Download - No. 1, Rudi Supek [Pogledi, časopis za teordiju društvenih i prirodnih nauka, 1954]

» V O G C E . D 1 5 4 «Č A S O P I S Z A T E O R I J U D R U Š T V E N I H I P R I R O D N I H N A U K A

Izdaje:

D ruštvo na sta vn ika sveučilišta , v iso k ih škola i suradn ika naučnih ustanova

U ređu je red ak cijsk i kolegij:S lavko B orojević, A leksa n d er F laker, Ivo Frangeš, Grga G am ulin,

Jura M edarić, L?o Randić, Predrag V ranicki

S e k re ta r red ak cije i odgovorni u redn ik :R udi S u p ek

Sira redakcija:

Bašić M laden, d irig en t H rv. N ar. K azalištaB erus N iko, p ro feso r Više Pedagoške ŠkoleB rand t M iroslav, a s is ten t Filozofskog fak u lte taFilipović V ladim ir, p rofesor Filozofskog fak u lte taFranković D ragutin , p redavač Filozofskog fak u lte taGospodnetić Jugoslav, a s is ten t Filozofskog fak u lte taGrdenić D rago, docent P rirodoslovno-m aiem atskog fak u lte taIb le r V ladim ir, p red av ač P rav n o g fak u lte taKangrga M ilan, a s is ten t Filozofskog fak u lte taK urepa Đuro, p rofesor P rirodoslovno-m atem atskog fak u lte taL ang R ikard , docent P ravnog fak u lte taPerić Berislav, a s is ten t P rav n o g fak u lte taP m te r T om islav, p ro feso r M edicinskog fak u lte taPrelog M ilan, p redavač Filozofskog fak u lte taSabolović Dušan, p red av ač Ekonom skog fak u lte taS u tlić Van ja, a s is ten t Filozofskog fak u lte taS id a k Jaroslav, p ro feso r Filozofskog fak u lte taS ka v ić Josip, rek to r A kadem ije za kazališnu um je tn o stŠ kreb Zdenko , p rofesor Filozofskog fak u lte taS kreb N ikola , a s is ten t M edicinskog fak u lte taT kalčić M arijan, p rofesor Filozofskog fak u lte taVojnović Zdenko , d irek to r M uzeja za um je tn o st i o b rtZ aninović Vice, p red av ač Filozofskog fak u lte ta

Č etvrtgodišn ja p re tp la ta : 200 Dinara, po lugodišn ja p re tp la ta : 400 Dinara, godišn ja p re tp la ta : 800 Dinara — Cijena pojedinom bro ju 90 D inara — Časopis izlazi m je sečno (osim u sep tem b ru i oktobru) — Časopis izlazi n a 7 štam p an ih a ra k a

U redništvo i ad m in istrac ija : Zagreb, B raće K av u rlća b ro j 17 (D ruštvo n a stav n ik a sveučilišta i v isokih škola i su rad n ik a n aučn ih ustanova), telefon b ro j 38-289. Tek. rač. kod G rad. štedionice, Zagreb: b r. 401-305/1 G rad. štedionica, Z agreb — K-121

Tisak Grafički zavod H rvatske, Zagreb

POGLEDI 54 JANUAR BROJ 1

NA G R A D N I NATJEČAJ NAJBOLJIH RADOVAIZ PODRUČJA TEORIJE PRIRODNIH I DRUŠTVENIH NAUKA

Redakcija »Pogleda« raspisuje nagradni natječaj kraćih rasprava o nekim aktuelnim pitanjim a iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Cilj je ovoga natječaja potaknuti sve one, koji se bave teoretskom problematikom, da iznesu svoje mišljenje u kraćem i dostupnijem obliku. Odabrali smo priličan broj tema, njih petnaest, da bi time osigurali raznolikost sadržaja i veću mogućnost učestvovanja pojedincima sa stručnom spremom iz raznih naučnih područja. Međutim, nastojali smo ove teme odabrati tako da o njima mogu pisati i oni koji nisu specijaliste za neko pitanje. Barem veći dio tih tema pristupačan je širem krugu.

Sadržaji tih tema su slijedeći:1) Koji su naši najvažniji • kulturno-društveni zadaci u sadašnjoj fazi

razvilka; na kojim teoretskim f organizacionim osnovama počivaju?2) Koje ekonomske, socijalne i političke protivurječnosti nalazimo i na

lazit ćemo u početnim fazama ostvarivanja komune; u kojem pravcu ih je potrebno rješavati?

3) Koje su osnovne postavke socijalističkog humanizma; na koji se način ostvaruje; kakav je njegov odnos prema socijalističkom samoupravljanju; da li postoje specifični oblici ekonomskog, političkog i kulturnog samoupravljanja u socijalizmu, i kako se ove oblasti međusobno uvjetuju?

4) Kako možemo tum ačiti sovjetski revizionizam u svijetlu Marksove teorije otuđenja (alienacije)?

5) Razvitak lične odgovornosti i društvenih sankcija kroz historiju; smisao i uloga lične odgovornosti i društvenih sankcija u socijalizmu?

6) Predmet filozofije i dijalektički materijalizam; odnos filozofije i ideologije; odnos filozofije i nauke.

7) Da li društvena svijest suvrem enog čovjeka zaostaje za naučnom sviješću; može li današnja tehnika u rukama nedruštvenih sila zakočiti daljnji društveni napredak; što je dovelo do takvog stanja i kako se ono može prevladati?

8) Kako stoji sa pitanjem determinizma u prirodnim naukama; koja je uloga slučajnosti ili neodređenosti i nužnosti ili uzročnosti u prirodonaučnoj spoznaji, te kakav je njihov odnos prema dijalektičkom materijalizmu?

9) Kako je razvitak prirodnih nauka utjecao na modernu filozofiju i njene pojedine grane (dijalektiku, logiku, metodologiju, gnoseologiju), u kom pravcu je obogatio filozofsku misao (građansku i marksističku) i koje probleme je postavio pred dijalektički materijalizam?

1

Nagradni natječaj na jbo ljih radova

10) Koji se argumenti navode kod naših autora za obaranje teorije »socijalističkog realizma« u umjetnosti; kako shvaćate ulogu realizma u našoj stvarnosti, kakav je njegov odnos prema romantizmu, a kakav prema natura- lizmu; da li realizam ju socijalizmu isključuje druge umjetničke pravce i izraze ili ne?

11) Da li postoji naučna estetika ili ne; kakav je odnos estetike prema teoriji pojedlinih umjetničkih oblasti; kakav je njen značaj za umjetničko stvaranje i umjetničku kritiku?

12) Odnos socijalizma prema kulturnoj baštini, a posebno prema građanskoj kulturi; u čemu se naš stav razlikuje ili bi se trebao razlikovati od stava sovjetskih teoretičara u tom pitanju?

13) Kakav su utjecaj izvršile državno-kapitalističke, a kakav socijalističke tendencije na građansku ekonomsku nauku, u kojim točkama se te tendencije sukobljuju ili podudaraju?

14) Uloga iracionalizma u suvremenoj buržoaskoj filozofiji i estetici; fe- nomenološka metoda i iracionalizam; društvena osnova tog iracionalizma.

15) Koja je uloga omladine u našem suvremenom društvenom razvitku; koji su najvažniji problemi oblikovanja njene društvene i individualne svijesti; da li se njeni ideali razlikuju od općedruštvenih ideala?

Nagrade: — P o s la n i r a d o v i b i t će o c ije n je n i od s tru č n o g ž ir ia , u k o ji u laze č la n o v i re d a k c ije »P og leda« sa jo š n e k im s tru č n ja c im a za p o je d in e p ro b lem e sa S v e u č iliš ta ili s lič n ih u s ta n o v a . S a s ta v t ih ž ir i ja b i t će n a k n a d n o o b ja v lje n . N a jb o lj i ra d o v i b i t će n a g ra đ e n i ov ak o :

1. nagrada u iznosu od 50.000 dinara,2. nagrada u iznosu od 30.000 dinara,3. nagrada u iznosu od 20.000 dinara.P re d v iđ e n o je i n e k o lik o utješnih nagrada u v is in i od 5 do 10.000 d in a ra .

S v i n a g ra đ e n i r a d o v i b i t će o b ja v lje n i u » P og led im a« i h o n o r ira n i k ao re d o v n i p rilo z i. O b ja v lje n i b i t će ta k o đ e r i sv i on i rad o v i, k o ji po sv o jo j k v a li te t i d o la z e u o b z ir po o c jen i sa m e re d a k c ije .

Uvjeti natjecanja. — O b ra d a je d n e te m e n e sm ije u p r in c ip u izn o s iti m a n je ili v iše od 1 do 3 š ta m p a rs k a a rk a . N a tje č a j se z a k lju č u je 1. jula ovegodine, to zn ači d a “t ra je š e s t m jeseci. P re p u š ta se a u to ru d a li će č la n a k p o s la t ian o n im n o ili o tv o ren o . R e d a k c ija će se ru k o v o d it i u sv ak o m s lu č a ju je d in o o b je k tiv n im o c je n jiv a n je m k v a li te te p r im lje n ih rad o v a .

K o d o c jen e r a d n je u z im a t će se u o b z ir s lijed eć i m o m e n ti: e ru d ic ija a u to ra , o r ig in a ln o s t t r e t i r a n ja izv je sn o g p ro b le m a , k r it ič k i o d n o s p re m a s tv a r n osti, s ti l m iš lje n ja , s t i l p isa n ja . O d s tu p a n je od p o s ta v lje n e tem e n e će se ocije n it i n e g a tiv n o je d in o ta d a , b u d e li to a u to r č in io o b z iro m n a a k tu e ln o s t n e k e sv o je p o s ta v k e .

R a z u m ije se sam o po seb i, d a o b ra d u b ilo k o je od p o s la n ih te m a s m a t ra m o je d n a k o v a ž n o m i d a n e ćem o d a v a ti p r io r i te t je d n im a isp re d d ru g ih kod n jih o v a o c je n jiv a n ja .

R e z u lta t i n a t je č a ja i m iš lje n je ž ir i ja b i t će o b ja v lje n i u b r o ju » P o g led a« n a k o n izv rše n o g o c je n jiv a n ja .

R e d a k c ija a p e lira n a sve sv o je č itao ce i s u ra d n ik e C.a a k tiv n o u č e s tv u ju u to m n a tje č a ju , č iji je c ilj r a z v i ja n je n a še te o re ts k e m isli i r a z m je n e g le d iš ta u b i tn im p i ta n j im a n a šeg d ru š tv e n o g i k u l tu rn o g ž ivota!

2Redakcija »Pogleda«

D IS K U S IJA O LO G ICI I D IJA L E K T IC I

B o g d a n Š e š i ć :

KONKRETNO DIJALEKTIČKO UČENJE 0 ODNOSIMA SUPROTNOSTI*

F o rm aln a logika p o sm a tra odnose sam ih po jm ova odvojeno od p red m eta m iš ljen ja , od m a te ri ja ln e o b jek tiv n e s tv a rn o s ti. H egelova teo rija n ije e le m e n ta m o - logička i m etafiz ička , ona je d ija lek tičk a , ali, k ao a p s tra k tn o d ija lek tičk a , sp ek u la tiv n a , i ona je idea listička . N asu p ro t ovim id ea lističk im sh v a ta n jim a k o n k retn o d ija lek tičk a teo rija jed in a je m ate rija lis tič k a . N jen u osnovu čini d ija lek tičk o m a te r ija lis tičk o s h v a ta n je m iš ljen ja kao su b jek tiv n o -m isao n ih odraza ob jek tiv n ih p red m eta sv eu k u p n e p riro d n e , d ru š tv e n e i p sih ičke s tv a rn o s ti. Svi su pojm ovi su b jek ti vno-m isao n i od raz i o b jek tiv n ih p red m eta . P re m a tom e i po jm ovi odnosa m ora ju b iti su b jek tiv n o -m isao n i o d raz i odnosa sam ih p red m eta , n jih o v ih odredaba , procesa, s ta n ja i odnosa.

Sa g led išta d ija lek tičk o g i isto riskog m a te rija lizm a n i ideologije n i oblici svesti uopšte »ne m ogu d a lje s a ču v a ti p riv id svo je nezavisnosti. O ni n em aju isto rije , n e m aju razv itk a , nego lju d i, ko ji raz v ija ju svo ju m a te rija ln u p ro izv o d n ju i svoje m ate rija ln o op šten je za jed n o s ovom svojom stv arn o šću , m en ja ju svoje m iš ljen je i pro izvode svoga m išljen ja« .i S lično ovom e n e posto je n ik ak v i odnosi su p ro tn o sti kod sam ih pojm ova odvo jen ih od n jih o v ih p red m eta . Sam i pojm ovi, kao m isli, n isu n i su p ro tn i n i p ro tiv rečn i. K ao m isli, odvo jen e od p red m eta , po jm ovi m ogu b iti sam o in d ife ren tn o različ iti, svak i u sebe za tvoren , izo lovan i bez veze s d rug im pojm ovim a. T ako kao čiste m isli »pozitivno« i »negativno« n isu n i su p ro tn i ni p ro tiv rečn i pojm ovi. Isto tak o n ije jasn o po čem u b i sam i pojm ovi »atrakcija« i »repulsija« b ili su p ro tn i ili po čem u b i sam i po jm ovi »buržoazija« i »p ro le tarija t« b ili p ro tiv rečn i. T ek u odnosu n a p red m ete m išljen ja , tek kao zam isli p red m eta , p red m eti im aju svo je o d ređ en e odnose pa i odnose sup ro tn o sti. Bez odnosa n a p re d m ete p o jm ovi n e m ogu im a ti n ek e svoje sopstvene odnose. Znači, su p ro tn o s t p o jm ova m isaoni je. od raz o b jek tiv n e su p ro tn o sti sam ih n jih o v ih p red m e ta ili n jihov ih o d red ab a , p rocesa i odnosa. P ro tiv reč n o s t pojm ova m isaon i je odraz p ro tiv rečn o sti p ro tiv re č n ih odnosa o b jek tiv n ih p rocesa ili n jih o v ih ten d en c ija razvo ja .

O vde je nu žn o n a g la s iti da se pod o b jek tiv n o m stv a rn o šću i p red m etim a m išlje n ja razu m eju sve s tv a ri-p ro cesi, p o jav e p riro d n e -a n o rg a n sk e i o rg an sk e -d ru - š tv en e i psih ičke zak lju čn o sa sam im po jm ovim a i ob licim a m iš ljen ja uopšte. P rem a tom e, im a i tak v ih odnosa po jm ova č iju osnovu, p red m et, čine sam i m isaoni procesi. O v ak v i odnosi m ogu b iti o b jek tiv n i sam o u odnosu n a m isaonu s tv a rn o st, ali ne

* O vaj č lan ak je p o sled n ji deo veće ra sp ra v e u kojo j je isto risk o -k ritičk i t re t ira n p rob lem odnosa su p ro tn o sti i p ro tiv rečn o s ti od A risto te la , p rek o sko lastičara , do H egela, S ig v a rta , B. E rd m an a , F. H. B red lija .

i M arks i Engels, O k n jižev n o s ti i um etn o sti, B eograd 1946, s tr . 17.

3

Bogdan Sešić

i u odnosu na p rirodu i d ruštvo. No u svakom sluča ju i ti su odnosi p red m etn i a ne čisto misaoni.

K onkretno d ija lek tička teo rija odnosa razlike supro tnosti i p ro tiv rečnosti pojm ova:

1) ne može ove odnose posm atra ti čisto form alno i nezavisno od n jihova sa držaja, tj. od njihovih p redm eta, već ih m ora shvatiti, ne sam o subjektivno-m isaono, već, u osnovi, o b jek tivno-p redm etno i sadržajno;

2) ta teorija ne posm atra ove odnose uopšte i ap strak tn o , već i posebno i konkretno u odnosu na razne o b lasti p red m eta m išljen ja : n a po jave prirodne, d ru štvene i sam e m isaone, i

3) konkretno d ija lek tička teo rija m ora p o sm atra ti ove k a teg o rija ln e odnose ne odvojene jedne od drugih, već stv arn o d ija lek tičk i povezane, m eđusobno uslovljene i u dija lek tičkom razvo ju jedn ih u druge, dakle, ne sam o u rela tivnom m irovan ju već i u k re tan ju . Znači, s tv a rn a d ija lek tičk a teo rija odnosa pojm ova m ora biti p ređm etno-sadrža jna i d ija lek tičk i razvojna.

U pravo sa stanov išta ovakvih k onkretno d ija lek tičk ih p rin c ip a sazn an ja klasici m arksizm a razm atra li su odnose su p ro tnosti pojm ova.

N ajp re se p ostav lja p ita n je »apsolutne razlike«: posto ji li ova raz lika u p r irodnoj, d ruštvenoj i psihičkoj stvarnosti, ili je to sam o po jam a p strak tn o g p red m eta m išljen ja? Na ovo p itan je nalazim o delim ično neposredne odgovore kod E n- gelsa i Lenjina . Engels odriče p o sto jan je apso lu tne raz like u p rirod i: »Hard and, fa st lines nespojive su sa teo rijom razvo ja — nem a v iše o štre granice čak n i izm eđu k ičm enjaka i beskičm enjaka isto kao ni izm eđu rib a i vodozemaca«.2 Nem a apsolu tne granice i razlike izm eđu s tv a r i po sebi i pojave. Ni one n isu »različite toto coelo, potpuno na čitavoj lin iji, princip ijelno«, što u tv rđ u je još J . D ietzgen, a što usvaja L en jin te zak ljuču je : »Nema n iti može b iti apso lu tno n ik ak v e p rinc ip ijelne razlike izm eđu po jav e i s tv a ri po sebi.«3

Zaista, ako je sve u objek tivno j s tv a rn o sti uzajam no povezano i m eđusobno uslovljeno, kako onda može b iti n ekakve apso lu tne razlike? Jasn o je da takva , apsolu tna, m etafizička razlika objek tivno rea ln o ne može posto jati. N ajbolji p rak tičn o - naučni dokaz za ovo p ruža sav rem ena p r iro d n a 'n a u k a koja eksperim en talno dokazuje da se ni a tom i ni hem iski e lem en ti ne raz lik u ju apsolutno, već se sasto je od jed instvenih čestica (p, n, m, e, e itd.) te da i a tom i i e lem enti p relaze jed n i u druge.

Isto tak o nem a u ob jektivnoj s tv arn o sti n i apso lu tne suprotnosti. Ovo sledi nužno već iz činjenice da nem a apso lu tne razlike. Engels pokazuje kako u p riro d - no-naučnom saznan ju nem a apso lu tn ih supro tnosti. Pozivajući se na fiz ikalno otkriće tam nih zrakova svetlosti Engels u tv rđ u je : »Svetlost i tam a su n a jiz raz itija i na jo štrija supro tnost u p rirodi, ko ja je od če tv rtog jev an đ elja sve do lum ieres ('prosvećenosti) X V III veka uvek služila relig iji i filozofiji kao re to rsk a fraza.« M eđutim , »postoje tam ni zraci svje tlosti, i s lavna sup ro tn o st svetlosti i tam e iščezava kao apsolu tna su pro tnost iz p riro d n ih nauka«.* Engels u tv rđ u je upravo d ija lek tičku re la tivnost razlika kao opšti p rincip d ija lektičkog, jedino pravilnog, m iš ljen ja : »D ijalektika . . . ko ja ne p rizn a je n ik ak v e h a rd and fas t lines, n ik ak av bezuslovno p rim en ljiv i »ili-ili«, koja nepom ične m etafizičke različ itosti p revodi jedne u druge i osim »ili-ili« poznaje takođe »i jedno — i drugo« n a p ravom m e-

2 Engels, D ijalek tika p rirode, Beograd, K u ltu ra , 1951, str. 216. 18 Lenjin , M aterijalizam i em piriokriticizam , Beograd, K u ltu ra 1948, str. 99 i 116* Engels, D ijalek tika prirode, n n. m. s tr. 298—299

4

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a su p ro tnosti

s tu , ta d ija lek tik a p o sred u je izm eđu su p ro tn o sti i ona je u p o sljedn jo j instanci jed in i p rav ilan nač in m išljen ja« (218).

Na osnovu izloženih a rg u m en a ta jasn o je d a u ob jek tiv n o j m ate rija ln o j s tv a r nosti, v an m išljen ja , ne p osto je ni ap so lu tn a raz lik a , ni ap so lu tn a su p ro tn o st, n i ap so lu tn a p ro tiv rečn o st. A pso lu tna, m etafiz ička raz lik a ne može po sto ja ti u o b jek tivno j s tv a rn o s ti iz p ro sto g razloga što su sve s tv a r i i po jav e u ob jek tiv n o j s tv a r n osti m a te rija ln e te u osnovi n e m ogu b iti raz lič ite to to coelo. A p so lu tna raz lik a b ila bi raz lik a izm eđu m ate rija ln o g i »čisto duhovnog«, n em ate rija ln o g , a li tak v a apso lu tno n e m a te rija ln a p o jav a ili sad rža j ne posto ji.

K ad u ob jek tiv n o j s tv a rn o s ti ne posto ji a p so lu tn a raz lik a , onda u to liko m an je m ogu p o sto ja ti n ek ak v a a p so lu tn a su p ro tn o s t i ap so lu tn a p ro tiv rečn o st, je r ove tre b a da p re ts ta v lja ju v iše s tu p n je v e raz like . M eđutim , v iši s tu p a n j od ap so lu tn e raz l ke ne m ože posto ja ti, je r je a p so lu tn a raz lik a , kao ap so lu tn a , po tp u n a, na jv iša , k ra jn ja . U ovom sm islu H egel tačno tv rd i d a je »razlika u opšte već p ro tiv rečn o s t po sebi.«5

O dnos »A — n e A,« odnos »pozitivno-negativno« ilu s tru je i sad rž i i odnos ap so lu tn e su p ro tn o sti i ap so lu tn e p ro tiv rečn o sti. Da o b jek tiv n o -m a te r ija ln o ne pos to ji o v akav odnos, jasn o je i k ad se ovaj odnos sh v a ti i kao p ro tiv rečn o st. T ak av odnos p ro tiv re č n o s ti o b jek tiv n o -re a ln o značio bi to ta ln o isk lju ču ju ću , ap so lu tn u n e gac iju nečega, to je s t ap so lu tno u n iš te n je , a tak v o apso lu tno , m etafiz ičko u n iš te n je n ečeg m a te rija ln o -sa d rž a jn o g što je isto tak o n e rea ln o , tj. s tv a rn o nem oguće, kao i n a s ta n a k n ečeg iz ničeg.

A li ako u p riro d i i d ru š tv u n e po sto je n ik ak v e a p so lu tn e raz like , a p so lu tn e su p ro tn o s ti i ap so lu tn e p ro tiv rečn o s ti odnosno apso lu tne , m etafiz ičk e g ran ice , da li to znači da tak v ih p red m e tn ih o d red ab a uo p šte nem a? U stv a ri, a p so lu tn a raz lik a , ap so lu tn a su p ro tn o s t i a p so lu tn a p ro tiv re č n o s t kao n e d ija le k tič k a p ro sta negacija p osto je kao razu m sk o -m isao n e o d red b e sam og takvog, to je s t fo rm alno logičnog m išljen ja . U tom m iš lje n ju za is ta posto ji a p so lu tn a raz lik a izm eđu pozitivnog i neg a tivnog pojm a, je r p oz itivn i p o jam n e sadrži, shodno m etafiz ičko j i fo rm alno j za m isli, n išta neg a tiv n o u sebi, a neg a tiv n o ne sa d rž i u sebi n išta pozitivno: u »plus« (+ ) nem a n iš ta 'o d »m inus« (—), u »jeste« n em a n iš ta od »nije«, i o b ratno . Ovo je n e sam o ap so lu tn a raz lik a već i ap so lu tn a p ro tiv re č n o s t i p ro sta negacija , je r n eg a cijom » + « d ob ija se čisto »— «, »da« p re ts ta v lja č istu i to ta ln u , ap so lu tn u negaciju »ne«, i o b ratno . A li ovakv i ap so lu tn i, m etafiz ičk i pojm ovi i n jihov i odnosi p osto je sam o kod n a jo p š tijih , fo rm a ln o n a ja p s tra k tn ij ih o d red ab a m išljen ja . Već ako se uzm u u obzir m a k ak v i p red m eti, n a p rim er sim boli » + a« i »—a«, očigledno je da oni n isu ap so lu tno različ iti, je r i po z itiv an i n e g a tiv an b ro j im a ju za jedn ičku , istu , a p so lu tn u b ro jn u v red n o s t: »a«. Ni p o z itiv an n i n eg a tiv an e lek tro n (e, e) ne raz lik u ju se apsolu tno , je r i jed an i d ru g i, bez obzira na sve razlike , im aju b a r to zajedn ičko da su m a te rija ln e čestice a tom a. S lično tom e »čovek« i »nečovek«, ukoliko se p red m etn o sh v a te , n e m ogu p re ts ta v lja t i a p so lu tn u raz lik u , je r i pod neg ativ n im pojm om »nečovek« m o ra ju se zam išlja ti rea ln a bića i s tv a ri sem čoveka, a ove n isu apsolu tno , m etafiz ičk i raz lič ite od čoveka ili su p ro tn e n jem u, već su jed n e v iše a d ru g e m an je raz lič ite odn. su p ro tn e čoveku.

M eđutim , ako se pod n eg ativ n im pojm om ne zam išlja n išta k o n k re tn o -re a ln o , onda je ta j po jam ap so lu tno fo rm a ln o logički p ro tivreča n pozitivnom po jm u. D akle, k ao opšti a p s tra k tn i pojm ovi »čovek«— »nečovek« odnosno svak i p oz itivan i n eg ativ a n po jam istog ap so lu tno su a li fo rm aln o logički p ro tiv rečn i. A li kako n egativne

5 Hegel, S am tlich e W erke, Bd IV, I I Teil, p. 49

5

odredbe o b jek tivno-realno n e postoje, v an m išljen ja , to v an ovoga, o b jek tivno- realno, n e može posto ja ti n i apso lu tna razlika , ni apso lu tna supro tnost, n i apsolu tn a pro tivrečnost. No iz ovoga još n ipošto n e sled i tačn o st m etafiz ičke postavke da u objektivnoj s tvarnosti nem a n ikakv ih p ro tiv rečnosti; u objektivnoj s tv arn o sti postoji d ija lek tička pro tivrečnost.

Kao što smo ran ije videli, nega tivan po jam zadavao je od A risto tela do sav re - m enih logičara, svim a koji su se u n j udub ljiva li, ne re š tjiv e teškoće. »Sta je »nečovek«? — pitao se A risto tel — i u kakvom odnosu sto ji »nečovek« p rem a »čoveku« i »neveće« prem a »m anjem« i »jednakom «?

U zrok celukupne zb rke u sh v a ta n ju odnosa pozitivnog i negativnog pojm a (čovek, nečovek) kao lišenosti odn. p ro tiv rečnosti (Aristotel), kao raz like (Erdm ann), kao supro tnosti (Nedeljković) k rije se u pogrešnom sh v a ta n ju negativnog pojm a. Negativni pojm ovi »nebiće«, »nečovek«, »neveće« itd . n isu potpuno lišeni ob jek - tivno-realnog značenja, ali u osnovi to su su b jek tivno-m isaone odredbe. T ačnost ove postavke sledi:

a) iz neodređenosti negativnog term in a -p o jm a kojim n ije određeno šta on zapravo znači: da li sam o v rsno različito , ili sve moguće, ili sve m oguće sem p red meta pozitivnog pojm a: da li »nečovek« znači sam o čoveka kom e n edosta ju izvesne ljudske osobine, ili sva živa bića sem čoveka, n a p rim er tigrove, žabe i kom arce, ili sve uopšte sem čoveka, napr. lava, trougao, atom , stolicu itd., s trogo uzev, ničim n ije ograničeno, konkretizovano zn ačen je negativnog pojm a, i on m ože značiti sve i sva, iz čega je jasna njegova su b jek tivno-m isaona b itn a s tra n a ;

b) objektivno uzev, ne posto je n ikakve rea ln e n ega tivne odredbe * »nebiće«, »negativnost«, »ništa« itd.; n ega tivan po jam rez u lta t je su b jek tivno-m isaon ih procesa tv rđ en ja i odricanja , k o jih u objek tivno j s tv arn o sti nem a; tv rd iti da u objektivnoj realnoj stvarnosti, van su b jek tiv n ih procesa m išljen ja , postoje tv rđ en je i odricanje, mogu sam o sp iritu a lis ti; n ega tivan po jam je su b jek tiv n o logička odredba koju m etafizičko i ap strak tn o -d ija lek tičk o m išljen je h ipostazira u ob jek - uv n o -rea ln u odredbu bića; v rh u n ac ove hipostaze p re ts ta v lja Hegelovo ap s trak tn o - d ija lek tičko sh v a tan je »nebića« kao »suštine bića«, kojim je sh v a tan jem Hegel savladao ograničenost i pogrešnost form alno-logičkog i m etafizičkog statičkog n a čina m išljen ja, ali sam o apstrak tn o -d ija lek tičk i.

Sva teškoća i zborka u sh v a ta n ju p ro tiv rečn o sti po jm ova n asta la je otuda, što se: a) u osnovi sub jek tivno-m isaona , ob jek tiv n o -n erea ln a , n egativna odredba sm atra la za objektivno rea ln u odredbu sam ih s tvari, čem u je uzrok »naivna vera« u apsolu tnu snagu ljudskog razum a k o ju L en jin na laz i up rav o kod A risto tela , a koja se u novom, apstrak tn o -d ija lek tičk o m v id u jav lja i kod H egela; b) što se takva subjek tivno-m isaona n egativna pojm ovna odredba b rk a s o b jek tivno-realn im odredbam a.

U stvari, negativna odredba, zbog svoje su b jek tiv n e m isaonosti, ne m ože seizjednačavati i upoređivati neposredno sa pozitivnim konkretn im , o b jek tivno-realn im odredbam a, tako da b i se m ogli dobiti k o n k re tn i ob jek tv n o -rea ln i odnosi. Zato odnosi »čovek-nečovek« — ukoliko se »nečovek« sh v a ti kao kon k retn a objektivno-realna odreba sa n jen im različ itim značenjim a — d a ju različite, neodređene odnose: čovek — kom arac, čovek — kam en, čovek — n itkov itd., ko ji sv i treb a dasu obuhvaćeni apstrak tn im odnosom »čovek — nečovek«.

Čim se uvidi su b jek tivna m isaonost i a p s tra k tn o s t negativnog pojm a, odm ah otp d a ju sve navedene 'teškoće. Odnos pozitivnog i negativnog po jm a pokazuje se k~o. u osnovi, subjektivno m isaona odredba: u a p strak tn o m elem entarno-logičkom

Bogdan Sešić

6

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a su p ro tn o sti

m iš lje n ju p osto je zaista, p o red pozitivn ih , i n e g a tiv n i' po jm ovi; tu p osto je odnosi »biće« — »nebiće«, »jedno« — »nejedno«, »nešto« — »ništa«, »afirm acija« — »negacija« , »čovek« — »nečovek«, »veće« — »neveće« itd . E lem en tarn o i n a ro č ito fo rm aln o logičko m iš lje n je zam išlja apso lu tn u , čv rs tu g ran icu i raz lik u izm eđu pozitiv n e i n e g a tiv n e m isaone odredbe.

Isto risk o je logičko p ita n je : š ta p re ts ta v lja ju d a ti odnosi? P ošto izm eđu »bića« i »nebića« nem a n ik ak v a p relaza, n ik ak v ih s tu p n je v a , to je jasno da d a ti odnos ne m ože p re ts ta v lja t i tzv. m ak sim a ln u ili k o n tra rn u raz lik u jed n e v rs te odredaba. K ako je g ran ica izm eđu pozitivnog i neg a tiv n o g po jm a (»biće« — »nebiće«) apsolu tn a , to d a ti odnos p re ts ta v lja a p so lu tn u ra z liku ili lišenost, kao što je to još A ris to te l u tv rd io . A li ovde je u p i ta n ju ap so lu tn a raz lik a sam o ako se rad i o odnosu dv e ju , jed n e sp o lja šn je i jed n e u n u tra š n je od redbe , k ak o to fo rm a ln a logika i ilu s tru je figu rom : A Ne A.

M eđutim , ako se rad i o o d red b i jed n o g po jm a, onda odnos p o z itiv n a-n eg a - tiv n a odredba p re ts ta v lja p ro tiv rečn o st, j e r se te dve o d red b e ap so lu tno u za jam no isk lju ču ju , kao o dredbe jednog istog p o jm a: jed n o isto nešto ne m ože u isti m ah b iti i jed n o i n e jedno , posto jeće i neposto jeće. To je e le m e n ta rn a fo rm alno-log ička p ro tiv re č n o s t k o ju je u tv rd io A risto tel.

N asu p ro t fo rm alno j e lem en tarn o -lo g ičk o j p ro tiv rečn o s ti b iće-neb iće, id en tič- n o st-n e id en tičn o st, jed n o -n e jed n o , čovek-nečovek itd., kao uza jam n o isk lju ču ju ć ih o dredaba , H egel je k o ncip irao a p s tra k tn o -d ija le k tič k i p o jam p ro tiv rečn o sti. S hodno tom e p o jm u p o zitivna i n e g a tiv n a o d red b a ne sam o š to jed n a d ru g u isk lju ču ju , nego one jed n a d ru g u i u k lju č u ju , to je s t one su u isti m ah i id en tičn e i p ro tiv - rečne. O va a p s tra k tn o -d ija le k tič k a p ro tiv re č n o s t tak o đ e je, kao što smo videli, u osnovi, su b jek tiv n o -m isao n a , sp e k u la tiv n a , u p rav o a p s tra k tn o -d ija le k tič k a .

N asu p ro t ap s tra k tn o m e lem en tarn o -lo g ičk o m i a p s tra k tn o -d ija le k lič k o m sh v a ta n ju odnosa su p ro tn o s ti p o jm ova s to ji k o n k re tn o -d ija le k tič k o sh v a ta n je , ko jim se s tv a rn o p rev az ilaze sve jed n o s tran o s ti, m eta fiz ičn o st odnosno a p s tra k tn o s t ran ijih učen ja .

P o k o n k re tn o -d ija le k tič k o m s h v a ta n ju odnosi po jm o v a su m isaoni odraz odnosa sam ih p red m eta , to je s t s tv a r i-p ro ce sa ili n j ih o v ih o d red ab a . U ovakve s tv a ri-p ro cese sp a d aju ne sam o p riro d n i i d ru štv e n i, već i sam i p s ih ičko-m isaon i procesi i po jave, a li za log iku s tv a r i od b itn o g su in te resa u p ra v o o b jek tiv n o -rea ln o , v a n m iš ljen ja posto jeći odnosi.

U o b jek tiv n o j s tv a rn o s ti p o sto ji odnos razlike, ali ta raz lik a m a koliko v e lik a b ila, n ije ap so lu tn a , n ije idealna. Z bog m eđusobne povezanosti i u za jam n e u slo v lje - nosti sv ih s tv a r i i p o jav a sve su raz like , u o b jek tiv n o j rea ln o j s tv a rn o s ti, re la tiv n e dija lek tičk i. B iti k o n k re tn o -d ija le k tič k i raz lič it znači u isti m ah i b iti delim ično istove tan . K o n k re tn o -d ija lek tičk a raz lič ito s t n e razd v o jn a je od k o n k re tn o -d ija le k - tične id en tičnosti. R ea ln e od red b e s tv a r i-p ro ce sa k reću se u o k v iru ovih d ija lek tičk i p o larizo v an ih k a te g o r ija i slimo u »čvornim točkam a« (Engels, L en jin ) dostižu g ran ice k ra jn je id en tičn o sti ili k r a jn je raz lič itosti.

T ako se čovek raz lik u je od kam ena , od b iljk e , od ž iv o tin je itd., a li on je ide lim ice isto v e tan s ovim a kao p riro d n o biće. U tom sm islu F o je rb a h i L en jin tv rd e : »Tako je i čovek b iće p r iro d e kao i sunce, zvezda, pa ip ak se on raz lik u jeod prirode« . . »kao š to se i p r iro d a u g lav i čovekovoj raz lik u je od p r iro d e v ančovekove glave«.« Is to se tak o i s tv a r po seb i raz lik u je od s tv a r i za nas, ali ta raz lik a n i je ap so lu tn a , m etafiz ičk a , nego je k o n k re tn o -d ija le k tič k a , » jer je ova

« L. F euerbach , W erke, B d V II, S tu ttg a r t 1903, p. 516 i L en jin , M ate rija lizam i em pkrit., s tr . 116

7

poslednja stvarno deo ili jedna stran a prve« (Lenjin). Isti je slučaj kod sv§ke konk retn e razlike. N aprim er, trougao i četverougao se raz liku ju , ali su oni i isto po tome što su geom etrijske slike, što im aju s tran e , uglove, tem ena, osi s im etrije itd. Ili, naprim er, dečak i m ladić se razliku ju , kao i devojka i žena, ali on i im aju i mnogo istovetn ih osobina.

Uopšte uzev, različ ita su ona dva pojm a koji o d ražav a ju različ ite predm ete ili n jihove odredbe.

Razlike mogu b iti razne po kvantitetu* i k v a lite tu : po osobini, in ten z ite tu i stepenu. K valita tivna raz lika je osnovna, bitna razlika ako se tiče odnosa b itn ih osobina, koje čine p redm ete onim što jesu, tako da njihovom prom enom predm et posta je drugi. Takva je raz lika k ap ita lis tičk ih i socija lističk ih d ru štv en ih odnosa, čijom prom enom d ruštvo posta je ne samo d ru k čije , već po sta je drugo d ruštvo . N asuprot odnosu koren ite raz like posto ji odnos nek o ren itih , m an je b itn ih , k v a litativ n ih odredaba p redm eta. T akav je odnos d va ju , u osnovi istove tn ih d ru štv en ih oblika, napr. industriskog i finansiskog kapita lizm a, ili k ap ita lizm a i kap ita lističkog im perijalizm a, čijom prom enom d ru štv e n i sistem po sta je sam o d rukčiji, ali n e i drugi.

Različitost m ože b iti raznog stepena: p ro sta , m an ja , veća, k ra jn ja . Razlika izm eđu dve obližnje s tv a ri ili odredbe u istoj v rsti, n izu ili redu , kao i u p rostom skupu stvari, jes t prosta . N aprim er: 5 i 6, 11 i 12 jesu prosto raz lič iti b ro jev i u navedenom sm islu. Isto tako su p rosto raz lič iti i s ivo i belo ili crn o i sivo u nizu neu tra ln ih boja crno-sivo-belo.

U koliko im a v iše m eđučlanova, p relazn ih s tu p n jev a izm eđu dva p red m eta ili n jihov ih odredaba, utoliko je raz lič itost veća, a u supro tnom sluča ju m an ja . N ajveća razlika ili k ra jn ja raz lika jes te raz lik a k ra jn j ih članova u jednom nizu p red m eta iste v rste . N aprim er: belo-crno , novorođenče — sam rtn ik , n u la (0) i deset (10) u nizu bro jeva od nu la do deset, ili 0 i °o u n izu sv ih p riro d n ih b ro jev a itd. jesu k ra jn je razlike.

Posm atrane raz like u osnovi su k o n k re tn e e lem entarno-logičke, to je s t to su u osnovi raz like re la tiv n o p ro stih i s ta tičk ih p red m etn ih odredaba. Ali odnos raz like, ma kakav bio, uvek im a i svoju b itno d ija lek tičk u s tran u , ko ja se sasto ji u tom e što nem a različitosti bez istosti, n iti je m oguća raz lika bez odnosa jednoga prem a drugom : nekakva razlika v an odnosa jednog p rem a drugom , razlika prosto identičnog, jednog, u n jem u samom , je s t form alno-logička ap strak cija . D ijalek tič- nost kategorije razlike sasto ji se i u tom e što raz lika m ože b iti i p okretna , ras tu ća ili opadajuća. Tako razlika izm eđu m aksim alne i m inim alne dnevne tem p era tu re u istom m estu čas opada, čas raste , p rem a godišnjim dobim a. Razlika brzina izm eđu dva voza, od kojih jedan ulazi u stan icu , a d rug i izlazi, sve je veća, dok je razlika brzina dva voza, od kojih jedan polazi iz stan ice, a drugi vozi ispred njega punom brzinom sve m anja . R azlika u gustoći vode sve je veća, ukoliko se tem p era tu ra vode kreće ka 4 C. R azlika izm eđu k ap ita lističke s ta re Jugoslav ije i socijalističke FN RJ sve je veća, ukoliko se u novoj Jugoslav iji sve više izg rađu je socijalističko društvo. Razlika izm eđu nezn an ja i znan ja sve je veća kod čoveka koji povećava svoje znanje itd.

Razlika k ra jn jih članova (predm eta ili p red m etn ih odredaba) u jednom nizu od više članova ili razlika k ra jn jih v rsta u jednom rodu — to je suprotnost. U opšte uzev, kra jn ja razlika jeste suprotnost. M eđutim , ova k ra jn o s t razlike može b iti dvojaka:

Bogdan Sešić

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a sup ro tn o sti

1. To je odnos k ra jn j ih p red m e ta jed n e v rs te ili jednog roda. N aprim er, su p ro tn o s t: belo — crno, n a jb o lje — n a jg o re , desno — levo, gore — dole itd., ukol.ko ove odredbe p re ts ta v lja ju k ra jn je č lanove izm eđu ko jih posto ji m ak a r jed n a s re d n ja , p relazn a odredba (»sivo«, »dobro«, »sredina« itd.). Ovo je p oznata k o n tra rn a su p ro tn o s t aris to te lo v sk e logike k lasa . Ta je su p ro tn o s t k o n k re tn a e lem en ta rn o - logička, ukoliko se u n jo j rad i o m isaonom o drazu ob jek tiv n o rea ln o posto jećih p red m eta ili n jih o v ih odredaba.

2. K ra jn o s t raz like , m eđu tim , p o ž e p o s to ja ti i ja v i t se i sam o izm eđu d v e p red m etn e odredbe, ukoliko su te od redbe d ija lek tičk i p o larizovane i ako se rad i o odredbam a p rocesa (k re tan ja , m en ja n ja i razvoja). O vakvu su p ro tn o s t p re ts ta v l ja ju odnosi: sad rža j — form a, n u žn o s t — slu ča jn o st, u z ro k — efek a t, opšte — posebno itd . O ve p red m e tn e o d red b e n isu sam o raz lič ite . O ne n e p re ts ta v lja ju ni k o n k re tn u e lem en ta rn o -lo g ičk u k ra jn ju raz lik u članova jednog niza, tj. k o n tra m u sup ro tn o st, je r ovde su u p i ta n ju k a te g o r ija ln e o d red b e d vo jn e po larizac ije : izm eđu sa d rža ja i fo rm e n em a n ik ak v e sre d n je (e lem en tarn o logičke s ta tič k e odredbe), kao n i izm eđu u zroka i e fek ta itd . O vde se ra d i o k o n k re tn o d ija lek tičk im odredbam a sam ih o b jek tiv n o rea ln ih p red m e ta i o k o n k re tn o d ija le k tič k o j supro tnosti. D ija - lek tičn o s t t ih k a te g o rija čin i: 1) to š to te k a te g o rija ln e p red m e tn e od red b e n isu m etafiz ičk i odvo jene jed n e od d ru g ih ; 2) n jih o v a d ija lek tič k a po larizovanost, tj. uzajam n a uslo v ljen o st p o s to jan ja , tak o d a n em a jed n e bez d ru g e, nem a sa d rž a ja bez form e, ni u zroka bez efek ta , n i o b rn u to ; 3) što se te o d red b e d ija lek tičk i kreću , b o re m eđusobno, p re laze jed n e u d ruge. D ija lek tičk e su p ro tn o s ti n isu su p ro tn o s ti k ru tih , s ta tičk ih , već živ ih , p o k re tn ih , razv o jn ih , d ija lek tič k i po larizo v an ih k a te go rija : » . . . d ija le k tik a p o sre d u je izm eđu s u p ro tn o s t i« .. . »ona p o k azu je kako i gde su p ro tn o sti p re laze jed n a u drugu« ’(Engels).

U čem u se sasto ji d ija lek tič k a su p ro tn o st, ja sn o je pokazao E ngels n a p r i- m eru odnosa a tra k c ije i rep u ls ije . N asu p ro t m etafiz ičkom , apso lu tn o m raz d v a jan ju ili iz jed n ačav an ju a tra k c ije i rep u ls ije Engels zasn iv a sitvarno d ija lek tičk o sh v a - tan je odnosa su p ro tn o sti: od b acu ju ć i obe m etafiz ičk e koncepcije: »Za d ija lek tičk o s h v a ta n je uo p šte ne m ogu p o s to ja ti te d v e m ogućnosti. Č im je d ija lek tik a , o s la n ja ju ć i se n a r e z u l ta te . . . p riro d n o n aučnog isk u stv a , dokazala da su sve p o la rn e su p ro tn o sti uopšte u s lo v ljen e m eđusobnom na izm eničnom igrom ob aju su p ro tn ih polova, da ra s ta v lja n je i s u p ro ts ta v lja n je ovih polova p o sto ji sam o u n jihovo j u zajam n o j p rip ad n o s ti i s je d in ja v a n ju , i o b ra tn o : da n jih o v o s je d in ja v a n je posto ji sam o u n j hovom ra s ta v lja n ju , n jih o v a u za jam n a p rip a d n o s t u n jihovom su p ro ts ta v lja n ju , (onda) ne m ože b iti govora n i o nekom konačnom izjed n ačen ju rep u ls ije i a tra k c ije , n i o nekoj konačno j pod jeli k re ta n ja n a je d n u polovinu , a d rugog na d ru g u polov in u m a te rije , d ak le , n e m ože b iti govora n i o m eđusobnom iz jed n ačav an ju ni o ap so lu tnom ra s ta v lja n ju oba pola. To b i b ilo isto tako , k ad bi se, u p rvom slu ča ju , traž ilo da se sev ern i i ju žn i pol nekog m ag n e ta m eđusobno izjednače jed a n s d ru gim, a u drugom slu ča ju , p rep iliv š i m ag n e t po sred in i izm eđu oba pola, da se ovde d ob ije se v em a po lov ina bez južnog pola, a tam o ju žn a polov ina bez severnog pola.«7

U opšte uzev, u s tv a rn o j d ija lek tičk o j su p ro tn o s ti su p ro tn i polovi čine borbeno jed in stv o ili živo jed in s tv o su p ro tn o s ti u kom e jed a n član ne posto ji bez drugog u jed in stv en o m procesu . T ak v e k o n k re tn o -d ija le k tič k e su p ro tn o s ti p re ts ta v lja ju : u oblasti fiz ičko-hem isk ih p o jav a p ro to n — e lek tro n , a tra k c ija — rep u ls ija ; u o b lasti b io loških p o jav a : su p ro tn o s t polova (oblika, funkcije), n as leđ iv an je — p r i -

7 Engels, D ija lek tik a p riro d e , n. n. m. s tr. 69

9

lagođavanje; u d ruštvu : živa su pro tnost v lad a ju će i p o tčin jene k lase, b ran je n je — n apadan je , ju rišan je — bežanje, n ap ad an je — povlačenje itd .; u o b last m isaonih procesa: ana liz iran je — sin teziran je , in dukcija — d edukcija itd. K o n k re tn o -d ija - lektičke suprotnosti jesu i: u lažen je — izlaženje, odlaženje — v raćan je , k re ta n ja u suprotn im pravcim a sev er — jug, is to k — zapad, p ita n je — odgovaranje , d e lan je — trp ljen je itd.

V alja napom enuti da s ta tička k v a lita tiv n a određenost, nap r. n a lažen je desno ili levo, gore ili dole i si., p re ts ta v lja k o n k re tn u e lem en tarn o logičku k o n tra m u suprotnost, je r kod ovih supro tnosti u vek posto ji nešto »srednje«, nek i p relazn i član (odredba): izm eđu desnog i levog položaja je s red n ji kao i izm eđu gorn jeg i donjeg. Ali čim se rad i o k re ta n ju po određenom pravcu , n ap rim er po p ravcu sever —jug, onda se nužno rad i o stv arn o j d ija lek tičko j su p ro tn o sti k re ta n ja po b ipo- larnoj supro tnosti, na p rim er sev er — jug. N ekakvo sred n je k re tan je , po ovom pravcu, nije m oguće, ne postoji,* kao što ne postoji n i n ek ak v a s red n ja odredba između pozitivnog i negativnog pola ili n ek a »srednja rad n ja« izm eđu sab iran ja i oduzim anja ili izm eđu m noženja i de ljen ja itd. Isto tako i u d ija lek tičko j su p ro tnosti v ladajuće i po tčin jene klase postoji samo su p ro tn o st v lad an je — po tčin ja- vanje, eksploatisanje — biti eksploatisan.

Da li je određena supro tnost k o n k re tn a elem en tarno-log ička ili konk retn o - d ija lek tička, to zavisi od prirode sam ih p red m etn ih odredaba: ukoliko su ove više rela tivno-sta tičke, završene, konačne, su p ro tn o st je k o n k retn a e lem entarno-logička; ukoliko su odredbe pokretne, procesualne, su p ro tn o st je d ija lek tička . Ovo je n a ro čito slučaj kod odnosa složenih s tan ja . N aprim er, odnos »živo—m rtvo« p re ts ta v lja elem entarno-logičku suprotnost, ako je u p ita n ju odnos re la tiv n o konačnih , zav ršenih s tan ja jednog organizm a, to je s t po tpuno živog organizm a (ili felije) sa svim osnovnim životnim procesim a i leša lišenog osnovnih životn ih procesa. M eđutim , supro tnost »život — sm rt« u sm islu su p ro tnosti ž iv ljen ja — u m ira n ja kao jed in stvenih ali su pro tn ih procesa u jednom istom organizm u — to je k o n k re tn o -d ija lek tička supro tnost ista kao i bo rbena supro tn o st procesa n asleđ iv an ja-p rilag o đ a- vanja , ili borbena su pro tnost bu ržoazije i p ro le ta rija ta , ili b iro k ra tsk ih i socijalističk ih tendencija posle pobede p ro le te rija ta u socijalističkoj revo luciji itd.

Govoreći o borb i suprotnosti, Engels o d ređ u je i po jam k o n k retn o d ija lektičke protivrečnosti i o odnosu supro tnosti i p ro tiv rečnosti: »Protivrečnost izm eđu d ru štvene proizvodnje i kap ita lističkog p r isv a ja n ja ispoljila se kao suprotnost između p ro le ta rija ta i buržoazije.«8 I d alje : »Protivrečnost izm eđu d ru štv en e pro izvodnje i kapitalističkog p risv a jan ja rep ro d u cira se kao suprotnost izm eđu organizacije p ro izvodnje u pojedinačnoj fabrici i a n a rh ije pro izvodn je u ćelom društvu« (286). Po p rvom stavu izlazi da je supro tn o st »ispoljenje« p ro tiv rečnosti, a po drugom da je supro tnost »reproduciranje« pro tiv rečnosti. Većina m ark sis ta , m eđu n jim a i S ta ljin , drže se prve, u osnovi sp o ljašn je odredbe odnosa supro tnosti i p ro tivrečnosti. M eđutim , druga je odredba sad rža jn ija , a li i suviše opšta. A li sam Engels, a n a ročito Lenjin , o d ređu ju sasvim konkretno , dakle i p recizno po jam d ija lek tičk e p ro tivrečnosti i odnosa ove p rem a supro tnosti.

I Engels i L enjin polaze od genija lnog H egelovog s tav a koji se i ovde m ora istaći, a koji glasi: »Tek doterane na oštricu protivrečnosti, raznovrsnosti se m e đ u sobno pokreću i o živ ljava ju i u n jo j s tiču nega tivnost ko ja je u n a trašn ja pulsacija

* Granične slučajeve p re ts ta v lja ju k re ta n je sa sam e tačk e Severnog pola — sam o na jug, a sa tačke Južnog pola — sam o n a sever.

8 Engels, A nti-D uhring , Zagreb, N ap rijed 1945, s tr. 284

Bogdan Sešić

10

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a su pro tnosti

sa m o kre ta n ja i ž iv o tn o s ti .«» Bez obz ira n a id ea lis tičk u osnovu i a p s tra k tn o -d ija - lek tičk i po jam »negativnosti.« H egel je ov im stavom shvatio , m ak a r sam o u ap strak tn o -d ija le k tič k o m v idu d ija lek tik e pojm ova, su š tin u d ija lek tičk o g p rocesa i s am e p ro tiv rečn o sti.

P o H egelu, p ro sta raz lič ito s t je s t odnos m eđusobno in d ife re n tn ih o dredaba ; su p ro tn o s t je odnos d ija lek tičk i po larizo v an ih odredaba , a p ro tiv rečn o s t je »na vrh u n a c doterana« (»auf die Spitze getriebene«) raz lik a ili sup ro tn o st.

Engels k o n k re tizu je H egelovo a p s tra k tn o -d ija le k tič k o s h v a ta n je p ro tiv rečn o sti. Engels p re svega u tv rđ u je da je p ro tiv re č n o s t rea ln a su štin sk a od red b a sam ih m ate r i ja ln ih procesa . »Razvoj p u tem p ro tiv rečnosti« je s te »m eđusobno p ro žim an je pola rn ih su p ro tn o sti i p re la ž en je jed n ih u d ru g e k ad su one dovedene do k ra j- nosti«A0 Znači, d ija lek tič k i p o larizo v an e k a teg o r ija ln e o d red b e su p ro tn o sti, k ra jn je zaoštrene , p r e ts ta v lja ju p ro tiv rečn o st. To b iva u od ređ en im k o n k re tn im uslovim a: »Na određeno j se tačk i jed a n pol p re tv a ra u drugi« (206). Te o d ređ en e tačk e su tačke skokovitog , d ija lek tičk o g p relaza, n a p rim e r »agrega tna s ta n ja su čvorne tačk e gde k v a n ti ta t iv n e p ro m en e p relaze u k v a lita tiv n e« (298). T ak v u tačk u dostižu d ija lek tič k e su p ro tn o s ti i u k ritič n im d ru štv en im m om entim a: »U isto riji se k re ta n je u su p ro tn o stim a n a ro č ito ističe u k ritič n im epoham a . . . U tak v im časovim a p reo s ta je n a ro d u izbor sam o izm eđu d v a pola d ilem e ili — ili!, a p rito m se p i ta n je uvek po s tav lja sasv im d ru k č ije , nego što b i to želeli p o litiz ira ju ći fil is tri sv ih v rem ena« (216). I Engels n av o d i kao p r im e r p ro tiv re č a n položaj nem ačkog f ilis tra g. 1848. kad se o v a j, neočekivano, i p ro tiv sv o je vo lje , n ašao p red d ilem om : »po v ratak po o štre noj reak c iji ili n a s ta v a k rev o lu c ije sv e do repub like« ; i f il is ta r se nužno opredelio za rea k c iju a p ro tiv revo luc ije .

P recizn u k o n k re tn o -d ija le k tič k u d e fin ic iju p ro tiv re č n o s ti d a je L en jin : »Razd v a ja n je jednog i sazn an je n jeg o v ih p ro tiv re č n ih d e lo v a . . . je s te su štin a d i ja le k tike« i » id en tite t s u p ro tn o s ti . . . je s te p riz n a n je (otkriće) p ro tiv rečn ih , uza jam no isk lju ču ju ć ih , su p ro tn ih ten d en c ija u sv im a p o jav am a i p rocesim a p riro d e (i d u h a i d ru štv a u tom broju)«. Z nači, p ro tiv re č n e su uza jam n o isk lju ču ju će su p ro tn e razv o jn e ten d en c ije p o jav a i p rocesa. K ao p r im e re p ro tiv re č n ih p rocesa L en jin n a vodi: u m atem atic i + i — , d ife ren c ija l i in teg ra l, u. fizici po z itiv an i n eg a tiv an e lek tric ite t, u herniji s p a ja n je i d iso c ijac ija a tom a, u n a u c i o d ru š tv u k lasn a borba.

N užno je n ag las iti da su sv i n av e d en i p o jm o v i odrazi s tv a rn ih rea ln o po sto jećih procesa o b jek tiv n e m a te ri ja ln e s tv a rn o s ti, dok se pod n eg a tiv n im po jm ovim a tak o đ e z am iš lja ju s tv a rn i činioci ili n jih o v e razv o jn e ten d en c ije . K lasn u p ro tiv rečn o st k ap ita lis tičk o g d ru š tv a n e č ini bu ržo az ija i neb u ržo az ija (u ko ju sp ad a ju sve m oguće k lase sem buržoazije) — što sled i sh odno a p s tra k tn o d ija lek tičk o m po jm u p ro tiv re č n o s ti — nego tu p ro tiv rečn o s t čine: k o n k re tn a rea ln o posto jeća ek sp lo a ta to rsk a k lasa — b uržoaz ija , i isto tak v a rea ln a e k sp lo a tisan a k lasa — p ro le ta r i ja t (a n e n e k ak v a n e o d ređ en a '»negativnost« , »nebiće« jed n e odnosno d ruge klase!)

K o n k re tn o -d ija le k tič k a p ro tiv rečn o s t p o jm o va je s te m isaon i odraz uza ja m n o g isk lju č iv a n je d v e ju p o larizovan ih d ija le k tič k ih odredaba jed n e po jave-p ro cesa u m o m e n tu k ra jn je zaoštren o sti n jih o v e borbe i u za ja m n o g preva zila žen ja u n o vu po javu . M om enti tak v e , k r a jn je zao štren o sti b o rb e su p ro tn o s ti p re ts ta v lja ju »čvorne tačke«, sko k o v ite prelaze, k r itič n e perio d e — k rać e ili duže — u k o jim a se v rši rev o lu c io n arn i p reo b raža j p o jav a p riro d e , d ru š tv a ili m iš lje n ja jed n ih u

9 Hegel, W erke, Bd. IV, I I Teil, p. 61Engels, D ija lek tik a p riro d e , n . n. m. s tr . 13

11

druge. K onkretno uzev, sam o za vrem e ovih, k ritičn ih tre n u tak a posto ji p ro tiv reč nost činilaca ili razvojn ih tendencija određene s tv ari-p ro cesa kada se ti činioci uzajam no isk ljučuju i p revazilaze, dok se u ostalom periodu razvo ja s tvarno vodi samo borba njihovih suprotnosti u njihovom jed instvu . Tako k lasne supro tnosti dostižu stupan j p ro tivrečnosti sam o i tek u periodu revolucionarnog p reobraža ja određenog društva, a ta j p reobražaj, ukoliko je revolucionaran , b itan , i jeste m oguć jedino na osnovu te pro tivrečnosti. T endencije razvo ja buržoazije i p ro le ta rija ta u svojoj su osnovi, u suštin i, p ro tiv rečn e od početka do k ra ja razvo ja k ap ita lističkog d ruštva. Ali u pojavi buržoazija i p ro le ta r ija t p re ts ta v lja ju d ija lek tičko jedinstvo i borbu supro tnosti (kao i pozitivan i neg a tiv an pol m agneta) sve do m om enta vrhunca, do m om enta k ra jn je zaoštrenosti n jihove borbe, kada se i u pojavi ispoljava njihova suštinska p ro tiv rečn o st kroz k o ju se rađ a novo društvo . Zato do tog tren u tk a ili faze, dokle posto ji u po jav i sam o b orba i jed instvo su pro tnosti buržoazije i p ro le ta rija ta , do tle postoji, u suštin i, isto k ap ita lističko društvo, a od faze k ra jn je zaoštrenosti bo rbe supro tnosti, to je s t p ro tivrečnosti sam ih pojava nem a više jednog d ru štv a : to je proces revolucionarnog p reo b ra žaja jednog d ruštva u drugo društvo .

K ad kažem o da odnos k lasa u suštin i čin i p ro tiv rečn o st vladajuće* i po tčin jene klase, to znači da su ek sp lo a tato rsk a i eksp loa tisana k lasa od svojih klica pa do svojih poslednjih tre n u tak a po sto jan ja i razvo ja u su štin i nepom irljive , to jes t da se n isu n ikada n iti se m ogu izm iriti j e r bo rba, p ro tiv rečnosti, čini suštinu n jihovog odnosa. Ali, u pojavi, te klase m ogu i stv a rn o p re ts ta v lja ju , pored su štin ske apsolu tne borbe i nepom irljivost, i po jav n o re la tiv n o jed in stv o supro tnosti (raznih stepena i oblika).

K onkre tnu d ija lek tičk u p ro tiv rečn o st v a lja raz lik o v a ti od k o n k retn e ele- m entarno-logičke p ro tiv rečn o sti kao i od fo rm alno-logičke p ro tiv rečnosti.

Form alno-logička (elem entarna) p ro tiv rečn o st jes te p ro tiv rečn o st jednog pozitivnog i ap strak tn o logički p rosto negiranog pojm a, n ap rim er: jedno — nejedno, biće — nebiće itd. Ta je p ro tiv rečn o st u osnovi m isaona p ro tiv rečn o st i ona je samo priv id kon k retn e elem en tarno-log ičke p ro tiv rečn e određenosti obektivne stvarnosti.

A p strak tn o -d ija lek tičk a p ro tiv rečn o st (»sve je biće i nebiće«) takođe je, u osnovi, sub jektivno-m isaona, a ob jektivno uzev, ona je sam o p riv id objek tivne realne d ija lek tičke p ro tivrečnosti.

K onkretna e lem entarno-logička p ro tiv rečn o st je s t uzajam no isk ljuču juća su p ro tnost dveju pozitivnih re la tiv n o sta tičk ih odredaba predm eta . N aprim er, ceo broj je ili p a ran ili n eparan , labud je beo ili crn, n o rm alno razv ijen čovek je ili m uškog ili ženskog pola itd.

K onkre tna e lem entarno-logička p ro tiv rečn o st je sam o g ran ičan poseban slučaj konkretno d ija lek tičke p ro tiv rečne određenosti celokupne ob jek tivne stvarnosti. Odnos izm eđu k onkretne e lem entarno-logičke i k o n k re tn e d ija lek tičke p ro tiv reč nosti je sledeći:

1. E lem entarno-logička p ro tiv rečnost jes te p ro tiv rečn o st završenih , re la tivno sta tičk ih p redm etn ih odredaba; svaka je od ovih odredaba jedna, to jes t u sebi prosto identična, a d ruga ista takva p ro tiv rečna .joj odredba potpuno joj je spo- ljašn ja . N aprim er, u konkretnom sluča ju m eđusobno isk ljuču juć ih od redba crne i bale boje kod labuda, k onkretna e lem entarno logička p ro tiv rečn o st se sasto ji u tome što labud realno može b iti sam o beo (jedno) ili samo crn (drugo jedno).

Bogdan Sešić

12

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a su pro tnosti

U stvari, e lem en tarn o -lo g ičk i p ro tiv rečn e o d red b e n ik ad a ne p osto je obe u jedno, - u isti m ah, u jednom istom p red m etu , već je u vek rea ln o posto jeća sam o jedna. Dakle, k o n k re tn a e lem en tarn o -lo g ičk a p ro tiv rečn o s t d o pušta p ro tiv rečn o st sam o u m ogućnosti (»Labud je beo ili crn«. »Ceo b ro j je p a ra n ili neparan«) dok je, tu p ro tiv rečn o st, iz s tv a rn o s ti isk lju ču je , je r se u s tv a rn o s ti og ran ičava i d opušta posto ja n je sam o z av ršen ih re la tiv n o sta tičk ih , p ro sto id en tičn ih , jed n ih odredaba.

N asu p ro t ovom e k o n k re tn o -d ija le k tič k a p ro tiv re č n o s t tiče se u n u tra šn jih p ro cesa u jed n o j istoj po jav i, u jednom istom p red m e tu u kom e p ro tiv rečn e razv o jn e ten d en c ije rea ln o p o sto je u jedno , u isti m ah. N ap rim er, a tra k c ija i rep u ls ija su u n u tra šn je povezane u jednom istom telu , tak o d a p osto je sam o d ija lek tičk i po larizovane, to je s t p ro tiv rečn e odred b e u k lju č u ju jed n a d rugu , p osto je sam o u vezi i jed n a n a osnovu d ruge. K ad b i a tra k c ija — rep u ls ija , ili p ro le ta r i ja t — b u ržo az ija p re ts ta v lja le odnos e lem en tarn o -lo g ičk e p ro tiv rečn o sti, onda bi a tra k c ija isk lju č iv a la rep u ls iju iz jed n e po jave , a b u ržo az ija b i isk lju č iv a la p ro le ta r i ja t iz k a p ita lis tičkog d ru štv a . M eđutim , sam a za sebe a tra k c ija bez rep u ls ije ne posto ji, kao što n e p o sto ji ni sam a b u ržo az ija bez p ro le ta r i ja ta (ni ob rnuto). U pravo ovde je jasn a raz lik a izm eđu e lem en tarn o -lo g ičk e i s tv a rn e d ija lek tič k e p ro tiv rečn o sti: p rv a isk lju ču je p ro tiv re č n u o d red b u iz jednog p red m eta , a d ru g a je u k lju ču je . Po ele- m en tarn o -lo g ićk o m sh v a ta n ju p ro tiv re č n e o d red b e po sto je sam o kao m eđusobno isk lju ču ju će m oguće o d red b e u odnosu n a isti p red m et, dok k o n k re tn o -d ija le k tič - kom sh v a ta n ju p ro tiv re č n e p red m e tn e o d red b e po sto je (ra z v ija ju se) u jedno i u isti m ah u jed n o j istoj p o jav i (atom u, o rgan izm u, d ru štv u , pojm u).

2. E lem en trn o -lo g ičk a p ro tiv re č n o s t n e sad rž i m o m en a t ili fazu id en tifik o - v an ja , p ro ž im an ja p ro tiv re č n ih od red ab a , k ad se p ro tiv re č n e od red b e uza jam n o d ija lek tičk i p rev az ilaze u nov u od red b u , n a osnovu čega i n a s ta ju nove po jave, odnosno nov^ s tv a ri-p ro cesi. E lem en tarn o -lo g ičk a p ro tiv re č n o s t ne odnosi se na proces, već n a re la tiv n o s ta tič k i m o m en a t ili fazu p o s to ja n ja p red m eta . E lem entarn o -lo g ičk i p ro tiv rečn i po jm ovi odraz su sam o re la tiv n o m irn ih m o m en ata raz voja, k ad p red m et im a, b a r u p o jav i, sam o jed n u o d red b u (sam o c rn ili sam o beo kod lab u d a , sam o p a r ili sam o n e p a r kod celog bro ja).

Doduše, i e lem en ta rn o -lo g ičk a p ro tiv re č n o s t sad rž i izv estan proces, izvesnu borbu , ali ta se b o rb a o d ig rav a u sam om m iš ljen ju , i to u odnosu na m ogućnost p red m etn e odredbe, a li n e i n je n u s tv a rn o s t, je r se s tv a rn a p red m e tn a određ en o st sh v a ta kao n e p ro tiv rečn a (prosto id en tičn a u sm islu e lem en ta rn o -lo g ičk e id en tič nosti, tj. jednosti).

N ap ro tiv , k o n k re tn o -d ija le k tič k a p ro tiv re č n o s t tiče se p ro tiv rečn o sti sam ih rea ln ih p o jav a i ta p ro tiv re č n o s t sad rži kao svoj su štin sk i m o m en a t u p rav o p ro žim anje , id en tifik o v a n je p ro tiv re č n ih odredaba . » D ijalek tika — kaže L en jin — je učen je o tom e k ak o su p ro tn o s ti m ogu b iti i k ak o b iv a ju (kako posta ju ) identične, p ri k o jim uslovim a one b iv a ju iden tične , p r e tv a ra ju se jed n e u druge, zbog čega lju d sk i um n e srne d a sh v a ta te su p ro tn o s ti kao m rtv e , s teg n u te , nego kao žive, uslovljene, p o k re tljiv e , kao su p ro tn o s ti k o je se p re tv a ra ju jed n a u drugu.«

3. K o n k re tn a e lem en ta rn o -lo g ičk a p ro tiv rečn o s t ne sad rži raz d v a jan je jednog p o jm a na n jegove p ro tiv re č n e s tra n e ili p rocese ili razv o jn e ten d en cije , što je d ru g a b itn a s tra n a d ija lek tičk e p ro tiv rečn o s ti po L en jin u (pored id en tifik ac ije p ro tiv rečn ih odredaba).

P o elem en tarn o -lo g ičk o j p io tiv re č n o s ti p red m e t je sam o jedno ili sam o drugo. P o k o n k re tn o -d ija le k tič k o j p ro tiv re č n o s ti sv ak a je p o jav a d ija lek tič k i složena i od svog početka sad rž i p ro tiv re č n e činioce. T ak o k ap ita lis tič k i n ač in p ro izv o d n je od

13

samog svog začetka nosi u sebi p ro tiv rečn o st rad a i kap ita la , buržoazije i p ro le ta rija ta itd. I u d ik ta tu ri p ro le ta rija ta od sam og n jenog početka, jav lja ju se p ro tiv rečne tendencije njenog razv itka : b iro k ra tsk e i socijalističke. Ta se p ro tiv rečn o st sastoji u tome, što d ik ta tu ra p ro le ta r ija ta m ora k ren u ti »ili ka jač a n ju države, ka jačan ju b irokratskog (ustvari: p rav a b irokra tije ) u p rav ljan ja i b iro k ra tsk o g sistem a uopšte, ili — ka jačan ju svesne i oi'ganizovane uloge i fak tičk ih p rav a m asa u privredi.«11

Uopšte uzev, k o n k retn o -d ija lek tičk e odredbe razlike , sup ro tn o sti i p ro tiv rečnosti jesu objek tivno rea lne odredbe sam ih p o java o b jek tivne s tv a rn o sti ko ju u suštini čine »kom pleksi procesa« (Engels).

E lem entarno-logičk i odnosi su p ro tnosti su sam o su pro tnosti rela tiv n o p rostih i rela tivno s ta tičk ih m om enata ob jek tiv n e stvarnosti.

Da li dve p redm etne odredbe p re ts ta v lja ju raz lik u ili su p ro tn o st ili p ro tiv rečnost — i kak v u — to zavisi od sasvim k o n k re tn ih uslova po sto jan ja ili faze razvoja onih p redm eta č ije su to odredbe.

Pojm ovi biće — nebiće, jedno — nejedno, veće — neveće itd . jesu odnosi fo rm alne e lem entarno-logičke pro tiv rečnosti, je r je n eg a tiv an po jam m isaona odredba, b a r neposredno uzev i u osnovi, a ta j se po jam isk lju ču je s pozitivnim pojm om .

Odnos crno — belo n ije uvek i jed ino odnos tzv. k o n tra rn e supro tnosti, kao što uči form alna e lem en tarn a logika. Od sasvim k o n k re tn ih uslova zavisi š ta taj odnos p re ts tav lja : ako su u p ita n ju sam o dva k v a lite ta boje, ko ji se m nogo n e razl kuju , takvo crno i belo su sam o različ iti. Sam o logički fo rm alist može tv rd iti da se i ovde na laz i — ili b a r zam išlja — sre d n ji k v a lite t izm eđu crnog i belog (nekakvo sivo) te da su belo i crno uvek i nužno supro tn i. A li ovo »sivo« u konkretnom slučaju n ije dato, onda o sta je da je k o n k retn o rea ln i odnos n jih o v ovde upravo — razlika. M eđutim , ako se crn o i belo, u drugom k o nkretnom sluča ju , mnogo razliku ju , nap rim er, da je jedno za tvoreno crno, a d rugo jako belo, ili da izm eđu n jih posto je prelazne n ijan se (sivo), onda su tak v o crn o i takvo belo su protni. Najzad, ako se, u k onkretnom slučaju , dvojne m oguće određenosti crno i belo m eđusobno s tvarno isk ljuču ju , kao kod lab u d a koji je ili beo ili crn , onda crno-belo p re ts ta v lja ju k o n k retn u e lem en tarn o logičku pro tiv rečnost.

P rim er ra sp ra v lja n ja o složenim d ija lek tičk im odnosim a nalazim o kod M. Đilasa u razm a tran ju p itan ja odnosa izm eđu buržoazije, nac ije i n aro d a u toku razvića našeg buržoaskog d ru štv a . U toku buržoaske revolucije , u periodu sam og u stanka 1804 g., srpska buržoazija se sam o ra zliku je od m ase n aro d a s kojom je jed instvena u težnji i borb i za nacionalno oslobođenje. A li čim su osvojile v las t sve naše buržoazije, m en ja se odnos izm eđu n jih i naroda : odnos izm eđu buržoazija i naroda p re ts tav lja sada surovu borbu supro tnosti u kojoj su sve naše buržoazije prem a narodu, »prem a u n u tra iispoljile tak v u ž iv o tin jsku b ru ta ln o st na kakvoj im mogu pozavideti sve reak c io n arn e klase ran ijih perioda« .12 N ajzad, razvoj u n u tra šn jih i spoljašn jih okolnosti p retvo rio je, n a k ra ju , odnos izm eđu buržoazije i naroda u protivrečnost. T ada su naše buržoazije »svima o b jek tivn im okolnostim a

i spoljašn jim a p rije i iznad svega u n u tra šn jim — bile n a tje ra n e : ili da pobijede ili da um ru« . . . »Ali, n acije n ijesu sam o buržoazije, nego i narod , a ovaj n ikada u istoriji n ije dobrovoljno p ris tao n e sam o da um re, nego n i da um ire« . . . »morale su, naravno, um rije ti buržoazije da b i on živio i razv ijao se«.1«

11 E. K ardelj i M. Đilas, Nova Ju g o slav ija u sav rem enom svetu , Beograd 1951, str. 96

12 Đilas, Legenda o Njegošu, B eograd, K u ltu ra 1952, str. 60i« M. Đilas, Legenda, str. 60—61

Bogdan Sešić

14

K o n k re tn o d ija le k tič k o u čen je o odnosim a supro tn o sti

Tako k o n k re tn o -d ija lek tičk o , to je s t rea ln o -sa d rž a jn o i d ija lek tičk i-razv o jn o p o sm atran je , p o k azu je k ak o se u to k u razv o ja m ije n ja i p riro d a odnosa sam ih pojav a i n jih o v ih č in ilaca koji, razv ija ju ć i se, ne m ogu s ta lno p re ts ta v lja t i jed an te isti odnos, n a p rim er sam o raz lik u ili sam o su p ro tn o st, već nužno m ora doći i do ispo ljen ja su štinskog odnosa p ro tiv rečn o sti, uko liko se r a d i o stv a rn o m razvo ju , o ra đ a n ju novog.

U tv rđ u ju ć i odnose s tv a rn ih po java , n jih o v ih čin ilaca i sv o js tav a u toku n j i hovog razvo ja , k o n k re tn o -d ija le k tič k a teo r ija prevaz ilaz i jed n o stran o sti, pogrešnosti, shem atizam i fo rm alizam fo rm alno-log ičk ih u čen ja (e lem en ta rn ih i d ija lek tičk ih ) o odnosim a su p ro tn o s ti po jm ova.

K ao rea ln o k o n k re tn o is tin ita k o n k re tn o -d ija le k tič k a teo rija im a n e sam o opšte teo re tsk i, logički i nau čn i znača j, već i d ru štv e n o -p ra k tić n i značaj sazn an ja s tv a rn o s ti i p rav iln o g p rak tičn o g d e la n ja u c ilju m en ja n ja p riro d n e , d ru štv e n e i p sih ičko-m isaone s tv arn o sti.

Skopje, 1953 god.

Fragrjient iz A p o ka lip se (oko 1300.)

15

J o z e f S t r el k. a :

SOCIJALISTIČKI HUMANIZAMA spekti če tv rtoga hum anizm a

1. O dređenje p o jm a

K ad je riječ o socijalističkom hum anizm u kao novoj faz i u po v ijes ti ljudskoga duha, onda treba n a jp r ije načelno u tv rd iti, da se tak v e faze ne nižu strogo kronološkim redom . N jem ačka se k lasika i ro m an tik a v rem en sk i gotovo po tpuno pok lapaju , iako se ro m an tik a razv ila iz k lasike. D uhovne su s tru je izvanredno lab ilne, a zbog toga nalazim o često n a jraz lič itije izražajne ob lik e ljudskoga duha jedne uz druge. Tako i sada još ž ive vrlo razno lik i oblici d u hovn ih s tru ja , štoviše, oni do- ž iv lju ju posljedn ju k u lm inaciju uz č e tv r ti hum anizam , iako su u razvojnom pogledu s ta riji od njega.

Kao što prva tr i hum anizm a o dgovara ju određenom s tu p n ju društvenoga, k u ltu rnoga i duhovnoga razvoja, tako se to isto m ože u tv rd iti i za č e tv rti hum anizam . Bio bi anahronizam , kad bism o u doba N ew D eala, av iona na rak e tn i pogon i razb ijan ja atom a očekivali onakav hum anizam , kako je izražen na p r. u w eim arskoj klasici. Zajednička je c rta svih hum anizam a, da u sred iš te svoga u m ovan ja s ta v l ja ju čovjeka, da, iako n isu s lijep i za n ega tivne n jegove crte , dobro shv aća ju njegovu veličinu i jed instvenost, te žele p okazati p u t do izg rad n je novoga, hum anoga lju d skoga društva. H um anizam kao hu m an ita , i to u n a jv išem sm islu te riječi, to je ona crvena nit, koja se provlači kroz sve njegove oblike; i sam o se ti oblici m ije n jaju , je r se nužno m o ra ju p rilagod iti m ijen i v rem ena , i n e m ogu zaosta ti za njom . H um anizam w eim arske klasike, ko ja se razv ija la u sićušnoj p rijesto ln ic i, napola selu, sa svojih nekoliko tisuća s tanovnika, m ogao se još p riličn o neposredno pozivati na p rim je r an tike, ko ja je n ik la u gradovim a sličnoga opsega. A li se sv ije t u posljedn ja dva stoljeća jače prom ijen io nego p r ije u toku tisuć ljeća; zato hum anizam u doba prog lašen ja lju d sk ih p rav a , ko ja im aju v r ije d it i za č itav sv ije t, ne može slijediti p rim je r p red stav n ik a i n a jp lem en itijih naz iran ja , k o ji su živ jeli u grčkim gradićim a i sav su ostali sv ije t d rža li b arb arsk im . N em ojm o zaboraviti, da su nakon rad ika ln ih revolucija i m ijena v rem ena u sred iš te n aših in te resa s tu p ili p ro b le m i kojih p rije uopće n ije bilo.

Takve će se m isli možda u čin iti neobičnim a i p o b u d it će skepsu. A li č in jen ica, da se hum anizam s istim načeln im idealim a n e poziva izravno na neposredn i uzor antike, ne može biti razlogom, da se odbije. Ako ga pi’om otrim o u sv ije tlu s tv a r nosti, on je jedino isp ravan i jed ino m oguć n a d an ašn jem stu p n ju razvoja . On je dosljedan i n ep rek in u t n astav ak n az iran ja o sv ije tu i životu, koje u sred iš te in te resa s tav lja čovjeka i njegovo dosto janstvo , i u sad ašn jo sti i u budućnosti.

N ije značajka sam o socijalističkoga hum anizm a, da k ida s ko jek ak v im tra d icijam a, a n ije to n i novo. U svojoj knjiz i »Stefan G eorge i T hom as M ann. Dva

16

S o c ija lis tičk i h u m a n iza m

o b lik a trećega h u m an izm a u k ritičk o j usporedbi« p iše H an s A lb e rt M aier ovo: »Da, m ožem o u tv rd iti k ao zakon raz v itk a zap ad n jačk o g a duha , d a se hu m an izam iznova p ro g lašu je u v ije k onda, k ad se novo u v je re n je im a d ovesti do p o b jed e n ad trad ic ijo m i ukočenošću.« Š toviše, t re b a dobro paz iti, hoće li u h u m an izm u n a d v lad a ti rev o lu c io n a rn i ili trad ic io n a ln i e lem en at, j e r ako p ob ijed i trad ic io n a ln i,

o n d a će iz tra d ic ije lak o p o s ta ti reak c ija . D v ap u t se tak o do ista u gušila živa n je m ačk a k u ltu ra : n jem ačk i hum anizam , »koji je d v a p u ta stup io n a pov ijesno p o p riš te kao n a p re d n a snaga, obadva je p u ta u s tv a rn o s ti b rzo postao tla č ite lje m p ra voga duha«, k ak o je rek a o O sk a r B enda u svojo j k n jiz i » P ostanak trećega ca rs tv a . M arg in a lije uz d ru š tv e n u i p o v ije sn u p reo b razb u n jem ačkoga hum anizm a.«

O va će se s tu d ija , k o ja želi p r ik a z a ti p red u v je te i z a h tjev e če tv rto g a h u m a n izm a, nužno m o ra ti o g ran ič iti na p ro b lem e id ejn e sad rž in e. Želeći d a sv o je m isli sažm e š to jače, m orao je p isac n aža lo s t z a n em a riti p ro b lem e form e. Osim toga želi ova s tu d ija b iti sam o p rik az , a n e p ro g ram , no to je v je ro ja tn o su v išno i istica ti. Ali tre b a n ag las iti odm ah n a poče tku , da je b itn a i osnovna c rta svakoga p rav o g soc ja l 's tič k o g h u m an izm a ta , da on ne n a s tu p a s p reten z ijo m , d a je jed ino isp ra v a n i o rtodoksan , nego želi u za jedn ici s o sta lim n a z ira n jim a tež iti za tim , do o stv a ri raz u m n u h u m a n o s t 1 1 I

»Ona je (buržoazija) nem ilo srd n o p o k ida la šaro like feu d a ln e veze , k o je su čo v je k a v e ziva le za n jeg o vo g prirodnog p re tp o sta vljen o g , i n ije ostavila izm e đ u č o v je k a i č o v je k a n ik a k v u d rugu v ezu , osim bez- dušnog »plaćanja u gotovu.« O na je u ledeno j v o d i seb ičnog računa u to p ila sve te d rh ta je pobožnog zanosa, v ite ško g o d u ševljen ja , m a lo g rađanske osjećajnosti. O na je lično d o sto ja n stvo rastvo rila u p ro m e tno j v r i je d n o s t i . . .

(K arl M arx: K o m u n is tič k i m a n ifes t)

2. Uloga v o lje i slobodne d u h o vn e o d lu ke u so c ija lis tičko m h u m a n izm u

M eđu m alo g rađ an im a kola grozov ita p rič a o fa ta lis tičk o m d e te rm in izm u m ark sizm a i socijalizm a. U bo jiti n ed o sto jn i soc ija lističk i k o lek tiv is tičk i p asiv izam p on izu je čov jeka nem oćnoga p ro izvoda n jeg o v ih p ro izv o d n ih odnosa. N em a p o je d in ačn ih sudb ina , a su d b in a je k o lek tiv n e m ase, k ak o to n av odno uče p ris ta lice h isto ričkoga m a te rija lizm a , n a jto č n ije u n a p rijed o d ređ en a n e sam o za sad ašn jo s t nego i za svu budućnost.

D obri poznavaoci h isto ričkoga m a te rija lizm a , kao n a p r . S eb as tian F ra n k , sude d ru k č ije : »M arxovo je sh v aćan je p o v ije s ti u isti m ah i h u m an is tičk o i re a l ističko. H u m anističko , j e r shvaća p o v ije s t kao lju d sk o d je lo v an je ; rea lis tičko , je r uzim a u obzir u v je te , u k o jim a se od v ija lju d sk o d je lo v an je i ko ji ga ograničuju .« M alo d a lje k aže u uvodu izd an ju »K apitala« : »M arxovo se sh v a ća n je p o v ije s ti n a ziva h isto ričk im m ate rija lizm o m ili m ate rija lis tič k im sh v aćan jem pov ijes ti, a to je često dovelo do toga, da su M arx u p o d m eta li m isli, k o je n isu n i u kak v o j vezi s n jegov im sh v aćan jem po v ije s ti, nego p o tječu iz a socijac ije ideja , ko je ovi ili oni vežu s r ije č ju m ate rija lizam . L ju d i su pro izvodi svo jih p rilik a , ali te p rilik e s tv a r a ju l ju d i sam i — to je sav m ate rija liz a m m ate rija lis tič k o g a sh v a ća n ja p ov ijesti, ko ji bism o isto tako , a m ožda b i to b ilo i razu m ljiv ije — m ogli n a z v a ti realn©- h u m an is tičk im sh v aćan jem povijesti« .

M arx i E ngels sa m i su u svom d je lu »Sveta obite lj« na neko liko m jes ta onaj m a te rija lizam , k o ji z a stu p a ju , n az v a li rea ln im hum anizm om . N ikom n e će p a s ti n a

17

um, da poreče, kako i on sam zavisi od p riv red n ih , psiholoških i socioloških fak tora, i jedva će kom e poći za rukom , uza svu snagu vo lje i n a ju p o rn ije tre n ira n je , da skoči d vanaest m etara uvis. B aviti se h ipo te tičk o -sp ek u la tiv n im vo lun tarizm im a, to ide u carstvo fan tas tičk ih san ja rija . U pravo onda, ako s pom oću razum a spoznam o ograničenja i tendencije p riv red n e d inam ike i psihološke osebujnosti, možemo u n u tar n jihova okvira doći do m nogo d je lo tv o rn ije slobodne vo ljn e odluke, nego ako ih poreknem o. Ako hum anizam n e ž^Ji u zm ak n u ti p red ozbiljnom k r it i kom, m ora svakako g rad iti na ovim čvrstim tem eljim a.

Tako kaže U pton S inclair u svojim »Pism im a radn iku« : »Ono, što mi trebam o, to je sv ije t bez sirom aha i bez bogataša, s v ije t s ljud im a, k o ji sam i proizvode, a n e grabe ono, što su proizveli drugi. Mi hoćem o s tv o riti tak a v sv ije t i pozivam o u pomoć sve m uškarce i sve žene, koji hoće to isto. M i hoćem o p roučiti to p ita n je i n a puniti svoju g lavu sa s tv a rn im činjenicam a . . . Mi hoćem o nau č iti i sam i i poučiti svoju djecu, da se dive korisnom rad u , socijalnom s ta v u i v je rn o s ti u bo rb i za s tv a r radoga naroda.«

Čemu onda socija lističke s tran k e , ako je razvoj po v ijes ti d e te rm in iran ? Shaw nam pokazuje, koliko su kn jiževn i p red stav n ic i če tv rtoga hum anizm a kad ri, da p r ikažu voljne čine uprkos uobičajenom n a z ira n ju : kod n jeg a prof. H iggins u šest mjeseci iz p redavačice cvijeća Elize D oolittle »pravi« v o jv o tk in ju . P rito m ne v a lja zaboraviti na to, da po Shaw ovu m iš ljen ju »svaka šala p o s ta je zb iljom u k rilu vrem ena«.

Ako ima fata lističkoga de term in izm a, onda ga tre b a tra ž iti d ru g d je ; na p r . u upravnom a p a ra tu S tandard -O il-C om pany , kako ga p rik a z u je B. T rav en u svom rom anu »Bijela ruža«. S n ezaustavnom silom i m ašinskom preciznošću on povećava dividende, kako se to od n jeg a traž i, p a p o p u t p arn o g a v a ljk a gazi sve, što se ispriječilo na n jegovu p u tu , sreću , dosto janstvo i ž ivot lju d sk i.

Bilo bi naivno, kad bism o d anas v jero v a li, d a je dovoljno u p u titi ape l na m oralne snage čovjeka pojedinca, pa d a izvedem o p re v ra t u posto jećem p o re tk u s njegovom nepravdom i n jegovim p a tn jam a .

S ocijalistički hum anizam u p u ću je načelno n a v o ljn u d jela tn o st, ko ja je p r ijeko potrebna, kako bi se pro izvodni odnosi i veze izm eđu lju d i o rgan iz ira le tako, da osiguraju sve jači proces duhovne in d iv idua lizac ije u k u ltu rn o m razv itku . Ako naim e hoćemo nap red ak m odernoga čo v ječanstva u duhovnom pogledu sažeto p r ikazati jednom linijom , onda ona od sredn jega v ijek a p rek o ren esan se do sad a šn josti izražava proces sve jače p ro fin jenosti, d ife ren c ijac ije i ind iv idualizacije. Ali se ta j proces ne razv ija u pravcu , nego bism o ga grubo sh em atsk i bo lje m ogli p r i kazati valovitom crtom , koja se ipak diže. D anas se n alazim o u d u b in i izm eđu dva vala, a tom e će b iti razlogom , da su nag la teh n izacija i ind u strija lizac ija p osljed njih decenija stvorili problem e, k o jih do d an as još n ik ak o nism o riješili. »K apitalizam će proći još p rije , nego ga ev ropsk i n a ro d i p rav o shvate«, ve li A rth u r K o stle r u svojoj »Pom rčini sunca«. 4

Priv red n i sistem , kako se razv ija u n aše doba, ide za tim , da proizvodi i p ro da je robu s isključivom svrhom , da postigne dobitak . S to v iše k ap ita la , toliko v iše robe i toliko više dobitka. »M rtav« nagom ilan ra d čini se stvaraocem sv ih v red n o ta , živi rad n ik — a to je svaki čovjek, koji rad i — sam o m u je s luga. »U buržoaskom dru štv u kap ita l je sam ostalan i ličan, dok je a k tiv n i in d iv iduum n esam osta lan 1

bezličan«, kaže se u »K om unističkom m anifestu«. Nem a n ik ak v a sm isla p o n av lja ti hum anističke teze iz prošlih epoha, ko je se n e osvrću n a te p rilik e , je r ih onda još nije bilo. P u t do oslobođenja po jed inca čovjeka i n jegova dosto jan stv a iz toga

Josef S tre lka '

18


sis tem a m ože n am pok azati sam o nov i hum anizam , ko ji ne će p roći p o k ra j tih čin jen ica . N em a n ik ak v a sm isla tež iti za tim , da se u ro m an tičk o j idealizaciji p ro šlosti ponovo oživi doba kakvoga p rošlog hum anizm a, feudalističkoga ili ran o k a p i- ta lističkoga , a nem a sm isla n i to, da d an ašn ji h u m an izam tv rd o g lav o ide za tim , da pod sv ak u c ijen u n ađ e izrav n u vezu s an tikom , k o ja je doduše u n a jv iš im izdancim a svo je k u l tu re v rlo daleko d o tje ra la p roces d u hovne p ro fin jen o s ti i d ife ren c ijac ije , a li su jo j p ro b lem i n ašega d an a šn je g živo ta b ili p o tpuno s tra n i.

Im a s lu ča jev a , da se poko ji p red s ta v n ik soc ija lističkoga h u m an izm a posluži po jed in im m otivom iz an tik e — sje tim o se »P ro m ete jev a p o v ratk a« Jo sefa L u it- po lda — ali ta j je m otiv on d a sam o sim bol, k o ji b i se isto tak o m ogao zam ijen iti d rug im , n ean tik n im . K ak o m alo odgoj u k las ičn o -h u m an is tičk o m d u h u k lasične filo logije u tječe n a raz v ita k p rav o g a h u m an izm a u n jegovu n a jv išem zn ačen ju , h u m anosti, to se jasn o pokazalo u p o sljed n jim godinam a. T reb alo b i sam o p o p isa ti sve one — i v r lo u g led n e — lju d e »s h u m an is tičk o m obrazovanošću« k o ji su p o sta li o dan im s lugam a sm eđega fašizm a.

K ao k n jižev n i p r im je r spom enim o S h aw ovu .»M ajora B arb aru « . U n d ersh a ft, v lasn ik tv o rn ice av iona i k ra l j topova, k o ji č itav sv ije t sn ab d ijev a o ružjem , p r ip o v ijed a p o v ije s t svo je firm e. O snovao ju je nekoć jed n o s ta v an kovač, ali je osobina toga poduzeća, da ne p relaz i u o b ite lji od oca na sina, nego sv a k i v lasn ik m ora p ro n ać i i po sin iti ono nahoče, k o je m u se č in i najsp o so b n ijim , da d a lje vodi posao i d a o stan e v je ra n lo zink i »K rv i v a tra « u svoj n jen o j nesk ru p u lo zn o sti. Jed in o p rik lad n o nahoče, k o je je U n d e rsh a ft uopće m ogao o tk riti , o d u šev ljen j e . k lasičn i filolog, p ro feso r grčkoga jezika, ko ji o sjeća u sebi p jesn ičk i d a r, p rev o d i E u rip id a , pa k ad U n d e rsh a ft p o su m n ja , n e će li ga o b razo v an o st sm e ta ti u u p ra v lja n ju t r u stom o ru žja , u m iru je ga r iječ im a: »G rčki jez ik n i je razorio m oj duh , nego ga je krijep io .«

Ali to n ije sve. U n d e rsh a fti im a ju tu n av ik u , d a sv ak i v la sn ik seb i b ira n eku lozinku, k o ja se odnosi n a trg o v in u topovim a, p a je »napiše n a svoj dućan.« D osad a šn je su lozinke b ile ove: »Kom e je bog dao ru k u , to m e n ek a čo v jek ne u sk ra t i m ač« — ili: »M uškarcu o ružje , n eb u pob jeda« — ili: »N išta se n ik ad a u sv ije tu ne izvodi, ako l ju d i n isu sp rem n i, da je d a n d rugoga zbog toga n e ub iju« — i opet: »Bez stida«. K lasičn i filolog o dm ah sp rem n o obećava, da će naći sličn u g rčk u uzrečicu . B ilo b i do ista v rlo duhov ito n a tv o rn icu a to m sk 'h bom ba n a p isa ti nešto0 agonu i o p lem en itim m uževn im sv o js tv im a , k o ja on b ud i i razv ija .

S obzirom n a to n ije n ik ak o b itn o , da li se h u m an izam poziva n a a n tik u ili ne, a li je b itno , da se poziva n a čovječnost. N a jv ažn ija je p re tp o s ta v k a za to, d a ispov ijedam o id e ju o jed n o m jed in o m čo v ječan stv u bez raz lik e n ac ije , ko n fesije ili rase .

»Gotovi sm o za sva v rem e n a s p a tr io tim a , ra tn ic im a, v lad a rim a , zastav am a1 nac ijam a . R iješili sm o se v e lik ih sila i c a rs tav a . . . Z a tv o rit ćem o k n jig u ra to v a izm eđu n a ro d a i o sv a ja n ja i p re d a ti je p s ih o lo g u . . Mi gledam o n a p rijed a n e n a trag . Spoznali sm o v o lju i razum , k o ji d je lu ju u n am a sv im a i k o jim a se m oram o p o koriti. Z adaća je sad a lju d sko g a roda, da p reo b ra z i č itav sv ije t, da ga p re tv o ri u p o d ru č je one s tv a ra la č k e snage, k o ja n as p rožim a, goni i vodi.« T ako kaže H. G. W ells u svom ro m a n u »D iktatbr«. P a i onda, ako k o ji od p jesn ik a , k o je zbog n jih o v a n ačeln a s ta v a shvaćam o kao p red s ta v n ik e če tv rto g a hu m an izm a, gov ori o određeno j zem lji, p a i o m alom m je s ta n c u »F on tam ara« , kao Silone, onda on ip ak n e m isli sam o n a F o n tam arce , n ego n a sve »felahe, k u li je, peone, m užik . c a fo n e . . .«

19

A M arg are t W alker, c rna se stra iz New O rleansa, kliče: »Sagradite novu Zem lju! P ustite , da se rodi novi svijet! D ajte da u z ra s te novo poko ljen je, puno sm ionosti, d a jte da n ik n e narod , koji će lju b iti s lo b o d u . . . Ne m arite za ra tn ičk e p jesm e i u šu tk a jte opijela. Pod ign ite napokon p oko ljen je lju d i i n jem u p red a jte vlast!«

Zbog toga p redstavn ic i socijalističkoga hum anizm a od S inc la irova »Jim m ie Higgins« do P liv ierova »Staljingrad« ogorčeno osuđu ju im p erija lističk u ag resiju i m ilitarizam uopće. P red u v je t, da se ostvari ono, što p ris ta lice socija lističkoga duha zam išlja ju sebi kao hum anost, vo ljn a je d je la tn o st, ko ja se im a u tje lo v iti u rev o lucionarnoj ili evolucionarnoj političkoj akciji, a ona će dovesti do toga, što je Engels nazvao »skokom iz cars tv a nužde u cars tvo slobode.« Jed n o je glavno m je rilo, kojim se h um anost kao p u t i cilj može k ritič k i isp ita ti: to je načelno p rizn an je ljudske slobode u političkom , p riv red n o m i k u ltu rn o m pogledu. O tom načelu kaže Theodor P liv ier, pisac d jela »K ajzerovi kuliji« i »K ajzer je otišao, genera li su ostali«: »To načelo, koje je s ta ja lo na početku n aše c iv ilizacije i ko je ju je p ra tilo do današnjega dana, koje vodi raču n a o ljudskom d o sto janstvu , a od luku o dobru i zlu p rep u šta indiv iduu samom , jed ino to uzvišeno načelo m ože b iti m jerilom , kojim će se m jeriti.« Iako to n ije svejedno sa spoznajnokritičkoga s ta ja liš ta , sa sta ja liš ta hum anizm a nem a razlike, d a li čovjek ispovijeda v je ru u čovjeka, n jegovu slobodu, jednakost i dosto janstvo kao tezu p riro d n o g a p rav a ili dolazi do istih zak ljučaka s logički u tv rđ en e osnove pozitiv ističke p rirode , kao na p r. K elsenova »Nauka o čistom pravu«. Ovaj d ru g i p u t b it će stv a rn o isp ravn iji, a li je p rv i češći. Nalazim o ga u jednoj ispovijesti Siloneovoj, ko ja v r lo sažeto izražava b itn e h u m anističke c rte socijalizm a:

»Dok sam pozorno razm išljao o svojim d ož iv ljajim a, sve su d ub lji p o s ta ja li oni n a jp r ije izvanjsk i razlozi, k o ji su m e doveli do toga, da sam se rask rs tio s kom unizm om. A li je m oja v je ra u socijalizam , o kojoj svjedoči č itav moj život, d anas u m eni živ lja nego ikada. U svojoj je n a jd u b ljo j jezg ri ona d anas opet ono što je bila, kad sam se p rv i p u t pobunio p ro tiv s ta ro g a p o re tk a : odluka, da ne priznam v ladan je d e term in ističke sudbine, da p ro širim m o ra ln e im pulze iz ograničene, ind ividualne i fam ilija rn e sfe re na sve p o d ru čje ljudskoga života, želja, da nađem pravo b rats tv o i v jera , da je čovjek ip ak jač i od svega p riv red n o g a i d ruštvenoga ap ara ta , ko ji ga tlači. Tokom godina p rid ru ž io se tom e in tu itiv n o osjećaj za ljudsko dosto janstvo i osjećaj s trah o p o čitan ja p red njegovim nasto jan jem , da u v ijek n a d visi sam sebe, u čem u zapravo leži k o rije n n jegova v ječ itog nem ira . Ali ja ne v je rujem , da ja tim naz iran jem zastupam n eku v rs tu socijalizm a, koja je u p rav o m oja osebujnost. »Lude istine«, koje sam nabro jio , s ta r ije su od m arksizm a. One su se sredinom prošloga stoljeća u tek le radn ičkom p o k retu , ko ji se razvio u in d u s tr ijskom kapitalizm u, i u n jem u ‘su o tada o sta le nep resu šn o v relo poticaja . Nekoliko sam p u ta već izrekao svoje m išljen je o odnosim a izm eđu socija lističkoga p o k reta i socijalističke teorije, koji n ikako n isu k ru ti i nepro m jen ljiv i. S n a p re tk o m spoznaje mogu teo rije z a sta rje ti i po sta ti suvišnim a, ali p o k re t o s ta je . . . Sa zajedničkim teorijam a može se m ožda osnovati škola, ali se k u ltu ra , c ivilizacija, nov oblik zajedničkoga života lju d i može osnovati sam o sa za jedn ičk im vrednotam a.«

Josef S tre lka

20

So c ija lis tičk i h u m a n iza m

»Ne m isliš li, Pietro,« up ita o je jednoga dana D on Severino , »da će u d ru š tv u u v ije k v la d a ti ka ste i da će u v ije k h iti po tlačen ih i izra b ljivanih?« »Ja to n e m is lim , Severino ,« odgovorio je P ietro. »Ali ka d bi ta ko i bilo? M i ćem o u v ije k b iti na s tra n i sirom aha.« »Im aš pravo«, rekao je D on Severino . »Č ovjek m ora l ju b iti i bez nade.«

(Ignazio Silone: » S jem e pod snijegom «)

3. P re d u v je ti i s ti l socija lističkoga h u m a n izm a

P re d u v je t je socija lističkoga hum anizm a, kao i svakoga p rav o g hum anizm a, k o ji u s re d iš tu svo jih in te re sa s ta v lja čov jeka i od n jeg a polazi, da se pozabavi psihološkim p red u v je tim a u čov jeku i socio loškim p red u v je tim a oko n jega. O snovni je zbog toga p re d u v je t ta j, d a se p rik a ž e sam lju d sk i život, tak o da uopće n e dolazi u obzir k a k a v aris to k ra tsk o -sn o b o v sk i p rob lem , kao n a p r. p o v lačen je u k u lu od b jelokosti. I do ista iz k n jig a p red s ta v n ik a če tv rto g a hu m an izm a p ro g o v ara s tv a rn i život. A ko p ro đ em o ro m an e B. T rav en a , jednoga od n a jz n a č a jn ijih p rip o v jed ača sv je tsk e kn jižev n o sti, (B lago S ie rra M adre, G rm lje , B erači p am u k a , P u t u cars tvo caoba, Z em lja p ro ljeća , P o b u n a v ješan ih , T roza, G en era l dolazi iz džungle, M ost u džungli, B ije la ruža , M rtv ačk a lađa , M acario) ili v e lik u S in c la iro v u se riju rom ana0 L u n n y B uddu : oni n am donose č is tu s tv a rn o s t i n iš ta drugo, dakako , n am je rn o izab ran u i om eđenu, što je v rlo važno i š to im je p rib av ilo naz iv »stila sv rh o v itosti« , k o ji je besm islen zbog toga, š to sv ak i s ti l im a o d ređ en u sv rh u . Taj p re d u v jet, da p je sn ik govori o s tv a rn o s ti, u tje č e i na fo rm u tih d je la , p a p rem a tom e1 n a s til p jesn ik a , s til t. zv. »nove s tv a rn o sti« ili »neorealizm a«. Is tin a je, da već i k las ičn i n a tu ra liz a m često o b rađ u je so c ija ln e p ro b lem e u m odernom sm islu, ali iz n a tu ra lis tič k ih , a ne iz so c ija lis tičk ih pobuda . A ko su se g ledaoci g d jek ad nakon p rik a z iv a n ja H au p tm an n o v ih »Tkalaca« d ig li i sp o n tan o o tp jev a li in te rn ac io n a lu , onda su oni iz v la s tite p o b u d e pošli k o rak d a lje od p isca i p o v u k li zak lju čak , koji on sam n ije povukao. A li p o k ra j v e lik ih u m je tn ič k ih p red s ta v n ik a n a tu ra liz m a jav ilo se m noštvo d ru g o ra z red n ih n a tu ra lis ta s o pširn im p rik a z iv a n je m b ijede , koje se često k riv o shvaćalo kao so c ija ln a ten d en c ija . U svojo j L egend i o L essingu F ran z M ehring isp rav n o o su đ u je tu »podvrstu«, »koja s o d u šev ljen jem ru je po p r lja v im o tp ac im a k a p ita lis tič k e p riv red e , pa u k u ć a n stv u su v rem en e b u ržo az ije igra ulogu onih robova, k o ji su po žd rljiv c im a d ek ad en tn o g a r im skoga ca rs tv a n ak o n svakoga je la m ora li p ru ž it i s re d s tv o za p o v raćan je , k ak o b i im p obud ili u m je tn i tek za n a red n o jelo.«

S o cija lističk i d u h nać i ćem o — uz n e z n a ta n b ro j izuze taka — tek kod p re d s ta v n ik a ek spresion izm a, n aro č ito ran o g a ek spresion izm a. Ali n jih o v a m nogorječnost i n j hova p re t je ra n a ču vstvenost, jednom riječ ju , n jih o v eksp resio n is tičk i s til to liko sm a n ju ju u m je tn ič k u v r ije d n o s t n jih o v ih d je la , da z ap rav o tek n a p rije la z u od eksp resion izm a k »novoj stv arn o sti« na laz im o z n ača jn a k n jižev n a d je la če tv rto g a hum anizm a.

N ije s lu ča j, da je s til p red s ta v n ik a če tv rto g a h u m an izm a na jv eć im dijelom »nova s tv a rn o st« : ta n iš ta n e sad ržav a u seb i to liko rev o lu c io n arn o g a eksploziva kao čista istina . A o zb iljan h u m an izam m o ra d an as nužno b iti rev o lu c io n a ran , je r h u m an o st i h u m an izam u p rav o m sm islu r iječ i n isu još č in jen ice , nego tek postu la t.

P isci, ko ji se n e b ro je m eđ u p ro g ra m atsk e p red s ta v n ik e socija lističkoga h u m a nizm a, d je lu ju g d jek ad ip ak u tom sm islu sam o zbog toga, š to p išu n eo rea lis tičk im stilom .

21

Erich K astner, A lfred Po lgar i K u rt Tucholsky — sva tro jica su rad n ic i časop isa »W eltbtihne« — koji su se sa sa rk astičk im člancim a i hum anim a rgum entim a borili p ro tiv nacista, generala i teške in d u strije , za stu p a ju očito socijalističke te n dencije, ne samo zbog toga, što najv iše d rže do slobodnoga osobnoga u v jere n ja iako nem aju , da, up ravo zbog toga, što n em aju p o v jeren ja u g rupe i saveze sa svim n jihovim slabostim a i lošim stran am a . K astn ero v »m oralist« F ab ian ne će se p ro d ati desničarskim novinam a, iako je besposlen — u K astnerovo j h im n i b an k a rim a kaže se: »Njihov tek nem a k ra ja . P ro žd rije ti će boga i sv ije t. O ni ne siju . Oni samo žanju. Oni oplođuju v las titi novac.« — a u p jesm i »P jev ajte sasv im desno«: »Nema ljepše sm rti na sv ije tu , nego kad ginu odm ah č itav i m ilijun i. In d u str ija nam d a je svjež novac i o ružje uz tvo rn ičke cijene.«

A lfred P o lgar napisao je jednostavno uz ru b crn o n a b ijelo , što se dešavalo oko njega, i odatle izlazi sam o po sebi, d a čov jek m ora i po litičk i s ta ja ti na onoj stran i, na kojoj m u srce tuče, »naim e lijevo«. A »Crvena m elodija« ili »Tri m in u te razgovora« K u rta Tucholskoga stek li su u pravo sv je tsk u slavu .

Č itav niz d jela n a jraz lič itijih pisaca sa sv ih k ra je v a sv ije ta m oram o sh v a titi kao socija lnu pobunu i b o rbu za čovječnost, d ak le u po litičk i revolucionarnom sm islu: tako na pr. »K atedralu« Blasca Ibaneza, »Španjo lsku trilog iju« P ija B aroje, »Nečiju sm rt« Ju le sa Rom ainsa, »Hotel du Nord« E ugena D abita , »K ruh i vino« Ignacija Silonea, »Gvozdenu petu« Ja ck L ondona, »Protiv stru je« Ludw iga L ew i- sohna, »2enu samu« Agnes Sm edley, S inclairovu »M očvaru«, W rightov »Ja crnče«, »Mater« Gorkoga, W ellsovoga »Oca C hristine A lberte«, P rie s tley ev a »Tri čovjeka u novom odijelu«, U ppdalov »Ples kroz dom sjena«, Kochov »Lijepi božji svijet«, A ndersenov »Pelle«, J a rn e fe lto v u »Domovinu«, Petzo ldov »Surov život«, B ru n n g - raberov »Put kroz lab irin t« , »Novo rođenje« H e n rie tte R oland H olst v an d e r Schalk, »M eereyntje Geisen« A. M. de Jonga. K ad bism o se i letim ično h tje li o sv rnu ti na sva n a jv ažn ija djela, n a ras la bi ta s tu d ija n a om ašan svezak , je r ta d je la služe na čast četv rtom hum anizm u ne sam o po svom b ro ju i po svojoj raznolikosti, nego i po svojoj um jetn ičkoj vrijednosti.

I u m an je poznatim d jelim a naći ćemo često m ajs to rsk i ob rađ en u g rađu, kao na pr. u »Kovini m rtvaca« Conche Espine. P rizo ri p o tresn e velič ine iz an d aluz ijsk ih okana i rudn ika željeza, izvanredno p lastičn i p rik az i prirode, o p reka izm eđu lu k suza i b ijede očita kao u film u — s p rav o m se rek lo , da je to »veliko djelo bez ikakva ograničenja«. R u d ar G abrie l Suarez pa li okna ru d n ik a nakon uzaludnoga štra jk a . P ritom žrtv u je v lastiti život, i naročito nas se doim a isk ren o v jersk o čuvstvo, koje prožim a slike b ijede, neodoljiva rje č ito s t op tužbe i sam ilosti. N akon svega, što je doživjela ponižena žena G abrie la S uareza, ona k aže sam o: »I d a lje m oram o trp je ti.« Ali p o ko jn ik p o sta je »crveni heroj«, m itsk i ju n a k potlačenoga španjolskog naroda, koji se ipak n ije n ik ad odrekao lju b av i za slobodu i p ravdu .

Nisu ni spom enuti sv i oni b ro jn i pisci, ko ji zao sta ju za na jb o ljim a, kao n a pr. Je an Tousselle, Neel Doff, a sva su n a b ra ja n ja i sv i c ita ti u ovoj s tu d iji uopće tek sam ovoljni izbor iz golemoga m ate rija la . N ije spom enu t n i P a n a it Is tra t i p jes nik, sv jetskoga značenja, kojega je o tk rio R om ain R olland . N jega je d raž ila do u srž razlika izm eđu boljševičke s tv a rn o s ti i bo ljševičke ideje. Zbog čovječnosti odbio je m etodu, ali se i d alje borio za cilj. Veliko su zanim anje, p o bud ila n jegova d jela »Hajduci« ili »Baraganovi čičci«, ko je sm ijem o u b ro jiti u sv je tsk u lite ra tu ru . U ovom posljednjem d jelu p rikazao je u s ta n a k gladi g. 1907. k o ji su ugušili topovim a, i p ritom žrtvovali tisuće m uškaraca , žena i djece.

Jo sef S tre lka

22

Soc ija lis tičk i h u m a n iza m

Ono, Sto su n a p r. u 16. s to ljeću značile E p isto lae o b scuro rum v iv o ru m za h u m an is tič k u p o b u n u p ro tiv v je rsk e o rto d o k sije i dogm e, to znače d an as rev o lu cio n a rn a po b u n a i so c ija ln a op tužba p ro tiv ortodoksnoga sistem a iz rab ljiv an ja , i to jed n ak o k a sn o k ap ita lističk o g k a rte liran o g n a Z ap ad u kao i d ržav n o k a p ita li- s tičk o g na Istoku .

»Mi m oram o na sto ja ti, da sa sv im sred s tv im a p ostignem o odgovornost, naš n a jv iš i cilj.«

(G. B. Shaw ).

4. P rista ja n je u z ten d en c ije sadašn josti p u te m n a p re tk a

Da pod sv ak u c ijen u m oram o po stić i odgovornost kao n a jv iš i cilj, to nam po k a z u je S h aw u svojo j d ram i »Kuća, g d je se s rca lome«. U n jo j se E ng leska p r ik a z u je kao b rod , k o ji bez k a p e ta n a b ro d i na k lisu re , a u b ro d iću u n u ta r toga b ro d a živi u k ab in i s ta r i, po la lu d i a po la m u d ri b ro d a r S ho tover, ko ji se u Z an z ib a ru p ro d ao đav lu . On b i h tio p ro n ać i »zrake sm rti« , s k o jim a će u n iš tit i lju d sk i rod, ako b i ta j k ren u o s tram p u tico m . R ad i se o p rav ed n o sti, š toviše, o fu n k cio n iran ju d rža v n e o rgan izacije uopće. P od sv ak u c ijen u m o ra se postić i odgovornost sv iju , ako već ne iz p o treb e za p rav d o m , a onda iz s tra h a (p red z rak am a sm rti). Ali S ho- to v e ru n e polazi za ru k o m n i da o tk ri je z ra k e sm rti, kao što n i E ng leska ne će n au č iti, da p o š tu je p rav d u . B rod p lo v i d a lje , a konac je d ram e p o m u tn ja i kaos.

O dgovornost se sa s to ji p r ije svega u tom , da sh v a tim o s itu a c iju v rem en a . U n aše doba v lad a p o svuda sv e jača ten d en c ija s k u p lja n ja , in teg rac ije , cen tra lizac ije . D a li ćem o sad sp o m en u ti N ew D eal, faš is tičk u r a tn u p r iv re d u u N jem ačko j, d ržav n i k ap ita liz a m u R usiji, ili s d ru g e s tr a n e nac io n a lizac iju u E ngleskoj, e k sp erim en t Ju g o s la v ije ili d je lo m ičn u n ac io n a lizac iju u A u s triji, da li se ten d en c ije p la n ira n ja i cen tra lizac ije p ro v o d e odozgo, t. j. u in te re su m aloga g o rn jeg slo ja , ili d em o k ra tsk i, u sm islu i in te re su k o n su m en a ta , to je sv a k ak o od p resu d n e važn o sti za p re d s ta v n ik e soc ija lističkoga h u m an izm a, a li je d u h v rem e n a sv ag d je isti. Z a k lju č a k oda tle b it će, da je n eo lib e ra lizam šu š ti an ah ro n izam , p a d a jed in i izlaz u hum an is tičk o m sm islu m ože d o n ije ti d e m o k ra tsk i socija lizam .

R ecepti, k ak o d a se o rg an izacija n a jb o lje p ro v ed e u in te re su općega k u l tu r n og i p riv re d n o g n a p re tk a c je lin e i za jed n ice p o jed in aca, m o ra ju se u v ije k iznova p o zab av iti d ru štv e n o m s tru k tu ro m i o b lik o v an jem odnosno p reo b razb o m tih p rilik a .

Zbog toga je od n ače ln e važnosti, da se l ju d i p o zab av e tim p ro b lem im a, pa R u d o lf B ru n n g ra b e r govori u svo jo j s tu d iji »Rom an i d ru štv o « o tom , kako od osobne odgovornosti m oram o p o k ro č iti n a p rije d k d ru štv en o j odgovornosti. O n želi, d a se u tom sm islu sh v a te i n jeg o v a d jela , p a je tak o u ro m an u »K arl i dv ad ese to sto ljeće« opisao tehn ičk i, p r iv re d n i i po litičk i ra z v ita k od 1880. do 1930., u »Opiju m sk o m ra tu « p o p ra tn e p o jav e i po sljed ice im p e rija lis tičk e k o lo n ija ln e p o litike , u » P u tu k roz lab ir in t« z a p le ten e o p rek e g rađ a n sk e in te lig en c ije i so cija lističkoga du h a , a u »Procesu n a ž ivo t i sm rt« p o v ije s t b u đ e n ja ra sn e m ržn je .

A ko se n ag lašu je d ru š tv e n a odgovornost, to n ik ak o n e znači da poričem o osobnu odgovornost, nego se jed n a d ak ak o n ad o v ezu je na d ru g u . U jav n o m m n ije n ju kao i u sv ije s ti po jed in aca osobna se odgovornost razu m ije sam a po sebi (uz p s ih o p a tske izuzetke) i onda, ako je se p rak tičk i ne držim o. L ako m ožem o sebi zam isliti, kako u g led n a i p o što v an a ob ite lj, k o ja se sv a to p i od m eđusobne lju b a v i i b rige , d je lu je v r lo sim patično . D om aćica m ože š tov iše b iti i č lan so c ija ln o ak tiv n o g a ženskoga

23

Josef StreVka

društva, koje se bavi pom aganjem sirom aha (i tim e p ro d u žu je zlo, u m jesto da ga ukloni) u duhu kršćansko-socija lnoga solidarizm a. No k ak v u će sliku p ru ža ti isti l ju d i sa svojom dobrom i časnom obite ljskom savješću , ak o m o ra ju položiti raču n o svom stav u p rem a d ruštvu , ako im s tv a rn a a rgu m en tac ija p o b ije sve udobne izgovore, ako » inspektor dođe?« Pobliže kod J. B. P ries tley a .

Socijalistički hum anizam ne traž i sam o p rav o osobne slobode, nego i o g ran ičenje neobuzdanosti, kako ne bi naškodila d ru štv u . Za v iteza razb o jn ik a u sredn jem v ijeku n itk o ne će ustv rd iti, da je n jegova osobna sloboda v a lja n razlog njegove »privredne politike«, ali to isto v rijed i za p riv red n o g a gulikožu u k a rte lu pod u zetn ika kao i za političkoga d ik ta to ra . A socija lističk i h um anzam zah tijev a osim toga p rav o na rad , na pom oć i p o tporu za nesposobne sta rce, n a po stu p ak dosto jan čovjeka, na odgoj i o siguran je egzistencije, a, k a d se jednom razum no rije še socija ln i problem i, napokon i p rav o na k u ltu ru .

Tako kaže B. T raven u »Blagu S ie rra M adre«: »Tko hoće rad iti, taj će naći posla. Sam o se ne sm ije o b ra titi baš na onoga, koji to tv rd i; j e r ta j m u ne m ože p rib av iti posla i n e pozna nikoga drugoga, k o ji tre b a rad n ik a . Zbog toga u p rav o i t reb a tu rečenicu, da dokaže, kako m alo pozna svijet.«

Ovdje je b ila riječ o p rav u n a rad , a u svojim »Pism im a radn iku« p iše U pton S inclair o nacionalizaciji: »Zbog toga ti kažem , Jad d e , budim o i m i gentlem eni, p a platim o! P la tim o svaku cijenu, k o ju k a p ita lis ti zah tijev a ju , ako sam o m ožem o iz fab rik a n jih izbaciti, a rad n ik e u n jih ubaciti! M o ra t ćem o dakako onda još neko v rijem e uzdržavati k rdo p a raz ita ; ali to m oram o i danas, a onda će to ići lakše , je r ćemo pro izvodnju podvostručiti. M ladi Jim m ie K ohlenberg još će m oći uzdržav a ti svoju jah tu i p laća ti svoje koristice , a gospođa P ip p ie P la tsch k e i d a lje će u Palm -B each voditi na še tn ju svoje kupaće kostim e s d ijam an tim a ; ali pazi, u čem u je razlika, Jad d e; sa svojim novcem oni m ogu k u p o v a ti sam o još robu, ne m ogu više kupiti p roizvodna sredstva, i p rem a tom e ne m ogu povećati svoj p r ih o d . . . Obećao sam ti, da ću ti pokazati, kako b i am eričk i radn ic i m ogli p o sta ti vlasnicim a indu strijsk ih poduzeća: ovo je pu t. N išta ih u tom ne priječi, k ad to jednom spoznaju ; i zbog toga sam nap isao ta pism a!«

Hoćemo li sebi p red s tav iti r je šen je p rob lem a na nač in T horste ina V eblena i tehnokratskoga pokreta , ili na nač in austrom arksizm a, ili ćemo socija lizam sh v atiti onako, kako to u najn o v ije doba čini S chum peter, to je od sekundarnoga zn ačenja i samo je p itan je m etode. Važno je p rije svega, d a se uopće pozabavim o d ru - štven m prilikam a, koje će nas n ep restan o siliti, da m ijen jam o i obnavljam o m etode. To ima u vidu R udolf B ru n n g rab e r, kad kaže u svom »Putu kroz lab irin t« : »S boksačem ili glasačkom ceduljom sva tko d anas u tječe na razvoj s tvari. Pritom , lju d i tako m alo zna ju o snagam a, koje p okreću sv ije t, da b i ih čovjek isto tak o m ogao poslati, da r je šav a ju problem e teo re tsk e fizike ili d a p revode iz sanskrta.«

Sva ta r ješen ja m eđutim sam o su p red u v je t i tem elj k u ltu rn o g a razvoja , kako ga p jesnički nazrijeva Josef L uitpold :

U m oje v r ijem e za tisuću godina M uzika će b iti važna, a ne kn jigovodstvo ,Ž ivot, a ne p o s lo v i . . .

24

So c ija lis tičk i h u m a n iza m

»A braham L je šn je v , ug ladan litera rn i kritičar, član u d ru žen ja , k o je se n a zva lo Pereval, u k lo n je n je, je r je uzeo kao svo ju paro lu »Borba za n o v i hum anizam «.

(M a x E astm a n u svo m o tvo ren o m p ism u R o ckw e llu K en tu ).

5. O siguranje d o sto ja n stva po jed inca prem a d ru š tv u

P r is ta ja n je uz p riv re d n e i d ru š tv e n e ten d e n c ije v rem en a n e znači sam o ra z v ita k p la n ira n ja i n ac io n a lizac ije kao tak v e , soc ija lističk i hu m an izam z ah tijev a n a kon n ac io n a lizac ije raz v ita k socija lizacije , n a k o n ce n tra liz ac ije p r iv re d e d em o k ra tizaciju , n ak o n p la n ira n ja n a jš ire o s ig u ran je osobne slobode. Socija lizam u p r iv re d i im a b iti p red u v je t, d a se o s tv a ri p ra v i h u m an izam n a p o d ru č ju k u ltu re . K ak v i su to socija listi, ko ji sad gaze sve, što su p r ije slav ili, k o ji se slažu s p rek o v rem en im radom , s radom u akordu , s cenzurom , k o ji se odriču p rav a , da se o rg an iz ira ju u s tra n k a m a i s tru č n im u d ru žen jim a , koji se odriču slobode š tam p e i s a s ta ja n ja , p a p r ih v a ć a ju v lad av in u policije, b iro k ra tizm a , jez u itsk u p o kornost, k u lt po jed inaca, v ojn ički zap t, p a ra d n i k o rak , n e je d n a k u h ran u , kaste .

L in ija i d o sljed an raz v ita k p ra v e soc ija lis tičk e ideje ne v od i u kn jižev n o sti od »M atere« G orkoga do » P etra Velikoga« A lek seja T o lsto ja , toga ro m an a , koji d an as s lave u S S S R -u, a u kom od je f tin ih e fe k a ta p isca ru tin e ra , ro m an tičk e idea lizacije p ro šlo sti i v e lik ih ca za rsk o -d ik ta to rsk ih uzora pa sve do p o s ljed n jih p o jed inosti etosa i »k a rak te ra« m ožem o n ać i sve ono, što n aši Je lu s ich i ne bi m ogli n a p isa ti ljep še i u zo rn ije , l in ija vo d i od »M atere« do »S lučaja T u lajev« , toga »velikog o trežn jen ja« V icto ra S ergea .

M ladi r a d n ik K ošta u b ija u sam otnom oča ju s lav n o g a p a rtijsk o g vođu T u la - jeva , ko jega s lu ča jn o su sreće jed n e zim ske v ečeri. K riv ca ne m ogu p ronaći, on se gubi u d ub in i ru sk o g a d ru štv a . A li ta j je a te n ta t sam o o k v ir, u kom e n am se p r i k azu ju oni d o g ađ aji i one ličnosti, ko ji p re d s ta v lja ju p reo b razb u sov jetskoga po re tk a u trid e se tim g od inam a: is tre b lje n je L en jin o v a po litb iro a , p re v ra t u K om in- te rn i i p o če tak ap so lu tnoga te ro ra . Serge p r ik a z u je v rijem e , u kom »se sve p om iješalo«, v rijem e , u kom su se ru sk i term id o ro v c i d okopali v las ti: »Danas se sve pom iješalo , iz p ob jedonosne rev o lu c ije razv ila se d ru g a reak c ija , op asn ija od s ta re , je r je n a s ta la iz nas sam ih , j e r govori našim jezikom , je r je sebi podložila našu in te lig en c iju i n ašu vo lju , p a se hoće s to p iti s re v o lu c ijo m .. . M arx i B ak u n jin ž iv je li su u doba jed n o s ta v n ih p ro b lem a, iza sebe n isu im ali n ep rija te lja .«

R om an u sp o re đ u ju s K ostle rovom »Pom rčinom sunca« i S p erb ero v im »Spaljen im te re tn jak o m « , i to s p o tp u n im prav o m . S ergeovo »veliko o trežn jen je« n ije zn ača jn o sam o zbog toga, što sv jedoči o u m je tn ičk o j snazi p iščevoj, k o ji ne c rta lju d e sam o c rn im i b ije lim bo jam a, nego i zbog toga, š to dokazuje , da još im a ru sk ih soc ija lista , k o ji se ne z a d o v o ljav a ju .99,9°/o-tnim izborn im usp jesim a.

Ali je n a jb o lju p a ro d iju n a sv ak i a u to r i ta t iv n i to ta lita riza m n ap isao bez su m n je engleski soc ija lis t G eorge O rw ell u svom u to p is tičk o m ro m an u »1984.«.

Iz ove v iz ije b u d u ćn o sti u godini 1984. govori su š ta groza. Sva je v la s t u r u kam a četvorice m in is ta ra , k o jih je moć n eogran ičena . V iše n ije po treb n o , da p o sto ji pa rla m e n t, ko ji svem u po v lađ u je . M in is ta rs tv o m ira b av i se v o đen jem ra ta , m in ista rs tv o lju b av i, u ko jem se n a laz i i s tra šn a »policija m isli«, u p ra v lja ap a ra to m tlačen ja , m in is ta rs tv o ob ilja rasp o re đ u je n ed o v o ljn u ish ran u , a m in ista rstv o istin e b r in e se sa svom energ ijom , da se p ro šir i ono, što u određ en i m om ent im a v r ije d ti kao istina . P o sto je t r i k lase ili b o lje reć i k aste , k o je su strogo o d ije ljen e jed n a o d

25

Josef S trelka

d ruge: proles, članovi »izvanjske p artije« i »un u tarn je partije« . P rosječn i čovjek W inston Sm ith, koga ljudsko osjećan je i duh tje ra ju u opoziciju, p ostav lja kao osnovnu misao svoje duhovne pobune ovu tezu: »Sloboda se sa sto ji u tom, da slobodno kažemo, da je dva p u t dva četiri. Ako je to osigurano, sve d rugo dolazi sam o po sebi«

Pošto ga o tk riju i uapse, pošto ga »obrade«, kako treb a , u m in ista rstv u ljubavi, pošto on izjavi, da je dva p u t dva pet, i n ad a lje , da je sprem an, da to i p o v jeru je, v raća se u »norm alan život« kao po tpun brodolom ac. Boj je prošao. On je svladao sam sebe. Zavolio je Big B ro th er-a . Big B ro th er im e je »vođe«, koji svagd je sto lu je , koga nitko ne pozna, koga n itko n ije n ik ad vidio, koga m ožda i nem a, ali ko ji na svakoga gleda sa sv ih p lak a ta . Svi ga m o ra ju volje ti.

U toj točci nalazim o za jedn ičku c rtu socijalističkoga hum anizm a s hum an izm im a, koji su u razvojnoj lin iji došli p rije n jega. B itna raz lik a izm eđu n jih leži u tom, da se socijalističk i h um anizam n e bori sam o p ro tiv p o litičke d ik ta tu re , nego i p ro tiv d ruštvenoga izrab ljiv an ja , da zah tijev a v iše p rav a , a li i v iše dužnosti. K r itičko m jerilo , kako da se n a jč is tije os tv ari ideal ljudskoga d o sto janstva , p rim ije - n ju je on na sve bez razlike. K ao p r im je r navodim o odgovor U ptona S inc la ira kom unističkom listu , ko ji je 20. IV. 1950. donio č lanak s naslovom »Slavitelj atom ske bombe, sram o tn i razv itak U ptona S inclaira.« S in c la ir je odgovorio:

»Članak m i se učinio p rilično d rsk im . A li m e je bolno iskustvo poučilo, da nem a sm isla n ad m eta ti se u g rđ en ju sa s ta ljin sk im p ropag an d is tim a. N jihova zaliha psovki je neiscrp iva. Dok god sam ja k r itiz irao sam o sv o ju zem lju, proglasio me je K rem lj jednim od n a jo m ilje lijih inozem nih pisaca. A li kad sam ista m jerila istine i socijalne p rav d e p rim ijen io i n a R usiju , p rom etnuo sam se odjednom u k a rije ris ta i poslovnoga čovjeka, u sredstvo W alls treeta i s lične budalaštine.«

B it će isto tako p ro tiv n ik a s ta ljin izm a, koji op e t s tid ljivo o b a ra ju oči p red Francom i Peronom , kao što i p red v rlo neslobodnim p o p ra tn im p o javam a »slobodne privrede«, p red istragam a Me. C arth y ja i t. d. Zbog toga se često u tječu u n eu tra ln u tem atiku , do koje im inače n ik ak o ne bi b ilo stalo .

M nogim je predstavn ic im a socijalističkog hum anizm a uz u m je tn ičk i oblik ideološka sad ržina toliko važna, da ne izda ju smo p jesn ička d jela nego i po litičke spise; tako na pr. S incla ir »Pisma radn iku« ili S haw »Putokaz m odernoj ženi do socijalizm a«. Štoviše, za n jih se njihovo p jesn ičko s tv a ra n je toliko p ok lapa s n jihovim osobnim stavom , da oni u laze u ak tiv n u p o litičku bo rb u : S h aw je socija list od 1882., govori u skupštinam a, rad i u odborim a, b ira ju ga za zastupn ika, pa se k a n did ira za londonskoga gradskog zastupn ika. S ilone je bio p ozna ti p rak tičk i o rgan iza to r otpora p ro tiv M usolinijeva fašizm a.

Dotaknim o se nabrzo i p rob lem a m etode: kako n a rav sk i sv rh a n e posvećuje sredstva, ne treb a n i da spom injem o fraze o »spasonosnom nožu«. Ali se danas razum ije sam o od sebe, da i m etoda m iro lju b iv o sti im a svo je granice. Pom islim o samo na G andhijevu teo riju neotpornosti p rem a jap an sk im osvajačim a. N eka samo Japanc i m irno pokolju nekoliko m iliju n a Ind ijaca , jednoga će se d an a već um oriti, a m oralna će se nev inost In d ije ovako spasiti. Ne, p red ubojicom n e će nam pom oći n i m iro ljub ivost n i m oralne propovijed i. U tom su pogledu dobili p rak tičn u lekc iju svi oni, koji su na svojoj koži osje tili sm eđi fašizam : ili se čovjek m orao p ro d ati nacističkoj an tihum anosti i b estija lnosti, ili su ga gonili i lovili, 1 on je m orao zg rab iti revo lver iz na jp rim itiv n ijeg a nagona za sam oodržanjem . N eko sre d n je r je še n je b ila je em igracija. Svakako je bilo dosta, da čov jek pokaže m alo kičm e i lju d sk e

26

S o c ija lis tičk i hum anizam ,

pristo jnosti, pa d a ga gone i love i n a tje ra ju n a o ča jn ičku obran u , kako je to u nekoliko s tihova rek a o Jo sef L u itp o ld u svom » M ontm artreskom pjevaču«:

Š to si počinilo,M alo srce,Da nas gone?

L ju b im slobodu.P reko ko liko granica,M alo srce,V od i nas bijeg?

L ju b im slobodu.S to ćeš učin iti,M alo srce,Da bude bolje?

L ju b im slobodu.

»O bože, k o ji si s tvo rio tu d iv n u z e m lju , ka ko će dugo još t r e bati, da bude sprem n a da p r im i tv o je svece, ka ko dugo, o bože, ka ko dugo«.

(Shaw : S v e ta Ivana).

6. P ogled u b u dućnost

I za ek onom iste k u ltu rn i su z a h tje v i soc ija lizm a p o sta li s tv a r , ko ja se ra z u m ije sam a po sebi. T ako n a p r. p iše S ch u m p te r u svojo j kn jiz i »K apita lizam , socija lizam i d em okrac ija« : »A m i n e ćem o zab o rav iti, da soc ija lizam teži za višim c iljev im a, nego što je to p u n trb u h , u p rav o tako , k ak o š to i k ršćan s tv o v iše znači od dob ran o h ed o n is tičk ih p o jm ova n eb a i p ak la . U p rv o m red u so c ija lizam znači nov k u ltu rn i svije t« . Za p re d s ta v n ik e so c ija lističkoga h u m an izm a zah tjev , da se n a p riv red n o m , p o litičkom i k u ltu rn o m p o d ru č ju za sv akoga o s tv a re iste šanse, da se d ru štv e n i p o red a k p reo b raz i u so c ija lističkom sm islu , n e znači isp u n je n je ili s v rh u sam om sebi, nego sam o p red u v je t. O slobođen je p o jed inca čovjeka, a to znači o slobođen je sv iju od g lad i i s tra h a , od d ru štv e n e k rize i ro p stv a m isli, od besposle- n o sti i duhovnoga te ro ra — p re d u v je t je za o s tv a re n je soc ija lističkoga hum anizm a. O n je d o sljed n iji i is tin itij i od sv ih p re th o d n ih h u m an izam a, i izričito m u je s ta lo do toga, d a n e p o s ta n e s te r iln i p o k re t u čen jak a . Z a to n e s tv a ra sam o v e lik a d je la n a d uhovnom p o d ru č ju , nego se i tru d i, da ih u p o zn a ju i n a jš ir i slo jev i, zato osniva n a ro d n e k n jižn ice i n a ro d n a sveučilišta , iako b i ih tre b a lo u red iti m ožda m alo d ru k č ije , nego k a k o su sada.

T ako k aže J . B. P r ie s tle y u ro m an u : »Tri čov jeka u novom odijelu«: »Netko, m islim , da je to b io H eine, rek a o je jed n o m — n a s ta v i A lan — da je sv ak a epoha sfinga , k o ja se ru š i u ponor, k ad jo j r ije šim o zagonetku . A ja sam sad odgonetnuo naše zagonetke. N e ra d i se o tom , da p ro izvedem o nekoliko s ja jn o n a d a re n ih in d iv id u a , da m alom slo ju p r ib av im o n a jv eć i p o s to tak lu k su sa i p ro fin jen o s ti, da n ek im m alim g ru p am a p red am o n e o g ran ičen u m oć ii ru k e , p a d a podignem o dva ili t r i k o losa lna spom enika u m je tn o sti ili znanosti. M o d em i čov jek je p r ije svega čov jek ko lek tiv n o g a ra d a i zajedn ice. Tb, š to m i n a jb o lje um ijem o, b o lje nego što su ikada l ju d i u m je li u p r ija šn ja doba — to n i je n ik ad a ono, š to m ože u č in iti po jed inac , n eg o u v ije k nešto , što lju d i m o ra ju s tv o r i ti u za jedn ici. A n aša zagonetka , n aš

27

Josef S tre lka

problem , koji m oram o riješiti, ako n e ćemo, da n as sfinga uništi, to je ta j, kako ćemo sposobnost kolektivnoga rad a u p o treb iti u k o ris t najvećega za jedničkog lju d skog nazivnika. Nešto je sad u n am a, što se n e da u m iriti i što n e m ože naći tra jn i pokoj, dok god na jveć i dio čovječanstva s te n je u s irom aštvu , u n ezn an ju i očaju. Č itavu široku okruglu Z em lju m oram o p reo b raz iti u svo ju dom ovinu. B ar povjerovati m oram o u ljude, osjećati sam ilost s ljud im a, bez obzira n a to, da li im je lice bijelo, sm eđe ili crno. T a nada, da ćem o s tv o riti dom ovinu n a zem lji, ta v je ra i ta sam ilost u n a jd u b ljem su d anas sred iš tu našega života. Ako n as oni pokreću, ako na n jim a zasnivam o sve naše d jelovan je , onda počinjem o živjeti, onda crpem o snagu iz voda života. Ali ako se pravim o, da tih osjećaja nem a, ako pokušam o da zata jim o ta j velik i zadatak , onda sam i sebe obm anju jem o, pa idem o u ok ru tn o st i u zločin, tonem o u ludilu , posta jem o kam en. I — bogami! — politika , ekonom ija, psihologija, filozofija, relig ija : m ogu one govoriti d anas posve različ itim jezicim a, ipak su jedna drugoj na v las slične. T u v a lja b ira ti. Ili će Z em lja uskoro p o sta ti živi grob našega roda, ili m ora za n as po sta ti b a r dom ovinom , domovinom , u kojoj će lju d i moći ž iv je ti u m iru i gd je će ra d it i za b lag o d at d ru g ih ljudi.«

Sred išn ji in te res socijalističkoga hum anizm a o sta je d ak le čovjek sam , i one stvari, bez ko jih ne može živ jeti, sloboda i k ruh . K ad A n d re M alraux , koji je b io uz kom uniste, a li n ije n ikad bio č lan p a rtije , a d anas postao izraziti an ti-k o m u - n ista, p rik azu je u svom rom anu »Osvajači« glavnoga ju n ak a P ie rra G arina, onda je značajno, da on kaže za njega: »Neobično ga je p riv lačila revo luc ionarna tehn ika boljševika; ali ga je nepogrešivost n jihova dogm atizm a tje ra la u očaj.«

M alraux defin ira riječ hum anizam ovako: »Odbio sam ono, što je h tje la zv ije r u m eni, i postao čovjekom bez pom oći bogova.«

»L judsko je srce ipak ostalo još uv ijek n a jveća t a j n a . . . H tio sam svojom r i ječju p rob iti tu tm in u . . . Izraziti že lju za životom , koja živi u svim a nam a, da održi u našim srcim a osjećaj za neizrecivu čovječnost«, kaže R ichard W right. I na k ra ju k ra jev a im at će pravo K u rt Tlichoisky, kad kaže: » . . . A kad sve prođe — ; kad se sve jednom istroši: i psihoza čopora, i ta j u ž itak n a s tu p a ti u m asam a, u rla ti u m asam a i v i ja t i zastavam a u m asam a, kad prođe ta bolest v rem ena, ko ja iz nisk ih osobina lju d sk ih lažno p rav i dobre; kad se lju d i doduše ne opam ete, a li se um ore; kad posljedn je b itk e oko fašizm a dođu do k ra ja i kad pom ru p osljedn ji em igran ti slobode: onda će jednog dana opet po sta ti v rlo m odernim , da lju d i budu liberaln i. Onda će netko doći, pa će n ap rav iti u p rav o kolosalno otkriće. O tk r it će pojedinca čovjeka. Reći će: posto ji organizam , koji zovem o čovjek i sve zavisi o njem u. Da li je on sre tan , to treb a p ita ti. Da bude slobodan, to je cilj. G rupe su seku n d arn e — država je sek u n d arn a . N ije važno, da d ržava živi, važno je, da čovjek živi.

Taj čovjek, koji će tako govoriti, silno će d jelovati. L jud i će k lica ti njegovoj tezi i reći: »Pa to je posve originalno! K olike li sm ionosti! To još nism o n ikad čuli! P očin je epoha čovječanstva! K ak av li genij živi m eđu nam a! N aprijed! Nova nauka! I svi će kup o v ati njegove knjige, bo lje reć i kn jig e njegovih im ita to ra , je r onoga prvoga u v ijek proglase glupanom .«

Može se p osum nja ti u da lji i snažniji razvoj p jesn iš tv a socijalističkoga h u m anizm a odnosno njegovih p redstavn ika , ali se njegovo p o sto jan je v iše n e može poreći. Mogu ga neki i n apasti: kao što se kod jednoga od n jegov ih p red stav n ik a , naim e kod Sinclaira , psovka »raznosač smeća« p reobraz ila u počasni naslov, k ao što se njegovo »diletantsko p iskaran je« p ro m etn u lo u »najveće am eričko djelo«, p a

28


su »egoističnom i p oh lepnom salonskom socija listu« rad n ic i čitavoga sv ije ta d a li počasn i n aslov d ru g a i p r ija te l ja , tak o će i soc ija lističk i h u m an izam nesm etan o p ro slijed iti svoj po b jed n ičk i p u t, je r sad još s to ji na po če tk u svoga razvo ja . K ad b i to h tje la z ap riječ iti, m o ra la bi rea k c ija zau sta v iti sam e točkove v rem en a . H oćemo l i ga s p riv red n o g a s ta ja liš ta o k a ra k te riz ira ti kao » p lan iran je i slobodu«, ili s po litičkoga kao » treću snagu« ili s duhovnoga k ao »če tv rti hum anizam «, to je svejedno. O snovni se n jegov i za h tje v i m o ra ju ispun iti, u n a to č sn ažn ih p red s ta v n ik a d ržavnoga k ap ita lizm a u K re m lju i p red s ta v n ik a W alls treeta . N ije to ru žičasti op tim izam , bože saču v a j. O n i još m ogu m iliju n im a l ju d i izrav n o ili n e iz rav n o o te ti n a jp r im itiv n ije 'Slobode, tla č iti ih p a čak i fizičk i l ik v id ira ti — a l d u h ne m ogu ubiti.

U h va tili su slobodu.B o li su je.U bili su je.S ta v ili su je u lijes.U kopali su je.G rom ko su se sm ija li.

A l i je ona rasla u lijesu .D aske su se lom ile, p rsn u le su.O na se podigla,S ta la je pred svo je ubojiceV eća, ve lika , snažna kao d iv,N epob jed iva .

(Josef L u itp o ld : J a k a kao div).

N A P O M E N A R E D A K C IJE :

D r Jo sef S tre lk a , a u s tr ijsk i soc ija lis t i bečk i g e rm a n is t p red h ab ilitac ijo m , učen ik je bečkoga o rd in a riu sa za a u s tr ijsk u k n jižev n o s t D r O sk ara B ende. Svoj lite ra rn o h is to r ijsk i ra d osniva n a zasadam a h isto rijsk o g a m ate rija lizm a . S u d je lo v ao je kao p red av ač u p rvom ferija ln o m teča ju za ju goslavenske sredn joško lske n as ta v n ik e n jem ačk o g jez ika lje ti g. 1953. u C rikven ici i u sv ak o j se p rilic i pokazao kao isk ren p r ija te l j so c ija lis tičk e Ju g o slav ije . R ed ak c ija sm a tra d a n ek i n av ed en i pisci, kao V. Serge, A. K o estle r, M. S p e rb e r i A. M alrau x , t re t ir a ju su v rem en u h u m an is tičk u p ro b lem atik u , ali da b i b ilo pogrešno sm a tra t i ih nosiocim a istinskog socija lističkog hum anizm a, što u osta lom n e p ro iz laz i ek sp lic itn o iz S tre lk in o g č lanka.

29

DISKUSIJA 0 NEKIM AKTUELNIM DRUSTVENO-KULTURNIM PITANJIMA

(Rezim e d iskusije održane 4. decem bra 1953. u K lu b u sveučilišn ih nastavn ika , organizirane od redakcije »Pogleda«)

Iz ekspozea R ud i Supeka:

N am jeravali smo d isk u tira ti o n a jva žn ijim k u ltu rn im problem im a, a li je m ožda bolje up o treb iti po jam aktuelnog, da nam se ne bi p rigovorilo da nasto jim o u v e s ti neku h ije ra rh iju u d ru štv en e i k u ltu rn e p rob lem e s obzirom na n jih o v značaj. Mi ćemo, naravno, po k u ša ti da uočim o ono što nam se č in i u sadašn jem m om entu n a jopćenitije ili najosnovn ije u našem k u ltu rn o m životu.

R azum ije se, da nam je s tra n o ono lib eralističk o shv aćan je , ko je danas kao da se nam eće našem p u ltu m o m životu, a p rem a kojem u m i uopće ne bism o sm jeli n astu p a ti s nekim idejn im zah tjev im a i sa težnjom k n jihovo j općoj v rijed n o sti ili važenju , je r svako ovakvo istu p an je znači izv jesno sp u ta v a n je supro tn ih gledišta i n jihova slobodna očitovanja! N e p o sto ji na idejnom p lan u n i jed an oblik m isaonog oslobađanja, ko ji n e znači istovrem eno i m isaono sp u ta v a n je ili o g ran ičavan je za supro tna gledišta. Zavisi tek od n jihove v las tite ž ivo tne snage, do ko je će se m jere od u p rije ti n jim a n ep rija te ljsk im tendenc ijam a i pokazati, u našem k o n k re tnom slučaju, da li se v aram o ili ne. Mi bism o iznev jerili n e samo naše k u ltu rn e porive i ciljeve, već i sam u d ija lek tik u k u ltu rn o g razv itk a uopće, kad ne bism o n as tu p a li s tak v im zah tjev im a za uopćavanjem određen ih v rijed n o sti i o rganizacionih oblika k u ltu rn o g s tv a ra n ja u sadašn jem času.

M eđu svim m otivim a k o ji su se pojavili u našem k u ltu rn o m životu kao rea k c ija na sov je tsk i revizionizam , n a jis ta k n u tiji je b io m otiv socijalističkog hum anizm a. I to u pravo zbog toga, što sm o došli do spoznaje, da čak i jed n a socija listička revo lucija i jedna rad n ičk a d ržava m ogu dovesti do izobličenja osnovnih ljudskih, v rijed n o sti za koje se b o ri socijalizam , kao što su o b jek tivnost, istino ljubivost, r a v n opravnost m eđu pojedincim a i narod im a, nezavisnost kao osnovni p red u v je t sam osvijesti ili ljudskog dosto janstva. _ Ja sn o je, da je tak v a spoznaja im ala za nas v rijed n o st ukoliko se nism o na njo j zadržali, već povukli n a d ruštvenom p lan u p o treb n u pouku da bism o sp riječili da ne »evoluiram o« do istoga stan ja . U vidjeli smo, da je d ik ta tu ra p ro le ta r ija ta u Sovjetskom Savezu deg en erira la p rem a negaciji socijalizm a idući u p ravcu sve veće e ta tizac ije d ru štvenog života i sve veće v lasti b irok racije, sve sav ršen ijeg m ehanizm a » d irig iran ja odozgo« p riv red n im i k u ltu rn im životom , tako da je p rok lam acija »ostvaren ja socijalizm a« donošenjem općeg p rav a glasa, uvođenjem p arlam en tarizm a u u n ifo rm iranom obliku, značila sam o p osljedn ji a k t »dem okratizacije« političkog života, k ak av u p rav o odgovara po tp u noj etatizaciji. Bilo je to god. 1936., i n ije slučajno , da je to doba, kad smo b ili p ris iljen i reg is tr ira ti u m rtv lje n je sv ak e iole sam ostaln ije i o rig in a ln ije k u ltu rn e d jela tn o sti u sovjetskom životu. Ako posto ji d ržav n i a p a ra t dovoljno »m udar« i »vidovit« da rije š i sva soc ija lna p itan ja , sposoban da ostv ari »najveću sreću« i »novi

30

D isku sija o d ru š tv e n o -k u ltu rn im p ita n jim a

tip« čov jeka — sve to odozgo i p u tem d e k re ta — onda je za ista sv ak a k u l tu rn a s tv a ra la č k a d je la tn o s t suv išna, onda m isliti o nečem u i nekom u n je v iše po trebno! — M i sm o pošli p u tem istin sk e d em o k ra tizacije : p u tem socija lis tičk ih sam o u p rav a, š to znači k o n k re tn o : tv o rn ice radn ic im a, v la s t kom unam a! T im e je spoznata i s tv a rn a osnova soc ija lističkog hum anizm a: isk lju č iti d ržav u i sv ak u d ru g u »višu silu« kao p o sred n ik a izm eđu slobode jednog i d rugog »čovjeka, o s tv a riti o n ak v e o blike d ru štv e n ih odnosa k o je će čov jeku om ogućiti d a tu slobodu u sk la đ iv a n ja v las tito g i općeg in te resa , k o n tro lira u sv akodnevno j p rak s i, n a d o h v a t svo je sv ije s ti i svo jeg lju d sk o g o sjećan ja m eđusobne odgovornosti i so lid arn o sti. »Opći in te res« p o s ta je » d ruštven i in teres« onda, k ad do p u šta ra z v ija n je v iših d ru štv e n ih odnosa, k ad n ije suv iše n i u d a lje n n i a p s tra k ta n , a d a ga k o n k re ta n po jed inac u odnosu p rem a k o n k re tn o m po jed in cu ili k o lek tiv u ne b i m ogao p ro v je rav a ti. S u štin a socija lističkog hum an izm a na ek onom sko-socijalnom p lan u sa sto ji se u p rav o u tom e, da se d ru štv e n e in stitu c ije i odnosi p o s ta v lja ju tako , da čovjek sa svojom sadašn jom , kon k retn o m , ind iv id u a ln o m sv ije s ti m ože k roz te odnose p ro v je rav a ti svo ja lju d sk a p rav a ra v n o p ra v n o s ti i jed n ak o sti, š to je p re d u v je t da se raz v iju istin sk i osjeća ji so lid a rn o sti i b ra ts tv a .

A što znači so c ija lis tičk i h u m an izam n a d ru štv en o m p lan u ? Da li smo m i odgovorili n a to p ita n je? M islim d a sm o na to odgovorili u k u ltu rn o j p rak s i sam o n e gativno, to je s t rek li sm o š to so c ija lis tičk i h u m an izam n e sm ije biti. R rek li smo, da on ne sm ije b iti sk u čav an je in d iv id u a ln e sv ije s ti i odgovornosti u v las tito m s tv a ra n ju , p a sm o d o k in u li d ir ig ira n je odozgo. R ek li smo, da se s ta ro i nazadno u ideološkom živo tu n e m ože d o k in u ti jed in o po litičk im m je ram a , golom silom , pa sm o zak ljuč ili, da je tu p o tre b n a b o rb a m iš lje n ja . T re b a v id je ti, š to zap rav o vodi o s tv a re n ju jed n e čo v ječn ije zajedn ice , a što ne, a to je m oguće sam o k o n fro n tac ijo m sh v a ća n ja i p lodova k o je one donose, n jih o v im p ro v je ra v a n je m n a d jelu . Od toga se n ije o tišlo dalje! I li to čn ije, o tišlo se i d a lje , a li sad se p o s ta v lja p ita n je u ko jem sm je ru . N akon što se n eg ira la jed n a za jed n ičk a v o lja i za jed n ičk i stil k u ltu rn o g iz ražav an ja , p reu z e ta od so v je tskog uzora , n i je se dalo n išta k ao n a d o m je s ta k za to, p reš lo se spužvom p rek o i d a lo sv ak o m e d a p iše š to zn ad e i k ak o znade. P r ito m t re b a vo d iti rač u n a o tom e da se o s je tlj iv o s t odnosila n a to k ak o se piše, v iše n a k v a lite t, nego na sad rža j. P re tp o s ta v lje n a b o rb a m iš lje n ja z av rš ila je kao k ra jn j i l ib e ralizam , kao k ra jn ja » trp e ljiv o st m išljen ja« . B o rb en o st n a tom p o d ru č ju d an as se n ekako v iše s m a tra ubodom nekog rev o lu c io n a rn o g s trše n a , nego p rav o m p r i rodom k u ltu re , č iji se p rež iv ačk i želuci i k ao ta k v i n ek ak o sp o ro um nožavaju .

S am o u p rav a n ač i o sam o staljen je , a s re d s tv o toga je izv jesna decen tra lizac ija . Na p r iv re d n o m se k to ru znači, da se ide od b aze — od poduzeća, od lo k a lite ta , b a rem u načelu . A to znači, d a se u pogledu d ru štv e n e baze p riš lo p ro b lem atsk i onom e što je u osnovi sam e te baze — k a k o n k re tn o m p riv red n o m pro izvođaču. Na k u ltu rn o m se k to ru to je značilo , da se pošlo od onoga š to je sam o staln o u k u ltu r i — sam s tv a ra la č k i rad , sam k u ltu rn i s tv a ra lac , sa svojom o rig ina lnošću i svo jim ličn im b rig am a. Izm eđu baze i s u p e rs tru k tu re , tim n a g la ša v a n je m onoga u čem u su n a j sam o staln ije , n a s ta o je dub o k jaz , k u ltu rn o s tv a ra n je izgubilo je svoj d o ju če rašn ji, m ak a r i d irig ira n i d od ir s d ru štv en o m s tv a rn o šću , odnosno još n ije našlo n ač in da k roz ličn u p ro b le m atik u o tk rije i tu novu d ru štv e n u p ro b lem atik u . T ako se s tvorio sa d ašn ji u tisak , d a se k u ltu ra po svo jem in te re su i s tv a ra n ju o dc ijep ila od š iro k ih m asa, od rad n iš tv a . J e li to p r iro d n a posljed ica socija lističkog sa m o u p ra v lja n ja na k u ltu rn o m sek to ru ? To je osnovno p ita n je na ko je bi tre b a lo odgovoriti. Ono bi m o ra lo da posluži k ao osnova za to da odredim o: da li b o rb a m iš ljen ja od g o v ara

31

nekom društvenom razv itku , da li ona odražava n ešto š to se događa u d ruštveno j s tvarnosti, to je s t da li posto ji izvjesno p o d u d aran je izm eđu d ru štv en o g i k u ltu rn o g života i kakvo je ono po svojoj prirodi?

Iako je m ehaničko p renošen je oblika d ru štv en ih odnosa s jednog p o d ru čja d ruštvenog života na d rug i pogrešno, pojam k u ltu rn o g sam o u p rav ljan ja našao je već svoj sadržaj kod k u ltu rn ih kolektiva, d ak le u k u ltu rn o j rep ro d u k tiv n o j d je la tnosti, m a da on još n ije svagd je proveden. Znadem o, da u tom pogledu posto je o tpori od s tra n e b iro k ra tsk ih elem enata . Možemo, štoviše, reći, da u k id an je d ir ig iran ja odozgo n ije oslabilo već pojačalo izvjesne b iro k ra tsk e tendencije , je r su se neki pojedinci, neke grupe, n ašle bez one odgovornosti i bez on kon tro le , ko ju su nad njihovim radom v ršili revo lucionarn i d ru štv en i fak to ri. U pravo po sto jan je tih b iro k ra tsk ih tendencija i ob jašn java, zašto je bo rba m išljen ja izostala, a pojavio se k u ltu rn i liberalizam , trp e ljiv o st m išljen ja , odnosno teza da može b iti samo indiv id ua ln ih sporova oko nek ih problem a. Taj liberalizam n e d ira u k o rijen tih b iro - k ra tsk .h tendencija , on ih,, napro tiv , konsolidira.

Mi bism o m orali ob jasn iti p itan je , da li je zad ržav an je organizacionih oblika k u ltu rn o g života, na kojim a je počivala naša »sovjetska praksa« d irig ira n ja odozgo, uv jetovalo to da se od p odvrgavan ja kultu rnog , naučnog i u m je tn ičkog s tv a ra n ja nekim strogo određenim socijalnim norm am a prešlo u k ra jn j i m alograđansk i l ib e ra lizam , dakle u nešto što je su p ro tn o tom socijalnom n o rm iran ju , ali što zapravo n ije povuklo neposredno za sobom i p ita n je m ijen jan ja d o sadašn jih oblika i odnosa k u ltu rn o g života. Znam o, da se taj »liberalizam « lako p rilagođava i veom a au to r ita - t iv n m oblicim a d ruštvenog i k u ltu rn o g rukovođen ja , up rav o stoga, što zastupa tezu d a k u ltu rn o s tv a ra n je n ije i ne može b iti u v jetovano d ru štv en im odnosim a, d ak le zato što se p itan je ljudskog m išljen ja i o sjećan ja p o sm atra idealističk i izvan određen ih okv ira društvenog života. Može li se tom e p rip isa ti i po jav a razn ih veom a »modernih«, za naše p rilike , a n ti-rea lis tičk ih tendenc ija , ko je se čine veom a »smjele« i »slobodne«, a da p ritom sa s tv a rn o m društvenom kritik o m i slobodom nem aju n išta zajedničko. I m ene ne iznenađuje, da u p rav o oni k o ji su juče na jv iše p aro lašili i bili n a jg la sn iji u sm islu socija lističke tendencioznosti, d anas pokazuju n a jv še sklonosti za razne izrazito indiv idualističke, n ed ru štv en e izraze. J a m islim da posto ji izv jestan o b lik k u ltu rn o g d irig iran ja odozgo i izv jes tan »k u ltu rn i l ib e ra lizam«, koji se o s lan ja ju n a iste d ru štv en e oblike i odnose.

Činjenica je, da smo m i od prvob itnog p itan ja , ko je je odm ah iskrslo pred nam a g. 1948., to je s t od p ita n ja socijalističkog hum anizm a (sjetim o se sam o K ongresa k n jižev n 'k a iz god. 1950.) postepeno u d a lja v a li i k re ta li p rem a buržoaskom liberalizm u (sjetim o se K rležin ih teza o la rp u rla rtiz m u na posljedn jem kongresu književnika!). P arad o k sa ln a je up ravo činjenica, da je paro la socijalističkog hum anizm a, kad se po jav ila odm ah god. 1948. u našem d ruštvenom životu, b ila samo paro la, bez od ređenijeg d ruštvenog sadrža ja , i dok je ona nešto k asn ije dobila svoj k onkretn i oblik na ekonom skom i političkom p lan u kao socija lističko sam oupravljan je , dotle je na ku ltu rn o m p lan u ostala sam o p aro la , i kao svaka paro la postepeno b lijed je la i posta la b lju tav a, tako da danas nosi okus p režv ak an ih s tv a ri bez p rav ih ž ivotnih uzbuđenja!

Što je značilo to socijalističko sam o u p rav ljan je kao osnova socijalističkog h u m anizm a? O b ra t konkretnom čovjeku! N ačela d ruštvenog čovjeka, ekonom sko, socijaln o i političko u p rav ljan je treb a lo je svesti sa buržoaske a p s tra k tn o s ti na one oblike kroz koje se neposredno m ože očitovati n e samo »opća volja« naroda , nego k o n k re tn a volja lju d sk ih kolektiva, ud ružen ih pojed inaca, k o ji raspo lažu svim s red

D iskusija o d ru š tv e n o -k u ltu m im p itan jim a

32


s tv im a d a tu svo ju »opću volju« provode i k o n tro lira ju , to je s t da o stv a ru ju svo ja p rav a i svo ju slobodu bez p o sred n iš tv a jed n e sile iznad n jih i da leko od n jih . D anas n am se tak v a fo rm u lac ija na socija lno-ekonom skom p lan u čin i sasv im razum ljivom i sad rža jn o m . No n išta slično ne bism o m ogli is ta k n u ti za k u ltu rn i život. Ne čin i li n am se da se on po svojoj p ro b lem atic i i iz ražav an ju u d a ljav ao od k o n k re tn o g čovjeka, od s tv a rn ih živo tn ih u v je ta u ko jim a se d an as o b lik u je naš so cija lističk i čovjek? N as ta faza u d a lja v a n ja od k o n k retn o g života i n e bi t reb a lo da uznem iru je , ako shvatim o, da se ra d i o izv jesnom »osam ostaljen ju« i » p reisp itivan ju« u m je tn .k o v ih izražajn ih s re d s tav a ili teo re tiča rev ih m isaon ih p rem isa . Z a b rin ju ju ć e to p o s ta je tek onda k ad iza toga o tk rijem o pom odarstvo , n ek ritičk o p reu z im a n je v a n jsk ih uzora, a ne n a s to ja n je da se obogaćenje lju d sk e m isli i lju d sk o g izraza d ovede u sk la d sa c iljev im a n aše so c ija lis tičk e s tv a rn o s ti, ko ja d o pušta i te kak o š iro k rasp o n ljudskog iz ražav an ja i sad rž i i te k ak o k o m pleksnu d ru štv e n u i in d iv id u a ln u p ro b lem atik u . N eg ativ n a je n ek ritič n o s t i odsustvo svake .p rin c ip ije ln o sti, sv ak o g isk renog n a s to ja n ja da se v la s tita sh v a ća n ja uk lope u soc ija lističk i p reo b raža j našeg d ru štv a . I u p rav o s toga n i je jed in i opći ideološki z a d a ta k našeg k u ltu rn o g h tije n ja da sv e o b lik e n aše sad ašn je , s tv a rn e i m oguće lju d sk e egzistencije isp itu jem o n a č in jen ic i soc ija lističke p reo b razb e čovjeka, p a ako sm atram o , da n ije to liko važno p ita n je : o tk u d a polazim o, u to lik o je v ažn ije p osta lo p ita n je : k uda idem o. M i ostav ljam o svakom s tv a ra o cu da n ađ e sam , onako k ak o n a jb o lje zna, vezu izm eđu sv o je i n aše p rošlosti, i svo je i n aše bud u ćn o sti, a li d a p rito m ne zab o rav lja n a b u dućnost, na ak tiv n o m ije n ja n je d ru š tv a i sam e lju d sk e ličnosti. U tom pogledu m i n e m ožem o b iti rav n o d u šn i, n e m ožem o se o d n o siti rav n o d u šn o p rem a drugom e.

Da li m i, m eđu tim , v id im o te ciljeve? E m ocionalisti tv rd e da ih ne v id im o i da je suvišno g ledati, je r n am k v a re nep o sred n a raspo ložen ja , k o ja su ipak m nogo izv je sn ija i »konkretn ija« . N e rad i se o d a lek im ciljev im a, iako bez an tic ip a c ije b udućega nem a p rav o g s tv a ra n ja . Već sa d a šn ji p roces d ru štv e n e p reo b razb e nosi u sebi prob lem e, ko ji b i u n a jvećo j m je r i m ogli z a in te re s ira ti is tin skog h u m a n is tu i k u ltu rn o g s tv a ra o ca : zače tke kom une. B alzac ili Zola u zeli bi ta j m ak ro - skopski proces pod lu p u svoga is traž iv a n ja lju d sk e in d iv id u a ln e o sje tljiv o sti, oni b i se osjeća li ek sp erim en ta ln o a n g a ž iran i u tom pro cesu n ep o sred n ije nego b ilo k a k a v soc ija ln i ili po litičk i rad n ik . D a li je to s lu ča j i kod nas? Ne znam o. Ne znam o, j e r o tom e n itk o n e govori, n itk o n e d isk u tira ,n itk o n am n e saopćava k ak o sp o zn aje i sazna je , k ak o se o b av ješ tav a o toj našoj s tv a rn o s ti. D ob ijam o u tisa k da tu v lad a s tih ija , a to znači za o sta ja n je za s tv a rn im sm islom d ru štv en o g i lju d sk o g k re ta n ja . Č ini m i se, da je ta k a v »eksperim en taln i« i » dokum entarn i« s ta v p rem a s tv a rn o s ti p red m e t izv jesnog sk an d ala . N edavno se kod nas po jav io jed an k n jižev n ik , lav o az jero v sk i »s vagom u ruci«, i o tišao n a t rg gd je k lju ča život i m nogi p ro b lem i naše svak idašn jice , što je b ilo povod opće'g sk an d ala , tak o da je ta j p okuša j p rib liž a v a n ja s tv a rn o s ti zav rš io o p e t u p raš in i kn jiga!

I s tin a je, m i sm o uopće slabo o b av je š ten i o k o n k re tn im p ita n jim a n a še d ru š tv e n e preobrazbe . M i je sazn a jem o sam o u »generalnoj liniji« . T reb alo b i raz v iti sociologiju u onom sm islu, k o ji n a Z ap ad u n a z iv a ju »m ikro-sociologijom «, to je s t isp itiv an jem m an jih d ru š tv e n ih za jed n ica i k o lek tiv a i n a jk o n k re tn ijih , s itn ih p ro b lem a, k o ji z a o k u p lja ju sve lju d e , koji n a jb o lje o d razu ju ono k re ta n je , ko je se oc rtav a n e kroz dekade, nego k roz godine i m jesece, i ko ji tek d a ju p u n u s lik u d ru štv e n o g života. T reb alo b i da k n jižev n o st tak o đ e r b u d e n ek a v rs ta tak v e »m ikro- sociologije«, a li č isto d esk rip tiv n e , i v iše ind iv id u a ln e , in d iv id u a lističk e , u k azu ju ć i

33

na ono skriveno, što kod lju d i tek n asta je , što je tek u zam etku , iz čega će kasn ije izrasti č itavo stablo, a što im a svoju em otivnu v rijed n o st — evo nešto za lju b ite lje emocija! — upravo onda, dok još n ije prim ilo oblik u sta ljen ih d ru štv en ih odnosa, dok je još vlasn ištvo u sam ljen ih napora i spoznaja! P a i naša bi ž u rn a lis tik a m orala b iti neka sinteza, o rgan aktuelnosti, sv jedok procesa istovrem eno sociološkog i l ite rarnog . Istina, kod žu rna lis ta se već počin je p rim jeć iv ati sv ijes t o važnosti tak v a gledanja, i ono se sve više p o jav lju je . Naš ju če rašn ji dogm atizam bio je izraz izvjesne kn jiške k u ltu re i životnog neiskustva; sad kad sm o razb ili te dogm e i počeli u životu nalaziti ono šta nam je m anjkalo , prirodno je, da se okrenem o životu. No, m nogi naši k u ltu rn i radnici okreću se ponovno kn jiško j k u ltu ri, ok reću leđa životu, ali se okreću onoj »lošoj lite ra tu ri« — im itiran ju buržoaske k u ltu re , gube tlo p rav e s tv ara lačk e insp iracije u dodiru s našom stvarnošću .

Taj o b ra t realnosti daleko je od svakog »dirigiranog realizm a«, je r je uloga i in 'c ija tiv a pojedinca neobično porasla i je r se ta j pojedinac, koji n a jv je rn ije izra žava p u t k budućem uhvatio u koštac sa silam a prošlosti, s b irokratizm om , p rim itivizmom , m alograđanskim indiferentizm om ! T rebalo b i nanovo d e fin ira ti realizam u ov m novim u v jetim a našeg razvitka! V idjelo bi se, da o n nosi zanos, to je s t ind iv idualnu odgovornost i sm ionost rom antizm a, i sv ijest, to je s t spoznaju o značaju sred ine za čovjeka i čovjeka za sred inu , sv ije s t sv o jstvenu k lasičnom realizm u. Trebalo bi tu p o tražiti sve n ijanse i osobitosti, ko je u v je tu je način n a koji se s tv a rnost p relam a u čovjeku i u njegovim izražajn im sredstv im a. T i prije lom i posta li su danas m nogo d inam ičniji i u d a ljen iji. T rebalo bi stoga izb jegavati sve grube analogije p renošenjem iskustava i zakonitosti s jednog p o d ru čja lju d sk e m isli i izraza na drugo. Od sovjetske d ija lek tičke m onodije u k u ltu rn o m s tv a ra n ju potrebno je uzdići se do d ija lek tičk e polifonije. Ali to su slike, v ratim o se rea lnom problem u.

Poteškoća, kojom se n ek i k u ltu rn i stv a rao ci danas u k lju ču ju u d ru štv en i p ro ces preobrazbe, o č 'tu je se u s tavovim a ili iskliznućim a koji pokazu ju ispadan je iz d ru štv en e i ideološke kolotečine; ili se prog lašu je socija lističk im ono što još to nije, ili se p rebacu je o s tv ariv an je socijalizm a u nedoglednu budućnost; u prvom slučaju, u kazu je se na p risu tn o st nekih rezu lta ta , koji još n isu ostvaren i, u drugom na odsu tn o st nek ih k r ite rija koje još ne m ožem o im ati; jed n i »pobjeđuju« suviše brzo, d rugi se p laše svake pobjede, jedn i su s ta lno »izvan sebe«, a d ruge n ikako da is tje ram o iz »njihove čahure!« P rv i v idi »slobodu« i »svijest« tam o gdje s tv a rn o još uv ijek v lada p rin u d a i nesvjesnost, ispod njegove b iro k ra tsk e palice m agički iskaču sve »novi« i »preporođeni« ljudi, d ru g i v id i sam o »spontanost« i »slučajnost« iza svakog obrisa novog oblikovanja lju d sk e sv ijes ti i d ru štv en ih odnosa, a iza revo- lucionarn h m jera za n jega se o s tv a ru je svagda isto »neprobojno« i »beznadno« lice čovjeka; prv i nas je već sve »oslobodio« i »emancipirao«, drugom e se čini sm iješno da se govori o d ruštven im zadacim a kao zadacim a neke opće em ancipacije ljudske ličnosti, nekog m utnog »očovječenja čovjeka!« Možda p re tje ru jem , ali čini mi se p ril čno točno, ako ustvrd im , da su ti ekstrem i izraz samo još u v ijek neodređenog i nedef n iranog sad rža ja socijalističkog hum anizm a, čija se neodređenost prevodi već i u sam u v e rb a ln u odbojnost.

Posljedica je te situacije da se na k u ltu rn o m p o d ru čju osjećaj za k re tan je , za p o k r e t , o sje tljivo izgubio, pa se k re tan jem sm a tra i p ro v in c ijsk o p o d ražav an je onoga što je u građanskom d ru štv u već odavno došlo u ćor-sokak.

Čini mi se, da bi treba lo nešto reći i o izvjesnoj »krizi« n aših revo lucionarn ih sila na ku ltu rn o m području . Možda o poteškoći tih revo lu c io n arn ih sila, ko je su

D iskusija o d ru štven o -ku ltu rn im p itan jim a

34

D iskusija o d ru š tv e n o -k u ltu rn im p ita n jim a

n ak o n što su iz rev o lu c io n a rn ih razloga isk lju č ili in te rv en c iju po litičk e s ile u k u ltu rn o m s tv a ra n ju , počele sh v aća ti o v akav nužn i i p ro g resiv n i »političk i l ib e ra lizam« kao stil izv jesnog »k u ltu rn o g liberalizm a« , iako se uloga rev o lu c io n era i socija lista , k ad p re la z i s političkog na k u ltu rn o p odručje , m ijen ja , n e u pogeldu ciljeva, već u sred stv im a i s tilu d je lo v an ja . No, ta j b i nas p rob lem odveo suviše da lek o u d an ašn jo j d iskusiji.

VESELK O V ELČlC: Čini m i se, da je p ro b lem n aše k u ltu re m nogo širi. Ne b 'h se složio s tom analizom d ru g a S u p ek a uto liko , š to ona i suv iše s ta tičn o k o n s ta t ira p o s to jan je jed n e k rize na k u ltu rn o m p lan u kod nas, k o ja je po sto ja la i p r ije — u fazi t. zv. d irig ira n e k u ltu re . O sim toga, č in i m i se da b i tre b a lo sa g le d a ti i n eke nove, ako ne sad rža je , a ono sigurno ten d en c ije . A ko govorim o o krizi, onda m oram o d an as reći, da su p osto jeće su p ro tn o s ti i s lab o sti k u ltu rn o g života našeg d ru štv a b ile i suv iše sa k riv e n e pod za jed n ičk im im enom soc ija lis tičk e k u ltu re , a ideološki sukobi u m rtv lje n i pod za jedn ičkom kapom s lu žb en e m ark s is tičk e m isli. Z a to ne b ih p rih v a tio ov ak v u tezu, ukoliko n e uočavam o n aše o b jek tiv n e uslove, zbog k o jih su slabosti p o s to ja le i p rije . A li d an as one su p o sta le očite i zbog jed n e d ru g e pojave, a n e sam o zbog n av ed en ih razloga.

Bilo bi neobično važno raz m o tr iti odnos k o ji je posto jao izm eđu k u ltu rn ih po tre b a našeg d ru štv a i po litičk ih zad a ta k a u p o s lije ra tn im godinam a, p a da p rob lem bu d e uoč ljiv iji.

M ožemo sig u rn o k o n s ta tira ti , da se u v r ije m e b o rb e i p o s lije ra tn e izg rad n je — k u ltu ra kod n as p o d v rg av a la dnevn im , p o litičk im zadacim a. O na je u n ek u ru k u b ila svedena na d n evne z a d a tk e ideo loško-po litičkog rad a , k a d a se zem lja i naši l ju d i b o rili za goli op stan ak . N em a p o treb e , da se ta j ra d op isu je , je r n am je sv im a više m an je poznat. U glavnom , k u ltu rn a p ita n ja dolazila su tad a u našem životu kao. p o s ljed n ja , točka našeg d n evnog red a , a b o rb a za k u ltu rn o -p ro sv je tn i rad bila je u p ro šten a n a p o tre b e i m ogućnosti po litičkog m om enta.

Da se n ije m oglo tem e ljiti je zao ra ti, govori nam n a jb o lje sam a za sebe faza k o ju smo prošli.

Zato, k ad govorim o o k o m pleksu p i ta n ja ko ja zad iru u k u ltu rn i ž ivot našeg d ru štv a , onda n e sm ijem o s m e tn u ti s u m a jed an k v a lite tn o novi za h tje v i poziv d a n ašn jeg v rem en a , n a k o ji se n aše u m je tn ič k e i n au čn e in s titu c ije n e bi sm je le o g lu š t1.

J e r poziv n e dolazi k ao d ire s tiv a ag itp ro p a, već k ao p o tre b a ra d n ih ljud i.H t'o b ih u ovoj d isk u s iji upozo riti n a nove m ogućnosti, n a nove z a h tje v e koje

će sve v 'še p red n ašu m lad u k u ltu ru p o s ta v lja ti in ic ija tiv n a i s ta ln o revo lucion iziran a , u p rocesu in d u str ija liza c ije i u p rocesu sa m o u p ra v lja n ja — naša rad n ičk a k lasa . Zato, k ad govorim o o n a jp reč im zadacim a — onda u našem složenom k u ltu rn o m razv o ju m islim n a n ik ad dovo ljno raz rađ en , iako često sp o m in jan — p ro b lem da će, naim e, b itk u n a s lijed ećem s tu p n ju našeg d ru štv en o g razv o ja moći vod iti složenija , k u ltu rn ija sv ije s t rad n o g čovjeka.

Tu se o dm ah nam eće p ita n je , ko je nosi u seb i osnovnu su p ro tn o s t svakog k la snog d ru štv a — odnos in te lek tu a ln o g i m anuelnog rad a . P i ta n ja n iču : k ak o da se p reb ace čvršći, t ra jn ij i m ostov i izm eđu n aših c e n tra ln ih n au čn ih i u m je tn ič k ih u stan o v a i rad n ih ko lek tiv a? K ak o o s ig u ra ti sta ln i, po step en i k u ltu rn i razvo j našem rad n o m čovjeku, ko ji se n ije m ogao ško lovati? Da li se d an as m ože o sig u ra ti s is te m atsk o sa v la d a v a n je o d ređ en ih z n a n ja rad n o m čovjeku , k o ji se želi o b razo v a ti a d a p rito m m ora rad iti?

35

Sigurno je da se s ta rim k rite rijim a ta j p roblem k u ltu re i odnos radnog čovjeka prem a tom problem u ne može više tre tira ti . P rob lem je isuviše složen da b i ga se moglo p rep u šta ti d ile tan tim a ili p rak tic is tim a: je r svako oponašanje starog načina rada (»traženje novih formi«) — u suštin i n a m e tan je zgusnu tih političk ih recepata« — samo će usporiti onaj proces, ko ji je već u toku. To je proces oslobađanja s tv a ralačke ljudske sv ijesti u socija lističkom d ruštvu .

Da li to znači p rep u š ta ti da nam u k u ltu rn o m rad u zav lada s tih ija?T reba poći od nek ih o b jek tivn ih d ru štv en ih fak to ra koji om ogućavaju -da rea

lističn ije gledam o na č itav kom pleks naše ku ltu re .Razvoj novih društveno-ekonom sk ih odnosa u kojim a se u d a ljn jem procesu

socijalističke dem okratizacije rad n ik ak tiv iz ira i d ruštveno osviješćuje, toj d ru štv e noj sv ijesti osigurana je o b jek tivna m ogućnost sta lnog razvoja . Ali ta j ob jek tiv n i — d ruštveno-ekonom ski fak to r u isto v rijem e iziskuje sve veće n apore od ind iv idualne radnikove sv ijesti (uloga u radničkom sav je tu , u višim ekonom skim organizacijam a, ali i na svakom radnom m jestu). Zato n ije n ikakvo čudo da se to lik i b ro j rad n ik a jav lja, na p rim jer, u sem inare radn ičkog sveučilišta, pa n ije n iti čudo da se upravo tom e čude oni koji bi se m ora li n a jm a n je čuditi. Isto tako ne ćemo se čuditi onim in te lek tualcim a, koji ne vide rad n ičk u p u b lik u u dovoljnom b ro ju u našim centra ln im um je tn ičk im ustanovam a, pa su sk lon i da b rzopleto osuđu ju rad n ik a , što ne dolazi — izvodeći p r i tom pro izvo ljne zak ljučke. Ali sam i č ine veom a m alo da se to s tan je poboljša. Oni ne u očavaju postepenost razvo ja k u ltu rn e sv ije s ti našeg radnog čovjeka, koji se n ije m ogao školovati, ali u jek u političke, revo lucionarne e tape p osljedn jih 12 godina — n iti izobraziti naknadno . A li baš zbog toga što ga je školovala tak v a revo lucionarna p rak sa kao š to je b ila naša, on je stekao d ru štv en u sv ijest, ko ja p re ts ta v lja k ap ita ln i su b je k tiv n i fak to r na k o jem u se sigurno može d a lje graditi.

To su dva osnovna d ru štv en a m om enta ko ji om ogućuju da se danas odgovori pozitivno i nađu rije šen ja na postav ljen a p itan ja . Ako tom e dodam o nova i m noga iskustva koja su sticala za p ro tek lih godina raz lič ita u d ru žen ja , k u ltu rn e ustanove i g rupac ije u Zagrebu, — n ije teško uočiti da se baš u ovoj posljednjo j godini dana razvila tendencija da se razm ahne bo g atiji k u ltu rn i život.

Dovoljno će b iti da spom enem iskustva D ru štv a ekonom ista, U družen ja m uzičara H rvatske, Radničkog sveučilišta, R adio-škole, N astavnog film a »Zora« i još n ek ih — pa da se uoče za sada m ak a r o zb iljn ije tendencije . M islim da su ovo raz lozi zbog kojih je k u ltu rn i život m eđu radn icim a dobio posebnu važnost i da ga je m oguće danas, u 1953. godini postepeno i na široj f ro n ti razgran iti. Dolazi v rijem e da m islim o veom a ozbiljno i rea ln o o novim — socija lističk im k u ltu rn im in stitu c ijam a, ali i o s ta rim — koje n isu više do rasle da odgovore novom zah tjev u ra d n ih ljud i.

Na k raju , htio bih reć i — ako se naš in te lek tu a lac češće i više p u ta okrene m atici revolucionarnog gibanja, da će m u to pom oći da postigne ravnotežu! Ali tim e sm o tek načeli problem e. Još smo daleko da odgovorim o p o tp u n ije na postav ljen a p itan ja . Na n jih će odgovoriti naša p raksa . Ali o kom pleksu p ita n ja koja se odnose na odnos k u ltu ra i naš rad n i čovjek treb a sv e stran ije razm iš lja ti i d isk u tira ti.

ALEKSANDER FLAKER: D rug Velčić govorio je o problem u, ko ji m e već duže v rem ena zaokuplja, te b ih h tio ovdje n ab aciti neka p itan ja , s ko jim a sam nisam posve n a čistu. M ožda će m e k asn ija d iskusija u tom e korig ira ti. To je prob lem radn ičke k lase kao su b jek ta u našem k u ltu rn o m životu.


36


O učešću rad n ičk e k lase u našoj k u ltu r i bilo je r iječ i na VI. K ongresu S K J, g d je je neko liko d isk u ta n a ta nabacilo ta j p roblem , a govorilo se o n jem u i p rilik o m osn iv an ja R adn ičke k u ltu rn o -p ro sv je tn e zajednice. P rilič n o je široko p o stav ljan o to p ita n je i u S loveniji, p rem d a n isam dovo ljno in fo rm iran o svem u što je tam o učin jen o . O no o čem u govori Velčić, kao jed a n od lju d i, k o ji rad e na o rgan izaciji R adn ičkoga sveučilišta, m ože da nas u m nogom e o h rab ri. Ali, čini m i se, još je u v ijek ovdje riječ gotovo isk ljučivo o p ro sv je tite ljsk o j d je la tn o s ti in te lig en c ije u n u ta r rad n ičk e k lase, o p red a v a n ju n ek ih z n a n ja i e lem en ata k u ltu re . A li sam je ra d n ik u k u ltu r i još u v ijek sam o gost, k o ji k onzum ira, a li ne daje , n e s tv a ra , pa tek v rlo in d irek tn o d je lu je kao k origens n aš ih k u ltu rn ih napora .

Bilo je o vd je već r ije č i o ezo te ričn o sti n aše k n jižev n o sti k ad govorim o o te n d en c ijam a n jez in a raz v itk a i o p o tre b i da o n a učestv u je u k ritičk o m isp itiv a n ju n jegov ih v rijed n o sti. Ovo k ritičk o isp itiv an je v r ije d n o sti te n aše c iv ilizacije m ože se v rš iti jed ino s pozicija rad n ičk e k lase , s pozicija našega socijalizm a. N aša k r itik a , pa i ona u u m je tn ičk o m ru h u , n e m ože se v rš i t i n i s pozicija nem oćne i p reg ažen e sv rg n u te klase, n iti s p la tfo rm e n eke p a rt i js k e g ru p ac ije ili p a rtijsk e opozicije, kao što je to bio s lu ča j u poslijeo k to b arsk o j ru sk o j k n jiževnosti, ko jo j je ta m ogućn o st izrican ja k r it ik e oduzeta »socija lističk im realizm om «. O na ne m ože b iti izrečena n isa s ta ja liš ta jednog m alo b ro jn o g i u sebe za tv o ren o g ceha. M ože je izrica ti sam kn jižev n ik oslon jen n a socija lističko u našem razv itk u , a da je rad n ičk a k lasa nosilac tog socija lističkog n ije p o treb n o posebno isticati.

S tim e se u vezi p o s ta v lja p ita n je našeg rad n ičk o g a u d ito r ija i č ita la č k e p u blike. Ali n e sam o kao o b jek ta n aše k n jižev n o s ti i k u ltu re . S vo ju ulogu u k u ltu rn o m živo tu m ože rad n ič k i k lasa v rš i t i sam o, ako je ona istov rem eno i o b je k t (au d ito rij, č italac) i su b je k t (stv a ra lac i k ritiča r). Mi smo n a p o če tk u i jed n o g a i d rugoga. N aročito d rugoga.

C ini m i se stoga, d a je v r lo poz itiv n a u našem k u ltu rn o m ž ivo tu p o jav a g ru p e rad n ik a -p isa ca i časopisa »Koraci«, a li se bojim , da i tu g ru p u n e zadesi su d b in a Ć aćina »Sam oaktiv ista« iz 1946. N eka iz rad o v a te g ru p e i izb ija ju to nov i p rež iv je loga ro m an tizm a, važno je da ra d n ik osje ti, k ak o je i on su b je k t u s tv a ra n ju k u ltu re , ostalo će doći u d a ljem razv o ju sam o od sebe. S oc ija lna osnova d ik tira t će i d ru g e m etode i d ru g i k n jižev n i izraz. R azv ijan je tak v o g k u ltu rn o g m ed ija m ože se v r lo ko risn o od raz iti i n a c je lo k u p n o m raz v itk u n aše k u ltu re , a m ožda će doći i v rijem e , k ad se n aši k n jižev n i k ad ro v i n e će re g ru t ir a ti gotovo isk lju č iv o od s tu d e n a ta Filozofskog fak u lte ta , k o ji već u po če tk u svoga k n jiževnog s tv a ra n ja s tu p a ju u k n jižev n i ceh, već i iz red o v a rad n ik a , k o ji će u n ju u n ije t i d ah tv o rn ica, r ita m s tro jev a i hu m an izam sa m o u p ra v lja n ja . Leonov je jednom rekao , da se iz au tom obila ne m ože sag led a ti život. A n iti iz fo te lja ! M islim da je u svem u ovo n a jv ažn ije . A k n jižev n o s t tre b a da b u d e tam o gd je se s tv a ra život. Ne b ih h tio tim e n e g 'ra t i n i ta le n tira n o s t n aših m lad ih i »zlonam irenih« k n jižev n ik a , ni p o s to jan je k n jižev n o s ti i k u ltu re in te lek tu a ln e »elite«, n i ti b ih h tio sn ižav a ti raz in u našeg kn jižev n o g ukusa. K iča se v a lja b o ja ti i p ro g o n iti ga, pa m ak a r on n a sebe lijep io i »pro letersku« e tik e tu . A li h tio b ih upozoriti n a p o ten c ija ln e m ogućnosti u tje c a ja rad n ičk e k lase n a ž ivo tnost jed n e kn jižev n o sti, k o je je razvo jem ten d en c ija m ožda su v iše p esim ističk i označio S u p ek u svom uvo d u u ovu d isk u siju . Z ab acu ju ć i »pro- letku lto v sk e« teo rije o lab o ra to r ijsk o j izg rad n ji p ro le te rsk e k u ltu re i n jih o v u n eg a c iju k u ltu rn e baštin e , m i bi se tre b a li po n ek ad o sv rn u ti na p i ta n je organ izacije ra d n ičk ih k n jižev n ih g ru p a, k azališn ih s tu d ija , s lik a rsk ih a te ljea . T im se p rob lem im a

37

u našim radn ičk im k u ltu rn im društv im a posvećuje, čin i se, još u v ijek prem alo pažnje , a naše d iskusije o k u ltu ri, kn jiževnosti i u m je tn o sti ,koje vodim o u ovom ili onom klubu, p itan je razv ijan ja tak v e k u ltu re uopće m im oilaze. Ono nas počinje zanim ati tek tada, k ad je u p ita n ju p lasm an naše robe na trž iš tu i m ate rija ln a pom oć našeg ekonom skog su b jek ta našim k u ltu rn im naporim a. A na tom e da se ta j ekonom ski su b jek t izdigne i do k u ltu rn o g su b jek ta još u v ijek rad im o vrlo malo.

GRGA GAM ULIN: Je d an m om enat u gorn jem izlagan ju zaslužio bi, čini mi se, osobitu kažnju , a to je: kako je p relaz na »borbu m išljen ja« časovito pogodovao razvoju m onopolističkih tendenca. T reba zaista n ag lasiti časovito, je r s tv a rn a sa m ostalnost m isli i sm jelost n jenog iznošenja n ije s tv a r, ko ja se m ože p reko noći ostvariti; ali isto tako je sigurno, da se ne m ože o stv a riti u s ituaciji d irig iran ja i, uopće, sp u tav an ja m isli, nego da je bilo po treb n o proći m ožda upravo ovakva k r i- ‘ tička razdoblja, kroz koja prolazim o, a u kojim a je s tv a rn o j bo rb i m išljen ja p re thodila (odnosno još u v ijek p rethodi) b o rba za već stečene pozicije, za njihovo da ljn je osiguranje.

Bila je to po m om m išljen ju posljedica m inu lih godina. J e r ako su ta v rem ena silom p rilik a uv jeto v a la jedan , recim o, političk i, u s tv a ri, »organizaciono h ije ra r h ijsk i k rite rij« , sada, p rilikom p reb ac iv an ja težišta n a ličnost i n jen e s tvaralačke, čisto ljudske vrijednosti, ta j k r ite rij pokazao je začudnu sposobnost inerc ije i o tpornosti. U stvarn im , d ru štv en im relac ijam a na k u ltu rn o m sek to ru , što se zapravo prom ijenilo? Pojedinci i grupe, koje su izgradile neke pozicije p rem a spom enutim k rite rijam a , upregle su sve sile, m ak ar i kroz »borbu m išljen ja« , da te pozicije (u k u ltu rn im i um jetn ičk im ustanovam a, u ud ru žen jim a i dr.) sačuvaju , a kako je ta »borba m išljen ja« izgledala im ali smo ponek i p u t p rilik e v id je ti u zaista »klasičnim« oblicima. Tako je došlo, up ravo zbog naglog n estan k a političkog ru k o vođenja, koje je ipak znalo k o n tra b a la n s ira ti ko jek ak v e lične m om ente, do zan im ljiv ih tendencija učvršćivan ja , m eđusobnog grupaškog povezivanja i — što je još zanim ljiv ije, ali i v rlo logično — do povezivan ja sa g rađansk im i to s tv ara lačk i n a js te riln ijim grupam a odnosno pojedincim a; oni su u v ije k bili m a n je opasni, saveznici, negoli even tu a ln i kom unisti, k o ji bi im ali v o lju i m ogućnost da zau zm u neko k ritičko ili, uopće, nezavisno stanovište . Is to tako su bili nepoželjn i saveznici sv ara lačk i ak tivni, te zbog toga neovisni i sm jeli g rađansk i elem enti, um jetn ic i, m uzičari visoke v rijednosti, na p rim jer. M oglo se posljed n jih godina p ro m atra ti razvoj i sazrijev an je tih tendencija u različ itim u s tanovam a i još različ itijim oblicim a. D rugačije se to, na p r im je r ispoljilo u Jug . A kadem iji, d rugačije opet u UL.UHU, d rugač ije na K o nzerva to riju i t. d., i jasno je da se ne može p ri tom e govoriti o nekom p rav ilu i jednostavno »uopćavati«, nego o tendencijam a, koje su znale dovoditi do s ituacija zaista sm iješn ih .

S to je u tim situ ac ijam a ponekad ostalo od m arksizm a, pa i, uopće, od neke obične lju d sk e princip ije lnosti, često smo m ogli zam ije titi, p rem da su se s tv ari najčešće odigravale »iza kulisa«, odnosno pod p laštem lijep ih riječi i korisn ih p o th v a ta (da spomenem o, samo rad i ilu strac ije , izložbu pedese t godina jug. s likarstva, u njenom h rvatskom d ije lu barem ). A naglašavam , da smo p ri tom e svi podjednako krivi. Takve s tv a ri kao da su, na neki način, bile nužnost, ko ja se n ije dala izbjeći, koja’ se nalazila u »smislu razvitka«, i m ogle su se, naravno , i još uv ijek m ogu, p rev lad a ti samo o tvorenom borbom . Oni, koji su neke s tv a ri zapažali, a n isu im sc svom snagom supro tstav ili, snose tak o đ er svoj dio odgovornosti kao i oni, koji su se našli u takv im favoriziran im položajim a i u n u ta r m onopolističkih tendencija ,


38


k o je su se raz v ija le u n jim a i oko n jih , m ožda v iše n esv ijesno negoli sv ijesno , već p rem a u v jetim a n aših običnih lju d sk ih o g ran ič e n o sti T ko se, na p r im je r, dosada našao da an a liz ira ulogu i u tje c a j, ko ji u s tan o v e m a js to rsk ih rad io n ica m ogu izv ršiti i v rše u n u ta r u m je tn ičk ih redova, a osobito kod m lad ih generac ija , iz k o jih se đaci ili su rad n ic i tih rad ion ica reg ru tira ju ? K ak o izgleda s tv a ra lačk a , ekonom ska n ezav isn o st tih m lad ih lju d i, i k ak o se ona lijep o ispo ljila p rilik o m p o sljed n jeg »osvajan ja« U luha i izbora ž irija?

N edosto ja la je kod sv ih tih pojava upravo sp rem n o st za o tvo ren u k r it ik u , i ja sa n govor slobodnih ljudi. K ad već n ik ak v i » fak to ri vlasti« n isu h tje li n iti su po p riro d i s tv a r i m ogli in te rv en ira ti , te »stvari« su se us lijed n e d o sta tk a k r itik e i s tv a rn e b o rb e m iš lje n ja razv ija le u p rav o ovako, a ra z v i ja t će se i d a lje , ako ja v n o s t n e bu d e m ogla uočiti b i t odnosa, k o ji se zap liću i rasp liću . Može li ona to uočiti bez k ritik e , ra sp ra v lja n ja , d isk u sija? I upravo tu leže m o tiv i izb jeg a va n ja d isk u s ija jo pro b lem u m o n o p o lističk ih pozicija , ra zn ih p r iv ileg ija i si., ko je se i z b jeg a va n je u to liko n a vra ta opazilo. R ačunalo se p r i tom e p rilično točno na p asiv n o st i in erc iju jav n o sti, n a rez ig n aciju čak i on ih z a in te re s iran ih . U spavana ran ijo m prak so m »organ iziran ja« k u ltu rn o g života, ta naša ja vn o s t n ije još sprem na n i sposobna za a k tiv n u k r itik u , za {m ora ln i p r itisa k , k o ji j e jed in i m ogao suzb iti m on o p o lističke aspiracije pojedinaca. K ak o se d ru g ač ije m ože p ro tu m ačiti č in jen ica, d a je k roz neko liko godina p red očim a č itav e jav n o sti (a osobito pogođenih i v ita ln o z a in te re s ira n ih u m je tn ik a ) m ogao o d rža ti onaj feuda lizam u M odernoj ga le riji.

I tak o se nesu m n jiv o p red nas p o s ta v lja ju p ita n ja , k o ja v iše n isu p rv en s tv en o n i p o litičke n i organizacione, nego m o ra ln e p riro d e . I, n a rav n o , v rlo p rak tičkog , k a ra k te ra . J e r što to znači k ad d v ije red ak c ije v e lik ih zag reb ačk ih lis tova o d b ija ju da ob jav e p rik a z o jed n o m u m je tn ik u i n jegovu d je lu , ko je je od ž ir ija (po p išćevu m išljen ju ) s nep rav o m odbačeno? (Dogodilo se to ned av n o u s lu ča ju B ak ićeva spom en ik a M ark su i Engelsu). To znači d a p r itis a k n a n ašem k u ltu rn o m sek to ru još u v ije k posto ji, da d je lu je u p rav o u p rav c u izv jesne m onopolističe situ ac ije , te da nem a d ru g e m ogućnosti ra z r ije ša v a n ja te s itu ac ije , osim o tvorenog i p rin c ip ije ln o g govora. Lično sam duboko u v jeren , da sam o tak o m ože b iti d o k in u ta iluzija , da se ovako m ože ž iv jeti, i s tv o re n a d ru k č ija a tm o sfe ra p rin c ip ije ln o g odnosa. Teško da im a (i to ne sam o na k u ltu rn o m sek to ru ) teže i op asn ije s itu ac ije od te iluzije v la s ti i svem oći. N isam vid io m nogo n jih , ko ji su jo j do k ra ja m ogli odoljeti.

J e r u p rav o u to m e je, čin i m i se, g lavno p ita n je : kako to da su se p r i ovom p re lazu socija lističkog u p ra v lja n ja od h ije ra rh ijsk o g i ad m in is tra tiv n o g sistem a na slobodan razvoj ličnosti i n jen ih s tv a ra la č k ih v rijed n o sti, m onopolističke i ko jek ak v e d ru g e k v a lite te ispo ljile u p rav o kod n ek ih k u ltu rn ih rad n ik a , u m je tn ik a i k n j 'ž e v n ik a , d ak le h u m an is ta »po profesiji«? Š to je zap rav o to, što je rev o lu cionarne , poštene borce za jed n a k o s t i slobodu čovjeka, p re tv o rilo često p u ta u lju d e , koji š ire oko seb e s tra h i v lad a ju p u tem stra h a ?

Cini m i se, da u našo j teo re tsk o j ak tiv n o sti, k u ltu rn o j kao i po litičkoj, n ije d o vo ljno raz rađ en a k a teg o rija v las ti kao (da tak o kažem ) »m oralna ka tegorija« , t. j. u k ako veliko j i opasnoj m je r i v las t, p o sjed o v an je i o s jećan je m oći, m ijen ja i k v a ri lju d e , odnosno, č in i da se u n am a ispo lje n eke la te n tn e neg a tiv n e k v a lite te . I up rav o to o sjećan je moći, ko je je proželo m noge naše k u ltu rn e rad n ik e po u d ru žen jim a , n au čn im i u m je tn ičk im u stan o v am a, d je lo v a lo je i nak o n p relom a p rem a »hum anističkim «, d e m o k ra tsk im oblicim a, i uv jeto v a lo odnose, koji su b ili su š ta su p ro tn o st općim p o litičk im ten d en c ijam a: odnose grupe, in to le ra n tn e , su ro v u b o rb u za o d ržan je pozicija i a firm ac iju svo je »um jetnosti« .

39

Razvoj našeg d ruštvenog života suzbija pom alo te odnose, ra sk rin k a v a tu »zarazu vlasti«. A li sama od sebe ona neće n e h a ti. T ek tu i tam o očitovala se n jen a snaga prilikom nekih diskusija i p riredaba , a uspavana jav n o st n ije b ila u s ta n ju ni zapaziti, a kam oli reag ira ti na m noštvo drug ih m an ifestacija. I ako danas govorim o o ak tueln im problem im a našeg ku ltu rn o g života, onda m i se čini, da je upravo to osnovno p itan je: izn ijeti na d a n je sv ije tlo sve p r ik riv e n e i sa k riv en e zaostatke nehum anističk ih i n ehum anih odnosa, ana liz iriti n jihove pojave i uzroke i onemogućiti u šančivan je ličnih ili g rupašk ih in te resa pod zaštitom općih i velik ih ideja. A ostav lja ti po s tran i ono, što se kao konzekvenca nam eće: problem razm atran ja , ako ne već i od ređen ja nek ih načela kom unističkog m orala, i sve to, što obično podrazum ijevam o pod pojm om etike, a što još n ije ozbiljn ije n i ušlo u k ru g naše pažnje.

M ILAN KANGRGA: M ogu reći da m i je drago, što su ta ak tu e ln a p ita n ja našeg kulturnog, pa prem a tom e i d ruštvenog života s tav ljen a ovdje n a ovako široku diskusiju . Već je dosad, u k lju ču ju ći izlaganje druga Supeka, bilo izneseno v rlo in te resan tn ih m išljen ja o na jraz lič itijim p roblem im a, p red kojim a neposredno s to jim o u našem ku ltu rn o m i d ruštvenom , a kao nastavn ici i u p rosv je tnom djelovanju .

Htio bih već u početku ove svoje d iskusije kazati, kako m i se čini, da se ovdje problem naše studen tske, dak le in te lek tu a ln e om ladine d od irnuo nekako ap strak tn o , kao da se rad i o nekoj izoliranoj, za sebe postojećoj, odvojenoj d ruštveno j jed in ici, k o ja kao takva ima isk ljučivo svoje posebne prob lem e u našem k u ltu rn o m zbiv an ju . Po takvom m išljen ju i sam o r je šen je tih a k tu e ln ih s tu d en tsk ih p rob lem a treb a traž iti jed ino u n u ta r te tako shvaćene jedinice. M islim da to n ije baš tako . Jasn o je, da s tuden ti sto je p red nekim specifično svojim s tuden tsk im p itan jim a, bilo ekonomske, bilo n astav n e ili o rganizacione p rirode. A li tu se n ije govorilo o tome, nego o p itan jim a općeg k a ra k te ra (kao p itan je koje je, na p rim je r, postav io d ru g Velčić o konkretnom idealu om ladine na današn jem s tu p n ju našeg društvenog razv itk a u izgradnji socijalizma). A čim je tako p o stav ljen o (a uostalom i sv a d ruga, o kojim a je bilo ovdje govora), to p itan je , p a p rem a tom e i njegovo rješen je , nužno prelazi okvire stud en tsk ih organizacija i po sta je opći p roblem našeg d ru š tvenog i k u ltu rnog života. Zato je, na p rim je r, p ita n je ideološkog rad a u s tu d e n tskim organizacijam a u sadašnjo j situaciji, ko ja zah tijev a nove form e i sadržaje , u s tv a ri istovrem eno p itan je opće d ru štv en e i k u ltu rn e atm osfere, u ko ju s tu d en t već kao brucoš ulazi, s kojom i u kojoj živi i d je lu je , i na svoj se način, kao b u dući in te lek tualac , fo rm ira i reag ira ne sam o i isključivo kao član s tuden tske o rganizacije, nego i kao član šire d ruštvene zajednice (i k u ltu rn e situacije), ko ja uv ijek da je svoj k o n k retan pečat i n jegovu životu s tu d en ta . (Ovdje im am u vidu p r ije svega Filozofski fakultet).

Osim toga, ovdje je postav ljeno važno i in te resan tn o p itan je odnosa rad n ičk e k lase i in te lek tua laca kod nas, ko je se ispoljava, kao što smo v id je li iz diskusije , u po treb i k u ltu rnog i ideološkog uzdizanja radn ičke klase. R adi se, dakle , o k u ltu rnom prim aocu i k u ltu rnom davaocu. M eđutim , da bi ta d je la tn o st bila plodonosna, da bi im ala određeni smisao, da bi b ila socijalističk i k o n stru k tiv n a i dobila jasn u perspek tivu , treba se p rije svega pozabaviti up ravo tim »kulturn im davaocem«, to jes t nekim osnovnim problem im a našeg in te lek tu a lca danas i k onkretnom ku ltu rn o m situacijom , što je zapravo i m orao b iti g lavni p red m e t naše d iskusije .

D iskusija o d ru štven o -ku ltu rn im p ita n jim a

40


K om pleksnost toga p ro b lem a n e m ože se, n arav n o , isc rp sti u jedno j ovakvoj d isk u siji, ali se može b a r s raz lič itih s tra n a osv ije tliti i n ek a p ita n ja p ostav iti.

Da bi in te lek tu a lc i u ovom razd o b lju našeg socija lstičkog razv itk a , kad u fo rm ira n ju novih h u m an is tičk ih d ru štv e n ih odnosa i u sv estran o j b o rb i za novog čov jeka su b je k tiv n i fak to r, fak to r sv ijesti, od ig rava i tre b a da odigra p rv o step en u ulogu, da bi dak le , 2auzeli svoje p rav o m jesto u našem d ru štv en o m životu, potre b n a je, po m om m išljen ju , p r ije svega jed n a k o rje n ita rehab ilitacija in te le k tu alaca kao takv ih . P oložaj in te lek tu a laca kod nas, m ogli bism o reći, još u v ijek n ije raščišćen , i to je još u v ijek o tvoreno p ita n je . P rek o tog p ita n ja n ije dovoljno p re laz iti općim od ređ en jim a i pa ro lam a (u d a to m času sad rža jn im i ak tueln im ), ko je sad v iše n e r je ša v a ju p ita n je d ru štv e n e uloge, m jesta , položaja, p e rsp ek tiv a i zad a tak a in te lek tu a laca u sadašn jo j našoj d ru štv en o j i k u ltu rn o j k o nste laciji. Dok u n ašem k u ltu rn o m životu p osto je tak v i pojed inci, bez obzira na n jih o v u m o m en taln u fu n k ciju , pa čak i m eđu onim a, koji na ovaj ili onaj nač in tim životom rukovode, koj m a se k u ltu ra č in i ekonom skim i d ru štv en im ba lastom , što im plic ite ili ek sp li- c ite dolazi do izražaja n a raz lič ite načine, do tle će položaj in te lek tu a laca u ovim našim re lac ijam a b iti za ista nezav idan , kako u ekonom skom , tako i u o p ćed ru štv enom , političkom , pa i u k u ltu rn o m pogledu. T ak v e se s itu ac ije obično onda kom p e n z ira ju u ličn im (ekonom skim , in te resn im , p o litičk im i t. d.) » rehab ilitacijam a« , »snalaženjim a« i in d iv id u a ln im »rješen jim a« v la s tit ih pozicija, što u našim u v je tim a ne sam o da n isu n ik ak v a r je še n ja , nego, n ap ro tiv , s im ptom i p reživ je log , i u s tv a ri p r ije ili k a sn ije z a v rša v a ju u d ru štv en o j an o m aliji i reg resu .

M eđutim , kao što se, n a p r im je r , n i sloboda n e dobiva od b ilo koga n a poklon , tako i d ru štv e n a i ekonom ska i k u ltu rn a reh ab ilitac ija in te lek tu a la c a tre b a da n a jvećim d ije lom b u d e d jelo n j ih sam ih i od n jih da započne. A oni će to m oći, ako p r ije svega povedu od lučnu b o rb u u svojim redov im a za o zd rav ljen je naše k u ltu rn e s ituac ije . S im ptom atično je, n a p rim je r , kod nas p o s to jan je tako zv an ih ofic ije ln ih m išljen ja i s tav o v a s isto v rem en im p o sto jan jem n eophodn ih k u lo ara . Dok je to specifikum k lasn ih d ru štv e n ih odnosa, gd je se čov jek jav lja i m an ifes tira s jed n e s tra n e kao p riv a tn o , in tim no b iće s isk lju č iv im svo jim posebn im in te resim a, i s d ru g e s tra n e k ao »društveno« b iće u oblicim a d ržave, p rav a , po litike , raz lič itih u s tan o v a i t. d., što je u tim u v je tim a jedno s d ru g im životno nespojivo , pa čovjek živi d v o stru k im životom , koji ga izn ak azu je kao čovjeka, kod n as je, s izg radn jom socija lizm a i fo rm ira n je m lju d sk ijih odnosa m eđu lju d im a, za što se s tv a ra i eko- n o m sk o -đ ru štv en a osnova, b o rb a za p rev la d a v an je te p ro tiv u rje č n o sti i rask o rak a već d an as p o sta la n asu šn a p o treb a . Ne može b iti zd rav e k u ltu rn e a tm osfere kod n as tako dugo, dok o fic ije ln i stav o v i i m iš ljen ja ne p o s tan u p r in c ip ije ln im s tav o v im a i m iš ljen jim a, ko ji će se u p rav o s p la tfo rm e socijalizm a i za socijalizam p o šteno, o tvoreno i č ita v im svo jim (a ne sam o »oficijelnim «, d ak le — izopačeno ideološkim ) b 'ćem zastu p a ti, b ran iti, pa p rem a tom e na svim p o d ru čjim a b o riti za lju d sk e , so cija lističke odnose m eđu lju d im a. S am im tim se i m iš ljen ja k u lo ara (kao sim ptom a jednog nezdravog stan ja ) nužno p re tv a ra ju u o tvorene, isk ren e i poštene stavove o svim ak tu e ln im p ita n jim a našeg d ru štv en o g i k u ltu rn o g života, d ak le u s tv a r i nas sam ih.

U pravo za to sm a tram , d a ovaj p ro b lem našeg k u ltu rn o g života n ije u p rvom red u in te lek tu a ln o g , već u n a jš irem sm islu te riječi — m oralnog k a ra k te ra . J e r u našoj zem lji im am o dovo ljno in te lek tu a ln ih snaga, k o je m ogu uočiti, sag leda ti i teo rijsk i po stav iti i r ije š iti one p rob lem e, koji se kao v rlo ak tu e ln i, da ne kažem a k u tn i, d anas p red nas p o s tav lja ju . T reb a se b o riti, osm jeliti, u sud iti, osloboditi i

41

rije šiti nekog im aginarnog s trah a , od kojeg savijam o puževu kućicu svojih (i tuđih) kuloara . J e r o tom e se zapravo tu i rad i — da svi čekam o da netko nešto kaže, što svi na ovaj ili onaj način osjećam o da b i treba lo reći. A n itko se ne usuđuje, pa se zadovoljava šapu tan jem . A to je zaista žalosno za jed n u p u ltu rn u situaciju i atm osferu. Z ar nam se ipak n e čini apsurdn im m išljen je i shvaćan je (koje je ponekad vrlo intim no), po kojem treb a da se u izg rad n ji socijalizm a bojim o borbe za socijalizam , i to jedino stoga, što tu i tam o posto ji i pokoji »odgovorni« — kočn ičar (na p rim je r ku ltu rn o g života)?!

PREDRAG VRANICKI: Borba za nove k u ltu rn e i d ru štv en e sad rža je uopće u svakom je d ru štv u prilično kom pleksna. N aročito u ovom našem socijalističkom . T reba razviti d ru štv en u k ritik u , bo rbu m išljen ja , sup ro tn a m išljen ja , bez kojih nem a n ikakvog duhovnog i političkog razv itka . S u štinska je zakon itost razvo ja m išljen ja , kao i p rirode uopće, njegova d ija lek tičnost, t. j. an titetičnost. U sukobu d v a ju i više supro tn ih m išljen ja , u n egaciji ran ijih sa d rža ja — razv ija se život misli. Sov je ti su svojim to ta litarizm om u d a rili up rav o na ta j b itn i m om enat: u m jesto an ti- tetičnosti m iš ljen ja silom su uspostav ili sam o tetičnost, t. j. posto je sam o pozitivni zvanični stavovi p rem a kojim a se m išljen je lju d i m ora odnositi sam o s odobravanjem . A ntite tičnost, negacija nek ih stavova dopuštena je sam o jednom određenom sloju. T ako m isle da će »dirigiranom dija lek tikom « nad o m jestiti s tv a rn u d ija lek tik u , koja je jedino plodonosna.

S d ruge strane , tu d ru štv en u k ritik u , b o rbu m išljen ja i t. d. razv ija le su u dosadašnjim d ruštv im a p retežno k lase su p ro ts tav ljen e klasi na v lasti. K lasa koja je na v lasti uglavnom je i s v lašću zadovoljna i, logično, teži za što b laženijim m irom . Svako na ru šav an je d ru štv en e i ideološke ravno teže za n ju je pogubno.

Mi se, m eđutim , nalazim o u sasvim obrnu tom položaju. K lasa koja je na v lasti jed ina je revolucionarna klasa (zajedno sa svim a onim a koji je slijede ili predvode), a osnovni joj je zadatak upravo ta j da s v rem enom sam a dokonča svoju vlast.

O snovnu d ruštvenu i ideološku k ritik u (sad rža jnu i p ro gresivnu — znači soci- jalist'čku) m ože doživjeti samo iz v las titih redova. Je d in stv en o st ovog našeg procesa i sasto ji se upravo u tom e što je baš to i kod nas počelo.

U m jesto daljeg »učvršćivanja« v lasti, b iro k ra tsk e i d ržavne organizaciono- u p rav n e m ašine, a tim e i m onopola nad k u ltu ro m i m išljen jem uopće — započeo je proces slab ljen ja tih d ru štv en ih elem enata , da b i o jačala zajednica kao cjelina.

Ali unatoč tom e što ta k ritik a dolazi iz redova sam ih socija lista , iz redova v lasti i v ladajuće klase, ta j proces n ije i ne m ože b iti tako jednostavan . S ukob lja v a ju se tu n a jraz lič itiji m om enti: ostaci starog u m išljen jim a, pon ašan ju 1 težn jam a, pogledi fo rm iran i u toku revo lucionarn ih zb ivan ja dosad, psihologija fo rm irana u toku borbe i perioda centralizacije , zaosta lost i neznan je i . t . d. Sve su to dovoljni razlozi, da taj proces m ora nužno nailaziti na niz p rep rek a , da je izvanredna širina, sm ionost i hum anizam osnovnih naših rukovodećih kadrova nedovoljna za po tpuni uspjeh. Borbu za nove k u ltu rn e sad rža je i dem okra tizaciju našeg k u ltu rn o g života m ora ju zato voditi i p o dup ira ti sv i oni koji su neposredni g rad ite lji svega toga, kojim a je to, ustvari, u današn jo j podjeli rada i osnovni zadatak .

U d iskusiji je bilo nabačeno i p ita n je om ladine, n jen ih ideala i t. d. M islim, da se tu često p re tje ru je , naročito kad se u spoređu ju d an ašn je g eneracije s p red ratn im a, a isto tako i u tražen ju nečeg specifičnog za n ju , iako se to ne može m i- m o'ći. O m ladina će b iti zaokupljena novim sadrža jim a kada ti novi sadržaji, m ’slim k u ltu rn i, budu osnovni p rob lem i dana, poprište n a jraz lič itijih tendencija , borbi,

Diskusija, o d ru štven o -ku ltu rn im p ita n jim a

42


sh v aćan ja , k ad u to j svo jo j razno likosti i su p ro ts ta v lje n o s ti b u d u p riv lačn iji od m nogo čega drugog.

K u ltu rn i ž ivo t m ora p o s ta ti sa s ta v n i i neophodn i dio života socija lističkog čov jeka; a li to m ora b iti ta k a v k u ltu rn i život, ko ji će u n jem u b u d iti sv akodnevno nove m isli, p roblem e, sum nje , r je ša v an ja tih sum nji, o d u šev ljen ja i t. d., a ne onaj ko ji će m u tobože, donositi n a ta n ju ru pečene istine , s ko jim a se sv i slažu, a us tv a r i n e slažu, je r ne z n a ju za druge, je r ne m isle i j e r se s tv a ra la č k i ne odnose p rem a svakom p ita n ju . T ak av in ten z iv n i k u ltu rn i život, p ro g resiv an u svojoj su štin i, h u m an po svom sa d rž a ju i ten d en c ijam a m ože d a ti u svoj punoći sam o socijalizam . Z a d a ta k sm o počeli o s tv ariv a ti. Sam o još po letn ije , h ra b r i je i s tv a ra lačk ije .

SU PEK RU DI: D ozvolite m i, da u nekoliko r iječ i rez im iram d a n a šn ju d iskusiju . P rv o , čin i m i se, da sm o o s ta li zap rav o na pragu s tv a rn o g sa d rž a ja k u ltu rn o -

d ru štv e n ih p i ta n ja . To v je ro ja tn o stoga, š to se d an as ra d i u p rvom red u o nač in u k ak o p rilaz iti tim p ita n jim a kao i o n ek im v iše organizacionim odnosim a, ko ji leže u n j.hovo j osnovi. M i osjećam o da nas još u v ije k stežu o k v iri izv jesne k u ltu rn e p rak se , č ije raz b ija n je b ilo b i p re d u v je t svak o g d a ljn jeg slobodn ijeg razv itk a ;

drugo, is ta k n u to je u d isk u s iji da je o b ra t k so c ija lističkom hum anizm u, kao rea k c ija na so v je tsk u p ra k su e ta tis tič k e d efo rm acije k u ltu rn o g s tv a ra n ja , im alo kao p o z itivne posljed ice u k id an je d ir ig ira n ja odozgo k u ltu rn im životom , istican je in d iv id u a ln e o d govornosti u s tv a ra n ju , raz v ija n je raz lič ito s ti ind iv id u a ln o g izraza, dak le , da je om ogućilo izv jesn u d ife ren c ijac iju u pogledim a i izrazim a, a li da je s tva rn i sadržaj tog h u m an izm a isp u šten iz v ida, tak o da je » k u ltu rn i liberalizam « iz jed n ačen sa so c ija lističk im hum anizm om ;

treće, dok je d ru štv e n i ra z v ita k n a ekonom skom i socija lnom p lan u značio p rib liž a v a n je k o n k re tn im ž ivo tn im u v je tim a rad n o g čov jeka (ekonom sko i po litičko sam o u p rav ljan je ) , do tle se u k u ltu rn o m ž ivo tu osjeća izv jesno u d a lja v a n je od tih rea ln ih i k o n k re tn ih u v je ta ž ivota , n a ro č ito pod u tje c a je m p ren o šen ja razn ih po m o d arsk ih u tje c a ja sa Z apada;

če tv rto , u vezi sa g orn jom ten d en c ijo m ista k n u to je p ita n je uloge rad n ičk e k lase , istov rem eno kao s u b je k ta i kao o b jek ta soc ija lističke k u ltu re ; s tim e se po s ta v lja ponovno p ita n je d e fin ira n ja k u ltu re kao so c ija lističke k u ltu re u sadašn jo j fazi našeg d ru štv en o g raz v itk a ;

peto, u d isk u siji je upozoreno n a n eke n eg a tiv n e po jave, k o je z ap rav o sp u ta v a ju razm ah b o rb e m iš lje n ja (p o sto jan je m onopo lističk ih ten d en c ija , b esp rin c ip i- je ln o st, po v ez iv an je »vodećih« ili »p riv ileg iran ih« sa n ek v a lita tiv n im po jed incim a, i t. d.). T u se p o s ta v lja p i ta n je odnosa v las ti (kao su b je k tiv n e k a tegorije ) p rem a k u ltu rn o m s tv a ra n ju , osobito na k o ru m p ira ju ć i u tjeca j d ru štv e n e v las ti k u ltu rn o g rad n ik a na n jegovo s tv a ra n je . N asu p ro t toj p o jav i is ta k n u ta je p o tre b a reh a b ilitacije in te lek tu a la ca , obzirom na n jih o v u d ru štv e n u u logu i d ru štv e n i položaj. Ta reh a b ilitac ija in te lek tu a lca tre b a da započne od n jih sam ih , r je ša v an je m niza p ita n ja e tičke p riro d e (oslobađan je od d v o stru k o sti ili dvoličnosti, s tra h a , začau ren o sti, itd.).

B it će, p rem a tom e, za d a ta k n aš ih b u d u ćih d iskusija , da se p o tan je p ozabav imo u p rav o sad rža jn o m stran o m tih k u ltu rn o -d ru š tv e n ih p itan ja .

43

K U L T U R N I Ž I V O T

P i e r r e V e r l e t :

0 FRANCUSKOJ TAPISERIJI»Veliko bi bilo zadovo ljstvo G ledati tap iserije izrađene U A rra su u P ikardiji«.

(Froissart;

T raženje lijep ih dekora za zadovoljstvo i ugodu očim a — bilo je po rijek lo tap iserije . Mnoge tap e te od sred n jeg v ijek a nada lje , p rik az iv a le su poučan sadržaj ili priče, naročito one c rk v en e koje su postav ljen e iznad c rkven ih sjedala, ili uzduž crkven ih lađa u p razničke dane, p rik az iv a le pobožne prizore. Naše ka ted ra le , naši s ta ri sam ostani, sačuvali su još toga d ragocjenog b laga — od onih tap ise rija iz A ngers-a do onih iz B trasbourg -a , (koje dolaze iz Pariza), od onih iz Chaise-D ieu do tap ise rija iz B eauveais-a, ko je su toliko raznolike.

Nećemo ovdje govoriti o n jim a i ako u n jihovom s ja ju im a m ožda i ko ji p ro fan i b ljesak ; m i ćemo se ograničiti na nekoliko b ilježaka o građansko j, civilnoj tap ise riji i o ulozi ko ju je im ala u F rancusko j d ekora tivno j u m je tnosti.

I n a jru žn iji zid dđbije svečani izgled, ako se p resv u če šarenom tkaninom ; u svim vrem enim a služilo se tim sredstvom . U doba K arla Velikog mnogo se upo treb ljav a lo b izan tske svile.

Ali jednostavn iji dekor, sv ježiji i je f tin iji p ronašli su naši F ranci, tražeći b rže i ž ivlje u k rašav an je : zastore islikane cvijećem .

U našim selim a sačuvao se običaj da o T ijelovu, n a ulicam a gdje pro lazi t je - lovska procesija, razapnu velike p la tn en e p lah te uokolo m jesta gdje se zau stav lja p rocesija i u k rase ih b uketim a cvijeća.

Isto se činilo u S redn jem v ijek u u k rašav an jem u n u tra šn jo s ti kuća cvijećem , lišćem, grančicam a i buketim a cvijeća. N aši m ajs to ri tap iserije , rep roducira li su na tkačkom stanu ove k ra tk o tra jn e ukrase . T ap iserija tk an a u P arizu i u A rras-u uXV. stoljeću prom ijen ila se k asn ije u sm islu k o m plic iran ijeg dekora; sačuvala je, m eđutim , uv ijek ta j svečani izgled. U bolnici u B eaune gdje je zadržano skoro netak n u to p rija šn je u ređen je , im am o na neki n ač in živ p r im je r tad ašn jeg načina d e- k o riran ja .

K ance la r Rolin i n jegova žena G uigone de Salins, uk rasili su svoje novo s ta n ovan je m nogobrojnim tap iserijam a, koje su u k rašen e n jihov im m onogram im a, grbovim a, sim bolično-poslovičnim izrekam a i p lem ićkim znacim a na crvenoj podlozi koja je vrem enom izblijeđila. N eke od t ih tap ise rija b ile su darovane kapelici, a ostale, už:h form ata , uk rašav a le su u svečanim prilik am a k rev e te bolesnika u »velikoj sobi sirom ašnih«.

44

K u ltu rn i ž ivo t

N ekoliko sto ljeća, u sv im s lav ljim a i svečanostim a, služili su se tap ise rijo m kao uk raso m , b ilo za d e k o riran je u n u tra šn jo s ti kuća ili ulica. F ran cu sk i k ra ljev sk i dv o r posjedovao je n a jb asn o slo v n iju zb irk u tap ise rija , ko ja je ikad po sto ja la , i služili su se tim blagom da brzo po stav e rask o šn e dekoracije .

K ru n id b en a povorka u R eim s-u p ro laz ila je od n a d b isk u p ije do v ra ta K a te d ra le izm eđu d v a zida tap ise rija .

N eke od tap ise rija iz k ra ljev sk e zb irk e n a m je š ta ja b ile su reze rv ira n e sa ovakv im oznakam a: » Jed instvena , služi za Tjelovo«.

Izlagalo ih se na p ro cesijam a V ersa illes-a , St. G erm ain l ’A uxero is i G obelins-a .N ije im bilo važno d a li je p rik a z a n i su je t relig iozan — veću v ažnost su d a v a li

s lik o v ito s ti i bo jam a; sv je to v n i sad rža j p rik a z a n n a tap ise riji tak o đ e r je dobro p r is ta ja o relig ioznim svečanostim a, po zd ravo j i naiv n o j s re d n jev jek o v n o j trad ic iji.

K ad je god. 1770. bio u ređ en , u sred R ajne, p a v iljo n sav u k raše n tap ise rijam a , za doček M arije A n to in ette , po stav ili su tap ise rije sa relig ioznim sad rža jem uz t r a g ičnu p o v ije s t M edeje. G oethe se n a to zgražao; u v je ra v a li su ga, da n itk o neće n išta v id je t i i da ta tap ise rija neće u z n e m iriv a ti n i k ra ljic u n i n aro d iz okolice S tra s - b o u rg -a .

N jegov m eto d ičk i du h n ije m ogao sh v a titi kapric iozn i charm e, fan ta z iju i n a j jed n o s ta v n ije — d opad ljivost, k o ja se tra ž ila od lijep ih tap ise rija . T ap ise rija je za d ugo v rem en a zad rža la g lav n u o znaku svoga p o rijek la : ona je p o k re ta n dekor. L ako je b ilo p ren o s iti je j e r se lak o m ogla p resa v iti i n anovo postav iti, a čv rstoća tk a n ja d av a la jo j je p red n o s t p red svilom .

T ada je ž ivo t v e lik aša b io n o m adsk i i tap ise rija je b ila u isto v r ije m e i luksuz i p rak tičn a s tv a r m oguća sam o p rih čev im a.

Z an im ljiv o je p ro u čiti p o g lav lje o p u to v an ju iz 1380 godine, k ao i m noga d ru g a p o g lav lja iz k n jig e b u d ž e ta k u će k ra l ja K a r la VI.; k u k ice k o je su k u p o v a li »da raz a p n u k ra l je v e odaje« u razn im grad o v im a k roz ko je je pro lazio , b ile bi dovo ljne d a označe tra g cije log k ra ljev o g p u to v an ja .

Za v rije m e tak v ih p u to v an ja tap ise rije su b ile poslagane u šk rin je i n a to v a re n e na teg leće dom aće ž ivo tin je . T ako je bio u p ra tn j i A ne od B re tag n e jed an »vodić to v ara tap iserije« , n a ro č ito o d ređ en da se b r in e za ž iv o tin je sa kovčezim a. T ak av običaj se zadržao do k ra ja »Ancien R egim e-a« i uz svako k ra ljev sk o p u to v a n je išao je red m u la n a to v a re n ih p lav im tap ise rijam a , n a k o jim a su b ile u tk an e r ije č i: » k raljev sk e odaje«.

K ra lje v i iz doba ren esan se p u to v a li su isto to liko koliko i on i s re d n jev jek o v n i, a luk su s koji su u lag a li u tap ise rije bio je za n jih o v a s ta n o v a n ja i o b lig a tan i po treb an . O b jasn it će n am to ova jed n o s tav n a b ilje šk a jednog v en ecijan sk o g po sla n ika na dv o ru F ran co is Ier; »Za v r ije m e od 45 m jeseci m oje dužnosti poslan ika, bio sam skoro s ta ln o n a p u to v an ju i n ik ad a se d v o r n ije zau stav io n i 15 d an a u jed n o m m jestu« . K a d k a d a su izn a jm ili tap ise rije Louis X II. 1510. godine i F ran co is Ier 1530. god. n a m je s tili su n a ta j n ač in o d a je u »H dtel de T ournelle« u P a riz u i u dvo rcu S a in t-G erm ain .

T reb alo je čekati do k ra ja v lad av in e Louis XIV. d a k ra ljev sk i dvo rci d ob iju s ta la n n a m ješ ta j. Od tad a su s ta ln o u p o tre b lja v a li sam o n ek e tap ise rije i one su im ale k a ra k te r s ta ln o g dek o ra , dok su o sta le d rža li u m agazinu . P o slije s m r ti Louis d ’O rlean 1752., n aš li su o rm a re p a la is -R o y al-a u P a r iz u p u n e d iv n ih tap ise rija .

P rin čev i n a sv o jim p u to v an jim a i ra tn ic i n a v o jn im pohod im a nosili su sa sobom tap iserije ,' jed n i d a im a ju d ek o rac ije ugodne i udobne, a drug i, j e r su im b ile još po treb n ije .

45


K arlo Sm jeli bio je ličnost koja je volila raskoš i s ja j. U svom e ratn o m p r tl ja gu nosio ja dragocjene tap ise rije i kad je bio potučen kod G ransona 1476. god., i m orao sve n apustiti, tap ise rije su postale dio ra tn o g p lijena. Tako H isto rijsk i Muzej u B ernu čuva još i danas d v ije n a jljep še zelene tap ise rije koje posto je: na tam no m odroj osnovi razasu to cvijeće, sa grbom i m ačevim a B urg u n d ije i p rinčev im in icijalim a. S lična nezgoda dogodila se K arlu V. kad je m orao naglo da p rek in e opsadu M etz-a 1552. C ar je napustio svoje šk rin je ; njegov p o b jedn ik Francois de Guise zadržao je za sebe tap ise riju od C lovis-a k o ja je v je ro ja tn o b ila tk an a u A rras-u za v rijem e F ilipa Dobroga, sred inom XV. sto ljeća; služila je u slavne dane kao uk ras svetkovinam a vojvode od B urgund ije ; godine 1468. b ila je postav ljen a u jed noj od dvorana u kojim a je bio b a n k e t p rilikom v jen čan ja K arla Sm jeloga sa M arguerite od Yorka.

»Sobe« od tap ise rije b ile su u sred n jem v ijek u p rak tičn a p rim jen a tih tk an ja ; od toga čvrstog i veselog p okretnog u k rasa način ili su tan k e zidove soba; u u n u tra šn jo s t tolikih d v o ran a u dvorcim a bez tap e ta i š ta k a tu ra na zidovim a načinili su tako sebi u d obn ije sobe za s tanovan je. K arlo V. im ao je jed n u tak v u : »vrlo lijepu zelenu sobu od tap ise rije izrađene od svile, sa razno lik im lišćem posu tim po zelenom polju«.

Z am jen ju juć i d jelom ično lak e v u n en e tk an in e koje su bile tad a u m odi za n am ješta j, tap ise rija je im itira la to tk an je za svoje osnove: kao dam ask ili ša re u grančicam a, ili m otivi sa g rupam a g ran a ta (južni plodovi), ili p ru g asti m otivi u dv ije boje, i osnove posute cvijećem — o čijem p o rijek lu sm o već govorili. T ap iserija je im ala p red n o st 'p red drugim tk an in am a, je r je m ogla u svojem tk an ju p rik az iv a ti likove ljudi, pa čak i čitave p rip o v ijes ti ili događaje. K arlo V. na pr. znao je iskor is tit i ta j dekor: u njegovom in v en ta ru nalazi se 1380. god. 18 kom ada tap ise rija izrađenih sa cvijećem i grbovim a i 32 kom ada tap ise rija izrađen ih sa slikam a.

Ako je v iše tap ise rija bilo određeno da u k raša v a ju istu odaju , b ile su povezane istim sadržajem . Ideja o cik lusu ili n izu tap ise rija b ila je p rihvaćena i pos ta la tako uobičajenom , da sve do nedavno jed n u izo liranu tap ise riju n isu cijenilL U doba Louisa XIV. svaka tap ise rija k ra ljev sk e k rune, koja n ije p rip ad a la jednoj grup i tap ise rija b ila je odbačena i p o h ran jen a m eđu kom ade koji n isu povezani likovnim sadržajem .

N ije bilo svejedno k ak av je izbor su je t-a za tap ise riju . Louis XIV. dao je tk a ti u G obelins-u »12 mjeseci« i h isto rijsk e događaje m eđu kojim a jed n u p ripov ije s t iz A leksandrovog života; a 300 godina ran ije , im ao je K arlo V. u svojim zb irkam a jednu tap ise riju nazvanu »D vanajst m jeseci jed n e godine«, a vojvoda od B u rgundije F ilip S m jeli jed n u »Priču o A leksandru«.

T ap 'se rije sa pasto ra ln im m otiv im a iz a te lie ra u B eauvais-u m ogli bi lako da se p rip išu kojoj ran ijo j »odaji«, m eđu onim a ko je su da li tk a ti početkom XVI. stoljeća budući gospodari dvorca C henonceau — Thom as Bohier i C a therine B ri- (.onnet. Tako su se izvjesne trad icije iz našeg sred n jeg v ijeka zadržale više stoljeća. Da bi se razv ija la i bila ’prilagod ljiva , tap ise rija je im itira la slikarstvo . N eke kule dvoraca u cen tra lno j F rancuskoj sad rže freske čiji je stil veom bliz našim prv im tap iserijam a. K asnije , kad je izrada zidnih u k rasa u freskam a b ila p ov jerena s lav nim m ajstorim a, h tje li su velikaši kod odlaska pon ije ti sa sobom i sačuvati v jern u rep rodukciju ovih m ajs to rsk ih djela. F rancois Ier, od svih svojih dvoraca najv iše je vo’io F onta:neblćau . Nekoliko stanova je dao u k rasiti freskam a uokv iren im s tu - katu rom , ali je tam o m alo boravio. Da b i m ogao na svojim pu to v an jim a uživati u dekoracijam a, koje je dao tam o izvesti, bio je upućen na tap iseriju . Dao je da se

46

K u ltu rn i živo t

započne iz rad a rep ro d u k c ije n jeg o v e G a le rije iz F o n ta in eb leau -a u tap ise riji; re ljefi, boje, p a čak i lin ije š tu k a tu ra i u k rasn e k o n s tru k c ije stro p a , sve je bilo p re cizno značeno, da bi se dobila p o tp u n a s lik a g a le rije ; sa m ogućnošću p ren o šen ja što je b ilo to liko p o treb n o u ob ičajim a onoga v rem ena!

Isk u stv o ove v rs te im alo je z n a ta n od jek ; sa R afaelovim , Ju le s R om ain-ovim , a k asn ije i R ubensovim iskustvom došlo se do ideje da se v e lik e n ep ren o siv e zidne fre sk e m ogu rep ro d u c ira ti u tap ise riji kao p renosiv dekor, i u v iše p rim je ra k a . O vaj p rin c ip s lijed io je Louvois k ad je traž io od rad io n ica G obelins-a da tako sa ču v a ju uspom enu M ignardove G a le rije u d v o rcu S a in t’Cloud i vo jvoda od O rleansa kad je dao rep ro d u c ira ti u tap ise riji svo je s like o D afnis i Cloe. To je sv ak ak o b ila besm isao zbog ko je je tap ise rija izgubila sn ag u svoje- o rig ina lnosti i dovedena do m al h slika C ossette i isp razn o sti u X IX . v ije k u ; a li su ip ak d rag o cjen e te u m je t- n ne po ko jim a upoznajem o v e lik a lik o v n a d je la koja su b ila un išten a .

O sv ježav an je d e k o ra postig lo se lako sa neko liko tap ise rija . Cesto p u ta se sp o m in je da su se n ek ad a uz g rad n ju ve lik ih p a lača sm ješ ta li v ješ tac i tap ise rije da istov rem eno sa g rad n jo m izrade d ekor po savrem enom ukusu .

K a rd in a l d ’A m boise-u G aillou -u , F ranco is Ier u F o n ta in eb leau -u , F o u q u et u M a 'n cy -u kod V au x -a , d a li su p o stav iti tk ačk e stan o v e istovrem eno sa g rad n jo m n jih o v h rask o šn ih dvoraca. K ad je Louis XIV. osnivao rad ion ice G obelins-a imao je kao cilj izradu d ek o ra za L o u v re iuskoro posle za dv o r u V ersailes-u .

Od tad a u X V III. v ijek u , k ad je p o sta la s ta ln o tražen a, tap ise rija se počela neobično razv ija ti. K ad je izrada u d rv u b ila na v rh u n cu razv itk a i n a jv iše tražen a kao d ek o rac ija p re tilo je, da će k o n k u ren c ijo m u n ištiti tap ise riju .

R o b ert de C o tte i B oucher u m je li su da je m o d ern iz ira ju i obnove.G obelins i B eauvais pod L ou is-om XV., a A ubusson i B eauvais pod L ouis-om

XVI., izrađ iva li su veom a lijep e tap ise rije . Da u red i po sav rem enom uk u su svoju sobu u M arly -u , L ouis XV. n ije traž io od V erb rech ta d rag o c jen a o b lagan ja u d rv e tu k ao d ekorac ija , p re tila je da će k o n k u ren c ijo m u n iš tit i tap ise riju , u k raso m u ovoj sporedno j rez id en ciji; h a rm o n ija tih tap ise rija u žu to j boji, lijepo cvijeće, s lik e lijepo izrađene, im itira n a izrad a u d rv e tu i im itac ije dam ask a na tap ise rija m a obnovili su p o tp u n o k ra lje v u sobu. K ada su Don F ilip i n jegova žena, ze t i kći L ouisa XV. o tp u to v a li za svoju novu rez idenciju u P arm i, b ili su zap la - šen i opisim a k o je su im d a li o velikoj p alači P ilo tta . K up ili su u G obelins-u t r i ta p ;se rije i d v a n a js t m alih tap ise rija za v ra ta ; Louis XV. dodao je nekoliko tep 'h a iz S av o n n erie i tak o se m ogao obnov iti po posljed n jo j fran cu sk o j m odi i n a jm ra č n iji dvorac.

P o tp u n a obnova tap e ta b ila je p o tre b n a da se sasv im p ro m jen i i m o d ern izira jed n a s ta rin sk a d v o ran a . Z ato se je m oglo tap ise rije podreza ti, ili d a ti tk a ti nove tap ise rije po m jeri. N aru d žb e po m je r i b ile su uob iča jene u X V II. i X V III. st.

D jelovi z ida izm eđu p ro zo ra b ili su uski, i rad i toga se m oralo suv iše iz re - z ivati tap ise rije ; za to su počeli tk a t i u sk e u o k v iren e tap ise rije , nazv an e m eđ u -p ro - zor. Im am o neko liko p r im je ra m eđu g rav iram a A b rah am a B osse-a. Louis XIV. još je p ro širio u p o treb u ovih m eđ u -p ro zo ra : n ek e zn am en ite tap e te bile su kom pletira n e sa usk im p a n n e au x -im a , izrađen im istim m otiv im a kao tap ise rija . Da bi sk a la tih u k rasa b ila još p o tp u n ija , u G obelins-u su sa tk a li »Termes«, o b ru b e L e b ru n -a , jed n o s tru k e ili d v o stru k e , koji su om ogućavali p o k riv a n je i n a ju ž ih p ro sto ra m eđu p rozorim a. U isto v rije m e u p o tre b lja v a li su m ale tap ise rije na v ra tim a da bi u p o tp u n ili dekor, a d a n isu izrezivali z idne tap ise rije . F o u q u e t ih je dao izrađ iv a ti, a Louis XIV. je slijed io n jegov p r im je r. L eb ru n , A u d ran , P e rro t, rad ili su d ivne d e -

47


sene za m ale tap iserije koje su pokrivale u V ersailles-u v ra ta od d rv eta v eličanstveno iskićena. — K ad je Louis XIV., u p osljedn jim danim a XVII. stoljeća, dao dek o rira ti jed an s tan u T rian o n -u i naruč io da se za ta j dekor izrađu je »Arabeska mjeseci« kod Gobelins-a, tražio je da dodaju velikoj tap e ti m ale p a n n eau x -e (danas u Louvre-u), koje će sasvim obložiti jed n u n išu u njegovom kabinetu .

■ Od tada je tap ise rija m alo po m alo »izgubila svoj k a ra k te r prenosivosti: izra đenu za jedno fiksirano m jesto, pričv ršćivali su je čavlim a ili p rid ržav a li pozlaćenim štapićim a kao kom ad svile, šarenog p la tn a , ili šarenog p ap ira .

Godine 1763. m je rili su velik i ap p a rte m e n t u V ersailles-u rad i izrade tap iserija u G obelins-u po m jeri. To je bilo u doba k ad su engleski plem ići poslali N eilson-u pažljivo n ac rta n e planove svo jihsa l ona, da b i im izrad ili panneaux-e , m eđu-prozore, m ale tap ise rije iznad v ra ta , u stilsko j h a rm o n iji sa a rh itek tu ro m . Vojvoda od Roche-G uyon-a tražio je od G obelins-a, da m u povećaju k a rto n e »Priče0 Esteri« da bi odgovarali m jeram a n jegovog velikog salona iz de La R oche 1768. godine. U K openhagenu B ern sto rff a u P rag u nadbiskup, dali su p rep ra v lja ti zidove prem a svojim lijep im francusk im tap iserijam a. K ako sm o daleko od tap ise rije našeg srednjeg v ijeka od koje se tražilo samo p rilagod ljivo dekoriran je! G otske tap iserije1 tap ise rije sa ukrasim a u zelenilu bile su idea lan dekor zbog svoje jednostavnosti i p om anjkan ja perspektive. Nisu v a ra le oči nekom n am etn u to m slikom, n iti davale osjećaj »probušenog zida« kolonadam a i u d a ljen im um je tn im prizorim a. One su izgledale prirodno, a pošto su b ile prilično da leko od s lik ars tv a , m oglo ih se po vo lji sk rać iv ati ili sužavati rezan jem . U XV II. i X V III. s to ljeću p rizn av a li su p red nosti ovakovih tap ise rija i traž ili ih često. Poznato je koliko se u to v rijem e p o tcje - n ivala gotika, ali se ipak cijenilo sv ježinu boja i d e k o ra tiv n u ljep o tu s red n jev je - kovnih tap e ta ; u ovo v rijem e b ile su već s ta re i istrošene, pa je to b ila izlika da ih se reže bez sk ru p u la prem a velič in i zidova. D anas n a jzn am en itija tap e ta S redn jeg V ijeka »Lov na jednorogog konja« p rešla je iz dvorca V erteu il u Po ito u n i, u kolekciju Rockefeller. Da b i v id je li što se rad ilo iz t ih tap ise rija i kako se u p o treb lja valo u X V III. sto ljeću ove s ta re tape te , danas tako silno cijen jene, preg ledajm o in v e n ta r dvorca V erteu il iz godine 1728. — Od t r i dvorca od F ranpo is-a V III. de L a Rochefoucauld, ta j je im ao n a jljep šu sobu. B ila je sm ješten a u jednoj novoj zgradi i u n jo j su b ile ove s tv a rif k rev e t od lju b ičasto g v e lu ra izvezenog zla tom i s re brom u v rijed n o sti od 550 liv ra ; p e tn a js t stolica, dva jednonoga stolčića od orahovog d rveta , jedna šk a tu lja od ebanovine okovana sreb rom ; jedno ogledalo i jed an s ta r i tep ih iz T urske u p o tp u n jav a li su nam ješta j. Da b i pokrili zidove uzeli su jed n u s ta ru gotsku tap iseriju : »Ta soba je p rek riv en a tap iserijom , (koja se sasto ji od pe t kom ada) napola istrošenom , nazvanom »Od jednorogog konja«. P ro c jen jen a je na 150 livra«.

Osim sta rin sk ih tap ise rija i one sa dekorom zelenila b ile su veom a om iljene. Jednostavno dekorirane , s tv a ra le su in tim n u atm osferu više nego m od e rn e ve ličanstvene tap iserije . D esen n ije bio od velike važnosti i tap ise riju su često na rubovim a m ora li p o d v rn u ti a i zak rili su je koji p u t nek im ogledalom ili slikom ; tap ise riju b i p rev u k li p rek o izbočine jed n e niše, zav rnu li sasvim p red n ekim prozorom ; A braham Bosse nam da je više tak v ih p rim je ra . S ta ri in v en ta ri obilu ju takvim tape tam a: od zelenih tap e ta iz F la n d rije i B eauvais-a , ko je je C olbert imao, ili onih koje je F ouquet dao tk a ti u M aincy-u a Louis XIV. dao d o vršiti u G obelins-u sa n itim a zla ta u obrubim a ,do skrom nih zelenih tap e ta iz A ubusson-a ili Fellet:'n-a, ko je su u k rašav a le toliko g rađ an sk ih kuća XV II. i X V III. stoljeća. L u ta ju ć i Parizom u še tn ji uđ im o kod z la ta ra Jacques D uguay-a godine 1751. i naći

48

Pas

tiri

— P

asto

raln

i ci

klus

(o

ko

1500

.)


ćemo kod n jega jednu sobu u »zelenim tap e tam a iz A uvergne-a« . N am ještaj u k ra šen tap iserijom jednako izrađenom kao i tape te , bio je nadopuna, u p o tpun jen je dekora i od sredn jeg v ijeka d a lje nalazim o često i ako n e svuda uobičajen tak av dekor. »Nebo« iznad k reve ta , pokrivač, a k a tk ad a i uzglavlje k rev e ta bili su u k ra šeni kao zidna tap ise rija ; tep ih , jastuci, o k rug li ili če tverouglati, mogli su b iti jednako izrađeni. Na naslonim a sto lica i k lupa tap ise rije su b ile postav ljen e n ep ri- čvršćene, sam o kao ispun jene p resv lake, i to je po rijek lo u k rasn ih g a rn itu ra tap iserije. Od svega toga n išta n ije ostalo osim sp om in jan ja u popisim a inven tara . Tek u drugoj polovici XV II. s toljeća susrećem o nešto takovog n am ješta ja . N ije pokriven p ravom tap iserijom , nego sa »tapis de Savonnerie«, d rugač ije izrađenom . Nekoliko p riv a tn ih kolekcija posjedu ju d anas m ale okrug le sto lice bez naslona i tapecirane klupice bez naslona iz tog doba, tako ukrašene. I M azarin je imao fo te lje i stolice »en Savonnerie«. Louis XIV. je p ok lan jao od godine 1669. am basadorim a Španije, M oskve i p rincu od Toscane tep ih i s to ln jak , stolice i k rev e t, u k rašen e tim b a ršu nastim tkan jem , a on sam je dao isto tak o p o k riti m ale sto lice i k lupe bez naslona.

Za francusk i k ra ljev sk i n am ješta j n isu uzim ali m nogo kom ada n am ješta ja u k rašen ih tap iserijom , osim onih za p redsob lja i hodn ike kroz koje se prolazilo. N ije bilo takovog n am ješta ja n i u V ersa illes-u n i u ko jem drugom većem k ra ljev skom dvorcu. U Choisy-u su se sačuvale d v ije sofe, če tiri fo te lja i o sam najst stolica iz blagovaonice pokriven ih tap iserijom iz G obelins-a, sa u tk an im cvijećem i m akovim a. Taj nam ješta j se nalazio u dvorcu v jero v a tn o o tkako ga je preuzeo Louis XV.; jed an zastor, jed an k an ap e i šest fo te lja iz G obelins-a b ili su osim toga u k raljevskom nam ješta ju .

Bogati p riv a tn ic i su se pokazali m nogo v iše odušev ljen i za tap iseriju . R egent je jedan od p rv ih naručio kod G obelins-a g a rn itu ru stolica za svoju G aleriju u Palais-R oyal. P rin c Condć dao je nač in iti jed an k reve t, čiji frag m en t je b io izložen na izložbi G obelins-a 1937. godine. M adam e de P om padour posjedovala je v iše kom ada nam ješta ja sa tap iserijo m a n ek e c rteže za n jih n aru č ila je od Boucher-a.

B eauvais je im ao još veći u sp jeh sa svojim n am ješta jem nego Gobelins. Roland, budući član skupštine za v rijem e K onvencije, zabilježio je u svojem »P utovanju po Francuskoj« 1769. godine, d a su fo te lje iz O u d ry -a po 300 liv ra kom ad b ile u velikoj m odi. A ubusson ih je im itirao i č itav č e tv r t v ijek a tra ja la je trad ic ija tih fotelja.

S lužbena trad ic ija tog n am ješta ja , kao i tap e ta prouzrokovala je dekadenciju naših m an u fak tu ra tap iserije .

U m jesto elastičnosti ko ju je pokazala tokom vrem ena, francuska tap ise rija u sredn jem v ijeku oporo — jednostavna i kojom se lako rukovalo , za v rem e ren e sanse p rep u šten a radovim a a m a te ra s lik a rs tv a , po k riv a ju ći č itavu sobu za vrem e L ou 'sa XIV., posta juć i u X V III. v ijek u s ta lan d ekor svjež i živahan — (podrazum ijev a ju ć i tu i n am ješta j), u XIX. v ijek u tap ise rija p o sta je uglavnom nasleđe osoba osrednjeg ukusa koje najčešće zadovoljava da tro še s ta re tap e te iz k raljevskog m uzeja nam ješta ja .

D anas zasta rje la , i izgubivši svaku p rak tičn u prim jenu , ne bi li ona m ogla opet naći svoje m jesto kao dekor? Ne sam o u c rkvam a, gdje bi treb a lo da se održi n je zina trad iciona lna upo treba, nego i u stanovim a, na našim golim zidovim a, i kao tap ise rija na v ratim a, i kao p an n eau od tap iserije , m ogla b i opet kao nekada d a osvježava svojim živahnim bojam a.

(Prevela D. Č. S.)

50

G r g a G a m u l i n :

KOMENTAR JED N O J KRONICIA p s tra k tn o s lika rstvo je »mondeno s lika rstvo i to dobro odgojeno.

N i na jed n o j izložb i n e će n jih o va p la tn a p ro b ija ti udarcim a š ta p o v a . . .A li cijena , ona je k o n k r e tn a . . .«

Georges B raques u jed n o m in te rv ie w u (B ea u x-A r ts, br. 427, 1953).

T eško je r a z a b ra ti što je nav e lo velikog s lik a ra na. ovu od lučnu iz javu o ap stra k tn o j u m je tn o sti. N e sre tn a a lu z ija n a c ijen e a p s tra k tn ih slika n av e la je m noge n a odviše jed n o s tav n u pom isao, da se ra d i p rv en s tv en o o p i ta n ju sasv im m ate r ija ln e k o n k u ren c ije . T ako se i kod n as u Z ag reb u uzro k p o sljed n jih d isk u s ija odv iše brzo i jed n o stav n o h tio p ro tu m a čiti k o n k u ren tsk im m otiv im a; ču li su se tak v i g lasovi u g rađ an stv u , kao i u k rugov im a k u ltu rn ih rad n ik a .

M ože se v je ro v a ti, da je i ta j m o m en at u izv jesnoj m je r i d jelovao; pa ip ak n isam m išljen ja , da je on b io o d lučan i da je dov o ljan da n am o b jasn i n ek e od ovih po java. S ukob i n a k u ltu rn o m p o d ru č ju o d v ija ju se očito s m nogo složen ijim m ehanizm om . A n a jm a n je se mogU (zbog nedužne d u h o v ito sti o » k onkretn im c ije nam a«) tak v i m a te rija ln i m o tiv i im p u tira ti G eorgesu B raq u esu . N e znam d rugog k u b 's tičk o g s lik a ra , ko ji bi kao on slijed io tak o u p o rn o i duboko sv o ju u m je tn ičk u koncepciju , i g led a ti d a n a s ono n jegovo lijep o lice (na fo to g ra fiji u istom b ro ju »B eaux-A rtsa«) ili n jeg o v lik , k ak o se zam išljeno k reć e po a te lije ru s p o lagan im k re tn ja m a i nek im in tro v e rtira n im pogledom (u poznatom film u), p ru ža n am d o jam duboke i trag ičn e lju d sk o sti. N ije to sam o v elič ina s ta ro sti. T aj ž iv o t š to je p ro šao u d o d iru s ljepotom , ti n a p o ri da se p ro n ađ u i o tk riju u v ije k nanovo nove zagon e tk e na po v ršin i p la tn a , k o ji tak o p o s ta je duh o v n a p ro je k c ija , kao da su na tom lik u ostav ili trag o v e n eke b lag e tuge. B ilo b i n ep rav ed n o sp o m en u ti i p a ra b o lu o č a ro b n jak o v u šeg rtu , k o ja se u p rv i m ah nam eće: n ije » apstrakcija« p ro izašla sa n jeg o v ih p la tn a , ona je leža la u »zakonitosti« v rem en a . O na čak n ije ni logična konzekvenca n jegov ih l irsk ih m rtv ih p riro d a , d e k o ra tiv n ih u sasv im drugom sm islu , i u p rav o u to j n esk lad n o s ti leže k o rijen i nesp o razu m a i sukoba: jed n a u b iti in tim n a i in tim ističk a u m je tn o st, sazdana n a su zd ržan im sk ladov im a, su k o b lju je se u ovim d od irim a s novim ritm o v im a civilizacije. M ašinsko je doba izbavilo sv o ja d e k o ra tiv n a z račen ja ; od L egerov ih lju d i-s tro je v a do žu tih v a rn ica H an sa H a rtu n g a o d v ija se n ešto sasv im d rugo i d ru g ač ije od onoga, š to se o d v ija lo od B onarda do B raq u esa . I m ožda tu tre b a tra ž iti u n u tra šn je m otive k ritik e , k o ju je n edavno H a r- tu n g up u tio P icassu : što sv ak ih p e t godina m ije n ja svoj izraz. Tu je sa svoje đ o k - t r n a rn e (ali log ične i konzekven tne) pozicije a p s tra k tn a u m je tn o st neg ira la slobodu p jesn ik a .

J e li to s tv a r »m eđu njim a«, i tak v a sloboda P icassov ih evo luc ija i te p ro - g ram a tsk e a n tif ig u ra ln e pozicije a s tra tis ta ? Ne, to je već i s tv a r »m eđu nam a«, k ako d isk u sije oko z idn ih s lik a rija E de M u rtića do k azu ju ; i dobro je da je tako je r bez v la s titih isk u s ta va sve bi kod nas ope t osta lo priča n je na papiru . I dobv <

51

je što i kod nas im a izraza, ko ji se jednostavnom odlukom »m ijenjaju« p rek o naći; n jih o v i će p rim jeri d je lova ti in stru k tivn o u svo m p ravom sm islu , tim više, što t i »izrazi« sam i sigu rno n isu picassovski.

»Ne ćemo ga ovd je up ita ti ko liko on m iliju n a traži da bi se od ijelio od jednog svog p latna, i ne ćem o m u zato prigovarati.

Izv je sn a form a profesionalne ili u m je tn ič k e solidarnosti zahtijevala bi da postupci i za h tje v i »starih« sačin javaju prim jere , na ko je bi se nove generacije m ogle — skrom no — pozvati«.

Veillon D u v e m eu il u »A rt d’au jourd’hui«, br. 6, 1953.

Tako su u m je tn ic i m o d em e ap strak c ije u svom časopisu odgovorili B raquesu. Nije problem cijene ire lev an tan u odnosu na sm isao i lju d sk i sadržaj B raquesove um jetnosti, a isto tako je sigurno da a p s tra k tn e slike bez poteškoća (zapravo po zakonitom afin ite tu) u laze u m o d em e in te rieu re , stanove i v ille na Zapadu. N jihovi a rh itek ti će u sm islu svog W eltanschaunga već p rovesti tak v u in teg rac iju p ro sto ra; u toj racionalnoj, sv ije tlo j i civ iliz iranoj k ris ta lizac iji suvrem ene a rh itek tu re ovi a p s trak tn i sim boli m odernog o sjećan ja (dekora tivn i u visokom sm islu riječi) odgovo rit će točno zah tjev u i duhovnim p o treb am a klase, kojoj ovo ograničenje ekspresivnih m ogućnosti s tv a ra nužnu iluziju h arm o n ije i s tab ilnosti.

A kod nas?Tekovine našeg doba zajedničko su v lasn ištvo , bez obzira u kojoj su sred in i

nikle i tko im je kod rađ a n ja u d ario svoj pečat. Ako je ta j p eča t n am a s tran , n ije isključeno da ga izbrišem o. Tako se čini, da i ap s tra k tn e s lik a rije n a zidovim a ne sam o u m nogim svojim sad rža jn im oznakam a nose b iljege zapadnog sv ije ta , nego da je up ravo n jihova apsolutizacija ono, što je znača jno za duh sv ih g rađansk ih sred ina, u n u ta r kojih su i nasta le . Ne sam o zidne površine, nego i sva s lik arsk a p latn a treb a la bi po d o k trin a rn o m zah tjev u a s tra tis ta (po njihovoj p rak s i i po k r ite riju n jihovih k ritičara) p o sta ti dom enom ap s tra k tn ih kom binacija. Š to to znači za u m je tnost i n jen u izražajn u i spoznajnu snagu, n ije teško zaključiti.

No apsolutizacija apstra k tn e u m je tn o s ti n ije isto, što i apstra k tn a u m je tn o st sama. U v ijek su posto ja li ap s tra k tn i oblici na u n u tra šn jim i van jsk im zidovim a a rh itek tu ra ; na p redm etim a sv ak idašn jice; u našem vrem en u oni su dobili karakter čisto individualnoga govora. S m iješn i i ap su rd n i u svojoj ten d en c iji kad hoće zam ijen iti u m je tnost kao neposrednu relac iju p rem a vizuelnom sv ije tu , ti ap s tra k tn i ritm ovi i odnosi im aju svoje o p rav d an je u p rosto rim a m odernog sv ije ta , n a zidovim a, na stak lu i n a na jraz lič itijim m ate rija lim a in te rieu ra .

Kod nas jav ile su se te ten d en c ije u k rugovim a a rh itek a ta , što je i sasvim razum ljivo. G rupa »Exat 51« p ren ije la ih je i »apsolutizirala« (kao »štafelajno« slikarstvo), kako se to očitovalo na n jihovoj prošlogodišnjoj izložbi. P rob lem orig inalnosti, kv a lite ta i nesp re tno istak n u to g p ro g ram a može nam zasada b iti sporednom stvari. I n jihovi teo re tičari i k ritič a r i pokazali su n jim a sv o jstvenu d o k trin a rn o s t i n e trpe ljivost, pa ipak, kad je nedavno došlo do sukoba izm eđu n jih i Ede M urtića, ne b ih se složio s glasovim a, koji su sve to opet svodili na kon k u ren c iju i m ate rija ln e interese. Isto tako ne bi n i u ovom s lu ča ju bilo p rav ilno preći preko nekih žalosnih događaja sa spom enutom parabolom : kao čarobnjakovi šegrti izazvali su n?.:i exatovci duhove apstrakcije, a sada ih ne m ogu zadržati na uzdi; nepozvani ro .ti domogli su se čarobnih form ula i počeli n jim a m alja ti z id o v e . . . i t . d. S tv a ri .su : '- /d je m nogo du b lje i ozbiljnije.


52

K u ltu rn i ž iv o t

A sasto je se te s tva r i u g la vn o m u tom e, š to in tegrac ija a rh itek to n sko g in te - rieura im a n e su m n jiv o svo je za ko n ito s ti i za h tje v e , i u tom e je grupa E xa t u pravu . Z am išljen i r itm o v i tre b a da se u p ro sto ru o d v ija ju po jed in stv en o j logici, te se i s like na z idu m o ra ju p o d v rć i ili b a re m ak lim a tiz ira ti za jedn ičkom tem pu. M ožem o zasad a o stav iti po s tra n i p rob lem nekog ev en tu a ln o g našeg b iljega i o rig inalnog novog sad rža ja , ko ji b i se m ogao p ro jic ira ti n a sve n aše zidove. L akoća i neodgovornost, sa ko jim a se p rišlo tim s tv a rim a kao »m odem im a«, ta sav ršen a n e k ritič n o st i n eb rig a za b ilo k ak v u d ife ren c ijac iju n a p ra m a v an jsk o m im portu , to je ono. što je p ri svem u tom e pom alo i žalosno i sm iješno Dogodilo se, naim e, da je to ap s tra k tn o s lik an je došlo u ru k e jednom sp re tn o m s lik a ru , k o ji je n a ru š io sve a rh itek to n sk e d ik ta te . N ažalost, ta n jegova sp re tn o s t (u s lik a rs tv u za ista n ad a re n a i s ve lik m lirsk im po tencija lom ), ovdje, u a p s tra k tn o m d ek o riran ju zidova, n ije b ila u s ta n ju postić i o n a j s tu p a n j discip line, k o ju p rob lem » G esam tkunstw erka« z a h tijeva , a n iti s tv o riti n eke au to n o m n e » ap strak tne« v rijed n o sti. Bez su m n je sve jeto bilo o lako shvaćeno, sa čestim izrav n im preu z im an jem s tra n ih tem a, čak s p re c rta v a n je m m otiva i si. Sukob s a rh itek tim a bio je u to j s itu ac iji nem inovan . Kolodvorska čekaonica, K aza lišna re s tau rao ija , dek o rac ije in s titu ta »R uđer Boško- vić«, a u s lu ča ju R itz -b a ra došlo je već do lom a. Č arobn jakov i šeg rti (rek li su zlobnici) p o k u ša li su o t je ra t i zlog duha. E xato v ci su sazvali po zn a tu d iskusiju , pozvali su se čak n a d em o k ra tsk u u s tan o v u R adničkog sa v je ta . D okazali su Edi M urtiću da je u svom u m je tn ičk o m k red u p rep isao P ille ta , i s itu a c ija ko ja je sada n as ta la , očitovala je sv e kod nas već uob iča jen e zn ača jk e ličn ih obračuna.

P r ija te l ji s lik a ra u s ta li su u n jeg o v u obran u .

»Prilazeći p isa n ju ovog članka m i se u n a p rijed ograđujem o da govo rim o o stručno j, lik o v n o j ocjen i d je la bilo grupe »E xat 51«, bilo E.M urtića. Ističem o da že lim o na n izu p r im je ra p rika za ti m etode i s is tem u o n em ogućavan ju rada i d je lo va n ja jednog liko vn o g r a d n ik a . . . «

A odm ah n a k o n toga, u sv rh u d o ku m en ta c ije o k v a li te t i d eko ra cija, c itira ju P red sjed n ika radn ičkog savje ta : »N eki dan je jed n a grupafra n cu sk ih n ov inara izja v ila , da su se iznenad ili v id je v ši ovako lijepedekorac ije u ovom d ije lu Evrope.«

V . H ajon i Z. S tilin o v ić , novinari, u V je sn ik u od 25. X I . 53.

Bez obzira n a ovaj k o lo n ija ln i m e n ta li te t u a rg u m en tac iji, č ini m i še d a n ik ak o n ije m oguće govoriti o ovom s lu ča ju , a d a se ne govori o sam oj s tvari, a to je o v r ijed n o sti d ek o rac ija . U svakom s lu ča ju to m ora, kod ocjene d isk u sije u R itz- b a ru , b iti po lazna točka: k a k v e su te v r ije d n o sti i jesu li one tak v e , da su m ogle izazvati ta k v u rea k c iju exa tovaca? M oje je m iš ljen je , da su one za ista »takve«, i to u pogledu a rh itek to n sk o -fu n k c io n a ln o m , kao i uopće este tskom . D ekoracije u kolodvorsko j čekaonici n isu u sp je le u svojo j likovnoj n epovezanosti i sasv im p ro m aše nom d ek o ra tiv n o m d jelo v an ju , ali one b a rem n e »napadaju« gledaoca, kao one u Kazališnoj k av an i. Sasvim n epovezan sa prosto rom , s tilsk i he te ro g en a k o lo rističk i n eu sk lađ en i nezan im ljiv , ta j islik an i niz rom bova i likova je da lek o ispodonoga, što Edo M urtić m ože da ti, i teško m i je sh va titi, ka ko je do te situac ije uopćem oglo doći. S to je to s nam a, s našim položajem u razv o ju u m je tn o sti i s razv o jem te u m je tn o sti kod nas, k ad je nešto o v akva uopće p osta lo m oguće u sred Z agreba , i to u kav an i k u ltu rn e elite? D ek o rac iju u in s t itu tu (za ko ju kažu d a je zaista bolja), našalost, n isam vidio, ali one u R itz -b a ru su v rh u n ac neodgovornog odnosa p rem a z dnoj p o v ršin i i p rem a p ro sto ru . S tv a r je, naim e, u tom e, što i a p s tra k tn o

53


s lika ti treb a dobro slikati, s o sjećajem za funkciju , boju , sk lad lin ija i o rig inalnost invencije, a to su ispustili iz vida p r ija te lji um je tn ik a .

N isu to, po svom osjećan ju a rh itek to n sk e sinteze, izgubili iz v ida exatovci, i n jihovom otporu ne bi se treb a lo čuditi. Ne sm eta n išta što je n jihov istup d je lovao »kao dogovorena akcija«. S to im a u tom e nepravilnog? Ako su oni u v jeren i da nešto n ije dobro, n jihova je dapače dužnost da to pokažu i dokažu, i ne razu m ijem čem u se treb a čud iti ako su oni n asto ja li članove radn ičkog sov jeta u v je riti »kako je sve to loše«. I ne b ih se složio sa shvaćan jem , d a se tu rad ilo o »likvidaciji jednog u m je tn ik a i njegovog rada«, b arem ne rad a »uopće«, nego sasvim p ra v ilno ovakvog rada , i to up rav o u in te resu um je tn ik a . T reba dokra jčiti prilike , u ko jim a se slikar o va kvih m ogućnosti silom p rilika i po logici o b jek tivn ih (a jasno i su b jek tivn ih ) okolnosti spušta do ove razine. I to m i se čini b itn im kod svega toga.

Ne v id im drugih m ogućnosti da se to postigne, osim u p ta vo o va kvih o tvorenih d isku sija i k r itik e pred licem javnosti. A ako je ne tk o im ao »osjećaj kao da je u sudnici« (Z. Golob) onda to m ože b iti s tv a r raz in e naše d ru štv en e k u ltu re (i k u ltu re odnosa), a li tu k u ltu ru m oram o tra ž iti od jed n ih kao i od drug ih . T ko ju je p rv i povrijedio?

»Došlo je do to g a . . . da se po sv a ku cijenu pronalaze n e ka kve re v ije , ko jim a bi trebalo d o ku m en tira ti n e k a kv e plagija te i t. đ.« ,

V. H ajon i 2 . S tilinov ić, na istom m jestu .

U tom e je, e to stvar. K ao što se ne m ože m im oići s laba v rijed n o st d ekoracija , tako se u ovom našem k u ltu rn o m zb iv an ju ne m ože m im oići .ko lonija lno im itiran je (čak n i u »ovom« d ije lu E vrope), k o je se, evo, odv ija bez ikak v e k ritičn o sti i ženi- ran ja . I ne shvaćam zašto V. H ajon i 2 . G tilinović to n e uv iđ aju ? N e dovodi li to u p itan je n jih o vu o b jek tivn o st i značen je n jihovog istupa. J e r ne ra d i se nažalost o »nekakvim « rev ijam a, nego o v rlo k onkretn im a, exatovci su k asn ije to i naveli: u 5. br. »Art d ’au jo u rd ’hui« slika K oeningova, m ožda u 6. b r. i jedna slika C arreye- va, zatim svakako Picassova glava b ik a iz 1938. i t. d. No ja lično te s lučajeve ne sm a tra m tak o -b itn im , koliko čitavo ovo neozbiljno ig ran je s um jetnošću , »prila- gođavanje«, ko je je daleko od s tv a rn e p o treb e i proživ ljenosti, ovo e lim in iran je našeg »ja« i b ilo kakvog znaka našeg duha.

A ne može se od toga isk ljuč iti ni g rupa Exatovaca. Oni n isu sig u rn o p res lik ava li i n jihova funkcija u našoj sred in i m ože b iti i pozitivna u ovim problem im a in teg rac ije različ itih a rh itek to n sk ih e lem enata , pa i zidnog dekora; no, ostavivši čak po s tra n i n jihove an tirea lis tičk e tendencije u um je tnosti uopće, gdje se u njihovim s tv a ran jim a m ogu naći o rig ina ln i i sam osvojn i trag o v i našeg v lastitog d ruštvenog bića?

»Da li je o va kvo B ašičevićevo pisanje, u vezi sa Stančićevim slikam a kao » izb ljuvavan jem m u ze jsk ih štihova«, spojivo s n jeg o v im položajem asisten ta u M odernoj galeriji Jugoslavenske akadem ije znanosti i u m je tnosti, našoj n a jug ledn ijo j naučnoj ustanovi?«

E. M urtić u »Vjesniku« od 2. XI I . 1953.

Došli sm o tak o do k rune, koja je ok ru n ila djelo. P oznata već »kruna« u p rak si u n ištav an ja k ritike , ko ju nek i naši s lab i u m je tn ic i p ra k t ic i r a ju . kao jed inu m ogućn ost svog održanja. N ije, m islim , M urtiću trebalo da se svrs ta u n jih o ve redove!

54


S tv a r je, naim e, u tom e, što je M ića Bašičević napisao o tim M urtićev im zidov im a jed n u n e g a tiv n u ali a rg u m e n tiran u k ritik u . R ekao je tom p rilikom i svoje m iš ljen je o M urtićev u s lik a rs tv u uopće, bilo je to n jegovo k r itič a rsk o p ravo , konačno.

J e li M urtić im ao p rav o da n a tu k r it ik u odgovori? Običaj je is tin sk ih u m je t n ika da na k r it ik u odgovaraju sv o jim d jelom , i što je k r itik a n ep ra viln ija , to je n jih o v odgovor d jelo tvo rn iji. O bičaj je, za ista, istin sk ih u m je tn ik a da se k r itik e uopće n e boje, a n a jm a n je one n e p rav iln e . A kak o je M urtić odgovorio? P rije tn jo m i s itn im izv r ta n je m riječ i svog kritičara . Da b i označio k ako e lem en ti M urtićev ih d ek o rac ija n isu usk lađen i, nego sv ak i vuče n a svo ju s tra n u , Bašičević ih je označio izrazom »čifutsko večern je« (u kom e sv a k i p jev ač p jev a sv o ju p jesm u). I to je bilo dovo ljno da Z. G olob i E. M u rtić s ta n u n am ig iv a ti i a lu d ira t i n a — a n tisem itizam . A š to se » izb ljuvavan ja m u zejsk ih štihova« tiče (koje da je »nespojivo« s a s is ten t- sk im položajem u A kadem iji), Bašičević je (srećom) zaborav io spo m en u ti da je ta j izraz — Cćzanneov, p a je tak o i neho tice p osta lo jasno , d a C ezanne ne b i bio dos to ja n da b u d e n i a s is ten t te naše n a ju g le d n ije n au čn e ustanove , a kam o li n je n im članom .

A što se M u rtićev a (in d isk re tn a uostalom ) »poziva« to j našoj n a ju g led n ijo j naučno j u s tan o v i (svojim p r ija te l jim a u n jo j, zapravo), tiče, ono tek baca neugodno sv ije tlo na u m je tn ik a sam og. D oznat će naša ja vn o s t da, n a ko n to liko asistenata , ko ji su iz le tje li iz A k a d e m ijin ih u stanova , to n ije sam o p la to n sko negodovan je zbog »nepristo jn ih« term in a , nego vr lo k o n k re tn a a lu zija na B ašičevićev »položaj« tamo. I d o zn a t će n aša ja v n o s t još m noge s tv a ri, p a će b iti u s ta n ju d a su d i svim a nam a.

S a svo je s tr a n e n e sm a tram , d a M u rtić nem a s tv a rn ih u m je tn ičk ih m ogućn o s ti i z a to m islim d a m u sv e to n i je p o treb n o . I n e sam o zbog n ače ln ih m otiva, nego u p rav o zbog tih n jeg o v ih m ogućnosti tre b a lo b i izaći iz ovih tu žn ih situ ac ija . U n jim a on već god inam a ra s ip lje i u n iš ta v a (upravo s onom »radarskom sposobn o sti o tk riv a n ja n ov ih lik o v n ih o r ije n ta c ija i s k la p a n ja poslova«, k o ju spom inje a rh . R ichter) sv o je u m je tn ičk e p o ten c ija le . M oja s tv a r — m ože n am m im o odgovoriti. M ožda. N o ak o on m isli, da se na ovaj n ač in »brani« od k ritik e , onda je to već s tv a r sv iju nas. Bez o b z ira š to p r i tom e on u n iš ta v a i ono, što je i od u m je tn osti d rag o c jen ije i veće.

I n a k ra ju , k ao p r im je r razu la ren o g (oslobođenog, m ožda?) d je lo v a n ja ča ro b - n jak o v a zla duha , u zn ak u »pro tivm alograđanskog« gesla A n d re M alrau x a:

»Treba, dak le , već jed n o m sv rš iti s to m lim u n a d n o m » u m je tn o sti« . p o ru šiti sve te ve lič in e s p iedesta la , sa sv im n jih o v im l im en im d eko ra cijam a, o d liko va n jim a , p a n tljik a m a i križev im a , d e ta ljim a i galonim a, s ja je m i raskoši, h ije ra rh ijo m i d o s to ja n stvo m obasjanom o rn a m en tikom . T o »vjerno« slika rstvo , »pravo« i »kao živo«, treb a već jed n o m i ko d nas s k in u ti s d n evn o g reda.«

Ing . arh. K rs to F ilipović, »V jesnik« 2. XI I . 1953.

O va p o letna , m la d e n a čk a tira d a je za is ta p r im je r v ak u u m a , k o ji se po n ek ad ja v lja u ovim našim k u ltu rn im p o d ru čjim a. J e r g d je je to p isano , od koga i na č iju ad resu? K od nas, n a a d re su n aše um je tn o sti? K oje, m ožda f ig u ra tiv n e uopće? G d je su onda p an tljik e , k rižev i, dekorac ije? M ožda n a B ak ićevu »G oranu Kovačiću?« A ko je ta n a iv n a tira d a n ap isan a n a a d re su f ig u ra tiv n e u m je tn o sti uopće, onda sve isp ad a v r lo tužno n a tim a p s tra k tn im pozicijam a. No b i t će, d a je up u ćen a n a

55


adresu kiča i um jetnosti »vjerne« i »kao žive«, ali u tom je slučaju besm islena, j e r takve um jetnosti i kod nas odavno nem a, b arem ne »kao um jetnosti« . A samo o u m je tnosti je, za r ne, riječ?

P a ipak, tendencije ovih riječi jednog našeg inžin jera n isu tako naivne. O ne su u b iti u istinu u p rav ljen e p ro tiv um jetnosti, ko ja se »može razum jeti« , dak le figurativne, t. j. po rtre ta , m rtv ih priroda, pejsaža i kom pozicija svake v rste . Sam na jednom m jestu p š e , govoreći o »tom m alograđanskom m išljen ju«: »Ključ za to razu m ijav an je zove se »figurativno« t. j. v jern o p rirodn im likovnim fenom enim a«.

M eđutim , »fig u ra tivn o « n ije »v je rn o « prirodnim liko vn im fenom enim a, nego su um je tn ičke vrste s likarstva i k iparstva po svojo j d e fin iciji fig u ra tivn e u m je tnosti. V jerna prirodn im fenom enim a je sam o fo tografija (i to ona neum jetn ička) i p litka u m je tnost podražavan ja , ko ja n iti n ije um jetnost. »F igurativna um jetnost« je u m je tn o st M ichelangela, R em brand ta , V an Gogha i t. d. u beskonačnost. N ije m i poznato da bi bila »lim unadna« i »m alograđanska«.

U svakom slučaju, za raz liku od tak v e nečiste i n ek rea tiv n e f igu ra tivne u m je tnosti, a p s trak tn a u m je tnost je po m išljen ju K. F ilipovića »čista« i »kreativna«.

»A p stra k tn a je u m je tn o st na jn o vija od ta kv ih aspekata, k o jim se likovno izražavaju sadržaji suvrem enog ž ivo ta i n jegovog u m je tn ič k o g doživljavanja . U m je tn ik je u n jo j postao — samo u m a n jem m jerilu , rava n prirodi. On je isto tako kreator, kao i ona. On sada stvara i pom oću razum a, a ne v iše samo po osjećajim a .«

K. Filipovič, na istom m jestu .

R em brandt, m eđutim , k o ji n ije bio a p s tra k ta n slikar, n ije p rem a tom e bio »kreator«, a n iti »ravan prirodi«, v je ro ja tn o zato j e r je s tvarao sam o »po osjećajim a«, a isto tako n i V an Gogh ili ko ji od »najsuvrem enijih« , recim o nasum ce Carlo C arra ili M aurice U trillo . I tako dalje . Dovodim, naravno , s tv a ri do apsurda, da bih pokazao besm islenost ovakve apsohatizacije i apologije a p s tra k tn e u m je tnosti, kojoj uostalom ta k v a apologija n iti ne treba. U stv a ri je naš in ž in je r-a rh ite k t sam doveo s tv a r do apsurda , s tv a ra ju ć i za tu svoju »univerzalnu« um jetnost, »svima razum ljivu«, čitavu k o n stan tn u (»razumsku«, valjda) kolorističku k lav ija tu ru . Tako plavo ima »konstantan učinak« — lakoće, vedrine, crveno — zanosa, žuto — topline i t. d., nešto slično sim bolici bo ja u sred n jem vijeku , i kad se to sve skupa još nazove »im aginativnom igrom«, onda v iše zaista ne znam gdje smo i što to govorim o, je li to sve šala ili zbilja?

Znam jedino, d a to k om prom itira a p s tra k tn u u m je tn o st isto toliko, kao i M ur- tićevo d ek o riran je barova i k av an a; k om prom itira je u n jenoj s tvarno j funkciji: kao even tua lne dekoracije 'savrem en ih in terieura . To je visok stu p an j, koji je a indiv idualizaciji dekora postigla a rh itek to n sk a s in teza naše u rban izirane, rac ionaliz irane i pom alo h lad n e civilizacije. Ovaj s tu p an j je za tu , em inentno g rađansku civilizaciju značajan , nosi m noge n jen e d ru štv en e i psihološke biljege, a proteže se nužno i na nas. Nem a po trebe b o ja ti se tog p ro tezan ja , p rem da nas jednostavno pod ražav an je i p rodužavan je, bez nekog k rea tiv n o g v lastitog određenja i p refo r- m iran ja može rev o ltira ti, kao što nas rev o ltira ju sve ko lon ija lne Situacije. Sam o u n ekim v rlo rije tk im i osobito sre tn im m om entim a ta je m oderna »civilizirana« a p strak cija zaista dostigla s tu p an j osobite kondenzacije i k v a lite ta likovnog sim bola. U tom sm islu ona znači obogaćenje likovnih m ogućnosti.

No kad se n jen e revend ikacije p ro teg n u i na k ip ars tv o i s likarstvo kao takovo, su p ro ts tav lja ju ć i se realističkom (u užem i širem smislu) odnosu p rem a k onkretnom

56

K u ltu rn i ž iv o t

p red m etu i p rem a sv ije tu uopće, o nda ona znači osirom ašenje, re s tr in k c iju na m in im aln e m ogućnosti spoznaje v a n jsk ih i u n u tra šn jih rea lite ta , na k o m unikac iju sam o n a jo p ćen itijih »raspoloženja«, k ako sam i kažu. Pa čak n iti raspoloženja.

J e r bogatstvo , n e iscrp iv e m ogućnosti odnosa u p rav o tih v a n jsk ih i u n u tra šn jih re a lite ta (izvanjskog sv ije ta i ž ivota s jed n e i lične duhovne s tru k tu re stv a rao ca s d ru g e strane) i čine b o gatstvo i n e isc rp ivu raznolikost, b u jn o st i ž ivo tnost u m je tnosti. T i »odnosi«, s tv a ra lačk e re lac ije su b je k a ta i p red m eta , nošene u v ije k in d iv idu a ln im m o d a li te fm a osjećan ja i, uopće, rea g ira n ja p o jed inaca na n eposrednu živ o tn u d je la tn o st, b ezb ro jn i su kao živo t sam , k rea tiv n i u n a jv išem sm islu riječi (kao »priroda« sam a, je r su i sam i dio p rirode), i u v ijek su »apstrah ira li« kad su bili »um jetnost«, bili su, dakle , ap s tra k c ije u n a jbo ljem , »najčistijem « sm islu riječi. Velič ina i značen je tih odnosa (um je tnosti, dakle) i je s t u toj neiscrp ivosti ko n k re tn ih p redm eta , p rem a ko jim a se naš ž ivotn i in te res u p rav lja , d a k le u neiscrp ivosti k o n k re tn ih m ogućnosti, ko je nas danom ice u z b u đ u ju i n a d a h n ju ju . A napram a to j ob jek tiv n o j, ta ko reći, l in iji b ezbro jn ih m ogućnosti s to ji opet beskonačan broj m o gućnosti in d iv id u a ln ih transform acija , je r na sva k i rea lite t izv a n jsko g sv ije ta svaka stva ra la čka in d iv id u a ln o st reagira t će p o sebn im p ersona ln im n a č inom analize i s in teze , d ak le apstrahiranja . R e lacije te »m alograđanske« f ig u ra tiv n e u m je tn o sti jesu, dakle , »dvostruko bezbrojne« , u sm islu izbora i u sm islu tran sfo rm ac ije .

A p s tra h ira ti p ro g ra m a tsk i od toga, znači a p s tra h ira ti od života u n jegovoj rea ln o sti i ljepo ti, og ran ič iti se na n a jo p ć e n itija raspo ložen ja ili, čak sam o na ko n s ta ta c iju jed n e »nove fo rm e u p rostoru« .

Sociološke korelac ije , odnosno k lasn a o d ređ en ja tog h tije n ja sasv im su jasn a .

O D A B R A N I Č L A N A K

J. D. B e r n a l :

SOCIJALNA ULOGA NAUKE

i .

IZAZOV NAUCI

K oja je d ru štv en a uloga nauke? Još p r ije s to tin u i ped ese t godina ovo bi se p itan je činilo čudnim , pa i besm islenim , čak i sam im naučenjacim a, a kam oli ne d ržavn iku ili običnom građan inu . Ako n au k a uopće im a n ek u ulogu, n a kojoj se v rijedno zadržati, p re tp o s tav lja se da je to s tv a ra n je općeg b lagostan ja . N auka je bila oduvijek n a jp lem en itiji cv ije t l ju d sk e m isli i izvor ko ji je davao n a jv iše nade u m aterija ln o b lagostanje . I dok se m ože su m n ja ti da li ona d a je tako slobodoum ni odgoj kao izučavanje h u m anističk ih n auka , d o tle nem a su m n je da u svojoj p ra k tičkoj d jela tnosti p red s tav lja g lavnu osnovu Progresa.

D anas imam o veom a raz lič itu sliku. P o rem etn je našeg *cLoba izgleda da su posljedica tog s tv arn o g progresa. Nove m etode pro izvodn je koje je uvela nauka odvele su do nezaposlenosti i prezasićenosti a da n isu dokinule sirom aštvo i potrebu , koji su danas u sv ije tu ra š ire n iji no ikada. U isto v rijem e, o ružje stvoreno prim jenom n auke učinilo je r a t m nogo neposredn ijom i užasnijom opasnošću i sm anjilo je do m aksim um a ličnu sigurnost, ko ja se sm a tra la n ajg lavn ijom pobjedom civilizacije. Očito, sve se te nevo lje i nesuglasice n e m ogu p reb ac iti isk ljučivo na nauku, a li se ne može poreći, d a do n jih n e b i došlo u sadašn jem obliku da n ije bilo nauke; u p ravo stoga v rijed n o st n a u k e za c ivilizaciju s tav ljen a je u p itan je. Tako dugo dok su se rezu lta ti n au k e vodećim k lasam a činili kao nepom ućena sreća, d ruštvena uloga n auke b ila je p rihvaćena kao pozitivna bez d a ljn jeg isp itivanja . D anas se nau k a p o jav lju je isto tako u destru k tiv n o m kao i u k o n s tru k tiv nom obliku, zato n jen u d ru štv en u ulogu m oram o isp ita ti, je r je čak i n jeno p ravo na po sto jan je s tav ljeno u sum nju . N aučenjaci, a s n jim a i velik bro j progresivno orijen tiran ih ljudi, m ogu osjećati da n ije n i p o trebno odgovarati na to i da je jedino zbog zloupotrebe n au k e sv ije t dospio u sad ašn je stan je . A li ne treb a sm atra ti, da je ta ob rana p rih v a tljiv a sam a po sebi; treb a po d v rg n u ti n au k u isp itiv an ju p r ije nego što sa n je sperem o tu optužbu.

Pečat događaja. — D ogađaji za posljed n jih d vadese t godina izazvali su općen ito kod ljud i različ it s ta v prem a nauci; oni su duboko izm ijenili i s tav sam ih nau čen jak a p rem a nauc i te su čak u šli i u lab o ra to rije naučnih misli. Osim toga, k ao slučajem , odigrali su se b u rn i događaji kao S v je tsk i ra t, R uska revolucija, ekonom ska kriza, p o ras t fašizm a, i p rip rem a za sve no v ije i užasn ije ratove, a za to v rijem e na naučnom po lju došlo je do k ru p n ih p rom jena u teo riji i u općem

58

J. D. B ernal

izgledu, do n a jv eć ih p ro m jen a u toku p o sljed n ja t r i v ijeka . O snovi m atem a tik e p o lju lja li su se sporovim a o aksiom atic i i logistici. F iz ika ln i sv ije t N ew tona i M ax- w ella po tp u n o se preobraz io u prilog teo rije re la tiv ite ta i k v a n tn e m ehan ike, koje još u v ijek osta ju napo la shvaćene i p arad o k sa ln e teo rije . B iologiju je revolucionirao raz v ita k b iokem ije i genetike. S vi ti razvo ji, ko ji su se brzo o d ig rav a li u toku života p o jed in ih n au čen jak a , p ris ilili su ih da se zam isle dub lje , nego u p re th o d n im sto ljećim a o g lavn im osnovam a svo jih nau čn ih v je ro v an ja . A ni v an jsk i dog a đ a ji n isu ih pošted jeli. R a t je za nau čn e rad n ik e sv ih zem alja značio upo treb u n jih o v a z n an ja u ra tn e sv rhe . Z a tim ih je odm ah pogodila k riza , z a u stav lja ju ć i nau čn i n a p re d a k u v iše zem alja , a p rije te ć i m u u osta lim a. K onačno, fašizam je pokazao, da čak i s red iš te m oderne n au k e može b iti za raženo p red rasu d am a i b a r- b a rb a rs tv o m , za k o je se v je ro v a lo da se nestan k o m S red n jeg a v ijek a ne m ogu v iše p o ja v i t i

T reba li n a u k u dokinu ti? — R e z u lta t sv ih tih u d a ra bio je, sasv im p rirodno , s ta n je v e like p o m u tn je k ak o za sam e n au čn e rad n ik e tako i za oc jenu nauke. P o d ig li su se glasovi — i podigli su se n a tak o n eoček ivan im m jestim a kao što je B rita n sk a udružen ja* (naučn ih rad n ik a ) — da se u k in e n au k a , ili na koncu da se u k in e p rim je n a n jen ih rezu lta ta . B iskup od R ipona, držeći svo ju p ropov ijed u B ritan sk o m u d ru že n ju g. 1927., rek ao je:

» . . . S m ijem li vas b a r upozoriti, uz op asn o st da m e n ek i slušaoci linču ju , da se sum a lju d sk e sreće izvan n au čn ih k ru g o v a n e b i nužno sm an jila , k ad b i se kroz d ese t godina za tvorio sv a k i fiz ikaln i i k em ijsk i lab o ra to rij i kad b i se s trp ljiv a i zn a lačk a en e rg ija p ren ije la iz n jih d a se ponovno p ro n ađ e izgubljeno um ijeće o k u p lja n ja lju d i te da se p ro n ađ e fo rm u la kako da se o s tv a re oba cilja, ko ja su sre ćem o u lju d sk o m ž iv o tu . . .« (The T im es od 5. sep tem b ra 1927., s tr. 15).

P obuna p ro tiv ra zum a — Ne sam o d a se p o sum nja lo u m a te rija ln e rezu lta te nauke, već se i v r ije d n o s t n au čn e m isli s ta v ila u p itan je . A n ti-in tć lek tu a lizem poč in je se ja v lja t i kao posljed ica p o ras ta razn ih poteškoća vezan ih uz d ru štv en i s istem p rem a koncu d ev e tn aesto g sto ljeća i n alazi svoj izraz u filozofijam a Sorela i B ergsona.i I n s t in k t i in tu ic ija o c ijen jen i su kao v ažn ije od razum a. U izv jesn im g ran icam a i sam i filozofi i n au čen jac i m etafiz ičari popločili su p u t za o p rav d an je faš is tičk e ideologije o grubo j sili pod m ističk i n a d ah n u tim vodstvom . P o r iječim a g. W oolfa:

»Živimo u p e rio d u b o rb e i o p ad an ja c ivilizacije, a d obro p oznati s im ptom i in te lek tu a ln o g ša rla ta n izm a m ogu se p o sm a tra ti oko n as kao n av a la m etafičke m isli. S im ptom i su sv a g d je isti, iako se p riv id n o raz lik u ju . R azum je odbačen Kao sta rom odan , a čovjek, koji tra ž i dokaz za n e k u č in jen icu p r ije nego što bi v jerovao , ša lje se đački u p o s lje d n ju k lu p u raz red a , g d je m ora n a p isa ti 500 p u ta : »Ne sm ijem tra ž iti dokaz.« M eletozije o p tu žu je S o k ra ta i A naksagoru za po g rd n i a teizam . R im ski in te lek tu a lac o d b acu je svojega L u k rec ija i g rčk u filozofiju d a bi naučio istin u o sv ije tu kod istočn jačkog m aga. K n jig e i k o jip u t n jih o v i au to ri sp a ljen i su, je r traže dokaze ili isp itu ju istin ito s t n eč ije in tu ic ije o p r iro d i sv ije ta . D ionizijske m iste rije , a b ra c a d a b ra Izisa i O sirisa, obožavan je Sunca ili pozlaćenog te le ia , m u d ro st k o ja se dobiva p o sm atra ju ć i v la s tit i p u p a k ili g ladovan jem , o tk rića ko ja se dob ivaju pom oću ig re nogu sto la ili octoplazm a, sam o su n ek e m etode koje se u

* N eka v rs ta n au čn o g p a rla m e n ta , k o ji o k u p lja sve nau čn e rad n ik e i održava vezu izm eđu š iro k e p u b lik e i n au čn ih rez u lta ta n a svečan , akadem sk i način .

1 V idi tak o đ e r »Pobuna razum a« od p ro f. L. H ogbena.

59

Socijalna uloga nauke

takvim periodim a pokazu ju usp ješn ijim a da b i se prodrlo u p rirodu svem ira ili Boga ili Apsolutnoga. K ako je in tenzivnost v je ro v an ja usvojena kao m je ra istin itosti, sram no stv o ren je koje još pokušava da se služi razum om i koje je dovoljno slabo da dopusti da ne zna što će se s n jim a dogoditi kad um re, ili zašto bilijun i zvijezda lu ta ju kroz svem ir, ili da n jihov psić im a b esm rtn u dušu, ili zašto ima nevolja na sv ijetu , ili što je Svem ogući rad io p rije nego što je stvorio svijet, i što će rad iti kad sv ije t dođe svom e zav rše tk u — glupo stv o ren je jedva da pu šta ju u društvo in te ligen tn ih ljud i i p ris to jn ih filozofa« (Quack Quack, str. 166).

Taj m isticizam i n ap u štan je rac iona lne m isli n ije samo znak pučkog ili političkog nem ira; on p rod ire duboko i u sam u s tru k tu ru nauke. N aučni rad n ik može ih suzbijati odlučnije no ikada, ali naučne teo rije naročito one m etafizičke i m ističke teo rije koje se odnose na svem ir općenito ili na p riro d u života, a kojim a se sm ijao dvor u osam naestom i devetnaestom stoljeću, n asto je ponovno osvojili p u t da budu naučno prihvaćene.

M EĐUSOBNO D JELOV ANJE NAUKE I DRUŠTVA

Ne možem o više o s ta ti s lijep i za č in jenicu, da je n au k a istovrem eno pod u tjecajem d ru štv en ih p rom jena našeg vrem ena i da u tječe na n jih , ali p rije nego što postanem o sv ijesn i te činjenice, po treb n o je da analiz iram o tu in te r-ak c iju m nogo strože, no što se to činilo dosada. P r ije nego što započnem o tu analizu, što je g lavni zad atak ove knjige, korisno je razm o triti tipove suvrem enog s tava p rem a nauci kakva jes t ili k akva bi treba lo da bude. Posto je dva oštro razlučena gled išta, koja možemo n azv ati idealn im ili realističk im c rtan jem znanosti. Po prvom shvaćanju , nauka bi se bav ila samo iznalaženjem i p ro m tran jem istine; n jen a uloga, iako se raz lik u je od m itoloških kozmologija, sasto ji se u tom e da dudo takvu rliku sv ije ta , ko ja ob jašn java iskustvene činjenice. Ako je ona od p rak tičk e koristi, u toliko bolje, tad a n jen p rav i cilj n ije izgubljen. U drugom shvaćan ju p re v ladava korisnost; istina izgleda kao sredstvo za korisno d jelovan je i može se p ro v je riti samo pom oću takvog d je lovan ja .

Nauka kao čista Misao. — Ta su dva g ledišta ekstrem na: svako dopušta izvjes tan broj v a rijac ija i postoji, zna tno zajedničko p odručje izm eđu n jih cba. Oni koji podržavaju prvo g ledište ne d o pušta ju da n au k a im a neku p rak tičnu d ru štvenu ulogu, ili, u najb o ljem sluča ju , dop u šta ju da je d ruštvena uloga n au k e beznačajna i podređenoj nekoj drugoj. N ajčešće o p rav d an je koje će nam da ti za n auku jes t da je cilj sam po sebi, tražen je čiste spoznaje za v las titi račun. Taj s tav odigrao je ve lik i s re ta n udio u h isto riji nauke. B ilo je to p rev lad av aju će s ta novište u klasičko v rijem e i veom a je lijepo izrečeno ovim riječim a P latona:

»P .tan je je da li veći i p ro d u b ljen iji dio izučavanja uopće olakšava naše razm a tran je bitnog Oblika D obra. Sada, p rem a našem m išljen ju , to je težn ja svega što poziva dušu da se p renese u onu oblast, gdje se nalazi n a js re tn iji dio onog s tvarnog posto janja , kojega p o sm atran je je za n ju od najveće važnosti.« R epublika, K njiga VII.2

2 Z anim ljivo je zabilježiti, da ovaj pasus slijed i nakon onoga koji se b av i vojnom vještinom , p rem a P la to n u na jp lem en itijim i na jk o risn ijim vidom nauke:

»Oč'to je, da nas svi n jen i dijelovi, ko ji se odnose na s tra teg iju m o ra ju zanim ati. J e r u g radn ji logora, u zauzim anju pozicija, u opko ljavan ju i razv ijan ju tru p a , i u v ršen ju svih on ih m anevara na bojnom po lju ili na m aršu , ona će pokazati razlike u vojskovođam a, da li je dobar geom etar ili ne.

Ipak , ja odgovaram , n eznatno poznavan je geom etrije i raču n a d o sta ja t će za te ciljeve.«

60

J. D. Bernal

U su v rem en o m obliku ta j s tav p rem a nauci n e ističe se kao jedino, ali kao g lavno o p rav d an je nauke . N auka se shvaća kao sredstvo da se nađe odgovor na n a jd u b lja p ita n ja ko ja čovjek može p o s ta v lja ti o p o rijek lu svem ira ili života, sm rti ili n a d ž iv ljav an ja duše. U po treba je n au k e u tu sv rh u p a rad o k sa ln a : ono što n au k a »ne može« znati uzim a se p r ije kao osnova razn ih tv rd n ji o svem iru nego ono što je n au k a u tv rd ila . N auka ne m ože reći kako je svem ir s tvoren ; stoga je m orao b iti s tv o re n od jednog m udrog tvorca. N auka n e može s in te tiz ira ti život; stoga je p o rijek lo ž ivota čudo. S tv a rn a neod ređ en o st k v a n tn e m ehan ike u p o tre b lja v a se kao a rg u m en a t za čov ječju slobodnu volju . Na ta j način, su v rem en a n au k a p re tv o ren a je u saveznika s ta re relig ije , i čak u velikoj m jeri u n ad o m jestak za n ju . Pom oću d je la Jean sa , E ddingtona, W hiteheada i J . S. H aldana, uz pom oć b iskupa od B ir- m nghena i D ean Inge, izg rađena je nova nau čn a m itsk a relig ija , zasnovana n a ideji o s ta lnom s tv a ra n ju apso lu tn ih v r ijed n o sti u razvo jnom procesu koji k u lm in ira sa čovjekom . Nem a sum nje, da je tak v a apologetička u p o treb a n a u k e jed n a od n jen ih fu n k c ija u suvrem enom d ru štv u , a li ona ne može p rib a v iti n ikakvo o p rav d a n je n au k e kao takve , je r isto tak o zado v o ljav aju ća i jed n ak o nedokaziva r je še n ja za kozm ička p i ta n ja m ožem o naći i pom oću jed n o stav n e in tu icije. D anas je u p o treb a n au k e u m oderno j re lig iji im plic itno p riz n a n je n jen e važnosti u općoj k u ltu r i. N ikakvo relig ijsk o sh v aćan je n e može očekivati da će p ro d rije ti u k u lti v ira n e k rugove, ako se n e služi naučnom term inologijom , i ako n e p ro tiv riječ i pozitivn im rez u lta tim a d a n a šn je n au čn e teo rije .

U na jb lažo j v a r i ja n t i idea lističkog sh v aćan ja n au k a se shvaća kao sastavn i dio in te lek tu a ln e k u ltu re , po zn av an je su v rem en e n au k e isto je tako u k ras za ug la đeno d ru štv o kao i su v rem en a k n jiževnost. Č in jenica je, n a rav n o , da u E ngleskoj to n ije tako , ali o d g a ja te lji često p u ta traže da o p rav d a ju n a u k u sam o n a toj osnovi i da je tak o u b ro je u hum anizam . T ako se ISarton, ve lik i h is to rič a r nauke , zalaže za hu m an izaciju nau k e:

»Jedini p u t da se hu m an iz ira n au čn i ra d je s t da se ubaci u n jega nešto h isto r ijsk o g duha, d u h a p o što v an ja p rem a p rošlosti — du h a po što v an ja za svako sv je dočanstvo dobre v o lje kroz v jekove. M a kako n au k a p osta la a p s tra k tn a , ona po svom p o r ije k lu i raz v itk u o sta je b ivstveno hu m an a . S v ak i n aučn i rez u lta t p lod je čov ječanstva , dokaz za n jegovu k rijep o st. Čak i n e sh v a tljiv a ne izm je rn o st svem ira , o tk riv ena n jegov im v las tit im nap o rim a, ne m ora u m an jiti čovjeka osim na čisto fizik a ln i način ; ona d a je d u b lji sm isao n jegovu živo tu i m iš ljen ju . S v ak i p u t k ad sh v a tim o nešto b o lje sv ije t, m i sm o sposobni i da o štr ije ocijenim o n aš odnos p rem a n jem u. Ne p osto je p riro d n e znanosti kao su p ro tn e hum an is tičk im a znanostim a; sv ak a g ran a n au k e ili u čen ja u p rav o je to liko p riro d n a i čovječna, koliko s te je takvom učinili. P okaž ite duboki in te res za n au k u , i n jen o izučavan je p o s ta je n a jb o lji po k re ta č hum anizm a, k o ji n e tk o m ože sm isliti; isk lju č ite ta j in te res, p o d u čav ajte n a u č n u spoznaju sam o za vo lju in fo rm iran ja i p ro fes io n a ln e naobrazbe , i n jen o izučavan je , iako v rijed n o sa čisto tehn ičkog stan o v iš ta , gubi sv ak u odgo jnu v r ije d nost. Bez h isto rije , n aučna spoznaja m ože p o sta ti k u ltu rn o opasna; povezana sa h ;s to r :jom , u b lažena poštovan jem , ona će h ra n iti n a jv išu ku ltu ru .« (H isto rija n au k e i Novi hum anizam , s tr. 68).

T akvi pogledi o ulozi n a u k e slažu se sa sh v aćan jem k las ičn ih filozofa da je n au k a čisto in te lek tu a ln o b av lje n je ; ona se, istina , bav i v iše ob jek tiv n im svijetom , nego sv ije tom čistih ideja u m atem atic i, logici i etici, ali se n jim a ipak b av i na čisto k a n te m p la tiv a n način. U prkos č in jen ici da to g led ište zastupa veći b ro j sam ih n au č n ih rad n ik a , ono je ipak p ro tiv u rječn o . K ad bi p o sm a tra n je svem ira za v la s titi raču n

61

bila uloga nauke, nauka, kak v u je poznamo, ne b i n ikad posto jala, je r nam i sasv im prip rosto izučavanje h isto rije n au k e pokazuje da poticaj koji vodi naučnim o tk rićim a i sred stv a pom oću k o jih .se ta o tkrića o stv a ru ju p red s ta v lja ju m ate rija ln e potreb e i m ate rija ln i in strum enti. Č injenica da se takvo shvaćan je moglo tako dugo održati može se o b jasn iti samo tim e, što su naučen jaci i h isto ričari n au k e zanem arivali kod o b jašn jav an ja čitav opseg tehn ičk ih d jela tnosti, iako ove im aju isto toliko zajedničkog sa naukom kao i ap strak cije kojim a se bave velik i filozofi i m atem atičari.

N auka kao moć. — Supro tno g ledište o nauci jes t ono koje kaže, da je onaf bila sredstvo da se zadobije p rak tičk o v lad an je nad prirodom razum ijevajući je. To shvaćan je bilo je općenito slabo ocijenjeno u klasička v rem ena. Ono se p o ja v lju je kao nada s Rogerom Baconom i s ljud im a iz Renesanse, ali je p rv i pu ta izraženo u m odernom obliku od F rancisa Bacona:

»Putovi ljudskoj moći i ljudsko j spoznaji leže usko povezani i gotovo su isti: ipak, s obzirom na š te tn u i n ep o p rav ljiv u nav ik u da se u lju ljk av am o ap strak cijam a, zd rav ije je započeti i raz v ija ti n auke od onih osnova, koji se odnose na p raksu i p u š ta ju ak tivnom d ije lu d a b ude pečat koji se u rezu je i od ređu je i d rugu k on tem plativnu stranu .«

To ostaje v lada juće gled ište o nauci za p o sljedn jih d v jes ta godina:

»Koji je dak le bio cilj koji je Bacon sebi postavio? Bio je, da upotrebim o njegov v lastiti zanosni izraz, »plod«. Bilo je to um nožavan je lju d sk ih radosti i ub lažavan je ljudsk ih pa tn ji. B ilo je uzd izan je ljudskoga s ta n j a . . . T rebalo je stalno dav a ti čov jeku nove m etode, novo o ruđe i nove putove. To je bio p red m et svih njegovih spekulacija u svakom podru čju nauke, u p rirodno j filozofiji, u zakonodavstvu, u politici i m oralu. D vije r iječi tvo re k lju č Baconove dok trine , K orisnost i P rogres. S ta ra filozofija p rez ira la je d a bu d e korisna, ona se zadovoljavala da bude nepomična. Ona se uvelike b av ila teo rijam a o m oralnom usav ršav an ju , koje su bile toliko uzvišene, da n ikad n isu m ogle po sta ti nešto više od teo rije ; bavila se r je ša van jem nerješ iv ih zagonetaka; podsticanjem za postizanjem nedostižn ih visova misli. Nije se sm jela spustiti do toga da se bavi skrom nim poslom oko b lagostan ja lju d sk ih bića. Sve su škole osudile tu službu kao ponižavajuću; n ek e su je zab ran ile kao nem oralnu.«

Tako je pisao M acauley p rv ih godina v ik to rijan sk e epohe. Za n jega, kao i za veliku većinu nap red n ih lju d i njegova doba, uloga je n au k e bila da bude opći dobročinitelj čovječanstva:

»Pitaj s ljedben ika Bacona što je nova filozofija, kako su je zvali u vrijem e K arla Drugoga, učinila za lju d sk i rod, i n jegov odgovor je sp rem an: »Ona je p ro dužila život; ublažila p a tn je ; un ištila nevolje, povećala plodnost zem lje, da la nove sigurnosti m ornarim a; ona je p rib av ila nova o ružja ratn icim a, u k ro tila velike r ijek e i ušća m ostovim a tak v ih oblika kakve naši očevi n isu poznavali; ona je provela m unju nevid ljivo sa neba u zem lju ; ona je obasjala noći sja jem dana, p roširila ljudski v idokrug, um nožila moć lju d sk ih m išića, ub rza la k re tan je , un ištila u d a lje nost .olakšala trgovinu , dopisivanje, sve p rija te ljsk e službe, svu poslovnu rasp o d jelu ; ona je osposobila čovjeka da siđe u dub inu jezera, da se uspne u zrak, da sigurno p ro d re u pogibeljne zab iti zem lje, da p ro p u tu je zem lju kolim a koja ju re bez konja i da p rijeđ e ocean u brodovim a koji ju re deset uzlova na sa t pro tiv v je tra . To je sam o jedan dio n jen ih plodova, i to p rv ih plodova. J e r to je filozofija k oja se n ikada ne odm ara, koja n ikada n ije nešto dostigla, ko ja n ikada n ije sav r


62

J. D. B erna l

šena. N jen zakon je P rogres. Točka ko ja je ju če r b ila nev id ljiva , p o sta je n jen cilj danas, i b i t će n jen o iz le tište su tra .« (Esej o Baconu).

Razočaranje. — M oderni M acaulay im ao bi raz lič iti i v iše k ritič n iji pogled na p lodove n auke . M ogao b i is tak n u ti, da su udobnosti i m oć da leko iznad im ag inac ije od p r ije s to tin u godina, da su uč in jen i s tv a rn o ve lik i koraci u su zb ijan ju bolesti, kao i u m ogućnostim a da se čov ječanstvo zaštiti od g lad i i kuge, ali ne bi m ogao d opustiti, d a je m a te rija ln a n au k a n aših su v rem en jak a usp je la , s tv arn o , rije š iti p rob lem općeg bog ats tv a i s reće, kao što n ije m o ra ln a n au k a s ta r ijih filozofa rije šila p rob lem opće k reposti. R at, f in an c ijsk i kaos, dobrovo ljno u n iš ta v a n je dobara , k o ja su p o treb n a m iliju n im a lju d i, opća n e ish ran jen o s t i s tra h od još u žasn ijih ra to v a nego što su bili prošli, to je slika k o ju b i treb a lo n a c rta ti d anas o plodovim a nauke. N ije stoga čudo, da se i sam i n au čen jac i sve v iše o d v raća ju od sh v aćan ja da n a p red a k n a u k e vodi au to m atsk i i p o b o ljšan ju sv ije ta . T ako je S ir A lfred Eling, u svojoj p red sjed n ičk o j poslan ici B ritan sk o m u d ru žen ju god. 193Ž. rekao :

»Mi smo sv ijesn i da se s ta v d a n a šn jih m islilaca p rem a onom e što zovem o m ehan ičk im n ap re tk o m izm ijenio. U d iv ljen je je ub laženo k ritičnošću ; sk lonost je u s tu p ila m jesto sum nji, su m n ja je p reš la u uzbunu. R adi se o zbu n jen o sti i nezadovo ljstvu , kao kad je n e tk o išao dugo v rijem e jedn im pu tem i o tk rio da je pošao pogrešn im zaokretom . D a se v ra ti , nem oguće je: kako će d a lje n a s ta v iti p u t? G d je će se naći, ako p ro slijed i ovim ili onim pu tem ? Jed n o g s ta ro g p red s ta v n ik a p r im ijen jen e m eh an ik e m ožem o lako zaborav iti, ako sad izražava ponešto svoje razoča ran je , ko jim d anas, s to jeći po s tra n i, p ro m a tra neobuzdan i p o let o tk rića i izum a u kojim a je n ek ad nalazio n e o g ran ičen u radost. N em oguće je ne p o stav iti p itan je : k u d a teži ta u zn em iren a povorka? K o ji je, n ak o n svega, n je n cilj? K oji je n jen m ogući u tje c a j n a b u d u ćn o st lju d sk e rase?

Sam ovaj p rizo r je m o d em a po jav a . Rodio se tek p r ije jednog v ijek a i n ije posjedovao n ije d a n od m o m en ata k o ji v id im o d anas. In d u str ijsk a revo luc ija , kao što sv a tk o znade, b ritan sk o g je p o rijek la ; kroz neko v rije m e n aša je zem lja b ila tv o rn ica č itav o g sv ije ta . A li d oskora b ilo je neizbježno, da se p ro m jen a nav ik a p ro širila , i sada se sv ak a zem lja , čak i K ina, v iše ili m an je m ehan iz ira . In ž in je rsk i rogovi izobilja p ro su li su se po čitavo j zem lji, ras ip a ju ć i posvuda tem e lje n ek ad a neo p sto jn e i nezam islive m oći i p ro izvodn ih sposobnosti. Nem a sum nje, m nogi od tih d arova b lag o d a t su za čovjeka, čineći ž ivot pu n ijim , širim , zd rav ijim , bo g a tijim po udobnostim a i in te res im a i u onoj sreći ko ju m ogu p r ib a v iti m a te rija ln e s tv a ri. A li m i sm o i te kako sv ijesn i da su in žin jersk i daro v i b ili i m ogu b iti teško zloupo treb ljen i. U tom e je m oguća tra g e d ija i suvrem eni te re t. Č ovjek je ostao e t čki n e p rip rav a n za to lik u ve likodušnost. U sporom raz v itk u m o ra la on je još nesposoban za ogrom nu odgovornost ko ja na n j pada. V lad an je p riro d o m p alo je u n jegove ru k e p r ije nego što je naučio k ak o da v lad a sam im sobom.

N ije p o treb n o da se zad ržav am n a m ogućim opasnostim a ko ja se d anas n e p re s tan o nam eću našoj pažn ji. M i učim o, da u s tv a rim a nacije , kao i u ind iv idua ln im a, tre b a za p r ija te ljs tv o ž rtv o v a ti n ešto od slobode. U svojene sk lonosti kao i nacion a ln u suv eren o st tre b a n ap u š ta ti, ako se rad i o tom e, da se u sv ije tu održi m ir i spasi civ ilizacija. Geolozi u h is to riji evolucije n a laze izum rle v rste , ko je su pogin u le zbog suviše razv ijen o g i e fikasnog a p a ra ta za n ap ad a j i ob ranu . To sadrž i izv jesnu pouku za razgovore u Z enevi (Ligi naroda). A li posto ji još jed a n d ru g i vid o m ehanizm u života, ko ji je m ožda m an je poznat, a o kojem u b ih se usudio da kažem na koncu nekoliko riječi.

63


Sve više i v iše m ehanička pro izvodnja nadom ještava lju d sk i napor, i to ne sam o u tvorn icam a, već i u najob ičn ijim -.poslovima, kao što je kopanje zemlje. K ad čovjek tako posta je sve bogatiji, sa m noštvom posjeda i m ogućnosti daleko iznad svojeg sna, on je istovrem eno lišen neproc jen jiva blaga, nužnosti rada. Izm išljam o stro jev e za m asovnu pro izvodnju , i da bism o proizvode učinili je f tin ijim a razvijam o besposlicu u ogrom nim razm jerim a. Gotovo au tom atsk i stro j izručuje r ijek u proizvoda p r i čijem s tv a ra n ju rad n ik neznatno učestvuje. On je izgubio radost zanatlije , s ta ro zadovoljstvo u izvođenju nečega što traži sv ijesnu upo trebu sp retnosti i b riž ljivosti U mnogo slučajeva izložen je besposlici, a besposlica je žalo- sn ija pojava od bilo kakva p ijan stv a . I sv ije t je prezasićen konkurencijsk im udobnostim a, pro izvedenim a u prevelikom m noštvu a da bi se m ogle u trošiti, tako da se svaka n acija tru d i da zaštiti dom aće trž ište s tv a ra ju ć i zaštitn e ta rifn e zidove.

M oram o dop u stiti da posto ji i m račna s tra n a čak i ovih m iro ljub iv ih d je la tnosti, koje u najbo ljo j v je r i i s na jb o ljim nam je ram a žele p rilagod iti izvore p r irode upo treb i i b lagodati čovjeka.

G dje da potražim o lijek? Ne m ogu reći. N etko m ože raz m a tra ti neku daleku U topiju gdje će po sto ja ti sav ršen a raspod je la rad a i plodova rada , p rav ilna raspod jela zaposlenja i p laća i svih osta lih udobnosti ko je s tv a ra s tro j. Čak i u tom slu čaju p itan je osta je . K ako će čovjek u p o treb iti svoju dokolicu dobivenu tim e što je sav svoj te re t prebacio n a neum ornog m ehaničkog roba? Može li se nad a ti takvom duhovnom poboljšan ju , koje će m u dopustiti da se n jim e p rav ilno služi? Kad bi dao bog da tom e teži i to postigne. Jed in o će ga u tražen ju naći. Ne mogu zam isliti, da je sudb ina čovjeka da zak rž lja i da zbog k u ltu re p res tan e da bude ono, što je napokon sposobnost n a jv iše n a lik bogu, stv a ra lačk a invencioznost inži- n jera.« (P riroda, 130, 349, 1952.).

Bijeg. — N etko nap u šta n au k u od čistog očaja d a bi se moglo što učin iti s n epopravljivom ljudskom prirodom . D rugi u ro n ja v a ju još dub lje i p risn ije u svoj sadašn ji naučni posao o db ija jući da m isle bilo što o n jen im socijalnim posljed icama, je r zna ju u n ap rijed da će ona v je ro ja tn o b iti neopasna. Sam o jedna sre tn a m an jina može reći kao G. H. H ard y u svojoj poznatoj izjavi o čistoj m atem atic i:

»Ovaj p red m et nem a p rak tičn e v rijed n o sti; to znači, da n e može b iti neposredno upo treb ljen za u n ištav an je lju d sk ih ž ivota ili za po jačav an je sadašn je nerav nopravnosti u podjeli bogatstva.«

N eki p rih v aća ju više su b jek tiv n o i cinično g ledište da je b av ljen je naukom isto takva igra kao b ridge ili r je šav an je k riža ljk i, ali uzbud ljiv ija i zabavn ija za one čija sk lonost ide u tom pravcu . U izvjesnom sm islu u tom gledištu m ora b iti svakako dio istine. P osto ji kod svakog istinskog naučen jak a u n u tra n ja lju b av i ra dost za istraž ivan ja , ko ja vrši, i to se zadovoljstvo ne raz lik u je b itno od u m je tničkoga ili sportskoga. R u thefo rd je imao običaj da nau k u d ijeli u fiziku i sak u pljan je m araka, a ako b i se h tje lo ići do k ra ja u tom uspoređivanju , treba lo bi je svesti na »m atador« (m ehaničke igračke) i sak u p ljan je m araka.

Socijalni značaj nauke. — Ta su b jek tiv n a g ledišta ne mogu nam reći, koja je d ru štv en a uloga nauke kao cjeline. Li to ne možemo o tk riti ako razm atram o samo ono što naučen jak m isli o nauci ili što b i on želio da se m isli. On može u njoj uživati, sm a tra ti je plem enitim pozivom ili zabavnom igrom, ali to ne može objasn iti ogrom an p orast nauke u m odernom sv ije tu ili razlog zašto je ona posta la glavno zan im an je velikog b ro ja n a jin te lig en tn ijih i najsposobnijih lju d i u d an a šn jem svije tu .

64

J. D. B ernal

N auka je očito s tek la daleko veću d ru štv e n u važnost, nego što se to m ože o c ijen iti in te lek tu a ln o m d jela tn o šću kao takvom . O na sigurno n ije neposredno ko- r išćena za lju d sk u dobrobit. P o treb n o je da p ronađem o zašto se ona danas upotre b lja v a , a to je v iše d ru štv en o i ekonom sko p ita n je nego filozofsko.

N aučen jak kao radn ik . — Da bi n au k a m ogla p o sto ja ti u m odernom s tu p n ju razv itk a , tre b a p re tp o s ta v iti da im a pozitivnu v rijed n o st za one koji je f in an sira ju . N aučni rad n ik m ora ž iv je ti, a n jegov je rad sam o u r ije tk im s luča jev im a neposredno p ro d u k tiv an . O davno je p rošlo v rijem e kad je n au čen jak živio od nezav isn ih s red stav a ili zasluživao svoj ž ivot k ak v im nuzgredn im zan im an jem . N aučno is traž iv a n je n ije v iše p rem a riječim a jednog kem bridžskog p ro feso ra o p o sljedn jo j gen erac iji, »povlašćeno zan im an je za dokolicu jednog engleskog džentlem ana.« Jed n o sta tis tičk o isp itiv an je u S jed in jen im D ržavam a pokazalo je, da od d v ije sto tin e n a j- v iđ en ijih n a u čen jak a u zem lji sam o su dvojica ž iv jela od p r iv a tn ih sred stav a , dok s u se svi osta li uzdržava li p laćen im n aučn im radom . D an ašn ji n a u č en ja k postao je gotovo isto to liko p laćen i činovn ik kao p ro sjek c iv iln ih n a m ješ ten ik a i t rg o v a čkog osoblja. Cak i onda k ad rad i u nekom u n iv erz ite tu on je s tv a rn o pod k o n tro lom , ako n e u p o jed inostim a, a ono u općem u sm je re n ju is traž iv an ja , sa s tra n e onih in te resa k o ji u p ra v lja ju p ro izvodn jom kao cjelinom . N aučno is traž iv a n je i obuka u s tv a r i su uzak , ali veom a važan isječak in d u str ijsk e pro izvodn je. (3). S obzirom n a te n jen e u slu g e in d u s tr ij i m oram o p o tra ž iti sad ašn ju d ru š tv e n u ulogu nauke .

N a u ka za p ro fit. — H is to rija raz v itk a in d u str ije , uk lju č iv ši i posebnu v lad in u in d u str iju n a o ru žan ja i n a js ta r i ju in d u str iju , p o ljo p riv red u , po k azu je da je b itn i p roces p ro m jen e p ro izvodn je u p rav c u većeg iznosa i dosljedno većeg p ro fita postig n u t gotovo isk ljučivo p rim jen o m n auke . T r i g lavne teh n ičk e p ro m jen e koje n a s ta ju p rim jen o m n a u k e jesu povećana au to m atizacija pro izvodn je, p ovećana up o - treb iv o st m a te rija la uz isk lju čen je ras ip a n ja , i o d ržav an je k a p ita ln ih tro šk o v a zah v a lju ju ć i ub rzan o j c irk u lac iji. U činak p o to n je je, v je ro ja tn o , veći od kom penzac ije zbog povećan ih k a p ita ln ih tro šk o v a a u to m atiz iran e m aš in e rije . R ezu lta t je općenito sn ižen je tro šk o v a rad a za is tu p ro izvodn ju ili češće veća p ro izvodn ja za iste troškove rad a . S toga n a u k a u p o tp u n ju je d ru g a sred stv a, ko ja sn izu ju pro izvodn e troškove, tv o rn ičk u o rgan izaciju , u b rza v a ju rad rad n ik a ili sn izu ju c ijene, ’k o liko će se n a u k a u p o treb iti, zav is it će od n jen e re la tiv n e p red n o sti, k ad je uspored im o sa d ru g im m etodam a. T e p red n o s ti su rea lne , a li su ogran ičene i zbog k o n zerv a tiv izm a pro izvođača one se n ipošto ne isk o rišću ju u po tp u n o sti. D akle, kolikose god m ože n a u k a koč iti u n jez in u razv itk u , ona ne bi p o stig la sv o ju sad ašn juvažn o st d a n ije p r id o n ije la s tv a ra n ju p ro fita . K ad bi p o sred n a i n ep o sred n a pom oć in d u str ije i v lad e p res ta la , n a u k a b i se sroza la n a raz in u ko ju je zauzim ala u S red n jem v ijek u . O va p rak tičk a r a z m a tra n ja govore dovoljno o m ogućnosti, k o ju p r i ž e ljk u ju nek i idea lističk i filozofi kao B e r tra n d R ussell, d a se n a u k a i n a d a lje raz v ija , a da se istov rem eno n e raz v ija in d u str ija . Bez obzira n a golem u pripom oć, k o ju je in d u s tr ija d a la n au c i u obliku a p a ra ta i p rob lem a ko je tre b a rije šiti, ne p osto ji d ru g i izvor k o ji bi n a u k u ad ek v atn o fin an sirao . Ta će veza o s ta ti i u socijalističk o j p riv red i, je r će u n jo j, tim e što će u k in u ti izopaćen je n a u k e u službip ro fita , p o treb a za razv itk o m pro izv o d n je za na jv eće b lag o s tan je čov ječanstva b iti golem a. B it će stoga p o trebno , da se n aukom ruk o v o d i još uže no ikada za jed n o sa in d u strijo m , p o ljo p riv red o m i zd rav ljem .

N auka kao ustanova. — P osljed ica te veze izm eđu n a u k e i in d u s tr ije b ila je u to k u p o sljed n jeg sto ljeća ta, da se ona p re tv o r ila u ustan o v u , č ija se važn o st može

65

upoređiti, ukoliko n ije i veća, s važnošću C rkve ili P rav a. I ona, kao i ove, zavisi od postojećeg d ruštvenog po retk a ; ona re k ru tira svoju rad n u snagu iz istog odsjeka s tanovn ištva i zasićena je idejam a v lad a ju ć ih klasa. Već je s tek la u znatnom opsegu organizaciju , život i b udnost o v las titim in teresim a. S ta ln o p o sto jan je te ustanove kao što je n au k a suviše se olako uzim a kao nešto gotovo; budući da je n au k a u zajednici s industrijom u prošlosti učinila ogrom an napredak , pa se p re tpostav lja da će se ta j n a p red ak au tom atsk i n astav iti. U suštini, m a kako se uzelo, ne postoji v iše o p rav d an ja za s ta ln i n ap red ak nauke nego za s ta ln i n ap red ak u in d u s triji. Događaji u p o sljedn jih nekoliko- godina pokazuju , kako je nezdravo zasniv a ti budući n ap red ak ekonom skog razv itk a na površnom isp itiv an ju suvrem enih tendencija . P o treb an je za to mnogo d u b lji i da lji uvid.

M ože li nauka i dalje ž iv je ti? — V idjeli smo, u toku h istorije , kako ustanove ras tu , s ta g n ira ju i odum iru. Možemo li znati, da se to isto ne će dogoditi s naukom ? Zaista, najveći p rocva t naučne d je la tn o sti p rije sadašn jeg doba, n au k a h e len ističkog doba, koja je također postala jed n a ustanova, izb lijed ila je mnogo p rije , nego što je d ruštvo , koje ju je rodilo, bilo uništeno. K ako m ožemo znati, da se to isto ne će dogoditi i, u s tv a ri da se već ne događa i s m odernom naukom ? N ije dovoljno da bism o odgovorili n a to p itan je izvršiti analizu sad ašn je s ituacije nauke. P o tpun odgovor traž i poznavan je č itave pov ijesti nauke. Na nesreću , pov ijest nauke kao ustanove u odnosu n a socija lne i ekonom ske događaje n ije još nap isana n iti se čak pokušalo da se napiše. Posto jeće h isto rije n auke nešto su m alo više no pobožne p riče o velik im lju d im a i n jih o v u djelu , pogodne v je ro ja tn o da n ad ah n u m lade naučne radn ike, ali ne da ob jasne n a s ta jan je i razvoj n au k e kao ustanove (instituc je). Neki pokušaj oko ovakve pov ijesti treb a ip ak u rad iti, ako želimo shva titi značenje nauke kao ustanove k ak v a je danas u svojim složenim odnosim a s drugim ustanovam a i općom d jela tn o šću d ru štv a . K ljuč budućnosti n au k e leži u njenoj prošlosti, i samo nakon što smo je isp ita li, m ak ar i uk ratk o , m oći ćemo odrediti što je i š to m ože p o s ta ti d ru štv en a uloga n au k e

NAUKA I KU LTU RA

S adašn je s tan je s veonda razv ijenom naukom , ko ja sto ji izolirano od trad icio na lne književne k u ltu re , n enorm alno je i ne m ože tra ja ti . N ikakva k u ltu ra ne može beskonačno s ta ja ti po s tran i od v lad a ju ć ih p rak tičk ih ideja v rem ena, a da ne degen e rira u p e d an te rijsk u beskorisnost. Ne treb a zam išlja ti, da je lako o stvariti asim ilac iju nauke i k u ltu re bez ozbiljn ih p rom jena u s tru k tu ri sam e nauke. Svoje p orijek lo i m nogo toga od svojeg obilježja d an ašn ja nau k a dugu je određenim p rak - tičk m po trebam a m a te rija ln e izgradnje . N jena m etoda je u suštin i k ritička , posljed n ji k rite rij je eksperim en taln i, to je s t p rak tičk o p ro v je rav an je . S tv a ra n pozitiv an udio nauke, s tv a ra n je o tkrića, leži izvan sam e naučne m etode, koja se bavi p rip rem an jem osnove za n jih i u tv rđ iv an jem njihove pouzdanosti. O tkrića obično nerazborito prip isu jem o o peracijam a ljudskog genija, č ije b i tum ačen je p red s tav lja lo bezbožan pokušaj. Nem am o još n au k e o nauci. Je d an d rugi vid istog nedosta tk a suvrem ene nauke jes t n jen a nesposobnost da točno postupa s pojavam a, u kojim a dolazi do novog fenom ena i koji se n e može odm ah svesti na bilo kakav k v a n tita tiv a n m atem atičk i opis. Da bi uklonio ta j nedosta tak , po trebno je nau k u pro šir iti rad i n jene p rim jen e na socija lne problem e; ovo p ro širen je posta je to potre b n 'je što se n au k a više spa ja s općom ku ltu rom . Suhoća i strogost nauke, što je dovelo do toga, da ju je k n jiževna k u ltu ra tako često odbacivala, a što je m eđu

Socijalna uloga n auke

66

J. D. Bernal

sam im n au čen jac im a, dovelo do razn ih v rs ta irac io n a ln ih i m is tičk ih do d a tak a , jes t n ešto što tre b a ož iv je ti da b i n a u k a m ogla po tp u n o m a zau ze ti m jesto općega kos tu ra života i m isli.

Do izvjesnog s tu p n ja ta će p ro m jen a p re d s ta v lja ti sp a ja n je posto jećih ten d e n c ija izvan i u n u ta r nauke . Posebne n au čn e d iscip line; b estra stv en o p r ik u p lja n je ev .dencije ; s red stv a ru k o v an ja v iše s tru k im uzrocim a, gd je sv ak i fak to r im a izv jes ta n udio u konačnom rez u lta ta ; opće sh v aćan je e lem en ata s luča ja i s ta tis tičk e v je ro ja tn o sti tež it će da p o stan u podloga ljudskog d je lo v an ja sv ak e v rste . U isto v r i jem e, h isto rija , tra d ic ija , k n jižev n a fo rm a i vizuelno p red o č iv an je p o s ta ja t će sve v iše i v iše i s til nauke . S lika o sv ije tu , ko ju nam p ru ža n au k a , iako se n ep res tan o m ijen ja , p o sta je sa svakom pro m jen o m sve to čn ija i po tp u n ija , ona će u novo doba p o s ta ti tem elj svakog ob lika k u ltu re . A li to m ije n ja n je sam o po sebi ne dostaje , novi zadaci, ko je n a u k a m ora rije š iti traže izm jenu n au k e , a n e sam o asim ilaciju d ru g ih discip lina.

PR EO B RA Z BA NAUKE

E tap e n aučnog raz v itk a p o k az iv a le su n a p re d o v a n je od širokog i jednostavnog d o uskog i složenog. P rv a e ta p a n au k e , e tap a op isiv an ja i s v rs ta v a n ja korisnog sv ije ta , već je u su štin i dovršena. D ruga e tap a , ko ja obuhvaća m eh an ik u svem ira , n a p u tu je da bude d ovršena , ukoliko m i uopće m ožem o v id je ti u načelu opću shem u n jegova o b jašn jen ja . O s ta ju nespoznate , i d jelom ično nužno nespo zn atljiv e , m ogućnosti, ko je posto je iznad ove, iako već m ožem o n a z rije ti ponešto od n jez ina budućeg razv itk a . P o tp u n o je jasn o jedno : uko liko čov ječanstvo u skoroj bud u ćn o sti ne r a zo ri ovaj n a p o r rad n e su rad n je , po k o jem u se civ ilizacija raz lik u je od čisto b iološkog p o sto jan ja čovjeka, m o ra t će ru k o v a ti sv ije tom , ko ji će sve v iše p o s ta ja ti lju d sk a tvo rev in a. G lavne poteškoće i u teo r iji i u p rak s i n a u k e leže još u pro* b lem im a ko je je s tv o rilo lju d sk o d ru štv o u ekonom iji, sociologiji i psihologiji. U b u dućnosti, k ad p o b jed a n a d n e lju d sk im silam a b u d e završena , ti će p rob lem i za d rža ti n a jv eću važnost.

R rob lem o p o r ije k lu n o v ih stvari. — T aj proces o sv ije tlit će nove s tra n e toga p ita n ja . S to se m isao v iše b a v i d ru štv o m k o je se brzo razv ija , d jelom ično sv ijesno m o tiv iran o , a d jelom ično p o k re ta n o nerazg o v ije tn o m in te rak c ijo m raz lič itih sila koje u n jem u d je lu ju , to će jo j se v iše n a m e ta ti zadaća da se bav i m etodam a sav lad a v a n ja onoga što je novo i neočekivano. P rv e n auke , ko je su po sta le rac iona lne , b ile su one koje su se odnosile na n a jje d n o s ta v n ije o p erac ije — m eh an ik u , fiz iku i k e m iju . N aši oblici rac io n a ln o sti p o č iv a ju n a izu čav an ju sis tem a gd je je sve jed n o lično i gd je se n išta s tv a rn o novo ne događa. U b iologiji tak a v nač in m iš ljen ja .već poč in je iščezavati. N au k a o raz v itk u ne znači sam o n a p re d a k u n ašem razu m ije v a n ju p riro d e , već je ona tak o đ e r k ritič n a stepen ica u našoj m etod i m iš ljen ja , je r sad rž i sp o zn aju novoga i h is to r ije u n auc i. Istin a , čov jek je već tisuć ljeć im a izučavao h isto riju , ali u veom a raz lič itom d u h u od naučnoga. Z a ista , išlo se tak o đar- leko, da se tv rd ilo , k ako h is to rija n e m ože b iti p red m et n a u k e s obzirom na p o jav u nov ih č in jen ica u n jo j. A li n e p o s to ji n ik ak a v s tv a ra n razlog, zašto se n a u k a n e b i m ogla b a v 'ti novim e lem en tim a u sv ije tu , ko ji su n ak o n svega isto to liko k a ra k te rističn i kao i oni k o ji se p o n a v lja ju i red o v iti su. N au k a n ije u rad ila u tom prav cu to l'ko , je r n ije b ila p r is ilje n a da to u rad i. Sad se p rv i p u ta p rob lem o tvoren o p ostav lja . Ako želim o ov lad a ti i u p ra v lja t i našim sv ije tom , m oram o se b o riti jed n ak o s redov itim kao i s novim p o jav am a u sv ije tu , pa čak i o n d a ako ta novost p ro iz laz i iz naše v la s tite d je la tn o sti.

67

D ija lek tičk i m aterija lizam . — K arl M arx je p rv i uočio ta j problem i sugerirao kako se on može riješiti. On je bio k ad a r da iz izučavanja ekonom ije, ko ja se u klasičnoj školi zadovoljavala tim e da zabilježi površne p ravilnosti, izvuče jednu d ub lju spoznaju o razv itku novih oblika, i borbi, i ravno teža iz kojih proizlaze nove i nove form e. O vdje imam o početak racionalnog izučavanja razv itk a kao ta k voga, ali to je tak av (razvitak, u kojem u više n ije m oguće odvojiti p ro m atrača od p ro m atran e pojave i koji dosljedno izjednaču je onoga koji uči sa silam a koje ispituje. U nem irim a i borbam a, kroz koje prolazi naš socijalni i političk i sv ijet, ove ideje brzo sebi krče p u t čak i u tab o ru sv o jih n a jlju ć ih n ep rija te lja . One su našle svoje o p rav d an je n e sam o u p red v iđ an ju već i u oblikovan ju ljudskog razvitka, zadatak koji je inače nem oguće sh v a titi u g ranicam a jedne n au k e zasnovane na poim anju sređenog i n eprom jen ljivog sv ije ta .

Dok je i sam a n au k a gotovo isk ljučivo p rim jen jiv a la m etodu izolacije, m ark sistički način m išljen ja činio se je naučen jac im a često neodređen i nenaučan , ili, kao što su govorili, m etafizički. Izo lacija u nauci m oguća je jedino pom oću kontro le okolnosti eksperim en ta ili p rim jene . Tek kad su svi fak to ri poznati, m oguće je naučno p red v iđ an je u punom sm islu riječi. Ako sad a dopustim o, da dolazi do novih pojava u sv ije tu , tad a svi fak to ri ne m ogu b iti poznati, i m etoda naučne izolacije posta je nesposobna da se bavi novim s tv a rim a . A li s ljudskog stanov išta potrebno je bav iti se novim s tv a rim a kao i redov itim poretkom prirode. N auka je po tp u nom a u p rav u da se ograniči na po ton ju . O na se v a ra , ako sm a tra d a je izvan toga p ravilnog reda lju d sk a m isao bespom oćna, pa ako se nečim n e možem o b av iti »naučno«, da se ne možem o b av iti n i racionalno .

Proširenje racionalnosti. — V elik doprinos m arksizm a sasto ji se u m ogućnosti da se p roširi rac iona lnost n a lju d sk e problem e, koji u k lju ču ju po jave u kojim a dolazi do novih s tv ari. O na ih doduše može obu h v atiti sam o u određenim granicam a. U prvom redu, s tu p an j p red v iđ an ja , koji se odnosi n a nove pojave, ne m ože b iti n ikada isto tako egzak tan kao onaj, k o ji se odnosi n a p rav iln e i izo lirane operacije nauke. Točno poznavanje , n a koje g ledam o kao n a ideal, n ije ipak jed ina m ogućnost spoznaje. Posto je široke ob lasti u nauci, k o je izm iču egzaktnoj spoznaji Č itava s tru ja m oderne fizike, na p rim je r , sm a tra , da je nem oguće postići egzaktnost u atom skim pojavam a. Ali ovdje je poteškoća izb jegnu ta na ta j način, što je egzaktnost zam ijen jena sta tističk im poznavan jem velikog b ro ja događaja. Na isti način, točne d a tu m e i m jesta k ritičk ih p rom jena, ra to v a i revolucija , ko je pogađaju l ju d sko društvo , ne m ožemo p red v id jeti, a li tu se s ta tis tičk e m etode ne m ogu p rim ijen iti, kad se rad i samo o jednom d ru štv u . Ipak , u n u tra šn ja n estab ilnost izvjesnih ekonom skh i tehn ičk ih sistem a je s t nešto š to se m ože u tv rd iti , i n jih o v slom p osta je u n u ta r izvjesnog b ro ja godina neizbježan.

S tru ja budućnosti. — N em a sum nje, d a m arksizam čak i za one koji uopće n e poznaju m etode m arksističkog p red v iđ an ja , po sjed u je neke načine analize razv itka, k o ji ga osposoblju ju da d a leko un ap rijed , d a lje od m islilaca n au čen jak a p rosuđu je k oji je sm je r socijalnog i ekonom skog razv itk a . N ekritičko p rih v a tan je toga dovodi, doduše, neke do v je ro v an ja da je m arksizam pro sto neka d ru g a p ro ročka teleologija, da je M arks ocrtao nužne p rav ce socija lnog i ekonom skog razv itk a koje čovjek hoćeš — ne ćeš m ora s lijed iti. To je potpuno neshvaćan je.

M arksističko p red v iđ an je ne sasto ji se u izradi tak v ih razvo jn ih shem a. N ap ro tiv , ono tv rd i, da je nem oguće to učiniti. Ono, što se može sag ledati u datom času, sam o je sk lop ekonom skih i socija ln ih sila podređenog vrem ena, n jihova nužna b o rb a i novi u v je ti ko ji iz n je proizlaze. Na osnovu toga m i možem o sam o


68

J. D. Bernal

p red v id je ti jed a n proces koji n ije zav ršen i k o ji će nužno do n ije ti nove i sasvim n ep red v id iv e oblike. V rijed n o st m arksizm a je u tom e, što je on m etoda i vodič u akc.ji, a n e neko v je ro v a n je ili kozm ogonija. U zdizanje m arksizm a n a stepen n au k e je s t u tom e što je sebe uklonio sa zam išljenog s ta ja liš ta po tp u n e rav n o dušnosti i p rik azao se kao dio, i to k ritičk i važan dio ekonom skog i socijalnog razv tka. T akv im postupkom on usp ijev a da izdvoji m etafiz ičke elem ente , ko ji su p ro d rli u n au čn u m isao u toku č itave n jen e h isto rije . M aksizm u dugu jem o sv ijes t o dosad an a liz iran im p o k re tn im silam a naučnog n a p re tk a , a p rak tičk im o s tv a re n jem m arksizm a ta će sv ije s t do b iti m a te ri ja ln i oblik u o rgan izaciji n a u k e na do b ro b it čovječanstva.

Tada će p rizn a ti n a u k u g lavn im fak to ro m osnovnih socija ln ih p ro m jen a. E konom ski i in d u str ijsk i sistem osigurava, ili će osigurati, n a p re d a k civilizacije. S ta lan progres teh n ičk ih p o b o ljšan ja om ogućuje sta ln o povećan je i p ro širen je razn ih udobnosti života. N auka će o sig u ra ti s ta ln e i nep red v id iv e p ro m jen e u sam oj te h nici. Da li će te p ro m jen e b iti u sk lad u s lju d sk im po treb am a ili ne, zavisi od toga d a li će n a u k a b iti p rilag o đ en a svojoj d ru štv en o j funkciji.

Za o s tv a ren je p u n e v r ijed n o sti tih p lodn ih ideja ne m oram o čekati dok završi bo rba, ko ja će, iako nam se sada m ože č in iti beskonačno o tegnu ta , izg ledati sam o kao jed n a e p :zoda h isto rije , iako v e lik a i zn ača jn a epizoda. Č ovječanstvo će steći svo ju m a te rija ln u b aštin u , i da leko od toga d a sm an ji p o treb u za naukom , ono će n jo j p o s ta v lja ti sve veće zah tjev e u r je ša v a n ju l ju d sk ih i d ru štv e n ih prob lem a. Da bi odgovorila tom zad atk u , i sam a će se n au k a izm ijen iti i razv iti; na ta j će način p res ta ti da bude sp ec ija ln o st jed n e o d a b ra n e m an jin e, već će b iti za jed n ičk a b a ština čov ječanstva.

N auka kao ko m u n iza m . — Već i sa d a im am o u p rak s i n au k e p ro to tip svake za jed n ičk e lju d sk e akcije . Z ad a tak , k o jeg su se p rih v a tili n au čen jac i — raz u m ije v a n je i k o n tro la p riro d e i sam oga čov jeka — tak o đ e r je sv ije s ta n izraz zad atk a ljudskog d ru štv a . M etode, ko jim a p o k u šav a r ije š iti ta j zad atak , iako n isu ostv a ren e sav ršeno , n a js ličn ije su m eto d am a pom oću k o jih će čov ječanstvo o s ig u ra ti v la s titu budućnost. U n jihovo j p r im je n i n a u k a je kom unizam . U n auci je čovjek naučio da se sv ijesno pod v rg n e za jedn ičkom cilju a d a p rito m ne izgubi v la s titu in d iv id u a lnost. Svaki p o jed inac , zna, da n jegovo d jelo zavisi od n jegov ih p re th o d n ik a i ko lega, i da m ože doći do plodova jed ino d jelom svo jih n a s ta v lja č a . U n auci l ju d i su ra đ u ju ne zato što su n a to p r is ilje n i nekom višom silom ili je r slijepo idu za jed n im izab ran im vođom , nego zato što su sv ije sn i da jed ino dobrovo ljnom s u ra d n jom svaki čov jek m ože postić i v la s t it i cilj. Ne o d ređ u je d je lo v an je zapovijed , već sav je t. S vaki čov jek zna da jed ino na osnovu poštenog i n eza in te re s iran o g sav je ta , m ože n jegovo d jelo do n ije ti u sp jeh , je r sv ak i s a v je t izražava koliko je to god m oguće neu m o ljiv u logiku m a te rija ln ih s tv a r i — tv rd o g lav e čin jen ice. A č in jen ice ne m ožem o fo rs ira ti pom oću n aših želja , i sloboda dolazi tek k ad dopuštam o tu n u žnost, a ne kad ne vodim o o n jo j raču n a .

To su s tv a ri do ko jih sm o došli m u k o trp n o i nepo tp u n o u naučnom rad u . N jihovu p u n u k o ris t nać i ćemo tek u š irim zadacim a čov ječanstva.

NAPOM EN A R E D A K C IJEO vaj je č lan ak p rijev o d uvoda i zav ršnog pog lav lja k n jig e od J . D. B erna la ,

The social function of science (D ruštvena uloga nauke), 482 s tr., London, 1944, 5. izd., u n ak lad i G. R ou tledge and Son. J . D. B e rn a l je veom a ista k n u ti engleski b iokem ičar, koji se pored svo jih n au čn ih rad o v a bavio i h isto rijo m n au k e i n jenom d ru štv en o m ulogom. U logu n a u k e u d ru štv u on tre t ir a s m arksis tičkog s ta ja liš ta . K ao n aučn i rad n ik i kao m ark s is ta uživa v e lik ug led u n au čn im krugov im a Engleske.

69

N A U Č N A K R O N I K A

O l e g M a n d i ć :

II. SVJETSKI KONGRES SOCIOLOGAM eđunarodno sociologijsko u d ru žen je ( In te rn a tio n a l Sociological Association)

pod pokrov ite ljstvom UN ESC O-a i belg ijske v lad e organizira lo je u Liegu II. sv je tski kongres sociologa, koji je tra jao od 24. do 31. augusta o. g.

R ad K ongresa odvijao se u če tiri sekcije:1. D ruštvena s tra tif ik a c ija i m obilnost u d ru štv u ,2. Sukobi izm eđu g rupa i n jihovo rje šav an je ,3. N ajn o v iji razv itak sociologijskog istraž iv an ja ,4. Izg rad n ja sociologa, n jih o v a pro fesionalna ak tiv n o st i odgovornost.Težište rad a K ongresa bilo je na p rv im dv im a sekcijam a, dok su problem i

u vezi s razv itkom sociologijskih istraž iv an ja i s izgradnjom k a d ra sociologa i form am a n jihova naučnog rad a im ali v iše tehn ičk i k a ra k te r.

Zbog svojega golem og pod ru čja p rv e su dv ije sekcije b ile p od jeljene na podsekcije. S ekcija za d ru štv en u s tra tif ik a c iju i m obilnost im ala je ove podsekcije:

1. Pojm ovi i m etodološki o k v ir p roblem a;2. N acionalne i lokalne em piričke anke te ;3. S pecija lna istraž iv an ja o d ru štv en im izvorim a zan im an ja ;4. K om para tivne m eđ u n aro d n e ankete .S ekcija za sukobe m eđu g rupam a i za n jihovo r je ša v an je dije lila se na pod

sekcije:1. Opće teo re tsk i i m etodološki problem i;2. M eđunarodni sukobi;3. In d u str ijsk i sukobi;4. R asni i k u ltu rn i sukobi i n jihovo rješav an je .R ad sekcija i podsekcija bio je p lan iran tako, da se u p rv a četiri dana rada

K ongresa, t. j. 24., 25., 26. i 27. kolovoza izbjegnu p a ra le ln e sjednice, kako b i se om ogućilo svim učesnicim a da su d je lu ju u rad u sekcije o s tra tif ik ac iji i glavnom dije lu rad a sekcije o sukobim a m eđu g rupam a i o n jihovu rje šav an ju . 28. i 29. su para le lno rad ile dvije podsekcije d ru g e sekcije o m eđunarodn im i industrijsk im konflik tim a sa sekcijam a o razv itk u sociologijskog istraž iv an ja i o izg radn ji sociologa. Z adn jeg je dana u ju tro b ila zav ršn a sjednica sekcije o sukobim a izm eđu g rupa, a poslije podne — sekcije o izg rad n ji i o profesionalnoj ak tivnosti sociologa.

S obzirom na dnevn i red v a lja istak n u ti, da su ga u ku loarim a K ongresa dosta k ritiz ira li. P rigovara lo m u se da im a izrazito političk i k a rak te r. Tim e se najv iše ciljalo na onu podsekciju II. sekcije, kojoj su p red m et rad a bili m eđunarodn i sukobi

70

N aučna k ro n ika

i način i n jih o v a r je ša v a n ja i ko jo j b i — p rem a m iš ljen ju tak v ih k r itič a ra — bilo podesn ije m jesto n a k ongresu p o litičk ih n au k a , negoli na K ongresu sociologije. N eke od k r itik a b ile su tak o đ e r u p eren e p ro tiv č itave p rv e sekcije o d ru štv en o j s tra tif ik a c iji, ko ja da im a u n u tra šn je -p o litičk o značen je s obzirom n a onak v u pod je lu d ru štv a , koja kod m ark s is ta im a specifično zn ačen je k lasne. S d ru g e su s tra n e p o tpuno b ila zap o stav ljan a m noga važna p ita n ja , kao na p r. u tjeca j, što ga v rše film i sp o rt na d ru štv e n i ž ivo t današn jice , n a k o ja se dosad n ije o b ra tila n ik ak v a pažnja .

Na K ongresu b ile su z a stu p an e sve s tra n e sv ije ta , i to d v ad ese t d ev e t zem alja sa d v jes ta sed am d eset i p e t učesn ika. Iz Ju g o slav ije su učestvovali u rad u K ongresa Dr. R adivoje U valić, p ro feso r E konom skoga fa k u lte ta u B eogradu kao d e lega t N acionalne kom isije U N ESC O -a za Ju g o s lav iju i Dr. O leg M andić, p ro feso r P rav n o g F a k u lte ta u Z ag reb u kao p red s ta v n ik A kadem ijskoga sa v je ta FN R J.

*

S ekciji o d ru štv en o j s tra tif ik a c iji bio je p red a n p ed ese t i jed an re fe ra t ili saopćenje , sek ciji o su kob im a izm eđu g ru p a če trd e se t i dva, a zadn jim dv jem a sekcijam a o n a jn o v ijem raz v itk u is traž iv a n ja i izg rad n ji i ak tiv n o sti sociologa — d v ad ese t osam i jed an aest. S v ih re fe ra ta i saopćen ja bilo je, dakle, uk u p n o s to tin u tr id e se t i dva. D iskusije su b ile slabe, n a ro č ito u p rv im d v jem a sekcijam a, što je p o tv rd ilo k ritik u , zašto se se uopće u v rs tile u dn ev n i red . B olje se d isk u tira lo o teh n ičk im p ita n jim a u trećo j i če tv rto j .sekciji, gd je je k o jip u t dolazilo do žive razm jen e isk u stav a.

Službeni su jezici b ili engleski i fran cu sk i. Ako je n e tk o podnio re fe ra t na ko jem drugom jeziku , kao n a p r. n a n jem ačkom , onda bi se n jegov sadrža j rez im irao na jed n o m od tih jezika. Odlično je fu n k c io n ira la služba p revodilaca, koji su rav n o u m ik ro fo n e p rev o d ili r iječ i govorn ika na tr ib in i sa engleskoga na f ra n cuski i o b ratno , tak o da je sv ak i u česn ik K ongresa m ogao sa s lušalicam a p ra t i ti iz lagan je p red av ača u onom jeziku , ko ji m u je b o lje odgovarao.

P rv a je sek cija počela svoj ra d r iječim a svojega p red sjed n ik a , D. G 1 a s s a (London School o f Econom ics), k o ji je dao opći uvod u n jez in program . Izm eđu re fe ren a ta u n jez ino j p odsekciji o pojm ovnom i m etodološkom o k v iru isticao se svojim re fe ra to m A. T o u r a i n e (C en tre d ’ E tudes Sociologiques, P aris), L e s ta tu t social com m e cham p d ’action — D ru štv en i s ta tu s kao p o d ru čje rad a , zato što je u n jem u dao teo rijsk u koncepciju , k o ja je n a K ongresu n a jja č e došla do izražaja : »Veći dio istraž iv a n ja o d ru štv e n im k lasam a i o d ru štv en o j s tra tif ik a c iji n as to ji d e fin ira ti jed an tak a v s istem k a te g o rija d a se m ože — p oznavajuć i k a teg o riju , kojoj p rip ad a pojed inac — p red v id je ti što je m oguće veći b ro j n jeg o vih sk lonosti i načina n jeg o va p onašan ja «i. To znači, da je — p rem a tak v u m iš ljen ju — p o jed inac jed in a po lazna točka za sociološko istraž iv an je . O vakovo g led an je dolazi do izražaja u tv rd n ji, d a je »uputno odreći se svake su štin sk e defin ic ije o d ru štv en o j klasi, deifn icije, od ko je im a k o ris ti sam o sv ak id ašn ji govor, č ije su ž rtv e b ili sociolozi«.2 Stoga tre b a istraž iv ačk e n a p o re u sm je riti n a isp itiv an je »d ruštvene situacije«, t. j. one »dru štv en e ka teg o rije , u čijoj fu n k ciji i u kojoj d je lu je in d iv iduum

^ A s s o c i a t i o n I n t e r n a t i o n a l e d e S o c i o l o g i e , C o n g r ć s d e L i č g e 24 a o u t — I e r s e p t e m b r e 1953, IS A (SSM ) Conf. 2/38, s tr . 1 (podcrtaoO. M.).

2 K ao gore, s tr . 2.

71

N aučna kron ika

kad se oblači, kad g lasu je na izborim a, kad b ira svoje p rija te lje , kad sk lap a b rak , k ad izražava svoje m išljen je o odgoju d jece ili o sm rtno j kazni«.3 Ukoliko bi se to m išljen je moglo sh v a titi kao k ritik a pojm a klase, kako se danas općenito shvaća u buržoaskoj nauci, uto liko n ije m oguće složiti se sa sistem atičkom ten d en cijom da se ekonom ski k r ite rij n e p rih v a ti kao ob jek tiv n i tem elj za k lasifikaciju u d ru štv u .4

Isto je tako izbjegavao da ističe ekonom ske m om ente re fe ra t A. Mi 11 e r a (In te rna tiona l P ress In stitu te , R appersv il — Švicarska), Das Problem der K lassen- grenze und seine B ed eu tung bei der U ntersuchung der K la ssen stru ktu r — Problem klasne granice i njegova važnost kod istraž iv an ja k lasne s tru k tu re . A. M iller p r ihvaća pojam dru štv en e klase kao »stvarne grupe, koja je p riro d n im granicam a odvojena od svoje d ru štv en e okoline«, povezujući tak av pojam klase s pojm om »društvenog statusa«^. On isp ravno k ritiz ira m etodu L loyda W am era i njegove škole, ko ja razv rs tav a lju d e u nekoj m anjo j zajednici — l ittle co m m u n ity , redovito selu ili n aselju — u tr i osnovne klase — višu, s red n ju i nižu — sam o na tem elju su b jek tivn ih izjava, koje članovi te »zajednice« d a ju u toku ankete. T akva podjela ne bi bilo ob jek tivna zato, što p red s ta v lja sin tezu onoga, što pojedinci m isle o sebi i o k lasnoj podjeli u svojem m jestu i što ne p ostav lja o b jek tivne granice izm eđu k lasa. Osim toga m eđu isp itan im su b jek tim a p rev lad av a ju p ripadn ici »viših klasa«, tako da se dobiva jed n o stran a slika o k lasnoj podjeli u takvo j zajednici. O stali se prigovori odnose na shem atičnost i p ro šir iv an je shem a »m anjih zajednica«, na opće p rilike u s jevernoam eričkom dru štv u , onda na sta tičko shvaćan je klasnoga p ro - blemaG. K lasnu granicu A. M iller shvaća kao »zapreku, koja se isp rsava p red đ ru - štveno-m obiln im indiv iduum om na njegovu p u tu p rem a višem statusu«?, i ona se pokazuje u činjenici, da je »društveni uspon u u n u tra šn jo s ti neke klase lakši negoli p rije laz iz jedne klase u drugu«8. T akvo je s ta ja liš te mnogo e lastičn ije te s tv a ra m ogućnost, da se ekonom ski fak to ri p o sm atra ju kao su ština granice izm eđu k lasa, što A. M iller bez da ljega i dopušta , iako svoje analize tak o đ er ograničava na »male zajednice«.

Od d rug ih re fe ren a ta u vezi s m etodološkim problem om okv ira istraž ivan ja o stra tif ik ac iji zn ača jan je J . L . L e b r e t (C entre d ’fitudes des Com plexes Sociaux, T ourette), D ifficu ltes rencontrees dans les essais de categorisation ou stra tifica tion sociale — Poteškoće, na koje se naišlo p ri pokuša jim a d ru štv en e kategorizacije i s tra tif ik ac ije . On se n aročito osvrće na poteškoće, s kojim a se bore sta tis tiča ri, dem ografi i sociolozi, je r svi p o sta ju stv arn o sv ijesn i činjenice, »da p roučavan je neke populacije pom oću s red n jih v rijednosti, čak i pom oću s red n jih v rijednosti i d isperzija n ije dovoljno, ako se rad i o v isini nadnica ili razin i prehrane« . A još se više ta j n edosta tak pokazuje, kada treb a izučavati zam ršene odnose u potrošnji ili s tepene k u ltu re i duhovnoga razv itka , da se uopće ne spom inje istraž ivan je d ru štven ih nape tosti i s tan ja sukoba.9 Istražu ju ć i u F rancusko j način religioznog ispov ijed an ja , J. L. L eb ret ističe, da je podjela na spolove jed ina činjenica, koja ne p rav i poteškoća u u tv rđ iv a n ju različ itog in tenz ite ta ispovijedanja . Poteškoće s tv a ra ju svi ostali k rite riji, ko ji bi m orali p red s ta v lja ti o b jek tivnu podlogu kao po

3 Kao gore, s tr. 3.4 Kao gore, str. 1.5 Nav. djelo IS A IS S M / Conf. 2/6, str. 16 Kao gore, str. 4.? Kao gore, str. 6.8 Kao gore, s tr. 7.9 Nav. dj., IS A /S S M / Conf. 2131, s tr . 1.

72

N aučna kro n ika

d je la po dobi, po p ro fesijam a, po d ru štv en im k lasam a, in d u str ijsk im g ran am a i po rodičnom sastavu , te zato n ijed n a tak v a d ru štv en a k a teg o rija ne zadovoljava, to više, što se n ač in d ru štv en e k a tegorizac ije m ije n ja p rem a ciljev im a, koje is traž ivači sebi p o s ta v lja ju 10.

Iz re fe ra ta te podsekcije izlazilo je, da se svi izričito ili p reću tn o slažu u tom e, da d ru štv e n e odnose, u tv rđ e n e na tem e lju an k e tira n ja , tre b a izraziti u m atem atičk im velič inam a. Ali se oni ne m ogu složiti u tom e, da se s obzirom na zan im an je lju d i i na n jih o v položaj od red i su štin a p o jed in ih k a teg o rija , u koje bi se razv rs ta lo istražen i m a te rija l i odnos k o jih b i se m atem a tičk i izrazio.

R adovi d ru g e podsekcije N a c i o n a l n e i l o k a l n e e m p i r i č k e a n k e t e pok azu ju v e lik u razno likost, da se ne kaže rasp a rčan o st, ko ja onem ogućava da se na n jih o v u tem e lju s tv a ra ju zak ljučci općenite v rijed n o sti. N avodim o nekoliko p rim je ra . S. S a r i o 1 a (D ep artem en t of Social R esearch , F in n ish S ta te L iquor M onopoly, H elsinki), D efin in g Social Class in T w o F innish Localities — U tv rđ iv a n je d ru štv e n ih k lasa u dva fin sk a n a s e l ja 1*, G. B o a l t i C . C. J a n s o n (Sveučilište u S tockholm u), Social M obility in S to ckh o lm — D ru štv en i m o b ilite t u S tock- h o lm u 12, I. H u l t e n (Sveučilište u L eidenu), S u m m a ry o f a S tu d y o f M obility at th e P hilips W orks, E idhoven — P reg led jed n e s tu d ije o d ru štv en o j m obilnosti u T vorn icam a Ph ilips, E idhoven ,12 N. X y d i a s (C en tre N ationa l de la R echerche Scientifique, P aris), C onscience de classe e t m o b ilite sociale a V ien n e-en -F ra n ee — K lasna sv ije s t i d ru štv e n a m obilnost u V ie n n e -e n -F ran c e .1* R efe ra ti tak v e v rsti im a ju sam o d e sk rip tiv n u v r ijed n o st, uko liko o p isu ju i b ro jčan o p rik a z u ju ras lo jav a n je u onim m jestim a, k o ja su p o d v rg n u ta ana liz i. P rito m se redov ito p r ik a zu ju b ro jčan i odnosi u n jim a, što ope t n e d a je slik u o d ru štv en im slo jev im a u č itavu k o n k retn o m d ru štv u , ko jega je to rtijesto sam o jed a n dio.

D rugač iji su rad o v i R. M u k e r j e e a (Sveučilište u L ucknow u), Social S tru c tu re and S tra tifica tio n o f th e In d ia n N ation — D ru š tv en a s tru k tu ra i s tra tif ik a c ija ind ijsk e n a c i j e , i S. V. U t e h i n a (S veučilište u O xfordu), Social S tra tifica tio n and Social M obility in th e U S S R — D ru š tv en a s tra tif ik a c ija i d ru štv e n a m obilnost u SSS R 10. I jed a n i d ru g i r e fe ra t odskaču od d ru g ih tim e, što d a ju sin te tičk e p rik aze o d ru štv en im odnosim a u In d iji i u S ov je tskom Savezu. N aročito je v rije d an p rv i p rilog o In d iji, u ko jem u se da je , nažalost, veom a zb ijen i p reg led o procesu razv itk a u kastam a. A re fe ra t S. U teh:'na n a tem e lju n jegov ih ličn ih isk u stav a iz S o v je tskoga Saveza i analize teo rija o n jeg o v u d ru štv en o m sastav u , k ak v e posto je na Z apadu , d ije li d ru štv o u SSSR n a t r i osnovna slo ja — u p rav ljače , tru d b e n ik e i robove.

E m piričk i k a ra k te r im ali su ug lavnom re fe ra ti u podsekciji o sp ecijaln im istraž iv an jim a , k o jim a su p red m e t d ru štv e n i izvori zan im an ja . M. T. B o t t o m o r e (London School of Econom ics), H igh ier C ivil S erva n ts in France — Više g rađ an sk o č 'n o v n iš tv o u F ra n cu sk o j,*7 d a je k ra ta k h is to rijsk i p reg led d ru štv en o g a p o rijek la č inovn ištva u F ran cu sk o j te n ač in a n jegova r e g ru tira n ja u prošlosti i poslije god. 1945. S. C o s t e r (Sveučilište u B ruxe llesu ), Des obstacles a l’ascension sociale par

10 K ao gore, s tr. 3.11 Posebni o tisak iz T ransactions o f W es te rm a rk Society , 1953.12 Nav. dj., IS A IS S M / Conf. 2/3.12 Nav. dj., IS A /S S M I Conf. 2/26.*4 Nav. dj., IS A /S S M I Conf. 2/40.12 Nav. dj., IS A /S S M / C ovf. 2/18.10 Nav. dj., IS A IS S M / Conf. 2/27.17 Nav. dj., IS A /S S M / C onf. 2/23.

73

N aučna k ron ika

les etudes — O zaprekam a d ruštvenom usponu pom oću s tu d ija ,^ ističe psihološke fak to re bilo kod onih, koji se nasto je uzdignuti nad v la s titu »klasu«, bilo u o tporu p rip ad n ik a više klase p rem a onim a, ko ji se uzdižu.

U podsekciji za k om para tivne m eđunarodne ankete D. G l a s s , Proposal for the Em pirical S tu d y , on a Cross-national Basis, o f Social M obility (and Social S tra tifica tion — P rijed lo g za jed n u em pirijsku s tu d iju o društveno j mobilnosti* s tra ti- f .kaciji na m eđunarodnoj osnovi1®, istaknuo je, da je ta j problem naročito podesan za m eđunarodna istraž iv an ja te je predložio, da se an k ete u svakoj zem lji tem elje na ovim glavnim vrstam a p ita n ja : 1. O pća p ita n ja (spol, dan rođ en ja i b rak a , m jes to rođen ja , odgoja i b o rav k a i t. d.), 2. H is to rija su b jek to v a odgoja, 3. P rik az n je gove ak tivnosti (zanim anje, prom jene u n jem u i t. d.), 4. H isto rija odgoja njegove žene i djece, 5. H is to rija n jihova zan im an ja , 6. S ub jek tov otac i njegovo zanim anje, 7. O tac sub jek tove žene, 8. M išljen je su b jek ta o step en o v an ju razn ih zanim an ja u njegovoj zem lji p rem a njihovoj važnosti, 9. F ak to ri, ko ji p rem a su b jek - tovu m išljen ju određ u ju tu važnost, 10. S ub jek tov i pogledi n a fak to re, za koje sm atra da d e te rm in ira ju d ru štv en i po redak , 11. S u b jek tivno m išljen je o v lastitom zan im an ju u odnosu n a druge, 12. S ub jek tov i pogledi na d ru štv en u s tra tif ik ac iju i na njegov v las titi položaj u n jo j2*1. Očito je, da je težište tih p itan ja , i, dosljedno tome, č itave ankete , ko ja bi se provela , na su b je k tiv n o j ocjeni pojed inaca o svojem društvenom položaju, a n e na o b jek tivn im činjenicam a. P rem a tome, uzevši u obzir da se ne m ože p o dvrgava ti an k e ti čitavo stanovn ištvo neke zem lje, rezu lta ti anke te zavise od toga, koji će d ru štv en i slojevi p rev lad av a ti izm eđu onih 10.000 su b je k ta ta — bro j, ko ji se uglavnom sm atra dovoljnim , da se u tv rd i s tra tif ik ac ija u nekoj zem lji.

A. T o u r a i n e, R apport sur la preparation en France de Venquete in terna ti- onale sur la s tra tifica tion et la m obilite sociales — Izv ješta j o p riprem i, koja se vodi u F rancusko j, s obzirom na m eđ unarodnu an k e tu o d ruštveno j stra tif ik ac iji i m obilnosti,21 p rig o v ara koncepciji D. G lassa, da je g lavna točka, od koje ona polazi, zapravo rezu lta t, ko jem u m ora težiti: h ije ra rh ijsk a sk a la pojed in ih zan im an ja m ora b iti cilj an k e te22. Osim toga se d ru štv en a m obilnost ne može p rik aza ti sarfto »u a ritm etičk im izrazim a rašćen ja i sm anjivanja .« N ije dosta uzim ati u raz m a tra n je ind iv iduum a i »društvenu kapilarnost« , već treb a o b ra titi pažn ju na »kolektivnu d ru štv en u m obilnost«, kao na pr. u borb i rad n ičk ih sind ikata , ko ja ide za tim e da »prom ijeni m jesto radn ičke k lase u d ru štv u « 23. Isto se tako preporuča, da glavnoj an k e ti p rethod i jed n a m an ja , »rezulta ti koje će d a ti tehn ičke sm jern ice za g lavnu i da se za an k e tu izaberu pojedinci i g rupe, k o ji se m ogu izravno posm atra ti kroz duže v rem ena«24. Ove, u suštin i točne opaske stv a rn o ne pridonose r je šav an ju problem a, je r ne isk lju ču ju osnovni n ed o sta tak sub jek tiv n o sti rezu lta ta , iako ga u m an ju ju . Ali, s druge s trane , re fe ren t p o tv rđ u je ozbiljne sum nje u p rak tičn u izvršivost svojih sugestija , kad pred laže an k e tn i l is t ko ji sad rži n išta m an je nego

Nav. dj., 1SAISSM I C onf. 2/22.12 Nav. dj.. IS A /S S M / Conf. 2/1, s tr . 2.2® Kao gore, str. 2—3.21 Nav. dj., IS A /S S M / Conf. 2/2.22 Kao gore, str. 2.23 Kao gore, str. 5. K arak te ris tičn o je to, da se u ovom ra d u A. T ouraine za

laže za naučni pojam »klase«, što ga n ije priznavao u svojem refe ra tu u prvoj pod- sekc ji iste sekcije: Le s ta tu t social comm e cham p d'action IS A ( SSM) Conf. 2/32, n a ro č 'to na str. 3.

24 Kao gore, s tr. 7.

74

N aučna kro n ika

1 9 3 p ita n ja , rasp o ređ en ih po ovim k a teg o rijam a : 1. L ični i po rod ičn i položaj, 2. P ro fes io n a ln a k a rije ra , 3. K lasna s itu ac ija , d ru štv en o -ek o n o m sk i s ta tu s , okolina,4. P redodžba o d ru štv u i 5. M išljen ja i sk lonosti. P i ta n ja kao n a p r. »Može li se d a ti jed n a h ije ra rh ijsk a sk a la č itav a d ru štv a ili u n jem u im a lju d i izvan grupa?« ili »Koje su v e like k a teg o rije (d ruštvene) izm eđu ko jih se po vašem m iš ljen ju d ije li ak tiv n o stan o v n iš tv o Francuske« pokazu ju , da b i p red m et isp itiv an ja b ili ljud i, k o ji su na ta p ita n ja k a d ri odgovoriti zbog s tep en a svojega zn an ja . N a ta j b i se nač.'n upalo u pogrešku, da bi u rezu lta tim a a n k e te v iše došla do izražaja m iš lje n ja p rip a d n ik a v iših slo jeva na š te tu o b jek tiv n o sti anke te .

R ad sekcije za d ru štv e n u s tra tif ik a c iju i m ob ilnost pokazao je v e liku ra sp a r- čanost u radov im a, koji su se redov ito o g ran ičav ali na ana lizu po jed in ih m an jih d ru štv e n ih g ru p ac ija — n a se lja ili z an im an ja — tako da n isu m ogla d a ti c je lov it p rik az nekoga k o n k retn o g a d ru štv a . U d iskusiji, ko ja je b ila d osta slaba, bilo je jednom p rilik o m istak n u to , da je g lav n i n ed o s ta tak rad a sekcije ta j, da se u re fe ra tim a uopće n ije uzim ao u o bz ir ekonom ski m om enat, k o ji je i te kako važan fak to r za o d ređ iv an je s tra tif ik a c ije u d ru štv u .

*

D ruga sek cija — S u k o b i i z m e đ u g r u p a i n j i h o v o r j e š a v a n j e — započela je rad o m u po d sek ciji za opće, teo re tsk e i m etodološke p roblem e, i to o p š irn 'm refe ra to m J e s s i e B e r n a r d (P ensy lvan ia S ta te College, SAD), C urren t Research in th e Sociology o f C on flic t — S ad ašn ja is traž iv an ja u sociolog iji sukoba.25 P o slije p r ik aza o socio-psihološkom , sociološkom i sem antičkom sh v aćan ju d ru štv e n ih su koba kod raz n ih a u to ra u re fe ra tu se ističe socio-psiho- loški p r is tu p p rob lem u: tež ište leži n a istraž iv a n jim a »napetosti« izm eđu g ru p a i na tv rd n ji da o n a m o ra ju d a se tem e lje n a s is tem a tsk im osnovam a, koje može p ru žiti m atem atik a . M eđu m atem atičk im is traž iv an jim a u sociologiji navodi se F irey i teo rija shizm e, Z ip f i teo r ija m in im u m a n ap o ra , S im on i teo rija in te rak c ije u m a len im »grupam a«, R aschevsky i n jegova m atem a tičk a in te rp re tac ija neurob io lošk ih procesa, koji se n avodno po k azu ju u p o n ašan ju g rupa, R ap p ap o rt i m atem a tičk i izraz rez u lta ta koo p erac ije izm eđu dva in d iv id u u m a pod p re tp o s tav ljen im u v je tim a o n jih o v u doprinosu , za jedn ičkom poslu i in ic ija tiv i, i R ichardson, k o ji je an a liz irao v je ro ja tn e rea k c ije n eke g ru p e p rem a g rožn jam a, ko je dolaze od s tra n e druge. Te rea k c ije m ogu b iti p rez ir, p o k o rav an je , pregovori, ko ji se z av ršav a ju kap itu lac ijo m ; pregovori, ko ji dovode do kom prom isa i o tpo r nep rav ed n o m napadu . G ovoreći o s tra te g iji , ko ja dolazi do iz raža ja u sukobim a, ističe se s tra te g ija u odnosim a izm eđu g rupa, ko je p r ip a d a ju razn im rasam a i narod im a, razn im re ligioznim za jedn icam a u k lasno j b o rb i (tom se p rilik o m n ag lašava , da l i te ra tu ra m a rk sizm a još d an as p red s ta v lja v e lik u b ib lio tek u s tra te šk ih sp isa n a p o d ru č ju k lasne borbe«,2G u m eđ u n aro d n im odnosim a. O braća se p ažn ja n a s tra te šk u u p o treb u n a silja te se sm a tra , da je za »m odernu sociologiju sukoba« osnova m atem a tičk a teo rija s tra te g ije u ig ram a, k o ju je god. 1928. p rv o fo rm u lirao J . N eum ann, a O. M o rg en stern p rim ijen io n a ekonom ske odnose.

U d s k u s ij i je O t t o F r i e d m a n n (čehoslovački sociolog, sad a p ro feso r S veuč ilišta u Londonu) naglasio , da p o sto ji jed n a č in jen ica , k o ja se n a Z ap ad u redov ito ne uzim a u obzir, a ta se sa s to ji u tom e, da je u to k u sukob s m ark sis tičk o m ideo-

25 Nav. dj., IS A IL /IC /W P .20 K ao gore, s tr . 52.a.

75

Naučna kronika

logijom, ali da velika većina lju d i uopće n ije načisto s tim e, što je to m arksizam , i da zato n ije u s ta n ju p ro cijen iti važnost te ideologije i n jezin u tjeca j u d ru štvenom životu. Ako se ta j ideološki sukob m isli također uzeti u analizu i p ris tu p iti n jegovu rje šav an ju , onda se treb a p rvenstveno upoznati s tim e, što p red stav lja ta ideologija i ko ju važnost ona im a m eđu velik im dijelom stanovn ištva kugle zem aljske, koje živi pod n jezin im u tjeca jem 2?.

U podsekciji za m eđunarodne sukobe bilo je refe rata , koji b o lu ju od utopizm a, je r p okušavaju r je šav a ti po litičke problem e prem a sociološkim receptim a, koji polaze od osnovne p retpostavke , da je čovjek-pojedinac glavni d ru štv en i fak to r u d ru štvenom zbivanju . R. B l i i h d o r n (Sveučilište u Beču), R em arks on the Scien tific A pproach to some Sociological Problem s in vo lved in In terna tiona l Relations — Zapažanja o naučnom p rilažen ju nekim sociologijskim problem im a, obuhvaćenim u m eđunarodn im odnosim a,2« sm a tra , da su d ru štv en i odnosi biološko-psihološke n a rav i i da je p riro d a indiv idua d e te rm in iran a nasljedstvom i odgojem u određenim m ate rija ln im uv jetim a. S vaka nac ija im a tak o đ e r svoje biološko-psihološke osobine, koje dolaze do izražaja u sukobim a, ko ji se vode iz s tra h a zbog održavan ja po jed .n ih država, koje se b ran e od n ap ad a drug ih . Sam o što se u re fe ra tu ne n a značuje zašto d ržav e n a p a d a ju jed n e na druge, je r b i se onda pokazalo, da se u ovom slučju rad i o tu m ačen ju m eđ unarodn ih sukoba prem a shem am a D arw inove teo rije o borbi ž ivo tin jsk ih v rs ta za opstanak .

In te resa n tan je bio re fe ra t R. C. A n g e l l a (Sveučilište u M ichiganu), p red sjedn ika M eđunarodnoga sociologijskoga udružen ja), Sociological R esearch into th e Problem of W orld O rder — Sociologijska istraž iv an ja o p roblem u u ređ en ja sv ije ta 29. N aglasivši po treb u , da se an a liz ira ju trv e n ja izm eđu n aro d a kao jednoga od elem enata u n jihov im sukobim a, re fe ra t ističe kao p red m et analize p itan je da li su širi s lojevi s tanovn ištva in fo rm iran i o s ta n ju u drug im zem ljam a. Važan je k o n tak t izm eđu »nacija« i »naroda« u sv ije tu , k o ji dovodi do n jihova m eđusobnoga upoznavanja , i tak av k o n tak t onda pridonosi tome, d a se sukobi o dv ija ju u m nogo b lažim oblicim a. Iz tih p rem isa izlazi zak ljučak , d a treb a s tv a ra ti veze izm eđu n a cija. Tu pom aže odgoj, u tjeca j novina, k in em ato g raf i radio, p u to v an ja i bo ravak u inozem stvu, razn a m eđunarodna udružen ja , i konačno, sklop svih m eđ u n aro d n ih ustanova, koje zavise od U jed in jen ih nacija . I n a zav rše tk u re fe ra ta navodi se, da bi se sociologijska istraž iv an ja oko tih p rob lem a m ora la v rš iti u raznim zem ljam a, im ajući u vidu, da bi rezu lta ti »u velikoj m je ri zavisili, od dobrih s tru čn jak a za d ru štv en a p ita n ja i o fin an sijsk im sredstv im a«. »Ako bi se nap rav io neki izbor — n astav lja re fe ren t — dobro b i bilo da se istraž iv an ja provode u zem ljam a, koje su veom a različite, kako b i se odredio s tepen , do kojega b i se mogli p rav iti općeniti zaključci za sve zem lje. Moj kolega Dr. M orris Jan o v itz dao je in te resan tn u sugestiju da su S jed in jene D ržave i Jugoslav ija , s obzirom n a to što p red s ta v lja ju * jedan s tra te šk i par, iako se po svojim d ru štv en im s tru k tu ra m a i sa svojim ideolog ijam a nalaze na supro tn im polovim a, ipak u dosta dobroj vezi jedna s drugom da omoguće pokušaj zajedničkog o rg an iz iran ja jednog p ro jek ta za istraživanje« .29

P odsekcija za in d u str ijsk e sukobe b ila je k a ra k te riz ira n a em piričk im s tud ijam a, koje su se ograničavale n a lokalne p rikaze odnosa izm eđu poslodavaca i

2? O. F ried m an n sm atra , da stanovn ištvo Sovjetskoga Saveza i njegovih sa te lita živi pod u tjeca jem m arksističke ideologije, iako bi bilo bolje istak n u ti da se rad i o n jezinu isk riv ljav an ju i nav lačen ju n a d ržav n o -k ap ita lis tičk e sheme.

2« Nav. dj., ISA /L /IC /In t/4 .29 Nav. dj., ISA /L lIC /In t/1 .30 K ao gore, s tr. 10.

76

N aučna kro n ika

rad n ik a . Osim toga bilo je opisa p rav n ih form a, u k o jim a se m ogu o d v ija ti sukobi u nekim kap ita lis tičk im zem ljam a, a tak o đ e r i p rik aza o rgan izacije rad n ičk ih u d ru ženja . P rv o j k a teg o riji p r ip a d a ju na pr. rad o v i J. H a v e m a n a (Sveučilište u G ro n ingenu), Social Tensions in the R ela tionsh ip of the F arm er and F arm -labourer in an A gricu ltura l D istric t of N o rth ern H olland — D ru štv en e n a p e to s ti u odnosu izm eđu fa rm era i p o ljo p riv red n ih rad n ik a u jednom ag ra rn o m k o ta ru S jev ern e H o- lan d ijc^ i i E. d e D a m p i e r r a (C entre d ’ Ćtudes Sociologiques, P aris), Une usine rurale — Je d n a seoska radionica32. O vaj r a d p red s ta v lja ana lizu jed n e »lokalne zajednice«, ko ja se nalazi« na pol p u ta izm eđu k lasične ag ra rn e s tru k tu re i in d u s tr ijsk ih struktura .33

D rugoj k a teg o riji općih p reg led a p rip a d a ju n a pr. radov i P . H o r i o n a (Sveučilište u Lićgu), L a so lu tion des co n flits in d u str ie ls en B elg ique — R ješav an je in d u s tr ijsk ih sukoba u B e l g i j i 3 4 , R. N. S a k s e n a (D. A. V. College, D ehra Dun, India), A n A n a lysis o f labour tensions in In d ia — A naliza rad n ih n ap e to sti u I n d i j i , 35 i T h . P i r k e r (W irtschaftsw issenschaftliches In s t i tu t d e r G ew erkschaften , M iinchen), Prob lem s o f In d u str ia l C o n flic ts and th e ir M ed ia tion — P ro b lem i in d u s tr i js k ih sukoba i n jih o v o r j e š a v a n j e s o .

M eđu re fe ra tim a podsekcije za ra sn e i k u ltu rn e sukobe z n ača jan je bio prilog R. M u k e r j e e a , In terg ro u p C on flic ts in In d ia — S u k o b i m eđu g ru p am a u I n d i j i , 37 u k o jem u je bio p ru žen o pćen it p reg led n e trp e ljiv o s ti izm eđu kasta , relig ioznih i po litičk ih sukoba izm eđu In d ija ca i m uslim ana , p rob lem a 10 m iliju n a In d ijaca , koji su se odselili iz P a k is ta n a , sukoba izm eđu gTadova kao s red iš ta in d u str ije i sela.H. Z. U l k e n (Sveučilište u Istam b u lu ) u re fe ra tu De l’heterogeneite e th n iq u e et relig ieuse vers V hom ogeneite cu ltura lle — Od e tn ičk e i relig iozne he te rogenosti k a k u ltu rn o j h o m o g e n o s t i , 38 s in te tič k i i h is to rijsk i p rik a z u je sukobe ob ičaja i v je ro v a n ja izm eđu m u slim an a su n ita i š iita , izm eđu m uslim an a i k ršćan a , izm eđu T u ra k a i F e laha , a tak o đ e r i posljed ice tih sukoba n a ekonom skom polju , ko je dovode do e k sp lo a tac ije jed n ih g ru p a od s tra n e d rug ih , i to na p o d ru č ju A n ta rk ije (H ataj) u A nato liji.

B ilo je tak o đ e r i sociografsk ih analiza, k ao što je spis T. F a k u t a k e (Sveu č ilište u Tokiu), In flu en ces o f Em igran ts in th e ir H om e V illage — U tjeca j em ig ran a ta na selo, iz koga po tječu , u ko jem u p isac is traž u je u tje c a j em ig ran a ta , ko ji s ta n u ju u K anad i, n a s tan o v n iš tv o se la M i o m u r a 3 9 i R , C l e m e n s (Sveučilište u Lićgeu), U assim ila tion des I ta lien s e t des Polonais dans la region liegeoise — A sim ilacija T a lija n a i P o lja k a n a liegeskom p o d ru č ju 4®.

*

U trećo j sek c iji — N a j n o v i j i r a z v i t a k s o c i o l o g i j s k i h i s t r a ž i v a n j a — d a li su u svojim re fe ra t im a p reg led s ta n ja sociologije u svo jim zem ljam a p red s ta v n ic i D anske, F inske, F ran cu sk e (sa neko liko re fe ra ta razn ih n a u č

31 N av. dj., I S A /L 1C Ind.lS.32 Nav. dj., ISA /L /IC /Ind/933 K ao gore, 2.34 Nav. dj., IS A /L /IC /Ind/7 .35 N av. dj., ISA /L /IC /Ind/10 .se Nav. dj., ISA /L /IC /Ind/13 .37 Nav. dj., IS A /L /IC /R ac/3.38 N av. dj., ISA /L/IC /Rac/10.39 Nav. dj., ISA /L /IC /R ac/1 .40 Nav. d j. ISA /L/IC /R ac/5.

77

N aučna kron ika

n ih i istraživačk ih ustanova), H olandije, N jem ačke, Švicarske, Zapadne A frike (Z latna obala), Istočne A frik e (Kenija), Indonezije, Izraela , Jap an a , A rgen tine M e- xica i A u stra lije .

D iskusija je bila ob ila tija i ž iv lja negoli u d rugim sekcijam a, je r se rad ilo o razm jen i iskustava, o organizaciji naučnoga rada , o fo rm iran ju novih naučnih u s ta nova, o p ro jek tim a istraž iv an ja . Iz tih izv ješ ta ja vid je lo se, da se na pr. u k ap italističk im zem ljam a velika p ažn ja obraća izučavan ju p rilika , u kojim a žive urođenici iz kolon ija ln ih područja . U zrok tom in te res iran ju za problem e kolonijaln ih naroda jes t onaj isti, ko ji je — prem a odgovoru jednoga učesnika K ongresa na m oje p itan je — imao za posljed icu o sn ivan je p o s e b n i h s o c i o l o g i j s k i h f a k u l t e t a na sveučilištim a kao na p r. u H olandiji: p o treba, da se što bolje upozna način života tih n aroda i da se u stanove d ru štv e n i uzroci n jihova o tpora kolonijalnom gospodstvu.

U vezi s tim e v a lja is ta k n u ti o b ra tn u pojavu. Je d an se šv icarsk i sociolog u razgovoru tužio na to, da u njegovoj zem lji u p rav n i organi ne ob raća ju pažn ju na sociologiju. Na moj up it o uzrocim a te pojave, odgovorio je, da u Švicarskoj nem a zaoštren ih odnosa izm eđu razn ih slo jeva s tanovn ištva te stoga ti o rgani ne osjećaju p o trebu d a o b rate p ažn ju n a naučno istraž iv an je tih odnosa.

G lavni je re fe ra t u če tv rto j sekciji — I z g r a d n j a s o c i o l o g a , n j i h o v a p r o f e s i o n a l n a a k t i v n o s t i o d g o v o r n o s t — im ao P. d e B i e (Sveučilište u L ouvainu), C onclusions du rapport general sur V enseignem ent de la sociologie, de la psychologie sociale et de l’antropologie sociale — Zaključci općeg izv ješ ta ja o n au čav an ju sociologije, d ru štv en e psihologije i d ru štv en e antropologije. Kao što se vid i iz naslova, to su opći zaključci jed n e an k e te o tom predm etu , koju je M eđunarodno sociologijsko ud ru žen je organizira lo u A ustriji, E giptu, F rancuskoj, Indiji, M eksiku, Po ljsko j, S jed in jen im D ržavam a, Švedskoj i Velikoj B ritan iji41.

R eferen t je is taknuo, da se te t r i naučne g ran e — sociologija, socija lna psihologija i socija lna an tropologija — u pojedin im zem ljam a o rije n tira ju p rem a posebnim pu tev im a, da se služe različ itim rječnikom , da u p o treb ljav a ju v las tite pojmove, k oristeći se rad ije jedn im teo rijam a negoli d rugim a prem a trad iciji i in te lek tu a ln im u tjeca jim a. »Ovdje je m arksizam pokazao svoj u tjeca j — n as tav lja re fe ren t — ondje psihoanaliza; sad p rev lad av a filozofija, sad em pirijske tendencije . S ta n je tih n au k a i u v je ti n jihova razv itk a veom a se raz lik u ju od jedne zem lje do druge, isto tako kao i shvaćan ja o n jihovoj ulozi ili o p o v jeren ju , koje se ukazu je naučnim radn icim a i istraživačim a. Na isti se način raz lik u je način na koji se dobivaju n a stavnici kao i n jihove kvalifikacije . K tom e v a lja dodati heterogenost n astavn ičk ih m etoda i veza izm eđu n astav e i naučnoga i s t r a ž i v a n j a « ^ .

On n ad a lje sm atra , da se sociologija, socija lna psihologija i antropologija m ora ju povezati s d rug im naukam a, filozofijom , ekonom ijom , pravom i t. d., je r je važna n jezina uloga da ih up o tp u n jav a : »Sociologijske discipline p ru ža ju novu optiku, one m ogu d a ti ljud im a, koji će k asn ije nositi ekonom ske, političke, d ru š tvene odgovornosti bilo n a javnom , bilo na p riv a tn o m sektoru , u liberaln im p ro fesijam a, u državnoj uprav i, u rukovodstvu socija ln ih p o k reta i s ind ikata , ob jek tivni osjećaj d ru štv en e s tv a rn o sti i n jezine zam ršenosti. U prvom je red u potrebno

41 Nav. dj., ISA/L/PAR/TS, s tr. 1.<2 K ao gore, s tr . 2.

78

N aučna kro n ika

poći od određene p ro fesiona lne fo rm acije, š ir iti poglede, jač a ti sv ije s t o tom e, da je ona sam o jed a n dio d ru štv e n ih po java , i b rig u o jednom općem gledištu , n a vod iti na to, da se p ronalaze k o n k re tn i d ru štv en i i lju d sk i a spek ti po java , koji bi inače b ili u pogibelji da se p o sm a tra ju sam o pod tehn ičk im kutom , koji je nužno uzak«43.

R efe ren t je svak ak o bio m išljen ja , da is traž iv an ja m o ra ju b iti u većoj m jeri s is tem a tiz iran a i bo lje povezana jed n a s d ru g im a u okv iru općih teo re tsk ih p re t po s tav k i44. T im e je on osudio em pirizam i istaknuo p o treb u za jednom općom teo rijo m d ru štv e n ih n au k a , ko ja je sve jača u sociologiji na Z ap ad u 43.

1. na k ra ju , u re fe ra tu se ističe, da bi »ozbiljna« n as tav a m ora la o b u h v a titi:»1. K u rs opće teo rije i uvod u sp ecijalizaciju ,2. S em in ar za n a d z ira n je po jed in ačn ih s tu d ija (k ritik a i diskusija),3. R ad n a te re n u (uvod u pozitivno p o sm a tra n je svo je okoline)«40.U toku d isk u sije dosta se jasno pokazala ten d en c ija jed n e g rupe, u kojoj su

g lav n u r ječ vodili nek i sociolozi iz S jed in jen ih D ržava, kao E. C. H ughes (Sveučiliš te u Chicagu), g rupe, ko ja je z astu p a la g led ište da se čin jen ice za sociologijsku o b rad b u m ogu u s ta n o v iti sam o an k e tam a, i d ruge, ko ja je zastu p a la m išljen je , da se u sociologiji m ože o b rađ iv a ti m a te ri ja l iz d ru g ih izvora, a ne smo an k e tn i n a ročito s obzirom n a d ru štv e n a u ređ e n ja iz prošlosti. U stavši p ro tiv tak v a gledištaE. C. H ughes je u d isk u siji p a te tič k i naglasio : »Ta ne m ožem o u sk rša v a ti m rtv e i p o d v rg av ati ih a n k e tam a d a saznam o k ak o su oni n ek ad živjeli«, m isleći, da je tim e zadao težak u d a ra c p ro tiv n o j tezi.

*

Z ad n jeg a je dana, u općoj deba ti, govorio O. F ried m an n te je d o tje rao suges ti ju M. Jan o v itsa , k o ju je p ren io R. C. A ngell, da bi se ana liz ira la n a ra v trv e n ja izm eđu razn ih zem alja , i to n a p rim je r im a SAD i FN R J. O n je istaknuo, da bi m jesto SAD b ila m nogo p r ik la d n ija n eka d ru g a zem lja , ko ja bi po svojoj d ru š tv e noj s tru k tu r i i po s tep en u raz v itk a b ila bliža u ređ e n ju F N R J od SAD, te je izložio p red m e t tak v e analize, ko ji bi, po n jeg o v u m išljen ju , m orao o b u h v a titi u prvom red u u tjeca j jav n o g a m n ije n ja i š tam p e kao i form e, u k o jim a se on pokazuje .

T aj je p rijed lo g p o d u p rla A n i t r a K a r s t e n (Visoka ekonom ska škola u H elsingforsu), ko ja je p red ložila , da F in sk a bude ona zem lja , č iji bi se odnosi i s tru k tu ra up o ređ iv a li s o n im a u FN R J. K o m b in iran i p rijed lo g O. F ried m an n a i A. K a rs te n n ije na išao na opoziciju te je bio p rih v aćen m eđu p rep o ru k e K ongresa.

Idući kongres za sociologiju o d rža t će se god. 1956., dok je U d ru žen ju p re p u š teno d a o dred i m jesto , gd je će se o d v ija ti n jegov rad .

*

R ad K ongresa pokazao je, da posto ji sukob izm eđu d v ije g lavne grupe s tru č n ja k a za sociologiju na Zapadu. N aučna koncepcija sociologa iz S jed in jen ih D ržava ide za tim e da se n a tem e lju a n k e ta i su b je k tiv n ih odgovora isp itan ih in d iv id u -

43 K ao gore, s tr 4.44 K ao gore, s tr. 5.43 Uspo. M a n d i ć, P rob lem i sociografije i sociologije na Z apadu, P o g l e d i

53, br. 5.4« N av. dj., IS A /L /P A R /T S ., s tr . 9.

79

Naučna kron ika

uVna opišu i m atem atičk i izraze d ru štv en i odnosi u »m alim zajednicam a« — little com unities — kao što su naselja, sela i g radovi i da se onda, sociom etrijski, pom oću m atem atičk ih procesa i zakona s tv a ra ju opći zaključci, koji b i v rijed ili za čitavo konkretno d ruštvo . P rito m se sistem atsk i izbjegava, da se u tom dru štv u odnosi p o sm atra ju u cjelini, uzevši za osnovu ekonom ske fak tore, i da se na taj način s tvori jedan n jihov pregled. A još se više izbjegava, da se ti odnosi posm atra ju u n jihovu h isto rijskom razv itku . Ta je an tih isto ričnost na jb o lje došla do izra žaja u spom enutim riječim a E. C. H ughesa.

Osim toga, ispoljio se i jed an d rug i apriorizam , t. j. da su osta li narod i isto što i stanovništvo S jed in jen ih D ržava (»Other people it like ourself« — rekao je u d iskusiji jed an sociolog iz S jed in jen ih D ržava, m isleći samo na psihičke faktore), što bi onda im alo za posljedicu, da svuda im aju općenitu v rijed n o st zaključci, s tvo ren i na tem elju po d a tak a iz po jed in ih m jesta u SAD.

N asupro t tom e, fran cu sk i sociolozi, naročito ona grupa, koja se okupila oko Cahiers in terna tionaux de sociologie, zagovara ju po treb u jedne opće teo rije u toj nauci te o d b ija ju p re tje r iv an je u em pirijskom op isivan ju d ru štv en ih pojava, lišenog uopćavanja , i u n jihovoj m atem atičko j obradbi. Sam o što tak av sm jer n ije došao dovoljno do izražaja na K ongresu, je r u n jegovu rad u i u d iskusijam a n isu sud jelovali u većem b ro ju g lavni zastupnici toga sm je ra kao G. G urvitch , H. Levy B ruhl, G. Le Bras, A. C uvellier i H. L efebvre.

R efe ra t P. de Biea p red s tav lja pokušaj, d a se k ritik o m obaju ekstrem nih s ta vova s tv o ri m ogućnost neke zajedn ičke p la tfo rm e za n jihovu su rad n ju . Ali će i taj pokušaj o sta ti jalov, je r još n isu sazre li u v jeti, da b i n au k e n a Z apadu p r ih v a tile jed n u zajedničku, opću teo riju sv ih d ru štv en ih nauka.

*

D elegati iz FN R J na iš li su na d obar p rijem , naroč ito od s tran e organ izato ra K ongresa. Neki delegati iz SAD i iz Velike B ritan ije , zatim iz N jem ačke, naročito oni m arksističk i o rijen tiran i, iz F rancuske, Belgije, F inske, H olandije, Švicarske, Ind ije i J a p an a živo su se in te res ira li za p rilik e u FN RJ, tako da su naši delegati u razgovorim a nadugo i naširoko p rikaz iva li u tum ačili razn e d ru štv en e oblike iz naše stv arn o sti i n jihov razv itak p oslije Oslobođenja. N aroč it je in te res bio za s tru k tu ru ekonom skog u ređ en ja FN RJ, za političke form e, za zadruge, organizaciju školstva i s ta n je k u ltu re . P rito m je bilo m nogo p rilik a , da se zapazi kako golema većina sociologa s kojim a su n aši delegati b ili u doticaju , a još v iše v je ro ja tn o i drugi, uopće n isu in fo rm iran i o s ta n ju u FN RJ. Tako je razgovor sa dva p rofesora sociologije pokazao, da oni n em aju pojm a o tom e, da je FN R J federacija , sa s tav ljen a od šest repub lika. Č injenica d a t i učenjaci, ko ji bi zbog svoje sociologijske stručnosti m orali poznavati b arem osnovne e lem en te d ru štvenog u ređ en ja FN RJ, n isu in fo rm iran i o n jim a, pokazu je k ra jn ju slabost, da ne kažem o po tp u n i nedos ta ta k naše in fo rm ativ n e službe u inozem stvu, kojoj b i bila g lavna zadaća bo riti se p ro tiv nedovoljna in te resa p rem a p rilik am a u našoj zem lji.

V alja tak o đ er is tak n u ti topao i srd ačan p rijem , na k o ji su de lega ti iz FN RJ naišli u Savezu rad n ičk ih sin d ik a ta Lićga. P ru žan jem podataka i tum ačenjem situacije u d ru štv en im odnosim a g rad a i okoline, p red stav n ic i Saveza su im om ogućili da se upoznaju sa specifičnim p rilik am a ovoga k ra ja i da se prodube veze, koje su te p red stav n ik e već o tp rije povezivale sa FN R Jugoslavijom .

80

P R I K A Z ' I O S R T I

P i v č e v i ć E d o :

KIERKEGAARD 1 NIETZSCHEBocca, M ilano-R im , 1953.

U Filo zo fsko m arh ivu , o rg an u F ilozofsk o g in s titu ta pod up rav o m E nrica C a- ste llija , izišao je nedavno oveći svezak posvećen p rob lem u: N ie tzsch e-K ierk e-gaard . D evet ta lija n sk ih p ro feso ra u d e se t ra sp ra v a p o kušava o sv ije tliti osnovn e koncepcije ove dvojice m islilaca, k o ji su u suvrem enom filozofskom živo tu ope t veom a ak tu e ln i.

Enzo Paci u uvodnoj ra sp ra v i govori o »K ierkegaardu i d ija le k t ci , v jere« . C en tra ln i p roblem , oko kojega se k reće K ie rkegaardovo isp itiv an je sukoba v ie - re i etičkog zakona, je s t tak o zv an i »Ab- rah am o v konflik t« . Bog je za traž o od A b rah am a da m u ž rtv u je jed in ca : on se pokorava, p rem d a p rito m trp i; no sk r iva p red Izakom tu božju o k ru tn o s t da bi sačuvao n jegovu v je ru . A braham , m eđutim , m ora tim e doći u sukob s d ru štv e - n o -etičk im konvencijam a. I to je v an jsk o lice »konflikta«. D ruga d ram a rađ a se u n jem u. O n je z b u n jen p red božjim zah tjev o m i osjeća drh ta n je i strah. (To je naslov jednog K ie rk eg aa rd o v a d iela iz 1843.). Ta su ču vstva opća i nužna ob ilježja d ija loga p o jed inca s Ap~olu- tom. Izbor, m eđu tim , m ora b iti iavršen. V jera je a k t odluke u kojo j se p o v je ra vam o bogu bez raz u m ije v a n ja : to je v je ro v an je u apsurd , no istovrem eno n eg acija sv ih e tičk ih g ran ica . V jera je s tv a r pojedinca: ona je, kako veli Paci, s lu žeći se jed n im N ietzscheovim izrazom , skok »s onu s tra n u dobra i zla«.

K ie rk eg aa rd zavidi A b rah am u na n je govoj v je r i i v is-ž -v is svoje es te tičk e ak tiv n o sti osjeća se sirom ašan i osam ljen . E stetičk a a firm ac ija ind v idua je s t u jedno p o tv rd a njegove n a p u š t nosti. F ac i k o n s ta tira : »K ierkegaard se sm a tra p jesn ik o m v je re i p rizn a je da v je ru ne posjeduje« . (15).

K u lt p o jed inca dubok je sad rža j K ie r- k eg aard o v e filozofije. P ojed nac. koji izn ad sv ak e socija lne etičnosti razgovara s A psolu tom »s onu s tra n u dobra i zla«, nem inovno povlači p a ra le lu s N ietzscheovim nadčovjekom . »No K ierk eg aard o v n ad čo v jek je, veli Paci, v itez v jere , A braham « (16). Paci, m eđ u fm . n ' t o ’no izvodi č itav u u sm je ren o st K ie rk e g a a rdova filozofiran ja isk lju č ivo iz n jegovih su b je k tiv n ih pobuda. P o zn a t je, istina , n jegov slučaj sa zaručnicom , k o ju je izn en ad a n a p u s to . O p ravom razlogu m ože se sam o n ag ađ ati; m ožda je to bio nek i fizički n e d o s ta ta k . . . no, oko toga se spleo č itav jed an psih ičk i kom pleks, ko ji je, bez sum nje, u d ario p ečat u n je govo filozofiran je . Jed n o je v rijem e čak gajio nadu da će je opet moći zadob ti, pa je pisao pan eg irik e b rak u i soc ija lnoj g rađ an sk o j etici. »Strah i d rh ta n je « ispunio je nosta lg iiom za ab rah~ m ov- skom v jerom , ko ja je u rod ila čudom (v raćan jem Izaka). T rebalo bi se. dakle , ug ledati u A braham a. No, ako se K ie rk e g aa rd asim lira s A braham om , a n ’m a v jeru ? K ako će .o p rav d a ti svoj e s te ti-

81

Prikazi i o svrti

zam? K ierkegaard se ovdje, kako veli Jean W ahl, nalazi nad ponorom dem onskoga.

No i u sam oj religioznoj ličnosti k r ije se jed n a opasnost uzrokovana n jen im položajem »s onu stranu«. Čovjek se n a sup ro t A psolu tu nalazi sam, u punoj slobodi svoga izbora. Bog p ak o sebi n ije rekao n išta određeno: on se n ije o tkrio u svojoj pozitivnosti da ne razori našu slobodu i je r hoće d a bude lju b ljen i slobodno odabran. No upravo s to ga čovjek se boji i d rh ti. Izlazeći iz po- v ijesno-socija lne e tičn o sti1 u duboko u n u tra šn ju tren u tn o »ničiju zem lju« izbora, on osjeća p u n u odgovornost za svaki svoj čin i b rigu o svom e spasu.

Odluka, m eđutim , koja padne, n ije povijesnat. K ierk eg aard se žestoko p ro tiv i Hegelovoj koncepciji jed instvenog i općeg razvo ja s tvarnosti. Po jed inac se u slobodnom izboru izdiže nad svaku etičnost i nad svako povijesno vrijem e. Kod H egela n ap red u je logička pov ije sna nužda u horizon ta lnom prije lazu , dok se kod K ierkegaarda, p ram a P aciju , čovjek nalazi u vertika ln o m odnosu p re m a A psolutu. Svaka slobodna odluka znači skok (kroz s tra h i d rh tan je) preko »ničije zemlje«. Kod H egela te »ničije zemlje« — nem a.

Cornelio Fabro u drugoj rasp rav i (»D ijalektika slobode i Apsoluta«) sa čistih kato ličk ih pozicija oc jen ju je važnost K ienkegaardova sh v aćan ja slobode. N asuprot Hegelovom id en tific iran ju slobode s ak tivnošću apsolu tnog duha, K ierkegaard p ropovijeda egzistencija lnu slobodu, slobodu indiv idualnog izbora i odluke. Hegel iden tific ira slobodu s n je nim sadržajem , ona je K ierk eg aard u form a duhovnog bića, p o tv rd a božje transcenđencije i uzajam nog odnosa boga i čovjeka. Da bi realiz irao slobodu u punom sm islu riječi, čovjek u izboru odabire boga, odnosno posredno (u A b- raham ovu slučaju!) odabire svije t. On čini skok izvan sv ije ta da bi ga p o k re nuo (49).

Spas, dakle, zavisi od izbora. O vdje je razb ijen a ona hegelovska im anencija ra zum a, i p o jav lju je se »rizik« v je re (56). »V rhunac pov ijesti d o stignu t je jednom zauv ijek s K ristom , i s n jim je u tv r đena defin itivna situac ija čovjeka« (57). Ž ivot posta je na ta j način »život kušnje.« A p ov ijest p osta je nevažna; povijesno v rijem e ire levan tno . P osto ji samo pojedinac sa svojim odnosom p re m a A psolutu. Tu adorac iju indiv idua zam jera li su m u već p rv i k ritiča ri s he- gelovske desnice (M artensen). K ierkegaard se borio p ro tiv p ro tes tan tsk o g r a cionalizm a i zan em ariv an ja indiv idua i — p rem a M artesenu — upao u »religiozni solipsizam «. F abro odobrava n je gov a ta k na »državnu crkvu«, ali m u ipak n e m ože zaborav iti što n ije išao d a lje i »otkrio« supranacionalno k a to ličanstvo.

Enzo Paci u trećoj rasp rav i o b jašn ja va značen je »ironije, dem onskog i ero- sa kod K ierkegaarda« . Iro n ija je vrlo ak tu e lan pojam čitave rom antike. Za K ierkegaarda, ona se rađ a u odnosu p re m a beskonačnom , koje v ječno izmiče i, kao da se iz te nedostižne u da ljenosti »ironično sm ješka« (71). Čovjek se n a lazi u lab ir in tu i m ora b ira ti (au t-au t); no svak i d a b ra n i p u t još je u v ije k n e dovoljan. »Krik konačnoga o sta je bez eha. Sa te točke g ledišta čitavo djelo J . P. S a r tra — veli P ac i — n ije n išta d ru go nego p o n av ljan je rom antičkog isk u s tv a ironije« (72). I ro n ija se jav lja kao »estetičko iskustvo lab irin ta« . »Čovjek iskušava različ ite situacije , ali, sv ijes tan n jih o v e ograničenosti, ne dopušta da ga n ijedna od n jih obuzme« (72).

K ierk eg aard u je cilj religiozno p repo- rođenje . (Od Sokratova pitanja, do K ristova odgovora). No on ta j s tad ij p rak tički n ik ad ne dostiže. Paci k o n sta tira dvostru k o st njegovih težnja , koja ga p ra ti kroz sav život. To je, prvo, težn ja da se iz lab ir in ta iziđe i riješi iro n ija u v jeri, drugo, neki perv erzn i užitak u tom zavodničkom estetizm u, koji

82

P rikazi i o svrti

ga izdiže iznad sv ih isk u stav a. » . . . on voli estetičiko — veli P aci — u istom tre n u tk u , u kom bi ga želio p rev la d a ti i pobijed iti« (84).

S d ru g e s tra n e , K ie rk eg aa rd se odušev ljav a e ro tičkom neposrednošću don Ju a n a . B eskonačnost n jegove s tra s ti i p o ten c iran a ž ivo tnost m ogli su dobiti svoj a d ek v atn i izraz sam o u m uzici (Mozart). N asu p ro t grčkom Erosu, ovdje je s enzua lnost princip . Za K ie rk eg aa rd a (iz »Dnevnika«) im a, m eđu tim , ova e ro - tička b eskonačnost d ijabolično lice: k r šćanstvo tre b a ovu don Ju a n o v u n ezas itn o st za životom zato da b i je m oglo n eg ira ti. E ros p re tp o s ta v lja od rican je . P a ip ak su K ie rk eg aa rd o v e s im p a tije na s tra n i don Ju a n a .

Franco L om bard i u svom č lan k u (»Neke re flek sije o K ie rk eg aa rd u i neke d ru ge stvari«) upozorava n a v išeznačnost te rm in a egzistencija lizam . U jednom sm islu , on se odnosi n a izv jesnu p sih o lošku s ituac iju ili na izv jesno drža n je k a ra k te ris tič n o za v rijem e obilježeno nek im »m oralom krize« kao što je naše. To je »egzistencijalizam « p a rišk ih k a vana . A čitavo to s ta n je m ože dobiti svoj izraz i u u m je tn o sti (na pr. Cam us). D rugo značen je on d ob ija kao f ilo zo fija egzistencije (ne egzistencija listička!), k o ja je n a s ta la n a su p ro t H usserlovo j fe nom eno log iji i k o ja , po n jegovu m iš lje n ju , pod lažn im m odern im fo rm am a p re uzim a u m nogom e B oehm eovu m eta fiz iku. T reći sm isao on im a kao relig iozno isku stvo . »U ovom p o sljed n jem sm islu n a s ta v a k K ie rk eg aa rd a je u d ija lek tič koj teo log iji K a rla B a rth a , a n e kod H eidegger a.«

G iuseppe M asi r a sp ra v lja u pe tom p r i logu o »historičnosti i k ršć a n s tv u kod K ierkegaarda« . K ie rk eg aa rd , reh a b ilitira ju ć i pojedinca, ru ši p o v ije s t kao jed n - s tv en i n u ždan proces, ko ji in v o lv ira h i- s to ričnost svake p o jav e i svake odluke. K ršćanstvo , istin a , u k lju č u je povijest;, a li ne u hegelovskom sm islu, već u k r šćanskom p o s ta ja n ju k roz in d iv id u a ln i

izbor koji se događa u v rem enu . U je d nom sm islu, ona je p o v ije s t grešnosti (od A dam a na ovamo). No v je ra kao ta kva, je s t istodobnost, ko ja se o tk riv a u tre n u tk u d o d iriv an ja v rem enskog s v je čnim (odluka). O na se d ož iv ljava v an v rem ena . No u tom se t r e n u tk u tak o đer, u jednom inverznom p o k retu , h isto - riz ira vječno. To je tak o zv an a am b iv a len tn o s t tre n u tk a , k o ju ističe K ie rk e gaard .

»Za K ie rk eg aa rd a se p o v ije s t — veli M asi — id en tific ira s jed n e s tran e , n e gativno, sa p ov iješću g rešnosti (p rošlost), s d ruge, pozitivno, sa pov iješću o tk u p lje n ja (budućnost). P o v ije s t je, d a kle, izraz jed n e m ogućnosti ko ja p ra ti p o s ta ja n je , ali ko ja se a k tu a liz ira sam o u sa d ašn jo sti (tren u tak ) pu tem egzisten c ija ln e odluke, ko ja izražava p r ije laz od m ogućnosti u s tv a rn o s t za slobodu. Z ato p o v ije s t n i je sp ek u la tiv an pojam o k ren u t p rošlosti, nego eg zistencija ln i fak a t, ko ji teži p rem a b u dućnosti i ko ji se događa u sadašn josti, t. j. u t re n u tk u kao sin tezi v rem en ito sti i v ječnosti« (128—29).

V ito A . B ellezza posvetio je o p širan č lan ak odnosu »pojedinca i zajednice« kod K ie rk eg aa rd a. Do »S traha i d rh ta nja« (1843), ve li on, K ie rk eg aa rd u s tv a ri još ne ru ši e tiku . A b rah am o v a in tim n a d ram a još ne dolazi u ko liz iju s d ru štv e n im m oralom ; n a p ro tiv , čin i se da je n a kon izd ržane k u šn je e tičk i zakon sam o p o tv rđ en . A b rah am se s Izakom v rać a veseo u sv ije t i sve izgleda tako kao da se n ije n išta n i dogodilo.

K asn ije , m eđu tim , d o ž iv ljav a ju ove koncepcije b itn u izm jenu. V jera v iše n ije p u t p rem a d ru štv en o j etici, nego osam ljenost i bo rba. P a ipak, veli B ellezza, koliko se god to činilo p a ra d o k saln im , jav lja se kod K ie rk eg aa rd a na o v o m 1 sta d iju k ršćan sk i n a u k o bližn jem .

K o n flik t p o jed inca s d ru štv o m počin je k a d on o tkr iv a svo ju v je ru i svoj izbor. A b rah am o v a v je ra je v je ra S ta ro g Z av je ta . T u još nem a kolizije. U Novom

83

Prikazi i osvrti

Zavjetu s tv a r i se m ijen ja ju . To je in- tornacionalizirano i borbeno kršćanstvo apostola Pavla. Bellezza ne in sistira na ovoj uporedbi. Pa ipak, up ravo je P a - vao taj, ko ji (u Poslanici Galaćanima!) v jerom opravdava k ršen je staroga zakona. K ierkegaard na ovo n astav lja . K ršćanstvo n ije k raljev stv o ovoga sv ijeta , no ipak hoće da se u n jem u a fir m ira. P avlovo kršćanstvo je u in tim noj u n u tra šn jo sti i gotovo isključivo u v je ri ko ju doživ ljava pojed inac. Ali ono zah tijev a da se izrazi. O datle sukob.

B iti k ršćanin , dakle, znači b iti m učenik, t. j. d e fin itivn o odabrati v ječno. Dok je v ite z v je re (A braham ) u zadnji čas vraćen d ru štv u i harm o n iji odnosa s drugim a, dotle je v ite z predavan ja (Bogu) sam, p ro tiv m ase, p ro tiv gomile, m noštva, javnosti, d ru štv a , većine. No on upravo u toj svojoj osam ljenoj u n u tra šn jo s ti p ronalazi d ruge. P ogreška je Hegelova što je rod (»objektivni duh«, »državu«) nadred io pojedincu. P ojedinac se univerzalizira u odnosu s bogom. »Čovjek, kaže K ierkegaard , jes t in d iv iduum i kao tak av u jedno čitava v rsta , na ta j n ač in da cije la v rs ta p a rtic ip ira na indiv iduum u i ind iv iduum na č itavoj vrsti« (181). N aravno da se to m eđusobno »pronalaženje« o s tv a ru je sam o u sfe ri inteligibilnog.

A naliz ira jući dva K ierkegaardova oprečna aspek ta na odnos: in d iv iduum -zajednica, Bellezza se zadržava samo na n jegovim su b jek tiv n im razlozim a (gubitak svake nade u m ogućnost b rak a i u k lju čen ja u d ru štv en i život). Što je, m eđutim , p rav i razlog da je K ierkegaard prekinuo sa svojim g rađansk im konformizmom i počeo p ro pov ijedati ind iv id u a lnu religioznu pobunu? Zašto se ta ko žestoko obara na ideju »narodne v la de« p ro tiv svake d ržave jednakosti? Za njega, posve jednako kao i za su v rem ene reakcionere , to znači » totalitarizam « »gušenje slobode pojedinca«, »neodgovornost mase«, »politički z’očin«. B e1- Iezza je zaboravio ili n ije htio da vidi,

da je ispod tih red ak a podpisan datum : 1848. To je godina radn ičk ih pobuna i »K om unističkog m anifesta«. K ako su d a leko već tad a m orale b iti iluzije o g ra đanskoj sreći!

Paolo Valori u svojoj com paratio ab oppositione »Husserl i K ierkegaard«, n a sto ji u k ra tk o rez im ira ti osnovne m isli ovih g lavnih in sp ira to ra suvrem enog filozofiran ja, č iju je fuziju na neki način pokušao Heidegger sa sum njiv im usp je hom (191). To su dva s tava koja nem aju n išta ili v rlo m alo zajedničko. H usserl je u zam ršenoj i bezizlaznoj zbrci filozof em a kušao početkom našeg stoljeća zasnovati filozofiju kao čistu nauku. On je propovijedao p o v ra tak na o rig inarnu datost. H usserl se stoga naziva »istinskim pozitivistom «. Ovaj izvorni fenom en, koji je izvan svakog spora, treb a da se izloži u čistoj deskripciji, nakon što je svaka egzistencija »stav ljena u zagrade«, t. j. p rak tičk i b risana. H usserlova fenom enološka m etoda se u noet- skoj sfe ri og rađu je od svih ontičkih, dinam ičkih , aksioloških, a fek tivn ih , vo lun- ta rističk ih i p ra g m a tis tč k ih pozicija (195). P ro b lem atik a egzistencije, ličnosti ispada iz k ruga H usserlova in teresa .

K od K ierkegaarda je up ravo obrnuto! Esencija je n adom ještena egzistencijom , aksiom atskoj b istrin i odgovara n eu rav noteženost i apsurd , čistoj b estrasnosti i eidetskoj n e p ris tran o sti tjeskobna sam oća pojedinca. »K ierkegaard je u suštin i sve ono, što H usserl nije« (197).

D anas živim o u doba ak tue ln ih d iskusija oko problem a jedne naučne m eto- dolog je, kao i u atm osferi tendencija a n tin a tu ra lis tičk ih i an tiracionalističk ih . Na tom p o prištu susreću se i u k ršta ju H usserlova fenom enologija i K ierke- g aardov egzistencijalizam . Ali simb:'oza ne uspijeva. N ajbolji p rim je r za to je, p rem a V aloriju , Heidegger (199). Jed in i je izlaz iz ove krize, po n jegovu m išljen ju, u jednoj novoj m etafizici.

Teodorico M oretti-C ostanzi n asto ji u svom članku (»Kršćanstvo kod N ietz-

P rikazi i o svrti

je b itn a k a ra k te ris tik a , - ve li on, koju N ietzsche unosi u sve svoje m isli: patos distancije. U m ladenačk im spisim a bio je genij onaj koji se su p ro ts tav ljao m asi; kasn ije je tu ulogu preuzeo slobodni duh. N ietzscheovo razm išljan je k reće se n ep restan o u opozicijam a izm eđu »plem ićkog« i »plebejskog«, »aristokratskog« i »dem okratskog«, »dekadentnog« i »afir- m irajućeg«. U »M enschliches A llzu- m enschliches« ti polovi su Freigeist i ge- bu ndener Geist, slobodni i robovski duh. Slobodn i duh je iznim ka, herez ija , pojed inac, koji izlazi iz ok v ira f ilis ta rskog d ru štv en o g red a i g rađ an sk e b o rn iran o - sti. No u p rav o je tak av duh nosilac p ro gresa , ko ji se, dakle , odvija u jednom a k tu negacije. To, p rim jeću je Cantoni. podsjeća na H egela (210). F re ig e ist » tra ži razloge, d rug i tra ž e v jeru« . On u sta je p ro tiv tra d ic ije : on je istraž ivač i k r itič a r — »bodljika u boku dogm atskog konform izm a« (121). On osjeća p o treb u da o p rav d a sv o ju p r isu tn o st u sv ije tu , robovsk i d u h se zadovo ljava predajom , v je ro m i u tv rđ e n im d ru štv en im n o rm am a.

schea«) na jed an p a rad o k sa lan način p r i bližiti N ietzschea i k ršćanstvo . Š toviše, on vidi kod N ietzschea neko in d irek tn o ponovno o sv a jan je k ršćan sk e dogm e (202). N ietzscheova borba za jed an viši sv ije t (»Nur wo G rab er sind g ib t’s A u fe rsteh u n gen«), za r n isu to glasovi k ršćan sk e sa v jesti? N ietzsche se u ovom tru lo m sv ije tu bori za nove, v iše v redno te . Čovjeku je p o treb an jed an ap so lu tan oslonac. N ietzsche p ro p o v ijed a: s onu s tra n u dob ra i zla! A to se odnosi, veli M .-C ostanzi, na novo osvojeni ra j, gd je nem a v iše ni d rv e ta znan ja , n i iskušen ja . Co- stanzi n a s ta v lja : »On je (N ietzsche) a n - tifilozof, a li u im e »sofie«; an tim eta fiz i- čar, ali zbog b itk a i u b itk u , k o jem u m etafiz ik a sa svojim »meta« d o p u šta da pob jegne; a te ist, a li n a su p ro t Bogu, ko zi uzroku je , ali ne ispunja« (204). E n tifik ac ija sv ijes ti odnosno a k tu a ln o st, ko ju postiže čovjek svojim p r is ta ja n je m , svojim »da«, ne isk ljuču je , m eđ u tim ( kod N ietzschea p o z itivnost jednog o d rican ja . C ostanziju je s ta lo da o tk rije u N ietzschea resp ek t p rem a k a lv a rijsk o m »ne«. On tv rd i dalje , d a nad čo v jek kao in d iv id u a ln a ak tu a ln o s t sv ije s ti n e p ro tu r i- ječi onom e »ne«, nego ga o p rav d av a i o k ru n ju je (206).

»N adčovjek je izn im ka kao svetac; n ije ex grege kao k ra lj . R ijed ak je ; n ije izo liran . Socija lno je težak (»omnia p ra e - c la ra tarn diffic ilia q uam rara«); n ije n e - soc ija lan : napro tiv!« (206). Z a ra th u s tra ulazi u sv ije t i svakog anon im a oslovlja v a sa: brate! No u to j p o treb i da se o b ra ti l ju d im a leži u jedno i riz ik tog nadčovjeka , r iz ik sam oće i p ro p o v ijed a n ja .

N ietzsche je postepeno, veli Costanzi, od p ija n s tv a ro đ en ja p rek o zaziv an ja za jedn ice do p o s ljed n je šu tn je lu d ila »uzlazio u svoj trag ičk i ra j : n e n astan jen . B rodolom ac v isin a zan ijem io je u s ja ju koji m u je o tk rio ta jn u zn ača jn e riječi« (207).

R em o Cantoni govori o »figuri »F rei- geista« u N ietzscheovoj filozofiji«. Je d n a

Za raz lik u od ra n ije N ietzscheove rom an tiča rsk e k oncepcije genija, (koji je bio rez e rv ira n za um je tn ičk e sinteze) F re ig e ist je lik naučen jaka , liječnika , mislioca. P rem d a osam ljen , on im a p ro sv je tite ljsk e ideale. Č ini se, veli C an to n i (213), da su ovdje ponovno oživjeli s ta r i ideali p ro sv je tite ljs tv a , povezani s n ad am a su v rem en e nauke. F re ig e ist je •odan spoznaji i nauci: on je b es tra san istraž iv ač koji ne v je ru je u n ik ak v e a p so lu tne istine i m etafiz ičke i relig iozne sa n ja rije . P a ipak je, p rem a N ietzscheu, s tom naučnom likv idacijom s ta r ih ilu zija p ovezana n eka bol. S lobodan duh osjeća se o sam ljen u svojo j v ječno j b o rb i i tražen ju . N ietzsche je dobro vidio i doživio a m b iv a len tn o st ovog izd v a ja nja . On se tje š i: sloboda d uha je p r iv ilegij jak ih ! F re ig e ist se izdiže s onu s tra n u g rađanskog d obra i zla i u tem elju je jed an nov m oral. On je zasnovan

85

P rikazi i osvrti

na hero jskom p rih v aćan ju i p ropov ije dan ju istine. »Nietzscheanski h u m an izam je, veli Cantoni (224), k o n s tru iran na razum u i nauci.« M eđutim , ovaj p ro sv je tite ljsk i hum anizam kod N ietzschea odbacuje sv ak u revo luc ionarnu akciju , N ietzsche je p ro tiv n ik revo lucije i d em okratskog duha »u svim njegovim oblicima«. On zastupa u m je ren o st i pos tupnost d jelovan ja , a n ik ak a v dogm atski rad ikalizam .

Slobodni duh je, dakle , h lad n o k rv an naučenjak . On se u viziji nužnog p o sta - jan ja u p riro d i oslobađa sv ih iluzija transcendencije , g rijeh a i lažne slobode. P r ih v a titi tu nuždu zem lje znači životu reći »da«.

N aslućujući, m eđutim , su m rak u m je tnosti (zajedno s relig ijom i m etafizikom ) u jednoj takvo j novoj znanstvenoj c ivilizaciji, veli C antoni, N ietzsche osjeća duboku tu g u (235). »Cak i n a jrac io n a ln iji čovjek, k aže on, im a p o treb u s v re m ena na v rijem e za p rirodom , t. j. za fu n d a m en ta ln o m ilogičkom pozicijom nasuprot sv im a stvarim a.« O vdje je, p re ma C antoniju , izražena k a rek te ris tičn a am biva len tna pozicija N ietzscheove m isli (236).

F reigeist, dakle, n e m ože ip ak rije š iti sm isao i sad rža j lju d sk e egzistencije. Nietzsche će n a rušev in i teoretskog be- s tra sn o g m islioca u sk ris iti nadčovjeka. No da li je to rješen je? F re ig e ist i K ie r- k egaardov po jedinac osta li su sam o k r itike m a da su p re te n d ira li da grade. N ietzsche o tk riva k o n s tru k tiv n u nedo- vo ljnost svoje m isli kad b i h tio svoje nove v rijed n o sti p o stav iti kao m odele jed n e buduće civilizacije. Jed in o što on m ože, je s t da se obraća p rim je rim a p ro šlosti (Grčka, R enesansa).

A nto n io San tucci u p o sljedn jem č lan k u ra sp ra v lja o »nekim značen jim a nužn o sti u m isli F. Nietzschea«. B erd ja jev je, po n jegovu m išljen ju , n a jb o lje sažeo N ietzscheov p roblem u p ita n ju : kako se m ože im ati iskustvo božanskog (ili bezuvjetnog) ako bog n e postoji?

Nietzsche je, u p rvom redu , p ro tiv svakog h isto riz iran ja indiv idua gdje se on gubi u hegelovskoj im anentnoj zakon ito s ti povijesti (»Samo in sp irira ju ć i se, kaže on, najvećom snagom sadašnjice b it će dopušteno tum ačiti prošlost«.) No p rin c ip njegova d jelovan ja n isu ni n eke m ora lne ' norm e, koje im aju k orijen u inteligibilnom . Ind iv iduum se u s tv a ra n ju novih v rijed n o sti pokorava jed noj u n u tra šn jo j svojoj nužnoj istin i: v o lji za moć. Sloboda kod N ietzschea ne sto ji u nekom odnosu p rem a tran sce- dentnom , kao što je to kod k ršćan stv a i kod K an ta . O na je ak tiv n o u sva jan je nužnosti, odanost v lastitom udesu. Sad ržaj ove nužnosti je vo lja za moć. A m or ja ti je pokušaj da se nad iđe sebe i da se stvori neki čv rs t oslonac, drugim r iječim a, da se n a neki način ipak rea liz ira v ječno u vrem enu . Tu je izvršena zem aljska tran scen d en cija nadčovjeka.

V izija v ječnog v raćan ja p o tk rije p lju je tu odanost udesu. V elika u n u tra šn ja istin a nadčov jeka ne može se o tk riti u jed nom d iskurzivnom d ija logu ,nego jed ino u »m ajeutici srca«. O na se doživljava, a ne m isli. P ita ti za istin u je ludost.

»Želeći sačuva ti ljudsko j in ic ija tiv i, veli S antucci, to ta ln o st n jen ih egzistenc ija ln ih značenja , N ietzsche je id en tific irao nužnost s jedn im principom , voljom za moć, ko ja izmiče svakoj ontološkoj de te rm inac iji, svakoj in te lig ib il- noj evidenciji: on ne obvezuje v rije d n o st n a isp u n jen je neke svrhe, nego je, štoviše, oslobađa« (257). No upravo tu se, p rem a S an tucciju , srećemo, s jednom ne rje š iv o m antinom ijom . P rinc ip a fir m acije v rijed n o sti je » sonu s tra n u sred s tav a , koja b i ga treb a la označiti«; »sam a vo lja za moć osuđena je n a im potenciju« (259). O na se o tk riv a u po jed in cu kao njegova n a jn eo d ređ en ija v r ije d nost, je r ga u potpunom zaboravu p u šta da o stan e ono što jest.

Č itav je zbornik, bez sum nje, v rijed an p rilog razb is trav an ju p rob lem atike ovih

86

P rika zi i o svrti

d v a ju m islilaca. Bez obzira na svoje (većinom kršćanske) pozicije, svi su učesnici n a s to ja li o b jek tivno ek sp lic ira ti osnovne koncepcije i teškoće d v iju filozofija, ko je m eđusobno im a ju što š ta zajedničko. No im a jed n a b itn a s tv a r koja čitavoj kn jiz i ned o sta je , a to je potpuno zan em ariv an je h is to rijsk e s itu ac ije u k o

jo j su na ved en e koncepcije nastale. (To p rib ližu je n aše in te rp re ta to re n jihov im m isliocim a!). Da su ta lijan sk i pro feso ri, m eđutim , o tišli d rug im pu tem , oni ne bi tra ž ili n jih o v e uzroke sam o u »žalosnim ta jn am a« i p riv a tn im kom pleksim a n jihovih nosilaca, već bi ih m nogo više p ro našli u dubokoj is tin i stoljeća.

M i l a n D a m j a n o v i ć :

ROB. I J. GARRISON: UM JETNOST NA ZAPADUA r t in th e W este rn W orld (N ew Y o rk , H arper, 3 izd., 1953, X X I + 1050 str.).

Ovo delo p re ts ta v lja isto r iju likovnih i p rim e n je n ih u m etn o sti zapadnog sveta. Isto risk o je p rila že n je održano, je r se, po m iš ljen ju au to ra , bez razu m ev a- n ja zap ad n jačk e um etn ičk e tra d ic ije m ogu lako p rev id e ti m noga zn ačen ja te um etnosti. M a te rija l je p rik a z a n ' pod opštim k a teg o rijam a a rh itek tu re , v a ja r - s tv a , s lik a rs tv a i p rim e n je n ih um etnosti (m inor a rts : niže, ko risne, d ek o ra tiv n e , fu n k cio n a ln e u m etnosti, za raz lik u od lep ih u m etn o sti — fine arts), u p osebn im isto rijam a sv ak e od p o m en u tih v r s ta u m etnosti. A u to ri v e ru ju da je ovaj- n ač in p rik a z iv a n ja bo lji od onog »kojim se um etn ičk i p ro d u k ti raz lič itih p e rio d a hoće da p o sm a tra ju kao izdvojene i k o h e ren tn e jed in ice . Ovo p o sledn je p rila že n je izgleda a u to rim a da m ože sasv im lako re z u ltira ti pogrešn im sh v a ta - n jem b itn ih k a ra k te ris tik a ind iv id u a ln ih um etnosti i s red in a n e sam o s obzirom na m a te rija ln e s tu p n je v e raz lik e u teh nici, form i itd., već tak o đ e u n a jvećo j m eri zn ača jn im d istin k c ijam a, ko je po sto je izm eđu raz lič itih k u ltu rn ih m iljea i ko je vode do razn ih s tep en a d istin k c ije u sam im tim raz lič itim sred inam a. Tako se m ože d isk u to v a ti o s lik a rs tv u F lan d rije i H o lan d ije X V II-og v eka bez n as to ja n ja da se u isti m ah p ro cen ju ju n jem u sav rem en a a rh ite k tu ra i sk u lp tura.« (iz Predgovora).

D a bi se om ogućila lak a o rije n ta c ija i u p o treb a de la na u ob ičajen i hronološki način , p riložena je tab lica »vrem enskog i m esnog slaganja« . K n jiga sadrži velik i b ro j veom a č istih rep ro d u k cija , a osim toga rečn ik s tru č n ih izraza, hronološku tab e lu spom enika, izab ran u b ib lio g rafiju i indeks a u to ra i n jih o v ih dela. D. Robb, p isac H arp e ro v e » Isto rije s lik a rstva«, nap isao je delove kn jige o a rh itek tu r i, sk u lp tu r i i p rim en jen im um et- nostim a, dok je J . G arriso n sastav io deo o s lik a rs tv u , izuzev p a r t i je o s lik a rs tv u p re 1300. godine, k o ju je n ap isao Robb.

*

T eo riji um etn o sti p rip a d a uvodno po g lav lje k n jig e kao i sva uvodna poglav lja za sv ak u od p o jed in ih u m etnosti čiji se is to r ija t izlaže. T ražeći zadovolja v a ju ć i odgovor n a p ita n je : š ta je to u m etnost, a u to ri navode nekoliko d e fin icija , od k o jih je p rv a n a jo p š tije p r im ljen a i već neu k u sn a, te se fo rm uliše na fam ilija ra n n ačin : »Ne znam n išta o um etnosti, a li zn am šta m i se sviđa.« O vaj k liše n ag la šav a p o tre b u učešća p o sm atrača (slušaoca, čitaoca) u doživl ja ju u m etn ičkog dela, on p o k azu je je d an fak to r u a k tu k ritičk o g razu m ev a- n ja . Ali u p retp o stav c i, k o ja se ovim klišeom čini, d a je ind iv id u a ln o sv iđ a

87

Prikazi i osvrti

n je ili nesv iđan je jed ina osnova za su đenje nekom um etničkom delu, nalazi se im pl kacija, da je razonoda ili zabava njegova najv iša funkcija, što je svakako pogrešno.

Po drugoj definiciji, u m etnost je p r ikazivanje lepote, tako da ona postane sh v a tljiv a i da može da se percip ira kroz m edijum čula. Ova defin icija ta - kode sadrži jednu ideju, ko ja se m ora im ati u v du u širokoj k a rak te rizaciji p rired e jednog um etničkog dela, je r je dco um etnikova cilja da o tk rije lepotu. koju često drugi ne vide. Ali, lepo v a rira tako jako od osobe do osobe, od vrem na do vrem ena i od rase do rase, da ono posta je term in bez tačnog značenja.

Ako veru jem o da se suština um etnosti sasto ji u tom e da izražava ideje tako da se one obraća ju na jn ep o sred n ije emoc ijam a posm atrača, onda je i u toj d efin iciji sad ržan e lem ent koji se m ora uzeti u račun, je r je k v a lite t s tim ulira jućeg em ocionalnog od jek a jed an od na jv ažn ijih koje um etničko delo može im ati. Ali k a ra k te r i in ten z ite t em ocionalnih re a k cija opet je tako neograničeno razn o v rs tan , da ne m ože b iti pouzdan oslonac u p ro cen jiv an ju v rednosti dela. »Možemo reći da em ocionalni zah tev (appel) kao tak av ne m ože čin iti poslednju i fina ln u osnovu za suđen je o nekom u m etničkom delu.«

Po m išljen ju au to ra , doživljaj je po lazna tačka um etn ika. T aj doživljaj u m etn ika m ora sad ržav a ti opažaj istine, p re toga sam o delim ično ili ne jasno rea - lizovane, a koju um etnikova in te rp re tacija čini jasnom i neizbežnom . J e r um etničko delo je reg is tro v an je u sh v a tljivom obliku b itn e istine k o ju je u m et- n ik saznao an a liz ira ju ć i svoj doživljaj. U m etnost se, dakle, definiše kao p r ik a zivanje istine u shva tljivo j form i, istine koju je um etn ik saznao u svom životnom 'sk u stv u (doživljaju).

Poznati Hegelov s tav glasi: »Um etnost .ie pozvana da o tk rije istinu u obliku

čulnog um etn ičkog oličenja« (»Estetika«. Uvod, str. 85, Beograd, K u ltu ra , 1952).

Na p itan je , kakva je v rednost u m etnosti u životu čoveka, au to ri odgovaraju u sk ladu sa svojom definicijom . U m etničko delo dobija v rednost kao ljudski doživljaj ko ji d a je sm isao i značenje životu. Doživljaj lepote, koji p ro ističe iz potpunog razum evan ja um etničkog dela, zasniva se na osećanju obogaćenja, veće širine i dubine našeg vlastitog života ukoliko partic ip iram o u tom doživljaju .

E lem enti crteža i p rik az iv an ja (design and rep resen ta tion ) osnova su svakog um etničkog dela. Pod crtežom au to ri ra - zum evaju fo rm alne k a rak te ris tik e dela, ko je čine jasnom ideju au to ra . P rik az iv an je (u sm islu rep rodukcije spo ljašn je ili psih ičke realnosti) jed an je od važnih e lem enata u um etnosti, naročito u slik a rs tv u i v a ja rs tv u . Ali u određ ivan ju k v a lite ta um etničkog dela im aju se u v idu drug i obziri, a ne na tu ra lis tičk i izgled (p rikazan ih objekata). N ajveća se um etnost ne nalazi ni u čistom crtežu ni u na tu ra lis tičk o m prikazu . O rijen ta lni ćilim (= a p s tra k tn i crtež) i fo tografska ploča (= n a tu ra lis tičk i prikaz) n a laze se na k ra jev im a skale! Cisto apstra k tn i crtež ne može im ati un iverzalno značenje, je r m u ned o sta ju sredstva za usp o stav ljan je k o n tak ta s našim v la stitim doživljajem , koji je b itan ako um etničko delo treb a da ima za nas značenje; neosporno fo rm aln i k v a lite ti nisu u s ta n ju da p ren esu po tpunu istinu koju zahtevam o. S d ruge s tran e , u konačnoj analizi, veličina jednog um etničkog dela m ora se odrediti n jegovim inheren tn im um etničkim k a rak te ro m p re n ego njegovim ukazivan jem na spoljašn je ili a socijativne v rednosti (str. 1—8).

S vaka od tr i g lavne v izuelne um etnosti p red m et je posebnog razm atran je au to ra sa s tanov išta opštih este tsk ih principa koje su p rethodno izneli. Tako se »velika a rh itek tu ra stv a ra samo onda kad su e lem enti funkcije i kon trukc ije in teg riran i crtežom i u tom procesu dr,-

88

P rikazi i osvrti

b iju značenje , ko je tra scen d ira n jegov o b jek tiv n i k arak te r« . S tep en u kom e se n eka g rađ ev in a m ože sm a tra ti a rh i te k turom , zavisi od s tu p n ja u kom e tri o snovna elem en ta funkcije, k o n s tru k c ije i crteža, in d iv idua lno i skupno, doprinose n jeno j form i (str. 13).

U sk u lp tu ri velič ina u m etn ik a zavisi od n jegove sposobnosti da razv ije u s ta tu i idealnu form u u kojoj h a rm o n ija lin ije , m ase i p ovršine p o kazu je ist n ito zn ačen je su b jek ta sad rža ja (str. 376). Tu se p o stav lja p i ta n je : koje k v a lite te m ora im ati sk u lp tu ra da ne bi b ila puko na tu ra lis tičk a? S irov m a te rija l v a ja r tre t ira tako , da s ta tu a p o sta je izraz onoga š to on oseća ili m isli o svom su b je k tu ; ideal sk u lp to ra p o sta je v id ljiv . T aj je ideal fo rm alnog reda, zasn iva se na p riro d n im oblicim a, a li su iz n jih e lim i- n isan i svi s luča jn i i p ro lazn i k v a lite ti. Za p o sm atrača v red n o s t u m etn ičkog d ela leži u raz ja šn je n ju n jegovog v la s titog isk u stv a o ' tim fo rm am a i u pov išenom o sećan ju k o je on d ob ija o n jihovom osnovnom zn ačen ju kao form i, što p ro - ističe iz n jih o v a b ića postav ljen o g u lo g ički i k o h e re n ta n obrazac (str. 376).

S lik a rs tv o se d anas n a jv iše p rak tic ira od sv ih v izue ln ih u m etnosti, je r je ono s a v itlj iv iji m ed iju m iz ražav an ja i od a rh ite k tu re i od s k u lp tu re i je r im a veću razn o v rsn o st efeka ta . A u to ri izlažu sle- deće zan im ljivo i značajnoV razm išljan je: o snovni stilo v i u s lik a rs tv u izražav a ju su p ro tn e stav o v e u odnosu n a t re t ir a n je fizičke rea ln o sti. N a jo p štije p r im lje

ni s tav je s t onaj koji su nam ren esan - sn i m ajs to ri učinili b lisk im i ko ji se sa sto ji u im itaciji p rirode. Za n?k h p3t sto tin a godina ovaj tip realizm a bio je jed ino p r ih v a tljiv zapadnom svetu. A 'i su zato p osto ja le č itave epohe u k o jim a su u m etn ici u p o treb ljav a li sasvim d ru k č ija sredstva. Za sto tin e godina u S red n jem veku s lik a rs tv o je b i’.o ne lu - zionističko i neprikazivačko. I u naše vrem e s lik a rs tv o je veom a slične p r ro de, neprikazivačke.

Ovo tre b a zabeležiti, je r um etnost s lik a rs tv a ne m ora nužno im ati pos’a sa b riž ljiv im i ko rek tn im rep ro d u c iran jcm prirode . Dugi vekovi n a tu ra lizm a sa svojim istak n u tim m ajsto rim a, kao što su L eonardo , R em brand t, Goya, tak o su nav ik li našu senzib ilnost na p rik az iv a - čki stil, da svaki d rug i stil m ože z j l z - d a ti s tra n , p r im itiv an ili ekscen tričan Ali to znači rđavo č ita ti očiglednost is- to rije , ko ja p ru ža obilje ne iluz ion istič - k ih stilova. A p strak c ija sav rem en e um etnosti sam o je p o sledn ja in tan ca um etn ik o v a tra ž e n ja novog p u ta da se izrazi novi doživ ljaj. N avik li smo na r a d ik a ln a p o m eran ja u naučnoj i’.i p o litičkoj m isli, ali smo k a tk a d m an je h itr i u sličnom rad ik a ln o m p o m eran ju u este tskom m išljen ju . L judske ideje dub o ko u tiču na um etn ičko oblikovanje. L ju di u m ate rija lis tičk o doba, kao što je XX . vek, neizbežno proizvode vrlo raz lič ite slike od onih koje su pro izvodili F ra n cuzi u S red n jem veku. (str. 573 i d a lje ).

I v a n E r c e g :

STANJE HISTORIJSKE NAUKE U KINI(C0CT0HHH6 HCT0PHH6CK0M H8yKM B KnTa6, BotipOCM CTOpHH 5 - 1953)

Pod g orn jim naslovom odštamt>->n i-1 u a u to r čitao u M oskvi 23. IV. 1953. p re d ruskom h isto rijsk o m časopisu .B o n n o cu skupom n au čen jak a h isto rijsk o g i f!lo-H ctophh, (Problem i h isto rije ), re fe ra t k - zofskog o d je ljen ja A kadem ije n au k a ,neskog p ro feso ra L ju D a -n ja n ja ko ji je P rem d a je veom a sažeto iznio p rob lem e

89

P rikazi i osvrti

kineske h istoriografije , ipak se m ogu s a g ledati osnovne ko n tu re i tendenc ije , na kojim a se razv ija h isto rijsk a n au k a u K ini. To za našu socijalističku znanost n ije nipošto bez in teresa , je r se rad i o n a ro du s bogatim naslijeđem iz prošlosti, o narodu, koji je revo lucionarn im pu tem unio i unosi nove oblike u sav d ru štv en i i politički život, što m u je omogućilo, da postepeno podiže i svoju h isto riografiju na stepen nauke. Sam o se po sebi raz u m ije, a to proizlazi i iz p rirode sam e n a uke kao takve, da naša nova h isto rio g rafija — kao i d ruge d ru štv en e n au k e — treba da p ra ti i poznaje s tra n a znanstvena dostignuća, kako b i svoj sad ržaj obogatila novim elem entim a, da b i m ogla d av a ti naučne odgovore na k lju čn a p ita nja, ko ja će p red n ju iznositi d a lji naš socija lističk i razv itak .

U svom re fe ra tu pisac nas p o n a jp rije upoznaje sa s tan jem h isto rijsk e n au k e u Kini za p o sljedn jih 35 godina, dak le od O ktobarske revolucije, ko ja je izvršila zn ača jan u tjeca j na cje lokupn i d ru štv en i život k ineskog naroda, a napose na h isto riografiju . Od toga v rem ena n ap red n i histo ričari in tenzivno su počeli izučavati h isto riju k ineskog n aroda »s m ark s is ti- č ko-len jin ističk ih pozicija«, i tako je postepeno učiniše »naukom«. O na je m nogo p ridon ije la , kao ideološka i m a te rija lna snaga, b u đ en ju i pod izan ju revolucionarnog en tuzijazm a k inesk ih širokih slojeva u borb i za n jihovo oslobođenje. Rad na izučavan ju h isto rije osobito je p o ja čan za v rijem e N arodno-oslobodilačkog ra ta , iako su naučne sile b ile razasu te širom zem lje. Dakako, to su n ap red n i h isto ričari postig li uz u p o rn u i d u g o tra jnu b orbu »s reakc ionarnom h isto rio g rafijom« i n jezin im nosiocima. K ad su se u K in i p rogresivne tendenc ije počele ja v lja ti na po lju h isto riografije , još su u v ijek b ile jak e n e sam o »feudalne tra d icije«, nego je bilo i tak v ih h isto ričara raznih škola, ko ji su s tav ili svo je »znanje« u službu im p erija lističk e agresije. Oni su »propagirali h isto rijsk i ideali

zam«, a svojim h isto rijsk im »istraživanjim a« n asto ja li su o pravda ti k lasnu eksploataciju , »kako u svojoj zem lji, ta ko i v an nje« (str. 54).

Zanim ljivo je uz ovo već sada p rim ije titi, da se u K ini ponovilo ono isto, što se redovito događa kod sv ih velik ih sv je tsk ih revo lucionarn ih pokreta i p ro m jena. Obično tad p osta je h isto rija n a j- p riv lačn iji i na jzan im ljiv iji p red m et izučavanja , je r svaka k lasa, kako ona koja odlazi, tako i ona koja dolazi, traž i i crpe h isto rijsk e arg u m en te iz prošlosti za svoju egzistenciju , da bi dokazala p rirodnost i o p ravdanost svojih postupaka.

A u to r navod i rezultate,- ko je je nova k ineska h isto rio g rafija postigla u dosadašn jem svom rad u : m arksistička teo rija h isto rijskog m aterija lizm a potpuno je p rim jen ljiv a u K in i . . . ; širokim m asam a raz ja šn jen a je uloga tru d b en ik a u h isto riji, da je h isto rija ljudskog d ru štv a h is to rija tru d b en ik a; izučena je (!) h isto rija fo rm iran ja feudalnog d ru štv a u K ini i proces n jegova rasp ad an ja poslije opiju m sk ih ra to v a (1840— 1842); razo tk riv ena je suština im perija lističke ag resije u K ini, kao n ep rija te lja nezavisnosti K ine; r iješeno je osnovno p itan je ; kako razd ije liti n a periode (novu) h isto riju K ine (doba s ta ro d em o k ra tsk e i novodem okrat- ske revolucije) i t. d.

Osim toga p o stignu ti su i d rug i rezu lta ti . Tako je M ao C e-tung u svojim r a dovim a široko zahvatio p rob lem atiku nov ije k ineske h isto rije , a isto tako i H u C ao-m u u svom d jelu »Trideset godina K om unističke p a rtije Kine« »TpHAU* -neT KOMVHHCTHMecK-S narTHH KnTaa“ itd . M eđutim , p red sjed n ik Akad. n au k a K ine Go M o-žo i d rug i h isto ričari duboko su posegnuli i u s ta r iju h isto riju K ine i dali već p riličan b ro j ozbiljnih radova o raz nim oblastim a iz daleke prošlosti. Neki p ak od jav n ih rad n ik a prevode k lasična d jela M arxa, Engelsa i dr. na k ineski jezik. To je, n a rav n o uz druge uslove, omogućilo, da danas K ina b ro ji p reko 260 p rofesora p redavača na h isto rijsk im fa

90

P rikazi i osvrti

ku lte tim a i oko 200 as is ten a ta . U okv iru A kadem ije n au k a na laz i se n au čn o -is- traž ivačk i in s titu t za sav rem en u h is to riju i a rheo log iju , u kojem je zaposleno p reko 30 nau čen jak a . S tim e je tak o đ er u vezi reo rgan izac ija n as tav e na h is to r ijsk im fak u lte tim a. D otada su se po jed ine h isto rijsk e d iscip line n a n jim a p red a v a - le »po program im a nek ih u n iv erz ite ta kap ita lis tičk ih zem alja« s u tv rđ en im feu d a ln im trad ic ijam a K ine. S ada je u tom izvršena rad ik a ln a izm jena. U vedene su nove d iscip line u sk lad u s općim k u l tu r nim sm je rn icam a k ineskog d ru štv a : ^Osnovi m arksizm a-len jin izm a« , »O no voj dem okraciji« , »Politička ekonom ija«, "D ija lek tičk i i h isto rijsk i m aterijalizam «, »H istorija K ine«, »O pćesvjetska h is to rija«, »H isto rija k in esk e lite ra tu re« , »Ideološka h is to rija K ine«, »Opći p rin c ip i p r vobitnog d ru štv a i an tropologije« , »Opći p rin c ip i arheologije« i t. d.

U k ineskoj h is to rio g ra fiji sv ra tila se ve lika p ažn ja n a slabosti i n en au čn o sti u p ro u čav an ju h is to rijsk ih ličnosti, ko je su se m an ifes tira le (oko U S n ju n ja ) zbog »odsustva dosljednog h isto rizm a u d je lim a nek ih h isto ričara« (str. 57), a li p o ten - c ira n je sad ašn jo sti k o je dolazi do iz ra ža ja p ri n jihovo j ocjeni, pa istican je i pov lačen je an a lo g ija bez obzira n a raz lič ite situac ije , vod i svakako u pseudo- nauku .

D rug i je a k tu e la n p roblem , koji t iš ti k in esk u h isto riju , p i ta n je period izac ije , o kojo j ne posto ji jed in stv en o m išljen je m eđu k inesk im h isto ričarim a, i to p rv en stveno za s ta r iju h isto riju .

P isac zak lju ču je , da će u b u d u će k in esk i h isto riča ri u p rvom red u k o n cen trira t i svo ju ak tiv n o s t n a osnovne p ro b le me, koji se m ogu sažeti u p e t točaka:

1. O zbiljno i s is tem a tsk i p ro u čav a ti r a dove M arxa, Engelsa, L en jin a . . .

2. U porno ra d it i n a isp itiv a n ju sa v re - m ene h is to rije K ine, a napose h isto rije posljed n jih 30 godina . . .

3. P o d ije liti raspoložive n au čn e snage na izučavan je s ta r ije h isto rije , p rik u p iti

i s red iti m a te rija l za izradbu novog k u r sa s ta r ije h isto rije .

4. K ina p red s ta v lja zem lju s m nogo n acija , stoga tre b a p lan sk i izučavati h is to riju nac iona ln ih m an jina.

5. P rodužiti rad na pobo ljšan ju p red a v a n ja h isto rije n a fak u lte tim a , i za tim na o d g a jan ju m asa . . .

Ono, što p ad a u oči u ovom članku, je s t č in jen ica, da k ineska h isto rio g ra fija p o s tav lja i »rješava« h isto rijsk e p ro b le m e u sk lopu a k tu e ln ih po litičk ih borbi, s toga oni o d ražav a ju tu borbu , i to je donek le dopustivo u h isto riji, razu m ije se, uko liko to ne ide na š te tu h isto rijsk e istine . To uostalom a u to r n e k rije , kad veli: »Većina h isto riča ra učestvovala je u po litičko j i ideološkoj borbi«, osobito od p o jav e am eričke B ije le kn jig e iz god. 1949. i si. Posto ji, dakle, očevidna o r ije n tac ija na n izan je dogođaja i gom ilanje m a te rija la p rem a ap rio rn im shem am a, a n e vodi se rač u n a o stv arn o m i k o n k re tnom k a u z a lite tu po java, p a zato u ta k vim radov im a p rev lad av a dogm atiziran i m ate rija lizam sovjetskog tipa i p rag m atizam n ad n aučn im m aterijalizm om .

Spom ena je v rijed n o , da u ovom č lan k u nem a p rev e lik o g u d v a ra n ja i duboke se rv iln o s ti sad ašn jem ruskom rež im u i njegovoj »nauci«, što se inače može naći u sličn im člancim a ko pisaca istočnih zem alja (Poljske, Č ehoslovačke, M ađarske, Bugarske). Ono, što se kod au to ra na to odnosi, n eznatno je, ako se im a na um u m jesto gdje je re fe ra t čitan , a li se p r i tom n az iru tendencije , da k ineska h isto r ija k ren e svojim v las titim pu tem . O na, doduše, m ože na tom svom p u tu lu ta ti, v r lu d a ti i za stran jiv a ti , no p ro g resiv n i i rev o lu c io n arn i e lem en ti u n jo j n e će uginu ti.

Iak o se k in esk a h is to rijsk a n a u k a tek o tisn u la iz svoga em brionalnog stad ija , ona je ipak , uz d ru g e fak to re , trg la iz učm alosti i m rtv ila sto m iliju n sk e m ase, koje su d anas p o sta le zn ača jan fa k to r u sv je tsko j h isto riji.

91

P rikazi i o svrti

HE R M AN N KE STE N : PRO BLEM NJEMAČKE K N JIŽ E V N O S T I

N jem ački pisac H erm ann K esten , koji je Drugi sv je tsk i ra t proveo u inozem stvu (u S jed in jen im D ržavam a) i koji je poslije ra ta t r i p u ta posjetio N jem ačku (1949, 1950 i 1952), održao je k ra jem 1952. u nekim gradovim a Z apadne N jem ačke p red av an je pod naslovom »Situacija n jem ačke književnosti 1952.« U tom je p red av an ju H erm ann K esten iznio teško s ta n je n jem ačke k n jižev nosti u posljedn ja dva decenija.

Godine 1933. n jem ačka se književnost zbog političk ih događaja razdvojila . Velikom b ro ju kn jiževn ika (m eđu n jim a i znatnom b ro ju pisaca sv jetskoga glasa) uspio je b ijeg iz H itle rova pakla . Neki su u n jem u n ašli sm rt, a neke je novi režim uspio predob iti za sebe, t. j. d u hovno uništiti.

Godine 1945. n jem ačka se književnost rasp a la čak u če tiri d ijela, u k n jiževnost Z apadne N jem ačke, Istočne N jem ačke, književnost em igrana ta i nacio- nalsocijalista. D jela nacionalsocija listič- k ih pisaca n isu se neko v rijem e više štam pala , kao ni n jem ačkim jezikom p isana d jela em igrana ta , ko ji su izgubili svoja em igran tska nak lad n a poduzeća. No s v rem enom se nacionalsocijalističk i pisci ponovo jav lja ju , neki drsko kao i p rije , neki p ak s nešto p rom ijen jen im pogledim a.

Dok su se u Z apadnu N jem ačku em ig ran ti v raća li tek pojedinačno, u Istočnu su N jem ačku p isci-kom unisti nag rn u li jatom ice; Becher, B recht, Bredel, A n n a Seghers, Friedrich Wol f , E rnst Bloch,F. C. W eiskopf, A rno ld Zw eig, L udw ig Renn, W ieland H erzfelde, A lfre d K an- torow icz i Theodor P liv ier (koji se m eđutim nekoliko godina kasn ije odrekao staljinizm a).

N aredn ih godina v ra tili su se i u Z apadnu N jem ačku m nogi em igranti: L eo n hard Frank, A lfred Doblin, W ilhelm

Speyer, Fritz von Unruh, R ichard Frie- denthal, S te fa n Andres, Heinrich Hauser. Bernard von Brentano, Hans H enny Jahnn, Irm gard K eun, Carl Z u ckm ayer, W ilh e lm Herzocf, Hans Jose Rehfisch, Ferdinand B ruckner, Friedrich Tor- berg, A lb rech t Schaeffer, K arl Jakob Hirsch i R u dolf Hirsch. No n isu svi ostali u Z apadnoj N jem ačkoj; neki su se od n jih v ra tili u svoje nove domovine.

Kao što se u posljedn je dvije god 'ne obje n jem ačke države sve to više odvaja ju , tako i g ranica izm eđu p isaca s jed ne i s d ruge s tran e postaje sve oštrija i nep rodorn ija .

K n jiževn o st Istočne N jem ačke

U N jem ačkoj D em okratskoj R epublici n a s ta je pod u tjeca jem ruskog realizm a i p a rtijsk e d ik ta tu re zaista nova k n jiževnost, ko ja g ledana s este tskog i m oralnog s tanov išta zastrašu je , a duhovno je jednolična do shem atičnosti. Samo oni književnici, ko ji su u g rađanskim zem ljam a kao pisci opozicije stek li neko ime, sm iju se donekle služiti s ta rim leg itim nim u m jetn ičk im sredstv im a i jed nim dijelom svog ta len ta .

No K esten ističe, da lite ra rn a p ro d u k cija istočne zone im a i svojih zasluga, kao što je sistem atsko p revođen je k la sične i m oderne ru sk e književnosti i ponovo izdavan je nekih n jem ačkih pisaca, kao C arla S te rnhe im a i H einricha M anna. Ali i ta je zasluga u m anjena time, što ta d ije la u novim izdanjim a podliježu posebnoj cenzuri i što se lik tih au to ra p rein aču je p rem a političkoj potreb i dana.

K n jiževn o st em igranata

Od godine 1933. pobjeglo je iz N jem ačke doleko v iše od h iljad u kn jižev n ika različ itih sm jerova i n e jednake v r i

92

P rikazi i o svrti

jednosti. I po red tih raz lik a ti su pisci- cm ig ran ti u cje lin i p red s ta v lja li e litu naroda , koja je, tako zn ača jn a i u to likom bro ju , r ije tk o k ad a u p o v ijesti n a p u stila svo ju zem lju , da p red narodom i sv ije tom u stan e p ro tiv b arb a rsk o g re žima.

Teško je bilo ž iv je ti daleko od v la s titog naroda, u s tran o m am b ijen tu . I kako se n jem ačk i jezik u Reichu m ijen jao pod u tjeca jem n acionalsocija lista, tako se m ijen jao jezik n jem ačk ih em ig ran a ta pod u tjeca jem s tra n ih jez ika i k n jižev nosti. N eki su se čak odvažili i n a to da p išu s tra n im jezikom (engleski, f ra n cuski, špan jo lsk i, ta lijan sk i) i sam o su još po svo jim d jelim a iz m ladosti ostali n jem ačk i pisci, kao R obert N eum ann, A r th u r K oestler, F ranz Sch o n b ern er K laus M ann, F ranz H oellering, V ic ky Baum , S te fa n H eym , P eter de M en d e ls sohn, H ilde Spiel, H ans F lesch -B ru n in - gen, E rnst Erich N oth , Joseph B orn- s te in i N orbert M iihlen, k o ji su sv i p isali engleski.

U inozem stvu n ije b ilo lako osta ti n je m ački p isac po p ro fesiji. V ećina s lavn ih n jem ačk ih d ram a tič a ra o tišla je u em ig rac iju : Georg K aiser, Carl S tern h e im , F erdinand B ru ckn er , Carl Z u c k m a y e r B e r t B rech t, E rnst Toller, W a lte r Ha- senclever, F ritz vo n U nruh, H ans Reh- fisch , K arl V ollm dller, F r itj H ochw al- der, B runo F rank, L eonhard F rank, A l fred N eum ann , F riedrich Wol f , O edoen vo n H orva th i H ans B orhardt. Svi su oni u em igraciji p isali k azališne kom ade, od k o jih su se neki d av a li u Z iirichu i Londonu, N ew -Y orku i P arizu , ali posve sporadično. Ni jed a n od tih p isaca n ije m ogao živ je ti od p rih o d a svojih kom ada.

Još m nogo b jed n iji bio je ž ivot lir ič a ra u em igraciji. N aravno, to n ije bio slučaj kod tako poznatih p isaca kao što su S te fa n George, F ranz W erfe l i H erm ann Hesse, već kod m an je poznatih p jesn ika , kao što su M ax H aerm ann-N eisse, W alter M chring, M ascha K aleko , A lb e rt

E hrenstein , Else L a sker Schuler, H ans Sahl, A lfr e d W olfenste in , Paul Zech Paula L udw ig .

A kako su tek teško živ jeli m ladi p ro zaici, koji još n isu stek li glas kad su pošli u em igraciju , ili oni s ta riji, kao na p r im je r A lb rech t Schaeffer, č ije je d jelo tako nepreved ivo njem ačko, da ga n ig d je n isu štam pali.

No, uza sve nedaće, em igrac ija je do n ije la i koristi. P o litička je em igracija p ružila p iscim a p rilik u da p u tu ju po sv ije tu i da upoznaju ne sam o zem lje, već i d u hovne tekovine razn ih naroda . 2 iv o t m eđu s tra n im narodim a, k u ltu ram a i k n jiževnostim a uv ijek obogaćuje i p ro širu je vidike. A š irina je b ila n a ročito p o treb n a n jem ačkoj kn jiževnosti, k o ja je sk lona da se ograničava na dom aće k ra je v e i p rilike , da opisu je p ro v in cijsk e čudake ili da pon ire u dub ine lju d sk e duše. P o zn av an je sv ije ta i isk u s tv a stek li su kn jižev n ic i-em ig ran ti u veliko j m jeri. N jem ački su književnici živ je li u sred s tra n ih književnosti, usvojili su s tra n e jezike, sk lapa li p r ija te l js tv a sa s tra n im k n jiževn icim a, p osta ja l i g rađ a n i s tra n ih zem alja , p roučavali s tra n e običaje i d jelom ično ih poprim ali.

P isc i-em ig ran ti u sav rš ili su se u p re v o đ en ju na n jem ačk i i sa njem ačkog. O ni d anas m ogu u N jem ačkoj u kaz iva ti na nezapažena u m je tn ičk a d je la inozem stva, inozem stvo upoznavati sa d je lim a n jem ačk ih pisaca.

K n jiže v n o s t Z apadne N jem a čke

K ad su se n jem ačk i k n jiževn ic i- e m ig ran ti po slije ra ta v ra tili u dom ovinu , nem alo su se začudili o tkrivši, da su takoreć i već postali k n jiževn i d je dovi m ladim N ijem cim a, ko ji su po god in am a jed v a m lađi od n jih . M ladi su k n jiževn ici Z apadne N jem ačke zaobilazn im p u tem učili od p isaca -em ig ra - na ta , to jes t oni su se ugledali u n j ihove in o stran e sljedben ike, je r su svoje pisce već zaborav ili ili ih n ik ad ni~u ni poznavali. U dan ašn jo j su N jem ačkoj

93

Prikazi i o svrti

Oedoen von H orvath i i Joseph R oth zaboraljen i, dok su Tennesse W illiam s i Hem ingw ay slavni, a s ta r i se K a fka v ratio u N jem ačku kao eng lesko-am eri- kansko-francusko o tkriće. M lađi n je m ački književnici n e povode se v iše za »Fabijanom « Ericha K astnera ili »Sretnim ljudim a« H erm anna K estena , već za djelim a S a r tra i Cam usa, ko ja se ustvari nadovezuju na n jem ački rom an tridese tih godina. Hans W erner R ichter, R udolf K ram er-B adoni, Soehring i A n - dersch s to je pod u tjeca jem H em ing- w aya, ko ji se ugledao u ran a d jela M ontherlan ta i Josepha Rotha. N ajm lađi njem ački d ram a tiča ri uče od Thorn tona W ildera i O ’Neilla, ko ji su bili pod u tjeca jem Ernsta Tollera i n je m ačkih im presionista. D rugi uče od Dos Passosa um jesto od A lfred a Doblina, u kojega su se svojevrehneno ugledali B rech t i L ion Feuch tw anger. W alter Jens, Ilse A ich inger i još trid ese tak m ladih N ijem aca povode se za K afkom , a ne zn a ju da je K afka bio p r ip ad n ik p rašk e i bečke škole, ko ja je bila pod u tjeca jem E. T. A. H offm anna, Gogolja i Poa.

Iako K esten u tim svojim navodim a ide m ožda i p redaleko , ipak v a lja zab ilježiti tu važnu ten d en c iju p reu z im an ja iz d ruge ruke, koja bez su m n je posto ji u d anašn jo j njem ačkoj književnosti.

No n ije pogubno za n jem ačku k n jiževnost, n as tav lja K esten , što se m ladi književnici povode za s tran im au torim a, nego to, što oni te au to re ne č ita ju u originalu, već najčešće u lošim p rijev o dima, te često n asto je oponašati jezične g riješke prevodilaca m isleći da se rad i o osobitostim a u m je tn ičkog djela.

Joyce, K afka, Thom as M ann, P roust, K ierkegaard , F au lk n er i H em ingw ay b ili su na glasu već 1932. Već se u ono v r i jem e W olfgang W eyrauch i n jegov k ru g povodio za H em ingw ayem . K afka i Jo y ce djelovali su već i u ono v rijem e na neke m lade književnike, kao što su već onda jed in i u Thom asu M annu gledali

najvećeg pisca sadašnjice, dok su ga d ru gi sm a tra li zastarje lim .

M nogi su pisci um rli, novi se p o jav lju ju . No Thom as M ann još u v ijek piše svoga K ru lla , H erm ann Hesse još uv ijek p iše pism a m ladim pjesnicim a, još se uvijek p o jav lju ju n o v iK afk in i m an u sk rip ti Nam eću se p ita n ja : Posto je li samo t ra govi vrem ena? Z ar nem a razvoja? Jesu li kn jiževnost i k ritik a u N jem ačkoj zaista zastale?

H erm an n K esten ne v je ru je u to. O n d rži da je n jem ačka književnost još uvijek u svojim osnovim a živa, p lodna i zan im ljiva , samo je podije ljena i atom izirana.

Z atim K esten u k azu je na nepokretno i po lusvijesno s ta n je književnosti, ko je danas nalazim o u m nogim evropskim zem ljam a. N igdje, osim u književnostim a, gdje je »socijalistički realizam « tako sm rtonosno djelovao, ne posto ji danas neka jed in stv en a s tru ja ili škola. Svuda se isprepleću ili idu uporedo res tau rac ija i revolucija , trad ic ija i eksperim enat kao i sve kn jiževne m ode ovoga sto ljeća. No N jem ačka je još jače rask id an a od osta lih zem alja, je r je u njo j god. 1945. bilo gotovo sve uništeno, narod i država, m ora l i poezija, k r itik a i um jetnost, v isoke škole i časopisi, p jesn ici i p jesništvo, novine, kazališta i naklade.

K ako je u progonstvo otišlo srazm je r- no više p jesn ik a sv jetskog značenja, p red stav n ik a m isaone veleg radske k n jiževnosti negoli n jem ačk ih m alograđanskih p jesn ik a i kako je nacizam progonio kn jiževn i eksperim enat, to za k n jiževnost savezne repub like — kao i za kn jiževnost n jem ačke Švicarske, koja se iz opozicije prem a III. Reichu ograničila na dom aće i lokalne elem ente — postoji velika opasnost sve većeg š iren ja m alog rađanske književnosti. S druge pak s tra n e posto ji u saveznoj republici, a n a ročito u A ustriji, opasnost p rec jen jiv an ja in te lek tu a ln ih p e rifern ih pojava, oponašan ja stilsk ih ili in te lek tu a ln ih ekstrem ista , kao što su to bili Joyce, P roust,

94

P rikazi i o svrti

K afk a i M usil, ko je je takoreć i sam o gen ija ln o st spasila od d ile tan tizm a , no ćija teh n ik a i d u h n ik ak o n e p r is ta ju s re d n jim ta len tim a.

P otreba za oštrom k r itik o m i obuhva ta - n jem k n ji ie v n o s ti kao c je line

K esten ističe, da N jem ačkoj d an as n e d o sta je oš tra k ritik a , ko ja je p o treb n a svakoj zd ravo j kn jiževnosti. N jem ački su k n jiževn ic i i k r itič a r i i suv iše to le ran tn i.

Osim toga n jem ačk i kn jiževn ici i k r itičari tre b a da vide svoj z a d a tak u to m e da d isp a ra tn u n jem ačk u kn jižev n o st ob u h v a te kao cje linu , da g led a ju u n jo j o rganizam , koji b i un a to č nesjed in jiv im su p ro tn o stim a m ogao da raz v ije m nogos tru k o stv a ra lačk o bogatstvo jed in stv en e n a ro d n e kn jiževnosti.

D an ašn ja n jem ačk a kn jižev n o st iipa i velik ih ličnosti i v e lik ih k n jiga . O na o b ilu je ta len tim a , b o gatstvom p ro b lem a i d oživ ljaja . K oliko sukoba, d u hovn ih pu sto lov ina i e p sk o -d ra m a tsk o -lirsk o -filozofske g rađ e p ru ža već sam B erlin , koji je silom razdvo jen , ta j n e s re tn i ra j m odernog p jesn ik a . D va sv ije ta ž ive on

d je jed a n uz drugi, d v ije c iv ilizacije u istom ve legradu.

O pasnosti i nadeO pasnosti, ko je p r ije te n jem ačkoj k n ji

ževnosti, jesu dak le: rask id s trad icijom , »sacijalističk i realizam «, p rek o m jern o b u ja n je m alograđanske kn jiževnosti, eksp e rim en t iz treće ru k e, a to m iziran je , u n ištav an je p jesn ičkog in teg rite ta , n esv i- jesn o st i d e ru tira n a k ritik a .

N ade u lije v a ju srazm jern o veća sloboda i m ate rija ln i uspon savezne rep u b like, k u ltu rn e veze sa s tran im k n jiževnostim a, n e p re k in u ta trad ic ija njem ačkog d ije la Š vicarske, p rilog a u s tr ijsk e k n jiževnosti i u p rv o m red u m lad i k n jižev nici.

U ru k am a tih m lad ih kn jižev n ik a kojim a je p rv a m ladost pod d ik ta tu ro m bila veom a teška, leži budućnost n jem ačke k n jiževnosti n aročito u Saveznoj N jem ačkoj, u Šv icarsko j i u A ustriji, gdje još p o sto ji s tan o v ita sloboda i povezano st sa sv ije tom . K esten očekuje m nogo od m lad ih k n jiževn ika , dobre k n jige, pa čak i rem ek -d je la , dokaze novog hum an izm a i novog duha.

M. G.

I v a n E s i h :i

ZAGREB I ORIJENTALISTIKA

Na b ro jn im sveučilištim a sv ije ta , osobito E vrope, usp ješno d je lu ju k a te d re za o r ijen ta lis tik u . Uz k a te d re ve lik ih n a ro da raz v ija ju se i sveučilišne o r ije n ta lis tičke k a te d re i m an jih n aro d a osobito tam o, gdje su ti n a ro d i im ali u prošlosti žive veze s tu rsk o m i uopće istočnom ku ltu rom .

U važujući s u ra d n ju po jed in ih n aro d a na m eđ u n aro d n im o r ijen ta lis tičk im k o n gresim a i sastanc im a, pozn av aju ć i rad na sveučilišn im o rijen ta lis tičk im k a te d ram a i b ib lio g rafiju po jed in ih s in te tič k ih i sp ecijaln ih izdan ja s pod ru čja o rijen ta lis tičk e n au k e u n a jš irem sm islu te riječi, m islim o, da se m ože jasno uočiti čin jen ica, da su u p ro u ča v a n ju istočnih

k u ltu ra na jzaslu žn iji n jem ačk i o r ije n ta lis ti i n jih o v e o rijen ta lis tičk e ustanove.

U Jugo slav iji, u T ursko j i u m nogim zem ljam a E vrope nalaze se tu rsk i h isto rijsk i d okum enti i spom enici: sidžili, fe r- m ani, b e ra ti i b u jru ld ije , ko ji su d rag o cjen izvor i za našu povijest. Za p ro u čav an je i p rev o đ en je tih isp rava p rijek o je po treb n o osnovno zn an je arapskoga, perz ijskoga i tu rsk o g a jezika. P o treb n o je i z n an je osm anske pa leo g rafije , bez koje se ne m ogu d e š ifrira ti istočni »hi- jeroglifi« . R azum ije se, pa leo g ra fiju je n a jb o lje učiti na H isto rijsko-filo loškom fak u lte tu C arig radskog sveučilišta, gd je d je lu ju m nogi iskusn i tu rsk i paleografi, ali p a leo g ra fija se uči tek onda, kad se

95

Prikazi i osvrti

kod nas obrazu je k ad a r o rijen ta lis ta sa poznavanjem istočnih jezika. Nam a je u p rvom redu potrebno da ev identiram o, proučavam o i prevodim o dokum ente, koji se nalaze u našim arh iv im a, a onda b : se naši turkolozi slali u s tran i svijet, gdje god ima izvora, zn ača jn ih za povijes t naših naroda.

Poslije osnutka Z agrebačkog sveučilišta (godine 1874) u nekoliko su n av ra ta p redstavnici naše znanosti, osobito povjesnici i f lolozi, isticali p rijek u p o tre bu, da se na h rvatskom sveučilištu osnuje ka ted ra za o rijen ta lis tik u ili b arem lek to rati tu rskoga, arapskog i perzijskog jezika. To je p :tan je osobito bilo a k tu a lno, kad je jedan od p rv 'h m odern ih o rijen ta lis ta dr. S afvet Bašagić počeo sa osobitim uspjehom obrađ iva ti tem e iz naše prošlosti u vezi s istočnim n a ro d ima. B ašagićeva je zasluga m eđu ostalim i to. da nam je ostavio leksikon on :h zaslužnih ljud i naše krv i, ko ji su se ista kli u tu rsko j im periji na m nogim pod- ručiim a javnog života.

In ic ija tiv a za o snu tak o rijen ta lis tičk e k a ted re jav ila se u Z agrebu i 1910. godine. Te je godine dr. S afvet beg B ašagić na Bečkom sveučilištu , p rv i od H rvata , p rom oviran na čast dok to ra o rijen ta lis tik e (ex linguis islam 'ticis). Haš p ’odni i zaslužni h isto rik sveuč. prof. dr. V iekoslav K laić predložio je tad a na zagrebačku k a ted ru dra. Bašagića; p r ije d log je jednoglasno prihvaćen .

Dr. Bašagić je godine 1910. izab ran za narodnog zastupn ika u bosanski sabor tako, da je napustio m isao da zauzm e o rijen ta lis tičk u k a ted ru u Z agrebu, jer je odlučio da se bavi poMtikom.

Zagreb je p rv i lek to ra t tu rskoga je zika dobio godine 1937.; tad a je na p r ijedlog Filozofskog fak u lte ta im enovan zaslužni Aleksej O lesnicki lek torom tu r skog jezika. On je u Jugoslavenskoj akadem iji kata logizirao o rijen ta ln u zb irku. koja je u Evropi p riv u k la zasluženu pažn ju sv o j:m dragocjenim kodeksim a, od kouh su neki i u n ik ati odnosno r a r i teti. U pravo zaslugom A kadem ije i n je zina tadašn jeg p red sjed n ik a h isto rika dra P-^vre M ^noilovića Z agrebačko je sv nu č ii r te dobilo v rsnog lek tora. 01esn:- cki ie potekao iz obitelji ko ja je c ijQn i1a k n ’tu rn e vredno te: niegov otac bio je profesor sem itoiogiie i au to r m nog 'h d je la o povijesti Istoka. Svršio je glasovitu o rijen ta ln u akadem iju , Lazarevski in stitu t. Z nanstvene rasp rav e O lesnickoga obiavljone su u izdanjim a naše A kad°- m ije i u beogradskim pub likac ijam a; idu

u red so lidnih znanstven ih prinosa. On je m eđu ostalim otkrio i ta jn u zagonetnog ju n ak a Džerzelez A lije, hero ja n a ših n arodn ih p jesam a, kojega je Ivo A n- d rić ovjekovječio u svojoj noveli. Pok. O lesnicki je zaista m nogo pridonio da se u Z agrebu počelo izgrađivati žarište o rijen ta listike . P oslije njegove sm rti za v rijem e okupacije o rijen ta lis tik a na n a šem sveučilištu gotovo ni ne postoji.

Jugoslavenska akadem ija p ov jerila je iza Oslobođenja vođenje svoje bogate o rijen ta ln e zb irke S u lejm anu B a rja k ta - reviću, koji je o rijen ta ln e nauke s tu d irao na Bečkom sveučilištu i u C arig radu. On je već obišao nekoliko naših a r h iva po D alm aciji, gdje je ev iden tirao i katalogizirao o rijen ta ln e kodekse. O tom njegovu rad u govore nam njegove ra s p rav e i Izv ješ ta ji u izdanjim a Jugoslavenske akadem ije .

Nem a sum nje, da se bez poznavan ja i p ro u čav an ja o rijen ta lis tik e ne m ože n a p isa ti p o tpuna p ov ijest naših n aroda i n aših zem alja. O snutkom k a ted re za o rijen ta lis tik u (barem zasad n jezine filološke grane) u Z agrebu udario bi se k a m en tem eljac za da lje p roučavan je naših m nogostruk ih odnosa prem a k u ltu ram a O rijen ta.

U svom in form ativnom eseju »Putovi naše n au k e o jeziku« D alibor Brozović ističe, da nam je p rijek o potrebno, da na našem S veučilištu budu zastupan i m ađ arsk i jezik, ba lkan istika , sanskrt, b a ltičk i jezici i o rijen ta lis tika . (Pogledi 53, br. 8, lipan j 1953). S igurno je, da S kand inavci im aju m nogo m an je veza, n as tav lja D. Brozović, š Turcim a i s M ađ arim a nego mi, pa ipak se tam o na nekoliko u n iv erz ite ta p red a je tu rsk i i m ađarsk i. R azum ije se, da imam o većih potreb a na pr. na k a ted ri za h rv atsk i ili srp sk i jezik, gdje nem a n ijednog asisten ta, iako je ta k a ted ra opterećena velikim bro jem slušača. No ipak se ne bi sm jela p o tpuno ignorira ti o rijen ta listika .

U T urskoj posto je golemi arhivi, koji ču v a ju d ragocjenu g rađu za našu povijest; tam o ima niz dobro oprem ljenih b ib lio teka s rukopisim a i um jetn ičkim djelim a, koja se odnose na našu k u ltu rnu povijest. Dosada je je d :no sarajevsk i O rijen ta lističk i in s titu t poradio na ispit iv an ju toga m aterijala .

O rijen ta lističk a k a ted ra u Zagrebu sa lek to ratim a turskog, perzijskog i a ra p skog jezika odgajala bi m lade kadrove, koji bi proučavali dosad jedva d o tak n u te o rijen ta ln e izvore za našu povijest, koji se čuva ju u sv jetsk im arh iv im a i b ib liotekam a.

96

Jean

Lu

rqat

: M

ali

strah

(1

953.

)

P R E G L E D Č A S O P I S A

„FILOZOFSKI PREGLED ”

izdaje »Srpsko filo zo fsko društvo« — Beograd

U tri b ro ja , koliko smo ih dosad p r im ili, časopis »Filozofski pregled«, koji izlazi če tiri p u ta godišnje, pokazu je određene rezu lta te , čija bi šira analiza bila u jedno nužno i ocjena rad a Srpskog filozofskog d ruštva . No, kako su p red nam a svega tri b ro ja , a osim toga u o k v iru tih b ro jev a zapažam o izvjesne razvo jne ten d en c ije koje pokazu ju , da časopis n ije još našao neku u s ta lje n iju i de fin itiv n iju fo rm u redakc ijskog u ređ iv an ja , m i ne ćemo i ne m ožemo da ti tu opću ocjenu, već ćemo se ovog p u ta sam o u k ra tk o osv rn u ti na neke č lan k e i upozoriti na ovaj časopis koji, jed in i ove v rs ti u zem lji, im a po svojim in ten c ija m a nesum njivo pozitivno značenje i u logu za p ro d u b ljen je i s istem atizaciju onih filozofskih p ita n ja o ko jim a se već danas m nogo ra sp ra v lja i izvan usko s tru čn ih krugova.

P rv i bro j, koji je izašao u m aju 1953., istakao je u k ratk o j uvodnoj riječ i neke osnovne zad atk e časopisa, ko ji su, m eđ u tim , resp ek tiran i na jv iše baš u tom bro ju . Uz in te resan tn e članke M. M arkovića (»O p roblem u slučajnosti«) i R. Š a jko- vića (»P itan je jednog p r io rite ta : D ek art ili Lomonosov«), u ovom su b ro ju odštam pana saopćenja sa G odišnje sk u p štine S rpskog filozofskog d ru štv a V. R ibara , I. S tanojčića i A. S tojkovića, te je tak o đ er dato m jesto d iskusiji o nastav i filozofije i raznim prikazim a i b ilje šk a ma. Iako je to u uvodnoj riječi stav ljen o u zadatak časopisu, u p rav o ovih priloga kasn ije ima m alo, pa se dobija dojam ,

da je, na pr., d iskusija o n astav i filozofije vođena nesistem atsk i s nekim p rilo zim a k o j i . d o d iru ju tek neka sporedna p itan ja .

U drugom b ro ju zanim ljiv je č lanakA. K rešića o prob lem u fina lite ta . U p ro b lem atici, za to p ita n je m ožda i suviše skučeno postav ljeno j, K rešiću je ipak uspjelo ukazati na neke, kako sam sm atra , zablude koje su vezane uz p itan je f ina lite ta , s obzirom n a njegovo d ija lek tičko m aterija lističko postav ljan je . K rešić sm atra , da p ro tiv s tav e fic ijen tne i finalne uzročnosti n ije form alno ap s- trak n i, nego kon k retn o d ija lek tičk i p ro tivstav . S vrhov itost je in h eren tn a sam oj p rirod i i jav lja se s pojavom života. K rešić sm a tra , da p rizn an je fin a lite ta n ikako n e znači u s tu p ak teleološkoj, n a tpriro d n o j p red estin ac iji i dualizm u, već, štav iše, »upraivo neg aciji teleologije i dualizm a«. M ožda ova tv rd n ja kao i s d ruge s tra n e ko n sta tacija da »priznav an je celishođnosti u ljudskoj p rak si i m iš ljen ju ne znači u stu p ak nikakvom pragm atizm u, nego znači n eg iran je svakog p ragm atizm a« o sta je u članku suviše d ek lara tiv n a , verba lna , i suviše nedovoljno a rg u m en tiran a i analiz irana. No to j e uslovljeno i rela tivnom kratkoćom članka, čije bi osnovne teze zah tijeva le svestrano , pom no i pažljivo istraž ivan je , ko je je od m nogih naših filozofskih rad n ik a pom alo napušteno , a koje m eđu tim p red stav lja neophodan uslov za s tv a rn u k a teg o rija ln u analizu i raz rad u pojedin ih filozofskih p itan ja .

98

Pregled časopisa

Biološko teo re tsk a p ro b lem atik a zas tu p a n a je č lankom dr. S im e G rozdanića »Dva su p ro tn a s tav a u genetici« (u kojem m i se čini, da n ije dovoljno k o n zu ltiran a nov ija l ite ra tu ra , tako da je m ožda i suviše jed n o stran o o c ijen jena i p o s tav lje n a kom pleksna p ro b lem atik a genetike) i č lankom V. R ib ara »Filioque sav re - m ene biologije«.

V eljko R ib a r u č lanku »K p ita n ju o d ija lek tic i danas« — k o ji je, u s tv a ri, saopćen je na G odišn jo j sk u p š tin i S rp skog filozofskog d ru štv a — iznosi neke svo je tv rd n je ko je su, ovako sin te tičk i p o stav ljen e , n esum njivo v r ije d n e i za n im ljive. (Ipak b i se m ožda dalo govoriti o tom e da li su baš to n a ja k u tn ij i i n a ja k tu e ln iji p rob lem i d ija lek tik e d a nas). Svojom sm jelošću zaista pom alo začu đ en je au to ro v a tv rd n ja n a koncu č lanka: »Ako nam a, kao uosta lom i n ijednom drugom po jed inačnom n a ro d u n ije dostupno m a te rija ln o b lago ' sv ih osta lih n a ro d a sv e ta — n jihovo duhovno blago, n jih o v e do sad an je n au čn e tekov in e sasv im su n am d o stupne (!) K o riš- ćen je tih tekovina, ko je n am takoreć i besplatno(!) s to je na raspo ložen ju , može. ako ne t?k o brzo, a li za to sigurno , da n am v red i m nogo v iše nego m a k akvo m a te rija ln o nasleđe.«

Z. Pešić o sv rnuo se u svom č lan k u n a n ek a p ita n ja ko ja su već d o tak n u ta u d isk u siji o n egaciji negacije (u kojo j su učestvovali G. P e tro v ić i O. M andić u »Socijalističkom fron tu« , J . P o trč i M. Vujašević), ko ja, m eđu tim , kao što i sam a u to r p rim jeću je , z a h tije v a ju još m nogo p ro u čav an ja , a p r ije svega p ro v je ra v a n ja , u p ra k s i u razv o ju p riro d e i l judskog d ru štv a .

U član k u »M arksova teo rija o tuđenja« M. Zivotić pokušao je u k ra tk o m sin te tičkom obliku d a ti n ek e osnovne form e o tu đ en ja s istem atsk i raz rađ en e i p o stav ljene . (Bilo bi m eđu tim dobro, da je a u to r ip ak naveo lite ra tu ru kojom se v je ro ja tno služio — tak o izm eđu ostalog n a p r i

m je r i č lan ak R. S upeka u »Pregledu« b ro j 1, 1953. god.).

R adm ila S ajković ra sp ra v lja u svom član k u »Doprinosi R. Boškovića m o d ernoj p riro d n o j nauci« o onom obilnom , raznovrsnom i p lodnom rad u u razn im ob lastim a p ro u čav an ja p riro d e (počev od m atem a tik e pa sve do geodezije), po kojim a R. Bošković za ista zauzim a vidno m jesto m eđu osnivačim a i tvo rcim a m od e rn e p riro d n e nauke.

U trećem b ro ju dom in ira p ro b lem atik a odnosa d ija lek tik e i logike. U tom b ro ju uz č lanak B. Pešića, ko ji p rilično opširno ra sp ra v lja o tem i »E lem entarno logički i d ija lek tičk i odnosi p ro tiv s tav o v a u dok az iv an ju — opovrgavanju« , in te re sa n tan je č lan ak M ihaila V. Popovića pod naslovom : »Problem odnosa ob jek tiv n e d ija lek tičk e p ro tiv u rečn o sti s tv a r i i su b jek tiv n e p ro tiv u rečn o s ti m išljen ja« . T aj odnos, k o ji s to ji u ce n tru svih d iskusija oko logike, M ihailo Popović t re t ira na n ač in k o ji je v r ije d an pažn je , s m a tra ju ć i da Hegel, po tpuno odbacu jući s ta ri fo rm alno logički zakon n ep ro tiv u rječn o - sti, u jed n d n ije dao nov d ija lek tičk i zakon dosljednog m išljen ja , te pokušava u nekoliko točaka d a ti b itn e e lem en te za fo rm u lac iju (iako i po a u to ru ne d efin itivnu) d ija lek tičk o g zakona rea ln e dos ljednosti, t. j. su b je k tiv n e n ep ro tiv u - r ječn o s ti m iš ljen ja . A u to r sm a tra , da isto tak o kao što H egel n ije bio u p rav u kad je u p o tpunosti odbacio svaki, m a i djelom ično pozitivan sad rža j i zah tjev zakona k lasične logike, tak o isto n isu u p rav u nek i sov je tsk i log ičari (kao na p r im je r Strogović) ko ji z ad ržav a ju važn o st ovih zakona u cjelin i, o d ređu juć i im p rito m n ek u posebnu sfe ru s tv a rn o sti gd je oni važe bez ik ak v a ogran ičen ja . A u to r z ak lju ču je : »Istina je u k o n k retn o d ija lek tičk o m rešen ju , t.. j. u p o stav lja n ju k o n k retn o d ija lek tičk o g zakona rea ln e doslednosti m iš ljen ja kao re la tivne, p a rc ija ln e iden tičnosti, odnosno nep ro tiv rečn o sti m iš ljen ja , ko ji bi bili pozitivno p rev az iđ en i zakoni iden tičn o sti,

99

Pregled, časopisa

neprotivrečnosti i isk ljučen ja trećeg k la sične logike«.

Dr. R udolf L egradić rasp rav lja u članku »P itan je finalnog kau zal.te ta u oblasti prava« o nekim vrlo zanim ljiv im p itan jim a koja su kod nas u teoretskom vidu dosta r ije tko ili čak uopće nisu t re tirana.

Što se tiče osta lih priloga, specijalno p rikaza i bilježaka, svak ak o je p ohvalna in tenc ija red ak c ije da im posveti što veću brigu. Z aista je potrebno (a to možda n ije dovoljno došlo do izražaja u trećem broju), da se filozofski časopis bavi i onim, da ih tako nazovem o p ra k tičkim filozofskim p itan jim a. (Tako je u listu p o krenu to vrlo važno p itan je o n a stav i filozofije, no možda bi bilo in te re santno da se nešto piše i o gorućim p ro blem im a filozofske term inologije, zatim n abavke novije filozofske lite ra tu re kod nas i t. d.) N eophodno je po treb n o da filozofski časopis i p rin c ip ije ln o postav i na dnevn i red p ita n je nau čn e održivosti i v rijed n o sti nastav n ih p lanova i p ro gram a za filozofske p redm ete , je r d a nas oni, kako se u p rak s i p red a ju po našim sred n jim školam a, v rlo često zbilja n em aju svoga p ravog raison d ’etre. K ako, u okv iru m ogućnosti n aših sred n jih škola, p r is tu p iti p rob lem atici filo zofske propedeu tike, da li m ožda n a s ta j u o r ije n tira ti više na neke cen tra ln e filozofske {probleme (ne n a p u š ta ju ć i m ožda zbog toga h isto rijsk u m etodu), kako prići, p r ije svega m etodološki ,p isan ju jednog udžbenika h isto rije filozofije —

to su sve bez sum nje p itan ja o kojim a treb a da se rasp rav lja u filozofskom časopisu, i v je ro ja tn o će tom e u budućim bro jevim a b iti posvećeno više pažnje n e go dosad. Problem i nastave m orali bi, kako m i se čini, zauzim ati jedno od g lavnih m jesta u lis tu uz tek neke veće članke koji bi rasp rav lja li o opće teo re tsk im p itan jim a i (što također u časopisu n ije dovoljno učinjeno) članke koji bi pokušali označiti h isto rijsko m jesto i v r ijednost pojedin ih k ru p n ih filozofskih ličnosti ili znača jn ih filozofskih pravaca. Ta je po treb a upravo zato tako aku tna , je r do danas nem am o potrebnog udžbenika iz h isto rije filozofije.

U svojem daljem izlaženju lis t će v je ro ja tn o veću pažn ju posvetiti i bibliografsk im saopćenjim a, je r je njihovo značenje veliko, kad znam o kako je teško doći do novije s tra n e lite ra tu re , a i kad se im a u vidu obim te lite ra tu re (specijalno njem ačke), te p o trebu in fo r- m iranosti barem o na jv ažn ijim knjigam a iz pojedin ih filozofskih disciplina. Uz n e sum njivo važnu ulogu i teo re tsk i značaj l is ta kao jed inog filozofskog časopisa u zem lji bilo bi potrebno posvetiti isto toliku p ažn ju (a red ak c ija je u svojoj uvodnoj riječi to i postav ila kao zadatak) onim, toliko važnim , naoko sitn im poslovim a filozofa koji ipak s tv a ra ju osnove za širi uv id u ak tu e ln u filozofsku p ro b lem atik u i sam im tim p osta ju neophod an u v je t n ap re tk a s tvara lačke filozofske m isli kod nas.

Danko Grlić

LA PEN SEE („Misao”), Paris, godina 1952. br. 41-45Ovaj časopis s ta re garde francusk ih

m arksista , čiji je osnivač pokojn i fizičar Langevin, pokazuje zaista sve znakove s ta ren ja . P a i pored toga on je još uv ijek najb o lji teo re tsk i m arksističk i časopis, koji možem o p ro č ita ti u F rancusko j, iako od v rem ena do vrem ena G. Cogniot nasto ji da m u dade koju in jekc iju »bor

benog« m arksizm a, zapravo kom infor- m izm a. Ta s ta ra garda, koja se učila k ritičk i m isliti o m arksizm u, iako discip lin irana , ne pokazuje suviše dispozicija za obrate i parole, koje im serv ira f ra n cuska K om unistička p a rtija . To je i r a zlog, da je pored te rev ije osnovana p rije p e t godina »Nova kritika« , koja

100

Pregled časopisa

nosi podnaslov »časopis bo rbenog m a rk sizma«, a koji se m nogo v iše tru d i pod red iti po tonu i tem atic i tipovim a sov je tsk ih p ro p ag an d n ih časopisa.

U godištu za 1952. s uk u p n o 5 b ro jev a (časopis izlazi kao dvom jesečnik) nalazim o izv jestan b ro j zan im ljiv ih č la n ak a iz razn ih pod ru čja nauke, iako se u n jem u osjeća odsustvo d inam ičn ijih , »filozofskih glava«.

U b ro ju 40 nalazim o č lanak od G. Vassailsa o »Cl. B e rn a rd u i takozvanoj filozofskoj n e u tra ln o s ti nauke«, u kojem au to r pokazuje, da Cl. B e rn a rd n ije bio strog i pozitiv ista , već je sm atrao , da »je so lidna veza izm eđu n au k e i folozofije objem a korisna«.

Č lanak »Problem i a n tik n o g grčkog društva« donosi d isk u siju izm eđu su ra d n ika »Misli« J. Varloota, sov jetskog h isto riča ra B. H ornunga i engleskog h isto riča ra G. Thom sona, povodom njegove kn jig e »S tudije o s ta ro m grčkom d ru štv u P re th is to r ijsk i Egejci«, L ondon 1949. V arloot je p rigovorio Thom sonu da n ije u svojem d je lu vodio dovo ljno raču n a o ekonom skoj bazi i da je p re ra n o d a tirao p o jav u gensa (klana). 'Thomson, ko ji uživa glas jednog od n a jv eć ih au to r ite ta an tik n e h isto rije , slaže se s p rv im p r i govorom , ali o d govara na d ru g i da n ije točan, je r ga sm ješta na poče tak gorn jeg paleo litika , kao i so v je tsk i arheolozi. Š to se tiče pod jele ran e an tičk e h isto rije na epohe, T hom son raz lik u je tr i faze: hero jsko doba (kojem odgovara po jav a epopeje), zem ljišnu a ris to k ra c iju (kojoj odgovara p o jav a lirsk e .pjesm e) i dem ok rac iju (kojoj odgovara p o jav a dram e). Thom son sm a tra , da je naziv »herojsko doba« bo lji od naziva » prim itivna dem okracija« , je r u to v rijem e još n e postoji d ržava, bez ko je nem a d em okrac ije u pravom sm islu r iječ i (vidi L en jin , D ržava i revolucija). U svojoj kn jiz i T hom son se ograničio da isp itu je razv itak koji ide od p rv e faze — tr ib a ln e — do druge faze, s tv a ra n je zem ljišne a ris to k rac ije , i fo rm ira n je »polisa«: d ržav e -g rad a , g rada

kojim v lada zem ljišna a ris to k rac ija . — S ov je tsk i a rheolog H orn u n g jak o hvali Thom sonovu kn jig u i traž i da se p re vede na ruski. O n kaže, da kod T hom sona posto ji » n ev je ro ja tan skok — kod p rije laza iz m a tr ija rh a ta u k lasno d ru štvo«. G dje je trib a ln o d ru štv o i n jegova dekom pozicija, to je s t vo jna d em o k ra cija, iz koje n a s ta je D ržava? O snovna pogreška leži u n jegovu sh v aćan ju h e ro jskog doba, koje se kod C hadw icka jako raz lik u je od onoga kod E ngelsa i so v je tsk ih naučen jaka .

U broju 41 nalazim o veće č lanke s po d ru č ja p r iro d n ih n au k a : P. R u m p fa ,R azv itak ideja o s tru k tu ri m a te rije i o značen ju fo rm ula o rganske kem ije u 19. v ijeku , i od P. Laberenna, P io X II. i n au k a , u kojem se osv rće n a govor pape, koji p rv i p u ta u h is to riji k ršć a n ske crk v e d o pušta teo riju evolucije, to je s t da n ije bog stvorio čovjeka iz ilovače. (Je li to d eg rad ac ija boga kao »prvog sku lp to ra« ili sk u lp tu re kao »božanskog um ijeća«?!) P ap a , dakle , p r ihvaća g enetičku teo riju , jed ino zabacuje poligenetičku , to je s t da je čovjek n astao na nekoliko raz lič itih m jes ta i od nekoliko raz lič itih p reth o d n ik a.

Taj b ro j donosi i č lan ak Jozefa R eva m , P ro b lem i nove m ađ arsk e a rh itek tu re , govor koji je održao na z a sjed an ju m ađa rsk ih a rh itek a ta . Revai, ko ji se p r ije pad a u nem ilost dosta p revodio i ko ji je svojim obračunom s filozofom L ukacsom stek ao gotovo s lavu nekog n asljed n ik a Z danova, n ap ad a ovdje »m odernističku« i »dekadentnu« a rh itek tu ru , čiji su g lavn i p red stav n ic i Le C orbusie r i berlin sk a g rupa B auhaus, i da je m ađ arsk im a rh itek tim a kao uzor so v je tsk u a rh itek tu ru . On se o b ara naro č ito na a rh . M ajora, ko ji je pokušao b ran iti g rupu B auhaus, kao p ro g resis tičk u i više hum an is tičk u n a su p ro t v iše ekspresion ističko j i fo r- m alističkoj g rup i »Neue Sachlichkeit« (W eimar). O n n asto ji u v je riti m ađ arsk e a rh itek te da su i jedn i i d rugi, i uopće zastupn ici m oderne a rh itek tu re , ekspo

101

Pregled časopisa

n en ti buržoaske dekadencije i nečovje- čnosti. A rh itek ti treb a da se in sp ir ira ju narodnom trad icijom , kao što to čine i sovjetski a rh itek ti, ko ji u K rem lju i crkvi Svetog B azilija na C rvenom trg u ne vide »samo izraz carske moći, već ta kođer i u m je tn o st i s tv a ra lačk u moć n a c ije i ruskog naroda«.

U dvobroju 42— 43 nalazim o članak L. Aragona posvećen ob lje tn ic i V. H u- goa pod naslovom »Francuska K om unistička p a rtija i V ik tor Hugo«, u kojem n asto ji pokazati, da je V. H ugo izraz onog um jetn ičkog »realizma«(!>, čiji p r irodn i n astav ak danas p red s tav lja n a rodni p o k re t pod vodstvom K PF. T aj je č lanak izvadak iz A ragonove b ro šu re »V. Hugo — p jesn ik realista« . T endenc ija je toga č lanka, da se kao tipično u u m je tn o sti V. Hugoa ne p rikaže njegov rom antizam , već n jegov realizam . K arak te ris tičn o je za tu A ragonovu stu d iju da potunom a zan em aru je ob jek tiv n i h isto rijsk i način analize, pa iz Hugoova cijela čupa c ita te koji dobro »zvuče« u sk lad u s nekim sadašn jim um jetn ičk im tendencijam a, kao što je socijalističk i realizam . P rem a tome, ta j je č lanak više pam flet, nego m ark sis tičk a k ritičk a s tu d ija o jednom velikom piscu i p jesn iku .

Nalazim o u tom dvobro ju i č lan ak J. Poperena, O filozofiji h isto rije A. J. Toynbeea, u kojem žestoko nap ad a n je govo shvaćan je . R. L h erm itte , Nakon d iskusije o lingvistici u SSSR-u, još jednom ističe n asu p ro t razn im skep- tičk im glasovim a na Z apadu, da je »Staljin iako n ije lingvinista«, kao »najbolji učen ik M arxa, Engelsa i L en jina, podsje tio i točno form ulirao ideološke p r in cipe na kojim a se m ože zasnovati(I) lin gvistika«.

U članku »K vantna fizika i stvarnost« E. S cha tzm ann se osvrće na nedavnu d iskusiju koja je u časopisu »Dialectica (7—8, 1948) vođena izm eđu B ohra i H ei- senberga, s jedne s trane , i E insteina, P o- dolskoga i Rosena, s druge s tran e . P o ton ji su p ris ta lice fizikalnog realizm a

n asu p ro t idealističkom subjektiv izm u prv ih . D iskusija se k re ta la oko neodređenosti b rzine i m jesta prem a H eisen- bergovoj jednadžbi neodređenosti. E ins te in i njegovi sum išljenici o sta ju re a l is ti i m ate rija lis ti u tom sm islu, što ističu neodređenost i nedovoljnost naših sred stav a opisivanja činjenica, dok Bohr, napro tiv , ističe neodređenost sam e rea lnosti, je r sum nja u realno sim ultano pos to jan je određenog m jesta i određene brzine nekog e lek trona ili m ikrosistem a. B ohr o sta je na pozitivističkoj poziciji, da ne posto je o b jek tivne veličine, a naša spoznaja odnosi se sam o na odnose m eđu p o javam a ili m eđu p osm atran jim a tih pojava. L angevin je god. 1938. k ritiz irao to shvaćan je : »Ako p riroda ne odgov a ra točno kad joj postavim o p ita n je o e lek tronu , izjednačenom s korpuskulom klasične m ehanike, bilo b i veom a p reu zetno s naše s tra n e kad bism o zaključili: d e term in izam ne posto ji u prirodi. Mnogo je p rav iln ije reći: p itan je je loše pos tavljeno , e lek tro n se ne m ože izjednač iti s ko rpuskulom klasične m ehanike.« Louis de Broglie, koji je tak o đ er učestvovao u d iskusiji i p rik lonio se E instei- novu v iše realističkom gledanju, sm atra tak o đ er da je jednadžba neodređenosti posljed ica sistem a u kojim a m jerim o pojave, i da bi, na p rim jer, izražavanje k re ta n ja pom oću jed n e ne linearne teo r ije re la tiv ističk ih polja (Schrodinger ga zasn iva n a linearno j teoriji) uklonilo H eisenbergovu jednadžbu neodređenosti.

N eposredno p r ije nego što će se S a r tre p rik lju č iti akc iji fran cu sk e K om unis tičke p a rtije , J . L. Lecercle pozdravlja u književnoj kronici katoličkog k ritiča ra B oideffrea, koji napada S a rtra . I p repo- ruča drugim a da p ro čita ju ta j članak. »Drugi v je ru ju , nažalost, tim zvučnim govorim a. Toj prom etejskoj oholosti. Toj dobro odigranoj tjeskobi. Toj slobodi, ko ja transcend ira, sve situacije. Tom čovjeku koji se neprestano izm išlja i ponovno s tvara . P a dobro, treb a to reći to je najveća m istifikacija koju nam

102

Pregled časopisa

p ru ža su v rem en a m isao.« N akon što je S a r tre »izmislio« da se »pretvori« u agita to ra S ta ljinova »mira«, sigu rno je L e- cercle m orao povući ili suziti tu izjavu o š irin i m istifikacije , ko ja stoga ipak n ije p o sta la uža, nego još šira.

U u m je tn ičko j kronici F. Jourdain , više liberalac , i R. M aublanc započin ju već ne znam o po koji p u t svoju d isk u siju o im presionizm u. B udući da je bu ržoask i fo rm alizam u u m je tn o sti evo lu irao do a p s tra k tn e u m je tn o sti ko ja n eg ira svaku fig u ra ln u u m je tnost, sv ak u p riv ržen o st p red m etu d ož iv lja ja uzetog iz s tv arn o g sv ije ta , n a rav n o d a se s ta v p rem a im presionizm u jako ublažio sa s tra n e m ark sis tičk e k r itik e na Zapadu. Š tov iše, iz d isk u sije izm eđu Jo u rd a in a i M au- b lan ca izb ija očita ten d en cija , da se im - p resion izam reh a b ilit ira kao »realistička« u m je tn o st. T ako M aublanc kaže » . . p rav a u m je tn o st je rea lis tičn a u m je tnost, k o ja d a je .ekspresivno tu m ačen je s tv a rn o s ti u kojo j živi u m je tn ik , ne n ek e s tv a rn o s ti nepom ične i v ječn e nego a k tu e ln e i žive s tv a rn o sti svog v re m ena i svoje zem lje . . . Ako p rihvaćam o tu defin iciju , im presionizam je zaista realizam ; on n ije n i n a tu ra lis tič a n n i fo rm alis tičan (to su b ila dva g lavna p r i govora p ro tiv n jega, RS), već su to, n a p ro tiv , n jem u su p ro tn e ten d en c ije na k o je se odnosi ta j prigovor.« Osim toga M aub lanc p rih v aća , što d o tad n ije činio, č isto a fek tiv n u u logu slike. »Im presion isti, v je ru jem im aju p rav o da ističu čisto senzualno i a fek tiv n o ob ilježje slik a rs tv a . S lika n ije ni p jesm a n i rom an: d ok se k n jiževno d jelo služi nužno p o jm ovim a i ru k u je neposredno idejam a, slika im a n a jp r i je zad a tak da d je lu je na oko i čuvstva, a n e da izaziva razm išljanje.«

Čini se, da je M aublanc ipak p re t je rao u svom stav u p rem a im presionizm u. p a se u d iskusiju u slijedećem b ro ju upleo A. Cornu, ko ji ističe, da treb a uzdizati k v a lite te im presionizm a n a su p ro t dan ašn jo j a p s tra k tn o j u m je tnosti.

a li dodaje, da je im presionizam nosio u sebi »klice suvrem enog izopačenja um jetnosti« , kao što je »njihov odnos prem a sad rža ju , je r je za n jih sve likovni sadržaj« . On nasto ji pokazati, da usp rkos im presionističkom n ekonform i- zm u ta u m je tn o st izražava g lavne te n dencije g rađ an sk e um je tn o sti onog doba: la rp u rla rtizam , senzualizam , značaj p r i- d a t tehnici, n a p u š ta n je sad rža ja , u d a lja v an je od realnosti.

Broj 44 donosi č lanke J. P. P avlova, P ism o m ladim naučen jac im a (prijevod s ruskoga), H erm an a Leya, O zn ača ju D ’ A lem berta , M. Cornuja, H is to rijsk i spom enici i čista um je tn o st, povodom izbora a p s tra k tn e sk u lp tu re za spom enik N eznanom ju n ak u . P au l R u m p f, n a s ta v lja svoj č lanak » S tru k tu ra m a te rije i značaj kem ijsk ih fo rm u la u 19. v ijeku.« Is ti bro j donosi i dva članka posvećena E. Zoli, jed an J. Cham brona, R ealizam i epopeja kod Zole, i d rug i od J. Varloota, Živi Zola — P roces n a tu ra lizm a. P o ton ji č lan ak d a je k ritičk i p rik az n a tu ra li- s tičke m etode i koncepcije kod Zole. Zola je izložio svo ju n a tu ra lis tič k u doktr in u u »E ksperim entalnom rom anu«, »N atu ralističk im rom anopiscim a«, »K njiževnim dokum entim a«. D vije osnovne m ane n a tu ra lizm a jesu : a) k u lt d e ta lja i b) re lig ija dokum enta . Zola sm a tra , da pisac »ne sm ije n i d isk u tira ti n i kom ent ira ti č in jen ice, dovoljno je da ih iznese; on n ije m o ra lis ta , već an a to m koji se zadovoljava da kaže ono, što nalazi u ljudsko j lešini« (N atu ra lističk i rom ano- pisci). V arloo t c itira sovjetskog au to ra B urova, koji je u »Voprosim a filozofije« pokazao, d a je »n a tu ra lis tičk a o b jek tiv nost«, u s tv a ri, sub jek tiv izam , koji s lu ča jn o st podiže do ran g a nužnoga, a n u žno srozava na slučajnost, je r ne ulazi u su štin u k re ta n ja v an jsk ih po java. V arloot p r ik azu je dek ad en ciju n a tu ra lizm a s »M edanskom školom« i braćom G on- court, ko ji su zam ijen ili tra ž e n je istin itih d e ta lja s neobičnim i abnorm aln im de ta ljim a, a rav n o d u šn o st p re tv o rili u

103

Pregled časopisa

isticanje ružnoga i plitkoga, tako da js i sam Zola H uysm ansovu k n jigu »Sestre Vatard« nazvao »odvratnom knjigom «. Iza »poštivanja činjenica« sakrivao se svijesno ili nesvijesno »klasni sadržaj« pesim istički • odnos - p rem a s tvarnosti uopće.

U 45. broju M. P rcnanl piše o »Životu i bićim a u Engelsovoj D ijalek tic i p r.rode« Povodom izdan ja te Engelsove knjige, P re n an t ističe značaj d ija lek tičke m etode u tum ačen ju p rirodn ih pojava. On

upozorava kako je Engelsova definicija, da je »život način p o sto jan ja a lbum ina i da će kem ičari onog dana kad o stvare s intezu album ina, rije šiti zagonetku života«, za sta rje la i pogrešna. Poziva se na istraž iv an je sovjetskog akadem ičara Oparina, ko ji je izučavao m ješavine album ina i d rug ih m ate rija , što ih je nazvao koacervatim a. Tek dugom evolucijom tih koacervata , p rem a njegovoj teoriji, moglo je doći od m rtve m ate rije do p o jave života, do žive m aterije.

R udi Supek.

104

B I B L I O G R A F S K E B I L J E Š K E

Elisabeth W alter — GESCH IC H TE DER PH ILO SO P H IE IN TA BELLEN (H istor ija filozofije u tabelam a), K ev e lae r (na

Rajn i) 1949. s tr . 119.

Na p o d ru čju p r iro d n ih i d ru štv en ih nau k a posto ji na razn im jezicim a toliko s tru čn ih d jela i časopisa, da je teško pojed incu sve to p ra t i ti i poznavati. Za usp ješn ije p o zn av an je i s tu d ira n je p o je d in ih n aučn ih g ran a v rlo su važn i razn i p riru čn ic i, ko ji sad rže n a jh itn ije iz dotičnog područja , je r op širn ije o tom e može se u v ijek nać i u razn im drugim djelim a.

Baš zbog toga što je nau čn a lite ra tu ra toliko porasla i izlazi u razn im d rža vam a, v rlo je korisno da se izda ju novi p riručn ic i, k o ji će svakog p o jed inca in fo rm ira ti ne sam o o prob lem im a neke stru k e , nego i o novijo j l i te ra tu r i ko ja se bavi tim p itan jem .

T akvu se riju p r iru č n ik a pok ren u lo je izdavačko poduzeće — B utzon & B erc- k e r u K ev elaeru (na R ajn i) pod naslo vom : »H istorija n a u k a u tabelam a«, u kojoj je p rv i svezak — h isto rija filozofije, kao i osta li svesci: h isto rija fizike, kem ije, 'm atem atik e , teh n ik e i d r. sav u tabelam a.

Jasn o je, da tak v i p rriu čn ic i ne mogu zam ijen iti opširno s tu d iran je , ali su oni p rak tičk i i korisn i, je r sad rže preg led n ajo sn o v n ijih p o d a tak a n a p o d ru čju pojed in e nauke. To važi i za do tičn i p r i ručn ik h isto rije filozofije.

C jelokupni razvoj ev ropske filozofije sv rs tan je u 5 p o g lav lja: 1. G rčka filozofija, 2. K asna an tik a i S red n ji vijek ,3. H um anizam i R enesansa, 4. Filozofija novog doba i 5. S avrem ena filozofija. U tih 5 poglavlja s m nogim pododjelim a p rik azan a je h isto rija evropske filozofije (po im enim a). C ijela je kn jig a rađ en a vrlo p reg ledno i jasno. P r ije svakog im ena n a jp r ije dolaze godine života, zatim ime filozofa i even tu a ln o škola kojoj p ripada . U jedno j ili više rečenica d a t je k a ra k te r njegove filozofije, a za t m slijed i p o tpun i popis d je la svakog filozofa, i važn ija l ite ra tu ra o n jem u. T ako ta j

p r iru č n ik sadrži i v ažn iju b ib liog rafiju sve do god. 1948.

N esum njivo, da je težak posao sv rs ta ti sve filozofe u određene ru b rik e p rem a k a ra k te ru n jihova učenja , je r se kod n ekog filozofa m ogu naći i d ruge oznake ko je ga onda p re m je š ta ju iz jed n e u d ru g u ru b rik u . T akv ih p r im je ra također ima, pa je u tom slu ča ju navedeno i p rvo i d rugo m jesto s oznakom koje je važn ije.

Ja sn o je, da takvo g ru p ira n je ne m ože b iti savršeno, a li se p rito m ne sm iju n e g ira ti n i ob jek tiv n e činjenice. Na p r im jer: u grčkoj filozofiji n isu Epikur, stoici i skeptic i s tav ljen i u razdob lje helen ističke filozofije, kako se to dosad p o tpuno s razlogom uzim alo (o čem u se ovdje ne m ože op širn ije govoriti), nego su sv rs tan i u ru b rik u poslije a ris to te lo v - ske filozofije — pored T eofrasta , a u helen is tičk o -rim sk u filozofiju u b ro jen i su sam o ek lek tic i (Ciceron, D. L aercije), r im sk i s to :c izam ,.(S eneka, A urelije) i za tim neoplatonizam .

I u novijo j filozofiji u č in jen a je neob ična p ro m jen a. Tu Spinoza n ije s tav ljen u ru b rik u rac iona lista , gd je m u je m je sto, nego je označen kao m ističar razdob lja baroka . To je m ožda au to rovo su b jek tiv n o u v jeren je , ali ne odgovara objek tiv n im čin jenicam a. K ako se m ože označiti Spinoza kao filozof m ističar, kad je n jegov sistem pan te izm a (bog je sv e den na prirodu) u k ra jn jem ipak m ate r ija lizam je r izvan p riro d e n išta ne p r iznaje , a sam je Spinoza zbog svog an ti- religioznog u v je re n ja bio izbačen iz sinagoge i k asn ije n ije p ris tu p io ni jednoj relig iji. P ored toga, on je kao rac iona list pisao i o š tru k r itik u p ro tiv sv. pism a, koja je i d anas ak tue lna .

I na po d ru čju m ate rija lis tičk e filozofije im a n eprecizn ih i ne tačn ih određen ja. P rem a tim tabe lam a F euerbach n ije s ta v lje n u g ru p u m a te rija lis ta , nego u lijeve hegelijance pored S trau ssa , Rugea, B. B auera i S tirn e ra . Zatim , n ije is ta k n u ta n ik ak v a raz lika izm eđu M arxova d ija lek tičkog m ate rija lizm a i vu lg arn o g m aterija lizm a, k o ji je M arx oštro k r it i

105

zirao. U tabeli su oni izjednačeni i s ta vljen i pod zajednički naslov: M aterija listi i m onisti, i to ovim redom : L. B uchner, J. M oleschott, K. Vogt, K. M arx , Fr. Engels i E. Haeckel.

U ru b rik u pod naslovom : D ijalek tičk i m aterija lizam stav ljen i su: Lenjin , K ol- m an, A doracki i još neki, iz čega se vidi, da su tu sam o im ena od sovjetske epohe na dalje, p ri čem u je M arx potpuno izostav ljen , je r je on označen kao teo re tičar k lasne borbe (h istorijsk i m ate rija lizam). T reba p r im ije titi i to, da n igd je n ije spom enu t P lehanov. M eđutim , na području filozofije m arksizm a P lehanov- ljeva d jela se ne m ogu m im oići ni n je govo ime p rešu tje ti, je r to ne odgovara objektivnom sta n ju stvari.

Mnogo je teži posao bio raspod ije liti u određene ru b rik e sav rem ene filozofe, jer oni još uv ijek p išu i p ro širu ju svoj filozofski razvoj. Stoga je to g ru p iran je izvedeno na široj osnovi, a li se ipak iz njega vid i određeno m jesto svakog filozofa.

K njiga na k ra ju sadrži popis filozofskih časopisa ko ji izlaze u N jem ačkoj, Engleskoj, Am erici, Švedskoj, Š v a ica r- skoj, Belgiji, F rancusko j, I ta lij i i Š p a- niji. T akođer je dodato i ob jašn jen je na jv ažn ijih filozofskih term in a kao i p o tp un reg is ta r svih spom enutih im ena.

Cijela je k n jiga k o ris tan biografsk i i b ib liog rafsk i p riru čn ik i m ože svakom poslužiti kod s tu d iran ja filozofije. M eđutim , iz go rn jih se p rim je ra vidi, da treb a k ritičn ije g ledati na sv rs tav an je u po je dine tabele, ali i ti p rim je ri netočnosti ne u m an ju ju važnost p rik u p ljen o g m ate rija la o svakom pojedinom filozofu.

B. B.K arl Low ith : OD HEGELA K N IETZ - SCHEU (Von Hegel zu Nietzsche) W.

K ohlham m er V erlag, S tu ttg a rt, 1950, s tr . 464

P rofeso r K arl Low ith, koji je poznat po svojim stu d ijam a o B u rck h ard tu , K ierkegaardu , N ietzscheu i M ax W ebe- ru , pokušao je u ovom d jelu d a ti h isto riju njem ačkog duha od H egela do N ietzschea sa sistem atsko-logičkog i h istorijskog stanovišta.

Low ithova osnovna tendenc ija je da pokaže da je i poslije H egelove sm rti, n jegova filozofija ak tu e ln a i dom inatna n asu p ro t uobičajenih shvaćan ja (koji su tem atik u najv iš ih dostignuća n jem ačke klasične filozofije sm atra li m rtvom , n e adekvatnom novim strem ljen jim a i s te rilnom za potpunom a nova p itan ja) —

B ibliografske bilješke

da, dakle, up ravo Hegelovu filozofiju p rikaže kao onu koja određu je i uslov- lju je d a ljn ji tok filozofskog istraž ivan ja u N jem ačkoj.

S adrža jn i smisao ovog Low ithovog d jela (čije je p rvo izdanje izašlo 1941. god.) isc rp lju je se, po sam im autorovim r ije čima, u izučavanju i fik s iran ju onog p rein ačav an ja i o b rtan ja Hegelove filozofije apsolutnog duha po M arxu i K ierkegaardu, koja vodi k m arksizm u i egzistencijalizm u.

Djelo je podije ljeno na dva velika d ijela. U prvom d ije lu koje nosi naslov »Studije k povijesti njem ačkog duha u 19. stoljeću«, po n a jp rije su tre tira n i p ro b lem i odnosa i značenja G oethea i H egela, a zatim je p o stav ljen problem p ra - izvora duhovnog događanja vrem ena iz Hegelove filozofije pov ijesti duha. U tom d ije lu n aročita pažn ja je posvećena »starohegelijancim a, m ladohegelijancim a i novohegelijancim a«, a posebno se obrađ u ju Feuerbach , Ruge, M arx, S tirn er, B. B auer, K ierkegaard i Schellingova povezanost s m ladohegelijancim a. Nakon što su prilično iscrpno (ali ne zato u v ijek i bez naglašenog v lastitog s tava sa kim e se vrlo često ne možemo složiti) ob jašn jen i odnosi M arxa i K ierkegaarda (što se uopće na Z apadu sve češće čini), gov o ri se o N ietzscheu kao »filozofu v re m ena i vječnosti«, s obzirom na ran ije poznate Low ithove in te rp re tac ije o N ietz- scheovom zah tjev u za vječnošću. (K. L.: N ietzsches Philosophie d e r Ew igen W ie- d e rk u n ft des Gleichen, B erlin 1935).

D rugi dio sačin jav a ju »Studije k h istor ij i g rađansko kršćanskog svijeta«, a ra de na ovim p itan jim a: 1. problem g ra đanskog d ruštva , 2. p roblem rada, 3. p ro blem obrazovanja, 4. problem hum an ite- ta i 5. problem kršćanstva.

P rob lem atsk i iznesena i s in te tičk i t re tiran a Low ithova kn jiga da je čitaocu niz d ragocjenih podataka, a posebno je in te resan tn a i k ara tk e ris tičn a s obzirom na p ris tu p pojedinim ličnostim a iz h isto rije filozofije, koji p osta je tip ičan za čitav niz takov ih pub likacija na Zapadu. Iako se ne ćemo i ne možem o složiti sa m nogim postavkam a (pa n i sa Low ithovom osnovnom koncepcijom) ipak je v rijedna pažnje č in jenica da se na pr. M arxu d aje veliki značaj i t re t ira ga se s punom ozbiljnošću, pa se i ne zaobilaze i ne p rešuću ju n jegova r je šen ja kao što je to donedavno b 'o gotovo redov it slučai sa g rađanskom filozofskom historiografijom . Tu se na pr. na str. 106 kaže da M arx »od svih lijevohegelijanaca n ije bio sa

106

B ib liogra fske b ilješke

m o n a jrad ik a ln iji, nego i uopće jed in i koji se svojom razum skom oštrinom i obrazovanošću m ogao su p ro ts ta v iti sa m om e Hegelu.« Ip ak sve M arxove intenc ije n isu p ravo razum ljene , no k n jiga će i pored toga i sad rža jn o (a ne sa mo s obzirom na način p ris tu p a koji je vrlo zn ača jan i m ora se uzeti u o bz ir p r i o c ijen jiv an ju općeg filozofskog duha Zapada) p rid o n ije ti ra sv je tlja v a n ju m nogih p itan ja posthegelovske filozofije, a po jed ine m isli m ožda su i in te resan tn e s obzirom na razvoj M arxa i n jegovih polaznih filozofskih stavova. (Tako je na p r im je r posvećena zn a tn a p ažn ja M arx - ovoj d ise rtac iji o E p ik u ru , o kojo j, n ažalost, ni sa m ark sis tičk e s tra n e n ije do sada gotovo n išta rečeno).

D. G.

Joseph L. Blau: M EN AND M OVEM ENTS IN AM ERICAN PH ILO SO PH Y (L judi i p o k re ti u am eričkoj filozofiji) — New

York, 1952, p. 403.

K ao i d ruge k n jig e am eričk ih au to ra koje tre t ir a ju razv itak filozofske m isli u SAD ova B lauova k n jig a p rik a z u je tok filozofske m isli u A m erici od n jen ih p r v ih početaka u 17 i 18 veku pa do d a n a šn jih dana. U svojih dev e t od e ljak a k n jiga ob u h v ata uglavnom sam o važn ija im ena am eričk e filozofske m isli, ko ja su k lasifikovana u g ru p e p rem a filozofskim s tru jam a . Po sled n ja če tiri ode ljka ra s p rav lja ju o če tiri po au to rovom m išlje n ju , g lavne filozofske s tru je k ra ja 19 veka i u 20 vek u u am eričko j filozofiji; to su idealizam (B orden P. Bow ne, Jo - siah Royce, Jam es E. Creighton),, p ra g m atizam (C harles S. Peirce , W illiam J a mes, G eorge H. M ead), rea lizam (RalphB. P e rry , Roy W. S e lla rs, W ilbur M. U rban) i n a tu ra lizam (George S an tay an a , M orris R. Cohen, Jo h n Dewey). P ad a u oči da je potpuno izostav ljeno ra sp ra v lja n je o logičkom pozitiv izm u i sem an tiz - m u, kao da te s tru je i ne posto je danas u am eričkoj filozofiji.

K ao što dve kn jig e o am eričko j filozofiji. Schneiderova i W erkm eisterova( H e rb e rt W. S chneider: A H isto ry of A m erican P hilosophy, 1946, W. H. W erkm ei- s te r: A H isto ry of philosophical Ideas in A m erica, 1949), solidno i b riž ljivo izlažu po jed ina fiziološka učen ja obilno navodeći c ita te iz o rig in a ln ih dela, tako i B lauova kn jig a usko stru čn o -teh n ičk i t re t ira po jedina učenja , a p opraćena je orig inaln im tekstov im a i l ite ra tu ro m . Kako n aveden i pisci tak o se ni B lau n i

je u p u štao u neke o pštije analize pojed in ih p ravaca , uzroka n jihova nastan k a i silaska sa pozornice. Kod au to ra će se sam o na poče tku p o jed in ih ode ljaka naći opšta raz m a tra n ja o novoj filozofskoj s tru ji, ko ja su re tk o k ada izlazila iz uskih okv ira n azn ač iv an ja kako se u vezi s nekom novom pojavom u evropskoj ili posebno u engleskoj filozofiji jav lja ju novi p roblem i i način i tre t ira n ja u am eričkoj filozofiji. N ajvažn ijom od svih t.h p rom ena u naučnom i filozofskom raz vo ju čin i se po java darv in izm a kao i onih filozofskih u čen ja koja su na n jem u p retežno zasnovana, je r , po au to ru , ovi su u na jvećo j m eri u tica li na danas žive i d e lu ju će p rav ce am eričke filozofije: p ragm atizam , rea lizam i n a tu ra lizam .

A utor, doduše, n ije uvek dosledan u svom izbegavan ju o pštijih analiza p o jed in ih p rav aca . Tako je on u ode ljku o p rag m atizm u pored n azn ač iv an ja darv in izm a, em piriokritic izm a i biheviorizm a kao n jegov ih e lem en ata zašao i u sociološku analizu : epoha p ro sp e rite ta u prvo j decen iji našeg veka neposredno je vezana za p o jav u pragm atizm a. Po au to ru , p rag m atičk a m etoda je opšta odlika filozofskog m iš ljen ja u Am erici.

Na v iše m esta u kn jiz i B lau se tru d i da pokaže kak o se filozofi razn ih s tru ja u A m eric i s lažu u osnovnim p itan jim a. Tako se te rm in isk u s tvo kod m nogih filozofskih pisaca (i idea lista i n a tu ra lis ta ) k o risti za tobožnje o dbac ivan je kako idealizm a tako i realizm a. U in te rp re ta c iji iskustva sv i se oni slažu uto liko što n jom e odb acu ju svak i dualizam ran ije filozofije.

S vakako je osnovna s labost k n jige u tom e, što p isac ne zauzim a određeno s tanov ište , pa uopšte n e o cen ju je v re d n ost p o jed in ih filozofskih učenja . On se slaže sa W. H. Sheldonom , profesorom Je jlsk o g U niverz ite ta , da je raz lika izm eđu n a tu ra lizm a i idealizm a u am erič koj filozofiji m an ja u ž ivotu nego u teo riji. Po au to ru , am erička filozofija ne poz n a je ek strem n e pozicije sub jek tv n o g idealizm a i m aterija lizm a, pa se i on u izlag an ju tru d io da sve oštre i beskom p rom isne stavove ublaži.

M. C.

G eorges D avy: ELEM ENTI SO CIOLOG IJE (E lem ents de sociologie), I. P o litička sociologija, izd. V rin, P aris , 1950.,

s tr. 233.S uvrem eni, is ta k n u ti p red stav n ik » fran

cuske sociološke škole«, d ek an pariškog Filozofskog fak u lte ta , G. D avy b av i se u

107

Bibliografske b ilješke

ovoj knjiz i na jvažn ijim p itan jim a iz podru čja političke sociologije: p itan jim a suverenosti, države, nacije i slobode.

U knjiz i dolazi do izražaja osnovna tendencija au to ra , da početni, izrazito »kolektivistički« s tav francuske sociološke škole, s tav koji je izražen u dom inaciji »kolektivnih predodžaba« kod D urk- he:m a, ublaži pom oću istican ja uloge pojed inca kao cen tra ln e tem e u sociologiji. R adi se o p om iren ju ind iv idualistič- kih i ko lektiv ističk ih tendenc ija u sociologiji. Već n jegova defin icija da je sociologija »nauka o čovjeku u društvu«, pa prem a tom e da je ona isto toliko nauka o d ru štv u kao i n au k a o čovjeku, vodi kod n jega do zb ližavan ja sociolog ije i psihologije. P rilično je iluzorno traž iti u sociologiji jed n u ap stra k tn u k a tegoriju kao što je d ruštvo , kako je to uradio D urkheim . Ono što je k onkretno u životu d ru štv a , jesu »individui i sam o individui. D ruštvo je samo riječ, kojoj sociolog pro izvoljno d a je realnost, da bi odredio p red m et nauke, koja b i p rip a d a la sam o njem u« (4).

U tom sm islu on će u sažetom p r ik a zu na jv ažn ijih teo rija su v eren o sti kod fran cu sk ih teo re tičara , počevši od J. J. Rousseau pa do D uguita, p ra titi , kako se pojam suverenosti izvodi, u duh u p r irodnog prava , iz jedne »opće volje« koja kod R ousseau-a p re tp o s tav lja p o tpunu h arm o n iju te »opće volje« ili općeg in te resa i » individualne slobode« ili ind iv idua ln ih in teresa . S uverenost leg isla tivne v lasti, ko ja proizlazi na neposredan n a čin iz »opće volje«, ne uk ida in d iv idua lnu slobodu, budući da se sva tko d a je svim a, i tako se ne d a je s tvarno nikom e, a istovrem eno nalazi u p rav u nadoknadu za ono što da je drugom e. P o k o rav ati se jednom zakonu, koji sm o dobrovoljno odabrali, ne znači izgubiti svoju slobodu, već p o tv rd iti svoju autonom iju .

M eđu novijim teo re tičarim a D avy n a vodi Hauriou-a, koji upozorava da je »opća volja« jedna stvar, a »većinska volja« drugo, te da zakonodavna v las t proizlazi iz potonje. Ni p a rlam en a t nije neposredan izraz »opće volje«, već tije lo na koje n acija prenosi suverenost, delegira je. Opća volja posto ji n a jp r ije kao o b jek tivna činjenica, kao već postojeća suverenost, kao država, koja tek onda prelazi u su b jek tivno pravo, tako da se ide od »objektivne in stitu c ije ka su b jek tivnom pravu«. S u b jek tiv n a sv ije s t o p ravu, posljedica je objek tivno u stan o v ljen ih ustanova. Ali na p itan je , tko us

postav lja te ustanove, H auriou dolazi do zak ljučka da posto je dva izvora suverenosti: m an jinsk i suveren ite t, ko ji p ro izlazi od pojedinca, v lad ara , ili grupe, a ristokracije , i većinski suveren ite t, koji p roizlazi iz volje nacije. Oba proističu, zapravo, od boga. Za njega je »revolucionarna teo rija o nacionalnoj suverenosti pogrešna, ukoliko tv rd i da v last dolazi od naroda, čim e se m an jinsk i su v e ren ite t podvrgava većinskome.« — Tom ogran ičavan ju dem okratskog shvaćan ja suverenosti odgovara u F ran cu skoj doba R estau rac ije na političkom planu.

U istom je duhu i Chardonova teorija , koji raz lik u je dv ije sile u dem okraciji: a d m in istra tiv n u silu, ko ja počiva na kom petenciji i selekciji, i po litičku silu, ko ja počiva na b ro ju i izborima. Adm in is tra tiv n a sila je također au tonom na u tom sm islu, što je odgovorna u posljedn jo j lin iji sam o p red bogom.

P ored ova dva teo re tičara , ko ja se tru d e da izig raju pojam »opće volje« n aroda kao jed inog izvora suverenosti, navodi i jednog novijeg teo re tičara , koji tak o đ er polazi od an titeze opće i individ u aln e volje, Esmeina. Ovaj se ograđ u je istovrem eno od R ousseauove fikcije o nekom praiskonskom »društvenom ugovoru« i o »općoj volji«, kao i od shvaćan ja , ko je suverenost želi izvesti iz h isto rijskog razv itka , nužnoga i objek tivnoga. »Zakoni h istorije , kaže on, ne s tv a ra ju p ravo : p ravo je s in slobode, a ne fatalnosti.« Esm ein podvrgava su veren o st javnom m nijen ju , čak i onda kad je legalna su verenost u ru k am a izrazito nedem okra tsk ih vlada. U duhu je buržoaskog liberalizm a, kad Esm ein k a že da »priznati, o rgan izira ti i poštovati n acionalnu suverenost znači da ti javnom m n ijen ju , kao višoj sili, jasn i izraz, p rav n u vrijednost.«

Na koncu p rik azu je »negativni rea lizam« D uguita. P o ton ji polazi sa strogo pozitivističkog stanovišta , zabacujući svaku h ipotezu o p orijek lu suverenosti, božanske, »prirodne«, m etafizičke i tako dalje , ko ja se ne može neposredno p ro v je r iti d ruštven im ustanovam a. O slan ja jući se na M illov u tilitarizam , sm atra da čovjek n asto ji pu tem zakona ograničiti i osigu rati svoj sebični interes. On zab acu je k lasični pojam suverenosti, kao izraz jed n e više volje, ko ju vrše pojed inci snabdjeveni zakonskom vlasti ili u p rav ljač i državom . Ovi posjedu ju p ro sto tu suverenost kao izraz njihove veće moći, ko ja im om ogućuje da nam etnu

108

B ib liogra fske b ilješke

svoju volju . B itn i e lem en at d ržave je: n a jv eća sila. Ta sila može biti m a te rija ln a ili m oralna, ali i onda, kad je i m oralna, ona se u v ijek o čitu je kao p r isila. — Tu se D uguitovo shvaćan je p r i- b ližu je m arksističkom , koje suverenost i d ržavu izvodi iz p rev la s ti ili, točnije, prem oći jed n e klase nad drugim a, samo što D uguit ne u lazi u te odnose n iti u genezu države. F u n k c io n iran je države, kaže D uguit već 1908., sasto ji se u tom e što u p rav ljač i u p o tre b lja v a ju s tv a rn u silu, ko ju drže, da bi o rgan iz ira li jav n u službu. D ržava p rem a tom e ne p red s ta v lja n ik ak av p rinc ip a u to rite ta .

Osim tih nekoliko im ena iz F ran cu sk e ne nalazim o kod D avy-a d ru g ih teo re tičara , a da o m ark sis tičk im ili o socija lističk im a (Jaurćs, Guesde) au to rim a i ne govorim o. Stoga je to djelo nepo tpuno i ne zaslužu je naslov koji m u je dat.

Z an im ljiv iji je, i u sk lad u sa po z itiv nim doprinosom te škole, d rug i dio k n jige, u ko jem se p ra t i n a s ta n a k su v e re nosti kod p rim itiv n ih za jedn ica od to - tem skih au stra lsk o g tipa , gd je je su v erenost još sasv im »difuznog« tipa , do tr i - ba ln ih d ru šta v a sa pojavom »poglavica« pa do fo rm ira n ja n ac ija u an tik i, sa d iferenc iranom vlašću. K ao b ita n e lem en a t kod p rim itiv n ih zajedn ica obzirom na k o n cen trac iju i ind iv idua lizac iju d ru štv en e v la s ti iznosi običaj »potlatch«, svečanosti r itu a ln e p od jele h ran e i d a rova, koja au to m atsk i s tv a ra odnose d u žn ika i v je ro v n ik a u odnosu sa sup lem e- njacim a. R. S.

OBUKA DRUŠTVEN IH NAUKA U FRANCUSK OJ (L’E nse ignem ent des

sciences sociales en France), izd.UNESCO, P aris , 1953, s tr . 168.

U c ilju u n a p re đ e n ja o buke d ru štv e n ih nau k a UNESCO je organ izirao m eđ u n arodnu a n k e tu o sadašn jem s ta n ju i potreb am a tih n au k a u osam zem alja : Egiptu, SAD, F rancusko j, In d iji, M eksiku, Vel. B rita n iji i Ju goslav iji. Ova b ro šu ra p red s ta v lja p rv i svezak ove ankete .

»N ajbolje o b jašn jen je sadašn jeg s tan ja d ru štv en ih n au k a u F ran cu sk o j m ožem d d ob iti izgledom institu c ija , gd je te n au k e žive«, p r im jeću je u predgovoru pro feso r G abrie l le B ras. »U početku 19: v ijeka sve je bilo red i s im e trija ; N apoleon je n ac rtao p lan U niverz ite ta , u ko jem u je gotovo svaka n a s ta v a n ašla svoje sk lonište . N akon toga on se povećao

stv a ra n je m tečajeva, in stitu ta , an e k sija m a. — U dva fak u lte ta , ko ja se bave d ru štven im n au k am a — filozofija i p ravo, — broj k a te d a ra sa novim predm etim a polako se povećava. Svaka živuća nauka s tv a ra in stitu te , što im aju rad n e sobe, bib lio teke, teča jeve i p red av an ja , ispite, a koji p rip a d a ju fak u lte tu ili, bez pos redn iš tva , rek to ra tu . K onačno, u s tan o ve veom a poznate kao Škola političk ih znanosti o sigurale su svoju budućnost u k ljučivši se u u n iverz ite t.

Osim un iv erz ite ta , velike ustanove n e posredno zavise od M in is ta rs tv a p ro sv jete . »S tari režim« (feudalni) poklonio m u je g lasoviti »Kolež de F rans«; R evolucija, K onzerva to rij za u m je tn o st i o b rt i Š kolu istočnih jezika; R estau rac ija započela je školu od C h artre sa ; D rugo C arstvo, P rim je n je n u školu visokih izučavan ja . Sve te ustan o v e d a le su svoje m jesto d ru štv en im naukam a. Njihovi sukcesivn i p ro g ram i p o kazu ju poučne razm jere . I mogli bi bez poteškoća o tk riti u n jihovoj organizaciji francusku sk lonost za s im etrijo m . . . «

P ored toga posto je još različ ite p r iv a tne ustanove, koje po d v o stru ču ju službene ili ih n ad o p u n ju ju .

U ovoj b ro šu r i svaka naučna g rana zauzim a posebno poglavlje. Tako je n a s tav u p o litičke ekonom ije analiz irao prof. E m ile Jam es, a političke nauke prof. Jacq u es Chapsal. P rof. E dgar M or in p rik a z u je n a s ta v u iz sociologije, soc ija ln e psihologije i socija lne an tropo lo gije. P ro f. Je an -Ja c q u es C hevalier p r ik azu je n as tav u o m eđunarodn im odnosim a. P ro feso ri A ndre Tunc, H enri Ba- t i f fol i H en ri M o tu lsky izlažu s ituaciju u n as tav i općeg p rav a , odnosno kom para tiv n o g p rav a i filozofije p rav a . U p r vom p o g lav lju C hapsal govori o ulozi d ru štv e n ih n au k a u višoj n astav i u F rancusko j.

»Ono što o p rav d av a našu v je ru u n a p o r F rancuske , p iše Le Bras, je u prvom red u u b rzan i tem po progresa. Od 1945. p o h a ra n a zem lja kao što je b ila F ra n cuska, s ta lno s tv a ra , povećava, m o d ern iz ira svoje naučne instituc ije . M etode se tak o đ e r o b n av lja ju , a vo lja za reform om odrazu je se u b ro jn im nacrtim a.«

S vatko tko se želi upoznati d e ta ljn o sa n astavom d ru štv en ih n au k a u F ra n cuskoj, naći će u ovoj knjiz i zaista v r ijed n a o b av ješ ten ja od is tak n u tih s tru č n jak a sp o m en u tih n aučn ih područja .

R. S.

10 9

B ibliografske b ilješke

A r tu ro Cronia: ZA PRAVILNO IN TERPR ETIRA N JE M ARINA DRZIĆA (Per una re t ta in te rp re taz io n e di M arino D ar- sa). E s tra tto dalla R iv ista di le tte ra tu re m oderne, V alm artine ed ito re in F irenze

(1953).

T alijan sk i s lav is t A rtu ro Cronia, pisac niza radova o s ta rijo j h rv atsk o j kn jiževnosti, nedavno je u časopisu »R ivista di le tte ra tu re m oderne« objav io č lanak pod naslovom »Per una re t ta in te rp re taz io n e d i M arino Darsa«, u kojem želi prom otr i ti Držićev kn jiževn i rad »sotto l ’asp et- to del realism o letterario« , supro tno ju goslavenskim k ritičarim a, za koje kaže, da Držića g ledaju »sopra tu tto con gli occhi del realism o sociale«.

A utor, dakle, jugoslavenskim k ritič a r im a p rip isu je »socijalni realizam «, a k a sn ije se iz n jegove ra sp ra v e vidi, da u s tv a ri m isli na socija lističk i realizam . Ta form ula, kao p rak tic is tičk a p latfo rm a sov je tsk ih v lastodržaca, u nas je p rev lad a na, i s m etodološkim prilažen jem k n jiževnoj b aštin i nem a n ik ak v e veze.

Ć itav je C ron ijin č lanak zapravo niz sudova i zak lju čak a o D ržićevu k n jiževnom s tv a ra la š tv u , tak o da stječem o dojam , da se rad i sam o o posljedn jem pog lav lju neke velike m onografije o M arinu Držiću, čem u bi treb a lo da p reth o d i široka - analiza i a rgum entac ija . U toj rad n ji nem a, m eđutim , n i analize n i a r gum entacije . A n au k a i je s t n au k a po tom e, što iznosi a rg u m en tac iju , p a tek na n jen u tem elju uopćava, zak ljuču je . C ron ijin č lanak ne o d lik u je se takv im svojstv im a, pa nas p rem a tom e n ije n ičem u naučio, osim što nas je upozorio na neka ta lijan sk a d jela , ko ja bi novod- no im ala b iti uzori odnosno izvori D rži- ćevih insp iracija .

G ledan »sotto l’aspetto del realism o le ttera rio« , Držić je »zasjao« p red nam a k ao »em inentno k n jišk i talenat« , koji »u l ite ra tu ri traž i i n alazi inspiracije«. U njegovim ćemo d jelim a uza lud traž iti o rig ina lnost i nešto što n ije po n av ljan je ili im itacija ta lijan sk ih kn jižev n ih o stvaren ja . Po Croniji, k n jišk o st je potpuno o v lad a la Držićem .

Da bi ipak nešto dokazao, pisac napom inje, kako D ržićeva služba R ogendorfu n ije u n jegovim d jelim a ostav ila n ik a k va trag a ; on tim e želi p o tk rije p iti svoj sud, što ga je nekoliko red ak a više izrekao, da Držić, naim e, sve k u p i iz tuđ ih d jela. No za r nekoliko m jeseci n jegova života m ora u n jegovim dram am a obavezno ostav iti v id ljiv ih tragova? A što je

s čitav im ostalim životom , koji je inače slabo poznat? I za r je naučno s tv a ra ti opći zak ljučak na tem elju tako m alena isječka Držićeva života?

P ošto je, dakle, »utvrđeno«, da je D ržić sam o »knjiški talenat« , onda se logično p ostav lja p itan je , koja su to k n jiževna djela, što su ga insp irira la . Na to au to r odgovara golim tv rd n jam a :

»Skup« n ije »ukraden« iz P lau ta , n iti je izgrađen sam o po G ellijevoj »Sporti« (»kako je već konstatirano«, nadodaje a u to r u zagradam a, m isleći m eđu ostalim na Šrepelovu s tu d iju o odnosu »Skupa« prem a P lau tovo j »Aululariji«, koji je rad Jag ić p red pola sto ljeća podvrgao strogoj kritici); »Skup« odražava koliko »Aridosiju« Lorenza Medici, toliko i L a- sk in u »Špiritatu« i Boiardov »Timone«; »Tripče« (ili »Mande«) dugu je svoje pos ta n je ne sam o Boccacciu i Calmovoj »Rodiani«, nego i Dolceovu »Ruffianu«, S alvianovoj »Ruffiani«, Calmovoj »T ra- vagli« i »L’assiuolu« i L askinoj »Pinzoc- cheri«; »Arkulin« pak potječe iz Cecchi- jev ih »Incantesim a« i »Dote«, A retinove »Talante« i D ovizijeve »Calaudrije«, dok »Dundo M aroje« n alazi svoje izvore u Cecchijevu »M artelu« i u anonim noj kom ed iji »Gli ingannati« .

Sam o nekoliko red ak a p r ije ovih au to rita tiv n ih sudova, pisac kaže, da se Držić in sp irira na različ itim djelim a, pa p o kup ljene elem ente rasp o ređ u je u v la s titim ' d jelim a i o življava ih svojom spretnošću (»e rip lasm a con la sua v e rsatility«). Sve da i dopustim o, da se D ržić in sp irirao na različ itim književnim d je lim a, začudo je, kako je to ta j »kn jišk i talenat« m ogao da oživi s b rd a s dola n ap ab irčen e dijelove i od n jih stvori u m je tn ičk i zaokružene cjeline.

A uto r još jed am p u t pada u p ro tiv rje - čje sa v las titim sudovim a, kad p rizn a je izv jesnu orig inalnost liku Dživa Pešice u »Noveli od Stanca«, govoreći, kako n i je isk ljučenog), da je Držić, slijedeći ta lijan sk e uzore, uzim ao za p redm et svoje o brade i događaje i lica iz dubrovačkog života. Ali da ne bude zabune, ta je lok a ln a boja Dživa Pešice i dubrovačkih šk rtaca re la tiv n a , je r je, kaže, oda je te m atika i tipologija ta lijanskog tea tra , pa, p rom ijen im o li p o litu ru nek ih scena, im ena po jedin im licima, prom ijenim o li a luzije na dubrovačko društvo , dobit ćem o »ii co rrispondente italiano«. Sasvim jasno, oduzmem o li Držićevim dram am a ono, što je u n jim a Držićevo, svedem o li ih n a golu fabu lu ili k akav zapletaj, k o ji b i se m ogao dogoditi, gd je m u drago,.

110

Bib liogra fske b ilješke

o s ta t će ono, što može b iti zajedničko svim kn jiževn im djelim a iste v rste . M eđu tim , takvom m etodom m ožem o i S h a- k esp earea i M olićra tak o đ e r učin iti k n jiževnim bogaljim a i n jihova d jela svesti na neka im ena, koja n isu n esta la u m ra ku v jekova sam o zato, što su se nekim n jihov im fabu lam a ili općim m otiv im a služili ovi g en ija ln i d ram a tič a ri i n ad ah - n uli im živo tnu plazm u.

C ronia n ije sebi postav io p itan je , k a kvo b i n au čen jak jed ino m ogao i m orao da postavi: što je M arin Držić s tv o rio od m ate rija la , koji je crpao bilo iz k n jiževnosti bilo iz života? U b iti nem a n ik ak v e razlike , je li n e tk o neku fab u lu n egd je pročitao , čuo ili vidio u s tv a rn o sti. R adi se o tom e, kako ju je oblikovao i što je od n je naprav io .

A rtu ro C ronia n ije pošao tim pu tem . Zbog toga n ije n i bio na n aučnu tlu .

F. S.

V. L. Sauln ier: FRANCUSK A K N JIŽ E V NO ST ROM ANTIČNOG V IJE K A (La L i tte ra tu re fran ca ise du siecle ro m an -

tique), PU F, P a ris , 1952, s tr . ' 135.K ra tk i, p an o ram sk i tekstov i, kao Što

je ovaj p res je k kroz fran cu sk u k n jižev no st od rom antizm a p a sve do d an ašn je dobi, p red s ta v lja ju redov ito isp it o štro - um nosti, sposobnosti k a ra k te riz a c ije i s in te tičkog z ah v ata za svakog au to ra . M ali opseg d je la p ris ilja v a au to ra da istak n e bo lje načela ko jim se rukovodi u pod jeli e tap a jednog složenog raz v itka, da označi po čem u se raz lik u ju i što ih povezuje.

S au ln ie r se poveo u o d ređ iv an ju e ta p a T h ibaudetov im p rinc ipom izm jene k n jižev n ih generac ija . T ako u p rvom p o g lav lju govori o »generaciji S v je to v ne boli (1815)«, u d a ljn jim a o »generaciji D ivova (1830)«, o »objektiv ističkoj generac iji (1850)«, o »generaciji pom lađen ih (1880)«, o »generaciji J a i D rugi (1950)«, te n a koncu d a je k ra ta k p re gled k n jiževnosti izm eđu dva ra ta . Z n adem o koliko je v ješ tačk a pod jela h isto rijsk o g razv itk a kn jiževnosti po g en e ra cijam a, a i n jih o v a sk upna k a ra k te riz a - c ija n e izgleda u v ijek sre tn a . T ako n a lazim o izm eđu p rv e i d ruge razm ak od 15 godina, izm eđu d ru g e i treće od 20 godina, a izm eđu treće i če tv r te 30 godina! P ored toga, dok nek i književnici p r ip a d a ju sam o jedno j g en erac iji (kao N erva l ili B audelaire), do tle se neki d rug i p ro teže i n a tr i (kao V. Hugo). U s tv a ri, može se u v ijek s p ravom p o sta v iti p rigovor da kn jižev n i p o k re ti n isu

d e fin iran i prem a g en eracijam a, već su zapravo generac ije d efin iran e prem a k n jiževn im pokretim a, odakle n e p ra v ilnost razm aka, koji zavise od d ruštvenog događanja .

Z anim ljivo je, da au to r u sp ijeva p ro naći točne pod jele i dobre k a ra k te ris ti ke u ran ijim p okretim a, dok m u to ne usp ijeva to liko u k asn ijim a ili n o v ijim a. Kod p o ton jih sve se više p rep u šta nav o đ en ju b iografsk ih i b ib liog rafsk ih č in jen ica, a d efin icije su š tu re i nepovezane.

Doba »generacije Divova« o crtav a na slijedeći način : »Z ahvalju jući jednom filis ta rskom režim u (buržoaskom , bogatom , udobnom , i m alo sklonom a v a n tu ram a), ali koji je odisao K okardom , F ran cu sk a je upoznala n a jslobodn ije izljev e u književnosti, u znaku gorljivog ž ivota i optim izm a. M elankolične tu žb a lice gube izgled bolesne gorčine, tako da

_ još jed ino označava ju p ro m ašen o st ili, n apro tiv , p reb u ja lo s t sokova, b u rn e m ladosti, kojoj će dobro poslužiti p rslu k c rv en e tre šn jin e boje, što ga je istakao G au tie r na p red s tav i H e rn an ija da bi sk an d aliz irao Buržuje.«

I li govoreći o »objektiv ističkoj generaciji« (1850), to je s t o generac iji la rp u r - la r tis ta , pozitiv ističke k r itik e (Renan, Taine) i rea lis tičk o g ro m an a (C ham p- fleu ry , de Goncourt) c rta ovako epohu: »Osim in d u str ijsk o g i trgovačkog p ro gresa , drugo cars tvo se određ u je kao doba m ondenosti. E poha duha, b u lv ara , salona, sv je tsk ih izložbi (1855, 1867); kad dolazi u m odu k u p a n je na m oru i te r m aln e ban je . Ta m ondenost vodi k raz lič itim raspo ložen jim a: radosnom ope- retskom , izv jesnom a fe k tira n ju , d en d ijskom ukusu , uobraženom p o n ašan ju »dob rog d ruštva« ; n a su p ro t tome, kao re a k cija, jav lja se zn a tiželja za rea lističko izučavan je i ko risn o st u um je tn o sti; konačno užas od v u lgarnosti, ko ju rađ a želja čovjeka da se odlikuje , što se izražav a kao dendizam , ali i kao o tpor p ro tiv dendizm a (taj sv ršav a kao n a ročita v rs ta o b lačen ja i tako sam sebe negira) i p ro tiv ban a ln o sti u k o ju zap a da rea lis tičk o isp itiv a n je stvarnosti.« (70).

V je ro ja tn o treb a p rip isa ti d a ljn jem p o rastu na složenosti i u n u tra šn jim p ro - tiv u rječn o stim a u razv itk u g rađ an sk e kn jiževnosti, da a u to r ne p ronalaz i obiljež ja koja bi se d a la jasno i izrazito p rim ijen iti na generac ije o kojim a zatim govori. R. S.

111

O D GOVOR D RUŠTVA SVEUČILIŠNIH N ASTAVNIKA NA PISMO JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE U VEZI

SA „POGLEDIMA"

Jugoslovenska A kadem ija znanosti i um jetnosti up u tila je 18. 12. 53. pism o D ruštvu Sveučilišn ih n astavn ika s lijedećeg sad ržaja:

»Članak »Zašto kod na snem a borbe m išljenja?« u kom e se p rik azu ju anoni- m itetom i oni, ko ji se n ap ad aju i oni koji se uzim aju u zaštitu , izišao u b ro ju 12 »Pogleda« koji izdaje D ruštvo n a s ta v nika sveučilišta, v isokih škola i su ra d nika naučnih ustanova, u kom e su učlan jen i većina članova i su rad n ik a ove A kadem ije.

Kako u tom članku ima in ic ija la i a lu zija na neke dogođaje i s A kadem ijin im in stituc ijam a i funkcionerim a, to vas molimo za o bav ješten je , da li taj članak izražava doista m išljen je D ruštva i da li se ono so lidariz ira s takvim m etodam a provođen ja »borbe m išljen ja« u našem naučnom i k u ltu rn o m životu.«

Na ovo pism o P rezid ijum a A kadem ije sa potpisom dr. A. Š tam para, D ruštvo sveučilišnih n astav n ik a uputilo- je s lije deći odgovor:

»U vezi vašeg dopisa obavještavam o vas, da je red ak c ija »Pogleda« potpuno sam ostalna i u pogledu u ređ iv an ja lis ta i u m ate rija ln im p itan jim a. N avedeni č lanak u »Pogledima« napisao je i p o tpisao jed an naš član, koji ne v rši n ik akve funkcije u odboru D ruštva. P re

m a tom e ni u kom slučaju ne može se sm atra ti, da ta j č lanak »izražava doista m išljen je D ruštva«. Š to se tiče vaše molbe, da vas obavijestim o, da li se n a še D ruštvo so lidariziralo s ovakvim m etodam a p rovođenja »borbe m išljenja« u našem naučnom i k u ltu rnom životu, o tom e bism o vas m ogli obavijestiti tek nakon provedenih d iskusija na p lenum ima naših podružnica, je r u jednoj d ru štvenoj organizaciji, kao što je naša, n itko n ije ov lašten da govori u ime čitavog članstva, kad se rad i o d iskutabiln im p itan jim a i m etodam a, o kojim a svaki pojed inac (ne sam o u našem D ruštvu , nego i u čitavoj socijalističkoj zajednici) m ože im ati svoje m išljenje.« P otp isani su p red sjed n ik Dr. M arijan H orva t i ta jn ik dr. B. Gabričević.

Ovaj odgovor p ročitan je na godišnjoj skupštin i našeg d ru štv a i p rim ljen sa o dobravanjem od p risu tn ih delegata, koji su na ta j način izrazili kako zam iš lja ju d ru štv en e odnose i ideološki rad u jednoj zaista dem okratskoj organizaciji, ko ja pored s tru čn ih ima i po litičke zad atke, kao što je to slučaj sa našim D ru štvom . Taj odgovor pokazuje u isti m ah da će svak i pokušaj, da se slobodna ideološka borba i d iskusija onem ogući v a n jsk im p ritisc im a ,naići na odlučan otpor n aših članova.

GODIŠNJI SASTANAK REDAKCIJE „POGLEDA"

Dne 11. 12. 1953. održan je godišnji sa s ta n a k red ak c ije »Pogleda« kojem u su p risustvovali i m nogi članovi našeg D ru štva sveučilišn ih n astavn ika. N akon p ro čitanog re fe ra ta u red n ik a Rudi Supeka razvila se diskusija , ko ja je pokazala da postoji jednodušnost p r isu tn ih u pogledu općih sm jern ica za rad u idućoj godini. P r i tom e je odano p rizn an je red ak c iji na dosadašnjem radu . Istak n u to je, da je s ta ra šira redakcija b ila sastav ljen a više po p rinc ipu »reprezativnosti« , nego po n a čelu rad n e redakcije , a što se n ije moglo izbjeći obzirom da je to b ila p rva red a k cija časopisa. N akon toga izabrana je nova šira i uža redakcija , čiji sastav donosim o na om otnoj stran ic i lista.

N akon pojave č lanka »Zašto nem a kod nas borbe m išljenja?« u decem barskom bro ju , samo jed an član šire redakcije , dr. P e ta r G uberina, podnio je ostavku. P re m a tom e n ije istin ita n jegova izjava na godišnjoj skupštin i (p ren ije ta i u »Borbi« od 20.12.1953.) da je »više članova red ak cije« podnijelo ostavke. Isto tak o nije istin ita n jegova tv rd n ja da je glavni urednik , R udi Supek, »uglavnom lično« uređivao list, budući da se uža redakcija s a sta ja la redovito svakog petka, a o spom enutom članku održane su dv ije d iskusije.

R edakcija

112

SA D RŽA J 1. B R O JA

N ag rad n i natjefiaj n a jb o ljih radova ................................................................................Bogdan Sešić: K o n k re tn o d ija lek tičk o u čen je o odnosim a sup ro tn o sti . . . .Josef S tre lka : S ocija lističk i h u m a n i z a m ............................................................................D iskusija o nek im a k tu e ln im d ru štv e n o -k u ltu rn im p i t a n j i m a ..............................

K u l t u r n i ž i v o tPierre V erlet: O francusko j t a p i s e r i j i ................................................................................G rga G am ulin: K o m en ta r jedno j k r o n i c i ........................................................................

O d a b r a n č l a n a kJ. D. Bernal: S ocija lna u loga n a u k e ....................................................................................

N a u č n a k r o n i k aOleg M andić: II. sv je tsk i k ongres s o c io l o g a ....................................................................

P r i k a z i i o s v r t i -P ivčev ić Edo: » K ierkegaard i N ietzsche« ........................................................................M ilan D am janović: Rob i J . G arrison : U m etnost na Z a p a d u ..................................Iv a n Erceg: S ta n je h is to rijsk e n au k e u K i n i ...............................................................M. G.: H erm an n K esten : P rob lem n jem ačke k n j i ž e v n o s t i ......................................Iv a n Esih: Z agreb i o r i j e n t a l i s t i k a ....................................................................................

P r e g l e d č a s o p i s a '

D anko Grlić: »Filozofski p r e g l e d « ........................................................................................R u d i S u p ek: La P ensče .............................................................................................B i b l i o g r a f s k e b i l j e š k e . . . ' ......................................

UVEZ ANO G O D I Š T E „POGLEDA" lg52 53

TKO 2ELI DOBITI PRVO GODIŠTE »POGLEDA« (12 BROJEVA) UVEZANO U TVRDI UVEZ, NEKA POŠALJE NA

RUDŽBU. — CIJENA 1.100 DINARA.

NEUVEZANE KOMPLETE RAZAŠILJEMO UZ CIJENU OD 720 DINARA.

DOSTAVITE ODMAH VAŠU NARUDŽBU!

KNJIŽARAMA DAJEMO POJEDINE BROJEVE ČASOPISA U KOMISIJU UZ 15% RABATA.

A D M I N I S T R A C I J A

S tr.

13

1630

4451

58

70

8187899295

98100105