Autori:FAO tim - Pascal Bernardoni, Živko Bugarèiæ, Goran Živkov, Olivera Jordanoviæ, Ðorðe Moravèeviæ, Florian Farkaš, Miroslav Ivanoviæ, Zoran Broæiæ

Izdavaè:FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONSORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU

Donor:Governments of the Kingdom of Norway and of the Kingdom of the Nederlands Vlade Kraljevine Norverške i Kraljevine Holandije

Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoðaèima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove brošure

Štampa: Lavalu

Dizajn i priprema za štampu: Milan Novièiæ

FAO Coordination Office for Serbia and MontenegroFAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj GoriŽarka Marinoviæa 2, 11 000 BeogradTel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

Krompir

01

Znaèaj

Rasprostranjenost

- Veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnošæu (5-20 puta)- Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

Osnovni podaci

- Gaji se na svim svetskim meridijanima- U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. - Proseèni višegodišnji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha. - Proseèna potrošnja po stanovniku je oko 65 kg.

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0

V. B

rita

nij

a

Ho

lan

dij

a

Ne

ma

èka

Èe

ška

Ita

lija

Ma

ða

rska

Slo

ve

nij

a

Grè

ka

Ma

ke

do

nij

a

Ru

mu

nij

a

Hrv

ats

ka

SC

G

BiH

Proseèni prinosi krompira u nekim zemljama Evrope u 2003. (t/ha), FAO

Zemljište

Toplota

- Krompir zahteva plodno i strukturno zemljište.- Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljišta sklona zabarivanju.- Najpodesnija su zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5).

o- Krompir klija pri temperaturi zemljišta od 7 do 10 C. - Optimalna temperatura zemljišta za obrazovanje krtola

o o je 15-18 C, vazduha 18-22 C, a relativna vlažnost zemljišta oko 70% MVK.- Povoljna mikroklima postiže se navodnjavanjem.

02

Plodored- Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-detelinske smeše, prirodne livade, soja, strna žita i dr.- Krompir je pogodan predusev za veæinu useva.- Ne gajiti ga u monokulturi dužoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan).

Obrada zemljišta- Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ðubriva. - Predsetvenu pripremu zemljišta obaviti 7-10 dana pre sadnje

Kvalitetna obrada

zemljišta je

preduslov za dobar

razvoj i pravilan

oblik krtola

Uslovi uspevanja

Izbor sadnog materijala

Rasprostranjenost

03

Krompir u klijalištu

Pravilno

naklijavanje

krompira

Nepravilno

naklijavanje

krompira

Pravilno

zalamanje

klice

- Izbor zdravog semena je od najveæeg znaèaja za rentabilnu proizvodnju. - Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo“ sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvoðaèa.

Zdravo seme - siguran rod

Velièina semenskih krtola- Optimalna velièina krtole je 40-55 mm,jer se formira optimalan broj

2 glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m ).- Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju lošiju pokrovnost zemljišta, daju niži prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

04

Upotreba seèenog krompira za sadnju- Seèenje krompira je rizièno, jer pogoduje širenju mnogih bolesti pre i posle sadnje.- Seèen krompir pretrpi tzv. “pozitivan stres”, odnosno poène ranije da klija, ranije stvara krtole i ima kraæi vegetacioni period, što je od velikog znaèaja naroèito u proizvodnji mladog krompira.- Krtole treba seæi po uzdužnom preèniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvuèen slojem plute ("zarastao"), a nož dezinfikovati u alkoholu, posle svakog seèenja.

o- Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 C i vlažnosti vazduha 70-85%.

Pravilno seèenje

Preènik

krtola

(mm)

Masa

krtola

(g)

Broj stabljika

po krtoli

Optimalan

broj

biljaka/ha

Kolièina

semena

(kg/ha)

Rastojanje

70cm 75cm

28-35

35-45

45-55

25

50

90

2,5

4

5

60.000

40.000

30.000

1.500

2.000

3.000

24

36

43

22

33

40

Kolièina semena u zavisnosti od krupnoæe krtola i gustine sadnje

Izbor sorte- Za proizvodnju ranog krompira koristiti sorte sa što kraæim vegetacionim periodom, koje rano zameæu i brzo nalivaju krtole.- Stabilne visoke prinose daju sorte koje zameæu 10 - 12 krtola po biljci.

Ðubrenje- Kolièina i vrsta ðubriva zavise od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd.- Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna ðubriva. - Od organskih ðubriva mogu se koristiti stajsko i zelenišno.- Od mineralnih ðubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30,15:15:15, a najbolje rezultate daju ðubriva sa magnezijumom i sumporom kao što je 12:10:22 + 2% MgO + 11%S (Krtolin S)

Potrebe biljke za unošenje mineralnih hraniva za prinos od 30 t/ha:

N

120-180 kg

P O2 5

120-140 kg

K O2

250-300kg

- Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova. Koristiti KAN ili specijalna ðubriva (Polyfeed, Multi MgO, MultiCAL, i Cropcare itd.) sledeæi preporuku proizvoðaèa. - Za unošenje mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijarna ðubriva. Njihova primena je veoma laka, a mogu se mešati sa mnogim insekticidima i fungicidima (izuzetak je bordovska èorba).

Pri prinosu krtola od 30 t/ha (nivo ekonomiènog prinosa) iz zemljišta se iznese:

N P O2 5 K O2 CaO Mg Mn B Cu

120-150 kg 55-60 kg 250-300 kg 90 kg 30 kg 250 g 75 g 50 g

05

06

Troš. rada (din.)

Riviera

Adora

Jaerla

Cleopatra

Carrera

Amorosa

Liseta

Kondor

Kennebec

Aladin

Desiree

Pogodna za ranu proizvodnju u plastenicimai na otvorenom polju.

Br.krtolapo biljci

Najzastupljenije sorte na njivama Srbije(2004)

Veoma rana, sa lepim okruglo-ovalnimkrtolama.

Visokoprinosna sorta sa veoma krupnimkrtolama.

Najranija crvena sorta. Srednje osetljivana plamenjaèu.

Veoma prinosna sorta, sa pravilnimokruglo-ovalnim krtolama.

Srednje rana, sa krtolama crveno-modreboje.

Srednje rana, sa izduženim oblikomkrtola.

Odlikuje se belom bojom mesa, odlièna zakuvanje i pire.

Ima atraktivnu crvenu boju pokožice, dajeveoma visok prinos.

Veoma adaptivna, standardno pouzdanacrvena sorta.

80

80

85

90

95-100

95-100

95-100

110

110

120

125

9

9

8

9

11

8

12

7

7

12

12

0,40

0,44

0,44

0,40

0,40

0,40

0,44

0,44

0,44

0,36

Cenasemena**(EUR/kg)

Stasavanje*(dana)

SORTE

Rane i srednje rane

* broj dana od nicanja do sazrevanja**kategorija domaæi Original

Crvena visokoprinosna sorta, sa veomakrupnim krtolama.

Srednje kasne i kasne

Sadnja- Bolje je da krompir klija u kontrolisanim uslovima (naklijavati ga) nego u hladnom zemljištu.

o- Sadnju zapoèeti pri temperaturi zemljišta iznad 7 C- Kašnjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. - Dubina sadnje je 6-10 cm. Na lakim zemljištima se sadi dublje, a na teškim kao i u proizvodnji ranog krompira pliæe.

0,40

- Sadnja se uz odreðeni rizik može uraditi na otvorenom polju ili u zaštiæenom prostoru (stakleniku i plasteniku). - Zaštita od kasnih proleænih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil).- Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obraðena zemljišta.- Sa vaðenjem treba poèeti kada je najveæi broj krtola velièine 25-35 mm (25-30 grama).- Mladi krompir se vadi prema moguænostima dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

Proizvodnja ranog krompiraOdabrati rane i srednje rane sorte, koje

zameæu manje od 10 krtola po biljci i

obavezno izvršiti naklijavanje.

07

Sadnja u èetiri roka sa vremenskom distancom od 7 dana

Vreme sadnje ima

veliki znaèaj za prinos

i kvalitet krompira.

Automatska sadilica

Mere pre nicanja- Ogrtanjem krompira pre nicanja obavlja se kvalitetna borba protiv korova i postiže optimalna forma i struktura banka.

08

Ogrtanje posle nicanjaOgrtanje pre nicanja

Suzbijanje korova- Najbolje dejstvo herbicida je posle zagrtanja, a pre nicanja krompira. - Kombinovana mehanièko-hemijska borba protiv korova daje najbolje rezultate i smanjuje potrebu za preveliku upotrebu preparata.

Ogrtanje krompira

Presek banka koji je napravila

sadilica i trenutak kada treba

obaviti ogrtanje - krompir

samo što nije nikao ili je tek

poèeo da nièe

Kod dobro zagrnutog

krompira formira se veæi broj

krtola sa pravilnim oblikom

- Prvu kultivaciju (okopavanje) treba uraditi na 7-10 dana posle nicanja. - Ogrtanje (zagrtanje) je obavezna mera nege jer je krompiru neophodna što veæa kolièina rastresite zemlje za formiranje i razvoj krtola. Ogrtanje uraditi kada su biljke visoke 15-20 cm, tj. 5-10 dana posle okopavanja, odnosno neposredno pre poèetka formiranja krtola.

Meðuredna obrada posle nicanja

Kritièni periodi i najveæe potrebe za vodom- Nicanje i do sklapanja redova.- Zametanje krtola (3-5 nedelja posle nicanja, traje 10-15 dana).- Intenzivno nalivanje krtola (5-10 nedelja nakon nicanja).

Navodnjavanje krompira

Navodnjavanje tifonom

09

Naèin navodnjavanja- Veštaèka kiša je najzastupljeniji naèin navodnjavanja. - Navodnjavanje ne poèinjati u najtoplijem delu dana - Najbolje je krompir preventivno zaštititi od plamenjaèe 3-4 sata pre navodnjavanja, preparatima koji se manje spiraju sa lista.

Navodnjavanje veštaèkom kišom

- Sa navodnjavanjem poèeti najkasnije pri minimalnoj vlažnosti zemljišta 60% MVK, a to je kada zemlja koja se uzme u šaku iz zone razvoja krtola ne može da zadrži oblik pri stiskanju šake ili olako ispada iz šake kroz prste.

2- Zalivna norma je oko 15- 25 litara vode/m .- Ukoliko se zakasni sa navodnjavanjem mogu se javiti nepoželjne pojave kao što su: izrasline na krtolama, pucanje krtola po površini i unutrašnje pucanje.

Vaðenje krompira- Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. - Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime saèekati desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. - Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povreðivanje krtola.

10

Posledica zakasnelog

navodnjavanja

Posledica prekomernog

navodnjavanja

Skladištenje i èuvanjeo

- Optimalna temperatura za èuvanje merkantilnog krompira je 6- 8 C,o

a semenskog 3- 4 C; optimalna vlažnost vazduha u skladištu je 92-95%o

- Ako je temperatura manja od +3 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog poveæanog sadržaja šeæera.- Za spreèavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).

Dvoreda vadilica za krompir

11

Zdravo seme proizvedeno u

planinskim uslovima

Prinos 60 t/ha Paletni sistem skladištenja

Zemljani i betonski radovi

Metalna konstrukcija

Zidni paneli

Limena i panel pokrivka

Ventilacija i instalacija

Palete 1.200 kom x 50 EUR

Ukupno 280.000

35.000

35.000

80.000

20.000

50.000

60.000

Vrste troškova Cena EURTroškovi izgradnje

savremenog skladišta

kapaciteta 1.400t sa

kompjuterski

regulisanom

ventilacijom svežim

vazduhom

Gubici u skladištu tokom šestomeseènog èuvanja

Period

èuvanja

Savremeno

skladište

Klasièno

skladište

Improvizovano

skladište

I mesec

II mesec

III mesec

IV mesec

V mesec

VI mesec

2%

max. 0,5%

max 0,5%

max. 0,5%

1%

2%

min 3%

1%

1%

1%

min 2%

min 3%

4%

1%

1%

1%

min 3%

min 4%

Ukupno 6% 11-12% 14%

Gubitak uodnosu naklasiènoskladište

5% x 1.400t= 70t

70t x 0,20= 14.000 EUR

8% x 1.400t= 112t

112t x 0,20= 22.400 EUR

Prednosti

savremenog

skladišta:

- Mali gubuci tokom

skladištenja

- Visok kvalitet

proizvoda

VirusiVirusi se lako šire unutar useva, naroèito ako se u blizini nalazi izvor zaraze(korovi, samonikla zaražena biljka ili zaraženo krompirište) i ako postoji velikamigracija lisnih vaši - prenosilaca veæine virusa.

Bolesti i štetoèine krompira

12

Mere borbe

Mere borbe protiv svih vrsta virusa su:- Izbor manje osetljivih sorti.- Upotreba kvalitetnog semenskog krompira.

- Y virus krompira (PVY) - Najèešæi simptomi zaraze Y virusom su mozaik lišæa (šarenilo), nekroza lisnih nerava u vidu crnih crtica na nalièju lista, postepeno žuæenje i na kraju odumiranje lista.- Virus uvijenosti lista PLRV - Najrasprostranjeniji virus krompira koga prenose lisne vaši. Kod zaraženih biljaka list se uvija prema licu, veoma je krt i lako se lomi.- Simptomi A, M, S i X virus krompira su najèešæe u vidu manje ili više izraženog mozaika.- U usevu sa visokim stepenom zaraženih biljaka èesto se sreæu tzv. združene (mešane) infekcije sa više razlièitih virusa, i u tom sluèaju dolazi do najveæeg gubitka u prinosu i kvalitetu.

Virusi

mozaika

krompira

Nekrotièni

soj

Y virusa

Združena

infekcija

Plamenjaèa krompira (Phytophthora infestans)

13

Najveæe štete su u bujnim krompirištima i na vlažnim zemljištima. Simptomibolesti se javljaju na svim delovima biljke, ali su najizraženiji na listu, stablui krtolama. Prvi napad plamenjaèe može biti 3-4 nedelje posle nicanja krompira. Prvi simptomi su u obliku pega maslinasto-zelene boje, a na nalièju lista formirase belièasti oreol koji jasno ukazuje na plamenjaèu. Inficirani deo listapostepeno menja boju, suši se i umire.

Uslovi za razvoj

Idealni uslovi za razvoj plamenjaèe su sledeæi::- postojanje inokuluma (izvora zaraze),

o o- temperatura vazduha 18-22 C (uspešno se razvija na 15-25 C), - visoka vlažnost vazduha, - stabilnost poslednja dva faktora u dužem vremenskom periodu.

Mere borbe

- selekcionisanje i izbor manje osetljivih sorti,- upotreba zdravog semenskog krompira,- hemijska dezinfekcija semenskog krompira neposredno pre skladištenja,- efikasna preventivna hemijska zaštita useva krompira.

Simptomi plamenjaèe

Crna pegavost lišæa (Alternaria solani)

Mere borbe

- korišæenje zdravog semena i otpornijih sorti, - plodored (Alternaria napada i paradajz),- hemijska zaštita useva (fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil)

Suva trulež (Fusarium sp.)

Mere borbe

- što manje povreðivanje krtola,- dezinfekcija mehanizacije, skladišta i krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), - ako se koriste seèene krtole treba im omoguæiti pravilno zarastanje,- zaražene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smetlište

14

Prouzrokuje velike štete tokom skladištenjakrompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju uvreme vaðenja krtola i pri transportu.Fusarium se naroèito brzo razvija saporastom temperature u skladištu tokomranog proleæa. Napadnuti deo krtole jetamne boje, smežuran i postepeno se uleže.

Suva trulež

Simptomi su najjasniji na lišæu i javljaju se u oblikumalih crnih pega manje-više okruglog oblika. Priintenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranjanapadnutog tkiva.

Crna pegavost lišæa

Crna noga (Erwinia carotovora)

Obièna krastavost (Streptomyces scabies)

Mere borbe

- korišæenje zdravog semena,- plodored,- odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije, - odstranjivanje zaraženih krtola pri vaðenju i pri sadnji.

Mere borbe

- stvaranje i izbor otpornih sorti,- korišæenje zdravog semena,- plodored,- navodnjavanje u vreme zametanja i poèetkom nalivanja krtola.

Napada biljku tokom èitavog vegetacionog perioda.Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva utamno braon. Tokom razvoja bolesti pege sespajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stablapostepeno omekšava i truli. Krtole se moguinficirati u zemljištu, ili u kontaktu sa zaraženimkrtolama prilikom vaðenja i skladištenja.

Ne utièe bitnije na smanjenje prinosa, aliumanjuje tržišnu vrednost krtola. Najèešæese javlja na lakim zemljištima alkalne ilineutralne reakcije. Krastavost se èesto javljau uslovima male vlažnosti zemljišta tokomzametanja i poèetkom nalivanja krtola kadase upotrebe veæe doze stajnjaka i mineralnihðubriva, kao i pri unošenju veæih doza kreèana kiselim zemljištima.

Obièna krastavost

Crna noga

15

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)

Štetoèine krompira

16

Simptomi ošteæenja

- Najveæe štete nanose larve, a prinosi mogu biti umanjeni za više od 50%.- Najefikasnija zaštita je kada se ispili preko 60% larvi, odnosno u prvoj i drugoj fazi razvoja larvi. - Najbolje je prskati pre najveæih vruæina u toku dana, jer mlade larve idu na nalièje lista i ka srednjem lišæu kada je sunce najjaèe.

Idealan period za zaštitu

Zemljišne štetoèine- Polifagne štetoèine velikog broja useva.- Štetu èine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Larve skoèibuba su žiènjaci, larve gundelja nazivaju se grèice, dok znaèajne štete prave gusenice podgrizajuæih sovica.

Mere suzbijanja

- Plodored- Suzbijanje korova- Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj površini pre, ili u toku sadnje.- Tretiranje krtola sistemiènim insekticidima.

- Larve gundelja i skoèibuba pri ishrani ošteæuju klice, korenèiæe i krtole.- Gusenice podgrizajuæih sovica ošteæuju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najveæe štete nastaju u periodu avgust-septembar.- Mesta ošteæena ishranom ovih štetoèina su pogodna za ulaz nekih parazita.

Larva gundelja

Larve žiènjakaLarva i lutka ozime sovice

Jednog. i višeg.travni

Program zaštite krompira

Metribuzin

S-metalohlor

Prometrin

Bentazon

Haloksifop -P-metil

Metalaksil+ MankozebDimetomorf+ Mankozeb

Fenitrotion+ Malation

Dikvat - ibromid

Imidacloprid

FUNGICIDI

Mankozeb

Mankozeb

Bakar oksihlorid

Difenokonazol

INSEKTICIDI

Foxim

Tiametoksam

Fipronil

Tiametoksam

Aktivna materija PreparatKorovi,bolesti i

štetoèine

Posle setve,pre nicanja

Porast biljkedo 10 cm

Porastu stablo

Cvetanje Precveta-vanje

DANCOR 70-WGSENCOR 70-WG

DUAL GOLD 960 EC

PROMETRIN-SC

GALBENON SL

GALLANT SUPER

DITHANE DG

MANKOGAL-80

RIDOMIL GOLDMZ 68WG

ACROBAT MZ WP

BAKARNIOKSIHLORID 50

SCORE 250-EC

GALITION G 5

REGLONE FORTE

FOXIM G5

ACTARA 25 WG

REGENT 80 WG

CONFIDOR 70 WG

ACTARA 25 WG

HERBICIDI

Uskolisni iširokolisnikorovi

Uskolisnikorovi

Uskolisni(divlji sirak,pirevina)

Plamenjaèakrompira

Plamenjaèakrompira

Plamenjaèakrompira

Plamenjaèakrompira

Plamenjaèakrompira

Crna pegavostkrompira

Zemljišneštetoèine

Krompirovazlatica

Krompirovazlatica

Krompirovazlatica

Biljne vaši

Širokolisnikorovi

Širokolisnikorovi (poponac)

0,75-1,5 kg/ha

1,2-1,5 l/ha

2-3 kg/ha

20-40 kg/hapre setve

0,5-0,75 kg/ha

2-3 l/ha

1-1,5 l/ha

2-2,5 kg/ha

2-2,5 kg/ha

2-2,5 kg/ha

5-6 kg/ha

0,5 l/ha

2,5 kg/ha

70-80 gr/ha

25 gr/ha

100 g/ha

150-200 gr/ha

70-80 gr/ha

DESIKACIJA CIME KROMPIRA Vreme tehnološke zrelosti

4-5 l/ha

Pendimentalin STOMP Uskolisnikorovi 3-4 l/ha

Propineb ANTRACOL WP 70 Plamenjaèa,Alternaria

2-2,5 kg/ha

Fluazifop - P - butil

Kletodin

FUSILADE FORTE

SELECT

1,5-2,5 l/haUskolisni(divlji sirak,pirevina)Uskolisni(divlji sirak,pirevina)

Propam mocarb -hidrohlorid + mankozeb

TATOO

EQUATION PRO

Plamenjaèa

Plamenjaèa,Alternaria

4 kg/ha

0,4 kg/haCimoxanil + famoxadon

Tiakloprid CALIPSO 50-100 g/haKrompirovazlatica

Zemljišneštetoèine

20-30 kg/hapre setve

Za pravilnu i efikasnu upotrebu preparata koristiti savetestruènjaka i pridržavati se uputstva proizvoðaèa.

17

Faktori koji utièu na plasman krompira- Cena koštanja, prodajna cena i kupovna moæ - Stepen razvijenosti proizvodnje krompira- Preraðivaèka industrija- Navike potrošaèa - Pakovanje- Sortiment- Kvalitet proizvoda- Skladištenje- Moguænost izvoza- Marketing

Tržište i marketing- Tržište krompira je veoma nestabilno.- Rana proizvodnja donosi veæu zaradu.- Visoki prinosi i dobar kvalitet donose sigurnu zaradu.- Kvalitetna ambalaža i naèin pakovanja doprinose uspešnosti na tržištu.- Planirajte prodaju pre poèetka proizvodnje.- Budite prepoznatljivi i stabilni u kvalitetu.- Udružite se sa drugim proizvoðaèima u nabavci linije za proizvodnju i niže nivoe prerade (linija za ljuštenje, vakuum pakovanje, blanširanje itd.)

18

1,3

1,2

1,1

1,0

0,9

0,8

0,7

0,6

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0I I I I

Višegodišnji prosek VP cene mladog krompira na kvantaškoj pijaci u Beogradu [EU]

II II II IIIII III III III

maj jun jul avgust

Plasman krompira

19

Tradicionalni naèin pakovanja Proizvodi preradeSavremeno pakovanje

Mašina za ljuštenje i vakuum pakovanjeLinija za doradu krompira

0,30

0,25

0,20

0,15

0,10

0,05

0sep oct nov dec jan feb mar apr maj jun jul avg

Višegodišnji prosek VP cene krompira na kvantaškoj pijaci u Beogradu [EU]

20

Troš. rada (din.)

1. Semenski krompir

2. Mineralno ðubrivo NPK 15:15:15 (1.200 kg/ha) + 250kg KAN

3. Hemijska sredstva

4. PVC vreæe

5. Oranje

6. Priprema zemljišta

7. Sadnja

8. Hemijska zaštita i kultiviranje

9. Navodnjavanje 4 puta

10. Vaðenje

11. Troškovi radne snage (ukupno)

12. Zakup zemljišta

TROŠKOVI PROIZVODNJE MERKENTILNOG KROMPIRA

800*

200

250

50

60

50

70

100

-

70

300

100

2.050

Cena/ha (EUR) sa navodnjavanjem

Cena/ha (EUR) bez navodnjavanjaStruktura troškova

1.150**

340

100

60

50

70

125

500

70

500

100

3.300

20035

UKUPNO

Oèekivani prinos20 tona/ha

( 15 t merkantilni + 5 tza ishranu stoke

u vrednosti 250 EUR).

Oèekivani prinos40 tona/ha

( 34 t merkantilni + 6 tza ishranu stoke

u vrednosti 300 EUR).

Proizvoðaèka cena: (2.050-250)/15= 120 EUR/t

= 0,12 EUR/Kg

Proizvoðaèka cena: (3.190 - 300)/34 =88EUR/t

=0,088 EUR/Kg

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, sa trendom rasta

tokom skladištenja.Zarada je neizvesna

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, Pri proseènoj ceni

od 0,12 EUR/kgzarada je 1.100 EUR/ha

* - Kategorija I sortna reprodukcija** - Kategorija domaæi original

21

Beleške