Download - ISTINA O SREBRENICI 5

8/9/2019 ISTINA O SREBRENICI 5

http://slidepdf.com/reader/full/istina-o-srebrenici-5 1/9

Zvonimir Trajković u autorskom tekstu: Evakuisao sam civile iz Srebrenice

Srebrenica, laži i medijske igre Karadžićev ratni savetnik iskreno o Srebrenici – Zapadu je potreban navodni genocid

u Srebrenici kako bi opravdali svoje zločine nad Srbima i razbijanje Jugoslavije

OGLEDALO 21. juni 2005.

Šta se stvarno događalo u Srebrenici Zašto je bas sada, posle deset godina, prikazan snimak likvidacije šestorice muslimana. Hoće li ova medijska euforija u koju su se uključili i najviši državni funkcioneri dovesti od nacionalne katarze

ili je to samo ispunjavanje obaveza naših marioneta na vlasti preuzetih pre 05. oktobra 2000. Koliko će nas taj politički egzibicijonizam naših političara koštati i ko će ga platiti.

Operacija Srebrenica je vođena i planirana u obliku potkovice, namerno ostavljajući otvorenprostor da se muslimanska vojska i civili mogu povući prema Tuzli. To je udaljenost od oko 36 Km



i teren koji može prepešačiti svaki čovek sa prosečnom kondicijom. Takav način izvođenjaoperacije je sproveden da bi bilo što manje žrtava u borbenim dejstvima jer su muslimani na tomprostoru dovukli ozbiljne vojne snage. Ako bi ih hermetički zatvorili došlo bi do žestokih borbi ukojima bi i vojska RS imala ozbiljnije gubitke, pa se stoga pribeglo planu potkovica.

Sve ovo se vidi na američkoj karti povlačenja muslimanske vojske s tim da kod Snagova nijepravljena nikakva zaseda već je glavnina muslimanske vojske planirala da se infiltrira u Zvornik istvori novi gradski problem vojsci RS. Sukobi kod Nove Kasabe u Konjević Polju su nastali zbogmuslimanske blokade magistralnog puta Beograd–Zvornik-Vlasenici–Han Pjesk–Sarajevo, odnosnoPale.

Prema podatcima vojske RS u toj operaciji je nastradalo između 600 i 700 muslimanskih boracakoji su pokušavali da na pojedinim tačkama probiju obruč potkovicu kako bi se spojili sa nekimsvojim dislociranim delovima jedinica. Glavnina muslimanskih snaga, kao i deo civila otvorenimplaninskim putevima prešao je u Tuzlu. U Srebrenici i Žepi enklavi u kojoj su se muslimani zadržali skoro tri godine bilo je između 6,5-7hiljada muslimanskih vojnika koji su pod zaštitom snaga UN iz te zaštićene enklave stalnoistrčavali i napadali okolna srpska sela. Tom strategijom stalnih prepada u okolini Srebrenicepotpuno je uništeno 128 srpskih sela i ubijeno oko 2400 srpskih civila. Ovakva muslimanskastrategija držanja brojnih snaga u Srebrenici i Žepi imala je više cilja. Da značajan deo srpskevojske veže radi odbrane tog područja od stalnih muslimanskih prepada, te da se ta srpska vojskane bi mogla prebaciti na Sarajevsko ratište i pojačala opsadu Sarajeva. Osim toga po savetuhrvatsko-zapadnih stratega trebalo je Republiku Srpsku odvojiti od granica sa Srbijom kako binjeno kasnije uništenje bilo olakšano. Zato su i od strane UN stvorene zaštićene enklave duž Drinekao Srebrenica, Žepa i Goražde. Osim toga Snažnom propagandom o hiljadama pobijenih trebalo je držati tenziju svetske javnosti i potpuno u zaborav potisnuti muslimanska zverstva u Bratuncu,Kravici, Skelanima i drugim spaljenim srpskim selima oko Srebrenice, u kojima su stradali

isključivo srpski civili.

Na području istočne Bosne sve tri godine vodile su se borbe sa muslimanskim snagama i sve svojepoginule vojnike kao i civile u tom periodu muslimani su sahranjivali na tom skučenom prostoručesto i u grupnim grobnicama pa se sada to otkopava kao navodne žrtve genocida. Par meseciposle zauzimanja Srebrenice naši patolozi su na čelu sa generalom Stankovićem i zajedno sazapadnim patolozima u svim masovnim grobnicama pronašli 1.284 leša koja je trebala metodomDNK i ostalim poznatim metodama identifikovati. Ta istraživanja su trajala sve do sredine 1997 iupravo tada sa zapada je stigla naredba da se dalja istraživanja zaustave jer se smatralo da je tošto je okvirno i konačna brojka žrtava. I posle pet godina intenzivnog traganja KFOR-a i haškihistražitelja na području Srebrenice nije pronađeno više od 1.700 leševa u svim grobnicama

zajedno.

Posle bombardovanja Srbije 1999 ponovo se aktuelizuje Srebrenica i pojavljuju se nove grobniceali sada to istražuju isključivo zapadni stručnjaci pod okriljem haškog tribunala. Ta istraživanja jošdo danas nisu završena, pojavljuju se čak i nove grobnice a navodno je identifikovano oko 3.000leševa. Neće me začuditi da se cifra popne i na 12-15 hiljada. Valjda će voditi računa da nepremaše ukupnu cifru civilnog stanovništva tog područja.



Ja sam u doba izvođenja operacije Srebrenica bio savetnik Radovana Karadžića i bio sam uz njegasve vreme izvođenja te operacije. Neposredno posle završetka vojne operacije poslat sam uSrebrenicu radi obezbeđivanja autobusa i kamiona za prevoz muslimanskih civila, do tuzlanskogregiona. Ništa nije ukazivalo na takav masakr niti su na to upućivali vojnici UN koji su se tamonalazili svo vreme izvođenja operacije. Tada oni nisu dali ni jednu izjavu ili komentar koji bi

ukazivao da je do masakra došlo. Tek kasnije po instrukcijama svojih komandi oni počinju saizjavama da je bilo ubijanja civila i masovnih egzekucija a sve u sklopu medijske propagandedirigovane iz lobističkih i ostalih svetskih centara moći.

Osim toga na ovoj fotografiji se lepo vide odrasli muškarci a ne samo žene i deca. Srebrenica imai bukvalno dve ulice jer je to malo rudarsko naselje u koje se tiskalo oko 35.000 civila i vojnikaNasera Orića. I na fotografiji se vidi da niko ne kuka i ne zapomaže što bi bilo logično ako pobijete¼ ukupnih žitelja te enklave, kako se danas to želi da prikaže.

Postavlja se i pitanje kako to da kod tolikog masakra nije stradao ni jedan od komandanata

muslimanskih jedinica pod komandom Nasera Orića već su se svi bezbedno izvukli do Tuzle.

Na prvim izborima posle dejtonskog sporazuma zbog muslimanske neopreznosti i želje njihovihstranaka da postignu što bolji izborni rezultat na biralištima širom BiH pojavilo se na hiljade»streljanih« iz Srebrenice i Žepe. Kasnije su svi ti ljudi ekspresno dobijali nova dokumenta sadrugim imenima kako bi se ova farsa o Srebrenici mogla i dalje da eksploatiše.



Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Moriondugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenimzonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno inaoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamereutvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za

srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nadSrbima u selima oko Srebrenice ali ovoj antisrpskoj i marionetskoj vlasti ne odgovara da se tisnimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja uSrebrenici i zašto je bilo neophodno neutralisati tu „Slobodnu zonu“.

Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamozarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni prekoDrine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeniu Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije” među kojima igospođa Ogata kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde ine spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Trebanapomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tihkomandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepebili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.

Zašto je bas sada prikazan snimak koji snimljen pre 10 godina

Video snimak ubistva šestorice muslimana koji se ovih dana vrte na svim medijima, a lansirao ga je sorošev B92 jer ko bi drugi, su samo deo tempirane kampanje pred važne pregovore oKosmetu.

Ne radi se ni o kakvom sučeljavanju sa istinom jer taj zločin nema nikakve veze sa Srebrenicom.On je počinjen u okolini Trnova blizu Sarajeva, odnosno 170 km od Srebrenice. Povezivanje togzločina sa Srebrenicom ima za cilj da se ponovo oživi mit o stradanju Srebreničkih muslimanapred obeležavanje desetogodišnjice na kojoj sa izvinjenjem treba da se pojavi i naš predsednikTadić. To je nastavak propagandnog rata, koji treba da Srbe svetu predstavi kao genocidnunaciju. Prema takvoj naciji je sve opravdano pa i bombardovanje iz 1999. Takva nacija nezaslužuje da u njenom sastavu ostane Kosmet, pa će našim „državnicima“ kao predstavnicimagenocidnog naroda biti vezane ruke u bilo kakvim međunarodnim pregovorima. RS Srpska je utom slučaju genocidna tvorevina koja se kao takva mora uništiti i Srbima odrediti tutor. Zato sesve čini da se Srbima nametne »sučeljavanje« sa njihovom »istinom« kako bi Zapad ostao čist i



moralan. U te svrhe koriste se sva raspoloživa sredstva, od raznih »nevladinih« organizacija ifondacija, naših potkupljivih intelektualca i svetska propagandna mašinerija.

U tu svrhu uterivanja „istine“ se žustro uključio i sam Pedi Ešdaun. Ljutito je pocepao izveštajnezavisne komisije RS o zločinima u Srebrenici i pod pretnjom smenjivanja naredio predsedniku

Čaviću i ostalom rukovodstvu RS da je u Srebrenici pobijeno 8.000 muslimana i da od njih očekujetakav izveštaj. Inače u cilju utapanja RS u jedinstvenu Bosnu ovaj engleski demokrata je vrlo „demokratski“ smenio sa rukovodećih funkcija 73 legalno izabranih funkcionera RS jer su seusudili da misle svojom glavom ili brane odredbe Dejtonskog sporazuma.

Na stvaranje slike o Srbima rade mnogi, od nama dobro poznate Međunarodne krizne grupe(MKG) pa sve do kancelarije David Barnouw koja se često spominje kao izvor „informacija“ omasakru 6.000 pa 8.000 muslimanskih civila u Srebrenici. Ta kancelarija je dobro plaćenimuslimanski lobistički centar u Americi, koji je osmislio i sprovodio ovu lažnu kampanju okoSrebrenice, kao i ranije laži o hiljadama silovanih muslimanki, konc-logorima za muslimane….

Neodgovornost političara i aktuelne vlasti Naša tragedija nije Srebrenica, pa i čak ni ostala srpska stratišta. Naš problem je postojećamarionetska vlast koja i ne pokušava da se izbori za istinu, brani nacionalno dostojanstvo i srpskeinterese. Naša tragedija je što nam je državna politika u službi Nataše Kandić i ostale bandestranih plaćenika, što nam se predsednik izvinjava po narudžbini sa zapada ne mareći kakve će toreperkusije imati po državu i naciju.

Milošević je krio istinu da ne bi iritirao Zapad pokušavajući da na taj način za sebe „kupi“ još kojugodinu predsedničkog mandata, a sad je u Hagu. Hoće li bar sada izneti punu istinu zavisiće od



toga dali će mu biti dostupna sva dokumentacija koju imamo, ili će možda i on na kraju pribećinagoditi sa tribunalom radi ublažavanja kazne, kao što su to dosad mnogi od optuženih učinili.

Za srpski narod bi najidealnije bilo kada bi se mogla izneti puna istina. Mi Srbi baš u cilju istineimamo obavezu da na laži i konstrukcije oštro reagujemo jer je to jedini put da nacija doživi

stvarnu katarzu. Zločin je ubiti i jednog čoveka a da ne govorimo o hladnokrvnom ubistvušestorice mladića. Ali takvi zločini su delo maloumnika koji imaju ime i prezime i kojima seobavezno mora suditi. U ovim građansko-verskim sukobima na našim prostorima bilo je raznih istravičnih zločina na svim stranama, pa stoga nemojmo da od nekih stradanja stvaramo epopeje ana druge zaboravljamo kao da se nisu ni dogodili.

U ovim građansko-verskim sukobima Srbi su etnički očišćeni iz Slovenije, Hrvatske, dela BiH saKosmeta, a jedino smo mi optuženi za etnička čišćenja. Drugi su započinjali sukobe a nasoptužuju za rat i raspad Jugoslavije. Pogledajte mapu i jasno ćete videti da je stvorena velikaHrvatska a nas optužuju za stvaranja velike Srbije. Pa dokle sa tim lažima i izvrtanjem činjenica.

Kada će naše državno rukovodstvo da poturi pod nos zapadu sve te vrlo jasno vidljive i dokazanečinjenice. Kada će Americi i EU reći da Šiptari mogu da dobiju isti onaj stepen autonomije koji jetaj isti zapad dao Srbima u Hrvatskoj, odnosno RSK. Nadam se uskoro ako ne ovo onda nekodrugo rukovodstvo.

Zvonimir Trajkovićwww.trajkovic.co.yu

PS. Sve slike i mape možete razvlačenjem povećati radi bolje čitljivosti

Lažna svedočenja o Srebrenici

Izveštaj međunarodne grupe za istraživanje o Srebrenici

POLITIKA 03. juli 2005 - (Od našeg specijalnog izveštača)

Lažna svedočenja - Zašto je srpska visoka komanda nasumična pogubljenja poverilamentalno nestabilnom bosanskom Hrvatu

http://www.trajkovic.co.yu/





Plave tačke označavaju kontrolne punktove Holandskih UN snaga, a kvadrati njihove kasarne i komandne centre. - Kako je moguće na ovakvo čuvanom prostoru (u Potočarima) streljati 8.000 ljudi, munjevito i tajno ih pokopati a dato UN vojnici ne vide. ČIKAGO, jula – Sve ono što je Grupa za istraživanje o Srebrenici utvrdila kad je reč o uloziSarajeva objašnjava i otkuda da svedoci dolaze iz bliske okoline Nasera Orića, uključujućinjegovog rođaka Mevludina Orića, čije su tvrdnje da je bio očevidac tih događaja više putapobijale kontradiktorne priče različitih reportera.

Neki od ovih navodnih očevidaca rekli su reporteru Luisu Brensonu iz „Sandej tajmsa” i RobertuBloku iz „Independenta” kontradiktorne stvari – da su hiljade muškaraca ubijene, po jednoj verzijiu školi, a po drugoj u obližnjem sportskom kompleksu. „Hjuman rajts voč”, koji je priznao da nijeu stanju da uđe u trag preživelima ovih zločina, zatražio je „detaljniju istragu”.

Međutim, holandski oficir UN kapetan Šute, koji je bio jedini oficir UN u Bratuncu u periodu u komse navodno dogodilo krvoproliće, rekao je holandskom listu „Het parol” 27. jula: – Svi svašta brbljaju, ali niko ne pokazuje čvrste dokaze.Primećujem da se želi po svaku cenu da dokaže da je genocid počinjen... Ako je bilo egzekucija,

Srbi su ih onda prokleto dobro sakrili. Zato ja u to uopšte ne verujem. Dan posle pada Srebrenice,13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao sam da idem gde god sam hteo.Imao sam svu pomoć na raspolaganju; nigde me nisu zaustavljali” – citira izveštaj visokogholandskog vojnog zvaničnika.

Čiji je Erdemović



– Suđenje generalu Radislavu Krstiću je pokazalo da su Srbi, suočeni sa izgledom višegodišnjegzatvora, spremni da lažno svedoče kako bi podržali zvaničnu verziju o događajima u Srebreniciisto koliko i muslimani.Tokom suđenja, srpski vojni oficir po imenu Momir Nikolić tvrdio je da je nadzirao masakr više odhiljadu bosanskih muslimana u jednom magacinu u Kravici, ali u unakrsnom ispitivanju advokataodbrane Majkla Karnavasa Nikolić je priznao da ne samo da nije dao naređenje, nego nije ni bioprisutan – podseća i na dimenziju lažnih svedoka „srebreničkog slučaja” Džordž Bogdanić.

„Bilo je potrebno da mu date ono što (tužilac) nije imao, zar ne?” pitao je advokat odbrane MajklKarnavas. „Hteli ste da ograničite vreme u zatvoru na 20 godina, to je bio deo dogovora, je li?” „Nisam govorio istinu kad sam to rekao”, priznao je Nikolić. „Lagao sam.” Ključni svedok koga je Tribunal upotrebio da podrži tvrdnju da su lideri bosanskih Srba narediliegzekucije u Srebrenici bio je Dražen Erdemović, lider plaćeničke grupe koji je uhapšen u Srbiji1996. Iz niza razloga, bilo bi teško naći manje pouzdanog svedoka od Erdemovića, Hrvata izTuzle, koji tvrdi da se nekoliko puta borio u sastavu armije Bosne i Hercegovine i bosansko-hrvatske HVO.

Niko se očigledno nije upitao zašto bi, ako je uopšte htela da sprovodi nasumična pogubljenja,srpska visoka komanda poverila takav zadatak mentalno nestabilnom bosanskom Hrvatu, koji seranije borio sa muslimanskim snagama i hrvatskom HVO? Na kraju se ispostavilo da suErdemovićevi nekadašnji partneri u zločinu služili kao plaćenici u Kongu za francusku obaveštajnuslužbu.

Nekadašnji kolumnista Džordž Žamueli, takođe iz Grupe za istraživanja o Srebrenici, napisao je da je Tribunal „neka vrsta obrnutog Nirnberga. Princip koji je trebalo da bude ustanovljen suđenjimaza ratne zločine posle Drugog svetskog rata – da sprovođenje naređenja nadređenih nije nikakvaodbrana – okrenut je naglavačke. Tribunal proglašava da vojnici nižeg ranga koji su činili zločineuistinu nisu odgovorni za svoja dela zato što su samo sprovodili naredbe nadređenih. A šta jedokaz da su sprovodili naredbe? Pa razumljivo je da ne bi radili ono što su radili da im nije bilonaređeno”.

Vijetnamski i bosanski standardi – Kada je tokom Vijetnamskog rata otkriven masakr Maj Lai, optužnice nikada nisu stigle dalje odporučnika Kejlija i kapetana Medine.Niko višeg ranga od specijalca Grejnera i redova Inglanda nije optužen za skandal sa torturom uAbu Garibu. Ipak, zato što su SAD i NATO pod dominacijom SAD zauzeli stranu u bosanskomgrađanskom ratu, ne samo da su razmere zločina naduvane, nego je odgovornost za ovezloupotrebe svaljena na srpske lidere, bez dokaza da su ih oni naredili ili odobrili – podvlačiBogdanić.



On zatim ukazuje na propust da se osudi i podigne optužnica za sličnu vojnu operaciju hrvatskihsnaga u zapadnoj Slavoniji koja je prethodila osvajanju Srebrenice, i mnogo obimniju operaciju „spržena zemlja” kojom je 200.000 Srba proterano iz Krajine, pokazuje izuzetnu nedoslednost uporednih moralnihstandarda. Tribunal je sa zadrškom i nevoljno sudio hrvatskim vojnim oficirima srednjeg rangaumešanim u operacije „Oluja” i „Bljesak”, ali zbog američke podrške ovim ratnim zločinima nije semaklo dalje od optužnica, niti je ozbiljno razmotrena mogućnost da se sudi Amerikancima

umešanim u te operacije. Pentagon je odbio da preda satelitske snimke, ali članak koji je nedavnoobjavljen u hrvatskom časopisu „Nacional”, autora Ive Pukanića, tvrdi da je američki predsednikBil Klinton lično umešan u vojne pripreme tih napada na civile u oblastima pod zaštitom UN.

„Početkom 1993, stvoren je konsenzus – posebno u Sjedinjenim Državama, ali i u nekimzapadnoevropskim zemljama – da su Srbi jedini zli momci u celoj Jugoslaviji i da su žrtve unajvećoj meri ili čak u potpunosti Hrvati i muslimani. Ovakvo stanovište nije u skladu sazapažanjima visokih predstavnik UN koji su se smenjivali i koji su bili u kontaktu sa dnevnimdogađajima u celom regionu; kako me je upozorila jedna ljubazna osoba u sedištu UN u Njujorku,bliska poverljivim diplomatskim izvorima, sklanjaj se – sve je dogovoreno – citira visokogzvaničnika UN Sedrika Tornberija na kraju svog izveštaja Džordž Bogdanić, primećujući da iRezolucija američkog Kongresa o Srebrenici dokazuje da je i dalje – sve dogovoreno.

Radivoje Petrović