PETAK, 20. decembar 2019, broj 8117/652, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs

Lazar Rvovi}

Uzdigli smo se iz sivilaStrana V

Kenan Kola{inac

Odluke koje donosim su samo moje Strana VII

^a~anski mali{ani vratili se sa Zlatara posle samo tri dana

Stoma~netegobe prekinule gostovanje

Strane IV -V

Novi Pazar – U novopazarskoj grad-skoj kasi, slede}e godine, trebalo bi dabude ne{to vi{e od 3,2 milijarde dina-ra ili za milijardu dinara vi{e u odnoduna ovu godinu, Tako su odlu~ili odbor-nici gradskog parlamenta na posled-njem zasedanju. Za skup{tinsku ve}i-nu naredni bud`et je razvojni i to obra-zlagali pove}anjem sredstava u grad-skoj kasi, u poslednje ~etiri godine, zamilijardu dinara odnosno za oko tre}i-

nu. Opozicija je ostala na stanovi{tu daje bud`et predizborni, da nema ozbilj-nih investicija, da vi{e sredstava trebada se izdvoji za obrazovanje i privre-du.Usvojen rebalansu bud`eta

Dono{enju odluke o bud`etu za na-rednu godinu, prethodila je odluka otre}em rebalansu ovogodi{njeg bud`e-ta. Od projektovanih 2.627.280.000 di-nara, na kraju se u gradsku kasu slilo3,1 milijardu dinara. Odbornici su

usvojili planove i programe rada javnihpreduze}a za narednu godinu i izmeneurbanisti~kih planova za delove centragrada. Odbornici SDA Sand`aka Sane-li \ulovi} je potvr|en mandata, a za vr-{ioce du`nosti direktora ponovo suimenovani Vladimir Marinkovi} u JKP„Gradska toplana“, Tanja Ratkovi} uTuristi~koj organizaciji i Armin Meho-vi} u JKP „Parking servis“. S. N.

Strana III

Usvojen bud`et grada Novog Pazara za narednu godinu

Prvo plate, pa komunalije

U utorak zasedaju prijepoljski odbornici

Izbor predsednikaSkup{tine op{tine

Strana V

M. \

erle

k

Mladi ~uvari prirode Nova Varo{-Najsvetlijiprimer eko-aktivizmaje Ekolo{ka sekcija O[ „@ivko Ljuji}“, koja je u protekle dve i vi{e decenije lider u organizovanju isprovo|enju razli~itihakcija i programa napolju ekologije

Strana IV

Poraz u dramati~nom fini{uNovi Pazar - Bez Milana Vuli}a, beka koji je napustio

ekipu i povre|enog centra Aleksandra Todorovi}ako{arka{i Novog Pazara nisu uspeli da izbegnu drugiporaz u Pendiku u ABA2 ligi. U dramati~nom fini{upobednika je odlu~io odli~ni centar gostiju Ismet Sejfi},pogodiv{i za tri poena sa oko devet metara na 37sekundi pre kraja i pri rezultatu 77:77, za kona~nih79:83 (14:26, 28:13, 17:25, 20:19). U doma}em timunajraspolo`eniji sa 24 poena bio je Nikola Kora}, upobedni~kom sastavu Nikola Pavli}evi} sa 28. NoviPazar je osmi na tabeli sa ~etiri pobede i osam poraza,lider je ~a~anski Borac sa skorom 10-1. To je i slede}irival Novopazaraca, ali u okviru KLS, me~ se igra unedelju od 19 sati u dvorani kraj Morave.

P. L.

EKOLO[KA SEKCIJA NOVOVARO{KE OSNOVNE[KOLE POZITIVAN PRIMER EKO-AKTIVIZMA

Gradski parlament usvojiobud`et za 2020,godinu

Nikola Kora} u napadu

Sa jedne od ekolo{kih akcija

Foto

: S. @

uplja

nin

Foto

: P. L

e{ev

i}

Novi Pazar - Predstavnici Bo-{nja~kog nacionalnog vije}au~estvovali su na konferenciji“Institucionalni okvir za{tite na-cionalnih manjina u dr`avamanastalim raspadom SFRJ” kojuje organizovao novosadski Cen-tar za regionalizam, uz podr{kuHanns Seidel Stiftung fondacije.

Kako saop{tava BNV, njiho-vi predstavnici su u~esnike fo-ruma informisali o nepovolj-nom polo`aju Bo{njaka u Srbi-ji i brojnim nerije{enim pitanji-ma i neslaganjem sa postoje}imnametnutim stanjem. “Pred-stavnici BNV su naglasili da jemanjinskim Akcionim planomza pristupanje Srbije EU koji jedonijet u nelegalnoj proceduri,Republika Srbija ignorisala Bo-{njake i njihove probleme te daAkcioni plan nema potreban le-gitimitet i Bo{njaci ga ne pri-znaju. Na skupu je naro~ito is-taknuto da srpski dr`avni orga-ni i njihove institucije negirajubosanski jezik i Bo{njake kaonarod, negiraju genocid i drugezlo~ine po~injene nad Bo{njaci-ma u Bosni Hercegovini i San-d`aku”, saop{tava BNV.

Na skupu je bilo rije~i o pita-njima nacionalnih manjina uSrbiji u procesu EU integracija,kao i polo`aju nacionalnih ma-njina u dr`avama koje su nasta-le raspadom SFRJ. Centar za re-gionalizam ve} tre}u godinu, re-alizuje projekat kroz koji se,uzpodr{ku i saradnju sa Hanns Se-idel fondacijom (kancelarija uBeogradu) pokre}e dijalog o te-mi EU integracije i pitanja naci-onalnih manjina u Srbiji.

Delegacija Bo{nja~kog naci-onalnog vije}a predvo|enapredsjednicom dr. JasminomCuri} prisustvovala je akademi-ji povodom sto godina od osni-vanja politi~ke organizacije„D`emijet“ koja je, u organiza-ciji Instituta za duhovno i kul-turno naslje|e Albanaca, odr`a-na nedavno u Skoplju. Curi} je

u svom obra}anju rekla da jeosniva~ i predsjednik D`emije-ta, Fehrat beg Draga bio veliki~ovjek sa vizijom, zaslu`an lideri mudar politi~ar te da narodiSand`aka, Kosova i Makedoni-je duguju mnogo njegovoj oda-nosti i dosljednosti. „PrvaciD`emijeta Ned`ib Draga, Fer-hat beg Draga i A}if efendija bi-li su i ostali simboli sand`a~kihpatriota. Bo{nja~ko nacionalnovije}e je 2012. godine u Tutinui Novom Pazaru postavilo spo-men plo~e prvacima D`emijeta,Ferhat begu Dragi na osnovnoj{koli u selu Draga u Tutinu iA}if efendiji u centru Novog

Pazara gdje se nalazila njegovaku}a.“ – rekla je dr. Curi}.

Delegacija BNV, koju su po-red predsjednice ~inili i potpred-sjednik dr. Fuad Ba}i}anin i sa-radnica BNV Amila ]osovi}, jeprisustvovala i otkrivanju spo-men plo~e na mjestu gdje je pri-je sto godina osnovan D`emijet.Boravak u Skoplju su predstav-nici BNV-a iskoristili i za susretsa potpredsjednikom Skup{tineRepublike Sjeverne MakedonijeZe}irom Ram~ilovi}em i posje-tili izlo`bu „D`amije i tekije uSkoplju i okolini u periodu iz-me|u dva svjetska rata“.

S. B.

petak, 20. decembar 2019.II

NOVOPAZARSKE SLIKE I PRILIKE

Po(d)vla~enje

Ne mo`e se braniti bilo komeda gradi vlastite impresije, „li~-ni stav“, ako ̀ ivi u svetu impre-sija, ali {ta }e taj ~ovek sa svojimli~nim tuma~enjem stvarnosti~initi, dovode}i u pitanje drugeili celu jednu kulturu – to je ve}pitanje pristojnosti i porodi~-nog odgoja. Na amaterizam uprincipu ne treba reagovati, alikada on dobije celu stranu uuglednom dnevniku, to mo`eizazvati prirodnu uznemire-nost ~italaca na javnu re~ kojapostaje tvrdnjom, s mogu}no-{}u da pokrene i dublja ose}a-nja u svojoj ponesenoj povr-{nosti.

Govoriti o liturgijskoj knjizi,a bez znanja liturgike – besmi-slica je. Govoriti o spomenikuiz srednjega veka, a bez znanjao srednjem veku – drskost je.Govoriti o spomeniku jednogajezika, a bez lingvisti~kih zna-nja o njemu – sme{no je. Izno-siti podatke kao da su ~injenice– groteskno je. Selektivno sepozivati na „neke“ bibliograf-ske podatke bez znanja o njiho-vom kontekstu – nije akadem-ski. Ali ve} rekosmo da se s im-presionizmom – po{to je u do-menu „umetni~kih sloboda“,kao ni s amaterizmom – po{toje u opsegu samoproklamova-ne stru~nosti – ne vredi upu-{tati u polemiku. Zato }emo vi-{e radi dobre informisanosti ~i-talaca re}i po koju.

U Hrisovulji kralja StefanaUro{a I u svitku, izdatoj mana-stiru Hilandaru ne{to posle1254, ovaj, „po milosti Bo`ijojkralj i s Bogom samodr`ac svihsrpskih zemalja i pomorskih“,nastavlja da se brine o darovi-ma „svoga dede“, a „velikogkneza humskog Miroslava“„crkvi Svetog apostola Petra naLimu“. Ranije je, kako svedo~idokument, njegov otac, StefanPrvoven~ani, potvrdio „svomestricu“ (1196–1199), tj. Nema-njinom bratu, osnivanje ove za-du`bine. Upravo u tom vreme-nu ova manastirska crkva po-sta}e katedrala Humske sveto-savske episkopije. I kao {to seovaj dokument s jo{ nekim do-kumentima iste episkopije sa-~uvao u Hilandaru, u ovoj srp-skoj svetinji, manastiru pod za-{titom vizantijskih careva, sa~u-

va}e se i Miroslavljevo jevan|e-lje, namenom prvobitno s dostasigurnosti vezano za isti mana-stir na Limu, kasnije kori{}enona sve~anim, pashalnim liturgi-jama u Hilandaru. Miroslavlje-vo jevan|elje jeste liturgijskaknjiga namenjena komplet-nom manastirskom bogoslu-`benju pravoslavnog obreda,verovatno ovoj pravoslavnojbogomolji. Gde je liturgijska ve-za s nekakvim jereticima ilisledbenicima zapadnog obre-da? Nema je. Navedena teksto-lo{ka veza s jereti~kim knjiga-ma, proizvedena u odre|enomtrenutku jugoslovenske porat-ne kulturne politike toliko je na-tegnuta da u slovenskoj biblisti-ci, ina~e vrlo razvijenoj me|u-narodnoj disciplini – i ne posto-ji. Knjiga je pisana crkvenoslo-venskim jezikom isto~nog tipa,karakteristi~nim za srpske cr-kve u sklopu Ohridske arhiepi-skopije toga vremena. I ne{tovrlo karakteristi~no, {to svakudalju pri~u ~ini suvi{nom: go-vorne crte koje izbijaju iz Miro-slavljevog jevan|elja dijalekat-ski ne pripadaju ni Zeti ni Hu-mu ni Bosni, nego Metohiji.

Autor teksta i mo`da ljubi-telj ~ove~anstva bez nacija velida „u 12. i 13. veku ne postojeSrbi, Hrvati, Bo{njaci u dana-{njem smislu etni~kog identite-ta. Kao takvi pojavi}e se tek sa19(.) vekom kao politi~ki i kul-turni konstrukt formiranja na-cija i nacionalnih dr`ava“. Da je~itao dokumenta starija od 19.veka ili barem stariju knji`ev-nost, znao bi da Srbi postojeba{ u tom vremenu i da imajukontinuitet do danas. Dovoljnoje ~itati svetoga Savu – a to je12–13. vek, da se vidi {ta je po-neseno kazivanje o svome ota-~astvu, srpskoj zemlji i o svomenarodu. Dakle, Srbi se nisu for-mirali u smislu etni~kog iden-titeta danas ili „ju~e“, Srbi nisumorali ~ekati postanak nacija;taj postanak je njih skupo ko-{tao jer su drugi postajali naci-je od njihovih delova, ali nijenam namera da se time bavi-mo. Sva „referentna“ literaturana koju se na{ prethodnik po-ziva, starija je od naroda s bo-{nja~im imenom (1955, 1972,1952). Pa na kakvu Bosnu se

onda u njoj mislilo, ili „~iju“?Mo`e i sam proveriti. ^ija }e utom slu~aju to biti pro{lost, ili~ija }e barem najve}im delom?Savremenik svetoga Save, bo-sanski ban Matej Ninoslav, na-slednik pomenutog bana Kuli-na, svoje podanike zove – Srbi-ma.

Glavno je pitanje – kakva jeveza Miroslavljevog jevan|eljas Bosnom 12. veka? Takva da ukulturnom smislu najavljujeneke dosta mla|e spomenike uBosni u kojima }e se produ`a-vati tradicije srpskih manastir-skih radionica od Kosova i Me-tohije, preko Ra{ke i Lima, {toje lingvisti~ki i pomo}nim isto-rijskim disciplinama dokaza-no. Ali, da li to oni koji usposta-vljaju samo veze iz jednogasmera `ele da ~uju? Ne{to odtih veza uo~eno je dosta rano, imnogo pre navo|enog \. Stri-~evi}a i drugih poslenika u ko-munisti~koj Jugoslaviji, ali neose}amo potrebu da akadem-skog slikara dodatno obave{ta-vamo o toj materiji. Amater-skom pristupu je svojstvenopoznavanje jedne do nekolikonapabir~enih bibliografskih je-dinica, bez svesti o stvarnomfunkcionisanju nauke. A glav-na veza s Bosnom jeste da je totakav jedan spomenik koji im-presionisti~kom krugu ba{ faliu vitrini, pa je zgodno re}i da„svi ozbiljni argumenti ukazu-ju na Bosnu“. Fino, ali koji?

To je, veli slikar, „pre svegaspomenik na{e slikarske umet-nosti“. Ili – ba{ mu oni ~uvenizapadni, romanski nanosi nedozvoljavaju da bude srpski.Zato se pre neku godinu – se}a-mo se i drugih slu~ajeva – ogla-si{e zagreba~ki stru~njaci daka`u da je to ipak hrvatski }iril-ski spomenik. Uzgred, sli~nomisle i dukljanski znanstveniradnici – a da ~ije bi to bilo, bo-ga ti, ako nije dukljansko. Sva-~ije, a da nije srpsko?

Prof. dr Aleksandar Milanovi}, doc. dr Viktor Savi}, Katedra za srpski

jezik sa ju`noslovenskim jezicima Filolo{kog

fakulteta u Beogradu

Ceo tekst je objavljen nasajtu Danasa

REAGOVANJE Na tekst „^ije je Miroslavljevo jevan|elje“ Mehmeda Slezovi}a

@ivot u svetu impresija

BNV na konferenciji „Institucionalni okvir za{tite nacionalnih manjina u dr`avama nastalim raspadom SFRJ“

Nepovoljan polo`ajBo{njaka u Srbiji

Na skupu su predstavnici BNV naglasili da srpski dr`avni organi i institucijenegiraju bosanski jezik i Bo{njake kao narod, kao i genocid i druge zlo~ine

po~injene nad Bo{njacima u Bosni Hercegovini i Sand`aku

D`emijet u Kraljevini D`emijet je bila politi~ka organizacija osnovana 1919. godine u

Skoplju koja je djelovala izme|u dva svjetska rata. Ova politi~ka or-ganizacija je u tada{njoj Kraljevini SHS okupljala najve}i broj pri-padnika bo{nja~kog i albanskog naroda Sand`aka, Kosova i Make-donije, podsje}a BNV. Politi~ki cilj D`emijeta je bio da osigura inte-rese muslimanskog stanovni{tva Jugoslavije. Ova politi~ka stran-ka je u~estvovala na izborima u Kraljevini Jugoslaviji, 1920.je osvo-jila osam mjesta u parlamentu, a tri godine kasnije 14. Zabranje-na je 1924. godine.

„DEPOLITIZACIJA BNV, NAMERA ILI STVARNOST“

Tekst je deo projekta „Depolitizacija BNV, namera ili stvarnost“,koji se sufinansira sredstvima iz bud`eta Republike Srbije,Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti upodr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva.

Za{iljili olovke (tako se va-zda zborilo i mrmorili) i ra{iriliaplauze. Udari crtu ispod, paza{ljepe}i. Red crta, red {lje-petanja (a kome drugome dosamom sebi). Nijedno leto nebe{e, kao ovo. Sve od ruke re-kordno i{lo. Za{ta se hvatali,zlatilo se i mno`ilo, hiljadilo itonilo...Svi veseli i zadovoljnibili. Ovo poslednje je u glu-ma~kom paketu na{ih ~estih

malih sve~anosti. Da se nepreveselimo i ne prezadovo-ljimo. ^isto da se ostavi ne{tokad aplauz majstori dobijupriliku da budu aplauz po-smatra~i.

Onaj {to po vazdan mislikako da napabir~i jo{ kojubeogradsko-profesorskuoperaciju, ne ispu{ta olovkuiz ruku. ^vrsto dr`i i reckaoperacije od profeora za koje

je prvo on, pa ovde isposta-vljeni pacijent ~uo. Prvo jekrenulo povla~enje. Povla~ilase jedna, druga, tre}a....dese-ta pri~a. Vreme je za podvla-~enje crte. Deda Mraz samo{to nije stigao. Lepo }e dadonese. Eh, kad bi mogao,onako gredom, nekom dru-gom da ubaci ono na{e {tonije bilo lepo, a da nam onotu|e {to je bilo najlep{e. S. N.

Otkrivanje spomen plo~e

Jasmina Curi} u Skoplju

Foto

: BNV

Foto

: BNV

petak, 20. decembar 2019. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANASUsvojen bud`et grada Novog Pazara za narednu godinu

Prvo plate, pa komunalijeNovi Pazar – U novopazar-

skoj gradskoj kasi, slede}e godi-ne, trebalo bi da bude ne{to vi-{e od 3,2 milijarde dinara ili zamilijardu dinara vi{e u odnoduna ovu godinu, Tako su odlu~i-li odbornici gradskog parla-menta na poslednjem zaseda-nju. Za skup{tinsku ve}inu na-redni bud`et je razvojni i toobrazlagali pove}anjem sred-stava u gradskoj kasi, u posled-nje ~etiri godine, za milijardudinara odnosno za oko tre}inu.Opozicija je ostala na stanovi{tuda je bud`et predizborni, da ne-ma ozbiljnih investicija, da vi{esredstava treba da se izdvoji zaobrazovanje i privredu.

Planirano je da seskoro 1,4miliona dinara obezbedi od na-plate poreza na imovinu i doho-dak. U prihodovanjima ra~unase na 823 miliona dinara tran-sfera od dr`ave i me|unarod-nih donatora, zatim na 658 mi-liona dinara od naplate lokalnihkomunalnih taksi, 420 milionadinara od doprinosa za uzdava-nje gra|evinskih dozvola i 180miliona dinara je planirano kre-ditno zadu`enje. Kada su u pi-tanju planirani rashodi, na vrhuliste i dalje ostaju plate i dopri-nosi za zaposlene u lokalnoj sa-moupravi. Od ukupne sume, zafinansiranje zarada zaposlenihbi}e izdvojeno 27 odsto ili 866miliona dinara. Na drugommestu, po visini izdvajanja je iz-gradnja i ure|enje komunalneinfrastrukture sa planiranih 411

miliona dinara. Slede ulaganjau Pred{kolsku ustanovu „Mla-dost“, 263 miliona, u osnovno isrednje obrazovanje bi}e ulo`e-no 239,5 miliona – 161 milion

za osnovno i 78,5 miliona zasrednje obrazovanje.

Od javnih preduze}a, najvi{esredstava dobi}e „Gradska ~i-sto}a“ – 100 miliona, Javno

preduze}a za ure|ivanje gra|e-vinskog zemlji{ta dobi}e 40 mi-liona dinara za odr`avanje sao-bra}ajne infrastrukture, Zavodza urbanizam dobi}e 35 milionaza projektno planiranje, za JKP„Vodovod i kanalizacija“ plani-rano je 30 miliona i 20 milionadinara su subvencije za „Grad-sku toplanu“. Planirano je da seslede} godina za sufinansiranjemedijskih projekata izdvoji vi{eod 64 miliona, za projekte orga-nizacija civilinog dru{tva 17 mi-liona. Poljoprivredni proizvo|a-~i mogu da ra~unaju na finansij-sku podr{ku uve}anu za 50 od-sto u odnosu na ovu godinu, paje za njihove delatnosti planira-no 15 miliona dinara.

Bo{nja~ko nacionalno ve}eza svoje aktivnosti mo`e da ra-~una na 12 miliona dinara izgradskog bud`eta. Projektova-na izdavajanja za Kulturni cen-tar su 67 miliona dinara. Na-rodne biblioteke “Dositej Obra-dovi}” 34 miliona, Regionalnogpozori{ta oko 19,7 miliona i po19 miliona dinara dobi}e Isto-rijski arhiv i Muzej „Ras“. Pla-nirana izdvajanja za sport su156 miliona dinara – 114 mili-ona bi}e dato sportskim klubo-vima i 42 miliona dinara name-njeno je izgradnji sportske in-frastrukture. Me|u rashodimasu i milion dinara za izradu do-kumentacije za projekte i 71milion dinara su otplate glavni-ce i kamata za ranija kreditnazadu`enja. S. Novosel

Investitori da obezbede 90 odstoparking mesta

Kazna po osamhiljada dinara

Novi Pazar – I u Novom Pa-zaru, poslednjih godina, u eks-panziji je izgradnja stambeno-poslovnih objekata. Nekadaatraktivna naselja privatnihstambenih objekata, zamenju-ju stambeni blokovi, u kojimavlasni{tvo imaju oni koji suustupili svoje lokacije, investi-tori, oni koji su na privreme-nom radu u inostranstvu i rodi-telji studenata iz celog regiona,jer u ovom gradu postoje dvauniverziteta. Izgradnja stambe-no-poslovnih blokova dodatnoje opteretilo nedostatak parkingmesta. Zato gradska uprava na-stoji da re{i problem prebukira-nih ulica. Tamo gde su pret-hodnih decenija, projektanti„propustili“ priliku da parter-nim ure|enjem oko vi{esprat-nica re{e problem, to se sadaubrzano radi, pa stari stambeniblokovi, izgra|eni pre ~etiri i vi-{e decenija, dobijaju ure|enaparkirali{ta. Za one koji su seupustili u nove graditeljsketrendove, lokalna samoupravaje, pre dve godine, donela odlu-ku kojom investitore obavezujena obezbe|ivanje parking me-sta za svoje objekte, a za svakonedostaju}e pla}aju se penali.

Odbornici gradskog parla-menta, na zasedanju po~etkomove sedmice, doneli su odluku oizmenama odredaba ovog akta.Dokumentom su obavezani in-vestitori da obezbede 90 odstoparking mesta za svoj objekat. Iz-menama „odluka se ne}e prime-njivati u slu~ajevima nadograd-nje jedne eta`e bez galerije i pot-

krovnih prostorija, minimalnognagiba kosog krova od 5 stepeni“i to kod postoje}ih stambeno-po-slovnih objekata ~iji je vlasnikgrad ili dru{tveno preduze}e.Do-prinosi za ure|ivanje gra|evin-skog zemlji{ta za te objekte su os-am hiljada dinara po nedostaju-}em parking mestu i grad nemaobavezu da investitoru obezbedinedostaju}e parkirali{te. Na sna-zi je i dalje ostao deo odluke, pokojoj je obaveza investitora da zasvako nedostaju}e parking mestouplate po 1,5 miliona dinara.

Odlukom je predvi|eno daukoliko investitor odlu~i dapromeni namenu gara`e, gara-`nog ili parking mesta, obave-zan je da plati svako nedostaju-}e mesto, ali mu se dug uve}a-va za jo{ 50 odsto. O parkingmestima, moraju da brinu i vla-snici porodi~nih ku}a. Ako in-vestitor porodi~ne ku}e sa naj-vi{e dva stana, ne mo`e daobezbedi parkirali{te na svojojparceli, onda je obavezan, da zasvako nedostaju}e mesto, platipo 200 hiljada dinara za ure|e-nje gra|evinskog zemlji{ta.

Kada je, pre dve godine, do-neta ova odluka, iz gradskeuprave je obja{njeno, da inve-stitori koji obezbede dovoljnoparking mesta, mogu da ra}u-naju na smanjenje gradskih da-`bina ~ak i do 75 procenata, od-nosno komunalne takse }e bitiprepolovljene ako investitorobezbedi propisan broj parkingmesta, a umanjen ~ak za tri ~e-tvrtine ako prema{i taj broj.

S. Novosel

Novi Pazar - U narednoj godini No-vi Pazar }e biti deo spektra izuzetno kva-litetnih projekata koji za gra|ane dono-se konkretno dobro. Da budem konkre-tan, bavi}emo se i smanjenjem nezapo-slenosti u ovom gradu i moramo da ra-dimo na tome da budu}a ekonomskastrategija srbije obuhvati i Novi Pazar –rekao je ministar za rad, zapo{ljavanje,bora~ka i socijalna pitanja Zoran \or|e-vi}, na javnoj raspravi o Strategiji zaspre~avanje i za{titu dece od nasilja zaperiod 2020.-2023. godine.

\or|evi} je naglasio da je Ministar-stvo nacrt ovog dokumenta u skladu saKonvencijom o pravima detata UN, a iz-

gradnja politike i mera usmerenih kaspre~avanju i suzbijanju nasilja nad de-com jedan je od prioriteta javnih politi-ka Republike Srbije. Novopazarski gra-dona~elnik Nihat Bi{evac je istakao dasu ministru prezentovani izazovi sa ko-jima se grad suo~ava, a cilj je zajedni~-ko definisanje na~ina za pru`anje kon-kretne pomo}i. Nakon javne raspraveministar \or|evi} je razgovarao sa di-rektorima filijala PIO i Nacionalne slu-`be zapo{ljavanja Novi Pazar, Mirsa-dom Abdurahmanovi}em i Fahrudi-nom \eki}e. Rad tih slu`bi ocenio je do-brom ocenom i najavio je intenzivnijusaradnju. S. N.

Novi Pazar - Posle ~etiri i pogodine, kona~no, se zna da biv-{i ~inovnici u novopazarskoj lo-kalnoj samoupravi Darko Dr-mani} i Denis Rastoder, u grad-sku i republi~ku kasu, solidarnotreba da vrate 14,5 miliona di-nara, koje su proneverili zlou-potrebom slu`benoh polo`aja.

Afera je otkrivena pre ~etiri ipo godine. Njih dvojica su odkraja marta 2013. do druge po-lovine juna 2015. godine, pri-svojili skoro 12,7 miliona dina-ra – vi{e od 3,4 miliona iz repu-bli~kog bud`eta i preko 9,4 mi-liona dinara iz gradskog bud`e-ta. Pro{le godine, pravosna-`nom presudom Apelacionogsuda u Kragujevcu, Drmani} iRastoder, osu|eni su na zatvor-ske kazne od po 14 meseci, kojesu odle`ali i da solidarno u bu-d`ete Srbije i grada Novog Pa-zara vrate pronevereni novac, aDrmani} da sam plati jo{ 5,2miliona dinara. Rok za vra}anjenovca bio je godinu dana i iste-kao je 18.oktobra ove godine.

S obzirom da osu|eni nisuizvr{ili obavezu, novopazarskoPravobranila{tvo je pokrenulo

postupke za izvr{enje i izvr{nipostupci su u toku. Novopazar-ski Vi{i sud je prvostepenompresudom Drmani}a osudio na22 meseca, a Rastodera na 18,ali je Apelacioni sud delimi~nouva`io njihove `albe i obojicuosudio na po 14 meseci zatvora.Prema optu`nici Drmani}e je ,od po~etka 2010. Do kraja mar-ta 2013.godine u svoj d`ep sta-vio 5,2 miliona dinara. Novacod naplate raznih taksi, za ku-povinu obrazaca ili fotokopira-nje, nije upla~ivao na ra~un gra-da, ve} je zadr`avao za sebe.

Sudski epilog o~ekuju akcijeza suzbijanje korupcije, koje susprovedene u Novom Pazaru iTutinu. Od oktobra pro{le dooktobra ove godine Posebnoodeljenje za suzbijanje korupci-je (POSK) kraljeva~kog Vi{egtu`ila{tva zbog sumnje da supo~inili ovo krivi~no delo, lisicena ruke je dobilo troje lekara iznovopazarske Op{te bolnice iDoma zdravlja i dvoje odgovor-nih iz privatne Srednje {kole uTutinu. Lekaru Op{te bolnice uovom gradu I.T.(56) jo{ se sudipred Vi{im sudom u Kraljevu

zbog primanja mita.Ovom spe-cijalisti hirurgije sudi se od ok-tobra pro{le godine. Sumnja seda je od 6 lica, koje je le~io naHirur{kom odeljenju novopa-zarske Op{te bolnice, ili od nji-hovih ro|aka primao mito unovcu ili poklone u robi.

Druga dva slu~aja aktuelnasu od polovine septembra. Is-trage su u toku protiv odgovor-nih lica privatne Srednje {kole uTutinu I.D.(55) i A.D. (25) i le-kara novopazarskog domazdravlja M.I.A. (55) i I.D.(45).Odgovorni iz Srednje {koleuhap{eni su zbog sumnje da su

primili mito od ve}eg broja gra-|ana za izdavanje la`nih uvere-nja o polo`enom voza~kom is-pitu „B“ i „C“ kategorije, a naosnovu navodnog zavr{etkasrednje saobra}ajne {kole.Njihdvoje se nalaze jo{ u pritvoru, asa slobode se brane lekari

M.I.A. i I.D. koji su bili uhap{e-ni krajem oktobra zbog sumnjeda su zloupotrebili polo}aj.Sumnja se da su njih dvoje sa~i-njavali la`ne zapisnike o pola-ganju ispita iz prve pomo}i i iz-davali potvrde o polo`enom is-pitu za 200 kandidata iako nisupolagali. S. Novosel

Korupcija i ubistvo ~ekaju presudeSUDSKA HRONIKA

Javna rasprava o spre~avanju nasilja nad decom

Jedan od prioriteta

Ministar \or|evi} u Novom Pazaru

Foto

: S.@

uplja

nin

Foto

: S.@

uplja

nin

Jo{ se ~eka su|enje policajcuSvakako najvi{e pa`nje pobu|uje su|enje policajcu Raici Beloici

iz Tutina. On je osumnji~en da je krajem septembra 2017.godineubio Fahrudina Skarepa (22). Ubistvo se dogodilo na teritoriji op{ti-ne Tutin, koje je u nadle`nosti Vi{eg tu`ila{tva i suda u Novom Pa-zaru, ali je predmet dodeljen Vi{em tu`ila{tvu i sudu u U`icu. U`i~koVi{e tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog, terete}i policajca za ubi-stvo na mah. Vi{i sud u U`icu se, letos, proglasio mesno nenadle-`nim, pa su krajem oktobra ove godine, spisi vra}eni Vi{em sudu uNovom Pazaru, odakle su prosle|eni Vrhovnom kasacionom sudu,koji treba da donese odluku kojem sudu }e predmet biti delegiran.

Hanadi Hajdinovi} nova predsednica

Hanadi Hajdinovi} nova je predsednica Skup{tine grada. Na tufunkciju izabrana je sa liste SDA Sand`aka, a nakon nedavne smrtipredsednice parlamenta Ifete Radon~i}. Hajdinovi} je ro|ena1979.godine u Novom Pazaru. Po zanimanju je lekarka i zaposle-na je u Specijalnoj bolnici u Novopazarskoj Banji. U tri mandata bi-rana je za odbornicu SDA Sand`aka. Za izbor Hanadi Hajdinovi} gla-sala su 32 odbornika, a 15 nije glasalo.

petak, 20. decembar 2019.IV V

U @I@I^a~anski mali{ani vratili se sa Zlatara posle samo tri dana

Stoma~ne tegobe prekinule gostovanje Nova Varo{ - Grupa od oko 80 u~eni-

ka ni`ih razreda ~a~anske O[ „Dragi{aMi{ovi}“ prekinula je svoj boravak u ho-telu „Panorama“ samo tri dana nakondolaska u Novu Varo{. U rukovodstvu{kole tvrde da su rekreativnu nastavu bi-li prinu|eni da obustave jer se gotovotre}ina |aka po`alila na stoma~ne tego-be. Pojedini roditelji su razlog razbolje-vanja dece pripisali „lo{im uslovima uhotelu“, {to u „Panorami“ demantujutvrde}i da su ovakve optu`be nesuvisle ida su higijenski i sme{tajni uslovi uobjektu na zavidnom nivou.

Direktorka {kole Stana [ipeti} se od-

mah nakon dolaska mali{ana u ^a~akoglasila saop{tenjem u kojem isti~e da suu~itelji i lekar koji su sa decom boravili naZlataru doneli najbolju odluku o prekidurekreativne nastave, ali da je ona, nakonkonsultacije sa doktorom, ipak, mi{ljenjada se „deca nisu razbolela zbog lo{ih uslo-va u hotelu, ve} zbog virusne infekcije“koja je desetkovala i broj dece u samoj{koli. Nekolicina roditelja je, me|utim,alarmirala ~a~anske medije tvrde}i da suhigijenski i sme{tajni uslovi u „Panora-mi“ izuzetno lo{i, a da krivicu osim hote-la, snose i {kola i nadle`na agencija prekokoga je putovanje organizovano.

- Kada je rekreativna nastava ugova-rana, roditeljima je ponu|eno da svakoko `eli mo`e da ode do hotela i sam seuveri u uslove u kojima }e mali{ani bo-raviti. Niko od roditelja nije iskoristio tumogu}nost. Re~ je o objektu sa dve zve-zdice u kome se tokom ~itave godineodr`avaju seminari, sindikalna okuplja-nja i brojni drugi skupovi i edukacije. Uhotelu ~esto borave i mladi sportisti, kaoi veliki broj individualnih gostiju i turistai nikada se nisu desili ovakvi problemi -nagla{ava Zorka Ne{kovi}, direktorkaagencije „A super turs“ koja je bila orga-nizator putovanja.

U poslovodstvu „Panorame“ `ale {tosu njihovi mla|ani gosti ve} nakon dola-ska u hotel po~eli da ispoljavaju simpto-me stoma~nog virusa, ali ne prihvatajuodgovornost dok ne stignu svi nalazinadle`nih inspekcijskih organa.

- Odmah nakon odlaska ~a~anskihpolaznika rekreativne nastave, u hotel sudo{le sanitarna i veterinarska inspekcijakoje su konstatovale da je sva dopremlje-na roba u kuhinji sa odgovaraju}om de-klaracijom. Ostale kompletne rezultateinspekcijske kontrole o~ekujemo ovihdana - ka`e upravnik „Panorame“ Bran-ko Pucarevi} i tvrdi da su sve sobe u ho-

telu okre~ene pre mesec dana. „Tada sunabavljeni i novi kompleti posteljina. Iz-vr{eno je i dubinsko pranje tepisona i du-{eka, dok se o higijeni kuhinje, restoranai mokrih ~vorova vodi posebna briga isvakodnevno odr`avanje. Samo par da-na pre dolaska ove grupe dece promenje-na je i dodatno zagrejana i voda u hotel-skom bazenu“, dodaje Pucarevi}.

U poslovodstvu „Panorame“ tvrde daje osim mali{ana, u hotelu u tom vremeboravilo jo{ gostiju, kao i da je organizo-

vano i nekoliko zna~ajnih poslovnih ru~-kova i konferencija i da niko od gostijunije imao nikakve primedbe na kvalitethrane, usluga i uslova u objektu. Ina~e,predstavnike nadle`ne putni~ke agenci-je i uprave hotela dodatno su uznemirilekritike roditelja da za novac kojim su pla-tili rekreativnu nastavu nisu dobili zado-voljavaju}u uslugu.

- Agencija je u cenu od 13.760 dinarapo detetu ura~unala desetodnevni bora-vak dece na bazi punog pansiona, plus

u`ina, prevoz, usluge lekara i koordina-tora. Za dnevnice u~itelja izdvojeno jedodatnih 600 dinara po danu od svakogdeteta, a ostatak novca opredeljen je zaosiguranje, porez i rekreatora - obja{nja-vaju u „A super turs agenciji“. U „Pano-rami“ se, ina~e, nadaju da ova neprijat-nost sa ~a~anskim mali{anima ne}e uti-cati na dobar start predstoje}e zimske se-zone, kao i da }e javnost ve} ovih danabiti informisana o rezultatima nadle`nihinspekcijskih slu`bi. R. Popovi}

Nova Varo{ - @enski centar U`ice iop{tinski Savet za rodnu ravnopravnostorganizovali su pre nekoliko dana u no-vovaro{koj Biblioteci tribinu povodomdecembarske globalne kampanje„16 dana aktivizma protivnasilja nad `enama“.Skup je uprili~en saciljem da se skrenepa`nja javnosti najedan od goru}ihproblema u dru-{tvu.

Na tribini, ko-joj je prisustvova-lo desetak aktivist-kinja lokalnog Save-ta za rodnu ravnoprav-nost, predstavljen je i radu`i~kog @enskog centra sa poseb-nim akcentom na aktivnosti vezane zaSOS telefon za `rtve porodi~nog i part-nerskog nasilja sa brojem 0800 333 445.

- Besplatan SOS telefon uspostavljen

je pre pet godina i namenjen je ̀ enama-`rtvama nasilja u porodici sa teritorijeZlatiborskog okruga. Jedini je ove vrsteu zapadnom delu Srbije. Usluga podra-

zumeva besplatnu psihosocijalnupodr{ku, kako putem SOS

telefona, tako i kroz in-dividualne konsulta-

cije, kao i besplat-nu pravnu po-mo} - rekla jeVesna Bogda-novi}, pravnakonsultantkinja

pri ovom Udru-`enju. Ona je izne-

la podatak da je do-sada primljeno 3.600

poziva na SOS telefon, po-krenuto preko stotinu pravnih

postupaka u sferi za{tite od nasilja i oba-vljeno skoro 400 pravnih, psiholo{kih isocijalnih konsultacija.

Aktivistkinje @enskog centra su is-

takle da je broj poziva na SOS telefonsvake godine sve ve}i, kao i da se `enekoje trpe nasilje u porodi~nom domujavljaju iz svih op{tina ove regije, me|ukojima ima i Novovaro{anki.

- Za ovih pet godina za pomo} namse obratilo vi{e od 500 `ena. Najve}iprocenat njih ima od 26 do 49 godinastarosti. One i oko 35 odsto ̀ ena starijihod 50 godina, du`i period trpe psihi~konasilje, a ~ak preko 65 procenata upore-do je izlo`eno i fizi~kom maltretiranju.Jako visok procenat `ena, ~ak 58 posto,trpi ekonomsko nasilje, a 15 procenatasu proganjane u razli~itom smislu i ob-liku. U 75 posto nasilnici su biv{i ili sa-da{nji partneri, 20 procenata su srodni-ci po prvoj liniji , a ostali su ~lanovi {ireporodice - istakla je na tribini RadmilaGujani~i}, jedna od osniva~ica u`i~kog@enskog centra, apeluju}i na Novovaro-{anke da ne trpe nasilje i da ga prijave,bez obzira da li se ono de{ava nad njimali~no ili u okru`enju. R. Popovi}

Takmi~enje u besedni{tvuNovi Pazar - U Galeriji MMC u Novom Pazaru danas }e biti organizovano tak-

mi~enje u besedni{tvu koje organizuje novopazarski Kulturni centar,. O~ekujese 15 u~esnika koji }e se predstaviti sa po dve besede. Urednica knji`evnog pro-grama Almira Suljevi} rekla je da su se na konkurs najvi{e prijavljivali studenti isrednjo{kolci iz Novog Pazara i Tutina, a jedan od takmi~ara je iz Vrnja~ke Banje.Za prva tri mesta obezbe|ene su nov~ane nagrade u iznosu od deset, sedam i pethiljada dinara.

Promocija Ljaji}evih knjigaNovi Pazar - U sve~anoj sali Kulturnog centra nedavno je odr`ana promocija

zbirki pesama novopazarskog autora Alije Iza Ljaji}a. „Sand`a~ki |ulistani“ i„Sand`a~ki biseri“. Porodica, Novi Pazar, Sand`ak, stari obi~aji - dominantne suteme Ljaji}evih pesama, koje predstavljaju poetsku hroniku sand`a~kog kraja. Oknjigama Alije Iza Ljaji}a na promociji su govorili, pisac Mesud Pu~i}, arhitektai slikar Izet Muli} i istori~ar Esad Rahi}. Stihove je kazivao autor. ‘’Pedeset godi-na sam pisao. Sanjao i ~ekao ovaj trenutak’’, izjavio je Ljaji}.

Tribina u`i~kog @enskog centra i Saveta za rodnu ravnopravnost

SOS telefon za ̀ rtve porodi~nog nasilja

Nova Varo{ - U Novoj Varo{i se naprstima jedne ruke mogu prebrojati in-stitucije i nevladine organizacije u ~ijemje fokusu briga o za{titi `ivotne sredine.Najsvetliji primer eko-aktivizma jeEkolo{ka sekcija O[ „@ivko Ljuji}“, kojaje u protekle dve i vi{e decenije lider u or-ganizovanju i sprovo|enju razli~itih ak-cija i programa na polju ekologije. Ovimla|ani ~uvari `ivotne sredine za svoje

ideje, inicijative i aktivnosti uglavnom nenailaze na podr{ku lokalne zajednice, aliih takav ignorantski odnos ne spre~avada ~uvaju okru`enje i `ive u skladu saprirodom.

Ekolo{ka sekcija, koju sa puno ljubavii entuzijazma desetak godina unazad vo-di profesorka biologije i ekologije JovanaDumi}, ima tridesetak aktivnih ~lanova,uglavnom devoj~ica uzrasta od petog doosmog razreda. Sastaju se vi{e puta sed-mi~no, osmi{ljavaju}i nove aktivnosti ikreiraju}i kratkoro~ne odnosnodugoro~ne planove. Ova skupina vred-nih eko-aktivista mo`e se pohvaliti

duga~kom listom realizovanih akcija:~i{}enja {kolskog dvori{ta i bli`e okoline,sadnje cve}a i zelenila, ure|enja pe{a~kihstaza u turisti~koj zoni Zlatara, organi-zovanja izlo`bi od recikliranih materi-jala, brojnih eko-manifestacija u {koli igradu, Sajma zdrave hrane, likovnih i lit-erarnih konkursa na temu ekologije... Uobavezni kalendar aktivnosti spadaju iobele`avanja dana voda, {uma, za{tite

`ivotne sredine, planete Zemlje, ~istogvazduha.

- Svakog prole}a ispitujemo i kvalitetvode i vazduha na osnovu bio-indikato-ra, ~ime ste~eno znanje u {kolipoku{avamo da primenimo u praksi.Naro~ito nam je zanimljivo kada pravi-mo godi{nji katastar zaga|iva~a u na{emgradu. Kao najve}e zaga|iva~e „targeti-rali“ smo pilane, peletare, individualnalo`i{ta i gradsku toplanu - ka`u mladiekolozi uz ocenu da je ljudska vrsta na-jve}i neprijatelj prirode, a da ~ovek svo-jom nemarno{}u i neodgovornim pos-tupcima i odnosom prema okru`enju

sve vi{e ugro`ava planetu Zemlju.Profesorka Jovana Dumi} svoj rad sa de-com i ~lanovima Ekolo{ke sekcije bazirana tome da im prenese ljubav premaekologiji i uka`e im na zna~aj o~uvanja`ivotnog okru`enja.

- To se ne radi samo pri~om, ve} od-laskom i provo|enjem vremena u priro-di. Samo tako }e deca dobiti jasnu slikukoje su prednosti za{tite ̀ ivotne sredine,

ali i negativni efekti zaga|iva~a i ljudskognemara po okolinu - nagla{ava profesor-ka Jovana i isti~e da ima privilegiju daradim sa decom jer je rani uzrast naj-va`niji za formiranje ekolo{ke svesti. „Napravilan razvoj ekolo{ke svesti kodmladih najvi{e uti~u porodica i {kola, alii institucije svojim stalnim i usmerava-ju}im delovanjem. Ta kop~a porodice,obrazovne ustanove, institucija i medijau oblasti ekologije je izuzetno slaba{na izato bi ja~anje te spone trebalo da budeprimarni cilj svih nas zajedno“, poru~ujeprofesorka Dumi}.

R. Popovi}

Pozivom na broj 0800 333 445

`ene ̀ rtve nasilja u porodici sa teritorijeZlatiborskog okruga

mogu da potra`e besplatnu pravnu,

psiholo{ku i socijalnu pomo}

Ro`aje - Odbornici SO Ro`aje odr`a}e12. sjednicu u ~etvrtak, 26. decembra, sadvije ta~ke dnevnog reda - usvajanje bu-d`eta za 2020. i predloga Odluke o kredit-nom zadu`enju op{tine Ro`aje radi refi-nansiranja obaveza po osnovu kredita.

Bud`et Op{tine Ro`aje za narednugodinu planiran je u iznosu od 8.081.000evra i ve}i je za oko 200.000 od ovogodi-{njeg, od ~ega je operativni bud`et plani-ran na ne{to vi{e od sedam miliona a in-vesticioni na 1.026.000 evra. To je pred-vi|eno Nacrtom odluke o bud`etu za na-rednu godinu koji je predstavljen na jav-noj raspravi 10. decembra. Lokalnauprava najve}i prihod o~ekuje od tran-sfera i dotacija, odnosno od Egalizacio-nog fonda 3.900.000 evra i 500.000 oddr`avnog bud`eta. [to se ti~e sopstvenihprihoda, oni su planirani na oko 3,6 mi-liona od ~ega porezi ~ine skoro 1,7 mili-ona, dok se od koncesija na {ume o~eku-je prihod od 750.000 evra.

Nacrtom bud`eta za narednu godinunajvi{e sredstava }e biti potro{eno na ot-platu dugova iz ranijeg perioda,2.298.000, potom na otplatu kredita u iz-nosu od 826.000 evra. Za zarade i dopri-nose zaposlenih bi}e utro{eno 1.454.260,a za transfere institucijama, nevladinomsektoru, pojedincima i javnom sektoruplaniran je iznos od skoro 1,5 miliona, pa

}e tako institucije kulture i sporta dobitioko 1,1 milion evra.

Za kapitalni bud`et planiran je iznosne{to iznad milion evra i ve}i je od ovo-godi{njeg za oko 250.000. Nakon {to jepro{le godine iz ovog dokumenta izosta-vljena pomo} poljoprivredi, u nacrtu bu-d`eta za narednu godinu je ponovo uvr-{tena stavka koja se odnosi na podsticaj

razvoja poljoprivrednoj proizvodnji od100.000 evra, dok je za rje{avanje tehno-lo{kih vi{kova u lokalnoj upravi, javnimpreduze}ima i ustanovama koje se finan-siraju iz op{tinskog bud`eta planirano50.000 evra.

S. D.

Prijepolje - Odbornici }e se u utorak,24. decembra, izjasniti o predlogu dafunkciju novog predsednika Skup{tineop{tine Prijepolje obavlja odbornik Mar-ko Svi~evi}, specijalista primenjene eko-nomije, zaposlen u Upravi carina, ~lanSNS, umesto Stane Markovi} koja je napro{loj sednici podnela usmenu ostavkuna ovu funkciju. Nakon izbora novogpredsednika, odbornici }e raspravljati onacrtu Odluke o bud`etu op{tine za

2020. godinu. Pored toga, bi}e razmatra-no jo{ sedam ta~aka od devet koliko ih jepredlo`eno za dvadeset i sedmo skup-{tinsko zasedanje. Za o~ekivati je da budeusvojen Akcioni plan za mlade do 2022.godine.

Prema Nacrtu bud`eta objavljenomna op{tinskoj internet stranici, op{tinskakasa }e, sa prenetim neutro{enim sred-stvima iz ove godine, iznositi ne{to vi{eod milijardu 210 miliona dinara, {to je za

40 miliona manje nego u 2019. Planira-no je uve}anje sredstava za za{titu ̀ ivot-ne sredine za 15 miliona dinara i planira-no je da iznose 22 miliona 100 hiljada di-nara. Pove}anje je planirano i za pro-gram razvoja turizma za oko tri miliona730 hiljada dinara i iznose skoro 19 mili-ona dinara. Za program zdravstvene za-{tite u 2020. godini planirano je samo po-la miliona dinara.

I. H. D.

Priboj - ^lanovi Op{tinskog ve}a Pri-boja, ponovo su dokazali svoju kon-struktivnost tako {to su veoma obimandnevni red od ~ak 23 ta~ke, na nedavnojsednici brzo obradili i jednoglasno usvo-jili sve odluke.

^lanovi Op{tinskog ve}a su najpreusvojili tre}i rebalans bud`eta op{tinePriboj za 2019. godinu, koji je manji odprethodnog za 39 miliona i 825 hiljadadinara, ili za 2,92 odsto, a zatim su usvo-jili Nacrt bud`eta za narednu 2020. godi-nu, izve{tava zvani~ni op{tinski sajt. Pri-bojski bud`et iznosi}e 1.292.518 hiljadadinara plus nabavka laparoskopskogaparata za hirurgiju pribojske Bolnice uvrednosti od oko 12 miliona dinara bezkoga nema savremene hirurgije.

- Bud`et svake op{tine uglavnom po-kriva teku}e funkcionisanje lokalne sa-mouprave i malo ostaje za investicije, po-gotovu ve}e i zna~ajnije - rekao je pred-sednik Op{tine Lazar Rvovi} i dodao daza te namene Priboj na sre}u ima ospo-sobljen tim za izradu i realizaciju proje-kata, a time i za povla~enje sredstava izKancelarije za javna ulaganja Vlade Srbi-je. „Samo za sada imamo projekte vred-ne 44 miliona evra, a sama gradska to-

plana sa oko 10 miliona evra pokriva ve-}i iznos od na{eg ukupnog godi{njeg bu-d`eta“, dodao je Rvovi}. On je naveo dase poslednjih godina Priboj podigao iz si-vila, ekonomski oja~ao, ~ime je stvoren iprili~no dobar ambijent za nove investi-tore i nova radna mesta. Odbornici }e obud`etu raspravljati na narednoj sedni-ci, u ~etvrtak, 26. decembra. S. D.

Odbornici SO Ro`aje odr`a}e 12. sjednicu u ~etvrtak, 26. decembra

Planiran bud`et ne{tove}i od osam miliona

Zaseda i beranska SO

O bud`etu }e raspravljati i odborni-ci SO Berane, ali u ponedeljak, 23. de-cembra. Predsednik SO Berane NovicaObradovi}, predlo`io je devet ta~akadnevnog reda. Sem o bud`etu, beran-ski odbornici raspravlja}e i o porezu nanepokretnosti, Strategiji za razvojsporta, o bratimljenju sa peruanskimgradom Oksapampa...

Virus oterao rekreativce - ̂ a~anske polaznike rekreativne nastave je sa Zlatara „oterao“ stoma~ni virus, a ne

lo{i uslovi u hotelu „Panorama“ kako su tvrdili pojedini roditelji mali{ana i time poku-{ali da poljuljaju te{ko ste~eni renome ovog najve}eg sme{tajnog objekta u novovaro-{kom kraju - ka`e za Sand`ak Danas upravnik „Panorame“ Branko Pucarevi} nakon {tosu pre dva dana stigli rezultati nadle`nih inspekcijskih organa, koji su pokazali da nijere~ o trovanju dece. Sanitarna inspekcija je konstatovala da su sve namirnice u inter-noj restoranskoj kuhinji imale odgovaraju}u deklaraciju, dok su nadle`ni iz u`i~kog Za-voda za javno zdravlje ustanovili da je hrana „potpuno zdrava za upotrebu, te da nika-ko nije mogla biti uzrok trovanja.“Utvr|eno je, tako|e, da su higijena i sanitarna bez-bednost u hotelu na visokom nivou.

Ro`aje

Optu`eni bez dokaza:Hotel „Panorama“

Kroje planove za budu}e aktivnosti: ^lanicesekcije sa profesorkom Jovanom Dumi}

Ekolo{ka sekcija novovaro{ke Osnovne {kole pozitivan primer eko-aktivizma

Mladi ~uvari prirode

U utorak zasedaju prijepoljski odbornici

Izbor predsednika Skup{tine op{tine Zasedalo Op{tinsko ve}e Priboja i usvojilo Nacrt bud`eta

Rvovi}:Uzdigli smo se iz sivila

Lazar Rvovi}

Odbornici prijepoljske SO

VESTI IZ KULTURE

petak, 20. decembar 2019.VI

Novovaro{ki srednjo{kolci u programu Misije OEBS-a u Srbiji

Simulacija rada republi~kog parlamenta Nova Varo{ - [ta je poslani~ka grupa,

a {ta su amandmani, kakve se aktivno-sti odvijaju tokom plenarne sednice ikakav je rad po skup{tinskim odbori-ma, koliko je va`na uloga predsednikaNarodne skup{tine Republike Sr-bije - samo su neka od pita-nja koja su srednjo{kolciiz Nove Varo{i i Prije-polja dobili krozprakti~no u~e{}e usimulaciji rada Na-rodne skup{tine,koju je nedavno uprijepoljskom Do-mu kulture organi-zovala Misija OEBS-au Srbiji.

U radionicama je u~estvo-valo oko 50 u~enika srednjih {kola izova dva susedna grada, koji su nakontrosatne edukacije ocenili da su krozinterakciju uspeli da pro{ire svoja zna-nja o tome kako funkcioni{e i kakav jeinstitucioni zna~aj Narodne skup{tineRepublike Srbije.

- Bilo je jako zanimljivo. Podeljeni uposlani~ke klubove vlasti i opozicije, si-mulirali smo izradu predloga zakona,brane}i ih odnosno kritikuju}i, podno-sili amandmane, iznose}i argumenta-ciju za ili protiv njihovog usvajanja, po-

ku{avali da vodimo valjanu raspravusa kolegama iz skup{tinskih klupa isli~no. Ono {to je va`no saznali smokako funkcioni{e republi~ki parlamenti koliko je va`na uloga poslanika. Jedan

od zaklju~aka je da mi kaosrednjo{kolci ne pozna-

jemo dovoljno poli-ti~ki sistem u ze-

mlji, koji, ~ini mise, sagledavamosamo iz istorij-skog ugla i uzvrlo malo zna-nja o tome kako

on funkcioni{e i uteoriji i u praksi -

smatra u~enica tre}egrazreda novovaro{ke

Srednje {kole Jana Jeli}, jedna od15 u~esnika novovaro{ke delegacije.

Ideja o realizaciji ovog zanimljivogprojekta potekla je od predstavnikaOEBS-a u Srbiji i skup{tinskog Odelje-nja za obrazovanje, ~iji su edukatorimlade uspe{no vodili kroz ovaj semi-nar. Priredili su im, osim simulacije, ispotove kroz koje su ih u kratkim crta-ma upoznali kako funkcioni{e Skup{ti-na sa 250 poslanika izabranih na par-tijskim listama na neposrednim slo-bodnim izborima.

- Projektom podr`avamo ja~anjedemokratskih institucija u Srbiji, alitako|e motivi{emo mlade da boljerazumeju i postanu svesni koliko su

demokratske institucije va`na karikau dru{tvu. Ve} godinama unazad ra-dimo na programu simulacije u sarad-nji sa Narodnom skup{tinom i u nji-

ma je dosada u~estvovalo preko hilja-du srednjo{kolaca {irom Srbije - ka`eo projektu Mikaela Truman iz MisijeOEBS-a u Srbiji. R. P.

Bijelo Polje - Ispred zgrade Op{tineu utorak su odr`ana dva protestnaskupa. NVO „Green home“ je organi-zovala skup protiv izgradnje mini hi-droelektrane Lje{tanica u Lije{ci kodBijelog Polja. Peticiju protiv izgradnjepotpisalo 150 mje{tana i 600 gra|anaBijelog Polja.

U ovoj NVO smatraju da je nedopu-stivo da se planira vodozahvat na izvo-ri{tu, odakle mje{tani dobijaju pija}uvodu. „Jasno je da su gra|ani na prvommjestu a da oni ne ̀ ele izgradnju na sa-moj rijeci, naro~ito ne na vodoizvori{tuodnosno vodozahvatu pija}e vode za

doma}instva, rekla je Nata{a Kova~evi}izvr{na direktorica NVO „Geen home“,podsje}aju}i da prema zakonu o voda-ma prioritet ima vodosnabdijevanje lo-kalnih mje{tana i stoke, o sve druge na-mjene moraju biti uklonjene. Vuko-man Damjanovi}, predsjednik Odboraza za{titu rijeke Lje{tanice, kazao je da}e gra|ani sugerisati dr`avi i Vladi da seuvede potpuni moratorijum na izgrad-nju mini-hidroelektrana u Crnoj Gori.

- Na{e rijeke se mogu valorizovatituristi~ki, {to se uklapa u strate{ki raz-voj op{tine. Razvoj turizma, poljopri-vrede. Voda izuzetno ~ista, bogata ri-bom, a ima i jedan od najljep{ih vodo-pada u Crnoj Gori Skakala. Lje{tanska

glava gdje se planira vodozahvat je su-protno svim doma}im i me|unarod-nim propisima“, rekao je Damjanovi}.Prije ovog odr`an je protest NVO „No-vi put“, sa kog je upu}en apel Vladi Cr-ne Gore i lokalnoj upravi da rade na do-vo|enju investitora, kako bi se pobolj-{ao standard gra|ana. NVO „Novi put“,na ~ijem je ~elu Vehbo ^okovi}, u ciljuspre~avanja daljeg odliva stanovni{tvalokalnoj upravi predla`e da se za prvoro|eno dijete daje 100 evra, drugo 200,tre}e 300 evra...

Raditi na zapo{ljavanju mladih bra~-nih parova, svim u~enicima osnovnih

{kola obezbijediti besplatne ud`benike ibesplatan prevoz do {kole. Izgraditi ob-jekt za smje{taj besku}nika i otvoriti na-rodnu kuhinju za socijalno najugro`eni-je slojeve stanovni{tva. Radno sposobnikorisnici socijalnog davanja da svakogradnog dana rade ~etiri sata dru{tvenokorisnog rada, koji bi im se nadoknadiopo Zakonu o radu i sprije~ili ih da radeu sivoj zoni - ka`e ̂ okovi} i predla`e dase pomogne mladim bra~nim parovimau rje{avanju stambenog pitanja, izgrad-njom stanova po cijeni tro{kova izgrad-nje, a kamatu da snosi lokalna uprava.Na skupu su, pred ^okovi}a, govorilistudentkinja Politi~kih nauka TijanaMarkovi} i Predrag Adamovi}. C. D.

Pljevlja - Radnici pljevaljskog Ko-munalnog preduze}a koji rade u rad-noj jedinici Pogrebne usluge u ponede-ljak su stupili u {trajk jer im rukovod-stvo u ostavljenom roku nije isplatilodvije zarade, od jedanaest koliko im seukupno duguje. Rukovodstvo je biloprimorano da anga`uje dvojicu radni-ka iz drugih radnih jedinica, kako bi seobavila sahrana na gradskom groblju

Ravni, pi{u Vijesti. Jedan od radnikaRajko Kotlaja kazao je da je u {trajku{est zaposlenih, koji rade na poslovimasahranjivanja, dok rukovodstvo tvrdida njih ~etvorica protestuju, jer su dvo-jica radnika na bolovanju. „Rije{ilismo da ne radimo uklju~uju}i i kopa-nje grobnih mjesta, po cijenu da namuru~e knji`ice i prekinu radni odnos.Rukovodstvu smo bili ostavili rok do

petka da nam isplate tri zarade od 11koliko nam duguju. Pristali smo bili danam isplate dvije zarade. S obzirom nato da nisu odgovorili na na{ zahtjev, mismo odlu~ili da stupimo u {trajk“, re-kao je Kotlaja.

U izjavi za javnost rukovodstvopreduze}a isti~e da }e protiv radnikakoji su odbili da rade biti pokrenuti di-sciplinski postupci, jer nisu najavili {tra-jk.“Preduze}e u ovom trenutku ne mo-`e udovoljiti zahtjevu djela radnika i is-platiti im dvije zarade. Jedino {to mo`e-mo u kratkom vremenu da uradimo jeda isplatimo drugu polovinu zarade zajanuar“, saop{teno je iz Uprave predu-ze}a. Kotlaja ka`e da su prije desetakdana obavijestili rukovodstvo preduze-}a da }e prekinuti rad ukoliko im ne is-plati dio zaostalih zarada.

Dva protesta ispred zgrade op{tine Bijelo Polje

Jedni protiv mini HE,drugi protiv iseljavanja

Zaposleni u Pogrebnim uslugama Pljevlja po~eli {trajk

^ekaju jedanaest plata

Bez doprinosa od juna 2016.Vukadin [ljuki}, predsjednik sindikalne organizacije Komunalne usluge, ne-

davno je izjavio da u tom preduze}u radi 55 radnika koji mjesecima ne primaju pla-te zbog ~ega su mnogi pokrenuli i dobili sudske sporove. Zaposlenima doprinosinisu upla}eni od juna 2016. Predsjednik Op{tine Pljevlja Igor Golubovi} nedavno jeizjavio da su ukupni prihodi Komunalnih usluga projektovani do kraja godine250.000, a da je ukupan dug preduze}a 1,8 miliona evra.

Sastanak nevladinih organizacija U sali SO Bijelo Polje nedavno je odr`an sastanak predstavnika nevladinih organi-

zacija sa sjevera o „Unapre|enju kapaciteta NVO“. Kako je istakla Ana Novakovi}, izvr-{na direktorica CRNVO, cilj sastanka je bio da se od kolega iz nevladinog sektora sa sje-vera ~uje koje su njihove najve}e potrebe, od onih elementarnih, osnivanja i registro-vanja udru`enja, do toga koje bi im obuke i vrsta edukacije bile potrebne u narednojgodini. „Sa sredstvima iz lokalnih samouprava, ali i sa nivoa ministarstva nijesu u do-voljnoj mjeri prepoznate potrebe i projekti ovih organizacija“, kazala je Novakovi}eva.

Pljevlja

U radionicama o prakti~nom

funkcionisanju Narodne skup{tine

u~estvovalo 50 u~enika iz Nove Varo{i

i Prijepolja

Amandmanima doboljeg zakona: Saedukacije u Prijepolju

Novi Pazar - Letos je KenanKola{inac figurirao kao prvi kandidatza trenera Novog Pazara. Kad se tonije dogodili pominjan je kaonaslednik Slavka Mati}a, ali kako nitada nije do{lo do realizacije ove javnetajne ~inilo se da je zapelo negde narelaciji klub - trener. Sve dilemeotklonjene su posle serije lo{ihrezultata ekipe predvo|ene DarkomTe{ovi}em. Kona~no, 20. novembra,tri kola pre odlaska na zimsku pauzu,Kola{inac je posle 13,5 godina zaseo uuvek vrelu trenersku stolicu NovogPazara. Pro{log petka ozvani~io jesaradnju sa klubom i za drugi deoprvenstva.

Vremenska distanca izme|u ovadva boravka u Novom Pazaruizuzetno je velika. Kako se se}atetog perioda i {ta je druga~ije danas?

- U to vreme liga je bilakvalitetnija. Tada{nje drugoliga{kotakmi~enje za mene kao mladogtrenera predstavljalo je veliki zalogaj.Ipak, uradili smo prili~no dobarposao. Igra~i kao {to su Plojovi},Todi}, Vejselovi}, Re~, Ali~kovi},Sejdi}, Prtinac, svi odreda su biliiskusni. Na polusezoni dr`ali smo{esto mesto, onda se dogodio {trajkizazvan finansijskimnezadovoljstvom igra~e i do{li smo usituaciju da strepimo za opstanak.Nezadovoljni su suspendovani, pa suu drugom delu sezone priliku dobilimladi, Had`ibuli}, Mujdragi},Lotinac, Trtovac, Bogu}anin iPoturovi}. Dobra stvar je {to su semnogi od njih uz starije Gurdijeljca iRagipovi}a tada i afirmisali. Mo`da jetaj tim igrao lep{i fudbal, ali rezultatisu bili slabiji. Danas sam mnogoiskusniji.

Da ste kako se pri~alo sada{njitim Novog Pazara preuzeli umestou novembru jo{ u junu, mo`ete lipretpostaviti {ta bi se dogodilo u tih{est meseci?

- Ne mo`e to niko da zna, alitvrdim da sam u klub stigao tri kola

pre utakmice u Dobanovcimanapravio bih mnogo vi{e. Nikadanisam voleo da za protivnike imamekipe koje dr`e „fenjer“ tabele. Poznatmi je igra~ki pristup u takvimutakmicama - sve se svodi na lako}emo. Budu}nost je bila poslednja natabeli i znao sam da }e to biti svesamo ne lak me~, na neki na~in imami fobiju od ekipa koje su na samomdnu. Uveren sam da smo zaprotivnika imali bilo koji drugi tim,pa i iz gornjeg dela tabele, pro{li bimnogo bolje.

Do druge polovine septembra idvomese~ne kazne ne vr{enjatrenerske du`nosti vodili ste dostauspe{no Jo{anicu kroz Srpsku ligu.Razlikuju li se igre ,,`utih“ i,,plavih“, Jo{anice i Novog Pazara?

- Nemaju nikakvih sli~nosti.Normalno je da sam morao da seprilagodim igra~kom kadru NovogPazara. Poku{ao sam da primenim

moju trenersku filozofiju u kojojdominira sistem 3-5-2, ali kako to nijedalo rezultat pre{ao sam na drugevarijante. Vratio sam se sistemu 4-2-3-1, odnosno 4-4-2. Da sam ja biraoigra~e za ovu sezonu sigurno bih seopredelio za sistem 3-5-2, njega samu Jo{anici apsolvirao. Jedna stvar meje iznenadila, kad sam tu varijantuprobao u Pazaru pojediniprofesionalni fudbaleri na nju nisuumeli da se adaptiraju.

Skoro 20 godina ste trener.Stanje u na{em fudbalu odavno nijedobro, razloga za{to je to tako jemnogo, jedan od njih je i uplitanjenestru~nih u rad struke. Kako stepoznati kao neko ko nema dlake najeziku, {ta o tome mo`ete re}i, je lito samo urbana pri~a ili pukaizmi{ljotina?

- Sigurno da takve stvari postoje,posebno u klubovima gde privatniciula`u sopstveni novac. Poznate su mite situacije, neke kolege su pritiskuodolele, druge su popustile. Li~no satom vrstom problema se nisamsusretao. U bilo kojem klubu da samradio ~esto sam razgovarao sa ~elnimljudima, saslu{ao bih {ta imaju daka`u, ali kako sam ja odgovoran zarad i rezultate, bio sam taj koji se~e.

Jednostavno je, morate sami da seizborite da vam se ne zalazi u posao.

Lako je to re}i, te{ko sprovesti upraksi, jer je u fudbalu sve vi{e ljudikoji nisu iz fudbala?

- Samo razdvojite posao od svegaostalog i problem ste re{ili. Kad sezavr{i utakmica ili trening ja sam saporodicom ili prijateljima koji nisudirektno vezani za fudbal. Prijatelji sumi isti oni ljudi koji su mi to bili i udetinjstvu, sa njima skoro i da nepri~am o poslu. S druge strane,poznajem mnogo trenera koji se iprivatno dru`e sa klupskim~elnicima, kad je tako onda je inormalno da su pod ogromnimpritiscima.

Novi Pazar }e od februarapoku{ati da dostigne bar ~etvrtomesto koje vodi u bara` za elitnuligu. Igra i tim moraju da sepobolj{aju?

- ̂ ekaju nas superliga{ki treninzikako bismo {to pre postalidisciplinovani kao vojska. Bi}epotrebna i poja~anja u skoro svakojliniji. Znam {ta nam treba iu~estvova}u zajedno sa sportskimdirektorom Emirom Bihorcem uizboru igra~a, jedino tako i mo`eozbiljno da se radi. Moje je dapredlo`im igra~a koji nam jepotreban, ako je transfer finansijskiizvodljiv bi}e sjajno, ako nije, idemodalje. Nikad nisam bio trener kojiigra~ima ~ini uslugu u smislu - nemaklub, pa hajde da ga mi uzmemo. Satakvima nikada nisam popunjavaotakmi~arsku ekipu.

petak, 20. decembar 2019. VII

SPORT

Prvoslav Le{evi}

Kenan Kola{inac }e i dalje voditi Novi Pazar

Odluke koje donosim su samo moje

Va`na pobeda odbojka{aNovi Pazar - Odbojka{i Novog Pazara u 11. kolu Superlige mogu}e je da su ostvarili i naj-

va`niju pobedu u prvenstvu, po{to su u Pendiku pobedili Crvenu zvezdu 3:1 (27:29, 25:14,25:17, 25:12) i na taj na~in „fenjer“ prepustili Jedinstvu. Opet je u plavom sastavu dominiraoAndrej Tup~i sa 27 poena. Ve~eras Novi Pazar gostuje Spartaku u Subotici (19).

Novakovi} najefikasniji protiv Zemuna

Novi Pazar - Ko{arka{i Novog Pazara posle poraza u ABA2 ligi, koji je lako mogao da bu-de i pobeda, od Borca 95:99, slavili su u Pendiku nad Mlado{}u iz Zemuna u 11. kolu KLS 91:86(23:22, 19:21, 25:21, 24:22). Prvi poenter u doma}em timu bio je Novakovi} sa 20, kod gosti-ju Taker, strelac 26 poena.

Poraz u Beogradu Novi Pazar - U 11. zavr{nom kolu prvog dela sezone ARKUS lige, rukometa{i Partizana sla-

vili su nad Novim Pazarom u Beogradu 32:28 (15:16). Kod crno - belih izdvojio se @ivkovi} sa 13golova, u Novom Pazaru po sedam golova postigli su Davidovi} i Milo{evi}. „Plavi“ su posle oveutakmice ostali bez mo`da i najboljeg igra~a Zlatka Raki}a, sjajni levi bek karijeru nastavlja u Izra-elu. Na tabeli vodi Dinamo sa 24, ispred @elezni~ara 1949 sa 20 i Novog Pazara sa 19 bodova.

SPORTSKE VESTI

Bi}e potrebna i poja~anja uskoro svakoj liniji: KenanKola{inac i Neboj{a Vu~i}evi}

Ozvani~ena saradnja:Kenan Kola{inac i sportskidirektor Emir Bihorac

Znam da se izvinim Va`ite za „nemirnog trenera“, ~esto ste meta ka`njavanja

od strane sudija i disciplinskih organa. Ove sezone kao trenerJo{anice ka`njeni ste dvomese~nom zabranom vr{enja trener-ske du`nosti. Mora li ba{ tako?

- Bilo je mnogo mojih, ali i sudijskih propusta. Jednostavnosam takav, kad o~igledne nepravde sa njihove strane kulmini-raju ne mogu da se zaustavim. Pro{le i ove sezone izre~ene sumi kazne u trajanju od dva meseca, {to je mnogo, mnogo je.

Kajete li se ponekad?- Naravno, pojedinim sudijama sam se kasnije zbog prena-

gljenih reakcija i izvinjavao.Osim ,,nerazumevanja“ sudija, mo`e li se govoriti i o va{em

nagla{enom temperamentu?- Sigurno, ali kako sad radim u ligi vi{eg nivoa, moram se-

be korigovati u nekim postupcima.

Ve} nekoliko meseci u Centru za edukaciju fudbalskih trene-ra FSS u Beogradu poha|ate {kolu nakon koje }ete u novembruslede}e godine iza}i sa UEFA Nacionalnom PRO trenerskom li-cencom. U dru{tvu ste sa velikim brojem poznatih imena iz sve-ta fudbala, pri~ate li na tu temu. Kako oni gledaju na te va{e,,nesta{luke“?

- Bude ozbiljnih razgovora, ali i {ale i smeha. Biv{em fud-baleru Partizana, internacionalcu i nekada{njem reprezenta-tivcu Danku Lazovi}u nikako nije jasno kako to da me tako ~e-sto i drasti~no ka`njavaju. Obja{njavao sam i njemu i ostalimada se prema meni i mojim postupcima fudbalske i disciplinskesudije odnose, maltene, kao prema nekom ko je ubio ~oveka.Kao obja{njenje navode da mi je trenerski dosije predebeo i danikakve kazne osim drasti~nih ne mogu da deluju. Nisu u pra-vu. Prvi prekr{aj ove sezone dogodio se u 8. kolu za vreme me-~a Jo{anica - Sloga Po`ega, i odmah kazna dva meseca van fud-bala. Ne ide to tako!

petak, 20. decembar 2019.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Bijelo Polje - @iri za dodjelu Nagrade „3. janu-ar“ za 2019. godinu, utvrdio je listu kandidata zanajve}e op{tinsko priznanje, koje se dodjeljuje sva-ke godine za najbolja ostvarenja, postignute rezul-tate i doprinos razvoju Op{tine Bijelo Polje.

„Nakon razmatranja prijedloga i dokumentaci-je dostavljene Skup{tini op{tine Bijelo Polje, ̀ iri jeustanovio da svi predlo`eni kandidati formalno is-punjavaju uslove i kriterijume predvi|ene Odlu-

kom o uslovima, na~inu i postupku za dodjelu op-{tinske Nagrade „3. januar“ i sa~inio listu potenci-jalnih dobitnika, na kojoj se ove godine na{lo {estpojedinaca i ~etiri pravna lica“, saop{tila je nakonsjednice predsjednica @irija Vesna Pavi}evi}. Na li-sti predlo`enih kandidata su se dr Milo{ [aponji},specijalista urgentne medicine, Vesna Raosavlje-vi}, glavna medicinska sestra u Domu zdravlja Bi-jelo Polje, dr Ana Lalevi} - Filipovi}, profesor na

Ekonomskom fakultetu u Podgorici, Hajriz Br-~vak, privrednik i humanista, Miljojka Janju{evi},diplomirana pravnica, Irena Mad`galj, u~enica,kompanija BEMAX DOO - Podgorica, Gradski hor- Bijelo Polje, Udru`enje penzionera - Bijelo Polje iKlub dobrovoljnih davalaca krvi - Bijelo Polje Ime-na najvi{e dva dobitnika Nagrade „3. januar“ bi}eobjavljena na sajtu Op{tine Bijelo Polje i u mediji-ma 27. decembra, nakon sjednice ̀ irija. C. D.

Zasedao `iri za dodelu bjelopoljskog priznanja „3. januar“

Utvr|ena lista kandidataSvi predlo`eni ispunjavaju uslove i kriterijume: @iri

Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela Sjenica

Predavanje o proizvodnjisto~ne hrane

Sjenica - U Regionalnom centru zarazvoj poljoprivrede i sela Sjenica odr-`ano je predavanje i radionica u okviruprojekta „Proizvodnja kabaste sto~nehrane u brdskim i planinskim reoni-ma Srbije“ koji finansira Uprava za po-ljoprivredno zemlji{te i Ministarstvopoljoprivrede, a koje je predstavio di-rektor Instituta za krmno bilje Kru{e-vac, dr Zoran Lugi}. Ovom, poljopri-vrednicima veoma va`nom prezenta-cijom, dr Lugi} je motivisao sjeni~kepoljoprivrednike da pobolj{aju kvali-tet sto~ne hrane i generalno sve dopri-nose.

„U saradnji sa Institutom za krmnobilje iz Kru{evca i Op{tinom Sjenica,pru`ili smo tehni~ke informacije okvalitetu sto~ne hrane, odnosno sila`ei sena`e koji su radili u 2019. godini.Osim toga, poljoprivredni proizvo|a-~i su dobili preporuke kako da postu-paju u narednom periodu i na koji na-~in da pobolj{aju kvalitet sto~ne hranei ekonomi~nosti na farmama. Provje-ren je kvalitet sila`e sjeni~kih poljopri-vrednika, koji je ocijenjen kao veomadobar“- istakao je direktor Regional-nog centra za razvoj poljoprivrede i se-la Esad Hod`i}. S. D.

Upravni sud Crne Gore presudio u korist Saide Bosovi}

Poni{tava se izbor glavnogarhitekte u Pljevljima

PETNJICA ZA HELENUPetnjica - Omladina Petnjice organizuje

dvodnevnu akciju prikupljanja novca za opera-ciju mlade Helene Adrovi} kojoj je potrebno iz-vr{iti transplantaciju jetre, pod nazivom „Spa-simo `ivot Heleni“ i „Srcem za Helenu“. Ispredd`amije i u centru Petnjice postavljeni su {tan-

dovi gdje }e svi zainteresovani gra|ani i dona-tori mo}i da prilo`e nov~anu pomo} koja }e bi-ti upla}ena na `iro ra~un Helenine porodice.„Molimo sve gra|ane Petnjice kao i sve dona-tore koji su u mogu}nosti, da do|u, poka`u svo-ju dobronamjernost i humanost i daju svoj do-prinos ovoj akciji kako bi usre}ili Heleninu po-rodicu i nas a mladoj Heleni omogu}ili zdrav isre}an `ivot. Na{e malo njoj zna~i `ivot“, poru-~ili su mladi. S. D.

Pljevlja - Upravni sud Crne Goredonio je presudu kojom se poni{tavarje{enje Komisije za `albe lokalnihslu`benika i namje{tenika Op{tinePljevlja od 10. jula 2018. godine ko-jim se potvr|uje izbor Olivera Mir-kovi}a za glavnog gradskog arhitek-tu. Upravni sud je postupao po tu`biSaide Bosovi}, koja je u~estvovala naraspisanom konkursu.

Prema navodima u obrazlo`enjupresude, Saidi Bosovi} je suprotnozakonskim propisima osporeno daima polo`en stru~ni ispit. „Sud uka-zuje da pri izboru nadle`ni organima {iroko polje slobodne ocjene uodnosu na materijalne uslove saaspekta procjene najbolje stru~neosposobljenosti u cilju zapo{ljavanjanajkvalitetnijeg kadra. Me|utim,

mogu}nost slobodne ocjene se neodnosi na procesna pravila koja semoraju strogo po{tovati. Tu`eni or-gan mora postupiti po datim pri-mjedbama, a lokalna uprava je oba-vezna da izmiri sudske tro{kove u iz-nosu od 400 evra“.

Podgori~ki dnevni list Dan podsje-}a da je rje{enje o izboru Olivera Mir-kovi}a 7. maja 2018. donio tada{njipredsjednik Op{tine Mirko \a~i}. Sa-ida Bosovi} je ulo`ila ̀ albu, a potom ipovela postupak pred Upravnim su-dom iznose}i tvrdnje da Oliver Mir-kovi} nema 10 godina radnog sta`ana poslovima urbanizma kako je totra`eno konkursom, te da za 17 godi-na rada u lokalnoj upravi nikada nijeprilo`io diplomu o zavr{enim studija-ma. C. D.

U DVE RE^I

Foto

: bje

lopo

lje.co

.me