1757. Marta (Neš kova) Jorgović je kao prva Srpkinja završ ila srednju š kolu. 1895. Katarina Milovuk traž ila od kralja Aleksandra da je upiš e u birač ki spisak.1814. Eustahija Arsić je objavila ''Materinske savete mladež i obojeg pola''. 1903. Osnovano Novosadsko evangelistič ko dobrotvorno druš tvo ''Tabitha''.1826. U Novom Sadu radi ''devič eska š kola pod gradskim patronatom''. 1910. Milica Tomić je osnovala ž ensku č itaonicu ''Posestrimu''.1847. Matija Ban pokreć e č asopis ''Ženski vospitatelj''. 1911. Milica Tomić pokreć e č asopis ''Žena''. 1848. Judita Horovic podnosi molbu za osnivanje prve novosadske ž enske organizacije. 1911. Savka Subotić je u beč kom Nauč nom klubu održ ala predavanje ''Žena na istoku i zapadu''.1867. Osnovana prva ž enska organizacija u Novom Sadu na č elu sa Marijom Tomeković . 1911. Zorka Janković izdaje knjigu ''Žensko pitanbje''.1869. Sofija Pasković osniva novosadski Ženski omladinski odbor. 1913. Jelica Beranadž ikovski-Belović uredjuje knjigu ''Srpkinja, njezin ž ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina umetnost do danas''.1870. Draga Dejanović je objavila ''Emancipaciju Srpkinja''. 1913. dr Vladislava Polit objavljuje č lanak ''O feminizmu''.1874. Otvorena novosadska Srpska viš a devojač ka š kola. 1918. Žene u delu Vojvodine su privremeno izborile pravo glasa- međ u poslanicima Velike narodne skupš tine Banata, Bač ke i Baranje je bilo i 7 ž ena.1875. U gradu je radilo Neusatzer Frauenverein. 1919. Osnovana Matica naprednih ž ena.1875. Františ ka Josefína Jároš iová se u svojim č lancima zalagala za sadrž ajno obrazovanje Slovakinja. 1919. Osnovan Narodni ž enski savez Kraljevine SHS.1876. Osnovano Novosadsko izraelitsko dobrotvorno druš tvo. 1921. Osnovano sindikalo Udruž enje uč iteljica i zabavilja.1876. Osnovana Novosadska devojač ka gradjanska š kola sa nastavom na madjarskom jeziku 1921. Osnovan Centralni savez č ehoslovač kih ž ena u kraljevini SHS.1879. rodjena je Kornelija Rakić , prva ž ena-lekar koja je radila u Novom Sadu poć etkom 20. veka.. 1921. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja osnovala je Žensku zanatsku š kolu.1880. Osnovana Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja. 1925. Jelena Kon je osnovala ''Koru hleba i deč ije obdaniš te''.1884. Nemessŕ nyi Adél postavljena za direktorku Novosadske devojač ke gradjanske š kole. 1926. Objavljena je knjiga Zorke Janković ''Problem saveza''.1886. Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja poč ela da izdaje č asopis ''Ženski svet'' 1927. Osnovano je Žensko muzič ko udruž enje.1891. Nemessŕ nyi Adél osniva udruž enje Maria Dorottya sa ciljem da srukovno povež e nastavnice ž enskih š kola, organizuje programe obrazovanja za ž ene i devojke. 1928. Osnovana je Ženska stranka.

Judita Horovic

Nemessànyi AdèlMilica Stojadinoviæ Srpkinja

Savka Subotiæ Milica Tomiæ

Zorka JankoviæDraga Dejanoviæ

Jelica Bernadžikovski BeloviæKatarina Milovuk

Eržika Mièátková

Františka Jozefína Jarošiová

Vladislava Beba Polit

Ninkoviæ Milica Anka

(1787-1857), samostalna trgovkinja prehrambenom robom, prva je preduzetnica na Feminizam sestara Ninković razvio se u okviru socijalistič kog pokreta. Bile su saradnice svih socjalistič kih ovom prostoru. Njeno se ime, kao jedino ž ensko, nalazi u popisu glaveš ina novosadskih jevrejskih porodica iz listova, bavile su se prevodilaš tvom, naroč ito Milica koja je prevela ''Srbiju na istoku'' Svetozara Marković a na 1844. godine. Ona je i prva ž ena koja je podnela zahtev za osnivanje ž enske organizacije u Novom Sadu ruski.

(1848). (1857-1933) je prva ž ena na mestu direktorke viš e š kole za devojke u (1828-1878), pesnikinja i folkloristkinja predvodnica Novom Sadu. Godine 1884. postavljena je za direktorku Novosadske devojač ke gradjanske š kole

''ukletih pesnika'' medju prvima je pisala o potrebi ozbiljnijeg obrzovanja devojaka. Napisala je sa nastavom na madjarskom jeziku. Ona je i prva ž ena koja je osnovala (1891) i rukovodila ''Dnevnik u Fruš koj gori 1854'' i zbirku pesama, prevodila Balzaka, Getea i Frankla. Njena poezija udruž enjem ''Maria Dorottya'', sa ciljem unapredjenja ž enskog obrazovanja i strukovnog predstavlja vezu sa evropskim sentimentalizmom 19. veka. organizovanja nastavnica.

(1834-1918) je posle predavanja ''Ž ena na istoku i zapadu'', održ anom u (1859-1944), knjiž evnica, novinarka i politič arka jedna je od najznač ajnijih Nauč nom klubu u Beč u 1911, postala najslavnija ž ena sa ovog prostora. Osmislila je i realizovala lič nosti naš e feministič ke baš tine. U periodu od 1911. do 1914. i 1918 1921. izdavala je I uredjivala ''Ž enu'', list sopstveni program ekonomskog osnaž ivanja seoskih ž ena kroz ''podizanje domać e industrije''. koji je otvoreno zagovarao politič ka prava i za ž ene. Ona je jedna od sedam Vojvodjanki izabranih za poslanike Bila je osnivač ica i poč asna č lanica mnogih ž enskih organizacija. Saradjivala je sa Käte Velike narodne skupš tine 1918, kada su pravo glasa za kratko dobile i ž ene.Schrimaher i nekim ruskim i č eš kim feministkinjama. (1870 posle 1926), knjiž evnica i osnivač ica Saveza (zadruga) Srpkinja Vojvodine i

(1840 -1871) je ponudila prvu zaokruž enu teoriju feminizma kod nas, Hrvatske napisala je prvi sadrž ajniji tekst o feminizmu na srpskom jeziku ''Ž ensko pitanje'' (1911). Knjiga se istina pod uticajem nacionalnih ideja. Svoje stavove je izlož ila na javnim predavanjima : ''Dve tri reč i bavi polož ajem ž ena od antič kih vremena do 20. veka i prati istorijat feministič kih pokreta u mnogim evropskim Srpkinjama'', ''Srpskim majkama'' i u tekstu ''Emancipacija Srpkinja'', objavljenom 1870. zemljama. U knjizi ''Problem saveza'' (1926) Zorka se bavila problemima umrež avanjima ž enskih grupa i Feminizam za nju nije bio samo teorija već i izabrani ž ivoni put. Novi tip moderne, ekonomski pokreta .samostalne ž ene je time bio promovisan. (1870 -1946) pedagoš kinja, knjiž evnica i etnološ kinja bić e

(1844 1913), bila je upravnica Viš e ž enske š kole u Beogradu (1863- zapamć ena i po tome š to je prva koja je kod nas u ''Srpkinji'' (knjizi važ noj za istorijat ž enskog pokreta), koju je 1893). Ona u nastavu uvodi pedagogiju i metodiku (za te predmete piš e udž benike), ruski, osmislila 1913, pisala o ''ž enskom pismu''. Poč etkom 20. veka ona je u Sarajevu kratko uredjivala ''Frauenvelt'', francuski i nemač ki jezik. Njenom zaslugom u Beogradu je osnovano Ž ensko druš tvo (1875), list namenjen ž enama a tokom 1917. u istom gradu list ''Naprednu snagu''.potom Ž enska radionica sa ''Pazarom'', list ''Domać ica'', humanitarno druš tvo ''Sv. Jelena'' i na (1872 1951), knjiž evnica i aktivistkinja ž enskog pokreta bila je znač ajna predstavnica kraju Ž enski savez. slovač kog i vojvodjanskog kulturnog kruga. Kao predsednica Centralnog saveza č ehoslovač kih ž ena u

(1851-1877), prva slovač ka pesnikinja u Vojvodini ostać e Kraljevini SHS, kasnije Jugoslaviji, uč inila je vidljivim probleme Slovakinja.zabelež ena i po zalaganjima za sadrž ajnije obrazovanje ž enske dece i za masovnije istupanje ž ena (1886 posle 1940) je medju prvim Srpkinjama promovisana za doktora filozofije u javnosti. Jaroslava je pisala pesme i angaž ovane č lanke na tragu ideje o potrebi kulturnog i na univerzitetu u Peš ti. Savremenice su je smatrale feministkinjom š to je poč etkom 20. veka bila izuzetna socijalnog razvoja Slovaka. retkost. Njen tekst ''O feminizmu'', objavljen pred Prvi svetski rat, jedan je od temeljnih u okviru korpusa

(1854 - 1881) i (1855 1923) se mogu smatrati naš im prvim politič ki feministič kih tekstova objavljenih na srpskom jeziku. Ona je medju prvima uoč ila problem ''zapostavljenog obrazovanim feministkinjama, a prve su medju njima po aktivnom uključ enju u politič ku borbu. polož aja ž ena kod Slovena'' .

novosaðanke Ženske Studije I Istraživanja "Mileva Mariæ Ajnštajn"novosaðanke Ženske Studije I Istraživanja "Mileva Mariæ Ajnštajn"