Dijeta uz visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak, način ishrane i seksualni život - pojave su u uzročno-

posledičnim vezama: visok pritisak može izazvati probleme sa potencijom, a

načinom ishrane i određenim dijetama vi možete uticati na svoje zdravlje i time

poboljšati i svoj seksualni život.

Ono što morate znati jeste da su potrebe organizma kod različitih ljudi veoma

individualne i zato se uvek u vezi sa dijetama morate konsultovati sa lekarom,

nutricionistom. Vaše dnevne potrebe zavise od vaše težine, visine, životnog doba u

kome ste i stepena vaše aktivnosti.

Dijeta kojom se unosi oko 2.000 kalorija primerena je na primer osobi od oko 55

godina starosti, prosečne visine i težine, osobi koja je umereno, čak i slabo aktivna, a

koja želi da održava svoju težinu. Visokom atletski građenom muškarcu od oko 35

godina treba više od 3.000 kalorija dnevno samo da bi održavao svoju težinu.

Nema pravila: ako želite da smanjite svoju telesnu težinu, morate strogo voditi

računa o tome koliko kalorija unosite. Zapamtite - 3.500 kalorija viška jednako je

polovini kilograma sala. Da biste gubili pola kilograma nedeljno, što zapravo i jeste

najzdravije mršavljenje, treba samo da unosite dnevno 500 kalorija manje nego

sada.

Za one koji imaju visok krvni pritisak, veoma je važno ograničiti unošenje

natrijuma na 1.500 miligrama dnevno. To je otprilike 2/3 čajne kašičice kuhinjske

soli. Taj cilj je veoma teško postići ukoliko previše jedete prerađenu hranu - instant

supe, odreske, slane sireve, kačkavalje itd. Najbolje je jesti svežu hranu koja ne

sadrži konzervanse. Čitajte etikete na pakovanjima i proveravajte koliko natrijuma

sadrži hrana koju kupujete.

Šta činiti kada je povišen krvni pritisak?

Ako se stalno povišen krvni pritisak (hipertenzija), sistolni (gornji) pritisak ili

dijastolni (donji) pritisak, ne kontroliše i ne leči, može biti opasan po zdravlje i

život.

Uzroci povišenog krvnog pritiska mogu biti različiti i kada se otkriju, na njih treba

delovati odgovarajućom terapijom kako bi se sprečile posledice.

Posledice povišenog krvnog pritiska

Povišeni krvni pritisak oštećuje krvne sudove i dovodi do oštećenja bubrega i

mozga, a usled toga može doći do: moždanog udara, srčanog udara, slabljenja srca,

prskanja krvnih sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih poremećaja.

Šta činiti?

Redovnom kontrolom, merenjem krvnog pritiska, mogu se sprečiti posledice. Kada

se utvrdi povećani krvni pritisak ili povremeno povećanje krvnog pritiska, treba se

obratiti lekaru.

Da bi lekari mogli da uspostave tačnu dijagnozu i uzroke povišenog krvnog pritiska,

potebno je više puta obaviti pregled i više puta izmeriti pritisak.

U savremenu dijagnostiku bolesti srca i kontrole krvnog pritiska spada i aparat

poznat kao holter. Ranije su ovi aparati bili veoma skupi (bilo ih je malo) i sama

metoda merenja bila je komplikovana i skupa. U prošlosti se na holter čekalo dosta

dugo, dok su sada ovi aparati relativno dostupni svim pacijentima.

Šta se dobija holterom?

Za preciznu dijagnostiku bolesti srca treba imati uvid u dnevno-noćne varijacije

krvnog pritiska i rad srca. Koje aparate treba upotrebiti i koje analize izvršiti -

utvrđuje i odlučuje internista.

Savremena dijagnostika veoma često uključuje dvadesetčetvoročasovni holter

monitoring krvnog pritiska. Ovaj aparat je prenosan, lak i bezbedan, tako da ga

pacijent nosi sa sobom 24 sata. Tokom toga se svakih 30 minuta pacijentu meri

krvni pritisak, kao i ostali bitni parametri (puls, pravilnost otkucaja srca...). Ovi

podaci se beleže u memorju holtera, a posle skidanja aparata se učitavaju u

računar.

Podaci sa holtera se posle unošenja u računar obrađuju i sumiraju. Na osnovu ovih

podataka, lekar stiče saznanja i uvid u maksimalne, minimalne i prosečne vrednosti

krvnog pritika, brzinu otkucaja srca, kao i periode (vreme u toku dana) kada dolazi

do naglog skoka krvnog pritiska.

Na osnovu pregleda, rezultata holtera i ostalih analiza lekar će ustanoviti uzroke i

moguće posledice kako bi propisao adekvatnu terapiju i pravilno doziranje lekova.

Zaključak i upozorenje

Kada se ustanovi povećan ili nestabilan krvni pritisak i definišu uzroci takvog

stanja, onda se treba strogo pridržavati propisane terapije i ići na redovne kontrole

Uzroci povišenog krvnog pritiska

Povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak veći

od 140 milimetara živinog stuba i dijastolni (donji) pritisak viši od 90 milimetara

živinog stuba.

Šta je "gornji" a šta "donji" pritisak?

Sistolni (gornji) pritisak označava najveću vrednost pritiska u arterijama posle

otkucaja srca.

Dijastolni (donji) pritisak označava vrednost pritiska u arterijama pri otpuštanju

srca između dva otkucaja.

Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pružaju

proticanju krvi.

Uzroci

Statistički je utvrđeno da 95% pacijenata boluje od takozvane primarne arterijske

hipertenzije nepoznatog uzroka - to su kombinovani genetski i drugih uzroci.

Za ostalih 5% (sekundarna hipertenzija) poznati su uzroci, i to su uglavnom

posledice: hormonskih poremećaja, bolesti bubrega, bolesti nadbubržne žlezde,

bolesti perifernih krvnih sudova, trudnoća, nusposledice nekih lekova, bolesti srca i

drugo.

Šta se dešava u našim krvnim sudovima?

Srce svojim otkucajima pumpa krv kroz krvne sudove zvane arterije u ceo

organizam. Iz srca krv ide kroz velike arterije koje se granaju u manje arterije, tj.

arteriole, do najmanjih krvnih sudova kapilara. Kapilari dovode krv i hranljive

materije do svih organa i delova tela. Krv se iz tela kroz vene vraća u srce.

Arteriole se šire ili skupljaju pod dejstvom nervnih impulsa. Kada su krvni sudovi

otvoreni, kroz njih krv teče slobodno bez mnogo srčanog naprezanja. Ukoliko su

krvni sudovi suženi, onda srce mora raditi sa mnogo više naprezanja, tj. sa više

snage. Zbog suženih krvnih sudova, povećava se otpor u krvnim sudovima, pa se

javlja povećani krvni pritisak ili hipertenzija.

Posledice

Usled povećanog krvnog pritiska, srce se napreže prekomerno, a krvni sudovi se

oštećuju. Povećani krvni pritisak oštećenjem krvih sudova dovodi do oštećenja

bubrega i mozga.

Srce, krvni sudovi, mozak i bubrezi mogu dugo odolevati povišenom krvnom

pritisku a da se ne uočavaju vidljivi simtomi (glavobolja, zamor, bolovi u bubrezima

ili drugi bolovi). Međutim, dugogodišnji život sa povećanim krvnim pritiskom može

dovesti do: moždanog udara, srčanog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih

sudova, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih problema.

Preporuke

Da bi se sprečile posledice povišenog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola

- merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi povećani krvni pritisak ili

povremeno povećanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti lečenju.

Na osnovu propisane terapije lekara, treba redovno uzimati lekove za regulisanje

krvnog pritiska, kako bi se sprečile komplikacije zdravstvenog stanja i oštećenje

vitalnih organa.

Upozorenje

Veoma je važno da pacijenti ne prestaju samoincijativno sa uzimanjem lekova kada

im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno povećanje krvnog pritiska

(nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povišen krvni pritisak.

Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska, može biti veoma opasan. U

takvim slučajevima često dolazi do iznenadnog značajnog povećanja krvnog pritiska

sa fatalnim posledicama kao što su moždani udar, infarkt ili otkaz bubrega.

Fizičkim aktivnostima protiv povišenog krvnog pritiska

Povišeni krvni pritisak (hipertenzija), koji u proseku ima svaka treća osoba, uzevši

u obzir opštu populaciju - znatno povećava rizik od nastajanja srčanih bolesti i

srčanog udara. Stoga se fizičke aktivnosti, kao i zdrava ishrana, smatraju najboljim

sredstvima za borbu protiv hipertenzije. Fizičke aktivnosti diprinose i efikasnosti

lekova protiv povišenog krvnog pritiska.

Unesite što više zabave u svoje vežbe

Pronađite aktivnosti u kojima uživate i potrudite se da vam donja granica bude pola

sata, a praktikujte ih što je moguće više dana u nedelji. Dnevni poslovi po kući,

baštovanstvo, pranje prozora, korišćenje stepenica umesto lifta, odlazak do

supermarketa u nabavku, plivanje i vožnja bicikla - sve ove aktivnosti jačaju vaše

srce.

Teretana?

Ne morate na pomen reči vežbe ili fizička aktivnost odmah da pomislite na teretanu,

jer ima bezbroj načina pomoću kojih možete uvek biti u formi. Međutim, nekim

ljudima je mnogo lakše da se usredsrede na vežbanje kada se nalaze u teretani.

Možete zatražiti od trenera koji rade u vašoj teretani da vam urade program koji

vam najviše može pomoći u ostvarivanju cilja.

Ojačajte svoje srce

Vežbe u cilju ojačavanja ili povećanja sveukupne otpornosti uz pomoć tegova i

sprava sa tegovima, ili putem sklekova i trbušnjaka - mogu popraviti opšte zdravlje

vašeg srca, ukoliko ih radite 2-3 nedeljno. Vežbe otpornosti spuštaju krvni pritisak,

smanjuju količinu masti u telu, a povećavaju mišićnu masu i popravljaju bioritam.

Čim vam postane toplo, skočite istog trenutka u bazen

Vežbe za održavanje forme koje podstiču ubrzaniji rad srca (poput trčanja, vožnje

bicikla i sl.) veoma su bitne za snižavanje krvnog pritiska i jačanje srca, kao i za

povećanje izdržljivosti. Ukoliko pak ne možete da podnesete "vrelinu" ovakvih

vežbi, onda je odlazak na bazen prava stvar za vas. Naime, svega pola časa plivanja

smanjuje količinu adrenalina koji kruži po našem telu i opušta krvne sudove. Povrh

svega, plivanje vraća otkucaje u normalu i spušta krvni pritisak.

Koliko aktivnosti i vežbi je dovoljno?

Ukoliko spadate u grupu ljudi čije su varijacije krvnog pritiska umerene,

tridesetominutne vežbe hodanja/šetnje biće sasvim dovoljne da izbegnete lekove.

Ukoliko već uzimate neki od lekova, umerene tridesetominutne aktivnosti/vežbe

koje će vas naterati da se malo zadišete i time povećate brzinu otkucaja srca - mogu

samo još više doprineti efektnosti lekova koje pijete.

Čak i ako nemate problema sa povišenim krvnim pritiskom, redovne fizičke

aktivnosti i vežbe pomoći će vam da ga održite u normali. Za one koji već imaju

probleme sa srcem i krvnim pritiskom, važno je da ne preopterete svoj organizam

preteškim, jer im to može dodatno pogoršati zdravstveno stanje.

Namirnice koje vam mogu spasti srce

Barem tri puta dnevno imate šanse da značajno smanjite nivo holesterola, da snizite

povišeni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od srčanih bolesti. Kako? Ako

jedete zdravu hranu.

Maslinovo ulje "ekstra virdžine"

Ovo ulje bogato je nezasićenim masnoćama, koje mogu sniziti nivo holesterola kada

zamene zasićene masnoće u vašem načinu ishrane. Važno je svako smanjenje unosa

zasićenih masnoća (koje se nalaze u siru, puteru i masnom mesu). Dobre zamene su

hrana sa maslinovim uljem (salate i jela koja se prže na ovom ulju), avokado, orasi i

drugi izvori nezasićenih masnoća, naročito mononezasićenih masnoća. Maslinovo

ulje "ekstra virdžine" ima i druge prednosti - sadrži polifenole, koji sprečavaju loš

holesterol da se lepi na zidove arterija. Iako je ovo ulje nešto skuplje od

suncokretovog, ipak treba da bude deo vaše kuhinje. Na zdravlju se ne štedi.

Bademi

Kada odrasle osobe jedu oko 30 grama ovih koštunjavih plodova dnevno, nivo lošeg

holesterola im se smanjuje za 13 do 20 procenata. Svi koštunjavi plodovi su zdravi i

hranljivi, ali bademi su naročito dobri za srce, jer sadrže dosta vitamina E. Ovaj

antioksidant snažno deluje u prevenciji arteroskleroze. Takođe su dobar izvor

kalcijuma. Ako ne volite sirove bademe, probajte da ih malo zapečete u rerni, to će

im smanjiti gorčinu i poboljšati ukus.

Ječam

Ova žitarica je višestruko korisna za zdravlje. U jednom istraživanju na

krajtongskom medicinskom fakultetu, otkriveno je da je ječam odlična namirnica

za održavanje nivoa glukoze pod kontrolom. Razlog može biti to što ječam sadrži

visoke količine vlakana pod nazivom beta-gluken, koji sporo prolazi kroz digestivni

trakt i pomaže snižavanju nivoa holesterola. Ječam možete pripremati na sličan

način kao integralni pirinač (dakle, kuva se od 45 minuta do sat vremena), a možete

i pomešati ove dve žitarice i zajedno ih skuvati. Odličan je kao prilog uz razne vrste

ribe i uz povrće.

Začin od ljutih papričica

Ako začinite jelo ovim pikantnim začinom, sprečićete porast šećera u krvi posle

obroka.

Šargarepa

Istraživanje na harvardskom univerzitetu pokazalo je da je veoma korisno jesti

svakoga dana pola šolje šargarepe. Ta količina snižava rizik od dijabetesa kod žena

za čak 27%.

Barem tri puta dnevno imate šanse da značajno smanjite nivo holesterola, snizite

povišeni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od srčanih bolesti. Kako? Ako

jedete zdravu hranu.

Hipertenzija (povišeni krvni pritisak - 140/90 ili viši) predstavlja najčešći faktor

rizika za srčane bolesti. Kada se krvni pritisak poveća, vaše srce mora da radi

napornije i da intenzivnije pumpa krv kroz telo. To šteti vašim arterijama i

automatski može dovesti do srčanog udara. Da biste imali zdrav krvni pritisak

(120/80 i niži), u ishrani treba redovno da imate dolenavedene namirnice.

Blitva

Bogat je izvor kalijuma. Dnevno je preporučljivo unositi 4.000 miligrama kalijuma

da biste snizili krvni pritisak, a blitva sadrži 1.000 miligrama ovog minerala u

jednoj šolji. Jede se u kuvanom obliku. Kalijum se takođe nalazi i u drugom povrću,

nekim voćkama, koštunjavim plodovima i u jogurtu. Blitva je bogata i kalcijumom i

magnezijumom, koji takođe imaju važnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska.

Sveži začini

Oni su zdrava zamena za so, a so sadrži 2.400 miligrama natrijuma u samo jednoj

kafenoj kašičici. To je veća količina natrijuma nego što biste smeli uneti u

organizam tokom čitavog dana, ako želite da vodite računa o svom krvnom pritisku.

Dakle - jasno je zašto su sveži prirodni začini mnogo bolja opcija.

Svež iseckani luk i ruzmarin odlično se slažu uz krompir, peršun se slaže uz supu ili

uz jaja, žalfija ide odlično uz živinsko meso, majčina dušica se može dodati u kokice.

Ovi prirodni začini takođe su bogati antioksidantima, tako da dodatno štite vaše

srce od potencijalnih srčanih bolesti. Ako se ne možete lišiti soli, bolje je da koristite

morsku so, a možete je i mešati (i tako ublažiti) sa drugim začinima.

Preporučljivi su i makrobiotički začini koji su veoma ukusni i dodaju slanoću - šoju

i tamari. Oni se mogu stavljati u salate, ili dodavati u kuvana jela, pred kraj

kuvanja.

Niskokalorični i nemasni jogurt

Mnogi ljudi vole ovu namirnicu, konsumiraju je uz doručak ili kao užinu. Sadrži

kalcijum i kalijum - minerale koji snižavaju krvni pritisak.

Beli luk

Ovo povrće neki vole, neki ne, ali jedno je sigurno - beli luk ima bitnu ulogu u

snižavanju lošeg holesterola. Da biste postigli dobar efekat, treba da pojedete

nekoliko čenova dnevno.

Kako sačuvati srce?

U razvijenim zemljama oko 20 % stanovništva ima problema sa visokim krvnim

pritiskom, a u našoj zemlji je taj procenat znatno veći. Ako uzmemo u obzir i druge

bolesti srca i krvnih sudova, naše srce je pod stalnim povećanim opterećenjem.

Pored naslednih faktora, na nastanak bolesti srca utiču savremeni način života i

neredovna ishrana.

Uzroci

Najčešći uzroci povećanog krvnog pritiska i bolesti srca jesu prekomerna težina,

slana hrana, pušenje, previše alkoholnih pića, nedovoljna fizička aktivnost,

neredovno spavanje, previše stresnih situacija, previše zasićenih masti...

Kako pomoći srcu i kako ga sačuvati?

Stres je postao hraoničan pratilac našeg života. Pored mnogih drugih razloga, stres

je prouzrokovan problemima u porodici, dugogodišnjim nepovoljnim stanjem u

zemlji, problemima na poslu, kratkim rokovima, stalnom neizvesnošću, dinamičnim

životom, stalnom žurbom... Kanadski naučnici su ustanovili da hronični sres može

dovesti do povećanog pritiska.

Naučite da ublažite stres koliko je to moguće. Vežbe, fizička aktivnost ili

svakodnevne kratke opuštajuće šetnje predstavljaju bezbedne lekove.

Preporučujemo: jogu, fitnes, velnes, meditaciju, ali ako to ne možete ili ne volite,

naučite da pravilno dišete. Odvojite desetak minuta dnevno za sebe pa sednite i

polako dišite duboko, pokušavajući da mislite samo na disanje i da se malo

isključite.

Stari savet pre nego se uznemirite ili iznervirate: udahnite duboko i izbrojte do

deset. Videćete da na taj način znatno ublažavate posledice stresne situacije.

Pušenje se stalno pominje kao neprijatelj disajnih organa i krvnih sudova jer

smanjuje uticaj kiseonika i doprinosi zapušenju krvnih sudova. Ukoliko ne možete

da prestanete sa pušenjem, pokušajte da smanjite broj popušenih cigareta u toku

dana.

Manje soli unositi u orgnizam je veoma bitno jer slana hrana zadržava više vode u

organizmu i eto većeg pritiska. Pored toga, slana hrana umanjuje dejstvo lekova za

kardiovaskularni sistem.

Spavanje odmara i krvne sudove i ceo oranizam. Ukoliko neredovno spavate i

spavate manje od šest sati dnevno, vi kao da pucate pravo u svoje srce. Nedovoljno

sna povećava i nervozu, nestrpljivost, pesimizam, hronični umor, stres, a to su sve

uzroci mnogih bolesti.

Lekove koje vam je preporučio vaš lekar treba redovno piti. To se naročito odnosi

na lekove za pritisak i srce jer oni regulišu normalan ritam rada srca. Neredovno

uzimanje lekova za hronične bolesti velika je greška koju mnogi čine, a tako

stvaraju uslove za infarkt, moždani udar i slično.

Napominjemo da se lekovi za pritisak ne piju kada je pritisak odskočio na dole ili na

gore, nego da se drži na potrebnom nivou.

Ishrana se uvek pominje uz savremene bolesti, jer zbog načina života jedemo

neredovno i neravnomerne količine, a to je štetno i po organizam i po kilažu.

Vežbanje je teško uskaladiti sa svakodnevnim aktivnostima, ali ako se potrudimo,

onda je i to izvodljivo bar nekoliko puta u toku nedelje. Smanjite nepotrebno

sedenje a češće se prošetajte i uradite neku vežbu.

Telesnu težinu treba održavati dok je zadovoljavajuća, a kada počne da se

povećava, krajnje je vreme za akciju. Preporučuje se manje hrane, manje kalorične

hrane, više voća i povrća i više manjih obroka dnevno.

Masnoće možemo smanjiti skoro neprimetno. Pređite na manje masna mesa, na

ribu, manje masno mleko, nepunomasni sir i jogurt, koristite više maslinovo ulje i

rezultati će biti vidljivi.

Smanjite unos nekih namirnica - ne morate ih potpuno izbaciti iz jelovnika. U

ishrani treba smanjiti količinu artikala kao što su so, šećer, slatkiši, kafa, gazirana

pića, pivo, alkohol...

Ovo su bili samo neki saveti koji vam mogu pomoći da pomognete i svom srcu i

krvnim sudovima i omogućite im da rade normalno, a da ih ne preopteretit.

Grožđe snižava krvni pritisak

Konsumiranje grožđa dovodi do snižavanja krvnog pritiska i poboljšava srčanu

funkciju. Američki naučnici otkrili su ovaj efekat na laboratorijskim pacovima koje

su hranili veoma slanom hranom. Otkriće je objavljeno u Gerontološkom časopisu

(Journal of Gerontology: Biological sciences).

Dr Mičel Sejmor (Mitchell Seymour) iz laboratorije za ispitivanje zaštite srca, sa

Univerziteta u Mičigenu, rekao je da ovo otkriće potvrđuje teoriju da se u grožđu

nalazi materija koja ima direktan uticaj na snižavanje rizika obolevanja

kardiovaskularnog sistema.

U studiji koju je sprovodio dr Sejmor sa saradnicima ispitivan je uticaj običnog

grožđa na laboratorijskim pacovima koji su bolovali od visokog krvnog pritiska

izazvanog unošenjem veoma slane hrane. Druga grupa pacova dobijala je veoma

slanu hranu bez dodatka grožđa. Posle 18 nedelja, pacovi koji su jeli slanu hranu i

grožđe imali su niži krvni pritisak, bolju srčanu funkciju, smanjenje zapaljenskih

procesa u organizmu i manje znakova oštećenja srčanog mišića u poređenju sa

pacovima koji su jeli slanu hranu bez unošenja grožđa.

Dr Sejmor je izjavio da je to još jedna potvrda da hrana bogata voćem i povrćem

blagotvorno deluje na snižavanje krvnog pritiska.

Crna čokolada i pritisak

Ako imate problema s viškom kilograma, verovatno se trudite da se suzdržite od

konsumiranja čokolade - i, moguće je, ne ide vam baš najbolje. Skoro da nema onih

koji čokoladu ne vole, u ovom ili onom obliku, s lešnicima, bademima, suvim

grožđem i sličnim dodacima, ili bez dodataka, crnu, mlečnu ili belu čokoladu, toplu

čokoladu... Da li vam već ide voda na usta? Čak i ako ste na dijeti, to ne znači da se

čokolade morate u potpunosti odreći, samo ukalkulišite njenu kalorijsku vrednost u

dozvoljenu vam dnevnu količinu kalorija.

Pored toga, kao što smo već nekoliko puta pisali, čokolada nije samo loša hrana koja

goji; ona ima i mnoge dobre i po zdravlje pozitivne osobine. Naravno, jeste

kalorična i ima masnoće u sebi, pa na to treba obratiti pažnju kad sastavljate dnevni

jelovnik (drugim rečima, ne tretirajte čokoladu kao "ma, to se ne računa" hranu),

ali ima i dovoljno korisnih osobina da je nikako ne bi trebalo izbaciti. Jedna od

pozitivnih osobina čokolade jeste i ta da vam može pomoći da snizite krvni pritisak,

kao i da smanji rizik da obolite od dijabetesa. Kako to?

Ne radi se o bilo kojoj čokoladi, već samo o crnoj (dakle, onoj bez mleka). U Italiji je

sprovedeno istraživanje sa 15 učesnika koji su 15 dana konsumirali 100 grama crne

čokolade dnevno. Rezultati su bili izuzetno povoljni. Ispitanicima je snižen krvni

pritisak, plus su njihovi organizmi postali sposobniji da apsorbuju šećer. Istraživači

nisu propustili da naglase da ne treba zaboraviti na kaloričnost čokolade, tako da,

ako želite da same sprovedete sličan eksperiment, svakako treba da smanjite unos

druge hrane - ili rizikujete da se ugojite.

Dakle, upravo ste dobile još jedan razlog da se ne odričete čokolade i, ako

konsumirate crnu čokoladu, možete s punim pravom da tvrdite da na taj način

štitite sopstveno zdravlje. Naravno, nije da ćete u čokoladi uživati zbog njenog

uticaja na vaše zdravlje - ali taj uticaj svakako ne smeta, zar ne?

Uticaj braka na krvni pritisak

Najnovija klinička studija pokazala je da je srećan brak blagotvoran na visinu

krvnog pritiska. Osobe koje su zadovoljne u braku imale su niži krvni pritisak nego

osobe koje nisu u bračnoj zajednici, iako su vodile bogat društveni život i delovale

vrlo zadovoljno. Takođe, osobe koje nisu u braku imaju niži krvni pritisak nego

osobe koje su nezadovoljne i nesrećne u braku - objavljeno je 20. marta u časopisu

"Anali medicine ponašanja" (The Annals of Behavioral Medicine).

Vodeći naučnik ove studije dr Džulijan Holt-Lanstand (Dr.Julianne Holt-Lunstad),

profesor psihologije Brigham Young univerziteta, konstatovala je da na visinu

krvnog pritiska utiče prevashodno kvalitet braka, a ne brak sam po sebi. Ispitivane

su 204 osobe koje su u braku i 99 osoba koje nisu u braku. Ispitanici su nosili

aparate za merenje krvnog pritiska danju i noću i ovi aparati su povremeno merili

krvni pritisak nezavisno od situacije u kojoj su ispitanici bili.

Dr Džulijan Holt-Lanstand bila je iznenađena rezultatima: osobe koje nisu u braku

imale su, uprkos bogatom društvenom životu, viši krvni pritisak od osoba koje su u

bračnoj zajednici. Takođe, njihov krvni pritisak bio je viši noću, što je ukazivalo na

povećan rizik od srčanih problema. Smatra se da osobe koje su u braku imaju niži

krvni pritisak zbog redovnijih seksualnih odnosa i privrženosti partnera.

Ispitivanje dalje pokazuje da čak i dobro prijateljstvo nema tako blagotvoran uticaj

na krvni pritisak kao intimni partner. Ispitivanje je vršeno samo na osobama koje

su u braku i na osobama koje su same i koje ne žive ni sa kim. Nema podataka o

visini krvog pritiska osoba koje žive s partnerom u vanbračnoj zajednici.

Igranje fudbala reguliše povišeni krvni pritisak

Dobro je poznata činjenica da redovna fizička aktivnost snižava povišeni krvni

pritisak. Pitanje je, međutim, koja je fizička aktivnost najefikasnija.

Najnovija klinička studija obavljena u Kopenhagenu u Danskoj pokazala je da su

vežbe visokog intenziteta, kao što je igranje fudbala, vrlo efikasne u regulaciji

visokog krvnog pritiska.

Klinička studija je obuhvatila 25 muškaraca starosti od 31 do 54 godine koji su

patili od blagog ili srednje izraženog oblika hipertenzije i oni su podeljeni u dve

grupe. Jedna grupa je igrala fudbal sat vremena dva puta nedeljno u timu od 5-6

igrača, dok je druga bila savetovana da bude umereno aktivna i da smanji rizik od

razvoja srčanog oboljenja.

Tri meseca kasnije, obe grupe su bile podvrgnute testovima koji su pokazali da je

grupa koja je igrala fudbal značajno unapredila svoje zdravlje, snizivši krvni

pritisak, smanjivši naslage masti i redukujući brzinu pulsa u poređenju sa grupom

koja nije igrala fudbal.

Profesor dr Peter Krustrup sa odeljenja za nauku u sportu Univerziteta u

Kopenhagenu, autor ove studije, smatra da su povremene fizičke vežbe visokog

intenziteta delotvorne na snižavanje povišenog krvnog pritiska. On smatra da je

igranje fudbala idealna fizička vežba, zato što igračima pruža zadovoljstvo i nije im

problem da ga redovno igraju.

U Kanadi jedna od pet osoba oboli od povišenog krvnog pritiska, a on je glavni

faktor izazivanja šloga i oboljenja srca. Pošto ne pokazuje nikakve simptome, često

se naziva "tihi ubica". Osoba koja boluje od povišenog krvnog pritiska izložena je

povećanom riziku od bolesti srčanih krvnih sudova (koronarna bolest), fibrilacije

srčanih pretkomora, obolevanja bubrega i iznenadne smrti iz bilo kog razloga.

Bez obzira na to što je ova studija urađena na manjem broju ispitanika, ona

nedvosmisleno ukazuje na to da povremeno igranje fudbala ili drugih sportova koji

zahtevaju fizičku aktivnost visokog intenziteta (vaterpolo, plivanje, trčanje ili

vožnja bicikla) u redovnim vremenskim intervalima - značajno povoljno utiče na

regulisanje visokog krvnog pritiska.

Stres ubija srce

Svi znaju onu izreku: bolje je sprečiti nego lečiti. U tom smislu, preventiva je

najvažnija u zdravstvu. Znači, moramo da uradimo sve da ne dođe do bolesti. S

prevencijom bi trebalo početi od najranijeg detinjstva. To je ona priča o tome kako

bi deca trebalo da se hrane zdravo i da se mnogo igraju.

Mladi ne mogu da sede za stolom po nekoliko sati i da uče - to je pogubno za srce,

krvne sudove, ramena, kičmu, a sigurno je da će, kad budu odrasla, ta deca biti

bolesnici. Uvek moramo da kontrolišemo svoj način života kako bismo mogli da ga

menjamo i prilagođavamo uvek i u svakoj prilici.

Poznata je stvar da je stres najveći neprijatelj savremenog čoveka; opasniji je i od

holesterola i drugih uzročnika bolesti srca. Stres se ne može izmeriti. Zbog toga se

uvek savetuje da šetate što više, brzim hodom, barem dva kilometra dnevno, da

trčite, da se bavite sportom i, naravno, da više čitate. Ne bi valjalo da se biblioteke i

knjižare zatvaraju kad se zna da su stari ljudi stres lečili čitanjem u večernjim

satima.

Izbegavajte i brzu hranu, kao i suve namirnice, a ukoliko se u toku dana

prehranjujete tako što na brzinu progutate sendvič ili dva, trudite se da bar pijete

sveže voćne sokove - oni mogu da budu pravo osveženje za vaš organizam.

Podsetimo se samo toga da je vaše telo, dakle, vaš organizam - vaš hram. To znači

da morate voditi računa o svim faktorima koji mogu da budu štetni i koji bi vam

mogli umanjiti šansu da ostatak života provedete zdravi i čitavi. Vaši dnevni

problemi, oni koji vas pritiskaju na radnom mestu, ili još gore, oni koji vas ne

napuštaju ni kad izađete iz kancelarije, najveći su vam neprijatelj, jer hteli ne hteli,

spadate u kategoriju savremenog čoveka, kojem stres pravi haos u životu dovodeći

ga u situacije da poremeti svoj san i redovan i zdrav način života. Nemojte dopustiti

da vas to poremeti.

Reagovanje na stres stomakom

Svako reaguje na stres na svoj način - izvestan broj ljudi reaguje stomakom. Ta

reakcija ume da bude prilično neprijatna, pa nije loše znati kako da se ublaži.

Ukoliko ste iskusili takvu reakciju, odlično znate o čemu govorimo: kad god ste

uzbuđeni, zbog bilo čega (recimo, važan sastanak, ispit, kontrolni u školi), vaš

stomak se oglašava - to mogu biti čudni zvuci iz stomaka, nadimanje, grčevi,

dijareja... Kao da vam sam stres nije dovoljan nego vas još i stomak na takav

odvratan način maltretira. Šta učiniti?

Za početak, može malčice da umiri saznanje da takve reakcije nisu ništa

nenormalno - svako će na stres reagovati onim delom koji je najosetljiviji, a kod

nekih ljudi to je stomak. Da biste neprijatnu reakciju ublažili, treba da povedete

računa o tome šta jedete i pijete, tj. da stomak ne nadražujete dodatno i da

izbegavate sve što bi moglo da izazove nadimanje.

Zaslađena pića, naročito gazirana i/ili sa veštačkim zaslađivačima, svakako bi

trebalo izbegavati, jer nadimaju (zapravo, sve sa veštačkim zaslađivačima,

uključujući i žvake bez šećera, može da izazove nadimanje stomaka). Jake začine i

kafu takođe bi trebalo izbegavati. Luk, sočivo, grašak, pasulj, karfiol, kelj, crveni

kupus, limun, kivi (i ostale kisele namirnice koje mogu da nadraže želudac) u

principu su zdrave, pa ih ne treba ukidati, ali ako očekujete stresnu situaciju

sledećeg dana, možete dan pre da ih ne unosite, a i da ih inače ne jedete u većim

količinama.

Odličan za želudac i stomak jeste i jak čaj od đumbira (toliko jak da vam od ljutine

zapeče grlo - ne brinite, osećaj pečenja traje dve-tri sekunde i potom prestaje kao da

ga nije ni bilo - ali ne toliko jak da vam krenu suze na oči). Dan pre očekivane

stresne situacije (dan pred sastanak, intervju za posao, ispit, kontrolni, na primer -

znamo, stresnu situaciju nije uvek moguće predvideti, ali onda kada znate da će je

biti, korisno je pripremiti se) nije loše popiti dve do tri šolje čaja od kamilice,

mirođije i kima (mešavina). Ovu mešavinu možete kupiti u apoteci, ili je

iskombinovati sami. Isti takav čaj možete popiti i ujutro na dan stresnog događaja,

a možete i u školu da ponesete termos ili flašicu sa tim čajem (može da se pije

hladan, mada ne bi trebalo da bude leden).

Izbegnite nepotreban stres

U savremenom životu, stres je neizbežan. To je činjenica koju treba prihvatiti, ali

baš zato je važno da ne osećamo stres pri svakoj incidentnoj situaciji, već da

naučimo da se ograđujemo od nekih situacija i smanjimo svoje negativne reakcije

na stres. Stručnjaci nam preporučuju određene taktike.

Organizacija vremena

Ovo je veoma važno, jer vam dobra organizacija vremena može omogućiti da

provedete više vremena sa prijateljima i porodicom, a povećati i vašu produktivnost

na poslu. To značajno pomaže u smanjenju stresa.

Da biste poboljšali svoju dnevnu organizaciju, možete učiniti sledeće:

Uštedite vreme tako što ćete ga raspoređivati prema svojim potrebama. Fokusirajte

se, raspoređujte, u svoj raspored uračunajte sva potencijalna dešavanja - poslovna,

porodična, kao i aktivnosti koje će ispuniti vaše slobodno vreme.

Napravite prioritete, po važnosti ili hitnosti. Usmerite svoje vreme na one aktivnosti

koje su vam smislene i važne.

Ne preterujte sa obavezama koje preuzimate na sebe. Ne morate učestvovati u

dešavanjima koja vam nisu važna.

Pišite dnevne planove.

Velike projekte podelite na manje delove i obavljajte jedno po jedno, postavljajući

kratkoročne ciljeve.

Napravite dobre taktike za borbu protiv stresa

U borbi protiv stresa mogu vam pomoći različite antistresne taktike, taktike koje se

mogu svesti na svega pet minuta, kao i određene antistresne strategije. Pa ipak, da

bi bile uspešne, te taktike moraju biti lične i odnositi se baš na vas. Dobar način da

ih osmislite jeste vođenje dnevnika. Ako to radite, onda možete predvideti

potencijalni stresni događaj i svoju emotivnu reakciju. Orijentišite se na pozitivnu

stranu i uspostavite dobru kontrolu nad svojim životom.

Način života

Neka ponašanja i životni izbori utiču na nivo stresa kome ste izloženi. Možda ne

izazivaju stres direktno, ali utiču na vašu telesnu reakciju na stres. Pokušajte

sledeće:

Izbalansirajte lične, poslovne i porodične potrebe i obaveze.

Pronađite ciljeve u životu (ili barem potražite).

Spavajte dovoljan broj sati, jer se vaše telo oporavlja od dnevnih stresova

dok spavate. Pobedite nesanicu!

Hranite se izbalansirano, jer je zdrava hrana prirodna odbrana od stresa.

Vežbajte dovoljno tokom nedelje.

Ograničite unos alkohola.

Nemojte pušiti.

Socijalna podrška

Veoma je važna podrška porodice, prijatelja i partnera, jer vam ona garantuje

mentalno zdravlje.

Petominutne taktike protiv stresa

Bez obzira na to da li ste nervozni zbog priprema za odmor, zbog dugačke liste

obaveza ili uznemireni zbog svađe sa voljenom osobom, ne morate dozvoliti stresu

da vas obuzme. Potrebno vam je svega pet minuta da se u miru posvetite sebi, bez

spoljnih uticaja. Evo nekih saveta stručnjaka

Kada kasnite...

Uspavali ste se, zaglavili u saobraćaju i kasnite 15 minuta na važan sastanak -

ponovo. Umesto da se prepustite napadu anksioznosti, pritisnite svoje unutrašnje

dugme za pauzu i recite sebi: pet minuta više ništa ne menja, ionako već kasnim.

Nema svrhe brinuti oko nečega što ne možete promeniti. Prvo nazovite šefa da mu

javite da ćete zakasniti. Onda udišite i izdišite vazduh duboko i pustite da vam misli

odlutaju do nekog lepog sećanja (na primer, poslednjeg letovanja) i sastavljajte

mentalnu listu stvari zbog kojih ste zahvalni. Ovakva razmišljanja pomoći će vam

da se prisetite šta je u životu stvarno važno (umesto da brinete zbog svakodnevne

sitnice).

Kada ste preplavljeni potrebama drugih ljudi...

Ponekad ste zapljusnuti zahtevima svog šefa, džangrizave svekrve, ćerke u

tinejdžerskim godinama... Odjednom, svima je nešto potrebno, a vi imate glavnu

ulogu u ispunjavanju zahteva. Pobegnite na trenutak od svega toga. Osamite se u

mračnoj sobi, zažmurite i kreirajte u glavi svoje sopstveno ostrvo. Iskoristite svoja

čula za distanciranje od tekuće realnosti: "posmatrajte" plavo nebo bez oblaka,

"osetite" toplotu sunčevih zraka i osetite "ukus" pinakolade. Napravite sopstveni

unutrašnji krug u koji je zabranjen pristup drugim osobama, osetite sopstveni mir i

harmoniju. Čuvajte svoje zamišljeno ostrvo i aktivirajte ga kad god ste ugroženi

potrebama drugih ljudi.

Kada vas onespokojavaju naporne osobe...

Svi imamo posla sa njima: radoznale komšije, dosadni rođaci, neljubazni

službenici... Da biste se izolovali od njihovog napornog ponašanja, prvo treba da

postanete svesni kako u tim situacijama reagujete; npr. možda stežete pesnicu i

želite da pobegnete sa mesta zbivanja. Prepoznavanje sopstvene reakcije može vam

pomoći da bolje savladate situaciju i da preuzmete kontrolu. Protrljajte svoj ručni

zglob i smanjite psihičku tenziju, potom ponavljajte u sebi neku smirujuću

afirmativnu misao, poput: "Bez obzira na to koliko se neprijatno ponaša, ja ću biti

ljubazna".

Iznenađujuće antistresne taktike

Svi znamo kako stresna situacija može izgledati. Na primer: ustajete u ranu zoru;

vaše dete se iznenada seti da mu je potrebna torta za školsku proslavu; drugo dete

se ne oseća dobro; vaš partner je besan zbog finansijskih prilika i počinje da

gunđa... Kad dan tako počne, nije neobično da se stresne misli odmah usele u vaš

mozak.

A potom, stres počinje da deluje i na organizam: puls se ubrzava, može doći do

osećaja bola u grudima, a čini vam se da će vam glava eksplodirati. Kako

anksioznost raste, počinju da se dešavaju i hemijske promene: dolazi do sužavanja

krvnih sudova, srce počinje ubrzano da lupa, raste krvni pritisak, a mišići se zatežu.

Vaše telo se sprema da se suoči sa pretnjom. To je korisno ako vas juri lav u

džungli, ali u svakodnevnom životu - nije.

Dugoročan stres donosi razne neugodne posledice po organizam. Zato je neophodno

suočiti se sa stresom i suprotstaviti mu se. Evo nekih načina:

Ljubite se što više!

Često čujemo: "Bez obzira na to kakvi me problemi muče, kada dođem kući i

poljubim svog muža, sve ostalo mi izgleda nevažno." Ova žena je u pravu, a to

potvrđuju i naučna istraživanja: parovi koji se ljube samo tokom seksualnog odnosa

podložniji su stresu čak osam puta više od onih parova koji se ljube više puta u toku

dana. Poljubac nas oslobađa stresa, stvarajući osećaj povezanosti, tada se oslobađa

endorfin, supstanca koja deluje suprotno stresu i depresiji.

Zagrljaj ima lekovito dejstvo

Držanje za ruke i grljenje takođe može smanjiti stres u znatnoj meri. Izvršeno je

sledeće istraživanje: pedeset parova zamoljeno je da se drže za ruke deset minuta, a

potom da se grle dvadeset sekundi. Druga grupa od 85 ispitanika mirno se

odmarala, bez međusobnog dodirivanja. Potom su zamoljeni da pričaju o nekom

prošlom događaju koji ih je razbesneo. Oni koji se nisu grlili imali su povišeni krvni

pritisak i lupanje srca, a kod onih drugih do toga nije došlo. Ključ cele te priče o

grljenju je u sledećem: nežni pritisak u zagrljaju stimuliše nervne završetke, što

šalje umirujuću poruku mozgu i usporava oslobađanje kortizola.

Smanjite zajedljive komentare!

Kada se bračni parovi svađaju, češće možemo čuti žene koje daju zajedljive

komentare i muškarce koji se ponašaju ćutljivo nego obratno. Ako navodite

neprijatne argumente (čak i kad ste u pravu), nivo stresa raste.

Konflikt ne mora obavezno biti štetan, ali treba da naučimo da se svađamo bez

zajedljivosti, i to zbog sebe.

Ne gubite pribranost

Ponekad nije lako biti "hladne glave" i sačuvati pribranost.

Kada stvari krenu nekim čudnim tokom, makar bile u pitanju samo sitnice, kako

reagujete? Da li vam se dešava da izgubite prisebnost i "eksplodirate"? Poznato

vam je ono osećanje kada se nešto u vama kuva, i više ne možete da ga zadržite, već

morate da se oslobodite tog osećanja, i to na bilo koji način? Ako vam se to dešava,

onda se tekst koji sledi odnosi na vas.

Ova vrsta psihološkog stresa štetna je na više načina. Kao prvo, nije dobra za vaše

zdravlje, jer može biti povezana sa srčanim bolestima i depresijom. A kada je reč o

ličnim i poslovnim ciljevima, moguće je da zbog ovog problema ne napredujete tako

brzo kako biste želeli.

Ima ljudi koji uvek ostaju hladni i pribrani, bez obzira na to šta se oko njih dešava.

To su oni koji nikad ne "pucaju" i deluju kao da ih ništa ne može iznervirati. Pa,

kako se može postati jedan od njih?

Dobra vest je da se neke tehnike mogu naučiti. Kristalno jasno razmišljanje je prvi

korak koji treba da načinite. Ako zastanete i razmislite pre nego što odreagujete,

vaš život će biti pod vašom kontrolom. Neka to bude zadatak koji ćete dati sebi -

ostati pribran bez obzira na to da li ste usred poslovne rasprave, da li vam je let

odložen ili ste se zaglavili u saobraćaju. Evo nekoliko tehnika koje vam mogu

pomoći:

Razvijajte svoju samosvest!

Samosvest će vam pomoći da sebe i situaciju jasnije i realnije sagledate. Kako se

stvarno osećate kada vam prijatelj ne odgovori na poziv? Umesto da izgubite

kontrolu i prenaglasite svoja negativna osećanja, zastanite i realno razmislite o

situaciji. Mogli biste da zaključite da njegovo ponašanje nema veze sa vama.

Samokontrola

Da li mislite i izgovarate negativne misli? Prestanite s tim! Unutrašnji monolog

nabijen negativnim mislima neće vas nikuda odvesti. Svesno ubacujte pozitivne

misli o voljenim osobama, o lepim putovanjima na kojima ste bili ili o aktivnosti u

kojoj uživate. Takođe, može vam pomoći meditacija i duboko disanje.

Komunicirajte!

Otvorite se i razmenjujte ideje sa drugima.

Budite aktivni!

Pokušajte aktivno da se bavite problemima i da ih rešavate umesto da samo ležite i

gledate TV. Definišite svoj problem, pamtite svoje ciljeve i smišljajte kako biste

mogli da ih dosegnete.

Saosećajte sa drugima!

Svakome je ponekad loš dan. Dakle - imajte razumevanje za druge

Otkrijte uzroke stresa i otklonite ih

Pojava stresa je neizbežna u svakodnevnom životu, pogotovo kada su u pitanju neki

veći izazovi. Svaka osoba različito reaguje na pritisak i stres koji se prilikom toga

javlja. Stres je usko povezan sa načinom na koji sagledavamo određenu situaciju, pa

se zato javlja u manjoj ili većoj meri. Stoga ste upravo vi sami najbolje merilo za

stres; i ne samo to: upravo ste vi sami u stanju da otkrijete najbolje načine da se što

bolje nosite sa stresom.

Evo i nekih korisnih pitanja koja vam mogu poslužiti kao smernice na putu ka

pobedi ovog jako nepoželjnog protivnika. Postavite sebi sledeća pitanja kako biste

otkrili šta to izaziva stres kod vas i kako vi na njega reagujete.

Da li se kod mene javlja stres izazvan situacijom na poslu, u porodici ili je lične

prirode?

Do hroničnog stresa može doći usled nepovoljnih okolnosti u dužem vremenskom

periodu. Navešćemo neke od njih.

Problemi u porodici ili u vezi.

Staranje o starijem članu porodice koji ima hronične zdravstvene probleme,

ili je nepokretan. Staranje je jedan od glavnih izvora prevelikog stresa.

Stres izazvan poslom i situacijom na poslu.

Član porodice koji je pod stresom.

Da li je kod mene došlo do nekih velikih životnih promena u skorije vreme?

Stres je neizbežan u životu i može biti ili pozitivan ili negativan. Mi proživljavamo

obe vrste stresa, rutinski, kada dolazi do nekih većih promena u našim životima,

kao što je venčanje, rođenje deteta ili odlazak tog istog deteta od kuće, kada

odrastanju dođe kraj.

Kako da se nosim sa stresom?

Određeni vid vašeg ponašanja i izbora koje donosite u životu može da ometa način

na koji vaše telo i vaš organizam traže ventil, ventil od stresa. Za vreme sna vaše telo

je u stanju da se u potpunosti oporavi od dnevnih stresova. Ukoliko ne spavate

dovoljno ili vaš san neko ili nešto stalno narušava, uskraćujete sebi šansu da se

oporavite od stresa.

I sve ono što radite, kao i vaše ponašanje, mogu biti posledice stresa. Ljudi koji su

stalno suočeni sa stresom na njega reaguju pušenjem, odavanjem alkoholu, ili lošom

ishranom. Zato je veoma bitno da sami procenite kako reagujete na stres, tako što

ćete identifikovati svoje pozitivne i negativne načine borbe.

Da li moja uverenja mogu biti uzrok stresa?

Određeni ljudi osećaju previše stresa zbog toga što su njihova lična uverenja u

konfliktu sa načinom na koji žive svoj život. Obavezno preispitajte sebe, kako biste

utvrdili da li je upravo to razlog vašeg stresa.

Ukoliko ne možete sa sigurnošću da utvrdite da li ste zapravo pod stresom, ili niste u

stanju da dokučite zbog čega se osećate tako kako se osećate - morate svakako

otkriti šta je to što bi moglo da bude uzrok stresa. A jedan od načina da to učinite

jeste da na papir stavite sve ono što vas čini nervoznim i što bi moglo biti

potencijalni uzrok stresa, kako biste pronašli što bolje načine da se nosite sa njim.

Otkrijte nešto novo o sebi

Jesen je uveliko u toku, i zima je blizu, spremno čeka iza ugla. Ovaj period u godini

ispunjen je kišama, a preovlađujuće boje u prirodi su siva i maslinasto zelena. A

kako ste vi ovih dana? Osećate li se tmurno, poput vremena, muči li vas neodređeno

nezadovoljstvo i bezrazložna zabrinutost? Ako je tako, ne brinite, niste jedini.

Većinu ljudi muče slična osećanja i razmišljanja. Šta se može učiniti da se takvo

stanje popravi?

Imamo jedan predlog: pronađite svoje novo interesovanje – neku zabavnu i

svrhovitu aktivnost, kojom ćete ulepšati sebi ove tmurne dane.

Odrastali smo u uverenju da su tuđe potrebe preče, pa smo se često osećali

neugodno istražujući interesovanja koja vode ka našem sopstvenom zadovoljstvu.

Ali – ugađajući sebi, mi ne uzimamo od drugih ljudi. Naprotiv: što smo srećniji -

imamo više samopouzdanja, bolji smo oslonac za druge, zabavniji smo, vitalniji i

širimo oko sebe više pozitivne energije.

Ništa se ne zadobija preko noći, barem ne ono što je zaista vredno. Ali, u bilo kom

trenutku možete pokrenuti male šrafove u svom razmišljanju i uneti vedrije boje u

svoj intimni svet.

Potražite inspiraciju

Da biste lakše odlučili koja nova aktivnost bi vas učinila zadovoljnijom osobom,

prisetite se ciljeva koje ste oduvek hteli da dosegnete. Da li ste želeli da budete

profesor, svetski putnik, atletičar, filantrop? Zapišite sve svoje ideje, jer to je prvi

korak ka akciji.

Drugi izvor inspiracije može biti vaše detinjstvo – ako ste kao devojčica obožavali

balet, velika je verovatnoća da ste i sada ljubitelj plesa.

Možda ste nekada imali želju da uzimate časove letenja, ali se na taj korak niste

odlučili jer su vam deca bila mala. Deca su u međuvremenu odrasla – sada imate

novu šansu.

Sastavite listu stvari o kojima želite nešto da naučite i – možete početi sa

istraživanjem.

Procenite mogućnosti

Sledeće što treba da uradite jeste da procenite da li su vaše ideje realno ostvarljive.

Razmislite – kakav vam je stil življenja, da li imate slobodnog vremena nekoliko sati

dnevno, ili ga merite u minutima.

Ako je vreme ono što vam nedostaje, pokušajte da kombinujete aktivnosti kojima se

već bavite. Na primer – volite da vežbate, ali i da provodite vreme sa prijateljima.

Zašto onda ne biste spojili ta dva u jedno biranjem fizičke aktivnosti koju i vaši

prijatelji vole?

Probajte nešto potpuno drugačije

Istupite iz kruga delatnosti koje su vam dobro poznate i u kojima ste već vešti. Zašto

ne biste pomalo rizikovali i eksperimentisali?

Psiholozi kažu da je čest slučaj da se odrasla osoba zaglavi u svojoj svakodnevnoj

rutini. To je zato što mislimo da treba da budemo stručni i uspešni u baš svemu što

radimo.

Ali – isprobavanje nečeg sasvim novog u čemu smo neiskusni početnici može doneti

mnogo zadovoljstva.

Želite da igrate tenis u pedesetoj? Zašto da ne. Istražujte razne mogućnosti,

eksperimentišite.

Pustite da vas radoznalost vodi.

Nove taktike za zdrav život

Bez obzira na to koliko imate godina, možete iskoristiti neke od taktika koje ćemo

predložiti i dodati još nekoliko godina kvalitetnog življenja svojoj budućnosti.

Važno je koliko dugo živimo, ali je još važnije na koji način provodimo svoje vreme

i kako živimo. Pročitajte ove jednostavne savete i vidite šta od toga možete uneti u

svoju svakodnevicu.

Pijte najmanje pet čaša vode na dan!

Naučnici su ustanovili da ljudi koji piju ovu količinu vode dnevno imaju 50% manje

šanse da im se desi srčani udar od onih ljudi koji piju dve čaše vode dnevno ili

manje od toga.

Napravite pauzu za smeh!

Istraživanja naučnika sa Merilendskog univerziteta pokazala su da je veoma

korisno gledati komedije ili smešne video-snimke. Samo 15 minuta ove aktivnosti

može pozitivno uticati na vaš krvotok i na snižavanje holesterola. Na pauzi na poslu

pogledajte neki od smešnih snimaka ili slika koje se lako mogu naći na internetu.

Pronađite svoj omiljeni sajt ove vrste i - ne zaboravite na smeh.

Ne idite bolesni na posao!

Bolje je odmah odležati prehladu nego se izlagati preteranim naporima i rizikovati

da zaradite nešto ozbiljnije, a samim tim i duže odsustvujete s posla; da ne govorimo

o mogućnosti da zarazite ostale zaposlene.

Ne izbacujte u potpunosti čokoladu iz ishrane!

Danski naučnici su utvrdili da je za smanjivanje rizika od srčanih bolesti korisno

jesti četiri grama tamne čokolade dnevno. Tako mala količina će vam koristiti, a

neće se negativno odraziti na telesnu težinu.

Jedite zdrave cerealije!

Kada kupujete sastojke za jutarnju kašu, neka to budu stoprocentne integralne

žitarice. Zaboravite na privlačna pakovanja muslija, koja jesu ukusna, ali su

najčešće puna kalorija. Sami sastavite svoj musli.

Dodajte magnezijum ishrani!

Povremeno (npr. kod žena u predmenstrualnom periodu) je korisno uzimati

dodatak magnezijuma u šumećim tabletama. U nekim periodima korisno je uzimati

i multivitaminske proizvode. Ne treba preterivati u tome i nije na odmet

posavetovati se s lekarom.

Pronađite sportsku aktivnost za sebe!

Iako niste sportski tip, nemojte dozvoliti da vam to bude izgovor. Svako može da

nađe aktivnost koja mu prija, bila to šetnja, trčanje, hidrobik ili klizanje. Pronađite

način kako da omiljenu aktivnost uklopite u svoj raspored. Ne gubite motivaciju,

već stalno nalazite nove motive, i što je najvažnije - shvatite bavljenje sportom ne

kao obavezu, već kao uživanje.

Jedite voće i povrće uz svaki obrok!

Ako tako redovno činite, snižavate za 26% rizik od srčanog udara. Voće i povrće

nije skupo. Obiđite snabdevenije supermarkete i pronađite neke namirnice koje

niste ranije probali. Uživajte u raznovrsnim ukusima i bojama.

Postavite ograničenje na "tri čaše"!

Mislimo na one trenutke kada se nađete u veselom društvu na nekom slavlju. U

redu je ponekad piti alkohol, ali nema potrebe piti više od tri čaše alkoholnog pića.

To je dovoljno da se opustite, a da nema loše posledice po vaše zdravlje.

Naučite kako da se zaštitite od ujeda pčele!

Možda vam se nikad nije dogodio ujed pčele, ose ili stršljena, pa ne znate da li ste

alergični ili niste. Ako vam se to nekad desi i ako počnete da osećate velike ospe na

telu, teško disanje i grčeve, to znači da jeste alergični. U tim trenucima možete

uraditi sledeće: pozovite hitnu pomoć, ili, ako imate, popijte odgovarajući lek, lezite

na leđa i podignite noge dok čekate da pomoć stigne.

Proveravajte povremeno svoj krvni pritisak!

Povišen krvni pritisak povećava rizik od srčanog udara, tako da se treba redovno

obaveštavati o sopstvenom zdravstvenom stanju, da biste mogli blagovremeno

reagovati.

Mislite pozitivno!

Konstantna zabrinutost može vam skratiti život čak za 16 godina - kažu stručnjaci.

Budite "kul"!

Nije šala - ljudi koji dobro kontrolišu svoj temperament telesno su zdraviji od onih

koji imaju problema sa nekontrolisanim besom.

Predupredite napad ajkule!

Ovo se retko dešava, ali ipak budite oprezni ako ste u rizičnim oblastima. Šta

možete učiniti? Ronite s partnerom. To umanjuje rizik od napada ajkule za 50%;

ne mokrite u okean, jer telesne tečnosti privlače ajkule; ako se desi da vas napadne,

udarite ajkulu u oči ili u škrge.

Jedite crveni grejpfrut!

Konsumiranje ovog voća jednom dnevno za 20% snižava loš holesterol.

Doručkujte u okviru 90 minuta posle buđenja!

Nemojte čekati više od toga, jer možete puno ogladneti i jesti više nego što vam je

potrebno. Možete jesti i neposredno posle buđenja, ako vam tako prija.

Jedite bobičasto voće!

Jagode, borovnice, maline, kupine i drugo bobičasto voće predstavlja važni

antioksidante, koji štite od srčanog udara i čuvaju vam mentalno zdravlje.

Upalite svećicu sa mirisom jasmina!

Ako pred spavanje na minut raširite ovaj miris po prostoriji, spavaćete čvrsto i

probudićete se svežiji.

Manjak testosterona slabi seksualni nagon

Iako hormon testosteron ne predstavlja jedini pokretač muškog seksualnog nagona,

ukoliko ga nema dovoljno, to se može izuzetno negativno odraziti na seksualne

odnose. I ne samo to, nedostatak ovog hormona može rezultovati potpunim

gubitkom seksualnog nagona i problemima sa erekcijom. Ipak, ne treba očajavati,

jer, ukoliko je ovo glavni problem, postoje određene savremene metode lečenja koje

su dale veoma dobre rezultate.

Testosteron i uzroci slabog seksualnog nagona

I pored činjenice da naučnici nisu još uvek u potpunosti razotkrili misteriju koja se

odnosi na uticaj testosterona kao hormona koji pospešuje libido, ono što se zna jeste

da seksualni nagon kod muškaraca tokom godina sasvim prirodno opada. Počevši

od perioda u kom dostiže svoj vrhunac (tinejdžerske godine i dvadesete), libido

tokom godina opada. Ipak, ne odlikuje sve muškarce isti libido, pa ono što jedan

muškarac smatra slabim seksualnim nagonom za drugog ne važi. Ovome treba

pridodati i činjenicu da se sam seksualni nagon menja uporedo sa promenama kod

muškarca; i na njega podjednako utiču stres, loš san i ostali problemi sa kojima se

svakodnevno suočava. Iz ovog razloga definisanje normalnog seksualnog nagona

skoro je nemoguće. Simptomi koji se javljaju usled niskog nivoa testosterona ne

odnose se uvek na stvaranje osećaja da je seksualni nagon u padu. Nekim

muškarcima polazi za rukom da održe seksualni nagon čak i pri niskom nivou

testosterona. Dakle, manjak testosterona jeste jedan od mogućih razloga koji

negativno utiču na muški libido, ali nije glavni. Ustanovljeno je da prilikom

spuštanja nivoa testosterona svaki muškarac u određenoj meri oseća pad

seksualnog nagona. U druge razloge spadaju: stres, nedostatak sna, depresija i

hronična oboljenja.

Erektilni poremećaj

Iznenađujuće je da je nizak nivo testosterona retko kad uzrok problema sa

erekcijom. I kada je reč samo o uticaju nedovoljne količine testosterona, to kod jako

malo muškaraca prouzrokuje i erektilni poremećaj. Erektilni poremećaj u najvećem

broju slučajeva prouzrokuje bolest pod imenom ateroskleroza (bolest velikih i

srednjih mišićnih arterija koju karakteriše disfunkcija endotela krvnog suda). Usled

oštećenja arterija, krvni sudovi koji snabdevaju penis nisu više u stanju da se šire i

tako omoguće jak protok krvi koji uslovljava erekciju. Dijabetes, povišeni krvni

pritisak i povišeni holesterol spadaju u tri glavna uzročnika ateroskleroze i

erektilnog poremećaja. U isto vreme, manjak testosterona je jako čest saučesnik

ateroskleroze kada je reč o prouzrokovanju erektilnog poremećaja. Najčešće je

povezan i sa brojnim drugim stanjima koja vode do pojave erektilnog poremećaja,

poput: metaboličkog (kardiovaskularnog) sindroma, gojaznosti ili dijabetesa.

Rešenja

Kada je reč o rešavanju ovog problema, jedan od načina jeste testosteronska

terapija, koja pozitivno utiče na seksualni nagon, a samim tim i na opšte

zadovoljstvo celokupnim seksualnim životom. Ipak, pre nego se odlučite na ovaj

korak, treba znati da su prednosti i rizici dugotrajne terapije još uvek nedovoljno

ispitani i da će, uprkos brojnim probnim terapijama, ipak biti neophodno još malo

vremena dok se ne dobiju neki konkretniji rezultati.

Ono što ne treba zaboraviti jeste da se libido može poboljšati zdravim životom:

manje alkohola, manje pušenja, više spavanja i odmaranja, manje teške i masne

hrane, više sokova i voća, umerena fizička aktivnost, više vremena na svežem

vazduhu...

Kako povećati libido?

Kao što znamo, smanjenje libida kod muškarca ili kod žene može izazvati određene

probleme u braku ili vanbračnoj vezi. Problemi često nisu jednostavni i prosti već

su često kompleksni i nastaju iz više razloga. Ma kako ovi problemi u nekom

trenutku izgledali nepremostivo, u veoma velikom broju slučajeva se mogu rešiti sa

malo obostranog truda i međusobnog poverenja. Osnovno je da o problemu ne

treba ćutati i "stavljati ga pod tepih", već o njemu treba razgovarati i preduzeti

mere da se reši. Kada se krene s rešavanjem, najčešće se ispostavi da je problem

veoma jednostavno rešiti.

Evo nekih trikova koji nam mogu pomoći u rešavanju problema sa smanjenim

polnim nagonom, bilo kod muškaraca ili žena.

Nedostatak vremena

Nedostatak vremena, rokovi, mobilni telefoni i drugo ozbiljno pogoršavaju libido pa

se sa tim treba boriti. Važno je planirati svoje vreme i razdvojiti radno vreme od

vremena za sebe i porodicu. Kada ste kod kuće, treba zaboraviti poslovne probleme,

isključiti mobilne telefone i posvetiti se porodici i partneru. Naučite da se opustite

kroz vežbe, jogu, vežbe disanja i slično.

Prirodni stimulansi

Dokazani su i mnogi prirodni lekovi od davnina kao što su čajevi od kamilice,

sladića, koprive, cimeta, đumbira, lista maline... Pored navedenog, može se potražiti

savet i od stručnjaka za aromaterapiju.

Zdrav način ishrane

Stručnjaci su ustanovili da je način ishrane veoma bitan ne samo za gojaznost nego i

za zdravlje, pa i seksulani život svakog pojedinca. Sve više se apeluje na smanjenje

masne, jake, začinjene i rafinisane hrane. Preporuka je da se što više jede voće i

povrće, da se piju prirodni sokovi, a izbegava alkohol i duvan. Što više vitamina,

magnezijuma, antioksidanata, mangana, biljnih vlakana i belančevina kao i

esencijalnih masnih kiselina treba uneti u organizam.

Bolesti

Hronične bolesti kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes i slično mogu

veoma nepovoljno uticati na polni nagon i seksualne želje jednog od partnera. Ovom

uzroku se može lako odupreti tako što se hronična bolest drži pod kontrolom

lekovima i terapijom. Savetovanje sa lekarom pomoći će da se primenjuju

odgovarajući lekovi u odgovarajućim dozama i time smanjiti negativan uticaj na

libido.

Odmor

Vi i vaš partner morate naći vremena da jednom godišnje odete na odmor sami,

daleko od sveta i jurnjave, kako biste se opustili i prepustili jedno drugom. Tada

ćete smiriti živce i imati vremena za međusobnu komunikaciju.

Opuštanje

Probajte vi i vaš partner da barem jednom nedeljno nađete vreme za sebe i malo

opuštanje kao što su: šetnja, večera udvoje, film na TV-u, pozorište, koncert,

sedenje u parku, sedenje na terasi i slično. Posle nekoliko sati lagodnog odmaranja

uz prijatnu hranu i malo vina javiće se i seksualna želja.

Hroničan umor i stres

Ukoliko ste stalno pod stresom, napeti i umorni od obaveza, to je upozorenje ne

samo za seksualnu želju nego i za zdravlje. Treba da "prikočite", usporite i smanjite

svoje ambicije i obaveze. Ukoliko ne smanjite tempo života na razumnu meru, ne

samo da ćete ugroziti svoj polni nagon (libido) već i srce i zdravlje u celini.

Zdrav način života

Ukoliko se primete znaci slabog interesovanja za seksulana zadovoljstva, prvo na šta

treba obratiti pažnju jeste savremeni način života. Probajte da smanjite pušenje,

količinu popijenog alkohola, povećate količinu voća i povrća u redovnoj ishrani,

pojačate fizičke aktivnosti i boravak na čistom vazduhu (šetnje, pešačenje,

rekreacija...). Veoma je važno da se više odmarate, da idete na spavanje ranije i da

spavate duže. Bićete iznenađeni kako će se prvi rezultati pojaviti veoma brzo.

Fobije

Ukoliko neko od partnera ima blažih problema sa libidom zasnovanih na strahu od

infekcija, polno prenosivih bolesti ili trudnoće, onda sredstva za kontracepciju i

kondom mogu u znatnoj meri da ublaže strah i pozitivno se odraze na poboljšanje

libida. Pored toga, redovni pregledi (jednom godišnje) i izveštaji o zdravstvenom

stanju oslobađaju oba partnera straha da će se razboleti.

Ubice libida

Smanjenje polnog nagona ili libida je veoma složen problem koji može da se javi u

vezi dvoje ljudi. Uzroci mogu biti: neka bolest, ali i mnogi, naizgled sitni, porodični,

poslovni ili psihički problemi.

Gubitak ili smanjenje polnog nagona se javljaju i kod muškaraca i kod žena, a

uzroci i posledice mogu biti veoma različiti. Interesantni su podaci dobijeni

istraživanjima . U Americi oko 30 % žena ima problema sa svojim libidom. Trećina

muškaraca starijih od 40 godina ima problem sa erekcijom, a u Nemačkoj taj broj

iznsi oko 8 milona ljudi. Navešćemo neke razloge koji mogu negativno da utiču na

libido:

Hronične bolesti

Neke organske bolesti negativno utiču na libido i žena i muškaraca kao što su: visok

krvni pritisak, problemi sa cirkulacijom, dijabetes, povišeni holestereol, depresija,

neurološke bolesti, teška oštećenja jetre ili bubrega, hormonske promene...

Redovnim terapijama i "držanjem hronične bolesti pod kontrolom" negativni uticaj

ovih bolesti na libido se može znatno smanjiti.

Pušenje

Pušenje višestruko utiče na smanjenje polnog nagona. Pušači svojim mirisom na

dim i duvan mogu da "ubiju seksualnu volju" svog partnera. Pored toga dokazano

je da pušenje negativno utiče na smanjenje cirkulacije, na povećanje krvnog

pritiska, na oštećenje krvnih sudova, i na druge organe, a to posredno utiče na

smanjenje polnog nagona.

Lekovi

Mnogi lekovi, a naročito oni neurološki ili za smirenje, utiču na smanjenje polnog

nagona pa treba i to uzeti u obzir. Ali i ovaj problem se može rešiti uz savetovanje sa

lekarom pa onda treba voditi računa o vrsti lekova o načinu i vremenu upotrebe.

Važno je voditi računa o tome da lekovi sa nekim drugim uticajima mogu dodatno

povećati li smanjiti polni nagon.

Droga

Droga je opasna pre svega po zdravlje i život, a onda i po libido. Obično u početnom

stadijumu narkomanije mala količina opojnih sredstava povoljno utiče na libido, ali

kasnije se javlja zavisnost od droge, postepeno povećanje količine uzete droge, a

tada od libida "nema ništa".

Psihički problemi

Na nedostatak seksualne želje utiču i neka psihička stanja kod pojedinaca koji su u

vezi: nezadovoljstvo u vezi, problemi sa seksualnom orijentacijom, seksualna

dosada, nedostatak seksulane želje, hormonske promene...

Ishrana i prekomerna težina

Nepravilna ishrana sa previše kalorične i začinjene hrane, sa malo voća i povrća

utiče i na preteranu gojaznost i na smanjenje polnog nagona.

Fobije

Razne fobije u jačem pa i u blažem obliku mogu negativno da utiču na seksualnu

volju ili seksualno zaovoljstvo. Neke od fobija su: strah od polnih bolesti, strah od

infekcija, strah od trudnoće, preterana stidljivost...

Alkohol

Alkohol u manjim količinama može biti stimulans za "dobar seksualni odnos" ali

preterana količina alkohola negativno utiče i na seksualne želje i na seksulanu

"moć". Previše alkohola u krvi ili hronično alkoholisano stanje otupljuje sve

reflekse, sve želje i mogućnosti pa tako i utiče na libido naročito muškaraca. Još

nešto što mnogi zaboravljaju "zadah i miris" pijanog muškarca mogu potpuno

uništiti volju za seksom kod njegove partnerke.

Nedostatak komunikacije

Ako u vezi nešto ne štima i počne otuđivanje, smanjenje međusobnih razgovora i

komunikacije, onda tu nema ni seksualne želje ni požude. Zato je važno da dvoje

komuniciraju, razgovaraju o svemu i svim problemima pa i o seksulanim

problemima. Tempo života i nedostatak vremena, savremeni način života, previše

ambicija i stalna jurnjava za: karijerom, poslom i parama, stvara preveliku

napetost i umor koji negativno utiče na seksualne želje i mogućnosti pojedinca, bilo

muškarca bilo žene.

Životni stil

Savremeni način života može veoma negativno da utiče na ljubavni život muškarca i

žene. To podrazumeva: stalnu vožnju kolima, stalni sedeći položaj, nepravilna i

neredovna ishrana, nedovoljno fizičkih aktivnosti i slično...

Umor i san

Stalni psihički i fizički umor neredovno i nedovoljno spavanje su još jedna

potencijalna opasnost po vaš seksualni život na kratke ali i na duge staze.

Stres i napetost

Stres i napetost su negativna posledica savemenog načina života, a to su: napetost i

stresne situacije na poslu, u porodici, u okruženju, u saobraćaju... Stres i napetost su

takođe potencijalne "ubice našeg libida".

Šta činiti?

Naveli smo neke od najznačajnijih "ubica" libida kod muškaraca i žena pa se na

osnovu toga može zaključiti i kako se ponašati u životnim situacijama da

prevaziđemo njihov uticaj na naš seksulani život i život uopšte.

Kako se boriti sa smanjenim polnim nagonom?

Smanjenje seksualne želje i polnog nagona kod dvoje ljudi u vezi može dovesti do

ozbiljnih problema. Uzroci umanjenog polnog nagona mogu biti neka bolest, ali i

mnogi naizgled sitni porodični, poslovni ili psihički problemi. Mnogi od ovih

problema mogu se relativno jednostavno prevazići.

Istorija

I u istoriji su mnogi narodi poklanjali veliku pažnju poboljšanju libida. Grci su

smatrali da testisi bikova povećavaju potenciju, a i Rimljani su koristili razna

sredstva protiv impotencije. Legenda kaže da je Kazanova ostrigama povećavao i

održavao svoj libido. Neki narodi su koristili i sredstva slična magijskim, koja

možda nisu fizički pomagala, ali su psihički uticala na ljude da misle da im to

pomaže: rogovi životinja, ukiseljene bube, razne vradžbine i slično. U ishrani su se

koristila mnoga sredstva kao što su: tartufi, celer, cimet, đumbir, kefir ili razne

vrste čajeva... Indijanci su koristili biljku tumeru, koja se i danas koristi za

spravljanje nekih lekova za povećanje potencije.

Kako se manifestuje smanjeni libido?

Seksualna slabost zastupljena je kod oba pola i podjednako negativno utiče na

stabilnost veze. Kod muškaraca se seksualna slabost ogleda u oslabljenoj erekciji,

preranoj ili odloženoj ejakulaciji. Žene obično imaju problema kao što su: suvoća

vagine, nedostatak seksualnog uzbuđenja ili teško i retko doživljavanje orgazma.

Uzroci

Uzroci problema u ljubavnom životu mogu biti razne bolesti kao što su: povišeni

krvni pritisak, povećan nivo holesterola u krvi, poremećena cirkulacija, hormonski

poremećaji, dijabetes, nuspojave nekih lekova i drugo. Pored navedenih razloga,

poroci kao što su duvan, droga i alkohol veoma negativno utiču na seksualne želje i

moć i muškaraca i žena.

Od drugih razloga navodimo: stres, depresiju, nepravilnu ishranu, neredovno

spavanje, hroničan umor, nedostatak vremena, nedostatak komunikacije, brz tempo

života, žurbu za karijerom, prevelike obaveze na poslu, ozbiljne porodične

probleme i slično.

Kako se izboriti sa smanjenim polnim nagonom?

Većina problema koji prouzrokuju smanjenje polnog nagona može se umanjiti ili

potpuno prevazići, ali samo ako se problem ozbiljno shvati i ako oba partnera učine

mali napor da problem reše. Problemi se mogu rešiti tako što će se hronične bolesti

adekvatno lečiti a drugi problemi rešavati samo boljom organizacijom života i

obaveza. Ljubav, poverenje i zajednička komunikacija dvoje ljudi koji su u vezi

može doprineti da se problemi sa libidom i seksulanim životom poboljšaju i reše.

Savetovalište i lekari

Ukoliko je vaš libido i libido vašeg partnera dosta smanjen iz nekog zdravstvenog

razloga ili nekog drugog veoma ozbiljnog razloga, treba se posavetovati sa

stručnjacima. U savetovalištu će vas uputiti na neke od načina za povećanje polnog

nagona kao što su lekovi, preparati i slično.

Visok krvni pritisak ili seksualni život?

Sigurno već znate da su pravilna ishrana i fizička aktivnost dobre za vas, a da li ste

znali da su zdrav način ishrane i redovna fizička aktivnost direktno povezani sa

normalnim seksualnim funkcionisanjem?

Visok krvni pritisak ili hipertenzija predstavlja najčešći uzrok impotencije ili

erektilna disfunkcije (ED), a redovno vežbanje i način ishrane prava su osnova za

kontrolisanje krvnog pritiska. Mnogo ćete uspešnije rešiti probleme sa potencijom

ako najpre regulišete krvni pritisak.

Pridržavajući se niskokalorične dijete i sagorevajući kalorije uz pomoć vežbi

oblikovaćete svoje telo i smršaćete. Istraživanja čiji su rezultati objavljeni u Žurnalu

američkog medicinskog udruženja (The Journal of the American Medical

Association - JAMA) ukazuju na to da je približno jedna trećina gojaznih ljudi sa

erektilnom disfunkcijom mogla da povrati svoju seksualnu funkciju nakon dve

godine samo uz pomoć mršavljenja i redovne fizičke aktivnosti.

Mnoga istraživanja ukazuju i na to da se fizičkom aktivnošću pobeđuje depresija,

koja takođe ima veliki uticaj na potenciju. Šanse da se osećate kao mnogo

privlačnija osoba i da imate normalnu seksualnu aktivnost mnogo su veće uz

doteranu liniju, oblikovano telo i samopouzdanje.

Pa ipak, ima dosta informacija u vezi sa dijetom i vežbama koje vas zbunjuju.

Možda se baš pitate šta bi tačno trebalo da jedete i koje vežbe da radite...

Seksi tanjir za visok krvni pritisak

Američki nacionalni institut za zdravlje sproveo je dva ključna istraživanja i na

osnovu toga kreirao specijalni plan ishrane za ljude sa visokim krvnim pritiskom.

Dokazano je da DASH dijeta (Dietary Approaches to Stop Hypertension) snižava

krvni pritisak, i to za samo dve nedelje.

DASH dijeta ističe da treba jesti celo zrnevlje, povrće, voće i niskokalorične

proizvode sa ograničenom količinom soli, masnoća i vrlo malo šećera.

Evo jednog primera plana dijete za osobu koja unosi 2.000 kalorija dnevno.

Zrnevlje - 1 kriška hleba ili 1/2 šolje kuvanog pirinča, testenina ili cerealija;

Povrće - 1 šolja svežeg lisnatog povrća ili 1/2 šolje kuvanog povrća ili 150 ml soka od

povrća;

Voće - 1 voćka srednje veličine ili 1/4 šolje sušenog voća ili 1/2 šolje svežeg,

zamrznutog ili konzerviranog voća ili 150 ml voćnog soka;

Lešnici, mahunarke i semenje - 1/3 šolje ili 40 grama lešnika, 2 supene kašike ili 15

grama semenja i 1/2 šolje kuvanih mahunarki;

Niskokalorični proizvodi - 200 ml mleka ili 1 šolja jogurta ili 40 grama sira;

Nemasno meso - 80 grama kuvanog mesa, živinskog ili ribe;

Ulja i masnoće - 1 čajna kašičica margarina ili 1 supena kašika niskokaloričnog

majoneza, 2 supene kašike salatnog preliva ili 1 čajna kašičica biljnog ulja;

Slatkiši - 1 supena kašika šećera ili 1 supena kašika džema i 200 ml limunade

Sedam koristi od seksa

Naučnici širom sveta zaključili su da je redovan seksualni odnos vrlo zdrav i naveli

sedam razloga koji to potvrđuju.

1. Izgledaćete mlađe

Ispitivano je 3.500 ljudi starosti od 18 do 102 godine u Kraljevskoj bolnici u

Edinburgu u Škotskoj i ustanovljeno je da seks smanjuje stres, ljudi su zadovoljniji

i san im je okrepljujući.

2. Pomaže organizmu da se bori protiv bolesti

Redovan seskualni odnos, jednom do dva puta nedeljno, povećava za 30%

imunoglobulin A, koji pojačava imuni sistem. Naučnici su takođe otkrili da redovan

seksualni život smanjuje rizik obolevanja od raka, srčanih oboljenja i moždanog

udara. Odlično utiče na prehladu i simptome gripa.

3. Brže sagoreva kalorije

Smatra se da tokom seksualnog odnosa dolazi do sagorevanja 96 kalorija za 20

minuta kod osoba koje su teške oko 70 kilograma.

4. Smanjuje bol

Naučne studije su dokazale da stimulacija vagine povećava toleranciju na bol, a

stimulacija klitorisa ima analgezični efekat. Ova stimulacija smanjuje menstrualne

grčeve, artritične bolove, migrenu i ostale vrste bolova.

5. Olakšava disanje

Smatra se da seks ima antihistaminski efekat i pomaže u suzbijanju alergije i

simptoma bronhijalne astme.

6. Produžava život ukoliko je dovoljno čest

Naučnici iz Velsa ispitivali su stopu smrtnosti u odnosu na učestalost seksualnih

odnosa. Pronašli su da je rizik smrtnosti manji čak za 50% kod osoba koje imaju

seksualni odnos dva i više puta nedeljno u poređenju sa muškarcima koji ga imaju

manje od jednom mesečno. U obzir su uzimane godine ispitanika, socijalni status i

da li su pušači, a zaključak je bio da češći seks pozitivno utiče na dužinu života.

7. Emocionalno ste zadovoljniji i osećate se bolje

Jedna američka studija ispitivala je 1.800 ljudi i našla da posle orgazma dolazi do

povišenja oksitocina i endomorfina, supstanci koje imaju sedativno dejstvo, čime se

objašnjava zašto se lako utone u san posle uspešnog seksualnog odnosa

Bez redovnog seksa - bolest?

Momci i, kasnije, muškarci, u stanju su da smišljaju najrazličitije pričice kako bi

devojku ili ženu koja im se dopada naveli da vodi ljubav s njima - na kraju krajeva,

i normalno je da žele da vode ljubav, baš kao što je to normalno i za žene. Naravno,

te pričice umeju da budu i obični mitovi ili bajke, a pošto je seks i prečesto tabu

tema i još uvek ima onih koji smatraju da je sramota pričati i informisati se o seksu,

može se desiti da žene nasednu na neke od tih mitova. Jedan od najpoznatijih takvih

mitova jeste da su seksualni odnosi toliko neophodni da se ljudi - ako ih ne

upražnjavaju redovno - razbole.

Naravno, ovo nije istina. Nekada ovu pričicu upotrebljavaju i muškarci koji žele

seks na brzaka, bez predigre i bez emocija, kako bi ubedili potencijalne partnerke

da ono što čine čine zbog zdravlja, ne samo zato što žele zadovoljstvo, a ne žele ništa

sami da pruže. E, sad, istina je da seksualna apstinencija ni u kom slučaju nije

škodljiva - ali izostanak pažnje i maženja od strane partnera jeste škodljiv, jer se

zbog toga osećate loše i obezvređeno, da i ne spominjemo da bez predigre seks za

ženu (pa i za muškarca) može biti bolan.

Ono što je još istina jeste to da redovno vođenje ljubavi doprinosi psihofizičkom

zdravlju, delom zbog samog seksa, a delom i zato što redovni i lepi odnosi obično

znače i lepu vezu između partnera, što ih čini srećnim i zdravijim. Između ostalog,

redovni seksualni odnosi doprinose i boljem stanju kardiovaskularnog sistema

našeg organizma.

Ipak, uz sve ove činjenice o redovnom vođenju ljubavi koje pozitivno utiče na

psihofizičko stanje organizma i dalje ne stoji da izostanak tih odnosa šteti zdravlju.

Plus, to što ćete odbiti odnos za koji niste spremni ili ga jednostavno ne želite ne da

vam neće štetiti nego će još i učiniti da se osećate bolje (i, moguće, izbeći ćete

potencijalno bolan odnos). Dakle, bez nasedanja na pričice - uživajte u seksu, ali

onda kada ga i vi želite, i u obliku koji i vama prija.

Kako sačuvati brak

U brak se obično ulazi iz ljubavi, sa jakim emocijama i velikim očekivanjima, tako

da su obe osobe spremne za prva iskušenja i početne probleme. Kada, međutim,

prvi zanos prođe i počnu životni problemi, onda i brak dolazi u iskušenje. Za mnoge

oblasti života i životne probleme postoje određene knjige i priručnici, ali kada je reč

o braku i suočivanju sa bračnim problemima, nema dovoljno informacija.

Za očuvanje bračne veze potrebno je dosta međusobne ljubavi, razumevanja,

iskrenosti, poverenja i strpljenja. Mada ne postoje univerzalni recepti i saveti, evo

nekih preporuka.

Zabavljajte se sa svojim partnerom i nađite vreme za: zajedničku šetnju,

zajedničko gledanje filma, zajedničku kupovinu, posete prijateljima, izlazak

udvoje ili sa decom na ručak...

Udelite iznenada kompliment svom partneru, poljubite ga iznenada, uhvatite

ga za ruku dok šetate, kupite neki poklon i kad nije rođendan ili godišnjica.

Družite se češće sa ukućanima; kad god možete, ručajte zajedno i

razgovarajte. Izgradite poverenje u porodici, tako da svaki ukućanin, i

supružnik i dete, sme slobodno da kaže kad ima problema, šta mu smeta i

kada mu je potrebna pomoć.

Naučite da pažljivo slušate supružnika dok vam govori i da se stvarno vidi da

ga slušate i razumete. Pomognite partneru kad ima i zdravstvenih i poslovnih

i finansijskih problema. Saslušajte ga i pružite mu podršku.

Uočite destruktivne navike i klonite ih se, jer one tokom vremena postaju sve

veći problem u braku. Klonite se stalnog "zvocanja", preoštrih i netaktičkih

kritika, izliva besa, ružnih navika...

Smejte se zajedno sa svojim partnerom, jer smeh i humor opuštaju

atmosferu i deluju pozitivno na organizam. Dokazano je da se smehom

pojačava imunološki sistem, smanjuje bol, olakšava stres, poboljšava

cirkulacija i disanje.

Romantična bekstva ili vikendi van kuće preporučuju se na svaka tri-četiri

meseca, kako bi se partneri odmorili od svakodnevnih gužvi, obaveza,

telefoniranja, jurnjave, kupovine, sređivanja kuće, spremanja ručkova... Na

taj način se organizam regeneriše, a supružnici zbližavaju i posvećuju jedno

drugom.

Čim uočite problem, pokušajte da ga rešite ili se posavetujte sa partnerom ili

sa nekim bliskim, po potrebi i sa stručnim osobama. Što kasnije odlučite da

potražite pomoć, manje je koristi.

Povremeno razmislite šta vašeg partnera nervira, a šta on voli, kako biste bili

svesni eventualnog nastajanja problema. Ako vas neko partnerovo ponašanje

nervira, kažite mu to na vreme i u blagom tonu, kako bi on toga postao

svestan i pokušao to da otkloni.

Stalno vodite računa o deci, pazite ih zajedno, učite ih i vaspitavajte od malih

nogu, jer kada postanu tinejdžeri, može biti kasno.

Razmislite ponekad šta vam je najvažnije u životu i probajte da to presložite:

karijera, novac, brak, deca, zdravlje, porodica, stan, kola... Ne dopustite da

jedna od ovih stvari "ubije" ostale.

Imajte u kući razne priručnike, ne samo kuvare i priručnike za cveće, već i

priručnike o bebama, deci, vaspitavanju dece, pubertetu, braku... Kad uočite

neki problem, možda ćete u njima naći pomoć.

Ovo su samo neke preporuke, saveti koji vam mogu pomoći i tajne uspešnog

braka

Kako sačuvati spermatozoide u dobroj formi?

Veliki je broj parova koji žele da začnu dete, ali nisu u stanju da ga dobiju. Godine

krize proizvele su nedostatak sistematskih istraživanja kod nas, ali izvesni svetski

podaci govore da je možda u pitanju čak i svaki peti par! Ono o čemu se u našoj

sredini, međutim, uporno ćuti, ili sasvim nerado govori, jeste (premda je to odavno

poznata naučna istina) to da nisu uvek žene "krive" za neplodnost: štaviše, u

otprilike polovini slučajeva "krivac" je muškarac. Muška neplodnost je sve veći

problem, i to na svetskom nivou.

Zdrav muškarac pri svakoj ejakulaciji u tri mililitra sperme izbacuje otprilike od

120 do 600 miliona spermatozoida. No, važna je ne toliko količina koliko kvalitet.

Spermatozoidi su, naime, vrlo ranjivi. Postoji na desetine činilaca sposobnih da im

naškode, kako široko poznatih, tako i sasvim neočekivanih.

Duvan i alkohol – aktivnost spermatozoida radikalno se snižava kod muškaraca koji

mnogo puše ili zloupotrebljavaju alkohol. Brojna su istraživanja koja govore u

prilog ovoj tezi, tako da se nedvosmisleno može govoriti o njenoj tačnosti. Dakle,

birajte: uživanje u ovim, kod nas vrlo raširenim, porocima, ili sreća očinstva koju

ništa drugo ne može da zameni.

Anabolički steroidi, antibiotici i protivbakterijski preparati – ova sredstva pogubno

utiču na kvalitet muškog semena. Ne dajte se prevariti time što se nalaze u

slobodnoj prodaji i predstavljaju kao neškodljiva i naivna: smete ih uzimati

isključivo pod kontrolom lekara.

Nedostatak vitamina C i cinka – nepovoljno se odražavaju na pokretljivost

spermatozoida. Kako biste predupredili ili nadomestili nedostatak ovih korisnih

životnih supstanci, sastavite meni "budućeg tate" u kom ćete obavezno naći mesta

za nekoliko pomorandži dnevno, ali i za hranu sa dosta svežeg ili kiselog kupusa,

ovsene kaše, plodova mora, zalogaj mesa i pregršt oraha.

Bolesti (prevashodno urogenitalnog trakta – upala prostate, infekcija hlamidijom,

venerične bolesti), dečje zarazne bolesti (zauške, crveni vetar) sa komplikacijama

(čestim kod odraslih ljudi koji obole od ovih bolesti), dijabetes, virusni hepatitis –

usled njih kvalitet spermatozoida može značajno opasti. Za izbegavanje neželjenih

posledica u slučajevima nekog od pomenutih oboljenja, strogo se pridržavajte i

ispunjavajte sva uputstva lekara.

Tesne gaće, tesne farmerke i sl. – verovali ili ne, često su zaslužni za mušku

neplodnost. Nadalje, prečesto kupanje u kadi ili posećivanje saune takođe može biti

štetno. Čak i kratkotrajno zagrevanje na preko 39 stepeni je smrtonosno za

spermatozoide. Ako želite da postanete otac, a ne možete bez ugođaja parnog

kupatila ili saune (kakva ekscentričnost!), svedite ovo zadovoljstvo na jednom do

dvaput mesečno.

Bavljenje sportom je potvrđeno korisno za vaše zdravlje. Ali, u onoj meri u kojoj to

organizam može da podrži. Prilikom usiljenih, forsiranih treninga, nivo glavnog

muškog polnog hormona, testosterona, u krvi opada. Stoga, potrudite se da

pronađete meru između težnje za savršenim izgledom i stanjem vašeg tela i težnje za

očinstvom. Inače, smanjivanje količine polnih hormona u organizmu je osnovni

mehanizam delovanja savremenih muških oralnih kontraceptiva, naročito

popularnih u Kini (zbog poznatog ograničenja rađanja, o čijem se ukidanju ovih

dana dosta šuška). Oni praktično u potpunosti sprečavaju obrazovanje "aktivne"

sperme, a njihovim korišćenjem muškarac se steriliše privremeno – dva do tri

meseca posle prestanka njihovog uzimanja ponovo se uspostavlja normalna

proizvodnja semena.

Priču nastavljamo sutra – govorićemo o određenim fiziološkim, genetskim i

hemijskim faktorima rizika kada je u pitanju muška neplodnost.

Posle jučerašnje priče, zavalili ste se u fotelju, zadovoljno misleći: "Ha, ne pušim, ne

pijem, ne nosim farmerke – za mene opasnosti praktično i nema!". No, da li je baš

tako. Možda će vam neka od sledećih "opcija" uterati strah u kosti...

Narušavanje prohodnosti semenog kanala još jedan je od čestih uzroka zbog kojih

muškarac ne može da postane otac. Spermatozoidima se na njihovom oplođujućem

putu mogu isprečiti urođena suženja delova semenog kanala, srasline nastale kao

posledica upalnog ili infektivnog oboljenja, ožiljak posle operacije, otoci ili tumori.

Srećom, sa najvećim brojem pomenutih problema lekari sa uspehom i rutinski

izlaze na kraj.

Izvesna oboljenja imunološkog sistema predstavljaju naročit problem, pošto tada

organizam može početi da proizvodi antitela koja sopstvene, recimo polne ćelije,

"prepoznaje" kao uljeze koje napada i ubija. Loša vest je da se teži autoimuni

poremećaji gotovo uopšte ne leče, ali je dobra vest da su oni veoma retki, kod

muškaraca naročito.

Istraživanja na polju genetike pokazala su da su često "krivi" hromozomi

spermatozoida, odnosno njihov oblik. Naučnici iz grada Bafala, SAD, pod

rukovodstvom doktora Lejnija Berkmana, otkrili su da je kod mnogih neplodnih

muškaraca povišena količina spermatozoida sa prevremeno "raspletenim"

molekulom DNK (normalan oblik molekula DNK je, kao što je poznato, dvostruki

heliks, odnosno dvojna spirala, ali se u određenom trenutku, pri oplodnji jajne

ćelije, on "raspreda"). Za sada nije jasno kako je moguće boriti se sa ovim

novootkrivenim oblikom muške neplodnosti. Doktor Berkman, na primer, smatra

da, po otkrivanju ovakvih nedostataka i poremećaja, od pomoći može biti posebna

obrada sperme antioksidansima.

Genetski oblik muškog steriliteta danas je moguće dijagnostikovati pomoću

posebnih antitela koja reaguju na molekule DNK izmenjenog oblika.

Najzad, dolazimo do još jednog važnog razloga neplodnosti muškaraca – pesticida.

Kako saopštavaju francuski i argentinski naučnici, neki od pesticida koji se već više

od pola veka primenjuju u seoskim gazdinstvima izrazito su pogubni za mušku

plodnost. Prilikom istraživanja sprovedenog na 225 Argentinaca koji žive na selu ili

rade na plantažama, a boluju od neplodnosti, ustanovljeno je da su svi imali

višekratne, a često i stalne kontakte sa pesticidima. Argentina, naravno, nije

slučajno izabrana kao mesto za istraživanje: ova zemlja ima vodeću ulogu u primeni

pesticida i otrova u poljoprivredi.

Pesticidi, koji lako prodiru u testise, čine spermatozoide manje pokretljivim, što

smanjuje verovatnoću začeća. Statistički podaci rečito govore o tome: usled primene

pesticida, količina aktivnih spermatozoida u semenoj tečnosti muškaraca se tokom

poslednjih četrdeset godina u nekim zemljama – prepolovila! Neki naučnici, štaviše,

smatraju da je, između ostalog, masovna primena (i za ljude vrlo toksičnih)

pesticida i jedan od uzroka sve veće rasprostranjenosti muške homoseksualnosti.

Poslednja tvrdnja ne zvuči preterano verovatno, no nikad se ne zna...

Nedavno su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije objavili spisak dvanaest za

čoveka najopasnijih supstancija. Čak devet od njih su – pesticidi. Ekolozi stoga

pozivaju sve zemlje da prestanu sa njihovom upotrebom u najskorije moguće

vreme.

To je bilo to. Ako ste, posle svega pročitanog, i dalje pri volji za pravljenje dece, šta

da vam kažemo osim – navalite!

Biti u formi

Biti u formi ili kondiciji za razne ljude ima različita značenja. Za neke je odsustvo

zamora u svakodnevnom životu dovoljno da smatraju da su u dobroj formi. Za

nekoga je to sposobnost da se vežba tri puta nedeljno, za nekoga da istrči

polumaraton za manje od dva sata.

Saznanje o delotvornosti fizičke aktivnosti i načinima dostizanja "forme" poslednjih

godina su se značajno promenila. Rezultati studija objavljenih širom sveta pokazuju

da je veliki deo svetske populacije nedovoljno aktivan (80%). U većini slučajeva,

radi se uglavnom o sedentarnim osobama (osobama koje mahom sede). Broj

gojaznih osoba iz dana u dan je sve veći, a koronarna oboljenja sve su češći uzrok

smrtnosti. Neželjene posledice mogu se umanjiti fizičkom aktivnšću. Smanjeno

kretanje (hipokinezija) čest je uzrok pojave mnogih hroničnih oboljenja.

Harvardska studija pokazuje da je za 41% smanjen rizik smrtnosti od hroničnih

srčanih oboljenja kod osoba koje su upražnjavale fizičku aktivnost većeg intenziteta

u poređenju sa onima koje je nisu imale. Osobe koje se bave fizičkom aktivnošću

čija je energetska vrednost 1.500 kcal nedeljno imaju za 28% manji rizik od opšte

smrtnosti.

Studija aerobik centra koja je obuhvatila oko 10.000 ispitanika pokazla je da ljudi

koji su bili tokom čitavog perioda praćenja u dobroj fizičkoj formi imaju za 67%

manji rizik od opšte smrtnosti, a za 78% manji rizik od smrtnosti nastale usled

kardiovaskularnih oboljenja. Slični rezultati dobijeni su i iz norveške studije

aerobik centra.

Polovina populacije starije od 16 godina razume da je fizička aktivnost korisna, ali

većina njih ne zna tačno koji su njeni efekti i šta je to "optimalna fizička aktivnost".

I ako znaju da je fizička aktivnost faktor zdravlja, oni ne znaju koliko često treba

vežbati, kakvog intenziteta treba da budu vežbe i koje su to aktivnosti koje treba da

upražnjavaju. Mali broj osoba zna da prati stanje svoje pripremljenosti - formu,

kondiciju.

Uloga muškog seksualnog hormona

Testosteron je poznat kao muški seksualni hormon koji stvara seksualnu želju kod

muškaraca. Ako ga nema dovoljno u krvi, seksualna želja se smanjuje ili gasi.

Testosteron, međutim, osim ove, ima i druge uloge. Često je dovođen u vezu sa

bodibilderima, atletičarima, mada ima vrlo važnu ulogu i u održavanju zdravog tela

žena. Ovaj hormon ženama omogućava da izgledaju bolje, da se bolje osećaju i da

mogu bolje da funkcionišu.

Žene stvaraju testosteron prvenstveno u svojim jajnicima i nadbubrežnim

žlezdama. U proseku, žene stvaraju testosteron u količini koja iznosi 10 procenata

količine koju stvaraju muškarci.

Muškarci stvaraju testosteron većim delom u svojim testisima (95%) i manjim

delom u nadbubrežnim žlezdama (5%). Veća količina testosterona koju muškarac

proizvodi daje određene prednosti u fizičkom smislu. Muškarac ima 13-18

kilograma veću mišićnu masu, što mu omogućava da sagori 30% više kalorija nego

žena.

Testosteron je potreban i ženama i muškarcima jer:

stvara više telesne energije a manje masnog tkiva

povećava mišićnu masu i učvršćuje kosti

poboljšava raspoloženje

održava seksualnu želju

Prirodni putevi da se poveća nivo testosterona u krvi:

redovna fizička aktivnost koja uključuje vežbanje s tegovima

smanjenje stresa, jer stres stvara hormon kortizol, koji smanjuje nivo

testosterona u krvi

Tekst mi se veoma dopada, uputan je i veoma koristan osobama koje ne

znaju ulogu testosterona kod oba pola.

(Žiko Borovičanin, Podgorica - 10.07.2008. 19:19)

Treba pokušati sa određenom hranom da se poveća koncentracija tst u krvi.

(Milan Baricević, Beograd - 03.12.2009. 20:51)

Impotencija - erektilna disfunkcija

Impotencija (erektilna disfunkcija) je stanje u kom ne dolazi do zadovoljavajućeg

ukrućivanja penisa prilikom seksualne stimulacije, a shodno tome, i do

nemogućnosti penetracije pri seksualnom odnosu. Više od 50% muškaraca posle 40.

godine života pati od toga. Samo u SAD, oko 30 miliona ljudi ima taj problem. Neki

imaju problem početne erekcije, dok drugi mogu da imaju početnu erekciju, ali

imaju problema prilikom održavanja erekcije tokom seksualnog odnosa.

Problem je zapravo u nedovoljnom dotoku krvi u penis pri seksulanoj stimulaciji, a

može biti privremen ili stalan. Ako je problem privremen, obično se radi o

psihološkom uzroku koji se javlja zbog premorenosti, stresa, brzog načina života.

Stalan problem se javlja kod ljudi koji imaju neki organski problem, i to čini oko

70% svih obolelih. To su najčešće srčana oboljenja, povišen holesterol, povišeni

krvni pritisak, šećerna bolest i prostatični problemi.

Do erektilne disfunkcije može dovesti i mentalna depresija, povrede kičmene

moždine, određena grupa lekova, pušenje i prekomerna upotreba alkohola. Najčešći

uzrok oboljenja su promene na krvnim sudovima, bilo usled zadebljanja zida

krvnih sudova zbog povišenog holesterola (krvni sudovi su tada uži), ili pak oštećene

inervacije krvnih sudova izazvane šećernom bolešću, hirurškim intervencijama na

prostati, ili pak oboljenjima kičme ili operacijama na njoj.

U svakom slučaju, erektilna disfunkcija može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje u

porodici koji se neretko završavaju razvodom. Do pre desetak godina, lečenje ovog

stanja bilo je dosta ograničeno. Savetovala se uglavnom promena načina života i

ishrane, tj. zdrav način života i ishrane.

Sa dolaskom na tržište "vijagre" i kasnije druga dva leka "levitre" i "cialisa", koji

pripadaju istoj grupi lekova (inhibitori 5 fosfodiesteraze), načini lečenja su se

drastično promenili i uspeh lečenja je postao izvestan.

"Vijagra" je, kao prvi lek iz te grupe, bukvalno unela revoluciju. Svako je želeo da

je proba, i oni koji su imali problem i oni koji ga nisu imali. Efekat "vijagre" se

ogleda u tome što ona privremeno neutrališe jedan enzim, tako da su krvni sudovi

duže otvoreni za ulazak krvi u njih. Nijedan od ovih lekova ne mogu uzimati

bolesnici koji koriste ili nameravaju da koriste nitroglicerin ili nitro-preparate, jer

nitrati drastično spuštaju krvni pritisak, kao i pomenuti lekovi, tako da može da

dođe do nemerljivo niskih vrednosti krvnog pritiska i smrtnog ishoda. Do smrtnog

ishoda je i dolazilo kod nesmotrenih korisnika koji su uprkos upozorenjima koristili

"vijagru".

Razlika između "vijagre", "levitre" i "cialisa" je u tome što se "vijagra" mora uzeti

na prazan stomak da bi efekat bio optimalan i efikasna je oko četiri sata; "levitra"

se može uzimati na pun stomak i efikasna je pet sati posle uzimanja, a "cialis" je

efikasan čitavih 36 sati posle uzimanja i zovu ga još vikend pilulom.

Osim pilula, postoje i lekovi koji se injekcijom ubrizgavaju u telo penisa. Efekat

nastaje posle 10-15 minuta i traje do sat vremena. Za to se koristi "prostaglandin",

ili pak kombinacija tri leka - "prostaglandina", "papaverina" i "fentolamina". Ovi

lekovi su veoma sigurni i jedini sporedni efekat koji se može pojaviti je produžena

erekcija usled nepažljive primene. U lečenju se koristi i vakuum pumpa, kojom se

krv iz tela dovodi u penis vakuumskim efektom i tu se "zarobi" jednim specijalnim

prstenom, koji se stavlja na koren penisa, pritiska vene penisa i onemogućava

povratak krvi u telo. Usled toga je temepratura penisa niža od temperature tela, što

nekim ženama dosta smeta.

Ukoliko nijedna od ovim metoda lečenja ne pomaže, preporučuje se operacija.

Operacijom se razaraju erektilna tela, kojih je dva u penisu, i ugrađuju specijalne

proteze. Generalno, postoje dva tipa proteza: proteze koje se naduvavaju i proteze

koje zadržavaju položaj penisa koji želimo. U protezama na naduvavanje postoji

mali rezervoar tečnosti koji se stavlja ispod kože i malom pumpicom možemo da

usmerimo tečnost iz rezervoara u proteze koje su zamenile erektilna tela. Kada se

završi seksualni odnos, pritiskom na pumpicu ta tečnost se vraća u rezervoar. Kada

je reč o protezama koje zadržavaju željeni oblik, penis je uvek u stanju

poluerekcije.

Uzroci impotencije

Impotencija ili erektilna disfunkcija je nesposobnost postizanja ili održavanja

erekcije u dužini trajanja koja omogućava kompletiranje zadovoljstva tokom

seksualne aktivnosti u više od 25% pokušaja.

Impotencija može biti praćena i udružena sa poremećajem libida ili ejakuacije, ali

može biti i samostalan entitet. Oko 5% muškaraca je kompletno impotentno do 40.

godine i 15% do 70. godine života. Izvestan stepen erektilne disfunkcije može biti

prisutan kod oko 50% muškaraca između 40. i 70. godine starosti.

Erekcija penisa nastaje kao posledica širenja krvnih sudova (corpora cavernosa)

penisa, što je posledica širenja lumena arterije uretralis i njenih grana, a nastaje

kao poslednica psihogenih ili senzornih stimulusa koji se prenose do tzv.

autonomnog nervnog sistema smeštenog u nisko leđnoj regiji (sakralnoj regiji S2-

S4), dok stimulacija dovodi do oslobađanja činioca (neurotransmitera) koji dovode

do širenja krvnih sudova.

Impotencija, tj. erektilna disfunkcija (ED), može biti psihogenog ili organskog

porekla. Najčešći epidemiološki faktori koji dovode do ovog poremećaja su:

šećerna bolest (zbog aterogenih promena na krvnim sudovima i oštećenja

autonomnog nervnog sistema)

hipertenzija (oštećenje krvnih sudova ili lekovi koji se uzimaju radi

regulacije krvnog pritiska)

psihijatrijske bolesti (depresija, anksiozno-depresivna stanja, paranoidna

stanja zbog lekova koji imaju nepovoljan uticaj na nivo hormona)

konsumiranje cigareta

starost

neurološke bolesti

endokrinološke bolesti (poremećaj sekrecije hormona)

sistemske bolesti (teško oštećena funkcija jetre i bubrega)

široka paleta lekova među kojima su i toksične supstance, tj. opojne droge

S obzirom na sve ove faktore koji mogu biti uzrok impotencije, erektilna disfunkcija

nipošto ne sme da se leči bez prethodno utvrđenog uzroka. Najčešće su u pitanju

hormonske promene koje mogu da se koriguju ili leče. Kada su u pitanju drugi

navedeni razlozi, neophodan je multidisciplinaran pristup.

Uzroci muškog steriliteta

Bračni sterilitet u 25% slučajeva nastaje kao posledica nedovoljnog broja

spermatozoida u ejakulatu muškarca.

Poznati uzroci muškog steriliteta posledica su poremećaja funkcije testisa,

poremećaja transporta sperme, ili poremećaja funcije moždanih struktura (hipofize

i hipotalamusa), čija je normalna funkcija neophodna za normalan rad testisa.

Pa ipak, kod gotovo 50% pacijenata etiologija muškog steriliteta nije jasna. Osnovni

test za procenu stanja spermatozoida je tzv. spermogram, u kome se procenjuje broj

spermatozoida na ml, oblik i izgled spermatozoida i njihova pokretljivost.

Spermogram zdravog muškarca trebalo bi da ima više od 48 miliona spermatozoida

na ml, sa više od 63% pokretnih i sa više od 12% onih koji imaju normalnu

morfologiju. Smanjena mogućnost za oplodnju postoji kod onih muškaraca koji

imaju manje od 13 miliona spermatozoida po ml, sa manje od 32% pokretnih i

manje od 9% normalnog izgleda. Tako se rezultat definiše kao azoospermija

(odsustvo spermatozoida) ili oligospermija (smanjen broj spermatozoida).

Ispitivanje hormona muškaraca sprovodi se nakon pregleda sperme. Testosteron je

osnovni muški hormon koji luče testisi i može biti smanjen ukoliko je oštećeno tkivo

testisa ili ukoliko hipofiza ili hipotalamus ne luče dovoljno hormona (FSH i LH) koji

su neophodni za normalan rad testisa.

Stečeni poremećaji u funkciji testisa mogu se odlikovati time što je oštećen

spermogram, a nivo testosterona je u normalnim granicama. Takve abnormalnosti

mogu biti posledica virusnih infekcija (najčešće zauške) ili druge infekcije kao što su

tuberkuloza ili seksualno prenosive bolesti.

Pojedini lekovi za lečenja maligniteta veoma su štetni za spermatozoide.

Zloupotreba muških hormona radi jačanja muskulature takođe nepovoljno deluje

na spermatozoide. Oštećenje spermatozoida nastaje kod onih muškaraca koji

nemaju spuštene testise u skrotum, već ostaju u trbuhu, gde na njih nepovoljno

deluje lokalna temperatura. Radi definisanja lokalnog i hormonskog statusa,

neophodni su pregledi endokrinologa i urologa.

Muški sterilitet

Ranije se smatralo da muškarac ukoliko ima erekciju ne može biti krivac za

sterilitet bračnog para. Bilo je uvreženo mišljenje da je neplodna žena jedina kriva

ukoliko bračni par nema dece. Zabrinjavajuće je da i danas, uprkos svremenim

medicinskim saznanjima, mnogi i dalje misle da je za sterilitet ili neplodnost najveći

broj uzroka kod žene.

Međutim, godinama unazad, statistički gledano, uzrok neplodnosti kod parova

ravnopravno je podeljen i na žene i na muškarce. Statistika pokazuje da je uzrok

steriliteta u oko 40% slučajeva kod žena, a isto toliko i kod muškaraca.

Neplodnost bračnog para (ili ljubavnog para) predstavlja problem koji par treba

zajednički, sa puno ljubavi i puno strpljenja, da rešava, bez obzira na uzroke.

Muški sterilitet

Muški sterilitet se može dijagnostifikovati ispitivanjem uzorka sperme u

labaratoriji. Na uzorku sperme obično se gleda: količina ejakulata, izgled, miris,

hemijske osobine, viskoznost, broj spermatzozoida, pokretljivost spermatozoida...

U normalnom nalazu sperme u jednom centimetru kubnom treba da se nalazi od

oko 70.000.000 do 110.000.000 spermatozoida. Ukoliko dođe do toga da je broj

spermatozoida van ovih granica, javlja se sterilitet. Da bi se sa sigurnošću tvrdilo da

je "loša sperma" uzrok steriliteta, potrebno je nekoliko puta dati uzorke sperme na

ispitivanje.

Najčešći uzrok neplodnosti muškaraca je smanjeni broj (ili izostanak)

spermatozoida (oligospermija) ili slaba pokretljivost speramtozoida

(astenospermija). Često se dešava da su ionako malobrojni spermatozoidi slabo

pokretljivi. U mnogim slučajevima ovakve tegobe se mogu lečiti lekovima, ali i

prirodnim sredstvima (matični mleč, propolis, vitamin C, vitamin E, selen i cink...).

Razlozi steriliteta muškaraca mogu biti: genitalna infekcija, polno prenosive bolesti,

imunološki problemi, preležane zauške, tuberkuloza testisa, operacija preponske

kile...

Pored navedenog, razlozi muškog steriliteta mogu se utvrditi mikrobilošokim

ispitivanjim, ali i drugim specijalističkim pregledima (urolog, endokrinolog,

genetičar...).

Drugi razlozi

Veoma retko se dešava da vaginalni sekret umrtvljuje spermatozoide neke osobe,

iako su spermatozoidi mnogobrojni i pokretljivi.

Razlozi muškog steriliteta još mogu biti: pušenje, alkoholizam, droga, loša ishrana,

stres, psihički problemi ili jake doze nekih lekova.

Rešenja

O apsolutnom sterilitetu muškarca ne može se govoriti sve dok postoji i jedan

pokretljiv spermatozoid. Kod parova koji imaju probleme sa neplodnošću ne treba

odustati od lečenja i pokušaja da se ostvari željena trudnoća jer se uzroci tokom

vremena mogu promeniti.

U nekim slučajevima se muški sterilitet može izlečiti malim hirurškim

intervencijama.

Izostanak trudnoće se kod pojedinih parova može rešiti veštačkom oplodnjom jajne

ćelije spermom supruga ili spermom davaoca.

Sterilitet – da li ste znali?

Opšte je mišljenje među neupućenima da su žene "glavni krivci" za izostanak

trudnoće (neplodnost ili sterilitet), dok rezultati govore da to nije tačno i nije

jednostavno. Uzroci neplodnosti su "ravnopravno raspodeljeni" i na žene i na

muškarce, ali uzroka ima mnogo.

Definicija neplodnosti ili steriliteta

Stručnjaci kažu za jedan bračni ili ljubavni par da se radi o sterilitetu ako posle

godinu do dve dana normalnih seksualnih odnosa, bez korišćenja kontracepcije,

izostane trudnoća. Tek u takvim slučajevima treba preduzeti mere, početi sa

medicinskim ispitivanjima i lečenjem.

Statistika

Statistički podaci o izostajanju trudnoće veoma su interesantni i poučni za sve one

koji imaju te probleme, ali i za ostale.

Oko 75% parova ostvari željenu trudnoću u roku od 6 meseci.

Neplodnost postoji kod 12–15% parova u reproduktivnom dobu, ali zabrinjava

činjenica da se taj broj povećava.

U 90% slučajeva steriliteta može se utvrditi razlog neplodnosti.

Uzroci neplodnosti parova mogu biti različiti:

kod 40-45% slučajeva uzrok je sterilitet žena

kod 40-45% slučajeva uzrok je neplodnost muškaraca

kod 10-20% parova uzroci su kod oba partnera

za oko 10% slučajeva uzrok steriliteta nije poznat i ne može se utvrditi tačna

dijagnoza

Jedna od predrasuda je da je neplodnost neizlečiva, dok u stvarnosti oko 50%

parova posle terapije ostvari željenu trudnoću. Iskustva specijalista govore da se

obično ženski sterilitet lakše leči od muškog steriliteta.

Kod žena kod kojih je uzrok neplodnosti hormonalni poremećaj, koriste se

savremeni hormonski lekovi. Ovim lekovima se izaziva ovulacija kod oko 80% žena,

a do trudnoće dođe kod oko 50% žena, dok višestruku trudnoću ostvari više od 5%

žena sa ovakvim problemima.

Ranije su bakterijske infekcije bile jedan od brojnijih uzroka steriliteta. Bakterijske

infekcije kao uzrok neplodnosti sve su ređe, a većina se lako leči antibioticima.

Hlamidija je jedan od uzroka neplodnosti zato što se njeni simptomi teško uočavaju,

a značajno utiče na smanjenje plodnosti. Pored toga što se teško uočava, hlamidija

se teško leči jer se ponaša i kao bakterijska i kao virusna infekcija, a može biti

prisutna i kod žena i kod muškaraca.

Kod 5% parova posle višegodišnjeg ispitivanja i upornog lečenja, i pored toga što se

ne ustanove pravi razlozi neplodnosti, dođe do spontanog izlečenja. Ovaj podatak

navodi na zaključak da parovi koji nemaju dece treba dugo godina da budu uporni

u nalaženju razloga neplodnosti i lečenju svih potencijalnih uzroka neplodnosti,

kako bi došli do dugo željene trudnoće.

Primarni i sekundarni sterilitet

Kod primarnog steriliteta nema trudnoće i pored lečenja i raznih terapija. Kod

sekundarnog steriliteta žena je imala već jednu uspešnu trudnoću, ali se prilikom

sledećeg začeća pojavio sterilitet.

Spontani pobačaji

I spontani pobačaji spadaju u jedan od čestih oblika steriliteta. U današnje vreme

skoro svaka šesta trudnoća (pa i češće) završava prevremenim porođajem

(spontanim pobačajem iz raznih razloga).

Umesto zaključka

Jedan od uzroka povećanja broja neplodnosti jeste i taj što se parovi na brak i

potomstvo sve kasnije odlučuju. Ranije je prosek starosti parova koji hoće da

zasnuju porodicu bio oko 20-25 godina starosti, dok se sada taj prosek kreće od 30

do 35, pa i više godina starosti. Parovi pri tom zamenaruju činjenicu da se sa

godinama i libido i plodnost smanjuju.

U slučaju neplodnosti veoma je važno razumevanje među partnerima i zajednički

napori kako bi se uz pomoć lekara (ginekologa) i medicinskog osoblja ostvarila

željena trudnoća.

Uzroci steriliteta koji se lako leče

Ukoliko u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, posle godinu ili dve dana redovnih

seksualnih odnosa bez upotrebe kontracepcije, ne dođe do željene trudnoće, može se

govoriti o sterilitetu ili neplodnosti.

Ovakvih parova danas je u našim krajevima 12-15%, a razlozi neplodnosti mogu

biti veoma različiti.

Postoje neki uzroci neplodnosti ili steriliteta koji se često javljaju, a mogu se rešiti i

lečiti relativno jednostavno.

Nedovoljna težina

Nedovoljna uhranjenost obično dovodi do anemije i mnogih drugih bolesti.

Ustanovljeno je da nedovoljna (potprosečna) telesna težina može biti uzrok

neplodnosti i kod muškaraca i kod žena.

Kod većine mršavih osoba povećanom količinom hrane za dnevne obroke i

kvalitetnijom ishranom, sa više vitamina i minerala (voća i povrća), povećavaju se

šanse za začeće. Potrebno je jesti hranu bogatu: folnom kiselinom, vitaminima B-

kompleksa, vitaminom C, vitaminom E, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom.

Preporučujemo da dobro operete ili oljuštite sveže voće i povrće pre jela kako biste

smanjili negativan uticaj herbicida i pesticida.

Prekomerna težina

Kod većine gojaznih muškaraca loš je kvalitet sperme ili su spermatozoidi

nedovoljno pokretljivi. Pošto masno tkivo utiče na metabolizam hormona, sterilitet

gojaznih muškaraca kreće se 40-60%.

Gojazne žene (devojke) imaju veće šanse da boluju od sindroma policističkih jajnika

i drugih bolesti koje izazivaju neredovne menstruacije i hormonske promene koje

uslovljavaju sterilitet.

U velikom broju slučajeva, gojazne osobe kod kojih se javlja sterilitet svođenjem

težine na razumnu meru postaju plodne...

Umor i stres

Hronični umor i stres - bolesti savremenog doba - negativno utiču na plodnost

muškaraca i žena. Dokazano je da preterano psihičko naprezanje negativno utiče na

libido i plodnost (ometa ovulaciju i smanjuje broj spermatozoida).

Ovaj negativan uticaj na plodnost osoba može se smanjiti tako što se pravilno

rasporede dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje obaveze. Kod ovih osoba se

redovnim i pravilnim odmaranjem smanjuje umor, poboljšava dužina i kvalitet sna,

smanjuje stres i stvaraju uslovi za povećanje libida i plodnosti.

Pušenje

Kod aktivnih pušača (muškaraca i žena) uočena je smanjena seksualna želja i

smanjena plodnost. Pušenje pre planirane trudnoće, a naročito u toku trudnoće,

povećava rizik od steriliteta ili prevremenog porođaja (pobačaja).

Prestankom pušenja kod muškaraca se poboljšava libido i kvalitet sperme, a kod

žena se plodnost značajno popravlja.

Alkohol

Alkoholizam je jedan od velikih uzroka smanjenja libida muškaraca i žena. Pored

smanjenja libida, stalno uživanje u alkoholnim pićima u velikim količinama jedan je

od uobičajenih uzroka steriliteta. Kod muškaraca alkohol oštećuje spermatozoide, a

kod žena jajne ćelije. Alkohol i alkoholizam mogu biti uzrok spontanih pobačaja.

I ovaj uzrok steriliteta može se lako rešiti tako što parovi koji žele potomstvo

prestanu sa opijanjem ili upotrebu alkohola svedu na minimlane količine.

Fizičke vežbe

Nedovoljna fizička aktivnost muškarca i žene može biti razlog neplodnosti, ali ni

previše svakodnevnog fizičkog napora nije poželjno.

Preporučuje se umerena svakodnevna fizička aktivnost parova kao pomoćno

sredstvo.

Zaključak

Uzroci steriliteta mogu biti različiti, ali na razloge koje smo naveli može se uticati i

tako olakšati začeće, tj. mogu se ostvariti povoljni uslovi za zdravo potomstvo.

Dobra fizička kondicija poboljšaće vaš seksualni život

Regularne kardiovaskularne vežbe poboljšaće vaš seksualni život - zaključak je

najnovije kliničke studije obavljene na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu,

SAD.

Ispitivano je 78 muškaraca srednjih godina (prosek starosti - 48 godina) čiji se

svakodnevni život sastojao u prekomernom sedenju (sedeći način života). Oni su

svakog drugog dana morali da vežbaju aerobik u trajanju od sat vremena. Posle 9

meseci, za 30% su imali češće seksualne odnose i za 50% su češće masturbirali.

Razlog: fizičko vežbanje ne samo da relaksira i smanjuje nivo stresa nego povećava

energiju i samopuzdanje u sferi seksualnih odnosa. Fizičke vežbe koje podstiču rad

kardiovaskularnog sistema podižu u krvi nivo supstance koja se zove endomorfin, a

ona povećava nivo adrenalina i testosterona (isto je i kod žena), što dovodi do

poboljšanja seksualne aktivnosti.

Opisane su i druge koristi od fizičkog vežbanja. Na primer, kod žena, redovne vežbe

dovode do povećanog tonusa vaginalne muskulature, što sprečava nastanak

urinarne inkontinencije (nekontrolisanog gubitka mokraće) i prolaps materice, što

se češće javlja u starijim godinama, kada ta muskulatura popušta.

Kod muškaraca redovne vežbe dovode do boljeg pumpanja krvi u krvne sudove, a

samim tim erekcija je snažnija i stabilinija.

Seksualni odnos sam po sebi predstavlja odličnu fizičku vežbu za oba pola, jer se za

to vreme srčani rad ubrzava do tri puta, a brzina disanja do dva puta. Takođe,

tokom seksulanog odnosa sagori se 200-300 kalorija, a dobar orgazam povoljno

utiče na sve mišiće u našem telu.

Ako želite da ostanete u dobroj fizičkoj formi, stručnjaci preporučuju da dva do tri

puta nedeljno fizičkim vežbanjem ubrzavate puls, i to u trajanju od najmanje 20

minuta.

Hranom do boljeg seksa

Prema brojnim istraživanjima, određeni vitamini i minerali imaju moć da podignu

nivo hormona, povećaju nervnu osetljivost i učine seksualni odnos izuzetno

intenzivnim i nezaboravnim na mnogo, naizgled suptilnih, ali i te kako primetnih

načina. Kada se sledeći put budete zapitali zbog čega za večerom odjednom osećate

neobjašnjivi ljubavni nagon, pogledajte najpre trpezu, jer u njoj možda leži glavni

razlog. S druge strane, ova pomisao vam možda zvuči jako primamljivo – u tom

slučaju razmislite o stavljanju određene hrane na svakodnevnu listu za nabavku.

Jaja

Tvrdo kuvana, pržena, u vidu kajgane, omleta - jaja su izuzetno bogata vitaminom

B6, koji pomaže našem telu pri regulisanju hormona i pri nošenju sa stresom.

Ukoliko previše stresa, bilo na poslu bilo van njega, sputava vaš ljubavni nagon, što

pre napravite sebi neku od gorepomenutih kombinacija ili uključite i drugu hranu

bogatu vitaminom B6, poput spanaća, šargarepe, graška, semenki suncokreta ili

ribe.

Biftek

Velika radost za sve ljubitelje mesa - govedina ima sposobnost da ograniči telesnu

proizvodnju prolaktina, hormona koji, ukoliko mu se nivo podgine, može negativno

uticati na seksualni nagon. Što se tiče osoba kojima je vegeterijanska hrana draža,

ne očajavajte, jer i vegetarijanci mogu dobiti ovakav podstrek od smeđeg pirinča,

raženog hleba i lisnatog zelenog povrća.

Jagode

Pored toga što ova voćka već sama po sebi izgleda jako jedro i neodoljivo, ona u sebi

sadrži i puno antioksidanata i ima uticaja na poboljšanje opšte cirkulacije, čime se

vaše šanse za strastveni susret još više povećavaju.

Čokolada

Postoji i te kako dobar razlog zbog kog je ova poslastica izbor broj jedan kada je reč

o ženskoj populaciji. Čokolada sadrži jedinjenje poznatije pod imenom

metilksantin, koje pokreće lučenje dopamina u našem telu. Zahvaljujući tome,

opijeni ste zadovoljstvom i možete bezuslovno da se prepustite zagrljaju.

Narandže

Voće bogato vitaminom C nije efikasno samo prilikom borbe protiv raznih prehlada

već može imati uticaja i na mnoge druge stvari, uključujući i ljubavni nagon. Tajna

leži u tome što vitamin C u vašem telu povećava količinu oksitocina, hormona koji

čini da do zbližavanja sa drugom osobom dođe na najdirektniji mogući način nama

poznat – maženjem.

Đumbir

Bilo da ga konsumirate kao sastojak čaja ili kao začin, ova istočnjačka tajna biljka-

poslastica podiže vaš metabolizam na viši nivo, čineći da vam čitavo telo bukvalno

gori od dodatne seksualne energije, a vi od strasti.

Med

Radije stavljate šećer u čaj? Vreme je da promenite naviku i zamenite šećer medom,

jer sadrži mineral pod imenom boron, koji povećava nivo i količinu podizača libida,

hormona testosterona.

Limun kao lek

Limun i sok od limuna su najpoznatiji izvori vitamina C, ali se zaboravlja da limun

sadrži i druge lekovite sastojke. Limun pomaže ne samo protiv prehlade nego i

protiv mnogih drugih bolesti. Mnogi ga smatraju lekom za sve bolesti. On spada u

južno voće i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnoću i

niske temperature.

Smatra se da je Aleksandar Makedonski limun doneo u Staru Grčku iz Persije.

Poznato je da ga je Kolumbo odneo u Ameriku. Iako se limun relativno kratko gaji

na Američkom kontinentu, najviše se gaji baš u Meksiku i Americi.

Pošto razgrađuje masti, preporučuje se prilikom dijeta.

Sastav

Limunov plod, pored vitamina C, sadrži malo kalorija, ali i mnoge korisne sastojke i

supstance od kojih nabrajamo samo neke:

biljna vlakna

biljne masti

bioflavonide

vitamine B1, B2 i B12

vitamin C

gvožđe

etrična ulja

kalijum

kalcijum

magnezijum

natrijum

proteine

so

ugljene hidrate

fosfor

Lekovito dejstvo

Limun treba koristiti kao lek ili kao pomoćno sredstvo kada su u pitanju sledeće

bolesti i tegobe:

akne

alergija

anemija

artritis

astma

bolesti grla i nosa (krajnici)

bronhitis

glavobolja

grčevi u želucu

grip i prehlada

degenerativne bolesti

depresija

dijabetes

ekcem

za jačanje zglobova

za normalan rast

za poboljšanje koncentracije

zatvor

impotencija

infekcije kože

jačanje imuniteta

jačanje nervnog sistema

kod poremećenog metabolizma

kašalj i kijavica

krvarenje iz nosa

migrena

može se koristiti kao diuretik

neke vrste raka

neplodnost

nervoza

nesanica

održava krvne sudove

opadanje kose i drugi problemi sa kosom

opekotine

osteoporoza

pege na koži

poboljšava cirkulaciju

povišena temperatura

popravlja krvnu sliku

prevencija organa za varenje

problemi sa bubrzima i mokraćnim putevima

problemi sa arterijama i venama

problemi sa krvnm pritiskom

problemi sa radom jetre

problemi sa kožnim bolestima

problemi sa nervima (živcima)

problemi sa kostima i zubima

protiv zanoktica

protiv bubuljica

protiv gojaznosti

protiv starenja

protiv stresa

problemi u trudnoći

razne infekcija

reuma

reumatska groznica

sinuzitis

sindrom nadraženih creva

skorbut

smanjuje bol u stopalima

suzbija bakterije i viruse

srčane bolesti

upale organa za disanje

pospešuje rad žuči, želuca i creva

ublažava bol

ubrzava zarastanje rana

ubrzava razgradnju masti

uganuća i istegnuća

umor

hemoroidi

šlog

Korišćenje limuna

Limun (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine za pripremanje sokova i

čajeva, kao dodatak jelima (kolačima) i kao sredstvo za dezinfekciju i konzerviranje

namirnica (voća). Limun je prirodan antioksidans.

Limun se dodaje sirćetu, ali se koristi i za spravljanje likera.

Limun se koristi u kozmetici (kreme i preparati za negu kože), ali i za spravljanje

parfema.

Interesantno je da se limun preporučuje i kao sredstvo protiv komaraca.

Način delovanja

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da limun treba da se koristi kod mnogih

zdravstvenih problema. Najčešće se koristi limunov sok ili limunova kora (ukoliko

kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i herbicidima).

Limun se koristi kao dodatak u ishrani, ali i kao sredstvo za konzerviranje

namirnica. Naročito je lekovita kombinacija meda i limunovog soka.

Upozoreavamo da treba voditi računa i o tome da neko može biti alergičan na

limun.

Preporučujemo da često pijete limunadu, a da limunov sok dodajete čaju.

Cvekla protiv gripa, gojaznosti i celulita

Zbog svoje lekovitosti, cvekla se odavno koristi u narodnoj medicini, ali se i u

savremenij medicini koriste njena lekovita svojstva. U našim krajavima koriste se i

drugi nazivi za cveklu: cveklo, cveka, cikla, crvena repa, crvena blitva ...

Cvekla vodi poreklo sa mediteranskih obala, ali se sada gaji u celom svetu.

Ukrštanjem su dobijene mnoge vrste cvekle, pa ona spada u korisne i lekovite

povrtarske kulture

Cvekla (Beta vulgaris) je dvogodišnja zeljasta biljka. Biljka ima tamnozeleno lišće, a

koren oblog ili kupastog oblika je crvene boje i uzgaja se u baštama, ali se sadi na

njivama kao industrijska biljka.

Zbog svojih lekovitih sastojaka, najviše se koristi koren; on sadrži malo kalorija, a

dosta korisnih sastojaka, vitamina i minerala. Od korena se cedi sok koji je veoma

lekovit.

Sastav

Cvekla u svom korenu sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:

antocijan

bakar

belančevine

betain

betanin

biljna vlakna

biljne masti

brom

vitamine B1, B2 i B12

vitamin C

gvožđe

jod

kalijum

kalcijum

kobalt

litijum

magnezijum

mangan

natrijum

oksalnu kiselinu

prirodni šećer

rubidijum

selen

stroncijum

sumpor

ugljene hidrate

fluor

folnu kiselinu

fosfor

hrom

cezijum

cink

Lekovito dejstvo

Cveklu treba koristiti u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:

anemija

arterioskleroza

bolesti grla i nosa

bronhitis

grčevi u želucu

grip i prehlada

gojaznost

degenerativne bolesti

depresija

ekcem

za jačanje zglobova

za normalan rast

za poboljšanje koncentracije

zatvor

impotencija

infekcije kože

jačanje imuniteta

kod poremećenog metabolizma

kašalj i kijavica

leukemija

malarija

malokrvnost

može se koristiti kao diuretik

neke vrste raka

neplodnost

nervoza

nesanica

održava krvne sudove

opadanje kose

osteoporoza

podstiče rad jetre

popravlja krvnu sliku

povećan nivo holesterola

prevencija bolesti organa za varenje

problemi sa krvnm pritiskom

problemi sa radom jetre

problemi sa kožnim bolestima

problemi sa kostima i zubima

protiv zanoktica

protiv starenja

problemi u trudnoći

razne infekcija

reuma

reumatoidni artritis

sinuzitis

sindrom nadraženih creva

suzbija bakterije i virusi

srčane bolesti

upale organa za disanje

pospešuje rad žuči, želuca i creva

utiče na obnavljanje krvi

celulit

šlog

Korišćenje cvekle

Koren cvekla se koristi u ishrani tokom cele godine kao svež, kuvan ili konzerviran

kiseljenjem, a često se koristi i sok od cvekle.

Cvekla se najviše koristi za dijetalnu ishranu jer sadrži malo kalorija, a organizmu

nadoknađuje potrebne korisne materije.

Način delovanja

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da cvekla treba da se koristi kod mnogih

zdravstvenih problema kao salata ili kao dodatak ishrani. Naročito se pokazala kao

korisna u dijetalnoj ishrani bolesnika ili u dijetama protiv gojaznosti. Veoma

povoljno deluje na mozak i nervni sistem.

Upozoravamo da cveklu ne treba koristiti ukoliko postoji kamen u bubregu.

Narandža - lek za leto i zimu

Narandža kao voće ili sok obično se koristi za ishranu ili kao lek, zimi kao

prevencija od prehlade i gripa. Međutim, narandžu zbog lekovitih i korisnih

sastojaka treba koristiti u ishrani tokom cele godine.

Narandža pomaže ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Ona

spada u južno voće (citrus, agrumi) i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod

osetljivi na hladnoću i niske temperature. U našim krajevima je dostupna za

ishranu tokom cele godine.

U svetu se koristi više od stotinu vrsta narandži (narandža, pomorandža,

mandarina, klementina...). Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač

narandži u svetu.

Narandža je poznata kao lekovito voće još od davnina a u Staroj Grčkoj su je zvali

voćem bogova.

Korisni sastojci

Narandža sadrži sledeće lekovite supstance:

azotne materije

belančevine

beta karoten

biljna vlakna

biljna ulja i masti

bioflavonide

vitamin A

vitamine B1 i B2

vitamin C

vitamin E

gvožđe

enzime

eterična ulja

kalijum

kalcijum

karotenoide

magnezijum

mineralne soli

organske kiseline

ugljene hidrate

fitoncide

folnu kiselinu

fosfor

celulozu

šećere (voćne)

Lekovito dejstvo

Narandža povoljno deluje kod sledećih bolesti i tegoba:

akne

alergija

anemija

astma

bolesti grla i nosa (krajnici)

bolovi u stomaku i želucu

bronhitis

glavobolja

grip i prehlada

depresija

dijabetes

ekcem i herpes

zadah iz usta

za jačanje zglobova

za normalan rast

za poboljšanje koncentracije

zatvor

impotencija

infekcije kože i pege

jačanje nervnog sistema

jačanje imuniteta

kašalj i kijavica

kod poremećenog metabolizma

krvarenje iz nosa

migrena

muka u stomaku i nadimanje

neke vrste raka

neplodnost

nervoza

nesanica

nesvestica

opadanje kose i drugi problemi sa kosom

pad apetita

PMS i menstrualni bolovi

poboljšava cirkulaciju

povišena temperatura

popravlja krvnu sliku

pospešuje rad žuči, želuca i creva

prevencija organa za varenje

problemi sa arterijama i venama

problemi sa bubrzima i mokraćnim putevima

problemi sa varenjem

problemi sa noktima i zanokticama

problemi sa kostima i zubima

problemi sa krvnm pritiskom

problemi sa nervima (živcima)

problemi sa radom jetre

problemi u trudnoći

protiv groznice

protiv bubuljica

protiv gojaznosti

protiv zgrušavanja krvi

protiv starenja

protiv stresa

razne infekcije

sindrom nadraženih creva

sinuzitis

skorbut

sprečava razvoj mikroorganizama

srčane bolesti

suzbija bakterije i viruse

ubrzava zarastanje rana

ubrzava razgradnju masti

uganuća i istegnuća

umor

upala vena

upale organa za disanje

hematomi (za modrice i podlive kao oblog)

hemoroidi

šlog

Korišćenje u ishrani

Narandža (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine, za pripremanje sokova

ili kao dodatak jelima (kolačima). Najkorisniji je prirodno ceđeni svež sok bez

konzervansa i bez šećera.

U nekim zemljama se sok od pomorandže koristi kao preliv za razne vrste mesa, a u

nekim kao sredstvo za dezinfekciju. Amerikanci su u Drugom svetskom ratu

vojnicima svakodnevno davali sok od narandže, izvor vitamina i hranljivih

sastojaka.

Narandža se koristi i za spravljanje alkoholnih pića, ali i u kozmetici (kreme i

preparati za negu kože i parfemi).

Način delovanja

Prema novijim istraživanjima, narandža deluje pozitivno na krvne sudove tako što

smanjuje zadebljanje krvnih sudova za 30%. Narandža ima osvežavajuće, ali i

antioksidantsko dejstvo, a australijski naučnici su utvrdili da je veoma efikasna

protiv nekih vrsta karcinoma (usta, disajnih organa i organa za varenje).

Ovo voće se koristi i kao čistač organizma i organa za varenje od štetnih i otrovnih

materija. Englezi preporučuju deci da svakoga dana pojedu po nekoliko parčeta

narandže (pomorandže). U novije vreme se savetuje kombinacija narandže i crne

čokolade radi preventive od bolesti srca i krvnih sudova.

Saveti

Iz navedenih podataka može se zaljučiti da narandža pomaže u preventivi mnogih

zdravstvenih tegoba, kao i u lečenju mnogih bolesti. U kulinarstvu se koristi i

narandžina kora (ukoliko kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i

herbicidima).

Stručnjaci preporučuju da se često jede narandža ili pije sok od narandže kako bi se

sačuvalo zdravlje. I narandžu kao i ostalo voće treba koristiti odvojeno od ostalih

obroka, jer je tako najpovoljnije za organe za varenje.

Lincura protiv problema sa varenjem

Kao lekovita biljka, lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini, ali se njena

lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. U našim krajavima lincura se

zove i srdačica ili trava od srca, gencijana košutnik, licijan, lecijan, ravet, ravan...

Ranije se lincura koristila kao odličan lek protiv kuge.

Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. Zbog lekovitih osobina (i

popularnosti), u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno

eksploatisana kao lekovita trava, tako da je u nekim krajevima postala retkost.

Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena

kako bi se očuvala. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama,

ali i na livadama kao industrijsko bilje. Kod nas je najviše ima u brdima,

planinskim pašnjacima ili pored grmlja.

Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra.

Stabiljka je okrugla i šuplja, sa svetložutim cvetovima, dok je koren razgranat i

dugačak.

Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo, komadići ili mleveni prah od

korena). Koren je gorkog oporog ukusa, a u većim količinama, zbog prevelike

gorčine, može škoditi organizmu.

Sastav

Lincura sadrži sledeće lekovite supstance:

alkaloide gentanine

biljna vlakna

biljne masti

biljna ulja

gentizin

glikozide

gumu

enzime

eterična ulja

mineralne soli

pektin

tanine

trisaharide

heterozide

šećere

Lekovito dejstvo

Lincura se koristi u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćna terapija:

bolovi u bubrzima

bolovi u želucu

bolovi u stomaku

bronhitis

gasovi u stomaku

gorušica

grčevi u želucu

zatvor

infekcije kože (obloge)

kašalj i kijavica

kuga

muka u stomaku

može se koristiti kao diuretik

nadimanje

nesvestica

otvorene rane (obloge i ispiranje)

pad imuniteta

PMS i menstrualni bolovi

pritisak u želucu

protiv groznice

problemi sa varenjem

problemi sa žučnom kesom

problemi sa jetrom

razne infekcija

sinuzitis

sindrom nadraženih creva

smanjenje apetita

sprečava razvoj mikroorganizama

upale želuca i creva

upala vena

hematomi (za modrice i podlive kao oblog)

hemoroidi (čaj za premaz i obloge)

Korišćenje lincure kao lekovite biljke

Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah, a od njega se spravljaju čajevi

ili premazi; pored toga, dodaje se u vino ili rakiju. Lincura je lekovita, ali u manjim

količinama.

Pored upotrebe u farmaciji i medicini, koristi se kao dodatak čajevima ili dodatak

vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje).

Lincura se najviše koristi za lečenje organa za varenje (stimuliše rad želuca i

pražnjenje žuči), ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva).

Način delovanja

Na osnovu narodnih iskustava i savremenih proučavanja može se zaljučiti da

lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Ipak se

pre upotrebe treba konsultovati sa stručnim licima i naročito voditi računa o tome

da se ne pretera sa jakim čajevima ili prevelikim količinama korena lincure pri

spravljanju lekovitih napitaka i premaza.

Lincura se ne preporučuje trudnicama, osobama sa povišenim krvnim pritiskom,

kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili želuca.

Vitamin D je od vitalnog značaja za imunitet

Naučnici su otkrili da je vitamin D od vitalnog značaja za aktiviranje odbrambenog

mehanizma u ljudskom organizmu. Oko polovine čovečanstva pati od oslabljenog

imuniteta; njihove T ćelije koje su odgovorne za suzbijanje infekcije nedovoljno su

efikasne. Situacija je sve gora i gora pošto ljudi sve više provode vreme unutra

umesto upražnjavajući razne aktivnosti napolju.

Otkriće naučnika iz Danske može da pomogne u borbi protiv zaraznih bolesti,

epidemija i naročito u spravljanju novih vakcina. Naučnici su utvrdili da takozvane

T ćelije - nosioci imunog sistema - zavise od vitamna D da bi se aktivirale. Ukoliko je

nivo vitamina D u krvi nizak, ove ćelije ostaju uspavane i ne reaguju na infekciju ili

patogeni organizam, pa bolest nastupa u svom punom intenzitetu.

Doktor Karsten Geisler sa Univerziteta u Kopenhagenu, odeljenje za imunologiju i

mikrobiologiju, koji je vodio ovu studiju - smatra da kada su T ćelije izložene

stranom patogenom organizmu, aktiviraju receptor za vitamin D koji traži vitamin

D u organizmu da bi se T ćelije aktivirale. To znači da T ćelije moraju imati vitamin

D ili će, u suprotnom, njihovo aktiviranje izostati. Ukoliko T ćelije ne nađu vitamin

D, one neće početi ni da se grupišu i samim tim će odbrana organizma izostati.

Već je duže vreme poznato da vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i

da postoji veza između niskog nivoa kalcijuma sa jedne strane i malignih oboljenja i

multiple skleroze sa druge strane. Ono što nije bilo poznato to je da je ovaj vitamin

od vitalne važnosti u aktiviranju imunog sistema.

Najveću količinu vitamina stvara naš organizam kao sporedni produkt kada

izlažemo kožu sunčevim zracima. Takođe se može naći u ribljem ulju, jajima i u

određenim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili u obliku pilula ili rastvora.

Ovo otkriće je, osim toga što je važno u suzbijanju bolesti, važno i za osobe sa

antiimunim reakcijama i prilikom odbacivanja transplantiranih organa.

Članak je objavljen u časopisu "The Journal of Nature Immunology" marta 2010.

godine.

Zdrava hrana za jači imunitet

Jačanje imuniteta lako se može postići pravilnim izborom hrane i tako se mogu

sprečiti mnoge infekcije i bolesti. Ukoliko nas bolest obuzme, onda se, jačanjem

imuniteta i prepisanom terapijom lekara, ona lakše može savladati.

Zova

Prema brojnim istraživanjima, sirup dobijen iz ploda ovog prastarog narodnog leka

poseduje potencijal da blokira viruse koji izazivaju prehlade i grip. Dodatna

istraživanja su pokazala da zova može i te kako pomoći za što brži oporovak od

gripa ili prehlade. Ono što takođe brojni naučnici ističu jeste da je i pored ovih

saznjanja potrebno izvršiti još istraživanja, jer sama činjenica da je ova biljka

bogata antioksidantima ukazuje na to da može biti od velike pomoći i prilikom

borbe protiv raznih upala.

Šampinjoni

Nikako nemojte potcenjivati hranljivu vrednost koju ova vrsta pečuraka ima.

Šampinjoni sadrže dosta selena, kao i antioksidanata, a niski nivoi selena dovedeni

su u direktnu vezu sa težim oblicima gripa. Isto tako, vitamini iz B grupe –

riboflavin i niacin, koji se takođe mogu naći u šampinjonima, igraju bitnu ulogu u

jačanju imunog sistema. Brojna istraživanja, pretežno sa životinjama, otkrila su da

ova vrsta pečuraka ima antivirusno, antibakterijsko i antikancerogeno dejstvo.

Ostrige

Deluju kao afrodizijak, ali jačaju i imuni sistem, jer sadrže mineral cink. Ovaj

mineral je bitan zbog toga što ima antivirusno dejstvo, kao i zbog toga što je jako

bitan kada su u pitanju određena zaduženja imunog sistema, poput zaceljivanja

rana.

Lubenica

Laici smatraju da lubenica i krastavac sadrže mnogo vode, a malo vitamina.

Lubenica je osvežavajuća i izuzetno bogata moćnim antioksidantom pod imenom

glutathion. Poznato je da ovaj antioksidant jača imuni sistem kako bi se lakše

izborio sa infekcijama. Najviše ga ima u mesu koje se nalazi tik iznad kore lubenice.

Bademi

Jedna šaka badema može zaštiti vaš imuni sistem od negativnih uticaja stresa.

Četvrtina šolje badema nosi u sebi 50% dnevno neophodne količine vitamina E, koji

jača naš imuni sistem. Sadrži, takođe, riboflavin i niacin, iz grupe vitamina B, koji

pomažu prilikom oslobađanja od negativnih efekata koje stres nosi.

Grejpfrut

Ovo voće je izuzetno bogato vitaminom C. Ipak, potrebno je sprovesti još puno

istraživanja kako bi se pouzdano saznalo da li je moguće unositi dovoljne količine

vitamina C samo kroz hranu radi lečenja prehlada ili gripa. Sam grejpfrut je

prebogat flavonoidima – prirodnim hemijskim jedinjenjima za koja se pouzdano

zna da povećavaju aktivnost imunog sistema. Za one koji ne vole grejpfrut najbolja

zamena su narandže i mandarine.

Čaj

Zeleni ili crni čaj? Za koji god se odlučite, nećete pogrešiti, jer su obe vrste bogate

polifenolima i flavonidima, a to su najbolji borci protiv bolesti. Naime, ovi

antioksidanti poznati su i kao iskusni "lovci" koji pronalaze i uništavaju štetne

slobodne radikale.

Brokoli

Lak za nalaženje i jako dobar dodatak uz sva jela i obroke, brokoli može

predstavljati osnovu snage našeg imunog sistema. Prepun je hranljivih supstanci

koje štite naš organizam od oštećenja, a sadrži i vitamin A, C i glutathion.

Letnja pravila

Postoje ona leta koja u svojim glavama vodimo kao leta za pamćenje. Pod njima se

podrazumeva romantika na plaži, seks-maraton u sobi, zalogaji koji se tope u

ustima na večeri pored šetališta, vino s juga, žurke do zore, prijatan umor u

mišićima... Međutim, da bi sve to moglo da nam se dogodi, o pojedinim sitnicama

(koje život znače) ipak moramo da povedemo računa. Ako želimo da uživamo u

podgrejanim danima koji nam sleduju, onda treba da znamo da ništa ne može da

pokvari putovanje kao pogrešan izbor destinacije. Umesto da lomite prste

razmišljajući kud ćete, posvetite bar jedan čitav vikend čarima otkrivanja. Gotovo

da ne postoji lokacija koja se ne može detaljno izguglovati.

Jedna od istinitih stavki glasi i da prevelika ekipa s kojom se odlazi na odmor ne

znači automatski i super zabavu. Pre svega, u tim situacijama veoma ćete se teško

dogovoriti o mestu na koje svi želite da izađete, o odlasku na plažu ili čak boravku u

sobama. U svakom mnogobrojnom društvu postoji neko ko teško podnosi alkohol,

neko ko je osetljiv na tuđe poglede i spreman da žustrije odreaguje, neko ko mrzi da

bilo kud ide, neko ko je pokretač svakog provoda. Mnogo ljudi, mnogo ćudi. Takva

mnogoljudna letovanja uglavnom se završavaju na taj način što se ekipa raštrka po

gradu i obilazi stoti krug u potrazi za klubom koji će se svima dopasti. Grupe od

četiri osobe deluju kao najbolje rešenje. I da letovanje ne biste proveli tako što ćete

nekoga trezniti, razdvajati ili animirati društvo, potrebno je pre polaska na put

napraviti mudar dogovor o stvarima koje ne treba raditi.

Poslednja stavka za ovo i za svako naredno letovanje: seks na plaži može da bude

razočaravajući usled brojnih razloga. Međutim, to ne znači da ga treba izbegavati.

Ljubavna pravila

Žene nikada ne treba gnjaviti pitanjima kao što je: "Jesam li najbolji kojeg si

imala?", ili bilo koji drugi oblik tog pitanja, jer vas njen iskren odgovor može i

razočarati. Da biste postali dobar ljubavnik, morate najpre želeti da budete bolji

nego ranije. Tako ćete biti manje samouvereni a istovremeno mnogo korisniji.

Naravno, postoji i opcija da će vas žene pre zapaziti ako se ističete pristojnošću i

nenametljivošću, a ne nekim mačo ponašanjem. U svakom slučaju, važno je da vas

one primećuju.

Ako želite da igrate u višoj ligi, trebaće vam uredno ispeglana košulja, dobar model

pantalona, ljubazan osmeh i činjenica da se ne osećate na pivo ili nešto slično. Neće

vam škoditi ni ako primenite pravila lepog ponašanja, jer žene ne vole kada se za

stolom ili bilo gde drugde ponašamo kao prase. Naprotiv, one vole muškarce koji

znaju kako se koristi pribor, a još više one koji znaju sami da kuvaju. Prave žene se

neće zamarati onim što ste radili ranije u životu, nego onim što želite da postanete u

budućnosti. Ništa nije više seksi od osobe koja je puna planova, snova i optimističnih

misli o svetloj budućnosti. Ako se žena više zanima za vašu prošlost nego za vašu

sadašnjost i budućnost, to znači da smatra da ima smisla ulagati samo u jednu -

lično njenu budućnost!

Kad je reč o seksu, svaki muškarac mora biti dobar u barem jednoj stvari, bilo da je

to pretkoitalna masaža, grickanje vrata ili neki drugi latino trik. Sve to ima

primarnu funkciju da vašu izabranicu pripremi za pravu ekstazu, koja tek sledi.

Tako će svaka dama koja je uspela da vas uhvati u svoju mrežu biti zadovoljna

onim što je uspela da osvoji od drugih žena i zadrži samo za sebe (s obzirom na to

da ste vi sve što joj treba) u sledećih 20 minuta ili narednih 20 godina.

Žene vole prefinjene i uglađene ljubavnike, muškarce s planom (za večeru, za

vikend u Parizu, za vruće iznenađenje tokom zajedničkog ručka...). Zbog toga je

zapravo više nego preporučljivo za svakoga od nas da usvojimo i primenimo pravila

ponašanja samopouzdanog tipa s viteškim manirima. Otvarajte joj vrata

automobila, pripalite joj cigaretu pre nego sebi, usredsredite se na njen orgazam

više nego na svoj... Imate samo jedan cilj - da ugodite voljenoj ženi.

Sa ženama je zapravo veoma jednostavno. Kada ste razdvojeni, za udvaranje

upotrebite svu raspoloživu tehnologiju (telefon, SMS, elektronsku poštu, telegram).

Budite maštoviti; ako treba, napišite joj pismo - danas više niko ne kontaktira tako,

posebno ne ukoliko živite u istom gradu. Ne gnjavite je pričama i anegdotama o

svojim bivšim ljubavima, makar se radilo i o žalbama kako niste bili jedno za

drugo. Ni vi nemojte nju ispitivati o njenim bivšim partnerima, pogotovo o

njihovom broju, ili nekim drugim seksualnim temama. Umesto da se raspitujete o

aferama koje je imala pre vas, naučite da se skidate u jednom seksi potezu. Majice

kratkih rukava spretno prebacite preko glave, a da se u njih ne zapetljate, a

dugmad na košulji otkopčajte brzo. Ne dopustite da vam se dogodi natezanje s

čarapama ili cupkanje na jednoj nozi dok skidate pantalone i bokserice.

Nemojte se stideti da joj iskreno priznate šta volite na njenom telu. Reči potkrepite

delom (i svojim telom). Naravno, sve ovo podrazumeva da ste ovladali umetnošću

skidanja njenog grudnjaka. Ukoliko imate problem s onim koji se kopča na leđima,

poklonite joj jedan koji se kopča spreda, barem dok ne usavršite tehniku. Posle toga

ostaje samo da zajedno složno poradite na proširivanju vašeg seksualnog

repertoara. Trudite se da budete

Uspešan flert

Što više komunicirate s nekom osobom, više ćete joj se svideti. Družite se što više i

što češće, pronađite razloge kako biste proveli što više vremena zajedno. A kada je

uverite da vas je osvojila, počnite da se ponašate manje dostupno, zatim još manje,

sve dok je ne budete jedva i viđali. Ljudi uvek žele ono što ne mogu da imaju, i kada

osete da vas gube, zagrišće još jače. Tada će shvatiti koliko ste u stvari vredni.

Dakle, družite se i flertuje mnogo, a posle toga nestanite.

Ako učinite nešto lepo za nekoga, bićete zadovoljni sami sobom i osetićete

zadovoljstvo zbog toga što ste nekoga usrećili. Međutim, u takvom ponašanju krije

se opasnost da ta osoba oseti pritisak da mora da vam uzvrati istom merom. Što

biste vi činili lepe stvari njoj, neka ona uradi nešto lepo za vas. U normalnom

razgovoru ljudi se gledaju 30-60 odsto vremena. S druge strane, zaljubljene osobe

zure jedna u drugu mnogo više. Dakle, ako nekoga uporno gledate u oči dok s njim

razgovarate, prevarićete njegov mozak, koji će se prisetiti trenutka kada je

poslednji put neko toliko gledao u nju, kao i da je tada bila zaljubljena. Pomisliće:

"Očigledno sam ponovo zaljubljena", i njen mozak počeće da funkcioniše onako

kako inače funkcioniše kada smo zaljubljeni. Nemojte tražiti zanimljivije stvari po

prostoriji. Pokažite joj da vas zanima više od svih drugih ljudi i potražite njen

pogled svakog puta kada završava svoju rečenicu.

Trudite se da što više pričate o onome što volite. Kada pričate o stvarima koje volite

ili koje su vam iz nekog razloga drage, vaše zenice se šire kao kada vidite osobu u

koju ste zaljubljeni. Celo lice poprima lepše crte i osoba automatski počinje da

zrači. Zbog toga se trudite da izbegavate razgovor o stvarima koje vas muče i koje

vam se ne dopadaju. Uvek se usredsredite na ono pozitivno. A kada gledate osobu s

kojom razgovarate, uvek gledajte u ono što vam se najviše dopada na njoj.

Naš stalni pratilac

Svima nam je poznato da stres, taj tihi ubica, pošast modernog doba, iz dana u dan

skraćuje naš život. Ne postoji čarobna pilula kojom se možemo izlečiti od njega. I ne

samo da ne postoji nego je nikada na tržištu nije ni bilo. Sva je prilika da je nikada

neće ni biti. Možda i treba da bude tako budući da se rešenje za najveći deo naših

problema, uključujući tu i stres, nalazi upravo u našoj glavi. Pitanje je samo

strategije za koju ćemo se opredeliti kako bi se zadao, ako ne konačni, onda bar

odlučujući udarac našem stalnom životnom pratiocu. Valjda je red da i mi u nekom

trenutku pokažemo zube.

Iscedite stres iz sebe, dođite do daha, popijte kafu s prijateljima, nabacite smešak i

uprite prstom u problem. Kada se spremamo za neki važan šut, uvek valja

zarotirati dlanove i zapucketati prstima. To će nas osloboditi napetosti i prebaciti

fokus na jedinu stvar koju možemo da kontrolišemo - našu koncentraciju na šut.

Nećemo razmišljati o tome da li ćemo pogoditi ili promašiti. Važno je da budemo

opušteni i da savršeno kontrolišemo situaciju. Mozak uvek treba dobro uposliti, ali

treba i paziti da se radi o zadatku koji ima konačno rešenje. Problemi kojima

zapravo i nema kraja mogu da prouzrokuju samo još više stresa.

Jedan od dobrih načina za borbu protiv presije jeste to da problem pokušamo da

pretvorimo u igru. Ako osetimo da nas kolege na poslu ne vole, ne treba ustuknuti i

pognuti glavu. Naprotiv! Treba pojednostaviti stvari i reći: "Dobro, pokušavaju da

se kače sa mnom, pa da vidimo ša će se dogoditi..." Sada je to igra, a ne direktan

individualni napad. Stres se uvek smanjuje u trenutku kada promenimo

perspektivu.

Vruća terapija

Vođenje ljubavi je kao injekcija samopoštovanja. Dok je seksualna aktivnost u toku,

osećamo se bolje, više se sviđamo samima sebi, raste nam ego, postajemo sigurniji...

Seksualna aktivnost je prirodni lek za smirenje. Za borbu protiv tenzije i stresa

preporučuje se velika doza znojenja pod čaršavima. To je mnogo bolje od

prejedanja visokokaloričnom hranom koja će se loše odraziti na liniju. Pored toga,

vođenje ljubavi ne služi samo da umanji anksioznost u trenutku, već ima i

dugoročno dejstvo: parovi koji provode više vremena u krevetu mnogo bolje

reaguju na stresne situacije kojima smo danas svi izloženi u velikoj meri.

Još jedna prednost seksa jeste i mogućnost da se tim putem pozabavimo svojom

linijom. Od seksa se mršavi. On nam pomaže u proizvodnji testosterona, hormona

koji igra ključnu ulogu u razvoju i rastu mišića. Takođe, čini i da gubimo na težini.

Stara je priča da jedan prosečan seksualni odnos sagoreva oko 200 kalorija (malo li

je?); otprilike isto toliko izgubili bismo napolju, trčeći po parku, što je takođe

preporučljivo, ali je daleko manje zabavno. Dakle, ako se preskoči termin u teretani,

valjalo bi ga nadoknaditi u spavaćoj sobi, uz svačiju omiljenu gimnastiku. Još jedan

detalj nije nebitan. Da bi se seksom održavalo zdravo stanje organizma, nije nam

uvek potrebna partnerka. U ovom slučaju računa se i masturbacija.

Ako se osećamo loše, ne treba automatski da se bacimo na lekove. Bolje je posvetiti

se vrućoj terapiji. Seks je prirodni analgetik, seks je kao kardiotrening, seks

eliminiše bore, seks čini da živimo duže.

Prilikom podešavanja seksualnih časovnika u rano popodne treba obratiti pažnju

na činjenicu da je u tom periodu ženin reproduktivni sistem najaktivniji, što bi

moglo dovesti do zaključka da one tada nisu raspoložene za dugu predigru.

Istovremeno, naučnici smatraju da je sperma koju muški reproduktivni organi

proizvedu oko 16 časova najboljeg kvaliteta. Dakle, ako planirate porodicu, rano

poslepodne je pravi trenutak da se oboje potrudite.

U smiraj dana većini žena seks uopšte ne prija. Međutim, vikendom, dok se oboje

lenjo razvlačite po kući, možda bi ona ipak pristala na divlji seks na brzaka. Zbog

čega? Zbog vas. Muškarcima je svakog radnog dana baš u to vreme potrebno da se

brzo oslobode stresa i negativne energije, pod uslovom da ne moramo mnogo da se

trudimo. Posle celodnevnog stresa na poslu, to zvuči kao jedino fer rešenje.

Nakon večere, kada ona povrati i nadoknadi izgubljenu energiju, kod žena se javlja

romantično raspoloženje i obično tada rado pristaju da im se šapuću ljubavne

poruke i najmaštovitiji komplimenti kojih možete da se setite. Cilj joj je, naravno,

seks. Samo što smo mi tada više raspoloženi da se opustimo ispred malog ekrana.

Srećna okolnost je što ni u ranim večernjim satima zainteresovanost za seks ne

opada kod žena, te nije retka situacija da one budu te koje će preuzeti inicijativu

pokazujući čak i spremnost za eksperimentisanje. Takvo stanje svakako treba

iskoristiti s oduševljenjem, ukoliko su već raspoložene da nam ispune svaku želju.

Zapravo, to jedan od malobrojnih trenutaka u toku dana kada su muški i ženski

seksualni časovnici savršeno podešeni. Nipošto ne propuštajte takvu priliku! Kako

noć odmiče, žensko telo polako tone u san i onda im uglavnom nije do velikog

seksualnog uzbuđenja. Tada su romantičnije raspoložene i uglavnom bi se samo

mazile. Celom njihovom organizmu neophodan je odmor. Međutim, ima žena koje

vrhunac seksualnog zadovoljstva doživljavaju samo ako ljubav vode u polusnu.

Ovaj fenomen povezuje se s činjenicom da su one jedino u polusnu potpuno

opuštene. Treba li uopšte naglašavati da u tom slučaju vi morate da ostanete sasvim

budni?

Seks vremenom postaje bolji

Ima onih kojima se vođenje ljubavi od starta dopadne, ima i onih koji na početku

zaključe da u seksu baš i ne uživaju mnogo. Dobro je to što seks vremenom postaje

sve bolji i bolji, jer je vođenje ljubavi i sve ono što seks može da znači nešto što se

vremenom uči, ne dolazi samo od sebe.

Konkretnije? Uz više "prakse" učite više o sopstvenom telu i tome šta vam prija, a

šta ne, kao i kako da pružite zadovoljstvo, u čemu se takođe uživa (ako ništa drugo,

može da bude "hrana za ego" kad vidite da ste dobri u pružanju zadovoljstva).

Sazreva i vaše telo, navikavate se, učite da uživate i u onome na šta ste isprva bili

suviše nenaviknuti da bi vam prijalo.

A tu je i vreme provedeno s partnerom ili partnerkom. Onima koji još uvek nisu

spremni da se vežu ni da se udubljuju u vezu često, nakon početnog uzbuđenja i

uživanja, opadne entuzijazam za partnera ili partnerku, pa potraže nekog novog -

to nije nešto negativno samo po sebi, to je faza kroz koju većina prođe, nezgodno je

ako im nikako ne uspeva da izađu iz nje. Ukoliko nemate ništa protiv toga da se

vežete za neku osobu, kako vam vremenom jačaju emocije prema njoj, tako,

neretko, jača i seksualno zadovoljstvo.

Kako to? Tako što je najveći deo zadovoljstva u glavi. I tako što vam osoba koju

zavolite, i koju vremenom volite sve više, postaje i lepša i privlačnija - čak i neko ko

nije bio "vaš tip" kad ste se upoznali, ali ste ipak zavoleli tu osobu, vremenom vam

postaje seksualno sve privlačniji; jednostavno, tu osobu volite sve više, na svim

planovima, pa tako i na seksualnom. A uz to se međusobno upoznajete, otkrivate šta

onom drugom prija, u čemu ne uživate, i ono drugo otkriva šta vama prija i kako to

da vam pruži. Zatim dođe i zajedničko istraživanje, kako biste malo osvežili vođenje

ljubavi (povremena promena i novina prijaju, i ne, za to uopšte nije neophodno

promeniti partnera/partnerku, mnogo je lepše kad istražujete zajedno s osobom

koju volite i s kojom ste bliski), i otkrili nove stvari koje bi mogle da vam prijaju.

A dosada i rutina u koju neke veze zapadnu? Dešava se i to, onda kada partneri ne

ulažu energiju u to da vezu malo osveže; jeste da je i rutina na svoj način prijatna,

kao i sigurnost koju ona donosi, ali je povremeno neophodno i osveženje, a ne

potrude se svi oko toga. Ako oba partnera nastavljaju da se trude, da ulažu u vezu,

ako se i dalje vole, poštuju, komunikacija među njima dobro ide, veza postaje sve

lepša, u svim aspektima, pa i seksualnom.

Do boljeg seksa

Ako je nekim slučajem divlja strast u vašoj vezi izgubila na svojoj početnoj snazi, to

ne znači da odmah treba da dobijete napad panike. Seks nećete učiniti boljim ako ga

izbegavate. Raspravite sve nedoumice s voljenom osobom i bacite se na akciju koja

podseća na instruktivne filmove za odrasle. Seks je individualna stvar i svako od nas

ima neke svoje metode kojima čini da seksualni život bude što zanimljiviji.

Pošto ne odgovara svima da razgovaraju tokom seksa, ne možete očekivati da će

vođenje partnerke u željenom pravcu uvek moći da se obavi verbalnim putem.

Uostalom, bez obzira na to koliko nekome može prijati, razgovor u toku vođenja

ljubavi može da predstavlja smetnju. Zato je najbolje komunicirati pokretima.

Pustite neka vas ruke vode tamo gde telu najviše prija, a onda zamenite uloge. U

oba slučaja krajnji cilj je da oboje budete u potpunosti zadovoljni i zadovoljeni.

Naravno, ništa od ovoga nema nikakvog smisla ukoliko vaše misli nisu usmerene

prema onome što radite. Ako razmišljate o pukotini na plafonu, sigurno nećete

osetiti seksualno uzbuđenje. Oslobodite svoje misli svih smetnji.

Umesto da gubite želju razmišljajući o drugim stvarima, ako već želite da

razmišljate, onda povedite računa o tome da se tokom vođenja ljubavi ne

ponavljate. Ako treba, dogovorite se međusobno da nijednom od vas dvoje nije

dozvoljeno ponavljanje pokreta iz prethodnog vođenja ljubavi. Uvedite neke nove

stvari u igru... Postavite sebi zadatak da svakog meseca upotrebite neku novu

tehniku, koristite maštu, pružite jedno drugom ono što najviše volite. Nemojte

štedeti lepe reči, ali se nemojte štedeti ni na delu. Ključ je uvek u opuštenosti. Mnogi

provode dane znojeći se na spravama u teretani, zatim slede naporna razmišljanja o

tome kako dodatno poboljšati svoj izgled; ukratko, svi žele da izgledaju seksi da bi

privukli osobu suprotnog pola. Onda se konačno nađu među čaršavima, bez odeće, i

zaborave na izgled zbog nekoliko vrućih minuta. To je situacija u kojoj se svi

osećamo opušteno i kada uživamo u datom trenutku.

Maštom do boljeg seksa

Nije stvar samo paušalne procene - u većini dugogodišnjih veza seksualne igre

vremenom postaju stvar rutine. Naravno da o procentima ne vredi raspravljati, ali

vreme jednostavno čini svoje. Rutina se pojavljuje kao logična posledica vremena

koje je proteklo. Da li je moguće začiniti seksualni život posle dugo godina

zajedničke veze, i da li seks i dalje može da bude omiljena zajednička aktivnost

oboma?

Reklo bi se da može. Uz dobru vežbu uvek može da se postigne dobra forma. A

vežbanje može da vam poboljša seksualni život. Njime se pospešuje rad hormona i

kod muškaraca i kod žena. Zbog toga je krajnje vreme da ustanete s kauča i krenete

u teretanu - prvo zato što ćete imati daleko više energije, drugo zato što ćete se

osećati mnogo privlačnijim. Ukoliko niste skloni vežbanju, ne preostaje vam ništa

drugo nego da razgovarate. Savet da popričate s partnerkom o seksualnim željama i

maštanjima svakako ne može da naškodi. Česta je greška da parovi jedni drugima

ne govore šta žele u seksualnom odnosu, pa se zato i ne ostvaruju njihove seksualne

želje. Seksualne tehnike jesu nešto što se uči, a najbolje je da ih naučite s osobom

koju volite.

To nas vodi ka posvećivanju. Ako vam partnerka kaže da će je usrećiti masaža

stopala, nemojte mnogo oklevati. Povremeno učinite nešto lepo što joj se dopada,

bez obzira na to koliko vi to volite. Nemojte ništa očekivati niti tražiti zauzvrat. Što

više dajete, više dobijate. A maštu što pre pretvorite u stvarnost. Već su vam

poznate igre doktora i medicinske sestre ili šefa i sekretarice? U redu, smislite neku

drugu, možda neku u kojoj će ona biti ta koja dominira i određuje pravila ljubavne

igre. Nemojte dozvoliti da vam nedostatak mašte uništi seksualni život

Što više seksa

Da li je potrebno govoriti o tome koliko je dobro i zdravo imati redovne seksualne

odnose? Seks blagotvorno deluje na naše zdravlje i za to nam nisu potrebni naučnici

koji će nam dokazati neku od svojih "seksualnih teza". Osećaj posle seksa je ono što

nam ukazuje na to da smo apsolutno u pravu kada mislimo da nam seksa nikada

nije dovoljno. Redovno vođenje ljubavi jača imunitet, poboljšava prokrvljenost

vitalnih organa, sprečava nastanak depresije. Seksualno aktivni ljudi ređe odlaze na

bolovanje, društveniji su, bolje raspoloženi i nekako više uživaju u životu. Naravno

da je tako, orgazmi im vraćaju osmeh na lice.

Kada su žene u pitanju, one boljitak usled normalne frekventnosti seksualnih

odnosa mogu da procene na osnovu redovnih menstrualnih ciklusa, a žene s

redovnim seksualnim odnosima imaju i viši nivo estrogena od onih čiji su odnosi

ređi ili onih koje ih uopšte nemaju. Ono što je zajedničko i damama i nama jeste to

da se tokom seksa gube kalorije. Ako je verovati podatku da se tokom seksualnog

čina izgubi oko 30 i više kalorija, seks je dobro imati što više i u što većim

količinama (kilaže radi i zarad manjeg šoka prilikom stajanja na vagu krajem

svakog meseca). Pored toga, seksom dovodimo u red i naše mišiće, a oni su nam, kao

što znate, važni za uspravan položaj tela, ravna leđa i još ravniji stomak.

Seks, naravno, ublažava i negativne efekte koje izaziva naš neprijatelj broj jedan -

stres. Ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim životom nisu depresivni, anksiozni,

nasilni i neprijateljski raspoloženi. Seks leči sve - pa i glavobolju; seks čuva srce i

krvne sudove. Kada sve to imamo u vidu (a imamo, pošto se o tome često govori i

piše), pravo je čudo što se seks ipak ne upražnjava u dovoljnoj meri, već je potrebno

da nam neko ispisuje redove ili drži predavanja o svemu tome.

Oskudan seksualni život i zdravlje

Nije nepoznanica da redovan seksualan život pozitivno utiče na opšte psihofizičko

zdravlje. Zato bi bilo potpuno logično zapitati se ima li zdravstvenih posledica

ukoliko je seksualni život neredovan i oskudan.

Znate već - nije da nemate nikakvo seksualno iskustvo, ali vam veze ipak nisu baš

nešto česte, a seksualni odnosi su vam i ređi. Vaše kučence se već naviklo da ne

pravite pitanje ako vam spava kod nogu, a vi znate, bez radosti zbog tog saznanja,

da kučence nema kome da smeta. Koliko takva situacija ugrožava vaše zdravlje?

U suštini, nimalo. Redovni seksualni odnosi dovešće do bolje prokrvljenosti intimne

regije i do veće snage i zategnutsti nekih grupa mišića, ali i jedno i drugo možete

postići i vežbanjem. Lučiće se različiti hormoni zadovoljstva, ali oni se mogu lučiti i

ako vas neke druge stvari, potpuno nepovezane sa seksom, ispunjavaju

zadovoljstvom. Zapravo, od svih sistema organa koji postoje u ljudskom telu, jedino

bi sistem organa za razmnožavanje bilo moguće odstraniti (što ne znači da to i treba

učiniti!) a da to ljudsko biće nastavi normalno da funkcioniše - bez mogućnosti da

ima decu i seksualne odnose, ali izuzev toga bilo bi u potpunosti funkcionalno.

E, sad, to što je moguće biti zdrav i s neredovnim ili nikakvim seksualnim životom

ne znači da treba biti i nepažljiv - a baš to je ono što se prečesto dešava. Mnoge žene

koje retko imaju seksualne odnose, ili ih u nekom periodu nemaju uopšte, veruju da

su tada bezbedne od polnih bolesti i da nije neophodno da posećuju ginekologa.

Međutim, praktično za svaku bolest koja se prenosi putem seksa postoji i još

nekoliko načina da je dobijete (ili da njome zarazite nekog, ako je već imate), a

kancer i nije nešto preterano probirljiv. Zbog toga, čak i u periodima kada nemate

seksualne odnose, redovne godišnje kontrole kod ginekologa su obavezne - a i

muškarcima ne bi nimalo škodilo ako bi povremeno posetili urologa i dermatologa.

Primera radi, ureaplazma, jedna od najsitnijih bakterija dosad otkrivenih, često

prolazi bez simptoma, ali može dovesti do steriliteta, a prisutna je kod 30 odsto (!)

muške populacije.

Ukratko: izostanak seksualnog života ne ugrožava zdravlje, ali izostanak kontrola

kod lekara to sigurno čini.

Ženske želje

Ženske želje - na sastanku, u krevetu, u vezi - iz korena su se promenile, kažu ženski

časopisi, sociolozi, seksolozi, filmovi i serije koje gledamo, knjige koje čitamo.

Uostalom, to kažu i same žene. Muškarac koji to ume da razume nalazi se u

nedostižnoj prednosti. Žene koje su nekada bile opsednute pitanjem treba li svojoj

diplomi da dodaju i doktorsku titulu sada su opsednute dodavanjem seksualnih

novotarija životinjskoj požudi. Je li to zaista trend, ili nam se jednostavno

posrećilo? Serija "Seks i grad" potvrdila je i razigrala ideju da žene postaju sve

razuzdanije u spavaćoj sobi. I na kuhinjskom podu, i na klupi u parku, ako u blizini

nema posmatrača, ili čak i ako ih ima!

Naravno, jedna stvar se nije promenila. Ne može se poreći da su muškarci i žene

izloženi različitim standardima kada je reč o seksualnom ponašanju. Na primer,

muškarci hvale jedan drugoga zbog brojnih seksualnih podviga, dok za ženu

promiskuitet nosi trajni društveni žig. Pitanje seksa uvek se drugačije tumači iz

muške i ženske perspektive. Za muškarce to najčešće znači što veći broj seksualnih

partnerki uz minimum obaveza. Kod žena, naravno, stvari stoje sasvim drugačije.

Kod njih je uvek prisutan taj element potrage za dugoročnom vezom. Žene traže

više duhovne širine, to je ono što je uvek prisutno u ženskoj seksualnoj praksi.

Treba li sebi da dopustimo da u tome zaostajemo za njima?

Iskrenost u odnosu s partnerom često se navodi kao jedan od najvažnijih faktora za

uspešno funkcionisanje jednog para i u krevetu i izvan njega. Istina je takođe i da

emocionalna povezanost - čak i s povremenim partnerima - znači bolji seks.

Praktično, došli smo do toga da ako već želimo da postignemo maksimalni seksualni

intenzitet, moramo da postanemo zen učitelji. Prisutnost, transcedentnost i

autentičnost naspram puke požude. Koji od ova dva tasa na seksualnoj vagi treba

da odnese prevagu?

Potajne ženske želje

O, da, žene uvek imaju neke želje. Imaju želje koje kažu naglas, na koje imaju puno

pravo, ali imaju i one koje čuvaju samo za sebe, pa se onda svim svojim ženskim

oružjima trude da ih ostvare, a da nam prethodno ništa o tome ne kažu, jer je to

prosto deo njihove tajne strategije, i zašto bi nas obaveštavale o baš svemu što rade.

Saznaćemo kad bude pravo vreme. I ma koliko da one otkrivaju svoje emocije više

nego mi, kod žena uvek ostaje nešto nedorečeno, neke želje o kojima nikada ne

pričaju.

Ne postoji žena koja ne želi da trčite za njom. Zbog toga žene najviše umeju da cene

upornost i trud koji muškarci pokazuju prilikom udvaranja. Ako to ne pokažete

dok joj se udvarate, prva reakcija koju će imati jeste ta da se vi jednostavno ne

trudite dovoljno i da vam do nje zapravo nije ni stalo. Da ne bude zabune, ovo ne

znači da treba navaliti prilikom prvog sastanka; u svemu, pa i u udvaranju, treba

imati meru. Činjenica je da su žene svadljivije od muškaraca i da su one te koje

češće isprovociraju svađe. I taman kada pomislite - gotovo je, posle neke duže

rasprave konačno ste rešili problem, ona i dalje diže nos. Verovatno joj imponuje

vaš način da joj priđete posle svađe i pokušate da se pomirite.

Da, naravno, ona vam možda i neće reći da joj smeta kada odmerite drugu devojku

dok ste u njenom društvu, ali joj sigurno neće biti prijatno. To može da promeni

njenu sliku o vama. Mogla bi da stekne utisak da ste nezreli i da je ne poštujete

dovoljno. Ukoliko ne želite da je izgubite, ponašajte se kao da je ona jedina žena na

svetu - to će biti sasvim dovoljno da se izbegnu ljubomorne scene. Komentare o

drugim devojkama koje ste primetili ili koje su primetile vas ostavite za razgovor s

prijateljima, kada i vi i oni budete bez svojih lepših polovina, u zagrljaju čaše ili

flaše hladnog piva.

Biciklizam jača organizam

Da se razumemo, svaki put kada je dan lep, možete častiti sebe biciklističkim

danom. Biciklizam je odličan vid rekreacije jer aktivira sve mišiće na telu, naročito

na leđima i nogama. Jača srčani mišić, poboljšava kondiciju i cirkulaciju, a pri tom

ne opterećuje kosti. Nisu nam potrebni stručnjaci da bismo sami shvatili da

biciklizam jača organizam. Ipak, potrudite se da ne vozite bicikl u zagušljivim i

prometnim saobraćajnicama. Ne samo da rizikujete da se povredite već i punim

plućima udišete gasove iz auspuha, tako da ćete već posle petnaestak minuta vožnje

osetiti mučninu.

Ako planirate da redovno vozite bicikl, investirajte u neki kvalitetniji model.

Naročitu pažnju obratite na sedište, koje ne bi smelo da vas previše žulja. Obavezno

zakačite za svog dvotočkaša i plastičnu posudu s vodom kako biste mogli da se

adekvatno osvežite kad god poželite, a da pri tom ne morate da silazite s bicikla. To

vam je preko svake mere potrebno, jer ćete u suprotnom morati da silazite s bicikla

i da napravite pauzu da biste otišli negde po vodu, a dok se vratite, ako niste vezali

bicikl lancem ili ga ostavili kod sigurne osobe na čuvanju, može se desiti da ga ne

zateknete tamo gde ste mislili da će biti kada se vratite utoljene žeđi.

Vodu morate unositi u organizam kako god okrenete, jer ako vozite bicikl a ne

osvežavate se dovoljno često, lako vam se može dogoditi da svoj organizam dovedete

do dehidracije. Ukoliko odlučite da vozite bicikl zbog toga što želite da smršate,

trebalo bi da znate da ćete najbolji efekat moći da postignete ako se vozite

vremenski duže i umerenim tempom nego kraće, a jačim intenzitetom. Imajte u vidu

i to da posle trideset minuta vožnje prosečnom brzinom na ravnom terenu možete

da izgubite i do preko 400 kalorija.

Sobna rekreacija

Ukoliko niste pristalica rekreacije na otvorenom, to ne mora da znači da ste osuđeni

na neaktivnost. Naprotiv! Uz razne organizovane pojedinačne ili grupne fizičke

aktivnosti, jedno od efektnih i efikasnih rešenja za održavanje kondicije u dobrom

stanju jeste i sobni bicikl. Pre nego što kupite ovu spravu, treba da znate koje su

prednosti ovog "sobnog" sporta. Da li ima mana? Jedina je ta što treba da sakupite

dovoljno novca da biste ga priuštili sebi. Nešto polovno sigurno može da se nađe i po

povoljnijoj ceni. Sve ostalo je samo stvar vaše organizacije, posvećenosti i vežbe.

Vožnja sobnog bicikla je dobra aktivnost za osobe obolele od srca i krvnih sudova i

zapravo je jedina prikladna aerobna aktivnost koju možete da izvodite u stanu. Nije

potrebno mnogo pripreme: ustanete iz fotelje, sednete na bicikl i okrećete pedale.

Sobni bicikl je siguran i za starije osobe budući da je stabilan i ne postoji opasnost

od saobraćaja. Prema savetima koji se dobijaju iz teretane, najbolje je posvetiti se

dvanaestonedeljnom programu treninga na biciklu za početnike. Trudite se da

tokom prve nedelje vozite dvadeset minuta, ali otpor podesite na nizak stepen tako

da ga skoro i ne osećate, nego da samo vrtite pedale. U svakoj narednoj nedelji

povećavajte minutažu za deset minuta, da biste u šestoj nedelji (kada ste na polovini

programa) vozili prvo petnaest minuta laganim intenzitetom, zatim trideset minuta

s jednim stupnjem otpora više, a onda opet petnaest minuta laganim intenzitetom.

Poslednjih šest nedelja najbolje je držati se kombinacije: deset minuta laganim

intenzitetom, deset minuta za stupanj jači otpor, deset minuta stupanj otpora za

jedan viši od prethodnog, deset minuta najviši otpor, deset minuta stupanj otpora za

jedan niži od prethodnog, deset minuta laganim intenzitetom. Ukoliko vam je

previše komplikovano da vodite računa o stupnjevima i minutaži, bilo bi dobro da

svakog dana po sat vremena vozite sobni bicikl laganim intenzitetom.

Sportski duh

Svakog dana, na poslu ili kod kuće, sport mora da bude nezaobilazna tema.

Međutim, dok neki od nas koriste svaki slobodni trenutak za rekreaciju, neki drugi

radije "vežbaju" samo ispred televizijskog ekrana. Ni jednima ni drugima se ne

može zameriti. U sportu se uživa i ako ste učesnik i ako ste samo posmatrač. Kakav

je vaš odnos prema sportu? Da li je sport za vas najveće uživanje (dobro, ne veće od

seksa), ili mislite da je to ipak mučenje? Bavite li se sportom zato što volite da se

takmičite, radi održavanja kondicije, ili da biste udovoljili prijateljima s kojima se

rekreirate jednom nedeljno?

Upornost i istrajnost su lepe osobine, ali nema svako od nas mentalnu snagu

šampiona. Međutim, ako uživate u sportu, ako volite igru i takmičenje, ako volite da

prevazilazite svoje granice i da pokazujete drugima da ste najbolji, očito da negde u

vama čuči šampionski duh. Pošto već niste profesionalni sportista, valjalo bi samo

povesti računa o tome da se ne iscrpljujete na terenu. Sačuvajte malo snage i za

druge aktivnosti pošto je moderan život već sam po sebi prilično stresan i naporan.

Održavanje kondicije na zadovoljavajućem nivou trebalo bi da bude neka vrsta

umerenog odnosa prema sportskim aktivnostima. Sport treba da ima važno mesto u

našim životima jer nam pomaže da fizički i mentalno budemo snažniji. U zdravom

telu - zdrav duh; taj moto nije smišljen bez razloga.

Fizička aktivnost ne može da nam ne prija. Dobro je da se fizički trošimo jer se na

taj način najlakše oslobađamo toksina i negativne energije. Zdrav odnos prema

sopstvenom telu najbolja je zdravstvena preventiva. Nema veze ako niste neki

sportista u duši, ni vikend sportisti nisu za potcenjivanje. U tim seansama jedanput

nedeljno takođe se zatežu mišići, očuvava se vitka linija, održavaju se prijateljstva.

Kondiciono stanje

Kakva vam je kondicija? Razmišljate li o tome dok se bacate na obilan ručak, kada

lenčarite ispred televizora gledajući utakmicu i razmišljajući o fudbalskim akcijama

koje sami niste u stanju da izvedete, ne zato što ne umete da igrate fudbal nego zato

što vam je kondicija na pozitivnoj nuli? Možda zvuči duhovito, ali seks ne može da

bude jedini fizički napor kojem ste spremni da se u potpunosti posvetite. Da biste

zdravo i normalno funkcionisali, morate da uradite još nešto povodom svoje fizičke

spremnosti. Ne morate da se pretvorite u Rokija, ali nije uputno ni da izgledate kao

Vudi Alen...

Postavite sebi nekoliko pitanja i trudite se da prilikom davanja odgovora ne lažete.

Čak i ako vam neko drugi postavlja pitanja, trudite se da ne lažete. Neka pitalice

budu jednostavne, ali precizne, i neka vaši odgovori budu realni i u skladu sa

stvarnim stanjem stvari. Da li redovno kontrolišete zdravlje svojih zuba? Jeste li po

prirodi optimista? Da li je vaš pritisak u granicama normale? Da li u toku dana

hodate najmanje pola časa? Jeste li prestali da pušite? Da li pravilno dišete? Ovo su

samo neki od predloga, a u zavisnosti od svog zdravstvenog stanja, sami treba da

sastavite svoje "da-ne pitalice". Bez obzira na to da li ste na svako pitanje odgovorili

potvrdno, nikada ne treba ispuštati iz glave svest o tome da bismo uvek morali

mnogo više da brinemo o svom zdravlju kako bismo izbegli eventualne rizike. A

rizika uvek ima. Zbog toga ona poslovica da je bolje sprečiti nego lečiti uvek ispadne

najtačnija.

U svakom slučaju, korisno je povesti računa o ishrani. Dovoljno je da brinete o sebi

tako što ćete sami povećavati aktivnosti koje su vam potrebne onda kada primetite

da vam kondicija opada ili da vam je zdravlje na bilo koji način ugroženo.

Želite da se fizički aktivirate

Dolazi lepo vreme, i ukoliko nemate naviku da budete fizički aktivni, nadamo se da

će vas prijatnije vreme izmamiti iz kuće i navesti na malo rekreacije. Ne mora da

bude ništa prenaporno, može da bude jako zabavno - i prijaće vam!

Važno je da odaberete nešto što vam se dopada. Ne volite teretanu, ne sviđa vam se

trčanje? Odaberite plivanje, ono je zabavno. Ili brzo hodanje - važno je da se

krećete i da vam bude zanimljivo.

Nemojte da preterate. Nije dobra ideja da pokušate iz cuga da istrčite maraton a

jedva da ste u stanju i za autobusom da potrčite. Polako, ima vremena. Ako trčite,

počnite laganim trkom, nekoliko stotina metara, i postepeno povećavajte deonice.

Veoma je bitno da pijete puno vode. Pre rekreacije, nekad i u toku, i posle nje. Biće

loše po vas ako dehidrirate. Što se hrane tiče, nemojte se u rekreaciju upuštati

odmah nakon obilnog obroka, ali ni "mrtvi gladni" - za bilo šta energičnije biće

vam neophodne kalorije. Ukoliko je potrebno da nepšto gricnete da biste imali

dovoljno šećera, stara dobra "bonžita" će vam pomoći.

Budite pametni, nemojte samo da se sjurite na nešto intenzivno. Ne samo da će rizik

od povrede biti znatno manji ukoliko se prvo zagrejete i istegnete nego će vam i

sama rekreacija biti mnogo lakša, i bićete zadivljeni koliko više možete da uradite

ako se prvo zagrejete nego ako odmah navalite na aktivnost.

Po potrebi, nađite društvo. To je naročito dobra ideja ukoliko planirate da trčite

uveče, kad već padne mrak, ili ako su vam treninzi u neko kasnije vreme - bićete

bezbedniji u društvu.

Nosite dobru odeću i obuću, a ako ste devojka, i sportski grudnjak. U neudobnoj

odeći i obući sve će vam biti znatno više naporno - zamislite da probate da istrčite

dva kilometra u tesnim farmerkama i na visokim štiklama.

Nemojte da odustanete. Biće naporno na početku, ali kasnije ide lakše, i sve više će

vam prijati. Ako trčite, važno je da ne stanete - šetajte ako ne možete više da trčite,

ali nemojte da stanete. S druge strane, obratite pažnju na signale koje vam vaše telo

šalje. Osećate kao da ćete da se srušite? Boli vas u grudima? Probada vas negde?

Ako je moguće, prvo usporite, pa onda stanite, jer bi moglo da vas povredi ako

naglo stanete. U svakom slučaju, kod navedenih simptoma, potreban vam je odmor,

a ako ne prođe brzo, posetite i lekara, za svaki slučaj.

Potrudite se da vaše zanimanje za rekreaciju bude na duge staze - pola sata fizičke

aktivnosti dnevno doprineće tome da ste boljeg zdravlja, da živite duže, da i ne

spominjemo da ćete se posle nekog vremena zaljubiti u sopstveni izgled kad ga

uporedite s onim kada ste preterivali sa slatkišima i ceo dan provodili za

kompjuterom.

Budite ponosni na ono što ste postigli!

Više kretanja

Srce je naš najjači organ, ali i organ koji najviše trpi zbog naših loših životnih

navika i pogrešnih izbora. Kada bismo se više kretali, pazili na ishranu, prestali da

pušimo i izbegavali stresne situacije, naše srce bi bilo zdravije i srećnije. A šta i

koliko mi radimo da to tako i bude?

Svakodnevnim kretanjem uvek možemo smanjiti opasnost od neželjenih posledica.

To ne podrazumeva vrhunski sport ni mukotrpne vežbe, dovoljno je samo brzo

hodanje. Pozitivan efekat imaju pre svega sportovi za jačanje izdržljivosti, kao što

su lagano džogiranje, plivanje, vožnja biciklom ili gimnastika. Da biste sačuvali

zdravo srce, treba zdravo i da se hranite: integralni hleb, orasi, sveže voće i povrće

(pre svega ono jarkocrvene, zelene i žute boje), sve mahunasto povrće. Izbegavajte:

so, šećer, proizvode s mnogo masnoće, meso i nareske s mnogo masnoće, kolače,

peciva, slatkiše. Što se tiče pušenja, stvar je jasna - prekinite. Pušenje smanjuje

količinu kiseonika u krvi i povećava stvaranje naslaga u krvim sudovima. Ko puši

više od 20 cigareta dnevno, izložen je trostruko većem riziku od infarkta!

Od svega pomenutog sigurno je najmučnije i najteže uspešno izbegavati stresne

situacije, posebno danas, kada nas stres čeka bukvalno na svakom ćošku. Kako je

moguće da se čovek ne nervira ili da se psihički ne opterećuje? Praktično - nikako.

Ipak, treba se truditi da se sve radi dozirano, pa je tako i s nerviranjem. Dvostruko

ili trostruko opterećenje, hronični ili neprevladani stres, depresija, sve nas to

ugrožava, ali svemu tome se mora postaviti granica koja ni u kom slučaju ne sme

biti pređena. Samo ukoliko budemo u stalnom kontaktu sa svojim telom i ako

budemo čitali signale upozorenja koje nam naše telo šalje, imamo šansu da

ostvarimo uspešnu prevenciju.

Više znanja - više mišića

Ukoliko spadate u red onih muškaraca koji poslednjih nekoliko godina provode više

vremena u teretani nego što većina može i da pretpostavi, jasno vam je da mišićna

masa neće narasti sama od sebe. Potrebno je da uložite mnogo truda i znoja, ali je

potrebno i da imate dovoljno znanja kako bi vaši mišići rasli pravilno. Jasno vam je

da pitanje: "Koliko dižeš?", nije najvažnije u svetu mišića. Oni koji misle tako (a

mnogo ih je) greše.

Na takvo pitanje najlakše je reći jedno kratko: "Dovoljno", ne samo zbog svog

mentalnog zdravlja već zato što u vežbanju postoje daleko važnija pitanja. Ta

pitanja, kombinovana s pravim odgovorima, mogu vam pomoći da celoga života

dižete maksimalnu težinu s minimalnim rizikom od povreda. Ako ste spremni da

nabacite nove mišiće, steknete maksimalnu snagu i oblikujete savršeno telo, onda

morate da budete i mudri i da se obrazujete za postizanje ovih rezultata.

Pažnju treba posvetiti sklekovima, i obrnutim i običnim. Nema boljeg načina da

razvijete mišiće od obrnutog skleka, ali ujedno ne treba zanemarivati ni stare dobre

sklekove. Obrnuti sklekovi su neprocenjivi jer vam jačaju ramena i gornji delo leđa,

dok obični sklekovi, pored toga što angažuju pektoralne mišiće i tricepse, pokreću

centralne latisimus mišiće, kao i praktično sve mišiće gornjeg dela tela. To i jedne i

druge čini jednim od najkorisnijih i najefikasnijih vežbi iz arsenala bilo kog

vežbača. A da se razumemo, ni zgibovi nisu za bacanje.

Da biste procenili svoju snagu, uradite koliko god zgibova možete dižući sopstvenu

telesnu težinu, a zatim uporedite taj broj s brojem ponavljanja vežbe potiska s

klupe koji možete da izvedete s istom težinom. Recimo da imate 90 kilograma i da

možete da uradite pet savršenih zgibova. Vaša snaga je savršeno izbalansirana ako

možete da izvedete najviše pet ponavljanja potisaka s klupe s tegom od 90

kilograma. Ukoliko možete da izvedete deset ponavljanja potisaka s klupe s tom

težinom, to znači da ste na klupi znatno jači. Samim tim postajete kandidat za

povredu ramena.

Za one koji sede

Mnogi ljudi mesečno provode i do 170 sati među stolovima prepunim hartije, u

prostorijama s prozorima koji se ne otvaraju, s prljavim itisonima, neonskim

sijalicama, telefonima koji ne prestaju da zvone, štampačima i mašinama za

fotokopiranje koje štekću, kompjuterima koji zuje... Dakle, u kancelariji su. Ako

osam-devet sati, koliko dnevno provodimo u tako lošim uslovima, pomnožimo s

brojem radnih dana u godini, pa onda s brojem godina staža, ne iznenađuje to što

dobar broj ljudi danas pati od "kancelarijske bolesti", koja je uzrok više od

polovine bolovanja.

Kako se manifestuje ova bolest? Najčešće kreće od bola u leđima, zatim slede žalbe

na bol u mišićima, vratu i ramenima, kao i pritužbe na opštu iscrpljenost. Tu su i

različite vrste alergija, glavobolja, suvo grlo... Sve su to problemi koji se javljaju

usled boravka u nezdravim zgradama. Spisak tegoba je prilično dug, reklo bi se.

Osmočasovno sedenje za radnim stolom, makar i s pauzama, u najvećem broju

slučajeva doprinosi pojavi raznih bolova, od kojih, ako je to neka uteha, često pate

svi oni ljudi koji mnogo vremena provode u istom položaju. To je izuzetno opasno,

pošto hronični bolovi stvaraju zavisnost od analgetika. Stalno ponavljanje istih

pokreta šake može da prouzrokuje upalu tetiva ramena i tegobe povezane s

preopterećenošću podlaktice.

Šta je rešenje za ovakvu situaciju? Ne možemo ne raditi, izbegavati da odlazimo u

kancelariju... Neke stvari jednostavno moraju da idu svojim tokom. Redovni

lekarski pregledi mogu da budu dobra preventiva, posebno ako radite za

kompjuterom dvadeset sati nedeljno. Ukoliko radite u sedećem položaju veći deo

dana, ne bi bilo loše kada biste na svaka četiri sata napravili pauzu od nekih

petnaest ili dvadeset minuta.

Pobedite salo

Niko od nas ne želi da bude debeo. To nije samo pitanje estetike ili problema

prilikom kupovine garderobe. Ono što bi u slučaju gojaznosti najviše trebalo da nas

uznemiri jesu rezultati analize krvi koji bi mogli da pokažu da je nivo šećera na

gornjoj granici. Neodgovornost prema sebi ume da košta. Ko god ima problema sa

salom, nije ponosan na tu činjenicu. Ipak, odluka da nešto uradimo tim povodom

obično se događa tek kada se uplašimo za svoj život do te mere da se onda posle toga

opsesivno posvetimo promeni. Onda postajemo pravi specijalci za pretvaranje iz

debelog u mršavog savremenog muškarca.

Dakle, ako želite da poradite na svojoj kilaži, zatražite od svog lekara da vam uradi

kompletnu analizu krvne slike. Strah ume da bude najbolja motivacija. Vaš plan bi

trebalo da se koncentriše na dijetu s kontrolom unosa ugljenih hidrata. Za nekoga

ko voli da jede to može da zvuči kao horor ideja. Ipak, to ne znači da iz ishrane u

potpunosti morate da izbacite ugljene hidrate. To zapravo znači da treba isključiti

one vrste ugljenih hidrata koji znatno podižu nivo šećera u krvi, a time i nivo

insulina. Takvi su oni ugljeni hidrati koji se nalaze u gaziranim pićima, slatkišima i

u hrani koja sadrži brašno; drugim rečima, oni koje najčešće najviše volimo. To što

se žitarice nalaze na listi nepoželjnih namirnica nije začuđujuće. Iako su zdrave za

ljude s normalnim lučenjem insulina, cele žitarice ipak podižu nivo insulina.

Poželjno je da ih izbegavate sve dok ne smršate i dok ne poboljšate stanje svoje

krvne slike. Jasno je da morate da se lišite proizvoda iz pekare (a i sami znate šta

sve ima na njihovom meniju) čak i ako vam treba mnogo vremena da se suočite s

pitanjem da li ste zapravo u mogućnosti da tako nešto sprovedete u delo. U osnovi,

bilo bi dobro kada biste mogli da jedete samo onda kada ste zaista gladni, i to do

trenutka kada osetite da ste sasvim siti - ništa preko toga. Umesto da jedete

grickalice i čokoladice, posvetite se ispijanju što većih količina vode.

Ono što nam oko struka pravi probleme neki od nas iz milošte zovu pivskim

stomakom, šlaufom, pojasom za spasavanje i slično, dok u suštini imamo problem sa

salom. U većini slučajeva on nastaje i kao posledica ispijanja piva, ali i usled

konsumiranja hrane koja sadrži šećer ili puno skroba, kao što su hleb, testenine,

hrana koja se pravi s brašnom, krompir i pirinač. Pravi kliše kada su dijete u

pitanju glasi - jedite što više povrća. Međutim, taj kliše ne postoji bez razloga. I

nema pogovora da ovaj kliše i te kako funkcioniše kada želimo da se lišimo viška

kilograma.

U povrće može da spada sve što vam pada na pamet, osim krompira, šargarepe i

kukuruza. Kad jedete više voća i povrća, povećava se količina celuloze i zbog toga se

osećate siti. Što se tiče masnoća, iako automatski asociraju na salo, ne treba ih se

plašiti. Masnoće koje se nalaze u mesu, omletu, maslinama, prelivima u kojima se

nalazi maslinovo ulje, nemaju mnogo veze s gojenjem. To je u suprotnosti u odnosu

na opšte mišljenje. Mnogo je bolje unositi njih nego prerađenu hranu. Znate na šta

se to odnosi: na mesne nareske i uopšte sve one proizvode koje tako olako

"smažemo" iz frižidera bez razmišljanja o tome da te prerađevine sadrže dodatu so

(koja utiče na težinu i krvni pritisak) i šećer, kao i nitrate, koji se povezuju s

povećanim rizikom od dobijanja raka. Umesto toga, jedite mlevenu govedinu i

ćuretinu. Treba im samo nekoliko minuta da se skuvaju, a mogu da zadrže odličan

ukus i sutradan.

Još jedna mala napomena - kada se kaže povrće, onda se zaista misli tako. Činjenica

da ste u prodavnici videli "čips s povrćem" ne znači da ste slobodni da taj proizvod i

konsumirate. Uopšte uzev, kada je u pitanju hrana koja sme, odnosno ne sme, da se

konsumira, držite se sledećeg pravila (naravno, ukoliko zaista želite da smršate):

ako je u kesi ili kutiji, zaobiđite je.

Zdravlje na prvom mestu

Interesantno je to koliko se nas uopšte ne uzbuđuje kada se naša "telesna

kompresija", iliti krvni pritisak, podigne do nebesa i tamo ostane da levitira. Budite

uvereni: svaki lekar će nam zagarantovati da visok krvni pritisak dvostruko (a

moguće čak i četvorostruko) povećava rizik od srčanog udara. A ono što je gore od

toga jeste činjenica da vrlo mali broj muškaraca drži stepen svog zdravlja pod

pravom kontrolom. To je još jedna stavka po kojoj se razlikujemo od žena - nebriga

prema sebi, na prvom mestu prema zdravlju.

Mada u teoriji svi muškarci znaju da je dobro odlaziti na redovne lekarske kontrole,

mali je procenat onih koji to redovno čine. Češća je situacija da se lekaru odlazi

samo onda kada se zbog bolesti mora krenuti put bolnice, što sigurno nije model

ponašanja koji treba negovati. Zbog čega onda poslovica "bolje sprečiti nego lečiti"

toliko malo znači jačem polu? Zar nije bolje da se izbegne prinudno sletanje i da

sebi dozvolimo s vremena na vreme da se para ispusti iz usijanih kotlova? Pre svega,

naše srce i kilometri vena, arterija i kapilara u organizmu imaju sasvim dovoljno

posla. Ne treba dodatno pogoršavati stvari dobijanjem pivskog stomaka, koji

zahteva dodatno snabdevanje krvlju, što stvara dodatni napor srcu i podiže

celokupni krvni pritisak. Tačno je i to da se i kod muškaraca bez suvišnih kilograma

takođe javlja povišeni krvni pritisak. Ipak, ukoliko to nije slučaj, dovođenje telesne

težine na preporučenu može se izuzetno pozitivno odraziti na sniženje krvnog

pritiska.

U svakom slučaju, prvi korak pre uzimanja bilo kakve terapije trebalo bi da bude

skidanje kilograma. To se može pokazati toliko korisnim da zbog dobijenih

pozitivnih rezultata mogu sasvim da se izbegnu sve potrebe za upotrebom lekova.

Kontrolišite pritisak

Iako naslov izgleda kao savet koji se prvenstveno tiče zdravlja, kontrolu pritiska ne

moramo da obavljamo samo u prisustvu lekara, mada i to treba s vremena na

vreme uraditi. Pritisak koji osećamo na dnevnoj bazi, a koji nastaje kao posledica

obaveza koje moramo da ispunjavamo, jeste nešto što moramo staviti pod kontrolu

kako bismo mogli normalno da funkcionišemo i kako ne bismo poklekli pod teretom

svakodnevice. Zbog toga je bitno da pratimo sebe i svoje mogućnosti i da ne

prihvatamo obaveze koje ne možemo da ispunimo u dogovorenim rokovima.

Nije retka situacija da sami sebi otežavamo život pokušavajući da iskoristimo još

neku šansu mimo one koja nam je već pružena, ili kada se trudimo da postanemo

omiljeniji u društvu, više nego što jesmo ili što bismo u datom trenutku mogli da

budemo. Naravno, ne treba biti ni previše skroman, zdravu ambiciju je uvek dobro

podržavati i podsticati. Ali, to što smo ambiciozni ne znači da treba da budemo i

previše preduzimljivi. Neke stvari možda treba da ostanu samo na nivou maštanja

ili treba sačekati da bi moglo da se započne s njihovom realizacijom. Pravljenje

planova koje ne možemo da realizujemo može da umanji činjenicu da vredno

radimo povereni posao. Ono što možemo da izvedemo i što je u skladu s vremenom

kojim raspolažemo treba činiti bez rezerve i to može da donese rezultate mnogo

brže nego što bi se to moglo očekivati.

Međutim, ako se bez rezerve dajemo na svim frontovima, to nas može dovesti do

poraza, do nepredviđenih troškova i do toga da budemo nervozni i nespokojni. Uvek

bi trebalo da obuzdavamo sopstvenu preambicioznost, kao i potrebu da namećemo

svoje mišljenje ili da vladamo drugima. A kada se nađemo pod teško podnošljivim

pritiskom, menja se i naša percepcija. Onda nam s razlogom nije jasno da li nam

prijatelji dele savete sebe radi ili zbog toga što nam je savet zaista potreban.

Prolećna dijeta

U toku zime, zbog malo kretanja i previše teške hrane, u organizmu se nakupe

različiti toksini. Zato je proleće idealno vreme da organizam pročistite jednom

dijetom - to bi mogli da urade i momci i devojke.

Ako na sam pomen dijete pomislite da biste umrli od gladi, ne brinite, ovde se ne

radi o takvoj dijeti. Dijeta, u principu, ne znači uvek malo hrane, već samo određen

režim ishrane - taj režim može, ali i ne mora, da u sebe uključuje smanjenu količinu

hrane; sve zavisi od toga šta dijetom pokušava da se postigne. A dijetom o kojoj

ovog puta govorimo pokušavate da iz organizma izbacite nakupljene toksine, da se

malo pročistite i razdrmate organizam kako biste se osećali aktivnije i živahnije.

Glavna stvar u ovoj dijeti jeste da izbacite masnoću, slatkiše i prerađenu hranu.

Naravno, manja količina masnoća vam je ipak neophodna, najbolje je da to bude

maslinovo ulje (u salati, recimo), a deo može i iz male količine badema i drugog

koštunjavog voća, kao i iz semenki i suncokreta.

Što se tiče onog što bi trebalo da jedete u toku ove dijete, tu bi pre svega trebalo

konsumirati što više složenih ugljenih hidrata, koji se sporo razlažu, tako da ste od

njih veoma dugo siti, a uz to i ubrzavaju varenje i metabolizam. Takve ugljene

hidrate možete naći u integralnim žitaricama, mahunarkama i svežem voću i

povrću.

Sad, ako se intenzivno bavite nekim sportom, na ovakvu dijetu vam verovatno pada

na pamet: "Nema šanse, srušio/srušila bih se na treningu". U tom slučaju, dodajte

dijeti i meso, samo neka ne bude masno. Najbolje je da to budu piletina i ćuretina

(grudi i bataci su najzdraviji) bez kožice, kao i nešto posnog crvenog mesa. Ipak,

nemojte jesti mnogo mesa, inače ova dijeta neće imati efekta.

Veoma važno za čišćenje organizma je i da pijete što više vode. Dva litra dnevno, a

može i više. Manji deo vode (šolju ili dve dnevno) možete zameniti zelenim čajem.

Da biste primetili efekte ove dijete, potrebno je da je se pridržavate minimum deset

dana, a dve ili tri nedelje bi bilo bolje. Posle toga, držite je se onoliko dugo koliko

vam prija - i uživajte u novom osećaju energije koja vas ispunjava nakon perioda

tromosti.

Disciplina hranjenja

Čini se da stranačke kampanje nisu jedine takve i da postoje još neke koje su

konstantno prisutne u medijima. Iako imaju različite ciljeve, sve one u osnovi

funkcionišu na veoma sličan način. Da više ne dužimo, kampanja o kojoj će ovde

biti reč je kampanja protiv suvišnih kilograma. Problem s kojim se savremena

civilizacija (kao i svaki pojedinac) grčevito bori definitivno predstavlja jednu od

najvećih pretnji po zdravlje.

Kao i stranačke kampanje, proizvodi za mršavljenje i različite dijete o kojima se

emituju mnogobrojne emisije i reklame, pišu knjige i promotivni tekstovi, poput

mnogih političkih stranaka, mnogo obećavaju pre izbora, a po nekom nepisanom

pravilu veoma malo ispunjavaju. Običnom čoveku koji ima problem sa suvišnim

kilogramima teško je da prepozna šta je istina, a šta dobar marketinški trik iza

kojeg se krije samo želja za profitom. Koji su to najvažniji činioci na koje se često ne

obraća dovoljno pažnje? Pre svega treba imati na umu koliko je važno da se

dobijena bitka na kraju ipak ne pretvori u izgubljeni rat. Često se dešava da ljudi

suvišne kilograme doživljavaju kao kaznu za koju jedino mogu da se iskupe

bičevanjem, gladovanjem ili klečanjem na kukuruzu. Ako svemu tome dodate još i

osećaj krivice, kao i koktel mnogih drugih emocija, dobićete neverovatno zapaljivu

smešu.

Odgovor na sve je: ako ne gladovanje, onda bar drastično redukovana ishrana.

Kada se započne s tako rigoroznom dijetom, ona sigurno daje rezultate u početku.

Međutim, kako vreme odmiče, rezultati ne samo da izostaju nego se obično priča

završava kilažom većom od početne. Ukoliko ne verujete, pitajte žene - one su stare

poznanice s dijetama.

Situacija u kojoj dobijena bitka s kilogramima vremenom počinje da se pretvara u

gubljenje rata s kilažom ima veoma jednostavno objašnjenje. Razlog za takve

nemile okolnosti leži u činjenici da ponekad na sebe preuzmemo više nego što

možemo da podnesemo. Tako se dobijena bitka s nekoliko prvih izgubljenih

kilograma pretvara u izgubljeni rat s vraćanjem starih i dodatnim dobijanjem

novih kilograma. Kao i sve drugo u životu, mnogo stvari zavisi od toga koliko su

vaši planovi realni. Ako ovo zanemarite, sve ostalo pada u vodu.

Nerealni planovi u ovom slučaju nisu opasni samo zato što mogu da vas vrate na

početak nego zato što mogu i da ozbiljno ugroze vaše zdravlje. Ako je verovati

Frojdu, izlečenje će uvek trajati onoliko koliko je trajalo oboljenje. Drugim rečima,

suvišni kilogrami nisu nešto što vam se pojavilo preko noći, već je to bio proces koji

je imao svoje trajanje. Proces koji je pred vama sličan je vraćanju časovnika

unazad. Zato je, iako ponekad rezultati u početku izostaju, važno da istrajete i da se

konstantno konsultujete sa svojim nutricionistom (ako ga imate). Uz takvo fino

štelovanje nakon određenog vremena bićete na odličnom putu - a nećete to ni osetiti.

Kada uhvatite ubrzanje, ništa vas neće zaustaviti do samog cilja. U teoriji, naravno,

sve zvuči lako i jednostavno. Dva i dva su uvek četiri. Ali, nažalost, u praksi nije baš

uvek tako. Kada započnete s nekom dijetom, pridržavajte se uputstava koliko god je

to moguće. I, naravno, dajte joj vremena da pokaže svoje prednosti i mane. Samo

tako ćete vremenom uspeti da program koji ste započeli u potpunosti prilagodite

sebi i svojim potrebama. Na kraju nikada ne treba ispuštati iz vida maksimu:

"Kakvu korist imate što galopirate, kada idete u sasvim pogrešnom pravcu?"

U medijima se nikad nije više govorilo o problemu gojaznosti, a s druge strane broj

gojaznih, kako kod nas tako i u svetu, u konstantnom je porastu. Ipak, čini se da je

kompletna stručna javnost usmerena savetima na ono što nam se nalazi na tanjiru.

Sigurno se pitate gde je tu greška. Greške nema, jer ovde treba da obratite pažnju

na ono što pokreće viljušku i nož. Svaki obrok koji pojedete pod jakim emocijama

ili u lošem mentalnom i duhovnom stanju može imati za posledicu brojne neželjene

efekte. Zatrpavanje hranom je samo jedan od brojnijih problema koji pokreće

začarani krug, iz koga je, po svemu sudeći, moguće izaći, ali je to veoma teško

postići.

Potrudite se da za svaki obrok odvojite nekoliko minuta i da ga pojedete u miru i

sedeći za stolom. Ukoliko svoj ručak pojedete pri jakim emocionalnim stanjima, na

brzinu i još na nogama ili u hodu, ne samo da vam obrok neće prijati nego to sve

može imati za posledicu i probleme s varenjem. To je ujedno i najčešći okidač koji

pokreće dobro poznati mehanizam. Često se dešava da se, u želji da se što pre

napreduje i postignu što bolji rezultati, slušaju i sprovode saveti nekoliko različitih

stručnjaka. Budite uvereni da ćete sebi na taj način samo dodatno otežati trenutnu

situaciju. Različiti saveti lako zbunjuju i zbog toga ćete imati utisak da se nalazite u

ćorsokaku.

Svaki od vaših trenera, lekara ili nutricionista zajedno s vama vidi isti cilj, ali nudi

različite načine kako da se dođe do njega. Iako se to možda ne čini tako, ovakva

situacija je sasvim opravdana. Svako će na osnovu svog znanja i iskustva reći ono

što misli da je najbolje za vas. I zato je nerealno očekivati da svi oni imaju potpuno

istu strategiju. Jedino oko čega će se složiti jeste to da nešto mora da bude učinjeno s

vašom kilažom - i to pod hitno. Kada su u pitanju instrukcije, opredelite se samo za

jednog savetnika za koga mislite da vas je najbolje procenio i da vas može odvesti do

cilja. Ostale ostavite kao rezervu, u slučaju da je vaša procena bila pogrešna.

Koliko god neko bio motivisan i imao jaku želju da drži dijetu, javljaju se i neke

realne životne situacije u kojima će njeno sprovođenje u delo biti poprilično

otežano. Česta su pitanja ljudi koji započinju s dijetom: "A šta da radim kad odem

u restoran ili na neko slavlje?" Ovakve situacije poklapaju se i s jednom relativnom

novinom, a to je slobodan obrok ili slobodan dan. Slobodan obrok ili čak čitav

slobodan dan su sve više sastavni delovi dijeta. Pitate se zašto? Razlog za to je i

psihološki i fiziološki.

Svima nam je poznato da je zabranjeno voće najslađe, i da takva ograničenja

postižu sasvim suprotan efekat. Ovakvim potezom oslobađa se tenzija i u potpunosti

izbegava loš efekat. Kada je fiziološki efekat u pitanju, ovakve energetske promene

u jelovniku odražavaju se na regulisanje apetita, to jest na njegovo smanjenje i

ubrzanje metabolizma. Kako se to vidi u praksi? Prvog slobodnog dana na kraju

prve nedelje, većina ljudi jedva čeka da se nagradi nekim od omiljenih specijaliteta.

A kako vreme prolazi, ukoliko se preko nedelje zaista pridržavaju programa

ishrane, ova potreba sve više slabi, sve dok i taj jedan slobodan dan u nedelji ne

postane isti kao i svi ostali. Često se dešava da hrana pojedena tog dana izaziva

gađenje i mučninu, pa tako cela nedelja postane čista nedelja.

Promene energetskog unosa naš organizam uvek doživljava kao neku vanrednu,

iznenađujuću situaciju i njegova reakcija dovodi do usporavanja metabolizma, što

se automatski odražava i na usporeno gubljenje kilograma. Slobodan dan je tu da

pomogne. On ne dozvoljava našem metabolizmu da se ulenji, a svakako doprinosi i

da se na slavljima ne osećate kao da ste sami na pustom ostrvu. Pokušajte da svoju

ishranu sagledate u celini, a ne samo kroz jedan obrok.

Zašto je održavanje kilaže pomoću dijeta podjednako teško i muškarcima i ženama?

Iako mnogi od nas počinju s dijetom da bi se oslobodili suvišnih kilograma, dijete

imaju za cilj i nešto više od toga. Glavni cilj svake dijete je da pre svega promeni sve

one loše navike u ishrani koje su, na kraju krajeva, i zaslužne za situaciju u kojoj

smo se našli. Baš zato se u praksi pokazalo da je lako skinuti kilograme, ali da je

daleko teže i komplikovanije održati dostignutu kilažu.

Ukoliko se ne promene loše navike u ishrani, svi rezultati mukotrpnog rada koji su

postignuti biće isključivo privremeni i biće samo pitanje vremena kada ćete se naći

na početku. Upravo u tome i leži odgovor na pitanje: "Zašto je sve to tako teško?"

Zbog toga što zapravo nema ničeg težeg od toga da menjate sebe i sve one navike

koje su prisutne dugi niz godina, možda čak i čitavog nečijeg života. Taj put nije

nimalo lak, ali na kraju tog puta nalazi se najveće bogatstvo koje čovek može imati,

a to je zdravlje. Zbog toga, evo nekoliko smernica koje će, pored regulisane ishrane,

pomoći u najtežoj borbi koju čovek vodi - borbi sa samim sobom i suvišnim

kilogramima.

Vaš lični podsetnik treba započeti stavkom koja bi se najbolje mogla opisati kao

realno planiranje. Uvek imajte strpljenja, a neka svaki vaš obrok bude mala oaza

mira za vaš želudac. Imajte takođe na umu da sve ono što je drastično nije uvek i

najbolje. Na kraju, vrlo dobro procenite svaki svoj izvor informacija o dijeti koju

ćete primeniti, i ako bude potrebno, nemojte se libiti da zatražite pauzu u vidu

slobodnog dana (onda kada osetite da vam je pauza potrebna). Podvući crtu u

životu i pogledati istini u oči jeste najteže, ali bolje je da to uradite sami nego da

budete primorani na to.

Produžena mladost

Nikada ranije u društvu nije bila toliko jaka tendencija da se sačuva mladost kao u

vremenu u kojem mi živimo. Nekada se ideal mladosti i lepote negovao kroz

umetnost: vajali su se kipovi, pisala se poezija, pisali su se romani - a danas se odlazi

kod plastičnog hirurga. Doduše, plastična hirurgija je najekstremniji oblik na koji

ipak nisu svi spremni, ali se generalno da primetiti sveopšta težnja da se sačuva lepa

spoljašnjost, po mogućstvu sa što manje bora, bez obzira na broj godina pojedinca

ili pojedinke. Umesto odlaska "pod nož", neki se radije opredeljuju za fizičku

aktivnost.

Fizička aktivnost možda predstavlja ključ produžene mladosti, s tim što se ni tu ne

treba prepuštati radikalizmu. Činjenica je da su ljudi koji su fizički aktivni i do

devet godina biološki mlađi nego njihovi neaktivni vršnjaci. I tu nema mesta

čuđenju. Način života koji podrazumeva hodanje od kreveta do troseda, pa onda

malo sedenja na radnoj stolici svakako ima bitnu ulogu u procesu starenja. Fizička

aktivnost ne podrazumeva šetnju oko zgrade (osim ako niste u poznijim godinama

pa više od toga i ne možete da izvedete). Ukoliko želite da primetite pozitivne efekte

aktivnosti kojima se prepuštate, potrebno je da se preznojite obavljajući ih, inače

sve to nema nikakvog smisla. Ljudi koji se bave nekom žustrijom fizičkom

aktivnošću tri sata nedeljno svakako će se osećati mlađim (a i izgledaće tako) od

onih koji se nedeljno "troše" samo petnaest minuta.

Pored toga, manja fizička aktivnost (ili nepostojeća) povećava rizik od bolesti koje

su češće u starijim godinama. Tu na prvom mestu mislimo na dijabetes, rak i srčana

oboljenja. Nije sasvim jasno na koji način fizička aktivnost ima taj podmlađujući

efekat, ali je sigurno da je ona adekvatan način da se zaštitimo od stresa koji je

jedan od glavnih problema savremenih ljudi.

Faktor sigurnosti

Da bismo mogli zdravo da se hranimo, nije dovoljno samo da vodimo računa o

ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i belančevinama koje unosimo u svoj

organizam. Čovek bi pomislio: pa šta još treba da se uradi da bi se vodio zdrav

život? Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan - potrebno je da vodimo računa o

namirnicama koje kupujemo, o načinu na koji ih čuvamo dok ne dođe red na

pripremu, o mestima na kojima ih čuvamo i o mestima na kojima ih pripremamo.

Zvuči previše komplikovano? Možda, ali sigurno je lakše to nego imati salmonelu.

To vam je valjda jasno. Malo preventivnog truda nikome ne može da škodi.

Naravno, ima skeptika koji tvrde da se hrana koja može da nam napravi probleme

krije samo u namirnicama sumnjivog karaktera, kao što su morski plodovi. Ipak,

razni slučajevi nas podsećaju da, u pogrešnim okolnostima, sve što ulazi u naša usta

može postati neka vrsta otrova u našem stomaku. Kada je meso u pitanju, teško je

razlikovati zaraženo od nezaraženog, posebno kada je u pitanju piletina. Ali, ono što

možete da uradite jeste da proverite njenu temperaturu. Ako pakovanje nije hladno

kada ga dodirnete, nađite neko koje jeste ili menjajte supermarket. Onog trenutka

kada hrana napusti prodavnicu, ona počinje da se kvari. Stoga, čim je kupite,

izračunajte kada ćete kuvati i oduzmite to vreme od roka upotrebe koji je utisnut na

proizvodu.

A kada dođe na red priprema, posvetite pažnju svojoj dasci za sečenje. Što se tiče

bakterija, ona je kao najprometnija ulica u špicu. Kupujte one koje se mogu prati u

mašini za sudove i koje se lako čiste. Posle svake upotrebe operite ih u toploj vodi

deterdžentom za sudove. Obratite pažnju i na to koliko je daska oštećena

upotrebom - ukoliko na njoj ima previše rupa, bolje vam je da je ne perete nego da

odete i da kupite novu.

Fitnes zdravlje

Opšti trend odlazaka u fitnes centre ne donosi uvek samo lepo oblikovano telo i

zategnute mišiće. Posetioci fitnes centara nađu se u čudu kada se odjednom suoče s

osipom po telu, bubuljicama, bradavicama, iritiranom ili crvenom kožom ili nekim

drugim nepoželjnim promenama koje ranije nisu imali. Zaboravlja se da priroda

fitnes okruženja pogoduje nastanku ili pogoršanju kožnih oboljenja. Najčešći

razlozi za ovakve promene su toplota, vlažnost, znojenje, uska i tesna sportska

oprema, kao i rekviziti i sprave koje koristi veliki broj ljudi.

A do neželjenih promena na koži može doći čak i kada se higijena održava na

zavidnom nivou, pogotovo ukoliko je promet posetilaca u teretani velik. Da vam

boravak u teratni ne bi preseo i naveo vas da zaboravite na vežbanje radi očuvanja

zdravlja i dobrog izgleda, treba dodatno povesti računa. Uvek nosite čiste patike za

vežbanje. Stavljajte peškire preko strunjača, klupa i sprava na kojima vežbate.

Obavezno nosite sopstvene peškire za tuširanje. Neadekvatno oprani i neotkuvani

peškiri mogu biti uzrok najrazličitijih, ponekad i vrlo ozbiljnih, infekcija. Nosite

znojnice i male peškire za ruke. Zaboravite na dezodoranse pre vežbanja. Oni

zatvaraju pore, sprečavaju normalno znojenje i na taj način remete naš organizam.

Bez preterane želje da se unosi panika, na neke stvari jednostavno treba obratiti

pažnju. U fitnes centrima veoma često niko ne dezinfikuje rekvizite i sprave, niti

briše prašinu dok traju vežbe. Problemi koji nastaju u okruženju fitnes centara su

mnogobrojni, s tim što ipak postoje oni na koje možemo sami da utičemo kako

bismo sprečili njihovo pojavljivanje. Nema razloga da nam zdravlje bude ugroženo

ako smo već pošli na trening zbog toga što vodimo računa o sebi.

Pokažite im da uživate u maženju

Ima momaka koji zaista ne vole da se maze, čak ni sa svojom devojkom, ali njih je

znatno manje nego što bi se na prvi pogled reklo - veliki broj ipak uživa u maženju,

samo ne želi da za to svi znaju. Ono u čemu takođe uživaju jeste i kad njihova

devojka jasno pokaže da u tome uživa i ona.

Pod maženjem ne mislimo samo na predigru, na uvod u seksualni čin. Ima onih koji

smatraju da momci žele samo seks, maženje im je samo način da i devojku navedu

na to, ali priličan broj momaka će nekad biti raspoložen samo za maženje, grljenje i

umiljavanje. I momci, kao i devojke, mogu da se ne osećaju spremno za stupanje u

seksualne odnose, ili u nekom trenutku može da im više bude do maženja nego do

seksa. Razmena nežnosti prijaće oboma, ne samo devojci.

Ono što momci takođe jako vole jeste kada im devojka pokaže da uživa u maženju,

da uživa u njihovim zagrljajima. Ne mislimo sad da pravite nekakvu buku, da se,

dok ste u zagrljaju svog dečka, ponašate kao glumica u porno-filmu, da uzdišete i

stenjete. Time biste dečka pre prepale nego bilo šta drugo. Jedan od lepih načina da

mu pokažete da uživate u maženju jeste taj da nastavite da se mazite s njim, da mu

se osmehnete. A možete i jednostavno nešto da mu kažete, na primer, kada vas

zagrli, da mu kažete da vas ne pušta.

Time dečku stavljate do znanja da ga želite (ne nužno u seksualnom smislu), da

uživate s njim, da vam je lepo. Dečko koji vas voli želeće da vam bude lepo s njim,

da budete srećne s njim, da ne želite da se odvojite od njega (naravno, ne bukvalno,

ipak niste sijamski blizanci), želeće i potvrdu da ume da vam ugodi, da radi ono što

treba, i biće veoma srećan ako mu to, bilo verbalno bilo neverbalno, i pokažete.

Uživajte s momkom i stavite mu do znanja da uživate - tada ćete oboje uživati još

više.

I momci vole maženje i poljupce

Postoje mnoga pogrešna verovanja u vezi kako s momcima tako i s devojkama.

Verovanja koja vas, ako ih nekritički prihvatite, mogu navesti da mislite da osobe

suprotnog pola samo pokušavaju da vas ovako ili onako iskoriste, da vas zapravo ne

vole. Jedno takvo verovanje jeste i da momci zapravo ne vole maženje i poljupce, da

im nežnosti služe samo tome da odvuku devojku u krevet.

Sasvim sigurno bi se našle devojke koje bi na ovo povikale: "Ali, to je tačno, moj

bivši dečko je stvarno hteo da se mazi s mnom jedino da bi me naveo da spavam s

njim!". Takvih slučajeva zaista ima - to su oni momci kojima se zapravo i ne

dopadate nešto posebno, s vama su da ne bi ispali gubitnici koje nijedna devojka

neće, kao i da ne bi ispali gubitnici koji su bez seksualnog života. Ipak, bilo bi zaista

nepravedno reći da su svi dečaci takvi. Ni većina nije takva.

Momci i te kako vole maženje. Maženje je zabavno, u tome se uživa, i neće maziti

samo svoju devojku, maziće i svoje kućno mezimče (mačke i psi su za to naročito

pogodni). Dečaci, takođe, vole i ljubljenje. I ljubljenje je zabavno i nešto u čemu se

uživa. Ljubljenje je, pored toga, znatno intimnija stvar od maženja - mačku ili psa

sasvim sigurno ne bi poljubili, a s devojkom bi se ljubili satima svakog dana, kad

god nađu vreme za to. Ima i dečaka koji više vole maženje nego ljubljenje, ali, u

principu, većina uživa i u jednom i u drugom, osim ako se neko, kad su bili mali,

nije svojski potrudio da ih ubedi da nijedan pravi muškarac ne sme da voli da se

mazi inače nije muško.

Maženje i ljubljenje mogu da budu uvod u seks, ali ne moraju. Kaže se da će

devojke češće hteti samo da se maze nego da "idu do kraja", ali ovo vrlo često važi i

za dečake, naročito ako su veoma mladi i još uvek nisu imali odnose. Ili su odnose

imali, ali s devojkom s kojom su u tom trenutku još uvek ne žele da idu toliko

daleko. Ili u tom trenutku nisu raspoloženi za seks, već samo za razmenu nežnosti.

Sad, kako napraviti razliku između dečka koji stvarno uživa u maženju i onog koji

maženje koristi kao sredstvo da bi stigao do nečeg drugog - rutinsko sredstvo u

kome zapravo ne uživa? Ima momaka koji su vrlo vešti u foliranju, ali u većini

slučajeva nije teško primetiti razliku. Dečko koji zaista uživa u ljubljenju i maženju

biće potpuno izgubljen u njemu; onaj koji se folira neće biti toliko koncentrisan, oči

će da mu lutaju ka televiziji (menjanje kanala na televiziji dok se ljubi s vama

nećemo ni da pominjemo), ruka će mu odlutati ka tanjiru s kolačima (ne brkati sa

situacijom kad dohvati parčence čokolade pa ga s vama podeli tokom ljubljenja)... A

neki će i vrlo očigledno žuriti da što pre "pređu na stvar" (ovo, naravno, nije loš

znak ukoliko ste oboje raspoloženi da smesta pređete na seks).

Bez brige: u najvećem broju slučajeva, ako se dečko ljubi i mazi s vama, to čini zato

što mu se stvarno sviđate i zato što uživa da to radi s vama.

Navesti ga na više maženja

Jedna od relativno čestih žalbi žena na muškarce jeste ta da se previše usredsređuju

na seks, a premalo su skloni tome da se maze. Da se maze pre seksa, posle seksa, ili

samo onako, nevezano za vođenje ljubavi. I pitaju se (žene) kako da svog dragog

navedu da se više mazi s njima.

Nije loše setiti se da dečake vaspitavaju na drugačiji način nego devojčice. U

mnogim porodicama sasvim je u redu da devojčice budu mažene, ali ne i dečaci -

smatra se da to nije za njih, neće onda izrasti u prave muškarce, već u nekakve

mekušce i šonje. To ne znači da dečaci nisu željni maženja koliko i devojčice, samo

budu naučeni da je to nešto što muškarci ne rade.

Kada porastu, mnogi muškarci budu, uprkos onome čemu su naučeni, željni

maženja. Samo što smatraju da ne smeju to i da traže, da ih onda partnerka neće

smatrati dovoljno muškarcima, da će potražiti nekog muževnijeg. Sad, nije muški

tražiti maženje, ali jeste muški tražiti seks - i tako mnogi muškarci svoja osećanja

izražavaju seksom. Pokazuju da vole time što vode ljubav - koitus im služi i kao

zamena za maženje. Da ne bude zabune, ovo je bila priča o velikom broju

muškaraca, ne o svim postojećim muškarcima - naravno da ima onih koji se znatno

razlikuju od opisanih.

Uz sve navedeno, muškarci ne umeju da čitaju misli (kao ni žene), a ni suptilni

nagoveštaji neće baš uvek funkcionisati. I, kako onda da dame budu više mažene od

strane svojih dragih? Najčešće nije teško - neka im kažu da je to ono što žele.

Muškarci, generalno uzev, žele da njihove partnerke budu srećne s njima, i ako je

maženje ono što žele, rado će im ga pružiti. A ako se u vezi osećaju voljeno i sigurno,

i znaju da se njihova muškost ne dovodi u pitanje, kao i da neće biti povređeni ako

se otvore, može se desiti da vam pokažu da su zapravo prave pravcate maze, koje

jedva čekaju na tu vrstu uživanja.

Što više seksa

Da li je potrebno govoriti o tome koliko je dobro i zdravo imati redovne seksualne

odnose? Seks blagotvorno deluje na naše zdravlje i za to nam nisu potrebni naučnici

koji će nam dokazati neku od svojih "seksualnih teza". Osećaj posle seksa je ono što

nam ukazuje na to da smo apsolutno u pravu kada mislimo da nam seksa nikada

nije dovoljno. Redovno vođenje ljubavi jača imunitet, poboljšava prokrvljenost

vitalnih organa, sprečava nastanak depresije. Seksualno aktivni ljudi ređe odlaze na

bolovanje, društveniji su, bolje raspoloženi i nekako više uživaju u životu. Naravno

da je tako, orgazmi im vraćaju osmeh na lice.

Kada su žene u pitanju, one boljitak usled normalne frekventnosti seksualnih

odnosa mogu da procene na osnovu redovnih menstrualnih ciklusa, a žene s

redovnim seksualnim odnosima imaju i viši nivo estrogena od onih čiji su odnosi

ređi ili onih koje ih uopšte nemaju. Ono što je zajedničko i damama i nama jeste to

da se tokom seksa gube kalorije. Ako je verovati podatku da se tokom seksualnog

čina izgubi oko 30 i više kalorija, seks je dobro imati što više i u što većim

količinama (kilaže radi i zarad manjeg šoka prilikom stajanja na vagu krajem

svakog meseca). Pored toga, seksom dovodimo u red i naše mišiće, a oni su nam, kao

što znate, važni za uspravan položaj tela, ravna leđa i još ravniji stomak.

Seks, naravno, ublažava i negativne efekte koje izaziva naš neprijatelj broj jedan -

stres. Ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim životom nisu depresivni, anksiozni,

nasilni i neprijateljski raspoloženi. Seks leči sve - pa i glavobolju; seks čuva srce i

krvne sudove. Kada sve to imamo u vidu (a imamo, pošto se o tome često govori i

piše), pravo je čudo što se seks ipak ne upražnjava u dovoljnoj meri, već je potrebno

da nam neko ispisuje redove ili drži predavanja o svemu tome.

Veza bez seksa ili seks bez veze?

Često se za momke govori da im je samo seks bitan ili, možda, ne samo seks, ali je

svakako važniji od većine ostalog. Međutim, ispitivanja pokazuju da to nije tačno - i

momci, kao i devojke, žele ljubav i lepu vezu, uopšte im nije svejedno s kojom će

devojkom spavati, i neretko između ljubavi i seksa biraju ljubav.

Tu veliki problem pravi društveni pritisak. Iako ih možda u nekom trenutku seks

još uvek ne interesuje, još uvek ih cela stvar plaši, ne smeju to da pokažu pred

društvom, već moraju da se predstavljaju kao osvajači i frajeri. Zato će nemali broj

momaka da laže da je već imao seksualne odnose, ili da su bar daleko otišli u

"vatanju". Pritisak umeju da naprave i same devojke - recimo, ako se momak oseti

nespremno za seks i zbog toga odbije iako mu se devojka dopada, ima devojaka koje

će ga zbog toga nazvati šmokljanom, nikakvim, i svima unaokolo ispričati da on nije

nikakvo muško, pa će mu se onda svi smejati.

Istina je, ima i momaka kojima je glavno da se pokažu kao osvajači koji su spavali

sa što više devojaka, ali daleko od toga da su svi takvi. U jednoj nedavnoj anketi

većina momaka se izjasnila da bi radije bili u lepoj vezi sa devojkom u koju su

zaljubljeni i da u toj vezi nema seksa, nego da imaju seksualne odnose s devojkom

koju ne vole.

Neki bi na rezultate te ankete rekli da je još bolja varijanta da se bude u vezi s

devojkom u koju ste zaljubljeni i s kojom imate i intimne odnose. Naravno da je i to

lepo, ukoliko su oboje spremni za seks i zaista ga žele. Ali, i bez seksa veza može da

bude veoma lepa, puna ljubavi i nežnosti - još uvek ste veoma mladi, zaista ne

morate glavačke da jurite da počnete sa seksualnim odnosima, neće vam ti odnosi

nikud pobeći.

Dakle, nije da je samo devojkama bitno da postoji ljubav u vezi (stereotip, naravno,

ima i devojaka koje će prihvatiti vezu i seksualne odnose bez ljubavi), bitno je i

mnogim momcima - a neretko je tinejdžerima sasvim u redu da budu i u vezi u

kojoj nema seksa, dokle god su s devojkom koju vole.

Veza bez seksa ili seks bez veze?

Često se za momke govori da im je samo seks bitan ili, možda, ne samo seks, ali je

svakako važniji od većine ostalog. Međutim, ispitivanja pokazuju da to nije tačno - i

momci, kao i devojke, žele ljubav i lepu vezu, uopšte im nije svejedno s kojom će

devojkom spavati, i neretko između ljubavi i seksa biraju ljubav.

Tu veliki problem pravi društveni pritisak. Iako ih možda u nekom trenutku seks

još uvek ne interesuje, još uvek ih cela stvar plaši, ne smeju to da pokažu pred

društvom, već moraju da se predstavljaju kao osvajači i frajeri. Zato će nemali broj

momaka da laže da je već imao seksualne odnose, ili da su bar daleko otišli u

"vatanju". Pritisak umeju da naprave i same devojke - recimo, ako se momak oseti

nespremno za seks i zbog toga odbije iako mu se devojka dopada, ima devojaka koje

će ga zbog toga nazvati šmokljanom, nikakvim, i svima unaokolo ispričati da on nije

nikakvo muško, pa će mu se onda svi smejati.

Istina je, ima i momaka kojima je glavno da se pokažu kao osvajači koji su spavali

sa što više devojaka, ali daleko od toga da su svi takvi. U jednoj nedavnoj anketi

većina momaka se izjasnila da bi radije bili u lepoj vezi sa devojkom u koju su

zaljubljeni i da u toj vezi nema seksa, nego da imaju seksualne odnose s devojkom

koju ne vole.

Neki bi na rezultate te ankete rekli da je još bolja varijanta da se bude u vezi s

devojkom u koju ste zaljubljeni i s kojom imate i intimne odnose. Naravno da je i to

lepo, ukoliko su oboje spremni za seks i zaista ga žele. Ali, i bez seksa veza može da

bude veoma lepa, puna ljubavi i nežnosti - još uvek ste veoma mladi, zaista ne

morate glavačke da jurite da počnete sa seksualnim odnosima, neće vam ti odnosi

nikud pobeći.

Dakle, nije da je samo devojkama bitno da postoji ljubav u vezi (stereotip, naravno,

ima i devojaka koje će prihvatiti vezu i seksualne odnose bez ljubavi), bitno je i

mnogim momcima - a neretko je tinejdžerima sasvim u redu da budu i u vezi u

kojoj nema seksa, dokle god su s devojkom koju vole.