169

»Sisak — grad i gradi te l js tvo« iscr­pan je znanstveni rad o arhi tek­t u r i , povi jesnom sl i jedu i domet ima gradi te l js tva Siska, nekada važnog vojno-strateškog, kasni je gospo­darskog i t rgovačko- t ranz i tnog, a danas sve važnijeg indust r i j skog grada sjeverne Hrvatske.

Po mater i j i ko ju je autor kn j ige obrad io i po metodskom pr is tupu to se d je lo može bez ustezanja uvr­st i t i u p ioni rske znanstvenoistraži­vačke radove u oblast i naše do­maće povi jest i umje tnos t i . U od­nosu na momentano stanje znan­stvene obrađenost i ( i l i bo l je re­čeno — neobrađenost i ) g rad i te l j ­stva sjeverne Hrvatske, Maroevi -ćev »Sisak . . .« zauzima u struč­noj l i te ra tur i izuzetno mjesto. Za­okup l jena regionalnim i p rov inc i j ­sk im grad i te l j sk im ostvaren j ima knj iga ne sadrži kapi ta lna o t k r i ća , pa ipak, il i možda upravo po tome, nama je vredn i ja od mnogih d ru­gih d je la . To se na prv i pogled čini čudn im , ali uzrok ne treba t raž i t i u kn j iz i nego u nedovo l jnom, f ra ­gmen ta rnom, nesistematskom i ne­preglednom poznavanju povi jest i našeg domaćeg grad i te l js tva, gra­d i te l js tva naših gradova, a na pr­vom mjestu gradova sjevernih kra­jeva naše zeml je .

Ci jel i nam je splet uzroka uskrat io bol je poznavanje a rh i tek tu re , prem­da je ona jedan od b i tn ih čimbe­

nika u ž iv l jen ju današn j ih , prošl ih i budućih društvenih zajednica. Ulice grada protočnice su ž ivo tn ih tokova, a zgrade razl ič i t ih namjena zadovol javaju osnovne životne i du­hovne potrebe jednoga grada, je­dnog društva. I neizbježno su zbog toga izloženi neprestanim mi jena­ma, propadanju starog i n icanju novog. Kuće i palače, ulice i t rgov i , gradski prostor i i amb i j en t i , umno­žavaju se prema pot rebama gene­raci ja koje u n j ima žive i svaka generacija in terveni ra , gradi i do­građuje, usk lađujuć i svoja h t i jen ja i svoje osjećanje s t i la , ali ne uskla­đu juć i uv i jek to dvoje sa zatečenim s tan jem, s on im što je u grad i te l j ­stvu nasl i jedi la od pre thodn ih ge­neraci ja. Neujednačenost starog i novog, povi jesnog i suvremenog, u grad i te l j s tvu , rezul t i ra često ru­žn im , neharmoničn im i dehumani ­z i ran im gradsk im p ros to r ima , a ne­r i je tka je pojava da se ci je l i gra­dovi nekad skladnih a rh i tek tonsk ih mjera i odnosa pretvara ju u ne­skladne cjel ine.

Istraživanja arh i tek ture i urbanih aglomeraci ja na jkompleksn i ja su i na jskup l ja pov i jesno-umjetn ička istraživanja. F inanc i jsk im teškoća­ma pr id ružu je se i potreba uskla­đenog t imskog rada ekipe razno­rodnih s t ručn jaka : povjesničara, povjesničara umje tnos t i , arheologa, sociologa, arh i tekata , fo tografa i dr . Ovdje je indiv idualan rad te­ško ostvar iv , što se oč i tu je upravo u def ic i tu znanstvenih s tud i ja te vrste u nas, gdje indiv idualan istra­živački rad još uvi jek prevladava, lako je knj iga o grad i te l js tvu Si­ska dje lo jednog au tora , ona još do danas ne bi bi la objav l jena da pret­hodno nisu bile izvršene neke fun­damentalne znanstvenoistraživačke faze rada i to za jedn ičk im napor i ­ma i sredstvima t r i j u ins t i tuc i ja . Muzej u Sisku, Regionalni zavod za zašti tu spomenika ku l tu re u Za­grebu i Restauratorski zavod Hrvat­ske obavi l i su sa svo j im suradnic i ­ma , pod vodstvom autora ove kn j i ­ge, sistematsku inventar izaci ju ar­h i tek ture starog, a d je lomično i Novog Siska. Maroević se poslužio

rezul tat ima toga za jedničkog rada kao osnovom za da l j n j u znanstvenu ob radu , p lodonosno sjedinivši tako svoja dva poziva i dužnost i u s t ruc i : konzervatora-prakt ičara i povjesni­čara umje tnos t i .

Osim spomenute stručne inventa­rizaci je sisačke a rh i tek tu re , ko ja je bi la osnovni preduv jet za da l j ­nja znanstvena ist raživanja i ana­lize, autor je imao obavi t i veoma težak i opsežan posao: rekons t ru i ­rat i s l i jed rasta i razvoja gradske arh i tek ture i r i ješ i t i p rob leme da­t i ran ja i st i lskog određ ivan ja poje­d in ih ob jekata . Tu mu se ispr i je­čio potpuni nedostatak građevinske arhivske dokumentac i je , ko ja je neposredno nakon rata uništena, a zat im v r lo oskudna povi jesna građa. Stoga je na jp r i j e morao od­redi t i znanstvenu metodo log i ju ko­jom će argument i rano u tv rd i t i »krono log i ju nastanka zgrada i n j i ­hove mi jene u toku t r a j an ja« , a namjera mu je b i la da postigne »točnost na desetl jeće«. Polazeći od t r i čvrsta ishodišta: p rvo , od dataci je nekol iko zgrada što su po­uzdano utvrđene iz d rug ih izvora; drugo od t r i kar tografska pr ikaza Siska iz 19. st. (1827 . , 1862. i 1890. ) ; i treće od građevne kon­s t rukc i je svodova, pisac je kompa­ra t ivnom ana l i t i čkom metodom r i ­ješio taj zadatak. Tek rasvi jet l ivš i sve nepoznanice mogao se pr ihva­t i t i izrade s in tet ičkog pr ikaza po­vi jest i sisačkog grad i te l j s tva .

Osnovne intenci je , k r a j n j i c i l j i bi t sadržaja kn j ige objasnio nam je autor sam u p r v i m recima uvo­dnog izlaganja »O metod i« : »Di­menzi ja namjere obuhvaća pregled građenja i građevnih ob l ika u je­dnom gradu, u rasponu jednog sto­l jeća, a usporedno s t ime i razvoja grada sa svim svo j im međusobnim d je lovan j ima i zakon i tos t ima koje arh i tek tura nameće gradu i grad a rh i t ek tu r i , s dokuč i v im ut jecaj i ­ma povi jest i i s lo jev ima što su pod nama, s nekim konstantama koje neće moći zaobići budućnost .«

Ta nadasve složena p rob lemat ika i opsežna mater i ja grad i te l js tva je-

ivo maroević »sisak - grad i graditeljstvo«

izdavač: matica hrvatska , sisak muzej sisak 1971.

ivanka reberski

170

dnoga grada izložena je u t r i osnov­na poglav l ja : »Razvoj grada«, »Gradi te l js tvo« i »Katalog«. Takva je podjela omogući la autoru da kompleksno zahvati p rob lemat iku sa svih važni j ih aspekata pol i t ič­k i h , d ruš tven ih , gospodarskih i pov i jesno-umje tn ičk ih , te da obja­sni one fak tore ko j i su sto l jeć ima određival i f i z ionomi ju arh i tek ture tog naselja.

»Razvoj grada« povi jesni je dio knj ige. U tom k r a t k o m , ali dovo l j ­no iscrpnom poglavl ju iznesen je pona jp r i j e »Povijesni sl i jed« ko j i na temel ju izvora prat i povijesne događaje od i l i rskog i kel tskog raz­dob l j a , dakle od najstar i jeg sloja sisačkog urbanog organizma — Se-gestike, preko r imske Siscije do svih kasni j ih srednjov jekovnih i novovjekovnih zbivanja koja su u povi jest i Siska bi la veoma burna i uvel ike djelovala na njegov ra­zvoj sve do naših dana. Jedino se pov i jesnim zb ivan j ima i može obja­snit i da je jedan od na js tar i j ih gra­dova sjeverne Hrvatske očuvan sa­mo u svojem posl jednjem s lo ju , s tarom svega dva stol jeća. Razvoj ovoga grada, njegovo ponovno k l i ­janje i rast iz naselja u današnju urbanu aglomeraci ju ocr tan je u d rugom di je lu tog poglav l ja , koje nosi naslov »Urbanist ičk i s l i jed«. U žel j i da ostane do kra ja egzaktan u prezent i ran ju mater i je pisac ja namjerno ovdje izostavio arheolo­ški aspekt Siska zbog nepostojanja iscrpn i j ih arheoloških istraživanja i analiza. On prat i i tumači samo razvoj današnjeg naselja koje se počelo s t r uk tu r i r a t i i kon t inu i rano ob l ikovat i tek u 18. s to l jeću. Iscr­pnom deskr ip t i vnom analizom po­stojećeg gradi te l js tva i n jegovom usporedbom s građevnom situaci­j om koja je očuvana u kartograf­sk im pr ikaz ima Siska iz 19. stoljeća rekonst ru i ran je sl i jed građenja, a svaka nova pojava u njegovu ra­zvoju protumačena je povi jesnim i ekonomsk im uvjetovanost ima.

Poglavlje »Gradi te l js tvo« daje st i l ­ska određenja i t ipo log i ju s isačk i a rh i tek ture . Zamašan i veoma te­

žak zadatak! Gradi te l js tvo Siska rezultat je određenih zakoni tost i što su ih nametale sociološke i eko­nomske potrebe stanovništva tog naselja. Ono se neminovno, kao i u d rug im našim gradovima na tom pod ruč ju , razvi jalo pod speci f ičnim oko lnos t ima , što se mora lo odra­zi t i u ob l i kovn im i t ipo lošk im po­sebnost ima. Određujuć i i v rednu­jući ovu a rh i tek tu ru autor ni je za­pao u pogrešne usporedbe, do ko­j ih bi svakako došao da je k o j i m slučajem posegao za pr ihvaćenim p o j m o v n i m određenj ima sti la u a rh i t ek tu r i . On je uočio da se v r i ­jednost i a rh i tek ture jednog regi-onalno-prov inc i jskog naselja, kao što je Sisak, mogu m je r i t i i pra­v i lno oc jenj ivat i samo ako mjer i la ne iziđu iz njegovih už ih, lokaln ih okv i ra . Ta to je najčešće »sti l« ko j i je na per i fe r i ju dopro u modi f i c i ­ranom o b l i k u , sa zakašnjenjem, i u sebi nosi još samo poneku naznaku općih »st i lsk ih« karak ter is t i ka . Ma-roević je stoga u »st i lsk im određe­n j ima« veoma slobodan i uvodi neke sti lske kategor i je koje bi sva­kako u jednom općem pr ikazu ar­h i tek ture djelovale pro izvo l jno , a možda čak i nedopust ivo. Tako npr. premda u Sisku nema ni prave »ba­rokne« ni prave »klasicist ičke« ar­h i tek tu re , neki ob l i kovn i , prostor­n i , kons t ruk t i vn i i l i dekorat ivn i ele­ment i omoguću ju autoru da, unu­tar grad i te l jsk ih specif ičnosti ovoga grada, pojedine objekte svede pod po jam t ih st i lova. Još veće »pro­izvol jnost i« jav l ja ju se kad govor i o »arh i tek tu r i u doba b iderma­jera« il i o »b idermajeru u arhi tek­t u r i « , pa o »ranom his tor ic izmu ( temel jenom na klasicizmu i nek im romant i ča rsk im oznakama)« i t d . Kao što v i d imo , ovdje se susreće­mo s nekim kategor i jama ku l tu r -nopovi jesnih fenomena ko j ima je Maroević pr idao karakter is t ike ar­h i tek tonsk ih st i lova. Nužnost svog postupka objasnio je ov im r i ječ i ­ma: »Ovako shvaćena st i lska odre­đenja pomažu u određivanju lokal­nih i općih v r i jednost i u grad i te l j ­stvu Siska, da ju nam oslonac u k rono log i j i , pomažu da se stekne

rel jefna sl ika ne samo o postanku pojedin ih zgrada, ako ih gledamo izdvojeno, već i o razvoju grada . . . da se s t i lom u gradu osjet i čovjek ko j i je uz svoju pro fes i ju bio osjet­l j iv na ob l ik i l j epo tu , ali preveden na njegov jezik, dostupan njegovu shvaćanju.« Takvo st i lsko razgra­ničenje arh i tek ture daje kn j iz i »Si­sak — grad i grad i te l js tvo« treću d imenz i ju — d imenz i ju o r i j en tac i ja u vremenu i p ros toru — i na toj je osnovi potpuno opravdana auto­rova sloboda, pa čak i p ro izvo l j ­nost. U toj se iscrpnoj in terpreta­c i j i gradi te l js tva dal je anal iz ira t i ­pologi ja gradnje s obz i rom na na­mjenu i sadržaj , dok su kod poje­dinačnih objekata razmatran i kon­s t ruk t i vn i e lement i , ob l i kovan je zidne mase i uravnoteženost mase i de ta l ja , te ob l ikovan je prostora i zadovol javanje funkc i j a toga pro­stora. Ovo poton je treba posebno po te r ta t i , jer su mnogi dosadašnj i autor i ko j i su se bavi l i proučava­n jem arh i tek ture 19. i 20. stol jeća na jmanje pažnje posvećivali upravo organizaci j i p ros tora .

Posl jednje poglavl je sadrži opsežan »Katalog« od 213 ob jekata s tek-s tovn im deskr ipc i jama, fo togra f i ­jama pročel ja i d je lomično t locr­t ima . Nažalost, nisu obrađene sve zgrade današnje gradske jezgre, nego samo one koje se »od l i ku ju nekom posebnošću«, pa tako ne možemo objav l jen i mater i ja l sma­t ra t i komp le tnom urban is t i čkom monog ra f i j om , a za to jo j nedo­staju i g ra f i čk i , odnosno kar tograf ­ski pr ikazi današnjeg stanja s obzi­rom na v r i jeme nastanka, valor iza­c i ju i uščuvanost. Ipak to ne uma­n ju je njezinu v r i jednos t , a spome­nute nedostatke nadoknađu ju v r l o deta l jn i popisi zgrada prema vrs t i i namjen i .

To je prva naša cje lovi ta monogra­f i j a o povi jest i grad i te l js tva je­dnoga važnog s jevernohrvatskog grada. Ona će posluži t i istraživači­ma kao or i jen tac i ja u metodskom pr is tupu pr i izučavanju ostal ih na-ših gradova ko j i još nisu znan­stveno obrađeni .