kao orijentira, povr�nom analizom mo�emo sagledati niz

posledica koje izranjaju kroz meðuljudske lingvistièke komunikacije. Svaku ironiènu

izjavu (u njenom korenu; �to je razlikuje od �aljivih, dobronamernih i konstruktivno

zaèuðujuãih ukazatelja) mo�emo u najmanju ruku sagledati kao dezorijentir, ili svakako

orijentir u suprotnom smeru od ko-evolutivnog, unapreðujuãeg usmerenja. Svaka tvrdnja

inicirana te�njama ka ostvarenju sopstvene dobiti na raèun ostalih èlanova datog

187

komunikacionog sistema se mo�e sagledati kao ukruãivanje èitavog sistema kroz te�nju

ka maksimiziranju pojedinaènih varijabli, �to u skladu sa fon Fersterovim etièkim

imperativom, predstavlja ne-etièka, sistemski, a i pojedinaèno u du�em vremenskom

rasponu, unazaðujuãa dejstva. I uop�te, verovanje da implicitne te�nje koje stoje u

pozadini formalnih izjava ne izlaze na povr�inu i ne ostavljaju tragove na uèesnicima u

komunikaciji skladno svom vrednosnom karakteru, predstavlja emanenciju zavaravajuãih

snova logièkog uma (navikavanjem na koju se degradiraju kinezièke, facijalne, vokalno-intonacijske i druge spontane ekspresije na�e ljudskosti), iako ovakvo verovanje u svakoj

suptilnoj i osetljivoj komunikaciji biva primeãeno kao odraz neiskrenosti (a »iskrenost je

Put Nebesa. Postizanje iskrenosti je put èoveka. Onaj koji poseduje iskrenost bez napora

pogaða ispravno i razume bez mislenog truda; - on je mudrac koji prirodno i lako otelotvorava pravi put«380, smatrao je Konfuèije), podseãajuãi pri tome na sliku noja koji

zabada glavu u pesak pred opasno�ãu; »srce budalastih je u njihovim ustima: ali usta

mudrih su u njihovom srcu« (Sirah 21:26), kako nas podseãaju biblijski stihovi. Svaka

kako individualno, tako i sistemski globalno unapreðujuãa komunikacija obuhvata

buðenje unutra�njih te�nji ka pronala�enju zajednièkih temelja rezonovanja i

komuniciranja u skladu sa njima. Svaki izraz koji potièe od te�nje ka razumevanju ovih

temelja razmi�ljanja sagovornika, predstavljaãe konstruktivne orijentacije. U ovakvom

svetlu su posebno interesantne komunikacije spiritualnog karaktera koje mo�emo

sagledati tako kao da uèesnike orijenti�u unutra, ka srcu, ka njima samima. Svaka

spiritualna jezièka komunikacija ispunjava svoju izra�ajnu svrhu onda kada biva

razumena kao da ka�e: »Put je u Tebi. Put vodi u Tvoje srce«. Iz semantièkog do�ivljaja

ovakvih komunikacija ponièe svest, poput Sunca prosvetljujuãe orijentisana u svim

pravcima i smerovima, raðajuãi duboko, svepro�imajuãe znanje da svaki put jeste pravi

put, da svaka grana razmi�ljanja je ispravna, i da svaka od njih vodi kroz sliku na�eg

sveta u jezgro na�eg biãa. Drevna indijska prièa koja zatvara »igru staklenih perli«

Hermana Hesea, slièno kao i stara prièa D�alala ad-Dina Rumija o Aliju koji je sanjajuãi blago sakriveno u Kairu, krenuo za njim da bi na cilju svog puta susreo biãe koje mu

govori da je sanjalo isti san, samo sa blagom u Alijevom zavièajnom domu u koji se Ali

vraãa i blago nalazi401,228, samo su krasne, ali i grube metafore putovanja kroz koja se

vraãamo na poèetak, na èiste temelje na�eg sagledavanja sveta i postanja, te religioznih,

svepovezujuãih trenutaka koji prate do�ivljaje stvarnosti pro�ete ovakvom spiritualnom

komunikacijom, bilo kroz pa�nju i ljubav direktne meðuljudske komunikacije ili putem

iskrenih umetnièkih dela. Da bi se prona�le prave reèi, njihovo vreme i muzika izgovaranja, neophodno je

prepustiti se spontanom toku Prirode i sa samih na�ih, dugo izgraðivanih temelja

unutra�njih po�tovanja, bri�nosti i predanog poverenja, ispoljiãe se sveti izrazi implicitne

etike. I tada sve reèi postaju prave reèi, reèi spiritualne orijentacije. Jer, »ako je koren

svet, svete su i grane« (Rimljanima 11:16), kako nas uèi apostol Pavle. Samo sa ovakvim stavom se mo�e naizgledna beznade�nost imanentnih vi�esmislenosti u svakoj realnoj

komunikaciji preobraziti u lingvistièku interakciju ispunjenu poverenjem, pa�njom i

radosno trepereãim putanjama koje nas povezuju. Da dok objektivistièko insistiranje na reèima kao najrelevantnijim elementima meðuljudske komunikacije neizostavno

implicira te�nje ka dominaciji i sukobe, a prihvatanje autonomnosti i subjektivnih

iskustava uz ne ponavljanje puteva, veã njihovo uvek novo i neponovljivo pronala�enje, vodi ka buðenju unutra�njih spiritualnih te�nji i milostivosti uèesnika komunikacije, znao

188

je apostol Pavle kada je pisao: »...tada neãu hteti da znam za reè onih naduvenih, nego za

njihovu silu. Jer carstvo Bo�ije nije u reèi, nego u sili (iskustvu, direktnim, nereèitim

spiritualnim te�njama, prim.a.). �ta hoãete? Da vam doðem s prutom, ili s ljubavlju i

krotkim duhom?« (Korinãanima I 4:19). Praktièan naèin predaje religioznog uèenja,

ukazivanja na put religioznosti (buðenja duha svepovezanosti) u okviru koga se jezièke

ekspresije spontano ispoljavaju iz saoseãajne te�nje ka prihvatanju, za�titi i spasenju

drugih biãa - slièno kao �to »glas vodi raèuna o sebi, dokle god vodimo raèuna o

smislu«67, kao �to ka�e vojvotkinja Alisi u zemlji èuda - mo�e se sagledati na primerima

uèenja mnogih prosvetljenih biãa, ukljuèujuãi Isusa, Budu, Konfuèija, Sokrata, Pitagoru,

mnoge èuvene Zen uèitelje, LaoCea koji je, po legendi, prilikom izlaska iz dr�ave na

jednom visokom planinskom prevoju, od granièara bio nateran da zapi�e svoje uèenje247,

kao i Tomu Akvinskog koji je pisao sve dok na jednoj misi nije objavio da mu »sve �to je

do tada napisao, izgleda kao slama«407. »Ni sa èim u Svemiru porediti se ne da uèenje bez

reèi«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLIII), dok je Hajnc fon Ferster smatrao da »usput,

moja doktrina je nemati doktrinu«111. A �ivljenje znanja (sa zaboravljanjem na njega kao

skupa lingvistièkih ukazatelja) predstavlja zaista vrhunac znanja. Hermeneutièki stav o nemoguãnosti ispunjenja kriterijuma istinitosti svake

jezièke tvrdnje usled neophodnog kori�ãenja polaznih pretpostavki koje su oblikovane

samim kori�ãenjem jezika, dopunjuje se dodatnim argumentom koji uzima u obzir i

nemoguãnost uspostavljanja definicije bilo kog pojma, nezavisno od situacije u kojoj se koristi414. S obzirom na eksplicitnost obeãavanja i obavezivanja na izvoðene odreðenih

radnji u svakom jezièkom aktu, u svakoj jezièkoj komunikaciji je implicitan potencijal

unapreðujuãe izgradnje kreativnih, meðuzavisnih putanja izmeðu biãa, u koji je neophodno proniãi u svrhu do�ivljavanja istinskog i iskrenog karaktera komunikacije, i

pronala�enja op�te oplemenjujuãih ukazatelja. Teri Vinograd i Fernando Flores nam,

tako, navode primer u okviru koga osoba A pita osobu B da li u fri�ideru ima vode414.

Ukoliko osoba B pod pojmom vode podrazumeva hemijski sastav karakteristièan za

vodu, uvek ãe, èak i onda kada vode za piãe nema u fri�ideru, moãi da ka�e »da«, misleãi

na molekule vode, adsorbovane na hrani i omotima hrane u fri�ideru, u limunadi, ili u kalemima za hlaðenje. Ne samo da se znaèenja reèi, stoga, ne mogu opisati pomoãu

unapred utvrðenih uslova nezavisno od konteksta realne komunikacije (definisanog

te�njama uèesnika), veã i svaka jezièka komunikacija zahteva implicitno ulaganje

iskrenosti ka razumevanju drugih biãa i spremnost na pru�anje odgovora koje obasjava

orijentisanost na pravi put u skladu sa implicitnim te�njama oblikovanim pitanjima i

zahtevima za pomoã. Neuzimanje u obzir neophodnosti te�enja ka orijentisanju na pravi

put kroz èinove izlaganja i slu�anja, ekspresija i impresija u okvirima jezièkih

komunikacija, adekvatno je umrtvljavanju oplemenjavajuãih ljudskih karakteristika i

degradirajuãem robotizovanju ljudskih biãa, �to spontano i najèe�ãe neprimetno vodi do

svestranih naru�avanja harmonije �ivljenja. Naspram individualno-centriranog shvatanja razumevanja, uzimanjem u obzir ovakvog, dubokog iskreno-socijalnog karaktera jezika, razvija se svest o socijalno-centriranom razumevanju sveta, �to je analogno spiritualnom

prelazu od do�ivljaja mentalno izolujuãeg, reprezentacionistièkog manipulisanja

simbolima kao emanencije saznanja ka do�ivljavanju konteksta kao znanja, znanja kao ne

izgradnje ma�inerije manipulacije simbola, veã znanja kao tananim harmonizovanjem

putanja koje nas povezuju u zajednièku, neraskidivu celinu, prirodno povlaèi i

svepovezujuãe, holistièko do�ivljavanje do�ivljavanja sveta iz perspektive svakog

189

subjekta kao neraskidivog dela socijalne tradicije i nas koji, kao �to je Viktor Frankl

smatrao, »vidimo sebe kroz oèi drugih«312. Jezik, tako, nije samo sredstvo opisivanja

reflektivnog znanja, veã put ukazivanja na znaèenja u na�em zajednièkom svetu, put

uzajamnog stvaranja nas samih. Slièno kao i u sluèaju uèenja na gre�kama kada je put ka konstruktivnom uèenju

otvoren samo u sluèaju nepola�enja za rukom na�ih aktivnosti, nepoklapanja oèekivanih i

realnih ishoda, jezièke strukture, u skladu sa su�tinski orijentacionom prirodom

izra�avanja samo onoga �to nije oèigledno, manifestuju se samo prilikom nastajanja

izvesnih nesporazuma. Upravo emanencija ili potencijalnost nesporazuma u multipersonalnoj koordinaciji pona�anja implicira uvoðenje upotrebe lingvistièkih

orijentira, u èemu, izmeðu ostalog, i le�i razlog za�to �to bolje ne�to znamo, to te�e

mo�emo to i da opi�emo. Kori�ãenje istih pojmova u razlièitim situacijama u kojima su

prisutni razlièiti, bezjezièno potencijalno neoèigledni ciljevi uèesnika u komunikaciji,

dovodi do obogaãivanja jezika. Tako je poznato da Eskimi koriste oko 400 reèi za

ukazivanje na sneg izvesnih kvaliteta, �to je oèigledna posledica postojanja mno�tva

aktivnosti koje ukljuèuju baratanje sa snegom, a u kojima mo�e doãi do potencijalnih

nesporazuma. Problemi u ljudskoj komunikaciji, u �ivotnim odnosima izmeðu ljudskih

biãa, dakle, iskrsavaju samo na nivou implicitnih pretpostavki, saznajnih temelja na kojima se baziraju na�a do�ivljavanja jezika, znanja i delovanja, a objekti postojani,

naravno, samo u jeziku, predstavljaju stoga operativne relacije koje se koriste u svrhu prevazila�enja potencijalnih nesporazuma prilikom postizanja dogovora u svrhu konstruktivne koordinacije pona�anja. I sva lingvistièka ostvarenja, ukljuèujuãi i sva

umetnièka, politièka i religiozna dela predstavljaju posledice interpretacija ljudskih

postupaka i do�ivljavanja sveta ne »onakvih kako treba«, jer, naravno, u svetu

egzistencije op�tih shvatanja o poretku sveta u kome je sve savr�eno ureðeno, sve

onakvim »kako treba«, ne raða se ni potreba za lingvistièkom ili bilo kakvom

orijentacijom ili pru�anjem ukazatelja na odreðeni put ili cilj. Stoga je, izmeðu ostalog,

jasno i da sukobi polariteta u nama samima (koji postojimo kao odraz celokupne biosferiène zajednice i kao kontekst pru�anja smisla na�em svetu), u na�im

razmi�ljanjima, raðaju polaritete koji figuri�u u opisima Prirode i ostavljaju trag na domenu jezika, koji zatim oblikuje ljudska razmi�ljanja, odakle mo�emo sagledati

cikliènu ureðenost u okviru koje put na�eg do�ivljaja sveta kroz jezik mo�e rezultovati ili

zavarano�ãu i slepom oèarano�ãu jezièkim strukturama, dopu�tajuãi im da gospodare

na�im pogledima na svet i doprinoseãi time inertnom rasplamsavanju »vrzinog kola«

dru�tvenog robovanja sopstvenim jezièkim kreacijama, ili prosvetljenjem na�eg uma

posredstvom do�ivljavanja jezièkih konstrukata i svih vidova ljudskih ekspresija znanja kao potencijalno smisleno kori�ãenih sluga na�ih dubokih, nejezièkih, spiritualnih te�nji,

èime spontano doprinosimo razja�njavanju niza neskladnih polariteta u predstavama

Prirode i stapanju u èistoãu meditativnog do�ivljaja postojanja. Prihvaãeno shvatanje o orijentacijski-subjektivistièkoj prirodi jezika bi spontano

iznedrilo mno�tvo nesagledivo korisnih i oplemenjujuãih posledica na gotovo svim

poljima dru�tvene interakcije145. Mnoge debate bi se mogle iz sukobljavajuãih i

destruktivnih prevesti u produktivne i harmoniène sa razvojem svesnosti da se znaèenja

koja ljudi pridaju odreðenim reèima ne smeju uzeti kao jedina legitimna, te da stoga

svako pozivanje na apsolutno istinito obja�njenje prirodnih fenomena podrazumeva i aroganciju239 kojom se presecaju mnoge esencijalne etièko-estetske putanje koje nas

190

povezuju, a koje opstaju samo u stalnom prilivu poverenja i predanosti u na�em dodiru sa

svetom i drugim biãima. Svesnost da svaki put kada neko ka�e: »Eto, lepo sam ti

rekao!«145, »...i taèka!« ili »bio sam savr�eno jasan«, ne znaèi da je i bio razumen,

osigurala bi znatno tolerantniju komunikaciju koja je osnova svakog plemenitog i prosvetljenog do�ivljavanja stvarnosti, usled njegove nu�ne uoblièenosti socijalnim

kontekstom egzistencije na�eg sveta. Neizvodljivost preno�enja identiènih znaèenja

ukazuje na nu�nost prihvatanja uzajamnih interakcija, uzajamnih pronicanja u znaèenja

iskustvenih reprezentacija i te�nje svakog biãa u komunikaciji, toplih te�nji ka

sagledavanju sveta iz perspektive drugih biãa, èime se, naspram disharmoniènih

manipulativnih te�nji ka unilateralnom delovanju bez buðenja sopstvene prijemèivosti na

promene, biãa putem duha zajedni�tva i saoseãanja nahode na smer op�te harmonije.

Slièno tome, i uviðanje lepote tolerancije i saoseãanja koji lako isplivavaju iz kori�ãenja

opisa na�eg sveta kao na�ih interpretacija, kao povuèenih linija i harmonija sa kojima se

poistoveãujemo, koje jesmo mi - naspram preslikavanja kvaliteta na�eg sveta u

objektivni, za svakoga identièan svet - predstavlja blage odsjaje na putu ka prosvetljenom zajedni�tvu biãa koja su u potpunosti svepoistoveãena sa svojim svetom, koja su svesna

da se svet menja sa njihovom najmanjom mi�lju, te da je njihova odgovornost prema

njegovoj sudbini beskrajna. Prilikom tumaèenja ljudskih dela, ukljuèujuãi i umetnièka

dela, umesto neizvodljivog poku�aja pronicanja u karakter osobe-stvaraoca ili eventualne objektivizacije karaktera i kvaliteta dela, na�e te�nje u do�ivljavanju ovakvih dela bi bile

preorijentisane ka pronicanju u unutra�nji intuitivni do�ivljaj, u komunikaciju nereèitog i

nesvesnog, te ka buðenju mudrog povezivanja nas sa svetom, poistoveãivanju na�eg uma

i Prirode, ka harmonizovanju kvaliteta kao ko-kreativnih puteva, ka »korekciji pravca koji vodi ka mudrosti u stvaranju ili posmatranju datog dela«

21. Takoðe, sa

do�ivljavanjem jezika kao zajednièkog, uzajamnog orijentira spontano se i mnogostrukim

ponavljanjem (i bleðenjem veze mape sa teritorijom, tj. imena sa imenovanim)

uspostavljene fraze i kli�ei pona�anja preobra�avaju u iskrene i svesno neponovljivo

izvoðene tvrdnje i telesne izraze, �to bi donelo daleko plodonosnije rezultate ljudskih

komunikativnih te�nji usled otvorenosti i pouzdanosti kojima bi one odisale. Naspram

ideje o »razumevanju« kao samo pru�anju »relevantnih« lingvistièkih (oèekivanih)

odgovora na pitanja i raskr�ãa u konverzaciji, raða se shvatanje da se samo posredstvom

te�nje ka uzdizanju biãa � sagovornika, ka sa�ivljavanju sa njihovim pogledima na svet,

oseãanjima i najdubljim shvatanjima mo�e uèestvovati u zaista iskrenoj i plodonosnoj

komunikaciji97. Te�nje ka dobronamernoj, prosvetljujuãoj orijentaciji bi unele radost u

na�a pona�anja, dok bi degradirajuãe i disharmonizujuãe te�nje iz perspektive

meðuljudske interakcije kao orijentira èudesnim povratnim spregama ukazivale na pravi

put i promenu upravo na�ih najdubljih te�nji sa kojima su izvoðeni dati aktovi. Svaka realna jezièka komunikacija obuhvata u svakom iskazu èitavo more

implicitnog sadr�aja, tako da se sama semantika pripisana reèima mo�e zamisliti kao

samo maleni vrh ledenog brega ispod koga je skriven implicitni sadr�aj èitave tradicije

jezièkog osmi�ljavanja Prirode. Stoga, iskreno razumevanje i predanost iskrenoj jezièkoj

komunikaciji uvek mora obuhvatati i pronicanje u implicitni karakter, skriven izmeðu

redova sintaksièkih ili fonetskih iskaza. Meðutim, »�to se vi�e zna, vi�e je onoga �to treba

ne-znati«195, podseãa nas drevna Tao izreka na neizbe�an uporedni rast bogatstva putanja

skrivenih, implicitnih korena i vidljivih kro�nji svakog stabla znanja, dok nam ÈuangCe

poruèuje da »razumevanje koje poèiva u onome �to se ne mo�e razumeti, najbolje je«70,

191

ukazujuãi, izmeðu ostalog, i na bri�nu, religioznu predanost nevidljivim osnovama,

implicitnim korenima dru�tvenih komunikacija i, uop�te, ko-kreacije detalja na�eg sveta,

kao na esencijalnu komplementarnu stranu logici u okvirima svakog iskrenog razumevanja. Komunikacija izmeðu ðaka i uèiteljice, u okviru koje na zahtev uèiteljice

da ka�e ne�to, ðak doslovce izgovori »ne�to«, predstavlja primer zanemarivanja

obavezivanja na uzimanje u obzir implicitnog karaktera jezièkih iskaza, u kome se u

realnoj komunikaciji ne ogleda samo skup polaznih pretpostavki kao u sluèaju formalnih

jezika (kao �to su, na primer, logika ili ma�inski kodovi), veã na�a temeljna orijentacija

ka ukazivanju bri�nosti prema svetu. Sa jedne strane, samo se ono �to nije oèigledno

manifestuje kroz jezik, dok sa druge strane, u onome �to nije iskazano ima mnogo vi�e

znaèenja u odnosu na ono �to je formalno iskazano, �to je shvatanje koje bi moglo da

predstavlja divan orijentir savremenim objektivistièkim stavovima koji uvek stoje na

pijedestalu nedokazivih i metafizièkih pretpostavki. »(Autorova oma�ka) nije u onome

�to autor ka�e, veã u onome �to ne govori. Nevolja, isto tako, nije s onim �to on zna da je

pretpostavio, veã s onim �to je pretpostavio nesvesno«393, pisao je Alfred Nort Vajthed.

Ni u jednoj mapi nisu naznaèene, niti mogu biti naznaèene sve implicitne pretpostavke

koje bi èitalac morao da poznaje da bi joj pridao identièno znaèenje kao i sam njen

konstruktor. Naime, implicitne pretpostavke se po pravilu nikada ne mogu u potpunosti eksplicitovati, jer ne postoji neutralna perspektiva sa koje bismo na�e implicitne

pretpostavke i verovanja u okviru kojih rezonujemo, posmatramo i oblikujemo na� svet

sagledali kao objektivne putanje. »Ne do�ivljavamo iskustvo, mi �ivimo kroz njega«112,

smatrao je Edmund Huserl, �to je misao u kojoj je kao razlog neizvodljivosti iskustva

iskustva implicitno sadr�ana upravo neizvodljivost potpunog eksplicitovanja na�eg

iscrtavanja sveta. Za uviðanje ovih implicitnih pretpostavki u kojima je sakrivena su�tina

na�eg razumevanja i konstruisanja sveta, neophodno je potra�iti njihov odraz u na�em

svetu, te stoga apostol Pavle ka�e da »sad gledamo kao pomoãu ogledala � u zagonetki, a onda ãemo licem u lice« (Korinãanima I 13:12). Hajnc fon Ferster bi nas, pru�ajuãi nam

maðionièarski primer u okviru koga sa jednim okom ne uspevamo da vidimo odreðeni

deo vidnog polja èija svetlost pada na oblast mre�njaèe sa koje izvire optièki nerv272,

podsetio da »ne vidimo ono �to ne vidimo«. U sluèaju ovog primera ne vidimo ni tamni

prsten, �to bismo oèigledno oèekivali na osnovu shvatanja o reprezentacijskoj prirodi

na�e percepcije, veã jednostavno ni�ta, �to nam direktno ukazuje kako na konstrukciju

sveta od nas samih na osnovu kontakta sa sredinom, tako i na èinjenicu da moramo biti

»slepi« kako bismo videli, i to kako na fiziolo�kom, tako i na filosofskom nivou. Ova

neeksplicitnost implicitnih pretpostavki èini osnovu hermeneutièkog kruga, primenljivog

na svaki vid jezièkog razumevanja sveta. Stoga je jedan od esencijalnih principa ove

knjige i: Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati Jedna od osnovnih zabluda nauène tradicije je smatranje da samo eksplicitno

znanje predstavlja znanje, kao i da se svako znanje mo�e eksplicitovati. Iz ovakvog

shvatanja su ponikle mnoge zavaravajuãe i degradirajuãe slike o èudesnim �ivotnim procesima, ukljuèujuãi i robotizovanje ljudskih misli u vidu smatranja da je svako

razmi�ljanje i saznanje bazirano na sistematskoj manipulaciji reprezentacija, kao i ideju o

realnoj izvodljivosti modelovanja inteligentnog pona�anja. Programi istra�ivanja se ne

192

mogu shvatiti samo kao skupovi eksplicitovanih pravila izvoðenja odreðenih zadataka.

Primetni, formalizovani detalji svakog programa reflektuju znatno dublju koherentnost koja se po obièaju ne preispituje, ali koja se mo�e sagledati kao èitava osnova verovanja o prirodnom i saznajnom poretku, koja pripada ne-eksplicitovanim elementima meðu-nauènièke komunikacije. Upravo ova pozadina verovanja na neprimetan naèin nahodi

izbor metoda pri izvoðenju istra�ivanja, a ono �to je posebno znaèajno je to da se poku�aji menjanja bilo kojih programa aktivnosti gotovo uvek izvode u istom kontekstu

sagledavanja sveta, usled èega istorijski tok nauènih prilaza ispitivanju stvarnosti ne

uspeva da preobrazi implicitni »objektivizam« ili »istinitosni« pristup opisivanju Prirode. Meðutim, na�e slepilo na odreðene implicitne pretpostavke na�eg rasuðivanja predstavlja

posledicu toga da ne vidimo da ne vidimo, da ne znamo da ne znamo272, ali onda kada u trenutku spoznaje na�ih putanja saznanja iz jedne nove perspektive otkrijemo da znamo da ne znamo, tada zapravo progledamo. Jer, »ko zna da ne zna, najvi�i je«, smatrao je

LaoCe (Tao Te Ãing LXXI). Stoga, uèenje razvijanja konteksta na�eg uèenja, na�ih

puteva spoznaje i �ivljenja, te fleksibilnih promena perspektiva sagledavanja programa na�eg pona�anja i rezonovanja, predstavlja esencijalni element bivstvujuãeg, ne-raèunarskog, prirodno-kreativnog razmi�ljanja.

Veã smo videli da se nijednom pitanju ne mo�e priãi sa neutralne, objektivne

taèke gledi�ta. Kada je u pitanju sagledavanje jezika kao generatora prostora moguãnosti

za na�a dejstva u svetu, tada mo�emo primetiti da su ovakve moguãnosti u mnogome

oblikovane tradicijom (ne samo dru�tvenom i kulturnom, veã tradicijom celokupnog

spektra biolo�kih interakcija) kao »jezièki implicitnim pre-razumevanjem koje otvara prostor moguãih odgovora«

414. »Izgleda kao da smo ponikli u svetu viðenom kroz opise

drugih, pre nego kroz na�u sopstvenu percepciju. Ovo ima za posledicu to da umesto

kori�ãenja jezika kao oruða za ekspresiju na�ih misli i iskustva, prihvatamo jezik kao

oruðe koje odreðuje na�e misli i iskustvo«109, smatrao je Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na

èinjenicu da putanje vezanosti za na�u socijalnu tradiciju grade i na�e poglede na svet.

Premda èine osnovu »uspe�nosti« jezièkih interakcija u okviru kojih delujemo i

interpretiramo svet, implicitne putanje na�e lingvistièko-kognitivne tradicije, temelja na�eg razumevanja sveta kroz jezik, ne mogu se formalizovati. Socijalna tradicija kao deo

individualnih temelja jezièkog oblikovanja sveta je direktna posledica istorijske zavisnosti ljudskih biãa, èinjenice da je naèin na koji vidimo svet u mnogome odreðen

istorijom na�ih interakcija sa drugima koji dele tu tradiciju, odakle postaje jasno da se

bri�nost prema na�em svetu, prema svim biãima oko nas, odra�ava i na lepotu konteksta

kojim ãemo iscrtavati na� svet i njegova biãa, �to èini jedan hermeneutièki krug u kome

je implicitno sadr�an i kljuè beskrajnog individualno-globalnog spiritualnog napretka. Razumevanje nas kao dela tradicije iskljuèivo posredstvom kori�ãenja jezika, neizvodljiv

je zadatak, s obzirom da je sagledavanje sveta kroz dati jezik poniklo na tradiciji koja se formirala uèestvovanjem u jezièkoj komunikaciji. Drugim reèima, ono �to kroz jezik

razumemo zasnovano je na onome �to veã znamo, dok je ono �to veã znamo poniklo na

osnovama na�e sposobnosti razumevanja posredstvom jezika, �to èini nerazluèivi

hermeneutièki krug, èijim sagledavanjem postaje oèigledna neeksplicitnost jezièkih

predrasuda na�eg rezonovanja (kao preduslova jezièkih saznanja) i celokupne tradicije

svakog vida jezièkog razmi�ljanja i razumevanja sveta414. Nerazluèivost uslova

oblikovanja jezièkog razumevanja analogna je nemoguãnostima dopiranja do prvobitnih

uzroka ijednog povratno spregnutog prirodnog sistema, ukljuèujuãi neizvodljivosti

193

ustanovljivanja da li temperatura sobe uzrokuje rad termostata ili obrnuto, da li reke oblikuju obale ili obrnuto, da li je um uzrokovan telom ili obrnuto, da li su emergentni kvaliteti holistièkih sistema uzrokovani sub-organizacionom ureðeno�ãu ili obrnuto itd.

Tradicija ljudskih interakcija predstavlja govoto neprimetni orijentir ljudskog pona�anja,

posebno za biãa nezainteresovana za filosofiju u smislu te�nji ka razotkrivanju

predrasuda sopstvenih rezonovanja i pogleda na svet. Meðutim, na�a najdublja verovanja

i na�e najdublje te�nje i vrednosti implicitnog karaktera kroz implicitne izbore iscrtavanja

na�eg sveta eksplicituju se upravo u na�em do�ivljaju sveta i zadovoljstvu i radosti

saznanja koje nam interakcija sa njim donosi. »Samo propozicije imaju smisla; samo u

vezama propozicija ime ima smisla...Propozicije ne mogu reprezentovati logièku formu:

ona se odslikava u njima. Ono �to nalazi svoju refleksiju u jeziku, jezik ne mo�e

reprezentovati«417, neki su od briljantnih stavova Vitgen�tajnovog logièko-filosofskog traktata, i slièno kao �to logièki iskazi ne mogu iskazati implicitne i temeljne putanje

celine logièke forme, logièkog sistema rezonovanja, ni na�e najdublje te�nje, kao ni

spiritualni temelji na�e egzistencije, srce tajne postojanja i smislenosti sveta, ne mogu se

direktno reprezentovati, veã se oni implicitno manifestuju u svakoj crti na�eg sveta. Bitno

je primetiti da hermeneutièki krug, meðutim, ne spreèava �irenje saznajnih vidika,

poveãanje fleksibilnosti prihvatanja novih saznajnih perspektiva, kao ni pronicanje u predrasude na�eg razumevanja, veã samo spreèava postizanje razumevanja koje bi

ispunilo ideal objektivnosti ili potpunosti. S obzirom da svaki vid razumevanja ponièe na

izvesnoj temeljnoj spoznajnog graði znanja, implicitne pretpostavke, tako, nisu

preduslovi pogre�nog interpretiranja sveta, veã osnove postojanja svakog razumevanja. Po�to jezik kao sredstvo komunikacije u mnogome oblikuje na�a razmi�ljanja,

tada je svako razmi�ljanje uslovljeno egzistencijom dru�tvene tradicije. Do�ivljavanje

socijalnog karaktera jezika kao orijentira otvara vrata za prevladavanje potencijalno nekompatibilnih i autistiènih subjektivnosti pojedinaènih interpretacija, �ireãi temeljne

uslove do�ivljaja znaèaja i smisla lingvistièkih izraza i, uop�te, uviðenih kvaliteta kao

puteva od pojedinaènih biãa ka èitavoj tradiciji na�eg postojanja i dru�tvu èija se

sposobnost uoèavanja znaèaja detalja sveta kroz hermeneutièki krug neprekidno obnavlja

i evolutivno razvija. Svako misaono-reflektivno (ne praktièno) znanje, uslovljeno

interpretativnom aktivno�ãu kognitivnog sistema, stoga, nikada nije ni potpuno

subjektivno (nezavisno od socijalne i biolo�ke tradicije), kao ni potpuno objektivno

(nezavisno od jedinstvene, subjektivne interpretacije). »Ponekada zatvorim moja vrata i

predam se izuèavanju knjige, ali samo stoga �to mogu opet otvoriti vrata i ugledati

ljudsko biãe koje me posmatra«54, smatrao je Martin Buber, podseãajuãi nas na put

duhovnog ispunjenja i anðeoskog uspinjanja doktora Fausta ne kroz samo-zadovoljno konceptualizovanje i sklapanje potencijalno savr�eno konzistentnih modela prirodnog

reda (i, eventualno, njihovu upotrebu u svrhu egocentriènog manipulisanja putanjama

na�eg sveta), veã kroz predano, svesrdno i bezuslovno slu�enje bli�njim biãima87, te da su

usamljenost i prouèavanje knjiga, posveãenost razmi�ljanju i idealizovanju, moguãi samo

zato �to na svetu postoji neko kao �to si Ti, samo zato �to prosvetljujuãe uèenje i

imaginativno odslikavanje ureðenosti Prirode otvaraju na� um i srce u radosnoj i

sveprihvatajuãoj dru�tvenoj i ekosistemskoj interakciji. »Ljudsko biãe je ljudsko biãe

zajedno sa drugim ljudskim biãem; eto �ta je ljudsko biãe«312, smatrao je slièno Hajnc fon

Ferster, ukazujuãi na neophodnu okrenutost na�oj sredini - bri�nost prema njenim biãima

spontano postavljenu u samim temeljima na�e spoznaje sveta i sebe, kao i svih na�ih

194

delovanja - kao pokretaèa svake komunikacije i lingvistièkih usagla�avanja, èiju lepotu i

smislenost uvoðenje »objektivnog« sveta mo�e, sa zaboravljanjem na a-istinitosni, samo metaforièni karakter svih jezièkih i nauènih opisa, lako pomutiti.

Iz perspektive do�ivljaja implicitnih osnova svakog jezièkog orijentira kao korena

razumevanja i srca njihovog oplemenjavajuãeg efekta, postajemo svesni da jezik sam po

sebi ne prenosi znanje, te da se duboka etika upotrebe jezika krije upravo u stalnom podseãanju o nu�nosti ulaganja na�ih nereèitih, saoseãajnih i sa�ivljavajuãih te�nji kao

implicitnih u svakom ispoljenom izrazu. Jezièka komunikacija je, kao i svaka druga

kooperativna interakcija, uvek obostrana, te je stoga spremnost na sopstvenu modifikaciju kroz interakciju esencijalna za uspe�no, blagotvorno dejstvo na onaj deo sveta ka kome

su na�e reèi i duboke te�nje koje stoje u njihovoj osnovi usmerene. Mencije je tako

smatrao da »reèi koje su jednostavne, ali imaju daleko dose�uãi smisao, dobre su reèi.

Principi koji, dok se dr�e, jezgroviti su, a imaju �iroku primenu, dobri su principi. Reèi

sveca nisu neèujne, ali veliki principi implicitni su u njima. Princip koga se svetac dr�i je

sopstvena kultivacija, ali kojom se èitav svet umiruje«281. Vrhunska etika pru�anja

lingvistièkih ukazatelja poèiva u po�tovanju autonomnosti biãa, izbegavanju njegove

manipulacije u bilo koju svrhu, i primernom pona�anju. �to se tièe etike do�ivljavanja

jezika, ona, naravno, nije objektivno prisutna u reèima, veã upravo u kontekstu njihovog

subjektivnog do�ivljavanja. Ukoliko ovaj kontekst olièava te�nju ka sticanju objektivnog uvida u te�nje autora, distanciranost i zatvorenost ka sopstvenim promenama, tada je

etika na�eg do�ivljaja siroma�na u poreðenju sa kontekstom - operacijama koje uokviruju tekst i pru�aju mu smislenost � koji odi�e poverenjem u autorove te�nje, spremno�ãu na spontana otkrovenja i sopstvene promene, èime ovakva otvorenost susreta biãa u

komunikaciji rezultuje u bogatom potencijalu uèenja i evolucije. Lepota i zadivljujuãa

vrednost koju te�imo da uoèimo u svakom delu i iskazu, u sprezi sa tolerancijom

raznovrsnih mi�ljenja i pru�anju samo primera, ali ne i menjanja ovih mi�ljenja,

predstavljaju put ka zaista plodonosnoj i prosvetljujuãoj komunikaciji, jer jezik nije

ogledalo stvarnog sveta, veã samo orijentir pomoãu koga se meðusobno navodimo na put

kreativnosti i zajednièkog napretka. Ovakvo shvatanje jezika ne znaèi da je razvijanje formalnih jezika - kao �to su, na

primer, kompjuterski jezici - beskorisno. Kompjuteri predstavljaju obogaãujuãe

posrednike u ljudskoj jezièkoj komunikaciji, premda je u svrhu odr�avanja njihovog

funkcionisanja (slièno kao i semantièke egzistencije nauènih otkriãa) u vidu vernih sluga,

a ne slepih gospodara na�ih vizija sveta, nu�no ne pobrkati mapu sa teritorijom, ne pridati

formalnim jezicima karakter na osnovu koga bi se njima upravljalo kao istinito odra�avajuãim i apsolutno adekvatnim motivima ljudskog razumevanja sveta. Zamenom

ideala objektivnog, ekspertskog znanja sa naznaèivanjem va�nosti obraãanja pa�nje na

ne-eksplicitovanu osnovu svake komunikacije, do�lo bi se do dizajniranja plemenitih tehnologija koje bi podsticale socijalni dijalog sa posledicama unapreðivajuãeg

razumevanja. Èitava ova knjiga je knjiga o korenima � o otuðenosti biãa od korena

evolutivne i civilizacijske tradicije na kojoj su ona ponikla i na kojoj opstaju; o zaslepljenosti procesa formiranja na�ih misli, reèi i akcija programima na osnovu kojih se

ona, na ovaj naèin li�ena prirodne spontanosti i harmonije, izvode; te o zaboravljenosti na

negovanje spiritualnih korena na�ih unutra�njih te�nji koje se preslikavaju na istinski kvalitet efekata koje na�e delatnosti ponikle na njima ostavljaju u svetu � te o ukazivanjima na put njihovog preobraãanja (jer, »Gospod ne menja ono �to je sa ljudima

195

dok ljudi ne promene ono �to je u njima«176, kao �to nam ka�u mudre reèi Kur'ana,

pokazujuãi na prosvetljujuãe menjanje sveta putem produhovljenja na�ih najdubljih

unutra�njih te�nji), �to bi, izmeðu ostalog, iniciralo i da ljudski programi bilo

svakodnevnog rezonovanja, bilo tehnolo�kog razvoja i poslovnog upravljanja - ponekad poput kakvog crnog jahaèa bajke o gospodaru prstenova � postanu sagledani licem u lice, te da se njihovo slepo voðsto i »gospodarsko« voðenje reprogramira u skladu sa

harmoniènim ukazateljima koji bi spontano isplivali iz prevazila�enja spomenuta tri korenita problema savremenog dru�tva, i tako prevede u dobre programe koji bi nam

verno »slu�ili« kretanju u pravcu Sunca. Svaki problem se mo�e eksplicitovati samo u odnosu na odreðenu implicitnu

osnovu koja se ne mo�e artikulisati, a u èijem zanemarivanju stoji ideja o moguãnosti

formiranja savr�enih odluka raèunskim putem, te sa njom i savremeni ideali razvoja

ve�taèke inteligencije. Relevantnost odreðenih izbora je uvek postojana u odnosu na ovu

ne-eksplicitnu, pre-orijentacijsku osnovu samog znanja i postojanja. Meðutim, sagledamo

li bilo koji artikulisani problem, lako ãemo primetiti da je broj opcija koji bi mogao da

predstavlja potencijalni izbor prilikom dono�enja odreðene odluke koja bi vodila do

njegovog re�avanja, beskonaèno veliki i nesaglediv, te da stoga relevantni, beskonaèno

veliki prostor alternativa izbora ne mo�e biti, bez ogranièavajuãih posledica, skupljen na

prostor konaènih logièkih moguãnosti. »Moja predanost je stalna predanost. Ja ne

postajem predan jer mislim da je vreme za predanost«70, govorio je LaoCe, ukazujuãi na

neophodnost preobra�avanja formalnog odluèivanja u spontano praãenje Puta Prirode u

svrhu pronala�enja optimalnog izbora dejstava, a time i dostizanja harmonije ljudskih

dela i prirodne sredine. Odluke kao misaono-voljne inicijacije akcija se, tako, ne biraju, veã stvaraju, �to je shvatanje posebno oèigledno u odnosu na dinamièku Prirodu u okviru

koje se nijedan proces ili entitet, bilo u vremenu ili prostoru ne mogu smatrati identiènim.

I jedan od temeljnih kibern-etièkih principa upravljanja jeste da »ne donosimo odluke o

narednim akcijama dok ne primetimo ishod poslednje akcije«344. Direktna posledica ne-

eksplicitnosti dela implicitnih pretpostavki je, dakle, nemoguãnost razvijanja svestranog,

u svim situacijama relevantnog, kompjuterskog rezonovanja. Naime, pisanje kompjuterskog programa se uvek izvodi èesto neprimetnim pozivanjima na mre�u

pretpostavki koje èine pozadinsku osnovu datog postupka jezièkog rezonovanja i komponovanja, i upravo ove, uvek delom ne-eksplicitne pretpostavke moraju biti uva�avane od korisnika datog programa u svrhu postizanja �eljene interpretacije

rezultata. Postupak programiranja je najèe�ãe pokrenut te�njom ka re�avanju nekog

problema. Meðutim, u svetlu konstruktivistièkog razmi�ljanja, problemi ne postoje van opisnog domena jezika, van izmi�ljenih i postavljenih opcija od strane posmatraèa. Stoga,

svako programiranje, modelovanje sveta posredstvom nauènih hipoteza, slièno kao i

svako logièko rezonovanje, konstrui�e problem, a tek sa njim i njegovo re�enje. Svako

re�enje problema je, tako, relevantno samo u okviru date sheme logièkih propozicija na

koju se ono odnosi. Drugim reèima, »samo principijelno neodluèiva pitanja mo�emo

odluèiti.....sva druga pitanja su veã odluèena od strane formalizma u okviru koga su postavljena«

104, kako je smatrao Hajnc fon Ferster. Jedna od najva�nijih posledica

ovakvog shvatanja je, naravno, i ta da je pri sagledavanju svakog problema ili tra�enja

odgovora na na�a jezièka pitanja, neophodno najpre sagledati kontekstualni formalizam (kao �to su, na primer, silogizmi, sintaksa ili aritmetika

111) na kome su na�a pitanja

196

ponikla, jer se upravo u ovim temeljima rezonovanja i odslikavanja sveta krije i tajna pru�anja njihovih odgovora. Slièno kao �to smo u stanju da registrujemo neki objekat samo uz pretpostavljeno poznavanje onoga �to ispitujemo, i svi nauèni zakljuèci se pre

njihovog izvoðenja i potvrðivanja najpre moraju zamisliti u granicama datog formalizma

rezonovanja (otuda i paradigma razmi�ljanja nahodi izvoðenje nauènih èinjenica).

Promena u formalnim slikama Prirode se, iz ove perspektive, sastoji iskljuèivo u opisima

uslova48, �to u sluèaju direktnog do�ivljavanja sveta odgovara prosvetljavanju konteksta

sagledavanja harmonija kvaliteta koje se raðaju kroz na� dodir sa Prirodom. Spoznajama

na nivou temelja na�eg rasuðivanja, postepeno pronièemo u sve ono �to se u kori�ãenoj

logièkoj shemi smatra unapred datim, pretpostavljenim i implicitnim, i upravo se

ovakvim sagledavanjem izbora o izborima104, posmatranjem drugog i vi�ih redova

iscrtavanja na�eg sveta, rasvetljava i èinjenica da svi problemi, slièno kao i svako »da« ili

»ne«, opstaju samo u na�im jezicima, ali ne i u stvarnom svetu, èime broj fon

fersterovskih opcija dosti�e polje beskraja. Ovakvo skidanje vela maje kojim je na� jezik,

na�om naviknuto�ãu na njega, neprimetno prikrivao èudesnu teritoriju direktnog,

nejezièkog kontakta sa Prirodom, navodi nas na prosvetljujuãe shvatanje da je neophodno

samo slediti Put Prirode, odreãi se jezika kao zaslepljujuãeg komandira na�eg pona�anja

(ali ne i kao konstruktivnog orijentira u meðuljudskoj komunikaciji) u svrhu dostizanja

bezbri�nosti i sreãnih saznanja. Ovakvim, konsekutivnim uvidima sve vi�ih redova u

temeljne norme na�eg iscrtavanja sveta, teorijski i moralistièki, osuðujuãi kodeksi

nevezani sa nama kao posmatraèem se polako pretvaraju u odgovorna shvatanja da smo

mi kao posmatraèi subjektivno ukljuèeni u kreaciju svakog stava, problema i re�enja, te

tako i ogranièeni broj fon fersterovskih opcija postepeno raste ka beskonaènosti koja je

ekvivalentna njihovom eliminisanju, stapanju u jedinstvo sa svim postojeãim i

prihvatanju Puta Prirode. U ovom trenutku ãemo postaviti i svakako centralni princip ove

knjige koji se implicitno provlaèio kroz èitav dosada�nji tok knjige: Svi nauèni zakljuèci su implicitno sadr�ani u njenim polaznim pretpostavkama

Osnovna karakteristika svih nauènih formulacija, filosofskih i logièkih

zakljuèivanja, te svakodnevnih saznajnih uvida u veze izmeðu prividno izdvojenih elemenata � rezultata na�e percepcije, jeste nastajanje novih, obogaãujuãih saznajnih

putanja, putanja koje uvek opstaju na skrivenim temeljima polaznih pretpostavki, aksioma, tautolo�kih formi, ideologija, verovanja i slièno. Meðutim, slièno kao �to nam u svetu sopstvenih �ivotnih spoznaja, ne-refleksivnom utemeljeno�ãu na fiksnim osnovama

rezonovanja izgleda kao da unapred poznajemo sve �to je vredno spoznaje i da nova

traganja neãe izroditi ni�ta zaista novo269, te slièno kao �to su ishodi sastanaka èiji se tok

unapred planira u skladu sa datom agendom, praktièno unapred struktuirani29, i svi nauèni

zakljuèci u vidu fundamentalnih postavki na�eg sveta, unapred su iscrtani implicitnim

stavovima izabranog formalizma rezonovanja48. S obzirom da je svako pitanje uvek formulisano u okvirima izvesne saznajne mre�e rezonovanja u okviru koje je skrivena

tajna odgovora, i u postavci svakog eksperimenta sakriveno je re�enje istra�ivane

nedoumice, te nas, stoga, vraãanje unatrag, sagledavanje temelja na�eg rezonovanja, vodi zaista unapred, u smeru bla�enog razvoja na�eg znanja. Ukoliko je na�e polazno

shvatanje kroz èije okvire sagledavamo svet, da sve �to postoji jeste Jedno, da sve �to

prividno mo�emo izdvojiti predstavlja harmonièni deo smislene celine prirodnog Puta,

197

tada ãemo i spontano uoèavati najraznovrsnije veze izmeðu delova Prirode, izmeðu nas

samih i svega postojeãeg, èitavog sveta naizgled razdvojenog od nas, �to ãe nas,

postepeno, dovesti do harmonije jedne sreãne i ispunjene �ivotnosti. S druge strane, iz polazne pretpostavke o krajnjoj razdvojivosti ili èak nasumiènosti i besmislenosti svega

postojeãeg, sva na�a saznanja biãe sazdana na temeljima ovih ateistièkih pretpostavki, te

ãe, stoga, voditi do sve izra�ajnijih oseãanja izolacije, ne-prisnosti i stranputice subjekta od svog sveta. Iz uobièajenih interpretacija rezultata nauènih eksperimenata se stièe slika

o mrtvoj, inertnoj i bezdu�noj materiji, ali ne usled toga �to je ona zaista, objektivno

takva, veã usled polaznih pretpostavki nauènog formalizma zakljuèivanja putem koga se

pristupa izvoðenju i interpretaciji nauènih eksperimenta i zapa�anja. Na�e slike Prirode su

refleksije na�ih najdubljih, implicitnih verovanja, te se u tom kontekstu mo�emo jo�

jednom podsetiti razmi�ljanja Vernera Hajzenberga o tome da »u prirodnim naukama,

objekat istra�ivanja vi�e nije priroda kao takva, veã priroda u susretu sa ljudskim

pitanjima, i u tom smislu, i ovde, èovek susreãe sebe«. Kontrast izmeðu puteva ka kojima

vode redukcionistièke polazne pretpostavke tradicionalnih i savremenih nauènih

shvatanja, i holistièke ideje o neizvodljivosti reducibilnosti prirodnih pojava na njihove

detalje, a da se pri tome ne izgubi esencija stvari, predstavljaju lepe teme za kontemplaciju emanencije polaznih stanovi�ta u svakom otkriãu i saznajnom postupku na

bilo kom planu ljudskih razmi�ljanja ili delovanja. U svakom sluèaju, odgovornost biãa

za razmi�ljanja i do�ivljaj sveta se kroz ovakvo shvatanje prestavlja iz inertnog

prihvatanja objektivistièkih (ili bilo kojih drugih) programa rezonovanja na put traganja za temeljima na�ih pogleda na svet, koji ponekad vodi kroz »srce tame«, ali uvek sti�e do

èiste svetlosti jedinstva uma i Prirode, odakle se uvek i iznova pravi prvi korak,

najèudesniji od svih (jer najlep�e crte sveta uvek postaju, a »Ljubav se uvek raða«, kao

�to je smatrao Blez Paskal), od koga se dalje poput èarobne klice saznanja spontano

razvija na�e drvo iscrtavanja sveta sa svojim plodovima u domenima razmi�ljanja i èistog

iskustva. Indukcija i dedukcija se najèe�ãe podrazumevaju kao osnovni i jedini vidovi

logièkog zakljuèivanja, i to tako da se, najpre, od pojedinaènih sluèajeva indukuju op�ti

zakoni, od kojih se dalje mogu po potrebi dedukovati ishodi, odnosno posledice pojedinaènih sluèajeva. Meðutim, linearni postupci ni indukcije, ni dedukcije nisu u stanju da dovedu do nastanka novog znanja, veã iskljuèivo kru�ni logièki ciklus

zakljuèivanja, koji je Èarls Sanders Pirs nazvao najpre kvalitativnom indukcijom, a

kasnije abdukcijom. Tokom svakog ovakvog ciklusa razmi�ljanja, uvek se vraãamo na

poèetak, ali prolazeãi kroz prosvetljujuãi put343 koji osvetljava sam sebe. Svako

razmi�ljanje iz ove perspektive predstavlja kru�ne putanje koje se vraãaju na mesto sa

koga su krenule, odakle je lako sagledati mno�tvo religioznih metafora, ukljuèujuãi i

kako hri�ãanske158, tako i taoistièke (Tao Te Ãing XIV

361), budistièke359 i zapravo sve

svete savete da je uvek najlep�e stajati na samom poèetku. A kada otkrijemo da je svaki

zakljuèak zapravo odraz polazne pretpostavke, te da se stoga samo na�om voljom (kroz

veru) napravljen korak u smeru jedinstva sa Prirodom (koji odgovara na�em izboru da

smo Jedno sa Prirodom ovde i sada) mo�e odraziti i na zakljuèak o jedinstvu,

svepovezanosti i spiritualnoj refleksivnosti svega postojeãeg, te da stoga »nikada ne

napredujemo od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od manje istine ka veãoj

istini«206, kao �to je smatrao Svami Vivekananda, dosti�emo T. S. Eliotov »cilj na�ih

198

istra�ivanja«, cilj na koji sti�emo kada »doðemo na poèetak i prepoznamo predeo«.

Stoga, mo�emo reãi i da:

Svako kreativno razmi�ljanje je nelinearno, vraãajuãi se na svoj poèetak U okvirima standardnog nauènog, logièkog zakljuèivanja se smatra da je

dedukcijom izvedeno obja�njenje ispravno ukoliko je »istinito«; ako su premise (polazne

pretpostavke) istinite, tada ãe i zakljuèak, izveden iz njih, biti »istinit«. Meðutim, cena

koja se plaãa za uspostavljanje ovako »proverljivog«, krutog kriterijuma istinitosti je ta

da su svi informacioni sadr�aji, sva nova saznanja i otkriãa implicitno sadr�ana u

polaznim stanovi�tima. S obzirom da ne dovodi do novih, esencijalnih saznanja - jer je u op�tim zakonitostima implicitno sadr�an svaki pojedinaèni sluèaj za koji one va�e - dedukcijsko zakljuèivanje se mo�e smatrati ne-sintetièkim. Dedukcija se, stoga, usled

svoje iskljuèivo analitièke istinitosti (redundantnosti), mo�e koristiti samo kao logièki

metod obja�njenja (karakteristièan za nauku), ukazujuãi najèe�ãe na mehanizam

opisivanog procesa, ali ne i kao metod dopiranja do novih saznajnih otkriãa. Za sluèaj indukcije, situacija je ne�to komplikovanija. Naime, tada premise

saèinjavaju opa�ene veze, dok se iz njih izvedeni zakljuèak odnosi na op�ti sluèaj. Za

razliku od deduktivnog zakljuèivanja, za induktivno rezonovanje se dugo smatralo da poveãava obim saznanja, ali da zauzvrat ne podr�ava obavezno odr�avanje istinitosti, s

obzirom da se izvedeni »sveva�eãi« zakljuèak nikada ne mo�e proveriti sa apsolutnom

sigurno�ãu, te se mo�e smatrati iskljuèivo hipotezom. Po�to je svaki indukcijom izvedeni zakljuèak uslovljen pojedinaènim opa�anjima, tada ãe svaka ovakva op�ta, sveva�eãa

pretpostavka posedovati na nivou njenog osmi�ljavanja karakter neponovljivosti

sluèajeva iz kojih je izvedena. Stoga se i èesto ka�e da nauka zapravo nikada ne dokazuje ni�ta, jer istorijsko, u konaènom broju sluèajeva potvrðeno odreðeno nauèno obja�njenje

koje uvek obuhvata i elemenat indukcije evidentan u formulisanim op�tim zakonitostima,

ne podrazumeva da ãe iste tvrdnje biti va�eãe u buduãnosti i zauvek. S druge strane, ni induktivno zakljuèivanje se ne mo�e shvatiti kao sintetièkog

karaktera, takvog da je u stanju da donosi nova saznanja, s obzirom da ispravna indukcija pre svega pretpostavlja kao hipotezu zakon koji bi trebalo da zakljuèi. Naime, sveva�eãi predikat mora biti poznat i pretpostavljen pre nego �to se subjekti na kojima ãe se

njegovo va�enje proveriti izaberu iz izvesnog skupa, u su�tini ogranièenog opsega,

definisanog kriterijumom prihvatljivosti nauènih tvrdnji u okvirima datog sistema logièkog rasuðivanja. Ogranièavanje beskrajne prostranosti perspektiva sagledavanja

sveta sa svakim formalnim opisom (koji je uvek redukcionistièkog karaktera) implicira

kao posledicu ogranièenost skupa kome pripadaju relevantne nauène tvrdnje, za koje je uvek u svakom sistemu logièkog rezonovanja neophodno da zadovoljavaju odreðene

kriterijume prihvatljivosti, definisane, naravno, konaènim spektrom oèekivanih opcija

(ishoda). Primer ovakvog rezonovanja je prisutan kod svake nauène analize, ukljuèujuãi i hemijske analize u okviru kojih je neophodno precizirati ono �to se tra�i, da bi se »to« i

zaista na�lo. Svako nauèno merenje u okviru koga se odreðenim varijablama pridaju

brojne vrednosti, uslovljeno je prethodnom pretpostavkom egzistencije datih varijabli u okviru interakcije eksperimentatora sa merenim sistemom345. Svako induktivno zakljuèivanje je, stoga, zavisno i definisano hipotezama koje moraju biti konstruisane pre

samog zakljuèivanja od strane saznajnog subjekta, �to je shvatanje koje èini osnovu

199

poznatog paradoksa uèenja151 u skladu sa kojim je, pod pretpostavkom formiranja

hipoteza kao èisto induktivnog procesa - procesa zakljuèivanja nad mno�tvom

nepristrasno prikupljenih, od karakteristika eksperimentatora prividno nezavisnih podataka - nemoguãe razviti (nauèiti � pod pretpostavkom uèenja kao formiranja

hipoteza i njihovog potvrðivanja, prim.a.) bogatiju logiku na osnovama siroma�nije

logike. Iz ovog razloga, standardna nauèna metodologija je ogranièena iskljuèivo na

saznanja koja su implicitno sadr�ana u polaznim logièkim pretpostavkama, poznatim kao

tautologije, kao i njenim implicitnim pretpostavkama koje se, kao �to smo videli, nikada

ne mogu u potpunosti eksplicitovati. Sve tvrdnje koje se mogu »dokazati« i sva pitanja na

koja se mo�e pru�iti »istiniti« odgovor, tako su unapred odreðena sa postavkom

saznajnog okvira i principa u skladu sa kojima se konstrui�u relacije izmeðu pitanja i

odgovora, nauènih opisa i obja�njenja. Drugim reèima, svaka tvrdnja, ukljuèujuãi i ovu,

mo�e se dokazati kao istinita ili neistinita u zavisnosti od postuliranih polaznih i implicitnih pretpostavki koje èine temelje datog formalizma rezonovanja. S druge strane,

u svakom kruto ureðenom, logièkom saznajnom okviru postojaãe pitanja èiji odgovori

neãe moãi da opstaju u obliku logièkog sleda opisa, veã samo kao posledica ukljuèivanja

intuicije saznajnih biãa, te i efekta odgovornosti koji se èesto elimini�e iz polja dana�nje

objektivistièke nauka na raèun uvoðenja mno�tva robotskih, deterministièkih crta u

opisima �ivih biãa, od Kosmosa kao potencijalno potpuno predvidljivog »èasovnika«,

preko �ivih biãa kao uslovljavajuãih mehanizama behavioristièke psihologije, pa do

temeljnih shvatanja paradigmi genetskog determinizma i »sebiènog gena«. »Èista logika

nikada ne bi ni�ta novo stvorila; niti bi bilo koja nauka samo iz nje mogla nastati«188,

smatrao je Anri Poenkare. Procesi indukcije, silogizma, slièno kao i definisanja,

predstavljaju, tako, nepouzdana sredstva saznanja u svojoj logièkoj neuravnote�enosti sa

intuitivnom spoznajom. Jedna veverica, kao �to je Vitgen�tajn primetio399, ne zakljuèuje

putem indukcije da ãe joj za zimske dane biti potrebne zalihe hrane, veã njena prirodna

spontanost, eliminisana iz predstava logièkog, jezièkog rezonovanja, predstavlja kljuè razumevanja njenih postupaka.

Meðutim, svako induktivno zakljuèivanje, slièno kao i svaki perceptivni akt, ne

predstavlja klasifikovanje nad grupom podataka formiranih prilivanjem objektivnih uticaja u neutralni, perceptivno neinterpretirajuãi i nepristrasni »sud« ljudskog uma, veã

implicitno podrazumeva ukljuèenost subjektivne interpretacije na osnovama prethodno

pretpostavljenih veza, temeljnih spoznaja i verovanja. Ipak, sagledav�i praktièno bilo koji

klasièno koncipiran nauèni èlanak278, sadr�aja podeljenog na odeljke uvoda, preja�njih

otkriãa, rezultata, diskusije i zakljuèka, moglo bi se pogre�no zakljuèiti da svaki nauèni

rad koji ne predstavlja samo nagomilavanje dedukcijom izvedenih podataka iz premisa tipiènih za va�eãu paradigmu u datoj oblasti (a u okviru koga je jasno da svi zakljuèci

odslikavaju ove premise), veã u okviru koga se iskazuju nove generalizacije, karakteri�e

klasièno induktivno rezonovanje, i to upravo usled toga �to je u okviru odeljka o putu

nastanka rezultata gotovo neophodno (u cilju zadovoljavanja kriterijuma »bezliènog«

pisanja, neformalno zahtevanog od nauènog izve�taja u svrhu povr�nog sticanja slike o

njegovoj ozbiljnosti, te potom i njegovog objavljivanja) naizgled eliminisati efekte posmatraèa, eksperimentatora, ljudskog uma koji je zaslu�an za dizajn puta otkriãa (tj.

izuma) koji èlanak opisuje. Tek nakon izlaganja svih rezultata, uvodi se odeljak o

diskusiji u okviru koga se stièe slika o dumanju nad ishodima izvedenih eksperimenata i

tra�enju veze izmeðu njih sa prethodno teorijskim putem definisanim (u osnovi

200

izmi�ljenim) varijablama koje su se sistematski eksperimentalno varirale, i pored toga �to

je svaki nauèni rad zasnovan na izvesnim oèekivanjima i pretpostavkama ishoda, i upravo

su ova oèekivanja ta koja gotovo neprimetno nahode proces dizajniranja eksperimenta selektujuãi ishode i metode posmatranja po pitanju njihove relevantnosti u svetlu ovih

temeljnih verovanja i te�nji, te pru�aju smisao aktivnostima opisanog nauènog rada.

»Èitavo na�e znanje je interpretacija u svetlu na�ih oèekivanja, na�ih teorija, i prema

tome je hipotetièko na jedan ili drugi naèin«356, smatrao je tako Karl Poper, pokazujuãi

nam da èuðenje i orijentisanost ka pronala�enju re�enja izvesnih, od na�ih temeljnih

oèekivanja otklonjenih harmonija putanja na�eg iskustva, predstavljaju osnove svakog

èina posmatranja, na taj naèin neraskidivo povezanog sa elementom interpretacije. U tom

smislu, »klasièni nauèni èlanak bi mogao biti prevara s obzirom da pogre�no predstavlja

proces razmi�ljanja koji je pratio ili koji je razvio rad opisan u èlanku...diskusija koja u

tradicionalnom nauènom èlanku ide poslednja, trebalo bi sigurno da doðe na

poèetak...nauène èinjenice i nauèni aktovi bi trebalo da prate diskusiju, i nauènici ne bi

trebalo da budu posramljeni da priznaju da hipoteze nastaju u njihovom umu du� neoznaèenih sporednih puteva misli; da su one ma�tovitog i inspirativnog karaktera; da

one zaista jesu avanture uma«278, kao �to je smatrao Piter Medavar, ukazujuãi upravo na

kljuènu ulogu analogija i metafora, sistemskog, intuitivnog i poetskog do�ivljaja sveta u

kreativnom nauènom rasuðivanju. »Uop�te nije taèno da su u nauci va�ni samo logièno

mi�ljenje i shvatanje i primenjivanje èvrsto utvrðenih prirodnih zakona. U stvari, ma�ta

igra presudnu ulogu u carstvu nauke, i to upravo nauke o prirodi. Jer, iako je za osvajanje èinjenica potrebno mnogo trezvenog, bri�ljivog eksperimentalnog rada, samo sreðivanje

èinjenica biva uspe�no samo ako èovek ume da se u fenomene unese pre oseãanjem nego

mi�lju«168, smatrao je slièno Verner Hajzenberg. Nauène slike Prirode su neodvojive od

ljudskih biãa i njihovog dubokog etièko-estetskog do�ivljaja sveta i nauèno-istra�ivaèkog

rada, te stoga, èak i u sluèajevima kada prevlaðuje ukruãivanje nauène misli u prezadate

programe nauène interakcije i redukovanja odgovornosti, kroz fleksibilnost na nivou

temelja na�eg rezonovanja, slobodnog razgledanja nauènog programa sa �to vi�e

raznovrsnih perspektiva (jer »samo obilje vodi jasnoãi, a u ponoru prebiva istina«168, �to

je bila je omiljena vodilja Nilsa Bora, ali koju je, u svrhu zaista dubokog pronicanja u su�tine svake od ponuðenih perspektiva, korisno uravnote�iti sa skromnim shvatanjem

LaoCea da »pet boja zaslepljuju oèi èovekove; pet tonova zaglu�uju u�i èovekove; pet

zaèina otupljuju ukus èovekov; trke, lov i galop konja razulare strasti èovekove...stoga je

sveti èovek obuzet unutarnjim (nevidljivim temeljima raznovrsnih perspektiva sveta,

prim.a.), a ne spoljnim (povr�nom, opa�ajnom raznovrsno�ãu, prim.a.)« (Tao Te Ãing XII)), otvara se prostor za beskrajno �irenje konteksta kojim obuhvatamo ovaj najèe�ãe

maleni program delovanja u èudesno prosvetljujuãe zadovoljstvo svesti na�e i njegove

egzistencije, a sa njime i put ka njegovom slobodnom i kreativno osmi�ljenom

modifikovanju, ne spu�tajuãi pogled sa u nedogled prostiruãeg ge�talta, realizacije sjajne

svesti stopljene u harmoniji sa Prirodom. Ma�tovito iscrtavanje analogija se mo�e smatrati kreativnim aktom koji inicira

razvijanje svih nauènih slika Prirode, s obzirom da se u svima njima mogu pronaãi metafore koje izviru iz koncepata karakteristiènih za ljudske refleksije nad direktnim

iscrtavanjem na�eg sveta. Izbor poredbenih aspekata na�eg iskustva predstavlja kriterijum

koji za razliku od unapred predodreðenih rezona dedukcije i klasiène indukcije, nije

zadat, i upravo zato se u ovakvom sistemskom rezonovanju i krije tajna potencijala

201

neogranièenog razvoja nauène ili, preciznije reãi, nauèno-poetske misli. U okviru abduktivnog zakljuèivanja se posredstvom analogijskih, metaforiènih preslikavanja (koja

se u okvirima strogo logièkog rezonovanja i dalje smatraju elementima �izofrenog

razmi�ljanja, premda sada vidimo da u njima poèiva i tajna nauèno-kreativnih uvida) od pojedinaènog sluèaja izmi�lja hipoteza koja se zatim, poput svojevrsne reverzne indukcije, poredi sa iscrtanim novim pojedinaènim sluèajevima na�eg iskustva, pri èemu

je va�no primetiti da »svaka indukcija sadr�i implicitnu abdukciju«151, jer analogije i

metafore ne predstavljaju opcionalnu, veã nu�nu crtu svakog razmi�ljanja. Proces abduktivnog zakljuèivanja se mo�e sagledati i na sledeãi naèin: najpre,

pojava èijem obja�njenju te�imo - a koja se mo�e zamisliti istovremeno i kao rezultat,

odnosno izvedeni zakljuèak klasièno logièke sheme - biva percepirana ili misaono prezentovana; drugi korak predstavlja uvoðenje konstruisane hipoteze iz koje se poèetna

pojava abdukuje102. Stoga, poèetna pojava predstavlja istovremeno i poèetak i rezultat

ovakvog kreativnog cirkularnog zakljuèivanja. Svaki prirodni proces razumevanja, iz ovih okvira mo�emo sagledati kao uslovljen misaono-reflektivnim, imaginativnim, ali i rekurzivnim razmi�ljanjem. Tako je nelinearno razmi�ljanje, u okviru koga se poèetak i

kraj slivaju u neraskidivu celinu, imanentno u svakom na�em inteligentnom postupku ili saznanju. »Razum, u svojoj spekulativnoj zaposlenosti, vodio nas je kroz polje iskustva, i

po�to nije mogao pronaãi potpuno zadovoljenje tamo, okrenuo se spekulativnim idejama,

koje su nas, meðutim, na kraju dovele nazad ka iskustvu. Èineãi to, ideje su ispunile

svoju svrhu«210, opisivao je Imanuel Kant kreativni put ideja koji se, u skladu sa Kung-fu

metaforom o �ivotu ili umu kao o prstu koji pokazuje na Mesec, u trenucima

prosvetljujuãih razre�enja stapa sa sjajem nebeskog tela naspram spletenosti zami�ljenim

logièkim vezama, uobra�enosti malenim prstom. »Iduãi samo napred, daleko se ne

sti�e«333, mislio je mali princ, a »onog koji se vraãa, odaslao je Tao«, divna je izreka

LaoCea (Tao Te Ãing XL). Svako prirodno razmi�ljanje se vraãa na svoj poèetak, èineãi

da u doglednom toku sagledamo i put beskrajne evolucije ljudskih razmi�ljanja kroz

neprekidne kreativne cikluse idejnih nadgradnji u okviru kojih se najlep�i odgovori na

na�a pitanja sastoje u otvaranju novih perspektiva, u postavljanju istih pitanja u sve �ire i

sve bogatije kontekste ispunjene uvek i iznova sve novijim i èudesnijim putanjama koje

nas povezuju u sve bla�eniju celinu. Dok se dedukcija mo�e smatrati pokazateljem da

ne�to mora ili ne sme postojati, indukcija se mo�e smatrati ukazateljem da li je ne�to

operativno ili ne, a abdukcija kao jedini logièki postupak dola�enja do novih saznanja

jednostavno »sugeri�e da ne�to mo�e postojati«102, �to je u potpunom saglasno�ãu sa

èinjenicom da se nijedna nauèna teorija ne mo�e verifikovati pri svim moguãim

graniènim uslovima, te da bi, stoga, svaka nauèna teorija realno mogla zadr�ati atribut

samo manje ili vi�e povoljne nauène hipoteze. Abduktivno rezonovanje predstavlja

jedino prirodno zakljuèivanje, posebno jer je poznato da je svaki informacioni sistem, predodreðen na prikupljanje podataka i odgovaranje na pitanja u skladu sa

nepromenljivim zakonima, �tetan ukoliko nije uravnote�en sa moguãnostima slu�anja,

upijanja znanja i otvorenog modifikovanja svojih ne fiksnih, univerzalnih zakonitosti, veã hipoteza na osnovu kojih donosi odgovore. Namesto zaba�urivanja nesputane kreativnosti

dimenzije otkrivanja = izumeãa u konstrukcijama na�eg sveta, i njene imanentnosti u

svakom radoznalom rezonovanju, te te�enja samo ka obja�njenju pojava na bazi opisa + fiksnih tautologija, iz svesti o abdukciji kao jedinom realnom naèinu zakljuèivanja raða

se i svest o kontinualnom spiralno-cikliènom pru�anju faza otkrivanja - izumeãa i

202

verifikovanja, teoretisanja i eksperimentisanja, misaono-reflektivnog razmi�ljanja i

intuitivnog spontanog pona�anja u toku kako individualnog, tako i globalnog evolutivnog

razvoja. Tako su umesto jednosmernog validnog zakljuèivanja na bazi fiksnih polaznih

pretpostavki u dedukcijskom, standardno-nauènom zakljuèivanju, u abdukcijskom zakljuèivanju prisutni kako uvidi u polazne pretpostavke koje se usled svoje hipotetièke

prirode sa znatno manjim otporom modifikuju, tako i uvidi u moguãe efekte

zakljuèivanja288. Namesto postavljanja prepotentnih, univerzalnih i akontekstualnih

tvrdnji, postavljaju se samo pragmatiène tvrdnje etièkog karaktera meðusobne

orijentacije, ukazivanja puta, bez pozivanja na kriterijum »istinitosti« (jer »istina je izum

la�ova«373, kao �to je smatrao Hajnc fon Ferster, dok stih dijamantske sutre � »ono �to je

istinita ideja nije istinita ideja«57, obele�ava slièno shvatanje, poput aforizma da »nauèna

(i sva akontekstualna i objektivistièka) opisivanja sa 'istinitim' opekama grade velike la�i,

dok umetnost posredstvom 'belih la�i' gradi velike istine«17, jer istina, zaista, poèiva ne u

konzistentnim tvrdnjama u sklopu izvesnog sistema rezonovanja, veã u probuðenom

poverenju, saoseãanju i religioznosti, oseãaju harmoniène, bla�ene povezanosti i

poistoveãenosti sa svakim detaljem sveta, dok èitava ova knjiga, u skladu sa idejom o ko-kreaciji kvaliteta i svemu postojeãem kao putu koji spaja realizam i solipsizam,

objektivnost i subjektivnost, otkriãa i izume, predstavlja put izmeðu tradicionalno

nauènih i poetskih osnova, izmeðu istine i bajke), �to je shvatanje sazdano na nemoguãnosti razdvajanja zakljuèaka od konteksta njihovog postavljanja i razumevanja.

S obzirom da »èitava umetnost, èitava nauka, èitava religija, èitava poezija...su

trenuci ili agregati trenutaka abdukcije u okvirima ljudske mentalne sfere«19 - kao �to je

smatrao Gregori Bejtson - kako ljudska saznanja, tako i formulisanje nauènih ideja o

ureðenosti stvarnosti, ne mogu se zamisliti kao potvrðivanje istinitosti prirodnih uzroènih

veza nezavisnih od posmatraèa, jer su same slike o uzrocima i posledicama, kao i postupci koji vode do dokazivanja njihove istinitosti, samo slike koje ukazuju na naèin

razmi�ljanja ljudskih biãa, koji se pokazao praktiènim i vremenom, slièno nekakvom

darvinovskom prirodnom selekcijom, opstao i razgranao se, menjajuãi pri tome izgled

na�e planete. Nauènim slikama sveta se tako pru�a karakter ne otkriãa, veã izumeãa,

stvaranja, èineãi ih plodovima slobodnog, ali i odgovornog stvarala�tva èija se pravila

kroz tradiciju oblikuju ka sve prefinjenijim »pravilima igre«. Savremeni nauèni pogled na

svet, graðen i dopunjavan vekovima, danas se smatra istinitim znanjem samo usled

njegove superiornosti po pitanju predviðanja pona�anja materijalnih sistema u odnosu na

druge sliène saznajne perspektive. »Ako...onda« logika uzroènosti po kojoj funkcioni�e

savremeno nauèno zakljuèivanje se onda mo�e smatrati samo jednim od moguãih naèina

predviðanja i interferencije sa prirodnim fenomenima. Uzroènost zapravo nije nu�na

osobina svakog sveta, veã kategorija primenjena u svrhu ureðivanja na�ih misaono-reflektivnih predstava o spontanom ureðivanju promenljivih rezultata percepcije koje èini

na�e iskustvo. Funkcionalistièki karakter razvoja nauène misli, u okviru koga su se

zamenom mape sa teritorijom pojmovi »povoljnosti« i poverenja zamenili sa objektivistièkom istinito�ãu, implicirao je i razvoj kvantitativnog aspekta nauène

metodologije, koji se opet ne mo�e smatrati istinitim odrazom na�eg sveta, veã samo

povoljnim naèinom unapreðenja �ivotnih kvaliteta. Sa ovog stanovi�ta, su�tinu problema neadekvatnih, »istinitosnih« predstava ljudskog razumevanja i puteva nauènih otkriãa,

èini zavaravajuãe poistoveãivanje mape sa teritorijom, odnosno efekata interakcije

izvesnih fenomena sa ljudskim posmatraèima sa samim fenomenima. U nedostatku ovog

203

poistoveãivanja, nauèni opisi sveta bi se smatrali samo kao jedni od povoljnih naèina

koordinacije ljudskih delatnosti u svetu, ali ne i kao njegovi jedini moguãi i realni opisi.

Galileo Galilej je smatrao da se Zemlja kreãe, a da Sunce miruje; stav inkvizicije je bio obrnut � da se Sunce kreãe, a Zemlja miruje; njutnovski astronomi su do�li do stava da se

i Zemlja i Sunce kreãu. Meðutim, danas iz perspektive relativnog kretanja znamo da se

sva tri stava mogu smatrati ravnopravno »istinitim« (a svakako i povoljnim) uz pravilno usagla�avanje smisla termina »mirovanja« i »kretanja«

393. Stoga je, izmeðu ostalog, i

oèigledno da se mnoge rasprave mogu veoma plodonosno re�iti sagledavanjem

sopstvenih implicitnih pretpostavki koje èine polazi�ta na�ih razmi�ljanja i shvatanja. Slièno kao �to je Kantova filosofija transcendentalnog idealizma ujedinila filosofije

racionalizma i empirizma, kao �to su se Hajgensova talasna, i Njutnova èestièna teorija

svetlosti na�le objedinjene u talasno-èestiènoj dualnosti svih prirodnih entiteta u okviru formalizma kvantne teorije, ili kao �to je topolo�ka geometrija objedinila Euklidovu,

metrièku geometriju i analitièku, projektivnu geometriju (pri èemu primetimo da je �an

Pja�e, u kontrastu sa Hekelovim biogenetskim principom, primetio da su prve deèije

prostorne intuicije topolo�ke prirode, nakon kojih se razvija euklidovski oseãaj za

prostor), izvoðenje �irih, bogatijih i dubljih (po pitanju implicitnog sadr�aja) perspektiva

sagledavanja relacija uma i Prirode, uspostavljanju kojih i ova knjiga te�i, predstavlja put

ujedinjenja komplementarnih pogleda nauke i religije, logike i estetike. »Stotine uèenja

idu napred i napred, umesto da se osvrnu unatrag, osuðena tako da se nikada ne

sjedine«70, pisao je ÈuangCe. Osvrtanje unatrag, otvoreno sagledavanje sopstvenih

osnova rezonovanja i egzistencije bi zasigurno predstavljalo put prevazila�enja

programskog, »slepog« razvoja razmi�ljanja (koji se smatra najveãim pronalaskom 19.

veka � izumevanjem metoda izumevanja393, a �to je dovelo do razvoja profesionalizma na raèun zapostavljanja estetike i mudrosti) kakvo prirodno proistièe iz postuliranja fiksnih

ad hoc hipoteza, te dola�enja do duha zajedni�tva, kooperativne kreativnosti i ponovnog

pru�anja spiritualnim unutra�njim te�njama mesto temelja na�ih pogleda na svet. Meðutim, bitno je napraviti razliku u rekurzivnim, abduktivnim modifikacijama

»kognitivnih invarijantnosti« koje se odigravaju kao posledica prefinjenijih istra�ivanja i

obogaãivanja iskljuèivo mape podataka, ali sa zadr�avanjem fundamentalnih, implicitnih pretpostavki - kao �to je, na primer, modifikovanje invarijantnih fizièkih zakona odr�anja

u principe simetrije sa razvojem kvantne fizike, te i njihova subsekventna modifikovanja koja su pratila uoèavanje slomova ovih principa simetrije pri visokim energijama (»rezolucijama«)

165 � i paradigmatskih promena koje prate duboke i esencijalne promene na nivou ovih implicitnih pretpostavki. Analogno ovome, i savremeni rast pristupa raznovrsnim informacijama i brzine raèunarskog procesovanja, nije u stanju da promeni na�e implicitne, temeljne saznajne invarijantnosti bez ukljuèivanja kvalitativnih promena

iscrtanih u biolo�koj komplementarnosti èistoj logici � intuiciji, saoseãanju, spiritualnosti.

Uèenje o uèenju, uèenje slobodnog sagledavanja i preuoblièavanja konteksta na�eg

do�ivljaja sveta (jer slobodu mo�emo sagledati kao do�ivljaj odgovornosti za na�u

odgovornost271) i na�eg rezonovanja predstavlja kljuè kako saznajne, tako i adaptivne i

evolutivne fleksibilnosti. U svakom sluèaju, kontinualni rast rezolucije nauènih predstava

sveta mo�emo prihvatiti kao odraz ljudskog uma kao ogledala socijalnog i celokupnog

jedinstva planetarne i kosmièke �ivotnosti. �irine i suptilni izumi nauènih saznanja su

tako odraz na�eg trenutnog bogatstva na putu ka evoluciji svesti. U tom duhu je i Hajnc fon Ferster smatrao da ne samo fizièke, »takozvane prirodne« zakone mi pi�emo, veã i da

204

je teorija mozga, najkompleksnije strukture koju susreãemo u panorami èitavog

Kosmosa, moguãa samo kao eksplicitna funkcija sebe, te bi tako ona, u su�tini, ispisivala

sebe165. Iz ovakve perspektive slobodnog sagledavanja nauènog programa rezonovanja,

boravljenja u kontekstu konteksta njegovog izvoðenja, ne samo fizièke zakone, veã i

èitav svet jasno vidimo kao ogledalo na�ih najdubljih te�nji. Sa preinaèavanjem karaktera istinitosti u karakter povoljnosti svih opisa sveta, i

nauka bi postala pragmatièni uzajamni orijentir ka evoluciji planetarne svesti, te istinska

»putanja koja povezuje« ljudska biãa u te�njama ka ulep�avanju �ivota jedni drugih.

Nauène hipoteze bi sa prihvatanjem ovakvog shvatanja prestale da predstavljaju samo

objektivistièke korelacije iskustva sa nekim tamo, od na�eg unutra�njeg sveta nezavisnim

svetom sa kojim ne do�ivljavamo nikakvu spiritualnu bliskost, veã svete putanje koje

povezuju iskustva ljudskih biãa, jer da se podsetimo, sve nauène teorije nam ne govore o

ontolo�koj stvarnosti, veã o pragmatiènom ureðivanju na�ih iskustvenih svetova. Nauène

teorije su slobodne kreacije ljudskog uma i, kao takve, one obja�njavaju ljudska iskustva,

a ne objektivni svet. Priroda se tada mo�e videti kao na� zajednièki svet, a svaki njen

detalj putanja koja povezuje njena biãa meðu sobom. Stav o egzistenciji na�ih najdubljih

verovanja i te�nji kao pokretaèa i konstruktivnih usmerivaèa na�ih delovanja, otvara nam

vrata ka pretvaranju istinitosnih kriterijuma misli i nauènih tvrdnji u njihove pragmatiène

znaèaje, iscrtane suptilnim sagledavanjem praktiènih efekata na�ih dejstava, iniciranih

datim idejama i stavovima308. Stalno upitkivanje »kako bi svet bio razlièit ukoliko bi ova

pretpostavka bila istinita, bila temelj na�ih razmi�ljanja?«199, predstavlja, tako, odraz

kljuènog pragmatiènog kriterijuma koji bi, kroz buðenje tolerantnosti i prihvatanja,

predstavljao zamenu za klasièni, inertni kriterijum istinitosti, i èinio nauène teorije

toèkovima duhovnog napretka �ivotnosti, a ne emanencijama te�nji ka zatvaranju

beskrajne ljudske avanture traganja i razvoja kroz o�ivljavanje pretenzija ka pru�anju

krajnjih slika Prirode. Kroz stanovi�te ekvivalencije karaktera »istinitosti« i globalne

povoljnosti, praãenja harmoniènog Puta Prirode, osvetljavaju se i reèi Vilijema D�ejmsa

da »istina je ono u �ta bi trebalo da verujemo«199, èime kontinualno upoznavanje temelja

na�e vere i svetlosti na�eg srca, ljubavi koju gajimo prema èitavom svetu, postaje

adekvatno stalnom otkrivanju najveãe �ivotne istine, otvarajuãi vrata i moguãnostima

preobra�avanja op�te dihotomije izmeðu nauke i religije, nastale na raspuknutim vezama izmeðu nauènih, empiristièkih stavova i etièkih, spiritualnih vodilja, u jedinstvenu

harmoniju. Pojam verifikacije koji podrazumeva uspostavljanje kriterijuma istinitosti pri poklapanju predviðenih ishoda nauènih teorija sa rezultatima eksperimentalnih merenja, bi, tako, bio zamenjen pragmatiènim terminom validacije, koji podrazumeva sklapanje

ugovora, usklaðivanje argumenata i, zapravo, povoljnosti kori�ãenja izvesnih metoda u

opisivanju Prirode299. S obzirom da je, i u op�tem sluèaju, preduslov pridavanja epiteta nauènosti odreðenim tvrdnjama sadr�an u ispunjenju dogovorom ustanovljenih

kriterijuma relevantnosti i validnosti (predstavljajuãi odraz dobronamernog usagla�avanja

implicitnih pretpostavki izraza), tada se i sve nauène tvrdnje, koje su i po svojoj prirodi okrenute interakciji biãa sa Prirodom, mogu shvatiti kao konsenzusne tvrdnje. Na ovom

mestu je korisno prisetiti se fon Fersterovog etièkog imperativa o izboru opcija, na

osnovu koga se u izboru koji svako od nas svakodnevno pravi, krije etika, jer kriterijum povoljnosti sadr�i implicitni karakter odgovora na pitanje: »�ta podrazumevamo pod

povoljnim?«. Pa, ukoliko pod povoljnim podrazumevamo poveãanje moguãih opcija

globalnog sistema, tada ãemo se naãi u zdravom, cikliènom rezonovanju, dok bi nas

205

eventualne te�nje ka maksimiziranju individualnih opcija navele na linearni, monotoni,

neprirodni put. Meðutim, s obzirom da se »etièke odluke uvek nalaze na dubini od 60 000

hvatova«291, kao �to je smatrao Seren Kjerkegor, bitno je nepobrkati fon Fersterovo

do�ivljavanje opcija sa opcijama kao svesno postavljenim ishodima na�ih delatnosti, i

svesnim izborom izmeðu njih. Globalna optimizacija sistema i fon fersterovski izbor

maksimiziranja izbora opcija predstavljaju posledice spontanog odluèivanja, meditativne prepu�tenosti Putu Prirode (jer kada ne postoji program pona�anja, tada je broj opcija

beskrajno veliki), jer svako planiranje uvek redukuje fleksibilnost sistema i broj moguãih

opcija i stanja sistema. Na osnovu ovakvog eventualnog brkanja bi se lako moglo pomisliti da se etika implicitno manifestuje u okviru izbora ciljeva, odnosno uvek antropocentriènim (ili egocentriènim) kriterijumom povoljnosti odreðenih shema akcija

ili misli, jer se povoljnost uvek ocenjuje u kontekstu nekog cilja. Meðutim, znamo da nije toliko bitno �ta se radi, koliko je bitno kako se radi to �to se radi, odakle je jasno da se

etika ne manifestuje samo u povr�no, formalno opisanim ciljevima, veã u njihovom

celokupnom dubokom do�ivljavanju koje je samo po sebi nerazdvojivo od puta njihove izvedbe. Stoga je etika zapravo manifestovana ne samo u cilju, veã prvenstveno u putu, u

naèinu, u unutra�njem do�ivljaju izvedbe. Beskonaèna raznovrsnost puteva izvedbe

poèiva u svakom, iz povr�ne perspektive samog cilja »identiènom« postupku. Stoga, slièno kao �to lepota reèi o�ivljava kroz njenu upotrebu, i nijedna paradigma kao program

istra�ivanja Prirode ne mo�e »objektivno« biti etièki superiornija od bilo kog drugog

konteksta sagledavanja sveta, veã se u subjektivnom naèinu njene primene i njenog do�ivljaja krije i tajna njenog etièkog oplemenjivanja.

Svaka epoha ljudskog razmi�ljanja se karakteri�e skupom odreðenih fiksnih

osnovnih pretpostavki koje ponekada izgledaju toliko oèigledne da se praktièno nesvesno

uzimaju u obzir, a koje èine polazi�ta stvaranja uvek ogranièenog broja tipova filosofskih

sistema. Fiksnost supstancije i kvaliteta sveta u smislu njihovog jednostavnog, objektivnog lociranja predstavlja jednu od ovih pretpostavki razmi�ljanja, koja se

provlaèi jo� od vremena antièkih mislilaca pa sve do modernih nauènih programa

istra�ivanja i filosofskih rasprava. Do�ivljavanje prostor-vremena kao fundamentalno i realno postojeãeg koordinatnog sistema, a ne samo apstrakcije (�to ono i jeste), u sprezi

metodologijom lociranja kvaliteta u ovakvim postavkama sveta, inicira i do�ivljavanje

neprirodne fiksnosti, inertnosti i kontekstualne nezavisnosti kvaliteta sveta. Ove dve osnovne pretpostavke nauènog rezonovanja omoguãavaju izvoðenje nauènih obja�njenje

pomoãu pozivanja na pomeranje graðe sa mesta na mesto, èineãi osnovu

»materijalistièkog« nauènog pristupa opisivanju Prirode393. Meðutim, pre-egzistencija

prostora i vremena, materijalistièki realizam u smislu prisustva ontolo�ke stvarnosti

nezavisne od �ivotnih posmatraèa, te razni vidovi dualizma, ukljuèujuãi um-materija, materija-prirodni zakoni, posmatraè-posmatrano predstavljaju samo ljudske slike do�ivljavanja sopstvenog sveta. Albert Ajn�tajn je pisao da su »fizièki koncepti slobodne

kreacije ljudskog uma, a ne, koliko god to izgledalo, jedinstveno odreðene spolja�njim

svetom«148,152. Tako, ideja o univerzalnosti odreðenih polja nauènih opisa sveta

predstavlja samo emanenciju krutih, ali korisnih nauèno-lingvistièkih putanja koje

povezuju ljudska biãa, te stoga, slièno karakteru jezika, predstavljaju pragmatiène

konsenzusne veze, ali ne i jedine moguãe slike sveta. »U na�em nastojanju da razumemo

stvarnost mi smo poput èoveka koji poku�ava da razume mehanizam zatvorenog sata. On

vidi njegovo nalièje i kazaljke, èak i èuje njegovo kucanje, ali nema naèina da ga otvori.

206

Ukoliko je dovitljiv stvoriãe sliku o mehanizmu koji bi mogao biti odgovoran za opa�ene

stvari, ali ne mo�e nikada biti siguran da li je njegova slika jedina koja bi mogla objasniti

njegova opa�anja. On nikada neãe moãi da uporedi svoju sliku sa stvarnim mehanizmom

i ne mo�e ni zamisliti moguãnost ili smisao takvog poreðenja«, smatrao je Ajn�tajn,

formuli�uãi usput i osnovni princip pragmatiène nauke � »predmet svih nauka, bilo

prirodnih nauka ili psihologije, jeste koordinisanje na�im iskustvima i dovoðenje ih u

logièki red«152. Tomas Kun je slièno smatrao da »suparni�tvo izmeðu paradigmi nije

takva vrsta bitke koja se mo�e razre�iti dokazima«241, odakle nam je jasno da se naspram

pozivanja na istinitosna poreðenja na�ih apstrakcija sa »stvarnim« svetom moramo, u

svrhu pronala�enja mirnog i harmoniènog puta napretka, vratiti na mudru svesnost

sagledavanja implicitnih te�nji u na�im formalnim stavovima, jer se u ulaganju poverenja

i meðusobne predanosti, a ne nesaoseãajne objektivnosti, krije tajna fleksibilnog, u beskraj prostiruãeg razvoja nauène misli. Za na� svet, stoga, ne mo�emo vi�e govoriti da

je svet objekata èijim pona�anjem upravljaju fiksni matematièki zakoni, veã svet

zajedni�tva subjekata sa svom sve�ãu o spiritualnosti same materije i èitavog postojanja,

koju ovakvo shvatanje mo�e razviti. Tradicionalno shvatanje zapadnjaèke filosofije jeste da je neko znanje istinito

samo ukoliko predstavlja preciznu reprezentaciju sveta za koji se implicitno pretpostavlja da je postojan a priori i nezavisno od ljudskih ili bilo kojih drugih posmatraèa. Meðutim,

ne samo da svaka nauka ponièe u umu posmatraèa, te je stoga neodvojiva od nesagledivih

implicitnih temelja njegove direktne i konceptualne konstrukcije sveta, veã i kako direktna iskustva, tako i apstrakcije iskustvenih do�ivljaja predstavljaju jedinstvene

putanje za svako biãe u svakom trenutku postojanja, odakle je jasno da se poreðenje sa

»stvarno�ãu«, identiènom za svakoga od nas, odslikano Ajn�tajnovim primerom upoznavanja èoveka i èasovnika, ne mo�e izvesti na objektivan naèin. Dvadeseti vek je,

takoðe, iznedrio niz logièkih pokazatelja o neizvodljivosti uspostavljanja istinitosnih

kriterijuma na temeljima realistièko-reprezentacionistièkih, istinitosno-korespondentnih stanovi�ta, te je danas poznato da je pitanje istinitosti date propozicije u principu

neodluèivo u jeziku u kome se mo�e i formirati koncept istine316. Osim, u nauènom

rezonovanju implicitne ideje o reprezentaciji objektivno postojeãeg sveta simbolima formalnog logièkog aparata, neophodno je obratiti pa�nju i na èinjenicu da se sve nauène

tvrdnje mogu podeliti na tautologije (fundamentalne, postulirane zakonitosti), opise i obja�njenja. Nauèni zakljuèci kao obja�njenja baziraju se na mapiranju opisa (koji se smatraju ne�to slièno sirovom materijalu) na tautologiju - skup logièkih pretpostavki koje

èine temeljnu postavku postupka zakljuèivanja. Tautologije ne poseduju istinitosne

uslove, s obzirom da se ne dokazuju, veã se u logièkom rasuðivanju uzimaju kao bezuslovno istinite. Tautologije, aksiomi na osnovu kojih se dalje logièkim aparatom

izvode nauèni zakljuèci, mogu se, dakle, zamisliti kao proizvoljno postavljene »opeke«

formalnog, lako-komunikativnog zakljuèivanja na kojima nam je dozvoljeno, kao nastavljaèima duge tradicije nauènog napretka, da gradimo zgradu formalnog znanja.

Meðutim, èesto previðeni nedostatak ovakvog sistema zakljuèivanja je obostranost

uticaja koji se pru�a izmeðu oblikovanja opisa i tautologija; naime, tautolo�ke forme

ogranièavaju skup relevantnih opisa, dok izvorne forme opisa (èije su moguãnosti

oblikovane i na�im fizièkim strukturama) ogranièavaju postavke fundamentalnih

zakonitosti kao temelja nauènog rezonovanja. Stoga, tautologije zajedno sa implicitnim

crtama formi logièkih iskaza predstavljaju osnove nauènog rezonovanja, na kojima

207

poèivaju i svi nauèni prikazi Prirode. I upravo se u ovom temeljnom znanju krije tajna

potencijalne �irine i efektivne velièanstvenosti na�eg znanja, analogno jezgrovitoj

dobronamernosti odnosa izmeðu inteligentnih biãa i Prirode, koja iznedruje imanentnu

lepotu u njihovim delima, bla�eno harmonizujuãi èitav svet. Biãa koja sa spoznajnih i

saznajnih temelja vide svet pro�et produhovljenom svetlo�ãu, raðaju oko sebe samu

dobrotu, te ãe i svako njihovo delo odisati plemenito�ãu i mistiènom lepotom. Stoga se i

ka�e da svet mo�emo promeniti samo menjajuãi sebe, i da kada promenimo sebe, èitav

svet ãe doãi do nas. Nije potrebno tra�iti istinu i lepotu po svetu, veã ãemo je naãi onda

kada temelje sa kojih konstrui�emo na�e poglede na svet promenimo nabolje. Kao mali,

voleo sam da tokom tihih veèeri posmatram igru senke jednog drveta na zidu moje sobe.

Èitava ova predivna prirodna igra je bila uslovljena svetiljkom na zidu jedne kuãe iz

susedstva, kao i stabla u jednom drugom susedstvu. Ispunjen zahvalno�ãu, pitao sam se

da li je neko ko je zasadio to drvo i upalio tu svetiljku znao koliko u�itka i radosnih

otkrovenja ãe priu�titi jednom drugom biãu. Danas znam da kada na�e delatnosti

izvodimo sa tihom dobronamerno�ãu u najdubljem kutku na�eg srca, tada sva na�a dela

ostavljaju u svetu bla�ene i prosvetljujuãe efekte, koliko god ona prividno izgledala

malena, neva�na i neugledna. Usled koherentnosti veza koje konkretno ili potencijalno inicira data nauèna

tvrdnja u matrici hipotetièkih tautologija i preja�njih opisa i obja�njenja, kao kriterijuma

njene istinitosti, nauène tvrdnje se ne mogu zamisliti takvima kao da realno reprezentuju

svet, veã se njihova simbolièko-operativna smislenost i veza sa svetom mogu smatrati podjednako hipotetièkim kao i same tautologije. Iz ovakvog shvatanja se sada lako mo�e

sagledati èinjenica da dok svako realno razmi�ljanje, postojanje i organizaciono

upravljanje obuhvataju ravnote�nu harmoniju izmeðu ureðenosti i slobode, u okvirima logièkog zakljuèivanja elementa slobode nema i naspram njega se nameãu nu�nosti

kojima dominiraju fiksna pravila. Ovakve nu�nosti, slièno kao i nemoguãnosti, postoje

samo u logici, ali ne i u Prirodi, s obzirom da se nijedno indukcijom izvedeno znanje ne mo�e uzeti kao op�te, u svim okolnostima va�eãe, veã samo kao hipoteza koja nam tako

ne dozvoljava poistoveãivanje mape sa teritorijom, odnosno nauèno formulisanih zakona

Prirode sa stvarnom slikom sveta, sa sve beznade�nostima i drugim disharmonizujuãim

posledicama determinizma, koje ovakve ideje nose. Zakoni u okvirima logièkog

rezonovanja predstavljaju samo mehanièko i najèe�ãe rutinsko prepoznavanje tautologija

u slo�enim sluèajevima. »Znamo li logièku sintaksu bilo kog znakovnog jezika, date su nam i sve logièke tvrdnje«

417, smatrao je Ludvig Vitgen�tajn. Na taj naèin je potencijalno

moguãe unapred dati sve opise »istinitosnih« logièkih tvrdnji, te u okvirima logièke

spoznaje ne postoje iznenaðenja, bez kojih je svako mudro i estetsko rezonovanje i do�ivljavanje sveta nezamislivo.

Iako se svaka nauka danas smatra osloboðenom od elementa vere, ona sama � njena metodologija rezonovanja i ispitivanja sveta, zasnovana je na hipotetièkim,

nedokazivim tautologijama koje su, s druge strane, zasnovane na veri o njihovom va�enju, veri koja, premda se u specijalistièkim okvirima najèe�ãe pogre�no zanemaruje,

odra�ava voljnu usmerenost koja poèiva na supstratu te�nji i interesa biãa i njegovog

socijalnog okru�enja. Re�enje Platonovog osnovnog problema filosofije kao »nala�enja

bezuslovnog i apsolutnog tla za uslovno izvedene izraze«89 se, stoga, sastoji u buðenju

sposobnosti sagledavanja temelja svakog formalnog znanja u etièko-estetskom spiritualnom domenu, èime se prikaz grana drveta znanja, nauènih i filosofskih pristupa

208

opisivanju stvarnosti obogaãuje sa sve�ãu o njihovoj egzistenciji na korenima duhovnosti,

pragmatiènosti i umetnosti, a odakle mo�emo jasno sagledati i Emersonove reèi da

»istinski filosof i istinski poeta jedno su, i lepota koja je istina, i istina koja je lepota, cilj su oboja«

89. Usled ovako sagledanog nauènog i, uop�te, logièkog rezonovanja u okviru

koga se kako induktivno izvedeni, generalizovani zakoni smatraju ne-nu�nim pravilima, i

svako znanje (tj. znanje o znanju kao formalno znanje) se (posebno uz uzimanje u obzir subjektivno interpretativnog karaktera svakog znanja) pretvara u emanenciju vere, u putanje u èiju re-kreaciju uvek i iznova moramo ulagati i na�e intuitivne napore i

saoseãajne te�nje kako bi one urodile svojim orijentacionim (ukazivanjem na put) plodom, a ne samo skup fiksnih pravila i oèekivanja li�enih nepredvidljivosti u kojima

poèiva sva smislenost na�eg postojanja. »Ono �to znam, verujem«399, pisao je

Vitgen�tajn. Pretvaranje verujuãih stavova u izvesne stavove (sa svom vulgarno�ãu koja

je imanentna u ovakvim pojednostavljanjima) kao emanencije ne racionalno-intuitivne ravnote�e, veã mehanistièkog, logièkog zakljuèivanja, razvija i neprirodan, robotizujuãi

stav o praktièno zabranjenosti gre�aka koje èine osnovu svakog organizacionog napretka u Prirodi. Iz Gedelove teoreme koja nam pokazuje da svaki realan, konaèan logièki

sistem mo�e biti ili konzistentan ili kompletan, lako se izvodi èinjenica da svako

prirodno, mudro i evolutivno razmi�ljanje mora posedovati izvesne nesavr�enosti, dok je

prihvatanje prirodnih nesigurnosti i stalnih susretanja sa nepoznanicama i iznenaðenjima,

kljuè raðanja lepote u svaèijim mislima, pokretima i pogledima na svet. Ukoliko iz ovakve, konstruktivistièke perspektive sagledamo prirodu nauènih

tvrdnji, propozicija i zakljuèaka uz do�ivljavanje tautologija, temelja rezonovanja kao

»pravila igre«, lako ãemo primetiti da nauène propozicije ne ukljuèuju u sebe ono �to

preslikavaju (potencijalne odraze stvarnog sveta), veã samo ukazuju na moguãnosti

odigravanja neèega �to se mo�e nauèno opisati, te stoga i one, slièno samom

svakodnevnom jeziku, predstavljaju svojevrsne orijentire pona�anja (istra�ivanja) u

socijalnom okru�enju. Bilo koja tvrdnja se mo�e fiksno-objektivistièki (za svakoga sa identiènim prikazom) smatrati istinitom ili neistinitom samo ukoliko je moguãe njeno

poreðenje sa objektivnom, od posmatraèa nezavisnom stvarno�ãu. Meðutim, sa

neophodnim inkorporiranjem akta subjektivne i metaforiène interpretacije (prisutne u

svakom realnom sluèaju spoznaje) u svakom èinu naizgled objektivne reprezentacije,

ovakav kriterijum uspostavljanja istinitosti postaje neodr�iv, jer je svaka stvarnost iz

perspektive svakog posebnog subjekta svet za sebe. Stoga, objektivni standard za poreðenje dveju ili vi�e bilo nauènih paradigmi, bilo svakodnevnih shvatanja, ne postoji,

dok nam, s druge strane, Kvajn-Dijemova hipoteza ukazuje da se svaka nauèna teorija

mo�e uèiniti kompatibilnom sa empirijskim podacima uz dodavanje odgovarajuãih ad hoc hipoteza318, �to nas navodi na oèigledan stav o uzaludnosti poku�aja pronala�enja

superiornih pogleda na svet koji bi trebalo da budu model za sve. Meðutim, ovakvo

prestavljanje znaèenja iz samih poruka u svest uèesnika u komunikaciji ne zahteva

odricanje od plodonosnih i konsenzusnih rasprava usled nestanka »tla« koga je èinila

ideja o objektivnom svetu u odnosu na koji se meri relevantnost i istinitost nauènih

tvrdnji. Inkorporacija uèesnika u komunikaciji u nelinearne petlje naizmeniènog slu�anja

(koje iz ove perspektive postaje od esencijalne va�nosti u odnosu na kontekste

objektivistièke komunikacije), razumevanja i izlaganja omoguãava egzistenciju

konstruktivne komunikacije bez nu�nog formiranja dogovora o znaèenjima, sastavljenog

od fiksnih i za svakoga identiènih formi (i normi). Saznajna prijemèivost i otvorenost,

209

po�tovanje, spremnost na deljenje znanja, ukazivanje poverenja, tihe predanosti i

prihvatanja drugih kao autonomnih biãa, i sve to sa sve�ãu o neizvodljivosti kontrole i

dominacije pozivanjem na posedovanje pristupa »objektivnoj« istini, predstavljaãe nu�ne

preduslove èija ãe se emanencija ili nedostatak jasno moãi sagledati iz rezultata ovakve

komunikacije. Te�nja da se svako ubedi da smo »u pravu«, da se svima isprièa i »ulije u

glavu« ne�to �to smatramo sigurnom i univerzalnom istinom, kroz poznavanje su�tine

ovakvih mudrih, pragmatiènih komunikacija biva zamenjena obostranim menjanjem i

uèenjem, uvek proistièuãi iz oseãanja ljubavi prema drugome i rezultujuãi u samo-ispunjenju ovakvih komunikacionih sistema kroz buðenje spontanih samo-pouzdanja i mora inspiracija za buduãe susrete. Dominacije dijaloga u odnosu na monologe (eto za�to

unilateralnim predavanjima savremenih konferencija nedostaje kreativna uspe�nost

otvorene, mno�tvom povratnih sprega ispunjene konverzacije), dvostranih komunikacija u odnosu na jednostrane (eto za�to je televizija pasivan medijum komunikacija koji nas

uèi da osuðujemo, a ne da prihvatamo, tj. da pre svega uzimamo, pa tek onda da dajemo),

slu�anja (i to ne samo reèi, veã i tanane muzike govora u kojoj je implicitno sadr�an

etièki karakter, kao i jezika tela, i unutra�njeg obavezivanja i svetle predanosti) u odnosu

na prièanje, impresionizma u odnosu na ekspresionizam, tihog divljenja lepoti u odnosu

na egzibicionizam, ekscentriènost i egocentriènost, te svesnog prihvatanja odgovornosti u

odnosu na njeno prebacivanje, èinile bi osnovu i odraz jedne ovakve zdrave

komunikacije. Ovakva komunikacija je prirodno, svojim nelinearnim mehanizmom uslovljenim

nepostojanjem finalnog temelja, veã pre opstajanjem u vazduhu u kru�nim vezama,

sazdana oko mehanizma korekcije gre�aka, te se usklaðivanjem na�ih vrednosnih te�nji u

odnosu na cilj i rezultate komunikacije deluje na unapreðivanje èitavog ciklusa u kome

ovakva komunikacija i opstaje. Na taj naèin, na�e implicitno sadr�ane vrednosti i

oseãanja - kako smatra Umberto Maturana - oblikuju prirodu konverzacije i njen ishod (jer »ne �ta radimo, veã oseãanja pod kojima radimo to �to radimo. Ne vodi tehnologija

moderni �ivot, veã oseãanja...«42), te se, stoga, u svrhu globalnog napretka kroz na�e

delatnosti i komunikaciju sa veãim potencijalom uspe�nosti mo�e govoriti o

menad�mentu na�ih spiritualnih kvaliteta i oseãanja, pre nego kormilarenju (ili bolje reãi

gusarenju) ka marketin�ki odreðenim ciljevima, rukovoðenom, naravno, ne zajednièkim

oplemenjujuãim ciljevima, veã sebiènom kompetencijom. Iz na�ih unutra�njih te�nji,

analognih fenomenolo�kim intencijama ili �openhauerovskoj volji, u èijem se

prosvetljenju krije tajna spiritualnog razvoja i napretka, nièu na�e akcije, slièno kao �to i

cvetovi nièu iz biljke koja je svojim korenom èvrsto utemeljena u zemlji, a svojom

predano�ãu se pru�a ka ostatku sveta44. Dokle god se na�e unutra�nje te�nje ne preobraze

putem dugotrajnih refleksija i klesanja volje � s obzirom da smo uvek inkorporiranu u izvesnu socijalnu tradiciju, èiji se emotivni i saznajni stavovi preslikavaju na temeljne

izbore pona�anja pojedinaca - neãe se promeniti ni na�e pona�anje, kao ni

oplemenjavajuãi spektar efekata na�e egzistencije. Ni u resursima, ni u nauèno-tehnolo�kom progresu se ne krije lek za socijalne probleme dana�njice, veã u korenima

na�eg postojanja i razmi�ljanja, u najdubljim te�njama i oseãanjima koja diktiraju na�e

pona�anje. Nelinearnost komunikacije oblikovane dubokim znanjem da se odrazi na�ih

vrednosnih te�nji mogu oèitavati na nivou njene rezultujuãe kreativnosti, na obogaãenju i

oplemenjivanju saznajnih puteva biãa-uèesnika, implicira, izmeðu ostalog, i stav da svaka

iskrena komunikacija zaista predstavlja istra�ivanje putanja na�ih misli i implicitnih

210

te�nji, iscrtavajuãi put spiritualnog unapreðenja na�ih temeljnih kvaliteta kroz suptilno

uoèavanja njihovog odraza na nivou globalne komunikacije. »Promi�ljena sinteza izmeðu

verovanja, ma kakva ona bila, i uslova znanja, jeste ono �to smo mi nazvali 'mudro�ãu', a

èini nam se da je to predmet filozofije«309, smatrao je �an Pja�e.

Nauène i, uop�te, logièke tvrdnje nisu u stanju da sagledaju sopstvene temelje iz

kojih su ponikli - tautologije koje su u njima implicitno sadr�ane. I ne samo tautologije,

veã i implicitno sadr�anu osnovnu logièku formu postavke samih tautologija je nemoguãe

podvrgnuti analizi date logike. Ovakve esencijalne logièke forme izra�aja se odslikavaju

u logièkim tvrdnjama, ali se ne mogu pomoãu njih opisati. One se, slièno kao i na�e

najdublje esencije i na�a etika, ne mogu jezikom iskazati; na njih se samo mo�e pokazati,

kao �to je smatrao Vitgen�tajn. Tako, zakoni logike ne mogu biti podvrgnuti zakonima

iste te logike, a slièno kao i u svim jezicima, ovakav proces eksplicitovanja implicitnih pretpostavki uvoðenjem novih jezika bi bio beskrajan i realno neizvodljiv. Slièno kao �to

lepota drveta predstavlja èudesnu igru izmeðu sunèeve svetlosti i hranljivih supstanci èije

se izvori�te nalazi u njenom korenu � u zemlji, i ljudske slike sveta � kvaliteti, iscrtavaju se u sliènoj igri � putu izmeðu prirodne inicijacije i subjektivne percepcije koja slièno kao

i biljka opstaje na odreðenim saznajnim, verskim temeljima. I naravno, slièno kao u samom individualnom saznajnom konstruisanju sveta, tako i u svetu formalnog, logièkog

rezonovanja, te i u �ivom svetu, ovi koreni su prividno sakriveni i nevidljivi. Meðutim,

upravo se u te�njama ka upoznavanju ovih nevidljivih temelja na�eg razmi�ljanja i na�e

egzistencije (koje, kao �to smo videli, usled neizvodljivosti potpunog eksplicitovanja svih

implicitnih pretpostavki, nikada nije u potpunosti moguãe) ogleda èudesna lepota otkriãa,

pokreta, misli i oseãanja koji iz njih proistièu. Kreativno uspinjanje na lestvicama logièkih nivoa sistema rezonovanja ili modela uzajamne koordinacije pona�anja u svrhu

sagledavanja temelja postavki ovih sistema ne predstavlja samo penjanje u globalnije, sveobuhvatnije perspektive sagledavanja na�ih postupaka, na�eg biãa i sveta, dosezanje

polja novih esencijalnih uvida, veã i povratak na poèetak, na sve èistije i prosvetljenije

temelje na�eg razmi�ljanja i do�ivljaja sveta, o èemu nam mogu posvedoèiti kreativni

primeri upotrebe jezika za filosofsko sagledavanje njegovih moguãnosti u preno�enju

znanja i oseãanja, kori�ãenje programa nauke za preispitivanje njegovih sopstvenih

etièkih i pragmatiènih osnova, kao i savremene umre�ene kompjuterske simulacije (kao,

na primer, SIMNET) kroz koje bismo se, sa uspinjanjem od zajednièkog dizajniranja

virtuelnog sveta ka zajednièkom dizajniranju dizajniranja sveta vratili upravo na

sagledavanje uzajamne koordinacije na�eg �ivljenja u na�em »stvarnom« svetu iz jedne

nove perspektive. Upravo zato se buðenje èiste svesti posredstvom savremene edukacije ne sastoji u jednostranom treniranju izvoðenja odreðenih programa rezonovanja, veã u

podsticanju slobodnih i kreativnih kontekstualnih sagledavanja i oblikovanja ovih programa i njihovih temelja, jer kroz radoznale susrete sa korenima meðuljudske

koordinacije iskustva iz uvek novih perspektiva, i svest o temeljima postanka na�eg biãa i

èitavog sveta postaje bistra i sjajna. Jedan od razloga za�to nauène tvrdnje sadr�e odgovore na pitanja »kako...«, ali ne

i »za�to...« ili »�ta...« - kao, na primer, »za�to ovaj svet i mi postojimo?«, »�ta je zapravo

ovaj svet?«, »kako to da on postoji?« - krije se u mehanizmu logièkog, nauènog

obja�njenja (kao nadovezivanja na prethodno postavljene uzroène karike), èiju ureðenost

mo�emo sagledati kao prirodnu posledicu stava da saznajna biãa uvek èine jednu stranu

interakcije sa percepiranim prirodnim fenomenima. Nauèno iscrtane uzroène relacije u

211

ovakvim, nu�no antropomorfnim saznajnim uslovima, pro�ete implicitnim kvantitativnim

aspektom, nisu u stanju, stoga, da dosegnu tajnu opisa su�tinske organizacije Kosmosa i

na�ih biãa, dozvoljavajuãi nam da poznajemo samo puteve koji nam donose znanje da

jesmo, ali ne i krajnje taèke ovih puteve koje bi nam obasjale odgovore na pitanje: »�ta

smo?«. Meðutim, do »adekvatnog« razumevanja stvarnosti - pod kojim se u nauènim

okvirima podrazumevaju obja�njenja koja su sa opisima i tautologijom povezana

konzistentnim logièkim vezama - mo�e se doãi samo pod pretpostavkom prethodnog

implicitnog poznavanja karaktera prouèavane stvarnosti. Tek nakon prihvatanja ovog osnovnog, implicitnog karaktera, mo�e se proslediti sa prouèavanjem potencijalnih

odgovora na pitanja »kako...«. Nauène tvrdnje nam, stoga, sugeri�u kako stvari postoje,

ali ne i �ta su one zapravo417. »Logika...prethodi pitanju 'kako?', ali ne prethodi pitanju

'�ta?'...Nije kako stvari jesu u svetu mistièno, veã to da on postoji«417, smatrao je Ludvig

Vitgen�tajn. Istinsko razumevanje se iz ove perspektive mo�e sagledati ne kao uklapanje

ideja u mehanièki vezane uzroène karike, veã kao metafizièko sagledavanje temelja op�te

forme razmi�ljanja na kojima su ponikle ove logièke veze. Vitgen�tajn nas dalje mo�e

podsetiti da »sredstvo logike nije polje u kome iskazujemo �ta �elimo pomoãu znakova,

veã pre ono u kome priroda apsolutne nu�nosti govori za sebe. Ukoliko znamo logièku

sintaksu bilo kog znakovnog jezika, tada su nam veã date sve propozicije logike...Stoga

ne mo�e nikada biti iznenaðenja u logici...u stvarnom �ivotu matematièke propozicije

nikada nisu to �to hoãemo. Umesto toga, koristimo matematièke propozicije samo u

zakljuèivanju od propozicija koje ne pripadaju matematici do drugih koje takoðe ne

pripadaju matematici. (U filosofiji pitanje 'Radi èega zapravo koristimo ovu reè ili ovu

propoziciju?' iznova vodi do vrednih uvida.)«417. Meðutim, po�to savremenu nauènu

misao karakteri�e te�nja ka kvantifikovanju i uzimanju u obzir samo merljivih vrednosti

pripisanih svetu, tada je ona osuðena da potencijalno pokriva samo odreðena, povr�na

polja stvarnosti. I naravno, svaka nauka ovakvog tipa, te i svaka nauka uop�te, uvek ãe

naiãi na odreðeni indeterminizam koji ãe moãi sa jedne strane biti protumaèen kao

nasumiènost prirodnih dogaðaja, a sa druge strane kao bo�anska volja. Po�to se zakoni logike ne mogu smatrati istinitim ili neistinitim, veã pre

praktiènim (ili povoljnim) ili nepraktiènim, tada se i nauènici (kao i sva saznajna biãa)

mogu smatrati graditeljima jedne davno postavljene tradicije nauènog razmi�ljanja, pre

nego otkrivaocima stvarnog sveta oko nas. »U izboru paradigme ne postoji standard koji bi bio vi�i od odobravanja od strane relevantne zajednice«

241, smatrao je Tomas Kun. Nauka, tako, slièno svakom jeziku predstavlja metod koordinacije pona�anja saznajnih

biãa u cilju ulep�avanja njihovog sveta. Kao i u sluèaju jezika, tako i u sluèaju primene

nauène misli, uvek je neophodno te�iti obogaãivanju tuðih saznajnih svetova, jer samo

tada religiozna etika postaje utemeljena u svakom nauènom, saznajnom postupku i obliku

izra�avanja. Tada nauèna saznanja prestaju da budu mehanistièki gospodari na�ih vizija u

vidu �istinitih� opisa sveta u kome �ivimo, veã verne sluge, komunikativne forme sa

pragmatiènom namenom. Naspram iskljuèivih, objektivistièkih nauènih predrasuda koje

èesto, poput krutih stavova mitolo�kih tradicija i dogmatskih religijskih institucija, sliènim »tabu« reakcijama odbacuju nove kreativne poglede na svet, sa svesnom

va�no�ãu negovanja duboke, nevidljive etike na�ih pogleda na svet, sa�ivljavajuãeg

odnosa sa najrazlièitijim saznajnim perspektivama, i znanjem da »proliferacija teorija je

blagotvorna za nauku, dok uniformnost (nauènih shvatanja), osim �to ugro�ava slobodan

razvoj pojedinca, oslabljuje njenu kritiènu moã«100 - kao �to je bio stav Paula

212

Fajerabenda, razvija se i spontano prihvatanje raznolikih nauènih i, uop�te, �ivotnih

metodologija kao podjednako relevantnih u odgovarajuãim kontekstima. Ne samo �to, s

obzirom da mapa nije teritorija niti je klasa isto �to i èlan klase, koliko god bila efikasna i

pragmatièno pouzdana, nauèna obja�njenja nisu identièna sa onim �to se obja�njava, veã

ona iz ovde izlo�ene perspektive prestaju da budu jedini relevantni opisi jednog jedinog,

za svakoga identiènog i od svakoga praktièno nezavisnog realnog i objektivnog sveta - sveta kao ploda »zami�ljanja univerzuma potpuno slobodnog od ljudskog zami�ljanja«

136, veã postaju emanencije meðuljudskih odnosa, odnoseãi se na »koordinacije na�eg

pona�anja u toku na�e koegzistencije sa drugim biãima«, �to je logièna posledica stava

Umberta Maturane da »mi kao nauènici obja�njavamo na�e iskustvo sa na�im

iskustvom«331. Slièno kao i u sluèaju jezika, i sama nauka tako postaje ne denotativan,

veã konotativan sistem kooperativne konsenzusne interakcije izmeðu biãa42. Od pojmova

i stavova u kojima je olièen objektivistièki potencijal prepotentnosti i sukoba mi�ljenja,

nauèna obja�njenja postaju, slièno kao i svaki drugi jezik, pragmatièni orijentiri, dok

nauèna, slièno kao i svaka jezièka komunikacija, postaje »koordinacija koordinacije

akcija«331, te adekvatna koreografskoj aktivnosti ili vrsti plesa, vraãajuãi samu nauku na

predeo njenog izvornog ponicanja kome je ona oduvek pripadala, u pragmatièni

orijentisane, dobronamerne kreativne misli, u samo srce ljudskih biãa, koje, kao �to

znamo, uvek pripada drugima. Smisao nauke, slièno kao i znaèenje jezièkih izraza, tako

biva vraãeno iz samih zapisa i poruka u saznajne svetove ljudskih biãa. Analogno uspostavljanju perceptualnih konstantnosti prevoðenjem neponovljive

reke iskustva u prividno trajne i stabilne objekte na�eg sveta, i nauène teorije se mogu

sagledati kao na temeljima na�ih najdubljih vrednosti izgraðeno (= graðeno) uèvr�ãivanje

prirodnih putanja u modele koji nam koriste za socijalno koordinisanje pona�anja i

iskustva. Kada bi prirodna ureðenost, èiji smo i mi deo, bila drugaèija, i zakoni logike

koji odslikavaju naèine »povoljnih« i praktiènih ljudskih razmi�ljanja o Prirodi bili bi

zasigurno drugaèiji. Uop�te, fizièka struktura saznajnog biãa konstrui�e reprezentacije

perceptivnih konstantnosti u skladu sa putanjama koje se uklapaju u ogranièenja sredine,

te je tako u igri koja se odigrava na relaciji saznajnih biãa, izumitelja nauke i prirodne

sredine, skrivena i tajna na�eg pogleda na svet i na�ih formi saznanja. Slièno kao �to

oformljene perceptivne konstantnosti sa vremenom uslovljavaju izvesna ogranièenja

iscrtavanja na�eg sveta, pru�ajuãi nam i odreðene epistemolo�ke kriterijume razumevanja

na�eg sveta percepcije, i razvojem nauènog znanja se oblikuju grane razmi�ljanja na koje

se jedino mogu nadovezivati novi zakljuèci. U ovakvoj paraleli se mo�e pronaãi i razlog

poveãavanja krutosti ne samo nauènih paradigmi, veã i senzibiliteta �ivljenja i saznanja iz

perspektiva pojedinaènih biãa. Objektivistièka nauka se, stoga, mo�e smatrati

homeoretskom � procesom selekcije i kombinacije u okviru zadatih normi sistema, dok se sistemsko, kreativno, morfogenetsko i evolutivno napredovanje karakteri�e

fleksibilno�ãu upravo na promene ovih normi pona�anja, omoguãavajuãi tako razvijanje

beskonaènih diskursa i uzajamno harmoniènih perspektiva. Dok u okvirima sistema

rezonovanja na bazi fiksnih predispozicija, ne postoji moguãnost menjanja ciljeva

promi�ljanja ili raèunanja, s obzirom da se oni unapred postavljaju, kreativno, nelinearno,

abduktivno razmi�ljanje omoguãava beskrajan tok promena ciljeva, a time i dostizanje sveobuhvatne svesti Puta.

Prihvatanje osnove svakog znanja i ljudske mudrosti kao hipotetièke, ne samo da

prirodno dovodi do razvijanja konstruktivne tolerancije prema razlièitim i èesto, naizgled,

213

sa strane izolovanog, subjektivnog posmatraèa nekompatibilnim mi�ljenjima i stavovima,

veã inicira i produbljivanje shvatanja da se intuitivna spoznaja ne mo�e eliminisati iz

ijednog vida pametnog i inteligentnog razmi�ljanja. Iskljuèivo strogo logièko razmi�ljanje nije u stanju da nas obogati mudrim spoznajama u istra�ivanju i izuèavanju sveta, usled

èega se èesto smatra da »jedna od najiracionalnijih stvari koje mo�emo da uèinimo jeste

da iskljuèimo iracionalno iz racionalnog razmi�ljanja«102. S obzirom da je objektivna

istinitost neodr�iv kriterijum iz perspektiva koje iscrtava ova knjiga, te da u svrhu

razvijanja miroljubivih meðuljudskih odnosa nu�no mora biti zamenjena karakterom

saoseãajne pragmatiènosti, jasno je da je naspram komunikativnih te�nji ka ukazivanju na ono �to se smatra op�te va�eãim istinama, znatno va�nije prihvatiti LaoCeov stav da

»probrane reèi ne moraju biti istinite reèi« i obrnuto, te da na�e unutra�nje te�nje koje

stoje u osnovi na�ih fizièkih izraza defini�u i kvalitet efekata koje njihovo dejstvo ostavlja u svetu. Time se osvetljavaju kako izvorno znaèenje biblijske »istinskosti« kao

ne dokazujuãeg i totalitaristièkog koncepta, veã »odnosa pro�etog pouzdanjem i

poverenjem«275, tako i reèi Vilijema Blejka da »istina reèena sa lo�om namerom gora je

od svih la�i koje mo�emo izmisliti« (»A truth that's told with bad intent, beats all the lies you can invent«185). U svakom putu prosvetljenja i buðenja sveop�te harmonije,

poverenje - odra�eno u tihom, ali i beskrajno sna�nom odzvanjanju nereèite poruke

sveprihvatajuãeg i svepoistoveãujuãeg puta jezika srca: »Ja sam tu za Te«231, u svakoj

na�oj misli i izrazu - uvek je va�nije i preèe od svake istine373.

Slièno kao �to su dokazi do kojih dolazi nauka implicitno sadr�ani u polaznim

pretpostavkama rezonovanja, tako je i ljudska etika implicitno izra�ena u svakoj na�oj

reèi ili postupku. Same reèi su u stanju da èesto ne zavise od implicitne etike, te se stoga i

ka�e da dobar èovek uvek daje dobra dela, nezavisno od toga o èemu ona prièaju. Svet se gradi ne na osnovi konvencionalnih znaèenja na�ih izraza, veã na temeljnim te�njama na

kojima se razvijaju na�e misli i oseãanja. Stoga se ne samo imenujuãe interpretacije sa

kasnijim izvoðenjem logièkih relacija izmeðu mapiranih entiteta, veã i direktni svet na�e

percepcije mo�e smatrati slikom kojoj kontekst njenog egzistencijalno nu�nog

uokviravanja - direktno-interpretativnog »okru�enja« koga èini na�a podsvesno izgraðena

etièka osnova sagledavanja sveta na kojoj se temelje su�tinski kvaliteti svih na�ih viðenja

i zakljuèaka o svetu - udahnjuje lepotu i smisao. Upravo u zavisnosti od ovog konteksta kojim uokvirujemo i tiho oblikujemo na�e perceptivne aktove, primeãivaãemo razlièite

stvari u svetu, pru�ajuãi èesto naizgled istim stvarima potpuno razlièita znaèenja.

D�inovski osmejak, hri�ãanska dobrota, èitav svet kao Jedno, �ubertova Ave Maria, odreðena mantra, nereèito, neeksplicitno i nesagledivo duboko svesno uverenje o

prosvetljujuãoj dobroti koja poèiva i izvire iz svakog detalja Prirode, mi kao more, kao doline, kao pratioci Puta Prirode, kao biãa na planeti Zemlji koja pluta zvezdanim

prostranstvima ili, zapravo, bilo �ta drugo mo�e biti svesno postavljeno u ovaj saznajni

temelj u okviru koga ãe konstrukcije perceptivnog sveta dobijati specifiène smislenosti. Jer, »zvezde su lepe, zbog jednog cveta koga èovek ne vidi«

333, kako nas podseãa mali

princ. Spiritualna izgradnja na�eg sveta odgovara razvoju sve raznovrsnijih izbora »kojim

èistim oèima sunce da ugledamo«246, a èitava evolucija �ivotnosti je posveãena upravo

buðenju sve èudesnijih i zadivljenijih pogleda na svet, sve prosvetljenijih konteksta

osmi�ljavanja sveta iz perspektive �ivih biãa. Meðutim, prosvetljene kontekste na�ih

perceptivnih i saznajnih okvira je neophodno dugotrajno graditi, te odr�avati svetlim i

èistim putem negovanja dobrih i plemenitih misli. Dokle god na� do�ivljaj sveta bude bio

214

obojen uticajem na�eg ega, i uski konteksti u okviru kojih vidimo i interpretiramo

prirodne pojave sadr�aãe neradosne, sramotne i zamraèene spoznaje, ali kada shvatimo da èitav svet, sve �to znamo da postoji, svaki kamenèiã i svaka zvezdana putanja, jesmo

zapravo mi, tada ovaj kontekst do�ivljavanja detalja na�eg sveta i drugih biãa postaje

beskrajno veliki, i poput svih entiteta Prirode koji u sebi reflektuju holistièki smisao

celine, svega �to postoji, i putanje interakcije sa na�om sredinom ãe biti obasjane putem

celine. Svaki na� pokret, reè ili misao predstavljaãe emanenciju Puta Prirode, spontano

ukazujuãi èitavom svetu na njega. U okvirima savremenog nauèno-tehnolo�kog razvoja se obièno smatra kako se on

izvodi po unapred utvrðenom planu i programu bez uplitanja etièkih i estetskih

kriterijuma. Nauènici na taj naèin postaju osloboðeni odgovornosti, premda, podsetimo

se, sa odricanjem odgovornosti imanentnih u refleksijama na�ih postupaka prestajemo da

budemo slobodni, implicirajuãi niz nezadovoljstava kao posledica odbacivanja jednog od

najlep�ih Bo�ijih darova, kljuènih vodilja na putu spiritualnog napretka. Moguãnosti

hri�ãanskog pokajanja (kao povratnog neutralizovanja negativnih, disharmoniènih

temelja na�eg razmi�ljanja i do�ivljaja sveta), pretvaranja potencijalnih osuda u

tolerantnost radosnog prihvatanja raznovrsnosti mi�ljenja i pona�anja - sazdanu na temeljima dubokog znanja da sve sledi Put Prirode i da sve potencijalno destruktivne orijentire na putu na�eg �ivljenja dobrotom i poverenjem mo�emo preobraziti u

podsticaje novih, sve bogatijih kreativnih putanja - te pridavanja bo�anski prosvetljenog

znaèaja svim postojeãim detaljima sveta - koje ide ruku uz ruku sa prihvatanjem odgovornosti - bivaju odbaèene uporedo sa inkorporiranjem na�ih postupaka u strane

programe, kao �to su, na primer, savremene objektivistièke teorije koje dominiraju

poljima nauke i in�enjerstva. Biãa, u entuzijastiènoj �elji za svestrano oplemenjavajuãim

uplitanjem etièko-estetskih implikacija nauènih razmi�ljanja i dejstava u njihove opise i

predviðanja, najèe�ãe bivaju odbaèena reèima da »etikom se mo�emo baviti kod kuãe,

nakon posla«, ukazujuãi na profesionalno delatnu uslovljenost neme�anjem nauènog

prilaza programskom opisivanju stvarnosti sa filosofskim razmatranjima, sa preispitivanjima kako temeljnih, implicitnih, tako i poslediènih etièko-estetskih, su�tinski

oplemenjavajuãih putanja. Meðutim, iako veãina filosofsko-etièkih implikacija nauènih

dejstava biva eksplicitno negirana, savremene nauène predstave o poreklu ljudske vrste, o

prirodi i smislenosti na�e egzistencije, o jeziku i prirodi ljudskih dejstava i odnosa prema

sredini, implicitno sadr�e znaèajne etièke posledice koje spontano sputavaju

velièanstvene slike o �ivotnosti, vekovima iscrtavane kroz umetnièke i religiozne spise

svetih tradicija Zemlje, u uske, degradirajuãe, kruto-metodolo�ke, programske okvire.

Kori�ãenje novih tehnologija menja ljudsku praksu, dok naèin komuniciranja o njima ili

posredstvom njih modifikuje na� jezik i, uop�te, putanje komunikacije, a time i na�a

razumevanja sveta. Pojmovi informacije, unosa, iznosa, komunikacije, pa èak i samog

jezika su se, tako, drastièno promenili sa prote�iranjem masovnog kori�ãenja kompjutera

i drugih elektronskih ureðaja na na�oj planeti. Nauène aktivnosti, tako, kroz produkte

inherentne kreativnosti duboko utièu na etièko-estetske odnose ljudskih biãa prema

Prirodi, odakle lako mo�emo sagledati kritiènost savremenog, objektivistièkog

zanemarivanja odgovornosti nad procesima otkriãa - bez koje nauka postaje program èija

su otkriãa posledice samog programa i implicitnih vrednosti na kojima je ona sazdana - èineãi da racionalnost kao uobièajeni atribut nauènog delovanja opravdano poistovetimo

sa iracionalno�ãu sagledavanjem nauènih dejstava iz efektivno �irih perspektiva.

215

U svrhu sagledavanja osnovnih sistemskih crta saznajnog sveta �ivih biãa, koje ih

razlikuju i èine intelektualno superiornim u odnosu na kompjutere (kao raèunske sisteme

iskljuèivo formalnog, logièkog rezonovanja i eventualnog pona�anja kao biranja ishoda),

opet ãemo skicirati �ivotnost iz perspektive sistemske teorije. Naime, svaki �ivi sistem

mo�emo predstaviti u vidu skupa svepovezanih varijabli, vremenski fluktuirajuãih

vrednosti u okvirima izvesnih opsega, izlaskom iz kojih opstanak sistema dolazi u pitanje. Zdrava, fleksibilna stanja, stanja maksimalne adaptivnosti se karakteri�u

harmoniènim variranjima vrednosti ovih promenljivih velièina, èineãi �ivotni sklad u

kome se ogleda dinamièka ravnote�a izmeðu ureðenosti, pravilnog, redundantnog

kretanja i slobode, neponovljivog i naizgled nasumiènog pona�anja. Meðutim, zamislimo

sada da vrednost jedne varijable relativno trajno dosegne vrednost blisku jednoj od njenih graniènih vrednosti oscilovanja. Usled egzistirajuãe meðuzavisnosti sistemskih varijabli,

ogranièenost fluktuiranja jedne od varijabli odraziãe se na sliène ogranièenosti i ostalih

varijabli, èineãi da sistem kao celina postane kruãi u odnosu na malopre opisano zdravo,

fleksibilno stanje, a time i krhkiji na potencijalno dejstvo stresa. Preterana centralizacija - koja najèe�ãe predstavlja preterano samo-svesno, nespontano pona�anje - ili maksimiziranje varijabli - kao, na primer, te�nje ka maksimiziranju sopstvenih interesa ili

neravnote�a izmeðu normalnih aktivnosti, odnosno neusklaðeni, delimièno blokirani

telesni ili, uop�te, sistemski protok energije i informacija - adekvatni su ovakvom poveãanju krutosti sistema. Meðutim, zamislimo sada da oscilovanje jedne ili vi�e

varijabli ne odvodi njenu ili njihove vrednosti ka granicama moguãih opsega oscilovanja,

veã samo ogranièava fluktuiranje na mali opseg blizak optimalnoj vrednosti.

Sagledavanjem usko opse�nog fluktuiranja sistemskih varijabli oko svojstvenih optimalnih vrednosti, mo�da bi nam izgledalo da je fleksibilnost datog stanja jednaka

fleksibilnosti stanja obele�enog �irokim oscilovanjima varijabli, premda bi ovakvo

shvatanje bilo validno samo neko vreme. Naime, sistemsko stanje olièeno oscilovanjima

varijabli u uskim opsezima odgovara naviknutosti sistema na svoj odnos sa sredinom, to jest - �to je jo� va�nije za ovaj momenat kontemplacije - naviknutosti sistema na fiksne implicitne te�nje i pretpostavke, tautologije rezonovanja, pravila igre �ivota. Sistemsku

fleksibilnost iz ove perspektive, stoga, mo�emo definisati i ne samo kao potencijal

sprovoðenja stresa, veã pre svega kao potencijal promene. Sa jedne strane, fiksnosti i

nepromenljivosti u crtama �ivotnosti su u kontrastu sa stalnom promenljivo�ãu, sa

neponovljivim tokom Prirode, dok sa druge strane znamo da svaka fiksna zauzeta perspektiva, defini�uãi potencijalna otkriãa, defini�e i mora putanja i veza koje ne

mo�emo primetiti, te, �tavi�e, kojih ne mo�emo biti ni svesni da ne vidimo, poput slepe mrlje u na�em vidnom polju. Pouzdanost kompjuterskog »rezonovanja« je uslovljena

egzistencijom fiksnih, ukruãenih varijabli na nivou osnova raèunarskih dejstava, dok se

kreativna superiornost ljudskih biãa ogleda u otvorenim moguãnostima stalne promene

implicitnih pretpostavki razmi�ljanja, i to sleðenjem spontanog toka Prirode,

sa�ivljavanjem i postajanjem Jedno sa svaki biãem, svakom porukom, svakom pesmom i

svakim detaljem na�eg sveta. Jedan od najveãih izazova savremenog doba je, stoga, upravo iznala�enje blagodetnih harmonija izmeðu odr�anja sve kompleksnijih drveãa

znanja u racionalno-pouzdanim okvirima i iznala�enja kreativnih vodilja u pravcu

kontinualnih promena i noviteta, te iniciranja lakoãe menjanja »pravila igre« pri odr�anju

visoko-etièkog odnosa sistema sa sredinom. Maksimalna odr�ivost svakog prirodnog

sistema je postojana u stanjima dinamièke ravnote�e izmeðu reda i slobode, »kamenite«

216

mudrosti i »talasasto bajne« kreativnosti. Uravnote�enost izmeðu slobodnog sagledavanja programa pona�anja sistema i lakoãe njegove modifikacije sa jedne, i inherentnog

informativnog bogatstva ovog programa sa druge strane, karakteri�e svaku zdravu

prirodnu ureðenost, te su tako, na primer, homeostatska priroda sistema i fleksibilnost imanentna pri brzoj adaptaciji i kreativnoj akumulaciji korisnih varijacija, maksimizirane u neuronskim mre�ama (ili, uop�te, bilo kojim sistemima) koje se nalaze na granici

izmeðu reda i slobode, usled èega se, iz perspektive teorije kompleksnosti, stanje harmoniène ravnote�e reda i slobode mo�e smatrati atraktorom evolutivne dinamike

neuronskih mre�a214. Neshvatanje nu�nosti sprovoðenja promena na nivou implicitnih temelja

rasuðivanja (�to je, svakako, kompleksan poduhvat, s obzirom na njihovu ne-eksplicitnost) pri poku�ajima promena odnosa sopstva sa drugim biãima i celokupnim

svetom nabolje, predstavlja uobièajenu zabludnu karakteristiku savremenog dru�tva.

Meðutim, te�koãa modifikovanja temelja na�ih interpretacija sveta je ojaèana i stavom da uop�tavajuãe ideje koje dugotrajno koristimo u vidu premisa rezonovanja vremenom

postaju stabilne osnove povezivanja drugih ideja, uslovljavajuãi njihovo kreativno

formiranje i razvoj, usled èega ovakve premise postaju kruto usaðene u korene na�ih

razmi�ljanja, te, stoga i nefleksibilne na poku�aje promena. Meðutim, s druge strane,

nevidljivi, implicitni temelji na�eg do�ivljaja sveta moraju biti saèinjeni od duboko-etièkih, spiritualnih veza, jer »svaki dakle koji slu�a ove moje reèi i izvr�uje ih, biãe kao

mudar èovek, koji sazida kuãu svoju na steni. I pade ki�a i doðo�e bujice, i dunu�e

vetrovi i navali�e na onu kuãu � i ne pade; jer be�e utemeljena na steni. I svaki koji slu�a

ove moje reèi a ne izvr�uje ih, biãe kao ludi èovek, koji sazida kuãu svoju na pesku. I pade ki�a i doðo�e bujice, i dunu�e vetrovi i navali�e na onu kuãu � i pade, i pad njen be�e veliki« (Matej 7:24-27), kako je uèio Isus u finalu svoje besede na gori, pokazujuãi

nam na va�nost zidanja kuãe saznanja i izgradnje na�eg pogleda na svet na temeljima saoseãanja, beskrajnog davanja i ljubavi, jer »bla�en je èovek kome je vera u Gospoda, i

èija nada Gospod je. Jer ãe biti kao drvo posaðeno pokraj vode, i koje �iri svoje korenje

prema reci, i neãe videti kada vruãina dolazi, a njegov list biãe zelen; i neãe se brinuti u

godini su�e, a neãe ni prestati da daje plodove« (Jeremija 17:7-8). Odr�avanje

moguãnosti kontrole, sebiènih te�nji ka sticanju materijalnih moãi, win-loss borbi za opstanak i èulnim zadovoljstvima mo�emo sagledati kao krute i pogre�ne temelje

ogromnog dela savremenog individualnog rezonovanja, koje bi trebalo zameniti sve�ãu

spontanog Puta, va�nosti negovanja trenutnog postojanja, spiritualnih, umetnièkih

kvaliteta, igre etike i estetike i, svakako, uoèavanja najveãe lepote u stvarima koje nemaju cenu. Poznato je da se savremeni ideali izvodljivosti kontrole i dizajniranja �ivih biãa, te

postizanja pravde kroz primenu nasilja prema nasilju odra�avaju na poku�aje

stabilizovanja fundamentalnih varijabli dru�tva putem zakonskih metoda, iako je oèigledno da se samo proces kreativne edukacije i ukazivanja na va�nost negovanja

istinskih, spiritualnih kvaliteta i te�nji ka sticanju prosvetljenog oseãaja u odnosu sa

sredinom, zajedno sa ne destruktivnim uzvraãanjem, veã pra�tanjem, mo�e smatrati

relevantnim za postizanje dugotrajne, harmonièno evolutivne stabilnosti sistema na

njegovim temeljnim varijablama. Osuðujuãi stavovi i ljutnja, kreacije uma zavaranog

idejom o svojoj izdvojenosti od Prirode, takoðe deluju ukruãavajuãe naspram radosnoj svesnosti u svojoj religioznoj predanosti koja lepr�avo plovi talasima Prirode, uèeãi i

evoluirajuãi na tom putu. Jezgrovita crta odnosa ljudskih biãa i Prirode jeste da smo uvek

217

u prilici, da uvek imamo dovoljno vremena da popravimo na� odnos prema svetu (slièno

kao �to se d�ez improvizacija mo�e uvek pretvoriti u zvuène putanje koje ãe

prosvetljujuãim smislom obujmiti èitav preja�nji tok harmonija), jer svako uèenje je

uèenje na gre�kama, te stoga i pogre�ne premise mogu opstajati doista neko vreme, ali samo donekle, nakon èega (uprkos mnogobrojnim znacima neophodnosti njihove

promene) poèinju da se ogledaju u unutra�njem nezadovoljstvu, samo-destrukciji i samo-uru�avanju biãa iz kojega su ponikle. Svaka borba u kojoj uèestvujemo u na�em svetu (èovek protiv Prirode, nacija, kom�ija, bakterija, kompanija, poslodavaca, akcionara,

vlada itd.) bi nam morala biti znak da su na�e implicitne, temeljne vrednosti pogre�ne. S

druge strane je oèigledno da niz opasnosti koje vrebaju ljudsku civilizaciju - ukljuèujuãi

preterana zagaðenja Prirode, neumeren rast ljudske populacije, nezdravu kompetitivnost,

zanemarivanje i nevrednovanje spiritualnih kvaliteta, gubitak oseãaja za spontanu

komunikaciju, globalno planetarno zagrevanje i potencijalni dolazak ledenog doba, ratove za prirodne resurse, rast terorizma, »religijskog« fundamentalizma i fanatizma - predstavljaju direktne posledice ovakvih gre�aka prisutnih na samim temeljima na�ih

razmi�ljanja, koje ipak, u sluèaju njihovog razumevanja kao odgovora Prirode na na�e

direktno, misaono-reflektivno nesagledive implicitne pretpostavke razmi�ljanja i

iniciranja na�ih dejstava, mogu predstavljati korisno (i nu�no) trenje pri kretanju toèkova

napretka na�e civilizacije, povode uèenja na gre�kama i dostizanja sve bogatijih i prosvetljenijih stadijuma individualno-globalnog evolutivnog razvoja.

Temeljne vrednosti - kompleksne harmonije implicitno sadr�anih putanja na�eg

biãa, programi ko-iscrtavanja i udahnjivanja smisla kvalitetima na�eg sveta i misaono-reflektivno konstruisanim entitetima - predstavljaju zvezde vodilje u odslikavanju karaktera na�eg sopstva na putu jedinstva uma i Prirode, na putu ogledanja èitave Prirode,

svega postojeãeg u njemu. Uzvi�ene vrednosti po pravilu odgovaraju veãoj fleksibilnosti i

osetljivosti, te i veãem broju moguãih opcija stanja sistema, usled èega se sloboda izbora

koju donosi strukturno-dinamièka otvorenost prema raznovrsnim saznajnim uticajima

mo�e zamisliti kao kriterijum efektivnosti vrednosti55. Naravno, bitno je primetiti da se

kreativno pona�anje ne sastoji u raèunarskom, ciljem-predodreðenom biranju izmeðu

alternativnih opcija zatvorenog skupa - jer »�ivot je ono �to se de�ava dok mi pravimo

planove o njemu«, kao �to je smatrao D�on Lenon - veã u spontanom, svesno�ãu o Putu iniciranom stvaranju ovih opcija, èija je relevantnost uvek postojana iskljuèivo u odnosu

na pozadinu, na�u pre-orijentaciju, na�e unutra�nje te�nje i vrednosti. Ove neeksplicitne

osnove razmi�ljanja i ko-kreacije kao kon-strukturisanja sveta mogu, u sluèajevima njihovog nepreispitivanja, zadr�avati formu »slepila«, redukujuãi saznajnu osetljivost na

posledice na�ih aktivnosti, èime istinski, direktno nesagledivi uzroci na�ih etièkih

dejstava na svet i obrnuto, ostaju prikriveni, �to je danas posebno izra�eno u kruto ureðenim ustanovama koje opstaju na bazi eksternih deklaracija, fiksnih programa i

projekata, te ponavljajuãih zahteva i izvedbi. Vrednosti se mogu zami�ljati i kao izvesni

»standardi« (detalji pozadine, na�eg ukupnog unutra�njeg pejza�a) u odnosu na koje se, slièno kao pri mehanizmu formiranja holograma ili svake perceptivne informacije, porede

konstruktivne razlike. Implicitne vrednosti predstavljaju osnovu direktno, samo-svesno nesagledivih postavki kriterijuma selekcije i povlaèenja granica kojima iscrtavamo na� svet. Stoga, ne samo da na�e implicitne, temeljne vrednosti iscrtavaju na�e interpretacije

prirodnih pojava putem ostvarivanja naèina selekcije i akumuliranja podataka, izvoðenja

zakljuèaka, identifikovanja iskustava, �irenja razmi�ljanja i organizovanja smisaonih

218

konstrukata, veã se i sama percepcija kao primarno iscrtavanje sveta u svojstvu druge ko-kreativne strane svakog kvaliteta Prirode, izvodi u skladu sa na�im implicitnim

vrednostima287. »Putevi koje biramo u stvarnom svetu su savr�eno simbolièni putevima

kojima volimo da putujemo u unutra�njem i idealnom svetu«372, pisao je Henri Dejvid

Toro, te i naèin iscrtavanja na�eg sveta slièno potièe na temeljima na�ih najdubljih ideala

i te�nji. Tako je u svakom ljudskom delu (na primer, knjizi), lepota ostvarenja - ili u sluèaju konstruisanja sveta posredstvom percepcije, sama lepota ovako konstruisanog

sveta - u svojoj osnovi uzrokovana vrednosnim kriterijumom iscrtavanja granica. I sve nauène teorije se, tako, ne mogu zamisliti kao realna i istinita odslikavanja objektivno postojeãeg sveta, veã kao programi posmatranja i snala�enja u stvarnosti, perspektive

koje predstavljaju zajednièki formalni temelj izgradnje konsenzusa o putanjama koje

povezuju ljudska biãa, uèesnike u ovim nauènim dogovorima, u okviru Kosmosa èiji su

ona deo55. Vrednosti nisu apstrakcije nastale izvoðenjem logièkih operacija nad misaonim

reprezentacijama objektivnog sveta, veã kriterijumi konstruisanja sveta, te se stoga

klasièni slogan sumnjièave, objektivistièke nauke � »videti je verovati« (tj.

»poverovaãemo tek onda kada vidimo«), pretvara u spiritualnu svest da »verovanje je

viðenje«, da na� svet iscrtavaju na�e duboke vrednosti. Iako je danas jo� uvek prisutno

uobièajeno shvatanje da nauène teorije objektivno i vrednosno-neutralno odra�avaju

ureðenost Prirode, upravo neophodno prisustvo implicitnih pretpostavki u svakom

posmatranju � pretpostavki koje ili vode poreklo iz prethodnih opisa ili u krajnjem sluèaju predstavljaju apsolutno neizvodljivo eksplicitujuãe, pa èak i nemoguãe uoèljive

vrednosti (osim indirektnom refleksijom od Prirode) - èini svaku fizièku teoriju zavisnom

i neprimeãujuãe izgraðenom na vrednostima èitave tradicije razmi�ljanja. Kriterijum

selekcije izmeðu relevantnih i irelevantnih podataka, nivo formalne teorijske i eksperimentalne preciznosti, sloboda na poku�aje modifikovanja, relacije izmeðu

posmatranja i formiranja èinjenica, odreðivanje procesa i graniènih uslova kojima se

ustanovljava granica izmeðu podruèja va�enja teorije i neèega izvan (�to pripada na

primer, podruèju metafizike, karakteristike svake nauène teorije) predstavljaju direktne

posledice temeljnih vrednosti233 date metodologije razmi�ljanja, rezonovanja, te i samog

posmatranja (kao veã konstruisanja sveta). Èuvena objektivistièka norma o eliminaciji efekta posmatraèa iz nauènog

rezonovanja, olièena Njutnovom izrekom »hypotheses non fingo (ja ne pravim hipoteze)«, pada u vodu uporedo sa shvatanjem da je, analogno iscrtavanju sveta u skladu

sa na�im implicitnim vrednostima, i svaka nauèna hipoteza implicitno sadr�ana u procesu

prikupljanja i selekcije relevantnih podataka28, te da je ideja o nepristrasnom eksperimentisanju i prikupljanju podataka preko kojih se dalje izvlaèe zakljuèci i

modifikuju hipoteze (takoðe implicitno vrednosnim izborom procesa selekcije), neodr�iva. Iz ovakvog shvatanja je oèigledno da su nauène hipoteze i voðenje

eksperimenata pro�eti cirkularnom zavisno�ãu, pri èemu nevidljivi etièko-estetski implicitni sadr�aj ljudskih biãa - koja kroz nauène slike sveta ne iscrtavaju objektivni svet, veã sama sebe - èini esenciju ove cikliènosti, èije indirektno sagledavanje

predstavlja nu�nost u svrhu razvijanja harmoniènog puta evolucije ljudske svesti

posredstvom nauènih izuma. Iz perspektive stava da Priroda kroz nametnute rezultate koje »pru�aju« nauène hipoteze, kontinualno iscrtava odgovore na duboke etièke te�nje

(kao izvorna, nereèita pitanja u direktnom dodiru sa Prirodom) samih nauènika, postaje

219

nam jasno i za�to se sve statistièke, od ulaganja etièke odgovornosti u procesu prikupljanja i selekcije podataka prividno osloboðene korelacije, pretvaraju èesto u

predstave o u�asavajuãim nasumiènostima i besmislu poretka Prirode. Svaka na�a

pru�ena ruka u plesu sa Prirodom nalazi svoj odgovor, i dok do�ivljavanje Prirode ne kao odraza nas samih, kao bo�anstvenog uèitelja, rezultuje u refleksiji ovakve nesaoseãajnosti

na do�ivljaj na�eg sveta, pro�imanjem nauènih i svakodnevnih pitanja dubokom

unutra�njom etikom u vidu i najmanjeg odsjaja radoznalosti iza vela na�ih misli u istra�ivanju sveta, dobijamo bla�ene prirodne odgovore kao refleksije na�e bri�nosti i

lepote kojima do�ivljavamo svet. Dok u sluèaju razvoja nauèno-objektivistièkih mapa

Prirode, samo-pojaèavajuãi toèak razvoja rezultuje u sve dubljem tonjenju u do�ivljaj

nasumiènosti i haotiènosti prirodnog poretka, u sluèaju fleksibilnog otvaranja vrata

spoznajama temelja na�eg rezonovanja i sveta kao refleksija na�ih najdubljih etièko-estetskih te�nji, otvara se i beskrajni potencijal spiritualnog i evolutivnog napretka.

I pored èinjenice da se mudrost odslikava u bri�nosti prema na�oj sredini,

savremeno dru�tvo je pro�eto idejama o moguãnosti potpuno preciznog predviðanja

ljudskih dejstava, bilo u poslovnim, nauèno-tehnolo�kim ili politièkim sferama, �to se

èesto povezuje sa ukazivanjem na »20/20 vizije« kao odraze atributa pouzdanosti i

preduslove pru�anja poverenja i, eventualno, investiranja u date projekte. Meðutim,

putem zavaravajuãeg do�ivljavanja kvantiteta kao kvaliteta, i dobar vid se u skladu sa

savremenim vrednosnim kriterijumima poistoveãuje sa sposobno�ãu razluèivanja

dovoljno malih i udaljenih slova (podsetimo se da je orlovski pogled èest simbol

zapadnjaèke kulture358), zanemarujuãi kvalitativne moãi vida, ukljuèujuãi reagovanje na

dinamièku sredinu, sposobnost detektovanja perifernih signala, promenu rezolucije oka i pa�nje du� vidnog polja i druge karakteristike povezane sa kontekstom posmatranja, u

kome je sakrivena tajna svakog mudrog iscrtavanja sveta. Gre�ka prihvatanja »20/20

vizije« kao apsolutnog merila dobrog vida i vrhunske odgovornosti prema planiranim ili izvoðenim postupcima, prisutna je upravo u negiranju kontekstualnog karaktera i

perifernog okru�enja (koje èini 99,96 % na�eg vidnog polja295) na�eg posmatranja i na�ih

dejstava, koje ovakvo shvatanje povlaèi, spontano inicirajuãi svojevrsnu tunelsku viziju,

okrenutu iskljuèivo ka programski proraèunljivim ciljevima, zanemarujuãi njihovu

kontekstualnu, know-why svrhu, te stoga i mno�tvo efekata koje na�e delatnosti ostavljaju

na putu njihovog dosezanja. Zaista mudro i odgovorno posmatranje je neodvojivo od oseãanja iskonske povezanosti sa svakim detaljem na�eg sveta i elementa intuitivne

spoznaje, vida koji pronièe kroz oèiglednosti ka nevidljivim porukama, provuèenim

»kroz redove« crta na�eg sveta, u duhu èega ÈuangCe ka�e da »kada vetar prelazi preko

reke, ona izgubi pone�to; kada Sunce proðe preko nje, ona gubi pone�to. Ali èak i kada

bismo pitali vetar i Sunce da stalno budu iznad reke, reka ne bi to smatrala poèetkom

svojih briga � ona se pouzda u izvore koji je hrane i ide svojim putem. Voda se dr�i kopna, senka se dr�i forme, stvari se dr�e stvari. Stoga o�tar vid mo�e biti opasnost za

oko, o�tar sluh mo�e biti opasnost za uho, a sticanje misli mo�e biti opasnost za um. Sve

moãi koje se skladi�te u èoveku su potencijalni izvor opasnosti...«70. Svako iscrtavanje

sveta podrazumeva vrednosnu selekciju izmeðu relevantnih crta i crta koje nevidljivo

potpadaju u okvire nevidljivosti, i upravo nam stalno menjanje perspektiva posmatranja pru�a put ka osvetljavanju ovih »slepih mrlja«, ne-eksplicitujuãih implicitnih

pretpostavki i na�ih najdubljih vrednosti koje poput praznine pozadine slike predstavljaju

tajnu njene osmi�ljenosti. Sagledavanjem do tada nevidljivih putanja na�eg razmi�ljanja,

220

rezonovanja i samog vrednosnog iscrtavanja sveta, »spoznajemo da smo bili slepi, i stoga

ponovo vidimo«312, kao �to je govorio Viktor Frankl. Upravo do�ivljavanje odreðenih

puteva spoznaje ili detalja Prirode »jednim novim oèima« predstavlja prosvetljujuãe, Eureka trenutke, trenutke »okretnih« uvida, koji u individualnim okvirima predstavljaju

su�tine evolutivnog uèenja, dok u globalnijim razmerama nauènog napretka odgovaraju

paradigmatskim obrtima. Aktovi otkriãa, tako, ne predstavljaju otkrivanje nove zemlje (�to je shvatanje koje prirodno implicira sukobe i tragedije, kao u sluèaju potrage za

Eldoradom), veã sagledavanje novim oèima, kao �to je smatrao Marsel Prust, a kroz

metaforu divnog filma City Lights znamo da bo�anska dobrota, predanost i Ljubav,

viðenje sveta jednim saoseãajnim oèima, spontano èine da biãa zaista progledaju, da kroz

crte oèiglednih predstava jednim »novim oèima« sagledaju svoje spiritualne korene

postojanja, religioznu svepovezanost i jedinstvo svega postojeãeg. Svaka spoznaja je,

tako, ne otkriãe, veã izumeãe, kao �to je smatrao Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na

neizvodljivost pasivnog dola�enja do znanja i razumevanja, veã nu�no aktivnu

konstrukciju saznanja, �to, izmeðu ostalog, zahteva i drastiènu re-evaluaciju pojma razumevanja, ne vi�e kao postupka mapiranja opisa na fiksne predrasude i koncepte,

izvedene pomoãu njih, veã kao buðenja jedne dublje logièko-intuitivne harmonije, oseãanja bla�enosti i radosti saznanja. Tako, �irenje domena na�e radoznalosti, a ne samo

polja na�eg fokusnog skeniranja, predstavlja tajnu prosvetljenja i spoznaje konteksta na�eg sagledavanja sveta � jer, u kontekstu spoznaje je uspavana tajna lepote i vrednosti èitavog na�eg sveta - �to postavlja krucijalni znaèaj na postavljanje pitanja, jer, na kraju

krajeva, naèin postavke pitanja defini�e i relevantnost odgovora na njega. Dok

zaslepljenost fiksnim predrasudama � koja se mo�e sagledati kao posledica

kompetitivnosti za pa�njom295 u okviru aktivnosti na�e percepcije - pru�a primat

specijalizaciji na�eg znanja u odnosu na metaforiène generalnosti i oseãaj budne

otvorenosti koji ravnote�a fokusirajuãeg i kontekstualnog, perifernog vida � specijalizacije i uop�tavanja � nosi, spontano prihvatanje svesti Puta odgovara i spontanom ukazivanju pa�nje svetu u èitavom na�em »vidnom« polju, iz najrazlièitijih

uglova, od posmatranja sa strane do osvrtanja unatrag, vrtenja u krug, poput balerine pogleda pru�enog navi�e i srca predatog nebesima, ne zaboravljajuãi pri tome ni jedan

pedalj sveta ispod i iza nas. Abduktivno rezonovanje u okviru koga su na�e temeljne postavke razmi�ljanja

otvorene na promene, u sprezi sa razvijanjem osetljivosti na do�ivljavanje odgovora

Prirode na vrednosne kriterijume iscrtavanja na�eg sveta i njihovu spontanu modifikaciju,

predstavlja put logièko-intuitivnog razvoja i kontinualnog unapreðivanja na�ih temeljnih

vrednosti, putanja razmi�ljanja, te samim tim i na�eg sveta. Upravo nas zaèuðenost,

radoznala svest u susretu sa morem nepoznatog, beskrajna pitanja, otvorenost i spremnost na promene i na�ih najuverljivijih stavova i pogleda na svet, èine fleksibilnim i na

beskonaèan spektar evolutivnih podsticaja, konstruktivna prijemèivost na koje i èini Put

Prirode. Èitava na�a evolutivna transformacija na polju implicitnih vrednosti, a time i

izgleda na�eg sveta, odnosno nas samih, mo�e se tako zamisliti kao beskrajan toèak

napretka � praãenjem odgovora Prirode na na�e misli i unutra�nje te�nje na�ih postupaka

razvijamo sve veãu zadivljenost prema svetu, ali i sve veãu osetljivost na sve suptilnije njene odgovore koji izazivaju sve veãe èuðenje, sve veãe poistoveãivanje sa èitavim

svetom i sve bla�enije crte Lepote na�eg sveta.

221

U nauènim ili bilo kojim drugim saznajnim okvirima, prirodni sistemi se mogu

predstaviti ili kao interaktivni skup entiteta - koji u krajnjem sluèaju moraju predstavljati

ili slièan skup »fundamentalnih« èestica ili prostiranje nekog »fundamentalnog« polja - ili kao nerazdvojiva celina koja sledi svoj tajnoviti Put. U prvom, redukcionistièkom

sluèaju se imanentan indeterminizam Prirode zavaravajuãe poistoveãuje sa ogranièeno�ãu

na�ih perceptivnih moãi (u sprezi sa mernim aparatima) razluèivanja prirodnih

interakcija, koja nam onemoguãava definisanje fundamentalnih zakonitosti kretanja na

nivou fizike »elementarnih« (njih 57) èestica, atomske, kvarkovsko-leptonske, vakuumske ili superstrunske stvarnosti, dok se iz druge, holistièke perspektive,

jedinstvenost sveta ili predstavlja kao suma hipotetièkih sastavnih delova koji

uslovljavaju, ali ne i uzrokuju put njegovog postojanja, ostavljajuãi tako indeterminisani

prostor za upliv Bo�ijeg Puta, ili se do�ivljava kao èista predstava duha, kao potpuni

odraz na�ih najdubljih te�nji i Puta Prirode. Harmoniène delatnosti i prosvetljena

razmi�ljanja ljudskih biãa su u stanju da opstaju upravo na sredini ova dva sagledavanja stvarnosti, u njihovoj naizgled nespojivoj ravnote�i koja, kao i ravnote�e svih prirodnih

polariteta, ne predstavlja neutrali�uãe suprotnosti, veã meðusobno prelivajuãe polove

odslikane Tai-ãi-tu dijagramom. Bavimo se malim stvarima, svakodnevnim delatnostima, �koljkama, atomima, tranzistorima, ali pogleda uperenog u daljinu, iako sa sve�ãu da smo

isuvi�e mali da bismo konceptualno razumeli nebeski put koji sledimo, i mo�emo samo

nevino gledati uzvi�enu igru oblaka i zvezda koje nam kroje sudbinu i kriju tajnu odgonetanja na�eg puta. Jedna ovakva redukcionistièko-holistièka ravnote�a je adekvatna skidanju vela predstave nauke kao potrage za istinitosnim prikazima objektivne stvarnosti i njenom pragmatiènom kori�ãenju sa sve�ãu usmerenom ka

nerazluèivom jedinstvu uma i Prirode. Osloboðeni svesti o istinitosnom reprezentovanju

stvarnosti od strane nauènih i svih drugih lingvistièkih opisa, na�a svest ima priliku da

ostane nedirnuta u holistièkom jedinstvu uma i Prirode, pru�ajuãi sebe svojoj sredini

posredstvom pragmatiènog baratanja redukcionistièkim prikazima sveta, na ovaj naèin

nevezanog za plodove rada. Tako bi nauka, umesto oruða za uspostavljanje kriterijuma istinitosti, morala

usvojiti kriterijum »povoljnosti« i, umesto gospodara na�im razmi�ljanjima i odlukama,

postati dobar sluga u ispunjavanju na�ih �elja za obogaãivanje i ulep�avanje �ivota drugih

biãa posredstvom njene primene. Kao i mnoge druge ljudske konstrukcije, i nauka je

dobar i koristan sluga na�ih razmi�ljanja i delatnosti, ali zavaravajuãi gospodar kada

njene, orijentacijski namenjene predstave sveta poistovetimo sa intrinsièno�ãu kvaliteta

Prirode. Svaku novu perspektivu sagledavanja sveta karakteri�u nove obogaãujuãe

spoznaje, nepredvidljive iz bilo koje prethodne taèke gledi�ta, a interpretativni karakter

svake predstave o svetu nu�no povlaèi i njenu delimiènu metaforiènost koja svakom

znanju daje epitet ne as-is, veã as-if znanja, ne odraza istinitosti, veã samo analogije, �to

nas podseãa na antièki polaritet259 Heraklitovog zalaganja za pragmatièno, kontekstualno

i relacijsko »the way the world works« razumevanje kroz harmoniju simultane celovitosti

i raznovrsnosti, i Parmenidovog, kasnije aristotelovskog, redukcionistièkog shvatanja o

nu�nosti razumevanja »the way the world is« kroz okvire sekvencijalne, sadr�ajne

celovitosti u pluralnosti. Iz jedne skromne i pragmatiène as-if vizije sveta se i svaka formalna specifikacija bilo èega neãe do�ivljavati kao istinitosno eliminatorna tvrdnja

svega onoga �to to ne�to nije, veã kao povoljan ukazatelj u svrhu komunikacije radi

uspostavljanja putanja koje nas povezuju i koje nam slu�e za ulep�avanje svaèijeg sveta.

222

Nauèni univerzum, tako, umesto univerzalnog referentnog okvira koji uslovljava

egzistenciju nauènih tvrdnji i zahteva povinovanja (odatle i parabola o lo�em gospodaru)

objektivnom znanju u svrhu dostizanja svakog vida koegzistencije i izbegavanja sukoba mi�ljenja, postaje multiverzum ispunjen sve�ãu o postojanju onoliko razlièitih domena

istinitosti koliko postoji naèina iscrtavanja sveta od strane svih subjekata (�to je u

potencijalnom sluèaju beskonaèan broj), èime se izbegava fenomenolo�ki redukcionizam

implicitan u ideji o objektivnom svetu - univerzumu. I ono �to je najva�nije, konsenzusi u

svetu multiverzuma se posti�u ne pozivanjem na posedovanje pristupa privilegovanijoj

perspektivi sagledavanja objektivnog, od nas nezavisnog sveta, veã neophodnim

pronala�enjem zajednièkih putanja koje nas povezuju, zajednièkog sveta kroz meðusobno

prihvatanje. Kruti objektivistièki stavovi i norme sa potencijalom zahtevanja ka njihovom

potèinjavanju i iskazivanja destruktivnih putanja fundamentalizma, totalitarizma,

intelektualnog imperijalizma, privilegovanosti, neodgovornosti, iskljuèivosti, moãi,

dominacije i kontrole, pretvaraju se u ravnopravne i fleksibilne sfere kooperacije, radosnog prihvatanja i kreativnog usagla�avanja razmi�ljanja, te�nji i oseãanja beskrajno

raznovrsnog ulep�avajuãeg potencijala. Zajedno sa ovim decentralizujuãim,

»kopernikanskim« prelazom, funkcionalna neodgovornost i inertnost prerastaju u odgovornost, budnost i holistièki uticajnu svesnost, dok objektivno i od nas nezavisno

znanje ustupa mesto zajednièkom znanju, znanju koje se deli i koje nas kreativno

povezuje268. Nauka se, stoga, uvek mora koristiti u kontekstu celokupnog ljudskog, saznajnog i

tehnolo�kog napretka, evolucije kroz koju se izveo na� nastanak, te daljeg napretka � evolucije svesti. S obzirom da slaganje iskustava na dru�tvenom nivou predstavlja osnovu

svakog obja�njenja269, nauka ne predstavlja objektivan opis objektivnog sveta u koji su saznajna biãa uronjena, veã deo sistema interakcije ljudskih biãa i dobronamerne

orijentacije njihovih iskustvenih svetova. Umberto Maturana je, tako, smatrao da »nauka

nije metod (manir) otkrivanja nezavisne stvarnosti, ona je metod (manir) raðanja

odreðene (stvarnosti) ogranièene uslovima koji èine posmatraèa kao ljudsko biãe«268.

Svaka ljudska delatnost i svako iscrtavanje sveta iz perspektive bilo koje nauène oblasti

se, stoga, mogu videti kao metaforiène analogije koje oblikuju najsuptilnije crte na�eg

sveta, pri èemu upravo u posveãivanju pa�nje ovoj metaforiènosti nauènih i svih ljudskih

prikaza sveta, njenom obelodanjivanju i razja�njavanju, mo�emo sagledati otvoreni put

prevazila�enja aktuelnih problema prekomernog razvoja specijalistièkih ve�tina na raèun

sposobnosti uop�tavanja i gubljenja oseãaja za neraskidive veze isprepletanosti koje

figuri�u izmeðu svih, i naizgled najudaljenijih nauènih disciplina. Upravo ovakav prilaz znanju nagove�tava sredinom prve polovine 20. veka Alfred Nort Vajthed: »�irom sveta i

svagda bilo je praktiènih ljudi, obuzetih 'nesvodljivim i tvrdoglavim èinjenicama'; �irom

sveta i svagda bilo je ljudi filozofskog nastrojenja, obuzetih tkanjem op�tih naèela. U

na�em dana�njem dru�tvu novina je upravo to jedinstvo strasnog zanimanja za

upojedinaèene èinjenice i jednake predanosti apstraktnom uop�tavanju. Ranije se to

jedinstvo pojavljivalo pokatkad i gotovo sluèajno. Ta ravnote�a uma postala je sada deo tradicije koja pro�ima kultivisanu misao. Ona je so koja �ivot èini ukusnim. Glavni posao

univerziteta jeste da tu tradiciju prenose s kolena na koleno, kao �iroko rasprostranjeno

nasleðe«393, dok je Abdus Salam slièno smatrao da »biti multidisciplinaran je krst koji oni

koji rade u zemljama u razvoju moraju biti spremni da ponesu«176. Meðutim, ne samo da

se u savremenim edukativnim institucijama interesovanja nauènika su�avaju posredstvom

223

preteranog prote�iranja specijalizacije na raèun generalizacije znanja (premda, �elimo li

da izronimo bisere iz mora - iako je najpre neophodno nauèiti da plivamo, da sistemski,

uop�tavajuãe, pronalascima putanja koje nas povezuju sagledavamo svet - moramo se na trenutke odreãi le�ernog plivanja na svetloj povr�ini i zaroniti do tamnog dna), i ne samo da se posredstvom podsticanja kompetitivnosti i su�avanja odgovornosti zanemaruje

korisnost slobodnog deljenja informacija i obave�tavanja »nestruène« javnosti, veã se u

okvirima nauène edukacije i dalje retko mo�e èuti ukazivanje na gre�ku poistoveãivanja

apstraktnih opisa sveta sa njim samim, èime bi se izbegle zavaravajuãe preslikane,

neistinite predstave sveta - inicirane upravo te�njama ka pru�anju istinitih prikaza

(jedinih va�eãih, vezujuãi èitavu slavu za odgovarajuãe izumitelje) - i otvorio put ka slobodi i èistoãi razmi�ljanja i do�ivljaja sveta, na�im mislima poput pticama na

beskrajno plavom nebu jedinstva uma i Prirode, i nauci ne kao fundamentalnoj i fundamentalistièkoj istini, veã kao harmoniji plemenitih veza izmeðu ljudi, metoda

istra�ivanja kroz koji radimo zaradi ulep�avanja i oplemenjavanja èitavog sveta, èime bi

se i ve�taèke podele na prirodne i dru�tvene nauke prevazi�le15, s obzirom da bi aktivno

ukljuèivanje pragmatiènih, etièkih i estetskih kriterijuma pru�ilo socijalni karakter

nauènim vizijama sveta, dok bi se, zauzvrat, i dru�tvenim naukama kroz holistièki,

ekocentrièni i biolo�ki sistemski pristup povratila zaboravljena prirodnost. Nauka viðena iz ovakve, konstruktivistièko-pragmatiène perspektive, na

velelepan naèin premo�ãava i antièki jaz izmeðu mislilaca i radnika. Svaki vid nauènog

znanja ne predstavlja pasivnu shemu apstrakciju, veã kreativne putanje meðusobne

koordinacije pona�anja i iskustva na nivou ljudske civilizacije, pru�ajuãi svakom znanju i svim razmi�ljanjima karakter aktivnog sudelovanja (�to je jo� jedna perspektiva koja nam

otvara pogled na sagledavanje »povoljnosti« kao adekvatnijeg epiteta nauènom metodu i

svakom rezonovanju u odnosu na pojam »istinitosti«) u praktiènim tokovima oblikovanja harmoniènosti, kompleksnosti i lepote meðuljudskih putanja. Praktièno, meditativno

predano delatno �ivljenje, pro�eto nevezanostima za plodove rada (karma-joga), nam pru�a spontani, direktni kontakt uma sa Prirodom, misaono-reflektivna rasuðivanja (gjana-joga) odslikavaju indirektna produbljivanja na�ih vizija sveta na bazi njegovih

(na�ih) mapa, a treãi ugao ovog trougla »jedinstva« koji pru�a vezi izmeðu prve dve

taèke novu dimenziju, jeste bhakti-joga, predanost putanjama saoseãanja, beskonaènog

davanja i èiste, nebeske ljubavi. Kao posledica izolujuãeg i kategorizujuãeg povlaèenja

granica koje èini svako rezonovanje (jer je ono mapa mape teritorije), u plodovima

misaonih refleksija je nu�no sakrivena najdublja su�tina na�eg biãa, �to èini nedostatak koji upotpunjujemo sa zadivljenim uoèavanjima neimenujuãe i svepovezujuãe,

neprekidnim sa�ivljavanjima i saoseãanjima, kontinualnim postajanjem promena

uslovljene, praktiène rezonance na�eg postojanja i �ivljenja u svetu »oko nas«. »A onaj

èija dela prevazilaze njegovu mudrost, èemu je on nalik? Drvetu èije su grane oskudne,

ali koreni obilni; ako i svi vetrovi doðu na njega, ne pomere ga sa mesta«337, podsetio bi

nas Lazar ben Azarija, u skladu sa temeljnim principom karma-joge i fon Fersterovim estetskim naèelom, ne na pronicljivo prosuðivanje, veã na delatnu, sveo�ivljavajuãu

duboku etiku i estetiku kao na svete putanje koje poput isprepletanih niti korena pru�aju

nevidljivu stabilnost drvetu egzistencije na�eg sveta; i zaista, nauka sagledana iz pragmatiène, konstruktivistièke perspektive iznova biva pro�eta dinamièko harmoniènim

(uzajamno potencirajuãim) seeing - acting jedinstvom u okviru koga nam delatna posveãenost biãima na�eg sveta omoguãava da vidimo, dok nas prosvetljujuãi uvidi

224

pokreãu na sve veãu predanost osve�ãivanju putanja na�eg sveta, èineãi na�e postojanje

tako poput tragalaèkog puta ka buðenju bla�eno tananih talasa i harmonija na tajnovitoj,

svetoj harfi �ivota. Svest da je »govoriti jedna stvar, a raditi potpuno druga«, kojom se oblaci misli uzdi�u iznad poput Sunca èistog oka direktne spoznaje, predstavlja prvi

korak ka ovom jedinstvu. Teorija i praksa, razmi�ljanje i spontano delovanje,

inteligencija i intuicija, tako, oèigledno postaju dve strane novèiãa, èije aktivnosti je

neophodno uravnote�iti zaradi jednog zadovoljnog, spontano unapreðujuãeg �ivljenja. Teritorija je bogatija od mape, i nereèiti, èistim mislima orijentisani kontakt sa

Prirodom nudi oseãaj zadovoljstva i prosvetljenja, spontane harmonije sa Prirodom u

odnosu na kategorizujuãi odnos koji odgovara lingvistièkoj interakciji i poku�ajima

imenujuãeg i iskljuèivo logièkog razumevanja prirodnih promena. Meðutim, kori�ãenje

logièkih, lingvistièkih i vizuelnih misli kao kakvih zavesa ili platna po kome crtamo

boraveãi u mislima èistog jedinstva sa Prirodom, nevezani za same misli, te tako ni za

plodove na�eg rada, u svrhu pragmatiènog pomaganja drugim biãima, predstavlja odliku

bodhisattviène, sanjasinske svesnosti i delovanja, put harmonije meditacije i rada.

»...Meditacija je bolja od znanja, a odricanje od plodova delovanja je bolje od meditacije, jer se takvim odricanjem mo�e dostiãi mir uma« (Gita 12:12), reèi su Kri�ne. Predanost

na�ih dela drugim biãima i èitavom svetu predstavlja, tako, spontanu osnovu

dobronamernog, kooperativnog i globalno usreãujuãeg postojanja i napretka, kao i

primernu crtu ljudske spiritualnosti. Umesto linearnog kori�ãenja nauènog metoda - u okviru koga se inkorporiranjem

opisa u tautologiju putem matematièkih operacija dolazi do obja�njenja - primena abduktivnog rezonovanja koji podrazumeva fleksibilnost kontinualnih izmena tautologija � temelja zakljuèivanja, neophodna je u svrhu postizanja prirodnog, adaptabilnog,

evolutivnog razmi�ljanja. Naspram ideja o linearnom napretku, koje danas, �to u sve

veãoj meri uviðamo, nisu u potpunoj harmoniji sa prirodnim poretkom �ivotnih ciklusa,

nelinearna rezonovanja spontano indukuju i prirodnu harmoniju delatnosti koje iz njih proistièu. Rene Dekart je propagirao linearni karakter saznajnog napretka, premda je njegova èuvena »Rasprava o metodu« bila napisana ne kao temelj nauènih otkriãa, veã a posteriori, kao post-scriptum jednog nauènog eseja

292, �to je u saglasnosti sa spiralnim

tokom saznajnog napretka, èiji je linearno napredujuãi element posledica stalnih, temeljitih vraãanja unatrag. Potreba za logièkom jasnoãom i univerzalnim redom je

razumljiva kroz sa�ivljavanje sa saznajnim perspektivama biãa koja su �ivela u vekovima

pro�etim iracionalnim odlukama, religioznim (takoðe formalnim) dogmama, stresnim prelazima iz feudalnih u industrijske �ivotne uslove itd. Ipak, bitno je primetiti da sa

ukidanjem ideje o fiksnom formalnom modelu koji prethodi na�em iskustvu, dolazimo do

prihvatanja moguãnosti o neogranièenim potencijalnim modelima u okviru kojih bi se razvijalo na�e zapa�anje, razmi�ljanje i istra�ivanje sveta. Napu�tanje nauènog metoda

kao jedinog puta za dostizanje apsolutnog znanja ne znaèi padanje u ambis besmislenosti,

veã upravo suprotno � na�e saznajno otvaranje na beskonaène smislenosti koje se, slièno

zracima Sunca pru�aju od svih stvari na�eg sveta. Meðutim, za zdrav saznajni napredak

neophodna je dinamièka, Tai-ãi-tu ravnote�a izmeðu racionalnog i intuitivnog principa, u

okviru koje te�nje ka egzaktnoj jasnoãi, bistrini izraza i metoda istra�ivanja podstièu

razvoj lepote, inspirativnosti i poetiènog divljenja, i obrnuto. Samo se kroz jednu ovakvu

ravnote�u otvara prostor obasjavanja na�eg sveta jednom istinskom mudro�ãu, a danas u

vremenu izrazite dominacije krutog, racionalnog, Jang metoda, njegovo uravnote�avanje

225

sa umirujuãom, Jin komponentom65 bi delovalo op�te blagotvornim, duboko kreativnim i

harmonizujuãim dejstvima. Podsetimo se da preispitivanje metodologije ispitivanja sveta, kakvoj smo danas

na mnogim poljima nauènih istra�ivanja sveta svedoci (sistemska teorija, konstruktivizam, teorija kompleksnosti, kvantna teorija itd.), predstavlja neophodan korak ka promeni paradigme. Zanimljivo je i primetiti da dok je modifikacija a priori metoda radi usmeravanja i obogaãivanja ljudskih istra�ivanja sveta uvek bila praãena

skromno�ãu i suzdr�ano�ãu, potvrðivanje znanja putem objektivistièkih, bezliènih

procedura (�to je centralni koncept svake formalne metodologije) predstavlja put utiranja

nastanka raznih birokratija, aristokratija i bitke za »prava« u »skup�tinama« ljudskog

znanja292. Apsolutistièka konotacija ovakve nauène usmerenosti je odvela ljudska

razmi�ljanja i meðuljudsku komunikaciju do novih krajnosti, od »religioznih« restrikcija

do novih, ukruãavajuãih principa nauènog metoda, od uzroènosti, preko principa o

jednostavnosti, linearne matematike, analitièkog rezonovanja, iskljuèivo mehanièkih,

lokalnih prenosa informacija i odnosa, do èitavog pravnog formalizma ustanovljavanja

istinitosti i pravde, te danas umesto »krvnog rodoslovlja« imamo »rodoslovlje po

znanju«, odnosno po diplomi. Umesto prihvatanja biblijske poruke da »od svakog � kome je mnogo dano � tra�iãe se mnogo, i kome je mnogo povereno � od njega ãe se vi�e

zahtevati« (Luka 12:48), danas se �ivotni ciljevi obrazovanih ljudi svode na borbu protiv oduzimanja njihovih prava u koje je »prost« svet ulagao, od tog istog »prostog« sveta

339. Nadajmo se da ãe u bliskoj buduãnosti umesto stare, linearne, redukcionistièke,

objektivistièke klasiène nauke iskrsnuti nova, nelinearna, holistièka, subjektivistièka, te

time i vrhunski tolerantna, neukruãavajuãa, pragmatièna (a ne istinitosna) nauka, nauka

koja ãe mehanistièku, nasumiènu igru atoma, potencijalno opisivu formalnim sredstvima,

zameniti slikom o bo�anskoj, indeterministièkoj i nelokalnoj stvarnosti pro�etoj blisko�ãu

du�e i Prirode i svim svetim kvalitetima o kojima su propovedala drevna religiozna

predanja. Povratak na ponovno uviðanje izvornih saoseãajnih poriva nauène delatnosti na

njenim temeljima, do�ivljavanje nauènih izuma ne kao istinitosnih programa rezonovanja nezavisnih od inteligentnih biãa, veã kao pragmatiènih orijentira sazdanih na supstratu

socijalne tradicije i sa njom neraskidivo povezanih, predstavlja prvi korak ka doticanju svoda prosvetljene, duboko-etièke nauke, kao i holistièke osnove sa koje se mo�e nazreti

put odr�ivog, eko-razvoja258 koji zahteva sveprihvatanje usmeravajuãih ideja, bri�no

dr�anje za ruke svih tradicija ljudskog znanja i stvarala�tva. Kroz pristup nepoistoveãivanja sveta sa njegovim opisima, veã boravljenja u

pragmatiènom kontekstualnom polju primene programa rezonovanja, na kome opstaje

poistoveãujuãe jedinstvo uma i Prirode, individue i zajednice, izbegavaju se i ubeðujuãi

sukobi (po pitanjima korektnosti, validnosti, �irine, prioriteta) izmeðu generacijskih

paradigmi32 razmi�ljanja i puteva konceptualno-metaforiènih oblikovanja sveta u èijoj

smeni se ogleda kontinualni napredak razmi�ljanja na putu socijalne ko-evolucije svesti. Sa prihvatanjem nauènih opisa ne kao manje ili vi�e istinitih prikaza objektivnog sveta, veã kao konstrukcija zajedni�tva inteligentnih biãa, i paradigmatske promene, bilo na

poljima nauke, umetnosti ili religije, se kroz ovakve, duboko-etièke i programsko-fleksibilne okvire do�ivljavaju kao povodi radovanja sa prirodnim tokom jedne kontinualne evolucije interakcija izmeðu biãa i Prirode, potencijala iscrtavanja sveta i

oblikovanja sve èudesnijih (sve zaèuðenijih) saznajnih svetova. Namesto krutog dr�anja

pri pojedinaènim opisnim strukturama organizacije na�eg iskustva i apsolutistièkog

226

ubeðivanja drugih u njihovu istinitosnu relevantnost, budi se radoznalost i poverljivo

prihvatanje mno�tva raznovrsnih perspektiva organizacije pogleda na svet86. »Nema

eksperata u sistemskom prilazu...Sistemski prilaz ide do otkriãa da je svaki pogled na svet

puno ogranièen...Ideja iza »dijalektièkog« informativnog sistema je razja�njavanje

korisniku osnovnih pretpostavki koje idu u prilog bilo koje tvrdnje. Postajuãi samo-svestan svojih pretpostavki, upravljaè bi trebalo da postane bolji odluèilac, jer se njegova

osetljivost prema svetu poveãala...U prirodi sistema je stalna percepcija i decepcija,

stalno novo posmatranje sveta, èitavog sistema i njegovih komponenti. Esencija

sistemskog prilaza, stoga, jeste zbunjenost isto koliko i prosvetljenje. Ova dva su nerazdvojivi aspekti ljudskog �ivljenja...Sistemski prilaz poèinje kada prvi put vidimo

svet kroz oèi drugoga«71, pisao je Vest Èrèmen. Iskreni unutra�nji do�ivljaj prihvatanja

stvarnosti sveta drugih biãa podjednako stvarnih kao i na�eg sveta, predstavlja jednu od

emanencija hri�ãanske ljubavi, i otvoreni put prema duhu zajedni�tva i prevladavanju

otuðenog egocentrizma savremenog doba. Zavaravajuãe sa�ivljavanje sa borbama

protiv... i borbama za... se, tako, preobra�ava u sveop�te prihvatanje i ujedinjavanje

raznovrsnih perspektiva kroz spontano i bla�eno praãenje Puta Prirode. Podsetimo se i da

»nepoistoveãivanje« sa poèetka ovog pasusa ne podrazumeva programsko baratanje

opisima sveta osloboðeno na�e etièke odgovornosti, veã upravo suprotno � ne odricanje, veã prihvatanje duboke odgovornosti prema izumljenim postavkama sveta, koje povlaèi

svesno odricanje od prihvatanja »èinjenica« kao odraza objektivnog, te potencijalno

istinitosno reprezentujuãeg sveta. U ovakvom odnosu izmeðu svesti Puta, neprekinutog

jedinstva uma i Prirode, i na�ih misaonih kalkulacija, krije se i tajna naizgled

paradoksalne harmonije izmeðu budistièke ne-vezanosti, spiritualne slobode, i poistoveãenosti sa svim na�im mislima, sa svakim biãem, kamenèiãem i sa svim �to

postoji. Spontanost predstavlja osnovnu crtu plodonosnih komunikacija u okviru kojih se

ne dogovori i zajednièka znaèenja, veã uzajamna prihvatanja, uspostavljaju ne na polju

»objektivnog sveta«, veã na dodiru temelja na�eg etièkog, vrednosnog do�ivljaja sveta.

Jedan od najva�nijih izazova savremenog doba je kako nauèiti da budemo sigurni u

nesigurnosti, da imamo poverenje u subjektivno, neproverljivo znanje, kako da uèimo i

izla�emo na�e znanje na uvek novi i neponovljivi naèin i uvek u novoj esencijalnoj formi, kako da uop�te razmi�ljamo kroz kompromis logièkih ogranièenosti i religiozne,

metaforiène slobode, a da pri tome stvaramo usreãujuãu smislenost u sagledavanju sveta

iz na�ih oèiju. Uspe�nost ovakvog epistemolo�kog prilaza pro�etog spontanim ekspresijama i iskreno�ãu oseãanja, puta evolucije zadivljenosti pogleda na svet, poput

odsjaja na povr�ini mora obasutog sve�ãu da je duboko, su�tinsko i iskreno prihvatanje,

toplo i bri�no dr�anje za ruke preèe od povr�nih, formalnih usagla�avanja, sagledavala bi se ne samo u ispunjenijim intelektualnim poljima ljudskog �ivljenja i saznanja, veã i

estetskim, etièkim, pragmatiènim i politièkim okvirima, pru�ajuãi nam Sunce dubokog

razumevanja i osvetljavajuãi put mira i harmonije. Svesnost da se na�e najdublje te�nje, implicitno sadr�ane u svakom na�em

postupku i pogledu na svet, preslikavaju na sredinu i reflektuju na su�tinu na�eg biãa, na

jezgro karaktera na�ih pogleda na svet, navodi nas na zakljuèak da je umesto detaljnog

planiranja na�ih akcija � �to, samo po sebi, smanjuje broj moguãih opcija usled

fiksiranosti na postizanje odreðenog cilja (a �to je u skladu sa fon Fersterovim

imperativima manje etièki prilaz) - dovoljno dopreti do srca, temelja na�ih pogleda na

227

svet i tada ãemo moãi èak da poznajemo cilj, sam plod na�ih akcija u trenutku kada

zasadimo seme426. I poput jevanðelistièkih reèi da »ako zrno p�enièno po�to se baci u

zemlju ne umre, ono ãe ostati jedno; ali, ako umre, doneãe mnogo ploda«84 (Jovan

12:24), i na�e temeljne te�nje ãe izroditi spiritualne crte na�eg sveta kada svest o su�tini

na�eg biãa pretvorimo u kontekst na�e egzistencije, u putanje davanja kojima se, poput

Sunèeve svetlosti, zadivljeno pru�amo ka èitavom svetu. Odricanje od plodova na�eg

rada i sanjasinska posveãenost drugim biãima, kojom se egocentriènost zamenjuje sa

altruizmom pro�etom holistièkom svesno�ãu, neophodan su preduslov svakog

spiritualnog napretka i buðenja oseãanja unutra�nje slobode. A ovakva svesnost, sadr�ana

u temeljima na�ih spoznaja sveta adekvatna je dobroj zemlji iz Isusovih prièa na koju

padne seme, »te iznièe i donese stostruki plod« (Luka 8:8). Ovakva, u svojoj

posveãenosti potpuno predana svest i jeste kraljevstvo Bo�ije, ovde i sada, jer »ono je

slièno goru�ièinom zrnu (jedno od najmanjih biljnih zrna, prim.a.) koje èovek uze i

poseja u svom vrtu, te uzraste i posta veliko drvo, pa se ptice nebeske nastani�e na

njegovim granama.« (Luka 13:19, Matej 13:31). Sa shvatanjem da mi nismo samo ono

supstancijalno �to prividno, u telesnim okvirima, posedujemo, veã da, poput svakog

kvaliteta Prirode, jesmo putanje koje se pru�aju od nas ka èitavom svetu, i da �to vi�e

dajemo, �to èinimo ove puteve bla�enijim i svetlijim, to vi�e imamo, rasvetljavaju se i

èudesne biblijske reèi da »bla�eni su siroma�ni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko«

(Matej 5:3). Ureðenost postojanja sveta i evolucije njegove �ivotnosti se ogleda u igri izmeðu

Prirode i njenih biãa, u okviru koje se najdublje te�nje i vera biãa reflektuju na njihov

svet. »Postoji neki most koji spaja ono �to èinim s onim �to bih voleo da èinim...Kad

èovek ne�to �eli, cela mu Vaseljena poma�e da to i ostvari«229, pi�e Paulo Koeljo. U

jednoj Zen prièi358,361, posetilac manastira u kome je �iveo Zen uèitelj D�o�u, upita ga:

»Èuo sam puno o jednom mostu u Tvome manastiru. Ali koliko vidim, izgleda vi�e kao

jedna stara panjina. Kako to?«. Uèitelj na to odgovori: »Vidi� drvo, ali ne vidi� kameni

temelj«. »A �ta je onda kameni temelj?«, upita posetilac. »Preko njega prelaze konji,

preko njega prelaze magarci«. I zaista, slike sveta, razmi�ljanja, oseãanja i nepregledne

harmonije putanja kojima se pru�amo ka svetu i koje jesmo mi, iznedrene sa temelja

na�eg saznanja, interpretiranja sveta i delanja u njemu, iscrtanih u harmoniji sa drevnim

vrlinama, odi�u ne ozlojeðenim osudama i netrpeljivo�ãu, veã strpljenjem,

sveprihvatanjem, tihom, neèujnom rado�ãu i nebeskom predano�ãu pri obavljanju

neuglednih, ali u do�ivljaju izvedbe beskrajno èistih poslova, sa�ivljavajuãe usmerenih ka

dobrobiti drugih biãa koja na svom duboko po�tovanom putu prelaze preko mosta na�e

egzistencije, mosta koji poèiva u bla�enoj mirnoãi, sliènoj tihom povetarcu iznad mirnog,

ali u bri�noj mudrosti i dare�ljivosti enormno dubokog i prostranog mora. Mora koje je

»kralj deset hiljada tokova, jer le�i ispod njih«, kao �to je pisao LaoCe (Tao Te Ãing

LXVI). Mora u koje se, poput leptira koji sleãu na rame biãa stopljenog u mirnu

harmoniju sa èitavim svetom, sve reke ulivaju i koje nikuda ne ide u potragu za svojim

snovima, jer su svi oni u njemu samome. I tada, jer »kada smo slabi, onda smo silni«

(Korinãanima II 12:10), spontano postajemo »vodiè onima koji su izgubili put, brod

onima koji treba da preðu okean, most onima koji treba da preðu reku«129.

Slièno kao �to etièko-estetske vrednosti, prisutne u vidu implicitnih temelja svih nauènih metoda i koncepata, tiho i neprimetno iscrtavaju plodove nauènih zakljuèaka i

predstava sveta, i istinske posledice na�ih delovanja su odreðene na�im implicitno

228

sadr�anim namerama i te�njama, skrivenim ispod vela maje grubih i oèiglednih odnosa,

aproksimizirajuãe opisanih u vidu mehanistièkih interakcija sa previðanjem suptilnih

dodira u kojima se krije efektivnost dobrote i harmoniènosti plemenitih te�nji. Stoga se i,

u duhu Zen strelca koji oslobaða pogodak, a ne poku�aj, ka�e da je odgovorni izbor sa

slobodom imanentnom u njemu, adekvatan izboru �etve u trenutku sejanja. I znajuãi da

na�e najdublje spiritualne te�nje predstavljaju setvu koju ãemo jednoga dana po�njeti, i

pitanja sa poèetka na�eg puta: »Kuda idemo?«; »Kuda na� svet i nas same vode na�e

delatnosti?«, mo�emo preobraziti u pitanje: »Kuda �elimo da idemo?«, koje ãe nas,

ispunjene morem poverenja, ponovo vratiti u srce nas samih, na put ko-kreacije kvaliteta na�eg sveta u dodiru sa Prirodom. Slièno kao �to èe�irska maèka poku�ava da pobedi

zbunjenost Alise pred mno�tvom razgranatih puteva u zemlji èuda reèima da »put kojim

treba da krene zavisi u mnogome onim gde �eli da stigne«125, i mudri putokazi drevnih

tradicija se na putu na�eg �ivljenja uvek i iznova pojavljuju ne bi li nas ispunili verom o preslikavanju na�ih najdubljih te�nji, vizija i verovanja, nesagledivo dubokih i implicitnih

finalnih uzroka na�ih najsuptilnijih izbora dejstava, na slike na�eg sveta. I s obzirom da

su na�e najdublje namere i te�nje (pod kojima se u ovom kontekstu, dakle, ne

podrazumeva samo formalizovana, opisna vizija cilja te�nje datog delovanja, veã pre

svega saoseãajna èistoãa svesti putem koje se dato dejstvo iniciralo i odigrava � slièno

kao �to ne formalni, oèigledni i mraèni bunar �elja stalkerove »zone«, veã nevina i

predana deèija svest u datom filmu gradi most znanja izmeðu na�ih �elja i stvarnosti),

implicitne pretpostavke, strukturno-semantièki temelji rezonovanja i perceptivne ko-kreacije sveta, u su�tini formalno neeksplicitni (oni se slièno kao i etika »ne kazuju, veã

pokazuju«, iskazuju), neuoèljivi jednostavnim misaonim refleksijama, za njihovo je

uoèavanje neophodno pronaãi njihove refleksije u na�em svetu, �to èini jednu divnu,

najlep�u egzistencijalnu avanturu koja nas kroz put Tajni vodi ka blistavom jedinstvu uma i Prirode. »Sad gledamo kao pomoãu ogledala � u zagonetki, a onda ãemo licem u

lice« (Korinãanima I 13:12), uèio je u ovom duhu apostol Pavle. Kada èitavo na�e biãe postane ispunjeno svevi�njom �eljom za prosvetljenjem i

obasipanjem cvetnom pra�inom srdaène bla�enosti svakog biãa i pogleda na svet, kada se

u na�oj predanoj te�nji ka spasenju svega postojeãeg i usmeravanju na Bo�iji put

harmonije i Ljubavi, poistovetimo sa spiritualnim temeljima na�eg viðenja sveta,

postanemo Jedno sa izvori�tem putanja koje ko-kreiramo u na�em svetu i koje zaista

jesmo mi, i èitav svet ãe se na tajnoviti naèin nahoditi ka smeru op�te blagodeti, buðenja

uzajamne bri�nosti i prosvetljujuãih saznanja. Jer, kao �to nam je Luis Kerol pisao da »vodimo raèuna o smislu, a glas ãe voditi raèuna o sebi«

67, predana �elja da se

posredstvom na�eg postojanja prenese bo�anstvena Lepota biãima na�eg sveta, èini da

suptilna i nesagledivo velièanstvena lepota nastane u glasu, pokretu, mislima i bla�enim

talasastim harmonijama na�eg biãa i èitavog sveta. Jedan od elementarnih prevoda

kineskog ideograma Te - sastavljenog od znakova za »srce« i »ispravno (navi�e)« (kao i

eventualno znaka za »levu stopu«) - glasi: »Kada je istina u srcu èovekovom, ona ne

mo�e a da se ne manifestuje dobrom delatno�ãu u njegovom �ivotu«247. Hajnc fon Ferster

je smatrao da je èitav �ivot posvetio uèenju kako da uve�ba svoj govor, tako da etika u

njemu bude implicitna48. I Vitgen�tajn, kao i mnogo pre njega LaoCe, primetili su, respektivno, da »jasno je da se etika ne mo�e artikulisati«

417, kao i da »istinske reèi ne

moraju biti probrane reèi, probrane reèi ne moraju biti istinske reèi« (Tao Te Ãing

LXXXI). Ideja o artikulaciji etike i èitavog harmoniènog spleta temeljnih vrednosti ko-

229

kreacije na�eg sveta - od uobièajenih oseãanja do na�ih najdubljih, nereèitih poriva,

ljubavi i same du�e - pridavajuãi im fiksni formalni karakter, adekvatna je zavaravajuãem

poistoveãivanju mape na�ih konstrukcija sveta sa njegovom èudesnom teritorijom, u

nedogled prostiruãom i beskrajno raznovrsnijom nego �to je na�a ma�ta u stanju da je

iscrta. Su�tinske vrednosti na�eg biãa - koje u dodiru sa Prirodom iscrtavaju putanje kosmièke evolucije, evolucije sve zadivljenijih saznanja i puteva kojima se biãa pru�aju

jedna ka drugima � ostaju, tako, nesagledivo sakrivene, iako, poput svih najlep�ih i

bo�anski osmi�ljavajuãih kvaliteta �ivotnosti, pro�imaju svaki, i najneugledniji deliã

Kosmosa, èineãi, zaista, da zvezde uzvi�eno svetle, dok planete ple�u po njihovim

orbitama, tragajuãi za putevima Sunca, za idealima beskrajne Ljubavi i predane �elje za

bezuslovnim stvaranjem sveop�te lepote, crtama koje èine da èitavi novi svetovi budu, ni

sami ne znajuãi za�to, obasjani svetlo�ãu i novim èudesnim pitanjima, novim putevima za

postajanje novih zvezda. Sve u svemu, tokom dosada�njeg puta ove knjige smo savremenu nauènu sliku o

ljudskim biãima kao pasivnim prijemnicima impulsa jednog tuðeg sveta, kao peep-hole posmatraèima razdvojenim od posmatranog, te kao mehanizmima determinisanim spregom genetskog koda i spolja�njeg uslovljavanja, postepeno preobrazili u odraz

bo�anstvenosti svih �ivih biãa, u kome se jasno oèitava njihova stvaralaèka, aktivna uloga

u kreiranju sveta, sveta koji je jedno sa svakim njegovim biãem. Stoga, mo�emo mirno

reãi da: Svet je slika na�e du�e Sa ucrtavanjem finalnog principa koji èini ovu knjigu, vratiãemo se na poèetak, na

pitanja koja su zapoèela pisanje ovog rada, i poku�ati da odamu tajnu koju èine odgovori na njih. Naime, nakon svega izlo�enog mo�emo zakljuèiti da premda su pitanja o na�em

poreklu, o na�em putu, o smislu svega postojeãeg, o na�em mestu u kosmièkoj celini

intelektualno formulisana, na njih se ne mo�e pru�iti kako objektivan, tako ni

subjektivan, ali u vremenu jednoznaèan, iskljuèivo intelektualni odgovor. Odgovor se

nalazi u emanenciji ravnote�e na�eg misaono-reflektivnog - racionalnog, i saoseãajnog

do�ivljavanja sveta, koje neophodno pripada domenu na�eg direktnog iskustva, a ne

jezièkih mapa. Sve na�e unutra�nje te�nje koje predstavljaju izvori�ta na�ih misli, reèi i

dela, ostavljaju tragove na na�em svetu koji nam svakog trenutka pru�a odgovore na njih,

osetljivo�ãu na koje bismo beskrajno mnogo mogli nauèiti na na�em spiritualnom putu. Naravno, i ova osetljivost predstavlja deo tog puta, jer sve �to saznajemo nas uèi kako i

da nauèimo da budemo osetljivi i prijemèivi na suptilne prirodne uticaje, i to, naravno,

kroz neponovljivost, ne-fiksnost na�ih pogleda na svet, jedinstvenost svakog na�eg

osmi�ljavajuãeg konteksta do�ivljavanja prirodnih dogaðaja. Sve kontradikcije koje nièu

iz dubokog intelektualnog razmatranja znakova na na�em Putu, postavljenih od strane

drevnih, dobronamernih religijskih tradicija (sa posebnim akcentom na iskaze Zen budizma i drugih mistièkih tradicija), a voðene sve�ãu o neophodnosti dualistièkog

postojanja zaradi spoznaje lepote i radosti monistièkog prisajedinjenja (bilo kroz

umetnièki do�ivljaj, transcendentalnu svesnost, molitvu, mantru ili prosvetljujuãe bljeske radosnog i ushiãenog �ivljenja), bivaju rastopljene u direktnoj iskustvenoj spoznaji, van

domena analitièkog mapiranja na�eg sveta, u jedinstvenom dodiru sa èitavim

230

postojanjem. Samo �ivljenje, put na�e spiritualne evolucije kroz uèenje prosvetljenja na�eg etièko-estetskog odnosa sa Prirodom, pru�a nam, tako, odgovor na na�a pitanja.

Jedan od najveãih izazova buduãnosti je tiho prelivajuãe podizanje svesnosti

èoveèanstva do aktivnog shvatanja o ljudskim idealima i vrednostima koje stoje u

temeljima na�ih razmi�ljanja i pogleda na svet, kao aktivnim stvaraocima i

organizacionim principima na�eg sveta i zajednièkih buduãnosti. Kako biãa seju

posredstvom svojih misli i te�nji, takav plod u vidu refleksija od »spolja�njeg« sveta i

dobijaju. Jer, »sve stvari sa kojima se bavimo propovedaju nam«89, kao �to je smatrao

Emerson, ukazujuãi nam na svaki detalj na�eg sveta kao na put koji nas vodi ka na�oj

samo-realizaciji i individualno-globalnoj spiritualnoj evoluciji. Slièno kao �to nas Priroda

obasipa trepereãim zvezdama u na�im oèima dok, stojeãi na krovu, poku�avamo da

razgonetnemo i razbistrimo tajne prirodne raznovrsnosti posredstvom neprekidnih selekcija i kategorizacija, a postajemo obasjani Sunèevim sjajem monizma sa

prihvatanjem Puta Prirode i buðenjem predane saoseãajnosti i sa�ivljavanja, postajanja

svakog detalja Prirode, sve �to �elimo, mislimo i èinimo ãe nam se, zaista, vratiti u

pregr�tnom, velelepnom, bo�anskom obimu. Kada shvatimo da je svet slika (refleksija,

odraz) na�e du�e, i da je sve �to postoji zapravo mi sami, tada ovakvo shvatanje postaje razumljivo. Dokle god ljudska biãa budu verovala da su �rtve okolnosti, graniènih uslova,

da su robotizovani uslovljavajuãi mehanizmi koji se zombirano kreãu kroz svet, biãe

slepo nahoðeni svojim instinktima, navikama i disharmonizujuãim, suprotstavljajuãim

te�njama, i negovati ideju da se prihvatanjem slepih pravila mogu osloboditi

odgovornosti za stanje sveta kakvim ga vide. Shvatanje da na�e misli kreiraju svet, i da

smo stoga odgovorni za svaku misao i �elju koja nastane u na�em umu, èini put ka

harmoniènoj, holistièkoj zajednici buduãnosti. Poput isprepletanih korena drveãa jedne

�ume, i spiritualni koreni na�ih misli, reèi i dela nikada nisu odvojeni od drugih biãa i

èitavog sveta, te se negovanjem ovih izvora na�eg postojanja, èistih misli i bla�enih dela

koji iz njih izviru, neguje i èitav svet, ali i obrnuto � bri�no�ãu i pa�njom nad svim

detaljima na�eg sveta, davanjem vi�e nego �to imamo, negujemo spiritualne temelje

na�eg biãa. Svako znanje se konstrui�e kako bi se napravile putanje koje povezuju elemente

na�eg sveta percepcije u smisaonu celinu koja je, naravno, uvek subjektivna. Svaki opis

sveta, svako ukazivanje na njegove putanje, ne predstavlja potencijalno objektivne istinitosne prikaze, veã na�e sopstvene metafore, subjektivno kontekstualno pru�anje

smisla putanjama koje èine dodir na�eg uma i Prirode. Na ovaj naèin postaje jasno da se

istra�ivanjem Prirode, posmatranjem sveta ili dru�enjem sa umetnièkim delima, u svojoj

najdubljoj su�tini ne spoznaje �ta je smislenost Prirode same po sebi, kako se odvijaju

prirodni procesi nezavisno od nas ili �ta je umetnik �eleo da nam izrazi, veã kako

istra�ivaè razume sebe. Èitav svet, tako, predstavlja proces upoznavanja nas samih, i

èitav svet kao odraz na�ih najdubljih te�nji u ovom upoznavanju kroz koga se iscrtava

beskrajni potencijal evolucije, uèenja u dodiru sa Prirodom, i jesmo mi. Jedna od poruka

svih velikih umetnièkih dela je i semantièka poruka koja kao da nam govori da je

kraljevstvo Bo�ije u nama. Jer, »u kraljevstvu du�e postoje nebesa koja upravljaju

nebesima ovoga sveta«, kao �to je smatrao Sinai, a »vernikovo srce najvi�e je nebo«,

podseãa nas drevni hadit401. A kada otkrijemo to kraljevstvo uspavano u temeljima na�ih

pogleda na svet, u drugoj strani svakog kvaliteta kao puta izmeðu nas i Prirode, i svet ãe

231

postati pro�et bo�anskom svetlo�ãu. Videãi lepotu i dragocenost u svakom ljudskom

delu, svet zaista obasipamo bla�eno�ãu, i ta bla�enost smo mi. Menjajuãi sebe, mi ne menjamo samo na�e fizièke strukture èije emergentne

osobine èine na�e �ivotne crte, veã pre svega menjamo na� odnos sa svetom, menjamo

put izmeðu nas i Prirode. Svaka Bo�ija zapovest, svaka sveta mantra se odnosi

prvenstveno na nas, a po�to svako Ja poseduje svoje kvalitete i potpunu smislenost samo u svetu Tebe, tada svaka mantra i svako popravljanje nas samih predstavlja i tanano harmonizovanje i putanja koje se pru�aju prema Tebi. Otelotvoravajuãi ove svete mantre

i put koji povezuje nas i Prirodu, na� oreol postaje svetao u svojoj èistoãi, i mi i Priroda

postajemo jedno. Kada ka�emo: »Svet je u redu«, tada ãemo lako osetiti kako u dubini

na�eg uma odzvanja istovremeno: »Ja sam u redu«48, jer mi smo ti koji iscrtavamo svet

koji je u redu. Epistemologija - na�e do�ivljavanje saznanja, i ontologija - na�e

do�ivljavanje postojanja, na�eg smisla i porekla, postaju tako isprepletani u neraskidivu

celinu, a znajuãi da sve �to postoji predstavlja plodove ko-kreativnog dodira biãa i

Prirode na putu individualne i op�te duhovne evolucije, u svakom zalasku Sunca mo�emo

dotaãi kako epistemolo�ke temelje divnog prizora u vidu dubokog do�ivljaja

posmatranog Sunca kao odraza Sunca na�e du�e, tako i ontolo�ke temelje u vidu

predanosti Suncu kao refleksiji beskrajnom Ljubavlju obasjane ruke stvoriteljske Prirode. U beskrajnom toku promena Prirode i nas, svaki trenutak sada�njosti je savr�en u

smislu da ba� on za nas sada�njice predstavlja pravi, savr�en potencijal sveobuhvatne i

sveispunjujuãe spoznaje. Svest o ovakvom ureðenju Prirode èiji je odraz nas samih uvek

potpun i uvek onakav kakav treba da bude, u sprezi sa spontanom predano�ãu raða i

savr�enu harmoniju, bla�eno udisanje i izdisanje kojim postajemo stanje èistog mira,

jedno sa Prirodom. I tada, duboko u nama, znamo da »ono �to se zove dobrim, savr�eno

je, a ono �to se zove lo�im, isto je tako savr�eno«, kao �to je smatrao Volt Vitmen, poput

svih istinskih proroka koji ne predviðaju buduãnost, veã nas podseãaju na ne�to �to smo

zaboravili da jesmo, na èudesnost igre izmeðu nas i Prirode koju smo zaboravili da prepoznajemo u svakom i najmanjem detalju na�eg sveta, na stalno i neprekinuto

jedinstvo uma i Prirode i na�ih misli poput ptica koje lete du� u beskraj pru�ajuãeg

nebeskog plavetnila. Konstatovanje svake promene podrazumeva, usled moguãnosti percepiranja samo

razlika, i egzistenciju izvesne konstantnosti u odnosu na koju se registruje i progla�ava

promena. Svakodnevne promene najèe�ãe detektujemo zahvaljujuãi svesti o prividnoj

konstantnosti nas samih, iako i mi sami u najprirodnijem stanju svesti u svakom trenutku postajemo novi i neponovljivi. Tako, ukoliko se sa meditativnom predano�ãu utopimo u

tok Prirode iz koga, kao �to smi videli, spontano potièe i uèenje, a sa njim i evolucija

njene raznovrsnosti, bogatstva i smislenosti, doãi ãemo do nereèite, prosvetljujuãe

spoznaje da mi i jesmo sva ova promena koja je istovremeno i konstantnost, mir i nepromenljivost. »...Ono neprolazno, od èega je celokupni veliki svet, to je stvarnost, to

je du�a, to si ti, �vetaketu«, uèio je Udalaka Aruni malog �vetaketua171,387. Stalne

promene izgledaju kao takve samo usled odr�avanja fiksnih perspektiva kao uporednih

taèaka nepromenljivosti, iako ne�to poput fiksnih referentnih taèaka postoji samo u na�im

jezicima, na�im opisima Prirode, na�oj ma�ti, ali ne i u stvarnom svetu u kome je svaka

potencijalna referentna taèka, svaka taèka gledi�ta utopljena u stalni, neponovljivi tok

Prirode, i gde svest o svakoj kvalitativnoj nepromenljivosti predstavlja, kao �to smo

videli, odraz èudesnih i neponovljivih misaonih aktivnosti. Razlog stalne promenljivosti

232

Prirode mo�emo, kao �to smo veã pokazali, pronaãi u stavu da svaka fiksna perspektiva

posmatranja, opisivanja i spoznaje obuhvata neizostavno formiranje saznajnog »slepila«.

Svaka tvrdnja, svaka misao i svaka kreacija, nu�no podrazumevajuãi i kreiranje izvesnih

polariteta, defini�e potencijalna otkriãa, ali nas èini i neosetljivim na more potencijalnih

otkrovenja. Stoga je tok Prirode samo odraz njene te�nje ka sopstvenoj spoznaji, i to,

naravno, kroz oèi bistrih biãa, koje znaju da se tiho dive njenoj lepoti i bo�anstvenosti. Svi znamo da se, naspram egocentriènog do�ivljavanja drugih biãa kao objekata

manipulacije i osuðivanja njihovih postupaka iz subjektivnih, prividno fiksnih

perspektiva, smirujuãe i bla�ene, altruistiène spoznaje - kroz koje se spontano oblikuje ispoljavanje »zlatnog pravila« o èinjenju stvari za druge na isti naèin kao i za sebe (a

takva dela spontano nastaju pri do�ivljavanju èitavog na�eg sveta kao nas samih) - esencijalne za svaki vid dru�tvenog i ekolo�kog usagla�avanja postupaka, raðaju kroz

sa�ivljavajuãe sagledavanje sveta iz perspektiva drugih biãa. Stalne, saoseãajne promene

perspektiva nas kroz uèenje navode na razumevanje dobronamernosti tuðih postupaka,

kao i na shvatanje savr�enosti postojanja koje smo mi i koje je svako od nas. Ali, dokle

god najdublje te�nje na�eg biãa ne usaglasimo sa harmonijom Puta Prirode, u okviru koje

se sva kompetitivnost preobra�ava u bla�enu predanost, u pru�anje vi�e od onoga �to

imamo, na�a sredina ukljuèujuãi i druga ljudska biãa i njihove oèi, predstavljaãe ogledala

na�e egocentriènosti, u koje ãe nas biti sramota da se opu�teno, predano i bezbri�no

zagledamo. Tek kada posredstvom posveãenosti drugim biãima na� svet postane jasan

poput svetlo-plavog neba, i kada se na� um stopi u harmoniju jedinstva sa Prirodom, i u

svim biãima ãemo videti Sunce lepote u svoj svojoj beskrajnosti. Da je promena perspektiva, kojom se izbegava zaslepljenost implicitnim

pretpostavkama rasuðivanja, neophodan preduslov svakog mudrog sagledavanja sveta, na predivan naèin ilustruje stara kineska prièa o èe�njivom i pomalo zavidnom

kamenorescu185. Naime, provodeãi �ivot u skromnom i tihom, predanom radu,

kamenorezac najednom postade nezadovoljan svojim poslovnim izborom i samim sobom. Prolazeãi pored jedne kitnjaste kuãe, on zaèu razgovore koji se vode u njoj, zaviri kroz

prozor i ugleda naizgled samo-zadovoljnog trgovca koji je pred nekoliko mladih dama nudio svoje svilene proizvode. Kamenorezac pomisli kako bi to bilo lepo biti trgovac, i najednom on zaista postade to �to je za�eleo. Provodeãi svoje vreme u luksuznim,

finansijskim transakcijama i trci za novcem, polako se u njemu oblikovalo novo nezadovoljstvo sa time �to jeste. Zami�ljen, gledajuãi kroz prozor, kraj njega projuri koèija koja je pod raskala�nom pratnjom vozila bogatog ministra, on (kamenorezac)

pomisli kako bi sigurno bilo bolje biti jedan ministar, i odmah se naðe u njegovoj ulozi.

Trudeãi se da poma�e nesreãnim ljudima, shvatio je da njegovi napori uglavnom bivaju progutani te�njom za sopstvenom slavom i zadovoljavanjem ega. Tu�an, zagledav�i se u

Sunce, upita se: »Gospode, koliko bi to bilo lepo biti Sunce«, i istog trenutak on to i

postade. Kao Sunce, hranio je �itna polja, obasjavao svojom svetlo�ãu ljude na Zemlji,

èinio ih radosnim ili tu�nim, ali odjednom naiðe oblak koji je kao po svojoj volji zaklonio

njegove zrake. Kamenorezac u ulozi Sunca tada reèe: »Oblak je jo� moãniji od mene,

�elim da postanem on«, i naravno, tako se i desi. Meðutim, ne dugo zatim, kratko u�ivajuãi u navodnjavanju �edne zemlje i ba�karenju nebeskim prostranstvima, on

ustanovi da postoji jo� jaèa sila koja i njega, kao oblak, sada pokreãe. Bio je to vetar, i

�elja kamenoresca da postane vetar se odmah ostvari. Slao je svoju muziku kuda god je hteo, lomio grane, uzburkavao mora, iscrtavao oblake, ali najednom naiðe na ne�to �to ni

233

on, sa svojom ogromnom snagom nije mogao da pomeri. Bio je to jedan kamen. Vetar beja�e zadivljen stabilno�ãu i smireno�ãu ovog biãa, i odluèi da postane on. Boravio je tako u tihoj, smirenoj nepokretljivosti i uzvi�enoj ravnodu�nosti, sve dok ne oseti kako se

èak i on ipak menja. Okrenu se oko sebe, i ugleda jednog tihog, smirenog i predanog

kamenoresca, okupanog u Sunèevoj svetlosti, kako strpljivo oblikuje kamen u divnu kreaciju. Kamenorezac beja�e on, i njegova sreãa da on zaista jeste ono �to i treba da

bude, nije imala kraja. Putem stalnih promena perspektiva se, tako, dolazi do zakljuèka

koliko je na�e postojanje va�no i vredno, i koliko smo mi sami, kao i èitav svet onakvim

kakvim treba da budemo, te da je naspram te�nji njegovog menjanja i zadovoljavanja

èe�nji koje potièu iz na�eg nezadovoljstva, uzroka svakog zla, dovoljno, u svrhu

postizanja �ivotne radosti, mira i zadovoljstva, prepustiti se spontanom toku Prirode i osloboðeni na�e samosvesti, jednostavno biti ono �to jesmo. Putem ove prièe, i slike o

holistièkoj, nelinearnoj ureðenosti Prirode prevladavaju zavarajuãe, upro�ãavajuãim

ljudskim predstavama otelotvorene slike o hijerarhijskoj, totalitaristièkoj i linearnoj

organizaciji prirodnih sistema u kojima egzistiraju ne neogranièeno pru�ajuãi

kooperativni efekti, veã bitka za moã i jednostrana manipulacija, te tako i svaki

kamenèiã, kao �to nam ka�e pajac iz filma La strada, dobija u na�em svetu i svoj

beskrajni smisao i svrhu postojanja. Jedna od znaèajnih posledica ovakvih, svetih pogleda na svet i korena saznanja,

izlo�enih ovde, je i implicitni povratak na indijski princip karme kao zakon evolucije koji

nam jednostavno ka�e da �to se sa vi�e pa�nje, te�nji ka prosvetljenju i ulep�avanju sveta

i buðenju bo�anske svetlosti u njemu kreãemo, to ãe svet i postajati takav, jer svet je

ustvari ono �to mi vidimo, ono �to mi, posredstvom na�ih temeljnih interpretacija,

napravimo od njega. »Tat tvam âsi« (»To si Ti«), drevna je indijska mantra koja nas

navodi na osvetljavanje puteva koji vode ka jedinstvu uma i Prirode. Sve smo mi, a svet je onoliko lep koliko je lepa na�a konstrukcija njega, te je, stoga, lepota u oèima

posmatraèa. Misleãi da su lepa samo u oèima drugih (�to je osnova egocentriènog

pogleda na svet), biãa naru�avaju svoju prirodnu lepotu, dok tiha i skromna biãa koja

pronalaze ili, barem, duboko èeznu da pronaðu lepotu u svemu oko sebe, zaista odi�u

lepotom. Na�e �ivljenje i svaki pogled, svaka misao u ovom trenutku prestaju da budu

pasivni odgovori na dejstva sredine, veã kreativne posledice aktivno i odgovorno

napravljenog izbora nad opcijama poniklim na temeljima na�ih najdubljih unutra�njih

te�nji i odnegovanih vrednosti. Naspram poku�avanja da se svet promeni bez menjanja

nas samih, promenom samih okolnosti, budi se svest o na�im implicitnim te�njama koje

stoje u osnovi svih na�ih postupaka, kao suptilnih uzroka svih na�ih dejstava i slika sveta.

Evolucija je sve do postanka ljudskih biãa bila ispunjena primerima menjanja samih biãa,

a ne njihove sredine, te je, stoga, èista svesnost neispunjena ciljevima i svrsishodnostima

iniciranim razmi�ljanjima, razvijajuãi spontani tok oseãanja i na�e interakcije sa

sredinom, kljuè unutra�njeg, spiritualnog napretka kroz, naravno, ne menjanje drugih, veã

nas samih. Tako se i osuðivanja pretvaraju u pra�tanja, bezuslovna po�tovanja i te�nje ka

uoèavanju lepote u svemu. Istinska religioznost se, tako, ogleda u reèima Gregorija

Bejtsona da »odgovor sirovom materijalizmu nisu èuda, veã lepota«19, ne borba protiv

tuðih temelja razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta, veã sveprihvatanje okolnosti i

pronala�enje svetog i kreativnog puta u njihovim granicama. Saoseãajna otvorenost na

uticaje drugih biãa i te�nje ka razumevanju njihovog sveta, tako, zamenjuju emotivno i

234

mentalno izolujuãi stav o moguãnosti menjanja sveta (i, uop�te, njegovog pona�anja u

skladu sa sopstvenim interesima) kroz manipulaciju drugim biãima, bez promena nas

samih. Svest o nasumiènosti, neodgovornosti, izolovanosti i kreativnoj sputanosti biva

zamenjena osmi�ljeno�ãu, odgovorno�ãu, jedinstvom uma i Prirode i sve�ãu o na�oj

neprekinutoj spiritualnoj slobodi. Od pasivne �rtve kosmièkog sluèaja, obmotane

sujeverjem koga objektivistièki do�ivljaj sveta sa sobom nosi, raða se svest o na�em

aktivnom � sa svim na�im mislima i neèujnim �eljama èiji se uticaji prostiru beskrajno

daleko - sudelovanju u stvaranju na�eg sveta, obasjana, poput �tita ratnika svetlosti,

svetom odgovorno�ãu za svaki deliã na�eg sveta. Uporedo sa prelazom od

objektivistièkih temeljnih stanovi�ta na�ih razmi�ljanja ka sve�ãu o ko-kreativnom iscrtavanju svakog detalja na�eg sveta u skladu sa neprekidnim egzistencijalnim putem

preslikavanja na�ih jezgrovitih te�nji i vrednosti na na� svet, odigravaju se sveop�te

harmonizujuãi prelazi od: do�ivljavanja na�eg biãa kao objektivnog, kvalitativno

uèaurenog entiteta ka nama kao putanjama koje stvaramo u dodiru sa na�im svetom; od

sujevernog, takozvanog spooky karaktera nelokalne kvantne svepovezanosti na svest o na�im mislima, su�tinskim vrednostima i tananom jeziku vere kao kormilarima na�e

sudbine; od prihvatanja relevantnosti jezika pravde, eksternih normi i ogranièenja

pona�anja ka svesti o va�nosti negovanja saoseãanja i dubokog poverenja kao jedinih puteva pronala�enja op�te plodonosnih, konsenzusnih dru�tvenih re�enja; te, uop�te, od

svesti o pasivnosti na�ih misli i htenja do svesti o njima kao aktivnim stvaralaèkim

izvorima èitavog sveta. Sa slobodom koja obasjava ovakvo prirodno shvatanje, na�e biãe

postaje poput plovidbe mornara du�e na otvorenom moru Prirode, koristeãi svoja svesno

oblikovana iskustva kao vetrove, saoseãajne porive kao struje, a temeljne namere kao

zvezde - vodilje. Verom pro�etim ko-kreativnim osmi�ljavanjem na�eg iskustva i

uèenjem na njemu, pravi vetar uvek biva usmeren u jedra broda na�e egzistencije. Tama

svakog straha biva prosvetljena bodhisattviènom posveãeno�ãu, bri�no�ãu i

po�rtvovanjem, dok oblaci nemira i zabrinutosti bivaju rasplinuti svetlo�ãu saoseãanja i

Ljubavi, koju vidimo u svetu, a samim time i u nama samima. Iz perspektive kvaliteta kao puteva, predivne mistiène saznajne igre bo�anske

Prirode i slobodno-voljnih biãa u njoj, te èitavog na�eg saznajnog sveta kao preslikanih

na�ih dubokih unutra�njih te�nji, vere i dugo klesanih vrednosti, i svako uèenje kao

uèenje na gre�kama, a sa njim i smisao na�eg postojanja i istovremenog saznanja, se

mogu sagledati u novom, potpuno spiritualnom svetlu. Uèenje se mo�e sagledati kao

smisao postojanja na�eg iskustva, a svaki dodir sa Prirodom, svaki trenutak na�eg

postojanja mo�emo do�iveti kao uèenje kosmièkog konteksta uèenja30, jer, podsetimo se,

upravo u prosvetljavanju spiritualnog konteksta na�eg do�ivljaja sveta, kojim se

osmi�ljavaju i ko-kreiraju svi njegovi kvaliteti, krije se tajna kreativnog i evolutivnog uèenja. Sve gre�ke naèinjene u na�im razmi�ljanjima se reflektuju u na�em iskustvu, te na

taj naèin dobijamo priliku da sagledamo ove gre�ke i promenimo nabolje na�a

razmi�ljanja, na�u uoblièavajuãu stranu kvaliteta kao puteva u smeru jedinstva uma i

Prirode. Meðutim, dokle god se ne uspostave subjektivne relacije izmeðu na�ih izbora i

na�eg iskustva, izmeðu na�ih unutra�njih te�nji i �elja i njihovih refleksija u svetu kakvim

ga do�ivljavamo, ovakve prilike za uèenje ãe biti ignorisane. Stoga je, u svrhu

harmoniènog razgranavanja putanja osmi�ljenosti na�e egzistencije kroz neprekidnu

evoluciju, neophodno zastati nad stavom da svaki polaritet, svaka sukobljenost koju uoèavamo u svetu jeste samo odraz sukobljenosti oblikovanih kvaliteta od strane na�eg

235

biãa. »Priroda uvek oblaèi boje duha...èitava Priroda je metafora ljudskog uma«89,

podsetio bi nas Emerson. Svi sukobi i kritike u kojima sa�ivljavajuãe uèestvujemo

odslikavaju sukobe i osuðivanja postojane u korenima na�eg razmi�ljanja i

proprioceptivnim predstavama o nama samima. Borbe izmeðu dobra i zla koje vidimo u

svetu predstavljaju odraz borbi izmeðu dobra i zla na nivou sopstvenih, vrednosnih

temelja sagledavanja i interpretacije na�ih postupaka, a harmonija, jedinstvo u

raznovrsnosti sa u svakom detalju imanentnom dobrotom i osmi�ljeno�ãu, sagledani u

svetu Prirode, predstavljaju iste karakteristike koje zapravo duboko, misaono-reflektivno nesagledivo posedujemo u samim temeljima na�eg sopstvenog rezonovanja,

konstruisanja sveta, osnovama nas samih kao saznajnih biãa. Stoga i velika umetnièka

dela uvek u svojoj osnovi sadr�e veliku borbu izmeðu dobra i zla, koja se odvijala u

misaonom svetu umetnika, �to skladno opisuje stih: »A bright type could never draw, could not describe nightswimming«, koji sam èuo u jednoj predivnoj pesmi. I ova knjiga

koja, izmeðu ostalog ne predstavlja opisivanje dostignutih ciljeva, veã put istovremenog

otkrivanja i opisivanja, ne odslikava izuzetak od ovakvog shvatanja. Borba protiv bilo èega u svetu: Prirode, bakterija, vlada, nacija, kompanija i ljudskih biãa, predstavlja, tako,

borbu protiv nas samih, i destrukcija mete na�ih napada predstavljaãe istovremeno i

destrukciju nas samih. S druge strane, negujuãi bri�nost prema na�em svetu, i mi sami

ãemo postati èisti i prosvetljeni. »Onaj koji voli, ne raspravlja se. Onaj ko se raspravlja,

ne voli«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing LXXXI). »(Ljubav) ne zavidi, ljubav se ne

hvali...ne tra�i svoje, ne ljuti se, ne uraèunava zlo...ona sve snosi, sve veruje, svemu se

nada, sve trpi«, pisao je apostol Pavle (Korinãanima I 13 : 4-7), i uèenje kroz dodir sa

Prirodom - koja sve prihvata i nikada ne prestaje da daje, ne zahtevajuãi ni�ta zauzvrat,

tihim i nenametljivim primerom, budeãi uvek nove crte lepote, postavlja smisao u sam

Put, u tihu bla�enost sveprihvatanja i predanog (nevezanog za plodove rada) pru�anja

dobrote i poverenja - predstavlja svetli put napretka na savremenom polju evolucije svesti i saoseãanja. Dok god na�e pona�anje bude nastajalo iz egocentriènih poriva, bri�nosti

samo prema sopstvenom biãu, i èitav svet ãe nam izgledati preplavljen sebièno�ãu,

duhovnom neplodno�ãu i isprazno�ãu, vulgarno�ãu, nezanimljiv i bez ikakvih

otkrovenjskih iznenaðenja. Meðutim, kada poènemo da �ivimo za druge, kada predamo

sebe svetu, tada ne samo da ãe nestati svi na�i strahovi i ljutnje, veã ãemo i u svim biãima

primetiti podjednako svetlo Sunce dobrote i saoseãajnosti, Budinu prirodu koja je samo

prekrivena oblacima negativnih misli. Èitav svet ãe tako poèeti da di�e radoznalo�ãu,

radosnom spontano�ãu i voljom za �ivljenjem. Jer, ako ja �ivim za Tebe, i Ti �ivi� za

mene, tada mi postajemo �ivotni, holistièki sistem simbolizovan savr�enom, meðusobno

potencirajuãom harmonijom Tai-ãi-tu dijagrama, toèkom evolutivnog napretka iz èijeg

toka se ispoljavaju bezgranièna kreativnost, napredak i lepota. Savremeno dru�tvo u najveãoj meri karakteri�e potro�aèka kultura u kojoj

naspram spiritualnih kvaliteta davanja, posveãenosti i predanosti, dominiraju te�nje ka

posedovanju i sticanju - i to ne samo materijalnih bogatstava, veã i èulnih u�itaka, slave i

ponosa - prouzrokovane zavaravajuãom, direktno srazmernom vezom egocentriènosti sa

bogatstvom osmi�ljavajuãeg karaktera interpretacija sveta i sopstvenog biãa. Meðutim,

opsednutost posedovanjem, sticanjem i manipulisanjem nalaziãe odraz u na�em svetu,

kako na nivou dugoroèno unesreãujuãih, uslovljenih, strahopo�tovanjem i prepredeno�ãu

olièenih predstava bilo nauèno-mehanistièkog, socijalnog ili religioznog poretka Prirode, tako i na nivou direktne komunikacije, na predrasudnom uviðanju istih posesivnih i

236

eksploati�uãih te�nji u drugim biãima. Na�e sopstvene pohlepne te�nje, tako, èine

temeljne stavove putem kojih svako ko nam priðe biva osuðen kao neko ko �eli da uzme

ne�to od nas, ne�to �to (pod)svest o va�nosti posedovanja odbija da preda, pogre�no

povezujuãi dato posedovanje sa esencijom sreãe, èineãi da niz ovakvih susreta rezultuje u

sve dubljem tonjenju u stav izolacije, op�teg neprijateljstva i razarajuãe odbojnosti. I

slièno ovome, svako kome priðemo samo sa radoznalo�ãu i otvorenih dlanova, pobeãi ãe,

upla�en kroz pogre�no sagledavanje nas kao otimaèa izvori�ta ljudske sreãe, izvori�ta

koje, kao �to smo videli, ne predstavlja uskladi�teno blago, veã veèno blago putanja koje

stvaramo u na�em dodiru sa svetom � »Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rða

uni�tavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu...jer gde je

blago tvoje, onde ãe biti i srce tvoje« (Matej 6:19-21), uèio je u ovom duhu Isus. Tako,

svest o egu spontano raða odbojnost, otuðenost i nedostatak plemenitosti, dok svest da su

»bla�eni siroma�ni duhom«, jer daju sve �to imaju, pa èak i svoj duh, raða bezuslovna

prihvatanja i bla�enu, prosvetljenu svest koja putem saoseãajne slobode opasnosti

pretvara u prilike za napredak, prepreke na Putu u odskoène daske napretka,

konfrontacije u radoznale i spontane susrete, te sve, sa negativnim, destruktivnim te�njama primljene uticaje preobra�ava u pozitivne, konstruktivne efekte � kamenujuãe

kamenje u gradivo kuãe, otrove i kamene spoticanja u evolutivnu hranu uèenja i povode

divljenja èudesima Prirode. Jadikovanja nad okolnostima i ozlojeðenost njima se, tako,

pretvaraju u radosno prihvatanje svega postojeãeg (bez obzira na namernu pozadinu

primljenih uticaja) kroz svest da svako uèenje sa termodinamièkog stanovi�ta zahteva

otklon od oèekivanja (usled èega ovakve situacije zaslu�uju podjednaku, ako ne i veãu

zahvalnost u odnosu na one koje se odigravaju u skladu sa oèekivanjima), kao i da se sve

�to je zavaravajuãe, »objektivno« okarakterisano kao negativno i destruktivno, kroz na�u

bla�enu interpretaciju (kao drugu stranu kvaliteta - puteva), kroz svete temeljne vrednosti, mo�e preobraziti u »hranu« evolutivnog uèenja i napretka, u mefistofelovsku

»silu koja te�i zlu, ali èini dobro«. »Pravi vernici ka�u da su uticaji raja svaki neugodni

zvuk uèinili divnim«401, pisao je D�alal ad-Din Rumi, i ovi prosvetljujuãi uticaji koji

potièu iz uma pro�etog poverenjem, toplom predano�ãu i sveprihvatanjem èine da

»bezbo�nost i vera hitaju obe putem Bo�ijim«401, kao �to je smatrao Sanai. Ako smo

primorani da èitamo u buènoj sredini, na�a moã koncentracije ãe postati veoma razvijena,

slièno kao �to atletièar trèi sa olovnim cipelama da bi se kasnije oseãao kao da lebdi

vazduhom; kada u zrnu pra�ine vidimo èitav Kosmos, i mnogo �arolikijim detaljima

Prirode ãemo biti zadivljeni; te, uop�te, svesrdno prihvatanje okolnosti olièava bla�eni

put individualne i globalne harmonije u odnosu na op�te razarajuãe okrivljavanje drugih

za njihovu egzistenciju. »Srednji put« koji olièava ovakvo, sa prirodom usklaðeno

pona�anje pri kome se sve postojeãe pretvara u prijateljske sile, divno opisuje poznata

Tao prièa185: »Naizgled miran konj bio je vezan u jednoj uskoj ulici. Meðutim, kako bi

neko poku�ao da proðe pored njega, ovaj bi ga mlatnuo kopitom. Malo po malo, i na

prilazu ulici se skupilo mno�tvo ljudi koji su poku�avali da proðu pored konja. Neko

opazi poznatog Tao uèitelja kako prilazi ulici, i reèe: 'On ãe sigurno znati da nadmudri

konja. Tiho, pogledajmo'. Tao uèitelj poðe ulicom, opazi konja, osvrnu se i nastavi

drugom ulicom«. Putem samog logièkog rezonovanja, neusklaðenog sa intuitivnom

budno�ãu, mora esencijalnih kvaliteta Prirode nam promaèinju, èineãi da èesto ne

prepoznamo dragocene putokaze na putu na�eg razvoja. S druge strane, prosvetljena

svesnost nikada ne probija glavom zid koji èine okolnosti, i ne oèajava u borbi protiv

237

njih, veã sa beskrajnim po�tovanjem Prirode na najjednostavniji moguãi naèin sledi njen

Put. I svaki problem se, tako, re�ava ne njegovim suzbijanjem, borbom protiv njega, veã

pronala�enjem puta koji prebroðuje, ali istovremeno ne ostavlja problem drugima u

amanet, veã ga na najlep�i naèin prosvetljava i svu njegovu disharmoniju pretvara u prirodni sklad � drugim reèima, menjajuãi sebe, tajanstveno menjamo i èitav svet.

Svako uèenje je i promena biãa, a svaki prirodni odnos izmeðu dva biãa obuhvata

ne samo te�nju ka menjanju, prosvetljenju drugih, veã i otvorenost ka promeni sebe

samih kroz datu interakciju. Krutost na uèenje se manifestuje kao objektivistièki odnos

prema svetu, kao osuðivanje okoline u svrhu njenog prilagoðavanja na�oj zavaravajuãe i

neprirodno te�enoj nepromenljivosti. »Plemenit èovek uzdi�e svoje motive«281, podseãa

nas Mencije na put dosezanja bla�ene mudrosti i jedinstva sa Prirodom kao na stalno

vraãanje unatrag, slobodno preispitivanje sopstvenih, najdubljih te�nji koje iniciraju i

predstavljaju efektivne, ali nevidljive oreole na�ih dela, misli i reèi, te na stalno

upoznavanje i spontano modifikovanje filosofskih temelja postavki sistema svakog rasuðivanja u smeru spiritualnog napretka kao na put postizanja op�te harmonije na�im

dejstvima. Ukoliko se otvorenog srca, iz ovde ukazane perspektive upitamo: »Za�to su i

koje su moje te�nje inicirale ovakav izgled mog sveta u ovom trenutku?«, i svako

iskustvo ãemo do�iveti kao poklon Prirode, èiji smisao do tada mo�da nismo prepoznali.

Priroda je bo�anstvena kreativna strana puta kvaliteta na�eg sveta isto kao i mi sami, i

njene bo�anstvene refleksije na�ih misli i te�nji nas navode na uèenje, na beskrajni

napredak. Priroda je na� mnogopo�tovani uèitelj koji nam neumorno ukazuje na spontani

Put harmonije i bla�enosti kontinualnog postajanja svega postojeãeg. Neophodno je samo

pa�ljivo i sa poverenjem oslu�kivati, posmatrati, dodirivati svaki detalj Prirode, jer se u

svima njima krije odgovor na na�e razumevanje sveta i vredan putokaz ka na�oj du�i, ka

jedinstvu nas i sveta, stapanja svih dualizama neophodnih za postojanje �ivotnih crta

sveta u bla�eni monizam. »Jer svako ko moli dobiva, i ko tra�i nalazi, i otvoriãe se onom

koji kuca« (Luka 11:10). Tako i Priroda u èudesnoj igri kvaliteta kao puteva, svakog

trenutka na�eg postojanja, sa svakom na�om mi�lju iznova pru�a odgovore na svaku na�u

najtananiju kreativnu izvornu te�nju. Sa shvatanjem da je sve �to postoji stvorila na�a du�a, uporedo se razvija i

shvatanje da nije potrebno juriti za uzbudljivim predelima u svrhu nala�enja objekata zadovoljenja na�ih saznajnih èe�nji, jer je èitavo bogatstvo sveta oduvek bilo sakriveno u

nama, u temeljima spontane izgradnje na�ih pogleda na svet. »Uði radosno u onu riznicu

koja u tebi le�i, i videãe� tako riznicu nebesku; jer ove su dve jedno isto, i samo je jedan ulaz u obe«

78, pisao je sveti Isak sirijski. Dok zavaravajuãe poistoveãivanje konteksta

do�ivljaja sveta sa imanentnim crtama »objektivnog« sveta rasplamsava u nama �elju ka

kretanju ka stvarima koje nam nu�no izmièu iz ruku, ukoliko poznajemo èudesni most

koji spaja riznicu na�ih najdubljih te�nji i duhovnih �elja sa slikom na�eg sveta,

postajemo svesni da su se zapravo sve stvari oduvek kretale ka nama. U trenutku potpune spoznaje ovakvog reda, slièno mnogim mudracima iz �ume, ukljuèujuãi junaka poslednje

prièe igre staklenih perli (i legende o Naradinom prosvetljenju403), nije potrebno vi�e

napu�tati �umu, temelje srca na�eg bivstvovanja, negovanjem kojih zaista stvaramo èitav

svet. Dokle god budemo sagledavali na� svet oèarani sebiènim �eljama i pasivizirajuãom,

objektivistièkom mi�lju o pronala�enju finalnog smisla �ivljenja nezavisnog od na�e vere

i najdubljih te�nji, dokle god konteksti koji èine na�e poglede na svet budu odisali

izgubljenom moãi divljenja, uzdizanja drugih biãa i spontanog iskazivanja oseãanja,

238

adekvatne disharmonije koje ãe rezultovati na�om ozlojeðeno�ãu i nezadovoljstvom

ãemo primeãivati u na�em svetu, a kada se probudimo sa holistièkom harmonijom na�eg

biãa sa èitavim svetom, kada konteksti kojima osmi�ljavamo na� svet postanu èisti poput

suze sa bla�enog lica jedne ikone, kada temelje na�eg do�ivljavanja sveta pro�memo

iskrenom bri�no�ãu i posveãeno�ãu svakom detalju i biãu na�eg sveta, kada ih sazdamo u

skladu sa drevnim spiritualnim vrednostima, uvideãemo beskrajnu lepotu u svakom deliãu i anðeosku lepotu u svakom biãu Prirode. Iz ovakvog do�ivljaja i èitava reka

raznovrsnosti i kreacije se stapa u sliku veènosti, u nepokretni centar obrãuãeg toèka

postojanja, u potpuni mir, slièan trenutku kada kapljica vode u svom putu preko vazduha, oblaka, ki�e, stena i reka dolazi ponovo u more. Od reke koja nikada nije ista, u koju,

slièno neponovljivim �ivotnim iskustvima, nikada dva puta ne mo�emo uãi, postajemo

more u koje se ulivaju sve reke. Sve stvari, sva na�a iskustva ne idu tada od nas, niti se moramo kretati ka njima da bismo ih dostigli, veã one dolaze ka nama, jer one i jesmo

mi. Sve �to postoji oduvek je predstavljalo bla�eni dah prijateljstva, postojan da bi nam

pokazao ko smo to mi, a kada ovi putokazi uka�u na srce nas samih, na centar na�eg

postojanja, tada Put postajemo mi, dok svaki detalj na�eg sveta postaje pro�et beskrajnom

smisleno�ãu i savr�eno�ãu u svoj svojoj nesigurnosti, �to èini harmoniju polariteta koja

do�ivljaju Prirode udahnjuje èistu svetlost. Dvosmerna igra kreacije sagledana u kvalitetima kao putevima, nalazi analogiju i

u stavu da je Svevi�nja kosmièka inteligencija, u �elji za sagledavanjem sopstvene lepote,

stvorila inteligentna biãa koja, obdarena slobodnom voljom kao preduslovom sposobnosti kreacije, te�e spoznaji sopstvene prirode, posti�uãi ovaj cilj samo kroz stanja

prosvetljenosti i potpune spiritualne harmonije, kada se posmatraè i posmatrano stope u

neraskidivu celinu i kada biãe sagleda sebe u svakom detalju Kosmosa. Tada, u skladu sa upani�adskom tradicijom, Atman (na�a du�a) postaje Braman (Gospod), stapa se u sve

postojeãe, celokupnu kreaciju, Gospodnje delo, slièno reci koja se uliva u more ili

malenoj lampi koja se gasi u jutarnjoj svetlosti, i èitav svet postajemo mi. Kosmos je misao koja misli sebe, lepota koja se ogleda u samoj sebi, »Gospod je fontana koja teèe u

samu sebe«361, kako je pisao sveti Dionizije. A, »razumevanje Oca razume da on razume,

te njegovo razumevanje razumevanja je isto kao i on koji razume. To jest, svetlost od svetlosti«361, stav je Majstera Ekharta, na osnovu koga nam mo�e postati jasno za�to su

um, ego, ljubav, dobrota i sve druge �ivotne karakteristike holistièki kvaliteti,

nereducibilne i nelokalizujuãe harmonije putanja. U stanju potpune harmonije jedinstva uma i Prirode, svesti da su posmatraè i posmatrano, zaljubljeni i ljubav, plesaè i ples, jogi

i joga, igraèi i igra, akteri i predstava, slu�alac i lepota muzike, èitalac i znaèenje teksta,

biãe i smisao sveta, sejaè i seme, dlan i dodir, �elja za poklanjanjem i poklon, ja i Put ka

Tebi, Atman i Braman Jedno, mi kao bo�anske oèi koje posmatraju svet Bo�ije kreacije

kao dva meðusobno reflektujuãa ogledala izmeðu kojih nema senke, sagledavamo Oca i

Sina kao Jedno. Sveti duh, analogno treãem entitetu svakog dodira - granicama koje iscrtavamo pri perceptivnoj ko-kreaciji razlika (koja rezultuje u kljuènom razdvajanju

biãa od »ostatka« sveta), postaje bla�eni Put koji nas odr�ava u ovakvoj spiritualnoj

harmoniji. Stoga se i Njego�eve reèi (kroz lik Igumana Stefana) da je svet »bez poretka

najdublja nauka, sna ljudskoga ðeca al' oèevi«, kroz svest o kvalitetima na�eg sveta kao

putevima izmeðu nas i Prirode, prosvetljavaju u novom objedinjujuãem svetlu u kome se

na� svet do�ivljava kao èudesni dodir izmeðu Oca i Sina kroz sam Put � Sveti Duh, put koji vodi ka spontanom jedinstvu na�e du�e i svega postojeãeg, èitave Prirode.

239

Kada shvatimo da je svet slika na�e du�e, sve stvari postaju deo nas. Ne postoji

vi�e ni�ta �to nam je tuðe, niti postoji stvarnost, ma koliko god udaljena, nezavisna od nas. �ta god da dodirnemo, dodirujemo sebe, te se pa�nja okrenuta svetu, manifestuje

pa�njom prema nama samima. Ako je mir u nama, i svet ãe biti ispunjen bla�enim

mirom. Pronalazimo èitavu Prirodu, sve �to postoji u nama samima, a istovremeno i ono �to smo mi otkrivamo u svakom detalju Prirode, jer svaki kvalitet je ko-kreativni put na�eg uma i Prirode. To je, dakle, put nala�enja Boga u sebi, i sebe u Bogu.

Uz svest o svetu kao slici na�e du�e, kao odrazu na�e su�tine, i u svim ljudskim

biãima ãemo videti nas same. Njihove oèi ãe postati i na�e oèi, a njihov svet i na� svet. I

samo po sebi, bez moralnih pridika i imperativa, spontano ãe se izroditi hri�ãanska

bri�nost prema bli�njem, ljubav prema drugom kao i prema nama samima. Spontano, jer tada ne postoji razlika izmeðu nas samih i na�ih bli�njih i èitave Prirode. »Uistinu, kad se

voli nema dvoje, jer zaljubljeni je ogledalo voljenoga, i ni�ta drugo«401, mislio je Sultan

Valad, pokazujuãi na poistoveãivanje na�eg biãa sa svim drugim biãima, na refleksiju

èitave Prirode na�om sve�ãu kao na put buðenja bo�anske Ljubavi, harmonije jedinstva

uma i Prirode. Dok vezanost za ego inicira su�avanje na�eg sveta, altruistièka predanost,

svest da je »dati vi�e nego imati«, �iri na� svet sve dok on ne obuhvati, ne postane sve

postojeãe. Na� svet tada prestaje da bude samo na� odraz u ogledalu, veã na� um kroz

svest Puta postaje poput ogledala, poput »oni(h) koji su lepi kao ogledalo bo�anske

lepote; ljubav koju nadahnjuju odraz je �elje kojoj je Bog cilj«401, kao u pesmi D�alala

ad-Dina Rumija. »Radujte se s onima koji se raduju i plaèite s onima koji plaèu«, pisao je

apostol Pavle (Rimljanima I 12:15), dok nas Isus podseãa (Matej 13:24-30) da je carstvo nebesko poput sejaèa koji zasadiv�i dobro, spiritualnom bri�no�ãu otelotvoreno seme, ne

razdvaja kukolj od �ita, veã sve prihvata, duboko u srcu se radujuãi blagodetnoj �etvi. Kada shvatimo da je svet slika na�e du�e, i da smo oduvek bili na� svet koji je

samo prividno bio »oko nas«, razumeãemo i da je ispravnije reãi da je telo u du�i426, nego

obrnuto, kao i da namesto du�e kao entiteta dolazi sveprisutno, oduhovljeno i odu�evljeno

�ivljenje392. Naime, umesto forme ili strukturnog entiteta koji defini�e putanje, skladno

idejama razraðenim u èitavoj ovoj knjizi, i u sluèaju tela i pogleda na svet koji

predstavljaju manifestacije du�e, opet su putanje i funkcije (preslikavanja) te koje

odreðuju �ivotne forme, jer sve one potièu od bo�anskih putanja stvaranja i samo-realizacije, samo-posmatranja posredstvom kreacije saznajnih biãa. Dok je Fridrih Hegel

smatrao da »ovaploãenje bo�anskog biãa u ljudskoj formi poèinje sa statuom koja ima u

sebi samo spolja�nji izgled biãa, dok je njegov unutra�nji �ivot, njegova aktivnost, izvan

nje«178, pokazujuãi na uzvi�enu divotu na�eg biãa sjedinjenog sa Prirodom, koje poput

palate du�e, nepregledne oaze mira i ljubavi ili nepomiène freske zagledane u veènu

lepotu, mirom i tihom rado�ãu obasjava svaki deliã na�eg sveta, Gregori Bejtson je kao

du�u podrazumevao putanje koje stvaramo u domenu na�e egzistencije271 (èiji se kontekst

prostire beskrajno daleko), jer zaista sve �to postoji, svaki detalj na�eg sveta na�a du�a

iscrtava u te�nji ka sopstvenoj spoznaji, ekvivalentnoj te�nji celokupne Prirode ka sagledavanju sebe, te�nji koja se ispunjava sa ot-krovenjem (poput skidanja vela na�ih

misli, i saznanja da se iznad krova, prividne ogranièenosti na�e egzistencije, uvek krije

zvezdano nebo, beskraj Prirode, u svoj svojoj mirnoãi i sjaju) da du�a ne samo �to

iscrtava na� svet, veã ona i jeste svaki detalj na�eg sveta � putnik tada postaje put, plesaè postaje ples, a na�a du�a postaje sve �to postoji, Put èitave Prirode.

240

Kada shvatimo da je svet slika na�e du�e, da sve �to postoji predstavlja odraz

na�ih unutra�njih te�nji, bo�anstveni vodiè na na�em spiritualnom putu, na� um i Priroda

se stapaju u neraskidivu, harmoniènu celinu, a spontana predanost i vera nas polako èine

èudesnim biãima koja svojom lepotom, lepotom koju vide u svetu oko sebe obasjavaju

èitav svet i ulep�avaju �ivote drugih biãa. Posveãenost pokazivanju Puta drugim biãima

predstavlja i njihov �ivotni put, a sva njihova oseãanja se preobra�avaju u saoseãanja.

Ovakva biãa tada postaju boddhisattve, mahatme, talmudski klovnovi368, sanjasini koji ne

�ele da utonu u prosvetljeno stanje potpunog boravljenja u Bramanu dokle god postoje

neznanje, nezadovoljstvo i nesreãa, biãa poput male skitnice iz filma City Lights, »hvataèi u �itu« koji �rtvujuãi svoja �ivotna zadovoljstva èuvaju svet u stanju radosne i èiste nevinosti, dok njihovo srce biva osvetljeno Isusovom ljubavlju. Jer, samo kroz

stvaranje prosvetljenih putanja koje povezuju nas i druga biãa, kroz stvaranje tih tananih,

stalno promenljivih puteva, postajemo zaista slobodni, èisti i obasjani nebeskom svetlo�ãu, svetlo�ãu du�e. »Ljubavi, ti si, dakle, put. Kakav put? Uzdignut, istaknut put

koji pokazuje smer i vodi cilju. Èiji si put? Èovekov put prema Bogu, Bo�ji put prema

èoveku...Moãna je tvoja snaga, ljubavi! Jedino si ti u stanju da dovede� Boga na

zemlju«171, pisao je Hugo iz svetog Viktora. Da »Bog je Ljubav, onaj koji voli i

voljeno«225 - dakle put sjedinjenja biãa i Prirode, predstavlja vrhovni princip religijske

tradicije sufizma, a »Bo�e! Put je tvoj svet« (Psalmi 77:13), stih je koji, poput dra�esnih

linija na pe�èanoj pla�i, iscrtava nadahnuti pisac psalama. Dok razdvajanje na�eg sopstva od na�eg iskustva predstavlja prvi korak ka

spiritualnoj degradaciji emanencije bo�anske lepote koja mi uvek jesmo, prethodeãi

objektivizaciji sveta, transcendentalnom izolovanju Boga od svoje kreacije, ga�enju

èudesa Prirode u na�im oèima kroz uviðanje nas kao telesno lokalizovanog uma (i du�e) u

protivnom odnosu sa bezdu�nim i bezumnim, mrtvim svetom i sa drugim, potencijalno

eksploati�uãim biãima, drugi put èiji prvi korak èini jedinstvo na�eg uma, na�e du�e i

svega postojeãeg vodi ka pronala�enju nas i Boga u svemu, ka zadivljenosti nad

spontanom komunikacijom sa èitavom Prirodom èak i u njenim najneuglednijim

delovima, ka èudesnom, prosvetljujuãem dodiru na�e du�e i Prirode u kome se uvek i

iznova priseãamo da mi stvaramo i mi jesmo sve �to postoji. Ako se oseãamo otuðenim

od sveta, i ako neke njegove detalje ili druga biãa do�ivljavamo kao ne�to �to ne pripada

nama, nikada neãemo moãi ni da upoznamo sebe, da postanemo palata du�e, svetovno

izvori�te bo�anske kreativnosti, sazdano na temeljima èiste, spiritualne predanosti, �to je

istinski put èitavog �ivljenja. »Ko poznaje sebe, poznaje Gospoda svoga«, bila je èuvena

Muhamedova izreka, a »spoznaj sebe samoga«, pisalo je na ulazu u Apolonov proroèki

hram u Delfima, jer ne u putanjama sveta nezavisnog od na�eg biãa, veã u jezgru bunara

na�ih najdubljih te�nji se kriju tajne ispletanja sudbine na�eg biãa i èitave Prirode. U

nama, u temeljima na�ih pogleda na svet se, stoga, nalazi sve �to treba spoznati.

Meðutim, iz kartezijanske otuðenosti, tako karakteristiène za tradicionalna nauèna

shvatanja (�to je sasvim razumljivo, jer sva otkriãa u okviru nje potièu iz implicitnih

polaznih pretpostavki koje nagove�tavaju razdvojenost uma od Prirode), raða se i

utilitaristièka ideja o kori�ãenju svega �to ne do�ivljavamo kao »sebe« u svrhu velièanja

sebe, svog ega. Manipulacije drugim biãima i prirodnim bogatstvima su, stoga, u

mnogome posledice nauènih shvatanja sveta u kome �ivimo. Metafore moãi i kontrole,

koje egzistiraju u svetu egocentriènosti (te�nje da menjamo svet bez promena nas samih),

nalaze se u osnovi vulgarnih izraza, dok se metafore prihvatanja, svesti o autonomnosti

241

(cilju, a ne sredstvu) svakog biãa, sa istinskom predano�ãu, stapanjem na�eg sopstva u

èitav svet, u sve postojeãe, kriju u visoko etièko-estetskim izrazima. Dok se vulgarni izrazi karakteri�u ukazivanjem na su�avanje granica na�eg sveta, na odricanje od

poistoveãenosti biãa sa celokupnim svetom (svetom koji tada nismo, niti sa kim smo, veã u kome smo i protiv koga smo) i ga�enje radoznalosti u susretu sa njegovim ivicama,

istinska umetnost i duboko-etièki izrazi nam pokazuju put �irenja granica na�eg sveta

(odnosno, nas samih) i buðenja radosne istra�ivaèke svesti o njihovom beskrajnom

potencijalnom razprostiranju, put slobodnog, sveprihvatajuãeg i sveosmi�ljavajuãeg

dodira sa novitetnim, sveobogaãujuãim granicama na�eg sveta, put razvijanja sve

èudesnijih putanja bri�nosti i odgovornosti, te kristalno jasne svesti o jednakosti na�eg

biãa i na�eg sveta - putanja koje u skladu sa na�im najdubljim vrednostima spontano

iscrtavamo. Tako, kroz ovaj drugi, spiritualni put, sa do�ivljavanjem svakog dela sveta

kao dela nas samih, sve postaje ono drevno Jedno. Svaki na� pokret, svaka na�a misao

predstavlja harmonièni deo Prirode, a kreãuãi se kroz svet spoznajemo sebe, prihvatajuãi

svaki detalj i svako, naizgled i najmanje vredno biãe i kamenèiã u njemu kao deo na�e

porodice, kao deo nas samih. Sve �to dodirnemo, to smo mi. Orijentisani u smeru Jednog,

ka Suncu, sve senke ostaju negde daleko iza nas, i na�e misli i pokreti se stapaju u

spontanu harmoniju sa Prirodom. Mi u na�im mislima, reèima i pokretima, muzikom

kojom odi�emo, postajemo refleksija celokupnosti Prirode, a sama Priroda, sve �to

vidimo, dodirujemo i èujemo predstavlja èisti odraz na�e unutra�nje lepote. Svesni toga

ili ne, mi i Priroda jesmo Jedno. Slièno èuvenom Zen drvoseèi, i na�e shvatanje Prirode je u deèijoj fazi na�eg

�ivotnog razvoja bilo nerasparèano. Um deteta se najpre poistoveãuje sa svim �to opa�a

da bi kasnije posredstvom uèenja razvio sliku o svojoj posebnosti i nezavisnoj

pokretljivosti u odnosu na ostatak sveta. Tada se razvija analitièko-sintetièko razmi�ljanje

i do�ivljavanje Prirode u kome se sve mo�e videti kao razlièito i suprotstavljeno jedno

drugome, ili kao pro�eto zajednièkim putanjama kretanja u skladu sa sveukupnom

harmonijom Prirode. Spiritualni cilj na�ih razmi�ljanja, treãa faza jednog iskonskog

saznajnog razvoja, jeste buðenje »srednjeg puta«, sposobnosti pragmatiènog,

saoseãajno�ãu inspirisanog povezivanja iscrtanih putanja Prirode na temeljima svesti o

neprekinutom jedinstvu na�eg uma i Prirode, spontana izgradnja kuãe �arolikog intelekta

na predanim, dobronamernim, zadivljenim, nevino radoznalim osnovama beskrajno èistog, svepoistoveãujuãeg do�ivljaja sveta jednog novoroðenèeta, usled èega se i ka�e da

»samo deca videãe kraljevstvo Bo�ije« (Matej 18:3, Luka 18:17), kao i da »dete je Otac

èovekov«418. Uèeãi nas na gre�kama, Priroda nam kroz nelinearnu igru osmi�ljavanja i

oblikovanja sveta ukazuje na put iscrtavanja sve �irih granica kojima oivièavamo na� svet

(�to je èovek misaono i oseãajno izolovaniji od ostatka sveta, to su granice njegovog

sveta u�e), sve dok ne postanemo jedno sa èitavom svetom, sve dok ne poènemo da

do�ivljavamo svet iz kristalno èiste deèije svesti koja ne zna za razlikovanje nje i ostatka

sveta. Tada se namesto razmi�ljanja u kojima figuri�u misaone kategorizacije, vrednosti,

svrhe, ciljevi, odluke i izbori postavlja samo Put i predanost unutra�njem jeziku srca,

tihoj molitvenoj komunikaciji sa Prirodom. Holistièka, sveta nauka, sagledana iz ove perspektive, postaje, tako, usklaðena sa

svojim drevnim smislom kao saznajnim putem beskrajnog, sve celovitijeg �irenja

konteksta na�eg do�ivljaja egzistencije, puta spajanja i svepoistoveãivanja, postajanja

jednog sa èitavim svetom. Kroz spiritualno uèenje koje je, kao i sve druge spoznaje,

242

nelinearnog, abduktivnog tipa sa temeljnim pretpostavkama i hipotezama otvorenim na modifikovanje, kao istovremeni zakljuèci i temelji novih spoznaja razvija se svest da »Ja

i svet jesmo Jedno«. Ovakvo, duboko prosvetljujuãe shvatanje tako èini istovremeni cilj

duhovnih spoznaja, kao i putem njih izgraðenu fundamentalnu misao iz koje se rascvetavaju na�e dalje, sve prosvetljenije misli, pokreti, razmi�ljanja i te�nje. Razlike i

podele izmeðu saznajnog subjekta i njegovog sveta tada nestaju i umesto do�ivljavanja

sebe kao izolovanog biãa od »protivnièkog« ostatka sveta, shvatanje o jedinstvu uma i Prirode nagove�tava i neraskidivost delovanja na na�u sredinu i na nas same. U te�njama

da ulep�amo i oplemenimo svet oko nas, ulep�aãemo i nas same. Te�njom da probudimo

svetlost u srcima drugih biãa, mi sami ãemo postati svetli. A sa usavr�avanjem nas samih,

na�ih pogleda na svet, i sam svet ãe postati pro�et milostivom svetlo�ãu. Postaãemo

emanencija bo�anske, ne egocentriène, erotiène i samo oseãajne, veã univerzalne,

kosmièke i saoseãajne Ljubavi, smirene, strpljive i istovremeno zadovoljstvom beskraja ispunjene, sliène mostu Zen majstora D�o�ua ili pe�èanim dinama preko kojih prelaze

kamile i slonovi, a koji se nikada ne bune i ostaju uvek jednako èisti. U svom

prosvetljenom »delovanju bez te�nji«, sliène vodi potoka koja zaobilazi svoje kamenite prepreke, ne boreãi se da ga pomeri, veã ga, sledeãi svoj put, milujuãi i usput pevajuãi.

Sa sve�ãu o svetu kao slici na�e du�e, jasnoãom se obasjavaju i polaritetni Teo-Te odnosi isprièani u okviru diskusije prvog principa - kvaliteta kao puteva. Sa negovanjem na�eg unutra�njeg sveta, sa razvijanjem oseãaja za poruke umetnièkih dela, za spiritualne

te�nje koje stoje u njihovoj osnovi, kao i u nevidljivoj osnovi svih detalja sveta, relacije

kojima se nesvesno pru�amo ka drugim biãima, ka na�em svetu, postajaãe sve

prosvetljenije i ispunjenije bla�eno�ãu. A sa negovanjem na�eg sveta, sa ukazivanjem

beskrajne bri�nosti svim biãima oko nas, i na�a osetljivost za razvijanje na�eg

unutra�njeg sveta ãe rasti ka nebeskim visinama. Tako, na� unutra�nji i spolja�nji svet

postaju jedno te isto, o èemu i govori èitava ova knjiga. »Kada od dva napravite jedan, i

kada unutra napravite kao i spolja, i spolja kao unutra...tada ãete uãi u kraljevstvo

Bo�ije«, uèio je Isus (Toma 22), kao i da »kraljevstvo Bo�ije je u vama i van vas« (Toma

3), jer »onaj �to je napravio spolja, napravio je i iznutra« (Toma 89). Tako, ova dva

uzajamna preslikavanja sagledana u Tai-ãi-tu dijagramu èine odraz toèka beskrajnog

spiritualnog napretka koji sam sebe ojaèava sve dok se subjekat ne stopi u harmoniju

potpunog jedinstva uma i Prirode, kada postaje poput Zen majstora koji »ulazi u �umu, ali

ne remeti nijednu travku; ulazi u vodu, ali ne stvara nijednog vala«70.

Kvaliteti kao putevi, te i èitav svet na�e percepcije kao beskrajna harmonija puteva, impliciraju da sve �to znamo da postoji predstavlja èudesni susret, put jedinstva

koji se pru�a izmeðu Boga i nas kao Bo�ijeg ostvarenja, bo�anskih oèiju za posmatranje

sopstvene lepote. »Ljudi su oèi Boga«171, pisao je Ortega i Gaset, dok je Martin Buber

reèima da »svako istinsko �ivljenje je susret.....ja ka�em on veruje, ali to znaèi on se

susreãe«54, ukazivao na va�nost razvijanja budnog do�ivljaja svih detalja Prirode kao

intimnog dodira, tihe komunikacije sa Svevi�njom inteligencijom i beskrajnom,

kosmièkom ljubavlju. Po�to je svaki kvalitet put � ko-kreativna relacija izmeðu du�e biãa

i Prirode, tada svako biãe posredstvom direktno nesagledivih, temeljnih (a istovremeno i

nebeskih) unutra�njih konstelacija iscrtava u dodiru sa Prirodom celokupan svet, linije saznanja, oplemenjujuãa oseãanja i puteve napretka. Najdublje te�nje iz kojih izranjaju

sva na�a dejstva i predstave sveta, uvek se obostrano reflektuju - na svet, ali po�to smo

svet zapravo mi - jer mi iscrtavamo kvalitete sveta i udahnjujemo �ivot njegovoj

243

osmi�ljenosti - tada na�e slike sveta i podsticaji delanja u svetu predstavljaju u svakom

trenutku, nu�no menjanje i nas samih. Uoèavanjem lepote u svetu, tako, uoèavamo lepotu

u sebi, produhovljavanjem i oplemenjivanjem sveta, menjamo i sebe nabolje, od male i tihe reke - kao �to su drevni mudraci propovedali - postepeno postajemo Okean.

I sada kada smo do�li do shvatanja da je svet zaista slika na�e du�e, refleksija na�e

dobrote i temeljnih vrednosti, implicitnih u na�oj strani puta kreacije svakog kvaliteta,

kojom pru�amo smislenost svemu postojeãem, moramo se ponovo vratiti na poèetak, na

ponovno do�ivljavanje kvaliteta kao puteva, te novim pitanjima, odakle ãemo opet te�iti

otkrovenju i spoznaji na�e du�e, onog neprolaznog �to smo mi, neprekidnog i veènog

postojanja, ispunjenog smislom u svakom deliãu Prirode. Nad beskrajnim kru�nim tokom

spiritualnog napretka rasprostrt je put ljubavi koji radosnu raznovrsnost privodi u prosvetljujuãe jedinstvo, od jedinstva nas opet okreãe raznovrsnosti da bi nas opet stopio

u bla�eno jedinstvo, i tako u nedogled. Èitava kreacija Prirode i njena kontinualna

evolucija, stalno i neprekidno postanje predstavlja Put koji se raða kroz igru dana i noãi,

jedinstva i raznovrsnosti, te i putevi na�ih svetih razmi�ljanja moraju reflektovati slièan

ples izmeðu »oaza sunèanih i zvezdanih saznanja«, izmeðu pronala�enja harmonija mira

savr�enstva u svetlu jedinstva i svepovezanosti, i putanja èuðenja, zadivljenosti i

bo�anskih pitanja. Slièno detetu koje se zagleda u oèi posveãenih roditelja i kroz zagrljaj

sa njima ispuni prosvetljujuãom rado�ãu i bezbri�no�ãu, da bi se okrenulo i nastavilo da

istra�uje èudesni svet bo�anske kreacije i nepresu�nih izvora saznanja, da skakuãe

livadom, posmatra igru leptira i slu�a �um drveãa, i mi se posle prosvetljujuãih saznanja

koja nas dovode u harmoniju sa Prirodom, uvek i iznova vraãamo u svet inteligencije i

raznovrsnosti, svet prividno rasparèane harmonije i opet tra�imo i stvaramo nove i

neponovljive puteve saznanja koji nas vode do stapanja u bla�eno jedinstvo sa na�om

istinskom prirodom postojanja. Jer, u Putu je smisao postojanja, kao �to i èitava ova

knjiga poku�ava da poka�e. I kao �to vidimo, slièno kru�noj, pulsirajuãoj i istovremeno neponovljivoj prirodi sveta - koja, stoga, i jeste muzika, poput svakog puta kao olièenja

istovremene spojenosti i razdvojenosti, sastavljena od naizmenièno usmerenih, trepereãih

kretanja ka ujedinjenju i rastajanju - i ovaj put postavljanja principa holistièke nauke

buduãnosti, kao i svako saznanje, kru�nog je karaktera, od radoznalih pitanja vodi nas na

cilj, uvek natrag ka nama samima. I kao �to nam ka�u drevni stihovi: »Vidi zvezde, mora,

snove. Svuda poði, kuãi doði«. A kapljica vode, stopljena sa morem, uvek se na talasima vazduha mo�e vinuti do oblaka i zapoèeti svoj novi radosni put kru�enja.

Cilj nosimo u srcu, a �ivot je put. Jer ko vidi cilj, ne mo�e izgubiti put koji vodi

do njega205. Kada su Vinija Pua upitali185,221 �ta puno voli da radi na svetu, on je odgovorio: »Pa, ono �to najvi�e volim...«, setiv�i se da i od jedenja meda vi�e voli

trenutak koji mu prethodi. Slièno tome, radost ispunjenja ciljeva i �elja, otvaranja

poklona �ivota nije u njima samima, veã u procesu dolaska do njih, njihovog upoznavanja, otvaranja, u putu koji do njih vodi. Nakon dugotrajne potrage ptica za svojim »kraljem« (»Simorgh«) u divnoj poemi Farida ad-Dina Atara, kralja koji bi ih poput tajanstvenih veza holistièke objedinjenosti povezao u celinu sa jedinstvenom,

bo�anskom namenom, one, na kraju svog puta, kada ostane samo »trideset ptica« (»sî

morgh«), sedajuãi na masnad u blizini, u susretu sa èistim prosvetljenjem, sa spoznajom

blistavosti sopstvene du�e, ugledaju Simorgha i ne znaju da li su to sve one postale

Simorgh ili je Simorgh oduvek bio »trideset ptica«. Ptice i Simorgh, kralj ptica bile su

jedno te isto, i upitav�i Simorgha da im objasni tajnu ovakvog reda, on im odgovori da su

244

u trenucima traganja one delovale njegovim delom, i da su tako mogle, ogledajuãi se u ogledalu njegovog Sunca, videti dolinu bo�anskog savr�enstva. Na poziv Simorgha,

»ptice se poni�ti�e u njemu, sena se izgubi u suncu, i to je sve«401. I poput trideset ptica

Atarove poeme, i trideseti eksplicitni princip, znak pored puta koji èini ovu knjigu, biãe

ponovni povratak na beskrajno radoznala i ljubavlju obasjana pitanja o kvalitetima na�eg

sveta i tihog odzvanjanja odgovora duboko u nama samima, da svaki kvalitet jeste put, put na koji ponovo i iznova kreãemo u potrazi za jednom novom spoznajom svega postojeãeg kao refleksije na�e du�e. Put bo�anskog traganja je, tako, i put harmonije

na�eg biãa, putanja koje pru�amo na�em svetu i koje jesmo mi, sa èitavim postojanjem, a

tragaè za blagom postaje samo blago. Podsetimo se jo� jednom kako reèi Mahatme Gandija da »zadovoljenje se krije u stremljenju, ne u dosezanju. Najvi�e stremljenje znaèi

i najveãi trijumf«171, tako i prièe iz indijskih Upani�ada o ptici koja je izgubila biser u

moru, i poèela svojim kljunom da kap po kap presipa more ne bi li do�la do njega.

Videv�i ovu pticu, sam duh mora joj je vratio biser. Slièno tome, ukoliko je na�a �elja

dovoljno velika, i njen put blistavo okrenut ka bli�njima, i zvezde sa neba mo�emo

skinuti i pru�iti nekome koga volimo. Poput Ðepeta koji sa bo�anskom �eljom u dubini

svoga srca � kroz dodir oèinski uèiteljske bri�nosti i slobodne volje malenog Pinokija,

odra�avajuãi put ostvarenja biãa kroz ko-kreativni odnos uma i Prirode - uspeva da prevede voljeno biãe od drvenog deèaka do stvarnog, anðeoskog biãa, i na�e zvezdane

�elje za spasenjem, obasjane èistom ljubavlju, èine da se biãa na�eg sveta pretvaraju u

nova Sunca koja bezuslovno daju nove �ivote i zadivljene svetove, preslikavajuãi èitav

na� svet u veèno, ozvezdano nebo. Svako na�e sveto delo je put koji ukazuje na put, na samu lepotu traganja. »Tao

nije biranje izmeðu ovog ili onog, veã kretanje zajedno sa svima njima«70, pisao je

ÈuangCe. Naspram svesti o cilju, sa shvatanjem isprièanim u ovoj knjizi se jasno stvara

slika spontanosti �ivljenja kao najlep�eg putokaza ka harmoniènom postojanju. Slièno

kao �to se cvet spontano povija ka Sunèevoj svetlosti, i spontane te�nje na�e du�e su

stvaranje bla�ene harmoniènosti i isceljenja kroz prepu�tanje saoseãanju i bri�nosti prema

svemu postojeãem. Ovaj spontani izbor kojim se i/ili opcije ujedinjuju, uvek je optimalni izbor - izbor koji maksimizira ne zadovoljstvo pojedinca, veã broj opcija globalnog,

sveobuhvatnog sistema kome pripadamo, razgranavajuãi i rascvetavajuãi stablo �ivota i

duha. Sa izborom ovakvog puta istovremeno oplemenjujemo buðenje harmoniène muzike

koja milostivo pluta putanjama koje povezuju biãa i celokupne »delove« kreacije

globalnog kosmièkog sistema, te pravovremenost evolutivnog razvoja i radosnu

kreativnost �ivih biãa, dok sami putevi kao kvaliteti na�eg sveta postaju obasjani tihom,

ali beskrajno sjajnom bo�anskom svetlo�ãu. Svaki kvalitet je put Kraj je poèetak, poèetak je kraj. Na kraju na�eg puta postavljanja principa

holistièke nauke buduãnosti vraãamo se tamo odakle smo i krenuli, jer upravo se tu nalazi cilj na�eg putovanja. Ispred nas je i dalje plava i mirna morska povr�ina sa koje poput

bisera skakuãu svetlosni zraci. Miris dalekih cvetova je i dalje oko nas, a planine nas

mirno posmatraju, ulivajuãi svetu oseãaj mira i snage. Ali, ne�to se ipak promenilo. Pa

da, na� pogled na svet vi�e nije isti, jer mi nismo vi�e oni isti koji su se susreli sa putem

na njegovom poèetku. Ali, na�e divljenje prema svetu je jo� veãe, jer ukoliko je ova

245

knjiga uspela da postigne barem deliã svoje nenamerne namene pokazivanja na Put, tada su na�a radoznalost i prihvatanje sveta, svest o nama i svetu kao Jednom, postali

probuðeni, i naizgled isto more, isti �um talasa, isti put, poseduju jedan novi

»kiaroskuro«, neke nove neobiène odsjaje bla�ene lepote koja na nevidljiv naèin oivièava

crte na�eg sveta, pru�ajuãi mu tajanstveni, skromni i nenametljivi sjaj koji kao da nam

negde daleko u dubini na�eg srca ka�e � »Ja znam. Sve je u redu. Na dobrom smo putu«.

A, kada postanemo stanje mira, misaone èistoãe i spontane harmonije sa èitavom

Prirodom, svaki put je pravi put. Priroda postaje poput lopte kojoj je povr�ina nigde, a

centar svuda. Put ispred nas se ipak i dalje pru�a u nedogled. Horizont zaklanja njegove

poslednje vidljive otiske koji plutaju na trepereãim slojevima toplog vazduha. Premda je

na� put Put jedinstva uma i Prirode, mi smo jo� tu, zagledani u lepotu njegove

raznovrsnosti i u »Ljubav koja pokreãe Sunce i ostale zvezde«, implicitnu u svemu

postojeãem. Zagledani u zvezdani svod i dalje razmi�ljamo o pitanjima u kojima se krije

tajna evolutivnog napretka i koja pred nama otvaraju nova mora nepoznanice i povode radosnog istra�ivanja. I put koji vidimo uvek vodi kroz srca drugih biãa, kroz lepotu sveta

u jezgro nas samih. Kada dajemo vi�e nego �to imamo, ceo svet, korak po korak, pedalj

po pedalj, postajemo mi. Mnoga su biãa, kamenèiãi ili morski talasi koji èekaju da im

pru�imo ruku i obaspemo ih lepotom i bezbri�no�ãu. Jer, takav je put svakog bodhisattve.

Postav�i Jedno sa Prirodom, ko bi tada postavljao ove principe, pisao knjige i pokazivao na Put. Ljubav je ta koja èini put od raznovrsnosti ka jedinstvu, ali i od jedinstva ka

raznovrsnosti. A kada u raznovrsnosti sveta vidimo istovremeno i jedinstvo � »svet

onakvim kakav treba da bude«, tada postajemo slièni bistrom vodenom toku na svom

putu ka moru. Poput reke koja kada se pribli�i moru, prestaje da brza, jer je postala

�iroka, mirna i velièanstvena, i mi znajuãi da ãemo kad-tad postati jedno sa morem, sa èitavom bo�anskom kreacijom, oseãamo njen �apat koji kao da nam ka�e »ne �urimo, veã

smo tamo«. Ali, do tada, na� pogled je i dalje usmeren u daljinu, na put ispred nas.

Lepota kojom odi�e svaki kamenèiã, svaki da�ak vetra, svaki mio pogled, svaka

povuèena crta i svaka miloska ti�ina, ne mo�e stati ni u sve knjige sveta. Upravo zato smo

tu. Priroda, mi i Put. NA PUTU KA EKOLOGIJI UMA I EKONOMIJI MORA

Uvod Nakon �to smo postavili neke od moguãih principa jedne holistièke nauke

buduãnosti, te delimièno eksplicitovali njihove posledice, i to od polja daljeg nauènog

razvoja pa sve do svakodnevnog razmi�ljanja i do�ivljavanja Prirode, u ovom poglavlju

ãemo se okrenuti sagledavanju stanja na�e planete danas, puta koji ispred nas

nagove�tavaju razvoj nauène misli i implementiranje njenih otkriãa. U okviru ovog

sagledavanja primeniãemo stavove koji izviru iz principa i kontemplacija na njihovu

temu iz prvog dela knjige, te poku�ati da uka�emo na smer kretanja na�e civilizacije ka

jednom odr�ivom nauèno-tehnolo�kom razvoju, jednostavno dosegljivom njegovim kreativnim inkorporiranjem u harmonije spontane prirodnosti.

U okviru izlaganja koje èini prvi deo knjige, nauka je opisana ne kao mre�a

meðuljudske komunikacije sa te�njom uspostavljanja istinitosnog karaktera predlo�enih

246

uzroènih veza u obja�njenjima i opisima prirodnih putanja, veã, slièno kao i svaki jezik,

samo kao pragmatièna metoda meðuljudske ko-orijentacije u okviru kretanja ka izvesnim ciljevima. Nauène slike sveta se stoga, slièno kao i svi drugi opisi i stavovi, ne mogu

smatrati istinitim ili neistinitim tvrdnjama, veã samo manje ili vi�e korisnim i povoljnim

metaforama u okviru odreðenim ciljem definisanog konteksta njihovog sagledavanja.

Naravno, ovakvo shvatanje ne podrazumeva nu�no i izbegavanje antropocentriènih

stavova u okviru kojih se nauka smatra ljudskom delatno�ãu eksploatacije i menjanja

Prirode. Upravo ovaj cilj postizanja harmonije Puta Prirode i nauènih dejstava,

ukljuèujuãi i implementacije njenih otkriãa u vidu tehnolo�kih i drugih industrijskih

proizvoda, predstavljaãe temu ovog dela knjige. Zavaravajuãe do�ivljavanje nauènih slika Prirode kao jedinih istinitih, adekvatno

je neopravdanom poistoveãivanju mape i teritorije, imena i imenovane stvari, klase sa

èlanom klase, �to èini osnovu pojave tragiènih crta savremenog dru�tva. Beskrajne

podele, znaèke i pripadnosti prisutne na na�oj planeti, a inicirane ovakvim pogre�nim

preslikavanjem, netolerantnim do�ivljavanjem ovih kategorija ne kao jednima od

bezbroja moguãih metafora, veã kao jedinih istinitosnih odraza stvarnog sveta, predstavljaju uzroke svih meðuljudskih sukoba i unesreãujuãeg �ivljenja. Gde god da

pogledamo, lako mo�emo primetiti razne podele: po pitanju nacionalnosti, finansijskih

moãi, mesta �ivljenja, profesionalnog zvanja itd. Posredstvom ovakvih mapiranja � imenovanja, kao plodova drveta znanja � misaonih refleksija, dobrim delom zaboravljamo ono �to ona zaista jesmo � biãa Prirode. Premda se u okvirima

kompetitivnih dru�tvenih organizacija »negativni«, takmièarski naboji i sukobi izmeðu

neprirodno formiranih kategorija na bazi »objektivnih« ljudskih osobina, do�ivljavaju

kao kreativni naboji (magbetovsko »fair is foul and foul is fair«, èuvena je kapitalistièka

dru�tvena norma) na temeljima kojih izranja nauèni, tehnolo�ki i ekonomski progres, teza ove knjige je da disharmonizujuãe osnove ljudskih dela (egocentriène, takmièarske,

manipulativne, eksploati�uãe itd.), èak i pored prividne uspe�nosti ljudskih ostvarenja

sazdanih na njima, u »dugoj trci« iznedruju nesklad i nemir, sukobljavajuãa

suprotstavljanja, ignorisanja sopstvenih komplementarnih delova, naru�avajuãi izglede za

jedan zdravi i uravnote�eni napredak èitave planete. Savremeni dru�tveni sukob izmeðu

ova dva shvatanja se lako mo�e pronaãi u vidu nekompatibilnosti op�tih i tradicionalnih, nauènih i ekonomsko upravljaèkih stavova sa jedne, i izvesnih modernih ekolo�kih

shvatanja, ukljuèujuãi i vrednosti implicitne u spiritualnim tradicijama sveta, sa druge

strane. Slièno kao �to se nauka i umetnost u savremenom dru�tvu pre meðusobno negiraju nego �to te�e ka uspostavljanju uoèavanja komplementarne zavisnosti i njenog

prote�iranja u harmoniènom smeru daljeg zajednièkog, istinskog napretka na putu

evolucije svesti, i savremeni nauèno-ekonomski i ekolo�ko-spiritualni ideali i komunikativne te�nje se nalaze u stanju sliène razdvojenosti. Dok se u okvirima nauke i

ekonomije smatra da ãe nove tehnologije i jo� veãi rast kako tehnolo�kih inovacija i

patenata, tako i industrijske proizvodnje i potro�nje dovesti do blagostanja na Zemlji,

ekolo�ki stavovi nam jasno sugeri�u da je dalji rast sa istim faktorom recikliranja, rasta

populacije, planetarnog zagrevanja i neumerene potro�nje neodr�iv. Usled uva�enog

statusa nauke u dru�tvu, slike njenog progresa podseãaju na otelotvoravanje snova o

pretvaranju na�e svakodnevnice u scene nauèno-fantastiènog filma, dok ekolo�ke

inicijative insistiraju na povratku ljudskog dru�tva ka sa savremene taèke gledi�ta

primitivnom naèinu �ivljenja, drastièno redukovanog nivoa potro�nje, iskljuèivo lokalne

247

proizvodnje namirnica i povratku ka ruralnim predelima radi decentralizacije kako proizvodnih pogona, tako i ljudskih ve�taèkih moãi. Verujem da pravi put zahteva

komplementaran i meðusobno pro�et odnos dveju pristupa ljudskom naèinu �ivljenja � nauèno-tehnolo�kog i spiritualno-ekolo�kog. Nala�enje prave harmonije izmeðu ova dva

pristupa spoznaji sveta i delanja u njemu predstavljaãe temu ovog poglavlja. Centralna teza koja odslikava predlo�eni put postizanja ove ravnote�e je iscrtana

u jednom od finalnih »principa« prethodnog dela knjige, koji nam ka�e da »svi nauèni

zakljuèci su implicitno sadr�ani u njenim implicitnim pretpostavkama«. Ovaj princip

smo, tokom njegovog razmatranja, preveli i u stav da se povoljnost i dobronamernost efekata na�ih delatnosti ne kriju u grubim fizièkim crtama njihovih uzroka � u povr�no

sagledanom, »objektivnom« smislu reèi i koordinacije na�eg pona�anja, veã u njenim

neeksplicitnim temeljima � na�im vrednostima i unutra�njim te�njama iz kojih se razvila

data akcija. Ukazivanje na va�nost negovanja spiritualnih kvaliteta u okviru najdubljih te�nji na�eg postojanja i delovanja u svetu, predstavljaãe put pronalaska jedne

spiritualno-etièko-nauène ravnote�e na�eg sveta.

Problem polaritetne strukture prirodnih dejstava Pisanje knjige, slièno kao i bilo koje stvaranje, uvek je podstaknuto uviðanjem da

»stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu«. Jer, slièno kao �to i reèi nastaju kao

posledica ukazivanja na izbegavanje gre�aka u uzajamnoj koordinaciji, i sva nauèna,

religiozna i umetnièka dela nastaju na temeljima te�nje pronala�enja re�enja izvesnog

problema, raspuknutih veza zami�ljenog jedinstva i harmoniène nerazluèivosti. Jedno od

centralnih pitanja koje je podstaklo pisanje ovog rada, i koje ãemo posredstvom daljeg

razmatranja poku�ati da sagledamo u �to jasnijem svetlu, pitanje je odnosa »povoljnih« i

»nepovoljnih« stvari koje nauka, slièno kao i svaka druga ljudska kreacija, svetu donosi.

Izgleda da kao da uporedo sa nastajanjem sve svetijih, mudrijih i saznajno bogatijih pogleda na svet, nastaju u sve veãoj meri i destruktivni porivi, te iskrivljene vrednosti kao

uobièajeni ideolo�ki pokretaèi ljudskog ekonomskog i tehnolo�kog napretka. Mo�emo se

slo�iti sa Dalaj Lamom Tenzin Giatsoom koji misli da svet kontinualno postaje mnogo

bolji127, ali su sa napretkom tehnologija i opsezi do kojih negativni porivi ljudskih biãa

imaju uticaja znatno pro�ireniji nego u pro�losti, èemu smo svakodnevni svedoci

sagledavanjem mainstream muzièkih scena na kojima dominira vrednovanje ne

oplemenjujuãih, bla�eno i toplo pru�ajuãih, spiritualnih vrednosti, veã destruktivnih,

eksploati�uãih i manipulativnih te�nji (a Konfuèije je jo� smatrao247 da upoznavanje

muzike jednog dru�tvenog sistema predstavlja jasan put sticanja slike o njegovom

karakteru i smeru duhovnog i informativnog razvoja); ekonomsko-propagandnih poruka koje ciljaju na buðenje ne zajedni�tva i plemenitosti, veã pohlepe i zavisti; globalnog

rasta egocentriènih vrednosti i takmièarskih ideala; politièkih, nacionalistièkih i

religioznih manipulacija ljudima; te ratova i terorizma. Da li su, zaista, istinite reèi izvesnog srednjevekovnog autora171 da »u kolikoj meri nam se pribli�ava Gospod, u

tolikoj meri se pribli�ava i zlo« koje je u svetu bo�anske kreacije oèigledna posledica

prisustva voljno slobodnih i moralno odgovornih biãa, premda okrenutih egoizmu

naspram prirodnog altruizma? Èinjenica da se posredstvom sve veãeg pristupa

informacijama po inteligentnom biãu �iri opseg kako pozitivnih, unapreðujuãih, tako i

evolutivno degradirajuãih uticaja koje biãa mogu priu�titi, verovatno stoji u pozadini

248

ovakvog stanja savremenog dru�tva koje, jednostavnim poreðenjem globalnih vrednosti

dana�njice sa ljudskim vrednostima drevnih religijskih ba�tina, mo�e delovati

zabrinjavajuãe. Ljudska plemenita dela, zapisane i komponovane misli i oseãanja danas

poseduju moguãnost drastièno brzog deljenja sa drugim biãima, ali isto to va�i i za

�irenje misli u kojima dominiraju nesklad, zavist i destrukcija. Da li ljudska nauèna otkriãa i, uop�te, bilo koja dela mogu realno posedovati veãi

potencijal spiritualnog i etièkog obogaãivanja na raèun nazadovanja na�e prirodne

sredine, ili ovaj polaritet, poput neizbe�nog sudara dveju vojski Bhagavad Gite, uvek

opstaje u nenaru�ivoj ravnote�i, te je »put prema gore i prema dole isti«, kao �to je pisao

Heraklit? Razvoj ljudskih moãi imaginacije uveãava potencijal uoblièavanja kreativnih i

zadivljujuãih misli kao pokretaèa toèkova napretka na poljima nauke i spiritualnosti, ali

se u istoj meri razvija i potencijal zami�ljanja predstava koje raðaju razarajuãa oseãanja

straha, zavisti i mr�nje. Istorije hri�ãanstva i mnogih drugih religija, te komunizma,

industrijalizma i savremene globalizacije nam mogu ukazati na uravnote�enost stepena

buðenja plemenitih ideja (koje èine èesto zaboravljene, saoseãajne i pragmatiène temelje

ovih mre�a planiranja pona�anja biãa) sa srazmernim stvaranjem nesklada,

nerazumevanja, sukoba i tragedija. Uop�tavajuãa, kategorizujuãa razmi�ljanja

posredstvom kojih se èudesne kompleksnosti Prirode redukuju do jednostavnih matrica veza primenljivih na neogranièeni broj interpretacija realnih situacija, èine osnovu kako

globalnog nauèno-informativnog napretka, tako i spiritualne evolucije individualnih idejnih graða kroz uoèavanje svepovezanosti ljudskih ideja i prirodnih putanja putem bilo istra�ivanja korena »univerzalnih« nauènih zakonitosti ili postepenog buðenja

monoteistièkog pristupa obja�njavanju poretka sveta, premda s druge strane, prihvatanje

ideja o sveva�enju i inherentnoj prirodnosti ovakvih pragmatiènih, ali nu�no

pojednostavljenih relacija, poistoveãivanje mape sa »teritorijom«, èini osnovu

mnogobrojnih sukoba mi�ljenja (usled njihovih nekompatibilnosti), idejnih i emotivnih

neprijemèivosti, siroma�nih i èesto unesreãujuãih predstava o ureðenosti sveta. Sa razvojem savremene fizike, obaranje Belovih nejednakosti na kvantnim razmerama je nagovestilo kretanje nauke u tri moguãa pravca

353: sa moguãno�ãu prihvatanja dejstava

na daljinu i otvaranja nauke u indeterministièke, spiritualne sfere159, otvaraju se i

moguãnosti zatvaranja nauke u jo� kruãe i deterministièkije okvire, nego �to je situacija u

klasiènoj fizici, kao i u �izoidnu teoriju vi�e paralelnih svetova. Sa razvojem formalnog

izra�avanja posredstvom nauke o kompleksnosti otvaraju se nove moguãnosti ulaganja u razvoj potencijala kvantitativnih proraèuna u cilju ispunjavanja ideala o klasiènom,

potpuno preciznom opisivanju �ivotnosti Prirode matematièkim jednaèinama, dok se sa

druge strane javljaju kvalitativne spoznaje o nelinearnim i nepredvidljivim crtama �ivotnosti, sa sve èudesnim efektima koje one impliciraju. Konstruktivistièki prilaz

shvatanju stvarnosti sadr�i u sebi èitavo bogatstvo implicitnih etièkih posledica, ali

ostavlja prostor za multiverzumsko kako neogranièeno bogaãenje saznajnih perspektiva posredstvom kreativne komunikacije, tako i potencijalnu usporenost nauènog napretka

usled prihvatanja svih stanovi�ta i interpretacija kao podjednako relevantnih. Zamena

objektivistièkih stavova u kojima je imanentno ukazivanje na odricanje od odgovornosti subjekta, sa odgovornim postavljanjem sopstvenog biãa u centar referentnog sistema

iskaza i poistoveãivanje sa njihovom orijentacionom su�tinom, povlaèi sa sobom i

potencijal interpretacije datih iskaza kao egocentriènih i prepotentnih, naru�avajuãi tako

duboko-etièki karakter njihovog nastanka. I uop�te, dobronamernost na kojoj ponièu

249

lingvistièki izrazi kao orijentiri koordinacije ljudskog pona�anja ne podrazumeva njeno

prepoznavanje u procesu interpretacije datih izraza, veã ostavlja neogranièeno �irok

prostor njihovog razumevanja i to upravo u zavisnosti od dobronamernosti i samostalno probuðenog poverenja biãa � interpretatora. Jezik predstavlja globalno unapreðujuãe

sredstvo komunikacije, èijom upotrebom se izbegavaju nesporazumi pri uzajamnoj koordinaciji pona�anja biãa, ali i sredstvo arogancije, zatvorenosti, redukovanja

osetljivosti na èudesa Prirode, osuðivanja i manipulacije kada god jezièke konstrukte

do�ivimo ne kao sluge, veã kao gospodare na�im mislima, pona�anjem i odnosima sa

svetom, kao i svaki put kada ih koristimo nezavisno od unutra�njih, oplemenjujuãih te�nji

i oseãanja, èiji bi odraz jezièke celine trebalo da predstavljaju. Svako imenovanje i svaka

misaono-reflektivna aktivnost predstavlja sredstvo ukazivanja na put, ali i klicu osuda sveta. �to je ljudski um u veãoj meri okrenut pragmatiènom pravljenju, stvaranju,

ciljevima i efektima svrsishodnosti, to se u veãoj meri i smisao egzistencije nas i èitave

Prirode poistoveãuje sa korisno�ãu, a sa ovakvim upotrebnim i delatnim uslovljavanjem znaèaja i bogatstva konteksta na�eg iskustva otvaraju se i vrata olakog buðenja oseãanja

besmisla na�ih delovanja, saznanja i samog postojanja, na slièan naèin kao �to nam

svetlost korisnih ve�taèkih svetiljki poma�e da pronaðemo �eljeni put u tami, ali gasi deliã èudesno inspirativne rasko�i zvezdanog neba. Dok je Njego� smatrao da »niko èa�u

meda ne ispi, a da je èa�om �uèi ne zagrèi«, ukazujuãi da sve te�nje ka èulnim

zadovoljstvima bivaju utopljene u jednakoj kolièini �ivotne gorèine, Ekleziast je mislio da »gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umno�ava znanje, umno�ava muku«

(Knjiga propovednikova 1:18), Svami Vivekananda je govorio da »onoliko koliko èovek

napreduje, koliko se horizont njegove sreãe pro�iruje, toliko se i njegova patnja poveãava«

403, ÈuangCe je smatrao da »kada se rodi mudrac (neko ko propoveda

mudrost), i veliki lopov (nepo�tenje) se pojavljuje«70, a analogan stav ovakvom

razmi�ljanju opisuje i sledeãi citat LaoCea o nedelanju: »Ukoliko je vi�e zabrana, utoliko

su ljudi siroma�niji...Ukoliko je veãa tehnièka ve�tina, utoliko se vi�e (ubojnih) stvari

proizvodi. Ukoliko je veãi broj zakona, utoliko je veãi broj lopova i razbojnika. Stoga

sveti èovek ka�e: Ako ja ne delam, ljudi ãe se preobraziti sami od sebe. Ako volim mirovanje, ljudi ãe postati pravièni sami od sebe. Ako ne uèestvujem u poslovima, ljudi

ãe se obogatiti sami od sebe. Ako nemam �elja, ljudi ãe postati èisti sami od sebe.« (Tao

Te Ãing LVII). Predanost Putu Prirode tako postaje harmonizujuãe re�enje problema koji se bezuspe�no poku�avaju re�iti manipulativnim metodama, primenom kojih se ne�eljeno

i najèe�ãe neprimetno i nepredvidljivo kreiraju novi problemi. Masovna implementacija

tehnolo�kih izuma i izvoðenje èitave industrijske revolucije sa ciljem re�avanja izvesnih problema èoveèanstva, iniciralo je njihovo delimièno re�enje u oèekivanom smeru,

premda su pri tome stvoreni novi problemi kao �to su prekomeran rast populacije,

planetarno zagrevanje, formiranje enormnih kolièina otpada sa rezultujuãim

naru�avanjem prirodnog ekosistemskog balansa, iskrivljene etièko-estetske vrednosti i predstave o mestu ljudskih biãa u Kosmosu, zajedno pru�ajuãi etiketu neodr�ivosti

dana�njim tehnologijama. Oseãanja nezadovoljstva i otuðenja, u mnogome izazvana

mehanistièkim nauènim shvatanjima, paradoksalno egzistiraju u sprezi sa razvojem

elektronskih komunikacija, jer, izmeðu ostalog, sve ono �to se u dana�njem dru�tvu

smatra vrednim saznanjima, a �to iskljuèuje �irok opseg intuitivnih i emotivnih,

prirodnih, Putem i u�ivljeno�ãu u sada�nji trenutak postojanja orijentisanih spoznaja,

mo�e se znatno efikasnije dosegnuti posredstvom kompjuterskih baza podataka i

250

pretra�ivaèkih programa, nego putem oplemenjujuãeg meðuljudskog kontakta. A da se

vrata meðuljudskim sukobima i ekolo�kim katastrofama, ali i velièanstvenim

prijateljstvima i duhovnim uzdignuãima, otvaraju u uslovima oskudica i nema�tina, te

bilo pohlepnog trganja resursa sveta ili pru�anja na�e isceljujuãe dobrote uoèenim

disharmonijama, nezadovoljstvima i nedostacima na nivou ko-kreacije sveta u dodiru na�eg biãa i Prirode, vodi nas na poèetak ove diskusije, na misao odra�enu budistièkom

izrekom da »isti je kljuè koji otvara vrata pakla i vrata raja«101, te na bri�no odr�avanje

pa�nje nad na�im temeljnim te�njama i htenjima u svetlu nerazre�ive, dinamièki

evolutivne igre suprotstavljenih polariteta kosmièkog reda. Neizostavno stvaranje polariteta pri svakoj kreaciji iniciranoj te�njama ka

formiranju samo jedne njihove strane (jednog pola) predstavlja razlog ovakve sveprisutne i nenaru�ive ravnote�e izmeðu raznovrsnih dijametralno suprotnih crta sveta iz na�ih

vidika. Svako investiranje u bilo koje ljudske delatnosti podrazumeva nastanak ne samo pozitivnih, �eljenih rezultata, veã mno�tva nus-produkata, pri èemu postupak definisanja i razdvajanja korisnih od otpadnih komponenti proizvodnje predstavlja jedan nesaglediv proces koji, po svemu sudeãi, usled svoje enormne slo�enosti zahteva duboku racionalno-intuitivnu ravnote�u. Zakoni termodinamike na osnovu kojih je red na jednom mestu moguãe unaprediti samo na raèun poveãanja nereda na nekom drugom mestu, i to sa

kontinualnim rastom rezultujuãe entropije, predstavljaju odraz ovakve polaritetne

strukture Prirode. Stoga je i svaka evolucija, izgleda, uslovljena egzistencijom gre�aka

(usled èega evolucija na�e civilizacije podseãa na uèenje deteta da prohoda, pri èemu

sada�nji trend napretka mo�da samo odgovara trenu uzdizanja nakon èega ãemo pasti na

nos, ali na tom padu nauèiti ne�to, ponovo se pridiãi itd.), slièno kao �to je neophodno najpre biti uèenik - sluga da bi se postalo uèitelj � majstor (»ako hoãe� da bude� jak,

mora� najpre nauèiti da bude� slab; ako hoãe� da zauzme� visok polo�aj, mora� najpre

prihvatiti nizak polo�aj; ako hoãe� da se obogati� darovima, mora� najpre darovati sve �to

ima�«, kao �to je pisao LaoCe (Tao Te Ãing XXXVI)), te opasnosti, nestabilnosti i krize

predstavljaju neizostavne preduslove evolucije �ivotne raznovrsnosti. Poku�avanje da se

ovakva polaritetna ureðenost prevaziðe forsiranjem samo jedne njene strane podseãa na

prièu mudrog ribara70 o èoveku koji je mislio da ãe ukoliko bude trèao sve br�e i br�e,

uspeti da umakne sopstvenoj senci i otiscima stopala, kada je mesto pod drvetom i pogled u zvezde, prihvatanje Puta Prirode bilo re�enje kojim se, naravno, ne suzbija, veã rastapa

problem. Jer, su�tinska pitanja i problemi �ivota predstavljaju puteve koje ljudska biãa

ko-kreiraju, puteve razmi�ljanja koji ih vode prosvetljenju i ulep�avanju globalne

�ivotnosti i Prirode kroz ne njihovo finalno re�avanje i dovoðenje u neplodnu statièku

ravnote�u, veã jednostavno prerastanje392,363 i spontano obogaãivanje dinamièkog balansa

njihove paradoksalne (a podsetimo se da ova reè oznaèava ne�to �to je »iznad

verovanja«) polarnosti putem postajanja jednog sa njima. Èvor razmi�ljanja se tako ne

uni�tava borbom, veã graciozno, sveprihvatajuãe razvezuje. Inteligentno rasuðivanje i pru�anje doprinosa nauèno-tehnolo�kom razvoju i

planetarnoj evoluciji, uslovljeno je imenovanjima, dono�enjima sudova i misaonim

redukovanjem velièanstvenosti kvaliteta Prirode, �to je najèe�ãe praãeno izrazitom samo-sve�ãu u kojoj le�i i razlog za�to je nauèni um retko u stanju da postane prepu�ten Putu

Prirode, i ponesen oseãanjima nevinog, neimenujuãeg i neosuðujuãeg, deèijeg

upoznavanja sveta kroz nauèna i svakodnevna istra�ivanja. Meðutim, shvatanjem da su

sva redukcionistièka imenovanja preduslov ukazivanja bri�nosti prema svetu putem

251

nauke, tehnolo�kog napretka i evolucije svesti, nauèna misao se preobra�ava u

prosvetljenu delatnost u okviru koje se oseãanje slobode i poistoveãenosti uma i Prirode

privremeno �rtvuje povlaèenjem u vode spekulativnog i intelektualnog promi�ljanja, jer

opasnosti su, kao �to smo videli, nu�an preduslov evolucije i uèenja, a �to je veãa tama

ponora sa kojim se hrabro suoèimo, to ãe veãa svetlost biti probuðena da je savlada.

Slièno kao �to kompjuterski virusi nisu doveli do destrukcije svog medijuma egzistencije,

veã su se �irokom raspodelom rekvizitnog znanja uporedo razvijali i »imunizirajuãi«

softveri (�to ukazuje na slobodan protok informacija i decentralizovanu ujednaèenost

saznajnih potencijala delova sistema kao indikatore stabilnosti njegove celovitosti)244, i progres na polju modernih GNR tehnologija (Genetika-Nanotehnologije-Robotika) u sprezi sa kako njihovim izvornim, duboko-etièkim korenima, tako i svrhom buðenja

spiritualne svepovezanosti, predstavljaãe, nadajmo se, stepenice na putu evolucije ljudske

svesti. Ipak, ova knjiga ukazuje upravo na izvodljivost postizanja harmonije redukcionistièkog razmi�ljanja i holistièkog neraskidivog jedinstva uma i Prirode, i to

putem neizvoðenja zavaravajuãeg preslikavanja apstraktnog sa konkretnim, do�ivljaja

opisa Prirode sa samom Prirodom i na�im direktnim iskustvom, èime bi ne istinitosno,

veã pragmatièno, meðusobno orijenti�uãe inteligentno razmi�ljanje postalo poput svesno

povlaèenih linija i veza na nebeskom platnu na�em uma, sa sve�ãu da se iza ovih oblaka

misli uvek nalazi Sunce jedinstva uma i Prirode. Izgleda kao da je svaki progres »maè sa dve o�trice«, te da ãe svet zauvek ostati

igra svetlosti i senke. Jer, kada ne bi postojale senke i razlike izmeðu stvari, sasvim

sigurno ni svetlost ne bi bila »svetlost«. Uvek je u rukama i u mislima ljudi da

prihvatanjem sopstvenog pona�anja u skladu sa odreðenim temeljnim vrednostima

izaberu dobronamernost ili zlonamernost kori�ãenja plodova ljudskih delatnosti, kao �to

su raznorazne tehnologije. Hipoteza koja stoji u osnovi ove knjige, slièno kao i u

korenima svih spiritualnih tradicija, je ta da ljudske vrednosti, pokretaèi svih na�ih dela,

zauvek opstaju kao uzroci svih (»dobrih« ili »lo�ih«) efekata koji iz njih proizilaze. Ne

mogu, stoga, postojati nikakvi napretci, re�enja ili otkriãa, koji bi nas oslobodili te�nji ka

uoèavanju na�eg unutra�njeg napretka refleksijom na�ih misli, najdubljih te�nji i oseãanja

na suptilne promene na�eg sveta. Lo�e misli ãe uvek inicirati nesreãe, sukobe, razaranja i

tragedije, dok ãe dobre misli, pokrenute �eljom za pomaganjem drugima, a ne velièanjem

sebe, zauvek ulep�avati, prosvetljavati i blagosiljajuãe, istinski evolutivno unapreðivati

na� unutra�nji svet, a samim tim i èitavu Prirodu. Stoga je, adekvatno nastanku bilo

kakvog perceptivnog elementa iskljuèivo na bazi razlika, i dualizam neophodan

preduslov nastanka sveta. Mo�da je, tako, i zlo neophodno za egzistenciju i spoznaju

dobrog. Kao �to je strah postojan da bi velièao hrabrost, tako je i zlo neophodno da bi se

spoznala va�nost i prosvetljujuãa lepota koja izranja iz dobrih misli i postupaka. »Zlo je

forma koju Bo�ija milost uzima u ovom svetu«, pisala je Simona Vej, verujuãi da svaka

kreacija nu�no podrazumeva nesavr�enost olièenu u suprotstavljenim polaritetima, pri

èemu samo ovakva struktura sveta uslovljava moguãnost osmi�ljenog i èudesnog

postojanja kao kretanja na Putu ka Bogu i dostizanju harmonije celotne »dekreacije«. Zlo

je, tako, prisutno radi velièanja dobrote i buðenja ushiãenosti u njoj i nad njom, tama je

postojana da bismo spoznali lepotu svetlosti, patnja postoji kao putokaz prilikom na�eg

postojanja i evolucije kroz neprekidno uèenje, dok beskrajan ciklus evolucija i bo�anskih

kreacija postoji radi radosti op�teg postojanja, radosti koja se budi sa prihvatanjem

spontanog Puta Prirode (jer, »kada bi ljudski um posedovao samo adekvatne ideje, ne bi

252

oblikovao koncept zla«352, kako je smatrao Baruh Spinoza) koji objedinjuje i neutrali�e

sve antropocentriène polaritete ne direktnih prirodnih odraza, veã produkata misaonih

refleksija (mapa) o njima. Svaki vid ljudskog napretka, dakle, sa jedne strane rezultuje u �irenju potencijala

slobodno-voljnog, bilo ulep�avajuãeg i harmonizujuãeg ili unesreãujuãeg i

disharmonizujuãeg osmi�ljavanja putanja koje se pru�aju izmeðu biãa, dok sa druge

strane uvek biva zasnovan na susretima izvornih i misaonih polariteta Prirode. Zemlja se oploðuje u èudesnoj igri osunèane vedrine i ki�ne tuge, najdirljiviji i najuticajniji snovi o

Suncu, miru, lepoti i svetom bratstvu se stvaraju dok u predelima tame i nesreãa u dubini

srca nosimo viziju lepote Sunèeve duge, a istorija na�e civilizacije je prepuna primera raðanja divnih, renesansnih pogleda na svet i »lotosove« èistoãe u dru�tvenim uslovima

duhovne zapu�tenosti, meðuljudskih i, uop�te, ekosistemskih raskola, nemira i tragedija.

Evolutivno ustanovljivanje spontane dobrote kroz eone kompetitivnih interakcija i borbi za opstanak, uz nezadr�ivo kretanje ka unapreðujuãem vrednovanju kooperativnosti i

simbiotiènosti u crtama �ivotnosti nam, slièno kao i mno�tvo nauènih otkriãa sazdanih

kroz istra�ivanja inicirana politièkim sukobima i tenzijama, te i izvesni proraèuni na bazi

teorije igara17 u skladu sa kojima optimalni put emanencije dobrote i ljubavi biva poploèan te�koãama i patnjom, zajedno pokazuju na put duhovne evolucije kroz

neprekidna usagla�avanja prirodnih krajnosti u prosvetljujuãe celine. Apostolske reèi da

»Hrist je umro za nas« (Pavlove poslanice Solunjanima I 5:9-11, Korinãanima II 5:14-21) iz ovakve perspektive nas ne pozivaju na lakomislenosti i odricanja od odgovornosti, veã upravo suprotno, na stalno dr�anje jednog »oka« na ljudskoj patnji, na Hristovim

mukama, da bi na�e drugo »oko«, svetla strana i celokupna kreativnost na�eg biãa bili

ostvarivani, da bismo duboko vrednovali mirotvornost, blagu dobrotu i milostivost kao ciljeve i temelje ljudskog pona�anja i delanja, jer, u suprotnom, znajmo da nas Priroda neprekidno susreãe sa odreðenim polaritetnim dodirima dokle god na njima ne nauèimo i

duhovno ne evoluiramo. Iz sistemskih okvira znamo da je nu�an preduslov postojanja

»neèega« i postojanje »nièega«94, a sa jednim »okom« na tami, ni�tavilu i beznaðu, na�e

drugo »oko« ãe biti preplavljeno lepotom duhovne svetlosti, prirodnog poretka, smisla

�ivljenja i uzvi�enih ljudskih vrednosti. I mo�da ba� zato �to zaboravljamo da tajna

duhovnog napretka poèiva u odra�avanju dobrote od zlobe, lepote od strahote, te bo�anskog duha jedinstva i prihvatanja od disharmonizujuãih sebiènosti i spiritualne

izolacije, okreãuãi leða patnji, usamljenostima i te�koãama biãa na�eg sveta, danas i

opstaju enormne nesreãe i povodi za tugu, jer nas Priroda poput »doline vajanja du�a«

neprekidno susreãe sa su�tinski istim paradoksima, Gordijevim èvorovima, raskr�ãima,

nedoumicama i problemima dokle god na njima ne nauèimo, dokle god ih ne prebrodimo

duhom sveprihvatanja i obujimanja novim, prosvetljujuãim kontekstima razmi�ljanja,

pokrivanjem naizgled »istih stvari« nebeskom dobrotom, oèima hri�ãanske predanosti. U kontekstu sagledavanja ovakve, neizbe�no polaritetne ureðenosti Prirode u

stanju njene raznovrsnosti, te izvoðenja svakog napretka iskljuèivo kroz put traganja za

harmonijom njenih arhetipskih suprotstavljenosti, podsetimo se jedne divne prièe iz

apokrifnih spisa apostola Petra. Naime, èuv�i da se sprema zavera protiv njega, sveti

Petar apostol krenuo je da napusti Rim. Na putu Via Appia sretne Isusa, i upita ga: »Quo Vadis, Domine? (Kuda ide�, Gospode?)«, na �ta mu Isus odgovori »Eo Romam iterum crucifigi (Idem u Rim da budem opet razapnut na krstu)«. Do�ivev�i prosvetljenje

beskraja Isusove ljubavi, sveti Petar se vrati u Rim, gde je bio muèen, i gde je umro.

253

»...Jer Ljubav je donela èoveka iz sveta jedinstva u svet raznovrsnosti, i ista ga sila (Put,

prim.a.) mo�e vratiti iz sveta raznovrsnosti u svet jedinstva...Put je otvoren za njegovo

nebesko putovanje. Na kraju on sti�e do jedinstva sa Bogom, i èitava njegova

individualnost se rastapa u okeanu veènog sjaja gde èak i koncepti Boga i èoveka

nestaju«225, pisao je Inajat Kan. »U ljubavi se sve kontradikcije postojanja stapaju i

nestaju. Samo u ljubavi jedinstvo i dualnost nisu opreèni. Ljubav mora biti jedno i dva istovremeno...Jer ljubav je najvi�e slobodna i istovremeno najvi�e vezana«

367, smatrao je Rabindranat Tagore, pokazujuãi na Ljubav kao na, poput svakog puta, odraz istovremene

razdvojenosti i povezanosti, na èudesnu i neprekidnu, radosnu igru jedinstva i raznovrsnosti kao sveobuhvatnu kreativnu osnovu svega postojeãeg. I upravo spontani

sled Puta Prirode, koji odra�ava prihvatanje, predanost i poverenje u ko-kreaciji kvaliteta sveta, dovodi do neutralisanja svih antropocentriènih i uop�te konceptualnih, misaono-reflektivnih polariteta i do buðenja jedinstva uma i Prirode.

Premda je iz ove perspektive jasno da kroz razmi�ljanja o preobra�avajuãem

susretu dobrote, mira, lepote i bo�anskih harmonija sa jedne, i tame, zla, odbojnosti i destrukcije sa druge strane, nièu cvetovi prosvetljujuãih saznanja - pokazujuãi nam na

egzistenciju Puta spiritualne evolucije, izvornog smisla �ivljenja kao ozvezdavanja

ljudskih biãa, dece Kosmosa - sloboda volje ljudskih biãa se i dalje mo�e smatrati kako izvornim morem sa koga se reflektuje polaritetna igra dobra i zla, tako i temeljnim, premda nauèno verovatno nedokazivim znakom indeterminizma Prirode. Jer, samo se uz

prisustvo slobode odluèivanja preslikane Bo�ijom voljom, mo�e objasniti prisustvo zla kao posledica dejstava biãa izvoðenih na temeljima egocentrizma i sopstvenog velièanja

u Prirodi. Prisustvo slobodne volje se oèitava u moguãnostima slobodne interpretacije

svega postojeãeg, ukljuèujuãi i sam svet oko nas, druga �iva biãa i njihova dela. Svaka interpretacija poseduje potencijal ulep�avanja ili vulgarizovanja sveta, te time i nas

samih. »Poèetak je mudrosti strah Gospodnji« (Psalm 111:10, Jov 28:28, Prièe

Solomonove 1:7), biblijski je stih koji nam ukazuje na nepotpunost svakog na�eg znanja bez uèenja njegovog uoblièavanja u spiritualne, saoseãajne kontekste kroz koje se

ostvaruje oplemenjavajuãi karakter na�eg znanja, i sve to putem, poput raðanja Sunca

iznad horizonta, buðenja moãi misaonih refleksija, a sa njom i slobode odluèivanja,

odgovornosti, upitkivanja, stvaranja, traganja i osmi�ljenosti na�e egzistencije. Upravo se

iz ovakve, Bo�ijom voljom date sposobnosti odluèivanja, odnosno lepote interpretacija,

uz svest o nerazdvojivosti posmatraèa i posmatranog, razvija i svest o lepoti koja se raða

iz oèiju posmatraèa. Svest o idealistièkom stvaranju sveta posredstvom na�ih

interpretacija, te�nji ka uoèavanju lepote u njemu, trebalo bi da predstavlja primarni cilj

savremene edukacije, koji bi inicirao stvaranje znatno suptilnijih i harmoniènijih

dru�tvenih odnosa. Primetimo da, kao �to smo opisali u prvom delu knjige, na�e implicitne te�nje u

kontaktu sa svetom, u kreiranju kvaliteta na�eg sveta kao puteva, èine temelje sa kojih se

spontano razvijaju putanje kojima se pru�amo ka posmatranom, bilo �ivom ili »ne�ivom«

delu Prirode. Posmatrajuãi jedan bor sa implicitnom i jezgrovitom, negde duboko u nama

sadr�anom sve�ãu o svetu kao Bo�ijoj kreaciji, nama kao smislenim i neponovljivim,

inteligencijom i oseãanjima obdarenim biãem, te na�em umu kao jednoj strani ko-kreacije kvaliteta kao puteva Prirode, njega samog ãemo obdariti sa prelepim harmonijama, uliti

mu dobre vibracije, a i nas same uèiniti za pedalj boljim. S druge strane, posmatrajuãi bor

kroz duboku svest o njegovom sluèajnom, neo-darvinovskom postanku, o njemu samom

254

kao o jo� neèemu �to u nizu stvorova Prirode jedno drugome stoji na putu (kao �to je bila

èuvena vizija junaka jedne Sartrove novele, dok je sedeo na klupi u parku i posmatrao

drvo kestena330, dok je jednog drugog pesnika � Vilijema Batlera Jejtsa jedno drugo drvo kestena ispunilo oseãanjima zajedni�tva i nerazluèivosti, obele�enim u poznatim

stihovima: »O chestnut tree, great rooted blossomer, are you the leaf, the blossom or the bole? O body swayed to music, O brightening glance, how can we know the dancer from the dance?«), sukobljavajuãi se i boreãi za sopstveno pre�ivljavanje, sam bor u na�im

oèima, kao i, uop�te, putanje koje ãe se izroditi izmeðu posmatranog i posmatraèa odisaãe

skuèeno�ãu, nezadovoljstvom, nesreãnim i disharmoniènim vibracijama. Na adekvatan

naèin, i posmatrajuãi ljudskih ruku dela, poverenje u autora i njegove te�nje uèiniãe nas

prijemèivim na otkrivanje najdublje su�tine rada i iscrtavanje prosvetljujuãeg znanja,

znanja èiji potencijal ko-kreacije poèiva ne samo u svim ljudskim ostvarenjima, veã i u

svakom i naizgled najneuglednijem detalju Prirode. �ivotnost na�eg sveta se ne hrani i

razvija samo na zemaljskoj hrani, veã, pre svega, na semantièkim stavovima predanosti i

pa�nje, na »reèima Bo�ijim« koje izviru iz jezika srca; a da nemoguãe je ne voleti delo

koje neko koga volimo voli, shvatanje je iz koga mo�emo nazreti prirodu preslikavanja

putanja poverenja i Ljubavi do beskraja i natrag. Zlobna, neprihvatajuãa kritika uvek je

posledica raskinutih putanja poverenja i ljubavi na na�oj mapi sveta. Primeãujuãi

pokvarenost i nepo�tenje u drugim biãima, mi stvaramo jedan takav zao svet, jer na�e

misli i oseãanja ne pripadaju samo na�im telesima, veã se trenutno projektuju na na� svet,

odakle je jasno da no�enje krsta ili kakvog drugog verskog simbola oko vrata rasteruje od

sebe »zle sile« usled navoðenja disharmonizujuãe orijentisanog, osuðujuãeg posmatraèa

da ipak pomisli da je posmatrana osoba mo�da dobra ako sa sobom nosi taj simbol.

»Stoga sveti èovek nosi haljinu od kostreti, a nefrit nosi u grudima«, ka�e nam LaoCe

(Tao Te Ãing LXX), ukazujuãi na va�nost ne ispoljavanja sebe pred drugima, veã

velièanja lepote sveta kroz na�e oèi, jer i mi uèestvujemo u stvaranju sveta sa svakom

na�om mi�lju. Nasuprot uslovljavajuãim, strahopo�tovanjem ispunjenim do�ivljajima

sveta, prosvetljena svest, ona koja zaista svojim mislima èini svet boljim, zna da

bo�ansko Sunce sija u svima nama i u svakom deliãu Prirode. Jedine »zle sile« koje nas

mogu skrenuti sa puta smo mi sami kao ko-kreatori kvaliteta na�eg sveta (u skladu sa

na�im unutra�njim te�njama i nivoom spiritualnog napretka) i interpretatori na�eg

iskustva u okviru koga stvaramo »dobro« i »lo�e«, »povoljno« i »nepovoljno«, pri èemu

je pravi put uvek refleksija objedinjavanja i neutralisanja svih formalnih polariteta sagledavanja sveta u spontanu svest Puta. Svaka interpretacija je mapa teritorije i podrazumeva klasifikovanje, imenovanje, osuðivanje i redukovanje kvaliteta sveta, a

upravo se kroz poistoveãivanje mape sa teritorijom � neophodno formiranih polariteta u svakom opisu Prirode sa njom samom - raða svest o »ispravnom« i »neispravnom«,

»dobrom« i »lo�em« kao crtama »stvarnog« sveta. U svakoj definiciji »dobrog«,

implicitno je sadr�ana i definicija »lo�eg«, te nas tako ÈuangCe podseãa da »kada se Tao

izgubi, dolazi do ideje o vrlini; kada se vrlina izgubi, dolazi do ideje o milosrðu

(dobroèinstvu); kada se milosrðe izgubi, dolazi do ideje o praviènosti; kada se praviènost

izgubi, pojavljuju se rituali. Rituali su nabori Puta i prethodnici nereda«70. Nasuprot

ovome, svest sjedinjena sa teritorijom koja se odrièe osuðivanja i imenovanja sagledava

svet kao neraskidivu celinu èiji svaki deo poseduje beskrajan smisao, imanentan u svom

spontanom kretanju na Putu Prirode. »Samo kada nema procenjivanja i premi�ljanja

255

spoznaãe se Put. Samo kada nema okru�enja i praãenja obièaja naãi ãe se mir u Putu.

Samo tamo gde nema planova i procedura doãi ãe se do Puta«70, govorio je �uti Car.

Kao posledice ku�anja plodova drveta znanja � misaonih refleksija, otelotvoravanja moãi formiranja mapa »teritorije« Prirode, i Put Prirode se zaboravlja na

raèun nastanka simetriènih polariteta kao �to je dobro - zlo. Ipak, ukoliko su ovi polariteti nenaru�ivi dokle god sagledavamo samo jednog od njih, kako onda u uslovima egzistencije ovakvog mapirajuãeg sagledavanja sveta mo�emo oèekivati dolazak

kraljevstva Bo�ijeg na Zemlji? Ili je, s druge strane, ono prisutno sada i ovde, kako Isus

objavljuje (»Carstvo Bo�ije neãe doãi tako da bi se spoljni znaci mogli opa�ati, niti ãe se

kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Bo�ije je meðu vama« (Luka 17:20-21), slièno kao i da »carstvo Bo�ije (je) kao kad èovek baci seme na zemlju, i spava i ustaje

noãu i danju, a seme nièe i raste � sam ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno �ita u klasu« (Marko 4:26-28), ukazujuãi na carstvo

Bo�ije kao spiritualni i tajnoviti dodir izmeðu dubokih etièko-estetskih vrednosti biãa i

Prirode, kroz koji se oploðuje bla�enost sveta voljenih biãa, èitavog sveta), samo ga

jezièkom zavarano�ãu i neprepu�teno�ãu spontanom Putu Prirode ne primeãujemo. Vrata

kraljevstva Bo�ijeg oduvek su otvorena, anðeoskom budno�ãu spremna da u svakom

trenutku zvezdanom pra�inom slavljenièke dobrodo�lice obaspu svako biãe Prirode, ali

dosezanje ove izvorne kosmièke radosti, zahvaljujuãi egzistenciji slobodne volje koja

nam omoguãava potencijal samostalnog razvoja, mora predstavljati na� izbor, na� odluèni

Put. S druge strane, slièno kao �to se nauène i teolo�ke diskusije baziraju na poku�avanju

jezièkog, redundantnog preslikavanja neponovljivosti i beskonaènosti Prirode u logièke

mape, i kraljevstvo Bo�ije je zapravo prisutno u svemu �to postoji, i ono jesmo mi, i sada

i uvek, premda u stanju vezanosti za osuðujuãa, imenujuãa kreiranja polariteta, mi to ne

primeãujemo. Meðutim, neutralizacija polariteta, pretvaranje mno�tva u bla�eno

jedinstvo veènosti, analogno je svojevrsnom faznom prelazu235 u kome - slièno kao pre

oko 13 milijardi godina kada je, neutralizacijom pozitivno i negativno naelektrisanih èestica koje su do tada apsorbovale svu svetlost, do�lo do bljeska svetlosti i transparencije

Kosmosa u kratkom vremenskom intervalu - jedinstvo antropocentriènih polariteta u

bo�anskoj dobroti Puta Prirode naglo prevazilazi ovu uvek prisutnu kontrate�u i inicira

dolazak carstva Bo�ijeg. Tri hegelijanske kategorije dijalektike � teza, antiteza i sinteza, kao i sveto trojstvo - Priroda, um i Put, mogu predstavljati teme korisnih kontemplacija pri sagledavanju ovakvog prelaza. Hri�ãansko-hegelijanski sveti duh predstavlja put kojim se razvija svest o jedinstvu i stapanju uma i Prirode. Postajuãi jedno sa Prirodom

(»Ja i Otac jedno smo«, objavljuje Isus (Jovan 10:30)), um dosti�e vrhunski religiozni do�ivljaj iz koga spontano zraèe za èitav svet prosvetljavajuãa oseãanja i misli; jer

»nebesa su stanje uma«, kako je pisao Lengston Hjuz. Upravo ovaj put ka jedinstvu uma i

Prirode èini hegelijanski obrt u okviru koga se »sin« u koga se projektovao »Otac«

ponovo vraãa svom stvoritelju putem duha407. Ovaj, treãi aspekt hri�ãanske teologije,

aspekt duha, poput glasa M u drevnoj indijskoj AUM mantri, iz koga se raða muzika

celotnog sveta, èini kosmièke kreativne sile imanentne u ljudskim biãima, koje raðaju

oseãanja hrabrosti, herojstva, dobrote, po�tovanja i dela koja predstavljaju znake

bo�anske lepote i gracioznosti. Èini takoðe i centar referentnog sistema dva biãa u

zaljubljenosti i predanosti jedno drugom, koji jeste Put, i ponekad postoji u samim zvezdama. »Trojstvo je najveãa tajna, centralna taèka apsolutne filosofije i religije. Ali

tajna Trojstva...je tajna zajednièkog i dru�tvenog �ivota � tajna neophodnosti jednog 'Ti' i

256

jednog 'Ja'...Nijedno biãe, bilo èovek, Bog, duh ili 'Ja' ne mo�e biti istinsko, Savr�eno i

apsolutno biãe u izolaciji, istina i savr�enstvo su samo u jedinstvu biãa koja su slièna u

esenciji...Svi esencijalni odnosi � principi razlièitih nauka � samo su razlièite vrste i

vidovi ovog jedinstva...Najnu�niji uslov za zaista novu...filosofiju koja odgovara potrebama ljudske vrste i buduãnosti...je da se ona u esenciji razlikuje od stare

filosofije«98, pisao je Ludvig Fojerbah, ukazujuãi na Put kao na vrhunski smisao

postojanja, te na nu�nost mudrog oèitavanja istinske plodotvornosti i harmonizujuãeg

nivoa putanja koje figuri�u izmeðu saznajnih sistema i njihove sredine, upravo na nivou

esencijalnih temelja, najdubljih te�nji postavki sistema. Za sagledavanje ovakve

kontemplacije u kontekstu tematike ovog poglavlja, najbitnije je prisetiti se i marksistièkog pristupa ostvarenju raja na Zemlji u okviru koga je Hegelova ideja o duhu

bila zamenjena ekonomskim potrebama (i destruktivno ekolo�kim prihvatanjem samo

ljudskog rada kao vrednosti), �to, kao �to znamo, nastavlja da izaziva enormne ljudske i op�te-�ivotne tragedije savremenog doba. Ali, podsetimo se da ideja velikog inkvizitora

84 Fjodora Dostojevskog o li�avanju ljudske slobode izbora razvijanjem njihovih

materijalnih vezanosti i materijalistièkih ideala (»jer ni�ta i nikada nije bilo za èoveka i

èoveèansko dru�tvo nesnosnije od slobode«84) biva pobeðena èistom, nevinom

spiritualnom slobodom i ljubavlju sveobasjavajuãom, sveisceljujuãom i sveprihvatajuãom

sve�ãu. Jer, ljudski duh i svete vrednosti moraju biti temelji svih misaonih inicijatora ideja, te i te�nji i ideala kao pokretaèa ljudskih delatnosti. »Tra�ite njegovo (Bo�ije,

prim.a.) carstvo, i ovo (materijalna bogatstva, prim.a.) ãe vam se dati« (Luka 12:31), uèio

je Isus, dok su kao Gospodnje reèi zapisane: »Tra�ite me, i �iveãete...�alosni su koji �ele

dan Gospodnji. Èemu vam to? Tada je tama, a ne svetlost« (Amos 5:4-18). »A, ko je èuo,

pa nije izvr�io, slièan je èoveku koji je sagradio kuãu na zemlji bez temelja, na koju

navali reka, i odmah se sru�i. I bi veliko ru�enje te kuãe« (Luka 6:49), finalni je stih

Isusove besede na gori. Stoga jedna od najupeèatljivijih jevanðelistièkih metafora

odslikava nekada mirno, a nekada uzburkano more, more evolucije Prirode na gre�kama i

polaritetne dinamièke strukture svakog napretka, a u èamcu nesputano radosnu isusovsku svest koja, probuðena, govori »�to se bojite maloverni?« (Matej 8:25), utemeljena na

sigurnosti u nesigurnosti, na znanju o neznanju, na miru u nemiru, na uviðanju su�tinske,

Bo�ije dobrote u svakom biãu Kosmosa, na lepoti savr�enstva u svakom trenutku

postojanja, na Nojevoj dugi iza svake ki�e, na veri koju biblijska poplava ne mo�e sru�iti. Dok se kreãemo putem koji nas vodi ka pretvaranju dru�tvene kompetitivnosti i

egoizma u kooperativnost, altruizam zajedni�tva i spiritualnu dobrotu, ka hegelijanskoj sintezi, prosvetljenom, Satja Juga svetu ispunjenom kreativnom slobodom, oseãajnim

znanjem i unutra�njim okom osetljivim na bezgraniènu lepotu i Ljubav, ka biãima

orijentisanim na davanje i dobrotu, mo�emo se upitati da li ãe zaista svet ikada dostiãi

ovakav globalni »fazni prelaz«. Meðutim, kakav odgovor bismo sada i oèekivali na ovo

pitanje? Ako je on »Ne«, njegovo prihvatanje bi nas odvelo u apatiju, razoèaranost i

sklupèavanje na�ih sposobnosti, dok bi nas eventualni odgovor »Da«, naveo na mo�da

preteranu lakomost340. Odgovor (koji bi stoga, ukoliko eksplicitan, mo�da morao biti

kvantno-kompjuterskog, fuzzy logièkog karaktera), stoga, moramo nositi u srcu kao nadu

koja ãe nam ukazivati put u trenucima kriza. Do tada, budimo svesni da mi jesmo delovi bo�anske svesti, i da se nalazimo na putu napretka, sve lep�eg i informativnijeg

ispoljavanja bo�anske lepote. Istorija Kosmosa je putovanje u sve ispunjeniji svet

bo�anskom svetlo�ãu jedinstva naspram otuðenog sveta ispunjenog izolovanim

257

egoistiènim pobudama. Meðutim, i u ovakvom, potonjem svetu kao ekspresiji bo�anske

prirode u svojoj negativnosti postoji svesnost kroz koju ãe se putem strpljive Ljubavi

sagledati finalna pozitivnost, kao negacija negacije, via negativa, najdublji smisao Kosmosa407, poput trenutka kada èuveni Zen drvoseèa shvati da su planine opet postale

planine i da su reke opet postale reke, ili filosofskih puteva koji kroz igru stvaranja slo�enih mre�a rezonovanja ili ekspresije oseãanja i bri�u sami sebe

417,210, ostajuãi sami u

ti�ini meðu zvezdama, stopljeni u jedinstvu uma i Prirode. Stoga se u budistièkoj tradiciji

i te�i nirvani kao eliminaciji svake te�nje, svake �elje, te stapanju u spontani Put Prirode,

koji i predstavlja Sveti Duh. Nastanak Kosmosa i inteligentnih biãa koja ãe kontekste svojih �ivota sagledavati

u milionima svetlosnih godina dalekim zvezdama, misterijama tuðih oèiju, istinskom,

nemenahistièkom uzroku sijanja Sunca i postojanja �ivota i smera njegovog evolutivnog

kretanja, predstavlja izraz bo�anske Ljubavi prema »Tebi«. »Ako Nebo i Zemlja traju

dugo, to je stoga �to ne �ive za sebe, eto za�to beskrajno traju«, stih je LaoCea (Tao Te

Ãing VII) koji sveobuhvata kosmolo�ku i spiritualnu tajnu sreãnog postojanja, a Kri�nine,

Gospodnje reèi: »Pogledaj me, Arðuna! Ako prestanem da radim makar i za sekund,

celokupan univerzum ãe nestati. Ni�ta ne dobijam od tog rada; ja sam Bog, pa za�to onda

da radim? Zato �to volim svet«402, otkrivaju nam srce Tajne postojanja sveta i svetog,

sanjasinskog puta kao ogledala bo�anske Prirode. »Ti« je stoga uvek kljuè za otkrivanje

najdubljih tajni svakoga »Ja«. »Samo kroz Tebe, ja zaista postajem Ja«54, pisao je Martin

Buber, dok je Ludvig Fojerbah smatrao da »jedinstvo 'Ja' i 'Ti' � to je Bog«98. Okrenutost

Tebi, davanju, milostivom po�tovanju i Ljubavi predstavlja Put za do�ivljavanje veènog

smisla postojanja. Jer, po�to na� svet, Priroda kakvom je vidimo, odslikava svaku na�u

temeljnu te�nju iz koje nièu na�a dejstva, tada iskreno predavanje na�eg biãa èitavom svetu, davanje vi�e nego �to imamo predstavlja put ka postajanju celokupne Prirode, ka

pronala�enju sebe u svakom deliãu Kosmosa. Relacija bo�anskog stvoritelja sa ljudskim

biãima predstavlja put koji je mnogobrojnim svecima predstavljao ideal kome su i oni te�ili, i kome bi svako trebalo da te�i u sopstvenim odnosima sa drugim biãima i sa

èitavom Prirodom. (»Nebo i Zemlja su velike lepote, ali ne prièaju o njima; èetiri

godi�nja doba poseduju pravilnost, ali je ne diskutuju; deset hiljada stvari (raznovrsnost Prirode, prim.a.) imaju princip rasta (evolucije), ali ga ne tumaèe«

70, reèi su ÈuangCea

koje odra�avaju deliãe Lepote Prirode, i zaista, velièanstvena milostivost Prirode

(Tvorca) se i ogleda u njenom tihom i nenametljivom, ali nikada nenapu�tajuãem odnosu sa svojom kreacijom, te poput zaboravljanja na reditelja filma koji se u njemu nigde ne pojavljuje365, putem povr�nog sagledavanja postojanja mo�emo lako steãi zavaravajuãi

utisak da se »mo�e« i bez esencijalne, spiritualne osnove egzistencije nas i na�eg sveta.)

Kroz igru kvaliteta na�eg sveta imamo priliku da spontano sledeãi njihove puteve koji nas

povezuju sa bo�anskom inteligencijom, postanemo �iroki kao i ona � da umesto na�eg

ega kao centra sveta, èitav svet postane na�, da ne �ivimo za sebe, veã za druge, da

postanemo Jedno sa Prirodom. Istinska religioznost je tako Put, put koji nas nerazluèivo

povezuje sa svim postojeãim. Ovaj prosvetljujuãi put davanja uvek vodi u srce drugih

�ivih biãa, jer kraljevstvo Bo�ije je uvek u Tebi, a »Nebesa su uspinjanje ka Nebesima sa Tobom«, kako nam ka�e stih jednog d�ez standarda. Isus je govorio da »gde su dvojica ili

trojica sabrani u moje ime (u nereèito ime saoseãanja i Ljubavi, prim.a.), onde sam ja

meðu njima« (Matej 18:20), pokazivajuãi na su�tinu na�ih biãa kao na sveti Put koji se

pru�a izmeðu nas i na�eg sveta, te na èudesne harmonije uzajamne bri�nosti kroz koje se

258

stvaraju putanje bo�anske sreãe i evolucije sve prosvetljenijih do�ivljaja Prirode. Kroz

ovaj Put se, tako, bez na�e �elje, iz na�eg srca u kome spava tiho, maleno seme koje zalivamo i gajimo verom, saoseãanjem i ljubavlju, razliva velièanstveni cvet lepote,

prosvetljeni put ka uviðanju da sve �to postoji, svaèije oèi, jesu kraljevstvo Bo�ije,

Priroda u savr�enstvu svog postojanja, svet onakav kakav treba, mora i jedino mo�e biti. Prihvatanje svesti Puta u kojoj ne opstaju antropo- ili ego- centrièni polariteti

opisa Prirode, veã samo radosno prihvatanje svega postojeãeg, ne mora da podrazumeva

potpunu stvaralaèku renuncijaciju. Rad i meditacija su komplementarni u okviru svakog psihièki i globalno harmoniènog, individualnog postojanja, te stoga èista, mislima

nedirnuta svest ne mora nu�no implicirati pasivnost. Upravo suprotno - »ko praktikuje

Tao radi svakoga dana sve manje, sve dok ne dostigne taèku kada ne radi ni�ta, a ne

ostavlja ni�ta neuraðenim«70, pisao je ÈuangCe. Tako se osnovna hipoteza koju iscrtava

ova knjiga mo�e izraziti i u obliku metafore - shvatanja da spontano prihvatanje svega postojeãeg, svest Puta iznedrena iz bo�anske klice kosmièke Ljubavi prisutne u svakom

�ivom biãu, predstavlja èvrst temelj, koren drveta ko-kreacije kvaliteta na�eg sveta, dok

negovanje spiritualnih vrednosti, unutra�njih te�nji ka buðenju saoseãanja i davanja,

bri�nog �ivljenja za druge, poput kapi ki�e predstavlja duhovnu hranu na putu

spiritualno-nauèno-ekolo�ke harmonije. Plodovi na�ih praktiènih i intelektualnih

delatnosti tada postaju poput li�ãa, cvetova i slatkih plodova ovog drveta, koje je sada ne

samo drvo znanja, veã drvo znanja i lepote. Lepote, jer ne egzistira vezanost za plodove rada, veã svest o bla�enosti davanja vi�e nego �to imamo. Slièno kao �to znamo da su

Sunce i zvezdani svod uvek prisutni iza tmurnih oblaka, te da su Put Prirode, savr�enstvo

kreacije i klica bo�anske Ljubavi prisutni duboko u svima nama (premda èesto sakriveni

oblacima negativnih, neprihvatajuãih emocija), tako isto, skidanjem vela zavaravajuãeg

poistoveãivanja mape i teritorije � misli o Prirodi sa samom Prirodom, mo�emo razviti

svesnost Puta na èijem bistro plavom svodu mo�emo slobodno iscrtavati plodove na�ih

misaonih refleksija u svrhu pragmatiènog pomaganja voljenim biãima, ne identifikujuãi

na� svet i Prirodu sa njima, veã opstajuãi u stalnom jedinstvu na�eg uma i Prirode. Na taj

naèin ãe i planetarni evolutivni napredak kome nauèna misao svakako doprinosi, povratiti

harmoniju u odnosu ljudskih biãa i ostatka Prirode, jer ãe se istovremeno sa ovakvim

stavom spontano razviti i svest o primarnom cilju nauènih otkriãa � razvoju bla�enih

putanja komunikacije izmeðu biãa Prirode, rastu raznovrsnosti kojima se ona kao

bo�anske oèi mogu diviti, te i velièanstvenosti prosvetljujuãeg otkriãa do�ivljaja

jedinstva koje objedinjuje ovu bogatu raznovrsnost u holistièku celinu.

Dva tipa ekolo�ke svesnosti Svaki opis Prirode, dakle, podrazumeva nu�no formiranje polariteta koji defini�u

potencijalna saznanja u okviru datog formalizma rezonovanja, dok nas, sa druge strane, njihova postojanost èini »slepim« u odnosu na more beskrajnih uticaja sistema koji

opisujemo. Stoga ãemo sagledavanje savremenih ekolo�kih problema poèeti

upro�ãavajuãim razdvajanjem ekolo�kih shvatanja na plitku i duboku ekologiju, i pored

toga �to se njihove crte nikada u svetu ljudskih biãa ne nalaze posve razdvojenima.

Upravo njihovo harmonièno preplitanje, poput svake racionalno-intuitivne ili intelektualno-estetsko-etièke ravnote�e, èini odraz njihovog istinskog razumevanja.

259

Da bismo napravili razliku izmeðu semantièkih odnosa prema okolini (svetu koji

ne osvetljava, veã iscrtava na�a percepcija) plitke, utilitaristièke ekolo�ke svesnosti sa

jedne, i duboke, holistièke ekolo�ke svesnosti sa druge strane, poslu�iãemo se

jednostavnim primerom. Zamislimo da nas jedno radoznalo dete upita za�to bi ono

trebalo da po�tuje jednog naizgled beznaèajnog crva koji pu�e kroz zemlji�te po kome

hodamo240. Ukoliko na� odgovor bude orijentisan na buðenje svesnosti o tome kako je

mali crv veoma koristan za nas, jer ore zemlji�te neuporedivo finije od svih plugova i

traktora, èineãi ga tako rastresitim i plodnim, te predstavlja esencijalnog èlana

ekosistemske ravnote�e u kojoj uèestvuju milioni razlièitih �ivih vrsta, tada ãe na�

odgovor biti manje-vi�e utilitaristièkog karaktera. Primetimo da je u ovakvom odgovoru

imanentno uslovljavanje. Naime, kada ne bi bilo crva ne bi bilo ni nas. Svakako da je ovo saznanje esencijalno za razumevanje odigravanja �ivotnih procesa u na�em svetu, ali ono

ne predstavlja duboko, bazièno shvatanje koje je jedino u stanju da doprinese

usreãujuãem odnosu biãa sa Prirodom. Da bismo probudili ovakav semantièki stav deteta,

moraãemo da mu prenesemo oseãaj o tome kako je crv ne samo emanencija uvek bilo

antropocentriène ili egocentriène korisnosti, veã pre svega uzvi�ene, bezuslovne lepote.

Sve �to postoji, svaki detalj Prirode ukazuje na beskraj prirodne lepote postojanja. Ako se u dubini na�eg srca ne pojavi, kao temelj ili seme iz koga ãe izranjati sva na�a zadivljena

razmi�ljanja i oseãanja, shvatanje da sve �to postoji poseduje smisao u na�em svetu,

nikada neãemo uspeti da dosegnemo istinsko zadovoljstvo i zaista bla�ene i sa svih i

svaèijih perspektiva dobronamerne efekte na�ih postupaka. Crv koji mirno i gotovo ne

obaziruãi se na nas obavlja svoj posao koji samo on razume i koji se nikada ne mo�e

svrsishodno projektovati na tipièno ljudske taèke gledi�ta, predstavlja deo na�eg sveta,

odnosno deo na�e porodice, kao �to nam je to isprièao Sati� Kumar. To biãe koje

posmatramo zaslu�uje bezuslovno po�tovanje i divljenje, jer kada se u temeljima na�eg

odnosa sa Prirodom nalazi svesnost o moguãnosti pronicanja u najdublje tajne Prirode u svim njenim i najsitnijim, i naizgled najbeznaèajnijim detaljima, tada na� svet biva

obasjan jednom dra�esnom i milom svetlo�ãu koja je u stanju da nas odr�ava na stalnom

putu radosnog otkrivanja bla�enih harmonija Prirode. Razlika izmeðu plitke, utilitaristièke i duboke, spiritualne ekologije je, stoga,

upravo u razlièitim vrednostima koje figuri�u u na�em odnosu sa Prirodom. Dok je za

plitku ekologiju karakteristièan antropocentrièni stav u okviru koga se prevashodno imenovanjem »etiketiraju« detalji na�eg sveta u skladu sa njihovom korisnièkom

vredno�ãu iz uvek upro�ãenog ugla posmatranja ljudskog dru�tva ili èitave civilizacije

(tako je i »vrednost« èitavog planetarnog ekosistema procenjena na izmeðu 18 i 62

triliona amerièkih dolara317), duboko ekolo�ka svest se bazira na neimenujuãem, a time i

nedegradirajuãem do�ivljavanju beskraja kvaliteta prisutnih u svakom detalju Prirode, i

shvatanju da sve �to postoji poseduje svoju svrhu, svoj Put u svetu bo�anske kreacije, èijim tihim, nenaru�avajuãim i neremeteãim upoznavanjem se otvaraju vrata na putu kako

na�e, tako i globalne evolucije i spiritualnog napretka. Videli smo da je temeljna svesnost o implicitnoj etici iz koje se rascvetavaju na�i

pokreti, razmi�ljanja, interpretacije, te fonetski i sintaksièki izra�aji, neophodna za

prevladavanje potencijalnih vi�esmislenosti i nemoguãnosti preno�enja na�eg najdubljeg

razumevanja Prirode drugim biãima usled èinjenice da je uvek prijemno biãe ono koje u

skladu sa sopstvenim iskustvom interpretira na�e reèi. Kroz spiritualno shvatanje o

implicitnim te�njama koje se preslikavaju na lepotu koju vidimo u svetu oko nas, re�ava

260

se najveãi problem komunikacije i ponekada naizgled beznade�na situacija u okviru koje

postaje nemoguãe izraziti najva�nije znanje i oseãanja, preobraãa se u svest o na�em, sa

svakom mi�lju, udisajem, reèju ili pokretom neprekinutom uticanju na svet oko nas, i to

tako da uzroke ne predstavljaju samo grube fizièke interakcije ili eksplicitovani stavovi, veã su uzroci lepota, po�tovanje i saoseãanje koji stoje u osnovama svake na�e, èak i

beskrajno male i nezapa�ane interakcije sa svetom. Va�nost negovanja na�eg unutra�njeg

sveta, na�e kreativne strane svakog kvaliteta sveta, te najdubljih te�nji, prirodno proistièe

iz shvatanja o nemoguãnosti skrivanja na�eg unutra�njeg sveta usled njegove neprekidne

refleksije na na�em svetu, svetu kakvim ga vidimo i oseãamo. »Ko �eli da pro�iri polje

sreãe, neka postavi njene temelje na dnu svoga srca«, stih je kojim zapoèinje Jin Ãih Ven

- drevni spiritualni »traktat tihog puta«421.

Upravo etièko-estetske vrednosti, u skladu sa kojima �iva biãa do�ivljavaju svoj

svet, predstavljaju temelje na kojima je sazdana èudesna graðevina �ivotnosti i na�e

civilizacije. Na�e vrednosti i spiritualne te�nje predstavljaju putanje koje se ne mogu

mehanièki uprogramiravati i prenositi sa kolena na koleno poput programskog

profesionalizma (koji je nekada èinio ne toliko napredne kaste u poreðenju sa tradicijom

sveobuhvatanja, estetike, prijemèivosti i tolerancije) koji nosi specijalizacija znanja li�ena

intuitivnih i op�tih uvida, veã se samo tajanstveno mo�e ukazivati na njih, i uz veliku

�elju ovakve vrednosti bivaju preno�ene kroz tradiciju i èine nevidljivi temelj na kome

opstaje i razvija se na�a civilizacija. Premda se kroz istoriju ljudskog dru�tva materijalna

moã gotovo po pravilu koristila slepo, kroz egocentrièno i usko efektivno sagledane

postupke, raznovrsnost �ivota se na na�oj planeti kontinualno poveãavala. Verujem da

razlog ovakvoj neuni�tivoj lepoti �ivotnosti poèiva upravo u tome �to �ivotne vrednosti

neumorno opstaju, putanje dobrote i ljubavi pre�ivljavaju kroz evoluciju, i da dokle god

postoji barem jedno biãe koje sa religioznim oseãajem u srcu i iskrenom molitvom za spas svega �to postoji, osloboðeno samo-svesti i stopljeno sa samom »teritorijom«

Prirode kroz tanani jezik srca, sa zahvalno�ãu za sam èin postojanja, za sam poklon

�ivota i lepotu koju on iznedruje, posmatra zalazak Sunca, sa bla�enim suzama u oèima, i

na�a civilizacija ãe se kretati u dobrom smeru, i svi postupci inicirani ogranièenim i

sebiènim porivima ãe se oko jednog ovakvog prosvetljenog uma preobra�avati u »silu

koja te�i zlu, ali èini dobro«. Jer, »sasvim je dovoljno �to je bio jedan jedini èovek koji je odgovorio Sfingi«172, pisao je Kliment Aleksandrijski. Tako, vera da sve stvari koje radimo duboko posveãeni naèinu njihove izvedbe, sa spiritualnim te�njama koje stoje u

njihovoj osnovi, izlaze na dobro, èini jednu od osnovnih hipoteza ove knjige. Te�nje mladih ljudi su danas znatno vi�e okrenute buðenju oseãaja slobode i

èulnih zadovoljstava, nego pronicanju u tajne ljubavi i saoseãanja sa prirodnim svetom

oko nas. Ovakvi rajas stavovi su analogni poku�ajima da se sagradi kuãa poèev�i ne od

njenih temelja, veã od prozora. Dok se te�nja ka buðenju slobode - pri kojoj »sloboda« ne

biva interpretirana u spiritualnim, duboko-etièkim, veã plitkim, egocentriènim okvirima - povezuje sa potencijalom manipulativno�ãu na�om sredinom, spontano i predano

divljenje lepoti sveta u na�im oèima, prosvetljenje konteksta na�eg do�ivljaja sveta

predstavlja put ka istinskoj slobodi jedinstva uma i Prirode. »U ime 'slobode' �ivot sasvim

gubi strukturu; on je saèinjen iz mnogo malih komada meðusobno odvojenih, koji kao celina nemaju nikakav smisao. Sa tim komadiãima pojedinac ostaje sam, kao dete sa

kockama; meðutim, razlika je u tome �to dete zna �ta je kuãa, te otud mo�e da pozna

delove kuãe u malim komadima kojima se igra, dok odrasla osoba ne uviða znaèenje

261

'celine' èiji joj delovi dospevaju u ruke. Ona je pometena i upla�ena, pa i dalje samo zuri

u te beznaèajne komadiãe«114, pisao je Erih From, i upravo ne sleðenje slepih programa

na�ih �elja, veã kako direktno misaono, tako i indirektno (od Prirode) refleksivno

sagledavanje njihovih korena predstavlja put kojim se uspostavlja holistièko i

hologramsko jedinstvo svih crta na�eg sveta. Slièno kao �to ne podrezivanje grana, veã

okopavanje zemlji�ta oko niti korena, predstavlja put bri�nosti ba�tovana prema biljkama,

tako se i tajna i odraz na�e kreativne bri�nosti u meðuljudskom kontaktu ne krije u

negovanju èuvstvenih ideala, egocentriènih vrednosti, »filosofija odela« i povr�nih

etièko-estetskih sagledavanja formi i delatnosti ljudskog porekla, veã upravo u otvaranju nevidljivih, spiritualnih puteva koji pripadaju temeljima na�ih konstrukcija sveta. Te�nje

ka otkrivanju tajne kosmièke Ljubavi i uoèavanja svepro�imajuãe Lepote u svim

detaljima sveta oko nas moraju biti temelji na kojima ãe biti sagraðena kuãa saznajnih otkrovenja koju ljudska biãa semantièki oblikuju posredstvom svojih percepcija. A jednu

ovakvu kuãu biblijska poplava ne mo�e sru�iti. Slièno ovome primeru, i ljudsko

izrabljivanje samo-odr�ivih prirodnih bogatstava, izraslo na eksploati�uãim temeljima

do�ivljaja sveta na�e antropocentriène kulture, ne mo�e biti osnova planiranja postavke

tehnolo�kih dejstava u prirodne energetske cikluse. Fleksibilno »vraãanje unatrag«, stalno

i iznova preispitivanje temelja na�eg rasuðivanja kroz nepoistoveãivanje sa krutim, ortodoksnim predrasudama, èini put povratka na radosnu i nevinu deèiju svest koja

sagledava svet prepun tajni i povoda radoznalog upoznavanja i istra�ivanja, svest èiji

potencijal sveprihvatanja i iskrenost verovanja rastu srazmerno sa odbacivanjem uva�avanja kriterijuma objektivnih, sveva�eãih istinitosti. Na taj naèin se postepeno

izgraðuju temelji jednog svetog pogleda na svet, ispunjenog neuslovljavajuãim

po�tovanjem i milostivim i skromnim odnosom prema Prirodi, iz koga ãe na kolektivnom

nivou spontano proklijati odr�iv i harmonièan odnos na svim nivoima ljudskih delatnosti,

od svakodnevnih komunikacija pa do lokalnih i globalnih tehnolo�kih, ekonomskih,

nauèno-istra�ivaèkih i ekolo�kih. Tako, do�ivljavanje prirodnih bogatstava i raznovrsnih entiteta kroz dvogled

korisnosti i antropocentriène svrsishodnosti predstavlja osnovu sagledavanja odnosa

ljudskih biãa i Prirode kroz okvire plitke ekologije, dok bezuslovno, u svojoj nevinoj

èistoãi nedirnuto divljenje èudesima Prirode èini osnovu duboko-ekolo�kog odnosa.

Drveãa i �ume nisu korisni i ne zahtevaju pa�nju samo zato �to redukuju atmosferske

koncentracije gasova � produkata sagorevanja fosilnih goriva, i tako reguli�u globalnu

klimu, niti samo zbog raznovrsnih hemijskih supstanci koje u njima poèivaju, ili usled njih kao biolo�kih struktura koje spreèavaju poplave i erozije zemlji�ta i uèestvuju u

ciklusima odr�avanja njene plodnosti, veã usled njihove unutra�nje lepote, smislenosti i

beskrajne, nemerljive i nesagledive dragocenosti postojanja. Dok je iz perspektive utilitaristièke, plitke ekologije, cilj ljudskih delatnosti uvek u prvom planu, zanemarujuãi

i ne obaziruãi se na put koji do njega vodi, sam Put se nalazi kao l`art pour l`art u duboko-ekolo�kom sagledavanju Prirode. Razliku izmeðu ova dva moda do�ivljavanja

sveta i delanja u njemu lepo ilustruje i èuvena prièa416 o budistièkom izumitelju,

papuèama i o�trom putu. Naime, dok te�nja ka menjanju sveta i drugih biãa putem

»oblaganja �uljevitog puta glatkim materijalom« dovodi do stalnih nezadovoljstava i osuðivanja okoline, �elja da se naprave ugodne papuèe za hodanje, odnosno da se svet

promeni menjanjem sebe, sopstvenih semantièkih pogleda, druge, subjektivno

osmi�ljavajuãe strane kvaliteta sveta kao ko-kreativnih puteva, dovodi do tihog i naizgled

262

neprimetnog, ali kao voda koja breg roni, neogranièenog i bezmerno vrednog pru�anja

bla�eno usmeravajuãih delatnosti èitavom svetu. Ukoliko svet smatramo slikom na�e

du�e, a do�ivljaj sveta, lepotu koja izvire iz harmonije subjektivnih kvaliteta, kao odgovorni uzajamno kreirajuãi susret slobodnih biãa i Prirode, tada je jasno da ne

oblikuje samo objektivni svet nas same i ono �to vidimo u njemu, veã na�a svest

predstavlja ravnopravno kreativnu stranu puta u kreiranju na�eg sveta. Stoga su sva

uoèavanja disharmonije, kao i degradirajuãih posledica na�ih dejstava samo posledice

odnosa na�e svesti prema Prirodi u kreiranju èijih kvaliteta ona i njena biãa ravnopravno

uèestvuju. I rat protiv rata je takoðe rat koji, takoðe, seje seme destrukcije i disharmonije, te je borba protiv neèega istovremeno i borba protiv nas samih, a dokle god u na�im

misaonim i osmi�ljavajuãim susretima sa Prirodom defini�emo pravednost, èoveènost,

kompetitivnost, uz poku�aje da se drugima stavi do znanja koliko bi trebalo da se promene i osuðivanja, kritikovanja i okrivljavanja koje ovakav stav donosi, na� odnos

prema svetu ãe, takoðe, u svakom trenutku ostavljati za sobom seme rata. �to u veãoj

meri pri meðuljudskoj interakciji pojedincu izgleda nu�nije da drugi formalno prihvataju njegove stavove, to oni postaju manje prijemèivi za tuða oseãanja i razumevanja, �to

doprinosi razvoju oseãaja izolovanosti. Slobodno i ko-kreativno deljenje zajednièkih

iskustava u smislu predavanja svega �to jedno biãe emotivno »poseduje« drugima,

moguãe je samo u stanjima prihvatanja autonomnosti svaèijeg iskustvenog sveta, svaèije

slobode odluèivanja i posebnosti pridavanja smisla Kosmosu, te predstavlja

suprotstavljenu te�nju pobunjivanju kao bilo iskazanom zahtevanju da se drugi povinuju

modelima pojedinaca, ili odbojnom suprotstavljanju mentalno kreiranim vezanostima i pripadnostima koje povlaèe odbacivanje oplemenjujuãeg i osmi�ljavajuãeg oseãaja

odgovornosti. Deljenje zajednièkih iskustava kroz komunikaciju otvorenog srca, kroz

svest Puta koja poput uglaèanog ogledala reflektuje celokupnost Prirode, predstavlja

stoga dvosmernu (ili multidirekcionu) komunikaciju, spontano podstaknutu i pro�etu

te�njom ka harmonizovanju sistema kome pripadamo. Sa do�ivljajem jedinstva na�eg

biãa i svega postojeãeg prestaju da prividno postoje konstantnosti unilateralnih, linearnih interakcija, veã se raða svest koja kao da odslikava idilièni predeo ispunjen morem kao

odrazom kosmièkog beskraja, prozirnim vazduhom kao slikom èistoãe uma i jasnog Puta

koga iscrtava na�a prepu�tenost Putu Prirode. Buda je u trenutku prosvetljenja uzviknuo:

»Kako èudesno! Sva �iva biãa imaju potencijal da postanu potpuno probuðena. Samo ih

njihovi zagaðeni umovi i vezanosti (za plodove rada, prim.a.) spreèavaju da to izvedu«92,

i zaista, kao �to nam poznata Mencijeva analogija92 izmeðu ogoljene, nekada po prirodi

�ivotne planine i destruktivnim porivima ogoljenih plodova izvorno beskrajno èistog

ljudskog duha ukazuje, èistoãa na�ih misli, na�ih te�nji koje èine temelje putanja kojima

se pru�amo prema na�em svetu i koje zaista i jesmo, odra�ava se i na èistoãu na�eg

prirodnog medijuma, na�e »�ivotne sredine« i sveta kakvim ga vidimo = stvaramo. Odnos izmeðu ulilitaristièkog i spiritualnog do�ivljavanja sveta je adekvatan

odnosu ideala posedovanja i idela davanja, beskrupulozne interferencije i nenametljive zadivljenosti, pokoravanja i oèuvanja, pohlepnog zgrtanja i vizije procvata Prirode, forme

i procesa, izolujuãeg i egocentriènog individualizma i altruistiènog duha zajedni�tva,

»�ivljenja radi jedenja (zadovoljavanja potreba)« i »hranjenja radi �ivljenja«, cilja i Puta,

odnosno pronala�enja zadovoljstva aktivnosti (izvedbe, rada, uèenja, �ivljenja,

posmatranja, putovanja...) u njenom cilju ili u njoj samoj. Dokle god utilitaristièka svest u globalnim razmerama bude dominirala nad prosvetljenom, skromnom i sveprihvatajuãom

263

sve�ãu, i planetarni ekolo�ki problemi ãe opstajati u istim razmerama, jer oni nisu ni�ta

drugo do globalna projekcija individualnih kultura pona�anja, i to ne kao »dresirajuãih«

uglaðenosti (koje su, kao �to znamo, retko znak èestitosti, kao �to je smatrao Konfuèije, a

poznato je da slatkoreèivi hvalospevi gotovo po pravilu podrazumevaju ogovaranja i

osuðivanja »iza leða«), veã kao etièko-estetskog do�ivljavanja sveta, jer u kakvom svetlu vidimo svet, takvog karaktera su i na�e relacije sa Prirodom. Upravo raspuknuta veza

izmeðu bla�enosti na�eg sveta sa jedne, i karaktera misli i namera na�ih delatnosti sa

druge strane, predstavlja barijeru u relaciji uma i Prirode, koja se, usled njene op�te

prisutnosti, odra�ava na èitav spektar disharmoniènosti, nezadovoljstava i ekolo�kih

problema savremenog doba. Namesto ovakve relacije uma i Prirode, koja se mo�e

okarakterisati kao autistièna, antropo- ili ego- centrièna i, �to je najva�nije, neosetljiva na

neèujni glas Puta Prirode koji te�i da ispravi na�e gre�ke, da nas uèenjem evoluira, iscrta

unutra�nje potencijale na�eg biãa, neophodno je u ovoj harmoniji relacija kao imanentne

razviti spiritualne crte kakve su opisane u prvom delu knjige, ukljuèujuãi svest o svim

kvalitetima kao putanjama koje se pru�aju ka ostatku sveta, o va�nosti davanja koja

odatle proizilazi, te o svetu kao odrazu na�ih unutra�njih te�nji, te same na�e du�e. Slièno kao i svako formalno znanje o Prirodi, i poznavanje principa i zakonitosti u

skladu sa kojima figuri�u put Prirode i ciklusi materije i energije na nivou biosfere, uvek

ãe biti ogranièenog i nepotpunog karaktera. Ljudske, formalne slike puta Prirode ãe uvek

sadr�ati skrivene uzroke koji ãe se, slièno kao i u sluèaju kvantnog indeterminizma, moãi

interpretirati ili kao nasumiènosti ili kao efekti bo�anske nepredvidljivosti. Prihvatanje

nauènog dokazivanja u prouèavanju kretanja �ivog sveta kao jedino relevantnog pristupa

kojim bismo se rukovodili u na�im eko- postupcima, predstavljalo bi ekstremno robotizovanu ideju kroz èije ruke bi uvek - poput ru�e malog princa

333 sa geografske mape asteroida B612, crkava sa mapa Lenjingrada340, racionalne fleksibilnosti i otvorenosti iz teolo�kih dogmatizama ili etièkih i spiritualnih kvaliteta sa pozitivistièko-empiristièkih nauènih predstava sveta - ispali najdragoceniji biseri �ivotnosti. Stoga, s

obzirom da su kroz ogledalo svakog formalnog i deterministièkog pristupa spoznaji

�ivota, ekolo�ke relacije nu�no obavijene crtama Tajne, odra�avajuãi neizvodljivost

apsolutnog sagledavanja efekata ljudskog pona�anja, i upotrebe bilo kog formalnog

okvira za potencijalno savr�enu prognozu efekata ljudskih delatnosti na Prirodu, i kritike

koje se odnose na nagla�avanje esencijalne va�nosti duboko-ekolo�kog pristupa, uz

prihvatanje ovoga kao kakve »pseudo-nauke«, mo�emo do�iveti kao neopravdane.

Intuitivno znanje u emanenciji svakog mudrog razmi�ljanja mora biti sjedinjeno sa

logièkim, racionalnim znanjem. Dok se iz perspektive plitko-ekolo�kog pogleda na svet,

ljudska biãa do�ivljavaju kao èlanovi ekolo�kih lanaca, nereèita mistiènost, implicitna u

shvatanjima duboke ekologije, odslikava potencijal do�ivljavanja potpunosti èitave

Prirode ljudskih biãa u sebi samima. Premda nas znanja plitke ekologije (i nauke, uop�te)

obasipaju mno�tvom slika o relacijama u kojima ljudska biãa figuri�u, doprinoseãi tako

bogaãenju znanja o efektima na�ih delatnosti u na�em imaginativnom domenu, direktna

prosvetljenost koja izvire iz praksom razvijenog oseãaja davanja vi�e od onoga �to se ima

je ne�to �to ne mo�e stati i nauèiti se iz samo nauènih opisa ekolo�kih ciklusa, a �to èini

osnovu duboke, ko-evolutivne, ekolo�ke svesnosti. Ekologija kao grana savremene nauke o �ivom svetu je danas u svojim

standardnim, plitkim okvirima ogranièena na ukazivanje inherentnih mehanizama

globalne planetarne interakcije �ivog sveta. Premda se u ekologiji razlikuju zajednice kao

264

interaktivni skupovi �ivih biãa, i ekosistemi kao interaktivni skupovi zajednica i abiotièkih faktora, mnogobrojna ciklièna kretanja hemijskih elemenata, ishrane i, uop�te,

materije i energije predstavljaju osnovu ekolo�kih saznanja, èineãi jednu sna�nu

objektivnu osnovu. Stoga se iz okvira plitke ekologije ne mo�e spoznati priroda i poreklo (odgovor na pitanje »za�to«) samog �ivota, slièno kao �to na slièna pitanja tradicionalna

mehanistièka metodologija nauke nije u stanju da pru�i pravi odgovor. Meðutim, da bi

ekolo�ko sagledavanje sveta bilo u stanju da zaista produbi spiritualno osmi�ljavajuãi

odnos prema Prirodi, tada bi i svesne, duhovne, subjektivne osobine morale biti u nju ukljuèene. »Ekolo�ke ideje implicitne u na�im planovima va�nije su od samih planova, i

bilo bi budalasto �rtvovati ove ideje na oltaru pragmatizma. U dugom razdoblju se neãe

isplatiti »prodavanje« planova povr�nim ad hominem argumentima koji ãe zakloniti ili

kontradiktovati dublje uvide«21, finalne su reèi koraka ka ekologiji uma Gregorija

Bejtsona, koje ukazuju na nu�nost pronicanja u najdublje etièko-estetske te�nje koje stoje

u osnovi na�ih razmi�ljanja, stavova i postupaka u svrhu postizanja spontane harmonije

izmeðu ljudskih dejstava i prirodnih putanja. Uviðanje Prirode kroz okvire ideja o

materijalnim cikliènim putanjama, kvantitativnim proraèunima i statistièkim korelacijama

(populacije i sl.) predstavlja samo povr�inu globalne povezanosti u èijoj osnovi stoje jo�

dublje veze, veze koje poput neèujno tihe, bla�ene i sveprisutne muzike èine spiritualne

temelje na�e egzistencije. Populacioni, ekonomski, dru�tveno-politièki, kulturni i tehnolo�ki nivoi

interaktivnih putanja koje èine na�u civilizaciju, definisani su nedavno kao polja na

kojima je nu�no inicirati su�tinske promene u svrhu postizanja ideala odr�ivog razvoja i

harmoniène, globalno-razvojne ujednaèenosti284. Meðutim, dok bi se plitko-ekolo�ki

metod uticanja na ove faktore karakterisao krutim dizajnom kroz uvoðenje eksternih

regulacija i ogranièenja, duboko-ekolo�ki pogled bi te�io jednostavnom ukazivanju na

samostalno sagledavanje temelja na�eg srca u kome se posredstvom na�ih neèujnih izbora

u svakom trenutku stvaraju klice tihog i spontanog nahoðenja stabla globalnog napretka

bilo u smeru sukobljavajuãe disharmoniènosti i rastuãe neravnopravnosti, bilo u smeru

radosne harmonije i op�te bla�enosti. Buðenje spiritualnih vrednosti, ukljuèujuãi

razumevanje ogranièenosti kapaciteta na�e planete kroz adekvatnu, temeljnu edukaciju;

vrednovanje skromnosti, malih stvari, èina davanja i nevidljivih kvaliteta; ukljuèivanje

svakog, pa i najmanjeg biãa u izvoðenje odluka kojima se menja put na�eg dru�tva i

ekosistema; negovanje duboko-etièko-estetskih vrednosti umetnièkih i svih drugih dela

koja iscrtavaju kulturu jednog podneblja; te prihvatanje moralne odgovornosti i istinskih, produhovljavajuãih potreba ljudskih biãa prilikom dizajniranja nauèno-tehnolo�kih

projekata, metodologija i svih drugih izuma, respektivno bi na spontan naèin utemeljilo

pomenute faktore globalnog progresa na odr�ivim i evolutivno harmoniènim i

fleksibilnim nivoima. S obzirom da je svako rezonovanje nelinearne, abduktivne prirode, i da se temelji na�ih najdubljih te�nji i vrednosti kojima odzvanja na�e srce grade

posredstvom èudesne ko-kreativne igre uma i Prirode, tada nas uèenje otvorenog srca u

dodiru sa Prirodom vodi ka buðenju znanja da negovanje bla�enih misli, saoseãajnih i

svepoistoveãujuãih te�nji èini put ka otkljuèavanju i prosvetljenju i najèvr�ãih i

najtamnijih bedema na�eg biãa, i njihovom preobra�avanju u meku svetlost du�e. Pogled

koji se�e u daljinu i koji u sve veãi i celovitiji, sve mudriji i sjajniji, svetlo�ãu du�e

okupan kontekst obuhvata na�e svakodnevne odluke predstavlja, stoga, su�tinsku crtu

265

holistièkog, svetog puta ka pronala�enja harmoniènih, dugoroènih i mudrih re�enja

problema dana�njice. S obzirom da je evolucija �ivota zasnovana na uèenju na gre�kama, na

postepenom ispravljanju na�ih postupaka, razumevanja sveta, te vrednosti i dubokih

te�nji koje u njihovoj osnovi stoje, èineãi tako nas same sve organizovanijim i

suptilnijim, i savremena akcentiranja va�nosti prihvatanja ekolo�ke svesnosti, �irenja

konteksta na�e egzistencije u svrhu sagledavanja i razumevanja �to �ireg spektra efekata

na�ih svakodnevnih delatnosti, mogu se sagledati kao odgovor Prirode na gotovo op�te

zanemarivanje i zaboravljanje na put zaista usreãujuãeg osmi�ljavanja na�eg sveta, put

koji se mo�e ostvariti samo kroz bliski i iskreni kontakt sa èitavom Prirodom. Iniciranje

buðenja ovakve eko-svesnosti kao neophodnog preduslova pronalaska odr�ivih puteva

razvoja individualno-globalnih potencijala, predstavlja upravo znak bla�ene

dobronamernosti Prirode koja svojim biãima ukazuje na pravi put koji vodi njihovoj

istinskoj sreãi i zadovoljstvu. »Priroda �iri svoje ruke da zagrli èoveka, i samo kada su

njegove misli jednake velièine, okvir (osmi�ljavajuãi kontekst na�eg iskustva � jedna strana ko-kreacije kvaliteta na�eg sveta, prim.a.) ãe odgovarati slici (drugoj strani ko-kreacije kvaliteta, prim.a.)«89, pisao je Ralf Valdo Emerson. Buðenje interesovanja za

plitko-ekolo�ke stavove (putem �irenja konteksta na�e egzistencije) se, stoga, mo�e

sagledati samo kao korak koji na�e dru�tvo mora napraviti u svrhu dostizanja duboko-ekolo�ke svesnosti (putem spiritualnog prosvetljenja konteksta do�ivljaja na�e

egzistencije) u okviru koje ãe se postepeno razviti stalno prisutno shvatanje o na�im

najdubljim te�njama koje stoje u osnovi na�eg delovanja, kao kormilu pomoãu koga

mo�emo (sa zvezdanim, nebeskim svodom kao orijentirom) zajednièkim trudom

uèestvovati u kretanju broda na�e biosfere u smeru istinske, odr�ive harmonije sa

Prirodom. U ekolo�kim okvirima se èesto mo�e primetiti polaritet izmeðu redukcionistièkih i

holistièkih shvatanja, uobièajeno manifestovan u vidu razlike izmeðu antropocentriène,

populacione ekologije i ekocentriène ekologije koja do�ivljava èoveka ne kao ukrotitelja

Prirode, veã kao njeno radoznalo dete. Tako se i ekolo�ki sistemi mogu iz

redukcionistièkih okvira videti (�to je, svakako, korisno i obogaãujuãe saznanje) kao

meðusobno pro�eti (matematièki) kompleksni nizovi procesa koje karakteri�u mnoge

reciproène uzroène putanje, dok se iz holistièkih okvira oni do�ivljavaju kao organizacije

koje jednostavno slede Put183. Svakako da su oba pogleda neophodna za sticanje jedne zaista bogate i unapreðujuãe ekolo�ke slike sveta u kome �ivimo. Dok nam prvi pogled

mo�e doneti znanje o va�nosti i korisnosti pru�anja pa�nje i èuvanja dela biãa Prirode

putem svesnosti o dalekom i uvek povratnom pru�anju svih efekata, drugi pogled nam

kao osnovu i polazi�te na�ih ideja i dela postavlja ne samo stav o op�toj povezanosti i nas

kao neodvojivom delu sveta, veã i va�nost unutra�njeg, spiritualnog uviðanja na�eg mesta

u Kosmosu. Oba saznajna puta nas na svoj poseban naèin èine skromnim i revnosnim da

beskrajno po�tujemo svet oko nas, i njihova komplementarnost se mo�e zamisliti takvom

kao da gradi simbol budistièke ekolo�ke svesnosti362 � bisernu ogrlicu u kojoj svaki

pojedinaèni biser odra�ava u sebi sve druge bisere i zapravo celokupni Kosmos. Uviðanje

svepovezanosti iz perspektive plitke ekologije kao veze izmeðu bisera predstavlja jedan

korak na putu buðenja spiritualne ekologije uma, ali iskljuèivo praktiènim putem

postignuto identifikovanje sa svim formama �ivota (meditativnim sjedinjavanjem uma i

Priroda van okvira mapa, na nivou same »teritorije«), ukljuèujuãi i »ne�ive« planetarne

266

delove (koji su isto tako delovi �ivotnih putanja, kao �to ãemo videti u opisu �ivota iz

perspektive Gaje), predstavlja drugi, znatno esencijalniji deo puta ka ekologiji uma koji odgovara uoèavanju svih bisera ogrlice ekolo�ke svesnosti u nama samima. U mnogim

svetim predanjima, znanje do koga se dolazi misaonom refleksijom nad rezultatima na�e

percepcije predstavlja samo jednu, Jang stranu svetog pogleda na svet, dok se druga, Jin strana razvija iskljuèivo putem nereèitog saoseãanja sa svim postojeãim. Mudrost i

Ljubav su, poput »kamene volje«172 i »nesputane radosti« u metafori Jakoba Bemea, dva

polariteta Prirode u èijem se sjedinjavanju rasplamsava sveta vatra �ivota, i èija se

spontana harmonija ogleda u svakom prosvetljenom sagledavanju sveta. Slièno tome,

uzajamno prelivanje i podr�avanje polariteta znanja i spiritualno-kontekstualnog osmi�ljavanja u toèku evolucije svesti od uskog ega ka uoèavanju sebe u svemu i svega u

sebi, mo�e se sagledati i na primeru duboke i plitke ekologije. Naime, na temeljima duboko-ekolo�kih oseãaja zadivljenosti, po�tovanja i beskrajnog èuðenja nad

komunikacijom sa Prirodom, i konteksti razumevanja i do�ivljavanja znanja plitke

ekologije postaju prosvetljeni, èineãi tako da posredstvom ovakvog mudrog sagledavanja vizuelizovanih prirodnih uzroènih putanja svepovezanosti, �irimo kontekst sagledavanja

na�eg postojanja i na�ih delatnosti u nedogled prostora i vremena, sve dok se ne

poistovetimo sa celokupnom tradicijom i temeljima na�e egzistencije (�to je preduslov

posveãivanju iskrene pa�nje odr�ivosti �ivotnosti), prevladavajuãi tako telesne granice

identifikovane na�im egom, budeãi oseãaj èiste, bla�ene, nereèite spiritualne

svepovezanosti i postajuãi èitav svet, te tako i komunikacija sa Prirodom postaje komunikacija sa nama samima, koji i jesmo èitava Priroda.

Za razliku od duboko-ekolo�ke, bezuslovne prepu�tenosti Putu Prirode,

osloboðene svih ciljeva, kojoj se otvaraju vrata spoznaje unutra�njeg mira i nevidljivih,

spiritualnih temelja Prirode, ovakve, delimièno intuitivne spoznaje su blokirane u

okvirima plitko-ekolo�kog do�ivljavanja odnosa Prirode i èoveka, s obzirom na

antropocentrièni i mehanistièni karakter prihvatljivih uzroka logièkih lanaca razmi�ljanja

koji preovlaðuju u njemu, pru�ajuãi do�ivljaju ovog odnosa uslovljavajuãi karakter.

Naime, naèin funkcionisanja Prirode se iz ovih okvira sagledava takvim kao da

uslovljava postojanje èoveka, a znamo da se svako uslovljeno po�tovanje za tili èas mo�e

pretvoriti u mr�nju i te�nju ka destrukciji. Egzistencijalna zavisnost èoveka od neke

organizacije ili tipa interakcije sa okolinom po pravilu nije u stanju da odi�e najiskrenijim

po�tovanjem, kao �to je sluèaj kada je po�tovanje bezuslovno. »Ima li veãeg prestupnika

od onoga ko me po�tuje zbog straha od pakla ili nade za rajem; ako nisam stvorio ni�ta od

toga, zar ne zaslu�ujem i tada da budem po�tovan?«3, zapisano je u vidu Gospodnjih reèi

u Psalmima, slièno kao �to je David, takoðe kao Gospodnje reèi, zapisao i da »najdra�i

mi je onaj sluga koji me ne tra�i zaradi straha od ka�njavanja ili nade za nagradom, veã

da plati dug mojoj bo�anstvenosti«3. I zaista, uslovljavajuãe strahopo�tovanje je u stanju

da razvije iskljuèivo dresirajuãu poslu�nost, koèeãi kapacitet spiritualnog napretka, dok iskrena zahvalnost i otvoreni put duhovne evolucije poèivaju u bezuslovnom prihvatanju

i poverenju koje nije zasnovano na èudima, nagradama i kaznama. Najiskrenija Ljubav je

uvek bezuslovna, a duboko-ekolo�ki pogled na Prirodu, sa bezuslovnim po�tovanjem

koje se nalazi u njegovoj osnovi, je upravo takav. Na temeljima ovakvog pogleda na svet ne sagledavamo vi�e odraze na�ih manipulativnih interesa, veã more intrinsiènih

vrednosti u svakom biãu Prirode, odakle se raða i shvatanje o vrhunskoj etici koja ne ogranièava, veã pru�a beskraj razvojne slobode na�em svetu, jer sve raznovrsniji spektar

267

pogleda na svet uslovljava i sve èudesnije trenutke zadivljenog stapanja u harmoniju uma

sa Prirodom, te se stoga i put duboke ekologije ne sastoji u nametanju na�ih mi�ljenja i

stavova, veã tihom otvaranju perspektiva kroz koje svako od nas mo�e kontinualno

razvijati sopstvenu ekosofiju424,291. Jezik saoseãanja, stoga, u okvirima duboke ekologije

prevladava objektivistièku retoriku »pravde« na kojoj poèivaju sve plitko-ekolo�ke

rasprave, i taj jezik i jeste »duboka ekologija« - tihi jezik srca, svepovezanosti i svepoistoveãenosti sa èitavim na�im svetom, sa svime �to postoji.

Na� odnos sa svetom Prirode mo�emo u mnogim aspektima unaprediti tako da ga

pomerimo sa utilitaristièkog odnosa ka svetoj, nereèitoj, svetlo�ãu pro�etoj zahvalnosti.

Ne samo svi ljudi, veã i sva �iva biãa se moraju do�ivljavati kao sopstveni, bo�anstveni

svetovi. Ne kao sredstva zadovoljavanja na�ih ciljeva, veã kao ciljevi sami po sebi, kao putevi koji vode u centar sveta. Ne kao uslovljavajuãi mehanizmi kojima se mo�e

manipulisati (na naèin na koji se danas ona vide iz okvira savremene fiziologije), a i ne

kao unapred izdeterminisane manifestacije genetske �ifre (na naèin na koji ih danas vide savremene bio-nauke), veã kao èudesni saznajni svetovi, semantièki cvetovi u kojima je

va�no probuditi obogaãujuãa oseãanja èuðenja i ushiãenosti nad tajnom samog postojanja

i svetom koji se posredstvom njihove percepcije i misaonih refleksija neprekidno stvara. Ukoliko se hranimo povrãem i voãem, nemojmo biti svesni samo mno�tva vitamina i

minerala koji u njima poèivaju i njihove korisnosti za na�e telo, veã budimo zahvalni

kako èitavoj aktuelnoj i istorijskoj, èudesnoj mre�i ekosistemskih odnosa na kojima biãa

na�e hrane nastaju, tako i vrednom seljaku koji je negovao svoju planta�u, te vozaèima

koji su izvodili transport do na�e blizine, pa i èitavom nerazluèivo umre�enom poretku

osnove civilizacijskog truda na kome su ona ponikla i kome je sve �to postoji dalo svoj doprinos, te i tom samom biãu koje nam pru�a sebe da bi obnovilo na�e vitalne snage. I

zelena salata i �argarepa koje jedemo su �iva biãa. Plitki, utilitaristièki pogled na ishranu,

u kome se hrana pretvara u odgovarajuãe amino- i masne kiseline i druge hranljive sastojke, nije u stanju da, bez promene na nivou temeljnih pretpostavki rezonovanja, dospe do razumevanja da svaku hranu èine i njene suptilne karakteristike, otelotvoren

duh, esencija tog biãa i njegove èitave �ivotnosti. Tako, utilitaristièki pogled na ishranu i

nije u stanju da dokuèi razliku izmeðu biljnih i �ivotinjskih proizvoda, kao ni sve emocije

�ivotinja koje se kroz hranu unose u ljudska biãa. »Bolje je jelo od zelja gde je ljubav,

nego od vola ugojena gde je mr�nja...Bolji je zalogaj suvog hleba sa mirom, nego kuãa

puna poklane stoke sa svaðom« (Prièe Solomonove 15:17...17:1), uèio je car Solomon, a

ukoliko obuhvatimo duboko-ekolo�ki odnos prema ishrani, neãe nam biti potrebne ni

multivitaminske tablete, ni sokovi sa pulpom, niti ãe biti potrebno da se po svaku cenu

trudimo da se postavimo �to ni�e u lancu ishrane, veã ãe se, spontano, u svim na�im

postupcima, te i u na�em svetu odraziti na èudesan naèin svetost ovog svepo�tujuãeg

odnosa, usklaðenog kako sa idejom o sleðenju puta »najmanjeg otpora« Tao tradicije,

tako i sa èuvenom vodiljom svetog Avgustina - »voli, i èini �to ti se dopada«. Po�tovanje,

zahvalnost i te�nja ka pronala�enju raznoraznih puteva koji povezuju razlièita biãa su

esencijalni za odr�avanje spontane harmonije kvaliteta na�eg sveta. Meðutim, ovi putevi

ne bi trebalo da budu samo utilitaristièke prirode tako da nam ukazuju uslovljenost na�eg

sopstvenog postojanja njihovim, veã to moraju biti nevidljivi, skriveni putevi koji se,

slièno galebovima LieCea ne mogu dohvatiti i prikazati drugima, jer su oni, kao i nebeska Sunèeva duga, uvek podjednako daleko od na�ih oèiju. Ovi nevidljivi putevi koje ipak

mo�emo spoznati u dubini na�eg srca, jednim dubokim i svepro�imajuãim jezikom, èine

268

istinsku osnovu kroz koju smo svi povezani na mnogo dubljem planu nego �to to danas

iscrtava savremena ekologija. Slièno tome, i ono �to se kroz okvire savremene nauke vidi kao ne�iva Priroda

zaslu�uje na�e po�tovanje i divljenje, i to ne zato �to neki predmeti sa kojima se dru�imo

koriste bilo na�em egu, na�im vitalnim potrebama ili zaboravljanju »dosade«

upoznavanja sebe samoga. Oni zaslu�uju divljenje i zato �to su se u njih ulili vekovi

sakupljenih, zajednièkih ljudskih znanja, snala�ljivih i domi�ljatih pronalazaka, te�nji ka izra�avanju lepote koju u sebi nosimo, a èiji put samo reèima ne mo�emo iskazati. U

svakom predmetu ili bilo kom ljudskom delu, zvuku ili misli, prisutne su kao u nekakvom hologramu ljudske te�nje, �elje, oseãanja koja se na neki neobja�njiv naèin odslikavaju i emituju oko njih. »Jer, slavan je plod dobrog truda: i koren mudrosti nikada ne nestaje«

(Mudrost Solomonova 3:15), biblijske su reèi koje nam ukazuju na veèno postojanje

dubokih plemenitih te�nji sa kojima izvodimo na�e svakodnevne delatnosti, a tradicionalno uèenje Hopi indijanaca, izra�eno mi�lju da »ljudska dejstva kroz molitvu su

tako sna�na da odluèuju buduãnost �ivota na zemlji. Mi mo�emo birati da li ãe veliki

ciklusi prirode iznedriti blagostanje ili propast«375, ukazuje nam na slobodno-voljno probuðenu svetlost prihvatanja, poistoveãivanja, predanosti i ljubavi, koja èini da svaka

pustinja ozeleni, da svaka stena procveta, da se svaka usamljenost rastopi u miru jedinstva uma i Prirode, i da se sve disharmoniène crte sveta pretvore u putokaze bo�anskih otkrovenja.

Poput PoLoovog konju�ara iz prièe LieCea369, koji u svrhu sagledavanja istinskih

kvaliteta konja ne primeãuje njegove grube fizièke crte, veã pronièe u njegovu

tajanstvenu i nevidljivu, spiritualnu osnovu postojanja, te poput malog princa koji èudnovato vidi ovcu u kutiji i slona u pitonu

333, i savremeno odluèivanje ne samo na

nivou poslovanja i naizgled va�nih i nadaleko uticajnih poteza, veã i u svakodnevnom,

naizgled beznaèajnom posmatranju, mora se pro�eti istom logièki-intuitivnom harmonijom kako bi se spontano povratila harmonija i na planovima ljudskog zadovoljstva �ivljenja, kao i interakcije tehnolo�kih proizvoda i prirodne sredine. Jer,

»èovek samo srcem dobro vidi. Su�tina se oèima ne da sagledati«333, divna je misao koju

mali princ zaraðuje oplemenjavajuãim strpljenjem, ljubavlju i dubokom predano�ãu.

»Kosmos je drvo banjana sa korenom gore (u nevidljivoj, nebeskoj, spiritualnoj sferi,

prim.a.), a granama dole (u svetu percepcije, prim.a.)«, reèi su Kri�ne (Gita 15:1), a

pronicanje u spiritualni koren stvari na�eg sveta esencijalna je karakteristika sagledavanja

sveta u harmoniji Jin i Jang polariteta, jer kvalitet svakog ljudskog dela isijava upravo temeljne te�nje sa kojima je ono sazdano. »Ja, Isus...sam izdanak iz korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica« (Otkrovenje 22:16), biblijske su reèi koje nam ukazuju

na spontano razvijanje umetnièke saoseãajnosti, tragalaèkog poleta i zvezdane lepote

kroz meditativnu predanost nevidljivim, temeljnim putanjama na�eg postanka. Ovakva svesnost Puta koja se produbljuje op�tim prihvatanjem, saoseãanjem i sjedinjavanjem sa

detaljima na�eg sveta, odgovara i uoèavanju (samim logièkim, mehanistièkim

rezonovanjem nedokuèivih) spiritualnih prauzroka svih stvari na�eg sveta, osetljivost i prijemèivost na koje budi oseãaj bla�enog postojanja. »...Da bi se stekla mudrost, ni�ta

osim toka bo�anske milostivosti nije potrebno; to je tako prirodno kao �to je instinkt

plivanja za ribu ili letenja za pticu. Intelekt je pogled koji pronièe kroz spolja�nji svet, ali

svetlo mudrosti omoguãava sagledavanja kroz spolja�nji u unutra�nji svet«225, pisao je

Inajat Kan. Pronicanjem u spiritualne korene postojanja svakog detalja Prirode, i u svim

269

ljudima ãemo videti èistoãu, nevinost i prirodnu radoznalost deteta (koja je samo ponekad sputana oblacima i vetrovima misli, samo-svesne kontrole i ega), �to je refleksija prvog

koraka ka uviðanju Sunca du�e u svima nama. Jedna od osnovnih pretpostavki na�eg rezonovanja, koja bi morala èiniti osnovu

edukacije je ta da je nasuprot stavova o izolovanosti ljudskih biãa od Prirode i o nu�nosti

manipulacije - bilo simbolièkim plodovima misaonih refleksija, bilo Prirodom - u svrhu pre�ivljavanja (kao �to, na primer, ocrtava tema �kolske lekcije »Èovek menja Prirodu«,

kao i uop�te, podeljenost i nepovezanost predmeta koji se bave »poznavanjem Prirode« i

»poznavanjem dru�tva«, kao ogledala kako neutemeljenosti prirodnih nauka na istinskim,

duhovnim ljudskim potrebama, tako i zanemarivanja prirodnih korena predmeta prouèavanja dru�tvenih nauka), neophodno razviti svesnost o svim biãima kao jednome

sa Prirodom, te o individualnim ljudskim biãima koja jesu njihov svet - sve �to èulima,

imaginacijom i oseãanjima do�ivljavaju. Podsetimo se da za Indijance njihova zemlja nije

bila divljina, niti divlji zapad, sve dok beli èovek nije poèeo da naru�ava do tada

egzistirajuãu ekosistemsku harmoniju. »Zemlja ne pripada èoveku! Èovek pripada

zemlji!....Nije èovek tvorac tkanine �ivota, veã je samo preða u njoj. �to uèini sa

tkaninom, èini i sa sobom«171, mudro je pisao poglavica plemena Sijetl Abeu Linkolnu.

Stoga su i ne samo ideje o Prirodi kao sirovom materijalu za eksploataciju i obradu, ili divljini koju treba ukrotiti, veã i ideje o postizanju odr�ivog razvoja samo na bazi plitko-ekolo�kog, analitièkog pristupa, neodr�ive. Enormnost i uzroèna nerazluèivost Prirode

jasno ukazuju na neadekvatnost logièke metodologije iscrtavanja efekata na�ih delatnosti,

neuravnote�ene sa dubokim, etièko-estetskim spoznajama. Dok je savremena utilitaristièka svest, slièno mehanistièkim uzroènim obja�njenjima nauke, u stanju da

efektivno obuhvati samo ogranièen, prividno oèigledan i mehanièki skup uzroka

sagledanih prirodnih pojava, duboko-ekolo�ka svest kroz do�ivljaj bezuslovnog

prihvatanja sveta pronièe i u spiritualne temelje na kojima ponièu detalji na�eg sveta, a

koji se ne mogu obuhvatiti iskljuèivo analitièkim pristupom. Al-Gazali nam tako obja�njava da »fizièar je kao mrav koji se, hodajuãi po listu papira i primeãujuãi slova

razasuta po njemu, poziva samo na pero za pisanje kao njihovom uzroku. Astronom je poput mrava ne�to �irih vidika, koji primeti prste koji pomeraju pero, tj. zna da su

elementi pod vla�ãu zvezda, ali ne zna da su zvezde pod vla�ãu anðela...oni èije oèi

nikada ne vide van sveta fenomena su poput onih koji sluge najni�eg ranga zamene sa

kraljem«3. Logièko-intuitivna ravnote�a je, tako, put ka harmoniènoj svesti jedinstva u

raznovrsnosti, ka radovanju susretu sa pojedinaènim stablima uz oèuvanje svesti o �umi

kao jedinstvu. Kljuèna pitanja kroz koja se razotkrivaju tajne i suptilna oseãanja koja pro�imaju

duboko ekolo�ku svest poèinju sa »za�to«174, te stoga uvek imaju iskljuèivo kvalitativni,

filosofsko-umetnièki karakter. S druge strane, antropocentrièna pragmatiènost plitke

ekologije se, slièno kao u okvirima metodologije tradicionalne nauke, oèitava u pitanjima

koja stoje u osnovi ovakve utilitaristièke svesnosti, a koja, naravno, uvek poèinju sa

»kako«. �tavi�e, poznata je stvar da se u nauci, te i u savremenoj medicini, sociologiji, ekonomiji i mnogim drugim poljima ljudskih delatnosti, i na pitanja koja poèinju sa

»za�to«, pru�a zavaravajuãi odgovor (kao da je pitanje poèelo sa »kako«) u kome je

sadr�an mehanizam pojave za èije je obja�njenje bilo upitano, i to samo sa proizvoljnog uzroènog nivoa. Po�to se na pitanja karaktera »za�to« ne mo�e pru�iti formalni, za

svakoga i u svakom trenutku identièan odgovor, tako je odgovor na ovo pitanje najèe�ãe

270

u stanju da pro�iri na�e divljenje prema èudima Prirode, èime nova, slièna pitanja dobijaju jo� �iri semantièki znaèaj, sve dok se na�a svesnost o svetosti i beskrajnoj

dragocenosti, o prihvatanju odgovornosti (i te�nje za spasenjem) i ispunjavanju smislom

(koji uvek idu ruku uz ruku, jer »Ljubav je odgovornost mene prema Tebi«54, kao �to je

smatrao Martin Buber), ne pro�iri na sve postojeãe. »Esencija duboke ekologije je

postavljati sve dublja pitanja«66, smatrao je Arne Nes, utemeljivaè termina »duboka

ekologija«. Pomoãu ovakvih unutra�njih pitanja bude se mudri pogledi na Prirodu, putem kojih u nejezièkoj, meditativnoj formi direktno dotaèinjemo èudesa Prirode, odakle se

dalje pru�a jedan duboko etièki stav u na�im odnosima sa svetom. Meðutim, bitno je primetiti da je savremena nauka orijentisana na pru�anje

dokazivih odgovora na pitanja »kako« iskljuèivo ukazivanjem na akontekstualne linearne

i jednosmerne, mehanistièke uzroène relacije, zanemarujuãi vi�esmernost i cikliènost, kao

i obaveznu kvalitativnu zavisnost od konteksta i subjektivnog do�ivljaja svakog realnog

prirodnog sluèaja. Tako, postoji bezbroj pitanja koja poèinju sa »kako«, a koja su u stanju

da bla�enim kontekstom uokvirenoj kontemplaciji pru�e uslove za inicijaciju samo-spoznaje biãa i produbljivanja njegovog etièkog odnosa sa Prirodom, harmonizaciju

putanja koje povezuju um i Prirodu. Iz ovakve perspektive se danas lako mo�e primetiti

kontrast izmeðu linearnog, neodgovornog sleðenja R&D programa »napretka« razvojem

oèekivanih novih tehnologija i kontemplacije na temu kako ãe buduãe tehnologije dovesti

do novih naèina komunikacije, poslovanja i samog postojanja, kako ãe one prosvetliti na�

odnos sa Prirodom, odnosno put odgonetanja tajne nas samih. I naravno, znamo da, zahvaljujuãi preslikavanju kvaliteta temeljnih te�nji svake na�e delatnosti na na� svet, i

nije bitno samo »�ta radimo«, veã pre svega »kako radimo«, »sa kojim dubokim motivom

radimo«. Ovakva »kako...« pitanja poseduju potencijal direktnog prosvetljujuãeg

obogaãenja, dakle, ne onda kada su orijentisana na pronala�enje mehanistièkih i linearnih

uzroènih relacija, veã onda kada u sebe ukljuèuju sagledavanje promena putanja u �to

�irem, po moguãstvu globalnom kontekstu u okviru koga je neophodan kvalitativan

pristup koji, za razliku od kvantitativnog pristupa, prividno osloboðenog moralne

odgovornosti, u sebe ukljuèuje i crtice smisla, znaèenja i svrhe. Sve u svemu, dok

istra�ivanja putanja na�ih dejstava iz okvira odgovaranja na pitanja »kako...« pridaju

uskim specijalistièkim shvatanjima neophodnu kontrate�u saznanja na nivou

generalizovanijeg efektivnog opsega, zadivljenost nad pitanjima »za�to...« èini da i ovako

postignutu sistematiènost na�ih delatnosti uravnote�imo sa »sistemsko�ãu«, u smislu u

kome je Gregori Bejtson koristio ovaj pojam kao odraz eko-centriènog, nesvrsishodnog i

istinski religioznog odnosa sa Prirodom kroz koji se pronalazi svepovezujuãa harmonija

prirodnih puteva, u kojoj svaki detalj Prirode ravnopravno, sa beskrajnom i nesagledivom smisleno�ãu, uèestvuje.

Kao �to smo napomenuli na poèetku ovog odeljka, elementi plitke i duboke

ekologije nikada nisu posve razdvojeni, iako bi njihova ravnote�na komplementarnost

predstavljala i njihovu idealnu harmoniju koja bi eventualno odslikavala i samu harmoniju izmeðu Ljubavi i mudrosti. Znanje o putanjama �ivotnosti omoguãava

nastanak radosnog èuðenja, spiritualnih pitanja, te�nji i povoda uèenja kao evolucije, dok

temeljni spiritualni odnosi u kojima na�a svest figuri�e prosvetljuju ove putanje pru�ajuãi

im neogranièeni i bo�anski smisao. Premda put ujedinjenja ovih dveju naèina

sagledavanja �ivog sveta � plitko-mehanistièkog i duboko-etièko-estetskog, opstaje u domenu individualnog do�ivljaja sveta svakoga od nas, neki od najpopularnijih

271

savremenih prilaza formalnom ukazivanju njihovog jedinstva vezani su za hipotezu o Gaji koja nam kao osnovnu misao jednostavno ka�e da:

I Zemlja je �ivo biãe Iako se ovoj hipotezi, formulisanoj od strane D�ejmsa Lovloka

255, u strogim nauènim krugovima i dalje opovrgava epitet teorije, njenim posredstvom se izvela

neraskidivo svepovezana i evolutivna organizacija èitave na�e plave planete � Gaje. I ne samo razlièite �ive vrste, veã i stene, reke, okeani i oblaci, èija zasebna prouèavanja

najèe�ãe pripadaju relativno razdvojenim poljima istra�ivanja nauènih oblasti biologije,

ekologije, klimatologije, geologije, geomorfologije ili okeanografije, sagledavaju se kroz okvire ove teorije kao elementi �ivotnosti. Meðutim, premda smo i iz okvira kvantne

teorije videli da je èitava materija ne�to poput pene na talasima mora kvantnog

indeterminizma i da se zaista mo�e smatrati emanencijom bo�anske inteligencije i duha,

da se prihvatanje svetog do�ivljavanja svakog deliãa Gaje kao istovremeno celovitog i

kljuènog dela planetarne �ivotnosti ne mo�e podrazumevati razumevanjem i

prihvatanjem istinitosti (ili barem validnosti) bilo kog formalnog obja�njenja, i da uvek

pripada domenu personalnog, autonomno ko-kreiranog iskustva, ilustruju i mnogobrojne interpretacije hipoteze o Gaji, kreãuãi se od nasumiènih, mehanistièkih modela samo-regulacije �ivotnosti na bazi povratnih sprega do religioznog prihvatanja Gaje kao sveprisutne Majke Prirode, kao bo�anskog uèitelja, prosvetljenog bodhisattviènog biãa

92 koje otvara put kreacije, razvoja i prosvetljenja svoje dece. U prilog stavu da Gaja, i pored toga �to nedvojbeno predstavlja emergentni fenomen, ne mo�e biti �ivo biãe

265 se èesto navodi èinjenica da svi �ivi organizmi

zahtevaju konzumiranje hemijskih supstanci dovoljno visokog stepena ureðenosti, a uz to

neophodno stvaraju otpadne materije, dok na� planetarni, biosferièni dom za stabilno i evolutivno postojanje ne formira nikakve otpadne materije, a i nije mu potrebna nikakva masena hrana. Meðutim, Gaja se hrani, i to Sunèevom svetlo�ãu, a kao jedan vid otpada

stvara infracrvenu toplotu koja se emituje ka kosmièkim prostranstvima. Podsetimo se da je sa fizièkog stanovi�ta, fluks energije ka Gaji neophodan preduslov postojanja

potencijala njenog stabilnog opstajanja u homeostatskim stanjima � organizacionim stanjima udaljenim od termodinamièke ravnote�e. Na�a svest o Gaji predstavlja tipièan primer sistemskog rezonovanja, rezonovanja

u okviru koga se analogije izmeðu razlièitih domena ljudskog zapa�anja prihvataju kao

relevantne veze za obja�njenja i metaforiènu kreaciju do�ivljaja »istih« stvari »novim

oèima«. Postojanje univerzalne, holistièke hijerarhijske organizacije �ivog sveta

predstavlja put na kome se na�a planeta iscrtava u svetlu svesti o bo�anstvenoj

inteligenciji, i namesto nje kao ostvarenja nasumiène igre atoma, ona se vidi kao

emergentni �ivotni fenomen, kao celovito �ivotno biãe. Biãa kao �to smo mi, sastavljena

su od mno�tva inteligentnih jedinica � ãelija. Meðutim, ove jedinice nisu nasumièno

poreðane, veã su struktuirane u skladu sa visoko izdiferenciranim funkcijama, u

zavisnosti od kojih pripadaju izvesnim tkivima i organima. Takoðe, njihova organizacija,

osim �to je visoko izdiferencirana, nije ni decentralizovana, veã upravo suprotno. Na�e

misli koje se formiraju u odreðenim nervnim putanjama u mozgu predstavljaju èesto

centralne poruke koje iniciraju nizove visoko-koordinisanih, funkcionalnih biohemijskih reakcija unutar organizma, kojima se izgovaraju fonetski sklopovi, zami�ljaju predstave,

272

iscrtavaju oseãanja i slièno. Stoga se ne mo�e reãi da ãelije ili organi obavljaju svoje

funkcije nezavisno jedni od drugih, veã, iako su u svim ãelijima jednog biãa zapisane iste

genetske informacije, njihova interakcija sa okolinom je orijentisana na harmonièno

odr�avanje celine biãa. Slièno tome, bila bi velika gre�ka zauzeti antropocentrièni stav i

smatrati pojedinaèna ljudska biãa kao krajnje taèke ove hijerarhijske organizacije, jer se

ona jednostavnom ekstrapolacijom mo�e produ�iti na inteligenciju najpre lokalnih

ekosistema, te zatim i èitave planete - Gaje, pa i dalje verovatno do na�eg zvezdanog, pa

galaktièkog, metagalaktièkog i globalno kosmièkog Uma. Slièno kao �to se ljudska biãa

ne mogu redukcionistièki svesti na skupove ãelija i organa, a da se pri tome ne uzmu u

obzir odluèujuãi i esencijalni emergentni fenomeni, kao �to su ljudske emocije ili misli,

tako se ni na�a planetarna biosfera ne mo�e smatrati skupom pojedinaènih �ivih biãa,

vrsta ili kraljevstava, a da se zanemare za nas verovatno nedokuèivi fenomeni celine i sve

one nevidljive veze koje ne samo nas, naizgled razdvojena ljudska biãa, veã i ostale

�ivotne entitete, kao i elemente takozvane »mrtve« Prirode, povezuju u neraskidivu i

smislenu celinu. U na�oj civilizaciji je uobièajeno smatranje individualnih jedinki kao �ivotnih

entiteta, ali ne i ekosistemskih organizacija jedinki istih ili razlièitih vrsta, poput pèelinjaka, livada, �uma, koralnih grebena, mora ili èitavih biosfera. Meðutim,

pojedinaèna �iva biãa nisu u stanju da pre�ive sama za sebe, veã njihova inkorporacija u

simbiotièke organizacije u kojima ãe otpad jednih organizama predstavljati hranu drugih i obrnuto, predstavlja jedini naèin njihovog pre�ivljavanja. Postojanje kontrasta je, stoga,

jedini naèin i postojanja samog �ivota. Samo je raznovrsnost �ivotnosti u sprezi sa

jedinstvenom, harmoniènom organizacijom u stanju da pru�i uslove za nastajanje slo�enih vidova �ivota, ukljuèujuãi i misaono-reflektivna biãa kao �to smo mi. Za

nastajanje i opstanak �ivota, takoðe, nisu dovoljni samo organizmi, veã i prirodna sredina

koja se èesto smatra ne�ivom i pored toga �to je upravo na njoj, na planetarnim stenama, vodama i vazdu�nim masama, sazdana kuãa �ivota. Sve �to postoji na na�oj planeti

ukljuèeno je u kru�ne tokove materije i energije, koji ne samo da podr�avaju �ivotne

funkcije entiteta koje uobièajeno smatramo �ivim biãima, veã sa holistièke perspektive

Gaje, predstavljaju sam �ivot. �ivot nisu samo biolo�ki entiteti ili genetski kodovi, veã

putanje na kojima on opstaje, te je tako svaki detalj Prirode i deo �ivota iz perspektive

Gaje. Nemoguãe je ne primetiti kontrast koji je postojan izmeðu savremenog nauènog

pogleda na svet - u svojim su�tinskim okvirima zacrtanog od strane empiristièke i

pozitivistièke filosofije, u okviru koga se sve osim �ivih biãa smatra mrtvom materijom

kojom upravljaju deterministièki i potencijalno potpuno predvidljivi matematièki zakoni - i religioznog pogleda na svet u kome je sve �to postoji emanencija bo�anske inteligencije

i Ljubavi, i u kome i ono �to se iz savremenih nauènih perspektiva do�ivljava kao mrtva

materija pulsira �ivotno�ãu. Jedan od savremenih putokaza ujedinjenju ovih dveju pogleda na svet èini i ekolo�ki pristup istra�ivanju sveta, kojim se do�lo do otkriãa da i

ono �to se podrazumeva kao ne�iva materija predstavlja esencijalne i nerazdvojive

elemente �ivotnih ciklusa. U teoriji Gaje se ukazuje na meðuzavisnost biosfere,

hidrosfere, atmosfere i litosfere u �ivotnim procesima, te se stoga èitava planeta mo�e

smatrati �ivim biãem. Rezultati teorije kompleksnosti koji ukazuju na egzistenciju

analognih putanja na svim nivoima Prirode, u skladu su sa do�ivljavanjem svih reka,

273

vulkana, tektonskih ploèa, magmatskih i vazdu�nih struja, oblaka i godi�njih doba kao

�ivotnih tokova samo-obnavljajuãe �ivotnosti Gaje. Dok se u okvirima standardnih nauènih teorija, ukljuèujuãi i danas najpopularniji,

neo-darvinovski prilaz obja�njenju nastanka ljudskih pitanja o smislu Kosmosa, smatra

da je na� planetarni dom nastao posve nasumièno, te da se �ivot na njemu morao

adaptirati na postojeãe uslove kako bi opstao, u teoriji Gaje se odslikava �ivot koji ne

samo �to je napravio atmosferu na Zemlji, veã ju je posredstvom nelinearnih samo-organizacionih aktivnosti i regulisao, odr�avajuãi njen sastav (visoko neravnote�nu

sme�u oksidacionih i redukcionih gasova atmosfere, kao i salinitet mora posredstvom

biolo�kih i tektonskih procesa, na primer), temperaturu, op�te klimatske karakteristike i

mnoge druge �ivotno esencijalne fizièke i »geofiziolo�ke« parametre u okvirima uskih

opsega vrednosti (usled èega se dva nerazre�iva pitanja iz perspektive savremene nauène

metodologije11: ontolo�ko pitanje porekla i nastanka Kosmosa i epistemolo�ko pitanje

prirode i tajni na�eg uma, stapaju u neraskivido uzajamno povezanu, nelinearnu celinu), a

sve to zaradi odr�avanja i evolucije slo�enosti �ivota, u kojoj su svesna, misaono-reflektivna, te sklona uèenju i inteligentna biãa kao �to smo mi, samo jedna evolutivna

etapa posle koje ãemo, nadajmo se, do�iveti - kao �to sam D�ejms Lovlok na kraju svoje

prve knjige o Gaji opisuje - i u�ivanje dece buduãnosti ne samo u lepr�avom skakutanju delfina i njihovom piskanju, veã i u njihovim misaonim talasima. Na�a dosada�nja

evolucija je rezultovala u buðenju sve izrazitijih osetljivosti na uticaje Prirode � sagledljivom na primeru istorijskog razgranavanja planetarne �ivotnosti ka sve veãim

senzitivnostima u odnosu na elektromagnetni spektar Prirode, od ko-kreacije toplotnih efekata infracrvenih talasa, vidljive svetlosti i boja (koje, podsetimo se, ne postoje objektivistièki nezavisno od nas, veã se stvaraju u dodiru na�ih fizièko-kognitivnih struktura sa prirodnim inicijacijama), preko kori�ãenja radio-frekventnih talasa kao nosilaca be�iènih signala, ka sve �irim i finijim poljima razumevanja

161 i upotrebe ovog spektra zraèenja � te se i evolucija svesti koja se oèitava pri usmeravanju na�ih pogleda ka trenutnim saznajnim horizontima, ka moru nepoznanica, sastoji u tihom otvaranju saznajnih perspektiva za ostvarenja sve divnijih osetljivosti na nepregledne detalje spektra uticaja Prirode. Evolucija svesnosti kao èudesnih misaonih refleksija u svetu njenih biãa (koja se mo�e poistovetiti sa osve�ãavanjem èitavog Kosmosa èiji je Gaja,

svakako, neraskidivi deo), kao i dvosmernost kvaliteta kao puteva izmeðu prirodnog

pru�anja poklona postojanja i inicijacije sveta sa jedne, i odgovornosti i spiritualnog uèenja kroz iscrtavanje sveta �ivih biãa sa druge strane, mogu se, tako, pronaãi u

shvatanjima koja implicitno èine hipotezu o Gaji. Nelinearne mehanizme u skladu sa kojima se, u okvirima hipoteze o Gaji, pretpostavlja regulacija planetarne �ivotnosti, ilustrovaãemo sa jednim primerom

173,254. Naime, i pored toga �to se Sunèev fluks svetlosti ka Zemlji za poslednje tri i po milijarde

godina poveãao za oko 30 %, poznato je da je u tom periodu temperatura na Zemlji

morala ostati u odreðenom, relativno uskom opsegu radi opstajanja �ivota na njoj. Tako,

astronomska otkriãa zapravo sugeri�u da je Sunce u poslednjih nekoliko milijardi godina

postajalo sve sjajnije, dok, s druge strane, geolo�ki nalazi sugeri�u da se Zemlja u istom

periodu postepeno hladila265. Lako se sada mo�emo upitati kako? Pa, izmeðu ostalih

stvari, i kamenje je imalo esencijalnu ulogu u ovom samo-regulisanju temperature. Kao �to beli cvetovi, sne�ni pokrivaèi, gleèeri i oblaci hlade planetu reflektujuãi Sunèevu

svetlost ka nebu i kosmièkim prostranstvima, tako globalno zagrevajuãi atmosferski

274

gasovi (bez kojih bi povr�ina Zemlje bila za oko 33 oC hladnija u odnosu na njenu

dana�nju srednju temperaturu), kao �to su vodena para, ugljen-dioksid, metan, ozon ili u savremenom dobu ugljenik-tetrahalogenidi, apsorbuju infracrvene talase koji indukuju zagrevanje tela (direktno izazivajuãi intenzivnije vibriranje atoma u molekulima, koje se,

u odreðenoj meri, izvesnim kvantnim prelazima prevodi u poveãanu kinetièku energiju

molekula, �to u makroskopskim razmerama odgovara poveãanju temperature), dovodeãi

tako u globalnim razmerama i do zagrevanja èitave planete. Upravo je prevoðenje

gasovitog ugljen-dioksida iz atmosfere u èvrsti, talo�ni oblik u formi kristalita kalcijum-karbonata predstavljalo jedan od mehanizama hlaðenja planete. Joni kalcijuma su oko

200 miliona godina od oèvr�ãavanja povr�ine Zemlje bili neodvojivo inkorporirani u

mineralne kristalne re�etke, i verovatno je postojao samo jedan blag, prirodan naèin da se

oni esencijalno uvedu u procese planetarne samo-regulacije temperature. U reakcijama molekula ugljen-dioksida i vode nastaju molekuli ugljene kiseline od kojih se gotovo trenutno odvajaju dva protona koji svojom visokom reaktivno�ãu oslobaðaju jone

kalcijuma iz zemaljskih kristala, koji zatim reaguju sa ostatkom molekula ugljene kiseline formirajuãi kalcijum-karbonat, poznat i kao kreènjak. Spirajuãi se niz tokove reka u

mora, molekuli kreènjaka nalaze svoje mesto i u krlju�tima raznih morskih biãa,

sedimentima na dnu mora, kao i u ogromnim kreènjaèkim stenama i grebenima.

Poveãane ki�e poveãavaju i spiranje kalcijumskih stena, te time i povlaèe veãe kolièine

ugljen-dioksida iz atmosfere, dok se, s druge strane, posredstvom vulkanskih erupcija, najveãih prirodnih emisija globalno zagrevajuãih gasova u atmosferu, ugljen-dioksid privremeno stalo�en u obliku èvrstih depozita, vraãa u prostor izmeðu �ivih biãa i oblaka.

�to je Zemlja hladnija, to je na njoj prisutno manje ki�a, te se tako ugljen-dioksid vulkanskih erupcija mo�e akumulirati kako bi doveo Zemljinu temperaturu u optimalno stanje. Meðutim, kada temperatura Zemlje prekoraèi odreðeni prag navi�e, opet se

poveãava kolièina ki�nice, a sa njom i kvantitativni obim prevoðenja ugljen-dioksida u ugljenu kiselinu i spiranja kristala kalcijum-karbonata, indukujuãi hlaðenje planete ka

optimalnom stanju. Jedan ovakav, upro�ãeno opisan samo-regulacioni sistem se kibernetièkim reènikom naziva negativno povratno-spregnutim sistemom, s obzirom da je programiran tako da se protivi promenama, te�eãi da uvek i iznova povrati stabilno,

optimalno stanje pri dejstvima sredine. Osim �to su ovakvi, u �ivotnosti Prirode imanentni samo-regulacioni principi u nekada »ne�ivom« svetu na�e planete indukovali razvoj optimalnih uslova za nastanak

�ivota i njegovo stabilno odr�avanje, razvojem �ivotne raznovrsnosti se dodatno ubrzala i

osigurala jo� finija i preciznija samo-regulacija raznovrsnih procesa optimizacije. Bakterije i niti korena biljaka u potrazi za hranom mrve kristaliãe minerala na sve manje

fragmente, poveãavajuãi povr�inu kontakta vode i ugljen-dioksida sa kalcitnim mineralima zemlji�ta, obezbeðujuãi tako moguãnosti za sve finijom i, u sluèaju potrebe,

intenzivnijom regulacijom zemaljske temperature. Okeanske kokolitofore, morske alge koje precipitiraju kreènjak u formi ljuski i oklopa, u nemoguãnosti da posredstvom

varijacija osmotskog pritiska redukuju intra-ãelijski salinitet, u svrhu regulacije interne

jonske jaèine upotrebljavaju dimetilsulfonio-propionat, elektrièno neutralnu so koja,

nakon fiziolo�kog raspada organizma, disosuje na jon akrilne kiseline i gas dimetil-sulfid koji, emitujuãi se u atmosferu i reagujuãi sa molekulima kiseonika vazduha dovodi do

nastanka sulfatnih jona (mikro-kapi sumporne i metan-sulfonske kiseline) koji predstavljaju efikasne klice za atmosfersku kristalizaciju vode i aglomerizaciju ovih

275

kristala do gustih, belih oblaka stratusa koji plove relativno nisko iznad nas i koji, za razliku od tankih i visokih oblaka cirusnog tipa254, direktno reflektujuãi Sunèevu svetlost indukuju planetarno hlaðenje. Sa rastom planetarne temperature poveãava se i rast

populacije morskih algi koje, emitujuãi u ovakvim uslovima veãe kolièine sulfidnih

gasova, indukuju i razvoj veãe koncentracije oblaka, inicirajuãi hlaðenje planete ka

optimalnim uslovima. Ako planeta postane sada isuvi�e hladna, smanjiãe se populacija

algi, a sa njom i koncentracija sulfidnih i sulfatnih jona iznad okeana, te i koncentracija oblaènih povr�ina, pa ãe veãi priliv Sunèeve svetlosti ka povr�ini Zemlje indukovati ponovni rast temperature ka optimalnoj vrednosti. Sve u svemu, aktuelne kvantitativne procene sugeri�u da bi bez prisustva oblaka nastalih posredstvom hemijskih klica koje

luèe bakterije i biljke, Zemlja bila za oko 10�15 oC toplija nego danas, dok bi bez postojanja biolo�ki asistiranog spiranja kristalnih kalcita, ona bila toplija za oko 15-45 oC. Podsetimo se da u teoriji Gaje opet figuri�u mehanizmi samo-regulacije Zemlje, �to znaèi da nam i ova teorija pru�a formalne odgovore na pitanja koja poèinju sa »kako«,

èineãi tako na� saznajni svet sve bogatijim, ali ostavljajuãi prostor za Sunce spiritualnih

vrednosti koje bi obasjalo ovaj svet imaginacije i pru�ilo delanju u skladu sa njima sveti

karakter i efektivnu bla�enost. Poku�amo li da otkrijemo odgovor na pitanje: »Za�to su

prisutni svi ti samo-regulacioni procesi?«, naãi ãemo se u domenu kosmolo�ke teologije,

te bi jedan od prirodnih odgovora mogao biti da Kosmos ima svoj Put u kome je zacrtan i nastanak inteligentnih, misaono reflektivnih biãa, dece Gaje i zvezdanog neba, kao �to

smo mi. Ma�tanje o daljem nastavku ovog Puta pored svega poznatog o razvijanju Zemlje

i pru�anju poklona postojanja sve znati�eljnijim i semantièki bistrijim biãima jasno nam

nagove�tava da se dalja evolucija mo�e jo� dugo razvijati. Mo�da je na�a Gaja jo� uvek

samo kosmièki embrion (odslikan metaforom sa kraja »Odiseje u Svemiru: 2001«) koji se

razvija ka globalno prosvetljenoj svesti, èijim buðenjem ãe njena biãa, poput Platonovih

stanovnika peãine, znanja ogranièenog na igru senki na njenim zidovima, kroèiti u jedan

stvarniji svet ispunjen bojama Sunèeve duge. Iz dana�nje perspektive nam pogled u ovu

sjajnu buduãnost mo�e izgledati kao nesagledivi nedogled, slièan nepojmljivo daleko

prostiruãem zvezdanom nebu ili susretu sa beskrajnom dubinom jednog mora èiju

povr�inu, poput talasa Sunca iznad horizonta, osvetljava na�a nada ãe svuda biti Put

Prirode, da ãe svuda biti mir i da ãe sve biti »onako kako treba«. Meðutim, jedna va�na pouka ljudskoj civilizaciji bi mogla da bude proverena

èinjenica da populacija svake vrste organizama koja svojim aktivnostima destabilizuje

Gaju biva posredstvom povratnih sprega redukovana u obimu. Jer, »ako neko uni�tava

hram Bo�iji, Bog ãe njega uni�titi; jer je hram Bo�iji svet, a to ste vi« (Korinãanima I

3:17), kao �to je smatrao apostol Pavle, i zaista, istorija ljudske civilizacije nam mo�e

pru�iti mno�tvo primera83 i�èezavanja ljudskih dru�tava i kultura � ukljuèujuãi

poline�anske doseljenike Uskr�njih Ostrva, Anasazi indijance, grenlandske Vikinge, drevne kulture Mesopotamije, grad Petru dana�njeg Jordana

332, indijske Harapane254 i Maje Jukatana - usled prote�iranja nesmotrenih odnosa sa prirodnom sredinom.

Savremeni neodr�ivi globalni kurs na�e civilizacije, koji se oèitava na primerima kontinualnog i naizgled nezaustavljivog rasta populacije (sa aktuelnim trendom udvostruèivanja u rasponu od pribli�no pola veka), neumerene potro�nje prirodnih

resursa, eksponencijalnog rasta atmosferskog udela ugljen-dioksida i njene temperature, i ljudskih te�nji koje nisu povezane ili uravnote�ene sa �irenjem duhovnih karakteristika,

remeti �ivotne cikluse Gaje i stoga - u skladu sa drevnom grèkom predstavom254 Gaje,

276

boginje Zemlje, kao ne�ne, milostive, svegajeãe i sveuzdi�uãe, ali istovremeno i

nemilosrdne prema odstupanjima od puteva harmonije i raðanja sveop�te dobrote - poseduje tendenciju da bude selektivno preusmeren iskljuèivo prirodnim dejstvima. Ne

samo svako na�e delo, veã i svaka misao nalazi svoje mesto i put u organizaciji na�e

planete, te kako mislima sejemo, tako ãemo i jednog dana �njeti, a svesnost o povratnim

dejstvima ne bi trebalo da bude opomena prepuna strahopo�tovanja, veã radosna

èinjenica (slièno kao �to »jevanðelje« oznaèava bla�enu, radosnu vest) koja ãe u nama

uvek i iznova buditi revnosnu zvezdu vodilju koja ãe nam pokazati put ka daljem

skromnom, radosnom i spiritualnom napretku, napretku u jednu uzvi�enu, ali mudru, i

istinskom lepotom sa suzama radosne posveãenosti ispunjenu civilizaciju.

Problem nepredvidljivosti ljudskih dejstava

Raznovrsnost �ivota, kakva je danas prisutna na na�oj planeti, posledica je

evolucije �ivota u trajanju od preko 3 milijarde godina. Danas bi svesnost o odgovornosti

èoveka kao najinteligentnijeg planetarnog biãa morala da dobije znatno veãi znaèaj od

linearnog izrabljivanja prirodnih bogatstava bez obraãanja pa�nje na destruktivne efekte

ovakvih postupaka. Dana�nja stopa godi�njeg nestanka prirodnih �uma iznosi oko 14

miliona hektara53 (�to odgovara nestanku �ume na prostranstvu jednog fudbalskog terena svake sekunde), a planetarno zelenilo je danas prepolovljeno u odnosu na biljnu zastupljenost pre pojave ljudskog dru�tva. Tokom èitave evolucije, nestanci pojedinih

�ivih vrsta su bili deo tog procesa, premda u znatno manjim razmerama nego �to je to

danas. Trenutno prisutne �ive vrste èine, zapravo, samo oko 1 � 2 % od ukupnog spektra �ivih vrsta koji je od postanka na�e planete boravio na njoj

284. Danas se, naravno, ne zna taèan, pa èak ni pribli�an broj �ivih vrsta na na�oj planeti. Evidentirano ih je oko 1,8 miliona (pri èemu 750 000 vrsta èine insekti, a oko pola miliona cvetne biljke), ali se

njihov stvarni broj procenjuje na izmeðu 4 i 40 miliona. Ispitivanja fosilnih ostataka

morskih beskièmenjaka nagove�tavaju da je prirodna stopa nestanka �ivih vrsta tokom

miliona godina pre poèetka drastiènog rasta ljudske populacije iznosila oko 1-10 vrsta godi�nje. Meðutim, dana�nja stopa istrebljivanja �ivih vrsta se procenjuje

379 na najmanje 1000 vrsta godi�nje (premda u pojedinim procenama ona dosti�e i vrednosti od

pribli�no184 50 000 ili èak

294 100 000 vrsta). Èitava �ivotna struktura je poput jedne

velièanstvene piramide u okviru koje mno�tvo ni�ih vrsta carstva bakterija, protozoa,

gljiva, biljaka i �ivotinja podr�ava opstanak manjeg broja vi�ih vrsta. Shvatajuãi ovakvu

ureðenost �ivota u jednoj biosferi kao �to je na�a, i u raznovrsnosti �ivota se otkriva tajna

nastanka inteligentnih biãa i njihovih oseãanja i razmi�ljanja, a destrukcija �ivih vrsta i to

sa sve veãom stopom rasta bi stoga morala delovati zabrinjavajuãe. Mnoga �iva biãa, za nas gotovo nevidljivo, èine Zemlju povoljnim mestom za

radostan �ivot. Nauèna otkriãa su tek nedavno poèela da nagove�tavaju korisnost raznih

�ivih vrsta posredstvom njihovog samog postojanja, ali je, naravno, ovakav utilitaristièki

put ka po�tovanju vrsta osuðen da bude nepotpun, i za shvatanje smislenosti svega

postojeãeg je neophodno da stav vere bude temelj iz koga ãemo izvoditi na�a dalja

razmi�ljanja, shvatanja i, uop�te, na� svet. Ne samo da biolo�ka infrastruktura pru�a

ljudima hranu, odeãu, kuãni enterijer, raznorazne hemikalije i sl., veã i insekti, vetar i

ptice raznose polen, te tako bez njih ne bi postojala ni na�a hrana. �abe, ribe i ptice

predstavljaju prirodne eliminatore biljnih �tetoèina, �koljke i drugi morski organizmi

277

preèi�ãavaju na�e izvore pitke vode, dok biljke i mikro-organizmi obnavljaju, obogaãuju i

èine plodnim zemlji�te na kome uzgajamo hranljive biljke. Drveãa spreèavaju eroziju

zemlji�ta i poplave, poseduju centralnu ulogu u oèuvanju odr�ive planetarne klime, te

èine esencijalne èlanove planetarnih ciklusa vode. Meðutim, i svako od ovih biãa

predstavlja jedinstveni trenutak kosmièke istorije, jedinstvenu intrinsiènu vrednost

ispunjenu beskrajnim potencijalom svaèijeg uèenja i spiritualnog napretka. U skladu sa savremenom stopom agrikulturnog razvoja, dve treãine prirodnih

zemaljskih kopnenih ekosistema ãe uskoro biti pretvoreno u poljoprivredne povr�ine, a

znajuãi da se svake godine u proseku 21 milion hektara plodnog zemlji�ta pretvori u neplodne �ikare i pustinje kao posledica neodr�ive, prekomerno intenzivne i

koncentrisane poljoprivrede, prirodna sposobnost trajnog odr�avanja klimatskih i

hemijskih karakteristika zemlji�ta u plodnim stanjima, dovodi se u pitanje254. Premda su,

zahvaljujuãi prihvatanju nepobitnog stava da u biolo�koj raznovrsnosti, »u divljini je

oèuvanje sveta«372 (kako je smatrao Henri Dejvid Toro), sve nacionalne vlade odredile u

proseku oko 6 % svojih teritorija kao nacionalnih parkova, èesto tako ne�to ostaje samo na papiru, te ovakvi rezervati stoga dobijaju naziv »papirnih parkova«

379. Tako, brazilski èuvari parkova imaju du�nost da �tite povr�ine amazonske pra�ume po èuvaru sliène

povr�ini Vojvodine. Domoroci mnogih predela se, takoðe, retko kada pitaju za mi�ljenje

o rukovoðenju datim rezervatima, iako su njihova iskustva vi�e nego dragocena, �to je od

veoma velike va�nosti kada se uzme u obzir da je oko 70 % za�tiãenih oblasti na Zemlji

naseljeno ljudima. Jedan od su�tinskih atributa kako savremenih vizija bioregionalnih, lokalnih, kontrolno (ne samo prostorno) decentralizovanih, konsenzusnih i ekolo�ki

odr�ivih demokratija375, olièenih epitetom »grass-roots« (kao, izmeðu ostalog, i slike

beskrajne lakoãe otkidanja i davanja plodonosnih listova na�e kreativnosti livadskim biãima, uz oèuvanje nepresu�nih korenitih izvori�ta na�ih blagodetnih ostvarenja), tako i

svih spiritualno harmoniènih organizacija ljudskih aktivnosti, jeste prihvatanje

relevantnosti svaèijeg razmi�ljanja i stava, kroz decentralizujuãe pribli�avanje nivoa

postizanja socijalnih odluka samim korenima, zajednièkim osnovama na�eg postojanja.

Nala�enje harmonije izmeðu jedinstva i raznovrsnosti, globalizacije po pitanju

dostupnosti produktima ljudskog znanja i duha svepovezanosti i zajedni�tva, i oèuvanja

kulturnog i biolo�kog diverziteta, kljuè je postizanja socijalne kohezije, te odr�ivog i

bla�enog razvoja. U svakom sluèaju, iluzorno je gajiti nadu u oèuvanje ijednog parka bez

insistiranja na adekvatnoj i svestranoj edukaciji, menjanju potro�aèkih navika i resursno

neefikasne i neodr�ive linearne ekonomije, kao i usklaðivanju ljudskih vrednosti i te�nji

sa mudrim savetima iz drevnih, religioznih predanja. Na ovaj naèin se neãe samo pojedini

fragmenti Zemljine lopte èuvati, dok ãe se drugi nemilosrdno degradirati, veã ãe èitavu

planetu pro�eti odr�iva usklaðenost ljudskih delatnosti i biodiverziteta Prirode na kome

su one ponikle. U plitko-ekolo�kim okvirima se podrazumeva da je istrebljivanje �ivih vrsta na

Zemlji posledica ljudskih dejstava i to najpre putem menjanja prirodnih stani�ta raznih

�ivih vrsta, prekomernom utilitaristièkom eksploatacijom �ivih vrsta, te �irenjem

invazivnih vrsta (bilo u vidu »egzotiènih« vrsta ili sluèajnih, »slepih putnika«), pa tek

potom i luèenjem sintetièkih hemikalija i toksiènog otpada, kao i zagrevanjem planete

posredstvom prekomernog sagorevanja fosilnih goriva379. S druge strane, u duboko-ekolo�kim okvirima se same te�nje koje stoje u osnovi ljudskih namera, ideja i dela

smatraju uzrocima degradiranja èovekove �ivotne sredine. Usled zavaravajuãeg shvatanja

278

da je svet oko nas jedan objektivni svet, a ne projekcija na�eg unutra�njeg sveta, suptilno

sledeãi posledice na�ih misli, reèi i dela na svet oko nas i nas same, stièemo utisak kao da

nam se namere koje stoje u osnovi svake izgovorene reèi i dela vraãaju na èudesne

naèine. Sa shvatanjem da je svet oko nas isto �to i na� unutra�nji svet, jasno je da

negujuãi ga i misleãi dobro o njemu, negujemo zapravo sami sebe. Poglavica indijanskog

plemena Sijetl je u èuvenom pismu Abrahamu Linkolnu pisao da »beli ljudi« moraju

paziti na Zemlju; »pljunu« li po njoj, na sebe su »pljunuli«171. �elje da se sopstvena

persona velièa na raèun degradiranja sredine po pravilu ostavljaju degradirajuãe posledice

i na samo biãe, uzroènika ovakvih dejstava. »Demokratski svet verovatno ne mo�e

pre�iveti svoje implikacije bez premi�ljanja sopstvenih aksioma«413, smatrao je Lin Vajt,

ukazujuãi na put dostizanja odr�ivog razvoja samo kroz preinaèavanje antropocentriènih

polaznih pretpostavki ljudskih dejstava i do�ivljaja sveta u spiritualne temelje sa kojih se

pru�aju zadivljenost, nenametljivost, poniznost i beskrajna bri�nost prema svakom, i

najneuglednijem deliãu na�eg sveta. Da je degradiranje sredine prvenstveno problem pogre�nih vrednosti koje se neguju u savremenom sistemu edukacije (a trenuci edukacije se ne zavr�avaju kada

odzvoni poslednji èas u �koli, veã svaki na� kontakt sa drugim biãima i celokupnom

Prirodom, svaki trenutak �ivljenja, predstavlja edukativni èin), postaje oèigledno kada

samo u malo �irem efektivnom opsegu sagledamo na�a svakodnevna dejstva. Kada

kupimo neki proizvod u jednoj urbanoj prodavnici, retko kada pomi�ljamo na èitavo

poreklo datog proizvoda, od truda ulo�enog u pravljenje njegovog korisnièkog dela, te ambala�e, pravljenja fabrièkog pogona u kome je sve to raðeno, ljudi koji su odkopavali i

preraðivali ili redovno zalivali i negovali sirovine, te èitavih milenijuma ljudske

edukacije i preno�enja znanja. Sagledavajuãi na�e postupke jednostavnim racionalnim postupkom u ovako �irim okvirima, zasigurno bismo promenili na�e postupke

uoèavanjem odreðenih aspekata njihovog bilo trenutnog, bilo dugoroènog �tetnog

dejstva. Kada bi svako od nas morao da zakolje �ivo biãe sa svakom �niclom koju pojede,

siguran sam da bi mnogi od nas vrlo brzo postali potpuni biljojedi. Meðutim, te�koãa

sagledavanja efektivnog opsega na�ih dejstava se drastièno poveãava sa uvoðenjem sve

slo�enijih vidova tehnologija. Ovakvo efektivno distanciranje korisnika od oruða

rezultuje u gubitku znaèajnih povratno spregnutih informacija od kori�ãenog objekta, �to

nas, kao �to smo videli, u duboko-ekolo�kim okvirima navodi na formalnim

razmatranjima komplementarno obuhvatanje i buðenje etièko-estetskog odnosa izumitelja i korisnika u svakodnevnoj, èesto i zavisnoj interakciji sa tehnolo�kim proizvodima.

Istra�ivanja izvedena u Peruu i Gabonu379 su pokazala da kada su se ljudski proizvodi

mogli prodavati na tr�i�tu namesto beztr�i�nih, lokalizovanih odnosa proizvodnje i

potro�nje, dvostruko vi�e prirodnih resursa se tro�ilo. Kada bi svako od nas smatrao

visoko neetièkim postupkom kupovinu tigrovog krzna, ne bi ni postojala opasnost od

njihovog istrebljenja. Jedan tigar sa svim svojim krznom, nju�kom, kostima i drugim

delovima tela danas ima cenu od oko pet miliona dolara, a samo je jo� izmeðu 3 i 5

hiljada divljih tigrova prisutno na na�oj planeti danas379. Dokle god postoje tr�i�ta

slonovaèe, krokodilske ko�e, krznenih kaputa, kavijara, kornjaèinih oklopa, i, uop�te,

neumerena potro�nja bilo kojih proizvoda ljudskih delatnosti, ne mo�emo oèekivati da se

promeni trend istrebljivanja �ivih vrsta, ukljuèujuãi i degradiranje koralnih grebena koji

su, slièno tropskim pra�umama na kopnu, nosioci najraznovrsnijih ekosistemskih

ravnote�a na Zemlji. Svaka èetvrta sisarska (a svaka èetvrta sisarska vrsta je slepi mi�,

279

dok polovinu sisarskih vrsta èine glodari), svaka deseta ptièija, svaka osma (od pola

miliona ispitanih vrsta) biljna7, svaka èetvrta zimzelena biljna284, svaka treãa vodozemna

i svaka treãa ispitana riblja vrsta, danas su na putu istrebljenja274. Posledice ljudskih dejstava na planetarne �ivotne cikluse je, iskljuèivo logièkim

putem, nemoguãe unapred sagledati38. Usled nu�nih redukcionistièkih upro�ãavanja

ekosistemskih modela (orijentisano�ãu na statistièku metodologiju, te uvoðenjem

ogranièenog broja meðusobno nezavisnih ili jednostavno interagujuãih varijabli, s

obzirom da se, naravno, sa porastom hipotetièke interakcije izmeðu varijabli modela

smanjuje moguãnost predviðanja njegovih buduãih stanja38) u svrhu omoguãavanja

njihove raèunske izvodljivosti, ekolo�ka predviðanja su ne samo ogranièena na

populacioni karakter, veã se i kao takva veoma èesto ne poklapaju sa realnim ishodima.

Jedan od primera neizvodljivosti obuhvatanja svih uzroka definisanih ekosistemskih efekata, i kompleksnih veza izmeðu njih, predstavlja nedavno otkriãe da se populacija

morskih kornjaèa ne smanjuje drastièno samo usled oklevanja pri uvoðenju posebnih

otvora za njih u ribarskim mre�ama, veã i usled toga �to ova biãa, dezorijentisana prisustvom ogromnih kolièina noãne, ve�taèke svetlosti, plivaju ka obali, umesto ka

puèini379. Slièno tome, saðenje varijacija biljaka kafe otpornih na previ�e intenzivnu

Sunèevu svetlost u Meksiku i Kolumbiji je dovelo do eliminacije biljaka koje su pru�ale

hladovinu stabljikama kafe, a time i nesagledano istrebljivanje ptica kojima su ova raznovrsna �bunja predstavljala stanicu sezonskih selidbi. Uop�te, zamena �uma � domova raznovrsnih ekosistema, sa planta�ama malobrojnih ili najèe�ãe potpuno jednoliènih vrsta, èesto dovodi do nepredvidljivih po�ara (kao, na primer, u Indoneziji

prilikom masovnih seèa �uma i saðenja drveãa palmi zaradi proizvodnje jestivog,

skupocenog palminog ulja), erozija zemlji�ta257, poplava i sliènih prirodnih odgovora na otelotvoravanje efektivno kratkovidih ljudskih ideja. S druge strane, da je etièki temeljni

stav koji se nalazi u osnovi na�ih postupaka i sagledavanja sveta istinski uzrok

savremenih ekolo�kih problema, pokazuje i èinjenica da se u pojedinim tajlandskim plemenima do�ivljavanje drveãa (kojima su se domoroci molili prilikom njihovog

kori�ãenja za ljudske svrhe47) ne kao resursa (do�ivljenih, svakako, kroz utilitaristièku

temeljnu svest, kroz koju se sva �iva biãa sagledavaju kao sredstva), veã kao izvori�ta

�ivota i bo�anske kreacije, kao celotnih delova svepovezane stvarnosti, odra�ava na

spontano odr�avanje stabilne i odr�ive ekosistemske harmonije. Da u »primitivnim«

tradicijama opstaju plemeniti stavovi u kojima bi savremena zapadnjaèka civilizacija mogla da potra�i komplementarnost kojom bi se harmonizovao odnos tehnologija i

Prirode, ukazuju reèi jednog bu�mana: »Zapamti, Mali Roðaèe, da koliko god ti grozno

ili beznaèajno, ru�no ili divno izgledalo, sve u �bunu poseduje svoje pravo da bude tu. Niko se ne mo�e suprotstaviti ovom pravu osim ako nije nateran nekom �ivotnom

nu�no�ãu...�ivot u �bunu je nu�nost, i on razume sve vrste nu�nosti. On ãe uvek oprostiti

onome �to deluje nad njim u skladu sa nu�no�ãu, ali nikada neãe razumeti i prihvatiti

ni�ta vi�e od nu�nosti...Mo�da ãe� èesto pomisliti da si duboko u tami i �ipra�ju �buna

sam i neposmatran, ali to bi, Mali Roðaèe, bila iluzija najopasnije vrste. Niko nikada nije

sam u �bunu, niko nikada nije neposmatran«33. I misleãi da se na�e namere i najdublje

te�nje mogu sakriti od lica na�eg sveta, podseãamo na veã pomenutog noja koji zabija

glavu u pesak suoèen sa opasno�ãu. I sama definicija odr�ivog razvoja kao »(razvoja na osnovi) naèina delanja takvog

da se njime ne degradiraju uslovi egzistencije buduãih generacija«155,317, vraãa nas na

280

premi�ljanja mudrih indijanskih poglavica koji su smatrali da bismo pre nego �to

donesemo bilo koju odluku, morali dobro da razmislimo kakve ãe biti njene posledice na

sedmu generaciju od nas. Meðutim, ovakva definicija odr�ivosti sama po sebi ne

premo�ãuje prazninu izmeðu plitkih i dubokih ekolo�kih do�ivljaja sveta i naèina izvedbe

na�ih dela, èije popunjavanje predstavlja, kao �to i sama hipoteza ove knjige nagove�tava,

put harmoniènog evolutivnog napretka uma i Prirode. Poput voza koji se mo�e kretati

samo kada je postavka paralelnih �ina koordinisana i harmonièna, slièno tome nikada ni

forsirajuãe maksimiziranje jedne strane polariteta Prirode ne vodi ka sistemskoj

harmoniji, veã upravo njihova optimalna pro�etost, komplementarnost i ravnote�a. Ptica

na�e civilizacije mora uzajamno negovati krilo logièke, ureðujuãe racionalnosti i krilo

duboke etike, kreativne slobode i duhovnosti u svrhu bla�enog, evolutivnog leta

nebesima Prirode376. Savremeni izazov predstavlja ne insistiranje na samo jednoj od dveju strana bilo kog polariteta u stanju suprotstavljenosti, veã pronala�enje naèina na

koje bi oni mogli pru�iti ruke jedno drugom, i meðusobno se prihvatiti. Nemoguãnost

sagledavanja na�ih dejstava posredstvom iskljuèivo logièkih proraèuna nam ukazuje na

nu�nost prihvatanja duboke etike, razmi�ljanja na kojima su sazdane spiritualne tradicije

na�e civilizacije, kao korena na kojima ãe nicati na�e misli, reèi i dela, dok nam priroda

evolucije kao nastajanje sve veãeg bogatstva raznovrsnosti posredstvom razlikovanja nagove�tava i prirodni razvoj putanja znanja o svetu kao emanencije bri�nosti ljudskih

biãa prema svojoj sredini. Kori�ãenje DDT-a u svrhu istrebljivanja insekata predstavlja klasièni primer

nesagledavanja potpunog spektra efekata uvoðenja ve�taèkih hemikalija u samo-organizacione ekosisteme21. Naime, ogromni porast proizvodnje DDT-a, imunizacija insekata na njegovo dejstvo, istrebljivanje �ivotinja koje su u ciklusu ishrane zavisile od

postojanja DDT-om uni�tenih insekata256, predstavljaju neke nesagledane negativne

posledice masovne upotrebe ovog insekticida. Slièno tome, i iskorenjivanje korova (èiji

nastanak je prirodni odgovor na ni�u koncentraciju organskih materija u zemlji�tu od

optimalne) na neprirodnim monokulturnim poljoprivrednim planta�ama dovodi ne samo

do remeãenja prirodnog mineralnog sastava zemlji�ta (koje je »fontana energije koja teèe

kroz kolo zemlje, biljaka i �ivotinja«363, kao �to je smatrao Aldo Liopold) i lokalnih eko-

ciklusa, veã i do drastiènog redukovanja otpornosti datih eko-sistema na napad �tetoèina,

su�e i salinizaciju. I prekomerno oslanjanje na kori�ãenje azotnih ðubriva na raèun

podsticanja »organskog« uzgajivanja, dovelo je do obesploðavanja zemlji�ta (oko 1,2

milijarde hektara tokom poslednjih pola veka113) i formiranja bez�ivotnih zona u rekama i

okeanima. »Nadome�ãivanje« slabih �ivotnih uslova na �ivotinjskim farmama upotrebom

antibiotika rezultovalo je u drastiènom porastu �ivine kontaminirane patogenima

otpornim na antibiotike. Ovakve ad hoc mere, zanemarujuãi istinske uzroke problema,

slièno medicinskim hemikalijama uklanjaju simptome, ali ne i pravi uzrok bolesti,

odnosno problema. �tavi�e, ovakve mere koje u op�tem sluèaju ukljuèuju razvijanje i

upotrebu sve intenzivnijih tehnologija u svrhu suzbijanja kontra-efekata postojeãih

tehnolo�kih dejstava (�to je pristup koji predstavlja produ�etak ideje da se sve br�im

ekonomskim rastom i dodatnim tro�kovima, ali ne su�tinskim i temeljnim, kvalitativnim

modifikacijama egzistirajuãih tehnolo�kih mre�a, postojeãi problemi mogu re�iti), po

pravilu èine suzbijane probleme jo� veãim, ojaèavajuãi ciklus uveãanja na�e zavisnosti od

tehnolo�kih proizvoda i potiskivanja primarnih, temeljnih uzroka problema, koji uvek

poèivaju u spiritualnoj sferi egzistencije nas i na�eg sveta, u sve bleðu pozadinu.

281

Ne samo da se u sluèaju savremenih industrijskih dejstava linearne ekonomije u

okviru koje se uz dobijanje �eljenih proizvoda stvaraju i enormne kolièine otpada, korisni

proizvodi bilo kog stvaralaèkog procesa ne mogu nijednom racionalnom metodom

razluèiti od nus-proizvedenih otpadnih materija, veã je i ideja da se otpad mo�e skladi�titi

na tako efikasan naèin da nikada ne prevaziðe njemu pripisana podruèja odlaganja,

neodr�iva. Zahvaljujuãi disipativnoj strukturalnoj organizaciji �ivih biãa, kao i

kontinualnom planetarnom kru�enju svih atoma koji ulaze u sastav �ivotnih struktura,

raznolike ve�taèke hemikalije se mogu detektovati i na najusamljenijim i, naizgled,

industrijskim efektima nedirnutim Zemljinim predelima. Tako, pingvini sa Antarktika i izvesna vrsta albatrosa koja �ivi u okeanskim dubinama i pari se na centralno-pacifièkim

koralnim grebenima, u svojim organizmima sadr�e iste koncentracije DDT-a, PCB-a i derivata dioksina kao i orlovi koji lete iznad amerièkih industrijskih gradova

121. Stoga iz resursne perspektive odr�ivosti, iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije (i te�kih

metala) ne predstavlja toliku prepreku razvoju ekolo�kih, odr�ivih tehnologija i

industrijskih mre�a koliko redukovanje potencijalne produktivnosti na osnovi obnovljivih resursa putem kontinualnog uticaja otpadnih materija dana�njih proizvodnih pogona na

prirodne, samo-obnovljive putanje kao izvore pokretanja odr�ivih tehnologija i samog

�ivota339. Meðutim, bitno je primetiti da prirodne cikluse materije na nivou biosfere ne

ugro�ava samo stvaranje otpadnih materija, veã i neumerena interferencija ljudskih

dejstava sa njima. Tako se, na primer, kolièina èiste, pitke vode (koja je rezultat

prirodnog preèi�ãavanja putem procesa isparavanja vodene pare, njene kondenzacije u oblake i formiranja pitke vode kroz ki�nicu) iz godine u godinu smanjuje ne samo usled

toga �to »èisti« sudovi i kuãni enterijer opstaju na raèun zaprljanih reka i mora, veã i

usled prekomernog iscrpljivanja obnovljivih rezervoara vode, veãim tempom od njihovog

prirodnog obnavljanja. Iz tog razloga je predviðanje efekata ljudskih dejstava, a time i

izvodljivost definisanja odr�ivosti tehnologija i bilo kojih drugih ljudskih interferencija sa

prirodnim ciklusima, iskljuèivo logièkim pristupom, neizvodljiv poku�aj, jer èak i u

sluèaju nestvaranja nikakvog otpada, harmonija na nivou interakcije tehnologija i Prirode

bez uplitanja spiritualnih vrednosti koje stoje u njihovoj osnovi ne mo�e biti sagledana. Posledice ovakvih kontra-produktivnosti ljudskih tehnologija na svim poljima

dru�tva su i te da je danas postala privilegija imati pristup delatnostima i naèinima

�ivljenja koji su u pre-industrijskom dobu pripadali siroma�nima: od udisanja èistog

vazduha, preko konzumiranja »organske« hrane do samostalnog graðenja kuãe, te raðanja

i edukacije dece u njoj196. Naspram »komfora« koji se nudi posredstvom tehnolo�kog

razvoja, mudre tradicije su oduvek nagla�avale va�nost skromnih izbora. Tako je i danas, u najveãem broju sluèajeva, individualno i globalno bolje i odr�ivije izabrati: »organsku«

hranu u odnosu na ve�taèkim hemikalijama i ma�inskim putem tretirane namirnice; blago

crvljivo, pegavo, skromno i neugledno voãe i povrãe u odnosu na savr�ene i uniformne plodove nalik ve�tièijim jabukama bajke o Sne�ani i sedam patuljaka; delatnosti koje

prihvataju ljudske nesigurnosti i »gre�ke« u odnosu na one koje po svaku cenu te�e da ih

elimini�u; produkciju umetnièkih dela kojom se ne te�i eliminisanju svih »�umova«;

neupadljive i neugledne, ali prirodne kamenèiãe i posude - i�arane beskrajem linija

»nesavr�enosti« i èudesnih poruka - u odnosu na skupocene dragulje i staklene vaze polirane kiselinskim postupcima; kori�ãenje starog pletenog cegera u odnosu na

jednokratne plastiène kese; slobodno pru�anje dobronamernih, na svestrano uèenje

spremnih, svepozdravljajuãih i blagosiljajuãih dlanova i nas celih najrazlièitijim biãima

282

na�eg sveta naspram pla�ljivih, zidotvoreãih, sterilnih i otuðenih odnosa169; �ljunkovite u

odnosu na betonirane pla�e; zemlju i drvene stolice u odnosu na plastiène sedeljke i

fotelje; redovne �etnje u odnosu na kori�ãenje ekolo�ki razarajuãih motora sa unutra�njim

sagorevanjem; i uop�te je neophodno, naspram povr�nog padanja na »�arene la�e«

savremene ekonomske propagande, pronaãi razumsko-intuitivni put dopiranja do sr�i ljudskih proizvoda, sr�i sadr�anih u izvornim namerama koje stoje poput temelja

nastanka ljudskih i, uop�te, prirodnih dela. Tada ãe i obièni, neugledni kamenèiã postati

dragoceniji od uglaèanog, zlatnog nakita. Jer »najveãa èistoãa izgleda kao prljav�tina,

najveãe bogatstvo izgleda kao siroma�tvo« (a, svakako, i obrnuto), kao �to je smatrao

LaoCe. I uop�te, usled sistemske isprepletanosti konteksta i kvalitativnog sadr�aja svakog prirodnog sistema, svake evolucije kao ko-evolucije i stvaranja èitavog sveta kroz dodir,

ples izmeðu biãa i Prirode, harmonizovanje i odr�anje na�e sredine i na�eg biãa je uvek

uzajaman proces, te je bri�nost koju ukazujemo prema oèuvanju na�e sredine ekvivalentna bri�nosti prema lepoti na�eg pogleda na svet, prosvetljenju na�ih dubokih

etièko-estetskih temelja sa kojih iscrtavamo i obasjavamo na� svet. Istrebljivanje najsna�nijih predatorskih vrsta (za koje se, i pored toga �to

predstavljaju kljuène regulatore ekosistemskih raznovrsnosti, pri povr�nom sagledavanju

stvarnosti smatra da su praktièno beskorisne i predstavljaju samo opasnost za ljude),

ukljuèujuãi vukove, ajkule, kitove, tune, bakalare (podsetimo se da je najmanje 90 %

velikih morskih predatora istrebljeno putem industrijskog ribolova296, èak i pored

mnogobrojnih, u praksi primenjenih modela uticaja ljudskih dejstava na riblje populacije38), medvede, dovodi do ekosistemskih promena koje su nesagledive iz plitko-ekolo�kih okvira, a koje su u stanju da razru�e odnose izmeðu vrsta, esencijalne za

odr�avanje ekosistemske raznovrsnosti i moguãnosti njenog odr�avanja vi�ih vidova

�ivota, kao �to smo i mi sami. U Obali Slonovaèe, Gani i Liberiji neke vrste drveãa nisu

uspele da se regeneri�u nakon masovnog istrebljivanja slonova (èija je planetarna

populacija desetostruko redukovana za poslednjih 50 godina)192, od èijeg razno�enja

semena su, po svemu sudeãi, populacije drveãa bile zavisne379. Slièno tome, i jedinstvene

kolonije morskih crva i drugih beskièmenjaka koje �ive u velikim morskim dubinama

trpe pad populacije zaradi nedostatka prirodnih smrti kitova, od èijih organskih ostataka u

mnogome zavisi njihova ishrana. Istrebljivanje vukova u amerièkom parku Jeloustoun je

dovelo do neobiènog rasta populacije losova i kojota i smanjenja lokalnog biodiverziteta379. Povratak vukova na ovo tlo je doveo do regulacije biolo�ke

raznovrsnosti, te do ponovnog rasta biljnih vrsta (vrba i jasika, uglavnom) u podno�jima

bre�uljaka, koje su losovi prekomerno brstili, dok sada uglavnom opstaju na vrhovima bregova pazeãi na eventualni dolazak vukova. Sa regulacijom populacije kojota, organski

otpaci postaju dostupni i orlovima, sokolima, sovama i jazavcima, pa èak i grizlijima.

Uop�te, ovakve suptilne zavisnosti izmeðu �ivih vrsta su praktièno nesagledive iz strogo

formalnih plitko-ekolo�kih okvira. Bez uvoðenja intuitivnog rezonovanja, koristeãi se

iskljuèivo bilo kojim logièkim formalizmom, posledice ljudskih dejstava su u svakom

iole kompleksnijem, realnom sluèaju nepredvidljive. Svaka procena uticaja izvesnih supstanci na �ivotnu sredinu osuðena je da bude

nepotpuna pre svega usled empiristièko-probabilistièke metodologije na osnovu koje se

ove procene izvode. Nelinearne isprepletanosti definisanih ekolo�kih faktora iz okvira plitke ekologije, sa sve kvantitativnim pristupom predviðanju efekata ljudskih dejstava

impliciraju neizvodljivost potpuno pouzdanog sagledavanja posledica ijednog, makar i

283

naizgled najmanje bitnog ljudskog dejstva (kao �to je mo�da jedan zvi�duk) na totalnu

�ivotnu sredinu. Uzroci globalnog zagrevanja i bilo koje prirodne promene se ne mogu, u

cilju odslikavanja posledica ljudskih dejstava iskljuèivo logièkim putem (li�enim njegove

etièko-estetske komplementarnosti) i antropocentriènog pronala�enja »ispravnih« mera

regulacije prirodnih ciklusa, analitièki ra�èlaniti na iskljuèivo ljudske, ekosistemske,

geolo�ke i astronomske efekte ponaosob, upravo usled njihove neraskidive povezanosti

koju implicira kako pogled kroz okvire nelinearnih, kompleksnih umre�enosti prirodnih

putanja, tako i shvatanje o spiritualnom odnosu izmeðu evolutivnih biãa i Prirode, kroz

koga se prirodni procesi mogu sagledati kao refleksije najdubljih te�nji koje pro�imaju

ljudske delatnosti. Èinjenica da se ni problem planetarnog zagrevanja, ni stanjivanje ozonskog omotaèa nisu nalazili na agendi prve globalne konferencije Ujedinjenih Nacija

na temu za�tite �ivotne sredine (Stokholm, 1972.), slièno kao i nesagledivi devetostruki

porast prirodnih nepogoda izmeðu 1960. i 1990. godine7, odslikavaju neizvodljivost predviðanja posledica ljudskih dejstava posredstvom iskljuèivo logièkih metoda analize.

Premda su hidrotermalni generatori, u poèetku njihove implementacije, izgledali kao

divno ekolo�ko sredstvo transformisanja zemaljskih energetskih tokova u proizvoljno usmeravajuãu elektriènu energiju, opa�anje radikalnih promena u organizaciji lokalnih

ekosistema, prouzrokovanih, na primer, blokiranjem prirodnih migracija ribljih vrsta i protoka hranljivih sedimenata niz reèno korito, promenama na nivou brzine, temperature i sadr�aja kiseonika reènog toka, te poveãanim salinitetom vode usled isparavanja

sadr�aja ve�taèkih rezervoara, iniciralo je formiranje savremenog, gotovo paradoksalnog

stava o visokom anti-ekolo�kom karakteru ovakvih energetskih postrojenja52. Za razliku od »stonih« ekosfera koje se odlikuju stabilno�ãu, ali i nepredvidljivim razvojem

populacija ukljuèenih vrsta217, Biosphere 2, projekat poku�aja formiranja ve�taèki

ureðene, samo za Sunèevu svetlost otvorene ekosistemske organizacije (kao umanjene replike na�e, planetarne biosfere) koja sadr�i i ljudska biãa, zavr�io se drastiènim

opadanjem nivoa kiseonika i redukovanjem biodiverziteta ispod granica odr�ivosti317.

Podsetimo se jo� primera ugljeniènih halogenida koji su doèekani kao idealna zamena za

lako zapaljivi amonijak i sumpor-dioksid tada�njih hladnjaka, da bi se pola veka nakon

zaèetka njihove implementacije otkrio njihov razarajuãi uèinak na stratosferski ozonski

omotaè, te sluèaja leka talidomida koji je »uspe�no« pro�ao testove na �ivotinjama, ali je

ostavio katastrofalne posledice na potomke u primerima ljudske upotrebe, kao i neizvodljivosti procene dejstva genetski modifikovanih �itarica na �ivotnu sredinu, pre

svega usled nesagledivih, potencijalno degradirajuãih posledica ne direktno na potro�aèe

ovakvih proizvoda (jer se, u skladu sa biohemijskom redukcionistièkom paradigmom,

proteini pod dejstvom enzima sistema za varenje razla�u na pojedinaène aminokiseline, a

u redosledu ovih aminokiselina poèiva razlika izmeðu genetski modifikovanih i prirodnih

plodova), veã na klimatske i ekosistemske cikluse usled njihovog remeãenja uvoðenjem

neprirodnih vrsta neuklopljenih u prirodne mre�e isprepletanih ekolo�kih ciklusa. Dizajn

tehnologija u odr�ivom smeru mora, stoga, predstavljati komplementaran pristup buðenju

etièke svesnosti, pa�ljivosti pri izboru namera svakog na�eg, makar i najneuglednijeg i

naizgled najmanje va�nog postupka, kao i svake, neprimetne i tihe pomisli. Ravnote�a

religije i nauke u vidu zasnivanja nauènog pristupa na korenima spiritualne svesti

predstavlja, stoga, put ka ostvarenju ekolo�ki odr�ivog i harmoniènog dru�tva. Dok se u plitko-ekolo�kim okvirima smatra da se jednostavnom, iskljuèivo

racionalnim putem izvedenom eliminacijom otpada iz ekonomskih faza proizvodnje i

284

potro�nje mo�e re�iti problem neodr�ivosti savremenog tehnolo�ko-ekonomskog razvoja, kao i da se eliminacijom eksponencijalno rastuãeg efekta staklene ba�te (redukovanjem

emisija atmosfersko zagrevajuãih gasova) mo�e re�iti problem kritiène nepredvidljivosti

klimatskih promena, u duboko-ekolo�kim okvirima opstaje shvatanje da se bez ulaganja

na�e spiritualne predanosti i neprestanog sagledavanja i prouèavanja preslikavanja na�ih

najdubljih te�nji na sliku na�eg sveta, ne mo�e indukovati harmonija ljudskih dejstava i

prirodnih putanja na kojima ona opstaju. Do ovakvog stava, u okviru koga nepostojanje ve�taèkih zagaðenja ne podrazumeva automatski odr�ivost daljeg tehnolo�kog razvoja, a

stabilizovani nivo ve�taèke emisije ugljen-dioksida ne podrazumeva stabilnu planetarnu povr�insku temperaturu i vremenske uslove, mo�e se lako doãi i jednostavnim

sagledavanjem nelinearne umre�enosti biotièkih procesa157. Zemaljski ekosistemski

procesi obuhvataju stalne prirodne emisije ugljenika u atmosferu (kao, na primer, u sluèaju vulkanskih erupcija), kao i njegova stalna talo�enja u prirodnim procesima

sedimentacija i spiranja zemlji�ta, pri èemu se ova dva procesa kroz istoriju planetarnog

�ivota nisu precizno kompenzovala, veã su uvek varirala u zavisnosti od biotièkih

interakcija, èime su se otvarala i vrata za evolutivni razvoj. Prelaz od redukcione od

oksidacione atmosfere pre oko dve i po milijarde godina sa uporednom pojavom fotosintetièkih organizama, mo�e predstavljati primer ovakve uzajamne regulacije biotièkih i abiotièkih faktora, te, dakle, razvoja �ivota ne kao adaptacije na promene

sredine, veã kao neprekidnog uzajamnog dodira, spiritualnog plesa izmeðu biãa i njihove

sredine, njihovog sveta157. I efekat staklene ba�te kojim se odr�ava optimalna temperatura

za kontinualan razvoj �ivotnosti na Zemlji, predstavlja posledicu globalnih biotièkih

procesa putem kojih se suptilnim regulacijama niza umre�enih efekata, ukljuèujuãi pre

svega kretanja vode (kao glavne planetarne greenhouse supstance), na�a planeta odr�ava i

za ljudska biãa povoljnim mestom za �ivot. U rukama planetarne �ivotnosti se, stoga,

nalazi spontani put ka odr�anju dinamièke ravnote�e fizièkih i biolo�kih procesa, kao

odraza otvorenog prostora evolutivnih moguãnosti. Stoga, naspram antropocentriènih,

manipulativnih i eksploati�uãih politika odnosa ljudskih biãa sa �ivotnom sredinom,

neophodno je u svrhu dostizanja puta koji vodi ka odr�ivosti na�e civilizacije i

kontinualnog napretka �ivotnosti i spiritualnosti do�ivljaja sveta, u vidu dinamièkog,

meðusobno potencirajuãeg balansa uravnote�iti upotrebu empiristièko-analitièke

metodologije i upotrebe tehnolo�kih sredstava u prouèavanju �ivog sveta (koji nas

okru�uje i koji èini temelje na�e egzistencije) i svrsishodnom uticanju na njega, i buðenje

dubokog etièko-estetskog odnosa prema i naizgled najneuglednijem i najneprimetnijem biãu na�e sredine, zadivljenosti i pa�nje na temeljima spontanih putanja kojima se

pru�amo prema èitavom na�em svetu. Istrebljivanje �ivih vrsta i globalno zagrevanje planete jo� uvek na ljudskim

mapama Prirode ne sadr�i prikaze odgovarajuãih efekata na njihove uzroènike � misaono-reflektivna ljudska biãa, iako je poznato da toplija klima podrazumeva promene

na nivou godi�njih doba, rast kolièine ki�nice, moguãnost iznenadnih promena okeanskih

struja, topljenje gleèera, izbeljivanje korala, rast nivoa mora, promene na nivou

regionalnih klima i vegetacije, promene u poljoprivrednom prinosu, aktuelni porast intenziteta tropskih oluja itd. Velike klimatske promene u pro�losti Zemlje su bivale

amortizovane moguãnostima kretanja ekosistemskih vrsta. Ne samo da je danas, kada je

veãina �ivih vrsta ogranièena na odreðene rezervate, ovakav vid sprovoðenja stresa kao

posledice naglih klimatskih promena, onemoguãen, veã i redukcija raznovrsnosti sama po

285

sebi podrazumeva i pad fleksibilnosti sistema pri dejstvu svakog tipa stresa. Preterana centralizacija (koja se mo�e odnositi kako na centralizaciju ljudske vrste u planetarnoj

hijerarhiji �ivotnosti, tako i na socijalno-centralizovanu, urbanizovanu naseljenost i raspodelu ve�taèkih moãi) po pravilu podrazumeva i pad fleksibilnosti u svakom sistemu.

Uop�te, u skladu sa zakonom rekvizitne raznovrsnosti, koji je postavio Ros E�bi i na

osnovu koga je stepen potencijalne regulacije sistema ogranièen raznovrsno�ãu

organizacijskog regulacijskog podsistema, �iroko rasporeðena, decentralizovana moã ili

pluralizacija omoguãavaju i bolje upravljanje sistemom, bilo da je to jedinka ili neka

dru�tvena, ekosistemska, politièka ili ekonomska organizacija. Posmatrajuãi stepen

kompleksnosti, na�a celokupna biosfera se mo�e sagledati kao neuporedivo slo�enija od

mre�e ljudskih dejstava, usled èega je ukazivanje poverenja kartezijanskoj ideji da se

na�a civilizacija mo�e uèiniti potpuno nezavisnom od prirodnih putanja organizacije na

kojima je ona ponikla, neprihvatljivo. Nepredvidljivost odgovora Prirode na ljudska industrijska dejstva (usled nelinearne prirodne ureðenosti) posredstvom formalnih modela

� nepostojanje dokaza, ne sme biti prihvaãeno kao dokaz ili barem indikator nepostojanja

potencijalno degradirajuãih povratnih dejstava na, pre svega, disharmonizujuãe, odbojne

etièke stavove koji stoje u pozadini ljudskih dejstava, te stoga i kao »zeleno svetlo«

nepreduzimanju nikakvih mera predostro�nosti u svrhu za�tite �ivotne sredine (iako

pojam »za�tite �ivotne sredine« ne mo�e biti ozbiljno shvaãen nakon prihvatanja

E�bijevog zakona rekvizitne raznovrsnosti). Jer »konj se oprema za dan boja, ali je u

Gospoda spasenje« (Prièe Solomonove 21:31) - podseãaju nas mudri biblijski stihovi da

se ne u povr�nom ukra�avanju i dizajniranju plodova ljudskog rada sa zanemarivanjem

spiritualnih temelja njihovog postanka, veã upravo u etièko-estetskim korenima, dubokim te�njama koje stoje u osnovama ljudskih aktivnosti, krije i tajna bla�enosti njihovog

delovanja. U prvom delu knjige smo videli da umesto potencijalnog pripisivanja atributa

istinitosti nauènim slikama Prirode, isti opisi i obja�njenja mogu realno dobijati samo

epitete korisnosti ili povoljnosti. Iz ovakve svesti o nauènim prikazima i opisima sveta

kao samo pragmatiènim lingvistièkim putokazima kretanja pod prirodnim ogranièenjima,

te o »teritoriji« Prirode kao nesagledivoj i nesputavajuãoj u ikakve mape sveta, rodila bi se i svest o znatno velièanstvenijoj ureðenosti Prirode u odnosu na njene savremene

nauène predstave. Iz zavaravajuãeg poistoveãivanja nauènih opisa sa istinitom slikom

stvarnosti, veoma èesto i mnogi nepoznati kvaliteti bivaju pogre�no otpisani iz realnog sveta. Tako danas u nauènim okvirima imamo gotovo ustaljeno shvatanje o ogranièenom

i potpuno poznatom spektru kvaliteta lanca DNK, odakle je i ponikla efektivno usko sagledana ideja (pre svega, u odnosu na klimatske pojave na Zemlji) o blagodetnoj upotrebi genetski modifikovanih organizama. Ideja da je 97 % DNK lanca besmisleno i nasumièno formirano (èineãi takozvanu »parazitsku« DNK)

208 ukazuje na odbacivanje misterija Prirode, pokretaèa toèkova svakog radosnog i zadovoljnog �ivljenja i otkrivanja

sveta, iduãi korak uz korak sa arogantnim sveznajuãim stavom nesagledivih posledica.

Pripisivanje antropocentriènih svrsishodnih pona�anja manje kompleksnim biãima u

odnosu na ljude, ideja o samo samo-replicirajuãim i invazivnim te�njama virusa, slike o

redukcionistièkoj uzroènosti sveta, prikazi atoma kao meðusobno identiènih gradivnih

opeka Kosmosa i njihovog nasumiènog i inertnog kretanja u skladu sa deterministièkim

fizièkim zakonitostima, uslovljavajuãa ili genetska predodredljivost �ivih biãa

predstavljaju neke od primera ovakvog zatvaranja vrata izvorima saznanja i èuðenjima

286

nad zadivljujuãim prirodnim poretkom. Relaciju èoveka sa atomima planete je

neizvodljivo opisati u bilo kakvim realnim okvirima, jer je svako na�e znanje ovog tipa

subjektivno, te stoga i pro�eto ljudskim do�ivljavanjem stvarnosti. Reãi da se materija

kreãe pod Bo�ijom komandom mora se shvatiti kao duboka metafora, jer bi u povr�nom

poimanju, ovakva tvrdnja imanentno sadr�ala antropocentrièni karakter. S druge strane,

pozivanje na »bo�anske zakone« u svetu materije bi opet, u sluèaju plitkog metaforiènog

shvatanja, sadr�alo oèigledan mehanistièki, »bilijarski« karakter. U svakom sluèaju,

kvaliteti kao putevi susreta �ivih biãa i Prirode, koji pred nama otvaraju svet beskrajnog

potencijala uèenja i spiritualnog razviãa, prosvetljavanja èudesnih tajni Prirode, ukazuju

na lepotu bo�anskih pravila koji figuri�u na relaciji na�ih najdubljih unutra�njih

konstelacija i njihovog odraza na sliku na�eg sveta. Briljantan kraj novele »Solaris« Stanislava Lema opisuje trenutak kada junak

prièe posle dugotrajnog, istra�ivaèkog orbitiranja oko jedne planete napokon silazi na

nju, te u èe�nji da dodirne planetarno more sa obale na kojoj stoji, primeãuje kako talasi

tog novog, za njega nepoznatog mora kao da se blago pomeraju od njegove ruke, ali na izvesnoj distanci toplo iskazuju oseãanje bliskosti, ljubopitljivosti i prihvatanja, slièno

nekakvom �ivom biãu. Kvantno more indeterminizma, poput svetih emergentnih

kvaliteta �ivotnosti, predstavlja upravo jedno ovakvo nedodirljivo mikrokosmièko,

sveobuhvatno i sveizvorno prostranstvo koje se opire grubom dodiru formalizujuãih i

utilitaristièkih ljudskih posmatraèa, ali uspostavlja bla�eni i neprekinuti kontakt na jedan

dra�esniji, nenametljivi i milostiviji naèin. Analogiju izmeðu ovakvog do�ivljaja Prirode

- koji podseãa na sveto po�tovanje �erpasa prema izvori�tima i ciljevima svojih

putovanja, olièeno u zahvalnosti, ali nedodirivanju planinskog vrha - mo�emo pronaãi u

Zen do�ivljaju stvarnosti, kako ga je opisao Teitaro Suzuki358. Naime, dok lik jedne Tenisonove pesme raskomada cvet ne bi li otkrio njegovu tajnu, biva razoèaran i cvet za

njega ostaje samo »cvet« (dakle samo ime, ali ne i ono �to je imenovano), slièno kao i za

Pitera Blaja, lika jedne druge pesme Vilijema Vordsvorta o upoznavanju cveta, Zen umetnik posmatra cvet ne dodirujuãi ga, stapajuãi se u harmoniènu komunikaciju sa njim

i na taj naèin otkrivajuãi njegovu esenciju, ali i podjednako predajuãi njemu svoju. Zen

posmatraè i cvet kao jedan holistièki sistem postaju vi�e nego �to su bili, svako za sebe,

pre njihovog milog, obostrano obogaãujuãeg susreta. Slièno tome, i Lemovo more

nepoznate planete je zapravo slika na�e Prirode koja ne dozvoljava da je bespo�tedno i

pohlepno komadamo i tretiramo kao mrtvi resurs, jer je ona dra�esna �ivotnost sa svom

svojom imanentnom, nereèitom i nedokuèivom lepotom. Ona je �ivo biãe, ona nije skup

jedinki povezanih u mre�e dejstava, veã je sve �to znamo da postoji, svaki atom oko nas

deo �ivota koji nama, deci Kosmosa, prenosi njenu Ljubav i bri�nost za nas i na� svet.

Sve ono �to se iz savremenih nauènih, tehnolo�kih, pa i globalno civilizacijskih okvira

do�ivljava kao mrtva Priroda uistinu odi�e tajnovitom, pulsirajuãom kosmièkom

�ivotno�ãu, prisutnom svuda, u svakom i najnezapa�enijem kutku Prirode. Muzika

Kosmosa odzvanja u svakom njegovom deliãu i ta muzika jeste �ivot. Ovakvo shvatanje

u okviru koga je svaka na�a misao ili delo trenutno inkorporirano u mre�u kosmièkih

dejstava i trenutno dobija odgovor adekvatan sopstvenim izvornim te�njama, predstavlja

osnovu duboko-ekolo�kog do�ivljavanja stvarnosti. Ipak, jo� je mnogo suptilnih uvida pri

do�ivljavanju sveta neophodno da bismo na globalnom planu ustanovili dru�tvo pro�eto

ovakvom sve�ãu koja ãe u kontaktu sa Prirodom videti skicu sliènu Lemovoj viziji.

287

Jedna od tipiènih strana povratka na svete vrednosti, na svest o globalnom uticaju

na�ih malenih misli, naizgled najbeznaèajnijih namera, reèi i dela, je i povratak na

duboko uva�avanje èuvenog ekolo�kog slogana Frica �umahera � »small is beautiful«,

jer, zaista, u posveãivanju na�e pa�nje i potpunoj predanosti i saoseãanju sa malim

stvarima se krije vrhunska etika i lepota postojanja. U savremenom dru�tvu je gotovo

op�te prisutna osetljivost samo na velike, spektakularne pojave, inicirana stavovima da male delatnosti ostavljaju male efekte, dok velike stvari ostavljaju velike efekte. U nelinearnom svetu, kakav smo predstavili u prvom delu knjige, ovakva linearna skala odnosa je neva�eãa, te su, stoga, beskrajno male stvari utopljene u preciznu rezonancu sa svetom u stanju da proizvedu nesagledivo daleke i velièanstvene efekte. »Iduãi samo

napred, daleko se ne sti�e«333, mudro je jednom primetio mali princ, a »ko je veran u

najmanjem � veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem � neispravan je i u velikom« (Luka 16:9), uèio je Isus. Pogre�na, upro�ãavajuãa i totalitaristièka kultura

vrednovanja »velikog« i senzacionalnog se sagledava kako u metodologiji radio-televizijskog informisanja u okviru koga se nikada ne ukazuje na stvari u kojima direktno mo�emo uèestvovati, tako i na savremenim ekolo�kim shvatanjima u okviru kojih

»veliki« dogaðaji odvlaèe pa�nju sa naizgled malih, ali znatno uticajnijih dogaðaja. Tako

se na svaku tonu, oèiglednom ljudskom gre�kom izlivene nafte u more, pri svakodnevnom, uobièajenom brodskom transportu izlije 20 tona, odakle postaje jasno da

»novi problemi nisu posledice sporednih oma�ki, veã tehnolo�kih uspeha«339, kao �to

smatra Beri Komoner. Razlika izmeðu ova dva puta � opsednuto�ãu velikim i predano�ãu

malim, analogna je razlici izmeðu nezadovoljstvom pro�etog oblaganja puta ne�nom

podlogom - te�nji ka borbenom menjanju sveta (èime se, zapravo, samo pru�a

komparativni odraz za dodatni razvoj onoga ka èemu smo ljutnjom i borbeno�ãu

usmereni120), i pravljenja dobrih papuèa - menjanja sebe i postajanja tihim primerom kroz posveãenu predanost svim, i naizgled beznaèajno malim stvarima, te prihvatanje sveta i

prosvetljavanje svakog njegovog deliãa svetlo�ãu du�e i beskrajne bo�anske lepote. Dok prvi prilaz predstavlja najèe�ãe rat protiv rata koji je, kao �to smo veã napomenuli, takoðe

rat (kao i eventualno paradiranje sopstvenog znanja i ega), i slièno kao i u svim

istorijskim burnim odgovorima na odreðene ljudske odluke (kao i u sluèaju ratobornog

ekolo�kog aktivizma285) ostavlja èesto podjednako destruktivne posledice kao i ono

protiv èega se bori, drugi prilaz zaista, tiho i nenametljivo, uspeva da promeni svet

nabolje. Na poèetku ovog odeljka smo sagledali ureðenost �ivota na na�oj planeti kao

jednu piramidu u okviru koje svaki njen horizontalni sloj predstavlja po tip individualnih �ivotnih organizacija. Sa penjanjem od temelja ka vrhu piramide �ivotnosti, kreãemo se

od mno�tva ni�ih vrsta kratkog veka postojanja ka sve manjem broju vrsta sve bogatije organizacije i sve du�eg �ivotnog veka, tako da vrhunski slojevi ove piramide na�e

biosfere pripadaju ljudskim biãima, i sve to u skladu sa LaoCeovim pravilom da »onome

�to je kruto, mesto je u podno�ju, a onome �to je fleksibilno (a ljudska biãa na na�oj

planeti kao vrsta nemaju premca u saznajnoj, delatnoj i komunikativnoj fleksibilnosti, prim.a.), mesto je na vrhu« (Tao Te Ãing LXXVI). Meðutim, osim konstantnog samo-stvaranja, samo-obnavljanja, samo-transformacije i recikliranja svojih »opeka« i èitavih

nivoa (o èemu nam govori konaènost egzistencije nekoliko stotina miliona vrsta koje su

nekada postojale na Zemlji, sa srednjim egzistencijalnim dobom procenjenim na 4 � 5 miliona godina317), ova piramida �ivotnosti se karakteri�e i kontinualnim i spontanim

288

evolutivnim karakterom koji se stalnim rastom �ivotne raznovrsnosti odra�ava na stalno

uveãanje ove piramide, na sve veãi opseg koji organizacija �ivotnosti obuhvata.

Meðutim, lako se sada mo�emo upitati: »Kakav bi bio naèin na�eg uèestvovanja u izgradnji ove piramide?«. Ukoliko bismo zanemarili njene temelje, kako u vidu bogate

raznovrsnosti �ivota koja je razvila uslove za postanak ljudskih biãa i koja nas i dalje

odr�ava, tako i u vidu spiritualnih uzroka èitavog sveta, na�e reðanje cigli koje bismo poèeli blizu vrha piramide neizostavno bi se zavr�ilo brzim ru�enjem. Svaki stabilni

evolutivni razvoj piramide �ivota se odigrava srazmerno du� èitave njene zapremine, te

tako i na�e delatnosti koje doprinose planetarnom razvoju kako tehnologija, tako i svesti i �ivota, moraju, sagledano iz plitko-ekolo�kih okvira, u sebe obuhvatiti bri�nost i pa�nju

za èitavu na�u biosferu na èijim temeljima opstajemo, dok bi se u duboko-ekolo�kom

kontekstu na�e delatnosti morale u svojim korenima postanka pro�eti etièko-estetskim vrednostima u skladu sa drevnim spiritualnim tradicijama. Da se pod vrednostima u savremenom dru�tvu podrazumevaju pogre�ni kvaliteti,

postaje jasno ukoliko se uzme u obzir da se èitavo more kvaliteta esencijalnih za svako

produhovljeno ljudsko �ivljenje ne smatra vrednostima u savremenim, i to pre svega

ekonomskim, eko-ureðenjima. Kulturni progres, edukacija, briga, ne�nost, posveãenost

drugim biãima i, zapravo, èitavo more spiritualnih kvaliteta koji su jedini u stanju da

doprinesu sreãnom �ivljenju, ne pripadaju savremenim ekonomskim vrednostima koje se

danas koriste za sasvim zavaravajuãe olièavanje kvaliteta i standarda �ivljenja. U skladu

sa nedokazivim stavom iz uvoda ovog dela knjige, povratak na spiritualne kvalitete, postavljene u temelje na�ih delatnosti, spontano, nezavisno od njihovog cilja, ali tajnovito

iscrtane u putu njihove izvedbe, predstavlja put pronalaska harmonije ljudskih tehnologija i Prirode. Problem temeljnih vrednosti ekonomskog progresa Nivo potro�nje je u savremenim bogatim industrijskim dr�avama dostigao

neodr�ive razmere za dana�nje, uglavnom linearne tipove proizvodnje, u okviru kojih se

stvara mno�tvo nereciklirajuãih otpadnih materija. Osnovni problem se, naravno, sastoji u

tome �to se, zaradi te�nji ka �to efikasnijem profitiranju, potro�aèima krije uvid u

enormne kolièine materijala èije nereciklirajuãe cirkulisanje veãina savremenih

proizvodnih putanja izaziva. Tipièni potro�aè jedne »razvijene« industrijske dr�ave nije

svestan da ukoliko bi mu kamion svakoga dana donosio sav materijal - osim hrane i goriva - koji on svakodnevno koristi, tada bi dnevna te�ina ovog tereta iznosila

121 ne�to

vi�e od 100 kilograma. Za godinu dana, ova kolièina bi dostigla vrednost od blizu 40

tona, èije bi pribli�no tri èetvrtine pripadale mineralnim i »neobnovljivim« resursima14.

Ovoj kolièini bi pripadali ne samo listovi drveãa dnevnih novina, hemijske supstance

deterd�enata i njihovih plastiènih omota, amortizacione kolièine materijala iz privatnog

automobila, asfalta i cigli kuãe, kao i ureðaja u njoj, veã i neki materijali koje

najverovatnije tipièni urbani potro�aè nikada nije video, ukljuèujuãi ve�taèka ðubriva

koja se koriste pri uzgajivanju hranljivih biljaka, te i stene ispod kojih su se danas upotrebni metali i minerali nekada nalazili121. Podsetimo se da u savremenoj ekonomiji kolièina otpada koju nemamo prilike gotovo nigde da vidimo, ukljuèujuãi �ljake iz

rudnika i industrijskih postupaka sinteza i ekstrakcija koncentrovanih metala, raznorazne

289

fabrièke otpade i emisije èaði i gasa, nekoliko puta prevazilazi kolièine otpada koje

vidimo u kantama za smeãe i kontejnerima oko nas. Da bi se bilo koji materijal ekstrahovao u koncentrovanom obliku iz Zemljinih prirodnih bogatstava, neophodno je uz �eljeni proizvod napraviti i mno�tvo otpada.

Premda je proseèan odnos izmeðu kolièina ekstrahovane rude i otpadnog materijala oko

1:6, za dobijanje jedne tone bakra se u tipiènom sluèaju formira oko 110 tona otpadne

rude (pre svega u vidu pra�ine i kamenja koje pokriva rudu), kao i oko 200 tona razme�tene zemlje, za svaki kilogram prodajnog zlata formira se oko 300 tona otpada,

dok u sluèaju ekstrakcije katalitièki aktivnih prelaznih metala iz grupe platine116, odnos

izmeðu prinosa i otpadne rude iznosi pribli�no 1 : 140 000. U Kanadi, stoga, povr�ina

koja pripada otpadnim rudama obuhvata oko 58 puta veãu povr�inu od ukupne povr�ine

svih urbanih deponija smeãa u njoj121, a potpuno recikliranje svih ljudskih proizvoda koji

potencijalno pripadaju domaãinstvima smanjilo bi294 ukupnu kolièinu èvrstih otpadnih

materija za svega 1 � 2 %. Mladenci koji kupe po zlatni prsten bi trebalo da budu svesni da su uz dobijanje vlasni�tva nad njima inicirali i stvaranje oko 6 tona otpadne materije.

13 % globalne emisije sumpor-dioksida potièe od ve�taèkih procesa uklanjanja neèistoãa

iz zlata prethodno ekstrahovanog iz rude419. Mnoge toksiène hemikalije kao, na primer,

cijanidi, �iva ili sumporna kiselina, se u metalurgiji koriste u svrhu razdvajanja metala od

rude, dok se hemijski osiroma�ena ruda najèe�ãe sipa u jezera ili reke sa nesagledivim

posledicama. Gotovo polovina nedirnutih pra�uma Zemlje je danas ugro�ena od strane

rudarskih poduhvata kao posledica usko efektivno sagledanih postupaka u vidu zanemarivanja ekolo�kih, socijalnih i etièkih strana poslovanja, na osnovu kojih je

ekstrakcija minerala iz zemlji�ta i dalje finansijski isplativija od njihovog recikliranja.

Samo rudarstvo je impliciralo praktièno trajnu kontaminaciju 26 000 kilometara reènih

tokova u zapadnom delu SAD-a, dok je izlivanje oko 80 miliona litara cijanida od strane rudnika zlata Baia Mare dovelo do kontaminacije reka Tise i Dunava u du�ini od oko 500

kilometara, �to se danas smatra najveãom ekolo�kom katastrofom u Evropi nakon

eksplozije èernobiljskog nuklearnog reaktora13. U reku Ok Tedi u Papui Novoj Gvineji se godi�nje izlije oko 70 miliona tona rudnog otpada

317, i to sve pod rukovodstvom kompanije ironiènog naziva � Sustainable Development Program Ltd. Najveãa kolièina savremenih materijala je namenjena iskljuèivo za jednokratnu

upotrebu, �to je u drastiènom kontrastu ne samo sa cikliènim kru�enjem materije na nivou

na�e biosfere (u okviru èijih prirodnih ciklusa ne postoji ni�ta �to se odla�e kao otpad, s

obzirom da otpad jednog biãa predstavlja hranu nekog drugog), veã i sa naèinom

proizvodnje iz pro�losti kada su organski materijali ostavljani da degradiraju prirodnim

putem, dok su se metalni proizvodi koristili puno godina nakon èega bi se topili i

transformisali u nove proizvode. Plastiène kese i plastiène boce - nosaèi teènih proizvoda,

te aluminijumske konzerve, u najveãoj meri se danas ne recikliraju, veã se deponuju tako

da trajno i sa nesagledivim posledicama, pre svega za buduãe generacije, kontaminiraju

zemlji�te, tekuãe vode i atmosferu. U SAD se danas za svaki novi kompjuter koji se pojavi na tr�i�tu, jedan stari baci u podrum ili na ðubri�te

419, dok se hemijske industrije i dalje uglavnom oslanjaju na postupke sinteze razvijene u doba kada se nije vodilo raèuna

o njihovim energetskim, socijalnim i ekolo�kim tro�kovima409. Danas se u sve veãoj meri

uviða da bi se osnova kretanja ka odr�ivoj ekonomiji morala sastojati u postepenoj, sve

manjoj potro�nji takozvanih »devièanskih« materijala, materijala koji se dobijaju

290

preradom sirovih, prirodnih bogatstava. Drugim reèima, rudnici buduãnosti moraju

postati gradovi, a ne ki�ne pra�ume13.

Postoji nekoliko koraka koji bi se morali preduzeti u svrhu formiranja jednog odr�ivog globalno-ekonomskog sistema. Najpre, promena fokusa ekonomije od stvaranja materijalnih proizvoda ka uslu�nom sektoru, od proizvodnje radi individualnog

profitiranja ka proizvodnji radi buðenja op�teg duhovnog blagostanja, te od manufakturne

baze do temelja edukacije kao primarnih poslovnih aktiva i ciljeva (�to prirodno

proizilazi iz ovakve stvaralaèke re-orijentacije), je neophodna. Vezanost za materijalne objekte, koja se u drevnim orijentalnim predanjima do�ivljava kao uzrok svih patnji,

sukoba i nesreãa, mora biti zamenjena te�njama ka stvaranju i preno�enju dela koja su

zaista od koristi ljudskim biãima, koja su u stanju da ih duhovno obogate, i èije stvaranje

nikada, naravno, nije pokrenuto te�njama ka iskljuèivo sopstvenom profitiranju. Ideja da

se duhovne potrebe èoveèanstva mogu zadovoljiti materijalnim bogatstvima namesto oplemenjavajuãeg ljudskog kontakta, zavaravajuãa je i neodr�iva. Zamena slobode i

potencijala osmi�ljenosti sveta sa uklanjanjem odgovornosti i bezbednosnim utoèi�tem u

vezanosti za plodove rada, zamena prirodnih inicijatora do�ivljaja sveta sa kontekstom njihovog do�ivljaja u kome se krije tajna sreãe i zadovoljstva (pa, tako, kada car Hui od

Lianga upita Mencija, zadivljenog prirodnim okru�enjem, da li i dobri i mudri ljudi

u�ivaju u »takvim stvarima«, Mencije odgovara da »bivajuãi mudri i dobri, nalaze zadovoljstvo u ovim stvarima. Da nisu mudri i dobri, premda i imali ove stvari, ne bi na�li zadovoljstvo (u njima)«

281), rezultuje u samo-destruktivnom ciklusu, sliènom efektu

buðenja sve veãeg straha (jer »strah, strah je od patnje; patnja, patnja je u strahu«172,

podseãa nas Bela Hamva�) sa sve veãim naoru�anjem u uèauravajuãoj �elji za

ve�taèkom, prividnom, »kupljenom« sigurno�ãu290. Pro�irenje proizvodnog �ivota

proizvoda uz otvaranje moguãnosti njihovog lakog recikliranja predstavlja sledeãi va�an

korak. Povezivanje industrija u takozvane »industrijske simbioze«, pri kojima bi otpadne

materije jednih postrojenja predstavljale sirove, ulazne materijale drugih pogona, predstavlja, takoðe, neophodan naèin uspostavljanja nelinearnih proizvodnih ciklusa u

okviru kojih se u finalnom, savr�enom sluèaju ne bi pojavljivao nikakav otpad za

deponovanje sa strane. Na ovaj naèin, ekonomija, èije poreklo reèi oznaèava njeno polje

delatnosti kao »kuãepaziteljstvo«, postala bi usklaðena sa svojim drevnim znaèenjem.

Umesto sredstva otuðenog velièanja sopstvenog ega, jednostavno bi postala ogranak

stabla bri�nosti ljudskih biãa prema svom prirodnom, kosmièkom i bo�anskom domu,

pru�ajuãi spiritualnoj evoluciji �ivotnosti moguãnosti prirodno harmoniènih, saoseãajnih,

prosvetljujuãih otkrovenja, i mudrom odr�ivo�ãu joj otvarajuãi u nedogled prostiruãi put. Nakon pretpostavljene sebiène, kompetitivne i nesaoseãajne prirode ljudskih biãa,

prva sledeãa osnovna gre�ka modela kapitalistièke ekonomije Adama Smita jeste

implicitna pretpostavka o neogranièenosti kolièine i samo-obnavljajuãeg kapaciteta

prirodnih resursa. Neodr�ivost funkcionisanja tehnolo�kih izuma je kroz istoriju bila

amortizovana pomerajima koncentracija ljudskih eksploati�uãih dejstava157, poput

èajanke u Alisinoj zemlji èuda, gde domaãini nemaju vremena da peru �olje, veã ih,

jednom napunjene, samo rotiraju oko stola. Meðutim, danas, u vremenu globalizovanih

razmi�ljanja, èesto se postavljaju pitanja398 analogna pitanjima Alise � »a �ta ãe biti kada

doðemo na poèetak (kada se obrne ceo krug èajanke, prim.a.)?« - »a �ta ãe biti kada se

zaista doðe do iscrpljenja prirodnih resursa?«. Beskonaènost Prirode odgovara cikliènom

ureðenju u okviru koga svaki otpad jednog procesa kreacije biva apsorbovan i pretvaran u

291

hranu drugih stvaralaèkih putanja, u potencijal daljeg beskrajnog globalnog napretka, te

se, stoga, tajna odr�avanja ovakve resursne beskrajnosti Prirode, »mora u koga se sve

reke ulivaju, a ono nikada nije puno« (Knjiga propovednikova 1:7), krije upravo u

podr�avanju i imitiranju prirodnog naèina kretanja materije, energije i informacija. Stoga,

odgovornost nad celokupnim spektrom efekata na�ih dejstava, kao i zadivljenost

prirodnim putanjama i njihovo podra�avanje, a ne iskljuèivo hijerarhijski top-to-bottom prilazi pronalasku odr�ivih odnosa variranjima statistièkih indeksa, predstavljaju put

pronala�enja odr�ive, dinamièke, evolutivno ravnote�ne interakcije izmeðu ljudske

civilizacije i njenih ekolo�kih temelja. Potpuno recikliranje svih ljudskih proizvoda, omoguãavajuãi postepeno dostizanje

cilja nestanka svake vrste trajnog otpada, predstavlja put ka nastanku odr�ivog

ekonomskog dru�tva. S obzirom da je razvoj nauènih ideja i njihovih tehnolo�kih

implementacija kroz istoriju na�e civilizacije èesto inicirao produbljivanje opsega dostupnosti izvesnih resursa, kao i otkriãa i razvoj alternativnih resursa

251, otpadnu (ne)prijemèivost na�e planete mo�emo sagledati kao kljuènu kariku globalne

produktivnosti, koju je, u svrhu postizanja imperativa odr�ivog razvoja, neophodno temeljno proèistiti i vratiti na izvorni poèetak. Naravno, ovakvo proèi�ãenje nus-produktnog, otpadnog interfejsa izmeðu ljudskih stvaralaèkih dejstava i Prirode je nu�no

izvoditi ne putem kratkoroènih, takozvanih »end-of-pipe« re�enja, veã su�tinskim, inovativno-kvalitativnim procesnim modifikacijama koje ãe nas polako vraãati na sam

poèetak, na èiste, obnovljive izvore energije kao na prirodno-poklonjeno zaèeãe svakog

odr�ivo-razvojnog dru�tva. Podsetimo se da bi i reè »resurs« - s obzirom da vodi poreklo od latinske reèi resurgere koja znaèi »ponovo se pojaviti, ponovo se roditi i nastati« - naspram savremenog konteksta linearne ekonomije koji joj pru�a znaèenje nepovratno

potro�nog sredstva, u okviru potpuno reciklirajuãe ekonomske organizacije povratila svoj izvorni smisao koji odslikava uvek obnavljajuãu organizaciju svakog prirodnog sistema.

Meðutim, nije samo savremena zastarela tehnièka i ekonomska organizacija prepreka ka

posveãivanju sve vi�e pa�nje recikliranju, veã i dana�nje forme proizvoda nisu u potpunosti pogodne za recikliranje. Tako, na primer, slo�enost vi�ekomponentnih

sistema, bilo da su to kompozitni materijali, integrisana kola, elektronski ureðaji ili

koverte sa plastiènim prozorima, predstavlja problem prilikom te�nji ka njihovom recikliranju, jer je neophodno razvrstati pojedinaène komponente u posebne reciklirajuãe

kategorije, �to najèe�ãe zahteva naporan i dugotrajan posao. Stoga, kriterijum ne samo

»lakoãe montiranja«, veã i »lakoãe razmontiravanja« (koji danas, najèe�ãe, stoji u obrnuto srazmernom odnosu sa dugotrajno�ãu proizvoda) predstavlja jedan od

neophodnih ekolo�kih indikatora proizvodnih procesa buduãnosti. Takoðe, recikliranje je

onemoguãeno kada god se materijal rasipa tokom kori�ãenja, bilo da su to nekada�nji ugljenièni halogenidi iz hladnjaka, farbe koje obla�u gotovo sve tr�i�ne artikle,

kozmetièki proizvodi, deterd�enti ili komponente goriva, pri èemu je, podsetimo se, i

najveãi udeo upotrebnih kolièina te�kih metala disipativnog karaktera12,14. U ovakvim

sluèajevima bi kvalitativne modifikacije hemijskih proizvoda u smeru razvoja eco-friendly opcija, kao i ekolo�ke inovacije na èitavom spektru nivoa interakcije slo�enih

proizvoda sa njihovom �ivotnom sredinom (od dizajna preko procesa nastanka i

upotrebnog veka do perioda degradacije, odnosno recikliranja) èinile deo puta ka razvoju

100%-reciklirajuãih dru�tvenih organizacija.

292

Primeri uspe�nog recikliranja su danas mnogobrojni. U Brazilu oko 87 %

proizvedenih aluminijumskih konzervi nakon upotrebe biva reciklirano postupkom kojim se u potpunosti elimini�e zavisnost od rude boksita, pri èemu se u�tedi oko 75 % energije

u odnosu na proces dobijanja od »devièanskih« materijala, a u istoj proporciji se redukuje

i kolièina nus-proizvedenih otpadnih materija419. Zahvaljujuãi uvoðenju redizajniranih

ureðaja koji se lako i planski mogu razmontiravati121, kompanija Xerox povisila je udeo

remanufakturisanih proizvoda na oko 84 %. Jednostavna promena zakonskih odredbi je u Nemaèkoj izmeðu 1992. i 1997. godine poveãala udeo recikliranih omota proizvoda sa 12 na 86 %. Meðutim, mnogobrojni su i primeri

121 urbanih industrija koje u okviru nekih svojih pogona ne prave nikakav otpad. U australijskom gradu Kanberi prihvaãena je

politika u okviru koje se te�i potpunoj redukciji otpada do 2010. godine. Uvoðenje

poreskih taksi na svaku vrstu otpada, i to kako proizvoðaèima, tako i potro�aèima,

pokazuje se kao jedan od puteva za postizanje ovog cilja, ali je neophodno uzeti u obzir da je svako uslovljavajuãe iniciranje postizanja �eljenih rezultata samo privremeno

re�enje, i da odgovara plitko-ekolo�kim re�enjima, dok bi se u duboko-ekolo�kim

okvirima insistiralo na buðenju svesti solidarnosti i odgovornosti za ljudske aktivnosti i

potro�nju raznoraznih, u najveãem broju sluèajeva nepotrebnih proizvoda. Meðutim, neke

vrste otpada kao, na primer, emisije toksiènih gasova (ugljenièni halogenidi, pesticid

DDT ili dioksin, proizvod sagorevanja otpada, na primer), veoma je te�ko pratiti, te se

tada smatra da su regulacije umesto taksi ili dobrovoljnih podsticaja neophodne radi njihovog kontrolisanja121. Brojni su primeri191 naglih i nepredvidljivih, drastiènih porasta

koncentracija odreðenih ve�taèkih, otpadnih hemikalija u zemlji�tu, podzemnim vodama i

prirodnim vodenim rezervoarima, koji ukazuju na neizvodljivost preciznog ustanovljivanja maksimalnih doza otpadnih materija ve�taèkog porekla koje prirodna

sredina mo�e asimilirati, te na nu�nost prihvatanja kvalitativnog naspram kvantitativnog

pristupa monitoringu interakcije industrijskih pogona i njihovog ekosistemskog okru�enja, i njenoj regulaciji. Na ovaj naèin bi se i fokus ekolo�kih istra�ivanja

konstruktivno i preventivno pomerio374 sa problematiènog praãenja toksiènih hemikalija

kroz prirodnu sredinu i intoksikacionih mehanizama ka inovativnim pronalascima re�enja

problema degradacije ekosistemskih putanja kroz hemijski kvalitativne modifikacije industrijskih procesa u smeru razvoja sve èistijih metoda procesovanja, metoda koje bi u

sve manjoj meri disharmonièno interferirale sa prirodnom sredinom. Kroz sagledavanje eventualne nu�nosti regulativnog prilaza re�enju oèiglednih ekolo�kih problema, pod

veliki znak pitanja bi se doveli dugoroèna uspe�nost i odr�ivi potencijal, u su�tini

iskljuèivo podsticajnih320 i neobaveznih ekolo�kih standarda iz serije ISO 14000.

Èinjenica je da su visoki tro�kovi opravke dotrajalih ureðaja, kao i relativno niski

tro�kovi njihove zamene novim proizvodima u bogatim industrijskim dr�avama osnovni

razlozi koji stoje u osnovi stvaranja otpada i velike potro�nje, a ovakvi uzroci se mogu

veoma efikasno re�iti prelaskom sa ekonomije zasnovane na visokim platama i jeftinim

sirovinama na ekolo�ki odr�ivu politiku. U Evropskoj uniji 2005. godine stupa na snagu

zakon o otpadu elektriène i elektronske opreme419 na osnovu koga ãe svi proizvoðaèi

elektro-ureðaja biti odgovorni za skupljanje i recikliranje svojih proizvoda nakon

njihovog upotrebnog veka. Meðutim, politièki regulativan pristup re�avanju problema

odr�ivosti je plitkog karaktera, i to ne samo kao posledica eksternog redukovanja opcija sistema upravljanja, veã i usled èinjenice da su ovakve regulacije uslovljene plitko-ekolo�kim proraèunima koji nikada nisu u stanju da sagledaju potpuni spektar efekata

293

bilo kog prirodnog dejstva. Slièno kao �to i stav o neophodnosti umerene centralizacije odluka na polju R&D investiranja, u svrhu konstruktivnog podsticanja i razvojnog usmeravanja rastuãe interdisciplinarnosti nauènih interesovanja i profesija

293, implicitno sadr�i prihvatanje odluka koje potièu iz privatnih i industrijskih sektora (iz kojih danas u SAD, na primer, potièu dve treãine ukupnih, dr�avnih R&D investicija

293) kao ne-etièkih

i kratkoroènih, i regulativni pristup ostvarenju ideala ekolo�ki odr�ivog industrijskog

dru�tva se, kao i svaka ideja o nu�nosti centralizovanosti odluèivanja, mo�e preobraziti u

poverljivo pru�anje potpune slobode izbora putem svestranih, primernih te�nji ka

buðenju implicitne etike i spiritualne odgovornosti u svaèijim potezima. Negovanje

duboke etike, spiritualne predanosti i bla�enog oseãaja poistoveãivanja sa na�im svetom,

u sprezi sa pragmatiènim znanjem, znanjem u èijoj emanenciji nikada ne gasne njegova

neposesivna, ko-orijenti�uãa (ka bli�njima bri�no okrenuta) pozadina, predstavlja put

buðenja jedne potpune harmonije izmeðu Prirode i ljudskih misli i dejstava, kroz koju se

otvaraju potencijali beskrajne evolucije svesti, �ivotnosti i radosti komunikacija. Kada su ljudske delatnosti u potpunoj harmoniji sa Prirodom, kada se svaki trag

egocentriènih poriva pretvori u bla�enu svest Puta, tada postajemo slièni ve�tom radniku

ili dru�tvu »zlatnog doba«, koji »ne ostavljaju traga«. Ovakvo dru�tvo bi u sebi sadr�alo i

emanenciju ideala Tao filosofije, u skladu sa kojim se dru�tvom upravlja posredstvom

spontanog saoseãanja, »punjenjem stomaka« drugih biãa, dejstvima koja se buðenjem

harmonije pru�aju od direktnih aktova ka celini, na potpuno suprotan naèin od

savremenog dru�tvenog ureðenja u okviru koga se »dobroèinstva« izvode ulaganjem u

vrhove ustanova, izbegavajuãi oplemenjujuãi direktni kontakt u kome zaista poèiva tajna

isceljenja. Problem neadekvatne edukacije - edukacije kojom se ne razvija, veã najèe�ãe

redukuje oseãaj odgovornosti insistiranjima na povlaðivanju tuðim stavovima i

principima mi�ljenja - ne mo�e se re�iti jednostavnim relociranjima fondova, variranjem ekonomskih i politièkih parametara ili indeksa odr�ivosti koji se odnose na statistièki

oformljene dru�tvene kolektive, veã samo akcentiranjem va�nosti prosvetljenja direktnih

komunikacija (jer svaki trenutak �ivljenja podrazumeva nu�no kako komunikaciju, tako i

uèenje), kako izmeðu biãa i celokupne Prirode, svog sveta, tako i na nivou meðuljudskih

odnosa, u smeru obostranog poverenja i prihvatanja, aktivnog uèestvovanja u pru�anju

putokaza u okvirima razmatranja aktuelnih problema. Ovakvim direktnim, spontanim i saoseãajnim kontaktom se inicira decentralizujuãe harmonizovanje visoko-centralizovanih, manipulativnih dru�tvenih sistema, èime se otuðenost pojedinaènih biãa

u okviru njih postepeno preobra�ava u aktivno sudelovanje i �irenje osmi�ljavajuãeg

konteksta ljudske egzistencije, koje uvek odgovara buðenju zadovoljstva iskrene

povezanosti sa svetom. Dok hijerarhijski, planski top-to-bottom prilazi pobolj�anju sveta

nerazre�ivo posmatraju krug u kome se za re�enje problema planetarnog siroma�tva i

gladi mora postaviti stabilna bezbednosna i politièka osnova, za koju je potrebno razviti

edukativne temelje, za razvoj kojih je neophodno najpre re�iti problem egzistencijalne

nema�tine71, uviðanje beskrajne korisnosti i lepote u malim ostvarenjima i postignuãima,

te i naizgled beznaèajnim reèima, pogledima, dodirima i mislima, poput obasipanja ovog

»zaèaranog kruga« zvezdanom pra�inom, malim i tihim podsticajima, sa svih strana

uravnote�ava toèak globalnog napretka i spontano ga orijenti�e u harmoniènom smeru.

»Misli globalno (sistemski, metaforièno, u analogijama, prim.a.), delaj lokalno«, stoga,

predstavlja zvezdu vodilju ekolo�ke svesti, s obzirom da smo veã videli da se i beskrajno

294

mala dela i misli efektivno prostiru du� èitavog sveta, te da, stoga, svako lokalno

predstavlja istovremeno i globalno delovanje. Sagledavanjem op�tih putanja civilizacijskog stvarala�tva, lako mo�emo doãi do

zakljuèka da savremeni, globalni ekonomski i tehnolo�ki napredak opstaje na raèun degradacije prirodnih izvori�ta ovog napretka

284. Da bi postavka ekonomije savremenog dru�tva postala odr�iva, jasno je da ona mora prestati da bude linearna »ekonomija reke«,

i postati ciklièna »ekonomija mora«. Pojam »ekonomije mora« se mo�e sagledati iz dve perspektive: plitko-ekolo�ke, koja bi odgovarala ideji o eksplicitnoj postavci ljudskih

ekonomskih i tehnolo�kih dejstava u cikliènom maniru u okviru koga bi otpad jednih

pogona predstavljao sirovine drugih; te duboko-ekolo�kog stava koji bi podrazumevao implicitni spiritualni odnos svakog ljudskog biãa prema svom svetu, koji tiho i

neprimetno pro�ima sve njegove postupke. Ovaj odnos koji odgovara svim religijskim

tradicijama lepo izra�ava Julija Kapuleti u èuvenoj sceni na balkonu �ejkspirove drame:

»My bounty is as boundless as the sea, my love as deep; the more I give to thee, the more I have, for both are infinite«. Ekleziast i ÈuangCe su jednako pisali da »sve reke se

ulivaju u more; a ono nikada nije puno«, i to upravo usled svoje beskrajne velikodu�nosti

i prihvatanja svega, jer se, podsetimo se, more uvek nalazi ispod svih reka. Davanje i primanje predstavljaju zatvoreni uzroèni ciklus, postojan kod svih drugih Jin-Jang polariteta, u okviru koga nam davanje omoguãava primanje koje nam omoguãava

davanje... A »dati je vi�e nego uzeti«, kao �to nam ka�u reèi Gospodnjeg predanja. I

poput reke koja putujuãi prema moru postaje sve �ira i velièanstvenija, kada èitavo na�e

biãe postane reka èiji je tok velikodu�no usmeren prema stvorenjima na�eg sveta, ni�u se

neprimetni, ali d�inovski koraci na spiritualnom Putu prema izvoru na�eg postojanja, ka

jedinstvu uma i Prirode. Bri�nost prema temeljima na�eg postanka, razmi�ljanja i ko-kreativnosti, stalno vraãanje unatrag i predano tra�enje kako praktièno-pragmatiène, tako

i etièko-spiritualne harmonije sa izvori�tem na�e �ivotnosti i èitavog sveta, predstavlja,

tako, put postepenog i spontanog krojenja lopte savr�ene evolucije svesti, globusa mira i

harmonije kao odraza potpune utopljenosti na�e civilizacije u Putu Prirode. Lepi primeri simbiotièke ureðenosti razlièitih industrija postoje u organskom

uzgajivanju. Povezivanjem farme kafe sa uzgajivanjem �ivine, peèurki i biljnih vrsta, kao

i generatorima elektriène energije, u Kolumbiji su stvoreni proizvodni ciklusi u okviru kojih otpad ni u jednom trenutku ne izlazi van okvira sistema. Naspram ovakvog, nelinearnog tipa pogonskog dizajna, u sluèaju linearnog procesovanja bi se ostatak od

oko 3,7 % biljke kafe, koji se proseèno odvaja za dalje prodajno procesovanje, odlagao u vidu otpada, formirajuãi zagaðenja vazduha i voda, kao i kompost kontaminiran

preteranom kolièinom kofeina64. Na Fid�iju su »simbiotièki« povezani prehrambena

industrija, farma peèurki, �ivinarska farma, ribnjaci, hidroponske ba�te, kao i pogon za proizvodnju metana. Mre�a industrija u Kalundborgu u Danskoj predstavlja tipièan

primer proizvodne organizacije, spontano formirane u skladu sa principom »ekonomije

mora«. Naime, topla nus-produktna voda kalundbor�kog energetskog postrojenja se

odvodi do pogona za preradu nafte, farmaceutske fabrike i okolnog ribnjaka, otpad ribnjaka se koristi za ðubrenje i oploðavanje poljoprivrednog zemlji�ta, dok se èað iz

energetskog pogona koristi za dobijanje cementa. Odvajanjem sumpora iz dimnih gasova, nus-produkata rada termoelektrane, formira se »otpad« koji predstavlja ulazne sirovine

fabrike za proizvodnju gipsanih ploèa, uklanjanjem vi�ka sumpora tokom rafinisanja

nafte formira se otpad kojim se snabdevaju energetsko postrojenje (sa u�tedom od

295

ekvivalenta 30 000 tona uglja godi�nje) i pogon za proizvodnju sumporne kiseline, dok se

otpad farmaceutskog postrojenja, bogat azotom i fosforom koristi kao ðubrivo na

okolnim farmama. Ovakvom industrijskom umre�eno�ãu se u ovom sluèaju posti�e ne

samo za 30 % uveãana ukupna energetska efikasnost proizvodnih procesa na datom podruèju, veã se godi�nje zaustavi priliv od vi�e od 1,3 miliona tona otpada ka kopnenim

deponijama ili moru, kao i oko 135 000 tona èaði i sumpora u atmosferu121, dok se u

procenu godi�nje u�tede u potro�nji resursa ubraja oko 2,1 miliona m3 podzemnih i 1,2

miliona m3 povr�inskih voda, te pribli�no 20 000 tona nafte i 200 000 tona prirodnog

gipsa69. U portorikanskoj regiji Guajama, farmaceutska i druga postrojenja snabdevaju lokalnu rafineriju nafte i termoelektranu otpadnim vodama, dok termoelektrana prosleðuje otpadne gasove rafineriji, èime se za 99,5 % redukuje emisija SO2 u atmosferu i spreèava dnevno industrijsko crpljenje oko 15 miliona litara morske vode

69. Primere inovativnih prevoðenja otpadnih materija u ulazne proizvodne sirovine nam jo� mogu

pru�iti i kompanija Uniqema koja je razvila postupke ekstrakcije skvilena iz otpadnog toka postrojenja za dobijanje maslinovog ulja (umesto iz ajkula) i kori�ãenja otpadnog

ulja za pr�enje u svrhu proizvodnje stearina, kao i kompanija Conoco koja izvodi postupak dobijanja visoko-kvalitetnih ugljeniènih vlakana od nisko-kvalitetnog, otpadnog katrana201. Istorija tehnologija nam, takoðe, mo�e pru�iti niz pouènih primera dosezanja

èitavih novih nauènih i proizvodnih grana putem marljive i pragmatiène pretrage

odbaèenih, otpadnih materija (i, uop�te, sistemskih grana), ukljuèujuãi primarne sinteze

anilinskih boja, fenolskih smola i aspirina iz u doba ranog 19. veka otpadnog ugljenog katrana, sa rezultatom iniciranja nastanka organske hemijske industrije, kao i otkriãe

metoda dobijanja etilena, butadiena i stirena kao osnovnih sastojaka sintetièkih guma, iz

sve do sredine 20. veka otpadnog prirodnog gasa14. Jedna od osnovnih pozitivnih crta postavki industrijskih postrojenja na bazi »ekonomije mora« (poznate i kao nus-produktna sinergija, industrijski metabolizam14, ekosistem116 ili simbioza) je i ta da se gotovo op�ti savremeni ekonomski ciljevi o

maksimiziranju proizvodnje i profita � ideala velièine, prirodno preobra�avaju u ciljeve

okrenute ka optimiziranju procesa proizvodnje u svakoj od komponenti ovih ciklusa � ideala mudre dalekose�ne sagledivosti i skromnosti, malenosti (jer, slièno kao �to

slo�enost prirodnih sistema podrazumeva ne rast njihovih �ivotnih jedinica � ãelija, veã

rast slo�enosti njihove interakcije, i odr�iva industrija buduãnosti se vidi ne u razvoju

gigantskih postrojenja i preduzeãa, veã (slièno kao u sluèaju potvrðene superiornosti

raèunarskog decentralizovanog paralelizma u odnosu na visoko centralizovane serijske kompjutere pri re�avanju kompleksnih matematièkih problema

217) u stvaranju slo�enih

veza izmeðu ekolo�ki povoljnijih, procesno efikasnijih i socijalno prilagodljivijih, malih,

»mezo-tehnolo�kih« aparatura201), i to sa maksimiziranjem najpre ekolo�ke odr�ivosti, pa

tek potom i resursne produktivnosti koja je u op�tem sluèaju, u svakom podu�em

razdoblju daleko veãa u odnosu na usamljene industrije linearne ekonomije. Industrijsko

imitiranje prirodnog cikliranja materije dovodi i do spontanog razvoja vi�estrukih

partnerstava iz raznovrsnih, a na ovaj naèin zbli�enih proizvodnih grana, te do poveãanja

lokalne potro�nje koja èini emanenciju jedne od osnovnih karakteristika ekolo�ke

svesnosti. Podsetimo se da se samo oko 1 % energije dobijene sagorevanjem fosilnog goriva koristi za pokretanje vozaèa u automobilu, �to predstavlja jedan od drastiènih

primera neefikasnog, linearnog dizajniranja tehnologija, koji ukazuje na iracionalnost prihvatanja transportnih tro�kova (kojima se pripisuje pribli�no jedna treãina ukupnih

296

antropogenih emisija ugljen-dioksida u atmosferu52) kao pozitivnih doprinosa bruto nacionalnoj proizvodnji. Idealna industrijska simbioza kao mre�a proizvodnih procesa u

okviru koje se formira nulti rezultujuãi otpad zahteva, tako, kontinualni inovacijski napredak na podruèju povezivanja raznovrsnih ljudskih stvaralaèkih procesa i njihovih

kvalitativnih modifikacija kako bi se savremena globalna energetska efikasnost ljudskih proizvodnih aktivnosti sa savremenih 0,15 (sa aktuelnim trendom rasta koji zahteva pribli�no 35 godina za udvostruèavanje performansa)

12 neèujno utopila u savr�enoj

efikasnosti ekosistemskih molekulskih sinteza363. Upravo se iz negovanja te�nji ka maksimiziranju kao vrednosti (naspram

optimiziranja u sprezi sa razvojem noviteta) razvijaju ekonomske nejednakosti, nezadovoljstva prouzrokovana njima, politièke nesuglasice i razni sukobi. Dok se u

dru�tvima u okviru kojih se ekonomske vrednosti podrazumevaju kao nosioci

zadovoljstva �ivljenja, ekonomski krahovi èesto pretvaraju u ozbiljne i destruktivne

sukobe, dru�tva u kojima se neguju uzvi�eni i spiritualni kvaliteti, u stanju su da prebrode

velike �ivotne i ekonomske krize, pronalazeãi uvek globalno povoljna, harmonièna,

optimizirajuãa re�enja. Upitan kuda ide, odbaciv�i zlatni disk i staviv�i bebu na ramena,

Lin Hui odgovara: »Zlatni disk i ja smo spojeni profitom, ali dete i ja smo doneti zajedno

Nebesima. Stvari povezane profitom, pritisnute nesreãom i opasno�ãu, ostaviãe jedna

drugu po strani; ali stvari spojene Nebesima, pritisnute nesreãom i opasno�ãu, prionuãe

jedna uz drugu«70. U dru�tvima u kojima se pohlepa i zavist neguju kao pokretaèi toèka

ekonomskog napretka, ne samo da ustanovljivanje poverenja, pa�nje i odgovornosti u

na�im postupcima zahteva odricanje od ovakve tradicije, veã se i ekonomska

ravnopravnost kao preduslov jednog odr�ivog razvoja, u okvirima jednog ovakvog

dru�tva iskrivljenih vrednosti ne mo�e postiãi. Naime, te�nje ka maksimiziranju

personalnih profita dovode do raslojavanja dru�tva, izazivajuãi, usput, i rast op�te

degradirajuãih oseãanja zavisti kao posledica negovanja pogre�nih, egocentriènih

vrednosti. Ne samo da razarajuãa oseãanja zavisti sama po sebi olièavaju usko-efektivno i kratkoroèno sagledavanje na�ih dejstava i na�eg postojanja, koje nije u stanju da obuhvati

svest o globalnoj odr�ivosti, veã i u uslovima dru�tvene nejednakosti, ljudske te�nje

socijalno oblikovane oseãanjima pohlepe i zavisti spreèavaju altruistièno uokviravanje

zajednièkih ciljeva155 koje èini neophodan preduslov iniciranja puta ka odr�ivom razvoju,

orijenti�uãi se prevashodno na preraspodelu dobara i tako zadr�avajuãi èitavu ekonomiju

sazdanu na prote�iranju egocentriènih vrednosti pri trendu industrijskih i tehnolo�kih

putanja degradacije �ivotne sredine. Nasuprot ovome, negovanje optimizacija i etièkih

kvaliteta kao vrednosti u jednom �iroko-efektivnom sagledavanju na�e egzistencije bi

iniciralo kretanje ka ujednaèenijem dru�tvu, �to bi spontano jo� vi�e pro�irilo na�e

spiritualne vidike, unelo radost, poverenje i bezbri�nost u meðuljudsku komunikaciju, te

sve zajedno iscrtavalo povratno spregnuti toèak koji ne vodi vi�e ka samo-destrukciji èoveka, veã ka sve harmoniènijem odr�ivom razvoju u sve celovitijoj harmoniji sa

Prirodom. I pored eventualnog uvoðenja niza ekolo�kih inovacija u fazama proizvodnje u

svrhu dostizanja ideala apsolutno reciklirajuãih globalnih industrijskih putanja, te

eliminisanja svake vrste otpada, uvoðenje na�e planete sa nivoom populacije bliskim

dana�njem, u globalno odr�ivu ekonomiju, zahteva nu�ne promene i potro�aèkih navika.

Uop�te, savremeni progres se mo�e sagledati ne samo kao progres u implementiranju

nauènih ideja kao raznovrsnih tehnolo�kih postrojenja i tipova proizvodnje sa ciljem

297

redukovanja ljudskog rada po jedinici proizvodnje, veã u svom finalnom motivu, kao i

pokretaèkom »gorivu«, pre svega kao progres u potro�nji materijala121, dok se moderne

materijalistièke dru�tvene vrednosti mogu adekvatno pojmiti kroz filter materijalizacije

otpada. Ideja da se duhovne potrebe mogu zadovoljiti kupovinom, la�ni i unesreãujuãi je

stav koji se zaradi liènih finansijskih interesa propagira posredstvom savremenih

medijskih poruka. Zahtevi za sve veãom kolièinom materijala ne dovode samo do

fabrièkih zagaðenja prilikom ekstrakcije i industrijskog procesovanja materijala, veã i do

sve veãeg obe�umljavanja na�e planete. Vi�e od 70 % dana�njih nedirnutih �umskih

prostranstava - koja èine »pluãa planete« i koja spreèavaju eroziju plodnog zemlji�ta,

odr�avaju optimalan protok vode tokom ki�nih i su�nih sezona i reguli�u nivo ki�nice, te

povrh svega predstavljaju odr�ive ekosisteme nesagledive raznovrsnosti i bogatstva - nalazi se u potencijalno ugro�enom stanju. Velike poplave (kao, na primer, u dolini

kineske reke Jangce 1998., u severnoj Argentini 2003. i na Haitiju i u Dominikanskoj Republici 2004. godine) i erozije koje smanjuju povr�ine plodnog zemlji�ta,

prouzrokovane su seèom �uma, slièno kao �to su i mnogobrojni �umski po�ari posledica

fragmentacija �uma i poveãanog izlaganja �umskih povr�ina Sunèevim zracima i vetru.

Enormni po�ari, pre svega u dolini Amazona i centralnoj Americi, su u 1997. godini

doveli do sagorevanja vi�e od 5 miliona hektara �uma, a broj po�ara je u centralno-zapadnom, poljoprivrednom sredi�tu Brazila na ivici Amazona, usled obe�umljavanja,

udvostruèen (na preko 65 000) izmeðu 2000. i 2003. godine. I zaboravljanje da

evapotranspiracija drveãa stvara ki�e koje zalivaju i navodnjavaju drveãe, usled èega

�ume i ki�e predstavljaju neraskidivo povezane, uzajamno podstièuãe i egzistirajuãe

ekosistemske komponente, inicira svakodnevna pretvaranja plodnih zemlji�ta u pustinje,

ukljuèujuãi i primer254 masovne seèe �uma u priobalnim podruèjima panamskog kanala u

svrhu agrarne kultivacije, koja je rezultovala u drastiènom padu kolièine ki�nice i

prirodnog napajanja èitavog hidroenergetskog sistema kanala. Fragmentacija stani�ta

ekosistemskih zajednica, prouzrokovana prekomernom, neplanskom i ne-etièkom

eksploatacijom prirodnih bogatstava, predstavlja danas najveãu pretnju biolo�koj

raznovrsnosti na�e planete351.

Kada bi dana�nji srednji nivo potro�nje prirodnih resursa u »razvijenim«

dr�avama va�io globalno, tada bi nam oko 4 planete Zemlje bilo neophodno za odr�anje

funkcionisanja ovakve ekonomije. Ukoliko bi svih oko 6 i po milijardi �itelja na�e

planete koristilo materijale tako intenzivno kao �to je danas praksa u SAD, globalna

potro�nja materijala bi bila 6 puta veãa nego danas, �to bi srazmerno poveãalo

degradiranje kvaliteta �ivotne sredine. Meðutim, po�to treãina stanovni�tva Zemlje �ivi

ispod granice siroma�tva, i po�to bi njihovo dostizanje nivoa proizvodnje razvijenih

industrijskih dr�ava podrazumevalo veãu potro�nju materijala nego �to je to sluèaj danas,

tada nije samo dovoljno da pri dana�njem ureðenju sistema proizvodnje stanovnici

bogatih, industrijskih dr�ava redukuju svoju potro�nju dvostruko, veã bi u narednih pola

veka industrijske dr�ave za èitavih 90 % morale redukovati potro�nju materijala ukoliko

�elimo da �to ne�nije uðemo u jedno globalno odr�ivo industrijsko dru�tvo. Naravno, ne

zahtevaju svi materijali isti procenat redukcije potro�nje, veã dok bi neke od, na primer,

95 % ve�taèkih hemijskih supstanci (ukljuèujuãi razne pesticide) koje se izluèuju u

okolinu, trebalo potpuno eliminisati, potro�nju nekih materijala bi trebalo redukovati za

manje od desetostruko, pri èemu bi neminovnim moralo postati i uvoðenje

biodegradabilnih proizvoda, proizvoda koji na kraju svog potro�nog veka ne bi, kao

298

posledica trke za trajnim i stabilnim materijalima bez obraãanja pa�nje na stranske efekte

u fazama njihove proizvodnje, upotrebe i razlaganja, opstajali nesagledivo dugo na deponijama smeãa, veã bi se spontano apsorbovali u prirodnoj mre�i ko-evolutivnih dejstava. Globalni, ljudskim delatnostima indukovani tok materije danas dvostruko prevazilazi prirodne tokove. Ovako ubrzani tokovi prirodnih materija ostavljaju za sobom i nesagledive klimatske posledice, ukljuèujuãi i oèigledan primer povlaèenja podzemnih

voda od kojih zavisi gotovo polovina planetarnog poljoprivrednog prinosa. Stoga je osnovni izazov u savremenoj ekonomiji upravo kako izazvati smanjivanje protoka materijala od ekstrakcije preko upotrebe do otpada, odnosno recikliranja. Iz tog razloga bi reorijentacija od proizvodnje dobara ka pru�anju usluga u ekonomskim sferama morala

postati neminovna. Kada bi servisne firme bile odgovorne za sav materijal koji se njihovim posredstvom donosi korisnicima na uslugu, tada bi to bio, naravno, i jak podsticaj kori�ãenju �to trajnijih materijala koje bi, takoðe, bilo lako i razmontirati,

opraviti, unaprediti, ponovno koristiti, te i reciklirati. Sa ovakvim prelazom od svesti vrednovanja sebiènosti i posedovanja ka duboko-etièkoj, duboko-ekolo�koj, sistemskoj

svesti o nama kao biãima kojima kontekst na�e egzistencije pru�a sve kvalitete, o nama

kao putanjama kojima interpretiramo Prirodu, i o posedovanju samo onoga �to dajemo

svetu, ljudske bi se delatnosti, u sprezi sa plitko-ekolo�kim, nauènim znanjem, spontano

ukljuèile u toèak emanencije ekolo�kog pravila 3R � reduce, reuse, recycle, sa posledicama globalnog optimiziranja prirodnih ciklusa i buðenja harmonije izmeðu

ljudske civilizacije i njenih biodiverzitetnih temelja. Da bi se izvr�io ovaj prelaz, neophodno je promeniti i polje razmi�ljanja

upravljaèa preduzeãa, koje se od same fabrike, tro�kova koji iz nje odlaze, i prihoda koji

se u nju slivaju, mora prebaciti na polje usluga, na razmi�ljanje o onome �to je zaista

potrebno biãima za koje data fabrika i postoji. Jer, »kada bi oblak koji visi iznad ma�ine

bio perspiracija herojskih dela ili dobronameran kao oblak koji pluta iznad zemljoradnièkih polja, tada bi elementi i sama Priroda veselo pratili ljude u njihovim

poslovnim namerama«371, pisao je Henri Dejvid Toro, podseãajuãi nas na isplivavanje

mirotvornosti i harmoniènosti ljudskih i tehnolo�kih dejstava sa bli�njima predanih, te

èistotom uma, ljubavlju i imitacijom Prirode obgrljenih poriva. Dobra fabrika, stoga, ne

postoji da bi zadovoljavala te�nje ka profitiranju pojedinaca koji u njoj rade - premda je to uobièajeno pohlepno shvatanje za koje se smatra da èini pokretaè toèka ekonomskog

napretka u kapitalistièkim ekonomijama, i koje oduzima sveti karakter èinu proizvodnje i

ispoljavanju svake druge potencijalno tr�i�ne kreativnosti - veã postoji u svrhu zadovoljavanja potreba ljudi u njihovim duhovnim stremljenjima, èinjenja njihovih �ivota

sreãnijim i ispunjenijim. U tom smislu bi se mnogi ekonomski parametri morali

redefinisati, poèev od dobitka koji bi morao da ukljuèi i dobitak drugih biãa, i to na mnogo �irem planu od savremenog ogranièenog, finansijskog ili zabavljaèkog

sagledavanja ljudskog zadovoljstva. Efikasnost se ne bi vi�e smela definisati kao

iskljuèivo na vratima fabrike merena kolièina kori�ãenog materijala po jedinici iznosa,

veã kao kori�ãena kolièina materijala po jedinici korisnosti, ljudskog zadovoljstva kojoj

ona doprinosi, u okviru èega bi se, takoðe, morao uzeti u obzir i celokupan aspekt

funkcionalnosti (korisnosti) materijala tokom èitavog njegovog veka postojanja. Uop�te, naspram smatranja samo monetarnih aspekata ekonomije relevantnima za sticanje slike o ekonomskom stanju dru�tva, drevne vrednosti koje pripadaju nemonetarnim ekonomskim

299

aspektima, i koje se opovrgavaju svakom merenju, bi se morale uzeti u obzir pri dono�enju ekonomskih odluka. Putem ovakvog redefinisanja ekonomskih parametara � vodilja u ekonomskim transakcijama, jasno bi se stavila do znanja neizvodljivost kvantitativnog sagledavanja ekonomskih procesa i neodr�ivost kori�ãenja

maksimizirajuãih kompjuterskih proraèuna kao slepih indikatora ekonomskih odluka u

savremenom svetu, slièno kao i neophodnost sagledavanja socijalnih i ekolo�kih

posledica jednog poslovanja, koja prirodno proistièe iz �irenja konteksta vrednovanja

predmeta ekonomskih transakcija i do�ivljavanja meðuzavisnosti svega postojeãeg,

beskrajne vrednosti u svakom detalju Prirode, i nerazluèivosti bilo èega od svoje sredine. Nijedna fabrika nije nastala ni od èega, usled èega se ona ne mo�e smatrati

izolovanom organizacijom, te »privatnim« ili tuðim vlasni�tvom, kao �to je to danas

najèe�ãe sluèaj. Fabrike su, pre svega, izgraðene na temeljima ljudskog

vi�emilenijumskog znanja, snala�ljivih otkriãa drevnih pronalazaèa i graditelja, truda i

rada na�ih dalekih predaka, vekova edukacije i upornog uèenja. Jedan kineski student je

pre oko pola veka izraèunao da je oko 30 radnika sa sela moralo da provede èitavu

godinu radeãi da bi mu otplatilo godinu provedenu u nekoj edukativnoj instituciji339.

Ovakve grube i oèigledne veze se, na�alost, danas zanemaruju, te je trud »obrazovanih«

ljudi primarno orijentisan na velièanje sopstvenog ega i, u borbi za sopstveni status, na, u

�to je moguãe veãoj meri, crpljenje ba�tine socijalne tradicije koja mu je pru�ila svoje

civilizacijsko znanje i plodove rada. Shvatanje �ivota kao sebiène borbe za opstanak i

egoistiène kompetitivnosti, implicitno je prisutno u ovakvim, danas gotovo op�te

prisutnim ekonomskim stavovima i te�njama, èineãi, izmeðu ostalog, i da fabrike izgube

sveti karakter mesta u kojima se sa Bo�ijom predano�ãu stvara za �ivotne potrebe drugih

biãa. Iole dublje sagledano sa bilo koje perspektive - tehnolo�ke, nauène, biolo�ke ili

ekonomske, meðuljudske veze postaju oèiglednije i neraskidivije nego �to to ikada

mo�emo da zamislimo, obasjavajuãi stav da su sve kategorizacije i diskriminacije ljudi iluzorne i destruktivne, posebno kada uzmemo u obzir da smisao i spektar kvaliteta svakog postojeãeg sistema opstaje upravo u relacijama kojima se on pru�a ka svojoj

sredini, ka kontekstu svoga postojanja. Stoga, kada obilazimo jednu fabriku, nemojmo misliti da je u njenoj infrastrukturi sve �to ona poseduje i �to ona jeste. Mnogo vi�e se

nalazi u mislima i oseãanjima ljudi koji u njoj rade, te u zadovoljstvu ljudi do kojih

dolaze pravljeni proizvodi, kao i edukativnim temeljima na kojima ona poèiva. A znajuãi

da je edukacija temelj svih ljudskih ostvarenja, posebno tragièno nam mogu izgledati

savremene te�nje ka drastiènom iskrivljenju ljudskih normi pona�anja posredstvom

ekonomsko-propagandnih poruka (reklama), i to od svetih vrednosti kroz koje je jedino moguãe razviti oplemenjujuãa dela koja sa istinskog i ekolo�ki zdravog stanovi�ta deluju

bla�eno harmonizujuãe i na èitavu biosferu. Uzroci stanja jednog dru�tva se, stoga, uvek

nalaze u nevidljivim, korenitim putanjama koje pripadaju poljima edukacije, kulture, bogatstva individualnih do�ivljaja sveta i zadovoljstva �ivljenja, etièkih i spiritualnih

vrednosti, a ne u oèiglednim dru�tvenim plodovima ili merljivim velièinama kao �to su

kolièine dostupnih prirodnih resursa, ekonomski rast, produktivnost, nivo kapitala, kapacitet infrastrukture i sl., �to je shvatanje kroz koje se mo�e sagledati i razlog

neuspe�nosti savremenih poku�aja re�avanja socijalnih problema iskljuèivo

manipulisanjem materijalnih uslova. »�eli� li da se uzdigne�? Poèni sa spu�tanjem.

Planira� kulu koja ãe provirivati iza oblaka? Postavi prvo temelje poniznosti«, pisao je

sveti Avgustin, a »...nemoj da se ponosi� nad granama. A ako se ponosi�, znaj da ne nosi�

300

ti korena, nego koren tebe«, objavljivao je apostol Pavle (Rimljanima I 11:18), potpuno u skladu kako sa shvatanjem o na�oj egzistenciji i na�em svetu koji su ponikli i odr�avaju

se na temeljima dugotrajne tradicije razmi�ljanja i truda �ivog sveta, tako i sa duboko-konstruktivistièkom idejom da na�e implicitne vrednosti, na�i spiritualni kvaliteti

iscrtavaju svet kakvim ga vidimo. Osnovni stav ekonomskog modela D�ona Kejnsa je da su univerzalni prosperitet i

svetski mir moguãi na bazi prote�iranja sebiènosti, sopstvenog bogaãenja, umno�avanja

�elja, pohlepe i takmièarskih naboja. Meðutim, ne samo da se op�te blagostanje ne mo�e

razviti iz sukobljavajuãih, egocentriènih poriva, veã i èinjenica da zadovoljavanje èulnih

u�itaka predstavlja ne�to poput dodavanja ulja na vatru, pojaèavajuãi pohlepu ka sve

veãim sticanjima, ukazuje nam da se dovoljnost i zadovoljstvo kroz primenu ovakvog

modela ne mogu probuditi kako bi predstavljali prvi korak ka iniciranju stvaranja ravnopravnosti i ujednaèenosti �ivotnih potencijala individualnih biãa. Umesto podsticanja sve veãe robne potro�nje radi buðenja sve veãeg nezadovoljstva i svesti da se

ona mo�e savladati jo� veãom potro�njom, nu�no je okrenuti se podsticanju

maksimiziranja ljudskog zadovoljstva kroz minimalnu potro�nju dobara339, a kretanje ka

ovakvom cilju se mo�e izvesti samo metafizièkim, metaekonomskim i uop�te temeljnim

�ivotnim rekonstrukcijama i re-evaluacijama putem razvoja spiritualne svesti i drevnih, duboko-etièkih vrednosti, jer »neãe èovek �iveti o samom hlebu, nego od svake reèi koja izlazi iz usta Bo�ijih« (Matej 4:4), kako nas podseãa Isus. »Svet proishodi iz privida

duha, i tu poèinje preokret«172, pisao je LaoCe, ukazujuãi na buðenje svesti o kvalitetima

na�eg sveta kao putevima izmeðu najdubljih te�nji biãa i Prirode kao jedinom putu su�tinski dobronamernih i plodnih promena (kroz, dakle, ne manipulativno, unilateralno

menjanje na�eg sveta, veã tihe promene na�ih unutra�njih, temeljnih vrednosti), te o

vrhuncu na�e bri�nosti prema svemu postojeãem, oèitanom u negovanju duhovne èistoãe

na�ih misli, pogleda na svet i puteva kojima se delatno pru�amo ka na�oj sredini. Zastupljenost primene Kejnsovog ekonomskog modela prirodno dovodi do ideje

da se svi problemi koji nastaju kao posledica odbijajuãih i sukobljavajuãih egocentriènih

te�nji, mogu re�iti prote�iranjem sve intenzivnijeg (i èesto potpuno inertno-programskog) nauèno-tehnolo�kog razvoja i ekonomskog rasta. Meðutim, uprkos opadanja takozvanog

»materijalnog intenziteta« - kolièine kori�ãenog materijala za stvaranje vrednosti date monetarne jedinice - u toku od 1970. do 1995. godine, u istom periodu je planetarna potro�nja materijala porasla za oko 67 %. Po�to iz perspektive �umskih stanovnika nije

bitno da li se od jednog drveta napravi deset ili hiljadu novina, tada je efikasnost irelevantan parametar naspram nivoa potro�nje resursa. Stoga, i pored toga �to stavljanje

akcenta na uslu�ni sektor smanjuje »materijalni intenzitet« proizvoda, i dalje potro�nja

materijala predstavlja primarni parametar u kome se mo�e sagledati na�a udaljenost od ekonomski odr�ivog dru�tva. Slièno tome, ni poveãanja op�te efikasnosti proizvodnje

materijala nisu u stanju da smanje njihovu ukupnu potro�nju. Tehnolo�ki napretci

uglavnom redukuju kolièine materijala koje figuri�u u obavljanju odreðenih zadataka. Tako su ugljenièna vlakna danas u stanju da podr�avaju konstrukcije desetostruko veãe

mase nego �to je to ista kolièina metala bila u stanju da izvodi pre dva veka, dok su

fluorescentne svetiljke trostruko energetski efikasnije i desetostruko trajnije od sijalica sa volframovim vlaknom419. Primer iz Poljske121 pokazuje da je samo zamena dotrajale, staromodne ma�inerije novom opremom smanjila proizvedeni otpad za oko 30 %, dok se

procenjuje da se samo usled oèiglednih procesnih neefikasnosti prilikom proizvodnje 30

301

najpotro�nijih hemikalija u SAD potro�i oko 3,5 % od ukupne kolièine energije ulo�ene u

proizvodne procese na nivou èitave dr�ave409. Meðutim, unapreðenja efikasnosti - kojoj

se od mnogih grana ekolo�kog razvoja u nauèno-istra�ivaèkim sferama danas posveãuje

najvi�e pa�nje378 - retko smanjuju potro�nju resursa jer, osim tehnolo�kih komplikacija

koje su gotovo uvek ukljuèene u implementaciju novih proizvoda, poveãana efikasnost

jo� vi�e podstièe ekonomski rast koji, naravno, po pravilu implicira jo� veãu potro�nju

materijala. Brojni su i sluèajevi postizanja napretka na polju kratkotrajne efikasnosti na

raèun lakoãe recikliranja i dugotrajne odr�ivosti, kao �to su, na primer, inovativni prelasci

sa otvorenih na kiseoniène peãi za proizvodnju èelika ili zamena te�kih, ali lako

reciklirajuãih, èeliènih automobilskih delova sa laganim i u neposrednom razdoblju

energetski efikasnijim, ali te�ko reciklirajuãim plastiènim kompozitima116. Ideja da se

ulaganjem u nove tehnologije, te na taj naèin podsticanjem razvoja sve efikasnije proizvodnje sve uèinkovitijih materijala, mo�e postiãi redukovanje nepovratne potro�nje

materijala, mo�e predstavljati samo jedan deo tog puta, dok bi otvoreni podsticaji

razvijanja ekolo�kih procesa proizvodnje i recikliranja proizvoda sa dr�avnog nivoa

predstavljali jo� jedan va�an deo ovog plana. Poznat je primer409 otvaranja vrata

potencijalnoj globalnoj zameni oko 80 % kolièine �tetnih rastvaraèa biodegradabilnim i

netoksiènim etil-laktatom posredstvom razvoja izvesne membranske tehnologije, primenom koje se znaèajno smanjuju kako energetski (za 90 %), tako i ekolo�ki tro�kovi

separacije i proèi�ãavanja u proizvodnom procesu ove odavno poznate hemikalije.

Meðutim, danas su jo� uvek veoma retki sluèajevi uvoðenja biodegradabilnih i kompostnih plastiènih proizvoda (kao, na primer, polimera na bazi mleène kiseline koja

se dobija prirodnim fermentisanjem biomasa), kao i inicijativa za proizvodnju tree-free papira, papira za èije dobijanje se koriste znatno odr�iviji izvori biljnih vlakana u odnosu na drveãa, ukljuèujuèi poljoprivredne otpatke

329 (kao, na primer, stabljike �itarica i drugu

slamu, kokosove ljuske ili kore banane) ili konoplju na kojoj su �tampane Gutenbergova

Biblija i prve knjige Marka Tvena419. Takoðe, poznato je da se hemijske industrije najèe�ãe oslanjaju na jak kapital, �to naru�ava njihovu fleksibilnost na uvoðenje

tehnolo�kih inovacija, te bi stoga podsticanje prevoðenja glomaznih preduzeãa u njihovu

odr�ivu malenost i raznovrsnost, predstavljalo i spontan korak ka implementiranju »zelenih« hemijskih tehnologija, tehnologija koje se karakteri�u ne redukovanjem

direktnih izlaganja biãa toksiènim hemikalijama (akcentiranjem samo faze primene datog

proizvoda, a zanemarivanjem faza dizajna i proizvodnje), veã njihovoj intrinsiènoj

eliminaciji posredstvom imitacije prirodnih puteva stvaranja i rasta409 (jer, podsetimo se, svaki hemijski proizvod je samo »vrh ledenog brega«, plod nastao na temeljima

nesagledivo prostiruãe mre�e procesa u kojoj se krije tajna njegove odr�ivosti i ekolo�ke

harmoniènosti). Meðutim, poznato je da kao esencijalna prepreka implementiranju

dizajna hemijskih procesa proizvodnje u skladu sa principima odr�ivosti, postoji èitava

kultura savremenog razmi�ljanja91, do�ivljavanja i vrednovanja na�eg sveta, ukljuèujuãi i

produkte ljudskog rada, u okviru koje se najveãi deo pa�nje ukazuje samo povr�nom

izgledu, dok temelji nastanka ovih dela, u èijem modifikovanju se krije tajna razvoja

odr�ivih tehnologija, bivaju previðeni i zanemareni. Stoga, treãi i najva�niji deo koji

predstavlja temelj ideje o inkorporiranju ljudskih tehnologija u prirodne cikluse materije predstavlja razvijanje ekolo�ke svesti èoveèanstva, svesti koja ãe se zanemarivanjem

reklamiranja, tr�i�ne kompetencije, kompetitivnosti i prote�iranja te�nji ka egocentriènim

uspesima i materijalnim sticanjima zameniti kulturnim aktivnostima, dubokom

302

kooperativno�ãu, te razvojem spiritualnog, istinski bogatog i plemenitog odnosa svakog

ljudskog biãa prema svojoj sredini. Savremene analize jasno pokazuju da samo prva dva puta po sebi nisu dovoljna za prevoðenje dana�njih tehnolo�kih postavki u potpuno

reciklirajuãe i odr�ive interfejse izmeðu ljudskih biãa i prirodne sredine. Tako se

procenjuje121 da se pri savremenim, amoralnim i depersonalizovanim tr�i�nim uslovima i

kratkoroènim politikama koje se odnose na �ivotnu sredinu, redukcija potro�nje

materijala mo�e smanjiti samo za izmeðu 10 i 40 %. Ipak, uz kombinaciju sva tri puta,

izvorno sazdanu na: fleksibilnosti na uvoðenje eko-nauèno-tehnolo�kih inovacija na podruèjima proizvodnje; mudrom holistièkom pristupu koji odr�ava prosvetljeni

razumsko-intuitivni pogled na sve �irem ge�taltu informacija; i spiritualnom negovanju

duboke etike i umetnièke suptilnosti (sa)oseãanja - odr�ivu ekonomiju optimalnih industrijskih ciklusa u harmoniji sa prirodnim putanjama mo�emo lako zamisliti u ne

toliko dalekoj buduãnosti, i to tako da put ka njoj ne mora podrazumevati ni opadanje

�ivotnog standarda, kao ni odstupanje od savremenog trenda rasta produktivnosti186.

Kao osnovni individualni poduhvati globalnog prelaska od ekolo�ki destruktivne

dru�tvene organizacije ka odr�ivom dru�tvenom postajanju, obièno se navode113: prelazak

sa shvatanja »jedan model za sve« ka iniciranju slobodne raznovrsnosti implementacija ljudskih ideja i tehnologija; prelaz od maksimizacije ka optimizaciji ekonomskih aktivnosti (�to je moguãe jedino sa globalnom, altruistiènom sve�ãu); uvoðenje kvaliteta

�ivljenja, socijalnog progresa, iskorenjivanja siroma�tva, ljudskog razvoja, kvaliteta �ivotne sredine, te socijalnih usluga (kao �to su staranje o starima i deci ili domaãinski

rad), a eliminacija ekonomskih transakcija vezanih za kriminal, zdravstvena i socijalna osiguranja i posledice degradacije �ivotne sredine (kao pozitivnih doprinosa), iz parametra bruto nacionalnog proizvoda, u svrhu lak�eg formalnog sagledavanja puta za

postizanje cilja odr�ivog razvoja; ukljuèivanje socijalnih tro�kova, tro�kova koji spadaju

u opseg za�tite �ivotne sredine i tro�kova transporta u svrhu lokalizovanja ekonomskih putanja (poznato je da ekonomske te�nje orijentisane na izvoz dovode do ekonomskih

raslojavanja i dru�tvenih marginalizacija); smanjenje nivoa potro�nje, prvenstveno u

zemljama severne hemisfere Zemljine lopte; zamena izvora energetskih sirovina i materijala za rad u obnovljivom, reciklirajuãem smeru putem investiranja u odr�anje

resursa namesto njihove jednokratne eksploatacije; ujednaèavanje individualnih

materijalnih bogatstava i �ivotnih i edukativnih potencijala (èije raslojenosti su tokom poslednjih pola veka u stalnom rastu kako na globalnom planu - �to je poznato kao

Superhik- ili inverzni Robin Hud- efekat - tako i unutar pojedinaènih dr�ava); ukidanje

dugova siroma�nim dr�avama, koji su postojani uglavnom kao sredstvo ucenjivanja za eksploataciju i izvoz sirovina (ekonomski program, definisan od strane Breton Vuds institucija predstavlja kibernetièko kolo u kome je imanentan potencijalno destruktivni

efekat pozitivne povratne sprege - u sluèaju njenog neuravnote�avanja - s obzirom da se »slobodnom« trgovinom podstièe prezasiãenje tr�i�ta, �to redukuje cenu proizvoda, �to

dodatno poveãava potro�nju, a istovremeno prisiljava siroma�ne zemlje da poveãavaju

nivo izvoza); uvoðenje implicitnog cilja odr�anja �ivotne sredine pri planiranju svakog, ne samo ekolo�kog, veã i tehnolo�kog, industrijskog, rekreativnog, umetnièkog, te i

nauèno-istra�ivaèkog projekta (poznato je, naime, da nemarno koordinisana nauèna

istra�ivanja predstavljaju èesto, iz a-etièke perspektive paradoksalno dominantne ekolo�ko degradirajuãe uticaje, kao, na primer, u sluèaju redukovanja raznovrsnosti

mnogih podzemnih hidrotermalnih izvora207); te prelazak od kompetitivnih

303

meðudr�avnih, meðukorporacijskih i meðuljudskih odnosa na multilateralne kooperativne

odnose u cilju optimizacije kvaliteta �ivljenja na globalnom planu. Slièno kao i u sluèaju kontrasta izmeðu duboke i plitke ekologije, i savremena

ekonomija se mo�e u buduãnosti utilitaristièki prilagoðavati prirodnim ciklusima koji se

kroz ovakve okvire ne do�ivljavaju kao na�i èudesni matièni procesi, veã samo kao

ogranièavajuãi uslovi civilizacijskog pona�anja i navika. Meðutim, u drugom sluèaju,

sluèaju formiranja jedne produhovljene ekonomije, sami temelji shvatanja koji stoje u

osnovama ljudskih te�nji i idejnih pokretaèa svakodnevnih ekonomskih transakcija - misli kao koreni dela, moraju biti izmenjeni. Umesto te�nji ka iskljuèivo sopstvenom

profitiranju uz zanemarivanje sredstava i posledica koji se na putu ostvarenja ovakvih sebiènih ciljeva formiraju, altruistiène �elje ka unapreðenju èitave planetarne biosfere i

zadovoljstva svih biãa u njoj moraju èiniti primarne motive aktivnog uèestvovanja u

ekonomskim procesima buduãeg, odr�ivog doba. Dru�tvena, kulturna i etièko-estetska odgovornost koja ukljuèuje i nu�nu ekolo�ku odr�ivost svih na�ih poslovnih postupaka

mora biti dovedena u harmoniju sa uobièajenim, profitirajuãim ciljevima, kako bi na�a

ekonomska i tehnolo�ka dejstva doprinosila »srednjem putu«, harmonizujuãem

optimiziranju planetarnog stanja, zaista poveãavajuãi broj opcija na�e civilizacije i njenih

buduãih generacija. Umesto potro�nje ogromnih kolièina prirodnih resursa u svrhe reklamiranja

proizvoda (oko 600 milijardi dolara globalno samo tokom 2002. godine), iza kojih stoje te�nje za samo sopstvenim materijalnim sticanjima, mora se ideal veèno nezadovoljnog

potro�aèa koji te�i da svoje duhovne potrebe kupi, zameniti drevnim, religioznim idealom

skromnog biãa sa sve sve�ãu da se najlep�e stvari na svetu nikada ne mogu kupiti i da je

istinska lepota u skromnosti, bri�nosti, po�tovanju i èuvanju, a ne u razbacivanju i

egocentriènom prikazivanju sebe. »Sveti èovek dela, ali ne prisvaja, usavr�ava ne

oèekujuãi priznanje, bez ikakve je �elje da izgleda mudar«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing

LXXVII), slièno kao i da »bogat je onaj koji je zadovoljan (koji zna da ima dovoljno)«

(Tao Te Ãing XXXIII), a kada bi osnova jednog dru�tva odra�avala ovakve spiritualne

vrednosti, ideale u skladu sa kojima zadovoljstvo poèiva u pru�anju, prihvatanju i

divljenju, a ne u uzimanju, odbacivanju i osuðivanju, i globalna ekonomija bi se spontano

okrenula decentralizaciji, odr�ivosti, bliskom i harmoniènom kontaktu sa Prirodom, �to bi

na neobja�njiv naèin unelo su�tinska zadovoljstva u �ivote i delatnosti ljudi, te bi i sami

proizvodi ovakvih delatnosti odisali bla�eno�ãu. Sa buðenjem spiritualne svesnosti,

izvornog znanja da se talasi zadovoljstva i dobrote misli na�eg biãa prostiru beskrajno

daleko, pro�imajuãi svaki atom Kosmosa90, kao i da u svakom kamenèiãu i zvuku Prirode

poèiva potencijal beskrajno dubokih i radosnih spoznaja, namesto zavaravajuãeg

prihvatanja novèanih jedinica kao nosilaca potencijalnih putanja koje poveãavaju broj

na�ih saznajnih opcija, doprinoseãi prividnom razvoju oseãaja slobode, otvoriãe se brana

svesti Puta, poistoveãujuãi nas sa svakim detaljem Prirode i preplavljujuãi oseãanjima

beskrajne sreãe, beskonaène slobode i beskrajnog broja opcija, pretvarajuãi susrete sa

prividno oskudnim putanjama Prirode u tiho zadivljene dodire sa bo�anski blagodetnim

morem Tajni. Nadam se da se ne moraju ispuniti predviðanja povratka kamenog doba

olduvaijske hipoteze85 ili civilizacijskog ponavljanja sudbine Atlantide254, te otelotvoriti pretnje o maltezijanskoj katastrofi ili zvonaste krive modela Limits to Growth (sa finalnim zakljuèkom da »èovek mora istra�ivati sebe � svoje ciljeve i vrednosti � isto onoliko koliko i svet koji te�i da promeni«

277), da bismo se sa�iveli sa ulogom

304

kamenoresca iz kineske prièe isprièane na kraju prvog dela knjige, i probudili svest Puta, zadovoljstvo samim postajanjem sada i ovde, koje bi spontano nahodilo na�u civilizaciju

u smeru odr�ivosti. Spiritualne vrednosti se moraju uèiniti komplementarnim nauèno-tehnolo�kom razvoju, i upravo je u buðenju etièke odgovornosti osmi�ljavanja na�eg

sveta prisutna i tajna pru�anja prijateljskog i prosvetljujuãeg znaèaja nauènoj misli i

tehnolo�kim izumima. Na nama samima je da ne »borbom protiv...«, veã tihim

osmi�ljavanjem, predano�ãu, buðenjem lepote svugde oko nas i pretvaranjem kamena

spoticanja u opeke bla�enih konstrukcija, usmerimo kormila na�eg broda u harmoniji sa

zvezdanim putanjama, na Put Prirode. U jednom potpuno odr�ivom dru�tvu, pokretaèi ljudskih, bilo direktnih,

metabolièkih, bilo indirektnih, tehnolo�kih aktivnosti moraju poticati iz obnovljivih energetskih izvora. Neki od ovih energetskih izvora su Sunèeva svetlost, planetarni

gradijent toplote, reèni tokovi, putanje vetra, morski strujni i plimski talasi388, gorivne

ãelije i biomase. Meðutim, za svaku od ovih potencijalnih energetskih izvora se trenutno vezuju izvesni problemi koji spreèavaju njihovu neposrednu implementaciju

121, premda u jezgru ovih »problema« opstaje upravo neprihvatljivost odricanja od eksponencijalnog

rasta nauèno-tehnolo�ko-industrijsko-ekonomskog razvoja (ali i degradacije �ivotne

sredine, usled neodr�ivosti i vezanosti ovog rasta za neobnovljive izvore energije), te se

stoga, na primer, èesto smatra336 da »politièka, a ne prirodna klima pokreãu energiju

Sunca, vetra i mora«. Upravo je energiji vetra naklonjena politika Evropske unije (odslikana na primeru osiguravanja pristupa tr�i�tu obnovljivih izvora energije u

Nemaèkoj) uzrok èinjenici da vetrovi èine energetski izvor najveãeg globalnog

(eksponencijalnog u poslednje dve decenije) rasta upotrebe tokom proteklih nekoliko godina10, dok su japanski programi »solarnih krovova« i »70 000 krovova« inicirali

dana�nji trend kontinualnog rasta kori�ãenja solarne energije (posredstvom fotovolta�nih

ãelija, ekolo�kog olièenja stihova Branka Miljkoviãa da »u kamenu spava malo sunce �to

ãe nas osvetliti«246) uprkos stalnom opadanju dr�avnih subvencija

336 (koje, naravno, ide u korak sa stalnim opadanjem tro�kova solarne energije). Po�to su polja koja obiluju

biomasom, ukljuèujuãi stepe i �ume, veã ugro�ena urbanom i industrijskom ekspanzijom, tada bi prelaz sa petrohemijskih, »ugljovodoniènih« goriva na »ugljenohidratna« mogao,

slièno kao i uvoðenja integrisanih energetskih sistema251, da predstavlja eventualno

prelazno sredstvo ka implementiranju solarnih ãelija koje su jedine u du�em razdoblju u

stanju da predstavljaju trajno odr�iv izvor energije. Premda obnovljive biomase nu�no

predstavljaju sirovine odr�ive hemijske industrije201 (u odnosu na savremene

petrohemijske molekule), prirodno mesto biomase poljoprivrednog otpada je u zemlji�tu

gde pospe�uje njegovu plodnost, a i biomasa bi, u sluèaju ozbiljnog prihvatanja ideje o

njoj kao globalnom izvoru energije, lako mogla da bude industrijski uzgajivana posredstvom kori�ãenja sintetièkih pesticida ili genetski modifikovanih semenki, dok bi genetski modifikovani mikroorganizmi mogli da budu ukljuèeni u proces fermentacije

biomasa do �eljenih proizvoda, �to bi, naravno, nepredvidljivo delovalo na ekosistemsku

ravnote�u i klimatske uslove121. Promene glavnih sirovina za ve�taèko stvaranje toplote

kroz istoriju, od drveta koje sadr�i oko 90 % ugljenika, preko uglja koji ga sadr�i oko 50

% i nafte koja ga sadr�i oko 30 %, do prirodnog gasa koji sadr�i oko 20 % ugljenika (sa

srazmernim rastom sadr�ajnog kolièinskog odnosa vodonika prema ugljeniku)251, ukazuju nam put ka solarnim tehnologijama i vodoniènom gorivu kao potpuno »èistom«

sagorevajuãem izvoru energije buduãnosti217. Slièno kao �to se smatra

14 da su prva

305

planetarna �iva biãa, u obliku prokariotskih jednoãelijskih organizama, stvarala energiju neophodnu za reproduktivne cikluse posredstvom neodr�ive anaerobne fermentacije

organskih molekula prethodno formiranih posredstvom geofizièkih procesa u

bezkiseoniènoj atmosferi, i informacijski napredak na�e civilizacije je zapoèet

neodr�ivim kori�ãenjem natalo�enih fosilnih ostataka kao gorivnog izvora energije, dok

bi inovativno kretanje na podruèju razvoja harmoniènosti inkorporiranja ljudskih

aktivnosti na temeljima prirodnih graniènih uslova moralo tek u buduãnosti dostiãi prave,

globalne i su�tinski kreativne »skokove« na putu odr�ive evolucije svesti, skokove koji bi

odgovarali evolutivnim inovacijama anaerobne fotosinteze, supstitucije fermentacije sa respiracijom i ciklusu limunske kiseline na putu buðenja odr�ive evolucije �ivotnosti, skokove koje mo�emo veã sada jasno sagledati putem ideala kru�nih putanja stvaranja i

okrenutosti u smeru Sunca. Podsetimo se i da bi, ne raèunajuãi danas najunosnije

montiranje solarnih kolektora i fotovolta�nih modula na krovove ljudskih graðevina, upotrebne povr�ine zemlji�ta u globalnim procesima dobijanja elektriène energije iz

unutra�nje hemijske energije uglja i energije Sunèeve svetlosti, bile pribli�no jednake52.

U svakom sluèaju, po�to se pronala�enje odr�ivih tehnologija bazira upravo na imitiranju prirodnih putanja istovremenog stvaranja, obnavljanja i evolucije �ivotnosti, tada lako

mo�emo primetiti da, s obzirom da je Sunèeva energija ta koja odr�ava planetarni �ivot,

te da skoro svi vidovi kako neobnovljivih (osim nuklearne energije koja predstavlja uskladi�tenu energiju nekih drugih zvezda pro�losti), tako i obnovljivih izvora energije

(osim delimièno plimske energije za koju je zaslu�an Mesec) predstavljaju uskladi�tene

forme Sunèeve energije, kao i da su planetarni �ivotni ciklusi zasnovani na njenom recikliranju, i svi odr�ivi oblici ljudskog stvaranja se moraju bazirati upravo na ovom

vidu energije. Sa otvorenim prihvatanjem neponovljivosti, nereducibilnosti na formalne, simbolièke korelacije, neizostavne subjektivnosti, holistièkog sistemskog pogleda i beskrajnog broja kvaliteta u svakom polju sagledavanja Prirode, i ekonomija buduãnosti

bi od »konkretnih, dobro definisanih i strukturno konzistentnih (deterministièki-odredljivih) entiteta«

420 trebalo da preuzme formu uzajamno povezanih i kompatibilnih, pojedinaèno odgovornih, kao i dinamièki varijabilnih mre�a uèesnika u kompleksnoj i

stalno evolutivno promenljivoj beskonaènosti postojanja. Slièno kao u sluèaju kontrasta

izmeðu logièki konzistentnog opisivanja sveta sa polaznom pretpostavkom razdvojenosti sistemskih entiteta, i holistièkog pogleda sa polaznom pretpostavkom potpunog jedinstva

svega postojeãeg, te izmeðu slabog i jakog Hajzenbergovog principa neodreðenosti, ili

plitke i duboke ekologije, i svako delovanje ljudskih biãa, èak i u ekonomskim sferama,

mora biti ne sprovoðenje promena, nego imanentno postajanje promena. Mahatma Gandi

je govorio da »moramo sami postati promena koju �elimo da vidimo u svetu«. Dok

promena nije imanentna u samim na�im biãima, na�im naèinima zakljuèivanja i

do�ivljavanja sveta, ne mo�emo oèekivati da budemo u stanju da pronalazimo pravi put i

za izvoðenje promena u dru�tvenim i ekosistemskim okvirima. Ovakav odnos sa

Prirodom zahteva predanost i otkljuèavanje tajnog jezika srca u kome ne postoje fiksni simboli i mapiranja rezultata percepcije sa sve vulgarnim upro�ãavanjima sveta, koja oni

iznedruju kada se poistovete sa istinitim stanjem stvari. Beskraj Prirode se sagledava u jedinstvu svega postojeãeg, u stanju koje se mo�e dotaãi samo bez prisustva imenujuãih

kategorizacija, u pro�etosti intuitivnom predano�ãu (koja se gradi na�im etièko-estetskim

306

odnosom sa na�im svetom) kao nu�nom, temeljnom komplementarno�ãu svakog mudrog

racionalnog razmi�ljanja. Inherentna odr�iva produktivnost svakog sistema je postojana kao posledica

moguãnosti njegovog opstajanja u stanju kontinualnog fluksa informacija (razlika),

kretanja u harmoniji sa mre�om informativnog pejza�a u kome postoji, te, stoga,

dinamièka spontanost prihvatanja inicijacija sredine i neprekidno stvaranje sebe, sopstvene, uvek nove ureðenosti, predstavlja i prirodan, kontinualno evolutivni put

odr�anja svakog prirodnog sistema. Neprekidan ples izmeðu te�nje ka ureðenosti i

slobodi se - poput igre dva kosmièka, sveobuhvatna polariteta koji, prepliãuãi se, kreiraju

�ivot i sve uzvi�ene fenomene - manifestuje i u svim ekolo�kim organizacijama, pa i

ekonomskim preduzeãima. Jin-Jang igra izmeðu odr�avanja sopstvene, unutra�nje

harmonije (»moralnog zakona u meni«) i spolja�nje reke informacija (»zvezdanog neba iznad mene«) kao medijuma za uèenje, zahteva stalne promene u svetu subjekta, i to na

na�im semantièkim temeljima, na nivou izvoðenja poriva za nove postupke. Da bi

stvorilo karakteristiku odr�ivosti, ekonomsko upravljanje buduãnosti ne sme kruto slediti postavljena i nepromenljiva pravila, veã mora stalno i iznova obnavljati razumevanje

stalno promenljivog konteksta u okviru koga se sagledavaju efekti upravljaèkih dela. Dok

je sa konstruktivistièko-biolo�kog stanovi�ta oèigledno da svaka specifièna saznajna struktura defini�e specifièan i neponovljiv kontekst sagledavanja sveta, a time i njegov

iscrtani sadr�aj, iz taèaka gledi�ta teorije kompleksnosti420 i niza filosofskih potraga za

temeljima na�eg znanja se kristalno jasno sagledava stav da granièni uslovi sistema

predstavljaju rezultat izabrane perspektive, te se, drugim reèima, temelji na�e vere i

dubokih shvatanja kontinualno odra�avaju i na uoèene detalje Prirode i njihovu

interpretaciju. Kroz ovakvo shvatanje se podrazumeva da je sagledani sistem u okviru koga opstaju dejstva na�ih odluka, nemoguãe obujmiti logièkim razumevanjem, a da neki

njegovi delovi uvek ne ostanu izvan na�ih logièkih doma�aja, kao i da je svaki prirodni,

�ivotni, sa racionalnog stanovi�ta nepredvidljivi sistem, nemoguãe kontrolisati posredstvom bilo koje metodologije. Pru�anje beskraja slobode ljudskim odlukama i

pogledima na svet, sa tihim, primernim i inspirativnim pozivanjem na samostalno iscrtavanje oplemenjujuãeg pejza�a na�ih dubokih te�nji i ciljeva uzajamne koordinacije pona�anja, predstavlja harmoniènu igru upravljanja prirodnim organizacijama

buduãnosti. Kada bi ljudske te�nje ka sebiènim sticanjima, bez obraãanja pa�nje na

nesagledivo �irok spektar posledica koje se kreiraju u hodu ka ovom cilju, bile svesnog karaktera, tada bi i naèin izvoðenja ujednaèavanja ljudskih moãi bio daleko jednostavniji

nego �to zaista jeste. Dovoðenje biãa pro�etih plemenitijim te�njama na funkcije

upravljaèa izvesnih preduzeãa, moglo bi nam, tako, prividno izgledati kao re�enje

problema odr�ivosti. Meðutim, ovakve zamene u stvarnosti ne bi rezultovale �eljenim

pobolj�anjima, s obzirom da uzrok poveãanja dru�tvenih nejednakosti, nezadovoljstava i

sukoba poèiva u pogre�nim individualno temeljitim vrednostima koje se, nerazluèivo

pro�imajuãi celokupnu organizacionu mre�u dru�tva, prirodno preslikavaju na globalnom

planu. Premda se u svetu u kome je njegov karakter redukovan do linearnih zavisnosti, javlja svest o moguãnosti izdvajanja bilo individualnih dejstava, pojedinaca ili èitave ljudske rase iz prirodnih tokova i ciklusa na kojima su oni sazdani, nelinearna, povratno spregnuta umre�enost svakog prirodnog sistema nam ukazuje na nerazluèivost i

beskrajnost prostiranja svake na�e informacije. Neodr�ivost linearnih shvatanja i

307

do�ivljaja otuðenog odnosa biãa sa Prirodom je danas oèigledna, te je - analogno prelazu od partikularistièkih shvatanja o svetu kao sastavljenom od entiteta intrinsiènih kvaliteta

do kvantne slike sveta u okviru koje svaki entitet predstavlja spoj beskraja struna kosmièkih relacija - manipulativni i olako odbacujuãi, »�rafovski« pristup pobolj�anju

na�eg sveta nu�no zameniti implicitnim, tihim i molitvenim preobra�avanjem

disharmonizovanih dodira u bla�enost sveprihvatanja, dok je ideju o linearnom rastu kao

jedinom indikatoru napretka neophodno zameniti ili uravnote�iti eksplicitnim uvoðenjem

nemerljivih vrednosti kao �to su drevne vrline � dobrota, mudrost, plemenitost, po�tovanje. Umesto prote�iranja lukavih ideja i prepredeno stilski oblikovanih

informacija kojima se meðusobno navodimo na bezmernu potro�nju sa ciljevima sebiènih

materijalnih bogaãenja, akcenat u putanjama komunikacije je neophodno staviti na

umerenost, na uoèavanje ne samo monetarnih i etiketiranih, veã i estetskih i nereèitih

vrednosti u ljudskim delatnostima. Nakon �to smo u dosada�njem delu drugog dela knjige, identifikovali

karakteristiène probleme koji stoje u osnovi neodr�ivog razvoja savremenog

industrijskog dru�tva, u narednom delu ãemo ne�to detaljnije poku�ati da uka�emo da je u

negovanju duboke »ekologije uma« - spiritualnih vrednosti u temeljima na�ih delatnosti,

razumevanja, saznanja i pogleda na svet, i duboke »ekologije mora« - predanog saoseãanja i Ljubavi, svesti koja daje vi�e nego �to ima, prisutno njihovo re�enje.

Kooperativnost naspram kompetitivnosti

Ukoliko pa�ljivo sagledamo globalnu prirodnu samo-organizaciju, lako mo�emo

primetiti da je kooperacija fenomen postojan na svim evolutivnim organizacionim nivoima, od fizièko-hemijskih disipativnih struktura preko autopoietièkih �ivih biãa do

re-kreativnih dru�tvenih sistema, te verovatno i do globalnog kosmièkog poretka. Svako

posmatranje organizacije �ivog sveta u svojim prirodnim okru�enjima, a ne samo u

surovim i antropocentrièno postavljenim laboratorijskim eksperimentima, raða svest

upravo o putanjama kooperativnosti i simbioze koje figuri�u u ovakvim sistemima. Ne

samo da ljudska biãa, kao i svi sisari, zahtevaju bri�nost i negu po roðenju, usled èega se

èitava evolucija �ivotnosti i planetarne svesti mo�e sagledati kao ekstenzija bri�nih

putanja detinjstva (o èemu nam govore kako bez premca u nama poznatom �ivom svetu

visok odnos izmeðu puberteta i �ivotnog veka ljudskih biãa (oko 1:5, �to mo�emo

uporediti sa sliènim odnosom kod mi�eva � 1:12, tipiènim i za veãinu ostalih sisarskih vrsta), tako i fiziolo�ka sliènost odraslog èoveka upravo sa majmunskim

novoroðenèetom398), veã je i za razvoj ljudskih saznajnih sposobnosti neophodno utopiti

se u uzajamne odnose koordinacije pona�anja kroz lingvistièko-socijalnu tradiciju. Ukoliko se pa�ljivo zagledamo u prirodne odnose na�e sredine primetiãemo ko-operativne skupove jedinki istih vrsta, kao �to su kolonije mrava, pingvina, ptica i gotovo

svih �ivotinja, dok su primeri kooperativnih simbiotièkih odnosa izmeðu raznorodnih

vrsta - esencijalnih kako za postanak, tako i za opstanak verovatno svake forme kosmièkog �ivota

265 - kao �to su opra�ivanje cveãa, preno�enje slepih morskih rakova od

strane riba, slo�ene simbioze algi i gljiva u podno�jima mnogih drveãa, simbioze �irokog

spektra bakterija sa �ivotinjskom ko�om i digestivnim tkivima (pri èemu broj ãelija

mikroba u ljudskom telu za red velièine prevazilazi broj ljudskih ãelija)1, simbioze

izmeðu bakterija koje vezuju azot i korenova biljaka, interne simbioze endofitnih

308

mikroba i biljaka301, simbioze luminiscentnih bakterija i pojedinih morskih vrsta, ptice koje kljucajuãi èiste krokodile i nosoroge, simbioze meduza i bakterija, te bakterija i svih

slo�enih vrsta, zaista nebrojeni117.

U dru�tvima u kojima se kompetitivnost do�ivljava kao prirodan naèin napretka

postojani su otuðeni, duhovno razoreni odnosi koji poèivaju na formalnim dogovorima,

pravnim obavezivanjima i reciproènim odnosima, svesnostima o svuda prisutnom

neprijateljstvu, strahu usled potencijalne bespomoãnosti itd. U takvim dru�tvima, sama

socijalna struktura koja u sebe inkorporira inteligentna biãa predstavlja objekat

destruktivnih te�nji i bespo�tedne borbe. Naspram sveta saoseãanja i prihvatanja u kome

znanje da su drugi dobro budi zadovoljstvo na�im svetom, u svetu kompetitivnosti je svest o prisustvu tuðe nesreãe èesto jedini naèin da se inicira zadovoljstvo onim �to

mislimo da jesmo, svakako u vidu na�eg dru�tvenog »statusa« (koji je uvek produkat

neprirodnih komparacija) u svetu. Dominacija kompetitivnosti nad kooperativno�ãu i

zajedni�tvom u savremenom dru�tvu dovodi do implicitnog degradiranja ljudske slike o

sopstvenoj vrsti od velièanstvenih, spiritualnih predstava o milostivim i plemenitim

biãima ka otuðenim biãima koja na temeljima nu�nosti sebiène, meðusobno

uslovljavajuãe i unesreãujuãe borbe gube iz vidika i postepeno zaboravljaju svete

predstave o putanjama poverenja, zajedni�tva i ljubavi kao jedinim potencijalnim

ostvarenjima koja mogu obasjati na� svet svetlo�ãu duhovnog zadovoljstva. Svest o

va�nosti »razvoja«196 i stalnog ubrzavanja toèka napretka, izrazitog Jang karaktera, se

stoga postavlja kao osnovno opravdanje neprirodnih, takmièarskih odnosa koji pro�imaju

dana�nje dru�tvo, ali po cenu zanemarivanja drugog nerazdvojivog, opu�tajuãeg i

smirujuãeg, pasivnog Jin polariteta prisutnog u svim ravnote�nim odnosima, koji

doprinosi procvatu oseãanja slobode i produhovljene svesti koja nam neèujno govori da

»sve je u redu«, »sve je na svom mestu«, »sve je onako kako treba«. U okvirima kompetitivne edukacije, put �ivljenja se do�ivljava kao takmièarska

trka, u kojoj se ne osvrãemo unazad, i u kojoj je na�a pobeda ekvivalentna sa tuðim

porazom. Meðutim, dovoljno je setiti se LaoCeovih reèi da »u svakoj pobedi ima mnogo

suza« (Tao Te Ãing XXXI), i znaãemo da je ovakva organizacija dru�tva neodr�iva.

Blagorodna trka �ivota nije borba za velièanje sebe i pora�avanje drugih, veã pa�ljivo i

bri�no harmonizovanje sopstvenog pona�anja ka cilju op�te i svaèije dobrobiti, uokvireno

spiritualnom te�njom da svi saèuvamo (ili ponekada, ponovno probudimo) radosni

tragalaèki dar, nevinu, deèiju radoznalost i zadivljenost svetom i samim postojanjem,

kako bi svako od nas jednoga dana mogao da ka�e: »Dobru sam borbu izborio, trku sam

svr�io, veru sam saèuvao« (Pavlova poslanica Timoteju II 4:7). U kompetitivnim dru�tvima se, meðutim, te�i maksimiziranju odreðenih varijabli sistema, koje danas

najèe�ãe odgovaraju individualnim materijalnim bogatstvima. Ipak, ovakvo nametanje

cilja posedovanja neizostavno raða vezanost za materijalna »blaga« i, uop�te, plodove

na�eg rada. Slièno kao �to svaka materijalna struktura mo�e kolapsirati pod pritiskom

dovoljno velikog tereta, nagomilane energije � stresa, i �iva biãa se u okvirima

savremenog dru�tva u kome egzistira pogre�no do�ivljavanje ne umeãa davanja, veã

sticanja i posedovanja kao vrlina, èesto nalaze u stresnim stanjima redukovane

fleksibilnosti, odnosno otvorenosti, prijemèivosti, potencijala poverenja, ukazivanja

pa�nje, radovanja i bezbri�nog �ivljenja. Biblijska metafora o kuli vavilonskoj nam jasno pokazuje da je disharmonièno i ru�ilaèko pru�anje ka dosezanju bo�anstvenosti sa

temelja sagraðenih nagomilavanjem materijalnih bogatstava, èulnih zadovoljstava i

309

postignuãa ega, te da se samo odricanjem, predano�ãu i davanjem, sa nevidljivih temelja iskrene, duboke etike i saoseãanja mo�e dostiãi i postati upani�adska, beskonaèna radost

koja pokreãe svet. U svetim tradicijama se ukazuje na posveãivanje plodova rada

bo�anskoj kreaciji, na�em Tvorcu, �to odgovara oslobaðanju od te�nji ka nagradama,

buðenju oseãaja slobode jedne ptice, stizanju na cilj, ali istovremenom osvrtanju natrag

na put. »Odreãi se znaèi ostati ceo«, pisao je LaoCe, dok je Bela Hamva� u pogovoru uz

�ivotno delo zapisao da »delatnost ovoga dela nije izgradnja, nego neprekidno predavanje i razgradnja, sve dok ne ostane ni�ta, i onda predaja i ovoga ni�ta, i predaja predaje«

172, jer znamo da »onog ko je jedno s napu�tanjem, i napu�tanje prima s rado�ãu« (Tao Te

Ãing XXIII). Vezanost za plodove rada je uzrok svih strahova (usled svesti o moguãnosti

prekida ove vezanosti koja se pogre�no poistoveãuje sa blagostanjem), razoèarenja i

nezadovoljstava (usled njihovog neizostavnog nepotpunog ispunjenja u svetu prirodnih promena), destruktivnih te�nji i sukoba. Jedini naèin da se ovakve unutra�nje te�nje

preobraze u mirnu, unutra�nju svetlost, jeste posveãenje �ivota predanosti na�em svetu,

prihvatanju spontanog toka Prirode, boravljenja u Jednom, u Putu Prirode kao sveobuhvatne celine, u Ljubavi. »U ljubavi nema straha, nego savr�ena ljubav izgoni

strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji nije do�ao do savr�enstva u ljubavi« (Jovan I

4:18). Ovakvo savr�enstvo se, svakako, posti�e u boravljenju u dodiru sa Prirodom na

nivou same »teritorije«, u nenamernim, nereèitim mislima, u spontanom prihvatanju toka Prirode. »Kad nema� ni�ta, progleda�«, �ejkspirova je misao koja se odnosi na buðenje

spiritualne slobode kako kroz praktiènu posveãenost i predanost sebe prosvetljenju

spoznaja biãa koja èine na� svet, tako i kroz ne ukruãujuãe poistoveãivanje sa

programima na�ih saznanja i rezonovanja, veã njihovo spontano i fleksibilno, kreativno

modifikovanje u skladu sa tokom Prirode. Ipak, mislim da metafora izgnanja nije toliko adekvatna koliko metafora Sunca koje svojom svetlo�ãu koja pokreãe �ivi svet, obasjava

tamu koja time nestaje. Te�nje ka iskrenoj kooperativnosti, ka umre�avanju (kao posledica kompetitivnih,

egocentriènih odnosa) usamljenih »èvorova« na�eg sveta prosvetljenim putanjama,

pro�imaju nas hrabro�ãu i spremno�ãu na susrete sa morem nepoznanica Prirode, i odluènoj borbi preobra�avanja svake mraène disharmonije sveta u svetle, obostrano

oplemenjujuãe odnose. Ukoliko biramo na� odnos prilikom stupanja u bilo koju

kolektivnu interakciju, pred nama se uvek otvara izbor kretanja ili u poznate vode, ka dru�enju sa biãima koje smo kategorisali kao nama sliènima, ili u nepoznate vode, u kom

sluèaju nam se, za razliku od prvog prilaza u èijoj osnovi gotovo uvek stoji oseãanje

straha i tra�enje prividne za�tite, otvara moguãnost otkrivanja ne samo novih i neobiènih

odnosa, veã istovremeno i nas samih426. Brodovi jesu, kao �to znamo, najbezbedniji u

luci, ali to nije ono za �ta su oni napravljeni. Ipak, individualna biãa u okvirima veãine

savremenih kolektiva povezuje pozadinsko oseãanje straha, koje je posledica upravo

nedostatka predanosti na�eg biãa dubokoj molitvi za mir i sveop�tu harmoniju. Na ovoj

osnovi poèiva i veãina misaono-reflektivnih identifikovanja sa neprirodnim, fiksnim kategorijama kao �to su nacije, rase, religijske, starosne i stale�ne grupe. Svaka tradicija i

kultura na kojoj su ponikla na�a razmi�ljanja i do�ivljavanja sveta su istinsko blago u

kome su objedinjene mnoge generacije razmi�ljanja i evolucije, ali je identifikovanje sa

bilo kojom fiksnom kategorijom misaona varka koja koèi dalji napredak, i prividno gu�i

oseãaj kosmièke slobode imanentne u svakom od nas. Sopstvena odgovornost prema

stanju èitavog sveta predstavlja, stoga, jedno od blaga koje otkrivamo na na�em

310

putovanju puèinom Prirode, blago na èijim temeljima ãemo postepeno graditi jedno

drugo, veèno blago koje ãe u nedogled nositi i ljulju�kati talasaste prirodne putanje, blago

potpune spoznaje du�e, jedinstva uma i Prirode, kada èitav svet postajemo mi, kada u

svakom zrncu peska vidimo beskrajnu dragocenost i nebesku vrednost (»jer gde je blago

tvoje, onde ãe biti i srce tvoje« (Matej 6:21)), kada ãemo moãi i mirno »iz sna da

izaðemo, a blago da saèuvamo«. Kompetitivni odnosi se razvijaju posebno lako u uslovima prekomerne

specijalizacije na raèun zapostavljanja �iroko efektivnog sagledavanja na�ih postupaka i

delatnosti. Dok nedostatak interdisciplinarnih kooperativnih umre�enosti, mostova

odluèivanja izmeðu politièkih, upravljaèkih i nauèno-istra�ivaèkih sektora258 (svih

pro�etih duboko-etièkom, ekolo�kom, religioznom sve�ãu) dovodi do zavaravajuãeg

poistoveãivanja realnog izbora izmeðu kratkoroène i dugoroène uspe�nosti sa

dihotomijom ekonomija (»poslovi«) - Priroda (»oèuvanje �ivotne sredine«), i

nesagledivosti uzajamno harmonizujuãeg re�enja problema odr�ivog dizajna ljudsko-tehnolo�kih interfejsa, negovanje sagledavanja na�ih postupaka iz �to �irih,

sveobuhvatnijih i raznovrsnijih perspektiva, na globalnom nivou razvija kooperativno harmonizovanje ljudskih dejstava i prirodnih putanja, dok na individualnom nivou dovodi do razvijanja oseãaja »kosmopolitanstva« kao harmoniènog, slobodnog i radosnog

kretanja kroz pejza� raznovrsnosti, i beskrajno radoznalog razmi�ljanja, otvarajuãi vrata

svetom pogledu na svet, koji se karakteri�e sve�ãu o istinskoj blagotvornosti na�ih dela,

koja uvek proistièe iz duboke etike koja stoji u njihovoj osnovi. Èitava planetarna

biosfera kao mre�a cikliènih putanja interakcija nam ukazuje na va�nost prihvatanja stava

o uvek povratnom dejstvu na�ih unutra�njih te�nji iz kojih izviru na�i postupci, na nas

same. U jednoj ovakvoj slici sveta, i neprijateljska sagledavanja drugih biãa i èitave na�e

sredine kao posledice takmièarskih te�nji � �ivota kao trke za rezultat u kojoj drugi mora

da izgubi ne bi li smo mi pobedili � prirodno se pretvaraju u svest da smo svi mi, sve �to

postoji, jedna porodica u okviru koje se bri�nost prema drugima manifestuje bri�no�ãu

prema nama samima. Dokle god se na�i vidici ne pro�ire od razmera sveta

egocentriènosti ka obuhvatanju èitavog sveta kao nas samih, i na�a civilizacija ãe u

vremenu podseãati na vo�nju automobila koji juri ka kamenom zidu, dok se njegovi

putnici uporno raspravljaju o tome gde ãe ko da sedne, �to je i razlog za�to nas triglavski

kru�ok podseãa da »promeniti smer savremene misli je zastra�ujuãi zadatak koji zahteva

radikalnu promenu sada�njeg mainstream razmi�ljanja. To je usporedljivo sa okretanjem

d�inovskog prekookeanskog broda. Biãe potrebno mnogo remorkera da to izvede, i oni ãe

morati raditi u koordinaciji. Nove veze izmeðu politike, filosofije i spiritualnosti su

imperativ. Ekonomske te�nje moraju biti umirene spiritualnim uvidima kako bi se

ostvarila odr�iva �ivotna sredina...Fundamentalna dru�tvena promena poèinje sa

zami�ljanjem lepote«377. Ali, kada na�a civilizacija postane potpuno kooperativna

organizacija, pro�eta svaèijom te�njom ka davanju bez ikakvog cilja, kada drveãa na�e

mudrosti sazru i umesto lepljenja svetih plodova za svoje izdanke, prosvetljena �eljom

bezuzvratnog davanja poènu spontano blagodariti svoja izvorna bogatstva367, i svaki mraèni kutak na�e planete ãe postati ozaren bo�anskom svetlo�ãu.

Kompetitivnost se nalazi u osnovi i savremenog informacionog kapitalizma u okviru koga se informacija do�ivljava ne kao javno dobro dostupno svima, veã kao komoditet. Meðutim, bez pomoãi i ulaganja odnosa pro�etih uzajamnom bri�no�ãu,

nijedan pojedinac nije u stanju niti da pre�ivi, niti da stvori bilo kakvu informaciju od

311

socijalnog unapreðujuãeg i globalno evolutivnog znaèaja. S obzirom da se doprinos

individualnog htenja i truda u svakom plodu ljudskog znanja ne mo�e razluèiti od

doprinosa socijalne tradicije i, uop�te, temelja postanka na�eg biãa i razmi�ljanja,

patentiranja izuma i za�tite intelektualnih »vlasni�tva« i drugih »prava« na listove drveta

kreacije predstavljaju odraze iluzornih otuðenja od èitave tradicije ljudske civilizacije (i

èitave Prirode koja nam je poklonila lepotu postojanja, �to se u ovakvim okvirima

zanemaruje, te se Priroda smatra sirovinom i sredstvom eksploatisanja) na kojoj su ova dela ponikla. Savremena povezivanja nauènih istra�ivanja i komercijalizacije (sa parolom

one-good-discovery-per-day-keeps-the-crisis-at-bay)339, prilagoðena egocentriènom

dru�tvu u kome, naspram svesti o neraskidivoj vezi izmeðu finansijskih investicija i ljudskih potreba, dominiraju take-the-money-and-run vrednosti, od nauène tradicije

posveãenosti otkrivanju tajni Prirode i pragmatiènoj primeni ovih otkriãa stvaraju nauène

izazove obele�ene te�enju ka liènoj slavi. Patentiranje biljnih vrsta mapiranih genoma64 i molekula kao �to su fulereni

163 predstavlja odraz pro�irivanja nauèno-redukcionistièkih

ideja o manipulaciji mikrosveta materije ka dominaciji i kontroli na nivou ljudskog dru�tva. Ljudsko znanje, tako, najèe�ãe prestaje da se do�ivljava kao harmonija putanja koje poseduju svoju smislenost samo pod pretpostavkom njihovog dobronamernog i slobodnog pru�anja èitavom svetu, veã postaje prisvojni objekat, namesto svesti o

bla�enosti davanja, o bla�enosti koja je »biti siroma�an duhom«, èineãi buduãe dru�tvene

podele na ne samo »one koji imaju, i one koji nemaju«, veã i pre svega na »one koji

znaju, i one koji ne znaju«411,72, sve verovatnijim. Ljudsko znanje koje se razvija u svrhu

investiranja u njega i naknadnog profitiranja, a ne slobodnog deljenja, nije predodreðeno

da bude spiritualno, jer spiritualnost nikada nije kompetitivna. »Ko otkriva sebe, ne

svetli«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XXIV). Emergencija svake informacije inkorporira

i èitavu istoriju informacija (slièno kao �to i svaki deliã materije u sebi sadr�i èitavu

istoriju Kosmosa), ukljuèujuãi generacije ljudskih razmi�ljanja, pisanih rezultata traganja,

te i na�eg kosmolo�kog porekla. »Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve sagradio«

(Jevrejima 3:4), uèio je, u duhu buðenja svesti nerazluèive povezanosti na�eg biãa i na�ih

dela sa celokupnom bo�anskom kreacijom, apostol Pavle. U kooperativnim uslovima,

informacije bivaju slobodno deljene, �to doprinosi eliminaciji tenzija u sistemu (kao u

sluèaju svakog nagomilavanja energije u pojedinim èvorovima), te u globalnim

razmerama inicira razvoj u smeru transparentnog i fleksibilnog dru�tva, harmoniènog u

svom dinamièkom kretanju i evoluciji. Prelaz ka harmoniènijem, tolerantnijem,

kooperativnom dru�tvu u okviru koga bi opstajala svest o va�nosti svaèijeg delovanja na

globalno stanje dru�tva i èitave planetarne biosfere, u sebi bi sadr�ao i prelaz ka

poveãanom, slobodnom pristupu informacijama, kao i ostvarenju vi�esmernih interakcija

(u suprotnosti sa savremenim jednosmernim radio-televizijskim komunikacijama, te monolo�kom metodologijom savremene edukacije). Meðutim, internet komunikacije koje

poseduju sjajan, dijalo�ki, participatorni, interaktivni i kooperativni, »open source«

kreativni potencijal305,118 i, s obzirom na svoj decentralizovani karakter, velike komunikacijske prednosti u odnosu na preja�nje medije, transformisane su od vojne

tehnologije do sredstva restruktuiranja i ubrzavanja poslovnih procesa sa ciljem ne op�teg

i ujednaèenog razvoja, veã uveãanja ukruãujuãih i neodr�ivih visoko-centralizovanih kontrola nad prividno, prostorno decentralizovanim dru�tvenim organizacijama,

reklamiranja (ukljuèujuãi i prote�iranje spam poruka) i podsticanja kompetitivnosti, te plitkog i kratkoroènog profitiranja

117. Razvoj interneta je uslovio nastanak takozvanog

312

virtuelnog kapitala koji se danas praktièno brzinom svetlosti mo�e relokalizovati, a koji u

sprezi sa savremenim kompetitivnim, socijalno i ekolo�ki neuraèunljivim ekonomskim

transakcijama (u okviru kojih se gube iz vida ne�eljene putanje koje iniciramo na�om

inkorporirano�ãu u potro�aèko dru�tvo) dovodi do sve br�eg informativnog, kulturnog i

neodr�ivog raslojavanja ljudskog dru�tva, dok, sa op�te strane, rast brzine prenosa

informacija biva u velikoj meri propraãen ne samo globalizacijom i obogaãivanjem

spektra saznajnih interakcija, veã i poveãanjima rastojanja izmeðu njihovih su�tinskih

izvora, mentalnih i emotivnih sfera ljudskih biãa, dovodeãi do inherentnih socijalnih

otuðenja. Upravo elektronski putevi praktièno trenutnog izvoðenja finansijskih transakcija predstavljaju medijum jasnog opa�anja neodr�ivosti teorije komparativne

prednosti113 (koja dr�i da bi u svrhu svestranih dobitaka i unapreðenja, dr�ave trebalo da

investiraju u sektore u kojima se najefikasnije proizvode odreðena dobra, i zatim meðusobno trguju), jednog od temeljnih principa neoliberalne tr�i�ne ekonomije, kao i

uoèavanja èinjenice da se globalno odgovorna i odr�iva politika ne sastoji u pru�anju

sporadiènih pomoãi � »ribe« (kome smo danas svedoci kada se u proseku za svaku monetarnu jedinicu pomoãi siroma�nim zemljama od njih otrgne 11 istih

28), veã u

slobodnom deljenju znanja i buðenju istinskog potencijala samostalnog razvoja � »znanja

o pecanju« (koje, naravno, ne podrazumeva slepo sleðenje nauèno-tehnolo�kih postavki »razvijenih« dr�ava, veã prilagoðavanje slobodno prote�iranog znanja lokalnim

ekonomskim potencijalima i strukturama). Dok prvi, »kreacionistièki« pristup inicira

zavisnost i moguãnosti manipulacije i kontrole, drugi, »evolutivni«339 pristup

ekonomskim interakcijama, pro�et duhom zajedni�tva, spontano re�ava sve, meðusobno

neraskidivo povezane ekolo�ke probleme dana�njice, ukljuèujuãi i problem neodr�ivog

rasta ljudske populacije. Naime, nedostatak potencijala edukacije i pristupa informacijama o alternativnim izborima, nizak standard �ivljenja i relativno niska

oèekivana �ivotna dob, smatraju se indikatorima neumerenog rasta populacije, odakle je

oèigledno da su meðuljudske i meðudr�avne kompetitivnosti koje postepeno dovode do

sve dubljeg raslojavanja globalnog dru�tva, uzrok ekolo�kih problema, dok ih, sa druge

strane, posveãenje edukaciji, slobodna raspodela informacija i znanja o tehnologijama,

davanje i bri�no odricanje za druge spontano re�avaju kroz ujednaèavanje ljudskih

potencijala, te obujimanje zadivljujuãe kulturne i biolo�ke raznovrsnosti duhom jedinstva

i harmoniènog zajedni�tva. Za opravdanje iniciranja takmièarskih meðuljudskih odnosa u savremenom

dru�tvu se smatra ubrzanje kojim se odigravaju nauène, tehnolo�ke, komunikativne i

kulturne promene i njima izazvani eventualni, pretpostavljeni napredak. Meðutim, sada

se mo�emo podsetiti da je »tiha voda ta koja breg roni«, kao i stare kineske prièe o tome

kako drvo koje brzo raste, brzo i uvene, dok ono koje sporo, umereno i u skladu sa svojom prirodom raste, do�ivi i dugoveènost. Gotovo je istorijsko pravilo da sva velika

umetnièka dela postepeno i polako dosti�u popularnost, dok ono �to naglo do�ivi »uspeh«

u dru�tvu biva brzo i zaboravljeno. S druge strane, ono �to je tiho, skromno, ali i

beskrajno milostivo i zadivljeno svetom, ostavlja trag na èitavom svetu. Na kraju krajeva,

slièno kao �to je esencijalni cilj svih konstruktivnih, nejasnoãama iniciranih logièkih,

jezièkih i filosofskih spekulacija upravo povratak na poèetak, na ponovno buðenje vere i oseãaja harmoniènog, bla�enog postojanja, i ono za èime traga savremeno dru�tvo u

svojoj trci za materijalnim bogatstvima, nauènim progresom, razvojem tehnologija i

313

krutom edukacijom i jeste tihoãa, smirenost duha, zadovoljstvo do�ivljaja sveta koje i proistièe iz svetih religijskih tradicija i iskrenih umetnièkih dela.

Kompetitivni odnosi koji dominiraju neo-darvinovskom teorijom evolucije primerom odslikavaju èinjenicu da sve nauène teorije i druge metafore sveta odra�avaju

etiku koja dominira dobom u kome su one aktuelne. Premda se mnogobrojni otkloni od ravnote�e esencijalnih Jin-Jang principa kako individualnih naèina razmi�ljanja i

do�ivljaja sveta, tako i dru�tvenih i ekosistemskih odnosa, odra�avaju i na mediokritetna,

programska ostvarenja koja ponièu na temeljima datih shvatanja i viðenja sveta, kreativne

teorije, razmi�ljanja i umetnièki pristupi znatno bogatijeg potencijala globalnog

unapreðenja se u aproksimativno istim socijalnim uslovima pojavljuju kao odgovori koji

poku�avaju da uka�u na smer povratka izgubljene ravnote�e. Kreativni zaèeci nauènog

empirizma su, tako, ponikli u uslovima zaostalog religijskog dogmatizma i racionalne neprijemèivosti, kopenhagenska interpretacija kvantne teorije je inicirala buðenje izvorne

mistiènosti u »Deus ex machina« uslovima utrnule nauènièke znati�elje i deèije

radoznalosti, dok savremena interesovanja za sistemske i konstruktivistièke pristupe

opisivanju sveta odgovaraju aktuelnim neravnote�nim otklonima u smeru determinizma,

inertnosti, materijalizma i izolacionog partikularizma, na raèun nepredvidljivosti,

odgovornosti, duhovnosti i putanja kao opisnih esencija. Danas smo svedoci i jednom dubokom preispitivanju pokretaèa prirodne selekcije, èiji rezultati nagove�tavaju pomak

od sebiène borbe za opstanak i nasumiènih genetskih promena � shvatanja koja odslikavaju kompetitivno dru�tvo i besmislenost na�eg postanka - ka prirodnoj selekciji po pitanju produhovljenosti i velièanstvenosti samih kriterijuma selekcije, ka spontanim

prelazima �ivotnih struktura u bogatija stanja organizacije, kao i duboko-ekolo�koj svesti

o savr�enosti sveta kao odsjaja na�e du�e i simbiotièkih dodira �ivih biãa i Prirode kao

evolutivnih susreta. Nijedna interakcija u Prirodi nije jednostrana, te, stoga, kao �to

nauène teorije oblikuju ljudska razmi�ljanja o svetu, i najdublje te�nje i ljudska

razmi�ljanja koja na njima potièu ostavljaju tragove na nauènim slikama sveta. Podsetimo

se da je èak i sam Èarls Darvin pisao da bi pojam »borbe za opstanak« trebalo da se

razume u svom »�irokom i metaforiènom smislu, tako da podrazumeva meðuzavisnost

jednih biãa od drugih, ukljuèujuãi ne samo �ivote pojedinaca, veã èitavog potomstva«79.

Na�alost, ove reèi su zajedno sa Darvinovim prilazom iskljuèivog uoèavanja neposrednih

oèiglednosti i uzdr�avanja od svih moguãih hipoteza, danas svakako negde zaturene i u

mnogobrojnim preterano upro�ãavajuãim re-interpretacijama (kako od strane indirektnih tumaèa, tako i njegovih sledbenika

393, a pod uticajem aktuelnog kompetitivnog mentaliteta industrijskog doba u povoju) vulgarizovane, i pod pridevom »darvinovski« se

podrazumeva op�te smatranje kompetitivne i eksploati�uãe borbe za iskljuèivo sopstveni

opstanak. Èak i pod predstavom kooperativnosti se èesto, naspram posmatraèkog pogleda

na ko-evolutivnu komunikaciju u kojoj dominiraju svestrane te�nje ka razumevanju

drugih biãa, podrazumeva komunikacija reciproènih manipulacija. Meðutim, u zaista

op�te unapreðujuãoj komunikaciji ne postoje reciproèni odnosi, veã va�i misao Fjodora

Dostojevskog: »Ako ne�to uèini�, i razmi�lja� �ta ãe� dobiti zauzvrat, onda nisi uèinio,

veã prodao«, sa svom lepotom i prosvetljeno�ãu kojima ovo »uèinio« odi�e, i svim

uslovljavanjem, lukavstvom i prepredeno�ãu, implicitnim u ovom »prodao«. A najlep�e

stvari na svetu se zaista ne mogu ni kupiti ni prodati, jer je njihova vrednost, kao i vrednost svih spiritualnih kvaliteta, kojima ove stvari i pripadaju, beskonaèna i veèna.

314

Meðutim, u okvirima kapitalistièke ekonomije se razvija do�ivljaj sveta u okviru

koga se smatra da se vrednovanje ljudske interakcije sa Prirodom poveãava posredstvom

njene privatizacije, savremenog polaganja vlasni�tva nad ne samo geografskim

prostorima, veã i �ivim biãima, ekosistemskim organizacijama, pa èak i Meseèevim

»parcelama«. Svaka privatizacija odra�ava i izvorni smisao njenog jezièkog korena koji

predstavlja latinska reè privare, koja znaèi »osiroma�iti«, i zaista, svest o posedovanju,

zanemarujuãi su�tinski deo kvalitativnog spektra svakog posmatranog sistema koji se

krije ne u njegovim povr�nim lokalizovanim, telesnim ili prostorno-vremenskim okvirima, veã u kontekstu njegovog postojanja, u èitavom svetu ka kome se on pru�a,

neopisivo osiroma�uje kako individualni do�ivljaj egzistencije, tako i globalno bogatstvo

kreativnih socijalnih i ekosistemskih interakcija. I ukoliko opet sagledamo korene (a tokom ove knjige smo videli da je u ovakvom mudrom sagledavanju uvek prisutan i kljuè pronicanja u put koji vodi ka buduãnosti), ovoga puta ovakve kapitalistièke ideje,

primetiãemo da ona u sebi implicitno sadr�i ideju o neizostavno sebiènoj i zloj prirodi

ljudskih biãa, te, stoga, ovakvo graðenje zgradbe jedne evolutivne prirodne organizacije

odgovara njenom graðenju od prozora, od �elja za plodovima rada, a ne od njenih temelja

koji odgovaraju duboko-etièko-estetskom do�ivljaju sveta iz perspektive ljudskih biãa i

tradiciji edukacije koja bi negovala ovakvu svest. Podela vlasni�tva nad prirodnim

bogatstvima je kroz istoriju rezultovala u brojnim sukobima i tragedijama (a i danas nafta, dijamanti i drugo »drago« kamenje, te razni minerali, metali i skupocena drveãa

predstavljaju povode ratovanja10), a jedan od primera da privatizacija i svako ve�taèko

ogranièavanje �ivotnih potencijala putem temeljne ideje o sebiènosti, kontroli i

manipulaciji, a ne bri�nosti, prihvatanju i pru�anju slobode, implicira razdor i

degradiranje prirodne ureðenosti, mo�emo sagledati na primeru savremenog biopiratstva

- patentiranja kako genetskih sekvenci64, tako i èitavih �ivih vrsta i lekovitih izuma346

koje su drevne tradicije milenijumima koristile (a kojima je ideja o njihovom patentiranju ili bilo kom drugom vidu privatnog vlasni�tva èesto neshvatljiva). Ideja da se

privatizacijom mo�e re�iti problem nedostatka bri�nosti prema »prirodnom kapitalu« (�to

je poku�ano meðunarodnom konvencijom o biolo�koj raznovrsnosti) predstavlja odraz

brkanja plodova, neizbe�nih posledica sa njihovim temeljnim uzrocima, usled èega,

slièno kao i u sluèaju primene centralizacije i ogranièenja slobode pona�anja u

socijalistièkim sistemima (�to je, usled zanemarivanja va�nosti mudrog ulaganja u

temeljne vrednosti, nakon sloma socijalistièkih ekonomija kroz relativno skora�nju

istoriju rezultovalo u masovnim korupcijama � zloupotrebama javnih dobara zaradi sopstvenog profitiranja), ovakav pristup re�avanju problema na pogre�nom, plitkom

nivou biva neuspe�an. Slièno kao �to se iskrena bri�nost prema biljci sagledava ne u

seckanju njenih grana i listova ili samom oèekivanju plodova, veã u vrednom zalivanju

njenog nevidljivog i nesagledivog korena, mudra edukacija i predanost bliskom, direktnom kontaktu sa drugim biãima, a ne ulaganje u vrhove organizacija i

manipulisanje posredstvom politièkih ogranièenja, predstavlja put koji vodi ka odr�ivoj

ekonomiji, postojanoj samo u vidu odraza duha zajedni�tva i poverenja. Jednostavan primer postojanja harmoniène organizacije prirodnih sistema samo u

nekompetitivnim uslovima mo�e biti ronjenje na dah. Najpre, dugo se smatralo da kljuè

sposobnosti dugog zadr�avanja pod vodom le�i u zapreminskom kapacitetu pluãa. Meðutim, kao �to znamo, nikada se samo jedna velièina ne mo�e prihvatiti kao razlog

bilo koje pojave, veã uvek veza, putanja. Dugotrajna izdr�ljivost pod vodom u ovom

315

sluèaju predstavlja emanenciju veoma efikasne raspodele kiseonika u telesnim

biohemijskim reakcijama respiracije. Odnosi izmeðu pojedinaènih ãelija ili, uop�te, bilo

kojih srazmerno kompleksnih entiteta u bilo kom �ivom sistemu se mogu analogno

sagledati u odnosu individualnih jedinki. Kada bi dva ljudska biãa morala da provedu

neki, dovoljno dugi vremenski period sa ogranièenom kolièinom �ivotnih namirnica,

kompetitivnost kao maksimizacija odreðenih varijabli sistema sagledala bi se, svakako, u

�to veãem punjenju sopstvenih stomaka, �to bi mo�da dovelo do propasti kako jedinke,

tako i kolektivnog sistema u sluèaju dovoljno velike oskudice. Meðutim, iskrena

kooperativnost bi se ogledala u zadovoljavanju sopstvenih potreba u samo minimalnom opsegu, kao i u svesnosti koja bi se protezala du� èitavog sistema, dakle èitavog skupa

jedinki. Ovakva ureðenost bi se oèitavala ne u maksimizaciji, veã optimizaciji sistema,

koja bi odgovarala maksimiziranju njegovih moguãih opcija, te i verovatnoãe

pre�ivljavanja, odnosno u navedenom primeru dugotrajnosti ronjenja na dah. Primetimo

da premda pojam »kooperativnosti« podseãa na vojni termin, on, u skladu sa svojim

izvornim znaèenjem, ukazuje na atribut sagledanog pona�anja èlanova sistema, koje se

karakteri�e duhom zajedni�tva, i najèe�ãe spontanim pronala�enjem optimalnih izbora iz

perspektive globalnog sistema. Nedostatak ukruãavajuãih regulacija kao emanencija

te�nji ka redukovanju opcija sistema se, stoga, mo�e sagledati kao indikator iskrene

kooperativnosti kao pru�anja slobode, prihvatanja svaèijeg pogleda na svet i pronala�enja

srednjeg Puta za celokupnu Prirodu. Pre dono�enja odluke kojom se posti�e globalno

optimalni izbor, neophodno je oslu�nuti putanje koje nas povezuju u zajednièku celinu,

zadivljeno�ãu drugim biãima probuditi oseãaj predanog jedinstva. Svaki pokret je

optimalni, najlep�i pokret onda kada je u njega, ne sa manipulativnim, veã sa duboko

predanim i poniznim te�njama, ukljuèen èitav na� svet. Nekada davno posmatrao sam koncert na kome su Jehudi Menjuhin i David Ojstrah izvodili koncert za dve violine Johana Sebastijana Baha. Zadivljen njihovom predano�ãu iz koje izranja sposobnost ukazivanja slu�aocu na to stanje, obratio sam

najpre pa�nju na deonicu koju je jedan violinista svirao i uèinilo mi se kako ova druga

violina prelepo zvuèi. Meðutim, va�ilo je i obrnuto - koncentri�uãi se na ovu drugu violinu, prva zazvuèa bajno. U tom trenutku mi se uèini da sam spoznao pravu tajnu

kooperativnog, harmoniènog delovanja koje inicira napredak globalnog sistema èiji smo

deo, a to je upravo ukazivanje na lepotu tuðeg delanja, velièanje ne na�ih, veã tuðih dela.

I tada su�tinske putanje sistema, kao harmonièni zvuci koje iznedruju ove dve violine,

imaju bo�ansko dejstvo. Jer, »Ti, koga hoãe� (da uzme�, da koristi�, prim.a.), u zabludi

ostavlja�, a kome hoãe� (da da�, prim.a.), na pravi put ukazuje�« (Kur'an 7:155), kao �to

nam ka�e drevna islamska poslovica, pokazujuãi nam, slièno kao i biblijske reèi � »I ko

�edni neka doðe, ko hoãe neka uzme vodu �ivota badava« (Otkrovenje 22:17), na

pru�anje i uzdizanje lepote na�eg sveta kao na spontani put harmonizujuãe orijentacije

celokupnog postojanja. Kada se biãa u komunikacije postave poput dolina ili mora, uzdi�uãi i diveãi se

jedno drugom, tada ovakvi susreti odi�u otvoreno�ãu, te radosnim i spontanim

otkrovenjima, èineãi tako blistave holistièke interakcije prepune novih i dragocenih spoznaja. »Planine i obale treba da se pojavljuju u sopstvenom oblièju«

215, jedan je od principa Senoa Ikenoboa, majstora ikebane, drevne istoènjaèke ve�tine aran�iranja cveãa.

I zaista, naspram te�njama ka manipulaciji, koje opstaju u svim svrsishodnim komunikacijama nahoðenim ka izvesnim ciljevima i otklonjenim od prirodnog puta

316

njihovog razvoja, tiho i nenametljivo pru�anje pa�nje i prilike svakom detalju Prirode da

se rascveta u svom beskraju imanentne lepote, predstavlja put kako budnosti za uoèavanje lepote u svemu postojeãem, tako i zaista prosvetljenih dodira izmeðu biãa i

Prirode, te i blistavosti èitavog na�eg sveta koji i nastaje u ovom, neprekinutom susretu.

»Kao �to se za venac na oltaru samo cveãe u punom cvetu skuplja, gradinar cvetnjaka, na isti naèin, ne èupa biljku iz korena«

261, podseãa nas Nagarðuna na bla�eno vaspitanje kao

na otvaranje perspektiva za samostalni rast, �to èini nenametljiv i suptilan pristup

prosvetljenju biãa na�eg sveta, kroz koji putanje koje ko-kreiramo postaju poput jedne jedine, neprimetne niti koja povezuje pojedinaène cvetove u venac na oltaru na�e

posveãenosti obasjavanju pogleda na svet svetlo�ãu du�e. I dok egocentriène te�nje ka

menjanju sveta u skladu sa na�im idejama su�avaju na� svet, èineãi ga sve

neprijemèivijim i obskurnijim za na� um, razvijajuãi svest o opasnostima Prirode koje nas

prividno vrebaju na svakom koraku, ovakav uzdi�uãi odnos u kome je imanentno

poverenje u dobronamernost Prirode, kroz koji se kao na vrhovima dlanova koji se pru�aju iz na�eg srca pa�ljivo i bri�no podr�avaju detalji i biãa na�eg sveta, krije se i

tajna istinske sreãe - na�eg stapanja u celinu sa èitavim svetom, sa svim postojeãim.

Sledeãi Put Prirode, i kvaliteti na�eg sveta kao putevi dodira na�eg uma i Prirode prestaju

da budu obojeni na�im �eljama, te�njama i htenjima, veã, obasjani istinskom harmonijom

sveprihvatanja, postaju jasni poput toka izvorske vode, postaju ono �to zaista jesu � slika na�e du�e, koja je oduvek bila u jedinstvu sa celokupnom kreacijom, koja je poput miloske suze na putu ka okeanu. Prelaz od kompetitivnosti ka kooperativnosti bi doprineo buðenju uspavane

blagodeti u mnogim kategorijama ljudskog dru�tva, kao i u èitavoj planetarnoj samo-organizacionoj aktivnosti117. Za na�u civilizaciju bi ovaj prelaz oznaèavao tihu i spontanu

transformaciju neodr�ivog u odr�ivo postojanje, otvarajuãi vrata daljem evolutivnom

napretku, napretku koji u svom putu i cilju ne bi bio olièen samo progresom na nivou

sofisticiranosti proizvodnje, veã i spiritualnom evolucijom svesti i radosti postojanja. Iz

perspektive tehnolo�kog razvoja, ovaj prelaz bi se oèitavao na preobra�avanju

hijerarhijskog i visoko-centralizovanog, ekspertskog dizajniranja, li�enog temelja duboke

etike, ekolo�kog znanja i istinskih, produhovljavajuãih socijalnih namena, u korisnièki-centrirano, decentralizovano i participatorno dizajniranje ljudskih oruða i ureðaja.

Tehnolo�ki izumi bi, na taj naèin, postepeno prestajali da predstavljaju sredstvo

akumulacije kapitala posredstvom ciljnih poveãanja produktivnosti, i sluge dominantnih

destruktivnih interesa, te postajali sredstvo olak�avanja te�kih poslova i ulep�avanja

ljudskih stvarnosti i komunikacija. Pridavanjem primata parametrima produktivnosti u odnosu na istinsku svrhu tehnologija kao produkata nauènih istra�ivanja za dobrobit i

pomoã ljudima, izgubila se i prava, humanistièka vrednost tehnolo�kih naprava.

Pretvaranje kompetitivnosti u kooperativnost bi se na nivou ekonomskih interakcija oèitavalo u prelazu od krutih, centralizovanih, otuðenih organizacija u kojima figuri�u

pozivanja na propise i zakonske norme, ali ne i oplemenjavajuãa saoseãajnost i svest o

delanju kao unapreðenju èitavog èoveèanstva, ka organizacijama decentralizovanim,

globalno-timskim, fleksibilnim i lako adaptivnim, aktivno participatornim i efikasno komunikativnim du� svih hijerarhijskih nivoa. Svest o uskoj ogranièenosti efekata na�ih

delatnosti i o traãenju individualno-imanentnih kreativnih potencijala, koja opstaje u kruto ureðenim hijerarhijskim organizacijama, preobrazila bi se u svest o poèivanju

kreativnih potencijala organizacije upravo na nivou holistièke objedinjenosti relacija

317

kojima se njeni èlanovi pru�aju jedni ka drugima i ka svetu, �to èini shvatanje koje bi

poverenjem i odgovorno�ãu pro�elo inherentne organizacione odnose, nalazeãi spontan

odraz u harmoniènosti kako interakcije sistema sa sredinom, tako i samih putanja sredine.

U participatornoj ekonomiji bi nestao niz otuðenja - radnika od posla i kapitala, proizvoðaèa od proizvoda, korisnika od potro�aèke odgovornosti - �to bi, izmeðu ostalog,

naspram »�rafovskog« do�ivljaja ljudskih funkcija u dana�njim, otuðenim kompetitivnim

ekonomijama, uzdiglo svest èoveèanstva na razmi�ljanja o globalnom poretku i o

beskonaènim pru�anjima sopstvenih, makar i beskrajno malih uticaja. Na politièkom

nivou bi se ovaj prelaz sagledavao u koraèanju od mno�tva izolovanih nacionalnih

dr�avnih organizacija, sukobljenih po pitanjima usko sagledanih interesa, ka

kooperativnim inter-regionalnim vladama uoblièenim harmonijom svesti o globalnom

jedinstvu u kulturnoj raznovrsnosti (odra�avajuãi osnovni princip svih samo-organizacionih sistema), duhom zajedni�tva i jednakosti koji pro�ima i blagodetno

unapreðuje planetarnu raznovrsnost, dok bi za edukaciju predstavljao kljuèni,

civilizacijski-temeljni kreativni skok od tradicionalnog, jednosmernog i uslovljavajuãeg

uèenja ka uzajamnom, svestranom uèenju kroz slobodnu meðusobnu razmenu

razmi�ljanja i iskustava, participatornom uèenju zasnovanom na konstruktivnom re�avanju ne fiktivnih zadataka, veã aktuelnih problema, inspirativnom, a ne

reproduktivnom uèenju, uèenju u kome uèitelj nema ulogu programera ma�ina, veã

vodièa koji nenametljivo pokazuje na put mudrosti, uèenju kojim se podstièe

sagledavanje sveta iz sve novijih i èudesnijih perspektiva, podstièuãi, izmeðu ostalog, ne

egocentriène kritièke odnose sukobljavajuãih interesa, veã poistoveãujuãe i

dobronamerno sagledavanje sveta iz oèiju drugih sa pogledom usmerenim na celinu

Prirode. U okviru kooperativnog uèenja opstaje jasna svest o postizanju sopstvenog

napretka putem uèenja samo onda kada i druga biãa dostignu iste ciljeve, odakle se,

nasuprot takmièarskog shvatanja da je pobeda jednaka porazu drugog, raðaju

prosvetljujuãe odgovornosti i bri�nosti jednih za druge. Sve u svemu, harmonièna svest o

jedinstvu u raznovrsnosti èini emergentnu osobinu kooperativnih ureðenja, te kolektivna,

bla�ena inteligencija (Gaja, kolektivna svest, Vajtova kultura i sl.) i op�te blagostanje

izranjaju kao posledice dinamièke harmonije putanja komunikacija sazdanih na

kooperativnim te�njama �ivih biãa koji je saèinjavaju. I ova inteligentna celina, celina

Ljubavi kao planetarni emergentni kvalitet tada omoguãava i uzrokuje participatorno i

odr�ivo dizajniranje, oplemenjujuãa nauèna istra�ivanja, radosno �ivljenje i bezbri�nu,

veselu evoluciju. Kompetitivnost je adekvatna iskljuèivosti, dok je kooperativnost adekvatna

prihvatanju, te dok prvi, uvek uslovljavajuãi (u skladu sa sopstvenim interesima) pristup

meðuljudskim odnosima dovodi do sukoba i oseãanja izolacije, bezuslovni putevi iskrene

kooperativnosti na neprimetan naèin raðaju misli lepote, mira i harmonije u na�em svetu.

Svako istinski uspe�no upravljanje u okvirima bilo koje organizacije se mo�e zamisliti

upravo kao altruistièno posveãivanje pa�nje artikulaciji i aktivaciji kooperativnih mre�a

komunikacije. U skladu sa posveãivanjem pa�nje va�nosti na�ih implicitnih te�nji u

svakodnevnim izra�ajima, i vrednosti koje karakteri�u upravljaèku kompetentnost bivaju

preobra�ene od povr�nih kvaliteta gramatièki ispravne dikcije, ve�tine pru�anja usko

efektivno relevantnih odluka i primarne orijentacije ka izbegavanju ekspresije prirodnih nesigurnosti, do duboko negovanog oseãanja odgovornosti i bri�nosti prema èitavom

svetu, spontanog prihvatanja znanja o neznanju kao kreativnom logièki-

318

komplementarnom prostoru koji samo na�a spiritualna intucija mo�e iscrtavati, te

ukljuèivanja èitavog sveta, svakog biãa Prirode u razmatranje sveop�te harmoniènosti

uticaja na�ih odluka. Meðutim, èak i kada uskladimo sve na�e unutra�nje te�nje i

oseãanja ka dobronamernoj komunikaciji, mo�e jo� uvek doãi do sukoba ukoliko se

te�nje ka potpunoj kolaboraciji i zajednièkom, globalno optimizirajuãem napretku upletu

sa te�njom ka �to br�em postizanju zacrtanog cilja331. Ovaj konflikt koji se raða najpre u

na�im mislima, nalazi svoje mesto u èitavom sistemu na�e komunikacije unoseãi nemir i

povratak na potencijal sukobljavanja. Stoga se svaki cilj mora preobraziti u Put, jer nijedan spiritualni odnos ne zna sa cilj. Put naspram cilja Jedan od najva�nijih zakljuèaka koji je kako implicitno, tako i eksplicitno bio

sadr�an u dosada�njem delu knjige, a u kome se krije tajna svakog spiritualnog napretka,

je i nagla�avanje neophodnosti prelaska od svrsishodnog pona�anja, pona�anja

usmerenog ka fiksnim ciljevima, na svest o Putu, predanosti trenutnom postojanju u kome se krije tajna dubokog religijskog oseãaja. Svi polariteti, ukljuèujuãi dobro i zlo,

ispravno i neispravno, povoljno i nepovoljno, postojani su samo pri sagledavanju problema u kontekstu odreðenih ciljeva. U monistièkoj svesti jedinstva uma i Prirode,

potpune harmonije kvaliteta sveta kao puteva, sve stvari, sve prirodne promene i kretanja postaju savr�eni, i samo povremeno blago uzkome�ani i uzburkani ljudskim svrsishodnim pobudama. Dok nas svest u kojoj dominiraju ciljevi - èija je egzistencija, naravno,

preduslovljena kvalitativno redukujuãim mapiranjima detalja na�eg sveta � navodi na kretanje van harmonije uma i Prirode, svaki trenutak postojanja monistièke svesti Puta

predstavlja radosno upoznavanje èitavog sveta, èudesni susret uma i Prirode, put koji

ukazuje na put, na bo�anski dodir, na Ljubav kao smisao svega postojeãeg. U uslovima celovito�ãu orijentisane, holistièke kooperativnosti, ciljevi kojima

formalno streme bilo pojedinci ili èitava organizacija nisu va�niji od ukazivanja na put

prosvetljenja svakoga od èlanova. Dok svaka organizacija èije èlanove meðusobno

povezuje samo zajednièki cilj, ali ne i put, biva suoèena sa potencijalom razaranja kada doðe do ne�eljenih ishoda ovog kretanja ka cilju, iskrena, meðusobnim i bezuslovnim

saoseãanjima i altruizmom umre�ena organizacija je u stanju da prevlada velike krize i

uvek pronaðe put ka stanjima nove i bogatije ureðenosti. Dok se kao cilj plitko-kooperativnih organizacija mo�e sagledati opstajanje (pre�ivljavanje), cilj duboko-kooperativnih sistema je spiritualni napredak, opstajanje na evolutivnom putu Prirode, iniciranje radosnog do�ivljavanja �ivljenja kao samog Puta. Cilj iz ove perspektive, kao i bilo �ta �to radimo, nije toliko va�an koliko naèin na koji se on izvodi, odnosno put koji

do njega vodi. Èesto prisutno i gotovo tradicionalno shvatanje da »cilj opravdava

sredstva« iniciralo je bezmerne tragedije, ukljuèujuãi i degeneracije ljudskih biãa idejama

o njihovom uslovljavajuãem »upravljanju« i korekciji pona�anja, a jedini naèin da se

ovakav, èesto dugoroèno unesreãujuãi prilaz oplemenjivanju pona�anja promeni u

bla�eni, zajednièko-unapreðujuãi odnos jeste postavljanje va�nosti puta, va�nosti

kvaliteta izvoðenja naspram samog cilja. Stoga je umesto zaslepljenosti samim

rezultatima izvedenih zadataka, neophodno mnogo vi�e pa�nje posvetiti buðenju

zadovoljstva pri samoj izvedbi, pronaãi cilj u svakom trenutku putovanja.

319

Jedan od najva�nijih poduhvata savremene edukacije bi trebalo da bude i

razvijanje svesti o Putu naspram nahoðenja na izvoðenje zadataka zaradi sticanja nagrada

ili izbegavanja kazni. Ovakvi potonji, uslovljavajuãi poku�aji »dizajniranja« �ivih biãa

uzrokuju duboke degeneracije i neprirodnosti pona�anja èije ponovno prevoðenje u

spontane misli i pokrete zahteva dugotrajne napore. Pribegavanje konzumaciji opijata predstavlja, izmeðu ostalog, i jedan od savremenih naèina oslobaðanja od ovakvog

svrsishodnog tereta svakodnevne komunikacije. I svi oblici psihoterapija kao namenski postupci nisu u stanju da izbri�u degeneri�uãu, prekomernu ciljevima optereãenu svest,

veã je samo ne svrsishodna, ne namerama ispunjena, veã spontana svest u domenu

slobodnog eksperimentisanja to u stanju da uèini. Svaki odnos subjekta sa sredinom

poseduje izbor u uèestvovanju u meðusobnoj orijentaciji - to ãe biti ili poku�aj

orijentacije ka cilju ili orijentacije ka Putu, �to bi odgovaralo orijentaciji u svim pravcima

iz samo jedne perspektive, slièno putu od bezbroj milja Ivana Karamazova koji se prelazi

u jednom jedinom trenutku ili prièi u kojoj, upitav�i Gospoda gde se nalazi da bi se

njemu uputio, Mojsije dobija odgovor da ako je sa tom namerom krenuo, veã je stigao401.

Svaki put kada se interesujemo za postignute ili postavljene ciljeve uèestvujemo u

zaboravljanju na najlep�e, najvrednije stvari koje èine i smisao postojanja, i iniciramo

klice nezadovoljstva koje prate svako delanje sa plodovima rada u mislima. Ljubav, pa�nja, sreãa, radost i sve istinski spiritualne crte ne izvode se sa ciljem u mislima, veã kao sam Put, trenutna svetlost koju ne vidimo jer smo ona sama. Svako svrsishodno pona�anje, pona�anje inicirano te�njom ka ispunjavanju

odreðenih ciljeva, sistemski sagledano predstavlja delovanje inicirano te�njom ka

maksimiziranju izvesnih varijabli sistema kome pripadamo i koji i jesmo mi. Kompetitivno pona�anje, pri tome, predstavlja samo podskup znatno �ireg skupa

potencijalnih svrsishodnih dejstava, iniciranih te�njama koje su, naravno, adekvatne saznajnom i razvojnom ukruãivanju sistema. Nasuprot tome, pona�anje pro�eto sve�ãu o

Putu, o veènosti koja ispunjava svaki trenutak postojanja i u koju se mo�e proniãi samo

posredstvom ovakve svesti, adekvatno je pa�ljivom, suptilnom i spontanom optimiziranju varijabli globalnog sistema kome pripadamo i koji, opet, jesmo mi. Svaki planski odnos na�eg uma i Prirode u smislu iscrtavanja moguãih opcija,

raèunanja njihovih ishoda i pravljenja izbora izmeðu njih, u suprotnosti je sa spontanim reagovanjem i istinski kreativnim etièko-estetskim pona�anjem. »Birati jeste prevideti

univerzalnost; porediti stvari jeste ne uspeti postiãi cilj. Tao ne ostavlja ni�ta sa strane«70,

pisao je ÈuangCe, ukazujuãi ne na biranje i klasifikovanje, veã na sveprihvatanje kao put harmonije sa tokom Prirode. Biti sada i ovde i pronaãi veènost u svakom deliãu vremena i

zrncu peska (jer, »evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja«391 (Korinãanima II

6:2), kao �to nam ka�e apostol Pavle) predstavlja zaista prosvetljeni vidik koji je u stanju da oslobodi ljudska biãa svih briga koje donose planiranja i kretanja ka cilju i plodovima

rada. Svako kretanje ka cilju je neophodno povezano i sa zavisno�ãu od vremena, te sa

�urbom, a ne smireno�ãu usled odr�avanja svesti o prisutnosti cilja u svakom pogledu, pokretu, prizoru i trenutku. Poznata je prièa o tibetanskom monahu koji je tokom

izvesnog hodoèa�ãa u Lasi upitao jednog starog �itelja koliko jo� ima da ide do narednog

svetog mesta. »Ako �uri�, neãe� nikad stiãi«, bio je odgovor mudrog �itelja. I zaista,

�urba u kojoj se olièava sputavajuãe i ukruãavajuãe odr�avanja cilja i njegovih plodova

na umu predstavlja duboki kontrast prosvetljujuãoj svesti Puta sa ciljem, sredi�tem

Prirode u svakom njenom detalju. Prièa se311 da je Sokrat imao obièaj da tokom svojih

320

�etnji, najednom zastane i po nekoliko èasova ostane nepomièan, verovatno stopljen u

èudesnu harmoniju nerazluèivog jedinstva svog sopstva i okoline. Slièno tome, i radosni

èistaè ulica90 nikada ne gleda na kraj duge ulice ili broj zamaha metlom koji znaèe kraj

njegovog radnog dana, veã pronalazi zadovoljstvo i smisao u svakom trenutku svoga

rada. Odnos Puta i cilja, tako, predstavlja i odnos izmeðu veènosti (u svakom trenutku

postojanja), ispunjene uvek rado�ãu, spontano�ãu, otvoreno�ãu i iznenaðenjima, i

prolaznosti, obele�ene tugom, razoèarenjima i zatvoreno�ãu. Dok je potok u svoj svojoj

ushiãenoj turbulentnosti daleko od mora ka kome i �uri, i dok je ki�nica, rasipajuãi se i

slivajuãi niz padine bre�uljka na sve strane, jureãi za plodovima sveta raznovrsnosti, jo�

uvek daleko od mora, velika reka, bliska moru, poseduje smireni tok koji, tiho odzvanjajuãi drevno »labbayka, labbayka«, kao da nam ka�e »nema �urbe, mi smo

tamo«185, a more koje nikada ne trèi za ovozemaljskim blagima, i u koga se sve reke

slivaju, uvek je u stanju prihvatanja, te tako odslikava samu veènost u moru prirodnih

prolaznosti. Biblijska metafora o drvetu znanja se lako mo�e zamisliti i ne samo kao dobijanje

moãi formiranja znanja o znanju, samo-svesti i kontrole tamo gde lepota poèiva u

spontanosti, veã i kao uvoðenje ciljeva u ljudsko pona�anje. Svaki cilj blokira mno�tvo

potencijalno uoèljivih perspektiva i �to je vi�e ciljeva koje nosimo u mislima, to smo

zatvoreniji i neosetljiviji za suptilne znake Prirode, koji su postojani oko nas zaradi na�eg

spiritualnog napretka. Noseãi ciljeve na umu, zaboravljamo na veènost i beskrajnu

ispunjenost koje nosi do�ivljavanje sveta ovde i sada. »Raj je igraèka za decu. Jedan

jedini atom Bo�ije ljubavi vredniji je od stotine hiljada rajeva«401, smatrao je al-Bistami,

pozivajuãi nas ne na uspavanu, ciljevima uslovljenu »religioznost«, veã na bezuslovni,

iskreni, èistom predano�ãu ispunjen prosvetljeni odnos sa svetom. Za sada�njo�ãu i

Putem obojenu svesnost, sve �to postoji postaje sveti ukazatelj na Put na�eg srca, dok s

druge strane, na�im dru�tvom danas uglavnom dominiraju apstraktni ciljevi, inicirajuãi

nedovoljno, povr�no po�tovanje sveta materije. »Svaka stvar koju opazimo, kazuje nam

poneku tajnu«212, uèio je Don Huan, a svako planirano izvoðenje postupaka krije tajnu

zaboravljanja na�e prave, budne i sveobuhvatne prirode. Dok svesnom, namerama

prouzrokovanom rukovoðenju na�im pona�anjem, olièenom u svim znacima pa�nje (kao,

na primer, osmesima koji se pru�aju sa ciljem stavljanja do znanja na�e

dobronamernosti), nedostaje iskrena lepota komunikacije, spontano pona�anje se odlikuje

i prosvetljujuãim ukazateljima na oseãanja radoznalosti, radovanja (koje je moguãe samo

prihvatanjem faktora iznenaðenja) i prirodnosti. Tako, znajuãi da mapa nije teritorija, i

svaki iskreni i topli osmejak ne mo�e posedovati ni svoj razlog, ni obja�njenje, veã

jednostavno predstavlja odraz spontane unutra�nje harmonije sa Prirodom. »Ako nagazi�

stranca na pijaci, izvinjava� se na�iroko zbog svoje nepa�nje. Ako nagazi� starijeg brata,

blago ãe� ga potap�ati, ali ako nagazi� na roditelja, znaãe� da ti je veã opro�teno. Stoga se

ka�e: savr�eni ritual ne pravi razliku izmeðu osoba; savr�ena praviènost ne vodi raèuna o

stvarima; savr�eno znanje ne mapira; savr�ena dobrota nije svesna sebe; savr�eno

poverenje se rasejava sa zlatom«70, pisao je ÈuangCe, i svako od ovih odstupanja od

savr�enosti je inicirano zaboravljanjem na�e prirodne vrline, praãenja spontanog Puta

Prirode, i misaono-reflektivno mapirajuãim raðanjem mno�tva ciljeva u na�em svetu.

Kako otvorena bliskost i poverenje u na� kontakt sa Prirodom, no�eni sve�ãu Puta svojom

svetlo�ãu obasjavaju zatvarajuãi tamu strahopo�tovanja, nepoznavanja i nepoverenja,

koju iniciraju mno�tva ciljeva, tako i unutra�nji jezik srca, èistog divljenja èudesima

321

Prirode prevazilazi ukazivanje va�nosti jezièkim formama, normama i frazama za

izbegavanje nesporazuma. Svaki trenutak na�eg postojanja tako postaje bla�eni dodir sa

Prirodom, uèenje kroz njega na putu na�eg spiritualnog napretka. Najzanimljivije i najkreativnije komunikacije su one koje su same sebi svrha. U suprotnom sluèaju, ukoliko za sve uèesnike komunikacije postoji unapred zadati cilj ka

kome se svi kreãu, tada se i iscrpljuje potencijal kreativnih ostvarenja i spoznaja koje bi se spontano izrodile iz date komunikacije220. Dok su spontane, improvizacione komunikacije otvorene na uèestvovanje svakoga u njima, te orijentisane na razumevanje i

pridavanje smisla percepiranim informacijama, fiksne i krute, u svrhu predviðanja

pona�anja kori�ãene predrasude i fraze, te�nje ka kontroli i dominaciji, sa svim

okrivljavanjima i oseãanjima otuðenja koje one donose, su po pravilu imanentne u

komunikacijama u kojima uèesnici te�e postizanju ciljeva. Ukoliko u komunikaciji na umu posedujemo njen cilj, odnosno krajnji ishod, tada se ona razvija po planu, pri èemu

opstajemo u stanju neprijemèivosti na beskraj raznovrsnih uticaja i inicijatora uèenja i

neponovljivih radosnih trenutaka. I dok svaka trema predstavlja posledicu te�nji ka

pona�anju u skladu sa detaljno isplaniranim reèima, postupcima i �eljenim postignuãima,

negovanjem samo na�ih unutra�njih te�nji, spiritualnih korena na�eg pona�anja, i ono

samo ãe, osloboðeno fiksnih planova i modela, spontano ukazivati na put smirenog i harmoniènog, sveop�teg prihvatanja i slobodne kreativnosti. »Savr�enost Taoa i stvari - ni reèi ni ti�ina ih ne mogu opisati. Ne prièati, ne ãutati � to je najvi�a forma debate«

70, pisao je ÈuangCe, ukazujuãi na nu�nost ukidanja svih modela na�ih odnosa sa svetom i

pronala�enja direktne, nereèite harmonije sa Putem Prirode, iz koje spontano izranjaju

savr�eni ukazatelji koordinacije pona�anja. Dok spontane komunikacije koje su same sebi

svrha spontano i ohrabruju nove uèesnike ka njihovom kreiranju, slobodnoj prijemèivosti

i ekspresiji oseãanja, volja za ukazivanjem pa�ljivosti i pa�nje, prihvatanja i po�tovanja

se gasi u komunikaciji u kojoj dominiraju ciljevi i predvidljivi razvoj dogaðaja kao

posledica redundantnih fraza i �ablona pona�anja. Ko-evolucija u smeru razvoja poverenja, iskrenosti i dobrote moguãa je samo tamo gde se na raèun manipulativnih

odnosa pojavljuje obostrano prihvatanje, a ovakav prelaz nu�no biva no�en prelaskom sa

usko uokvirenih, ciljevima nahoðenih na u beskraj prostiruãih krila spontanih

komunikacija. Da meðuljudski odnosi u kojima dominiraju te�nje ka manipulaciji radi

ispunjenja ciljeva danas, na�alost, dominiraju nad Putem orijentisanim komunikacijama

lako se sagledava u savremenom nauèno-tehnolo�ko-ekonomskom do�ivljavanju Prirode

kao sirovog materijala za obradu, kao i iskrivljenim vrednostima koje èine i pokreãu

»potro�aèko« dru�tvo. Da je ovakva globalno-lokalna zavisnost obostrana, mo�e se

sagledati iz èinjenice da se posredstvom ovakvih, ciljem orijentisanih komunikacija (kao, na primer, u okviru �kolovanja), ljudi obuèavaju za interese poslovnih (potro�aèkih) ili

nauènih delatnosti, pri èemu se zanemaruje posveãivanje pa�nje tajni razvoja uzajamnog

zadovoljstva biãa i njihove sredine, koja poèiva upravo u svesti Puta. Dok »�ta ti radi� za

mene?« predstavlja logièno zakljuèno pitanje komunikacija sa egocentriènim ciljevima

na umu, pitanje »�ta ja radim za Tebe?« predstavlja adekvatnu vodilju spontane

komunikacije koja, èineãi nas beskrajno prostiruãim kreativnim jezgrom spiritualnosti

naspram pasivnog objektiviziranja na�e egzistencije, raða iskrenu i blagotvornu predanost

drugim biãima. »Milosti hoãu, a ne �rtve« (Matej 9:13), reèi su Gospodnjeg predanja koje

nas podseãaju da se ne svrsishodnim, uslovljavajuãim delovanjima i vezano�ãu za

plodove rada, veã bezuslovnom predano�ãu i posveãeno�ãu èitavog na�eg biãa

322

milostivim putanjama koje se pru�aju prema na�em svetu, ne na cilj, veã na sam Put

orijentisanim umom, dosti�u spiritualna sloboda i globalno oplemenjujuãa svest. Svrsishodna svesnost, takoðe, nije u stanju da obuhvati jedinstvo uma i Prirode u

skladu sa odrazom na�ih te�nji - onoga �to u najdubljem smislu i jesmo mi - na na� svet.

Naime, ciljem ispunjen um rezonuje u skladu sa linearnim zavisnostima. Odreðena

pojava se odredi kao �eljena, i formira se lanac uzroènih dejstava koji do nje dovodi i koji

potom predstavlja plan na�eg pona�anja. Meðutim, ovakva linearna osnova nije u stanju

da sebi objasni nelinearni, cirkularni poredak odnosa uma i Prirode u okviru koga se te�nje iz kojih izviru na�i postupci reflektuju na na� svet. Stoga je istinska priroda nas

samih i Prirode nedodirljiva za ciljem ispunjenu svesnost, i pripada samo svesti Puta, orijentisanoj na emanenciju vrednosti u samom postupku izvedbe, i u�itka ne u njenim

plodovima, veã u njoj samoj. Svaki umetnik koji zna da se mora izboriti sa prekidanjem

veze sa slavom, pohvalama, nagradama i svim drugim plodovima svog stvaranja u svrhu dostizanja prave, spiritualne vrednosti svog dela, svestan je ovog pravila. U istoènjaèkim

tradicijama umetnièkog stvarala�tva je poznato da kreacija svakog zaista vrednog

umetnièkog dela zahteva odricanje od svakog cilja400, te sa�ivljavajuãe, saoseãajno i

svepoistoveãujuãe (»i to sam ja«) utapanje individualne svesti u globalno, sveobuhvatno postojanje, adekvatno buðenju svesti Puta. Svrsishodno pona�anje je zajedno sa njegovom »konkretnom« plodotvorno�ãu od

industrijske revolucije do danas u mnogome ukinulo izvornu poniznu zaèuðenost nad velièanstveno�ãu Prirode, i namesto nje postavila èoveka kao najvi�i hijerarhijski stupanj

u organizaciji Prirode. Kontrola i dominacija su tako postali osnovni faktor u ljudskom odnosu sa Prirodom, dok je evolucija namesto bo�anske kreacije postala istorija metodologije uèenja i baratanja sa �to ve�tijim trikovima u svrhu sopstvenog

pre�ivljavanja i kontrolisanja Prirode. Meðutim, jedno od osnovnih pravila sistemske

teorije je i to da manji sistem nikada ne mo�e kontrolisati veãi sistem (ili, uop�te, �iva biãa), kao �to ni deo sistema ne mo�e kontrolisati njegovu celinu, te je, stoga, izmeðu

ostalog, i svako prebacivanje odgovornosti i okrivljavanje bilo drugih, bilo sebe - �to

uvek u sebi nosi polaznu pretpostavku moguãnosti kontrole - zavaravajuãa posledica svrsishodnog pona�anja, koja, slièno kao i mnogi drugi polariteti, nestaje u svesti Puta u

kojoj se preobra�ava u bla�enu dobrotu svakog postupka. »Na svetu postoji samo dve

vrste tragedija. Jedna je ne dobiti ono �to se hoãe, a druga je dobiti«, pisao je Oskar Vajld. A da »�eleti stvari za sebe predstavlja koren svakog zla«, stara je Tao izreka. Dokle god egocentrièni ciljevi defini�u na�e unutra�nje te�nje i verovanja, slièni

smo strelcu koji precizno pogaða takmièeãi se za glineni trofej, postaje ne�to nesigurniji u

u borbi za limeni pehar, dok mu ruka drastièno podrhtava pri gaðanju za zlatni bokal70.

Precizni Zen strelac se sjedinjava sa sa svetom »oko sebe«, i pu�ta da sama Priroda

odapne strelu u pravom trenutku. Delatnostima koje obele�avaju sve drevne istoènjaèke

religiozne tradicije se, zahvaljujuãi odricanju od plodova rada, te�i ispunjavanju dalekih,

nesagledivih ciljeva koji se pru�aju i ka nedogledu veènosti, te tako �ivljenje postaje uvek

Put, �to je stav koji razvija sattviènu moã fokusiranja i meditacije. Nasuprot ovakvom odnosu, u savremenom svetu, gotovo sve delatnosti koje ne vode instantnom ispunjavanju ciljeva, retko bivaju one kojima se posveãuje vredna pa�nja, �to inicira i

dominaciju rajas pona�anja i vrednosti u modernom dru�tvu. Mudrost, unutra�nja,

prosvetljena radost i moã saoseãanja nisu osobine koje se mogu ikada dostiãi kao jedni od

mnogobrojnih ciljeva koji se posredstvom dru�tvenih odnosa nude ljudskim biãima, veã

323

osobine koje se same po sebi razvijaju onda kada se prepustimo spontanom toku Prirode. »Neki ljudi nikada ni�ta ne nauèe, jer sve razumeju isuvi�e brzo«

185, pisao je Aleksander Poup. Meðutim, delatnosti koje donose neposredne satisfakcije, najèe�ãe su destruktivne

ili protraãujuãe u globalnijim razmerama i du�im vremenskim razdobljima. Brzo »razumevanje« je, tako, nerazumevanje kroz �iri vremenski opseg. Zaista vredne poruke,

odnosi i harmonije se dugotrajno grade putem uvek novih i neponovljivih razumevanja sa mnogo razlièitih perspektiva.

Dokle god su svrhe u na�em sagledavanju sveta preèe od Puta, od ljubavi,

zadivljenosti i po�tovanja svega postojeãeg kao puta koji vodi ka izvori�tu bo�anske

kreacije, i na� odnos sa sredinom, sa drugim biãima, te i sa stenama i vodama koje su

takoðe delovi na�eg ekosistema i predstavljaju komadiãe piramide �ivota, koja nas

odr�ava negde na njenim delovima bliskim vrhu, biãe odnos »Ja � to« o kome je pisao

Martin Buber, i u okviru koga se i druga biãa oko nas, koja u su�tini poseduju sopstvene,

nove i neponovljive izvore sveta, predstavljaju kao sredstva nad kojima ãemo ispoljavati

na�u moã, dominaciju i kontrolu ne bi li smo do�li do postavljenog cilja. Ali, kada se

posvetimo Putu sa iskrenim religioznim oseãajem svepovezanosti i saoseãanja u srcu,

tada i na� odnos sa sredinom, sa svakim njegovim naizgled ne�ivim i inertnim, ali

zapravo kosmièkom ljubavlju stvorenim delom postaje »ja � Ti«. I tada sve stvari na

ovom svetu umesto sredstava, postaju ciljevi, putevi koji nas direktno postavljaju u jezgro na�eg postojanja, u bla�enu harmoniju sa èitavim svetom. Od egocentrizma ka pronala�enju lepote u svemu Zbunjenosti, rascepljenosti i dezorijentacije kojima rezultuju mno�tva savremenih

komunikacionih aktova izmeðu biãa, prouzrokovani su pre svega ne razlièitim »sistemom

kodiranja« sa jednakim najdubljim implicitnim te�njama (na primer, ka uzajamnoj

spiritualnoj orijentaciji), veã stalnim variranjima ovih te�nji u pogledima na svet

individualnih biãa, �to se na globalnijem, dru�tvenom planu lako mo�e oèitati kao

rascepljenost vrednosnih kriterijuma. Biãa koja su okru�ena i uronjena u sistem

kapitalistièke ekonomije i bespo�tedne kompetitivnosti na svim poljima ljudskih

organizacija, �iroko rasprostranjenom vrednovanju velièanja sopstvenog ega i rajas karaktera pona�anja, nalaze se rascepljena u spoju sa drevnim vrlinama po�tenja,

po�tovanja, dobrote, sattvièke svesti u kojoj dominiraju ne strastvenost i vezanost za

plodove rada i svest o tra�enju su�tine sveta u njegovim objektima, osloboðenih uticaja

na�e svesti i unutra�njeg sveta, veã mir, sloboda uma, èista vrlina i kosmièka radost.

»Isplativost« posmatranja detalja Prirode kroz okvire posedovanja suprotstavljena je

spiritualnoj istovremenoj zaljubljenosti i nedodirivanju istih detalja, te negovanju najveãih vrednosti u onome �to nema cenu i �to se ne mo�e kupiti ili prodati, dok je,

uop�te, svest o mno�tvu i analizi, koja se ispoljava iz nauènih metodologija spoznaje

sveta, u sukobu sa holistièkim, ne-analitièkim i ne-sintetièkim (jer nema razbijene

harmonije koju bi bilo potrebno ponovo uspostaviti) pogledom na svet. Iskreno verujem da ovi sukobi ne predstavljaju sukobe vojski iznad neutralnog prostora, veã da sve

negativne pretpostavke iz kojih isplivavaju pogre�ne ideje kao putokazi na�eg pona�anja

predstavljaju ne�to slièno tmurnim oblacima koji ne gase, veã samo prekrivaju Sunce.

Stoga smatram da je prepu�tenost putu Prirode, meditativna osloboðenost misli put

kretanja u istinitom i uvek ispravnom smeru iz koga se spontano raða po�tovanje i

324

zaljubljenost u èitav svet. Najdublje tautologije pona�anja i spoznaje sveta se ne uèe, one

su po prirodi u nama, te one zapravo i jesmo mi. Èitav ovaj sukob vrednosti se mo�e svesti na raskr�ãe dva puta. Jedan vodi u

egocentrizam, u odnose sa drugim biãima u okviru kojih ãemo velièati sebe, te�iti da nas

drugi vole, i da zavise od nas. Ovakav put vodi ka nestanku bla�enih pogleda na svet i

rezultuje u egzibicionizmu, zamraèenosti zavisti i nezadovoljstva. Naspram duboke

umetnièke te�nje ka osvetljavanju onoga �to zaista jesmo putem davanja, predavanja nas samih èitavom svetu, naspram Dekartovog »mislim, dakle jesam« ili plotinovske svesti

koja sebi dokazuje Boga samo putem lepote prisutne svuda oko nas (jer, »zar oni ne vide

kako ptice u prostranstvu nebeskom bez muke lete, njih samo Alah dr�i. To su, zaista,

dokazi ljudima koji budu verovali« (Kur'an 16:79)), razvijaju se egocentrièni ideali

voðeni normama tipa »kupujem, uzimam, pobeðujem, dive mi se, zavide mi...dakle,

jesam«, kojima se naru�ava Put Prirode, uvek okrenut dobrotom prema bli�njima, prema

èitavom svetu. Dok te�nje da se bude bolji od drugih oèigledno proistièu ne iz snage, veã

iz slabosti (èijem nasilnom prevladavanju se te�i u postavljanju sebe iznad drugih),

spiritualna predanost biãa, postavljanje poput mora sa koga se sve reke, sva biãa na�eg

sveta velièaju, predstavlja odraz istinske snage, �to je i razlog za�to je LaoCe smatrao da

»najveãa snaga izgleda kao slabost«. Put kojim ãemo se, nezahtevajuãi ni�ta zauzvrat,

diviti lepoti sveta koja nas okru�uje, uoèavajuãi lepotu u svemu, predstavlja spiritualni put, put unutra�njih impresija koji nas navodi na tiho prosvetljenje. »Gnoza je stalno

divljenje«, smatrao je �ibli, ukazujuãi na rascvetavanje svakog prosvetljenog znanja

upravo na temeljima zadivljenosti, beskraja lepote uviðenog i probuðenog u svakom

detalju na�eg sveta, u emanenciji shvatanja da »kuda god se okrenete, pa tamo je Lice

Bo�ije«401 (Kur'an 2:115). »Lepota je istina, a istina lepota � to je sve �to na zemlji zna� i

�to treba da zna�«, pisao je D�on Kits, a raskr�ãe ova dva puta podseãa na raskr�ãe puta

èulnih zadovoljstava i puta kosmièke radosti Kata Upani�ade387.

Posredstvom izgradnje spiritualnih temelja na�eg do�ivljaja sveta u prilici smo i

da pojednostavljeno iskazano, napravimo izbor izmeðu tri op�ta puta - analogna tamas, rajas i sattva putanjama Prirode u okvirima indijske Samkja filosofije402, respektivno - kojim ãe se ostvarivati putanje koje povezuju na� um i Prirodu, a to su, kako ih ja

nazivam, putevi Sunca, putevi crnih rupa i putevi planeta. Biãa poput planeta u susretu sa

raskr�ãima i nu�nostima pravljenja izbora biraju po jedan put i odbacuju sve ostale, ljudi

èiji bi se kontekst sagledavanja sveta mogao metaforièno okarakterisati kao »crne rupe«,

nalazeãi neprijateljstvo i besmislenost u svakoj od ko-kreiranih varijanti (jer »svetlost sja

u tami, a tama je ne pozna« (Jovan 1:5)), u sprezi sa te�njama ka posedovanju,

jednostavno ih sve »progutaju«, dok ljudi-Sunca, poput zvezdanih ideala koji, obuzeti davanjem i ulep�avanjem sveta, obitavaju u sjaju jedinstva biãa i Prirode, u susretu sa

raskr�ãima jednostavno prihvataju sve opcije razgranatog stabla koje se otvorilo pred

njima, i ovakav predani izbor »srednjeg puta«, koji je moguã samo u stanju potpune

spontanosti, sveprihvatanja i uviðanja lepote i beskrajne dragocenosti u zaista svemu, rasvetljava celi svet, pru�ajuãi mu lepotu i radost, poput crta koje se pru�aju ka èitavom

svetu na deèijoj slici Sunca. »Kada bezbo�nik proklinje Satanu, proklinje sopstvenu

du�u...Sva dela Gospodnja dobra su: i on ãe dati svaku potrebnu stvar u pravo vreme.

Tako da èovek ne mo�e reãi, ovo je lo�ije od onoga: jer u vremenu sve ãe to biti dobro

obelodanjeno« (Sirah 21:27...39:33-34), pisao je Sirah. Jer, podsetimo se, koraci, jedan po jedan, stvaraju Put i ne postoji put bez putnika, kao �to i ne postoji svet bez

325

posmatraèa. Svako biãe je izvor svog Kosmosa èija se lepota stvara kroz njegov nesvesni

dodir sa Prirodom, i u stanju spontanog prihvatanja svega postojeãeg i uviðanja beskrajne

lepote u svakom deliãu Prirode, svaki put postaje »srednji put«, put koji vodi u srce sveta,

ka bla�enom jedinstvu uma i Prirode, ka prepoznavanju sebe u svemu i svega u sebi. Jedna od karakteristika egocentriènog do�ivljavanja stvarnosti je i posedovanje

izrazitog kritièkog izra�aja u opisima sveta. Meðutim, slièno kao �to ukruãujuãa

manipulacija na�im svetom predstavlja direktno i srazmerno redukovanje slobode na�eg

biãa, i svim eksplicitnim osuðivanjima prethodi prepoznavanje sopstvenih gre�aka u

tuðim postupcima i nezadovoljstava putanjama koje stvaramo izmeðu na�eg biãa i sveta,

odakle je jasno ne samo da ljutnja prema drugim biãima predstavlja refleksiju ljutnje

prema sopstvenim pogledima na svet, dok zadivljenost na�im svetom predstavlja zapravo

zadivljenost prema kreativnim kontekstom na�eg iskustva koji i èini sr� na�eg biãa, veã i

da »sudeãi drugom samoga sebe osuðujemo, po�to mi, sudije, èinimo isto to«

(Rimljanima 2:1), te da samo èista i nevina svest koja u svemu vidi izraze bo�anske

lepote èini izvor kreativnih putanja Prirode. Stalne primedbe su emanencije te�nje ka

egocentriènom velièanju sebe u oèima drugih, èime se slièni utisci nezadovoljstva bude i

u drugim biãima, na slièan naèin kao �to za Oskara Vajlda nije bilo magle u Londonu sve

dok je D�ejms Vistler nije naslikao295. S druge strane, sveti, duboko-ekolo�ki pogled na

svet zanemaruje velièanje sebe u oèima drugih, veã prièajuãi samo o lepim stvarima

uoèenim u svetu oko sebe, smanjuje svoju »vrednost« u oèima drugih, ali svet samo u

oèima ovakvog pogleda na svet postaje bistar kao suza. Dok ocenjivanje »objektivnih«

dragocenosti ljudskih dela vodi sukobljavajuãem postavljanju prepreka putu spontanog

razvoja individualnih i globalnih do�ivljaja sveta, put traganja za raznovrsnim

kontekstima u okviru kojih ãe posmatrana dela biti velièanstveno osmi�ljena predstavlja

prosvetljeni put uzajamne spiritualne evolucije biãa i sredine kroz blagodetno razvijanje

tolerantnosti i po�tovanja. »Milost slavi pobedu nad sudom« (Jakov 2:13), mislio je

apostol Jakov, a u svojoj kritici sukobljavanja uèenika oko pitanja ishrane, apostol Pavle

jasno propoveda: »Stoga, ne osuðujmo vi�e jedan drugoga, nego radije smatrajte da je

pravo � ne postavljati bratu spoticanja ili sablazni...ni�ta samo po sebi nije pogano; samo

onome, koji smatra da je ne�to pogano, njemu je pogano. Jer ako je tvoj brat �alostan

zbog jela, to znaèi da ti veã ne postupa� po ljubavi« (Rimljanima 14:13), kao i: »Èistima

je sve èisto, a opoganjenima i nevernima ni�ta nije èisto« (Titu 1:15). »Gre�nik je samo

onaj koji vidi gre�nika u drugom èoveku«403, smatrao je Svami Vivekananda, a analogija

ovakvih stavova koji u sebe ukljuèuju i ukazivanje na kvalitete postojane samo kao

puteve izmeðu misaonih biãa i Prirode, postojana je i u reèima LaoCea koji smatra da se

put svetog èoveka ne sastoji u kritikovanju, veã u punjenju stomaka drugih biãa, èinjenju

ih bezbri�nim i radosnim, uoèavanju lepote u svemu postojeãem, znajuãi da »svako sledi

Moj (Bo�iji, prim.a.) put u svakom pogledu« (Gita 4:11), kao �to je smatrao Kri�na. »Za

istinski religioznog èoveka ni�ta nije greh«, mislio je Novalis, slièno kao i da »sreãni su

oni ljudi koji se svuda susreãu sa Bogom. Oni su stvarno vernici«171. Kada su upitali

svetog Isaka Sirina: »Ako je ko postigao èistoãu srca, po èemu mi to znamo? I saznaje li ikad èovek da je srce njegovo èisto?«

204, on odgovara: »Kada se kome svaki èovek èini

èist, i niko mu se ne predstavlja neèistim i oskrvnjenim, tada je uistinu takav èist u

srcu«204, pokazujuãi nam na spiritualni put napretka olièen u pretvaranju svake osude i

etièke pronicljivosti u ljubav prema svemu postojeãem. Jer »bude� li voleo svaku stvar � i tajnu ãe� bo�ju razumeti u stvarima«

84, kao �to je smatrao starac Zosima.

326

Put spiritualne evolucije svesti se ogleda u duhu sveprihvatanja i spontanog postajanja, u buðenju sunèanih i zvezdanih, deèije nevinih, prosvetljenih pogleda na svet

i negovanju te�nji za èuvanjem svega postojeãeg, u spontanom izlivanju bla�enosti i

pru�anju milostivosti na�em svetu poput daha proleãnog vetriãa koji nikada ne povreðuje,

ne razluèuje kritièki i »objektivno«, veã zadivljeno miluje, stvarajuãi svuda, u svakom

biãu i deliãu Prirode, mir i harmoniju. »...Nismo pozvani samo da budemo dobri, èestiti,

plemeniti i uzorni graðani, veã daleko vi�e od toga: da postanemo deca Bo�ija. Da se

staramo o svetu koji nas okru�uje i da taj svet prinosimo Bogu kako bi veèno postojao.

Nije li to i re�enje ekolo�ke krize. Nije li re�enje ovog problema, kao i svakog drugog, u

vraãanju na biblijski, hri�ãanski pogled na svet«304, pita se patrijarh srpski gospodin

Pavle, ukazujuãi na put ko-kreiranja potpune harmonije izmeðu uma i Prirode upravo u

susretu sa najdubljim ljudskim te�njama, sa temeljima na�ih pogleda na svet, u buðenju

prosvetljenih, Suncem du�e okupanih saznajnih konteksta. »Ru�evina ili praznina koju

vidimo kada pogledamo Prirodu je u na�em sopstvenom oku. Osa vida se ne poklapa sa

osom stvari, i umesto transparentne, one izgledaju nejasne«89, smatrao je Emerson,

ukazujuãi na harmoniju i lepotu na�eg sveta, koje se grade na temeljima na�ih spiritualnih

vrednosti. »Èovek je izgubio sekiru. Mladiã je pro�ao pored kuãe i èoveku je izgledao

kao lopov. Ne�to kasnije, èovek pronaðe sekiru. Isti mladiã je pro�ao pored kuãe i

izgledao je kao po�ten èovek«185, stara je prièa LieCea. Mi smo zaista ti koji gradimo na�

svet. Gde vidimo lepotu, tu lepota i postaje. S druge strane, »onaj ko veruje da je sve

isprazno, on sam je isprazan«, govorio je Isus (Toma 67). I iz Isusove metafore da »ni�ta

ne ulazi spolja u èoveka �to ga mo�e opoganiti; nego �to izlazi iz èoveka � to èini èoveka

neèistim« (Marko 7:15), jasno je da upravo u na�em intrepretiranju sveta poèivaju svi

antropocentrièni polariteti (dobro i zlo, na primer) sveta, a ne objektivno, u samim

stvarima, nezavisno od posmatraèa. Ovakvo shvatanje je, naravno, u potpunom skladu sa idejom o svim kvalitetima kao putevima èija su druga strana ove ko-kreacije: �iva biãa � Gospodnje oèi. Svest o svetu kao slici na�e du�e, kao refleksiji na�ih najdubljih te�nji, uz

oèiglednost holistièkog poretka Kosmosa u okviru koga se relacije izmeðu delova sistema

uvek odra�avaju na stanje celine, ostavlja za posledicu oèiglednu va�nost uoèavanja

lepote i bo�anske smislenosti u svakom detalju na�eg sveta. Na�e interakcije sa svetom,

koliko god bile beznaèajne, na nivou najsuptilnijih misli, uvek se reflektuju na nas same,

dok ostavljaju uticaj ne samo na objekte sa kojima smo mehanièki interagovali, veã na

ceo, celcijati Kosmos. Kao �to misaona stanja ljutnje i zami�ljanja destruktivnih dejstava

unose uznemirujuãu disharmoniju kako u èitav misaono-telesni svet subjekta (jer se postaje ono �to se zami�lja), tako i u svet drugih biãa, uoèavanje svetlosti u srcima drugih

biãa, njihove bo�anske prirode, samo sakrivene oblacima ljutnje i mapirajuãih,

egocentriènih misli, raða oseãanja i fizièke putanje harmonije i svetlosti i u biãu subjekta

i u èitavom okolnom svetu. Po�to prihvatanje odgovornosti i potencijal pridavanja smisla

idu ruku uz ruku, tako i svest o ulivanju lepote i dobrote u sam svet posredstvom na�ih

misli i aktivnog uèestvovanja u kreiranju kvaliteta sveta, sadr�i u sebi kako i prihvatanje

odgovornosti za ne samo na�e postupke, veã i za dobrotu kojom odi�e sam svet, a �to je

adekvatno i potencijalu pru�ene osmi�ljenosti postojanju. Da je uoèavanje lepote u svemu adekvatno i stvaranju lepog sveta lepo ilustruje

jevanðelistièka prièa o Marti i Mariji (Luka 10:38-42). Praktièno znanje i delatnost, kao i

meditativno do�ivljavanje sveprisutne lepote predstavljaju komplementarne odnose

327

ispunjenih ljudskih biãa sa Prirodom. Kontekst na�ih do�ivljaja sveta u kome se krije

tajna njegove i na�e uzajamne osmi�ljenosti, povratno je spregnut sa praktiènim,

direktnim kontaktom uma i Prirode, a put evolucije svesti i spiritualnog razvoja se sastoji upravo u uèenju buðenja prosvetljujuãeg konteksta na�eg do�ivljaja sveta koji nas

pomera od zavaravajuãe, egocentriène svesti da se ovaj kontekst mo�e »kupiti« njegovim

nadome�ãivanjem predmetima obo�avanja, do spiritualnog uviðanja mora lepote u zrncu

pra�ine. Jer, ako ono �to je »sveto« do�ivimo kao »svaki proces koji nas eksplicitno

povezuje unatrag sa najveãim moguãim kontekstom kome pripadamo«290, tada postaje

oèigledno da prosvetljenost nastaje u oèima posmatraèa, kroz njegovu interpretaciju

putem èudesnog dodira Prirode koja reflektuje na�e te�nje crtama na�eg sveta, i samog

biãa u plemenitoj, primernoj i globalno-prosvetljujuãoj te�nji ka spiritualnom napretku,

ka uèenju kosmièkog konteksta uèenja kroz koji ono postaje Jedno sa Prirodom. Odnos do�ivljavanja ljudskih biãa kao formi ili objekata i njihovog do�ivljavanja

kao autonomnih, samo-organizacionih procesa poseduje analogiju u odnosu izmeðu

egocentriènog pogleda na svet u okviru koga se biãa do�ivljavaju kao objekti kojima se

uslovljavajuãe mo�e manipulisati u svrhu zadovoljavanja na�ih potreba i ciljeva, i svetog

pogleda koji uoèava i budi lepotu u svetu. Dok egocentrièna ideja o subjektu koji te�i da

se sviða drugima, a zaboravlja na va�nost uoèavanja radosti i lepote u svetu oko sebe,

prirodno dovodi do obostranog neprihvatanja kako crta sopstvenog biãa, tako i crta

drugih biãa, bezuslovno prihvatanje koje predstavlja implicitnu karakteristiku svetog

pogleda na svet, èini osnovu svakog oplemenjujuãeg meðuljudskog odnosa, i to, naravno,

tako da je ono moguãe samo van domena reèi, opisa i obja�njenja, na nivou èistog

iskustva. Naspram do�ivljavanja okolnih biãa kao objekata èijim kvalitetima mo�emo

posredstvom uslovljavanja manipulisati, do�ivljavanje drugih biãa kao odraza nas samih,

te kao izvori�ta bo�anske kreacije, biãa èija je svrha u samom njihovom postojanju,

implicira bezuslovno, majèinsko, potpuno, spontano i otvoreno prihvatanje u kome nema

ciljeva kao obaveza, �elja, produktivnih stavova, oèekivanja i svrha vezanih za uzroke

pro�losti i posledice buduãnosti, veã su sam kontakt, same putanje koje povezuju ova

biãa u trenutku sada�njosti kroz koji se dotièe sama veènost, svrhe same po sebi. Sistemski pozdrav na putu ka evoluciji svesti Sagledani odnosi izmeðu kompetitivnosti i kooperativnosti, cilja i Puta, te egocentrizma i uoèavanja lepote sveta ne predstavljaju razdvojene, meðusobno

nedotièuãe polaritete, veã putanje cikliènih i umre�enih zavisnosti u kojima se krije tajna

zadovoljstva na�eg �ivljenja i puta evolucije. Naime, negovanje egocentriènih vrednosti

kao posledica poreðenja »posedovanih kvaliteta« sa tuðim »posedovanim kvalitetima«,

navodi nas na kompetitivnu bitku, na svest da ãe na�a vrednost biti tim veãa �to je

vrednost drugoga manja, na osuðivanja i te�nje ka menjanju sveta bez promene nas samih, inicirajuãi usput mno�tva ciljeva koji blokiraju i ignori�u beskraj prirodnih

informacija kao povoda èudesnih spoznaja. Sebiènost i nepoverenje prirodno proistièu

kao odgovor na�eg biãa na ovakve odnose sa sredinom, prouzrokujuãi oseãaj izolacije, koji u sprezi sa sve�ãu o nama kao egu, njegovoj kratkotrajnosti i krhkosti, i oseãanjem

straha koji pro�ima ovakvu svest, dovodi do militaristièkog prikaza sigurnosti, �to dovodi

do jo� dubljih razdvajanja i mentalno-emotivne izolacije, te, sve u svemu, �ivotnog

nezadovoljstva. S druge strane, meditativna svest o jedinstvu svega postojeãeg, te�nja ka

328

prihvatanju nas i na�eg sveta takvog kakvi smo, navode nas na uoèavanje putanja

zajedni�tva i nerazdvojivosti, na nas ne kao na puke telesne mehanizme, veã kao na

puteve bri�nosti i dobrote kojima se pru�amo prema svetu, a koji dovode do uoèavanja

lepote u svemu, do divljenja utopljeno�ãu u raznovrsnost Prirode, te do svesti o svima

nama kao izvorima èudesnih svetova saznanja, kao i o tihom Putu Prirode koji pro�ima

sve postojeãe i koji èini nevidljivu spiritualnu vodilju u na�em i globalnom putu napretka

i evolucije. Tako, slièno kao �to u prièi indijanskog plemena Èiroki, mali indijanac, èuv�i

za neprekidnu borbu dva vuka, »belog« i »crnog«, koja se odvija u na�em biãu, i upitav�i

svog dedu: »Ko ãe pobediti?«, dobija mudar odgovor: »Pa, onaj koga hrani�«, kroz

perspektivu cikliène, duboko-ekolo�ke i ko-kreativne prirode evolucije svesti, i mi otkrivamo da dok prvi ciklièni put vodi od ega ka egu, stvarajuãi u svom toku putanje

nezadovoljstva, nasilja, destrukcije i straha, drugi put vodi od harmonije jedinstva u raznovrsnosti ka istoj njoj, stvarajuãi usput bla�ene harmonije koje se pru�aju ka èitavom

svetu i zauvek opstaju. Esencija ovih samo-pojaèavajuãih cikliènih zavisnosti, krugova

koji se u svom toku konstantno preslikavaju na èitav svet, je, tako, na� odnos sa svetom,

relacije koje ga èine, put koji se pru�a izmeðu nas i Prirode. Dok nas ovaj put, zasnovan

na na�em izboru, na na�oj slobodnoj volji, u jednom smeru vodi ka egocentriènoj

izolaciji, njegov drugi smer vodi u èisti monizam, u radosno i prijateljsko

harmonizovanje svih suprotnosti i polariteta, ka svesti da èitav svet, sve �to dodirnemo i

sve �to postoji, jesmo mi. Karakter ovako iscrtanih cikliènih putanja koje vidimo u svetu

predstavlja odraz karaktera na�ih sopstvenih putanja, na�e unutra�nje muzike, te je, tako

(kao �to je to veã bilo nagla�eno tokom kontemplacije pod okriljem Tai-ãi-tu dijagrama u prvom delu knjige), ukazivanje bri�nosti prema detaljima Prirode, kao i prosvetljenje

na�ih sopstvenih vidika, uoèavanje beskrajne lepote u svetu, zapravo delovanje na jedan

identièan toèak na�eg spiritualnog napretka, èiji put èini upravo harmonizovanje èitavog

na�eg biãa, te i na�eg sveta kroz njega, posredstvom negovanja svesti Puta, logièke

kooperacije i pronicanja u tajnu lepote svega postojeãeg. »Meðu hiljadu stepenika koji

vode Bogu, samo prvi predstavlja èudo«, reèe al-Halad�, i zaista, kada svojevoljnim

izborom zavrtimo ovaj toèak beskrajnog spiritualnog napretka i evolucije �ivota, kada

preplavljeni poverenjem i otvoreno�ãu postavimo èudesno, èisto semantièko pitanje

jezikom srca, i hiljade toplih talasa Prirode ãe se pru�iti ka nama, ukazujuãi nam na Put

èije spontano praãenje stvara mir, èistoãu i nepregledne harmonije u nama i oko nas. »U

svakom trenutku, biram ko sam«, stav je Hajnca fon Ferstera koji ukazuje na na�

sopstveni izbor programa rezonovanja, koji je u globalno optimizirajuãem sluèaju kada se

maksimizira broj opcija, a redukuje zavisnost od svakog programa rezonovanja, spontan, prepu�ten toku Prirode, kada mo�emo dr�ati beskraj Prirode na dlanu, biti Jedno sa njom,

prepoznavati sebe u svakom deliãu sveta, �to odgovara »stanju krajnje mudrosti...jezgru

kalkulusa ljubavi u kojoj se sve razlike suspenduju i sve je jedno«312. Uèenje na gre�kama

kroz otvoreni dodir sa Prirodom, budno oslu�kivanje njenih tananih odgovora na na�e

najsuptilnije misli i dela, predstavlja put koji se spontano budi na na�em putu ka buðenju

spiritualnog do�ivljaja postojanja kroz koji znamo da mi jesmo sve postojeãe. Zahvaljujuãi relevantnosti analognog, sistemskog pristupa spoznaji Prirode,

putanje koje se uoèe na bilo kom nivou sagledavanja sveta mogu se metaforièno odnositi

na mnoge druge situacije. Stoga se odnos izmeðu egocentriènog, su�avajuãeg regresa sa

jedne, i spiritualnog, sveprihvatajuãeg i svepoistoveãujuãeg progresa sa druge strane

mo�e analogno uoèiti i na nivou nauènog napretka. Dok linearni prilaz koga karakteri�u

329

»op�te« induktivne zakonitosti i fiksne pretpostavke vodi ka iskljuèivosti sve vi�e

relevantnih opa�anja i rasta krutosti sistema rezonovanja, kao i nauènièke uobrazilje,

neodgovornosti i op�te krutosti na prirodne promene (koja se kroz krutost razmi�ljanja

odra�ava i na krutost do�ivljaja sveta), nelinearni, abduktivni prilaz u okviru koga se

stalno i iznova preispituju i modifikuju temelji nauènog sistema, putem ne odbacivanja,

veã pru�anja karaktera relevantnosti i korisnosti svim prilazima i zapa�anjima, dovodi do

sve velièanstvenijih paradigmi kao programa istra�ivanja (koji sadr�e i etièke vrednosti, a

ne samo mehanistièke programe ispitivanja), koje ni�ta ne ostavljaju po strani, veã sve,

zaista sve prihvataju. Uzajamne, cirkularne uzroènosti koje karakteri�u sve prirodne sisteme,

omoguãavaju nam nahoðenje èudesnih toèkova spiritualnog napretka delovanjem sa bilo

koje polazne taèke. Dok je u prividnom svetu linearnih spoznajnih ureðenosti va�ilo

shvatanje da su egzistencije, stabilnosti, putanje razvoja i op�te prosvetljenosti temelja na�eg znanja i postajuãeg postojanja nas i èitavog sveta, nezavisne od konteksta u kome

sagledavamo i interpretiramo na� svet, kroz sagledavanje nelinearne ureðenosti Prirode,

prirodno-abduktivnog rezonovanja i svojevoljnog, kontinualnog iscrtavanja bilo »zaèaranih«, destruktivnih, ili evolutivnih, »kreativnih« krugova

232 na kvalitativno ko-kreativnoj relaciji um � Priroda, stièemo sliku o stapanju temelja i konteksta na�eg

saznanja u nerazluèivu celinu, te o prilici da na�im izborom koji potièe iz najveãih,

nesagledivih dubina na�eg srca, imamo priliku da prosvetlimo »srce tame«, èime èitava

holistièka nauka buduãnosti isprièana u ovoj knjizi, dobija i smisao skromne, plemenite

religije. Dok smo u svetu linearnosti bili zavarani idejom da stajanje na krovu sa pogledom i rukama pru�enim navi�e, uz zadivljenost zvezdanim prostranstvima ne

ostavlja nikakvog efekta na temelje na kojima opstajemo i na kojima smo sazdani, sada znamo da »zvezde sa krova« menjaju èitav svet, da na�om potpunom predano�ãu èitavoj

Prirodi i svim biãima na�eg sveta, zadivljeno�ãu koju kreira na� izbor konteksta

sagledavanja svakog detalja sveta, i spiritualni, direktno nesagledivi temelji sa koga neprekidno nastaje i razvija se celokupna prirodna organizacija, postaju u biblijskom smislu sve stabilniji, u svoj svojoj fleksibilnosti na spontane modifikacije u dodiru sa Putem Prirode. Negovanjem èistih misli, dobronamernom posveãeno�ãu svim biãima

koja nas okru�uju i na�i temelji saznanja postaju sve èistiji i prosvetljeniji. Srce tame biva pretvoreno u èisti oreol bo�anske svetlosti, a na�a razmi�ljanja postaju pro�eta dubokim

znanjem da se menjanjem temelja na�ih pogleda na svet, koji ko-kreiraju svet u dodiru sa vodiljom Prirode, prihvatanjem svega postojeãeg, spontanim obasipanjem razumevanjem i saoseãanjem, èitav svet spontano navodi na put harmoniène evolucije svesti i duha.

Pronala�enje lepote i unapreðujuãeg znaèenja u svakoj interpretaciji sveta, putem te�nje

ka dubokim saoseãanjem i sa�ivljavanjem sa njihovim izvori�tima, i pogled na buduãnost

na�e civilizacije postaje razvedren nadom i bistar poput jedne suze radosnice. Na taj

naèin se i osvetljavaju kako Huj Nengova definicija Zena kao »sagledavanje svoje

prirode«358, tako i razmi�ljanja Bude o svetom Putu kao o mudrom prosvetljenju tamne

mrlje neznanja i inertnosti u dubini na�eg srca, te �ubunova Zen slikovnica o ukroãavanju

bika360, kao i finalno pitanje Teitaroa Suzukija da »Zen ponekad izgleda suvi�e

zagonetan, kriptièan, pun protivreènosti, ali to je, ipak, jednostavna disciplina i uèenje:

'Èini dobro, izbegavaj zlo, proèisti svoje srce: to je Budin Put'. Zar ovo nije primenljivo

na sve ljudske situacije: savremene i drevne, zapadnjaèke i istoènjaèke?«358

330

Ideja o svakom uèenju kao uèenju na gre�kama, o ki�i, kokonima i ne�eljenim

zrncima pra�ine kao preduslovima ostvarenja duga, leptira i bisera, o svakom svetom

putu ka prosvetljenom moru jedinstva uma i Prirode koji vodi kroz planine izazova, te�koãa i nedoumica, te o kompleksnoj dinamièkoj ureðenosti �ivih biãa u okviru koje se

kroz faze nestabilnosti prezentovane bifurkacionim taèkama prelazi u stanja bogatije

organizacije, sla�e se i sa sagledanim planetarnim nauènim progresom. Dok poperovska

ideja o nauènom progresu kroz kontinualne verifikacije uspe�nih i odbacivanje neuspe�nih hipoteza odra�ava njegov linearni karakter, model Tomasa Kuna

241 ukljuèuje

i specijalna stanja u okviru kojih se nagomilavaju èinjenice koje se ne mogu objasniti

trenutnim nauènim modelima, a koja se najpre ignori�u ili iniciraju sekundarne hipoteze, sve dok ne izazovu takozvani obrt paradigme, koji se karakteri�e modifikovanjem nauène

postavke slike o svetu u samim njenim temeljima, na nivou osnovnih, veoma èesto i

implicitnih pretpostavki rasuðivanja. Temeljne putanje razmi�ljanja se analogno modifikuju prilikom izrazitih trenutaka prosvetljenja kada se na�e implicitne

karakteristike na neobja�njiv naèin i u neopisivom pravcu menjaju, predstavljajuãi

su�tinske prelaze koji, poput skala na spiritualnoj lestvici penjanja ka sve �irim

kontekstima na�eg do�ivljaja sveta, èine korake na putu individualnog i globalnog

evolutivnog napretka. Revolucija na nivou temelja na�ih pogleda na svet, tako,

predstavlja put ka evoluciji nauke, razmi�ljanja, svesti, te i same �ivotne raznovrsnosti.

Fleksibilnost pri potencijalnim promenama ovakvih osnovnih modova rasuðivanja

karakteri�e blagotvorena �ivotna saznanja u poreðenju sa krutim, logièkim, ma�inskim,

»sveva�eãim i nepobijajuãim« stavovima. Dok zaslepljenost fiksnim predrasudama

razmi�ljanja i pona�anja dovodi do zavaravajuãih nesvesnih ubeðenja da smo u pravu,

èak i onda kada svojevoljno idemo naspram prirodnog Puta op�teg mira i tolerancije,

stalno preispitivanje na�ih kako eksplicitnih, tako implicitnih pretpostavki i verovanja

predstavlja put ka razvoju saznajne fleksibilnosti, bla�enog po�tovanja, prihvatanja i

zadivljenosti svim postojeãim. »Kreatura, svet mentalnih procesa, je i tautolo�ki i

ekolo�ki. Mislim da je to jedna samo-isceljujuãa tautologija. Ostavljen sebi, bilo koji

veliki deo Kreature te�i da se ustali u tautologiji, to jest u unutra�njoj konzistentnosti

ideja i procesa. Meðutim, pokatkad se konzistentnost raspari; tautologija se pocepa kao

povr�ina jezera kada se kamen baci u njega. Tada tautologija polako ali neposredno

poèinje da isceljuje«19, pisao je Gregori Bejtson. I slièno kao �to biljno seme nalazi

plodno tlo u mekoj i rastresitoj zemlji, ispunjenoj potencijalom beskrajnog davanja i sveprihvatanja (Matej 13:4-9), i bla�ene ljudske ideje se rascvetavaju na fleksibilnim

temeljima op�teg prihvatanja, poistoveãivanja i bo�anskog traganja za udahnjivanjem

smisla svakom detalju, svakoj misli i svakom pokretu Prirode. A da fleksibilnost i njen spontani razvoj predstavljaju put evolutivnog napretka skladno opisuju reèi LaoCea: »Od

svih stvari na svetu nema nièeg slabijeg od vode, ali ni�ta kao ona ne savlaðuje ono �to je

èvrsto. Da slabost savlaðuje snagu i ne�nost savlaðuje krutost, nema nikog ko to ne zna;

ali niko ne saobra�ava svoje pona�anje prema tome...Ko na sebe primi grehe sveta postaãe car sveta« (Tao Te Ãing LXXVIII). Svaki sistem, bilo atomski, socijalni, matematièki ili ekolo�ki, mo�e se sagledati

iz okvira standardne sistemske teorije kao skup fluktuirajuãih varijabli. �to je sistem

fleksibilniji u smislu postojanja velikog broja potencijalnih stanja, lakoãe provoðenja

stresa u procesima adaptacije na dejstvo sredine ili dostizanja novih stanja organizacije posredstvom procesa uèenja, to ãe varijable kojima se on opisuje biti pokretljivijih

331

vrednosti i u raznovrsnoj meðusobnoj harmoniji. Poznato je da se sa sve finijom

funkcionalnom diferencijacijom ãelija � specijalizacijom za obavljanje posebnih zadataka (centralizacijom), njihove regenerativne sposobnosti (fleksibilnost) redukuju, a ovakav obrnuto srazmeran odnos izmeðu centralizujuãe specijalizacije i spoznajne i adaptivne

fleksibilnosti se analogno mo�e pronaãi i na nivou ljudskih razmi�ljanja, rezonovanja

(usled fiksnih pretpostavki) i delovanja (usled svakodnevnih navika). Centralizacija svakog sistema je, naravno, neophodna, ali u umerenom opsegu, jer maksimiziranje svake pojedinaène varijable inicira poveãanje krutosti sistema, koje kao, na primer, u

procesima uèenja, dovodi do nastanka ireverzibilnih promena u sistemu. Tako se svaki

zdravi sistem karakteri�e uravnote�enom slobodom (potencijalom fleksibilnog

reagovanja) i ureðeno�ãu (umerenom centralizacijom). Bitno je primetiti da je u svakoj

�ivotnoj ravnote�i imanentno kretanje - neprekidno naizmenièno pru�anje ka naizgled

suprotstavljenim, ali zapravo komplementarnim polovima dejstava - poput akrobate koji, hodajuãi po tankoj �ici, nikada ne dosti�e stabilnu ravnote�u, veã stalno mora varirati

intenzitet i usmerenost sile kojom deluje na motku u svrhu sopstvenog odr�anja, traganja

za novim putevima evolucije, dr�eãi se, dakle, ne jednostranog i odbacujuãeg, veã

sveprihvatajuãeg, »srednjeg Puta«. Slièno tome, i svako �ivo biãe i svaka zajednica mora

stalno i iznova pronalaziti ovu harmoniènu ravnote�u kroz stalne promene stanja,

istra�ivanjem interpersonalnih interakcija, otkrivanjem novih pogleda na svet i novih temelja rezonovanja. Jer, slièno kao �to je egzistencija prostora moguãnosti na�ih

imaginativnih spoznaja uslovljena kontinualno, uvek i iznova samo-izgraðujuãim

metabolièkim putanjama (koje, analogijskim rezonovanjem, odra�avaju nu�nost stalnih

noviteta, neprekidne evolucije na svim nivoima ureðenosti Prirode u svrhu sistemskog

odr�anja), i razvoj nove faze u evoluciji �ivotnosti - obele�ene ukorenjivanjem svesti o

temeljima na�ih saznanja, svake na�e interpretacije i svake delatnosti usmerene ka promenama na�eg biãa i sveta, kao kompasu i kormilarima broda op�te bla�enosti i

harmonije - uslovljen je stalnim preispitivanjima grana i osnova na�eg znanja, putanja

koje iznedruju plodovi na�ih aktivnosti i na�ih dubokih te�nji sa kojima pristupamo

svakoj interakciji, te njihovim fleksibilnim modifikovanjima. Zapadnim civilizacijama se, i to pre svega iz okvira savremene ekonomije, iz

ovakve, sistemske perspektive jasno nameãe stav o nezdravosti kompetitivnog stila �ivljenja u okviru koga su motivi pojedinaca orijentisani na maksimiziranje pojedinaènih

varijabli, bili to sopstveni profiti ili sopstveni ego. Te�nje ka maksimiziranju sistemskih

varijabli iniciraju rast krutosti sistema, a samim tim i redukovanje njegovog potencijala uèenja, evolucije, radosnog prihvatanja, zadovoljnog, slobodnog, lepog i kreativnog

pona�anja, te zadivljenosti svetom. Konfuèije je smatrao247 da se jedan od indikatora

razvoja i stanja svake civilizacije mo�e èuti u njenoj muzici, muzici koja je »najèistija

forma umetnosti, i stoga najdirektnija ekspresija lepote«367, kao �to je mislio Rabindranat

Tagore. Premda u vremenu savremene globalizacije (ne kao neravnopravnih trgovinskih odnosa i gu�enja kultura, veã kao konstruktivnog i prijateljskog obujimanja, uop�tavanja i

ujedinjavanja razlièitih pogleda na svet) postoje divotni primeri sjedinjavanja raznovrsnih

kulturnih tradicija (koji obelodanjuju nove horizonte za oploðenje sve blistavijih muza

ljudske inspiracije), za zapadnu civilizaciju je, u op�tem sluèaju, karakteristièna muzika

(a muzika je èitav svet, te se stoga u ovom kontekstu pod njom podrazumeva i celokupna

umetnost, kao i odnosi ljudskih biãa prema svojoj sredini) sa velikim naglaskom na

kompoziciju, te stoga sa obaveznim klimaksima, dok se istoènjaèke tradicije (ukljuèujuãi

332

i latino-amerièke, kao i d�ez kompozicije afro-amerièkog porekla) karakteri�u

izbegavanjem izazivanja oèiglednih klimaksa kako u umetnosti, tako i u personalnim

interakcijama21. »Velika muzika se jedva èuje«, smatrao je LaoCe (Tao Te Ãing XLI), a

dok klimakse mo�emo povezati sa maksimiziranjem varijabli sistema i uveãavanjem

centralizacije, smireno i znatno prirodnije prote�iranje kontinualne lepote harmonija

odslikava bri�nost optimiziranja sistemskih varijabli i predanost Prirodi. Meðutim, danas

je oèigledno da pona�anja i kartezijanski, egocentrièni ideali savremenog dru�tva, sa

svojim akcentiranjem Jang kvaliteta, u mnogome odstupaju od prirodne ravnote�e Jin i

Jang elemenata koji sa sistemskog stanovi�ta mogu odgovarati fleksibilnosti i

centralizaciji, respektivno. Samo posmatranje Prirode nam na svim njenim nivoima ukazuje na uvek prisutnu optimalnost, ne hirovitost, veã gracioznost i smirenost, a uèenje

kroz imitaciju Prirode bi se zasigurno odrazilo na otklon od dominacije Jang, patosom ispunjenih, uzbuðujuãih, klimaktièkih odnosa u okvirima savremenog dru�tva (u

mnogome otuðenog od poistoveãivanja sa prirodnim tokovima), odnosa pro�etih

napeto�ãu kojom se ubrzava tok evolucije i nauèno-tehnolo�kog razvoja - ali kroz koje se rasplamsavaju nestrpljivost i netrpeljivost, te�nje ka nadvladavanju nezadovoljavajuãih

situacija, agresivnost, kult snage i moãi, te�nje ka vladavini, osvajanju, pokoravanju,

iskori�ãavanju i sticanju, i uop�te komunikacije u kojima se zaboravlja na vrednost sada�njosti na raèun uspavanosti ciljevima (i to �to lak�e dosti�uãim, tim bolje) koji se

smatraju dostignuãima i svrhama - ka èistoj i blagoj Jin, nenasilnoj, spontanoj,

osloboðenoj intelektualnih ciljeva, ubeðujuãih stavova i protoka vremena, nenametljivoj lirici (kao »prepu�tanja �ivotu da bude to �to jeste«

334) sveprihvatajuãih i

svepoistoveãujuãih odnosa u okviru kojih èitava Priroda i sva biãa predstavljaju odraze

nas samih, kroz koje se razvija moã pa�ljivog do�ivljavanja na�eg sveta, koje predstavlja

otkrivanje i nas samih. Kroz ovakav prelaz bi se i smisao, lepota i istinska vrednost na�eg

postojanja i delovanja pronalazili ne u rezultatu odnosa, veã u njima samima, u samom

èinu izvedbe, u putu interakcije. Najdivnija umetnost kao da iscrtava i ukazuje na cilj negde u daljini, i kroz kretanje ka njemu èini ekstatièna oseãanja probuðenim u samom

putu, ukazujuãi tako na lepotu traganja i svakog trenutka postojanja kao njen smisao,

otvarajuãi pri tome vrata na�eg uma za osetljivost i prijemèivost na beskraj prirodnih

harmonija koje se raðaju u susretu radoznalih biãa i Prirode. Za predviðanje kretanja dru�tvenih sistema se èesto koristi fon Nojmanova teorija

igara u okviru koje se podrazumeva te�nja svih uèesnika u interakciji ka maksimiziranju iskljuèivo sopstvenih varijabli. Meðutim, i pored toga �to izvesne, win-win klase fon Nojmanovih igara omoguãavaju svestrane »dobiti«, mno�tvo je razloga koji govore u

prilog neadekvatnosti upravljanja u skladu sa proraèunima izvedenim iz ovakvih pristupa sagledavanju dru�tvenih odnosa. Najpre, u �ivom svetu ne postoje monotone vrednosti.

Isuvi�e neèega nikada ne znaèi da je to po svaku cenu i bolje, veã je umerenost vrlina

�ivotnosti iz koje potièe svaka harmonija i stabilnost postojanja. Poseban problem je �to

su �iva biãa, za razliku od formulisanih modela na bazi teorije igara, uvek suoèena sa

beskonaènim brojem nepoznatih faktora koji utièu na njihove odluke, a koji se u svojoj

holistièkoj objedinjenosti suprotstavljaju ideji o linearnom maksimiziranju sopstvenog zadovoljstva. Ne samo da se realna biãa razvijaju u procesima uèenja, veã �iva biãa

zahtevaju stalne obostrano altruistiène interakcije u kojima opstaju dragocena i

nemerljiva pa�nja. S obzirom da predstavljaju odraze evolutivnih dodira saznajnih biãa i

mora bo�anske tajanstvenosti Prirode, lepota, radost, dragocenost �ivljenja i sve druge

333

emergentne karakteristike koje saèinjavaju jezgro smislenosti �ivljenja ne mogu se

smestiti ni u kakve kvantitativne okvire. Sistem vrednosti ljudskih biãa je

multidimenzionalan, nemaksimizirajuãi, nelinearan, te, na kraju krajeva, i nemerljiv,

usled èega bi ljudska biãa u meðusobnim interakcijama morala te�iti spontanom

maksimiziranju harmonije izmeðu kontinualno novitetnih stabilnosti (evolutivnog reda) i kreativnog potencijala (slobode), plesu uravnote�enosti optimizirajuãe bri�nosti,

uoèavanja bo�anske lepote u svakom detalju na�eg sveta, i radoznalosti istra�ivaèkih

susreta sa morem nepoznanica, kroz koji se otvaraju vrata ka globalnom evolutivnom napretku kojim se ne ugro�avaju perspektive buduãih generacija. Ljubav, zadovoljnost

(»nikad suvi�e mnogo«) i poniznost (»nikad prvi u svetu«), tri su bogatstva LaoCea (Tao

Te Ãing LXVII), koja, slièno kao i Isusovi odgovori na tri isposnièna isku�enja (Matej

4:1-11): negovanje spiritualnih vrednosti, verna zadivljenost Putem Prirode i prihvatanje sopstvene odgovornosti za èitav svet, predstavljaju olièenje te�nji ne ka maksimizaciji,

veã ka skromnosti, miru, po�tovanju, tihoj zadivljenosti, ravnote�i i optimalnosti. Osnovni problem dva najprimenjivanija tipa dru�tvenih ureðenja: kapitalistièkog i

socijalistièkog modela, nalazi se upravo u njihovom implicitnom karakteru do�ivljavanja

ljudskih biãa koja predstavljaju entitete koji uslovljavaju postojanje ovakvih ureðenja i

èijoj blagodeti su ona, u teorijskom sluèaju, i namenjena. Naime, implicitna pretpostavka

u osnovi oba tipa ureðenja je neo-darvinovska, kompetitivna, zla priroda ljudskih biãa.

Tako se iz perspektive socijalizma, nenormalno i neprirodno visoka centralizacija moãi odluèivanja koristi za prevladavanje ovih »prirodnih« te�nji pojedinaca i ujednaèavanje

raspodele materijalnih bogatstava, dok se za spontanije postizanje istog cilja, u kapitalizmu koristi demokratsko odluèivanje i slobodna kompetencija uslovljena pravilom reciprociteta. Meðutim, upravo usled negraðenja kuãe od temelja i ne-insistiranju na promeni ka do�ivljavanju prave prirode èoveka kao bo�anstvenog biãa,

oba sistema se karakteri�u neljudsko�ãu i tragedijama. Ne-kooperativnost, sebiènost i

nesaoseãajnost prisutni u kapitalistièkim ureðenjima, kao i kruto uklanjanje slobode ideja

i pona�anja u socijalizmu, dovode do prisustva ogromnih nezadovoljstava u oba ova tipa

politièkih sistema. Nedostatak autonomije subsistemskih entiteta - uslovljen visoko-centralizovanim ciljevima u socijalistièkim, a ne-etièkim, otuðujuãim vrednostima

(pohlepom kao »motivom profita«) kao pokretaèima toèka napretka u kapitalistièkim

ureðenjima - iniciran redukovanjem slobode odluèivanja, potencijala osmi�ljavanja i

evolutivne kreativnosti na�eg odnosa sa svetom na raèun prebacivanja sopstvenih

odgovornosti na tuðe ili »objektivne« obrasce pona�anja, stoga sa sistemskog stanovi�ta

predstavlja kritiènu manu oba tipa politièkih platformi344. Svaki kibernetièki model

prirodnih sistema nam ukazuje da se samo promenom unosa, sistem, usled svoje samo-referentnosti, nikada ne mo�e harmonizovati, �to odslikava èinjenicu da se �ivi sistemi ne

mogu manipulativno, »na silu« prosvetliti, kao i da dru�tvene revolucije po pravilu ne izazivaju istinski blagodetne promene na nivou internih putanja sistema. S obzirom da dru�tvene harmonije predstavljaju holistièke refleksije harmonija koje figuri�u u

odnosima pojedinaènih biãa i njihove sredine, tada se i svaki vid politièke organizacije

mo�e zamisliti upravo kao povratno dejstvo individualnog ogranièavanja sopstvene

slobode putem svesnim izborom iniciranog ukidanja odgovornosti prema svetu (pozivanjem na krute formalne modele odluèivanja), te redukovanja oseãaja spiritualnosti i nivoa spontane zadivljenosti, koje oslobaðanje od slobodnog osmi�ljavanja svega

postojeãeg podrazumeva. Ono �to vidimo u svetu, to svet i mi sa njim spontano

334

postajemo, �to je i razlog za�to je samo uèenje dubokog do�ivljavanja sveprisutne prirodne lepote u stanju da spasi svet. Evolucija svesti, stoga, predstavlja spiritualnu revoluciju modernog doba. Ru�enje

ne zastarelih graðevina na�eg sveta, veã krutih postavki na�ih misli i pokretaèa na�ih

delatnosti, sve dublje sagledavanje korena ne tuðih, veã sopstvenih mana, borba za

slobodu ne nasilnim manipulisanjem drugim biãima, veã milostivim èuðenjem nad

poretkom sveta, kojim se temeljni svodovi na�eg razmi�ljanja pro�imaju prosvetljenim

talasastim strujama èiste spiritualnosti i beskrajne lepote, èime se opcije na�e egzistencije

i �irina na�e slobode prostiru ka beskraju, predstavlja put ove evolucije. Prelaz od

»slobode od...« do »slobode za...« do » « - èiste i nereèite slobode, spontanog do�ivljaja

na�eg sveta kroz jedinstvo uma i Prirode - predstavlja tako istorijski put evolucije globalne svesti èoveèanstva, koji nas vodi u jedno novo »zlatno doba«, u odraz jednog

davnog vremena op�te harmonije ljudskih biãa i Prirode o kome su propovedali Tao

mudraci. Dirljiva spontanost, prihvatanje kako nas samih, tako i svega postojeãeg,

sjedinjavanje sa èitavim svetom, èista predanost i bri�nost kojom poput najdragocenijeg

bisera èitav svet nosimo na okupanim dlanovima, predstavljaju odraz ove slobode koja je

istovremeno i neraskidiva povezanost sa celokupnom kreacijom, sa najudaljenijim kosmièkim predelima, sa svakim oseãanjem sveta, i ovakva svest sa kojom postajemo

èitav svet, Jedno sa njim, jeste Ljubav, cilj svakog kosmièkog puta. Smatra se da je maksimiziranje stvaranja bogatstava, socijalne kohezije i politièke

slobode nemoguãe, te da promocija bilo koje od ove tri karakteristike dru�tvenog

ureðenja zahteva degradaciju ostale dve55. Meðutim, ovakva tvrdnja je istinita samo pod

implicitnom pretpostavkom da se pod bogatstvima podrazumeva materijalna dobit iz okvira savremene ekonomske terminologije. Kada bi se pojam bogatstva pro�irio sa polja

finansija i èulnih zadovoljstava na spiritualni do�ivljaj stvarnosti, i maksimiziranje

bogatstva bi jasno odgovaralo optimizaciji profita, �to bi unelo i harmoniju jedinstva u raznovrsnosti na nivou slojevitosti i slobode dru�tva. Osnovna teza èitave ove knjige je da

je problem savremenih dru�tvenih i ekosistemskih organizacija upravo u sistemu

vrednosti, kao i da bi se njegovom promenom i poistoveãivanjem sa drevnim spiritualnim vrednostima, sve eko-organizacije pro�ele harmonijom i sreãom. Ovakvo osve�ãivanje

korena na�eg postojanja, koje bi obuhvatilo meðuzavisnost svega postojeãeg i svega �to

je ikada postojalo, oèitavalo bi se u otklonu od vrednovanja kompetitivnosti, posedovanja, sebiènosti, egocentrizma i uzimanja ka negovanju kooperativnosti, davanja,

bri�nosti; naspram centralizacije i modela »jedan za sve« otvorio bi se put ka spontanom

buðenju fleksibilnosti, osetljivosti, nenametanja, slobode i harmoniène raznovrsnosti

pro�ete sve�ãu o neraskidivom jedinstvu i meðuzavisnosti; naspram slepog negovanja

redukcionizma, svet bi se pro�eo holistièkom sve�ãu u kojoj bi redukcionizam zadr�ao ne

istinitosno odra�avajuãu, veã pragmatiènu svrhu; naspram ideje o izolovanosti pojedinaènih biãa, svest o svepovezanosti bi bila sveprisutna; umesto linearno iscrtanih

prirodnih te�nji ka dostizanju stanja maksimalne entropije, probudila bi se svesnost o

spontanim prirodnim te�njama ka evolutivnom napretku; naspram ukidanja odgovornosti pozivanjem na formalne deterministièke modele i fiksne prividne sigurnosti, omoguãio bi

se povratak na odgovornost, prihvatanje indeterminizma i radosne nesigurnosti, te gajenje tanane saznajne harmonije izmeðu oèekivanja i nepredvidljivosti; umesto ogranièenosti i

zatvorenosti u fiksne deterministièke modele, probudio bi se pogled u beskraj

raznovrsnosti kosmièkih aspekata, a mnoge esencijalne ravnote�e na podruèju ljudskog

335

do�ivljavanja sveta, ukljuèujuãi snagu i milostivost, logiku i intuiciju, mudrost i lepotu, nalazile bi bla�ene odsjaje u na�em svetu.

Meðutim, podsetimo se jo� da se stajanje na vi�u stranu klackalice u svrhu

povratka u stanje ravnote�e, analogno voðenju bitke protiv neravnote�e, ne mo�e smatrati

relevantnim i istinski uspe�nim prilazom, jer, kao �to smo veã naglasili, prirodni polariteti

se ne odlikuju klasièno-nauènim, stabilnim tipovima ravnote�nih dejstava, veã stalnim

fluktuacijama, stalnim prelivanjem jednoga u drugo, kao �to olièava Tai-ãi-tu dijagram. »U na�em svetu, statièna stabilnost je jedna iluzija; jedina permanentnost je u odr�ivoj

promeni i transformaciji«248, smatra Ervin Laslo. Stoga se dugoroèna, istinska i globalno

harmonizujuãa re�enja problema savremenog sveta nikada ne nalaze u akcentiranju jedne od strana interakcije (iako je koncepcija na�eg jezika takva da je veoma te�ko ovako

ne�to izbeãi), veã u njihovom usagla�avanju, prihvatanju svih varijanti u jednu

zajednièku harmoniju, �to se mo�e spontano izvesti samo u svetu koji pro�imaju

bo�anstvena lepota i spiritualni koreni, ali ne i iskljuèivo kruta logièka pravila. Tokom

ove knjige uspeli smo da poka�emo da se sa logièke taèke gledi�ta nespojivi kompleksi

razmi�ljanja mogu ujediniti u besprekorne harmonije � redukcionizam i holizam, objektivizam i subjektivizam, reprezentacionizam i solipsizam, individualizam i duh zajedni�tva, centralizacija i fleksibilnost, raznovrsnost i jedinstvo, fokusiranost i

kontekstualnost, deterministièke simulacije Prirode i mistièni indeterminizam stvarnosti,

nauèno-tehnolo�ki razvoj i bri�na odr�ivost, know-how i know-why znanja, plitka i duboka ekologija, ekonomija i kooperativnost, krize i napretci, evolucija i uèenje, uèenje

i spontanost, evolucionizam i kreacionizam, materija i duh, tama i svetlost, prosvetljujuãe menjanje sveta i sveprihvatajuãe menjanje sebe, rad i meditacija, misaone refleksije i

svest Puta, svepovezanost i spiritualna sloboda (beskrajnih izbora), jezik i neopisivost, nauèna obja�njenja i metaforiènost, ciljevi i Put, pa, na kraju krajeva, i logika i vera, nauka i religija, predstavljaju Jang-Jin polaritete koje je ova knjiga, nadam se, iskreno i konstruktivno obgrlila. Na� posao tako nije uzimanje jednog, a ostavljanje drugog - jer »Tao ni�ta ne odbacuje, veã sve prihvata«, i »Tao nije biranje izmeðu ovoga ili onoga,

veã kretanje zajedno sa svima njima« - veã uzimanje i jednog i drugog, njihovo

sjedinjavanje, i zatim njihovo blago ostavljanje u amanet buduãim generacijama, jer kao

�to »Tao daje biãima �ivot, a ne prisvaja ih«, i LaoCe nam govori da »kad zavr�i� svoje

delo (ma kako veliko) povuci se; takav je nebeski Put« (Tao Te Ãing IX). A nevezano�ãu

za plodove rada, prosvetljujemo èitav svet i postajemo slobodni poput nebeske ptice na

uzvi�enom putu jedinstva uma i Prirode. Mirni put dolaska do zakljuèka o izvodljivosti ujedinjenja suprotstavljenih, kroz

»more of the same« interakciju sve sukobljavajuãijih polariteta savremenog dru�tva,

iscrtan je u metafori sa kojom je i zapoèelo traganje koje saèinjava ovu knjige i koje èini

njenu osnovnu tezu: svaki kvalitet i sve �to postoji je put, put koji se pru�a izmeðu na�e

du�e i Prirode. Svaki put se mo�e sagledati kao simbol povezanosti, ali i kao znak

razdvojenosti, i upravo u ovakvoj pro�etosti povezanosti i razdvojenosti opstaje i Tajna

nastanka sveta, �ivota, radoznalih biãa kao oèiju Prirode, kontinualne evolucije

raznovrsnosti, spiritualne zadivljenosti i èudesnosti saznanja, jer samo dualizam, samo

razdvojenost mo�e dovesti do monizma i svesti o jedinstvu, o svepovezanosti (kao

religioznosti) svega postojeãeg. I put veène, bo�anske Ljubavi se pred nama rasprostire u

trenucima traganja za ravnote�om Puta, za balansnim odsjajem istovremene razdvojenosti

i jedinstva na�eg biãa i celotnog sveta, za istovremenom, uzajamno pretapajuãom

336

meditativnom utonjeno�ãu u jezgro na�eg biãa, oslu�kivanjem Puta Prirode kojim

odzvanja na�e srce u svakom trenu postojanja sa jedne, i saoseãajnim sa�ivljavanjem,

pru�anjem èitavog na�eg biãa ka postajanju Jednog sa svakim biãem i detaljem na�eg

sveta sa druge strane, èineãi da neprimetno pronalazimo isusovske ravnote�e (odslikane

simbolom raspeãa) mirnog, molitvenog, odgovornosno samo-usredsreðenog i prisebnog

uma sa pobednièkim pru�anjem ra�irenih ruku dobrote, isceljenja i sveop�teg davanja

blaga na�eg duha ka èitavom svetu. Iz ovakvog shvatanja jasno proizilazi i stav o prihvatanju, prosvetljujuãem osmi�ljavanju svih polariteta Prirode i njihovom

ujedinjavanju ne u meðusobno poni�tavajuãu, statièku ravnote�u, veã u dinamièki

ravnote�nu, meðusobno prelivajuãu i podr�avajuãu, evolutivnu harmoniju jedinstva u

raznovrsnosti u jedinstvu u raznovrsnosti u�, kao putu re�avanja svih problema

savremenog sveta. Da bi odnos spoznaje na�e du�e kroz Prirodu i Prirode, èitavog sveta

kroz nas same, povratio harmoniènu, odr�ivu evolutivnost, i spontano na�ao svoj bla�eni

odraz na celokupnoj biosferi, u svakom deliãu sveta, svaki zakljuèak - poput dlanova koji se u molitvi stapaju u jedinstvo mira i beskrajne dobrote, samo da bi se otvorenom predano�ãu pru�ili i èitava Nebesa ponudili svakom biãu i detalju na�eg sveta - mora predstavljati otkljuèak, i samo buðenje sve prosvetljenijih iskustvenih konteksta kroz

postavljanje ne finalnih, sveobuhvatnih odgovora, veã sve èudesnijih pitanja - odgovori na koja bude i prosvetljuju sve spiritualnije okvire novih pitanja, pru�ajuãi u nedogled

evoluciju jedne lepote traganja - u harmoniji je sa Putem Prirode. Sagledajuãi svet kao sliku na�e du�e, a sve polaritete koje uoèavamo u njemu kao

odsjaje identiènih suprotstavljenosti u svetu na�ih misli, oseãanja, najdubljih te�nji i

vrednosti, mo�emo zakljuèiti ono �to je odavno poznato u svim drevnim religioznim

tradicijama, a to je da su samo molitva »da svi jedno budu« (Jovan 17:21), iskrena

predanost, negovanje èistoãe misli i oseãanja u stanju da spasu svet. Kroz ovakav odnos prepu�tanja Putu Prirode i buðenju lepote u svetu posredstvom na�ih temeljnih,

spiritualnih kvaliteta kao druge strane puta kreacije kvaliteta, i prosvetljivanjem nas samih koji iz okvira sistemske teorije postojimo ne kao harmonija intrinsiènih kvaliteta,

veã kao relacije kojima se pru�amo ka na�em svetu, ka kontekstu na�eg postojanja, i sam

svet ãe postati obasjan bla�enom svetlo�ãu. Poput ru�nog paèeta ili upani�adske ptice

shvatiãemo da smo ne samo mi, veã i èitav svet oduvek bili beli i graciozni poput jednog labuda; da je samo jedan oblak zavaravajuãeg preslikavanja pro�ao nebom na�eg uma i

kratkotrajno nam zamaglio vidik ka Suncu i zvezdama, ka blje�tavom jedinstvu na�e du�e

i èitavog sveta. Na� svet postaãe èist poput suze, a na�i dlanovi ãe nositi izvore sa kojih

ãe i sve »zeke moãi da piju vodu«. Svaka putanja Prirode ãe postati emanencija bo�anske

ljubavi, svaki prirodni detalj ãe nam kroz svoju lepotu prièati tajne celokupnog

postojanja, u svim biãima ãemo videti Sunce du�e, dok èitav svet postaãe ispunjen

suzama radosnicama posveãene predanosti. ODABRANA LITERATURA: 1. Achenbach, Joel � »The Science of Things: Who Knew?«, National Geographic

(November 2005). 2. Ajn�tajn, Albert � »Moj pogled na svet«, Stylos, Novi Sad. 3. Al-Ghazzali � »The Alchemy of Happiness«, translated by Claud Field (1909),

www.

337

4. Almeida J., D. Peralta-Salas, M. Romera � »Can Two Chaotic Systems Give Rise

to Order?«, Physica D 200, 124 � 32 (2005). 5. Andersen, Hanne � »The History of Reductionism versus Holistic Approaches to

Scientific Research«, Endeavour 25 (4) 153 � 6 (2001). 6. Anderson D., J. L. Anthony, A. Chanda, G. Denison, M. Drolet, D. Fort, M.

Joselevich, J. R. Whitfield � »A New Horizon for Future Scientists: Students

Voices from the Pan-American Advanced Studies Institute on Green Chemistry«,

Green Chemistry G5 - 9 (2004). 7. Annan, Kofi A. � »We, the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st

Century«, United Nations, New York (2000). 8. Ashby, W. Ross � »An Introduction to Cybernetics« (1956), Chapman & Hall,

London. 9. Aspect, Alain, J. Dalibard, G. Roger � »Experimental Tests of Bell's Inequalities

Using Time-Varying Analyzers«, Physical Review Letters 49, 1804 � 7 (1982). 10. Assadourian E., Dhar A., Gardner G., Halweil B., Lenssen N., Mastny L.,

Nierenberg D., Renner M., Sarin R., Sawin J., Sheehan M. O., Taylor D., Youth H. - »Vital Signs 2003« (2003), Worldwatch Institute, www.

11. Atkins, Peter � »Galileo's Fingers: The Ten Great Ideas of Science«, Oxford

University Press, Oxford (2003). 12. Ausubel, Jesse H., Robert A. Frosch, Robert Herman � »Technology and

Environment: An Overview«, in »Technology and Environment« 1 - 20, edited by J. H. Ausubel & H. E. Sladovich, National Academy Press, Washington, D. C. (1989).

13. Ayres, Ed � »The Hidden Shame of the Global Industrial Economy«,

WorldWatch Magazine (January/February 2004). 14. Ayres, Robert U. � »Industrial Metabolism«, in »Technology and Environment«

23 - 49, edited by J. H. Ausubel & H. E. Sladovich, National Academy Press, Washington, D. C. (1989).

15. Baecker, Dirk � »Knowledge and Ignorance«, International Heinz von Foerster

Congress, Vienna (2003). 16. Baecker, Dirk � »The Joker in the Box or the Theory Form of the System«,

Cybernetics and Human Knowing 9 (1) 51 � 74 (2002). 17. Barrow, John D. � »Impossibility: The Limits of Science and the Science of

Limits«, Vintage, London (1998). 18. Bateson, Gregory � »Allegory«, CoEvolution Quarterly 44 - 6 (Spring 1978). 19. Bateson, Gregory � »Mind and Nature: A Necessary Unity«, Hampton Press,

Cresskill, NJ (1979). 20. Bateson, Gregory � »Number is Different from Quantity«, CoEvolution Quarterly

44 � 6 (Spring 1978). 21. Bateson, Gregory � »Steps to An Ecology of Mind« (1972), The University of

Chicago Press, Chicago. 22. Bateson, Gregory � »They Threw God Out of Garden« (1967), CoEvolutionary

Quarterly 62 � 7 (Winter 1982). 23. Bateson, Gregory, Mary Catherine Bateson � »Angels Fear: Towards an

Epistemology of the Sacred« (1980), www.

338

24. Bateson, Mary Catherine � »Full Circles, Overlapping Lives«, Ballantine Books,

New York (2000). 25. Bateson, Mary Catherine � »The Wisdom of Recognition«, Cybernetics & Human

Knowing 8 (4) 87 � 90 (2000). 26. Beck, Malcolm � »The Destruction and Survival of a Beautiful Planet«, www. 27. Beckman, Ted � »Martin Heidegger and Environmental Ethics« (2000), www. 28. Beer, Stafford � »On the Nature of Models: Let Us Now Praise Famous Men and

Women, Too (from Warren McCulloch to Candace Pert)«, Informing Science 2

(3) 69 � 83 (1999). 29. Beer, Stafford � »Origins of Team Syntegrity«, in »Organisational Fitness,

Corporate Effectiveness through Management Cybernetics«, Campus Verlag,

Frankfurt (1993). 30. Beer, Stafford � »Strength«, Cybernetics and Human Knowing 9 (3-4) 139 � 44

(2002). 31. Beer, Stafford � »World in Torment: A Time Whose Idea Must Come« (1992),

www. 32. Benking, Heiner, James N. Rose � »A House of Horizons and Perspectives: A

Cognitive Deep Openspace for Positioning, Comparing, Merging and Morphing our Metaphors, Models, Maps and Views«, ISSS-ISIS Conference »The

Compatibility of Social Systems«, Atlanta (1998). 33. Berry, Thomas � »Ethics and Ecology«, Seminar on Environmental Values,

Harvard University (1996), www. 34. Bertalanffy, Ludwig von � »General System Theory: Foundations, Development,

Applications« (1968), George Braziller, New York. 35. Bessie, Cornelia � �The Man in the Room across the Hall�, Cybernetics & Human

Knowing 10 (3 - 4) 197 � 201 (2003). 36. »Bhagavad-Gita«, Bhaktivedanta Book Trust, Rijeka. 37. »Biblija ili Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta«, u prevodu Ðure Danièiãa i

Vuka Stefanoviãa Karad�iãa, Longin, Novi Sad. 38. Boero F., Belmonte G., Bussotti S., Fanelli G., Fraschetti S., Giangrande A.,

Gravili C., Guidetti P., Pati A., Piraino S., Rubino F., Saracino O. D., Schmich J., Terlizzi A., Geraci S. � »From Biodiversity and Ecosystem Functioning to the

Roots of Ecological Complexity«, Ecological Complexity 1, 101 � 9 (2004). 39. Bohm, David � »A New Theory of the Relationship of Mind and Matter«,

Philosophical Psychology 3 (2) 271 � 86 (1990). 40. Bohm, David � »Wholeness and the Implicate Order«, Ark Paperbacks, London

(1980). 41. Bom, Dejvid � »Uzroènost i sluèajnost u savremenoj fizici« (1957), Nolit,

Beograd. 42. Bond, Peter � »Maturana, Technology, and Art: Is a Biology of Technology

Possible?«, Cybernetics & Human Knowing 11 (2) 49 � 70 (2004). 43. Bonvillian, W. B. � »Science at a Crossroads«, Technology in Society 24, 27 � 39

(2002). 44. Bosmans, Phil � »Vzemi si èas...«, Novice IJS 112 (2004). 45. Boudourides, Moses A. � »Chaos and Critical Theory«, »Einstein meets

Magritte« Conference, Brussels (1995).

339

46. Boudourides, Moses A. � »Constructivism and Education: A Shopper's Guide«,

Conference on the Teaching of Mathematics, Samos, Greece (1998). 47. Bright C., Flavin C., Gardner G., MacDonald M., McGinn A. P., Nierenberg D.,

Sampat P., Sawin J., Sheehan M. O., Starke L., Youth H. - »State of the World«

(2003), Worldwatch Institute, www. 48. Bröcker, Monika � »Between the Lines: The Part-of-the-World Position of Heinz

von Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 � 65 (2003). 49. Bröcker, Monika � »The Part-of-the-World Position of Heinz von Foerster«, Brief

Strategic and Systemic Therapy European Review 1, 19 � 26 (2004). 50. Brooks, Michael � »The Weirdest Link«, New Scientist, 32 � 5 (27 March 2004). 51. Brooks, Michael - »Worlds Apart«, NewScientist 30 � 3 (15 May 2004). 52. Brower, Michael � »Cool Energy: The Renewable Solution to Global Warming«,

Union of Concerned Scientists, Cambridge, MA (1990). 53. Brown, Donald A. � »The Ethical Dimensions of Global Environmental Issues«,

Daedalus (fall 2001). 54. Buber, Martin � »I and Thou« (1923), www. 55. Buchanan, Bruce � »Assessing Human Values«, Kybernetes (September 1997). 56. Buchanan, Bruce � »Human Freedom and Cybernetic Principles«, Proceedings of

the Canadian Association for the Club of Rome, www (1997). 57. »Buddhist Mahâyâna Texts«, Translated by E. B. Cowell, F. Max Müller and J.

Takakusu, Clarendon Press, Oxford (1894). 58. Bunnell, Pille � »Changing the Question«, Cybernetics and Human Knowing 11

(4) 5 � 10 (2004). 59. Byrne, David � »What is Complexity Science? Thinking as a Realist About

Measurement and Cities and Arguing for Natural History«, Emergence 3(1) 61 � 76 (2001).

60. Callister, William D. Jr. � »Materials Science and Engineering: An Introduction«,

Fifth Edition, John Wiley & Sons, New York (2000). 61. Campbell, Deborah � »The Long and Winding (and Frequently Bumpy) Road to

Successful Client Engagement: One Team�s Journey«, System Dynamics Review

17 (3) 195 � 215 (2001). 62. Capra, Fritjof � »Complexity and Life«, Emergence 4 (1/2) 15 � 33 (2002). 63. Capra, Fritjof � »Tao fizike: Jedno istra�ivanje paralela izmeðu savremene fizike i

istoènjaèkog misticizma« (1976), Opus, Beograd. 64. Capra, Fritjof � »The Hidden Connections: Integrating the Biological, Cognitive

and Social, Dimensions of Life into a Science of Sustainability«, Doubleday, New

York (2002). 65. Capra, Fritjof � »The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture«,

Bantam Books, New York (1982). 66. Capra, Fritjof � »The Web of Life: A New Scientific Understanding of Living

Systems«, Anchor Books, New York (1996). 67. Carroll, Lewis � »Alice's Adventures in Wonderland« (1865), Penguin Books,

London. 68. Cecchi, Claudia, A. Vargas, C. Villagra, J. Mpodozis � »Answering Cuvier: Notes

on the Systemic/Historic Nature of Living Beings«, Cybernetics and Human

Knowing 11 (4) 11 � 9 (2004).

340

69. Chertow, Marian R., D. Rachel Lombardi � »Quantifying Economic and

Environmental Benefits of Co-Located Firms«, Environmental Science &

Technology 39 (17) 6535 � 41 (2005). 70. Chuang-tzu, Complete works, www. 71. Churchman, C. West � »The Systems Approach«, Dell Publishing Co., New York

(1968). 72. Club of Rome � »Towards a New Age of Information and Knowledge for All«,

World Summit on the Information Society, Geneva (2003), www. 73. Cobern, W. W. � »Constructivism and Non-Western Science Education

Research«, International Journal of Science Education 4 (3) 287 � 302 (1996). 74. Corning, Peter A. � »The Emergence of 'Emergence': Now What?«, Emergence

4(3) 54 � 71 (2002). 75. Cull, Jane � »In Search of the Mind« (1998), www. 76. Cull, Jane, Massimo Bondi � »Biology/Psychology of Consciousness: A Circular

Perspective«, www. 77. Èia, Mantak, Juan Li � »Tai Èi Èi Kung I: Unutra�nja struktura Tai Èia«, D.

Petroviã, Beograd. 78. Èirban, D�on � »Stupnjevi duhovnog razvoja u pravoslavlju«, Kulture istoka 13,

43 � 6 (1987). 79. Darwin, Charles � »On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or

the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life« (1859), ElecBook,

London. 80. Dent, Eric B., Stuart A. Umpleby � »Underlying Assumptions of Several

Traditions in Systems Theory and Cybernetics«, in »Cybernetics and Systems

'98« 513 � 8, Austrian Society for Cybernetic Studies, Vienna (1998). 81. Depew, David � »The Baldwin Effect: An Archeology«, Cybernetics and Human

Knowing 7 (1) 7 � 20 (2000). 82. D'Espagnat, Bernard � »In Search of Reality« (1979), Springer-Verlag, New

York. 83. Diamond, Jared � »The Last Americans: Environmental Collapse and the End of

Civilization«, Harper (June 3rd, 2003). 84. Dostojevski, Fjodor M. � »Braãa Karamazovi« (1880), Prosveta, Beograd. 85. Duncan, Richard C. � »The Peak of World Oil Production and the Road to the

Olduvai Gorge«, Geological Society of America Summit, Reno, NE (2000). 86. Dykstra, Dewey � »On Fear of Solipsism: Science, Radical Constructivism, and

Science Education«, Karl Jaspers Forum 40 (2001). 87. Dyson, Freeman � »Disturbing the Universe« (1979), BasicBooks, New York. 88. Ehrlich Paul R., Anne H. Ehrlich, John P. Holdren � »Ecoscience: Population,

Resources, Environment«, W. H. Freeman and Company, San Francisco (1977). 89. Emerson, Ralph Waldo � »Nature« (1836), www. 90. Ende, Mihael � »Momo« (1973), Nolit, Beograd. 91. Environment, Health and Safety Committee � »Green Chemistry«, Royal Society

of Chemistry (2002). 92. Epstein, Ronald � »Pollution and the Environment: Some Radically New Ancient

Views«, Vajra Bodhi Sea: A Monthly Journal of Orthodox Buddhism 30 (2000).

341

93. Epstein, Ronald � »The Inner Ecology: Buddhist Ethics and Practice«, Vajra

Bodhi Sea: A Monthly Journal of Orthodox Buddhism (March 1999). 94. Eriksen, Thomas Hylland � »Mind the Gap: Flexibility, Epistemology and the

Rhetoric of New Work«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 50 � 60 (2005).

95. Esfeld, Michael � »Quantum Entanglement and a Metaphysics of Relations«,

Studies in History and Philosophy of Modern Physics 35, 625 � 41 (2004). 96. Fell, Lloyd, David Russell � »Biology's Room with a View«, in »Seized by

Agreement, Swamped by Understanding«, University of Western Sydney (1994). 97. Fell, Lloyd, David Russell � »The Dance of Understanding«, in »Seized by

Agreement, Swamped by Understanding«, University of Western Sydney (1994). 98. Feuerbach, Ludwig Andreas � »Principles of Philosophy of the Future« (1843),

www. 99. Feuerbach, Ludwig Andreas � »The Essence of Christianity« (1841), www. 100. Feyerabend, Paul � »Against Method: Outline of an Anarchistic Theory of

Knowledge« (1975), www. 101. Feynman, Richard Phillips � »'What Do You Care What Other People Think?':

Further Adventures of a Curious Character«, W. W. Norton & Company, New

York (1988). 102. Fischer, Hans Rudi � »Abductive Reasoning as a Way of Worldmaking«,

Foundations of Science 6 (4) 361 � 383 (2001). 103. Fletcher, Alen � »The Art of Looking Sideways«, Phaidon, London (2001). 104. Floyd, Christiane � »Choices about Choices«, Systems Research 13 (3) 261 � 70

(1996). 105. Foerster, Heinz von � »Ethics and Second-Order Cybernetics«, Stanford

Humanities Review 4 (2) (1995). 106. Foerster, Heinz von � »Metaphysics of an Experimental Epistemologist« (1995),

www. 107. Foerster, Heinz von � »On Constructing a Reality«, the Fourth International

Conference on Environmental Design Research, Blacksburg, Virginia (1973). 108. Foerster, Heinz von � »On Self-Organizing Systems and Their Environments«, in

»Self Organizing Systems«, Pergamon, New York (1960). 109. Foerster, Heinz von � »Perception of the Future and the Future of the Perception«,

Instructional Science 1 (1) S31 � 43 (1972). 110. Foerster, Heinz von � »The Logical Structure of Environment and its Internal

Representation«, International Design Conference, Aspen (1962). 111. Foerster, Heinz von, Bernhard Poerksen � »The Metaphysics of Ethics: A

Conversation«, Cybernetics and Human Knowing 9 (3-4) 149 � 57 (2002). 112. French, Steven � »A Phenomenological Solution to the Measurement Problem?

Husserl and the Foundations of Quantum Mechanics«, Studies in History and

Philosophy of Modern Physics 33, 467 � 91 (2002). 113. Friends of the Earth International � »Towards Sustainable Economies:

Challenging Neoliberal Economic Globalisation«, www. 114. Fromm, Erich � »Bekstvo od slobode« (1941), Naprijed, Zagreb. 115. Fromm, Erich � »Umijeãe ljubavi« (1956), Naprijed, Zagreb.

342

116. Frosch, Robert A., Nicholas E. Gallopoulos � »Strategies for Manufacturing«,

Scientific American 261, 144 � 52 (1989). 117. Fuchs, Christian � »Co-Operation and Self-Organization«, tripleC 1 (1) 1 � 52

(2004). 118. Fuchs, Christian � »The Internet as a Self-Organizing Socio-Technological

System«, Cybernetics and Human Knowing 12 (3) 57 � 81 (2005). 119. Furlong, Dermot, David Vernon � »Reality Paradigms, Perception, and Natural

Science«, Proceedings of the Workshop »Autopoiesis and Perception«, Dublin

City University (1992). 120. Galbraith, John Kenneth � »Money: Whence It Came, Where It Went«, Bantam

Books, New York (1975). 121. Gardner, Gary, Payal Sampat � »Mind Over Matter: Recasting the Role of

Materials in Our Lives«, Worldwatch Paper 144 (1998). 122. Gaspari, Mirko � »Kineska kosmolo�ka shvatanja«, Kulture istoka 19, 12 � 3

(1989). 123. Gavriã, Tomislav � »Pravoslavna mistika«, Lento, Beograd (2003). 124. Geguzin, ß. E. � »Kaïëÿ«, Èçäàòåëüñòâî »Haóka«, Moskva (1977). 125. Geis, Don, Tammy Kutzmark � »Developing Sustainable Communities: The

Future is Now«, www. 126. Gergen, Kenneth J., Lynn Hoffman, Harlene Anderson � »Is Diagnosis a

Disaster? A Constructivist Trialogue«, in »Relational Diagnosis«, Wiley (1996). 127. Giatso, Tenzin, Radivoj Cvetiãanin - »Svet je postao mnogo bolji«, Danas (20/21.

mart 2004). 128. Gibbons, John H. � »On the Intimate Kinship among the Methods of Science, Art,

and the Humanities«, Technology in Society 25, 1 � 4 (2003). 129. Gjatso, Tenzin � »Drevna mudrost, savremeni svet: Etika za novi milenijum«

(1999), Narodna knjiga, Beograd. 130. Glanville, Ranulph � »A (Cybernetic) Musing: In Praise of Buffers«, Cybernetics

and Human Knowing 10 (2) 169 � 78 (2003). 131. Glanville, Ranulph � »A (Cybernetic) Musing: The Gestation of Second Order

Cybernetics, 1968 � 1975 � A Personal Account«, Cybernetics and Human

Knowing 5 (2) (1998). 132. Glanville, Ranulph � »A (Cybernetic) Musing: Varieties of Variety«, Cybernetics

and Human Knowing 5 (1) 57 � 62 (1998). 133. Glanville, Ranulph � »An Observing Science«, Foundations of Science 6 (1-3) 45

� 75 (2001). 134. Glanville, Ranulph � »As Is and As If: to See or Not to See«, Conference

Invencao Thinking the New Millennium, Sao Paolo (1999). 135. Glanville, Ranulph � »Behind the Curtain«, International CAiiA Research

Conference »Consciousness Reframed '97«, Newport, UK (1997). 136. Glanville, Ranulph � »Chasing the Blame«, in »Research on Progress � Advances

in Interdisciplinary Studies on Systems Research and Cybernetics« 11, Windsor, Ontario (1995).

137. Glanville, Ranulph � »Communication without Coding: Cybernetics, Meaning

and Language (How Language, becoming a System, Betrays itself)«, Modern

Language Notes 111 (3) (1996).

343

138. Glanville, Ranulph � »Desirable Ethics«, Cybernetics & Human Knowing 11 (2) 77 � 88 (2004).

139. Glanville, Ranulph � »Machines of Wonder and Elephants that Float through

Air«, Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 91 � 105 (2003). 140. Glanville, Ranulph � »Re-searching Design and Designing Research«, Design

Issues 15 (2) (1998). 141. Glanville, Ranulph � »Sed Quis Custodient Ipsos Custodes?«, in »Self-Steering

and Cognition in Complex Systems«, Gordon and Breach, London (1990). 142. Glanville, Ranulph � »The Self and the Other: the Purpose of Distinction«, in

»Cybernetics and Systems«, World Scientific, Singapore (1990). 143. Glanville, Ranulph � »The Value of Being Unmanageable: Variety and Creativity

in CyberSpace«, Conference »Global Village '97«, Vienna (1997). 144. Glasersfeld, Ernst von � »A Cybernetician before Cybernetics«, Systems

Research and Behavioral Science 14 (2) 137 � 9 (1997). 145. Glasersfeld, Ernst von � »Cybernetics and the Art of Living«, 13th European

Meeting on Cybernetics and Systems Research, Vienna (1996). 146. Glasersfeld, Ernst von � »Distinguishing the Observer: An Attempt at Interpreting

Maturana« (1990), www. 147. Glasersfeld, Ernst von � »Knowing without Metaphysics: Aspects of the Radical

Constructivist Position«, in »Research and Reflexivity«, Sage Publications,

London (1999). 148. Glasersfeld, Ernst von � »Radical Constructivism and Teaching«, Archives Jean

Piaget, Geneva (2000). 149. Glasersfeld, Ernst von � »Radical Constructivism: A Way of Knowing and

Learning« (1995), RoutledgeFalmer, London. 150. Glasersfeld, Ernst von � »Reflections on Cybernetics«, Cybernetics and Human

Knowing 7 (1) 93 � 5 (2000). 151. Glasersfeld, Ernst von � »Scheme Theory as a Key to the Learning Paradox«,

15th Advanced Course, Archives Jean Piaget, Geneva (1998). 152. Glasersfeld, Ernst von � »The Radical Constructivist View of Science«,

Foundations of Science 6 (1-3) 31 � 43 (2001). 153. Glasersfeld, Ernst von �»The Incommensurability of Scientific and Poetic

Knowledge«, International Congress on Science, Mysticism, Poetry and

Consciousness, Instituto Piaget, Lisbon (1994). 154. Gleick, James � »Chaos: Making a New Science«, Heinemann, London (1987). 155. »Global Challenge, Global Opportunity: Trends in Sustainable Development �

Johannesburg Summit 2002«, United Nations, New York (2002). 156. Gorder, Justejn � »Devojka sa pomorand�ama«, Geopoetika, Beograd (2003). 157. Gorshkov, Victor G., Anastassia M. Makarieva, Vadim V. Gorshkov � »Revising

the Fundamentals of Ecological Knowledge: the Biota � Environment Interaction«, Ecological Complexity 1, 17 � 36 (2004).

158. »Gospel of Thomas«, www. 159. Goswami, Amit - »Scientific Proof of the Existence of God«, What is

Enlightenment? 11, www. 160. Graedel, Thomas � »Green Chemistry in an Ecological Context«, Green

Chemistry 1 (5) G126 � 8 (1999).

344

161. Grandpierre, Attila � »The Physics of Collective Consciousness«, Journal of

General Evolution 48, 23 � 56 (1997). 162. Gray, Paul E. � »The Paradox of Technological Development«, in »Technology

and Environment« 192 - 204, edited by J. H. Ausubel & H. E. Sladovich, National Academy Press, Washington, D. C. (1989).

163. Greenpeace Environmental Trust � »Future's Technologies. Today's Choices«,

www (2003). 164. Gribbin, John � »Deep Simplicity: Chaos, Complexity and the Emergence of

Life«, Penguin, London (2004). 165. Grössing, Gerhard � »Comparing the Long-Term Evolution of 'Cognitive

Invariances' in Physics with a Dynamics in States of Consciousness«, Foundations

of Science 6 (4) 255 � 72 (2001). 166. Gupta, �a�ibhusan Das � »Èovek srca u bengalskoj tradiciji«, Kulture istoka 18,

44 � 6 (1988). 167. Haile, Sue � »The Greening of Engineering«, Green Chemistry 1 (2) G34 � 6

(1999). 168. Hajzenberg, Verner � »Fizika i Metafizika« (1969), Nolit, Beograd. 169. Hamilton, Garry � »Filthy Friends«, NewScientist 34 � 9 (16 April 2005). 170. Hammond, Scott C., Matthew L. Sanders � »Dialogue as Social Self-

Organization: An Introduction«, Emergence 4(4) 7 � 24 (2002). 171. Hamva�, Bela � »Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti« (1947),

Dereta, Beograd. 172. Hamva�, Bela � »Scientia sacra I & II«, Dereta, Beograd (1943). 173. Harding, Stephen � »Exploring Gaia«, Resurgence 204 (2001). 174. Harding, Stephen � »What is Deep Ecology?«, Resurgence 185 (1997). 175. Harries-Jones, Peter � »Understanding Ecological Aesthetics: The Challenge of

Bateson«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 61 � 74 (2005). 176. Hassan Z., C. H. Lai (eds.) � »Ideals and Realities: Selected Essays of Abdus

Salam«, World Scientific, Singapore (1984). 177. Hefner, Alexandra � »Knowledge's Blind Spots: A Systems Theory Perspective

on Knowledge Creation and Learning«, www. 178. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich � »Phenomenology of Mind« (1807), Translated

by J. B. Baillie, www. 179. Hench, Larry L. � »Science, Faith and Ethics«, Imperial College Press, London

(2001). 180. Hese, Herman � »Demijan« (1919), Narodna knjiga, Beograd. 181. Hese, Herman � »Igra staklenih perli« (1943), Narodna knjiga, Beograd. 182. Hiett, Peter John � »The Contradiction at the Heart of Complexity Science«,

Emergence 3 (3) 108 � 120 (2001). 183. Hiett, Peter John � »The Place of Life in Our Theories«, BioSystems 47, 157 �

176 (1998). 184. Hin, Alvin Lim Cheng � »Martin Buber's Philosophy of Dialogue as a Foundation

for Environmental Ethics«, Honours Thesis, National University of Singapore (1999), www.

185. Hoff, Benjamin � »The Tao of Pooh and the Te of Piglet« (1982/92), Egmont,

London.

345

186. Hoffman, Andrew J. � »Examining the Rhetoric: The Strategic Implications of

Climate Change Policy«, Corporate Environmental Strategy 9 (4) 329 � 37 (2002).

187. Holtorf, Cornelius � »Knowing without Metaphysics and Pretensiousness. A

Radical Constructivist Proposal.«, Nordic TAG Göteborg: Archeological

Epistemology and Ontology (1997). 188. Hong, Felix T. � »A Multi-Disciplinary Survey on Biocomputing: 1 & 2.

Molecular and Cellular Levels & Systems and Evolutionary Levels, and Technological Applications«, in »Information Processing and Living Systems« 1 - 573, V. B. Bajic, T. T. Wee (eds.), Imperial College Press, London (2005).

189. Hong, Felix T. � »Deciphering the Enigma of Human Creativity: Can a Digital

Computer Think?«, IPSP-2003 VIP Forum, Sveti Stefan, Montenegro (2003). 190. Hong, Felix T. � »Foreword«, in »Advances in Planar Lipid Bilayers and

Liposomes, Vol. 1«, H. T. Tien, A. Ottova-Leitmannova (eds.), Elsevier, Amsterdam (2005).

191. Horvat, Milena � »Environmental Measurements: Tools«, Lecture at Jo�ef Stefan

International Postgraduate School, Ljubljana (2004). 192. Howarth, George, Mark Hadfield � »A Sustainable Product Design Model«,

Materials & Design 27 (5) (2006). 193. Howie E., S. Sy, L. Ford, K. J. Vicente � »Human-Computer Interface Design

Can Reduce Misperceptions of Feedback«, System Dynamics Review 16 (3) 151

� 71 (2000). 194. Hu, Jixuan � »The Nodesignability of Living Systems: A Lesson from the Failed

Experiments in Socialist Countries«, Cato Journal 11 (1) (1991). 195. Hua, Ellen Kei - »Kung Fu meditacije: mudre kineske izreke«, Arion, Zemun. 196. Illich, Ivan � »Vernacular Values«, CoEvolution Quarterly (1980), www. 197. Imoto, Seiichi � »The Philosophical Nature of Maturana's Theory of Perception«,

Cybernetics & Human Knowing 11 (2) 12 � 20 (2004). 198. James, William � »Varieties of Religious Experience« (1902), www. 199. James, William � »What is Pragmatism: What Pragmatism Means« (1904), www. 200. Jasutani-ro�i � »Predavanje o zazenu, II«, Kulture istoka 10, 28 � 32 (1986). 201. Jenck, Jean F., Frank Agterberg, Michael J. Droescher � »Products and Processes

for a Sustainable Chemical Industry: A Review of Achievements and Prospects«,

Green Chemistry 6, 544 � 56 (2004). 202. Jensen, Derrick � »Thinking Outside the Classroom: an Interview with Zenobia

Barlow«, The Sun magazine (March 2002). 203. Jerièek, Helena � »Negotovost � edina gotovost poklicev pomoèi«, 6th

International Conference on Cognitive Science, Ljubljana (2003). 204. Jerotiã, Vladeta � »Povratak Ocima«, Ars Libri, Beograd (2004). 205. Jesudijan, Selvarad�an � »Joga i zdravlje«, Saznanja, Beograd. 206. Jesudijan, Selvarad�an, Elizabet Hojè � »Joga i sport«, Saznanja, Beograd. 207. Johnson, Magnus � »Oceans Need Protection from Scientists Too«, Nature 433,

105 (2005). 208. »Junk DNA«, NewScientist 54 (19 November 2005). 209. Kamminga, Harmke � »What is This Thing Called Chaos?«, New Left Review

181, 49 � 59 (1990).

346

210. Kant, Immanuel � »Critique of Pure Reason« (1781), Translated by N. K. Smith,

www. 211. Kasper, Marvin � »Prostorna terapija i projekt maitri«, Kulture istoka 10, 18 � 21

(1986). 212. Kastaneda, Karlos � »Put u Ihtlan« (1972), Prosveta, Beograd. 213. Kauffman, Louis H. � »Eigenforms � Objects as Tokens for Eigenbehaviors«,

Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 73 � 89 (2003). 214. Kauffman, Stuart A. � »Antichaos and Adaptation«, Scientific American (August

1991). 215. Kavabata, Jasunari � »Japan, divan, i ja« (1968), u »Besede dobitnika Nobelove

nagrade za knji�evnost«, KUD »Diogen«, Beograd. 216. Keeney, Bradford � »Circular Epistemology and the Bushman Shamans: A

Kalahari Challenge to the Hegemony of Narrative«, Cybernetics and Human

Knowing 12 (1-2) 75 � 89 (2005). 217. Kelly, Kevin � »Out of Control: The New Biology of Machines, Social Systems

and the Economic World«, Perseus Books, Reading, MA (1994). 218. Kenny, Vincent � »Autopoiesis and Alternativism in Psychotherapy: Fluctuations

and Reconstruction«, in »Experimenting with Personal Construct Psychology«

(1988). 219. Kenny, Vincent � »Gregory Bateson's Notion of the Sacred: What Can it Tell Us

About Living Constructively?« (1997), www. 220. Kenny, Vincent � »Live Speech & Dead Speech in 'Psychotherapy'« (1999),

www. 221. Kenny, Vincent � »Living in Anticipation«, www. 222. Kenny, Vincent � »Mirror Sights: Casting Reflections Across the Surfaces of

Reflexivity« (2000), www. 223. Kenny, Vincent � »On the Backwards Epistemology of Misguided

Psychotherapists«, in »Gregory Bateson«, Bruno Mondadori (2000). 224. Kenny, Vincent, Georgianna Gardner � »Changing Conversations: Persons in

Transitions« (2000), www. 225. Khan, Pir-o-Murshid Inayat � »A Sufi Message of Spiritual Liberty« (1914),

www. 226. »Kineska lirika«, Rad, Beograd. 227. Koare, Aleksandar � »Nauèna revolucija« (1973), Nolit, Beograd. 228. Koeljo, Paulo � »Alhemièar« (1993), Paideia, Beograd. 229. Koeljo, Paulo � »Priruènik za ratnika svetlosti« (1997), Paideia, Beograd. 230. Koffka, Kurt � »Principles of Gestalt Psychology« (1935), www. 231. Korde�, Urban � »Od resnice k zaupanju«, Studia Humanitatis, Ljubljana (2004). 232. Korde�, Urban � »Stali�èe udele�enosti«, Lecture at Hostel »Celica«, Ljubljana

(2005). 233. Kornwachs, Klaus � »System Ontology and Descriptionism � Bertalanffy's View

and New Developments«, tripleC 2 (1) 47 � 62 (2004). 234. Korthof, Gert � »Are Retrogenes Changing Darwin's Natural Selection Paradigm«

(1999), www. 235. Koruga, Ðuro � »Informaciona fizika i svest«, u »Nauka, religija, dru�tvo« 143 �

74, Bogoslovski fakultet SPC, Beograd (2002).

347

236. Kosko, Bart � »Fuzzy Thinking: The New Science of Fuzzy Logic«, Flamingo,

London (1993). 237. Krishnananda, Swami � »Thus Awakens the Awakened One«, www. 238. Krohn, Wolfgang, Günter Küppers, Helga Novotny � »Self-Organization � The

Convergence of Ideas. An Introduction«, in »Self-Organization: Portrait of a Scientific Revolution«, Kluwer Academic Publishers (1990).

239. Kuhn, Lesley � »Complexity, Cybernetics and Human Knowing«, Cybernetics

and Human Knowing 9 (1) 39 � 50 (2002). 240. Kumar, Satish � »Five Elements of Ecology«, in »Man in Nature« 5, Indian RS

(1995). 241. Kun, Tomas � »Struktura nauènih revolucija« (1969), Nolit, Beograd. 242. Kun, Tomas S. � »Racionalnost i izbor teorija« (1983), u »Kritika i rast

saznanja«, Imre Lakato�, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd. 243. Kun, Tomas S. � »Razmi�ljanja o mojim kritièarima« (1969), u »Kritika i rast

saznanja«, Imre Lakato�, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd. 244. Kurzweil, Ray � »Promise and Peril in the 21st Century«, CIO Magazine

(Fall/Winter 2003). 245. Lakato�, Imre � »Opovrgavanje i metodologija nauènoistra�ivaèkih programa«

(1969), u »Kritika i rast saznanja«, Imre Lakato�, Alen Masgrejv (eds.), Plato,

Beograd. 246. Laloviã, Branko � »Nasu�no Sunce: kako da iskoristimo Sunèanu energiju«,

Nolit, Beograd (1982). 247. Laoce, Konfucije, Èuangce � »Izabrani Spisi«, Prosveta, Beograd. 248. Laszlo, Ervin � »Manifesto on Planetary Consciousness« (2003), www. 249. Laszlo, Ervin � »Nonlocal Coherence in the Living World«, Ecological

Complexity 1, 7 � 15 (2004). 250. Laszlo, Ervin � »The Systems View of the World: A Holistic Vision for Our

Time« (1996), Hampton Press, Cresskill NJ. 251. Lee, Thomas H. � »Advanced Fossil Fuel Systems and Beyond«, in »Technology

and Environment« 114 - 36, edited by J. H. Ausubel & H. E. Sladovich, National Academy Press, Washington, D. C. (1989).

252. »Less is More«, NewScientist 3 (19 November 2005). 253. Long, Denise � »A Movement and a Rest: the Paradox of Peace«, North Raleigh

United Church Newsletter (July 15, 2001). 254. Lovelock, James � »Gaia: Medicine for an Ailing Planet«, Gaia Books, London

(2005). 255. Lovelock, James E. � »Gaja: nov pogled na �ivljenje na Zemlji« (1979),

Cankarjeva zalo�ba, Ljubljana. 256. Lovins, Amory � »Natural Economy: Design as if Nature Matters«, Resurgence

213 (2002). 257. Lowdermilk, W. C. � »Conquest of the Land Through Seven Thousand Years«,

Agriculture Bulletin 99 (1939), www. 258. Lubchenco, Jane � »Entering the Century of the Environment: A New Social

Contract for Science«, Science 279: 491 � 7 (1998). 259. Lumley, Ted � »Niche Persona � Healing the Twisted Arrogance of

Responsibility« (2000), www.

348

260. Lumley, Ted, Martine Dodds-Taljaard � »Indigenous Wisdom and its Lessons for

the Systems Sciences«, World Congress of Systems Sciences, Toronto (2000). 261. Lu-Trub (Nagarjuna) � »She-Rab Dong-Bu or Prajnya Danda«, translated by W.

L. Campbell, Calcutta University (1919). 262. Macy, Joanna � »World as Lover; World as Self«, In Context 34, 22 (1993). 263. Malik, S. C. � »Holistic Science and Consciousness«, in »Man in Nature« 5,

Indian RS (1995). 264. Marfi, Pol � »Saznanje i ljubav«, Kulture istoka 13, 11 � 9 (1987). 265. Margulis, Lynn � »Symbiotic Planet: A New Look at Evolution« (1998), Basic

Books, New York. 266. Masao, Abe � »Zen i Nièe«, Kulture istoka 14, 4 � 8 (1987). 267. Maturana Romesin, Humberto � »Autopoiesis, Structural Coupling and

Cognition: A History of These and Other Notions in the Biology of Cognition«,

Cybernetics and Human Knowing 9 (3-4) 5 � 34 (2002). 268. Maturana, Humberto R. � »Ontology of Observing: The Biological Foundations

of Self Consciousness and the Physical Domain of Existence«, American Society

for Cybernetics Conference, Felton, CA (1988), www. 269. Maturana, Humberto R., Bernhard Poerksen � »Varieties of Objectivity«,

Cybernetics and Human Knowing 11 (4) 63 � 71 (2004). 270. Maturana, Humberto R., Sima Nisis de Rezepka � »Human Awareness:

Understanding the Biological Basis of Knowledge and Love«, 6th Conference of

the International Association for Cognitive Education, Stellenbosch, South Africa (1997).

271. Maturana, Humberto Romesin, Pille Bunnell � »Biosphere, Homosphere, and

Robosphere: What Has That To Do With Business«, Society for Organizational

Learning Member's Meeting, Amherst, MA (1998). 272. Maturana, Humberto, Francisco Varela � »The Tree of Knowledge: The

Biological Roots of Human Understanding« (1987), Shambhala, Boston &

London. 273. Maturana, Humberto, Gerda Verden-Zöller � »Biology of Love«, in »Focus

Heilpadagogik«, Ernst Reinhardt, München/Basel (1996). 274. McGinn, Anne Platt � »Safeguarding the Health of Oceans«, Worldwatch Paper

145 (1999), www. 275. McGrath, Alister � »Glimpsing the Face of God: The Search for Meaning in the

Universe«, Lion Publishing, Oxford (2002). 276. McGrath, Alister � »The Re-enchantment of Nature: Science, Religion and the

Human Sense of Wonder«, Hodder & Stoughton, London (2002). 277. Meadows, Donella H., Dennis L. Meadows, Jørgen Randers, William W. Behrens

III � »The Limits to Growth: A Report for the Club of Rome's Project on the

Predicament of Mankind« (1972), Pan Books, London. 278. Medawar, Peter � »Is the Scientific Paper a Fraud?«, The Listener 377 � 8

(September 12, 1963). 279. Medd, Will � »What is Complexity Science? Toward an 'Ecology of Ignorance'«,

Emergence 3 (1), 43 � 60 (2001). 280. Menant, Christophe � »Meaning and Information«, Entropy 5, 193 � 204 (2003). 281. Mencius, Complete works, translated by James Legge (1895), www.

349

282. Metcalf, Gary S. � »A Critique of Social Systems Theory«, www. 283. Metzger, Jurgen O. � »Agenda 21 as a Guide for Green Chemistry Research and a

Sustainable Future«, Green Chemistry 6, G15 - 6 (2004). 284. »Millennium Ecosystem Assessment Synthesis Report« (2005), www. 285. Miller, James � »Envisioning the Daoist Body in the Economy of Cosmic

Power«, Daedalus (fall 2001). 286. Montuori, Alfonso � »Gregory Bateson and the Promise of Transdisciplinarity«,

Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 147 � 58 (2005). 287. Montuori, Alfonso � »Knowledge, Learning, and Change: Exploring the

Systems/Cybernetic Perspective«, in »Mastery of Mind« 252 - 87, Dharma Press, Berkeley, CA (1993).

288. Moser, Heinz � »Thick Description and Abduction: Paradigm Change in Social Research«, Praxisforschung (2000).

289. Murray, Joy � »Who Am I? And Will You Still Love Me When My Memory

Enhancer Forgets Your Birthday«, Cybernetics and Human Knowing 8 (3) 61 � 75 (2001).

290. Nachmanovitch, Stephen, Abdul Aziz Said � »Global Thinking: A Call for

Reinvestment in Sacred Values«, THE ACORN, A Gandhian Review (1987),

www. 291. Naess, Arne � »The Encouraging Richness and Diversity of Ultimate Premisses in

Environmental Philosophy«, The Trumpeter 9.2 (1992). 292. Najmanovich, Denise � »From Paradigms to Figures of Thought«, Emergence

4(1/2) 85 � 93 (2002). 293. National Science Board of the USA � »Science and Technology Policy: Past and

Prologue« (2000), www. 294. Nelder, Chris � »Envisioning a Sustainable Future«, Better World Zine (October

� December 1996). 295. Neugarten, Michael � »Foresight � Are We Looking in the Right Direction? A

Non-Straight-Forward Look at Competitive Intelligence«, Futures 38 (8) 894 � 907 (2006).

296. Nierenberg, Danielle, Mia MacDonald � »Population and its Discontents«,

WorldWatch Magazine (September/October 2004). 297. »Novi zavet«, u prevodu Emilijana M. Èarniãa, Biblijsko dru�tvo, Beograd. 298. Obradoviã, Stojan � »Osnovni epistemolo�ki problemi aksiomatsko-deduktivnog

modela fizièke teorije«, u »Epistemolo�ki problemi u nauci« 201 - 29, Slava, Sopot (2004).

299. Oreskes, Naomi, Kristin Shrader-Frechette, Kenneth Belitz � »Verification,

Validation, and Confirmation of Numerical Models in the Earth Sciences«,

Science 263, 641 � 6 (1994). 300. Osho � »Philosophia Ultima: Komentari na Mandukja upani�adu« (1980),

Metaphysica, Beograd. 301. Owen, Noel L., Nicholas Hundley � »Endophytes � The Chemical Synthesizers

Inside Plants«, Science Progress 87 (2) 79 � 99 (2004). 302. Pakman, Marcelo � »Elements for a Foersterian Poetics in Psychotherapeutic

Practice«, Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 107 � 23 (2003).

350

303. Pankoviã, Vladan � »Orijentalne filozofije i saznanje u savremenoj fizici«,

Kulture istoka 19, 46 � 9 (1989). 304. Pavle, Patrijarh srpski � »Bo�iãna poslanica: 2004« (2005), www. 305. Pesce, Mark � »Reductionism versus Holism: Multiple Modes of the Spiritual

Quest«, Techology in Society 21, 457 � 70 (1999). 306. Peschl, Markus F. � »Constructivism, Cognition, and Science � An Investigation

of its Links and Possible Shortcomings«, Foundations of Science 6 (1-3) 125 � 161 (2001).

307. Peyrard, Michel � »Nonlinear Dynamics and Statistical Physics of DNA«,

Nonlinearity 17, R1 � R40 (2004). 308. Pierce, Charles Sanders � »How to Make Our Ideas Clear«, Popular Science

Monthly (January 1878), www. 309. Pija�e, �an � »Mudrost i zablude filozofije« (1965), Nolit, Beograd. 310. Plato � »The Republic« (360 B. C. E.), www. 311. Platon � »Ijon; Gozba; Fedar«, Bigz, Beograd. 312. Poerksen, Bernhard � »At Each And Every Moment, I Can Decide Who I Am:

Heinz von Foerster on the Observer, Dialogic Life, and a Constructivist Philosophy of Distinctions«, Cybernetics & Human Knowing 10 (3-4) 9 � 26 (2003).

313. Polanyi, Michael � »Life's Irreducible Structure«, Science 160, 1308 � 12 (1968). 314. Pope, Jenny, David Annandale, Angus Morrison-Saunders � »Conceptualising

Sustainability Assessment«, Environmental Impact Assessment Review 24, 595 � 616 (2004).

315. Poper, Karl � »Racionalnost nauènih revolucija« (1969), u »Kritika i rast

saznanja«, Imre Lakato�, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd. 316. Popper, Karl � »Objective Knowledge: A Realist View of Logic, Physics, and

History« (1966), www. 317. Prugh Thomas, Erik Assadourian � »What is Sustainability, Anyway?«,

WorldWatch Magazine (September/October 2003). 318. Quine, Willard Van Orman � »Two Dogmas of Empiricism«, Philosophical

Review 60, 20 � 43 (1951). 319. Radojèiã, Milo�, Èedomil Veljaèiã, Vladeta Jerotiã � »Budizam i hri�ãanstvo«,

Gutenbergova Galaksija, Beograd (2003). 320. Raines, Susan Summers � »Implementing ISO 14001 � An International Survey

Assessing the Benefits of Certification«, Corporate Environmental Strategy 9 (4) 418 � 26 (2002).

321. Rakoviã, Dejan � »Od duhovnosti do racionalnosti i natrag: molitva za spas

civilizacije«, u »Nauka, religija, dru�tvo« 267 � 73, Bogoslovski fakultet SPC (2002).

322. Rakoviã, Dejan � »Osnovi biofizike«, Grosknjiga, Beograd (1995). 323. Rama, Swami, Rudolph Ballentine, Swami Ajaya � »Yoga and Psychotherapy:

The Evolution of Consciousness«, The Himalayan International Institute of Yoga

Science and Philosophy, Honesdale, Pennsylvania (1976). 324. Randers, Jorgen � »From Limits to Growth to Sustainable Development or SD

(Sustainable Development) in a SD (System Dynamics) Perspective«, System

Dynamics Review 16 (3) 213 � 24 (2000).

351

325. Rasel, Bertrand � »Religija i nauka, i izabrani eseji« (1935/57), »Svjetlost«,

Sarajevo. 326. Reznik, Benni � »Entanglement from the Vacuum«, Foundations of Physics 33,

167 � 76 (2003). 327. Richardson, Kurt, Paul Cilliers � »What is Complexity Science? A View from

Different Directions«, Emergence 3 (1) 5 �23 (2001). 328. Robertson, Robin � »The World as Computer«, Cybernetics and Human Knowing

11 (4) 103 � 8 (2004). 329. Rosmarin, Heather � »The Paper Challenge: How to Have Our Paper and Our

Forests Too«, Positive Alternatives (Summer 1997). 330. Rubino, Carl A. � »The Consolations of Uncertainty: Time, Change, and

Complexity«, Emergence 4 (1/2) 200 � 6 (2002). 331. Russell, David, Ray Ison � »Maturana's Intellectual Contribution: A

Choreography of Conservation and Action«, Cybernetics & Human Knowing 11

(2) 36 � 48 (2004). 332. Saier, Milton � »Essay: The Rise and Fall of Civilizations«, The Environmentalist

24, 195 � 7 (2004). 333. Saint-Exupery, Antoine de � »Mali princ« (1946), Mladost, Zagreb. 334. Sajfert, Jaroslav � »O patetiènom i lirskom stanju duha« (1984), u »Besede

dobitnika Nobelove nagrade za knji�evnost«, KUD »Diogen«, Beograd. 335. Satinover, Jeffrey � »The Quantum Brain: The Search for Freedom and the Next

Generation of Man«, John Wiley & Sons, New York (2001). 336. Sawin, Janet L. � »Mainstreaming Renewable Energy in the 21st Century«,

Renewable Energy World (July-August 2004). 337. »Sayings of the Jewish Fathers Comprising Pirqe Aboth«, translated by Charles

Taylor, Cambridge University Press (1897). 338. Schickore, Jutta � »'Through Thousands of Errors We Reach the Truth' � But

How? On the Epistemic Roles of Error in Scientific Practice«, Studies in History and Philosophy of Modern Physics 36, 539 � 56 (2005).

339. Schumacher, Ernst Friedrich � »Small is Beautiful: Economics as if People

Mattered« (1973), »25 Years Later...with Commentaries« edition, Hartley &

Marks, Vancouver. 340. Schumacher, Ernst Friedrich � »The Slenderest Knowledge«, What is

Enlightenment? 11, www. 341. Schwarz, Eric � »Toward a Holistic Cybernetics. From Science through

Epistemology to Being«, Cybernetics and Human Knowing 4 (1) (1997). 342. Schwegler, Helmut � »Physics Develops Unaffected by Constructivism«,

Foundations of Science 6 (4) 241 � 53 (2001). 343. Scott, Bernard � »Conversation Theory: A Constructivist, Dialogical Approach to

Educational Technology«, Cybernetics & Human Knowing 8 (4) 25 � 46 (2001). 344. Scrivener, Alan B. � »A Curriculum for Cybernetics and Systems Theory«,

(2002), www. 345. Seevinck, M. P. � »Holism, Physical Theories and Quantum Mechanics«, Studies

in History and Philosophy of Modern Physics 35, 693 � 712 (2004). 346. Shiva, Vandana � »The US Patent System Legalizes Theft and Biopiracy«, The

Hindu (July 28, 1999).

352

347. »Shri Guru Granth Sahib«, www. 348. Siefkes, Dirk � »Evolution of Meaning: Development through Local Learning«,

Conference »Organizing in Multi-Voiced World«, Leuven (1997). 349. Slicer, Deborah � »Introduction: Special Issue on Environmental Narrative«,

Ethics and Environment 8 (2) 1 � 7 (2003). 350. Smalley, Richard E. � »Of Chemistry, Love and Nanobots«, Scientific American

285 (3) 68 � 69 (2001). 351. Solé, Ricard V., David Alonso, Joan Saldaña � »Habitat Fragmentation and

Biodiversity Collapse in Neutral Communities«, Ecological Complexity 1, 65 � 75 (2004).

352. Spinoza, Benedict de � »The Ethics (Ethica Ordine Geometrico Demonstrata)«

(1677), translated by R. H. M. Elwes, www. 353. Stapp, Henry Pierce � »S-Matrix Interpretation of Quantum Theory«, Physical

Review D 3 (6) 1303 � 19 (1971). 354. Steele, Edward J. � »The Evidence for Lamarck«, Quadrant 44 (364, 3) 47 � 56

(2000). 355. Steier, Frederick, Jane Jorgensen � »Ethics and Aesthetics of Observing Frames«,

Cybernetics & Human Knowing 10 (2) 124 � 36 (2003). 356. Stokiã, Zoran � »Fizièke teorije i metafizièka obja�njenja«, u »Epistemolo�ki

problemi u nauci« 231 - 58, Slava, Sopot (2004). 357. Strong, Tom � »Collaborative Influence«, Australian and New Zealand Journal of

Family Therapy 21 (3) 144 � 50 (2000). 358. Suzuki, Daisec Teitaro, Erih From � »Zen budizam i psihoanaliza« (1960), Nolit,

Beograd. 359. Suzuki, Daisetz Teitaro � »Living by Zen: A Synthesis of the Historical and

Practical Aspects of Zen Buddhism« (1950), Samuel Weiser, Inc., York Beach,

Maine. 360. Suzuki, Daisetz Teitaro � »Manual of Zen Buddhism« (1935), www. 361. Suzuki, Daisetz Teitaro � »Mysticism: Christian and Buddhist« (1957),

Routledge, London. 362. Swearer, Donald K. � »Principles and Poetry, Places and Stories: The Resources

of Buddhist Ecology«, Daedalus (fall 2001). 363. Sweet, Leonard � »Quantum Spirituality: A Postmodern Apologetic« (1991),

www. 364. �ivananda, Svami � »Moã misli«, Om, Beograd. 365. �redinger, Ervin � »�ta je �ivot?; Um i materija« (1944), Zodijak, Beograd. 366. Tadej, Arhimandrit � »Kakve su ti misli takav ti je i �ivot«, Vidik, Beograd

(2003). 367. Tagore, Rabindranath � »Sâdhanâ, the Realisation of Life«, Macmillan Company,

New York (1916). 368. Talal, El Hassan bin � »What Role Can Religions Play in Peace-Making in an

Interest-Based World?« (2003), www. 369. »Taoist Teachings from the Book of Lieh-Tzü with Introduction and Notes by

Lionel Giles« (1912), www. 370. Theise, Neil D. � »Now You See It, Now You Don�t«, Nature 435 (30) 1165

(2005).

353

371. Thoreau, Henry David � »Walden« (1854), www. 372. Thoreau, Henry David � »Walking«, www. 373. Thyssen, Ole � »TRUTH IS WAR: Conversations with Heinz von Foerster«,

Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 179 � 81 (2003). 374. Tickner, Joel A., Ken Geiser � »The Precautionary Principle Stimulus for

Solutions- and Alternatives- Based Environmental Policy«, Environmental Impact Assessment Review 24, 801 � 24 (2004).

375. Tokar, Brian � »The Green Alternative: Creating an Ecological Future«, R. & E.

Miles, San Pedro, California (1987). 376. Triglav Circle � »Notes from the Sixth Meeting: Reconsidering the Universalist

Message of the Enlightenment« (1998), www. 377. Triglav Circle � »Progress in Development of the Concept of an Spiritual and

Ethical Dimension in Social Progress« (2000), www. 378. Tsoka, C., W. R. Johns, P. Linke, A. Kokossis � »Towards Sustainability and

Green Chemical Engineering: Tools and Technology Requirements«, Green

Chemistry 6, 401 � 6 (2004). 379. Tuxill, John � »Losing Strands in the Web of Life: Vertebrate Declines and the

Conservation of Biological Diversity«, Worldwatch Paper 141 (1998). 380. Tzu Ssu, Confucius � »The Doctrine of the Mean (Chung Yung)«, www. 381. Ue�iba, Morihej � »Srce Aikidoa«, Liber, Beograd. 382. Ulanowicz, Robert E. � »Ecology, a Dialog between the Quick and the Dead«,

Emergence 4(1/2) 34 � 52 (2002). 383. Ulanowicz, Robert E. � »On the Nature of Ecodynamics«, Ecological Complexity

1, 341 � 54 (2004). 384. Ule, Andrej � »Logika zena i zen logike«, Kulture istoka 19, 40 � 3 (1989). 385. Ulieru, Mihaela, Robert A. Este � »The Holonic Enterprise and Theory

Emergence: On Emergent Features of Self-Organization in Distributed Virtual Agents«, Cybernetics and Human Knowing 11 (1) 79 � 98 (2004).

386. Union of Concerned Scientists - »World Scientists' Warning to Humanity«

(1992), www. 387. »Upanishads«, translated by Juan Mascaro, Penguin Books, London. 388. Uskokoviã, Vuk � »Energija mora«, Fakultet za fizièku hemiju, Beograd (2000). 389. Uskokoviã, Vuk � »Na putu redukcionistièko-holistièke ravnote�e savremene

nauke i dru�tva«, Akademska misao, Beograd (2004). 390. Vaj�edel, Vilhelm � »Sporedni ulaz u filozofiju: 34 velika filozofa u

svakodnevnici i mi�ljenju«, Plato, Beograd. 391. Vajt, Elen G. � »Put Hristu« (1892), Alfa, Beograd. 392. Vajt, Lesli � »Nauka o kulturi: studija o èoveku i civilizaciji« (1949), Kultura,

Beograd. 393. Vajthed, Alfred Nort � »Nauka i moderni svet« (1925), Nolit, Beograd. 394. Vanderstraeten, Raf, Gert Biesta � »Constructivism, Educational Research, and

John Dewey«, 20th World Congress of Philosophy, Boston, MA (1998). 395. Velimiroviã, Nikolaj � »Religija Njego�eva« (1910), Glas crkve, �abac. 396. Veljaèiã, Èedomil � »Indijski izvori Pironove filozofije epoché«, Kulture istoka

11, 4 � 9 (1987).

354

397. Vilber, Ken � »Psychologia perennis: Spektar svesti«, Kulture istoka 10, 4 � 10 (1986).

398. Viner, Norbert � »Kibernetika i dru�tvo: ljudska upotreba ljudskih biãa« (1954),

Nolit, Beograd. 399. Vitgen�tajn, Ludvig � »O izvesnosti« (1951), Fidelis, Beograd. 400. Vitkoviã, Milena � »Mark Tobi i Istok«, Kulture istoka 11, 48 � 52 (1987). 401. Vitray-Meyerovitch, Eva de � »Antologija sufijskih tekstova« (1978), Naprijed,

Zagreb. 402. Vivekananda � »Karma Joga & Bakti Joga«, Metaphysica, Beograd. 403. Vivekananda, Svami � »Gjana joga«, Om, Beograd. 404. Vivekananda, Swami � »Mohammed«, Lecture in the San Francisco Bay Area

(March 25, 1900). 405. Vogl, Barbara - »Ecoliteracy: A Path with a Heart � An Interview with Fritjof

Capra«, Patterns 4 (March 2001). 406. Vogl, Barbara - »Macroshift: Evolving with Technology � An Interview with

Ervin Laszlo«, Patterns 6 (January 2001). 407. Ward, Keith � »God: A Guide for the Perplexed«, Oneworld, Oxford (2003). 408. Warner, John C. � »Asking the Right Questions«, Green Chemistry 6, G27 � 8

(2004). 409. Warner, John C., Amy S. Cannon, Kevin M. Dye � »Green Chemistry«,

Environmental Impact Assessment Review 24, 775 � 99 (2004). 410. Waters, Christina � »Invitation to Dance � A Conversation with Heinz von

Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 6 (4) 81 � 4 (1999). 411. Weiler, Raoul � »About the Relationship between Science, Technology and

Society«, Symposium on Challenges of Europe in XXI Century, Bilbao (2000),

www. 412. »What Don�t We Know?«, Science 309 (5731) 75 � 102 (2005). 413. White, Lynn � »The Historical Roots of our Ecological Crisis«, Science 155:

1203 - 7 (1967). 414. Winograd, Terry, Fernando Flores � »Understanding Computers and Cognition: A

New Foundations for Design«, Ablex Publishing Corporation, Norwood, NJ

(1987). 415. Wise, M. Norton, David C. Brock � »The Culture of Quantum Chaos«, Studies in

History and Philosophy of Modern Physics 29 (3), 369 � 89 (1998). 416. Witten, Dona, Akong Tulku Rinpoche � »Enlightened Management«, Rider,

London (1998). 417. Wittgenstein, Ludwig � »Tractatus Logico-Philosophicus« (1918), Routledge,

London. 418. Wordsworth, William � »Selected Poems«, Ginn and Company Ltd., London. 419. Worldwatch Institute � »Good Stuff? A Behind-the-Scenes Guide to the Things

We Buy« (2004), www. 420. Wytenberg, Arnold J. � »Bracing for the Future: Complexity and Computational

Ability in the Knowledge Era«, Emergence 3(2) 113 � 126 (2001). 421. »Yin Chih Wen: The Tractat of the Quiet Way«, Teitaro Suzuki & Paul Carus

(translation & comments) (1906), www.

355

422. Zeeuw, Gerard de � »Discovering Social Knowledge«, Cybernetics and Human

Knowing 10 (3-4) 150 � 9 (2003). 423. »Zen prièe«, Vladislav Bajac, Bratislav Vesiã, Beograd. 424. Zimmerman, David � »Arne Naess, Celebrant of Diversity«, The Trumpeter 9.2

(1992). 425. Zukav, Gary � »The Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics«

(1979), Random House, London. 426. Zukav, Gary, Linda Francis � »The Mind of the Soul: Responsible Choice«

(2003), Simon & Schuster, London. 427. �eleznikar, Anton P. � »On the Way to Information 1«, The Slovene Society

Informatika, Ljubljana (1990).