Michal Sládeèek UDK: 321.7.01politièka kultura, demokratija

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalan nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID1001065S

DEMOKRATIJA: IZMEÐU ESENCIJALNOSPORNOG POJMA I AGONISTIÈKE PRAKSE

Konoli, Muf, Tjuli

Apstrakt. U tekstu se razmatraju stanovišta Konolija, Mufove i Tjulija u po-

gledu statusa i prirode pojmova u politièkom diskursu, kao i posledice ovih konceptu-

alnih pretpostavki na shvatanje demokratije. Sva tri autora istièu esencijalnu spor-

nost politièkih pojmova, paradoksalnosti liberalne demokratije i neophodnost

revidiranja stardardnih racionalno–konsenzusnih teorija demokratije. Takoðe, sva

tri autora preuzimaju specifièno tumaèenje Vitgenštajna u pravcu politièke teorije u

èijem su središtu svakodnevne kontingentne prakse politike, kao i disenzus oko njiho-

vog razumevanja i vrednovanja. Autor brani stav da esencijalna spornost pojmova

ne podrazumeva agonizam i negiranje znaèaja pravila i pokušava da uka�e na taèke

nelegitimog prelaza od antiesencijalizma ka nekonsenzusnosti pravila. Takoðe, u

tekstu se ukazuje na nedostatke radikalne–disenzusne koncepcije demokratije i

društvene integracije.

Kljuène reèi: Konoli, Muf, Tjuli, politièki diskurs, esencijalno sporni pojmo-

vi, agonizam, Vitgenštajn, radikalna demokratija.

Namera ovog teksta je da ispitam radove troje teoretièara pre-ko dve teme, kojima je „kumovala“ jedna filozofija. Reè je o Konoli-ju, Mufovoj i Tjuliju (William Connolly, Chantal Mouffe, JamesTully) èije su koncepcije meðusobno srodne i koje se mogu oznaèitikao koncepcije radikalnog pluralizma, odnosno radikalne demokra-tije. Što se tièe osnovnih tema, prva se odnosi na prirodu politièkihpojmova kao „esencijalno spornih“, dok je kod druge reè o primeniovog poimanja na pojam demokratije i, konsekventno tome, na kon-cepciju radikalne demokratije koja iz ovakvog shvatanja direktnoproistièe. Znaèajno je da se sva tri autora pri tome pozivaju naVitgenštajnovu (Ludwig Wittgenstein) filozofiju jezika kao prekret-nièku, tako da æe deo ovog teksta biti posveæen problemu saglasnostinjihovih interpretacija sa samom Vitgenštajnovom pozicijom.

65

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

Kao teoretièari radikalne demokratije, sva tri autora podrazu-mevaju da liberalna demokratija kao teorijski i politièki projekt skri-va tenziju izmeðu insistiranja na politici ljudskih prava s jedne isuvereniteta naroda s druge strane. Oslanjajuæi se na postvitgenštaj-novsko antifundacionistièko stanovište, filozofiranje u novom klju-èu trebalo bi da vodi ka išèeznuæu granice izmeðu politièke teorije ipolitièkog �ivota, teorijske i praktièko-politièke aktivnosti, izmeðukatedre i agore. Sa praktièke strane, prema ovim teoretièarima, pozi-vanje tradicionalne politike na konsenzus, umnost, zajednicu, obi-èajnost itd. slu�i prigušivanju imanentne konfliktnosti moderne de-mokratije, što ima za posledicu ideološku funkciju skrivanja odnosadominacije i potiskivanja disonantnih glasova.

1. Konoli: politièki diskurs u esencijalnom sporu

Pozivajuæi se na Gelija (Gallie), Konoli politièke pojmoveubraja u „esencijalno sporne“, i smatra da se, kada je reè o pojmovi-ma u politièkom diskursu, neslaganje oko upotrebe ne mo�e razreštiukazivanjem empirijsku evidenciju, lingvistièku upotrebu, dokaz ilijasna pravila primene datog pojma.1 Spornost pojmova u politièkomdiskursu podrazumeva da je oko njihovog znaèenja i upotrebe mo-guæa beskonaèna rasprava. S druge strane, brojni nauènici u društve-nim naukama su, prema Konoliju, nastojali da konstruišu pojmovekoji su deskriptivni i vrednosno neutralni, sa jasnom i jednoznaènomrefrencijom. U „društvenonauènoj zajednici“, konsenzus koji bi semogao postiæi oko ovih pojmova dosezao bi izvan ideoloških i etiè-kih orijentacija uèesnika u raspravi. Pojedini koncepti bi se prihvata-

66

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

1 Sklon sam da politièke pojmove oznaèim kao „esencijalno sporne pojmove“,umesto „esencijalno takmièarskih“ (contested) kao što to koristi Geli u poznatom tek-stu „Essentially Contested Concepts“, i ovo moje oznaèavanje je više u skladu sa Ko-nolijevim, no Gelijevim smislom. Geli koristi metaforu takmièenja, koja se odnosi narazlièite strategije u pojmovnom disputu koje podseæaju na taktike sportista, na veštinekoje slu�e radi ostvarenja pobede, i, što je najbitnije, na privremenost šampionske po-zicije: primat uvre�enog znaèenja odreðenog politièkog pojma uvek mo�e da bude do-veden u pitanje novim, suparnièkim tumaèenjem. Istina je da æe se „takmièenje“ uveknastavljati, no metafora je kratkog dometa jer se u šampionatu svaka igra vodi za sebe,jedna trka nije u vezi sa drugom i rezultat jedne ne odreðuje drugu trku. Kod disputaoko politièkih koncepata spor koji je u toku tièe se nedoumica koje su akteri imali i uprethodnom sporu. Uz to, ishod spora zavisi i od drugih pojmova, koji su najèešæetakoðe sporni, što je, kako æemo videti, i Konolijeva tvrdnja.

li, a sa drugima bi se postupalo na isti naèin na koji se u prirodnimnaukama pristupalo skrivenim ili mistiènim svojstvima. Nasuprottome, autori poput Konolija smatraju da metodološki pristup u poli-tièkoj teoriji i društvenim naukama odlikuje isprepletenost vredno-snog i deksriptivnog, neizbe�na normativnost epistemološkog izbo-ra predmeta i pristupa istra�ivanju, kao i neadekvatnost podelesudova na analitièke i sintetièke.2 U Vitgenštajnovom maniru kritikeveštaèkog jezika, Konoli naglašava da teorijska plodotvornost anali-ze politièkog diskursa zavisi od razumevanja nerafiniranog, svako-dnevnog jezika, odnosno konceptualnog okvira u kojem se politièki�ivot odvija. Ovde je reè o kritici ideala „kristalne èistoæe“ jezika,kao i o Vitgenštajnovoj ideji da u jeziku veæ mnogo toga mora bitipripremljeno da bi se pristupilo jezièko-pojmovnoj analizi.3

U politièkom diskursu je reè o „institucionalizovanim“ znanji-ma i konceptima, putem kojih pojedinci i grupe u interakciji prilago-ðavaju, razrešavaju, menjaju, transformišu i adaptiraju svoje stavove,preferencije, aspiracije i uverenja na fonu pribli�no zajednièkih pret-postavki i znaèenja. Pojedinci i grupe dele svet zajednièkih znaèenja,ali ih u politièkoj sferi dele na nepotpun i èesto ambivalentan naèin.Èinjenica da konceptualni okvir nije u potpunosti prihvaæen omogu-æava samu sferu politièkog diskursa kao otvorenog polja argumenta-cije u pogledu znaèenja koncepata. Pošto su pravila primene otvore-na, uèesnici u raspravi tumaèe ova pravila na razlièite naèine, oni su ustalnom sukobu oko toga koje æe znaèenje, ili aspekt znaèenja jednogpojma da nadvlada i etablira se kao standardan. Naravno, ovo etabli-ranje je labilno, jer je i sam konsenzus nestalan, pošto zavisi od „od-nosa snaga“, tj. uticaja koje pojedine interpretacije imaju, kao i odsame situacije i njenih nepredvidivih promena.

67

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

2 Up. Connolly 1993: 12–35. Kao što je poznato, sedamdesetih godinaprošlog stoleæa – u vreme nastajanja Konolijeve knjige – je ovo novo viðenje metodei jezika društvenih nauka veæ bilo u zamahu, i jedan od najznaèajnijih zamajaca pro-mene bila je Vinèova (Winch) knjiga The Idea of a Social Science iz 1958. godine,koja je direktno inspirisana kasnim Vitgenštajnom. Ovaj je autor razvio sasvimVitgenštajnovsku tezu da pojmovi u društvenoj teoriji nisu samo teorijski optereæeni(theory-laden), poput pojmova prirodnih nauka, nego se mogu shvatiti iskljuèivopreko razumevanja partikularnih „oblika �ivota“ u kojima su ukorenjeni i u kojimafunkcionišu i zadobijaju smisao.

3 Up. Connolly 1993: 39, kao i njegov stav da „...zajednièki jezik podrazume-va zajednièku klasu rasuðivanja i obaveze ukorenjene u njima.“ (Connolly 1993: 3)

Pojam demokratije nam mo�e poslu�iti kao pogodna ilustraci-ja esencijalne spornosti. Pojedine osobe ili grupe istièu odreðene ka-rakteristike kao kljuène po ovaj pojam a ostale smatraju za manjerelevantne, dok druge osobe smatraju neka treæa obele�ja za bitne apreostala za sporedne itd. Tako se èesto kao bitno navodi pravo poje-dinca da uèestvuje u vlasti i participira u njoj. Druga grupa pojedina-ca æe, meðutim, kao bitno svojstvo isticati komunalne, neinstru-mentalne aspekte demokratije, oseæanje pripadništva i politièkujednakost. Treæa grupa æe smatrati da je formalna jednakost dovoljnai da se demokratija iscrpljuje u regularnoj i fer izbornoj proceduri,kojom se smenjivanje politièkih elita vrši na legitiman naèin. Madase veæinski uslov javlja kao neophodan, odnosno kao nu�ni deosadr�aj pojma demokratije, ni ovde ne postoji konsenzus koji bi ve-æinski sistem bio najprimereniji nasleðenoj politièkoj kulturi, gustininaseljenosti populacije, etnokulturalnoj strukturi i partijskoj organi-zovanosti, tako da bi i ovaj uslov bio sporan. Mo�e se, dakle, primeti-ti da je pojam demokratije normativno optereæen i da zavisi od onogašta je izdvojeno kao njen glavni kriterijum. Uzete izolovano, nijednaod pomenutih osobina ne iscrpljuje pojam demokratije, i tek zajednokao skup „porodiènih sliènosti“ (Vitgenštajn), labavo objedinjene ujedan „klasterni koncept“ (Konoli), osobine se uklapaju u potpunijeznaèenje. Uostalom, na osnovu ovog pomeranja te�išta se razlièitevrednosne i teorijske orijentacije meðusobno razlikuju, tako darazjašnjavanje znaèenja pojma demokratije podrazumeva ispitivanješireg konceptualnog okvira, odnosno ono ulazi u ispitivanje relacijeovog pojma sa kompleksnom mre�om pojmova politike, etike, pravai ideologije. Pojmovna ispitivanja stoga nemaju karakter propedeuti-ke, niti objektivnog „eksternog“ ispitivanja znaèenja politièkih poj-mova, nego ona izra�avaju dubinske teorijske razlike. Naglasak kojise stavlja na pojedini pojam, njegova valenca i vrednosni tretman,govore o ishodištu same teorijske pozicije ispitivaèa. Kada pojmovnoistra�ivanje postane sadr�ajno, u igru ulazi èitav kompleks slabije ilijaèe vrednosno obojenih pojmova. Konoli smatra da „ukoliko smoizbacili vrednosni sastojak iz bilo kojeg ovakvog pojma, tada smo iz-gubili moguænost da razjasnimo ili proèistimo njegove granice usluèaju nove i nepredviðene situacije.“4 Prema tome, iako pojedineintepretacije koncepata mogu da imaju labaviji odnos prema norma-

68

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

4 Connolly 1993: 29.

tivnoj dimenziji znaèenja, ona se ne mo�e iskljuèiti, jer bi se timeiskljuèila projektivnost prema buduæim dogaðajima.

U kratkim crtama, Konolijeva je teza da „vrednosna neutral-na“ i „deskriptivna“ socijalna teorija ne mo�e da reši problem prila-goðavanja pojmova novom kontekstu. Ona ne uzima u obzir akteresa svojim interpretativnim sposobnostima, koji pojmove revidiraju usvetlu specifiènih, modifikovanih situacija. Takoðe, kada nastoji darazluèi deskriptivne i normativne pojmove, kao i da demarkira u ko-jem se kontekstu jedan pojam javlja kao deskriptivni, a u drugomkao vrednosni, socijalni teoretièar bi i pojmove pomoæu kojih datepojmove razumeva trebao da rasporedi na deskriptivne i normativne,pri èemu bi, iz razloga izbegavanja naturalistièke greške, obe oveklase pojmova morali biti strogo separatne. Pošto je reè o enormnovelikom broju pojmova koje koristimo u politièkoj komunikaciji,ovaj zadatak razvrstavanja bi tekao ad infinitum, pošto bi teoretièarmorao u svaki od tih pojmova da klasifikuje prema paru deskriptiv-ni-normativni.5

Na jednoj drugoj razini koja se tièe predteorijskog razume-vanja politièkih pojmova, ovo distingviranje i dalje funkcioniše,odnosno njeno relativizovanje u socijalnoj nauci ne znaèi njeno od-bacivanje u svakodnevnom jeziku i politièkoj komunikaciji. Ipak,Vitgenštajnom inspirisani autori, poput Konolija i njegovih prethod-nika Gelija, Vinèa, Mekintajera (MacIntyre) i Èarlsa Tejlora (CharlesTaylor), porièu da nam je za ovo distingviranje potrebna invencija ra-finiranog tehnièkog vokabulara i formalno koherentnog jezika. Teh-nièki jezik bi samo bespotrebno opteretio poimanje onoga što veæ sviznamo, odnosno one metode koje veæ primenjujemo, pri èemu i daljene bismo bili sigurni da li bi konceptualni konsenzus socijalnih nauè-nika bio odista postignut na osnovu vrednosne neutralnosti, nauèneobjektivnosti i nepristrasnosti. Ovim naèinom bi, štaviše, socijalnanauka odbacila one pojmove koji su najbitniji po naše tumaèenje sup-tilnih i višeslojnih politièkih pojmova i koji akterima najviše dopri-nose u razumevanje politièke stvarnosti. Stoga fiksiranje za „neutral-ne“ pojmove onemoguæava razmevanje jedne od najbitnijih relacija upolitièkoj teoriji, a to je relacija izmeðu moraliteta i etike s jedne, ipolitièke prakse s druge strane. Konoli tvrdi da je insistiranje na vred-nosnoj neutralnosti besplodno jer „meðu onim pojmovima koji

69

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

5 Connolly 1993: 34.

poma�u da se konstituiše politièka praksa nekog društva ima mnogotakvih koji opisuju sa moralne taèke gledišta.“ 6

Što se tièe primedbi koncepciji esencijalno spornih pojmova,èesta je optu�ba za relativizam, odnosno da ona implicira jednakuvrednost svih intepretacija pojmova. Ipak, zavisnost od intepretativ-ne pozicije i priznavanje smisla razlièitim interpretacijama ne povlaèineodluèivost i njihovu podjednaku korektnost ili vrednost. Jedan po-jam mo�e biti suštinski sporan, a da ipak postoji odreðenje koje je udatoj prilici najvalidnije ili bolje od ostalih.7 Sledeæa primedba odno-si se na nedovoljno razlikovanje deskriptivne od normativne kompo-nente u ovim pojmovima. Prema kritièarima, ova je razlika neophod-na pri izdvajanju deskriptivnog sadr�aja koji je intersubjektivnoprihvaæen i koji mo�e biti predmet nepristrasne analize od subjektiv-nog sadr�aja koji je sporan. Kao što smo pomenuli, ova primedbapreviða èinjenicu da usredreðivanje na odreðenu deskriptivnu kom-ponetu veæ podrazumeva odreðeni normativni izbor. Uz to, dati pred-met nepristrasne analize, bez obzira na veæu metodološku strogost priispitivanju, mo�e da bude trivijalan i teorijski manje interesantan odonog koji pobuðuje nesuglasice, sporenja i rasprave.

Dalja primedba ovakvom Gelijevom i Konolijevom pristupuodnosila se na interferenciju tehnièkog i svakodnevnog jezika upredlo�enoj politièkoj teoriji, pri èemu se gubi demarkacija izmeðujasno definisanih i neodreðenih pojmova. Ipak, tehnièki pojmovi suèesto suvišni, tj. pojmovi koji se koriste u uobièajenom politièkomdisputu mogu biti sasvim dovoljni i komunikatibilni da bi poslu�iliza objašnjenje odreðene pojave. U sr�i je reè o Vitgenštajnovoj tezi okompletnosti i dovoljnosti obiènog i suvišnosti veštaèkog jezika,takvog koji, u pokušaju da èistije i preciznije reprezentuje stvarnost,u stvari uvodi nove, metafizièke entitete. Uz to, mo�e se pretpostavi-ti da æe se u odreðenjima tehnièki korektnih i operativno plauzibilnihkoncepata provlaèiti teorijski optereæeni pojmovi, koji bi, sa svojestrane, tra�ili proèišæenije odreðenje. Tako se pojmovi interesa, ra-cionalne odluke, motivacije, subjekta, politièke volje, politièkih in-stitucija i sl. ne mogu predrazumevati kao samoevidentni i jasnoodreðeni, nego i sami pretpostavljaju odreðeni interpretativni okvir.

70

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

6 Connolly 1993: 39.7 Up. Mason 2000: 19, kao i Connolly 1993: 225–231.

Konolijeva rana analiza politièkih termina bila je predmetosporavanja, no mo�e se reæi da je ona u velikoj meri prihvaæena, paèak i da je postala opšte mesto, kao i da je predlo�ena aplikacijaVitgenštajnove filozofije na analizu pojmovnog okvira politièke teo-rije u velikoj meri plauzibina i podsticajna. Pitanje je da li se ovomo�e reæi za dalju evoluciju Konolijevih stanovišta u pravcu radi-kalnog pluralizma. Konoli je zamisao esencijalno spornih pojmovapostepeno sve više zaoštravao, tako da se mo�e pitati šta je ostalo odprvobitne teorije, iscrpno izlo�ene u delu The Terms of Political Dis-

course iz 1973. godine. Dvadeset godina kasnije, u predgovoru tre-æem izdanju ove knjige iz 1993, ovaj autor je svoje prethodnostanovište okarakterisao kao još uvek impregnirano potpunošæu,smatrajuæi da je izlo�ena pojmovna analiza te�ila ka eliminacijirazlike, ostatka i neidentiènosti. Tako se pojmovna analiza postepe-no potiskuje u korist genealogije, a ispitivanje esencijalne spornostipojmova nadopunjuje dekonostrukcijom znaèenja. Kasniji Konoliviše nije smatrao da je negacija zaokru�enosti i neprotivreènostinešto što bi trebalo izbegavati i da je konsekvenca neprestanog pov-laèenja razlika u pojmovima pragmatièko samoporicanje. Esencijal-na spornost je tako proširena i na druge domene, kao što su domenracionalnosti i etike, a koji su izbegnuti u ranijim delima. Konoli,prema tome, sugeriše da filozofija i politièka nauka treba da se odre-knu konceptualne analize, odnosno pokušaja da razjasne nedoumicei proèiste neodreðenosti, i da se prihvate plodonosnijih genealoških idekonstruktivistièkih postupaka.

Nadopunjujuæi svoju raniju analizu pojma demokratije, èinise da Konoli poèinje da prihvata kako je i minimalni konsenzus okonormi zajednièkog �ivota inherentno neostvariv projekt. Mo�e seprimetiti da je esencijalna spornost pojmova povezana sa disenzu-som u demokratiji i politièkom delanju uopšte, (ova æe povezanostkod Konolija vremenom zadobijati sve radikalniju formu), ali i darasprava oko znaèenja „radi u prazno“ ukoliko spor ne dosegne daljeod disenzusa. Inkorporiranjem same racionalnosti u „esencijalnosporne“ pojmove, postaje realna pretnja zatvorenog kruga u kojemse više ne mo�e procenjivati validnost intepretacije, u kojem pitanje„da li je tumaèenje jednog pojma korektnije od drugog?“ postajeistovetno sa „ko takvo tumaèenje prela�e? Cui bono?“ U jednoj

71

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

„postnièeanskoj senzbilnosti“8, i sama demokratija je od esencijalnospornog primila obrise unutrašnje protivreènog pojma. Ovakav po-jam demokratije osnovni je predmet analize Mufove.

2. Muf: paradoksi radikalne demokratije.

Mufova istièe bliskost svojih stavova sa Konolijevim, prièemu Konoli naglašava „paradoks razlike“, dok Mufova razmatrau�i domen protivreènosti liberalne demokratije. Ipak, reè je o istoj„politici razlike“, prema kojoj pluralistièki poredak treba da istièe iprizna paradoks demokratije, umesto da pokuša da ga prevaziðe iponišti.9 Takvu poziciju koja pokušava da premosti paradoks Mufo-va nalazi u liberalistièkoj teoriji, kao i u praksi takozvanog „treæegputa“ dela savremene levice. Savremenu teoriju, kao i praksu, obe-le�ava preovlaðujuæi simbolièki okvir izgraðen na liberalnom (pre-ciznije neoliberalnom) diskursu ljudskih prava i prava privatne svo-jine. Prema shemi liberalnih teoretièara poput Rolsa (Rawls) iDvorkina (Dworkin) u sluèaju eventualne kolizije prava treba da„trijumfuju“ nad komunalnim vrednostima. Shodno tome, i u sluèajukolizije vrednosti demokratije sa vrednostima ljudskih prava primatbi bio na strani prava, èime je paradoksalnost „razrešena“ favorizo-vanjem jedne strane.

Radikalna demokratija, meðutim, ukazuje na trajnu paradok-salnu situaciju liberalne demokratije, u kojoj se nametnuti konsen-zus oko prava nu�no konfrontira sa pravom na disenzus u demo-kratskom sistemu. U savremenim debatama u politièkoj filozofijidve ideje liberalizma i demokratije su èesto nekritièki spojene u sin-tagmu liberalna demokratija, bez ispitivanja njihovog napetog i ne-stabilnog odnosa. Ipak, ništa ne spreèava nastanak sistema koji bibio demokratski, a neliberalan, kao i sistema koji je istovremeno ipolitièki autoritaran, i liberalan: postoje, kao što je poznato, nelibe-ralne demokratije (kao što je atinska ili mnoge demokratije nastale izruina komunistièkih i kolonijalnih sistema), kao što su moguæa ne-demokratska ureðenja sa garantovanim i relativno širokim liènimslobodama (poput rane britanske ili austrougarske imperije). Mufo-

72

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

8 Connolly 1993: Xvii.9 Mouffe 2000: 16, fusnota 3.

va primeæuje da je kod liberalne demokratije reè o dva agonistièkakonceptualna okvira, koji su spojeni tek kontingetnom istorijskomrelacijom. Sreæni spoj proistièe iz više-manje linearnog razvitka (uzpovremene, èesto i sabla�njive digresije) zapadnoevropskog dru-štva, podupiranog nesluæenim nauènim i materijalnim napretkom,no i u ovim društvima je tenzija principa individualne slobode i prin-cipa narodnog suvereniteta neizbe�na.

Moguænost da se nametnu ogranièenja narodnoj suverenostiu ime slobode otkriva paradoksalnu prirodu same demokratije. Para-doks nije moguæe razrešiti na naèin koji bi bio racionalno obavezu-juæi, na naèin generalnog društvenog konsenzusa: paradoksalnost jesadr�ana u samoj biti savremenog politièkog ustrojstva. Ovde je reèo dve razlièite vitgenštajnovske „jezièke garmatike“, koje ne negira-ju jedna drugu, ali su zato u meðusobnom trenju i nesporazumu.10

Razne interpretacije liberalno-demokratskih vrednosti su, prematome, u stalnoj „agonistièkoj konfrontaciji“.

Kao što smo rekli, savremeni liberalizam te�i da prikrije ovajagonizam neprestanim redukovanjem domena demokratije. PremaMufovoj, kroz „alternativu racionalistièkom pristupu“, Vitgenštajnmo�e dati sna�an podsticaj razmišljanju o politici na drugaèiji naèin,konsolidovanju demokratskih institucija i obnavljanju demokratskihimpulsa.11 Vitgenštajnovski pristup otvara moguænost nehomogeni-zujuæe i negeneralizujuæe politièke teorije, jednog drugaèijegviðenja formiranja politièke zajednice i legitimizacije demokratskogdruštva od univerzalistièkog i racionalistièko-konsenzusnog, kakvopreovladava u standardnim objašnjenjima. Kako ka�e Mufova,„spremni smo da priznamo da demokratija ne zahteva teoriju pravdei pojmove kao neuslovljenost i univerzalna validnost, veæ mnogo-strukost praksi i pragmatièke poteze usmerene ka ubeðivanju ljudi

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

10 Up. Mouffe 2000: 5. Politika „levog centra“, karakteristièna za laburizam isocijaldemokratiju bez levièarskih obele�ja primer je, prema Mufovoj, politièke ori-jentacije koja je, pod velom nekonfliktne politike interesa svih slojeva i ravnopravnetr�išne utakmice, poništila onu komponentu demokratije koja se ogleda u raspravi osocijalnoj jednakosti i stalnom otvorenom dijalogu. Iako ova politièka orijentacijapretpostavlja da demokratizacija te�i prevladavanju klasnih, socijalnih, etnièkih itd.razlika, poništenje demokratskog paradoksa se pokazuje kao prividno: ideal demo-kratije se ovde zamenjuje „racionalnim konsenzusom“ oko individualnih i ekonoms-kih sloboda, što nije ništa drugo do primat neoliberalistièkog programa.

11 Mouffe 2000: 60.

da prošire domen njihovih privr�enosti drugima, da izgrade jednuinkluzivniju zajednicu.“12 U skladu sa ovim shvatanjem, privr�enostdemokratskim idealima i vrednostima ne bi imala osnovu u argu-mentaciji i obavezujuæim univerzalno va�eæim razlozima za njihovoprihvatanje, nego u uèestvovanju u datom �ivotnom obliku. Racio-nalnom konsenzusu prethodi iniciranje u jezièku igru. Vitgenštaj-nova analiza sleðenja pravila je od znatne va�nosti po demokratskipluralizam, jer razmatra razlièite naèine iniciranja u demokratskuigru, kao i neidentiène naèine na koje ona mo�e da se odvija. 13

Drugi znaèajni aspekt same Vitgenštajnove filozofije je višemetodološke prirode, a tièe se uvoðenja egzemplarne pojedinaèno-sti, naglašavanja znaèaja primera kao pogodnijeg oblika eksplikaci-je u odnosu na generalizovano teorijsko objašnjenje. U ovom smislubi se Vitgenštajnovi stavovi mogli koristiti kao protivte�a Rolsovomi Dvorkinovom univerzalistièkom poimanju, prema kojem teorijapravde mora da poèiva na opštim principima iz kojih se dalje derivi-raju kriterijumi za procenjivanje pravednosti odreðenih društvenihsistema ili konkretnih politièkih mera i postupaka. Naspram ovoga,vitgenštajnovsko–kontekstualistièki pristup u politièkoj filozofiji(èiji je Volcer (Walzer) najkarakteristièniji predstavnik) pretpo-stavlja da su kriterijumi pravde interni, kontekstualno zavisni i mo-raju se odreðivati zavisno od date politièke kulture i podruèja prime-ne. Da bismo uopšte mogli govoriti o pravdi, naš diskurs, vokabular igramatika su morali da proðu kroz formativni proces, kroz niz trans-formacija i istorijskih preobra�aja. Pravda i njeni principi imajufunkciju tek unutar odreðenih �ivotnih formi, koje same nisu pro-dukt refleksije. Njih refleksija pretpostavlja, jer su tek unutar ovihformi moguæe jezièke igre vrednovanja i prosuðivanja pravednostiili nepravednosti, pristanka i otpora, afirmacije i poricanja. �ivotnioblici su zasnovani na pretkritièkom i predrefleksivnom slaganju uèinovima – hegelovski reèeno, praksa demokratskog pluralizma jemoguæa preko obièajnosti koja je podr�ava.

Ovi su �ivotni oblici èesto nesamerljivi i konfliktni, stoga jebitno da uèesnici u politièkom delanju pronaðu demokratsku asoci-

74

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

12 Isto.13 Mouffe 2000: 12. Prema vlastitom prizanju, autorka se oslanja na pionirsku

knjigu Pitkinove Wittgenstein and Justice, u kojoj se osnovne Vitgenštajnove teme –pluralnost jezièkih igara, kritika subjekta refleksije, antiesencijalizam, problemsleðenja pravila – dovode u relaciju sa poimanjem savremene politièke prakse.

jaciju sa zajednièkim simbolièkim prostorom, u kojem bi se antago-nizam transformisao u agonizam.14 Da bi se spreèila iracionalna, na-silna konfrontacija, antagonizam izmeðu dve opozicione stranetreba da poprimi paradoksalnu formu „prijateljskog neprijateljstva“.Agonistièki odnos, prema tome, lièi na odnos suparništva, on ne te�iukidanju oponenta kao što je sluèaj sa eliminisanjem neprijatelja(ovde nije reè o fizièkom, nego o simbolièkom eliminisanju, o is-kljuèivanju oponenta iz simbolièkog polja). Odnos suparništva tj.agonistièka politika uvek veæ pretpostavlja otvoreno simbolièkopolje u kojem suprotstavljene strane nastoje da ovaj prostor pre-konfigurišu na svoj naèin.15

Još jedna meta radikalne agonistièke kritike je insistiranje naformalnim proceduralnim obele�jima demokratije. Proceduralna in-terpretacija, nasuprot više supstancijalnom i etièki sadr�ajnom poi-manju, istièe neutralni karakter demokratskih procedura, odnosnopretpostavlja, prvo, da demokratiji ne treba pridavati više znaèaja odinstrumentalnog i, drugo, da demokratski etos nosi u sebi reziduummajorizacije i etièkog diktata, koji su nespojivi sa individualnim pra-vima i slobodama. I u ovom sluèaju je kritika koju daje Mufova inspi-risana Vitgenštajnom i njegovim shvatanjem odnosa prakse, jezika,znaèenja i istinitosti iskaza. Za funkcionisanje odreðenog jezika ne-ophodno je, prema Vitgenštajnu, slaganje u suðenjima (i dodaje: makako to èudno zvuèalo), što ne znaèi da je istinito ono oko èega se lju-di slo�e da je istinito, nego je reè o slaganju u postupcima, u jezièkomdelanju, odnosno pravilima kojima se osobe slu�e kod pojedinih je-zièkih igara. Kao što ni jezièke igre nisu jedinstvene, ni pravila i akci-je kojima se te igre rukovode nemaju zajednièki skup osobina, paipak osobe razumeju pravilnost i distingviraju je od nepravilnosti ipravila drugaèijih jezièkih igara. Slaganje nije u mnenjima – prenetona plan politièke filozofije, u onome što je rezultat refleksije ili ugo-vora na osnovu racionalnog tumaèenja – nego u �ivotnim oblicima.16

Pošto su ovi �ivotni oblici visokodiferencirani i slo�eni siste-mi pravila i praksi koji imaju specifikovani identitet, osobe imajuprema njima poseban odnos, razvijaju afilijaciju odnosno privr�e-nost ovom specifikumu. Primenjeno na pojam pravde, to znaèi,

75

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

14 Mouffe 2005: 20.15 Mouffe 2000: 13.16 Up. Vitgenštajn 1980: § 241.

prema Mufovoj, da se proceduralna i supstancijalna pravda ne mogurazluèiti i suprotstavljati, jer proceduralna pravda pretpostavljaprivr�enost odreðenim zajednièkim vrednostima. Demokratske pro-cedure stièu legitimitet preko njihove ukorenjenosti u slaganjima u�ivotnim oblicima, one ne pobuðuju na akcije i ostaju neprihvaæeneukoliko ih obièajnost ne podr�ava.17 Stroga podela na na proceduru isupstancu, moralitet i obièajnost, univerzalne pravnopolitièke nor-me i kulturalnu pozadinu, na razlo�nost i racionalnost kao dva mo-ralna svojstva liènosti (Rols), odnosno pravni, moralni i etièki dis-kurs (Habermas) najèešæe završava davanjem primata prvoj strani,rizikujuæi tako da socijalne veze „racionalizuje“ do preterane mere.Ako se, meðutim, prihvati vitgenštajnovska „slaba“ politièka racio-nalnost zasnovana na kontingentnim praksama, specifikovanim i ne-homogenim jezièkim igrama i pravilima u èijoj je osnovi pragmatiè-ko prihvatanje od strane zajednice, dobija se drugaèija predstava odemokratskim institucijama i politièkom delanju od proceduralistiè-ke i standardno-liberalne.

Strogo agonistièko ili radikalno-pluralistièko èitanje se, me-ðutim, suoèava sa èinjenicom da sama vitgenštajnovska društvenateorija nije jednoglasna niti u pogledu adekvatne intepretacijeVitgenštajna i njene primene na sferu društvene teorije, niti u pogle-du stvarnih dometa ovih interpretacija. Pojedini tumaèi su, naime, sadobrim opravdanjem skloni tezi da su društvena pravila zasnovanana preæutnom zajednièki prihvaæenom „know–how“, odnosno neu-pitnim pozadinskim praksama. Pojedinci i zajednice ne mogu zao-biæi horizont zajednièkog razumevanja, onih podle�eæih pretpostav-ki koje regulišu svaku primenu pravila. Razdor sa agonizmom le�i upretpostavci da pravila ovih praksi moraju biti u najveæoj meri, akone u potpunosti, prihvaæene od strane èlanova zajednice, što mo�e daimplicira homogenost i unisonost zajednice, i što je dijametralno su-protno radikalnoj demokratiji.

Adekvatnije tumaèenje ukazuje na znaèaj varijabilnih naèinana koji se pravila demokratske prakse mogu tumaèiti i primenjivati,pri èemu jedinstvo „demokratske igre“, poput jedinstva jezièke igre,poèiva na „porodiènim sliènostima“, na labavim vezama, preklapa-njima, srodnostima i preplitanjima. Na ovaj neujednaèen naèin gra-ðanstvo „èita“ i tumaèi pravila „demoktratske igre“, što ga èini

76

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

17 Mouffe 2000: 68–69.

nehomogenim. Ne postoji obavezujuæi, univerzalni konsenzus okotoga šta znaèi biti graðanin, poštovati volju veæine ili postupati pra-vedno. Ipak, lièna i kolektivna prava, status vlasništva, domen kom-petencija dr�ave itd. i u liberalnom društvu imaju stastus „esencijalnospornih“ konceptata. Prema blagonaklonom èitanju Mufove, njena sekritika odnosi na okoštavanje ovih koncepata, preuzimanje jednogkonsenzusno prihvaæenog tumaèenja kao nespornog. Ona ima u viduideologizaciju ovih koncepata, pa ipak bilo koji politièki koncept illinjihov skup mo�e biti ideologizovan, što podjednako va�i i za genea-logiju, deonstrukciju, disenszus ili radikalnu demokratiju. Njihovaprimena mo�e biti pogrešna, loše shvaæena ili zloupotrebljena, i teo-rija kao takva ne mo�e da predvidi naèin buduæe upotrebe pojmova.

Prema Mufovoj, diverzifikovano graðanstvo nije prepreka,nego neophodan uslov i �ivotna sila demokratije. Kljuèno je da mo-dusi razila�enja ostanu u okviru agonizma i ne prime oblike neprija-teljstva, odnosno da se suparništvo ne pretvori u neprijateljstvo, ne-nasilni konflikt u nasilje. Ukoliko dopusti moguænost zajednièkogsimbolièkog polja, orijentacija na disenzus i agonizam treba darazjasni konstitutivnost tog komunikativnog prostora unutar kojegsu moguæe agonistièke strategije kao nenasilne. No postoji još jednarealna opcija diverzifikovanog graðanstva, a to je nekomunikacija iseparacija zajednica, ukoliko se njihova razumevanja razdvoje u dveparalelne politike. Da li je u tom sluèaju reè o ravnodušnim zajedni-cama, separatnim društvima koja više ne dele isti simbolièki pro-stor? Brojne su opasnosti od ovakvog stanja indiferencije, poèev odlegitimizacije nepravednog postupanja prema èlanovima u pojedi-naènim u�im zajednicama, do paralize ostvarivanja zajednièkog do-bra i pretnje raspada politièke zajednice.

Druga nedoumica povezana je sa prethodnom i tièe se znaèajai karaktera zajednièkog simbolièkog prostora koji graðani nehomo-genih socijalnih, etièkih, politièkih, verskih itd. uverenja dele. Pre-nebregavanje znaèaja ovog prostora i neispitivanje njegovog dosegabilo bi bitan propust, koji, èini se, zastupnici radikalne demokratijepovremeno sebi dopuštaju. Kako sama autorka smatra, u sukobu kojine bi bio neprijateljski, nego suparnièki, „svi uèesnici æe priznatipolo�aj drugih u nadmetanju kao legitiman.“18 Ukoliko bi se ostalona pukom priznavanju legitimiteta razlièitih pozicija, u tom se sluèa-

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

18 Mouffe 2000: 74.

ju ne bi odmaklo dalje bilo od modus vivendi naèela proceduralnogliberalizma. Ukoliko se, pak, prihvati da je povezanost graðana sup-stancijalnije prirode, najbitnije bi bilo odreðivanje karaktera ovemeðusobnosti, uz izbegavanje hegemonistièkih i homogenizujuæihstrategija koje nivelišu razlièitosti. No tada bi pravi zadatak bio uistra�ivanju zajednièkog simbolièkog polja, i to kao „univerzalnog“,jer bi prevazilazilo partikularizam pojedinih etosa i horizonata razu-mevanja podešavajuæi ih prema uverenjima, vrednostima i interesi-ma drugih pojedinaca ili zajednica. Diskurs bi morao da pretrpi znat-ne izmene, pa èak i da se stvori novi diskurs (moralni, kao ipravno-politièki, prema Habermasovoj terminologiji), nova „jezièkaigra“, sa svojom gramatikom, vokabularom i pravilima igre. Ova po-vezanost graðana bi bila „racionalno“ zasnovana u tom smislu jer bipretpostavljala prilagoðavanje pojedinaca i grupa u kojem delibera-cija oko najadekvatnijeg oblika uva�avanja i saradnje ima znaèajnupoziciju. Nedostatak deliberacije, argumentovanja i razboritog kon-senzusa predstavljao bi veæi gubitak no što bi to zastupnici radikal-nog pluralizma pretpostavljali.

3. Tjuli: Disenzus javne filozofije

Poput Mufove i kasnog Konolija, Tjuli pledira za novi pristuppolitici, koji podrazumeva usredreðivanje na prakse konflikta, pro-cesa prilagoðavanja i modifikacije kroz „multilošku“ interakciju,19

na prakse vladavine u nedr�avnoj sferi i neformalnim odnosima, nadisenzus i agonizam umesto na racionalno zasnovani konsenzus.Novi pristup nas izaziva da preispitamo sopstveno shvatanje politiè-kog prostora delovanja, kao i sam pojam graðanstva i graðanskogidentiteta. Konsekventno tome, on podrazumeva i drugaèiju politiè-ku teoriju, odnosno „javnu filozofiju u novom kljuèu“, kako i glasinaziv središnje Tjulijeve knjige. Transformacije savremenog etosa igraðanstva, procesi decentralizacije upravljanja na lokalnom, itransdr�avno organizovanje graðana na globalnom nivou tra�e novu„paradigmu“ istra�ivanja koja prevazilazi onu èiji je referetni okvirnacionalna dr�ava skraja 18. veka.

78

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

19 Termin „multilog“ Tjuli uvodi da bi podvukao razliku od dijaloga, tj. inter-akcije koja ukljuèuje samo dve strane, a iskljuèuje ostale.

Jasan je razlog zbog kojeg je Tjuli kritièan prema pokušajuzasnivanja integracije osoba ili grupa u savremenoj ustavnoj demo-kratiji na osnovu identiteta (verskog, nacionalnog, kulturalnog paèak i multinacionalnog, kao što je evropski identitet), imajuæi u viduvisok stepen diferenciranosti današnjih društava. Ovaj autor, meðu-tim, dovodi u pitanje i integraciju na osnovu posebnog graðanskogsubjektiviteta, u kojem se status pojedinaca formira na osnovu prav-nih, politièkih, ekonomskih, privatnih itd. sloboda i du�nosti, a neetnièkom, rasnom itd. pripadnošæu. Prema Tjuliju se veze uzajamno-sti i pripadništva politièkoj asocijaciji ne zasnivaju ni na osnovu sla-ganja oko opšteg dobra, zajednièkih vrednosti, osnovnih principadruštvenog ureðenja, procedura kooperacije i konsenzusa oko usta-va. Mada priznaje da su ove komponente ustavne demokratije bitne ineophodne, one se ne mogu poistovetiti sa politièkom slobodom,nego samo èine okvir unutar kojeg osobe delaju slobodno.20 Graðan-ski se identitet kreira kroz meðuigru razlièitih oblika diskursa imnoštva posebnih identiteta, kroz dijalog i uzajamni konflikt subje-kata i kolektiviteta u društvu.

Tradicionalna politièka teorija oslanja se na poimanje slobo-de kao suvereniteta, na garantije slobode u vidu institucija, pravnihnormi i politièkog predstavništva. Nasuprot tome, kao nova i ne-predvidiva pojava, kao prekid sa rutiniranim pravilima igre, slobodaizlazi iz vidokruga ovakve teorije. Upravo ova moguænost rasta-vljanja politike od odnosa dominacije zaokuplja pa�nju teoretièararadikalnog pluralizma. Politika koncentrisana oko suvereniteta izra-�ena je u vidu hegemonije prava nad demokratijom, prioriteta normii procedura nad moguænošæu spontanog artikulisanja stavova poje-dinca ili grupe. Drugaèija politièka igra koju Tjuli, sledeæi Fukoa(Foucault), nastoji da afirmiše nije ogranièena pravilima, nego njenuautentiènost odreðuje „transgresija“ ogranièenja, stalna „provokaci-ja“ normativnog obrasca. Slobodna politièka aktivnost „nije nikad‘voðena pravilima’ u normativnom ili kauzalnom smislu koji zahte-va teorija ili objašnjenje. I zaista, ukoliko bi bila voðena pravilimana taj naèin, tada bi to, po definiciji, bio neslobodan, ‘automatskiproces’ u podruèju rada, a ne delanja.“21

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

20 Tully 2008: 145.21 Tully 2008: 139.

Tjuli kritikuje Habermasa koji, prema njegovom mišljenju,isuviše rezolutno razdvaja refleksiju, odnosno aktivnost opravdanja,od svakodnevne interakcije subjekata. U politièkoj filozofiji zasno-vanoj na refleksiji i deliberaciji, kakva je Habermasova, sadr�ana jela�na opozicija kritièkorefleksivnog zasnivanja argumentacionogdiskursa s jedne, i predrefleksivnog prihvatanja tekuæe prakse (kaopolitièke ili religijske prihvaæene dogme, kao tradicije i navike, kaoveæinskog mišljenja i sl.). Opravdavanje je, meðutim, u veæoj meripovezano sa svakodnevnom konverzacijom no što bi prihvaæena po-litièka teorija dopuštala. Prema standardnom modelu, refleksivnozasnovana argumentacija, odnosno argumentacijsko-teorijski di-skurs, je jasnom demarkacionom linijom odvojena od faktièke, usta-ljene i obièajnosno zasnovane prakse.22 Ova demarkacija ima zaposledicu ne samo metodološki neadekvatan pristup, nego vodi kajednom bitnijem udaljavanju generalne pravne konstrukcije i uni-verzalno va�eæeg moraliteta s jedne, od kontingentne prakse demo-kratskog politièkog delanja i njoj adekvatne etièko–obièajnosnenormativnosti s druge strane. Tako se koncepti prava, zakona i uni-verzalnog moraliteta razmatraju nezavisno od njihove istorijske ikulturalne osnove, dok juridièke institucije dobijaju primat u odnosuna demokratsko odluèivanje. Sa postuliranjem racionalnog, trans-cendentalnog i univerzalno va�eæeg statusa, pravne norme se imuni-zuju od kritike koja bi ukazivala na njihovu kontingentnu konsen-zusnu prirodu, tj. na njihova inherentna ogranièenja.

Novi pristup bi se oslanjao na situacionu konverzaciju izme-ðu anga�ovanih graðana i trebao bi da vodi raèuna o posebnoj pozi-ciji subjekata u kontekstu datog odnosa znanja i moæi. U tom smisluse predla�e napuštanje novnovekovnog hobsovsko-monološkog na-èina filozofiranja prema shemi problem–rešenje i povratak na sokra-tovsku metodu pitanja i odgovora. Javna filozofija je pre kritièkostanovište, nego doktrina, ona premošæava teorijsku raspravu i obra-æa se politièkim subjektima jezikom graðanskih sloboda, prava i jav-nog dobra.23 Njen je zadatak razoblièavanje hegemonistièkog dis-kursa vojnih, politièkih i ekonomskih elita, koje su i same prisvojilejezik graðanstva, prava, slobode i opšteg interesa na jedan pristrasani ideologizovan naèin.

80

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

22 Tully 2008: 27.23 Tully 2008: 10.

Javna filozofija, prema tome, umesto da te�i razvijanju kohe-rentne teorije, ukazuje na proliferaciju praksi argumentisanja, razlièi-tih strategija i rešenja koje uèesnici u raspravi artikulišu i obrazla�u.Politièka filozofija, prema Tjuliju, predstavlja metodièko razjašnja-vanje i proširivanje „prakse praktièkog prosuðivanja“, koja je kaotakva veæ istorijski situirana, a u odreðenoj meri i refleksivna, kritiè-ka aktivnost.24 Vitgenštajnov pristup je ovde od presudne koristi,imajuæi u vidu njegov antiesencijalizam u analizi opštih pojmova,odnosno odbacivanje neophodnosti odreðivanja nu�nih i dovoljnihuslova za znaèenje pojmova ili iskaza. U sluèaju politièke teorije, kri-terijumi primene opštih pojmova (kao što su demokratija, prava, poli-tièke slobode, vladavina, dominacija itd.) su varijabilni, sa nejasnoodreðenim granicama, tako da ih nije moguæe generalizovati u je-dinstveni skup suštinskih karakteristika kojim bi se moglo operisati upolitièkom ili teorijskom rezonovanju. Razumevanje opštih pojmovapodrazumeva uvid u njihovu primenu u razlièitim okolnostima i zarazlièite namene – ovo je vid praktièkog rasuðivanja, što ukazuje naprevashodno praktièki karakter Vitgenštajnove filozofije. Umestoodnosa determinacije u primeni koncepata i kretanja od opšteg ka po-jedinaènom i obratno, u ovom se rasuðivanju razmatraju uzajamnerelacije pojmova, varijacije i preplitanja diskursa, pojedinaèni sluèa-jevi, specimeni i paradigmatièni primeri, što podrazumeva elastiè-nost i otvorenost konceptualnog instrumentarijuma.

Orijentacija na aktivnost, isticanje primata delanja nad defini-cijama, klasifikacijama, objašnjenjima i obrascima vodi poreklo odVitgenštajnovog shvatanja jezika kao ukorenjenog u samoj ljudskojaktivnosti, bez utemeljivanja u daljem razlogu. Jezièke igre, kao štosu objašnjavanje, zahtevanje, prièanje prièa, izjavljivanje itd., su pri-rodne radnje kao i sve druge i iscrpljuju se u svojim svrhama ili cilje-vima na koje su usmerene. Ovim su igrama svojstvena pravila premakojima se odvijaju, ali ona nisu bezuslovno fiksirana, odnosno igrenemaju suštinska svojstva i jasno odreðene granice. Vitgenštajn uka-zuje da nam ove granice nisu ni potrebne sve dok znamo o kojim jeigrama reè i naèin na koji treba da postupamo da bi se ona vodila.

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

24 Tully 2008: 28–29. Politièki dijalog sa svojim napetostima, nedovoljno jas-nim rešenjima i višeznaènostima bio bi ono „rapavo tle“, bez èijeg trenja konceptual-na analiza „radi u prazno“, bez kontakta sa stvarnom upotrebom pojma. Up.Vitgenštajn 1980: § 107 i 116.

Kao što je poznato, Vitgenštajn je odbacio ideju jezika kaokalkulusa, kao sistema baziranog na striktnim pravilima, odnosnoideju da ne mo�emo vladati jezikom ukoliko ne posedujemo impli-citni operativni obrazac zasnovan na definitivnim pravilima.25 Naprimedbu da igra nije nièim regulisana i da se ne mo�e govoriti o igriukoliko pravila nisu strogo odreðena, Vitgenštajn odgovara da sameigre nisu savršene. I nesavršenu igru nazivamo igrom, ali nas idealzaslepljuje i spreèava da vidimo na jasan naèin upotrebu reèi„igra“.26 Prema Tjuliju, ova neodreðenost pravila ima poreklo u ago-nizmu, pošto su pravila konstituisana kroz (kvazi)politièko nadme-tanje. Tjulijevo inkorporiranje agonizma u Vitgenštajnovu filozofijusvrstava je u istu grupu sa Fukoom i Arentovom (Arendt), nasuprotkonsenzusno orijentisanim poimanjem politike kakvo nalazimo kodRolsa i Habermasa. Za prvu grupu teoretièara, slaganje oko pravilanikada nije zatvoreno, ono se odvija kroz pregovaranja, kompromi-se, reciprocitet pitanja i odgovora, pošto uz slaganje obavezno ide idisenzus, reakcija na postignuti konsenzus. Ipak, suštinska spornostnije ogranièena na jednu sferu – na politiku u svakodnevnom smislu.Stoga Tjuli kritikuje shvatanje Arentove, koja politièku aktivnostproširivanja domena ljudskih sloboda i otpora instrumentalizacijipojedinca vidi unutar politike kao javne sfere, unutar pravila politiè-ke igre u normalnom znaèenju dijaloga i sukoba u jednoj distinktnojpolitièkoj zajednici. Nasuprot tome, agonistièka politika je disper-zivna, ne ogranièava se na izuzetnost politièke prakse, veæ Tjuli sfe-re privatnosti, rada, obrazovanja itd. analizira takoðe kao politièkeoblasti, kao objekte agonistièkog nadmetanja. Reè je o specifiènojpoziciji, koju Tjuli pripisuje ne samo Fukou, veæ i Vitgenštajnu, aprema kojoj je igra participiranja u vladavini (zajedno sa njoj ima-nentnim konfliktima), i transformacija pravila vladavine kroz kon-senzus i disenzus, osobena za svaku praksu vladavine, a ne samo zaformalne institucije vlasti.27

Ipak, razumevanje, opravdanje, obrazlo�enje i racionalnikonsenzus delovi su šireg konsenzusa – slaganja oko praksi. Racio-

82

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

25 Prema Tjulijevoj intepretaciji, ovladati pravilom ne znaèi slediti opšte pra-vilo implicirano u praksi, jer je upotreba isuviše raznovrsna, višestruka, zamršena ikreativna da bi odgovarala pravilu. Up. Tully 1995: 107.

26 Vitgenštajn 1980: § 100.27 Tully 2008: 143.

nalni konsenzus, prema Vitgenštajnu, nije temeljan, odnosno na nje-mu se ne mogu zasnovati jezièke igre. No nasuprot Tjulijevomtumaèenju, on nije ni neostvariv, a ni nu�no represivno-homogeni-zujuæi. Vitgenštajn nije nameravao da identifikuje konsenzus praksesa racionalnim utemeljenjem, ali ni da porekne moguænost racional-nog konsenzusa u odreðenom njemu adekvatnom kontekstu. De-skriptivno objašnjenje tipa „ovako se igra“ znaèi ukazivanje na natu-ralistièko poreklo i opravdanje, na uvre�enost jezièke igre uokvirima date „�ivotne forme“.28 Da li se, prema tome, mo�e reæi da„Vitgenštajn slavi intrinsiènu slobodu jezièke upotrebe: nepredvidi-vu pojavu intepretativnog neslaganja oko najustaljenije upotrebeznakova“,29 ili je, s druge strane, opravdanije reæi da on skreæe po-zornost na ogranièenja koja pred individualni izbor stavlja nu�nostsamog jezika? Èini se da Tjuli zapada u slièan nesporazum kao iVitgenštajnov imaginarni sagovornik, koji u nesavršenosti igara vidinjihovu deregulaciju i odsustvo poretka. Mnoštvenost i relativnostpravila u odnosu na datu praksu i kontekst jezièke igre ne znaèi rela-tivizaciju njihovog znaèaja, negaciju va�nosti postupanja premapravilima. Nije sve u igri potpuno regulisano pravilima, (mnogiaspekti igre nisu uopšte regulisani, na primer brzina loptice u tenisu)ali su pravila od suštinske va�nosti po igru, isto kao i ustaljenostprakse upotrebe, tj primene pravila.30 Za Vitgenštajna je u ovomkontekstu bitno odustajanje od ideala, bilo da je reè o modelu kom-pletnog pravila, ideal-jeziku, jasnom i razgovetnom saznanju, ideal-noj perceptivnoj situaciji ili o nepogrešivom mentalnom stanju.

Kao i u koncepcijama Konolija i Mufove, i kod Tjulija poli-tièki pojmovi poput demokratije, graðanstva, politièkih aktera ili po-litièke prakse u pojedinim sluèajevima dobijaju neuobièajeno širokoznaèenje. Relacijom vladavine Tjuli naziva svaki oblik odnosaznanja, moæi i potèinjavanja koji rukovodi ponašanjem subjekata,

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

28 Prema Plantu, u našim prirodnim reakcijama (odnosno kvaziprirodnim, jerse odnose na našu socijalnu prirodu) prema drugom èoveku ili ljudima le�i „uniform-nost“ reakcija, a ne razlika, kako smatraju Liotar i zastupnici radikalnog pluralizma.Iz ovog razloga bi bilo neumesno proglašavati Vitgenštajna filozofom disenzusa par

excellence, kao što se ne mo�e utvrditi ni da njegova pozicija vodi ka radikalnoshvaæenom društvenom pluralizmu. Up. Plant 2005: 89.

29 Tully 2003: 39.30 Up. Vitgenštajn 1980: § 199: „Slediti pravilo, saopštiti nešto, zapovediti,

igrati partiju šaha – jesu navike (obièaji, institucije).“

kako u lokalnom i privatnom, tako i u globalnom i javnom domenu.Ipak, ne sme se gubiti iz obzira da mikroprakse vladavine u porodici,duševnoj bolnici ili školi nisu istog karaktera kao, na primer, prakselokalne uprave. Dok prve u principu nisu, ne mogu ili ne moraju dabudu otvorene, reciproène i saglasne sa demokratskim naèelima,druge prakse to mogu da budu, te�e ka tome ili veæ jesu demokrat-ske. U Vitgenštajnovom smislu se ne bi moglo tvrditi da svaki dis-kurs krije odnose moæi, tj. vladavine i potèinjavanja: odnose maj-stor–šegrt, prodavac–mušterija i sl. Vitgenštajn ne analizira kao etiè-ki impregnirane, još manje kao odnose moæi.

Predstavljanje Vitgenštajnove i Habermasove filozofije kaodve suprotne pozicije se takoðe mo�e problematizovati. Dok je kodVitgenštajna reè o pripisivanju znaèenja i normativnosti kroz upotre-bu pojma u razlièitim kontekstima putem „treninga“ i višestrukeupotrebe – dakle, uvoðenjem ili kontekstualizovanjem u datu �ivot-nu formu, Habermas govori o intersubjektivnim validacijama normisaradnje izmeðu slobodnih pojedinaca. U oba sluèaja naglasak je navalidnosti kroz intersubjektivno delanje, s time što je kod Haberma-sa reè o etièkim, moralnim i pravnopolitièkim normama (stoga seuvodi interakcija slobodnih osoba koje vrednuju njihovo va�enje),dok je kod Vitgenštajna reè o sticanju lingvistièke kompetencije uopštem smislu – o jezièkoj interakciji uèitelja i uèenika, majstoga išegrta, bakalina i mušterije, u kojoj nije prisutna etièka validacija. Zarazliku od Tjulija, ne smatram da Habemas „tra�i nešto više … odpromeljive pluralnosti jezièkih igara kritièke refleksije u kojima smouèesnici“ i da „�eli da etablira okvir argumenata koji bi sam bio s onestrane argumentacije“31 – ironièno, ova poslednja intencija bi se premogla pripisati Vitgenštajnu, prema kome su neka od rasuðivanja„imunizovana“ od sumnje i spadaju u „kamen-temeljac“ iza kojegpitanje argumetacije i obrazlo�enja gubi smisao.

Takoðe, insistiranjem na disenzusu i odbacivanjem konsen-zusa radikalni pluralizam svodi politièke dijaloge na „pregovore“ i„raskole“, a nikako „dogovore“. Kao što smo rekli, prema Tjuliju jeslaganje, ukoliko doðe do njega, do odreðene mere uvek nekonsen-zusno. Ovde je na delu razvrgavanje interne veze podudaranja uve-renja subjekata i društvenog konsenzusa, što vodi ka pomalo ekscen-triènom shvatanju društvene integracije: „Ono šta oblikuje i dr�i

84

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

31 Tully 2003: 34.

pojedince i grupe zajedno kao ‘graðane’ i ‘narod’ nije ovaj ili onajargument, nego slobodne agonistièke aktivnosti ili sama participaci-ja.“32 Ipak, diskutabilno je da li je uopšte društvo zasnovano na di-senzusu odr�ivo, da li je takva participacija koja je u apstrahovanaod svakog slaganja oko institucionalnog aran�mana uopšte ostvari-va ili odr�iva u du�em vremenskom periodu.

Uz to, pregovori bi trebalo da obezbede „stabilnost i oseæajpripadnosti iz pravih razloga“33, ali nije najjasnije na koji se naèinoblikuju i primenjuju kriterijumi validnosti ovih razloga. U skladusa Tjulijevom pozicijom, razlozi ne mogu biti autonomni u odnosuna norme koje su veæ sadr�ane u poèetnim pozicijama pregovaraèa,jer bi to povlaèilo rekurs na Habermasovo stanovište o posebnojvrsti pravnih i moralnih normi. Ukoliko se, meðutim, zadr�ava nakoordinaciji zajednièkih aktivnosti, ova pozicija ne napreduje daljeod overene proceduralne ispravnosti. Nova norma pripadnosti, kojabi garantovala stabilnost i koja bi proistekla iz pregovora uvek ot-vorenih za graðane, crpi legitimitet iz participacije graðana koji sudoprineli njenom uoblièenju i koji priznaju da se ona zasniva na va-ljanim ralozima. Do valjanih razloga pripadnosti, do odluke koji suidentiteti prihvatljivi i vredni priznanja, a koji su neprihvaljivi i ne-razlo�ni, dolazi se preko „nepristrasne razmene razloga“,34 no opetje prethodno neophodno definisati fer uslove ove razmene. Pre nošto se primeni rolsovsko „razlo�no neslaganje“ na koje se zastupniciradikalne demokratije neretko pozivaju, neophodno je odrediti štatreba smatrati za „razlo�no“.35

Konaèno, prema konsekvencama radikalnog pluralizma, di-sput ne samo da nije zatvoren i zaokru�en, veæ ga nije ni po�eljnorazrešiti. Ova pozicija, u nastojanju da naglasi opasnost od posta-vljanja prepreka za dijalog, previða da je cilj rasprave ipak neki

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

32 Tully 2008: 146. Up. i Tully 2008: 162, kao i Tully 2008: 163: „Politièki di-jalozi su uvek ‘pregovori’, a ne ‘konsenzusi’“.

33 Up. Tully 2008: 176. Vidi takoðe i Tully 2008: 163.34 Tully 2008: 178.35 Tjuli govori da je nerazborito ono što je nespojivo sa poštovanjem drugih

(Tully 2008: 180), no ovaj stav malo toga objašnjava i povlaèi niz pitanja o prirodi igranicama poštovanja drugih osoba, prema kojim kriterijumima se ono procenjuje,ko postavlja kriterijume, da li su oni situaciono zavisni, tj. da li se mogu primenjivatitranskulturalno ili na prošle epohe itd.

rezultat.36 Ipak, malo je verovatno da bi Konoli, Mufova i Tjuli pri-hvatili da bi bilo po�eljno da pitanja rasne segregacije i legalnostiropstva budu još uvek aktuelna, otvorena i principijelno nerešiva.Konsenzus oko ovih i srodnih pitanja je ne samo jedno od najzna-èajnijih politièkih dostignuæa, nego i civilizacijska vrednost.

Primljeno: 14. mart 2010.Prihvaæeno: 22. mart 2010.

Literatura

Connolly, W. E., (1993), The Terms of Political Discourse (Third Edition),Princeton: Princeton University Press.

Gallie, W. B., (1956), „Essentially Contested Concepts“, Proceedings of the

Aristotelian Society 56: 167-198.Mason, A., (2000), Community, Solidarity and Belonging: Levels of Com-

munity and their Normative Significance, Cambridge: CambridgeUniversity Press.

Mouffe, Ch., (2005), On the Political, London and New York: Routledge.Mouffe, Ch., (2000), The Democratic Paradox, London and New York:

Verso.Pitkin, H., (1972), Wittgenstein and Justice: On the Significance of Ludwig

Wittgenstein for Social and Political Though, Los Angeles: Univer-sity of California Press.

Plant, B., (2005), Wittgenstein and Levinas: Ethical and Religious Thought,London and New York: Routledge.

Tully, J., (2008), Public Philosophy in a New Key, Volume I: Democracy

and Civic Freedom, Cambridge: Cambridge University Press.Tully, J., (1995), Strange Multiplicity: Constitutionalism in an Age of Di-

versity, Cambridge: Cambridge University Press.Tully, J., (2003), „Wittgenstein and Political Philosophy: Understanding

Practices of Critical Reflection“, u Heyes, C. (prir.), The Grammarof Politics: Wittgenstein and Political Philosophy, Ithaca and Lon-don: Cornell University Press, str. 17-42.

86

MIC

HA

LS

LÁ

DE

ÈE

K

36 Vitgenštajn bi rekao da se interpretacija, objašnjenje i opravdanje ipak neg-de zaustavljaju. Reæi da nema poslednjeg objašnjenja analogno je iskazu da nemaposlednje kuæe u ovoj ulici, jer je uvek moguæe dograditi još jednu. Up. Vitgenštajn1980: § 29, kao i Vitgenštajn 1988: § 192: „Postoji, dabome, opravdanje, ali oprav-danje ima svoj kraj.“

Vitgenštajn, L., (1980), Filozofska istra�ivanja, Beograd: Nolit.Vitgenštajn, L., (1988), O izvesnosti, Novi Sad: Bratstvo–jedinstvo.Winch, P., (1958), The Idea of Social Science and its Relation to Philoso-

phy, London: Routledge and Kegan Paul.

Michal Sládeèek

DEMOCRACY: BETWEEN THE ESSENTIALLY CONTESTEDCONCEPT AND THE AGONISTIC PRACTICE

Connolly, Mouffe, TullySummmary

The text considers points of view of theoreticians of the radical pluralism(democracy): Connolly (William Connolly), Mouffe (Chantal Mouffe) and Tully(James Tully) with regard to the status and the nature of concepts in the political dis-course, as well as the consequences of these conceptual presumptions to understand-ing democracy. The three authors emphasize the essential contestability of politicalconcepts, the paradox of liberal democracy and the need to revise standard rationalconsensus theories of democracy. Also, the three authors take over the specific inter-pretation of Vittgenstein to the direction of political theory the centre of which con-sists of everyday contingent practices of politics as well as dissent about theirassessment. The text analyzes the extent to which this reading is compatible toWittgenstein’s position. The author defends the opinion that the essential contestab-ility does not imply agonism and denial of the significance of rules and tries to indi-cate to the points of illegitimate transition from antiessentialism to unconsensusrules. Also, the text underlines the flaws of dissent conception of democracy and so-cial integration.

Keywords: Connolly, Mouffe, Tully, Political Discourse, Dissent, Essen-tially Contested Concepts, Wittgenstein, Agonism, Radical Democracy.

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0