THEORIA 4 DOI: 10.2298/THEO1504151BBIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 149182 Originalni nauni rad

Original Scientific Paper

150 Milan Brdar

Milan Brdar

AUTENTINOST I FUNDAMENTALNA ONTOLOGIJA(Studiae Heideggerianae III)

APSTRAKT: Da li i koliko Hajdegerova rasprava o autentinosti Daseina u Sein und Zeit (1927) doprinosi ostvarenju programa fundamentalne ontologije (sa ciljem u smislu bia kao bia)? Da bi odgovorio na ovo pitanje autor istrauje na koji nain se obrazuje autentinost. Pritom autor posebno naglaava da se autentinost dovrava u okviru Se (das Man), tako to Dasein u svom nainu bivstvovanja formira svoju specifikaciju ili konkretizaciju Se. Jo dve stvari: prvo, autentinost i neautentinost ne mogu da se rangiraju kao vie i nie, a takoe svet je prvi transcendental sa Se koje u njegovom okviru ima primarnu ulogu. Zato Dasein sve razumeva iz sveta, a svoje razumevanje gradi preuzimanjem iz Se i pravei od njega svoju specifikaciju. Ovo ima dalekosene posledice: 1) autentinost nema znaaja za fundamentalnu ontologiju. Razumevanje bia koje po- seduje Dasein jednako je vredno bilo da je autentian ili ne; 2) autentinost je od minornog znaaja zato to se razumevanje Daseina forima preuzimanjem iz Se i zato to je svet transcendentalan, a to znai a priori za razumevanje svekolikog bivstvujueg. Zato se Hajdeger bavi autentinou? Razlog nije priprema fundamentalne ontologije, nego je u njegovom antikartezijanizmu. Poto je koncept Daseina skicirao nasuprot Dekartovom sub-jektu, sebi je napravio problem: dok je Dekart imao problem kako da subjekt doe do sveta, Hajdeger ima problem: kako da Dasein, kao bie-u-svetu/-s-Drugima, moe da doe do sebe? Odgovor na to pitanje nema veze sa fundamentalnom ontologijom jer predstavlja pripremu polazne take za nju. Poslednji problem koji pada u oi iz ove perspektive je: zato je Hajdeger preduzeo okret (Kehre)? Kao razloge je istakao antropocentrizam i ostatak subjekt-objekt odnosa. Meutim, antropocentrizam je ve prevladao u SuZ tezom o transcendentalnosti sveta i decentriranjem subjekta pod primatom razumevanja iz Se. Subjekt-objekt odnos je prevladao samom raspravom o autentinosti, na osnovu teze da su Dasein i svet u jedinstvu. To znai da nije izneo prave razloge, tako da i dalje ostaje pitanje: Zato onda nije ostao pri tom dostignuu?

KLJUNE REI: Hajdeger, Dasein, svet, fundamentalna ontologija, smrt, egzistencijalna analitika, okret (Kehre), razumevanje bia, antropocentrizam

ProblemU uvodnim izlaganjima Bia i vremena (1927) Hajdeger najavljuje da funda-

mentalnu ontologiju treba traiti u egzistencijalnoj analitici [SuZ,13/ BiV, 33] ili

THEORIA 4 DOI: 10.2298/THEO1504151BBIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 149182 Originalni nauni rad

Original Scientific Paper

150 Milan Brdar

Autentinost i fundamentalna ontologija 151

da analitika tubia tvori fundamentalnu ontologiju, poto je tubie ono prvo to treba ispitati [SuZ, 14/ BiV, 34]. Prihvatamo da je tubie ono to prvo treba ispitati, ali da li zaista analitika tvori fundamentalnu ontologiju? Posle paljivijeg itanja Bia i vremena, jednostavno se ne vidi ovo na ta Hajdeger upuuje. Drugim reima, u to uopte nije uverio itaoca, ak i ako mu je ovaj poklonio poverenje. Dva su osnovna razloga za to:

prvo, to se u analitici bavi pitanjima koja nemaju neposredan znaaj za funda-mentalnu ontologiju, i

drugo, ono to je prvo za analizu, naime tema tubia, nije dovoljno, poto u korak s tokom konstitucije do stepena autentinosti Dasein gubi reeno prvenstvo, to e rei da od centralne figure zavrava kao de-centriran ili sekundaran.

Podsetimo se programa: fundamentalna ontologija bi bila filozofska refleksija usmerena na izradu uslova svake mogue, dakle filozofske ontologije. Ona to ini poev od egzistencijalnog nivoa Daseina kao prvog nosioca razumevanja bia, a izvrilac tog posla trebalo je da bude egzistencijalna analitika. Ne zaboravimo, uz to, ta je krajnji cilj: zahvat smisla bia ili njegovo izvlaenje iz zaborava u filozof-ski eksplicitnom izlaganju.1

U analizi autentinosti koja sledi, radi argumentacije u prilog izloenom krenu-emo od identine take od koje kree i Hajdeger od fenomena smrti. To znai da se i na udeo u raspravi kree analitiki razgranienim nivoima egzistencijalne ana-litike i hermeneutike opstanka, u skladu s naim ranije izloenim metodskim razgra nienjima koja proistiu iz Hajdegerovih zahteva vezanih za strukturu fenomeno- loke metode.2

Egzistencijalna analitika konanosti: problem smrti i autentinosti

Prva nevolja s Hajdegerom dolazi do izraza ve u vezi s ulogom smrti u egzi-stencijalnoj analitici tubia. Nedostatak mu je u tome to je nedoreen, nedovoljno jasan, a razlog je u tome to nita ne izvodi, ve samo nabacuje iskaze. U neslaga- nje s njim ulazimo poev od stava da celinu tubia ograniavaju dve take: poetak

1 Da bi bez zabune pratio izlaganje, italac treba da ima u vidu sledea terminoloka reenja. Za razliku od naih tumaa koji termin das Sein prevode kao bivstvovanje (ili bitak), mi ga prevodimo kao bie (glagolska imenica koja znai jestanje svega to jeste). Bivstvu-jue (das Seinde) = glagolsko-pridevska imenica od bivstvovati ili postojati znai neto kao postojee, odreeno, pojedinano. Bivstvovanje = postojanje, kao trajanj u vre-menu, blie je bivanju (u slobodnoj asocijaciji s hegelovskim Werden, koje ukljuuje nastajanje i nestajanje, vid. ire, napred, fn 20). Za ire obrazloenje vid. Brdar (2015): fn. 3.

2 Neophodnost tih analitikih razgranienja obrazloena je u Brdar (2015).

150 Milan Brdar

Autentinost i fundamentalna ontologija 151

152 Milan Brdar

je roenje, a kraj je smrt.3 U redu, samo, o kojem roenju je re? Nije to nimalo beznaajno, naprotiv. Iznenauje to to Hajdeger gubi iz vida izuzetno znaajnu stvar: da se ovek raa i umire dvaput. Prvi put raa ga majka, ili hegelovski reeno, raa se po sebi. Ovo roenje, kao puka injenica, beznaajno je za problem. Drugi put raa se za sebe, u trenutku kada postane svestan da je smrtan. Ovo ro-enje je odluujue, poto se sa sveu o svojoj smrti pojedinac po prvi put raa za sebe! Pojedinac, reeno s Hegelom, postaje samosvest, poto ga prostreli strah od smrti. Sav ivot koji posle toga sledi je svoj ivot.4

Reeno preciziranje je od izuzetnog znaaja za hermeneutiku ovekovog opsta-nka kao i za egzistencijalnu analitiku.5 Naime, vreme od biolokog roenja do saznanja svoje smrtnosti je prazno vreme u kojem tubie, takorei, ne postoji (za sebe). Tubie, dakle, dolazi u postojanje kada saznaje (za) sebe, a sebe saznaje putem svesti o svojoj smrtnosti. Smrt je prvo ega postajemo svesni kao neega svog (kad, takorei, nemamo jo nita) u najdubljem smislu (jer se to dogaa u najranijem uzrastu).6

Kao drugi razlog neslaganja pokazae se zanemarivanje razlike izmeu samo-interpretacije Daseina i interpretacije uloge smrti koju daje Hajdeger kao filozof. Razlika se ogleda u tome to osnovnu odliku tubia vidi u bivstvovanju ka smrti (sein zum Tode), to je odreenje sa stanovita analitike. Meutim, to ne moe da vai na nivou hermeneutike opstanka, samim tim to tubie trai i nalazi ono radi ega/ emu, a to se na kraju vaspostavlja kao kraj ili telos bivstvovanja ili ivota. Drugim reima, Hajdeger esto naruava sprovoenje sopstvenog metod-skog naela i umesto da motri razvoj same stvari ad hoc ubacuje svoja miljenja. Ta nedoslednost mu je osnovni i hronini metodski nedostatak du ukupnog izlaganja u Biu i vremenu.7 Ovde emo nastojati da to nadoknadimo s neto izvo-enja koje iste stvari ini jasnijim.

3 Svakodnevica je bivstvovanje izmeu roenja i smrti. SuZ, 233, 374/ BiV, 277 i 431.4 Prigovor da se nelegitimno ispomaemo Hegelom ne stoji. Hegel je, takoe, tematizovao

znaaj smrti za obrazovanje subjekta (samosvesti), i ti uvidi prosto obavezuju, tim pre to Hajdeger zalazi u ve obraeno podruje. Uz to, za razliku od Hajdegera, kod kog nema izvo-enja, mi se trudimo da do osnovnih poenti doemo izvoenjem.

5 Za ta preciziranja Hajdeger je sputan poto planski izbegava pojmove vesti i samosvesti, kao ostatke metafizike. Cf. u davoskoj diskusiji, KpM, 171. Te pojmove ovde koristimo, kao pomone, bez namere da ih pripisujemo njemu.

6 italac ne moe s pravom da nam prigovori zbog upotrebe hegelijanskih pojmova za sebe, po sebi, za nas. Re je o heuristiki neophodnim pojmovima radi sprovoenja metodskog zahteva fenomenologije, kao to ih je u tu svrhu koristio i sam Hegel. U tom pogledu, Hajdeger je sputan, poto u naumu bekstva od metafizike subjektivnosti, sam sebi suava polje upotre-bljivih pojmova. Zato, pored navedenih, ne dolaze u obzir ni pojmovi subjekta, svesti, samosvesti, itd. Na kraju, vei je gubitak od dobitka.

7 Ovo smo ire obrazloili u Brdar (2015).

Autentinost i fundamentalna ontologija 151

152 Milan Brdar

Autentinost i fundamentalna ontologija 153

Da bi izlaganje itaocu bilo do kraja razumljivo neophodno je da napomenemo dve stvari: Hajdegerovo odreenje fenomenoloke metode kojom postupa u istrai-vanju i njegov stvarni odnos prema njoj. Hajdeger je naglasio dve njene osnovne odlike:

Fm 1) to je metoda samomotrenja Daseina u svakodnevici, kako se pokazuje samom sebi [SuZ, 16/BiV, 37];

Fm 2) to je metoda neposrednog motrenja koje sprovodi filozof, bez dodavanja stanovita i kategorija [SuZ, 16/B&V, 1718].8

Ovi nivoi metode u svoji posledicama na kraju nalau da se vodi rauna o ana-litikim razgranienjima hermeneutike opstanka, egzistencijalne analitike i fun-damentalne ontologije. Svi osnovni nedostaci njegovog izlaganja u SuZ proistiu iz njegovog zanemarivanja ovih razlika do ega je dolo usled nedosledne primene deklarisane fenomenoloke metode.9

Nitavilo smrti sve ponitava ili niti (kao potpuna negacija sveukupnosti biv-stvujueg [M, 101/GA 9: 109]), a njegova sutina je u tome da ono, kao sutin-ski odbojno tubie, dovodi pred bivstvujue kao takvo [M, 105, 106/GA 9: 114],