Download - 031 Odbrana

7/21/2019 031 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/031-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 3 1

1 . j a n u a r 2 0 0 7 .

c e n a 1 0

0 d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

VI[E NEMA ^EKAWA

I n t e r v j u I n t e r v j u

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ Na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{

VI[E NEMA ^EKAWA

REFORMA SISTEMA VOJNOG OBRAZOVAWAREFORMA SISTEMA VOJNOG OBRAZOVAWAP r i l o g P r i l o g

7/21/2019 031 Odbrana


7/21/2019 031 Odbrana


NOVINSKI CENTAR

... Na|i svoju sre}u

Sre}na Nova godina i bo`i}ni praznici

7/21/2019 031 Odbrana


4

INTERVJU

General-potpukovnik Zdravko Pono{,

na~elnik General{taba Vojske SrbijeVI[E NEMA EKAWA 8

General-potpukovnik Miloje Mileti},zamenik na~elnika General{taba Vojske SrbijePRERANO JE GOVORITI O BOQIMVREMENIMA 12

Per asperaPUTUJU]I PRAZNIK 15

Otvorena Vojna kancelarija Natoa za vezu u BeograduGODINA VELIKIH KORAKA 16

TEMA

Vojna diplomatija (2)SENZORI NOVOG VREMENA 20

ODBRANA

211. oklopna brigadaTENKISTI INFORMATI^KOG DOBA 26

Srpski piloti u vazduhoplovnoj bazi AvijanoPOSETA NO]NIMSOKOLOVIMA 29

Iskustva vojnog posmatra~a u BurundijuDOPRINOS OÛVAWU MIRA 30

PRILOG

Reforma sistema vojnog obrazovawaSVEST O POTREBAMABUDU]NOSTI 33

Prekvalifikacija vi{ka vojnog kadraKROZ PRIZMU MENAXERA 53

S A

D R @

A J

26

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski

DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o G o r a n S T A N K O V I ]

1. januar 2007.

33

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

7/21/2019 031 Odbrana


DRU[TVO

U akciji "Najplemenitiji podvig godine"

HRABRO VOJNI^KO SRCE 54

Pukovnik Milosav Simovi}, komandant 78. motorizovanebrigade

ZATOÊNIK POZIVA 56

Jubilej Instituta za nau~ne informacije VMA

NAVIGATOR U SVETU SAZNAWA 59

@eqe i planovi za Novu godinuZA LEP[U I USPE[NIJU 2007. 60

SVETGeneral-major Lif Rusen, na~elnik Sanitetske upraveOruànih snaga Norve{ke

VREME ZA NOVE MODELE 62

Bitka kod Ulus-Kerta

HEROJI SA KOTE 776 64

TEHNIKA

Laka terenska vozila

OKLOPNA ZA[TITAPOSTAJE IMPERATIV 68

KULTURA

ârls Simi}, ameri~ki pesnik srpskog porekla

O ISTORIJI I ISTINI 72

Salon Muzeja naivne umetnosti u BeograduOSLOBO\ENI GRAVITACIJE 74

FEQTON

Iz vojne uniforme u mona{ku rizuPRVI HRISTOVI VOJNICI 76

72

RE^ UREDNIKA

5

Z N A W E

O blast u kojoj }emo, posle pristupawa Programu Partnerstvoza mir, najlak{e na}i zajedni~ki jezik sa budu}im partneri-

ma jeste razmena znawa i iskustava. Na tom planu je i do sa-

da mnogo u~iweno negovawem razli~itih oblika saradwe i

izvo|ewem zajedni~kih ve`bi. I ne samo to, budu}im part-

nerima moèmo {to{ta i da ponudimo u toj oblasti, jer smo, za

razliku od mnogih zemaqa u okruèwu, sa~uvali sistem vojnog

obrazovawa.

Reforme ili transformacije Vojske jednostavno nema bez no-

vog znawa, koje je u skladu sa potrebama budu}nosti. Neprekidnost

obrazovawa i usavr{avawa je, dakle, su{tinska potreba zaposle-

nih u sistemu odbrane da bi na najboqi na~in mogli da odgovore

savremenim izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti. Svesto tome nametnula je i potrebu da se vojni obrazovni sistem Srbi-

je temeqito reformi{e i potpuno uskladi sa budu}im potrebama

Vojske i sistema odbrane zemqe.

Ideja vodiqa tog procesa jeste neprekidno u~ewe ili ”u~ewe

kroz ceo ìvot”. Tradicionalni koncept kojim se obrazovawe za-

vr{ava sticawem akademske diplome to ne moè da obezbedi, jer

su potpuno izmeweni zahtevi potrebnih znawa i sposobnosti koji-

ma mora da ovlada oficir 21. veka.

Dokle se stiglo u realizaciji tog procesa, kakva je vizija si-

stema vojnog obrazovawa i kako vojni poziv u~initi privla~nijim,

govore kreatori i nosioci realizacije tog projekta u specijalnom

prilogu Odbrane .

Posledwi ovogodi{wi broj prilika je za pogled unazad i su-

mirawe rezultata, ali i za najavu onoga {to nas o~ekuje u 2007.

godini. Prema re~ima na~elnika General{taba general-potpukov-

nika Zdravka Pono{a i wegovog zamenika general-potpukovnika

Miloja Mileti}a u ekskluzivnim intervjuima za na{ list, slede}e

godine bi}e potpuno uspostavqena nova organizacija Vojske. Teì-

{te rada bi}e usmereno na prevo|ewe vi{ka kvantiteta u mogu}i

i potreban kvalitet, {to je su{tina daqe transformacije Vojske.

Istina, to }e dovesti i do daqeg smawewa brojnog stawa Vojske,

koja }e imati ukupno 27.000 pripadnika, od ~ega }e biti 19.000

profesionalaca i 8.000 vojnika na odsluèwu vojnog roka. To je

jedna od posledica transformacije na putu do potpune profesio-

nalizacije, kako je to zacrtano, do 2010. godine.Efekti se mere boqim uslovima rada, dostizawem ve}e efi-

kasnosti i interoperabilnosti sistema, modernizacijom i opre-

mawem savremenijim sredstvima, poboq{awem ivotnog standar-

da zaposlenih i reafirmacijom ugleda vojnog poziva u dru{tvu. Na

tom nimalo lakom i jednostavnom putu briga o vi{ku vojnog kadra

bi}e i daqe jedan od va`nih prioriteta. Pomo} dràve je neop-

hodna, pre svega u dono{ewu neophodnih zakona i drugih normativ-

nih dokumenata koji }e dati novi zamah reformskim procesima.

Kako smo mi u Redakciji Odbrane radili u protekloj godini

– oceni}ete sami. Hvala na poverewu.

7/21/2019 031 Odbrana


6 1. januar 2007.

AKTUELNO

Prijem Republike Srbije u Partnerstvo za mir sigurno je jedan odnajve}ih spoqnopoliti~kih poena na{e zemqe u protekloj godini, a za Mi-nistarstvo odbrane od posebnog je zna~aja ~iwenica da su rezultati re-forme sistema odbrane prepoznati kao jedan od odlu~uju}ih faktora zadobijawe zelenog svetla, rekao je na godi{woj konferenciji za novinareministar odbrane Republike Srbije Zoran Stankovi}.

Isti~u}i da }e u procesu reforme dodatnu podr{ku Ministarstvo do-biti od Kancelarije Natoa za vezu u Beogradu, ministar je dodao da }etranzit snaga Natoa preko teritorije Srbije, {to je prvenstveni ciq osni-vawa Kancelarije, po~eti kada budu usagla{eni dodatni aran`mani naSporazum kojima }e se precizno definisati svi detaqi tranzita.

– Postoji u na{oj javnosti odre|ena doza nepoverewa prema spro-vo|ewu ovog sporazuma i to je, ako se ima u vidu na{a nedavna istorija,donekle razumqivo. Ali, mi nemamo pravo da budu}nost `rtvujemo zbogpro{losti i nemamo vi{e prava da tapkamo u mestu ve} moramo da pre-ska~emo stepenice da ne bismo opet izgubili korak sa svetom – rekao jeministar.

Izraàvaju}i zadovoqstvo {to u proteklih godinu dana nije otvorenanijedna nova afera, ministar Stankovi} je rekao da su jedini nenadokna-divi gubici u tom periodu bili gubici qudskih ivota i da je najteì zada-tak za Ministarstvo odbrane da se u na{oj javnosti podigne svest o tomeda su reforma sistema odbrane i integracija u bezbednosne integracijekqu~ne za celokupnu transformaciju dru{tva.

Zahvaliv{i se norve{koj ambasadi koja je u protekle dve godine odgo-vorno i prijateqski obavqala posao kontakt ambasade za odnose Srbijesa Natoom, ministar Zoran Stankovi} izrazio je zadovoqstvo ~iwenicomda je na to mesto imenovana Ambasada Italije u Beogradu.

Odgovaraju}i na pitawa novinara, koja su se u najve}oj meri odnosi-la na de{avawa koja su u protekloj godini privla~ila medijsku pa`wu, mi-

nistar Stankovi} je povodom slu~aja ~etvorice radnika vaqevskog Kru{i-ka naglasio da je ta~no da su se u toj fabrici ~uvale ~etiri rakete tipa

NEMAMDA TAPKA

G OD I[ WA K ON FE RE NC IJ A Z A N OV IN AR E

Sve~ano potpisivawe sporazuma u Briselu

SRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIRPredsednik Srbije Boris Tadi} potpisao je u sedi{tu Na-

toa u Briselu, 14. decembra, Okvirni sporazum o pristupawu

Srbije Programu Partnerstvo za mir.U govoru na sednici Severnoatlantskog saveta predsednikTadi} je rekao da ulazak Srbije u Partnerstvo za mir predsta-vqa samo prvi korak u procesu koji }e kulminirati potpunom in-tegracijom regiona u Nato.

”Ovo je kraj izolacije, nesamo za Srbiju, ve} i druge ze-mqe u regionu – Bosnu i Herce-govinu i Crnu Goru. Hteo bih dakaèm da je Balkan bio deoproblema u pro{losti, poseb-no u jezivoj deceniji devedese-tih. Nove inicijative i noviodnosi sa Natoom doprine}estabilnosti i prosperitetu

regiona u budu}nosti. I daqeimamo neke probleme u regio-nu, ali smo optimisti~ni da }e-

mo ih re{iti i da }emo doprineti stabilnosti Evrope. To je na{plan”, rekao je Tadi}.

Generalni sekretar Nato, Jap de Hop Shefer sloìo se spredsednikom Tadi}em da pristupawe Srbije Partnerstvu za mirpredstavqa po~etak novog poglavqa u odnosima Natoa i Srbije.

Potpisivawu pristupawa Srbije Programu Partnerstvo zamir prisustvovali su ambasadori zemaqa ~lanica Natoa, amba-sador Srbije u Natou Branislav Milinkovi} i ministar odbra-ne Zoran Stankovi}.

Isti sporazum u Briselu potpisale su i Bosna i Hercegovi-na i Crna Gora, koje su zajedno sa Srbijom, na samitu Natoa uRigi, pozvane da u|u u Program Partnerstvo za mir.

Severnoatlantska alijansa je odlu~ila da od 1. januara2007. Italija bude ”dràva za kontakte” sa Srbijom, pa }e wenzadatak biti da u naredne dve godine pospe{i komunikaciju iunapredi saradwu Beograda sa tim savezom. Italija je time za-menila Norve{ku na mestu takozvane ”kontakt point ambasade”(ambasade za odnose) sa Srbijom.

Me|u ~lanicama Natoa najve}e zanimawe i konkurencijabili su upravo za mesto dràve za kontakte sa Srbijom.

[ta izbor Italije zna~i za Srbiju, pitali smo pomo}nikaministra odbrane za politiku odbrane Sneànu Samarxi}-Mar-

kovi}.– Zemqa koja }e biti ta~ka za kontakt sa Natoom treba daima izuzetno jaku misiju u Briselu, kako bi na{a pitawa ”pre-{la rampu” i na{la se na va`nim mestima. Zna~ajno je da ima idobru ambasadu u Beogradu. Najzad, ta zemqa treba da ima istabilnu i uglednu diplomatiju. Italija sve to ima. Pored toga,ona je ~lan Kontakt grupe i zainteresovana je za stabilnost Sr-bije, jer joj je na{a zemqa ekonomski zanimqiva. Sa Italijomve} imamo dobro razvijenu bilateralnu vojnu saradwu, koja }eovim dobiti novi zamah. Italija tako|e u~estvuje u poverila~-kom fondu Natoa, koji daje mikrokredite za one koji zavr{eProjekat prekvalifikacije – Prisma, {to nam pokazuje da je naneki na~in zainteresovana za socijalni mir u Srbiji i budu}-nost pripadnika sistema odbrane. Imaju}i sve to u vidu, za nasje ovo izvanredno dobra vest – izjavila je Sneàna Samarxi}-

Markovi}.S. \OKI]

Da ne bismo opetizgubili korak

sa svetom,mi nemamo pravo

da budu}nost`rtvujemo

zbog pro{lostii nemamo vi{e

prava da tapkamou mestu, ve} moramo

da preska~emostepenice – rekao jeministar Stankovi}

novinarima

I l u s t r a c i j a J u g o s l a v V L A H O V I ]

ITALIJA NOVA ”DR@AVA ZAKONTAKTE” SA ALIJANSOM

7/21/2019 031 Odbrana


7

PRAVAO U MESTU

Potpisan ugovoro modernizaciji aviona MiG-29

ISPUWENO OBE]AWEGeneralni direktor ”Jugoimport-SDPR” Stevan Nik~evi} i

predstavnik Ruske korporacije za proizvodwu aviona ”MiG” Dmi-trij Ostap~uk potpisali su 23. decembra u Vladi Republike Sr-bije ugovor o remontu i modernizaciji pet na{ih aviona MiG 29.”Jugoimport-SDPR” zakqu~io je ovaj ugovor, i to bez provizije,za potrebe Ministarstva odbrane, a na osnovu ovla{}ewa Mi-nistarstva finansija Republike Srbije.

Dinamika ugovora, vrednog vi{e od 24 miliona dolara,predvi|a da dva aviona budu remontovana i modernizovana dooktobra 2007, a jo{ dva do kraja te godine, dok se zavr{etak mo-dernizacije petog aviona planira za 2008, tako|e odobrenimsredstavima iz Nacionalnog investicionog plana.

”Ispunili smo obe}awe koje smo dali na po~etku mandatada }e na{e nebo ~uvati na{i avioni i da }e ovo biti po~etakobnavqawa na{eg vazduhoplovstva”, rekao je ministar Stanko-vi} na konferenciji na novinare posle potpisivawa ugovora.”Remontom i modernizacijom aviona MiG-29 zna~ajno }e biti po-ve}ana sposobnost Vazduhoplovstva i provitvazduhoplovne od-brane Vojske Srbije u kontroli i za{titi vazdu{nog prostorana{e zemqe, {to predstavqa i deo na{ih me|unarodnih obave-za”, naglasio je ministar Stankovi}. On je podsetio da su, za-hvaquju}i razumevawu Vlade Srbije, u ovoj godini obezbe|enedodatne koli~ine mlaznog goriva, tako da su na{i piloti u 2006.leteli pet puta vi{e nego 2005. godine.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordi-nator Ministarstva finansija Milan Parivodi} podsetio je da

je ulagawe u modernizaciju MiG-ova je prva velika investicija una{u avijaciju posle dvadeset godina. Plaranin je i remont osamhelikoptera i jednog transportnog aviona AN-26.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev izra-zio je zadovoqstvo zbog potpisivawa ugovora istakav{i da to”predstavqa i znak velikog poverewa izme|u Rusije i Srbije”.Ambasador Aleksejev je najavio da }e 2007. biti jo{ bogatija uekonomskoj saradwi dveju zemaqa.

Odgovaraju}i na pitawe novinara, na~elnik General-{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ jerekao da potpisivawe ugovora nije povezano sa pristupawemSrbije Programu Partnerstvo za mir, jer da je bilo para, doremonta i modernizacije aviona do{lo bi i ranije. GeneralPono{ je istakao i da se do 2010. godine ne planira nabavka

novih aviona.

S n i m i o Z .

P E R G E

NISTRA ODBRANE ZORANA STANKOVI]A

zduh-vazduh namewene za remont, ~ije su glave bile poja~ane uranijum-im {ipkama, i da se ne moè govoriti da su pomenuti radnici ozra~eni{to su ispitivawa wihovog zdravstvenog stawa jo{ u toku. Ministar jeglasio i da se prostorije u kojima su rakete skladi{tene pravilno ~uva-i da je tamo strogo ograni~en pristup zaposlenima.

Novinare je zanimalo i koliko su ta~ni navodi pojedinih medija o to-da Vojska na grani~nim prelazima privodi lica koja se nisu odazvala

zivu za sluèwe vojnog roka.– Nakon amnestije regulisane zakonom od aprila ove godine, a kojom

ukinute podnesene krivi~ne prijave, svako je imao vremena da do danaseko na{ih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava proveri da li jedignuta krivi~na prijava protiv wega. Moram ponovo da kaèm da, iakoMinistarstvo odbrane zalaè za profesionalizaciju Vojske, zakon nijeomewen i vojna obaveza i daqe postoji – rekao je ministar odbrane.

S. SAVI]

QUBISAV TODOROVI]DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ODBRANE

Vlada Republike Srbije saop{tila je daje na sednici odrànoj 21. decembra odlu~ilada dràvni sekretar u Ministarstvu odbranezaduèn za qudske resurse bude Qubisav To-dorovi}. Dosada{wi pomo}nik ministra zaqudske resurse dr Zoran Jefti} razre{en jedu`nosti, zbog odlaska na novu du`nost.

Na istoj sednici, Vlada je odlu~ila daobezbedi jo{ 20 miliona dinara za sanaciju{tete nastale eksplozijom u vojnom magacinu

kod Para}ina.

7/21/2019 031 Odbrana


8

U

GENERAL-POTPUKOVNIKZDRAVKO PONO[,

NAÊLNIK GENERAL[TABAVOJSKE SRBIJE

VI[E NEMA ÊKAWAU godini iza nasuradili smo dosta.U 2007. zavr{i}emouspostavqawe novestrukture Vojske,prebaci}emo teì{tena novi kvalitet, {topodrazumeva neuporedivoboqi sistem obuke iobrazovawa, funkcionalnijirad unutar sistema,

interoperabilnost.Mislim da }e vojnaprofesija biti mnogoprivla~nija, izazovnija.Isto tako, za posao koji nijeni prose~an, ni standardan,ni plata ne moè da budeprose~na i standardna.Ako dràva ho}e da imaozbiqnu i profesionalnuvojsku, onda prema woj moratako i da se odnosi.

godini koja se upravo zavr{ava dogodile su se odre|uju}e stvari za na-{u dràvu i Vojsku. U toj istoj godini general Zdravko Pono{ je kao za-menik, zastupnik i na~elnik General{taba bio na veoma zahtevnom i usvakom slu~aju odgovornom poloàju. Sa tog poloàja donosio je odlu-ke, govorio o wima u medijima, pregovarao i dogovarao – nastoje}i

da u svemu {to ~ini da i svoj maksimum. Pone{to od pomenutog se nekima inije dopalo, drugi su pozdravili wegovu odlu~nost i jasnu viziju, tre}i su mubrojali godine… Kako je op{tepoznato da je svetu nemogu}e ugoditi, te je za-to najva`nije ~initi upravo to u {ta verujemo, razgovor koji sledi je tu da{to konkretnije zaokruì ìvot Vojske u prethodnoj godini, propu{ten krozprizmu wenog vode}eg ~oveka.

Kako se ova godina zavr{ava u odnosu na o~ekivawa koja ste negde u ovo isto vreme, samo pre godinu dana imali?

– Kada sam do{ao na du`nost zamenika na~elnika General{taba nijebilo izvesno da }e Srbija ve} za nekoliko meseci obnoviti svoju samostal-nost. Kada se to dogodilo, u prvom trenutku je izgledalo kao neèqeni ishod.Me|utim, sada smo ve} svi svesni da je to velika stvar. Posle mnogo godinaSrbija je ponovo samostalna dràva. Ona ima svoju vojsku – Vojsku Srbije.To je zna~ajan doga|aj, koji u trenutku kada sam preuzimao du`nost nisam pla-nirao, ali sam mogao to da o~ekujem, i kada se dogodio, posmatrao sam ga sa-mo sa stanovi{ta pozitivnog.

Bilo je neophodno zapo~eti konkretne reformske procese. Imali smoveliki zastoj, pa ~ak i nepoèqan smer, s obzirom na to {ta se u prethod-nom vremenu de{avalo u Vojsci u odnosu na ono {to bi trebalo da se de{a-va i {to je odre|uju}i trend u zemqama i vojskama Evrope. U tom momentunisam bio u stawu da procenim koliko brzo }emo mo}i da idemo u smerureformi, ali sam znao da moramo da krenemo. Sada, posle godinu dana,mislim da moèmo da kaèmo da je to bila uspe{na godina, u okolnostimakoje nisu bile potpuno naklowene reformskim koracima. Govorimo o ras-

padu dràve kojoj smo mi kao vojska pripadali, u pola tog mandata. To vremenije izgubqeno ~ak ni u situaciji kada nismo imali jasnu zakonodavnu regu-

1. januar 2007.

S n i m i o G o r a n S T A N K O V I ]

7/21/2019 031 Odbrana


lativu, kada nije postojala izraèna politi~ka spremnost da seradi na reformi Vojske, iako su neki od razloga za to bili ~ak iobjektivni. Vojska je, kao i spoqnopoliti~ki sistem, pripadalanivou dràvne zajednice, a finansirana je sa nivo republika.Kada je postala Vojska Srbije, kada je Ministarstvo odbrane, akone formalno, ipak u{lo u Vladu Srbije, trebalo je vremena da sesve to sinhronizuje. Proces reforme ni tada nije stao. Mnogo to-ga je ura|eno upravo u takvim okolnostima.

Mo`da je prilika da pomenemo {ta je to konkretno.– Ura|eno je nekoliko kqu~nih stvari u uspostavqawu nove

strukture na{ih snaga, {to smo i definisali kao prioritet. Kqu~-ni zahtev ~itavog procesa transformacije Vojske Srbije jeste –prevo|ewe vi{ka kvantiteta u mogu}i ili potreban kvalitet. U us-postavqawu nove strukture Vojske formirali smo Prvu brigaduKopnene vojske, Specijalnu brigadu, Gardu, Brigadu veze, Central-nu logisti~ku bazu, 204. avio-bazu i jo{ neke jedinice. To je upravoono {to smo planirali da uradimo do kraja 2006. godine, a {to jeu skladu sa Strategijskim pregledom odbrane , verifikovanim naKolegijumu ministra odbrane. Ako nastavimo tim tempom ispuni}e-mo na{ plan, koji podrazumeva da do sredine 2007. godine kom-pletno uspostavimo novu strukturu snaga. To zna~i da nas ~eka for-mirawe jo{ tri brigade Kopnene vojske, artiqerijske, raketnebrigade, komande za obuku, a neophodno je i da preformiramo Ko-mandu Kopnene vojske. U me|uvremenu smo zavr{ili i preformi-rawe General{taba, {to podrazumeva, izme|u ostalog, da imamo iZdruènu operativnu komandu kao element General{taba.

Sve je to, na neki na~in bio prioritet u uspostavqawu novestrukture snaga, ali mi smo uradili jo{ ne{to {to je zna~ajno.Sve to vreme smo se vi{e nego doma}inski pona{ali. Onoliko pa-ra koliko je Vojska dobila za ovu godinu, nije i onoliko koliko jenama trebalo, ali smo se pona{ali tako da nismo probili odo-brenu koli~inu novca. Zaustavili smo neke programe opremawakoji u ovakvim okolnostima nisu bili racionalni, a red smo zave-li u odràvawu i remontu postoje}eg.

Upravo ste nabrojali mnoge bitne stvari koje su definisa-le Vojsku Srbije u 2006. godini. [ta je za Vas najva`nije za tu istu Vojsku {to se tokom te godine dogodilo?

– Najva`niji je onaj doga|aj na koji mi nismo direktno utica-li. Formirana je Vojska Srbije. Proces podele sa Crnom Gorompro{ao je mirno i konstruktivno, {to je pozdravqeno i na unu-tra{woj i na me|unarodnoj sceni. Dve vojske su se razdruìle ta-ko da su i qudski i materijalni resursi podeqeni korektno. Qu-dima je omogu}eno da izaberu gde }e da slu`buju, bez obzira nanacionalnu pripadnost i dràvqanstvo. Taj proces se uvelikoprivodi kraju, a i problem materijalne imovine razre{en je napredvi|eni na~in. To je bio veliki izazov, te je i uspeh u svemu to-me jo{ zna~ajniji.

Uspostavqawe nove strukture Vojske, formirawe novih jedi-nica, koje podrazumeva ogroman posao, od transporta, preme{ta-wa qudi, ga{ewa garnizona, jedinica, uspostavqawa novih, jesteveliki zahvat koji se naj~e{}e radi nekoliko godina. To {to smo mi

postigli za samo pola godine, neke vojske i zemqe iz okruèwa ra-dile su nekoliko godina.

Va{ poloàj podrazumeva i dono{ewe veoma va`nih odlu-ka. Da li postoje odluke koje ste u tom periodu teè doneli?

– Da, postoje takve odluke. Pomenuo sam ga{ewe nekih garni-zona. To je bila jedna od takvih odluka. Ona je podrazumevala pome-rawe qudi i wihovih porodica u situaciji kada je ìvot u Vojsci, saprimawima koja mi imamo, prili~no teàk. Svako takvo pomeraweje dodatni potres u sku~enim ekonomskim mogu}nostima svakog na{egpripadnika. To je i stres za ~itavu porodicu, naravno. Deca su mo-rala da mewaju {kole, supruge zaposlewa, ili da ih gube. Takva od-luka se zaista te{ko donosi. Trudili smo se da, koliko-toliko, olak-{amo situaciju, imaju}i u vidu tri kqu~na aspekta. Prvo je bilo va-`no da ta~no znamo kakve su nam operativne potrebe, koji to garni-

zon moramo zadràti, jer to u skladu sa potrebama, ima smisla.Drugi kriterijum je bio stawe infrastrukture pojedinih garnizona.

Poku{ali smo da odredimo koje garnizone moèmo da dovedemo upotrebno funkcionalno stawe, a da ne tro{imo previ{e, dok smogasili one gde je bilo malo qudi, a logisti~ki tro{kovi su biliogromni. Tre}i kriterijum se odnosio na smawewe socijalnih po-tresa, koliko je to bilo mogu}e. Nastojali smo da selidbe ne buduprevi{e daleko, da to bude srodna bran{a. U profesionalnoj voj-sci, koja je dobro pla}ena i situirana, nije veliki problem da po-merite nekoga nekoliko stotina kilometara. Kod nas to, naàlost,

sada nije tako. Zato smo nastojali da svim tim pomerawima, koja suneminovna, probleme smawimo na najmawu meru.

Prijem u Partnerstvo za mir nesumwivo je rezultat velikih napora uloènih da bi se postigli potrebni profesionalni kriterijumu. Ministar Stankovi} je pomenuo da }emo sada sami birati oblasti, oblike i instrumente saradwe sa Na-toom. O~ekuje se i izrada individualnog programa saradwe.

Da li je u oblasti vojne saradwe ve} poznato {ta }e to kon-kretno biti? Potcrtali ste transfer znawa i iskustava.

– To je samo jedna od oblasti. Mi se najpre opredequjemo uokviru Partnerstva za mir za saradwu kroz Prezentacioni doku-ment. To je na~elan dokument u kome se ne precizira {ta je to {to}emo konkretno da radimo. Oblasti koje mi vidimo kao zna~ajne, akoje }e se kasnije detaqnije razra|ivati Individualnim partner-

skim programom, koji je ve} obavezuju}i dokument, jesu vojno obra-zovawe, obuka i doktrina. To su preduslovi dostizawa interope-rabilnosti. A kao {to je re~eno i prilikom potpisivawa Okvir-nog dokumenta u Briselu, pristupawe Partnerstvu za mir je presvega prihvatawe odgovaraju}eg vrednosnog sistema, ili sprem-nost da se taj sistem prihvati.

U na{em slu~aju mislim da je to i priznawe za sve {to smo dosada uradili i da mi u Vojsci, na neki na~in, ve} imamo taj vredno-sni sistem. Sada je potrebno sve to sprovesti u praksu, da VojskaSrbije bude interoperabilna u okviru programa Partnerstvo zamir i da se razvija teè}i visokim profesionalnim standardima.To je mogu}e samo ako imamo odgovaraju}i sistem obrazovawa, kojitako ne{to omogu}ava. Najboqe je da ga uspostavimo tako {to }e-mo sara|ivati sa drugima. Sve su to razlozi zbog kojih verujemo daje saradwa u razmeni znawa i iskustava u okviru Partnerstva za

mir – najva`nija i najprivla~nija za nas. I to ne samo zato {to mina taj na~in primamo ne{to od drugih, ve} zato {to smo sigurni dana tom planu imamo {ta da i ponudimo. Za razliku od mnogih zema-qa na{eg regiona, mi imamo sistem vojnog {kolstva koji }emo za-dràti, dodu{e reformisan, i verujemo da je to kapacitet koji mo-èmo da ponudimo drugima. To su resursi koje vidimo kao mogu}e una{oj ponudi partnerima u okviru programa Natoa. Podrazumeva-mo i Vojnomedicinsku akademiju, jer je ona i nau~na i obrazovnainstitucija, a ne samo zdravstvena.

Slede}a oblast koja je u tom smislu zna~ajna jeste demokrat-ska kontrola sistema odbrane. Ona je iz kategorije vrednosnog, inije ne{to {to se ti~e samo Vojske ve} i svih ostalih u~esnika uprocesu kontrole, pre svega izvr{ne, a mo`da ~ak i najvi{e – za-konodavne vlasti.

[to se konkretnih oblika saradwe ti~e, mo`da nije neophodno

da sada govorimo vi{e o tome. Treba pomenuti planirawe, progra-mirawe i buxetirawe u sistemu odbrane i upravqawe resursima. Tonam je zna~ajno, jer je ta oblast kod nas bila prili~no zapu{tena.Nastoja}emo da je obnovimo, ne onako kako je funkcionisala ranije,iako to nije bilo lo{e, ve} }emo se preusmeriti na sistem koji seprimewuje u zemqama koje su u Natou i u Partnerstvu za mir.

[to se ti~e resursa, razmatrali smo koji su to kapacitetikoji mogu da budu ponu|eni, a smatramo ih atraktivnim, bar u na-{em regionu. Izdvajaju se Centar ABHO u Kru{evcu, VMA, Vojnaakademija i jo{ neki centri za obuku. Sve }e to biti razra|eno uIndividualnom programu partnerstva.

Pomenuli ste reformisano vojno {kolstvo. Znamo da su reforme u obrazovawu veoma osetqive, tu se eventualne gre{ke mogu videti tek za nekoliko godina. Na ovom pro-

storu je bilo lo{ih reformskih poteza u toj oblasti. Je-smo li, koliko-toliko, “pokrili” mogu}e gre{ke?

9

7/21/2019 031 Odbrana


– U pravu ste kada kaète da treba da pro|e nekoliko godinada se takve gre{ke uo~e. Zato su svi potezi u oblasti {kolstva vr-lo rizi~ni, jer daju rezultate, dobre ili lo{e, na duge staze. Mo-glo bi se re}i da postoje dva osnovna principa na kojima je mogu}epostaviti vojno {kolstvo. Jedan je da ono bude vezano za General-{tab. Tada se zatvara svojevrsna sinergetska celina: doktrina,

obrazovawe i obuka na jednom mestu. To je pristup koji je kod nasbio dugo prisutan, a i danas je u nekim vojskama. Prednost ovog si-stema je upravo u objediwenosti te tri odre|uju}e celine. Mi smose pre godinu dana opredelili za model da obrazovawe bude u nad-le`nosti Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, i toje mene zateklo na ovom mestu kao zavr{ena stvar. Ta varijantaima prednost u ozbiqnijem povezivawu sa sistemom civilnog obra-zovawa – Beogradskim univerzitetom.

Ta reforma je zapo~eta dobro, nosi niz potencijalnih predno-sti u situaciji kada vojni poziv nije dovoqno privla~an. To jestena~in da taj poziv postane privla~niji. Ova varijanta otvara mo-gu}nost da na{im studentima predavawa drè profesori sa Beo-gradskog univerziteta, {to se ve} de{ava, ali i boqu institucio-nalnu povezanost. Ima}emo ~vr{}u vezu izme|u Akademije i Uni-verziteta, te }e nau~na dimenzija na Akademiji jo{ vi{e oìveti, apotpisivawem ugovora sa nekim fakultetima omogu}ili smo da ofi-ciri kada zavr{e Akademiju dobiju i tu drugu diplomu, {to celu po-stavku ~ini neuporedivo boqom. Mislim da tom pristupu, imaju}i uvidu sve {to je ura|eno, treba dati {ansu, ako se nastavi ovako ka-ko je zapo~eto, jer on zaista obe}ava. Onda vi{e nije ni toliko va-`no da li je organizaciono {kolstvo povezano sa General{tabomili Ministarstvom. Mnogo je va`nije kakva mu je su{tina, kako jefunkcionalno umreèno. A komunikacija General{taba i Sektoraza qudske resurse do sada je bila prava i funkcionalna.

Nedavno ste za “Vreme” izjavili da je kod nas potpuno po-meren socijalni poloàj vojske u dru{tvu. Na konkurs za Vojnu akademiju se 2006. prijavilo samo 28 qudi, samo su

dvadeset trojica do{la na testirawe, a samo ~etvorica zadovoqila uslove. Koliko o~ekujete da }e reforma Voj-ske, vojnog {kolstva, ali i status koji bi trebalo da ta {kola garantuje promeniti odziv? Kako }e se planirati ubudu}e potreban broj {kolovanih oficira?

– Privla~nost vojnog poziva moè se promeniti naboqe kadasmo sve prisutniji na afirmativan na~in u javnosti, kada se pove-zujemo sa Univerzitetom, kada se moè dobiti i ta druga diploma,odnosno {ire obrazovawe. Sve je to afirmativno, ali nije do-voqno. Neophodne su i odgovaraju}e plate. Za to je potrebno dapro|e jo{ neko vreme. Insistiram da je upravo to jedan od kqu~nihrazloga ili povoda da se qudi prihvate vojnog poziva, koji je zah-tevniji nego mnogi drugi. Za posao koji nije ni prose~an, ni stan-dardan, ni plata ne moè da bude prose~na i standardna. Ako dr-àva ho}e da ima ozbiqnu i profesionalnu vojsku, onda prema wojmora tako i da se odnosi.

Planirawu kadra pristupili smo veoma ozbiqno. Kada ima-mo sasvim jasnu strukturu Vojske, brojno stawe qudi i tehnike –nije nikakav problem dobro planirati potreban kadar. Sa nor-ve{kim ministarstvom odbrane radi se dobar projekat upravo uvezi sa modelirawem i na~inom na koji treba upravqati kadrom,imaju}i u vidu sve pokazateqe. Ve} za slede}u godinu znamo preci-zno koliko nam qudi treba na Vojnoj akademiji i u [koli nacio-nalne odbrane. Tako|e, treba imati u vidu da sav potreban kadarne}emo {kolovati kod nas. Trudi}emo se da neke qude {kolujemo uinostranstvu. Taj proces je ve} otvoren. Na{i qudi su na osnov-nim studijama u Gr~koj, Italiji, na komandno-{tabnom usavr{ava-wu u nekoliko zemaqa, na nivou [NO ili ratnog kolexa isto ta-ko. Toga }e biti sve vi{e. A trudi}emo se i da studenti iz drugihzemaqa dolaze kod nas na {kolovawe.

Da li bi prijem u Partnerstvo mogao da ubrza reformu si-stema odbrane, da li }e je predizborni i izborni meseci

usporiti, ili ubrzati – ima-ju}i u vidu nedostaju}u za-konsku regulativu? [ta je tu neko realno vreme kretawa ka projektovanim ciqevima za 2007. i 2010. godinu?

– Prijem u Partnerstvo zamir je dobar impuls, ali je posao

na{. Taj posao se ne radi ni u Bri-selu ni u Va{ingtonu. Mi moramoda ga uradimo. Zato je va`no daznamo {ta ho}emo, da postavqamojasna pitawa, kako bismo dobilirazumne odgovore. Mislim da smomi sada u stawu da postavqamo ja-sna pitawa, jer smo odredili {taje to {to ho}emo da radimo. U sveovo smo i krenuli sa opredeqe-wem da taj proces ne moè da ~e-ka. Nivo podr{ke iz Brisela je to-liki koliki je. Mi taj posao radi-mo, a oni kada budu imali dovoq-no mogu}nosti, politi~kih i svihostalih, da nas vi{e podrè – do-brodo{li. U me|uvremenu, mi ide-mo sami.

U situaciji koja je predizbor-na i izborna mi i daqe radimo svoj posao. Izbori nisu u Vojsci,mi na poloàje ne dolazimo na izborima. Oni se eventualno moguodraziti na dono{ewe novih zakona. Anama su neophodni novi za-koni o Vojsci i odbrani, koji bi trebalo da promene socijalni po-loàj Vojske. Mi to ne moèmo da mewamo u postoje}im okolnosti-ma. Moèmo da uspostavimo novu strukturu snaga, da se opredeli-mo koji nam tenkovi vi{e ne trebaju, ali koja su prava i obavezepripadnika Vojske, kakvi su odnosi u slu`bi, to ne moèmo da od-redimo sami, a to moè da nas uspori. Zato je ovo mo`da prilikada se uputi apel da dono{ewe novih zakona o Vojsci i odbrani bu-

de jedan od prioriteta novog skup{tinskog saziva.Iz nekih ranijih vremena, po inerciji, ostalo je prili~no ra{ireno verovawe da Vojska ìvi sasvim dobro na dr-àvnim jaslama. Socijalni poloàj Vojske se, naàlost,samo uru{avao i razgra|ivao. Na takvoj osnovi, u sistemu koji je doskora vaìo kao trom i sporo promenqiv, mi sprovodimo veliku reformu, koja je ~ak ocewena kao kata-lizator promena u dru{tvu. Kako se to dogodilo?

– Vojska moè da se prepozna kao uslovno ekstremna socijalnakategorija, jer je veoma specifi~na, po prirodi konzervativna, hi-jerarhijski organizovana. U svakom slu~aju Vojska ne pripada nika-kvoj sredini. Otuda opravdani razlog za postavqawe takvog pita-wa. Kako jedna takva organizacija moè da bude, mo`da ne liderili katalizator, ali svakako zapaèna struktura u reformama i

tranziciji? To je mogu}e zbog najmawe dva razloga. Prvo, zato {toje obrazovni nivo pripadnika Vojske vi{i od proseka u dru{tvu.Vojska je organizacija u kojoj qudi na dnu lestvice imaju bar sredwustru~nu spremu. A mnogi imaju poslediplomsko usavr{avawe, ~ak jepo tom pitawu vojni sistem mo`da malo i prenapregnut. Dobra po-sledica takve postavke jeste da imamo veoma visok obrazovni nivo.

Drugi razlog, specifi~an za nas, bar u protekloj godini, jestepotpuno jasan, nedvosmislen reformski kurs zastupqen u top me-naxmentu Ministarstva i General{taba, koji je nametao takav sledstvari. A to su otvarawe prema svetu, saradwa, potreba za unu-tra{wom transformacijom, preispitivawem, borbom protiv ko-rupcije, traèwem na~ina da se do|e do unutra{wih u{teda, pre-zentovawem Vladi Srbije plana transformisawa Vojske. Rekli sunam da je nezapam}eno da neko ko je na dràvnom buxetu do|e uVladu i traì pomo}, jer ho}e da se reformi{e, a ima i plan kako

}e to da ostvari. Mi smo upravo sve to uradili, i dobili podr{ku.

INTERVJU

1. januar 2007.10

7/21/2019 031 Odbrana


Kada imate ta dva elementa u sistemu koji je, sloìli smo se,ekstreman slu~aj, onda se ostali u dru{tvu zapitaju kako je mogu}eda oni od kojih o~ekujemo da budu krajwe konzervativni pokazuju ta-kvu spremnost da se stvari mewaju, da idu u susret doga|ajima i daimaju proevropski kurs. Mislim da je upravo takvo prestrojavaweuzrok percepcije koja je sistem odbrane izdvojila me|u one kojipredwa~e u reformi.

Nedavno otvarawe Kancelarije Natoa u Beogradu, po re-~ima ministra odbrane, trebalo bi da doprinese i ve}oj bezbednosti nealbanskog stanovni{tva na Kosovu. [ta Vi

o tome mislite? – Otvarawe Kancelarije je samo po sebi tehni~ka stvar. Na-

ravno, ono ima simboliku i politi~ku dimenziju, ali ga treba sa-gledavati u {irem kontekstu. Jedna je dimenzija politi~ko dovo|e-we odnosa izme|u Srbije i Natoa na nivo partnerstva. Akada ima-te takav partnerski odnos, normalno je da i tehni~ke mere kojeprate taj odnos budu uspostavqene. Tako }emo i mi uskoro imatikancelariju u sredi{tu Natoa.

Samo otvarawe Kancelarije nije garancija da }e nealbanskostanovni{tvo, pre svega srpsko na Kosovu, biti za{ti}eno. Topredstavqa na{u nameru da omogu}imo Natou da obavqa svoj po-sao na Kosovu. Najzna~ajniji posao Natoa jeste upravo to – bez-bednost svih stanovnika, a znamo da su ugroèni pre svega Srbi. Ina{ je interes da Nato taj posao obavi {to je mogu}e kvalitetnije.

Pri tom i da na{u dràvu doìvqava kao partnera u dràwu podkontrolom tog bezbednosnog problema na Kosovu. Moje dosada{weiskustvo u toj saradwi uverava me u uspeh partnerskog odnosa sasnagama Natoa na Kosovu.

Partnerstvo za mir, tako|e i Nato, me|unarodnog su ka-raktera i ~ine ih qudi razli~itih religija, kultura, siste-ma vrednosti. Gde je granica izme|u nacionalnog – pojedi-na~nog, i me|unarodnog – globalnog u profilu oficira Voj-ske Srbije. Konkretnije, koliko }e, integri{u}i se, Vojska Srbije ostati srpska?

– To ne moè niko da nam uzme. I ne poku{ava. U sistemu za-jedni~ke ili kolektivne bezbednosti postoji takmi~arska dimenzijame|u wegovim pripadnicima. Mo`da je upravo najzdravije u tomodnosu {to vojnici razli~itih vojski mogu da se sre}u i rade zajed-

no, a da nisu u ratu, ve} se samo takmi~e. To je i iskustvo u~e{}a umirovnim operacijama. A upravo se u svim tim takmi~ewima i te

kao ~uva to {to je na{e, nacionalno. Na{ vod }e uvek biti prepo-znatqiv, sa srpskim oznakama i odlikama. On se trudi da poslenekoliko meseci na takvom zadatku bude boqi od ostalih u zajed-ni~kom poslu. Tu se ni{ta ne gubi od nacionalnih odrednica, ve}se one samo afirmi{u.

Nedavno sam rekao nekim na{im diplomatama, pa su mi malozamerili, da u sada{woj konstelaciji i bezbednosnom problemu usvetu, ponekad dva na{a lekara, u uniformama i sa oznakama Voj-

ske Srbije, angaòvana u okviru zna~ajne me|unarodne operacije,mogu da budu neuporedivo zna~ajniji spoqnopoliti~ki predstavni-ci Srbije nego {est ambasadora raspore|enih na kraj sveta, gdenemamo zna~ajnijih ekonomskih ili bezbednosnih interesa, ve} sa-mo ~uvamo nekakvu tradiciju.

”Mi i daqe crtamo na{e ratne karte tako da su na{e sna-ge crvene, a protivni~ke plave. Sav zapadni svet crta to obrnuto”, rekli ste za jedan od letwih brojeva NIN-a. Je-smo li prona{li svoju boju?

– Tu nije re~ o na{oj i wihovoj boji, ve} o interoperabilno-sti. Radili smo na uskla|ivawu i prelasku na sistem koji koristeoni sa kojima ho}emo da se pona{amo kao partneri. Taj proces je uzavr{noj fazi. Na ve`bama tokom 2007. godine bi}e primewiva-na nova uputstva, i ta godina bi}e godina prelaska sa jednog siste-

ma na drugi, u kome }e kvadrati} na mapi ili karti i u jednom i udrugom slu~aju zna~iti istu stvar.

Dugo neko Va{ih godina i biografije nije bio na mestu na-~elnika General{taba. Znamo da imate brojne probleme sa kojima se nosite, negde to podse}a i na takmi~ewe sa samim sobom.

– ôvek uvek treba da bude u pokretu, da teì da ostvari barmalo vi{e u odnosu na to {to je o~igledno dosti`no. Ne mogu dakaèm da je ovaj posao koji sada obavqam ne{to {to sam traìo.To se jednostavno dogodilo. U mojoj profesiji to nije stvar koju mo-ète da planirate. I na ovom poslu, kao i na svim ostalim kojesam radio, trudim se da dam svoj maksimum i verujem da sa svakimdanom taj maksimum moè da bude jo{ ve}i. To takmi~ewe sa samimsobom, u odnosu na prethodni dan, jeste unutra{wi motiv koji ne

moè biti doveden u pitawe spoqa{wim isku{ewima. A neki rezi-me, kako je to bilo, ostaje na drugima, ili na nekom mom kasnijemsumirawu. Godine za ovaj posao nisu presudne, ve} pre da li imatedovoqno energije, i znawa, naravno.

Rekli ste nam {ta je to {to mislite da je odredilo 2006, a {ta je to {to }e odrediti 2007. godinu? [ta biste, even-tualno, mogli da nam obe}ate da }e nam se lepo dogoditi,ukoliko postoji takva opcija?

– Ne drìm pod kontrolom socijalne aspekte ivota u Vojsci,to ne zavisi od General{taba. Avoleo bih da ba{ u tom prostorubude dobrih i lepih promena. Ja im se nadam. Na kraju krajeva, tose ti~e ìvota qudi za koje na neki na~in odgovaram, ali i mogsopstvenog. Naàlost, to ne mogu da obe}am, ali se nadam da }enova vlada imati razumevawa za to da se socijalni poloàj Vojske

promeni znatno naboqe. To za{to sam ja odgovoran, {to smo po~e-li da realizujemo u 2006. godini, nastavi}emo i tokom 2007. godi-ne. Tu ne}e biti stajawa. U godini iza nas uradili smo dosta. U2007. zavr{i}emo uspostavqawe nove strukture Vojske, prebaci-}emo teì{te na novi kvalitet, {to podrazumeva boqi sistem obu-ke i obrazovawa, funkcionalniji rad unutar sistema, interopera-bilnost.

Mislim da }e vojna profesija biti mnogo privla~nija, iza-zovnija. Verujem da Vojsku vi{e ne}e doìvqavati kao u{u{kanu,zacementiranu, zatvorenu socijalnu strukturu. U mnogo ~emu jeVojska do sada funkcionisala kao bojler. U bojler voda u|e, onatoplija iza|e, a unutra ostane kamenac. U Vojsku buxet u|e, pareiza|u – {to u firme, {to u remontne zavode, {to u trgova~kemarè, a Vojska ostane siroma{na i neobu~ena. To mora da se

promeni. Dragana MARKOVI]

11

7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.12

dovoqno vojnika po ugovoru, a kao {to znate do 2010. trebalo bi

da profesionalizujemo vojsku. Sa brojkama sada ne bih licitirao. Da li su program prekvalifikacije vi{ka vojnog kadra Prisma i Master plan Vlade Srbije adekvatan odgovor na te promene?

– Prisma i Master plan Vlade Republike Srbije u ovoj godi-ni obezbedili su da se na adekvatan na~in zbrine sav vi{ak ka-dra. Sigurno je da }e 2007. godina, kada je re~ o zbriwavawu vi-{ka kadra, biti teà u odnosu na teku}u, ali }e i modeli zbriwa-vawa biti {iri. Prema nacrtu novog Zakona o vojsci , predvi|enaje mogu}nost da se mla|e kategorije civilnih lica i podoficiramogu prevesti u profesionalne vojnike, zatim da profesionalnavojna slu`ba, u odre|enim uslovima, moè prestati po osnovu pen-zionisawa sa 20 godina staà osigurawa. To su neke od mera koje}e ublaìti ovaj proces. Jedno je sigurno – sve one koje sistem pre-

pozna kao perspektivan ili mogu}e perspektivan kadar, ima}e svo-je mesto u sistemu odbrane.

Kada se zaposleni u sistemu odbrane mogu nadati boqimvremenima?

– Obe}ani pozitivni efekti? Ja bih pre rekao o~ekivani po-zitivni efekti jer nama niko nije ni{ta obe}ao. Mi samo o~ekuje-mo pozitivne efekte kada se misli na ìvot i rad u vojsci nakontransformacije. Ve} sam rekao da se sa reorganizacijom otpo~elonakon svestrane analize uticaja svih spoqnih i unutra{wih fak-tora. Na osnovu toga do{lo se do odre|enih zakqu~aka, kao naprimer da imamo neravnomernu raspodelu buxetskih sredstava ponameni i zadacima, zatim, nefunkcionalnu organizaciju, nepou-zdanu tehniku, nepovoqnu strukturu kadra, prevelik broj organiza-

cionih jedinica, sloènost sistema i odnosa itd. Postoji i nizdrugih faktora koji bitno uti~u na organizaciju vojske.

GENERAL-POTPUKOVNIK MILOJE MILETI],ZAMENIK NAÊLNIKA GENERAL[TABA VS

Drugu fazu organizacijsko-mobilizacijskihpromena zavr{i}emo u 2007. godini.Pozitivne efekte moèmo o~ekivatitek 2008, mada, objektivnosti radi,to ne}e i}i tako brzo, a posebno akone bude dodatnih izvora finansirawa– isti~e general Mileti}.

PRERANO JEGOVORITIO BOQIMVREMENIMA

Novi zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general

-potpukovnik Miloje Mileti} u posledwih pet-{est godina bioje na nekoliko va`nih funkcija – na~elnik Uprave artiqerije,na~elnik Uprave za obuku i na~elnik Uprave za razvoj i oprema-we (G-5). Dakle, reformske procese u Vojsci odli~no poznaje.

Gospodine generale, najavquje se da }e ova godina biti prelomna za Vojsku Srbije?

– Mi ne transformi{emo Vojsku da bismo smawili brojnostawe ve} je ono posledica transformacije. Otpo~eli smo sa pro-cesom projektovawa i razvoja novih organizacionih modela u Voj-sci, novih procesa i odnosa koji se zasnivaju na svestranoj anali-zi uticaja svih spoqa{wih i unutra{wih faktora i oni su u skladusa definisanim ciqevima i strategijom.

Ne mislim da }e 2007. biti teà u odnosu na 2006. Napro-tiv, mi smo u 2006. morali da uradimo vi{e normativno-pravnih i

strate{ko-doktrinarnih dokumenata i da paralelno sa tim tran-sformi{emo deo na{ih operativnih i zdruèno-takti~kih sasta-va. U ovoj godini stekli smo zna~ajna iskustva na ovim zadacima,tako da u 2007. ulazimo sa sopstvenim ali i iskustvima zemaqakoje su zavr{ile ili zavr{avaju proces transformacije. I u novoj2007, koju ste Vi nazvali prelomnom, predstoji nam uglavnom za-vr{etak transformacije dela operativnih sastava i zdruènihtakti~kih jedinica, ali i organizacijska dogradwa sastava koji sutransformisani u ovoj godini.

Ta~no je da }e se i daqe smawivati brojno stawe i broj garni-zona, a mi ve} sada ta~no znamo kakvu }e strukturu Vojska Srbijetada imati. Naime, na kraju 2007. ima}emo oko 27.000 pripadnikaVojske. Od toga je oko 8.000 vojnika – 4.000 u jedinicama i 4.000vojnika koji se nalaze u centrima za obuku, a ostalo su profesio-

nalni pripadnici. Ako posmatramo po kategorijama, ima}emo vi-{ak oficira, podoficira i civilnih lica, ali zato ne}emo imati

INTERVJU

7/21/2019 031 Odbrana


Prema novom konceptu obuka mora biti u funkciji komandovawa, a pomeri}e se teì{te sa obuke pojedinca na obuku jedinica za konkretne misije i zadatke. Usposta-vi}e se savremeni sistem obuke koriste}i najboqa isku-stva stranih oruànih snaga, uz uvaàvawe sopstvene tradicije, iskustava i specifi~nosti, i obezbediti odgo-varaju}i stepen interoperabilnosti Vojske Srbije sa oruànim snagama zemaqa ~lanicama evroatlantskog si-stema kolektivne bezbednosti.

– Mislim da je u ovom trenutku prerano da se govori o boqimvremenima, mada je izvesno da odre|enih poboq{awa ima, a onase pre svega ogledaju u boqim uslovima za rad, funkcionalnijojorganizaciji, pouzdanijim sredstvima ratne tehnike, kvalitetnijemkadru, mogu}nosti da formiramo odre|ene profesionalne timovekoji mogu izvr{avati zadatke u svakom ambijentu.

U svemu tome ne zapostavqa se standard pripadnika Vojske.Pretpostavqam da vi kad govorite o boqim vremenima, u prvom

redu mislite na standard. Astandard se moè razmatrati dvojako,kao deo koji se odnosi na radni ambijent gde su ve} uo~qivi pozi-tivni pomaci, i li~ni, kojim jo{ nismo zadovoqni. Pre svega mi-slim na re{avawe osnovnih egzistencijalnih pitawa. Mi }emo dru-gu fazu organizacijsko-mobilizacijskih promena zavr{iti u 2007.godini. Moèmo o~ekivati pozitivne efekte u 2008. godini, mada,objektivnosti radi, to ne}e i}i tako brzo, a posebno ako ne budenekih dodatnih izvora finansirawa.

U ~emu se sastoji i koje su glavne odlike reforme sistema obuke?

– Vojska Srbije sada poseduje sistem obuke ~iju osnovu ~iniobuka vojnika na odsluèwu vojnog roka, odnosno ro~ne vojske. Tajmodel je redukovan te{kim materijalnim poloàjem u kome se Voj-

13

U tom pogledu, bi}e razvijen i implementiran novi koncept obukejedinica i komandi po principu permanentne obuke profesional-nog sastava i aktivne rezerve za izvr{avawe namenskih zadataka,te obuke jedinica u rezervi za potrebe ratne vojske.

Koji su prioriteti u opremawu, razvoju i modernizaciji na{e vojske?

– Nakon izrade Strategijskog pregleda odbrane mi smo po~e-li da radimo na izradi plana razvoja sistema odbrane do 2010.

godine, u okviru koga je ura|eno vi{e programa razvoja. General-{tab Vojske Srbije bio je nosilac osam programa razvoja, a jednaod wih je i program razvoja i opremawa Vojske Srbije. Wime je,pored ostalog, obuhva}en sredworo~ni plan opremawa Vojske do2010. godine, a o tome je u va{em ~asopisu objavqen {iri tekst.Kako nije bilo nekih bitnih izmena, èlim da istaknem samo naj-bitnije elemente iz tog programa opremawa.

Svim na{im programskim dokumentima planirano je da se re-organizacija Vojske Srbije zavr{i do 2010. godine. Tokom 2007.trebalo bi da se zavr{e organizacijsko-mobilizacijske promene,a zatim ulazimo u period organizacijske dogradwe i potpune sta-bilizacije sistema. U periodu do 2010. godine ne}emo mo}i zna-~ajnije da pove}avamo buxetska sredstva za razvoj i opremawe,ali to naravno ne zna~i da ne}e biti kvalitativnog poboq{awa u

odnosu na pro{lu godinu.Prilikom definisawa prioriteta opremawa razvoja i mo-dernizacije uzeti su u obzir slede}i faktori: nova struktura sna-ga Vojske, potreba za o~uvawem postoje}ih i izgradwom novih spo-sobnosti Vojske, u skladu sa dodeqenim misijama i zadacima, pla-nirana finansijska sredstva i kvalitativna analiza postoje}egnaoruàwa i vojne opreme. U tom smislu, na{i prioriteti u re-montu i modernizaciji su uglavnom na sredstvima Vazduhoplovstvai PVO, lova~kim i transportnim avionima, transportnim heli-kopterima, sistemima za PVO, a u prvom redu na raketnim siste-mima neva i kub , i modernizaciji jednog dela helikoptera radirazvijawa sposobnosti za letewe u sloènim uslovima i za u~e-{}e u radu slu`be tragawa i spasavawa.

Ve} je potpisan ugovor o remontu aviona MiG-29, a nalazimose u zavr{noj fazi nabavke mini bespilotnih letelica. Iako }emo

modernizovati na{e avione, u dugoro~nom periodu predvi|amonabavku vi{enamenskih aviona, ali tek posle 2010. Podrazumevase da }emo ranije krenuti u analizu trì{ta i planirawe.

Prioriteti u nabavkama novih sredstava su na telekomunika-cionim i ra~unarskim ure|ajima i sistemima, elektronskim siste-

mima za izvi|awe, prikupqawe, obradu i distribuciju podataka,borbenim vozilima to~ka{ima i na za{titnoj opremi za vojnike.

Kada se govori o prioritetnim nabavkama, ra~unamo da }epored buxetskih sredstva biti angaòvana i sredstva iz Masterplana i Nacionalnog investicionog plana.

Kada moèmo o~ekivati novu doktrinu Vojske Srbije?

– Mi smo uradili Nacrt vojne doktrine i ona je sada kod nad-le`nih dràvnih organa. Vojna doktrina je verifikovana na nivouG[ i MO, a weno usvajawe je u nadle`nosti predsednika Republi-ke. Usvajawem doktrine svrstavamo se u red zemaqa koje sistemski,planski i organizovano determini{u sve sfere vojne delatnosti.I kad se odobri vojna doktrina, a o~ekujemo da }e to biti uskoro,moèmo raditi i druge dokumente.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

Nacrtom novog Zakona o vojsci, predvi|ena je mogu}nost da se mla|e kategorije civilnih lica i pod-oficira mogu prevesti u profesionalne vojnike, zatim da profesionalna vojna slu ba, u odre|enim uslovima,moè prestati po osnovu penzionisawa sa 20 godina staà osigurawa. To su neke od mera koje }e ublaìti ovaj proces.

ska nalazi u duèm periodu i vi{estrukim skra}ivawem vojnog ro-

ka u posledwih nekoliko godina, {to je dovelo i do skra}ivawavremena za obuku vojnika. Organizacijske promene u Vojsci do2010. godine i uvo|ewe profesionalne vojske posle 2010, zahte-vaju korenitu reformu sistema obuke. Budu}i da je proces obukekontinuiran proces, reforma }e obuhvatati dva perioda i to:tranzicioni period do 2010. godine, koji }e se realizovati u tokuintenzivnih organizacijsko-mobilizacijskih promena, postepeneprofesionalizacije i primene novih sadràja i formi obuke, iperiod posle 2010. godine koji podrazumeva primenu novog mode-la obuke, weno daqe usavr{avawe i razvoj.

U periodu tranzicije teì}e se da se institucionalni i opera-tivni domen obuke jasno profili{e, a po meri profesionalizacijeVojske teì{te u obuci prenese sa obuke pojedinca na obuku jedini-ca. Institucionalni domen obuke bi}e fokusiran na individualnuobuku, odnosno obuku pojedinca. U tom pogledu je ve} zapo~et proces,

a do kraja 2007. godine formira}e se sedam centara za osnovnuobuku ili teritorijalni centri za obuku vojnika – u Somboru, Pan-~evu, Jakovu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu. U wima }e voj-nici sticati osnovna vojni~ka znawa, ve{tine i navike, po jedin-stvenim sadràjima i standardima, bez obzira na specijalnost.

Specijalisti~ka obuka }e se realizovati u centrima za spe-cijalisti~ku obuku. U tu svrhu formira}e se, a deo je ve} zavr{en,~etiri centra za obuku – u Poàrevcu, Batajnici, Gorwem Mila-novcu i Kru{evcu. U wima }e se realizovati specijalisti~ka obu-ka vojnika, obuka za podoficire i organizovati stalni ili povre-meni kursevi za profesionalni kadar. Tako|e, do kraja februarabi}e formirana komanda za obuku koja }e biti nosilac realiza-cije procesa individualne obuke, i koja }e u svom organizacijskomsastavu objediniti sve centre, objekte i terene za obuku.

Pored svih organizacijskih re{ewa bi}e jasno definisanoperativni domen obuke koji }e biti fokusiran na obuku jedinica.

7/21/2019 031 Odbrana


IP

NA KRILIMA

TRADICIJEdeja o uvo|ewu vazduhoplovstva u srpskoj vojsci prvi put sepomiwe u “Uredbi o formirawu cele vojske” od 2. avgusta1893. Tim dokumentom bilo je predvi|eno da se u svakoj di-

viziji Vojske Kraqevine Srbije formira po jedna vazduhoplovnabalonska ~eta.

Dvadesetak godina kasnije, 1912. godine, grupa oficiraKraqevine Srbije upu}ena je na {kolovawe – obuku za pilote uFrancusku. Uporedo sa {kolovawem pilota, kupqeni su i avioni,a naredbom ministra vojnog vojvode Radomira Putnika, 24. decem-bra 1912. formirana je i Vazduhoplovna komanda u Ni{u. Time seSrbija svrstala me|u prvih 15 zemaqa u svetu koje su imale vojnovazduhoplovstvo. Godinu dana kasnije, prilikom opsade Skadra,

srpsko vazduhoplovstvo imalo je i vatreno kr{tewe.Ratna iskustva iz balkanskih ratova na{i piloti ubrzo

primewuju u Prvom svetskom ratu, uspe{no se suprotstavqaju}inadmo}nijem neprijatequ. Sedamnaestog septembra 1915, postarom kalendaru, odnosno 30. septembra po novom, protivavion-ci Srpske vojske oborili su prvi neprijateqev aeroplan iznadKragujevca. To herojsko delo u~inio je ~uveni artiqerac tobxijaRadivoje – Raka Qutovac.

Na Solunskom frontu, uz pomo} saveznika, reorganizovano jesrpsko vazduhoplovstvo. Prvo su formirane zajedni~ke srpsko-francuske eskadrile, zatim se krajem 1916. godine formira “We-porsko odeqewe”, dok su po~etkom i sredinom 1918. godine formi-rane Prva i Druga srpska eskadrila.

Period izme|u dva svetska rata karakteri{e intenzivan

razvoj na{eg vazduhoplovstva, uz proizvodwu modernih i savre-menih letelica, {to uporedo prate i zna~ajne organizacijsko-for-macijske promene u vojnom vazduhoplovstvu.

U aprilskom ratu 1941. godine, za devet dana rata, u vazduho-plovnim okr{ajima juna~ki gine 145 pilota, dok je na zemqi pogin-ulo 576 vazduhoplovaca. U tom periodu vazduhoplovstvo je imalo1.416 borbenih letova, oboriv{i oko 60 neprijateqevih aviona.

Nakon Drugog svetskog rata na{e vazduhoplovstvo pro{lo jenekoliko razvojnih faza, u okviru kojih je, od 1953. do 1959. go-dine, bila i prva velika modernizacija avijacije. U naoruàwe seuvode borbeni avioni zapadnog porekla, sa kojima i kod naspo~iwe era mlazne avijacije.

Formirawem prve helikopterske eskadrile – 1954. godine, ihelikopterske jedinice u{le su u sastav roda avijacije. Po~etkom

{ezdesetih godina u naoruàwe se uvode

nadzvu~ni lova~ki avioni, dok se u tom pe-riodu intenzivno razvija i doma}a avio-industrija. Konstruisano je vi{e pro-totipova mlaznih aviona, koji su bili os-nova za razvoj doma}ih {kolsko-borbenihi borbenih aviona, kao {to su “galeb”,“jastreb”, “G-4” i “orao”, a sredinom os-amdesetih u naoruàwe je uveden i tada na-jmoderniji lovac MiG-29.

Od osnivawa do danas, sastave Vaz-duhoplovstva i PVO sa~iwavalo je vi{edesetina hiqada pripadnika, vi{e od5.000 vazduhoplova, ~etiri vrste raket-nih sistema sredweg dometa, vi{e raket-

nih sistema malog dometa i 15 tipovaradara.

AKTUELNO

14 1. januar 2007.

U Z 2 4 . D E C E M B A R – D A N V A Z D U H O P L O V S T V A I P V O

NA POLOVINI

REFORMSKOGPUTAovodom Dana Vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbraneVojske Srbije – 24. decembra, u Komandi Vazduhoplovstva iPVO u Zemunu, 204. avijacijskoj bazi na Batajnici i drugim

jedinicama ovog vid na{e vojske odràni su sve~ani skupovi.Tim povodom delegaciju Vazduhoplovstva i PVO primio je i

na~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{.Na sve~anosti na Batajnici, komandant Vazduhoplovstva i

PVO general-major Dragan Katani} podsetio je na 94 godine duguvazduhoplovnu tradiciju Srbije i osvrnuo se na predstoje}e za-datke u reorganizaciji tog vida na{ih oruànih snaga.

– Uloèn je ogroman napor kako bi se organizacijsko-forma-cijska struktura komande i jedinica vazduhoplovstva prilagodilapotrebama vojnobezbednosnih integracija kojima na{a dràva iVojska sada teè. Razvijena je i intenzivirana me|unarodna vojnasaradwa sa vazduhoplovstvima ve}eg broja stranih oruànih sna-ga, pri ~emu je prioritet dat susednim dràvama. Trenutno senalazimo na polovini na{eg puta kojim moramo pro}i do kraja re-forme. Slede}e godine o~ekuje se nastavak zapo~ete reforme iformirawe 98. avijacijske baze, 250. raketne brigade i Centravazdu{nog osmatrawa i javqawa. Nova struktura doprine}e nesamo racionalizaciji snaga ve} i poboq{awu i efikasnosti wi-hove upotrebe i stvarawu potrebnih uslova za razvijawe novihznawa i ve{tina koje nas pribliàvaju osnovnom ciqu, a to je no-vo i savremeno V i PVO. Na{ vid raspolaè respektivnim

kadrovskim potencijalom koji moè uspe{no da odgovori svimpostavqenim zahtevima. Pored visoke stru~nosti i profesional-izma, posedujemo i odlu~nosti i voqu da se izborimo sa predsto-je}im izazovima. Zbog toga, kao i zbog ~iwenice da je dràva svo-jim posledwim potezima, koji se ti~u remonta odre|enog broja vaz-duhoplova, prepoznala va`nost na{eg vida, V i PVO }e biti, uvremenu koje je pred nama, ne samo o~uvani ve} }e dobiti i nakvalitetu i zna~aju. Na nama je da svojim radom doprinesemo tome.

Tom prilikom komandant Katani} uru~io je nagrade i pohvalenajuspe{nijim vazduhoplovcima.

Za svoj dugogodi{wi rad na afirmaciji vazduhoplovstvapo~asni leta~ki znak pilota dobila je profesor Radmila Tonkovi}.

Vazduhoplovci su poloìli vence na spomen-obele`ja svojimpoginulim drugovima tokom 1999. godine. D. K. M.

7/21/2019 031 Odbrana


P E R S P E R

PUTUJU]I PRAZNIKPi{eQubodragSTOJADINOVI]

TBilansi o sre}i

pojedinca,

wegovom spokoju

i nadi nigde se

ne vode, niti se

o tome pi{e.Mo`da i zbog toga

{to je obi~an

ìvot za medije

dosadan i

nezanimqiv.

Novine koje bi

imale samo dobre

vesti, propale bi

ve} drugog dana

izlaèwa.

K

Autor je komentator lista ”Politika“

15

I

Ko zna, mo`da je Nova godina samo iluzija, jed-na kota u prostoru. A to, opet, verovatno nika-da ne}emo sasvim razumeti. Dimenzije u kojima

provodimo svoj nepristojno kratak ivotni vek, iz-gleda da su nepojmqivo male u odnosu na sve ostalo.

Najslavniji fizi~ar dana{wice, Stiven Hokingnapisao je (izdiktirao sintetizovanim glasom) svojukwigu koja se zove "Kratka istorija vremena". Potreb-no je mnogo napora da se sve to pojmi a da se ne polu-

di. Jer mi smo samo ~estice u surovoj vasioni, koja jeipak postala svesna sebe kroz qudski um. Fizi~kizanemarqiv, ~ovek je postao Bog, ono bi}e koje nika-da ne}e razumeti dokle sme (i moè) da se kre}e.

Ovo je ipak tekst o prazniku i protoku vremena. Upri~u se (namerno) ume{ao Stiven Hoking, zbog svojihfantasti~nih projekcija i retrospektiva o dimenzija-ma u kojima se nalazimo. Ali, to ne zna~i kako smo de-presivno mali. Rekosmo li ve} da granice ne postojeza ma{tu i duh. I to je samo po sebi razlog za slavqe.

Kad se posle gledawa u nebo, i nama najbliùzvezdu Alfu Kentaur (~etiri svetlosne godine), vrne-mo na maj~icu Zemqu, tu nas isprepletane ~ekaju te-gobe i radosti ìvota. Evo praznika pred nama! No-va 2007. bi}e do~ekana "veselo i radosno".

To su ve} op{ta mesta o obaveznom radovawu ineizbe`nom vesequ. Ta~no u pono} po~e}emomasovno (ili familijarno) da se qubimo, ele

}i jedan drugome sre}u. I radost, naravno. I ispu-wewe svih eqa, svakako. Besku}nici da dobiju adre-su svoga doma, siromasi da ìvnu, neoèweni i neu-date da se sretnu, bolesni da ozdrave. Deca da po-rastu, nezaposleni da se sna|u. Ugursuzi da nekomepomisle i dobro. Nesnala`qivi i smotani da u|u me-|u svet. I mi kao dràva, svakako!

Praznik se slavi uz rakiju, ~varke, tur{iju, pih-tije, sarmu, prase}e ili sviwsko sa renom, ili ko ka-kvo ima pe~ewe. Pa sitni kola~i, grancle rolati,torte, pati{pani, kohovi, kremovi, {ampite, lewepite, gibanice. Ima tu, i bi}e lazawa, pica, pasti idrugih modernijih jela za mlade, koje boli stomak od

masnih iznutrica i te{ke prasetine. I rasol za be-krije baldisale od pijalaka!

Ali, bez sviwskog okota, brale, u Srbiji sla-vqa nema. Tek kad mu vidi{ jabuku u nepcima, zna{ dasi na pravome mestu. Zbog ovoga bi mogli da se na-qute gospo|a Briìt Bardo i dru{tva za za{titu i-votiwa, posebno krmadi, ali to ne vredi ni{ta.Glavni gost na svakom srpskom slavqu je prase, pakome se ne svi|a, taj neka ne dolazi.

I sve bi bilo savr{eno kad stara godina ne biimala svoje bilanse. Ratovi se vode na sve strane.Nasiqe caruje, u pohodima ima samo rtava a ne na-ziru se pobednici. Najve}a sila na svetu ne uspevada dobije rat, za koji se smatra da ga je ve} dobila.Nekoliko desetina hiqada qudi u svetu je poginulo,

malo vi{e od toga umrlo od gladi i bolesti, jo{ vi-{e stradalo u katastrofama.

Samo u planetarnom saobra}aju godi{we pogi-ne preko 300.000 qudi. A svi su oni negde krenuli.Bilansi o sre}i pojedinca, wegovom spokoju i nadinigde se ne vode, niti se o tome pi{e. Mo`da i zbogtoga {to je obi~an ivot za medije dosadan i nezani-mqiv. Novine koje bi imale samo dobre vesti, pro-pale bi ve} drugog dana izlaèwa.

I sad se svi spremamo da je (Novu godinu) do~e-kamo kako vaqa. Negde sedamdesetih, autor ovih

redova be{e komandir ~ete. Pred do~ek smoukra{avali one sive u~ionice i trebovali neophod-ni provijant i nekompromitovana pi}a za vojni~koslavqe. Uz po jedno pivo ili vino po glavi borca.Ali, ho}e{! Bilo je onih za koje je jedna ~a{a mnogo,pa nisu ni pili. Ali i èdnih, kojima je i deset pivabilo malo. Ne{to posle pola no}i, mi komandirismo dolazili da svojim vojnicima ~estitamo praznik.I pored sve pa`we, uvek smo zaticali bar po dva-tri letvosana regruta.

To se opra{talo! Kad bi, ako ne za novu godinu!Ako krenemo retorikom iz nekih godina pro{loga ve-ka, koja sada li~i na blagu satiru, evo {ta nas ~eka u2007:

Bi}e vi{e napora, ali i vi{e uspeha. Na{e mo-gu}nosti su daleko ve}e od dostignu}a. U Novoj godi-ni moramo aktivirati sve unutra{we rezerve. Obu-ka na prvom mestu! Treba vi{e pa`we posvetiti ra-znim pitawima. Moramo ubrzati korak. ôvek je naprvom mestu, a i ostali qudi.

Dabome, tako se govorilo. I u dru{tvu i u voj-sci. Neuspesi su bili zabraweni, kao i ocena mawaod vrlo dobre. Zato mawu niko nije ni davao. Ali,nije bilo lo{e. Zato jer smo bili mladi i tvrdo ve-rovali da su pozne godine beskona~no daleko.

Bili smo u zabludi, kao i oko jo{ nekih stvari.No, ivot je opasno isku{ewe. Zato je tako uzbudqivi tako lep. Neodoqiv, nezaustavqiv i nepodmitqiv.A svako od nas traje u protivre~nom svetu svojih è-qa: da slavi {to vi{e prvih januara, i oìvi svojuspoqnu dimenziju slike Dorijana Greja.

To je onaj kultni roman Oskara Vajlda o ~ovekukoji je prestao da stari. Umesto wemu to se doga|awegovom portretu, koji je ~itavu svoju nakaznost nakraju ipak preneo tamo gde pripada: la`nom ve~itommladi}u. Vreme je nepodmitqivo, pa se ne moè niprevariti. U tome se bar slaù Vajld i Hoking, iakosu iveli u razli~itim vekovima. Tako nam posle No-ve godine stiè najve}i pravoslavni praznik – Bo-ì}. I tu se zna bez koga se ne moè: to je boì}noprase! Aonda i srpska Nova godina!

Zato je sasvim mogu} i ovakav dijalog na srpskojìvotiwskoj farmi. Sretnu se, dakle, dva prasetakoja ~esto vode svoje bri`ne razgovore o pitawimaegzistencije. Pa jedno pita kolegu:

"Je li, molim te, {ta misli{, ima li ivota po-

sle 15. januara?!"

7/21/2019 031 Odbrana


U FOKUSU

1. januar 2007.16

O T V O R E N A V O J N A K A N C E L A R I J A N AT O A Z A V E Z U U B E O G R A D U

Radi uspostavqawa vezesa vojnim i dràvnimrukovodstvom Srbije oprimeni Sporazumao tranzitu, u Beogradu jeotvorena KancelarijaNatoa. Sporazum, koji jeizme|u Srbije i Natoapotpisan 18. jula 2005,

sli~an je sporazumima kojesu ostale evropske zemqesklopile sa tomorganizacijom, a wegovciq jeste da unapredilogistiku operacijaNatoa na ZapadnomBalkanu.

MINISTAR STANKOVI]

RAZGOVARAO SA ADMIRALOM ULRIHOM

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, u prisustvu dràvnog sekre-tara Zvonka Obradovi}a, na~elnika General{taba general-potpukov-nika Zdravka Pono{a, pomo}nika ministra za politiku odbrane Sne-

àne Samarxi}-Markovi} i novopostavqenog {efa Kancelarije Natoaza vezu generala Janika Asea, razgovarao je sa komandantom Zdruènihsnaga Natoa u Napuqu admiralom Harijem Ulrihom. Tema razgovora bi-le su budu}i rad Kancelarije Natoa za vezu i bezbednosna situacija uregionu.

Admiral Ulrih ~estitao je ministru Stankovi}u na prijemu Srbijeu Partnerstvo za mir i pozdravio otvarawe Kancelarije Natoa u Mi-nistarstvu odbrane.

Ministar Stankovi} zahvalio je na podr{ci koju na{a zemqa do-bija u procesu evroatlantskih integracija i ukratko informisao sago-vornike o slede}im koracima koje }e Srbija preduzeti u vezi sa ~lan-stvom u Partnerstvu za mir. Tako|e, ministar je rekao da }e sprovo|eweSporazuma o tranzitu snaga Natoa, koji je jedan od glavnih zadataka no-vootvorene Kancelarije Natoa u Beogradu, po~eti ~im Vlada Srbije

usvoji dodatne aran`mane na taj sporazum, ~ija je izrada u nadle`nostiMinistarstva spoqnih poslova.

Nakon {to je predsednik Republike Srbije Boris Tadi} 14. decem-

bra u Briselu potpisao Okvirni dokument Programa Partnerstvoza mir, otvarawe Vojne kancelarije Natoa za vezu u Beogradu do-prine}e lak{oj primeni tog novog oblika saradwe Srbije sa Na-toom i dati podr{ku aktivnostima javne diplomatije Severnoatla-

ntske alijanse u regionu. Predvi|eno je i da Kancelarija pomaè radGrupe Srbija–Nato za reformu odbrane, koja je osnovana po~etkom go-dine kako bi pruàla pomo} i savete dràvnim organima u naporima

GODINA VELIKIH KORAKA

7/21/2019 031 Odbrana


Posle otvarawa Kancelarije u zgradi Ministarstva od-brane, u Centralnom domu Vojske Srbije odràna je konferen-cija za novinare na kojoj su se ministri Stankovi} i Dra{kovi}i gospodin Rico obratili brojnim novinarima.

– Danas mogu sasvim sigurno da kaèm da }e 2006. godinaostati zapam}ena po velikim koracima koje je Srbija napravilau procesu pristupawa evroatlantskoj bezbednosnoj zajednici. Uovoj godini Srbija je zvani~no postala ~lanica Partnerstva za

mir. Druga, tako|e veoma bitna stvar, jeste otvarawe Kancela-rije Natoa za vezu u Ministarstvu odbrane {to je bio jedan odprioriteta u na{oj saradwi sa Alijansom, koji je formulisanjo{ po~etkom godine – rekao je ministar Stankovi} i dodao –jedna od najve}ih prednosti primene Sporazuma o tranzitu jesteza{tita srpskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, budu}i dasu snage Kfora trenutno jedini garant bezbednosti u toj pokra-jini. U slu~aju pogor{awa bezbednosne situacije nealbanskogstanovni{tva, najbrì put kojim snage Kfora mogu obezbeditidodatnu podr{ku je upravo preko teritorije Srbije. Tako }e pri-menom pomenutog Sporazuma biti regulisan tranzit u celom Za-padnom Balkanu, {to }e znatno uticati na stabilnost ~itavogregiona.

Da je pristupawe Srbije Programu Partnerstvo za mir bi-

lo jedan od prioriteta u radu Ministarstva spoqnih poslova,istakao je i ministar spoqnih poslova Srbije, Vuk Dra{kovi}.On je rekao da je na{a zemqa spremna za daqe korake u sarad-wi koja je proistekla iz ~lanstva u Programu Partnerstvo zamir, te za potpisivawe Bezbednosnog sporazuma o razmeni i ~u-vawu poverqivih informacija izme|u Natoa i srpske vojske.

– Posle toga }e na{a, profesionalna vojska pokazati svosvoje znawe i ume}e kao ravnopravan partner na ve`bama i usvim drugim aktivnostima Natoa – rekao je ministar Dra{kovi}.

Zamenik generalnog sekretara Natoa Alesandro MinutoRico smatra da dan otvarawa Vojne kancelare Natoa za vezu uBeogradu simboli~ki ozna~ava po~etak nove ere u me|usobnojsaradwi.

– Osnovna funkcija Kancelarije za vezu bi}e prakti~na

primena Sporazuma o tranzitu, ali wena podjednako va`na mi-sija bi}e podr{ka naporima za reformisawe srpskog sistemaodbrane i aktivnostima Srbije kao ~lanice Programa Partner-stvo za mir. Prijemom u taj program Srbija je postala jedna odzemaqa koja zajedno sa drugim deli odgovornost za bezbednost istabilnost u svetu. U ovom trenutku èlim da istaknem i da ovimdoga|ajem otvaramo novu stranicu u na{im odnosima, pozitivnu,

ostavqaju}i iza sebe pro{lost sasvim onim {to se u woj dogodilo iokre}u}i se budu}nosti, koja }e bi-ti dobra za svakoga – rekao je go-spodin Rico.

Vojna kancelarija Natoa zavezu sme{tena je u zgradi Mini-

starstva odbrane i ~ine je multina-cionalno vojno deveto~lano oso-bqe iz raznih zemaqa ~lanica Na-toa i nekoliko zaposlenih iz Srbi-je. Za {efa Kancelarije imenovanje brigadni general francuske ar-mije Janik Ase.

Otvarawu Kancelarije pri-sustvovao je i veliki broj zvani~ni-ka Natoa, Ministarstva odbrane iMinistarstva spoqnih poslova,predstavnici diplomatskog kora iizaslanici odbrane akreditovaniu Beogradu.

Sawa SAVI]Snimio Zvonko PERGE

da reformi{u i modernizuju oruàne snage i izgrade sistem u

skladu sa mogu}nostima Srbije.Vojnu kancelariju Natoa za vezu u Beogradu otvorili su mi-

nistar odbrane Srbije Zoran Stankovi} i zamenik generalnog se-kretara Natoa Alesandro Minuto Rico, u prisustvu ministraspoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a, komandanta Zdruènih snagaNatoa u Napuqu admirala Harija Urliha i {efa Kancelarije bri-gadnog generala Janika Asea.

17

[EF VOJNE KANCELARIJE NATOA

Brigadni general Janik Ase(Yannick Asset) pripadnik je fran-cuske armije od 1975. godine. Za-vr{io je Sve vojnu {kolu u Ketki-danu, Francuski ratni kolex uParizu i Kraqevski institut za

odbrambene studije u Briselu.Od 1994. do 2000. godine

bio je na vi{e funkcija na Bal-kanu (u Hrvatskoj, Bosni i Herce-govini i na Kosovu i Metohiji)da bi u periodu od 1997. do1998. godine radio kao ata{eza odbranu u Francuskoj ambasadi u Beogradu.

Od februara 2001. do jula 2004. godine general Ase jebio vojni izaslanik Francuske u Beogradu, kada je prekomando-van u Zdruèni odbrambeni {tab u Parizu.

PRVI TRANZIT U FEBRUARU

Vojna kancelarija Natoa ne}e se baviti pitawimatranzita trupa Natoa kroz Srbiju sve do kraja januara ka-da se o~ekuje okupqawe celokupnog tima koji }e raditi uwoj, rekao je {ef Kancelarije Natoa brigadni general Ja-nik Ase, dodav{i da }e prvi tranzit uslediti verovatno ufebruaru.

On je istakao i da ne o~ekuje probleme kada je u pita-wu reakcija gra|ana Srbije prilikom prolaska snaga Na-toa preko na{e teritorije, s obzirom na to {to su wihovikonvoji ve} i{li preko teritorije Srbije na osnovu bila-teralnih ugovora zemqe ~lanice Natoa i srpske vlade.

7/21/2019 031 Odbrana


18 1. januar 2007.

DOGA\AJI

Na~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ posetio je nani{kom aerodromu stare{ine i vojnike 63. padobranskog bataqona. Napo~etku posete doskora{wi komandant Operativnih snaga general-majorDragan Kolunxija i komandant 63. padobranskog bataqona Miroqub upi}referisali su na~elniku General{taba o zadacima, rezultatima rada iproblemima koje ima padobranska jedinica.

Potom je general Pono{ obi{ao padobranski hangar i poligon, gde je

prisustvovao odre|enim sadràjima padobranske obuke. Obilazak se za-vr{io izvo|ewem padobranskih skokova sa visine od 800 metara i prika-zima obuke slu`benih pasa i protivteroristi~ke obuke.

Posle obilaska Spomen-sobe, general-potpukovnik Zdravko Pono{obratio se prisutnim novinarima i naglasio: ”Posetili smo danas 63.padobranski bataqon, donedavno 63. padobransku brigadu, ali kako godse taj sastav zvao, re~ je o qudima ~ije spomiwawe izaziva po{tovawe kodsvih specijalaca u svetu. Sagledali smo {ta jo{ treba uraditi da ova jedi-nica ostane elitna, pogotovo u pogledu zanavqawa opreme i infrastruk-turnih objekata”.

Komentari{u}i postavqewe na du`nost na~elnika General{tabaVojske Srbije, general Pono{ je rekao: ”Sada imam ve}i kapacitet i mo-ralni kredibilitet za dono{ewe odluka i pomerawe stvari. Na{ prio-ritet, u prethodnom periodu, bile su organizacijske promene. Formira-

li smo Prvu brigadu KoV, Specijalnu brigadu, Garda, Brigadu veze, prvuavio bazu, Centralnu logisti~ku bazu i to je sve {to smo planirali dauradimo u ovoj godini. Po planu, do sredine 2007. godine, treba da us-postavimo kompletnu novu strukturu, a to zna~i da }emo formirati jo{tri brigade KoV, jednu avio-bazu, raketnu brigadu i druge prate}e jedi-nice. Nastavi}emo i sa razvojem me|unarodne vojne saradwe. Proteklihdana na{i piloti leteli su na ameri~kim avionima u bazi Natoa u Avi-janu i na avionima cisternama u Ohaju, a sa gr~kim kolegama dogovorili

VRA]AWEUGLEDAVOJNE

PROFESIJE

Sve~ana zakletva vojnika decembarske klase

SLU@ITI OTAXBINIU garnizonima i jedinicama {irom Srbije, 23. decembra,

vojnici decembarske partije poloìli su zakletvu, a sve~anosti-ma su prisustvovali i wihovi roditeqi, rodbina i prijateqi.

Na sve~anosti u Beogradu zakletvu su zajedno dali mladivojnici Garde, u~enici 53. klase Sredwe stru~ne vojne {kolesmera veze i pripadnici sportskog voda studentskog puka Vojneakademije.

Komandant sve~anosti pukov-nik mr Goran Radovanovi} pozdra-vio je najmla|e pripadnike VojskeSrbije i obe}ao wihovim rodite-qima da }e sa svojim saradnicimauloìti li~ni i profesionalninapor u wihovom osposobqavawui obuci, ali i ~uvawu ìvota izdravqa.

– Sluìti op{tem dobru svoje

otaxbine li~nim stvarala~kim do-prinosom predstavqa najve}u qud-sku i patriotsku vrednost i po`r-tvovanost – rekao je tom prilikompukovnik Radovanovi}. A. P.

ANALIZAGODI[WEG PROGRAMARADAVOJNE AKADEMIJENa Vojnoj akademiji u Beogradu, 26. decembra, odràna je

analiza godi{weg programa rada te visoko{kolske institucijeza {kolsku 2005/2006. godinu. Analizi su prisustvovali dosa-da{wi pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr ZoranJefti} i novopostavqeni dràvni sekretar Ministarstva od-brane zaduèn za qudske resurse Qubisav Todorovi}, te mnogo-

brojni gosti iz organizacionih celina Ministarstva odbrane iBeogradskog univerziteta.Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova-

~evi}, sa saradnicima, predstavio je tokom analize vi{e potezakoji su protekle godine preduzeti kako bi Vojna akademija bilaustanova u kojoj se {koluje oficirski kadar sposoban za suo~a-vawe sa odbrambenim i bezbednosnim izazovima 21. veka. Kakoje istakao general Kova~evi}, sve {to je u~iweno na reformivojnog {kolstva u potpunom je skladu sa tzv. “Bolowskim proce-som” na nivou osnovnih studija, dok se za poslediplomsko usavr-{avawe ubrzano radi na uskla|ivawu programa sa Konzorciju-mom odbrambenih akademija i instituta bezbednosti u okviruPartnerstva za mir.

Prvi od va`nih poteza koje rukovodstvo Vojne akademije po-sebno isti~e bilo je usagla{avawe zajedni~kih nastavnih plano-

va i programa sa vi{e fakulteta u Beogradu za {kolovawe ofi-cira, koji }e na kraju {kolovawa, pored diplome, za svoje vojnoobrazovawe dobiti i diplomu jednog od civilnih fakulteta.

Preseqewe Vojnotehni~ke akademije sa @arkova na Bawicui rasformirawe vi{e nastavnih jedinica sme{tenih van mati~-nog garnizona, zahvaquju}i grupisawu qudskih i materijalnih re-sursa, omogu}ilo je vrlo zna~ajne buxetske u{tede i racionalni-je izvo|ewe razli~itih oblika nastave.

Kvalitet tako racionalizovane nastave na najboqi na~inje demonstriran na zdruènoj takti~koj ve`bi “Akademac 2006”,na poligonu Pasuqanske livade, za ~ije izvo|ewe su studenti do-bili pohvale i od predsednika Republike. Ono {to je postignutotokom posledwe godine, prema re~ima generala Kova~evi}a, dajemesta optimizmu kada je re~ o budu}nosti Vojne akademije kao

ustanove od velikog nacionalnog, ali i regionalnog zna~aja.A. A.

RASFORMIRANNOVOSADSKI KORPUSU skladu sa transformacijom i organizacijskim promenama u

Vojsci Srbije, Novosadski korpus je 15. decembra i formalno pre-

stao da postoji. U 26 godina postojawa (formiran je 1980) taj ope-rativni sastav prebrodio je veoma dinami~no vreme, profesional-no izvr{avaju}i postavqene zadatke i obaveze na teritoriji AP Voj-vodine.

Na skupu organizovanom u novosadskom Klubu VS, kome su, poreddosada{weg komandanta Korpusa i wegovog zamenika general-majoraStanimira Matijevi}a i Milo{a Mandi}a, prisustvovali general-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika G[ VS, prvi koman-dant Korpusa penzionisani general Dimitrije Popovi}, nekada{wikomandanti tog operativnog sastava penzionisani generali NinoslavKrsti}, Mom~ilo Mom~ilovi}, Ilija Isak, Milomir Miladinovi} ipredstavnici pokrajinske i gradske vlasti, istaknuto je kako je Novo-sadski korpus, koji ovim ~inom odlazi u istoriju, od svog formirawabio ogledna jedinica na koju svi wegovi pripadnici i Vojska u celinimogu biti ponosni.

B. M. P.

NAÊLNIK G[ VS GENERAL-POTPUKOVNIK ZDRAVKO

7/21/2019 031 Odbrana


19

Razmena nepokretnosti izme|uMinistarstva odbrane i Grada Beograda

MUZEJ BEOGRADANA NOVOJ LOKACIJIMinistar odbrane Zoran Stankovi}, gradona~elnik Beo-

grada Nenad Bogdanovi} i direktor Republi~ke direkcije za imo-vinu Milan Tomi} potpisali su, 25. decembra u Skup{tini grada,ugovor o razmeni prava kori{}ewa nepokretnosti, kojim Mini-starstvo odbrane gradu Beogradu prenosi na kori{}ewe nepo-kretnost u ulici Resavska br. 40b.

Objekat povr{ine 8.547 kvadratnih metara, koji se nalaziu kompleksu objekata Ministarstva odbrane i General{taba Voj-ske Srbije, bi}e ustupqen na kori{}ewe Muzeju grada Beograda

na osnovu zakqu~ka Vlade Srbije od 13. marta 2006, kada je do-neta odluka o razmeni prava kori{}ewa nepokretnosti izme|uMinistarstva odbrane i Skup{tine grada Beograda.

Sa druge strane, Skup{tina grada Beograda ustupi}e Mini-starstvu odbrane poslovni objekat koji se nalazi na uglu Krunskei Resavske ulice, povr{ine 896 kvadratnih metara. Grad Beo-grad je, tako|e, u obavezi da obezbedi sva potrebna sredstvaneophodna za izvo|ewe radova na rekonstrukciji fasade zgradekoja se nalazi u ulici Kneza Milo{a br. 33, a pripada Mini-starstvu odbrane.

Radi realizacije tog posla dve institucije potpisa}e pose-ban sporazum. Procewuje se da }e vrednost radova na rekon-strukciji fasade iznositi vi{e od dva miliona evra.

Prilikom potpisivawa ugovora ministar Stankovi} je iz-razio nadu da }e se tokom naredne godine re{iti problem i po-ru{enih zgrada General{taba, koje ”treba da budu rekonstrui-sane”.

S. S.

FORMIRANA CENTRALNALOGISTI^KA BAZACentralna logisti~ka baza, kojom komanduje pukovnik Dra-

gan Avri}, formirana je 25. decembra, a sve~anosti je prisustvo-vao i na~elnik General{taba VS general-potpukovnik ZdravkoPono{. Na~elnik Uprave logistike pukovnik Qubomir Samarxi}prikazao je rezultate koji su postignuti u toku prestrukturisawai predstavio budu}e mesto i ulogu novoformirane ustanove.

General Pono{ je informisao pripadnike Centralne logi-sti~ke baze o aktuelnim pitawima reforme sistema odbrane.On je istakao da je neophodno raditi na afirmaciji stru~nostikako bi se efikasnije dostiglo stawe koje je doktrinarnim doku-

mentima definisano. A. P.

STIPENDIJE ZA NAJBOQESTUDENTE VOJNE AKADEMIJERepubli~ki fond za mlade talente, ~iji je pokroviteq premijer

Vojislav Ko{tunica, dodelio je na sve~anosti u Domu Narodne skup{ti-

e 13 stipendija najboqim studentima zavr{nih godina Vojne akademi-e. Studentima ~etvrte godine bataqona Kopnene vojske dodeqeno je{est, a studentima pete godine bataqona logistike sedam stipendija.

Ovo je prvi put da se stipendije dodequju i najboqim studentimaVojne akademije.

Republi~ki fond za mlade talente ove je godine dodelio ukupno484 stipendije najboqim studentima zavr{nih godina koji studiraju naràvnim univerzitetima Srbije.

Stipendije podrazumevaju da najboqi studenti zavr{nih godinaprosek vi{e od 8,50) godinu dana dobijaju neto mese~ni iznos od20.000 dinara, {to ih obavezuje da u roku poloè sve ispite, da di-lomiraju za {est meseci od dana polagawa posledweg ispita i da na-on diplomirawa rade najmawe pet godina u Srbiji.

Od kada je osnovan, polovinom 2005. godine, Fond je nagradio.592 u~enika i studenta i za tu namenu utro{io oko 533 miliona di-

ara.

NO[ U 63. PADOBRANSKOM BATAQONU

o intenzivniju saradwu specijalnih jedinica. Pristup Programu Part-rstvo za mir omogu}i}e nam i pristup alatima za reformu vojske, bi-teralnim fondovima, znawu i iskustvu. Kqu~ reforme Vojske leì uomeni na~ina razmi{qawa i vra}awu ugleda vojnoj profesiji”, ista-o je general Pono{.

Z. M.

7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.

Shodno Be~koj konvenciji odiplomatskim odnosima,

i izaslanici odbrane imajupravo i odgovornost da,

samo dozvoqenim sredstvimainformisawa, obave{tavaju

svoje pretpostavqane o vojnim ipoliti~kim doga|awima u dràvi

prijema. Me|utim, iako sesmatra da ~ak 95 odsto tih

informacija poti~e iz{tampanih i elektronskih medija,

a da se samo ostalih pet odstoprikupqa klasi~nom {pijunaòm,

i danas ima primera u svetu davojnog diplomatu, pod optu`bom

da se u radu koristionedozvoqenim sredstvima, zemqa

prijema proglasi “nepoèqnomosobom” i pre vremena – vratiku}i. S padom Berlinskog zida,

takvih primera u vojnojdiplomatiji sve je mawe.

20

O

S E N Z O R IN O V O G V R E M E N A

V O J N A D I P L O M A T I J A ( 2 )

tome kako se postaje vojni izaslanik kod nas, pisali smo u prethodnombroju. No kako se to radi u svetu? Sjediwene Ameri~ke Dràve, na pri-mer, defini{u obavezne uslove po slede}im kriterijumima: kandidat zaizaslanika odbrane (IO) mora da je oèwen (udata) i mora da vodi poro-dicu sa sobom, {to je praksa i kod nas. Kandidat mora da je pouzdan, sa-

moinicijativan, da se isti~e u radu, da je dostojan predstavnik vojske i da po-seduje sposobnost prilago|avawa novoj situaciji. Osim toga, on mora da se ve-oma dobro verbalno i pismeno izraàva, da je psihofizi~ki zdrav i sposobanza brojne du`nosti. Uz sve to, mora da bude odgovaraju}eg izgleda i pona{awa,kako u civilnoj ode}i tako i u uniformi, ali i da poseduje socijalne i moralnekvalitete. Osoba za tu funkciju treba da je dràvqanin SAD i da ne postojefamilijarni, trgova~ki i drugi negativni uticaji na kandidata iz bilo kojestrane dràve.

PO@EQNE KVALIFIKACIJEKandidat za IO SAD treba da ima i odgovaraju}e komandno i borbeno

iskustvo iz u~e{}a u me|unarodnim misijama, iskustva u radu sa obave{tajnimstrukturama u ZG[ i MO, administrativno iskustvo i neko od civilnih zvawasa {kolovawa u inostranstvu.

Obavezni uslovi za kandidata iz SAD su da ~lanovi porodice moraju dabudu reprezentativne pojave, da nemaju telesne nedostatke i da ne boluje odhroni~nih bolesti koje zahtevaju posebnu medicinsku negu, da su wihovi drà-vqani (prednost imaju oni koji su ro|eni u Americi) i da mogu da preuzmu svesocijalne i zvani~ne du`nosti radi dostojnog predstavqawa svoje dràve uinostranstvu, javno i privatno.

Od poèqnih kvalifikacija, ~lanovi porodice kandidata trebalo bi dapoznaju jezik dràve prijema i da ako èle, u skladu sa mogu}nostima i potre-bama, nastave da rade u ambasadi ili nekoj ameri~koj firmi u dràvi prijema.

Konkurs za IO u Vojsci [vajcarske je tako|e javan. Posle prikupqawaponuda, sastavqa se uì izbor kandidata koji se podvrgavaju pisanom i op{tem

7/21/2019 031 Odbrana


Prvo podru~je je predsta-vqawe dràve koja akreditujekod dràve kod koje se akreditu-je; kao drugo, da {titi u dràvikod koje se akredituje interesedràve koja akredituje i wenedràvqane, u granicama koje do-zvoqava me|unarodno pravo i,kao tre}e, da pregovara sa vla-dom dràve kod koje se akreditu-je. êtvrto podru~je delovawaIO je da obave{tava, svim do-zvoqenim sredstvima, o uslovi-ma i razvoju doga|aja u dràvikod koje se akredituje i podnosiizve{taje o tome vladi dràvekoja akredituje. I, kona~no, petopodru~je delovawa izaslanika jeunapre|ivawe prijateqskih od-nosa i razvijawe privrednih,kulturnih i nau~nih odnosa izme-

|u dràve koja akredituje i dr-àve kod koje se akredituje.

Pod prvom ta~kom, u odnosuna vojnodiplomatske predstavni-ke, ~lanovi izaslanstva odbraneRepublike Srbije predstavqajuOS svoje zemqe kod dràve pri-jema i zastupaju MO po svim pi-tawima vojne prirode za koje jeIO akreditovan i ovla{}en.

^lanovi izaslanstva odbra-ne na{e zemqe, shodno ta~ki dva,du`ni su da vode ra~una o pripad-nicima MO koji, po bilo komosnovu, borave u dràvi prijema

({kolovawe, u~e{}e u sastavuradnih grupa, prisustvo semina-rima, konferencijama, le~ewe,kontrola naoruàwa i sl.) i ne-posredno su im pot~iweni za vre-me boravka u doti~noj dràvi.

Tre}a ta~ka, koja se ti~epregovarawa, odnosi se na posredovawe povodom preliminarnihpriprema odre|enih sporazuma izme|u dva ministarstva odbrane,ukqu~uju}i i potpisivawe tih sporazuma, ukoliko IO za to imaovla{}ewa.

êtvrta ta~ka, koja se ti~e obave{tavawa, podrazumeva da uslu~aju kori{}ewa tzv. nedozvoqenih sredstava (vrbovawe i pla-}awe gra|ana, bavqewe u zabrawenim zonama, skicirawe i foto-

grafisawe vojnih objekata ozna~enih javnom zabranom, fotogra-fisawe vojnih jedinica u mestu i pokretu i sli~no) daje pravo dr-àvi prijema da ~lana (ili ~lanove) izaslanstva odbrane, koji suprimenili jednu od nabrojanih nedozvoqeni radwi, proglasi “ne-poèqnom li~no{}u” (persona non grata) i zatraì wegov/wihovopoziv, odnosno da ih protera.

Peta ta~ka – unapre|ewe vojnih odnosa – najboqe je merilo ce-lokupne aktivnosti u dràvi prijema, ali i me|udràvnih odnosa,gde ume{nost i sposobnost IO doprinosi pozitivnim rezultatima ikonstelaciji bilateralne vojne saradwe dveju dràva. S druge stra-ne, kod vi{eg stepena me|uarmijske i vojnoekonomske saradwe, ini-cijative izaslanika u iznalaèwu novih sadràja i modaliteta sa-radwe, primerene situaciji i postoje}im odnosima dve dràve, una-pre|uju saradwu u pomenutim oblastima i oboga}uju wen sadràj.

Danas je prevashodni zadatak IO da podràva svoju zemqu uja~awu me|unarodne saradwe u raznim oblastima. Istovremeno,

testu. Posle toga, kandidati seproveravaju sa koliko stranihjezika (i u kom stepenu) se sluè,posle ~ega se bira uì izbor.Izabrani kandidati se zatimprocewuju preko testa li~nosti,brifing testa, intervjua sa eks-pertom (supruge kandidata su ta-ko|e ukqu~ene u testirawe). Kaoposledwe, kandidati, sa svojim~lanovima porodice, prolazelekarski pregled. Imaju}i u vidusve pomenute rezultate, u [vaj-carskoj kona~nu odluku o upu}i-vawu na du`nost IO donosi ko-misija Savezne uprave za odbra-nu, civilnu za{titu i sport.

Op{ti i posebni uslovi zaizbor kandidata Vojske [vaj-carske odre|eni su socijalnim iprofesionalnim sposobnosti-

ma. Od socijalnih, kandidat zaIO trebalo bi da lako usposta-vqa i odràva kontakte, da stal-no izraàva interesovawe zakulturu stranih zemaqa, da imaizraène liderske i timske spo-sobnosti, da je dobrog mentalnogi fizi~kog zdravqa i otporan nastres, odnosno da moè da pod-nese veliki napor i da ima do-bar – smisao za humor.

Profesionalne sposobno-sti kandidata {vajcarske vojskepodrazumevaju da je ~ina potpu-kovnik/pukovnik (za du`nost IO),

odnosno da je kapetan/potpukov-nik (za wegovog pomo}nika), da po-seduje visoka znawe o svojoj ze-mqi, oruànim snagama i me|una-rodnoj bezbednosnoj politici. Onmora da poseduje akademsko zva-we ili priznatu stru~nu obuku,{kolu ili kurs i da, kona~no, ima dovoqno profesionalnog iskustva.

Kandidat za IO Velike Britanije ne mora da bude obave{tajnioficir ili specijalista za odre|eni region, ve} da moè da pred-stavqa svoju dràvu na odgovaraju}i na~in. Biti vojni ata{e bri-tanske vojske podrazumeva stalno ulagawe u svoju karijeru i to spe-cifi~nom obukom i svakodnevnim odricawem. Ne moè se o~ekivatiod IO da bude dobar ako ne poznaje jezik zemqe prijema i to je jedan

od glavnih uslova za izbor ovih kandidata u Velikoj Britaniji.

DOZVOQENA PODRU^JA

Izaslanik odbrane je predstavnik svojih oruànih snaga (iliwegovog dela ako je akreditovan samo za odre|eni vid) i on i ~lano-vi izaslanstva odbrane predstavqaju “produènu ruku” svog gene-ral{taba u dràvi prijema. Dodu{e, IO nije u potpunosti integri-san u diplomatsku misiju, ali on tu normalno radi i, po tom osnovu,direktno je pot~iwen ambasadoru. Funkcionalno gledano, on je pot-~iwen ministarstvu odbrane za sva pitawa vojne prirode. Izve{ta-je {aqe MO svoje zemqe koje ga instrui{e, vodi u radu i finansira.

Me|unarodna kodifikacija statusa vojnih izaslanika i pripad-nika vojnog izaslanstva u dràvi prijema sprovedena je 1964. godi-ne, prihvatawem Konvencije broj 3, tzv. Be~ke konvencije o diplomat-

skim odnosima . U odnosu na rad izaslanstva odbrane, kao dela di-plomatske misije, Konvencijom je predvi|eno pet podru~ja delovawa.

21

REPREZENTATIVNE PLATE

U diplomatskim krugovima smatra se nepristojnim ko-mentarisati primawa vojnodiplomatskih predstavnika. Visi-na primawa zavisi od zemqe do zemqe i sve dràve ih prila-go|avaju ekonomskoj situaciji dràve prijema i, svakako, svo-

jim mogu}nostima. Pojedine dràve svojim vojnodiplomatskimpredstavnicima ispla}uju mese~nu platu kojom oni svojoj poro-dici obezbe|uju sme{taj u dràvi prijema, {kolovawe dece ipokrivaju tro{kove koji proizilaze iz funkcije vojnog izasla-nika. Kao predstavnicima svoje vojske i dràve i plate vojno-diplomatskih predstavnika moraju biti – reprezentativne.

(NE)PRIJATNE SITUACIJE

Protokol zahteva da VDP mora unapred da zna osnovnereligijske, regionalne i lokalne obi~aje zemqe prijema kao{to su jelovnik, kad je vreme posta, koga, kada i kojim redo-sledom pozdravqa, kojim danima se ide u crkvu, kada, koga iu kojim prilikama treba da pozove u goste… Na taj na~in mo-gu se unapred izbe}i neprijatne situacije kao {to je, recimo,

jednom prilikom supruga jednog IO uporno pruàla ruku iza-slaniku odbrane Irana kome, ina~e, religija zabrawuje dase rukuje sa ènama. Tako|e, nije preterano uputno ni Grkunuditi tursku kafu, niti muslimanima prase}e pe~ewe, ~var-ke… Naravno, takvih primera ima mnogo.

IMUNITET

Kao i diplomatska misija, i prostorije vojnodiplomat-skog predstavni{tva uìvaju puni imunitet u smislu nepovre-divosti, bilo da su u sastavu ambasade ili van we. Diplo-matski imunitet {titi ~lanove izaslanstva odbrane od kri-vi~nog gowewa i su|ewa u dràvi slu`bovawa, a nisu ni uobavezi da svedo~e protiv tre}ih lica. Pored te privilegi-je, tu spada i kori{}ewe zastave i grba svoje dràve u drà-

vi prijema, zatim nepovredivost arhive i prepiske. Vojnodi-plomatskom predstavniku zagarantovane su nepovredivoststana i prevoznih sredstava, sloboda kretawa (osim pojedi-nih zona ili podru~ja gde je, iz bezbednosnih razloga, zabra-wen pristup stranim dràvqanima), sloboda op{tewa, po-reska i carinska oslobo|ewa.

7/21/2019 031 Odbrana


TEMA

22 1. januar 2007.

to i konkretno u~ini – napomi-we Ogwanovi} i obja{wava daje s vremenom, sa omek{ava-wem embarga, do{lo i do po-stepene, dodu{e skromne vojno-tehni~ke saradwe na{e dve ze-mqe, i nastavqa:

– Bio sam vrlo iznena|enkada sam saznao da sam odre|enda idem u Moskvu jer sam znao daje re~ o izuzetno odgovornoj du-`nosti. Uostalom, Moskva je ijedan od najve}ih diplomatskihcentara sveta. U to vreme tamoje bilo akreditovano oko 180vojnodiplomatskih predstavnikaiz osamdesetak dràva. Zato jeto uvek bilo posebno podru~jerada gde treba odràvati sa-radwu i brojnim izaslanicima

odbrane predstaviti, na najboqi na~in, svoju zemqu, svoje MO i OS.Tamo sam imao zaista priliku da upoznam mnoge vojne profesional-ce iz celog sveta. Se}am se, naravno, i svog prvog susreta sa ameri~-kim pomorskim ata{eom u Moskvi. Ali, uprkos ~iwenici da su tadaodnosi na{e dve dràve bili vrlo zategnuti, da je bombardovawe

tek bilo zavr{eno ili je mo`da jo{ trajalo, shodno diplomatskimpravilima opho|ewa, na{a prva komunikacija bila je korektna iprofesionalna – se}a se Ogwanovi}. – U stvari, te{ko je taj susretsada i opisati, jer ose}aji su jedno, a profesija ne{to drugo.

Prema re~ima vojnog diplomate, u to vreme, nepostojawe di-plomatskih odnosa sa SAD, Velikom Britanijom, Nema~kom i Fran-cuskom odrazilo se i na na{e vojnodiplomatske odnose u Moskvisa tim dràvama. Drugim re~ima, niti su wihove vojne diplomatedolazile kod nas, niti su na{i odlazili u wihove ambasade. Na-ravno, bilo je u Moskvi tada susreta i kontakata sa wima ali na –neutralnom terenu. Tek tokom narednih susreta bilo je i pitawadruge strane na koja je na{a vojna diplomatija odgovarala, narav-no, u meri u kojoj su to okolnosti dozvoqavale.

– Tokom mog mandata Rusi su vojnodiplomatski kor uglavnomvodili u vojne komande, jedinice i ustanove u Moskvi i oko we, gde je,

dodu{e, i bilo najvi{e zbivawa. Putovawa po samoj velikoj Rusiji

on je i savetnik ambasadora po svim pitawima vojne prirode izvani~no akreditovani vojnodiplomatski predstavnik (VDP) svogministarstva odbrane u inostranstvu.

AFERA DRAJFUS

Predube|ewa u delu javnosti o izaslaniku odbrane kao {pi-junu danas su potpuno zastarela, mada je ta~no da su pojedini VDPbili proterivani iz dràve prijema zbog {pijunaè. Me|utim, po-~etkom devedesetih godina, odnosno nestajawem bipolarne podelesveta i promenom bezbednosnog okruèwa, izaslanik odbrane po-stao je “strategijski mislilac” i “senzor” za nove izazove i misi-je. On razume kako va`ni qudi razmi{qaju, jer je svakodnevno in-formisan o doga|ajima u dràvi prijema i politi~ko-bezbedno-snoj situaciji u regionu i svetu. Nasuprot mi{qewu da je vojni iza-slanik “privilegovan ili javni {pijun” on moè biti, povremenoili stalno, pod nadzorom kontraobave{tajne slu`be dràve pri-jema. U vojnim krugovima, koji se bave tom problematikom, poznata

je afera “Drajfus” koja je po~ela tako {to je ~ista~ica u nema~kojambasadi (ina~e francuska dràvqanka) predavala papire iz

Rusija je zemqa velikih privrednih, energetskih i nau~nih po-tencijala. Ali, Ruska Federacija je i jedna od vode}ih zemaqa usvetu u razvoju najsavremenije tehnike, naoruàwa i vojne opreme.Biti tamo izaslanik odbrane, ma odakle da dolazite, nije, narav-no, mala stvar. Uostalom, i Zapad, ali i daleki Istok, u Moskvu{aqe svoj najboqi, posebno odabran diplomatski kadar.

– U Ruskoj Federaciji sam, kao izaslanik odbrane na{e ze-mqe, boravio od 1999. do 2002. godine. U to vreme kod wih je ve}uveliko bilo aktuelno pitawe tranzicije OS Rusije {to je, na-ravno, bilo veoma zanimqivo i za nas jer se ve} tada videlo da inama predstoji sli~an put. Posebno je bio zanimqiv, posle ga{e-wa brojnih ruskih jedinica i baza, recimo, na~in zbriwavawa wi-hovog vi{ka vojnog kadra. Taj proces trajao je celu deceniju, pa se,do tada ina~e velika ruska armija, na kraju tog procesa smawiva-wa buxetskih sredstava, brojno svela na svega jednu tre}inu – kaè

kapetan bojnog broda Milutin Ogwanovi} i dodaje da su, osim to-ga, za na{u zemqu tada bila zanimqiva i mnoga ruska vojnotehni~-ka i tehnolo{ka dostignu}a koja bi se, eventualno, mogla primeni-ti i u na{im oruànim snagama.

IZASLANIK ODBRANE U MOSKVI

– Moja neposredna priprema za odlazak u Rusiju trajala jeosam meseci, mada sam u Lewingradu, sada Sankt Peterburgu, pret-hodno zavr{io komandno-{tabnu akademiju na ruskom, tako da mijezik nije bio problem. Na novu i veoma odgovornu du`nost krenuosam 27. aprila 1999, zna~i tokom bombardovawa na{e zemqe pasu, u takvim okolnostima, i drugi uslovi za rad bili i tamo veomate{ki. Istina, prijateqska Rusija èlela je da nam pomogne u timokolnostima, ali shodno odluci SB UN o zabrani izvoza naoruà-

wa i vojne opreme Jugoslaviji, bila je objektivno onemogu}ena da

Na~elnik Centra za odnose sa stranim vojnim predstavnicima MOkapetan bojnog broda Milutin Ogwanovi}

MESTO DIPLOMATE JENA TERENU

7/21/2019 031 Odbrana


korpe za otpatke iz kancelarije nema~kog vojnog izaslanika fran-cuskoj kontraobave{tajnoj slu`bi.

Izaslanici odbrane imaju, naravno, pravo i odgovornost dasvoju vladu i dràvu informi{u o vojnim i politi~kim doga|awimai razvoju situacije u dràvi prijema na osnovu dozvoqenih sred-stava informisawa ({tampa, ~asopisi, kontakti sa li~nostima iz

dru{tvenog i politi~kog ìvota dràve prijema, sa svojim kolega-ma koji rade u drugim diplomatskim predstavni{tvima itd). Ta wi-hova delatnost proisti~e iz ~lana 3, ta~ka d i e Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima . Me|utim, kada postoji otvorenost izvorainformacija, a {to je karakteristika svih demokratskih dràva,najva`niji posao IO je da bude vojni savetnik svom ambasadoru ida radi na intenzivirawu vojne saradwe.

Ina~e, smatra se da 95 odsto informacija do kojih dolazeIO u svetu poti~e upravo iz sredstava javnog informisawa, saInterneta i sa raznih konferencija i savetovawa, a da se samopet odsto prikupqa klasi~nom {pijunaòm.

U prilog ~iwenici da je vojni izaslanik u svom radu u velikojmeri danas oslowen na {tampane i elektronske medije, kada je re~o prikupqawu informacije o najnovijem naoruàwu i vojnoj opre-

mi OS dràve prijema, moè da posluì slede}i primer: jedan ja-panski stru~ni ~asopis objavio je ta~an opis, podatke i karakteri-

23

bilo je relativno malo. Za nas su, pre svega, u Rusiji bile intere-santne one stvari koje bi konkretno mogle da pomognu na{oj dràvii vojsci. Ipak, bila su nam dragocena wihova vojna iskustva, zani-mqive wihove vojne akademije, izlo`be naoruàwa i vojne opreme,me|unarodni avio-kosmi~ki salon na aerodromu “@ukovski”…

KONTAKTI I POZNANSTVA

Kako se ivi i radi u Moskvi?Prema re~ima sagovornika, boravak u Moskvi omogu}ava da

se istraùje, a dostupna je ogromna literatura iz oblasti odbra-ne i vojne tehnike. Ali, problem je, s obzirom na veli~inu Moskvei wenih devet i po miliona stanovnika, kako svuda sti}i.

– Radnog vremena nismo imali zbog brojnih obaveze premadiplomatskom koru. Jer, i ovde vaì pravilo da kako se odazivatena pozive tako }e se i vama odazvati. Stalno smo ùrili i bili upokretu jer je na{ pristup bio i ostao da diplomati nije mesto ukancelariji ve} na terenu, kod kolega, tamo gde su informacije…Naàlost, za porodicu tada nisam imao dovoqno vremena i te{koje objasniti da smo bili tri godine zajedno a da nismo, recimo,nigde zajedno putovali, osim na godi{wi odmor u Srbiju. Trebalose prilagoditi i moskovskoj klimi, mada su i zime tamo druga~ijeod na{ih. Moskva jeste skupa, ali se moè kupovati i na mestimagde su cene prihvatqivije – pri~a sagovornik.

Pitamo kapetana bojnog broda Ogwanovi}a da li se tokomvojnodiplomatskih misija uspostavqaju i neka li~na prijateqstva

sa kolegama iz drugih dràva, kako se te veze posle nastavqaju?On kaè da profesionalni vojnici me|usobno lako i jed-nostavno svuda uspostavqaju kontakt koji se, potom, odràva i pro-{iruje ukoliko sagovornici na|u zajedni~ki interes. Ali, da bi seuspostavio bilo kakav odnos potrebna je, kao prvi uslov, profesi-onalnost u ovom poslu. Za to je potrebno poznavawe jezika zemqeprijema i engleskog, {to se podrazumeva. Kolegijalnost dominirakod svih u vojnodiplomatskom koru, a pitawe prijateqstva je stvarpoklapawa mentaliteta i afiniteta van samog posla. Kontaktiostaju i oni se potom odràvaju uglavnom Internetom, u meri koli-ko se susretalo tokom du`nosti. Sa dvojicom kolega iz Moskve, jed-nim Amerikancem i Nemcem, imao je, recimo, priliku da se ve} vi-di u Beogradu, a ovog meseca trebalo bi da u Srbiju do|e i nekada-{wi ameri~ki pomorski ata{e u Rusiji, o kome je ve} bilo re~i.

Pitamo sagovornika o sada{woj du`nosti, ima li mnogo

posla u Centru za odnose sa stranim vojnim predstavnicima?

– Posla ima mnogo. Na{ glavni zadatak je da posredujemo iz-me|u inostranih vojnih predstavnika i na{eg MO. U skladu sa voj-nopoliti~kim otvarawem prema svetu, intenzivirane su i na{eaktivnosti u Centru. Strani vojni izaslanici, zapravo, ovde po~i-wu i zavr{avaju svoju slu`bu i sve {to rade sa MO, odnosno Voj-skom Srbije, oni ~ine preko na{eg centra. Zna~i, mi posredujemou toj komunikaciji i pripremi susreta do realizacije sadràja izplanova bilateralne vojne saradwe, pa i onih van wega, a za {tasu odgovorni sami nosioci tih aktivnosti. Drugim re~ima, Centarima zadatak da stalno komunicira i informi{e strane vojnodi-

plomatske predstavnike o va`nim pitawima odbrane, da organizu-je dru{tvene aktivnosti u diplomatskom ili vojnodiplomatskom ko-ru, a na koja se pozivaju predstavnici na{eg MO. U me|usobna po-zivawa stranih VDP na razli~ite prijeme, Centar se ne me{a –obja{wava Ogwanovi} i precizira:

PROTOKOL I ZA MINISTRA

– Posao u Centru je raznovrstan, dinami~an i zanimqiv. Ima-mo mnogo obaveza jer se i na{a me|uarmijska saradwa intenzivi-rala posledwih godina. A mi smo tu da sve to organizujemo, da pro-tokolarno “pokrijemo” sve aktivnosti ministra odbrane i MO urealizaciji bilateralne ili multilateralne vojne saradwe.

Sagovornik kaè da se Centru strani VDP obra}aju sa ra-znim usmenim i pismenim pitawima. Sve {to se ti~e resora od-

brane oni pitaju Centar, a on je u obavezi da, u razumnom roku,obezbedi kompetentne odgovore na ta pitawa i molbe. Zapravo,Centar te odgovore ne daje sam ve} obja{wewa traì od nadle-`nih za odre|enu stvar u MO ili G[.

Sada{we brojno stawe qudstva u Centru, a re~ je o uglavnommla|em i perspektivnom kadru, obezbe|uje normalno funkcionisa-we i uspe{nu realizaciju ovih zadataka.

– Budu}i da smo ve} zakora~ili u evroatlantske procese i in-tegracije, u narednom periodu bi}e neophodno vi{e pa`we posve-titi edukaciji mla|eg kadra za vojnodiplomatske misije i zadatke.U tom smislu intenzivno izu~avawe stranih jezika i {kolovawe togkadra po evroatlantskim standardima postaju imperativ, mada setome ve} i sada kod nas pridaje velika pa`wa. Ube|en sam, pozna-vaju}i situaciju, da }emo vrlo brzo imati nov, vrlo sposoban imlad vojnodiplomatski oficirski kadar – kaè kapetan bojnog bro-

da Milutin Ogwanovi}.

7/21/2019 031 Odbrana


stike najnovijeg ameri~kog borbe-nog aviona ~iji su podaci, ina~e,

~uvani u strogoj tajnosti i o koji-ma je znao samo mali broj pover-qivih qudi. Zabrinutost Ameri-kanaca smirila je ~iwenica daobjavqivawe ovako poverqivihpodataka nije bilo delo {pijuna-è ve} strpqivog i studioznog ra-da zaposlenih u japanskom ~aso-pisu koji su, iskqu~ivo na osnovupra}ewa javno objavqenih ~lana-ka o toj letelici, uspeli da re-konstrui{u i dobiju kompletnusliku o novom ameri~kom borbe-nom avionu. Zakqu~ak se, narav-no, name}e sam po sebi.

Izaslanik odbrane svakezemqe teì{no radi i na reali-zaciji radno-protokolarnih za-dataka. To se, pre svega, odnosina posete nadle`nim stare{ina-ma i drugim li~nostima u MO iG[, zatim na pojedina~ne i kolek-tivne obilaske jedinica i ustano-va OS dràve prijema, prisustvona vojnim paradama, na slu`benuprepisku preko odeqewa za vezuMO ili G[, odazivawe na sve~a-nosti koje organizuje dràva pri-jema i sli~no.

Na navedene aktivnostiIO ima obavezu da se odazove iobla~i u skladu sa protokolom ipravilima dràve prijema. Naprimer, na zvani~ne aktivnostikao {to su prijemi povodom da-na dràve i dana vojske, na{ IOi wegov pomo}nik obla~e sve~a-nu uniformu (teget boje). Prili-kom obilaska ustanova i jedini-ca obla~e slu`benu uniformu,dok se maskirna ili ratna uni-forma nosi na vojnim ve`bama imanevrima. Ina~e, prilikomslawa pozivnica vojnodiplomat-skim predstavnicima, doma}inza odre|ene aktivnosti ta~nodefini{e i na~in odevawa, takoda oni nikada nisu u nedoumicikoju vrstu uniforme treba daobuku.

Pored obaveza prema poje-dincima, jedinicama i ustanovamadràve prijema, IO mora da seodazove na dru{tvene aktivnostiu okviru vojnodiplomatskog kora(asocijacije izaslanika odbrane,vidova i rodova nacionalnih voj-ski), na prijeme povodom prosla-

va nacionalnog i dana vojske koje

organizuju brojne ambasade u dr-àvi prijema, zatim na razne se-minare, koktele, kulturne, sport-ske priredbe i sli~no.

Iz svega re~enog moè sezakqu~iti da je IO celodnevnoangaòvan na zadacima iz svojenadle`nosti, {to i opravdava

op{te i posebne zahteve konkur-sa da kandidat za tu presti`nudu`nost mora biti psihofizi~kizdrav i sposoban za izvr{ewebrojnih zadataka. Ako se tome do-da i ~iwenica da on celu komuni-kaciju ostvaruje na stranom jezi-ku, te da je o rezultatima svojihbrojnih zadataka obavezan da iz-vesti najvi{e vojno i civilno ru-kovodstvo svoje zemqe, name}e sezakqu~ak da posao IO iziskujemnogo naprezawa i, bez ikakvogpreterivawa re~eno, celodnevnuangaòvanost, ponekad ~ak i –

sedam dana u nedeqi.[ta re}i na kraju?Sa savremenim promenama

na globalnom nivou, mesto i ulo-ga izaslanika odbrane u sistemuodbrane na{e zemqe kre}e se kaprofilisawu kadra koji moè dadoprinese savremenom pristupuu re{avawu pitawa odbrane usistemu kolektivne bezbednosti.U svakom slu~aju, savremeni IOmora da bude u toku sa svim ini-cijativama i opredeqewima ze-mqe koji se ti~u na{eg pristupa-wa evroatlantskim integracija-ma. Uz to, osim svih ve} pomenu-tih atributa, on mora da ima iizraèn dar za zajedni~ko delo-vawe sa partnerima iz stranihzemaqa radi ja~awa mira i dugo-ro~ne stabilnosti na prostoruBalkana i kolektivne bezbedno-sti Evrope.

Izaslanik odbrane, u novo-nastaloj posleblokovskoj eri, ko-ju karakteri{e op{te nastojawepovezivawa i saradwe na svimnivoima, zato danas dobija ulogupartnera i promotera svoje voj-

ske i dràve i on ~esto moè ne-posredno uticati na celokupnevojne odnose izme|u dveju drà-va. Samo onaj kandidat koji sebevidi kao li~nost i oficira, kojibez ve}ih te{ko}a moè da odgo-vori savremenim zahtevima voj-nodiplomatske slu`be u novimuslovima, treba i poèqno je dase uvrsti u koloniju vojnodiplo-matskih predstavnika RepublikeSrbije.

Aleksandar MILENKOVI]Du{an MARINOVI]

Snimio Goran STANKOVI]

1. januar 2007.24

DISKRECIONO PRAVO

Dràva prijema nije du`na da odre|eno lice, za koje setraì akreditacija, prihvati kao predstavnika bilo koje dr-àve. Ona, zapravo, zadràva diskreciono pravo da proce-ni da li je lice za koje je traèno punomo}je “podobno“ iline da svoju zemqu predstavqa u wenom glavnom gradu. Obi~nose odgovor od dràve prijema ~eka od tri do {est meseci.Posle tog perioda smatra se da dràva prijema nije prihva-tila zahtev dràve oda{iqawa za akreditacijom diplomat-skog predstavnika i krajwe je nepristojno i neprofesional-no pitati za razlog takve odluke jedne dràve, a {to ona inije du`na da odgovori. Naravno, takvih slu~ajeva je izuzetno

malo u novijoj diplomatskoj praksi jer se svaka dràva brineda ne do|e u situaciju da wenog (vojno)diplomatskog predstav-nika ne prihvate. Traèwe agremana i konsantmana ima po-verqiv karakter. Naime, dok dràva prijema ne prihvatiakreditaciju, dràva oda{iqawa ne objavquje u medijima daje odre|ena osoba imenovana za tu presti`nu du`nost. Ako,ipak, takva vest “procuri” u javnost pre dobijawa saglasno-sti dràve prijema, takav postupak dràve oda{iqawa sma-tra se netakti~nim i nekurtoaznim, a budu}eg (vojno)diplo-matskog predstavnika moè ko{tati poloàja, odnosno prou-zrokovati odbijawe agremana odnosno konsantmana.

DIPLOMATSKI PASO[

^lanovi izaslanstva odbrane nosioci su diplomatske

putne isprave, odnosno diplomatskog paso{a kojim potvr|ujusvoj status u dràvi prijema. Posle dobijawa diplomatskeisprave od ministarstva spoqnih poslova dràve prijemasmatra se da je vojni diplomata i zvani~no akreditovan i damoè ostvariti odre|ene privilegije. One se, pre svega, od-nose na kupovinu robe koja je oslobo|ena dràvnog poreza.Me|utim, diplomatski status ne zna~i da je diplomata izuzetod zakona dràve prijema pa da moè, recimo, da parkiravozilo na nedozvoqenom mestu ili da poku{a da u|e na od-re|ene manifestacije bez pla}awa ulaznice samo zato {toposeduje diplomatski imunitet. Naprotiv, diplomatski statusobavezuje diplomatu, a naro~ito vojnog, da mora po{tovatisve zakone dràve prijema, da se ne me{a u wene unutra{weposlove, niti da javno izraàva negativno mi{qewe o wenojunutra{woj i spoqnoj politici ukoliko ne èli da rizikuje

zao{travawe odnosa i svoj poloàj.

TEMA

7/21/2019 031 Odbrana


Ministar odbrane Zo-ran Stankovi} razgovaraoje 20. decembra sa makedon-skim kolegom Lazarom Ele-novskim, koji je predvodiodelegaciju Ministarstvaodbrane Makedonije u rad-noj poseti Srbiji.

U makedonskoj delega-ciji bili su i dràvni sa-vetnik za me|unarodnu sa-radwu Jordan Stojanov, dr-àvni savetnik za komuni-kacijske sisteme Radica Ga-rev i politi~ki savetnik uMinistarstvu odbrane Ale-ksandar Gen~ov.

”Tokom susreta razgovarali smo o kon-

kretnim oblicima saradwe, pre svega o is-kustvima koje je Makedonija stekla kao ~la-nica Partnerstva za mir kao i o svim doku-mentima koje je potrebno u ovom periodu dadonesemo kako bi se na{e ukqu~ewe u Part-nerstvo za mir odvijalo znatno brè. Isto-vremeno smo se sloìli da nemamo nika-kvih problema vezanih za regulisawe pita-wa granice, s obzirom da }e na{a Vojska ujanuaru 2007. predati granicu sa Makedo-nijom policiji, shodno postoje}im dogovo-rima”, rekao je ministar Stankovi} na kon-ferenciji za novinare organizovanoj u Do-mu garde na Top~ideru po zavr{etku razgo-vora.

VBA predala arhivsku gra|unastalu do 1956. godine

KULTURNO DOBROU VOJNOM ARHIVUPredstavnici Vojnobezbednosne agen-

cije (VBA) predali su 25. decembra Vojnomarhivu arhivsku gra|u iz perioda od 1944.do 1956. godine. Oko 25.000 stranica do-kumenata ti~u se istorijskih doga|aja tokomkojih su bile angaòvane vojnobezbednosneslu`be onda{we Jugoslavije, po~ev{i odtzv. Odeqewa za za{titu naroda (OZNA),preko Kontraobave{tajne slu`be (KOS),do organa bezbednosti koji su postojali ujedinicama JNA.

Predaja pisane arhivske gra|e pripre-mqena je na inicijativu VBA, a u skladu saZakonom o kulturnim dobrima . Prema slovutog zakona, i arhivska gra|a spada u kultur-na dobra. Zato je Ministarstvo odbrane od-lu~ilo da, preko Vojnog arhiva, nau~noistra-ìva~kim radnicima i javnosti omogu}i pri-stup vrednim istorijskim dokumentima.

Ministar odbrane je, pridràvaju}ise Zakona o kulturnim dobrima , doneo odlu-ku da se javnosti predo~e podaci koji su sta-riji od trideset godina. Prema utvr|enoj di-namici predavawa spisa Vojnom arhivu, u ja-nuaru slede}e 2007. godine bi}e zavr{enoprebacivawe arhivske gra|e koja se odnosina vreme do isteka 1976. godine. Ostali po-daci bi}e ubudu}e sukcesivno predavani Voj-nom arhivu kada za to do|e vreme.

Postupawe sa arhivskom gra|om VBA

do prestanka postojawa dràvne zajedniceSrbije sa Crnom Gorom bilo je regulisanoZakonom o arhivskoj gra|i SRJ koji je biodonet 1998. godine. Taj zakon je propisivaodostupnost gra|e javnosti po isteku perio-da od 50 godina.

Kako je povodom predaje gra|e Vojnomarhivu istakao na~elnik VBASvetko Kova~,va`no je pojasniti da u kategoriju arhivskegra|e nisu u{li personalni dosijei koje suvodile vojnobezbednosne slu`be.

Posle stupawa na snagu Zakona o slu-`bama bezbednosti , 2002. godine, gra|animogu, prema ~lanu 34, pisanim zahtevom dase obrate VBA radi ostvarivawa uvida u

svoj dosije, nastao posle tog datuma, i do-bi}e odgovor u roku od 60 dana. Ako posto-je razlozi da se gra|aninu ne predo~i we-gov dosije to mu se mora obrazloìti, a ceopostupak kontroli{e skup{tinska komisijaza kontrolu slu`bi bezbednosti.

Dosijea o licima koja su nastala pre2002. godine za sada ne}e biti dostupna.Naime, ~lan 60 Zakona o bezbednosnimslu`bama propisuje da treba doneti pose-ban zakon koji }e regulisati dostupnost ra-nije nastalih dosijea. Taj postupak je u pot-punosti u nadle`nosti Narodne skup{tinekoja jedina ima pravo da o tome odlu~uje, aVBA }e se pridràvati vaè}ih zakonskih

akata koje zakonodavno telo donese.A. ANTI]

25

Ministar odbrane Republike Makedo-

nije Lazar Elenovski pozdravio je prijemSrbije u Program Partnerstvo za mir, do-daju}i da je to bio i jedan od osnovnih moti-va za wegov dolazak u Beograd. Makedonija,koja se nalazi na pragu prijema u Nato, od1995. godine ~lanica je Partnerstva zamir. ”Iskustvo koje smo stekli za sve ove go-dine èlimo da podelimo sa na{im prija-teqima iz regiona i u tom smislu imamo ve-liku odgovornost, kao {to su je imali na{isusedi kada je Makedonija primqena u Pro-gram i kao {to u ovom trenutku mi o~ekuje-mo pomo} od Gr~ke, Turske i drugih zemaqaiz okruèwa koje su ~lanice Nato”, rekaoje ministar Elenovski. S. SAVI]

POSETA DELEGACIJEMINISTARSTVA ODBRANE MAKEDONIJE

DOGA\AJI

otvaraju mogu}nosti za u~e{}e pripadnikaVojske u razli~itim programima, {to uve}a-va {anse za daqe obrazovawe na{ih ofi-cira. ”Ima}emo mogu}nost da u~estvujemo nesamo u bilateralnim ve`bama, ve} i multi-nacionalnim”, naglasio je general Pono{.

General Ertl je istakao da je za Au-striju jedan od prioriteta integracija ze-maqa zapadnog Balkana u evroatlantskestrukture i Evropsku uniju. On je rekao da jeaustrijska vojska u mirovnim snagama na

Balkanu jako zastupqena i da ne namerevada smawi svoje prisustvo.

Na~elnik General{ta-ba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ocenio je 15. decembra uBe~u, posle razgovora saaustrijskim kolegom genera-lom Ronald-Hansom Ertlom,da se prijemom Srbije uProgram Partnerstvo zamir otvaraju nove mogu}no-sti za bilateralnu vojnu sa-radwu Srbije i Austrije.

General Pono{ je re-kao da je u toku ove godinesa Austrijom ostvareno 25 zajedni~kih ak-tivnosti, a da je za 2007. planirano dvo-struko vi{e. “Naredne godine planiramosaradwu u oblastima obrazovawa za u~e-{}e u mirovnim misijama, logistike i vojnemedicine”, istakao je Pono{ i ocenio da}e austrijska iskustva biti veoma korisnaza na{u vojsku, budu}i da je ta zemqa ~lani-ca Partnerstva za mir (PzM).

Govore}i o Vojsci Srbije, general Po-no{ je rekao da su znawe, odnosno obuka,

polazna ta~ka za sprovo|ewe reformi i na-glasio da se ulaskom na{e zemqe u PzM

VOJNA SARADWA SRBIJE I AUSTRIJE

7/21/2019 031 Odbrana


26

Ustroju oklopno-mehanizovanih sastava na{e vojske, posebno mesto pripada211. oklopnoj brigadi iz Ni{a, koja slovi kao najelitnija ne samo u VojsciSrbije ve} i na Balkanu. U na{em neposrednom okruèwu ne postoji vojnisastav, makar i pribli`ne vatrene i udarne mo}i. Kqu~ni razlozi za pome-nutu ocenu leè u ~iwenici da ni{ka oklopna brigada ima visok stepen bor-

bene upotrebqivosti i vrednosti, vrhunski osposobqen i iskusan kadar i savre-mene tenkove M84A, koji spadaju u sam vrh naoruàwa oklopno-mehanizovanihjedinica u svetu.

[ta sleduje toj jedinici Kopnenih snaga u procesu reorganizacije VojskeSrbije saznali smo na licu mesta. U ni{koj kasarni ”Mija Stanimirovi}” razgo-

varali smo sa komandantom 211. oklopne brigade pukovnikom êdomirom Bran-kovi}em i wegovim saradnicima.

TRE]A BRIGADA KOPNENE VOJSKE

U posledwe tri godine sprovedeno je nekoliko organizacijsko-formacijskihpromena u 211. oklopnoj brigadi, koje su uzajamno povezane i vode ka krajwemciqu – formirawu Tre}e brigade Kopnene vojske. Pojedini delovi ni{kog oklop-nog sastava, poput komande brigade, tenkovskog i mehanizovanog bataqona i sa-mohodnog haubi~kog artiqerijskog diviziona, ve} su formirani u skladu sa pro-jektovanim izgledom Kopnene vojske. O~ekuje se da svoju kona~nu organizacijuTre}a brigada dobije sredinom maja 2007. godine.

Jasno je da 211. oklopna brigada predstavqa osnovni izvor qudskih imaterijalnih resursa budu}e brigade KoV, a za sada je poznato da }e u wensastav u}i mehanizovani i inìwerijski bataqon iz Prokupqa, dva pe{adij-

ska bataqona iz zaje~arskog garnizona i artiqerijsko-raketni divizion izNi{a.

Ni{ka oklopna

jedinica ima visok

stepen borbene

upotrebqivosti

i vrednosti, vrhunski

osposobqen i iskusankadar i savremene

tenkove M84A,

koji spadaju u sam

vrh naoruàwa

oklopno-mehanizovanih

sastava u svetu

TENKISTI

INFORMATI^KOG DOBA

1. januar 2007.

211 . O K L O P N A B R I G A D A

7/21/2019 031 Odbrana


brigada, ali na lokacija-ma u Ni{u, Prokupqu i Za-je~aru.

TAKMIÊWE

U OBUCI

– Iskustva iz rato-va – govori pukovnik edo-mir Brankovi} – ukazuju na

to da se oklopne jedinicenaj~e{}e upotrebqavaju ukriznim situacijama i namestima gde se re{avabitka. Dva bitna uslovatreba ispuniti kako bioklopna jedinica uspe{norealizovala takve zadat-ke. Prvi je da sredstvaratne tehnike budu isprav-na, a drugi da tu tehniku

koriste dobro obu~ene posade.Prema re~ima potpukovnika Quboja Bo{kovi}a, pripad-

nici oklopne jedinice iz Ni{a ove godine izveli su 194 priprem-na i jedina~na bojna ga|awa iz pe{adijskog naoruàwa, 72 pri-premna i {kolska ga|awa iz naoruàwa OMJ, 35 artiqerijskih

– Ovako koncipiranabrigada – tvrdi pukovnikêdomir Brankovi} – ima}evisok stepen mobilnosti iautonomnosti dejstava.

Formirawe Tre}ebrigade Kopnene vojske po-~e}e za tridesetak dana.

[ta }e se to su{tinski pro-meniti wenim formira-wem? Naravno, organiza-cijsko-formacijska struktu-ra komande brigade i pot~i-wenih jedinica dobi}e novizgled, dok }e na~in popunebiti zasnovan na profesi-onalnom sastavu. Samimtim, znatne promene doì-ve}e i proces osposobqa-vawa, zato {to }e se teì-{te obuke pomeriti sa voj-nika na odsluèwu vojnogroka na vojnike po ugovoru,

podoficire i oficire. Ufunkcionisawu komandi,po~ev od dnevnog komando-vawa pa do dono{ewa odlu-ka, primewiva}e se sve vi-{e procedure i standardiNatoa. I na kraju, bataqo-ni treba da budu mnogo sa-mostalniji nego {to je to sa-da slu~aj. Oni }e u svom sa-stavu imati referente zaqudske resurse, operativneposlove, logisti~ku podr-{ku, telekomunikacije i in-formatiku, komandnu ~etu idruge elemente.

Struktura i opremqe-nost nove brigade garantujuefikasno izvr{avawe na-menskih zadataka, kao {tosu nano{ewe sna`nih uda-ra na izabranim pravci-ma, duboki prodori i gowe-we, protivnapadi, protiv-desantna borba, izvo|ewepokretnih odbrambenihdejstava, vo|ewe protivo-klopne borbe i protivte-roristi~ka dejstva. Narav-

no, taj sastav sa visoko mo-tivisanim, obrazovanim iprofesionalnim kadrom,ukqu~i}e se i u realizaci-ju definisanih misija Voj-ske Srbije (odbrana Repu-blike Srbije, u~e{}e u iz-gradwi i o~uvawu mira uregionu i svetu i podr{kacivilnim vlastima).

Novi izgled brigadeneminovno }e otvoriti i veliki broj pitawa i problema, koje ubr-zano treba re{avati. Na primer, kako sa malo qudi odràvativeliki broj tenkova i druge ratne tehnike i organizovati logi-sti~ku podr{ku u udaqenim garnizonim mestima? Budu}a brigadaKoV ima}e, dodu{e, duplo vi{e qudi nego sada{wa 211. oklopna

27

MONOGRAFIJA

Ni{ka 211. oklopna brigada postoji {ezdeset godina. Zauspe{no izvr{avawe zadataka u miru i ratu, tom sastavu dode-qena su brojna priznawa – orden ratne zastave prvog stepena,plaketa ”Zlatno sunce” za unapre|ewe i humanizaciju rada,plaketa Subnora, progla{ewe za najboqu zdruèno-takti~ku je-dinicu Ni{kog korpusa, Tre}e armije i Vojske Srbije u celini.

Rezultate i uspomene tokom {est decenija postojawa i ra-da sa~uva}e film i monografija o 211. oklopnoj brigadi. Auto-ri monografije pukovnik Ilija Piqi} i potpukovnik ZoranMladenovi} su na stotinak strana sistemati~no rekonstruisa-li i sa~uvali od zaborava istorijat 211. oklopne brigade.

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

Uz prijem Srbije u Partnerstvo za mir, treba znati da je prvo 211.oklopnoj brigadi ukazana ~ast da u~estvuje na vojnoj ve`bi van granica ze-mqe. Bilo je to od 8. do 11. novembra 2005, kada su mehanizovani vodovi211. oklopne brigade i 9. bronetankove brigade izveli zajedni~ku ve`buna poligonu ”Slivnica”.

Saradwa sa pripadnicima Bugarske armije nastavqena je i ove go-dine, izvo|ewem sli~ne ve`be na poligonu ”Me|a” kod Leskovca.

– Realizacijom ovih ve`bi – tvrdi komandir ~ete major Milo{ Ri-sti} – pokazali smo da moèmo uspe{no da u~estvujemo u operacijama zaodràvawe mira.

Zajedni~ke ve`be nisu jedini pokazateq aktivne me|unarodne voj-ne saradwe. Brigadu su tokom posledwe dve godine posetili ambasa-dor SAD Majkl Polt, vojni izaslanici Gr~ke, Bugarske i Francuske, anedavno su u Kasarni ”Mija Stanimirovi}” boravili ~lanovi delega-cije Nacionalne garde Ohaja, predvo|eni brigadnim generalom Metju-om Kembi~em.

Pukovnik edomir Brankovi}

7/21/2019 031 Odbrana


JEDINICE

1. januar 2007.

i dva ga|awa iz naoruàwa PVO.

Vojnici junske i septembarske gene-racije su na poligonima ”Me|a” i”Pasuqanske livade” ostvarili vr-lo dobre i odli~ne rezultate i po-kazali da ve{to re{avaju vatrenezadatke.

U okviru 211. oklopne brigadepostoji interno takmi~ewe u obuci,a ove godine najboqa je tenkovska~eta kojom komanduje poru~nik BojanMladenovi} i posada tenka M84A,koju ~ine komandir potporu~nik Ni-kola Jankovi}, ni{anxija vojnik Mi-roslav Stojkovi} i voza~ vojnik pougovoru Boban Trajkovi}.

Poznato je da tenk M84A spa-da u mo}na oru`ja i najsloènijaborbena sredstva Vojske Srbije ida, maltene, jedino s wim drìmokorak sa savremenim svetskim ar-mijama. Nezavisno od wegove veli-ke sofisticiranosti, veoma je va-`no da postoji vrhunski osposo-bqena posada, koja }e znati da ru-kuje sa ~ak 382 ure|aja i sistema,i to 233 za upravqawe, 68 za kon-trolu i 81 za osigurawe. Posebnoje va`na i nezaobilazna uloga ni-{anxije koji odre|uje po~etne ele-

mente, bez kojih nema uspe{ne va-tre. Zato se i biraju mladi}i viso-kih voqnih odlika, koji poseduju vr-line stabilnosti, upornosti, tesklonost ka modernoj sofisticira-noj tehnologiji. îwenica da imasve vi{e mladih qudi koji se razumeju u kompjutersku tehnologi-ju, znatno olak{ava i ubrzava osposobqavawe tenkista, a zbogtoga su i rezultati obuke i ga|awa sve boqi.

BRIGA O @IVOTNOJ SREDINI

Pre dve godine komanda 211. oklopne brigade izradila jeambiciozan i sveobuhvatan plan nadogradwe infrastrukture ra-di poboq{awa uslova za ìvot i rad, stvarawa vi{ih standardau toj oblasti i smawivawa mogu}nosti za nastajawe vanrednih do-ga|aja. Nije se ostalo samo na planu i danas su ve} vidqivi re-zultati u vidu renoviranih objekata za ìvot i rad, rekonstrui-sane vodovodne, kanalizacione i elektro-mreè, novih unutra-{wih puteva i renoviranih termoenergetskih postrojewa, ~ime jegrejawe u kasarni re{eno za duì period.

Kako bi se pravilno skladi{tila osnovna sredstva ratnetehnike i ratnih materijalnih rezervi, ure|eni su parkovi, ma-gacinski i skladi{ni prostori i izdvojeni objekat ”Dowi ko-mren”. Svi radovi su izvedeni u sopstvenoj reìji, ali naà-lost nije bilo sredstava da se izgrade i odgovaraju}i hangariza sme{taj borbenih vozila, koja se i daqe nalaze na stajanka-ma. Te{ko je objasniti kako za izgradwu neophodnih objekata ne-ma novca, pogotovo kada se ima u vidu da servisirawe samo jed-nog sistema za upravqawe tenkom M84A ko{ta oko pedeset hi-

qada dolara. Za taj novac mogu}e je izgraditi sva tri potrebnahangara.

28

Planom nadogradwe infra-strukture predvi|eno je i podiza-we materijalne baze obuke na vi-{i nivo. Pripadnici 211. oklopnebrigade opremili su ve}i broj u~i-onica, kabineta, terena i objekataneophodnih za kvalitetnu realiza-ciju procesa osposobqavawa. Utom delu posebno su va`ni kabinetza obuku operatera, kabinetskiblok za mototehni~ku i vatrenuobuku tenkista, poligon za ve`be saminsko-eksplozivnim sredstvima,

streqane za vazdu{nu pu{ku i iz-gradwa stalnog kontrolnog punkta,na kome se vojnici i stare{ine uve-`bavaju za u~e{}e u operacijamapodr{ke miru.

– @eleli smo da i sa ekolo-{kog stanovi{ta uredimo sredinu – kaè pukovnik Brankovi} – zato{to samo tako pojedinac moè da razvija svoje kvalitete, pozitivnomisli i da konstruktivno deluje.

Re~eno – u~iweno. Svaki pedaq travnatih i zemqanih povr{i-na obra|en je ru~no ili ma{inski, izva|eno je preko hiqadu pawe-va, zasa|ene aleje cve}a i vi{e od dve hiqada sadnica. Danas je poza{ti}enosti i lepoti ìvotne sredine Kasarna ”Mija Stanimiro-vi}” prepoznatqiva ne samo u ni{kom garnizonu, ve} i u Vojsci Sr-bije. Priznawa za ure|ewe kasarne, koja se prostire na 80 hekta-

ra, stiù sa svih strana, ali su stare{inama 211. oklopne brigadenajdraà ona koja dolaze od vojnika i wihovih roditeqa.

Treba ista}i rezultate rada logistike brigade, koja je nosi-lac logisti~ke podr{ke i za ~etrdesetak komandi, jedinica i usta-nova u ni{kom garnizonu. Kako uop{te pobrojati na hiqade obro-ka koji se svakodnevno kuvaju i distribuiraju, na stotine popra-vqenih tehni~kih sredstava i odràvanih termoenergetskih po-strojewa. Brigada je nedavno oja~ana i sa osam hiqada kwiga izgarnizonske biblioteke, a vojni~ki klub i na~elnik Qiqana Ve-li~kovi} ulaù velike napore da osmisle i realizuju ve}i brojkulturno-zabavnih aktivnosti. Jednom re~ju, 211. oklopna brigadarezultatima rada i ukupnim aktivnostima dokazuje da predstavqazdravo i kvalitetno jezgro, iz koga }e se formirati Tre}a brigadaKopnene vojske.

Zoran MILADINOVI]Snimio Darimir BANDA

NAJBOQI ME\U NAJBOQIMA

Pripadnici brigade ulaù maksimum znawa i na-pora da uspe{no realizuju projektovane ciqeve i za-datke. Komandant pukovnik êdomir Brankovi}, ipak,èli da ovom prilikom istakne one koji su u tim napo-rima napravili korak vi{e, a to su zamenik komandan-ta pukovnik Goran Jovanovi}, operativac potpukovnikZoran Naskovi}, tehni~ar kapetan Miodrag Kosti},na~elnik referata za mobilizaciju potpukovnik Edu-ard Markota, komandiri poru~nici Aleksandar Zdrav-kovi} i Darko Karamanovi}, zastavnik Ivan Miladi-novi}, stariji vodnici Qubi{a Kovanxi} i Nikola

Veqkovi} i civilna lica Nata{a Simi}, Goran Mihaj-lovi}, Natali Blagojevi}, Predrag Petrovi}, PredragZlatkovi}, êdo [kori}, Milorad Bobi} i SlobodanMedi}.

7/21/2019 031 Odbrana


Piloti Vojske Srbije kapetani prve klase Nikola Mihailovi},Vladimir Ivkovi}, Nenad Milojevi} i kapetan Nenad Maksi-movi} boravili su nedavno u Italiji, ta~nije u ameri~koj va-zduhoplovnoj bazi Avijano. Tokom tri dana razgledali su bazuNatoa u severnoj Italiji i – leteli u ameri~kim borbenimavionima F-16.O tim iskustvima i impresijama razgovarali smo u 204. avi-

jacijskoj bazi u Batajnici sa pilotima Nenadom Milojevi}em i Ni-kolom Mihailovi}em.

Prema re~ima sagovornika, cela pri~a o odlasku u Avijanopo~ela je jo{ u septembru, da bi se prakti~no realizovala u de-cembru. Mihailovi}, koji ina~e leti na avionu MiG-21, kaè da jeto za wega, iz profesionalnog ugla, bio poseban izazov i da je bo-ravak u Avijanu bio zanimqiv i izuzetno dinami~an.

– Avijano kao mesto gotovo da i ne postoji, ali je zato tamo-{wa vazduhoplovna baza ogromna. Bili smo sme{teni u hotelu uokviru baze te Amerike "u malom". Zapravo, Avijano je jedina stal-na baza ameri~kog vazduhoplovstva ju`no od Alpa, gde bazira wi-hov 31. ving – kaè pilot Mihailovi}.

– Upoznali smo se sa wihovim pilotima iz 510. i 555. skva-drona, momcima od samo 26-27 godina, ali koji su veoma iskusnileta~i, jer imaju veliki broj sati naleta. Ina~e, oni su jedna odnajobu~enijih ameri~kih jedinica uop{te, kako uostalom i pi{e nawihovom sajtu. Namena te jedinice pre svega jesu dejstva no}u, ma-da u opisu svog posla imaju i sve druge lova~ke zadatke. Otuda iwihov naziv – no}ni sokolovi (Night Falcons), a prema avionu F-16

ili "borbenom sokolu", na kojem lete. Recimo, jedan wihov mladipilot sa kojim smo leteli, samo te nedeqe imao je ukupno osam le-tova sa oko 12 sati naleta… Uglavnom, ameri~ki piloti u Avijanugodi{we imaju prose~no izme|u 200 i 250 sati naleta.

Sagovornici kaù da su ih ameri~ke kolege do~ekale veomasrda~no, ali da o politici gotovo i nije bilo re~i.

– Po{to su nam predstavili plan na{eg boravka, obavestilisu nas detaqno o svojoj bazi u Avijanu, gde smo obi{li sva tri wi-hova skvadrona – kaè pilot Milojevi}, koji ina~e leti na na{em"orlu" i avionu G-4, i obja{wava:

– Po{to smo bili na lekarskom pregledu, zaduìli smo le-ta~ku opremu, wihove lake kacige i rukavice, ali smo leteli una{im ina~e veoma dobrim pilotskim kombinezonima. Saznalismo sve {to nam je bilo va`no o letelicama, izvr{ili pripremeza let i onda su nas podelili u dve leta~ke grupe. U stvari, mi

smo u Avijanu odmah dobili vi{i status, tako da smo u~estovova-li, na neki na~in, u jednoj wihovoj takti~koj ve`bi, mada nismo

29

imali pristup svim relevantnim podacima tokom leta, {to zna~ida su nam, u kabinama pozadi, gde smo sedeli, bili poga{eni dis-pleji.

Zajedni~ki let u avionima F-16 trajao je oko sat i dvadesetminuta. Za to vreme na{i piloti su imali priliku da u~estvuju uvi{e wihovih ve`bi u vazduhu. Kaù da ameri~ki lovci nikada nepole}u u paru, odnosno da je za wih veliko optere}ewe pri ubrza-wu i poletawu F-16 bilo ne{to novo i nesvakida{we, ba{ kao isedi{ta u toj letelici koja su nagnuta unazad za nekih 30 stepeni.

– Mi smo se samo uklopili u wihovu ve`bu, u kojoj su prvog da-na u~estvovala ~etiri, a drugog {est aviona, koji su se me|usobnopresretali, jurili, mewali uloge napada~a i napadnutog, fingira-

li blisku vazdu{nu borbu… Sva komunikacija je, naravno, bila uvazduhu na engleskom, ali i sa primesom odre|enih zanatskih, ~aki àrgonskih izraza koje razumeju samo oni koji su u tom fahu, tomspecifi~nom pilotskom zanatu – kaù na{i oficiri i dodaju dasu im se leta~ke mogu}nosti F-16 veoma dopale, da je avion lak zaupravqawe, da ima dobre manevarske mogu}nosti i vrlo sofisti-cirane instrumente.

Re~ je, svakako, o mo}noj i osetqivoj ma{ini. Pregled iz ka-bine F-16 je odli~an i, kako kaù, za godinu-dve i na{i piloti bipotpuno ovladali svim tehni~kim mogu}nostima koje ima taj avioni veoma brzo bi, u tom smislu, bili ravnopravni sa ameri~kim ko-legama.

– Samostalno smo upravqali letelicama 10-15 minuta. I{lismo na lak{e manevre kako bismo postepeno ali neposredno uvi-

deli {ta moè taj aviona – kaè pilot Milojevi} i dodaje da bi,pored ovog dragocenog iskustva, voleo da ima i druga, recimo, sa{vedskim, francuskim ili ruskim vi{enamenskim avionima novijegeneracije.

Pitamo sagovornike kako su primqeni u Avijanu, kako su do-~ekani?

– Led su probili wihovi piloti dolaskom na Batajnicu… Me-|utim, moram da priznam da su nam Amerikanci posvetili mnogopa`we i da su u komunikaciji sa nama bili veoma otvoreni – ka-ù piloti Nenad Milojevi} i Nikola Mihailovi}, i dodaju:

– I ovoga puta se pokazalo da piloti, bez obzira odakle su,vrlo lako uspostavqaju kontakte i umeju da se razumeju. Tokom tridana videli smo mnogo toga i poseta je bila izuzetno dinami~na.Sve {to smo eleli, pokazali su nam i objasnili, a na svako na{epitawe dobili smo, ~ini nam se, prave odgovore…

D. MARINOVI]Snimio D. BANDA

SRPSKI PILOTIU VAZDUHOPLOVNOJ

BAZI AVIJANO

SARADWA

O tome kakva su iskustva doneli naBatajnicu nakon letewa u borbenimavionima F-16 i kakvi su im utiscisa trodnevnog boravka u ameri~kom

31. vingu, razgovarali smo sana{im pilotima

POSETA NO]NIMSOKOLOVIMA

Nenad Milojevi} i

NikolaMihailovi}

7/21/2019 031 Odbrana


30

Najve}a vrednost svega

doìvqenog i proìvqenog

u toku mirovne misije je

onaj neizbrisiv ose}aj

da sam svojim li~nim

angaòvawem kao oficir

Vojske Srbije makar malo

doprineo boqoj budu}nosti

jednog postradalog

i napa}enog naroda,

koji je zaista èqan mira

i slobode, kaè major

Predrag Prli}.

P

1. januar 2007.

ovod za razgovor sa majorom Predragom Prli}em je wegovo upravozavr{eno u~e{}e u mirovnoj misiji UN u centralnoafri~koj dràviBurundi, gde je kao vojni posmatra~ proveo godinu dana.

U zaista {irokoj lepezi aktivnosti vojnoposmatra~kih timova utoku trajawa misije, major Prli} imao je priliku da se oproba na ra-

znim du`nostima – operativnog oficira u timu, logisti~kog oficira, za-menika vo|e tima, vo|e tima, a u kra}em periodu zastupao je komandantasektora (objediwava ~etiri posmatra~ka tima).

– Izuzetno sam zadovoqan ovim iskustvom – kaè major Prli}. – Ste-kao sam puno prijateqa me|u stanovnicima te daleke afri~ke zemqe, ali ime|u oficirima iz mnogih armija sveta. Naro~ito su mi dragocena ste~ena

profesionalna iskustva u toku izvr{ewa vojnoposmatra~kih zadataka. No,najve}a vrednost svega doìvqenog i proìvqenog u toku mirovne misije jeonaj neizbrisiv ose}aj da sam svojim li~nim angaòvawem kao oficir Voj-ske Srbije makar malo doprineo boqoj budu}nosti jednog postradalog inapa}enog naroda, koji je zaista eqan mira i slobode.

Za taj trud najve}a nagrada je duboka i iskrena qudska zahvalnostobi~nih qudi i predstavnika lokalnih vlasti iz Buxumbure, koji su se ~vr-stim zagrqajima, sa suzama u o~ima, opra{tali sa vojnim posmatra~ima nakraju wihove misije.

ZAUSTAVQAWE SUKOBA

Republika Burundi je jedna mala centralnoafri~ka dràva koja se naseveru grani~i sa Ruandom, ju`no sa Tanzanijom i zapadno sa jezerom Tangawi-ka i Kongom. Ima oko {est miliona stanovnika. Glavni grad Burundija je Bu-

xumbura koji se nalazi pored jezera Tangawika, na nadmorskoj visini od 800metara. Od Srbije je udaqena preko 6.000 kilometara vazdu{nom linijom.

MISIJE

I S K U S T V A V O J N O G P O S M A T R A ^ A U B U R U N D I J U

D O P R I N O S

O ^ U V A W U M I R A

7/21/2019 031 Odbrana


31

U Burundiju ìve dve etni~kegrupacije, Hutu i Tutsi, koje su zbogme|usobnih neprijateqstava tokomposledwih decenija bile u stalnimmasovnim migracijama unutar Bu-rundija i na teritoriji Ruande.

Pripadnici Tutsija, madamalobrojni (20 odsto od ukupnog

broja stanovnika), politi~ki sudominantniji, iako su znatnim de-lom imigrirali iz Ruande nakonvelike eskalacije sukoba pre de-set godina u kome su pripadniciHutu naroda likvidirali preko700.000 pripadnika naroda Tut-si. Ti sukobi prelili su se na te-ritoriju Burundija i od 1998. go-dine poginulo je oko 200.000 ve-}inom pripadnika Hutua.

Da bi se spre~ili daqi me|u-sobni sukobi ta dva naroda, for-mirane su mirovne snage Afri~keUnije. Me|utim wihova misija je

bila neuspe{na. Onda je 21. maja2004. Savet bezbednosti UN do-neo Rezoluciju 1545 o uspostavqa-nu mirovne misije UN u Burundiju.

Angaòvawem mirovnih sna-ga UN u Burundiju su zaustavqenime|usobni sukobi izme|u pripad-nika Hutu i Tutsi naroda, a za ne-pune tri godine trajawa mandatau~iwen je ogroman napredak. Odr-àni su prvi demokratski izborii zahvaquju}i me|unarodnoj fi-nansijskoj pomo}i zapo~eta je ob-nova i izgradwa privredne infra-strukture te siroma{ne zemqe.

Prema postignutim rezultatima smatra se da je ta mirovnamisija jedna od najuspe{nijih na teritoriji Afrike u posledwih 20godina.

No, i pored takvih rezultata na planu implementacije mira uBurundiju, potrebe za angaòvawem mirovnih snaga i vojnih po-smatra~a na terenu ne}e prestati sve dok se potpuno ne stave podkontrolu preostale naoruàne grupe takozvanog Fronta nacio-nalnog oslobo|ewa iz redova pripadnika Hutu naroda, koji orga-nizuju gerilske akcije oko glavnog grada Burundija nastoje}i da de-stabilizuju uspostavqeni mir.

Krajem 2006. godine mirovna misija u Burundiju dobija novimandat, prerasta u politi~ku misiju pod nazivom BINUB – Integri-sana kancelarija misije UN u Burundiju. Ona }e ubudu}e nadgleda-ti po{tovawe uspostavqenog mira.

– U proteklih godinu dana angaòvawa u ovoj mirovnoj misi-ji mnogo toga je vi|eno i doìvqeno – nastavqa pri~u major Prli}.– Mogao bi se i roman o tome napisati. Ali, su{tina angaòvawanas vojnih posmatra~a ogledala se u aktivnostima posmatra~kihtimova, u kojima je {est do osam oficira, formiranih od ukupno200 oficira iz 38 dràva sa skoro svih kontinenata. Najvi{e ihje iz Afrike i Azije (Nigerija, Togo, Mali, Alìr, Tunis, zatim Jor-dan, Indija, Pakistan, itd). Od evropskih dràva vojne posmatra-~e poslali su Rusija, Rumunija, Belgija, Portugal i Srbija.

Pored nenaoruànih vojnih posmatra~a u mirovnoj operacijiUN u Burundiju, naoruàne kontingente angaòvale su Ju`na Afri-ka (pe{adijski bataqon i eskadrila transportne avijacije), Nepal(pe{adijski bataqon i ~eta za specijalne namene), Pakistan (pe-{adijski bataqon i vojna bolnica), Kenija (~eta vojne policije),

Etiopija (pe{adijski bataqon), Jordan (vojna bolnica) i Tajland(~eta inìwerije). Pod oru`jem je bilo 5.700 qudi, a komandant

tih snaga bio je ju`noafri~ki ge-neral Mbweki.

Vojnoposmatra~ki timovisvakodnevno su izvr{avali za-datke kao {to su obezbe|ewe im-plementacije i po{tovawa spo-razuma o prekidu vatre, omogu}a-vawe reafirmacije poverewame|u sukobqenim snagama u Bu-rundiju, razoruàvawe, demobi-lizacija i reintegracija boracau civilno dru{tvo, pra}ewe rea-lizacije dogovorenog smawewaarmije Burundija, posebno te{kog

naoruàwa, pra}ewe i spre~ava-we ilegalnih tokova naoruàwa preko nacionalnih granica, za-tim, u saradwi sa misijom UN u Kongu, obezbe|ewe potrebnih bez-bednosnih uslova za distribuciju humanitarne pomo}i i povratakizbeglica i raseqenih lica.

BRZO PRILAGO\AVAWE

– Odvojenost mi nije te{ko pala – kaè major Prli}. – Uosta-lom, za misiju sam se dobrovoqno prijavio i zadovoqan sam {tosam imao ipak retku priliku da budem vojni posmatra~. Imao sammogu}nost da se preko satelitskih veza iz {taba skoro svakodnev-no ~ujem sa porodicom i prijateqima, a preko Interneta sam re-dovno pratio de{avawa u na{oj zemqi. Tako|e, u toku trajawa mi-sije dva puta sam dolazio u tronedeqni obilazak porodice.

[to se ti~e klime, za taj pojas teritorije Afrike karakteri-

sti~no je da ne postoje klasi~na godi{wa doba, ve} su prepoznatqi-va dva perioda: su{ni (od maja do septembra) i ki{ni (od septem-bra do maja), sa prose~nom temperaturom od 26 stepeni i umerenomvla`no{}u vazduha. Takvi uslovi ne predstavqaju naro~it problem,pa se svako ko do|e iz na{eg podnebqa relativno brzo adaptira.

– Sada, po povratku, u lepoj uspomeni ~uvam tu divnu zemqu,sve prirodne ~ari Burundija, naro~ito prekrasnog jezera Tangawi-ka – kaè major Predrag Prli}. – Tamo, negde daleko, ostala jeuàrena Afrika i jedna dràva ~iji }e stanovnici zasigurno pro-na}i zajedni~ki jezik da ubudu}e ìve u slozi i miru, a to je i biociq mirovne operacije.

Za svoj doprinos tom ciqu, za visoko profesionalno izvr{a-vawe zadataka, major Prli} je pismeno pohvaqen od komandantamirovne operacije i odlikovan medaqom Ujediwenih nacija.

Dobrivoje STANOJEVI]Snimio Predrag PRLI]

VOJNI^KA TRADICIJAMajor Predrag Prli} ~vrsto je opredeqen i visoko mo-

tivisan za vojni poziv, nastavqaju}i porodi~nu tradiciju(otac mu je artiqerijski potpukovnik u penziji). Najpre je za-vr{io 15. klasu Vojne gimnazije u Zagrebu i 45. klasu Vojneakademije KoV – smer artiqerija u Beogradu, sve sa odli~-nim uspehom.

Profesionalnu vojnu karijeru zapo~eo je u garnizonuZrewanin na du`nosti komandira voda, a nakon nekoliko go-dina do{ao je u Vaqevo gde je nastavio da obavqa komandnedu`nosti u elitnoj Vaqevskoj motorizovanoj brigadi, odno-sno u wenom haubi~kom divizionu 122 mm. Sada je na du`no-sti komandanta diviziona.

7/21/2019 031 Odbrana


DOGA\AJI

Prijem za novinare u VMA

SUPERBREND

SRBIJE

ZA[TITA SVETIWA

32

Na~elnik VMA general-ma-jor prof. dr Miodrag Jevti},obra}aju}i se novinarima na no-vogodi{wem prijemu 22. decem-bra, podsetio je na sve uspehe uradu postignute tokom godine.

U VMA je po~eo da radi Dijagnosti~ko-poliklini~ki centar,oformqen je Centar za melanome, a intenzivno se radi na formi-rawu Centra za mrvqewe kamenca u bubrezima i mokra}nim kana-lima. O stru~nim i nau~nim rezultatima rada pripadnici VMAiz-lagali su na 244 doma}a i 116 inostranih kongresa. VMA je bilaorganizator i suorganizator 35 kongresa i stru~nih sastanaka.Pedeset sedam lekara je boravilo na stru~nom usavr{avawu u

inostranstvu, a desetak inostranih stru~waka se edukuje na VMA.Unapre|ena je i me|uarmijska saradwa. Tokom ove godine saNorve{kom je potpisan plan bilateralne vojne saradwe, na{a ze-mqa je postala pridruèni ~lan Komiteta sanitetskih slu`bi oru-ànih snaga balkanskih zemaqa, a lekari sa VMAbili su prisutnii na 25. plenarnom Komitetu na~elnika sanitetskih slu`bi oruà-nih snaga zemaqa ~lanica Natoa.

VMAje potpisala i ugovor sa Delta osigurawem, kojim ovo pri-vatno zdravstveno osigurawe omogu}uje kori{}ewe svih medicin-skih usluga u toj ustanovi. Nedavno su se ostvarile i èqe zaposle-nih da budu lider u ~uvawu zdravqa, jer je VMAizabrana za super-brend Srbije u kategoriji ”lepota i zdravqe” za 2006. godinu.

M. [.

Vesela Radovi}, stru~ni sa-radnik za mere za{tite i spasava-wa u odseku civilne za{tite ode-qewa za odbranu AP Vojvodine uNovom Sadu, odbranila je 15. de-cembra doktorsku disertaciju natemu Protivpoàrna za{tita sa-kralnih objekata na teritoriji AP Vojvodine , na Fakultetu bezbedno-sti Univerziteta u Beogradu.

Su{tina odbrawene diser-tacije ogleda se u inicirawu za-{tite od poàra sakralnih obje-kata, koji predstavqaju neproce-wivo bogatstvo svakog naroda isvake etni~ke zajednice kojoj pripadaju. To je trajan i ozbiqan za-datak svih subjekata za{tite i spasavawa, a prvenstveno onih kojise profesionalno bave tim poslom.

Vesela Radovi} zalaè se za novo definisawe odnosa izme|uMinistarstva odbrane i stru~nih qudi i institucija sposobnih dabudu partneri i savetodavci, u ~ijem je delokrugu i posao za{titesvetiwa, te korisnika odnosno vlasnika tih objekata.

Odbranom disertacije, koja svojom tematikom predstavqa ikonkretan doprinos multikulturalnosti i multikonfesionalnostiu Vojvodini i za koju je poseban interes pokazala i Srpska pravo-slavna crkva, Vesela Radovi} postala je prva èna sa doktorskomtitulom iz oblasti odbrane, bezbednosti i za{tite na teritoriji

AP Vojvodine. B. M. P.

>>> MINISTAR ODBRANE PRIMIO DELEGACIJU PEN-ZIONISANIH PODOFICIRA – Ministar odbrane ZoranStankovi} sastao se 20. decembra sa delegacijom Udruèwa pen-zionisanih podoficira Srbije. Vojni veterani izloìli su pro-bleme iz oblasti socijalnog zbriwavawa.

Podoficirske penzije su, kako ~lanovi Udruèwa kaù, poslepovi{ice i daqe mawe od republi~kog proseka, a nisu ni preciznouskla|ene sa primawima penzionisanih oficira i generala.

Ministar Stankovi} izrazio je spremnost da pomogne u re-{avawu wihovog problema i naglasio da za to, u ovom trenutku,postoji normativna praznina zbog Zakona o ministarstvima kojise jo{ nije na{ao u skup{tinskoj proceduri. On je tako|e ista-kao da }e Ministarstvo odbrane nastaviti sa preduzimawem me-ra radi za{tite materijalnog i socijalnog poloàja aktivnih ipenzionisanih pripadnika Vojske.

>>> URUÊNAPOMO] SNE@ANI UDOVIÎ] – Na~el-nik Uprave za qudske resurse G[ VS general-major Petar Radoj-~i} uru~io je 20. decembra nov~anu pomo} Sneàni Udovi~i} iz235. SCV Uprave za vezu i informatiku. Pomo} u iznosu od271.650 dinara prikupili su pripadnici Vojske Srbije, a name-wena je za tro{kove operacije o~iju wene {estogodi{we k}erkeSare @ivkovi}. Dosada{we le~ewe deteta finansirali su po-rodica i Srpska pravoslavna crkva u SAD.

Pripadnici Vojske Srbije su, u~e{}em u brojnim akcijamasolidarnosti, iskazali potpuno razumevawe za pomo} u le~ewute{ko obolelih pripadnika Vojske i ~lanova wihovih porodica.

>>> POVE]ANA ZAKUPNINA VOJNIH STANOVA – Se-kretarijat Ministarstva odbrane je u julu 2006. godine izdaonalog Direkciji za gra|evinsko-urbanisti~ki konsalting Upraveza infrastrukturu o obra~unavawu zakupnina za vojne stanove igaraè po koeficijentu koji odre|uje Ministarstvo za kapitalneinvesticije Republike Srbije. Visina koeficijenta objavqena je

29. septembra u republi~kom Slu`benom glasniku broj 82.Kako obja{wava potpukovnik Milan Sladoje, zastupnik na-

~elnika Direkcije, izmena koeficijenta prema kome se obra~u-nava zakupnina za stanove iz vojnostambenog fonda, odnosnoneotkupqene slu`bene i stanove u zakup na neodre|eno vreme, tegaraè, uslovila je pove}awe mese~ne stanarine za 34,7 odsto.

Pripadnici Ministarstva i Vojske koji koriste pomenutestanove su, na primer, za trosoban stan od 82 kvadratna metrado juna 2006. godine za zakupninu izdvajali 4.135,71 dinara.Posle tog perioda stanarina iznosi oko 5.600 dinara. (V. P.)

>>> TEHNI^KO ODR@AVAWE BVP M-80A – U multimedi-jalnoj sali Sektora za materijalne resurse svoj rad je predsta-vila firma ”Tehnoremont” iz Temerina, specijalizovana za teh-ni~ko odràvawe borbenih vozila pe{adije.

Pukovnik Dobrota Stanojevi} iz Uprave za odbrambene teh-nologije Ministarstva odbrane rekao je na po~etku da se prezen-tacija organizuje na zahtev “Tehnoremonta”, radi informisawajedinica i ustanova o mogu}nostima koje u reviziji BVP M-80Anudi ta firma.

O radu “Tehnoremonta” govorio je generalni direktor Pre-drag Mi}ovi}, a zatim je prikazan film o sprovo|ewu revizijetih vozila.

Oklopni transporteri napravqeni su osamdesetih godina iproizvedeno je oko 1.000 komada. Od tog broja proces revizije u”Tehnoremontu” pro{lo je 270, bez ve}ih primedbi. Revizija tra-je 60 dana. Preduze}e daje garanciju na ura|ene poslove, a ugo-vorom je predvi|eno da pruàju i ispomo} jedinicama.

Na skupu je istaknuto da bi bilo preko potrebno da se po-

krene postupak modernizacije BVP-a, ali se taj proces oteèzbog nedostataka sredstava. (M. [.)

1. januar 2007.

UKRATKO

7/21/2019 031 Odbrana


7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.

R E F O R M A S I S T E M A V

[

kolovawe i usavr{avawe kadra za potrebe sistema odbrane u centru je pa`we svih ze-maqa i armija u svetu.Sistem vojnog obrazovawa zasnovan je i funkcioni{e po dosada{wim modelima i prin-

cipima obrazovawa u dru{tvu. U skladu sa tim postoji i trend stalnog pra}ewa i uvo|e-wa novina i re{ewa koja su deo tog sistema. [kolovawem i usavr{avawem u sistemu

vojnog obrazovawa treba da se obezbedi profesionalni kadar onih obrazovno-stru~nihprofila koji se ne mogu dobiti {kolovawem u gra|anstvu.

Dobijawe takvih profila profesionalnih vojnika zahteva radikalniju reformu siste-ma vojnog obrazovawa, sa inoviranom programskom osnovom, uz uvo|ewe novih sadràja, ob-lika i na~ina rada, fokusiranih na dostizawu postavqenih standarda interoperabilnostikadra, kao jednog od osnovnih preduslova efikasnog angaòvawa pojedinaca i jedinica Voj-ske u multinacionalnom okruèwu.

NEPREKIDNO US VR[ V WE

U toku je reforma svih nivoa {kolovawa i usavr{avawa u okviru sistema obrazovawaRepublike Srbije, tokom koje su nazna~ena i osnovna opredeqewa zna~ajna za nivoe {kolo-vawa koji se realizuju u vojno{kolskim ustanovama ili su od zna~aja za kadrovsku popunu Mi-

nistarstva odbrane i Vojske.

34

Profesionalni kadar~ini stub svake vojske,

bila ona profesionalnaili poluprofesionalna.Izgubqeni tempo uformirawu tog kadrate{ko se nadokna|uje.Zato se mora imati veomaodre|ena, na nau~nostru~nimtemeqima zasnovanavizija sistema organizovawaneprekidnog obrazovawau sistemu odbrane,uskla|enog sa potrebama

i mogu}nostima dràve.

VIZIJOM DOODR@IVOG SISTEMA

D A Q I R A Z V O J V O J N O G O B R A Z O VA WA

7/21/2019 031 Odbrana


35

O J N O G O B R A Z O V A W A

vawa kadra u oblastima obrazovno-nau~nog poqa vojnih i drugihnauka od interesa za odbranu i drugim oblastima od zna~aja zaostvarivawe zadataka Vojske, MO i drugih subjekata odbrane.

To je efikasan i racionalan sistem uskla|en sa standardimai principima obrazovawa profesionalnog vojnog kadra zemaqa~lanica Programa PzM odnosno Natoa, a u meri u kojoj specifi~-nosti vojnog organizovawa dozvoqavaju i sa standardima i prin-cipima Bolowskog procesa.

U ostvarivawu takve vizije, neophodno je da se u bliskoj bu-du}nosti izgrade strukture i sposobnosti tako reformisanog si-stema vojnog obrazovawa koje }e omogu}iti da se realizuju wegovemisije.

Dostizawe projektovane vizije sistema vojnog obrazovawa isposobnosti za realizaciju wegovih misija, kao op{teg ciqa raz-voja, ostvari}e se realizacijom niza zadataka: integrisawe siste-ma vojnog obrazovawa u jedinstveni obrazovni i nau~ni prostorRepublike Srbije, redukovawe sistema vojnog obrazovawa sagla-sno projektovanim potrebama Vojske za racionalnim i efikasnimobrazovawem kadra, osposobqavawe kadra saglasno zahtevimaprojektovanih misija i zadataka Vojske, formirawe regionalnogcentra za obrazovawe kadra u oblasti odbrane, ukqu~ewe enana {kolovawe u vojno{kolskim ustanovama.

Program razvoja sistema vojnog obrazovawa operacionali-zuje (konkretizuje) teku}u reformu sistema vojnog obrazovawa sa-glasno obavezama i aktivnostima MO i Vojske koje su projektovaneStrategijskim pregledom odbrane , definisawem i realizacijomniza sloènih koordiniranih aktivnosti kojima se dostiù posta-vqeni zahtevi.

Reforma sistema vojnog obrazovawa predstavqa jedan odprioriteta teku}e reforme sistema odbrane Republike Srbije, tejoj je neophodno obezbediti adekvatnu institucionalnu podr{ku,jer, u su{tini, on nema alternativu u procesu dostizawa zahtevaneosposobqenosti kadra za realizaciju budu}ih misija Vojske.

Pukovnik dr Dragutin JOVANOVI],na~elnik Uprave za {kolstvo

Analizom sistema vojnog obrazovawa drugih zemaqa, pre svega~lanica Programa PzM i Natoa, uo~ava se op{ti trend za usposta-vqawem racionalnijeg sistema {kolovawa i usavr{avawa kadraza potrebe sistema odbrane. Sistemi su teì{no uskla|eni sa ma-

terijalnim mogu}nostima zemqe i izmewenom ulogom mati~nih oru-ànih snaga, saglasno standardima i zahtevima me|unarodne zajed-nice, te promenom me|unarodne pozicije mati~ne zemqe.

Iako i daqe vrlo operativan, aktuelni sistem vojnog obrazo-vawa sadrì niz nedostataka koji znatno umawuju wegovu efika-snost i funkcionalnost.

Postoje}a zakonska i podzakonska regulativa u oblasti {ko-lovawa i usavr{avawa kadra za potrebe sistema odbrane pruàneophodan pravni osnov za funkcionisawe sistema vojnog obrazo-vawa ~ije visoke vojno{kolske ustanove, u praksi, ipak nemaju rav-nopravni tretman sa ostalim visoko{kolskim ustanovama jedin-stvenog prostora visokog obrazovawa Srbije. Naime, sistem viso-kog vojnog obrazovawa nedovoqno je harmonizovan sa sistemom vi-sokog obrazovawa Republike (principima, organizacijom i na~i-nom realizacije visokog obrazovawa...), odnosno sa zahtevima bu-

du}e Zajedni~ke zone evropskog visokog obrazovawa 2010. godine.U okviru teku}e reforme sistema odbrane zapo~eta je i koor-

dinirana strukturna i programska reforma sistema vojnog obra-zovawa, zami{qena da prati opredeqewa Strategijskog pregleda odbrane i re{ewa iz nau~noistraìva~kog projekta ”Reforma si-stema vojnog {kolstva u MO i Vojsci Srbije ”.

Daqi razvoj sistema vojnog obrazovawa mora da ide u susretobavezama i aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbijeprojektovanim Strategijskim pregledom odbrane . Definisawe mo-gu}ih pravaca wegovog razvoja mora se temeqiti na projektovanojviziji i misiji.

INTEGR LNI DEO OBR ZOVNOG PROSTOR SRBIJE

Vizija sistema vojnog obrazovawa u budu}nosti je odrìv si-

stem obrazovawa kao integralni deo obrazovnog i nau~nog pro-stora Srbije, u kome se organizuje i realizuje delatnost obrazo-

7/21/2019 031 Odbrana


36 1. januar 2007.


K

Ciq Radnog stola broj 3,formiranog u okviru Grupe

za reformu Srbija – Nato jeda doprinese izgradwisavremenog i racionalnogvojnoobrazovnog sistema,koji bi obezbedio traèneprofile stare{inskogkadra, pri tome biouskla|en sa sistemomobrazovawa u gra|anstvu iprimenio, u mogu}oj meri,iskustva iz organizovawasavremenih stranih

vojnoobrazovnih sistema

PRILAGO\AVAWENOVOJ STVARNOSTI

rajem 2005. godine, u sklopu ukupnih nastojawa za ukqu~ewe u evroatlantske integraci-je, potvr|eno je opredeqewe za formirawe Grupe Srbija i Crna Gora – Nato za refor-mu sistema odbrane ( Defense Reform Group – DRG ). Prvi sastanak Grupe je odràn 24.

februara 2006. i tom prilikom je usvojen metodolo{ki okvir za rad kojim je ustano-vqen metod rada u okviru radnih stolova, koji se formiraju po odre|enim, kqu~nim oblasti-ma va`nim za reformu sistema odbrane i pribliàvawe evroatlantskim integracijama.

Republika Srbija je od juna 2006. godine preuzela, umesto dràvne zajednice Srbija iCrna Gora, nadle`nosti i zadatke Grupe. Za relativno kratko vreme Grupa Srbija – Nato iweni radni stolovi u~inili su mnogo za poboq{awe me|usobnog razumevawa i poverewa iza su{tinsko unapre|ewe vi{e va`nih oblasti kojima se daje doprinos reformi sistema od-brane u celini.

MISIJE I Z D CI

Radni sto za reformu sistema vojnog obrazovawa, pod nazivom Radni sto 3, formiranje na drugom sastanku Grupe – 29. marta 2006. Okvir okolnosti sa kojima se na samom po~et-ku rada susreo bio je specifi~an: bilo je potrebno da se vojnoobrazovni sistem koji se dotog vremena prepoznavao kao dosta kvalitetan, ali relativno izolovan i nedovoqno uskla-

|en sa savremenim zahtevima, pre svega temeqito proanalizira.

R A D N I S T O B R O J 3

7/21/2019 031 Odbrana


37


nog sistema, koji bi obezbedio traène profile stare{inskogkadra, pri tome bio uskla|en sa sistemom obrazovawa u gra|an-stvu i primenio, u mogu}oj meri, iskustva iz organizovawa savre-menih stranih vojnoobrazovnih sistema.

PROCESI INTEGR CIJE

Vaàn oslonac u sprovedenoj analizi i naknadno preduzetimkoracima je da se reforma vojnoobrazovnog sistema, u okviruGrupe za reformu Srbija – Nato, realizuje u skladu sa prethodnoizra|enim projektom (prihva}enim 21. marta 2006. na Kolegijumuministra odbrane), koji je sledio smernice i pretpostavke koje suprethodno ve} bile utvr|ene Nacrtom Strategijskog pregleda od-brane .

Prakti~no, sada se radi na vi{e paralelnih poslova u okvi-ru zapo~etih procesa reforme, a ve}i deo se usmerava direktnoili indirektno preko Radnog stola, wegovih podgrupa i ~lanova.Za realizaciju kqu~nih aktivnosti formirane su podgrupe: za re-formu visokog obrazovawa, za reformu Vojne gimnazije, za izraduprojekta za ukqu~ewe ena u {kolovawe u vojnim {kolama i za iz-radu projekta za u~ewe na daqinu.

Za sve svoje aktivnosti Radni sto je izradio nacrte projekta.

U proteklom periodu teì{te rada Radnog stola bilo je nareformi visokog obrazovawa. Uz punu podr{ku i pomo} nadle`nihorganizacijskih jedinica Ministarstva odbrane i Vojne akademije,u~iweno je nekoliko va`nih koraka ka su{tinskom ukqu~ewu Vojneakademije u sistem visokog obrazovawa Republike Srbije – zajed-no sa Ministarstvom prosvete i sporta izra|en je predlog izmeneZakona o visokom obrazovawu na osnovu koga vojne visoko{kolske

Kako su bile vi|ene kqu~ne odrednice stawa?Posle dono{ewa Zakona o visokom obrazovawu Republike

Srbije (avgust 2005), vojnoobrazovni sistem nije vi{e bio kompa-tibilan sa obrazovnim sistemom u dru{tvu. Ostali su i stari pro-blemi: sistem nije obezbe|ivao dovoqno znawa koja se mogu pri-meniti u civilnim strukturama, i daqe su diplome dobijene u voj-no{kolskom sistemu bile neprepoznatqive na civilnom trì{turada ({to se posebno odnosi na oficire i podoficire rodova).

Nove misije i zadaci sistema odbrane i Vojske Srbije dono-se nove ~inioce u profilu profesionalnog vojnika: nova vredno-sna orijentacija – profilisawe preko vrednosti koje su defini-sane vrednosnim sistemom na nacionalnom i globalnom nivou;novi pristup fizionomiji savremenog rata – preno{ewe teì{taznawa sa frontalnih na asimetri~na i nelinearna dejstva; novi pristup nau~notehnolo{kim dostignu}ima – razvijawe sposobno-sti za upotrebu savremenih borbenih sistema u mre`nocentri~-nom okruèwu.

Sve to zahtevalo je (i zahteva) novu programsku osnovu nastave

i nove oblike rada, posebno sa stanovi{ta zahteva za stvaraweuslova za interoperabilnost na{ih jedinica kao va`nog preduslo-va efikasnog ukqu~ewa u evroatlantske bezbednosne integracije.

Novi, a veoma vaàn ~inilac je, u skladu sa tokovima refor-me, bitno smawena potrebe za kadrom. S druge strane, i u uslovi-ma smawenih potreba za kadrom, otvara se pitawe prijema odno-sno {kolovawa èna za profesionalnu vojnu slu`bu. Tako|e, zna-~ajan deo problema uvek je pitawe racionalnosti u dobijawu po-trebnog kadra.

Sagledavaju}i probleme, utvr|en je ciq rada Radnog stola:da doprinese izgradwi savremenog i racionalnog vojnoobrazov-

Z A K O N O O B R A Z O V A W U U O B L A S T I O D B R A N E

Integrisawe reformisanog sistemavojnog obrazovawa u obrazovni i nau~niprostor Republike Srbije preduslov je zadostizawe reformom projektovane vizijeSistema vojnog obrazovawa 2010. godine:

efikasnog i racionalnog sistema, uskla|enogsa standardima i principima obrazovawavojnog kadra zemaqa ~lanica ProgramaPartnerstvo za mir, odnosno Natoa, ali i sazahtevima budu}e Zajedni~ke evropske zonevisokog obrazovawa 2010. godine.

KORAK KAINTEGRISAWU

I

ako postoje}a zakonska i podzakonska regulativa u oblastiobrazovawa kadra za potrebe MO i Vojske Srbije pruà neo-phodan pravni osnov za delatnost vojnog obrazovawa, nedo-voqna usagla{enost sa sistemom visokog obrazovawa u gra-

|anstvu, a time i sa standardima i principima Bolowskog proce-sa, nepovoqno uti~e na kredibilitet samog sistema (problem akre-

7/21/2019 031 Odbrana


38 1. januar 2007.


ustanove postaju sastavni deo sistema republi~kog visokog obra-zovawa, a sa nekoliko fakulteta Beogradskog univerziteta Vojnaakademija ostvaruje zajedni~ke studijske programe.

S jedne strane, to zna~i da je Beogradski univerzitet prepo-znao i priznao Vojnu akademiju kao visoko{kolska ustanovu. S dru-ge strane, studentima Vojne akademije omogu}ava se da sticawemzajedni~ke diplome sa Fakultetom bezbednosti, Fakultetom orga-nizacionih nauka, Saobra}ajnim, Ma{inskim, danas-sutra saElektrotehni~kim i drugim fakultetima steknu stru~nu spremu kojaim, po zavr{etku profesionalne vojne slu`be, daje mogu}nost za-poslewa u civilnim strukturama.

Studije se u Vojnoj akademiji od ove {kolske godine realizujupo konceptu Bolowske deklaracije, kao akademske, u ~etvorogodi-{wem trajawu. Ono {to je kqu~no – novi nastavni planovi i pro-grami, uz sve to, prilago|eni su novoj stvarnosti i zahtevima no-vih misija i zadataka Vojske.

KONCEPT VOJNE GIMN ZIJE

Znatan deo aktivnosti Radnog stola odnosi se na reformi-sawe Vojne gimnazije. Smawene potrebe za kadrom postoje}ustrukturu Vojne gimnazije ~ine nedovoqno racionalnom. Ve} jeizra|en nacrt elaborata kojim se predvi|a weno ukqu~ewe usistem sredweg obrazovawa Republike Srbije, a vi{ak sme{taj-nih kapaciteta i infrastrukturu koristilo bi Ministarstvoprosvete i sporta. Novim konceptom, koji bi se primewivao od{kolske 2007/08. godine, bio bi dat racionalan odgovor na vi-{e zahteva – pouzdan izvor kvalitetnog kadra za popunu Vojneakademije, ukqu~ewe Vojne gimnazije u sistem sredwo{kolskog

ditacije vojno{kolskih ustanova, ali i javnih isprava, odnosnokompetencija, naziva i zvawa koja se u tim ustanovama sti~u).

Preduslov za uspe{no integrisawe u republi~ki obrazovnii nau~ni prostor jeste usagla{avawe standarda, principa orga-nizovawa i delatnosti vojnog obrazovawa sa Zakonom o visokomobrazovawu (ali i Zakonom o osnovama obrazovawa i vaspita-wa ) posredstvom wegove amandmanske dopune ili dono{ewem po-sebnog Zakona o vojnom obrazovawu (ili oboje: specifi~nostioblasti odbrane, odnosno bezbednosti zahtevaju bliè reguli-sawe).

Predlog nacrta novog zakona o obrazovawu u oblasti odbra-ne (Zakon), koji je onoliko koliko specifi~nosti vojnog organizo-vawa dozvoqavaju usagla{en sa zahtevima budu}e Zajedni~keevropske zone visokog obrazovawa 2010, odnosno odredbama Bo-lowske deklaracije i Lisabonske konvencije, ali i sa Zakonom oosnovama obrazovawa i vaspitawa i Zakonom o visokom obrazo-

vawu u gra|anstvu, nakon razmatrawa u okviru sistema vojnogobrazovawa, pripremqen je za (zavisno od odluke nadle`nih) upu-}ivawe na skup{tinsku raspravu.

Izradi Nacrta zakona pristupilo se znatno pre po~etka ak-tuelne reforme sistema vojnog obrazovawa, odmah posle objavqi-vawa prve verzije Nacrta zakona o visokom obrazovawu (predlogBeogradskog univerziteta). @eqa autora je bila da se popuni prav-ni vakuum u oblasti vojnog obrazovawa, nastao osnivawem dràv-ne zajednice Srbija i Crna Gora (Ustavna poveqa, koja nije utvr-dila oblast obrazovawa kao zajedni~ku funkciju dràvne zajedni-ce, niti je ”dozvoqavala” da se sistem vojnog obrazovawa integri-{e u sistem obrazovawa jedne od dràva ~lanica).

Predloèni Zakon reguli{e iskqu~ivo osnovna prava, oba-veze i odnose u sistemu vojnog obrazovawa, ali i neka pitawa,zna~ajna za funkcionisawe sistema (~ija regulativa zahteva upo-

ri{te u propisu koji ima snagu zakona), dok bi se ostala pitawabliè uredila podzakonskim propisima ili statutima vojno{kol-

skih ustanova.Te`wa autora je da predloèni sadràj Zakona bude univer-

zalan i sveobuhvatan, te da ne pretenduje da koncipira i name}ekonkretan sistem i re{ewa. Zakon omogu}ava da se, bez izmenewegovih odredbi, zavisno od aktuelnih potreba i mogu}nosti si-stema odbrane, u razli~itim periodima primene skromniji ilirazvijeniji modeli obrazovawa, od privremenog ukidawa nekihvojno{kolskih ustanova, ~ak i nivoa {kolovawa, do modela u koji-ma egzistira i Univerzitet odbrane.

Zakon je sadràjno i terminolo{ki koncipiran po ugledu nana{e aktuelne zakone u oblasti obrazovawa i gotovo je u potpuno-sti uskla|en sa, u tim zakonima utvr|enim, principima organizo-vawa i uslovima za akreditaciju ili izbor u zvawa, {to je vrlozna~ajno za verifikaciju javnih isprava, naziva, zvawa i drugih

kompetencija ste~enih u vojno{kolskim ustanovama.Predmet Zakona je sistem {kolovawa i usavr{avawa u MO iVojsci, ali i {kolovawe i usavr{avawe kadra MO i Vojske vannavedenog sistema.

Zakonom se utvr|uje da se obrazovawe kadra u oblasti obra-ne ostvaruje u vojno{kolskim i drugim ustanovama, odnosno jedini-cama MO i Vojske, u oblastima obrazovno-nau~nog poqa vojnih idrugih nauka od interesa za odbranu, ali i u drugim oblastimazna~ajanim za ostvarivawe zadataka Vojske, MO i drugih subjekatau oblasti odbrane. Posebno se isti~e mogu}nost obrazovawa ka-dra MO i Vojske u drugim institucijama i ustanovama, u zemqi iinostranstvu (ukqu~uju}i jedinice i ustanove stranih oruànih sna-ga), kao i mogu}nost obrazovawa drugih lica, doma}ih ili stranihdràvqana (ukqu~uju}i i pripadnike stranih oruànih snaga) u voj-no{kolskim i drugim ustanovama i jedinicama MO i Vojske.

7/21/2019 031 Odbrana


39


pruàju unutar wega i istovremeno da zna {ta je potrebno da u~i-ni za ostvarewe svojih ciqeva u tom sistemu.

Novo podru~je rada, u okviru reforme visokog obrazovawa,bi}e vezano za sagledavawe, u novom zakonskom okviru, problemaobrazovne dimenzije rada Vojnomedicinske akademije i mogu}nostiunapre|ewa, odnosno valorizovawa wenog statusa kao visoko-{kolske ustanove.

UÊ[]E STR NIH PREDST VNIK

Na poslovima reforme vojnoobrazovnog sistema, u dosada-{wem radu Radni sto 3 uspeo je da aktivira ne samo strukture Mi-nistarstva odbrane i Vojske, ve} su u wegov rad ukqu~eni i pred-stavnici pojedinih zemaqa Natoa i predstavnici drugih dràvnihorgana i institucija Republike Srbije: Ministarstva prosvete isporta, Fakulteta bezbednosti, Fakulteta organizacionih nauka,Policijske akademije...

Od najve}eg zna~aja je da je Ministarstvo prosvete i sportaRepublike Srbije, preko svoja dva predstavnika, i uz neposrednu

podr{ku dràvnog sekretara u tom ministarstvu, direktno ukqu~e-no u rad ovog radnog stola. U wegovom radu u~estvuju i strani pred-stavnici: izaslanici odbrane Velike Britanije i Republike Fran-cuske, eksperti iz Francuske (za personalnu politiku), KraqevineNorve{ke (za pitawa vojnog obrazovawa u Norve{koj) i Republikeê{ke (rektor Univerziteta odbrane). Wihova iskustva i sugestijeznatno doprinose u sagledavawu prepreka koje se nalaze na putureforme obrazovawa i pronalaèwu na~ina za prevazilaèwetih problema.

Pukovnik Aleksandar SAVI]Rukovodilac Radnog stola broj 3

obrazovawa u dru{tvu i racionalno kori{}ewe postoje}ih ka-paciteta.

Radni sto 3 radi i na sagledavawu razli~itih aspekata ukqu-

~ewa ena na {kolovawe u vojnim {kolama. U okviru projekta ~ijaje izrada u toku, na osnovu ukupnih reformskih projekcija, na osno-vu na{ih i stranih iskustava, daju se potrebe za ovom strukturomkadra i utvr|uje {ta je sve neophodno preduzeti u sistemu za uspe-{an prihvat i {kolovawe èna u vojnim {kolama i wihovo inte-grisawe u strukture Vojske.

U okviru Radnog stola i wegove Podgrupe 4 ve} je izra|enProjekat za u~ewe na daqinu. U tehni~kom pogledu to }e biti sa-stavni deo Projekta za izradu informati~ke i komunikacijske po-dr{ke Vojne akademije, a u su{tinskom pogledu, projektom se podr-àva koncept permanentnog obrazovawa i identifikuju se oblastiu kojima u~ewe na daqinu moè doprineti da znawe bude dostupnopre svega mladim stare{inama u jedinicama. Vaàn deo aktivno-sti usmeren je ka osposobqavawu nastavnika za izradu lekcija zau~ewe na daqinu. Ova podgrupa je ve} organizovala kra}i semi-

nar u Vojnoj akademiji.

PREDVIDIV K RIJER OFICIR

Posebna dimenzija rada Radnog stola je saradwa sa drugimradnim stolovima – za kadrovsko vo|ewe, za profesionalizaciju,za reformu sistema obuke i sli~no. Sa Radnim stolom 2 otvorenje novi zadatak – izrada koncepta predvidive karijere oficira,koji bi podrazumevao {kolovawe i usavr{avawe i vo|ewe krozodgovaraju}e du`nosti. Svrha ovog projekta je da svaki pojedinacima jasnu sliku potreba koje zahteva sistem, mogu}nosti koje mu se

Zakonom se nagla{avaju integrativna uloga Uprave za{kolstvo u oblasti vojnog obrazovawa i zna~aj provere kvali-

teta vojno{kolskih ustanova. Radi obavqawa poslova akredi-tacije, provere kvaliteta visokih vojno{kolskih ustanova ivrednovawa studijskih programa obrazuje se Komisija za akre-ditaciju, u ~iji sastav ulaze i predstavnici Ministarstava pro-svete i sporta.

Nadle`nosti u oblasti obrazovawa kadra su utvr|ene u skla-du sa bitno razli~itom pozicijom nadle`nih institucija i institu-ta u MO i Vojsci u odnosu na odgovaraju}e u gra|anstvu. Naime, si-stemom vojnog obrazovawa se komanduje, te formirawe Nacional-nog saveta za vojno obrazovawe ili studentskog parlamenta, kaonezavisnih tela, ne bi imalo smisla, ali se ustanovqavawem ”me-{ovite” Komisije za akreditaciju èli obezbediti ve}i kredibi-litet i autonomija sistema vojnog obrazovawa.

Precizno se propisuju kriterijumi (identi~ni onima u gra-

|anstvu) koje ustanova treba da ispuni, kako bi stekla status odre-|ene kategorije sredwe ili visoke vojno{kolske ustanove. Eventu-alnim formirawem Univerziteta odbrane (bezbednosti) otvarase opcija {ireg organizovawa u ovoj oblasti kroz pridruìvawedrugih visoko{kolskih ustanova iz gra|anstva, ~ime bi se objedi-nili resursi i prakti~no realizovao koncept sveobuhvatnog obra-zovawa u oblasti odbrane (bezbednosti).

Zakonom se utvr|uje da vojno{kolske ustanove imaju: organupravqawa (savet) koji, za razliku od saveta {kolske ustanove ugra|anstvu, ne bira organ rukovo|ewa ustanove, ve} daje mi{qe-we u postupku postavqewa i razre{ewa tog organa (kadrovska po-litika je u nadle`nosti komandnih struktura); organ rukovo|ewa(rektor, dekan odnosno direktor...); i stru~ne organe (senat, na-stavno-nau~no, odnosno nastavni~ko ve}e, i drugi stru~ni organiutvr|eni statutom).

Nastavno osobqe sredwe, odnosno visoke vojno{kolske usta-nove sti~e nastavni~ka, odnosno saradni~ka zvawa identi~na oni-

ma u gra|anstvu. Uslovi za izbor u zvawa identi~ni su uslovimapropisanim Zakonom o visokom obrazovawu. Ostavqa se mogu}-nost samostalnoj visokoj vojno{kolskoj ustanovi da svojim statutomutvrditi i druga zvawa nastavnika, u skladu sa vrstom studija zakoju je akreditovana. Po ugledu na visoko obrazovawe u gra|an-stvu, uvode se kategorije ”gostuju}i nastavnik” i ”professor emeritus”.

Uvodi se licenca (dozvola za rad) kao uslov za obavqawedu`nosti nastavnika, odnosno saradnika u sredwoj vojno{kol-skoj ustanovi. Novina je i uvo|ewe obaveznog pripravni~kog sta-à za lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u svojstvu nastav-nika, odnosno saradnika sredwe vojno{kolske ustanove. Blièse ure|uje usavr{avawe nastavnika, odnosno saradnika u statu-su profesionalnog oficira Vojske staìrawem u jedinicama,odnosno ustanovama Vojske.

Zakonom se, prvi put, bliè ure|uje izdava~ka delatnost uoblasti vojnog obrazovawa. Tako|e se bliè utvr|uju nadle`no-sti i procedure u oblasti izdavawa javnih isprava (novina jedodatak diplomi), odnosno priznavawe javnih isprava u procesuutvr|ivawa prava na zapo{qavawe u Vojsci i MO ili prava nanastavak obrazovawa u vojno{kolskoj ustanovi.

Usavr{avawe kadra za potrebe MO i Vojske defini{e sekao deo jedinstvenog sistema neprekidnog obrazovawa, kojim se,izme|u {kolovawa na pojedinim nivoima, pomo}u intenzivnihkurseva, seminara i drugih organizacionih oblika usavr{ava-wa, kandidati osposobqavaju za konkretne du`nosti, odnosnosti~u znawa i ve{tine neophodne za obavqawe odre|enih poslo-va profesije.

Pukovnik Mom~ilo BISENI]Sektor za qudske resurse MO

7/21/2019 031 Odbrana


40 1. januar 2007.


U

okviru reforme sistema odbrane na{e zemqe odvijaju se i promene u vojnom obra-zovawu. Novi oblici {kolovawa i usavr{avawa oficira zasnivaju se na izmenamaobrazovnog modela u Republici Srbiji, na tradiciji na{eg vojnog {kolstva, ali i naiskustvima oruànih snaga dràva koje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa.Vojna akademija u Beogradu jedina je visokoobrazovna i nau~na ustanova Srbije u

kojoj se {koluju i usavr{avaju oficiri za profesionalnu slu`bu. U woj se nalaze svi ni-voi obrazovawa za vojni poziv. Razli~ite reformske promene – organizacije, strukture,nastavnih planova i programa, obrazovnih sadràja, ili druga~ije re~eno koncepta voj-nog {kolovawa, obezbedi}e da Akademija u budu}nosti postane regionalni centar zaobrazovawe, usavr{avawe i obuku kadra sistema odbrane.

Sa najodgovornijim stare{inama Vojne akademije podelili smo nedoumice sa koji-ma se na tom putu suo~avaju.

STUDIJSKI PROGR MI

Vojna akademija je reformu obrazovawa zapo~ela u vreme kada i civilni fakulteti{kolovawe studenata prilago|avaju zahtevima Bolowske dekleracije . Najve}e promeneodnose se na osnovne studije. Shodno pravnoj regulativi o zajedni~kim studijskim progra-mima sa fakultetima u gra|anstvu, koju defini{e Zakon o visokom obrazovawu Republi-ke Srbije , Akademija je postala deo Beogradskog univerziteta. Zajedni~ke studije organi-zova}e se sa Fakultetom bezbednosti, Fakultetom organizacionih nauka i Saobra}aj-

nim fakultetom u Beogradu. Sa beogradskim ma{inskim i elektrotehni~kim fakultetom

AKADEMSKA MISAOI VOJNI^KA VE[TINADugo se sistem odbrane suo~avaosa nedoumicom da li oficiratreba u~iti ve{tini ratovawa ilive{tini pregovarawa. Akademijastudente i stare{ine {kolujei usavr{ava podjednako za obaizazova. Kada }e koji upotrebitizavisi od bezbednosnih rizikasa kojima se budu suo~avali.Zajedni~ki studijski programisa fakultetima u gra|anstvui novi nastavni sadràji naosnovnim ili poslediplomskimstudijama obezbedi}e {kolizna~ajno mesto u evropskomvojnoobrazovnom prostoru.Na taj na~in }e se akademska misao

pro{iriti, a vojni~ka uvojni~iti.

N A C I O N A L N I B R E N D

7/21/2019 031 Odbrana


41

stavni~ka zvawa, ve} iskustvo u vojnoj delatnosti. Na taj se na~inodvajaju strukovni od akademskih sadràja vojnog {kolovawa. Zastudijske programe u kojima Akademija bude akreditovana kao ma-ti~na obrazovna institucija, u okviru Beogradskog univerziteta,predava~i }e se birati na osnovu uslova koje precizira Zakon o visokom obrazovawu Republike Srbije – obja{wava na~elnik Voj-ne akademije.

N ST VNI S DR JI

Trenutno se na Vojnoj akademiji uporedo odvijaju dva projekta– razmena studijskih programa sa fakultetima iz gra|anstva iakreditacija profesora za nastavni~ki posao. Zato }e deo na-stavnika, smatra dekan Akademije pukovnik prof. dr Joè Siva~ek,koji ne predaju stru~ne vojne predmete, svoju afirmaciju prona}ina civilnim fakultetima. Predava~i mati~nih vojnih nauka – uoblasti vojne delatnosti i bezbednosti, mo}i }e se angaòvatiznatno vi{e i na me|unarodnoj vojnoobrazovnoj sceni.

Kakav }e se profil oficirskog kadra {kolovati na Vojnoj

akademiji zavisi od zahteva Vojske, odnosno wenih novih misija izadataka, ali i potreba dràve, koja je definisala svoja oprede-qewa u me|unarodnim integracijama.

– Vojna akademija treba {to pre da precizira svoje osnovnedelatnosti, ta~nije oblasti koje imaju kredibilitet nau~nog znawai za wih osmisli edukaciju. Zbog mati~nosti sadràja nije spornavojna nauka, ali je izraèn problem wene verifikacije u okviruop{tih nauka u dru{tvu. U tom smislu, u toku je akreditacija Akade-

mije. O mestu i poloàju vojne na-uke razgovore vode Uprava za{kolstvo Ministarstva odbranei Ministarstvo prosvete i spor-ta Republike Srbije. Strategiju,operatiku, taktiku, vojni menax-ment, logistiku i borbeno obez-

be|ewe prepoznali smo kaoosnovne nau~ne vojne discipline.Dru{tvo, me|utim, jo{ nije defi-nisalo nosioce znawa tih sadr-àja. Poznato je da fakultetiklasi~nih dru{tvenih i humani-sti~kih nauka ili prirodnomate-mati~kih i tehni~kih, ne}e izu~a-vati pomenute oblasti. Po{to seu na{oj zemqi trenutno reformi-{e nauka uop{te i obrazovni si-stem, o~ekujemo da }e Vojna aka-demija, kao usmerena kadrovska{kola sistema odbrane, dobitimesto koje zasluùje. [iri kon-tekst reforme vojnoobrazovnogsistema ogleda se u zahtevu da bu-du}i oficiri zadovoqe potrebei me|unarodnog faktora i bez-bednosnih integracija – isti~epukovnik Siva~ek.

Vojna akademija osmislila jesa Fakultetom organizacionihnauka u Beogradu tri studijska mo-dula. Sadràje op{teobrazovnogmodula predava}e profesori saFakulteta. Nastavnici obe pro-svetne ustanove zajedni~ki }e re-alizovati op{tevojne predmete,

dok }e predava~i sa Akademije


Vojna akademija je, na sli~an na~in, i ranije sara|ivala. U budu}-nosti }e se dodatno precizirati novi studijski oblici.

– Ideja o zajedni~kim studijama obezbedi}e studentima Aka-demije da na kraju {kolovawa, uz vojnu, dobiju i diplomu nekog odfakulteta Beogradskog univerziteta, sa kojima se takvi programirealizuju. Time se sistem vojnog {kolstva, koji je godinama bio do-brano zatvoren, otvorio prema civilnim obrazovnim institucija-ma, fakultetima u regionu i svetu. Akademska misao }e se oslobo-diti i pro{iriti, a vojni~ka uvojni~iti. Po novom modelu {kolo-va}e se najmla|a generacija studenata Akademije, 131. klasa – ka-è general-major mr Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije.

Nova organizacija i struktura Vojne akademije posledica jepromena u vojnom obrazovnom sistemu. I nastavni proces na Voj-noj akademiji pretrpeo je brojne izmene. Sa nastavnih planova iprograma skinuta je oznaka tajnosti, pa su oni dostupni i studenti-ma i javnosti. Prema re~ima generala Kova~evi}a, prvi put u isto-riji {kole razdvojene su akademska i vojni~ka dimenzija {kolova-wa studenata i usavr{avawa oficira, a u istoj ustanovi posta-

vqene su osnovne i poslediplomske studije. Uz na~elnika, uvedenesu funkcije dekana i tri prodekana – za nastavu, poslediplomskestudije i nau~noistraìva~ki rad, te planirawe i usavr{avawenastave. Akademija ima 16 katedri, koje su nastale objediwava-wem dosada{we 44 katedre. Nadaqe se o~ekuje dodatno smawewebroja katedri, jer }e fakulteti iz gra|anstva postepeno preuzima-ti izu~avawe pojedinih op{teobrazovnih studijskih sadràja. Utom smislu razvija}e se i ja~ati katedre stru~nih vojnih predmeta.Formirana su i tri centra – zafizi~ku kulturu, informati~kupodr{ku i izu~avawe stranih je-zika. Vojna akademija je jedinaobrazovna institucija u zemqi ko-ja je dobila sertifikat za reali-zaciju razli~itih ra~unarskih

kurseva. Prema novoj organizaci-ji, svi polaznici vojne {kole na-laze se u studentskom puku.

Reforma vojnog obrazovawauslovila je smawewe broja zapo-slenih na Vojnoj akademiji. Do sa-da je iz {kole oti{lo oko 30 od-sto kadra, a dodatna redukcija, od20 odsto, planira se naredne go-dine. Poseban problem predsta-vqa nedostatak predava~a kojiimaju odgovaraju}a nau~na i na-stavni~ka zvawa. Uz to, u prethod-nom periodu se kao lo{e re{ewepokazalo podjednako materijalnovrednovawe i izjedna~avawe sta-re{ina u jedinicama Vojske sapredava~ima – oficirima na Aka-demiji.

– Nastavnike sa zvawimaredovnog, vanrednog profesoraili docenta treba stimulisatipove}awem platnih grupa. Ofi-ciri koji su zavr{ili komandno-{tabno ili general{tabno usa-vr{avawe i daqe }e mo}i da pre-daju na stru~nom usavr{avawu u[koli nacionalne odbrane. Natom nivou {kolovawa predava~i-

ma nisu neophodna nau~na i na-

AKREDITACIJA– Da bi se Vojna akademija akreditovala kao visoko-

{kolska institucija u zemqi treba da ispuni propisane stan-darde i kriterijume o broju i povr{inama nastavnih prosto-

rija, opremqenosti kabineta i laboratorija, uslovima zarad i stanovawe studenata. Uz to, Akademija treba da imaprimerene uxbenike i stru~nu literaturu, ali i 70 odstostalno zaposlenih predava~a mati~nih vojnih predmeta, odgo-varaju}ih nastavni~kih zvawa. Verifikovawe obrazovnihustanova i studijskih programa povereno je nadle`noj dràv-noj komisiji – obja{wava pukovnik Mladen Vuruna.

UÊWE JEZIKACentar za izu~avawe stranih jezika deo je Vojne akade-

mije. U wemu su nekada{we katedre stranih jezika organizo-vane u odseke – za kurseve, za osnovne studije i usavr{avawe,te za prevo|ewe.

Zahvaquju}i materijalnim kapacitetima i intelektual-nom potencijalu, Centar ispuwava standarde da postane re-gionalni centar za izu~avawe stranih jezika.

Po~etkom naredne godine u Centru }e se organizovatikursevi srpskog jezika za strane dràvqane koji rade u voj-nim izaslanstvima i kandidate inostranih oruànih snaga za{kolovawe u Vojnoj akademiji.

– Jedan od uslova za upis oficira na komandno-{tabnousavr{avawe bi}e znawe engleskog jezika na nivou STANAG1, a za general{tabno STANAG 2. Za poslediplomske studije}e se, tako|e, polagati strani jezik, ali Akademija jo{ nijedefinisala ulaznu stepen znawa. Razmatra se i ideja da stu-denti posle {kolovawa dobiju potvrdu o znawu engleskog jezi-ka na nivou STANAG 2 – nagla{ava major mr Dragan ]irko-vi}, zamenik na~elnika Centra.

7/21/2019 031 Odbrana


42 1. januar 2007.


prati}e oficire tokom karijere u sistemu odbrane. Sadràji na-stavnih planova i programa sastoje se od nekoliko modula – op-

{teobrazovne oblasti realizuju fakulteti iz gra|anstva, a vojneceline predava~i na Akademiji. Vojni moduli }e se jo{ osavreme-wivati kako bi se ujedna~ili sa ostalim vojnim {kolama zemaqakoje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa.

– Do sada na{i studenti nisu sticali dovoqno znawa i po-trebnih ve{tina, posebno ve{tina pregovarawa, posredovawa ikomunicirawa, koje su zna~ajne za budu}e integracije dràve i Voj-ske. Mnogi studenti i stare{ine jo{ ne prepoznaju Evropu kao za-jedni~ki bezbednosni prostor. Nastavni sadràji koji se odnosena u~e{}e u me|unarodnim mirovnim misijama i terorizam znatnosu zastupqeniji u {kolovawu evropskih oficira. Zato }e se dodat-

no mewati i dopuwavati progra-mi Akademije. Osnovni obrazov-ni zahtev jeste da budu}e stare{i-ne pripremi za savremene izazo-ve i rizike vremena – tvrdi pro-dekan za poslediplomske studijeVojne akademije pukovnik dr Mla-den Vuruna.

Prema re~ima pukovnika Vu-rune, tradicionalni koncept{kolovawa, u kome su nastavnisadràji nepromewivi i zatvore-ni , ne moè se danas negovati uVojnoj akademiji. Strane vojne{kole za polaznike kreirajuobrazovne kurseve prate}i i tre-nutne bezbednosne promene u sve-tu. Vaqa znati da su nastavni pla-

novi i programi osnovnih studija

studentima dràti stru~no-specijalisti~ku nastavu. Moduli ~inejedinstvenu studijsku celinu i raspore|eni su u osam semestara. Za

zvawe mastera vojni diplomci }e se na Akademiji {kolovati jo{godinu dana. Sa beogradskim Fakultetom bezbednosti, na primer,planirana su ~etiri obrazovna modula. Svi studijski programiusagla{eni su sa zahtevima Bolowske dekleracije .

– Novi nastavni planovi Vojne akademije uskla|eni su sa pro-gramima fakulteta u gra|anstvu. Ukoliko civilne prosvetne insti-tucije, sa kojima je vojna {kola dogovorila zajedni~ke studije, pro-mene pojedine nastavne sadràje, novine }e vaìti i za studenteAkademije. Tokom studija mogu se mewati predvi|eni moduli kakobi pratili obrazovne zahteve koje name}e vreme. Po novim na-stavnim planovima i programima naredne godine {kolova}e senajmla|a generacija studenataVojne akademije. Akademcima kojive} studiraju prema postoje}improgramima, nastavni sadràji}e se dopuwavati shodno ukazanimpotrebama – nagla{ava pukovnikJoè Siva~ek.

Sadràji nastavnih planovai programa Vojne akademije bi}ezaokruèni tek akreditacijom{kole. Oni su ve} dobrano usa-gla{eni i sa Bolowskom deklera-cijom. Studente }e nastavniciocewivati na na~in koji je preci-ziran Bolowom. Wihov rad }e sesvakodnevno pratiti i bodovati.Ispiti ne}e biti organizovani nadosada{wi, klasi~an na~in. Ste-

~eni bodovi sa osnovnih studija

@ENE NA VOJNOJ AKADEMIJI

[kolovawe èna na Vojnoj akademiji je sasvim izvesno.Naredne godine }e osnovne studije, za razli~ite profile voj-nog kadra – vojnopolicijske poslove, specijalnosti logisti~kei pilote, zapo~eti dvadesetak dama. Selekcija kandidata od-vija}e se podjednako kao i za mladi}e, prema kriterijumima oznawima i sposobnostima potrebnim za vojnu delatnost.

– Pojedini sadràji selekcije bi}e prilago|eni psiho-fizi~kim sposobnostima èna. Studentkiwe }e na Akademiji~initi samostalnu organizacionu celinu. Za wihov sme{tajuredi}e se zaseban objekat, kako je to organizovano i u osta-lim armijama sveta. Devojke }e se {kolovati po nastavnomplanu i programu koji je jedinstven za sve vojne studente. Ko-riste}i inostrana iskustva, propisa}e se i procedura uza-jamnog po{tovawa devojaka i mladi}a tokom studija – isti~epukovnik Joè Siva~ek, dekan Vojne akademije.

General-major Vidosav Kova~evi}, pukovnici Joè Siva~eki Mladen Vuruna i major Dragan ]irkovi} (sleva nadesno)u razgovoru sa novinarom “Odbrane”

7/21/2019 031 Odbrana


43


na Akademiji postavqeni tako da {koluju stare{ine samo za po-~etne du`nosti u Vojsci. Napredovawe oficira na vi{e poloàjeu toku karijere uslovqeno je dodatnim obrazovawem.

US VR[ V WE OFICIRNajvi{i oblici vojnog {kolovawa jo{ nisu u potpunosti iz-

meweni. U [koli nacionalne odbrane Vojne akademije organizujuse poslediplomsko stru~no usavr{avawe, odnosno, komandno-{tabno i general{tabno usavr{avawe i poslediplomske studije.

– Kako }e ubudu}e {kolovawe za pojedine rukovode}e du`no-sti biti namensko, mali broj oficira }e se dodatno obrazovati iusavr{avati u najvi{im vojnim {kolama. Sli~an model primewujei ve}ina razvijenih oruànih snaga sveta. Na osnovu stranih isku-stava, ali i na{ih specifi~nosti,nadle`ni }e osmisliti nove na-stavne planove i programe stru~-nog usavr{avawa stare{ina. Zasada je, najpre, ukinuto ocewiva-

we polaznika na general{tabnomnivou. Pojedini studijski sadràjisu dopuweni savremenim temama izoblasti bezbednosnih integracija.Nameravamo, tako|e, da na usavr-{avawe u [kolu pozovemo i najvi-{e dràvne rukovodioce, koji sebave pitawima bezbednosti zemqei sistemom odbrane – najavquje ge-neral-major Vidosav Kova~evi}.

Zbog izmena obrazovnih sa-dràja, komandno-{tabno i gene-ral{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane pretrpeloje su{tinske promene. Nastavni planovi i programi su u teorij-skom i aplikativnom smislu zasnovani na novim misijama i zada-

cima Vojske. Usavr{avawe stare{ina u najvi{oj vojnoj {koli, me-|utim, nije uskla|eno sa standardima me|unarodnog Konzorcijumaodbrambenih akademija i instituta bezbednosti.

[kolovawe kandidata, kako obja{wava pukovnik prof. drJoè Siva~ek, hijerarhijski je organizovano. Precizirano je dokog stepena se izu~avaju odre|eni nastavni sadràji, odnosno tu-ma~e problemi vojne delatnosti. U praksi to zna~i da je znawe ko-je se sti~e na prethodnom stepenu stru~nog usavr{avawa oficiraosnova za wihovo naredno obrazovawe.

– Tako smo izbegli dugogodi{wi paradoks da se isti nastavnisadràji podjednako u~e i na osnovnim studijama i tokom stru~nogusavr{avawa. U [koli nacionalne odbrane predaju profesorisa katedri Vojne akademije, koje se nalaze u prodekanatu za nasta-vu. Po pozivu se angaùju i eminentni stru~waci iz pojedinih nau~-

nih oblasti ili spoqni saradnici. Ve}a reforma poslediplom-skog usavr{avawa stare{ina Vojske planira se tokom 2007. godi-ne – isti~e pukovnik Siva~ek.

Vojna akademija }e i ubudu}e organizovati poslediplomske stu-dije, poput ostalih vojnih {kola u svetu i obrazovnih institucija Sr-bije. Trenutno se na Akademiji realizuju stru~no usavr{avawe i po-slediplomski kursevi iz vojnih nau~nih oblasti, ali po programimakoji jo{ nisu akreditovani. U ve}ini stranih oruànih snaga na po-slediplomskom {kolovawu izu~ava se nacionalna odbrana.

– Ako Vojna akademija bude imala dovoqno potencijala, mo}i}e da akredituje sli~ne studijske programe, do nivoa doktora nauka.Za sada su strategija, operatika i logistika prepoznate kao osnovnediscipline vojne nauke, koje }e se izu~avati na razli~itim nivoimaposlediplomskog usavr{avawa i studija – kaè pukovnik Vuruna.

Studenti Vojne akademije }e, posle zavr{etka osnovnih studija,

na poslediplomskom {kolovawu u [koli nacionalne odbrane mo}i

da steknu zvawe mastera . Kako obja{wavaju nadle`ni, razmi{qa seda sli~nu mogu}nost dobiju i svr{eni studenti srodnih fakulteta ugra|anstvu. Za oficire }e poslediplomsko usavr{avawe i dodatnestudije razli~itih nivoa biti zna~ajni za profesionalno napredova-

we. U pojedinim inostranim vojnim akademijama oficirima je obez-be|eno da i posle komandno-{tabnog usavr{avawa steknu zvawe ma-stera za pojedine oblasti. Pri tome su obavezni da zavr{e dodatnekurseve ili sli~ne oblike obrazovawa karijernih oficira. Sticawezvawa doktora nauka, na ve}ini inostranih vojnih akademija, uslo-vqeno je saradwom obrazovnih institucija i istraìva~kih instituta.

– Zvawe mastera polaznici Vojne akademije mogu ste}i i naposlediplomskim studijama civilnih fakulteta. Kako vojna {kolaima zajedni~ke studijske programe sa pojedinim obrazovnim usta-

novama dràve, istu mogu}nostona treba da pruì i posledi-plomcima iz gra|anstva. Re~ je oobostranoj ekvivalenciji i no-strifikaciji diploma. Ubrzo }e

sadràji vojne delatnosti, naj-pre oblast globalne bezbedno-sti, postati dru{tveno zanimqi-vi, zbog definisanog poqa delo-vawa. O~ekujemo da }e se zatopove}ati interesovawe za ma-ster studije na Akademiji. Pritome }e na{ nastavni programbiti usagla{en i sa konceptimakoji se primewuju u evropskimvojnoobrazovnim okvirima –tvrdi dekan Vojne akademije.

VOJN BOLOW

Ulaskom na{e zemqe u Partnerstvo za mir Vojna akademija

}e biti deo jedinstvenog evropskog vojnoobrazovnog prostora. [tato, zapravo, zna~i?

– Najpre }e se Vojna akademija u~laniti u Konzorcijum od-brambenih akademija i instituta bezbednosti. Kako vojni poslovisve vi{e postaju internacionalne aktivnosti, da bi dobili ofici-re koji sli~no razmi{qaju i postupaju prema propisanim procedu-rama, nastavni planovi i programi za wihovo {kolovawe trebada su usagla{eni. Zadatak Konzorcijuma, koji ~ine 42 zemqe, jesteda pribliì razlike i izjedna~i obrazovawe u razli~itim vojnimakademijama i odbrambenim {kolama, {to je svojevrsna vojna Bo-lowa . U tom smislu, Vojnoj akademiji bi}e dostupni fondovi za is-traìva~ke projekte, materijalna baza vojnoobrazovnih instituci-ja evropskih zemaqa i stru~an nastavni~ki kadar. Uz to, planira}ese i zajedni~ko {kolovawe oficira oruànih snaga iz regiona –poja{wava pukovnik dr Mladen Vuruna.

Godinama unazad, nau~noistraìva~ki rad u najvi{oj vojnoj{koli odnosio se iskqu~ivo na sadràje ratne ve{tine. Nadaqe}e istraìva~ki projekti biti usmereni na znawa i sposobnostikoji su potrebni sistemu odbrane u celini, ali i me|unarodnimintegracijama, za period od 2010. do 2020. godine.

– Uz Vojnomedicinsku akademiju, Vojna akademija predstavqasvojevrstan brend Ministarstva odbrane Republike Srbije i u ze-mqi i u regionu. Dugo se sistem odbrane suo~avao sa ve{ta~komdvoumicom da li oficira treba u~iti ve{tini ratovawa ili ve-{tini pregovarawa. Akademija studente {koluje i osposobqavapodjednako za oba izazova. Kada }e koji upotrebiti zavisi od vre-mena, uslova i bezbednosnih rizika sa kojima se budu suo~avali,ali i odluka dràvnih organa, prema definisanim misijama i za-dacima Vojske – zakqu~uje general Kova~evi}.

Vladimir POÛ^

SPORTSKA JEDINICAOd nekada{we katedre za fizi~ku kulturu na Vojnoj aka-

demije formiran je Centar za fizi~ku kulturu. On u svom sa-

stavu ima jo{ Kancelariju CISM-e i sportsku jedinicu. Sport-ski centar Akademije, sa fiskulturnim i borila~kim salama,sportskim terenima, bazenom, teretanom i kardio-centrom,jedan je od najopremqenijih u Srbiji.

– Tokom naredne godine Centar }e sa ostalim sportskimudruèwima iz zemqe i inostranstva organizovati vojno tak-mi~ewe u okviru Beogradskog maratona, Svetske vojne igre uIndiji i prijateqski sportski susret zemaqa biv{e SFRJ. Usportskoj jedinici vojni rok }e sluìti na{i vrhunski sporti-sti. Trenutno taj sastav ima ~etvoricu pripadnika – kaè ge-neral-major Vidosav Kova~evi}.

7/21/2019 031 Odbrana


44 1. januar 2007.

V

Sada, posle niza godina,

Srbija ponovo dobijaVojnu akademiju u okvirusvog visokog obrazovawa.Time edukacija za potrebeodbrane i bezbednostipostaje mati~noutemeqena, vrednosnoi interesno odre|ena.Vojna akademija dobijasvoje prirodno i potpunoodre|eno mesto u okvirudru{tveno i dràvno

ure|ene delatnosti.

DRU[TVO ZNAWAojna akademija je u istoriji visokog obrazovawa Srbije imala vrlo zna~ajno mesto. Toje jedna od prvih ustanovqenih visokoobrazovnih institucija, i kao takva ostavila je

duboke tragove u akademskoj zajednici. Tradicija srpskog vojnog {kolstva datira od vre-mena Kneèvine Srbije, a po~eci Vojne akademije vezani su za davnu 1850. godinu. No,

istorija Vojne akademije tokom wenog razvoja, kao i istorija Srbije, nije bila idili~na iharmoni~na. U jednom periodu, posebno u drugoj polovini 20. veka, Vojna akademija nije biladeo sistema srpskog visokog obrazovawa. To nije spre~ilo da veliki deo srpske tradicije bu-de zadràn, posebno u osnovama edukacije za vojnu delatnost. Duh hrabrih komandanata islavnih vojskovo|a koji su zavr{ili akademiju stalno je bio prisutan u teorijskom i prakti~-nom kontekstu.

SU[TIN PROMEN

Sada, posle niza godina, Srbija ponovo dobija Vojnu akademiju u okviru svog visokogobrazovawa. Time edukacija za potrebe odbrane i bezbednosti postaje mati~no utemeqena,vrednosno i interesno odre|ena. Vojna akademija dobija svoje prirodno i potpuno odre|enomesto u okviru dru{tveno i dràvno ure|ene delatnosti. Va`no je znati da je Vojna akademi-

ja jedina institucija te vrste na prostoru dràva biv{e SFRJ koja je ostala, opstala i u


V O JN A A K A D E M I JA U 2 1 . V E K U

7/21/2019 031 Odbrana


45

kontinuitetu nastavila da funkcioni{e. Elementi duge tradicijemogu se nesmetano revitalizovati i razvijati. Za to je potrebnoda se Vojna akademija {to potpunije i {to adekvatnije ukqu~i u je-dinstveni visokoobrazovni sistem.

Novi menaxment Vojne akademije uo~io je su{tinu promena kojedolaze kako sa bitnim zahtevima znawa i wegovim potrebama na po-~etku 21. veka, tako i sa Bolowskom deklaracijom. Te promene te-meqno mewaju ulogu i mesto akademije kao visoko{kolske instituci-je. Do sada je sve {to se doga|alo bilo u okviru promena dru{tveneuloge i poloàja Vojne akademije, odnosno visokog vojnog obrazova-wa. To zna~i da je Vojna akademija bila institucija dru{tva, umestoda je institucija u dru{tvu. Promena pristupa je potrebna jer se voj-na delatnost suo~ava sa velikim izazovima savremenog doba, kojise sastoje u promeni bezbednosnog koncepta, ali i promeni su{tinedru{tva koje je sada sve vi{e globalno. Kao nu`na posledica, mewase i koncept vojnog obrazovawa, koje mora potpuno da artikuli{e idefini{e savremeni obrazovni koncept “u~ewa za ceo ìvot”. Sa-vremenom dru{tvu su potrebne nove ve{tine, dodatna znawa, uz

istovremeni proces promovisawa vrednosti, kao {to su profesio-nalna ravnopravnost, dostupnost vojnog i bezbednosnog obrazova-wa za sve i aktivno u~e{}e u vojnoj delatnosti.

Sve visoko{kolske institucije projektuju znawa za zahteve de-latnosti zbog koje postoje i potrebe studenata i slu{alaca kojeobrazuju. Tako i Vojna akademija u delatnosti odbrane i sektorubezbednosti sagledava ne samo stawe pro{losti i sada{wosti ve}i teì{ne potrebe budu}nosti. Poznato je da se znawa koja se sti~una visoko{kolskim institucijama ne primewuju onoga trenutka kadasu dobijena, ve} ~esto vi{e godina kasnije, kada se qudi koji su ta-kva znawa stekli neposrednoukqu~e u oblast delatnosti za ko-ju su {kolovani. U svetu se za ta-kvu vrstu spoznaje i sagledavawasprovode opse`na istraìvawa

i izra|uju master planovi. Dowih se dolazi posle studioznihanaliza i velikog broja nau~noi-straìva~kih radova koji govoreo vremenu koje dolazi. To je jedanod razloga {to se evropski uni-verziteti reformi{u da bi se in-tegrisali do 2010. godine.

Evropa znawa je {irokorasprostrawena kao nezamewiv~inilac dru{tvenog i qudskograzvoja, sa sve{}u o zajedni~kimvrednostima i pripadawu zajed-ni~kom dru{tvenom i kulturnomprostoru. Zbog toga se zahteva dase nastavni planovi usklade ipostanu kompatibilni. Nekeobrazovne institucije u dru{tvu,bez obzira na prethodnu ~iweni-cu, i daqe ostaju u sveri starihprocedura koje ne prate prome-ne. Ne skra}uju se preobimni na-stavni programi po kojima stu-denti dobijaju suvi{e teorijskogznawa, a imaju lo{u praksu.

U Vojnoj akademiji postojiuverewe da tradicionalno obra-zovawe vi{e ne moè da odgovo-ri na nove izazove, koriste}i is-

kqu~ivo klasi~ne metode i stare

vrednosti, ve} mu je potrebno oja~awe u vidu dodatne obrazovneprakse. Savremeni koncept obrazovawa je onaj koji posmatra edu-kaciju kao “lifelong process”, tj. kao proces koji se odvija tokom ~ita-vog ivota (u vidu kurseva, seminara, stru~nih rasprava, radioni-ca), za razliku od tradicionalnog koncepta, u kome se obrazovawezavr{ava najve}im delom tokom perioda osnovnog studentskog (do-diplomskog) {kolovawa.

Za dru{tvo znawa, koje nastaje u 21. veku, Vojna akademija po-staje institucija koja pripada ne samo onima koji po~iwu da ulazeu delatnost, ve} i svima koji su u delatnosti dugo i koji je u konti-nuitetu obavqaju. Jednostavno re~eno, Vojna akademija pripadastudentima i profesionalnim oficirima koji se bave vojnom de-latno{}u, ali i svim drugim qudima koji se bave bezbedno{}u iodbranom u celini.

PREV ZIL EWE Z BLUD

Posmatraju}i sada{wost i izvesnu budu}nost u vojnoj delat-nosti, mogu se uo~iti tri bitna momenta zna~ajna za rad Vojne aka-

demije. Prvi je da ta institucija egzistira u novim dru{tvenim ime|unarodnim okolnostima. Dru{tvene okolnosti ~ine novo dr-àvno okruèwe Srbije, nove vrednosne kategorije i novi sistemvojnih poslova, koji su transparentni i pod demokratskom civil-nom kontrolom. Na me|unarodnom planu, za Srbiju su u toku pro-cesi regionalnih i globalnih bezbednosnih integracija, posebnoevroatlantskih, kroz Program Partnerstvo za mir i wime uslo-vqenu interoperabilnost. Drugi bitan momenat jeste da je Vojnaakademija u novim okvirima vojne delatnosti. Projektovane su no-ve misije i zadaci Vojske, a specifi~nost ~ini i otvorenost prema

dru{tvu, kao i ulazak ena u voj-ne strukture. Tre}a bitna ~iwe-nica je da je Vojna akademija unovim obrazovnim okvirima.Potpuno su izmeweni zahtevi po-

trebnih znawa i sposobnostioficira, koji su sada mnogo {i-ri od tradicionalnog shvatawa.Vojna delatnost je iza{la iz li-nearnih okvira oruànog sukobai poprimila nelinearne, asime-tri~ne i mre`nocentri~ne for-me. Kada se govori o obrazovnimokvirima, mora se uzeti u obzirte`wa za ukqu~ivawe vojnogobrazovawa u bolowski proces,sa svim wegovim sadràjima. Ta-ko|e je bitan rad na razvoju kom-patibilnosti i ulasku u univer-zitetsku zajednicu visokog obra-zovawa.

Shodno re~enom, u Vojnojakademiji se razvija konceptdvojnog teì{nog usmerewa, pr-vog za osnovne akademske studi-je, a drugog za poslediplomskestudije i usavr{avawa. Osnovnestudije na Vojnoj akademiji usme-rene su prema sistemu visokogobrazovawa u Republici Srbiji,zatim zahtevima Bolowske dekla-racije i jedinstvenoj univerzi-tetskoj zajednici. Kada su u pita-wu poslediplomske studije na

Vojnoj akademiji, koje su koncen-


7/21/2019 031 Odbrana


46 1. januar 2007.


trisane u {koli nacionalne odbrane, one su usmerene prema stu-dijama nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti, a u sferivojnog usavr{avawa, prema znawima interoperabilnosti za po-trebe individualne i kolektivne odbrane. Prema navedenom obli-ku organizovawa grupisani su i sadràji koji se preko katedri naVojnoj akademiji realizuju sa studentima i slu{aocima. Tako je od-re|eni broj katedri svojim sadràjima usmeren prema univerzi-tetskoj zajednici u okviru sistema visokog obrazovawa Srbije, adeo katedri, koje su nosioci mati~nog programa vojne delatnosti(strategija, operatika, taktika, vojni menaxment i logistika), svo-jim sadràjem usmeren je ka me|unarodnom konzorcijumu vojnogobrazovawa.

Da bi projekat bio uspe{an, moraju se prevazi}i postoje}ezablude u shvatawima visokog obrazovawa u bezbednosti i od-brani. Nastavni planovi i programi visoko{kolskih institucijanisu se mewali dosta dugo, a nauka je promenila lice. Mnogi udru{tvu bezbednost razumeju kao stawe, organizaciju ili funkci-ju. U dana{we vreme takvi pristupi pripadaju prevazi|enim kon-

ceptima. Na Vojnoj akademiji se bezbednost shvata kao proces, ko-ji u savremenim okolnostima karakteri{e asimetri~nost i neli-nearno pona{awe. Bezbednost se, u svojoj celovitosti, nalazi uokruèwu visokog rizika i na ivici kontrolisanog haosa. To zah-teva posebna znawa i posebne pripreme za reagovawe dru{tva isistema.

Savremeno vojno obrazovawe je u svoje sadràje ugradilo te-orije sukoba, teorije sporova i socijalnih katastrofa. Te teorije~ine osnov za razvoj koncepata projektovanih misija i zadatakavojske. Na Vojnoj akademiji poseban kvalitet ~ini i pristup po ko-me je usavr{avawe posle osnovnih studija zami{qeno tako da se{koluju oficiri i civili, menaxeri za bezbednost koje dru{tvoprepoznaje kao vo|e i lidere, a to je najvi{i nivo menaxerskog si-stema. Sem Vojne akademije, malo je visoko{kolskih ustanova kojese, uz edukaciju, bave i pripremama za rad u sistemu. Pristup u

Vojnoj akademiji razlikuje se od drugih institucija, jer studenti islu{aoci, pored teorijskih znawa, sti~u i svojevrsnu bezbednosnupraksu i kulturu.

Vojna akademija je za potrebe osnovnog akademskog i posledi-plomskog studirawa i usavr{avawa pri{la procesnom postupkurazvoja i izrade master plana. Zna se da studenti koji su 2006. go-dine upisali studije po~iwu da primewuju svoja znawa tek posle2010. godine. Wima budu}nost mora biti jasna i izvesna. Radiuspe{ne edukacije na Vojnoj akademiji se sa velikom pa`wom izu-~ava kako }e tada izgledati Srbija, kakvo }e biti weno okruèwei sve ostalo zna~ajno za vojnu delatnost u tom vremenu. Za te po-trebe se razvija projekat koji svojim sadràjem istraìvawa ono-ga {to dolazi treba da pokrije period od 2010. do 2020. godine.Neophodno je sagledati potrebe vojne delatnosti u Srbiji i pra-vilno projektovati znawa i sposobnosti oficira. Realizacijaprojekta da}e odgovore i na mnogo {ira pitawa zna~ajna za sveone koji }e raditi u sektoru odbrane i bezbednosti Srbije nakon2010. godine. Re~ju, to je odgovor na mogu}e izazove, rizike i pret-we bezbednosti Srbije u prvom kvartalu 21. veka.

IDENTITET VOJNOG OBR ZOV W

Opisano se u Vojnoj akademiji slikovito moè sagledati izslede}ih ~iwenica. Komandno-{tabno usavr{avawe oficira u[koli nacionalne odbrane usmerava teì{te na sticawe znawa irazvoj potrebnih sposobnosti neophodnih za realizaciju zadatakaVojske Srbije u okviru projektovanih vojnih misija. General{tabnousavr{avawe ima teì{te na izgradwi znawa za misije Vojske Sr-bije i angaòvawe wenih delova u bezbednosnim integracijama.Poslediplomske nau~ne studije usmerene su na primewena i razvoj-na istraìvawa potrebnih znawa i sposobnosti, profesionalnogvojnog (oficirskog i podoficirskog) kadra za naredni period(2010–2020. godina). Su{tina je da Vojna akademija gradi projekt-na znawa, koja se kvalitativno razlikuju od analiti~kih, deskriptiv-no iskazanih znawa pro{log i sada{weg istorijskog trenutka.

Moglo bi se zakqu~iti da danas na Vojnoj akademiji razvija-mo model po kome }e vojna delatnost i za wu dobijena akademska

diploma biti priznata u dru{tvu. Pri tome nam je poznato da su sesa sli~nim problemima identiteta visokog vojnog obrazovawa su-sretale i brojne evropske vojne {kole. Ulazak Srbije i wene Voj-

ske u Partnerstvo za mir, a Voj-ne akademije u asocijacijuevropskih visokih vojnih {kolai univerziteta, stvara jedin-stven bezbednosni i vojnoobra-zovni prostor. Na taj na~inomogu}eni su zajedni~ko {kolo-vawe i usavr{avawe kadra, radna istraìva~kim projektima,razmena predava~a i kori{}e-we savremenih materijalnih po-tencijala razli~itih vojnih ibezbednosnih evroatlantskihinstitucija i oruànih snaga.Na dràvi Srbiji i na institu-cijama koje ~ine zajednicu viso-kog obrazovawa sada je odgo-vornost da shvate kakve se novemogu}nosti otvaraju i gde je me-sto Vojne akademije u ~itavomvisokoobrazovnom sistemu, ka-ko bi se takva institucija sa du-gom tradicijom, {to pre inte-grisala u obrazovni sistem.

Pukovnik vanredni profesordr Joè SIVAÊK,

dekan Vojne akademije

7/21/2019 031 Odbrana


47


N

Ovde se stvaraju borciratnici i mirovwacispremni da rame uz rame sa

oficirima najrazvijenijihzemaqa odmere svojustru~nost, spremnost isposobnost, ali i lideri za21. vek, u~iteqi i nau~nicikoji }e pro{irivatihorizonte vojnih nauka iimati pravi odgovor namnogobrojne pretwe,izazove i rizike koji }e sepred wih postavqati uuslovima savremenog

asimetri~nog ratovawa.

ISHODI[TEPRAVIH ODGOVORA

astavni deo kao centralni stoèr ovog jedinstvenog hrama nauke i obrazovawa obrazu-je dekan, koji je ujedno i zamenik na~elnika Vojne akademije. Sada je to pukovnik dr JoèSiva~ek, u ~ijoj su nadle`nosti kompletno planirawe, organizovawe, realizacija ikontrola obrazovno-nastavnog procesa i NIR-a koju ostvaruje preko tri prodekanata.

Ovaj prodekanat vodi pukovnik dr Vladimir Gruji} i on je objediwen u 16 katedri formi-ranih po kriterijumu srodnosti nauka (Katedra menaxmenta u odbrani, Katedra strategije, Ka-tedra operatike, Katedra za obave{tajno i bezbednosno obezbe|ewe, Katedra op{te taktike,Katedra naoruàwa KoV, Katedra V i PVO, Katedra mornarice, Katedra logistike, Katedranaoruàwa i borbenih sistema, Katedra municije, Katedra elektronskih borbenih sistema,Katedra vojnih telekomunikacija i informati~ke podr{ke, Katedra prirodno-matemati~kih na-uka, Katedra dru{tvenih nauka i Katedra tehni~kih nauka) i dva centra (Centar za fizi~ko vas-pitawe, sport i rekreaciju MO i Centar za izu~avawe stranih jezika MO koji po svojoj ulozi izna~aju u procesu obrazovawa i obu~avawa prevazilaze institucionalne okvire Vojne akade-mije predstavqaju}i zna~ajne kapacitete MO koji dobijaju sve vi{e na regionalnom zna~aju).

CENT R Z FIZI^KO V SPIT WE

Centar za fizi~ko vaspitawe, sport i rekreaciju MO je reprezentativna organizacij-ska celina Vojne akademije namewena za izvo|ewe nastave sa studentima i slu{aocima i

sprovo|ewe drugih sportskih aktivnosti i takmi~ewa ~ak i na me|unarodnom nivou. Po pro-

O R G A N I Z A C I J A

7/21/2019 031 Odbrana


48 1. januar 2007.


stornim kapacitetima i mogu}nostima predstavqa svojevrstansportski kompleks koji obuhvata stadion, otvorene sportske tere-ne, bazen, saunu, kardio-centar, teretanu, zatvorenu dvoranu, sa-le za gimnastiku i borewe, streqanu za ga|awe pi{toqem i vazdu-{nim oru`jem… Pored obaveznih nastavnih sadràja, u okvirupredmeta fizi~ka kultura u Centruse realizuju i brojne vannastavneaktivnosti koje se ogledaju u mno-{tvu sportskih sadràja i klupskihnaticawa koji su dali izuzetne re-zultate na doma}im i me|unarod-nim sportskim takmi~ewima.

U~lawewem SCG u me|unarod-ni savet za vojne sportove – CISM,na 58. sednici Generalne skup{ti-ne u Dubaiju maja 2003. godine, po-stali smo 127 punopravna ~lanicaove svetske vojne organizacije. No-vom organizacijom omogu}eno je iotvarawe Kancelarije za me|una-rodne vojne sportove (CISM) ~iji jeciq da preko sportskih vojnih pro-grama razvija prijateqske odnoseme|u dràvama ~lanicama, promo-vi{e fizi~ko obrazovawe i sport,pruà pomo} i doprinosi me|una-rodnom naporu za uspostavqawe

globalnog mira.

Formiran je i sportski vod kao originalna mogu}nost sluè-wa vojnog roka za vrhunske sportiste i davawe najve}eg doprinosaVojsci Srbije upravo u oblasti u kojoj su najboqi – intenzivnimtreningom i sportskim takmi~ewima na doma}em i me|unarodnomplanu.

Od izuzetnog zna~aja je i“51. skija{ki rekreacioni cen-tar Kopaonik” gde studenti sti~uosnovne ve{tine skijawa, pro-{iruju}i horizonte svoje op{tesportske kulture i unapre|uju}ifizi~ku kondiciju.

CENT R Z IZU^ V WESTR NIH JEZIK

Ovaj centar omogu}ava izu-~avawe ~etiri svetska jezika:engleskog, ruskog, nema~kog ifrancuskog, ali i gr~kog i itali-janskog. Jezici se izu~avaju naosnovnim studijama i na usavr-{avawu, ali i organizovawemkurseva za pripadnike MO i VS.Pored kvalitetnog nastavni~kogkadra, Centar raspolaè i izu-zetnim prostornim i nastavnimkapacitetima. Vlada Velike Bri-

tanije svojom donacijom opremi-

UÊWE NA DAQINU

Uprava za {kolstvo i Vojna akademija pokrenuli su pro-jekat “U~ewe na daqinu“ koji treba da uvede novu obrazovnutehnologiju u sistem obrazovawa i obuke Vojske Srbije. Ova-kvi i sli~ni projekti ve} su realizovani u vojskama mnogih

dràva i pokazali su se kao vrlo efikasan na~in osposobqa-vawa profesionalnog sastava. Uvo|ewe ove obrazovne teh-nologije je veoma sloèn posao i podrazumeva izmenu posto-je}ih nastavnih planova i programa i novo vrednovawe radanastavnika. Izuzetno je zna~ajan i na~in na koji }e kursevibiti implementirani u proces razvoja karijere oficira ipodoficira. Iskustva iz mnogih zemaqa pokazala su da je naj-boqe re{ewe kurs kao obaveza i preduslov za pristupawenarednom kursu koji bi se realizovao u akademiji ili centri-ma za obuku, uz obaveznu verifikaciju znawa polagawem on-line testova. Uz ciqnu grupu koja bi obuhvatila profesional-ni sastav do nivoa komandanta bataqona i zaposlene u Mi-nistarstvu odbrane, ovo je najboqi na~in da jedna nova i za-nimqiva tehnologija, uz uobi~ajene otpore tradicionalista,zaista zaìvi.

7/21/2019 031 Odbrana


49

la je kabinet “Self acsess” za izu-~avawe engleskog jezika primenomnajsavremenijih metoda samostal-nog u~ewa uz mogu}nost neograni-~enog kori{}ewa Interneta. Vla-da Gr~ke je opremila kompletnufonolaboratoriju za izu~avawegr~kog jezika. Postoje i veoma ja-sni signali o voqi SAD za opre-mawem jednog kabineta modernompokretnom fonolaboratorijom zau~ewe engleskog jezika.

Na vreme se shvatilo da jemogu}nost komunikacije na engle-skom jeziku osnovni uslov i po~e-tak uspe{ne saradwe i ubrzanogpridruìvawa svetskim integra-cijama.

Sve pripremne radwe suobavqene i za otpo~iwawe kur-seva srpskog jezika u po~etku savojnim diplomatama koji obavqa-ju odgovorne du`nosti u Srbiji akasnije i za ostale pripadnikeuglednog diplomatskog kora.

PELT

PELT je projekat u okviru ko-jeg se sprovodi izu~avawe engle-skog jezika i realizuje testiraweznawa po posebnom programu –STANAG 6001. Do sada je 86 te-

stiranih kandidata dobilo serti-fikat koji vaì tri godine a pri-hvata se u svim zemqama Natoa iPzM. Engleski jezik u~i 60 pri-padnika medicinske struke u Beo-gradu, Ni{u i Novom Sadu u sklo-pu misije za ISAF u Avganistanu. UCentru za strane jezike 180 slu-{alaca zavr{ilo je intenzivnikurs engleskog jezika.

Danska, Norve{ka i Holan-dija su kao donatori prepoznalistrate{ki zna~aj ovog projekta isvojim donacijama pokrili oko 58odsto ukupnih projektovanih tro-

{kova koji iznose oko 500.000evra.

Predvi|a se i mogu}nost pru-àwa usluga testirawa pripadni-ka dràvnih i vladinih instituci-ja. U toku su ubrzane aktivnosti nawegovom locirawu i kona~nomkonstituisawu ali i daqem razvojuu smislu osposobqavawa za spro-vo|ewe psiholo{kih testirawa.

E L

Ovaj projekat odre|uje nivoosposobqenosti za rad na ra~u-

narima. Za rad u Centru za sada


je licencirano pet testera i dvakontrolora. U prvoj fazi reali-zovana je fakultativna obuka itestirawe 183 kandidata (nivona~elnika OJ MO i G[ VS) i dosada je izdato 140 sertifikataza rad sa zahtevanim informa-ti~kim tehnologijama i informa-cionim sistemima. U slede}ojfazi sledi testirawe pripadni-ka MO i G[ VS po niìm orga-nizacijskim celinama, polaznikaK[U i G[U i uvo|ewe polagawaispita za studente svih usmere-wa na VA.

Program razvoja informa-ti~ko-tehnolo{ke strukture izve-den je donatorskim sredstvima iz

zemqe i inostranstva i iz priho-da Vojne akademije. Vlada Srbijeu~estvovala je izdvajawem sred-stava iz buxeta u iznosu od devetmiliona dinara za nabavku per-sonalnih ra~unara u studentskimsobama. Vlada Velike Britanijespremna je da donira sredstva zapristup Internetu i razvoj ra~u-narske mreè u iznosu od oko120.000 evra.

U narednom periodu o~ekujese znatno u~e{}e i drugih donato-ra ali i ulagawe sopstvenog zna-wa i voqe radi stvarawa jedne od

najja~ih informacionih mreà naBalkanu i jedinstvenog i modernoginformacionog sistema Vojneakademije.

Ovakve promene i sloèniprojekti vode ka ubrzanoj mogu}-nosti uspostavqawa novih stan-darda vrednovawa uspeha i rada,uz samoevaluaciju nastavnika istudenata. Naslu}uju se te`we kastandardima koji }e obeleìtiuspeh budu}ih oficira ne samo ukona~noj oceni na ispitima ve} }ezna~aj biti dat i usvojenim ve{ti-nama ali i karakteristikama li~-nosti. Ovde se stvaraju borciratnici i mirovwaci spremni darame uz rame sa oficirima naj-razvijenijih zemaqa odmere svojustru~nost, spremnost i sposob-nost, ali i lideri za 21. vek, u~i-teqi i nau~nici koji }e pro{iri-vati horizonte vojnih nauka iimati pravi odgovor na mnogo-brojne pretwe, izazove i rizikekoji }e se pred wih postavqati uuslovima savremenog asimetri~-nog ratovawa.

Pukovnik

dr Mladen VURUNA

CENTAR ZA SIMULACIJE

Primena simulacionih tehnologija u vojnoj oblasti ras-

prostrawena je u savremenim armijama, a centri za simula-ciju su samo jedan od pojavnih oblika institucionalnog orga-nizovawa i primene u sektoru odbrane. Ideja o formirawuCentra za simulaciju (CESIM) javila se u vreme velike re-organizacije Ministarstva odbrane i Vojske, u vreme tranzi-cije ~itavog dru{tva i dràvnog aparata i u vreme sveop{tebesparice. U prilog ovoj ideji stoje ~iwenice da centri zasimulaciju postoje u gotovo svim razvijenim zemqama, ali i uonim sli~nim na{oj, u okruèwu i {ire. Tako|e, sa nau~nog ivojnostru~nog aspekta formirawe CESIM je potpuno oprav-dano: simulaciono modelovawe je odavno identifikovano kaomo}no sredstvo za analizu, obuku i re{avawe sloènih re-alnih problema u vojnoj i u civilnoj oblasti.

Simulacije nude brojne prednosti. One predstavqajuefikasan alat za obuku, proveru i analizu oruànih snaga,

jeftine su, {tite ìvotnu sredinu, nemaju mnogo ograni~ewa,omogu}avaju distribuiranu istovremenu obuku na vi{e loka-cija, {tede izvore borbenih sistema, omogu}avaju uve`bava-we velikih me|unarodnih koalicija... Upotreba simulacijane moè potpuno zameniti ìvu obuku na poligonu ili ve`ba-li{tu, ali moè bitno smawiti potreban broj sati takveobuke, a da na kraju imamo potpuno osposobqene i pripre-mqene snage.

Pra}ewe razvoja svetskih tehnologija i znawa vrlo jeskupo, ali zaostajawe u znawu, opremqenosti i obu~enostimnogo je skupqe. Ulagawe u simulacije vra}a uloèno najbrèi najuspe{nije, a {to je najva`nije, smawuje mogu}nost gre{a-ka u budu}em delovawu i odlukama koje mogu biti kobne za voj-sku, ali i za dru{tvo u celini.

7/21/2019 031 Odbrana


50 1. januar 2007.


P

rogram Partnerstvo za mir je bilateralni program koji ze-mqi ~lanici pruà mogu}nost saradwe sa Natoom prema sop-stvenom izboru prioriteta i potreba. Konzorcijum odbram-benih akademija i instituta bezbednosti, kao jedna od ponuda

unutar Partnerstva, nudi istu mogu}nost – saradwu sa vojnim aka-demijama zemaqa ~lanica prema sopstvenom izboru. Pomenuta sa-radwa podrazumeva aktivnosti u rasponu od pasivnog posmatra~ado veoma angaòvanog ~lana. Koliko }emo biti angaòvani, zavi-si od na{ih potreba i vizija. ak i opcija pasivnog posmatra~a, o

~emu u ovom trenutku ne treba razmi{qati kao o mogu}em izboru,pruà mnogo toga. Nije isto da li se procesi i doga|aji posmatrajuiznutra ili spoqa.

MESTO I ULOG

Konzorcijum odbrambenih akademija i instituta bezbednostije dobrovoqna asocijacija vi{e od 200 institucija iz 42 dràve,finansijski podràvana od vlada Sjediwenih Ameri~kih Dràva,Nema~ke, Austrije i [vajcarske. Wegova misija je pove}awe kva-liteta i jedinstva vojnog obrazovawa, a ciqevi obuhvataju pripre-me budu}ih lidera za izazove 21. veka, stvarawe mreè predava~ai menaxera politike obrazovawa i pruàwe pomo}i zemqama ~la-nicama u izgradwi sna`nih, demokratskih institucija odbrane.

Zajedni~ka inicijativa za formirawe Konzorcijuma potekla

je od biv{eg sekretara odbrane SAD Vilijama Koena i ministraodbrane Nema~ke Volkera Ruha. Na sastanku ministara odbraneevroatlantskog saveta, 12. juna 1998, predloèno je formiraweKonzorcijuma gde bi se sprovodile aktivnosti u duhu ProgramaPartnerstva za mir, kako bi sna`nom me|unacionalnom i me|uin-stitucionalnom saradwom oja~ali vojno obrazovawe i odbranu.

Iste godine u Cirihu je odràna Prva godi{wa konferenci-ja na kojoj su u~estvovali predstavnici institucija iz 42 dràve.Do 2003. godine odràne su jo{ ~etiri konferencije (Sofija, Ta-lin, Moskva i Pariz), a onda je u 2003. godini reorganizovanaupravna struktura Konzorcijuma. Danas je wegovo sedi{te u Gar-mi{u, u Evropskom centru za studije bezbednosti poznatom pod na-zivom Mar{al centar . Politi~ko rukovodstvo Konzorcijuma pred-stavqa Vi{e savetodavno ve}e, koje ima sekretara. On je ujedno iizvr{ni direktor Konzorcijuma. Predsednik ve}a je direktor

Mar{al centra . Aktivnosti Konzorcijuma nadzire Upravni komi-

tet kojim predsedava izvr{ni direktor. Pored ve}a i komiteta,administraciju ~ini i Operativni {tab, koji pod rukovodstvomUpravnog komiteta obezbe|uje dnevnu koordinaciju, upravqawe ipodr{ku aktivnostima. Tako|e, tu je i Izdava~ki odbor, zaduèn zaizdava~ku delatnost i prikupqawe znawa i iskustava izvan pro-grama Partnerstva.

J EDINSTVEN PRISTUP RE[ V WU PROBLEM

Osnovne aktivnosti Konzorcijuma su godi{we konferencije,radne i studijske grupe na ekspertskom nivou, vebsajt i izdava~kadelatnost. Do sada je bilo ukupno osam konferencija, nakon Parizajo{ u Berlinu, Bukure{tu i Be~u. Ipak, da bi se u potpunosti shvatiozna~aj i potencijal Konzorcijuma treba dobro znati koje su mogu}no-sti wegovih radnih i studijskih grupa. Pod okriqem Konzorcijuma dosada je radilo 19 grupa, ali trenutno je aktivno sedam: Napredno u~ewe, Borba protiv terorizma, Razvoj nastavnih programa, Regio-nalna stabilnost u Centralnoj Aziji, Regionalna stabilnost u obla-sti Crnog mora, Regionalna stabilnost Jugoisto~ne Evrope i Re-

forma sektora bezbednosti . Dve su naro~ito interesantne za vojneakademije: Napredno u~ewe i Razvoj nastavnih programa .Zadatak Radne grupe za napredno u~ewe je da uspostavi mreù

koja omogu}ava implementaciju i upotrebu free open-source kurseva.Radna grupa se bavi razvojem sadràja naprednog u~ewa i odrà-vawem open-source sistema za upravqawe u~ewem u okviru Part-nerstva za mir. Kapaciteti sistema i kursevi nameweni su {irojjavnosti i u skladu su sa aktuelnim me|unarodnim standardima.Trenutno je u ponudi 47 kurseva razli~itih sadràja: Odbrana odbomba{a samoubica, Uvod u me|unarodno humanitarno pravo,Upravqawe konfliktima i pregovarawe, Ve`be iz engleskog jezikaza {tabne oficire, Uvod u satelitske operacije...

Radna grupa za razvoj nastavnih programa bavi se usposta-vqawem jedinstvenih standarda za realizaciju nastavnih aktivno-sti, promocijom nastavnih planova i programa, promocijom akredi-

tacije studijskih programa i kurseva, i negovawem civilno-vojnihodnosa i razli~itih pristupa u razvoju nastavnih programa. Grupaje trenutno angaòvana na implementaciji tri va`na projekta. Pr-vi je Baza podataka nastavnih planova i programa, gde grupa razvi-ja elektronsku bazu podataka koja sadrì kra}e prikaze studijskihprograma, sa osnovnim informacijama o ciqevima, ciqnim grupa-ma, zahtevima, osobama za kontakt itd. Drugi je Referentni nastav-ni plan i program, a wegov ciq je izrada nastavnog plana i progra-ma za {tabne oficire koji bi posluìo kao referentni programza sve obrazovne institucije unutar Partnerstva. Ovaj program serazvija na zahtev Konferencije komandanata Saveza odbrambenihkolexa i na predstoje}oj konferenciji, koja treba da se odrì apri-la 2007. u Hrvatskoj, o~ekuje se da radna grupa podnese izve{taj oovom projektu. Tre}i projekat je Kontrola kvaliteta, a wegov ciq je

da unapredi razmenu informacija me|u obrazovnim institucijamakoje se ti~u prepoznavawa i akreditacije studijskih programa.Izdava~ka delatnost Konzorcijuma obuhva}ena je kvartalnim

~asopisom Connection, povremenom publikacijom Athena Papers (ra-dovi jednog do dva autora), biltenima i informacijama.

U narednom periodu osnovni zadatak Konzorcijuma bi}e raz-voj zajedni~kih obrazovnih programa koji sada{wim i budu}im li-derima treba da obezbede jedinstveno razumevawe izazova sa ko-jima se suo~avaju i jedinstven pristup re{avawu problema. U sve-tlu ovog zadatka treba prepoznati i na{e budu}e aktivnosti, a wihje slikovito najavio gospodin Kris Doneli u zakqu~nom obra}awuu~esnicima konferencije [IOMO 2006: “Partnerstvo nije ~e-kaonica za Nato, jer se u ~ekaonici samo ~eka...“ Dakle, Partner-stvo i Konzorcijum su ve`baonica, a {ta }emo, kako i koliko ve-`bati, zavisi od nas samih.

Pukovnik dr Mladen VURUNA

Okolnosti u kojima je saop{tena vest da smoprimqeni u Partnerstvo za mir na simboli~anna~in su pokazale ono {to bi svima trebaloda bude jasno: u evroatlantske integracije sene ide bez vojske, a obrazovawe i obuka usistemu odbrane treba da stvore vojskusposobnu i spremnu za integracije

MOGU]NOSTIOTVORENEINTEGRACIJOM

KONZORCIJUM ODBRAMBENIH AKADEMIJAI INSTITUTA BEZBEDNOSTI

7/21/2019 031 Odbrana


51


TRADICIJA UIZMEWENIM USLOVIMASmawewe broja studenata na

Vojnoj akademiji uticalo je ina smawewe broja u~enikau Vojnoj gimnaziji. Osim toga,ta {kola bila je van sistemasredwo{kolskog obrazovawaSrbije, {to je uzrokovaloi odre|ene probleme, poputverifikovawa svedo~anstava.Sa smawewem broja u~enikajavio se vi{ak kapaciteta ipostavilo se pitawerentabilnosti i opravdanosti

postojawa {kole.

Z

Za Vojnu gimnaziju reforma zna~i weno ukqu~ivawe u sistem sredwo{kolskog obrazo-vawa Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. S tim ciqem formirana je

podgrupa 2 u okviru Radnog stola broj 3, koji se bavi reformom vojnog {kolstva.Podgrupu ~ine predstavnici Ministarstva prosvete i sporta i Ministarstva odbrane.U radu sa ~lanovima podgrupe Vojna gimnazija traì re{ewa koja bi bila korisna i za

Vojsku i za Ministarstvo prosvete, koriste}i iskustva drugih zemaqa preko vojnih izaslani-ka (Francuske, Norve{ke, e{ke, Velike Britanije), u~estvuju}i na vi{e simpozijuma i nau~-nih skupova iz oblasti obrazovawa, a delegacije Vojske Srbije bile su u poseti obrazovnimustanova drugih dràva, odakle su sublimirana iskustva i dostavqena podgrupi.

Lajt-motiv ~lanova podgrupe jeste da se nastavi tradicija Vojne gimnazije u izmewe-nim uslovima, a da se do|e do re{ewa koja bi omogu}ila da Vojna akademija nastavi da do-bija kvalitetan kadar.

[KOL I Z UÊNIKE IZ GR \ NSTV

Polazne osnove za reformu Vojne gimnazije bile su o~uvawe {kole ~ija je tradicijaduga vi{a od 35 godina, ali i to da sli~ne {kole postoje u drugim zemqama. Smatramo da

bi naziv {kole Vojna gimnazija bio podjednako primamqiv i za de~ake i devoj~ice, naro-

V O J NA G IM N A Z I J A

7/21/2019 031 Odbrana


~ito kada se zna da }e na Voj-noj akademiji zapo~eti {kolo-vawe i studenti ènskog pola.Osim u~enika Vojne gimnazije,koji }e studije nastaviti naVojnoj akademiji, u toj {kolimogli bi se {kolovati i u~eni-ci iz gra|anstva. Gimnazija bii daqe ostala specifi~na{kola, po svojoj organizaciji iinternatskom na~inu ìvota, anastavni program bi imao te-ì{te na tehni~ko-jezi~komobrazovawu.

Kada govorimo o organi-zaciji {kole, misli se na voj-nu, {to podrazumeva da u wojradi odre|en broj vojnih lica

i ve}e angaòvawe profesorau vannastavnom radu. Pri tomeposebno nagla{avamo zna~ajvannastavnog vaspitno-obra-zovnog rada zbog idealnihuslova za realizaciju aktivno-sti iz tog segmenta. Redovna na-stava za u~enike Vojne gimnazi-je, kojih bi bilo oko sto po go-dini (prema realnim potreba-ma Vojske), realizovala bi se ujednoj smeni, dok bi se nastava fizi~ke kulture, fakultativna,kao i drugi oblici nastave, sekcije, odvijala u drugoj smeni, i tou Internatu.

Smatramo da se u~enici koji svoje {kolovawe nastavqaju na

Vojnoj akademiji ne treba da se izdvajaju u posebna odeqewa, ve}da ona treba da budu me{ovita. Posebni oblici nastave u~enika(obuka u plivawu i skijawu, nastavne posete) koji su ve} zapo~eli{kolovawe realizovali bi se po vaè}em Nastavnom planu i pro-gramu. Profesorski kadar te {kole pre{ao bi u sastav Ministar-stva prosvete i sporta, a vojna lica bi imenovalo Ministarstvoodbrane. Direktora {kole moglo bi imenovati Ministarstvo pro-svete, a na predlog Ministarstva odbrane, da bi se sa~uvali spe-cifi~nost {kole i omogu}ilo pra}ewe vojnih predmeta i posebnihoblika nastave.

Imovinsko-pravne odnose regulisala bi ministarstva prekostru~nih timova.

N DLE NOSTI MINIST RSTVPROSVETE I SPORT

Na osnovu aktivnosti podgrupa do{lo se do trenutka kada jerazgovor o reformi Vojne gimnazije trebalo podi}i na vi{i nivo.Tako je formirana komisija me{ovitog sastava, sa ~lanovima Mi-nistarstva prosvete i sporta i Ministarstva odbrane. Ona je po-~ela sa radom 30. oktobra ove godine. Zadatak komisije ja da seutvrde uslovi za integrisawe Vojne gimnazije u sistem sredwegobrazovawa Srbije i izradi elaborat u kome }e se predloìtire{ewe statusa Vojne gimnazije u okviru Ministarstva prosvete isporta. Navedena integracija bi se sprovela u {kolskoj2007/2008. godini.

Elaborat sadrì predloge do kojih je do{la ova komisija iodnosi se na to da }e se od 1. septembra 2007. {kolska zgradaVojne gimnazije ustupiti Ministarstvu prosvete i sporta na daqe

52 1. januar 2007.

R E F O R M A S I S T E M A V O J N O G O B R A Z O V A W A

kori{}ewe, pod nazivom Vojna gimnazija. U novonastaloj {koli{kolova}e se u~enici za potrebe Ministarstva odbrane (wih okosto) i u~enici iz gra|anstva. Za potrebe Ministarstva odbraneprima}e se i devoj~ice koje ele da daqe {kolovawe nastave na

Vojnoj akademiji (i one ulaze u broj od sto u~enika). Bi}e sme{teneu Internatu koji }e ostati u sastavu Vojne akademije. Wegov rad ifunkcionisawe usaglasi}e se sa vaè}im propisima o u~eni~komstandardu i vaspitawu u drugim domovima.

Vojna gimnazija }e i daqe raditi po programu gimnazija op-{teg smera. Fakultativni predmeti, sekcije i nastava fizi~kogvaspitawa, ali i aktivnosti koje uti~u na podsticawe motivacijeza vojni poziv, realizova}e se u Internatu. Vi{ak kapaciteta In-ternata da}e se na kori{}ewe Ministarstvu prosvete i sporta povaè}im cenama sme{taja u~enika u drugima domovima grada Beo-grada.

Do kraja marta 2007. godine trebalo bi izraditi predlog no-ve formacije Internata i Plan vaspitnog rada. Nastavni~ki ka-dar i tehni~ka lica od 1. septembra 2007. pre{la bi na buxet Mi-nistarstva prosvete i sporta.

Ograni~eni mnogim problemima koje je donelo vreme u ko-jem ivimo, zabrinuti za sudbinu {kole i wen daqi rad, bi}e-mo zadovoqni ako je na{ trud bio makar i skroman doprinosprosperitetu Vojne gimnazije. Slede}i tragove pro{losti, netreba zaboraviti wen doprinos razvoju vojnog {kolstva uop-{te.

Novo vreme i nove okolnosti uslovqavaju i nove odluke. To jenu`no. Ponekad se neka odluka pravda promewenim okolnostima iako nije u potpunosti wima uslovqena. Vojna gimnazija, koja uz ne-znatne promene, programske i druge, radi do danas, radi}e, nada-mo se, jo{ dugo.

Pukovnik Milan STEVI]direktor Vojne gimnazije

7/21/2019 031 Odbrana


[esta grupa oficira Vojske Srbije, 15. decembra uspe{no jesavladala Program prekvalifikacije vi{ka vojnog kadra –Prisma. Sve~anosti uru~ewa sertifikata na Fakultetu or-ganizacionih nauka prisustvovali su i ambasador Ujedi-wenog Kraqevstva Stiven Vodsfort i dràvni sekretar za

odbranu Zvonko Obradovi}. Posle sve~anosti u hotelu "M" orga-nizovana je berza rada.

GRUPA USPE[NIH

Prema re~ima prof. dr Dragane Be~ejski-Vujaklija, ofi-ciri su odslu{ali 1.506 ~asova nastave i uradili 20 samostal-nih projekata tokom tromese~nog programa, koji se sastojao odbazi~nog kursa, specijalisti~ke obuke, analize iskustava i pose-ta uspe{nim preduze}ima i stru~wacima.

Ambasador Vodsfort je ~estitao polaznicima kursa na-glasiv{i da je u toku svoje misije u Rusiji imao priliku da po-mogne u realizaciji sli~nog projekta.

53

– Ujediweno Kraqevstvo aktivno podràva proces reformeoruànih snaga {irom Centralne i Isto~ne Evrope. Mi znamokoliko proces promena moè da bude teàk za one koji u wemuu~estvuju. Va`no je da qudima koji su toliko godina provelisluè}i svojoj zemqi bude pruèna mogu}nost zaposlewa u civil-stvu kada se wihova vojna slu`ba zavr{i. Britanska vlada i Na-to }e svojim fondovima nastaviti da podràvaju ovakve programe– rekao je Vodsfort.

Dràvni sekretar za odbranu Zvonko Obradovi} podsetioje sa kojim motivima je Ministarstvo u{lo u ovaj projekat.

– O~ekujemo da se reforma Vojske zavr{i u tri idu}e go-dine i to nosi problem kadrovskih re{ewa. Stare{ine koje suranije napu{tale oruàne snage imale su pote{ko}e, jer su,pored gubitka posla, gubili i svoju profesiju. Mi }emo nastojatida pomognemo svim kategorijama qudi koji }e profesionalnu kar-ijeru nastaviti u gra|anstvu. O~ekujemo da uskoro zapo~ne i pro-gram prekvalifikacije podoficira i civilnih lica – isti~e

Obradovi}.

NA TR@I[TU RADA

Do sada je na Fakultetu organizacionih nauka Program prek-valifikacije zavr{ilo 837 biv{ih profesionalnih pripadnikaVojske. Vi{e od polovine wih danas radi u uspe{nim firmamaili vodi samostalni posao. [esta generacija Programa od 100polaznika stekla je, u zavisnosti od opredeqewa, zvawa menax-

era specijalnosti – prodaje,usluga i kvaliteta te malogbiznisa.

Na berzi rada, koja je or-ganizovana u hotelu "M",u~estvovali su predstavnici

desetak preduze}a i agencijaza posredovawe pri zapo-{qavawu. Biv{i oficiriimali su priliku da predstavesvoje projekte, popune formu-lare za zaposlewe i ostvarekontakte koji im mogu biti ko-risni za pokretawe sop-stvenog biznisa. Poslodavcisu pokazali veliko zanimaweza saradwu zbog, kako kaù,"dobrih iskustava sa vojni-~kom posve}eno{}u i disci-plinom".

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

PREKVALIFIKACIJAVI[KA VOJNOG KADRA

Fakultet organizacionih naukado sada je obu~io 837 oficira

za poslove u gra|anstvu.Vi{e od polovine wih danas radiu uspe{nim firmama ili vodisamostalni posao.

KROZ PRIZMUMENAXERAKROZ PRIZMUMENAXERA

TENKISTA U POSLOVNOM SVETU

Kapetan Dragan @upawac, donedavno komandir tenkov-ske ~ete, zavr{io je kurs sa visokim prosekom – 8,50. Sada

razmi{qa o svojoj budu}nosti u poslovnom svetu.– Trenutno se dve tre}ine svetske potro{we svodi nausluge i upravo zato sam izabrao modul usluga i kvaliteta.Sada sam spreman da radim nekoliko administrativnih po-slova – da pratim proizvodni proces, proveravam poslov-ne kwige, promet robe, itd. Mislim da }u uspeti da se zapo-slim u nekom preduze}u kao menaxer u proizvodwi, osigura-wu, na mestu kontrolora ili {efa smene. Delta bi bilapravi izbor

Biv{i tenkista se, ipak, ne odri~e vojnih znawa. Onkaè da svoju prednost nad “civilima” vidi u ~vrsto izgra-|enim radnim navikama i pedantnosti. @upawac isti~e dase posao stare{ine ne razlikuje mnogo od nekog rukovode-}eg radnog mesta u gra|anstvu. Naprotiv, postoji mnogo sli~-nosti. Disciplina na koju su oficiri navikli ipak je jedan

od presti`nih manira u svetu biznisa.

DOGA\AJI

7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.54

N

Na praznik sv. Andrije Prvozvanog, dan kada je pre 200 godina oslobo|en Beograd,rekao je u uvodnoj besedi akademik Matija Be}kovi}, ìri se me|u znanim i nezna-nim podvizima odlu~io za one koji su po wegovoj qudskoj meri, sudu i pameti bilinajplemenitiji.Potom o wima slede pri~e, u slici i re~i. Od nekih zastaje dah, druge s prate sa

ose}awem ponosa {to pripadaju na{em narodu, tre}e mame tugu, uzdahe i suze... Tek, ne-ma doga|aja bez sna`nih emocija i heroja u miru. Sudbina upravqa qudima, a {ta bivakada se ~ovek na|e iznad sudbine?

U osnovi svakog podviga su hrabrost i ~ast, ve~ni izazov da se zlo pobedi, unesre-}eni izbavi, a pri tom ne pita za cenu. Jedino pravilo je – ivot za ivot!

VODNICI JUNACI

Me|u dobitnicima ovogodi{weg priznawa za najplemenitiji podvig godine su dvamladi}a, dva druga po ~inu, junaka èlezni~ke tragedije kraj Bio~a koja se odigrala 20.januara 2006. Goran Filurija se vra}ao u jedinicu posle kratkog odmora. Kragujevac jewegov grad, a krug porodice omiqeno mesto. Praznici su brzo pro{li, kao i sve lepo{to kratko traje. Vaqalo je na put. Najpre autobusom do Bijelog Poqa, a onda vozom...

Ranko Golubovi} je bio na du`nosti u jedinici vojne policije. Dan obi~an, staweredovno. Da se nije dogodilo ono {to }e se desiti, u raportnoj kwizi ostalo bi tek neko-

liko uobi~ajenih redova. Ali...Goran je u veselom vozu bio okruèn u~enicima, izletnicima, skija{ima, qudima

koji su odlazili na posao. Iz letargi~nog razmi{qawa prenulo ga je naglo ko~ewe.Potom se voz zaustavio, a nekolicina qudi zaduènih za wegovo upravqawe i is-pravnost ù~no su raspravqali sagnuti ispod vagona. Kompozicija je najednom krenu-la bez ikakve kontrole. Brzina je naglo rasla ba{ kao i strah u srcima putnika. Po-red wih je protr~ao unezvereni ~ovek u èlezni~arskoj uniformi: “Qudi, izgibo-smo!” Goran je sko~io, latio se ko~nice, vukao je iz sve snage. Ona je izdajni~ki odbi-jala poslu{nost. Naglo su uleteli u tunel. U kratkotrajnom mraku krici i zapomaga-we, {kripa to~kova, zlokobno cvilewe {ina. Stotinak metara posle izlaska vagonisu pobacani u provaliju...

Jedinici vojne policije u Podgorici data je uzbuna. Ranko je uzeo opremu i narediovoza~u pokret. Usput su radio vezom stizale dopunske informacije.

Goran se izvukao ispod kr{a od gvo`|a i stakla. Ose}ao je rezak bol u rebrima,

ruka mu je bila prigwe~ena. Ali, {ta je bol naspram dece koja nemo}no leè u paklu.Osetio je i miris goriva, zagu{qiva para pretila je da se pretvori u eksploziju. Uzeo je

U Skup{tini

grada Beograda

uru~ene su nagrade

lista “Ve~erwe

novosti”, koje se po

~etrdeset ~etvrti put

dodequju plemenitim

qudima, spasiocima

imena hrabrosti,

~asti i dostojanstva.Me|u dobitnicima

priznawa su i trojica

pripadnika Vojske:

major Goran Quboja i

stariji vodnici Goran

Filurija i Ranko

Golubovi}.

U AKCIJI“NAJPLEMENITIJI

PODVIG GODINE”

Priznawa za humanost: stariji vodnici

Goran Filurija i Ranko Golubovi}

HRABRO VOJNI^KO SRCE

D R U [ T V O

7/21/2019 031 Odbrana


Poklon Muzeju grada Vaqeva

LEGAT PILOTAMILENKA PAVLOVI]APilot pukovnik Milenko

Pavlovi}, tada{wi komandant204. lova~kog avijacijskog pu-

ka, koji je brane}i nebo otax-bine od agresije, u avionu MiG-29 poginuo 4. maja 1999. godi-ne u 12.45 ~asova u rejonu Va-qeva, u sebi je sjediwavaobrojne osobine, èqu za u~e-wem i usavr{avawem, princi-pijelnost, istrajnost, po{tewei drugarstvo. Porodicu, prija-teqe i obaveze u slu`bi nika-da nije razdvajao.

Milenko Pavlovi} jesvojim nastupima i pojavomulivao poverewe celokupnom sastavu 204. lova~kog avijacijskogpuka, od samog po~etka rata. Sudbina je htela da svoj ìvot po-

loì na oltar otaxbine, upravo iznad rodnog kraja, u borbi saznatno nadmo}nijim neprijateqem. Iskazano je juna{tvo dostoj-no wegovih predaka, ali i na ponos potomaka, kojima se uvek na-dahwivao.

U znak trajnog se}awa na velikog pilota, heroja i koman-danta Pavlovi}a, wegova supruga Slavica i sinovi Sr|an i Ne-mawa, 15. decembra ove godine poklonili su Muzeju grada Va-qeva wegove li~ne predmete i stvari: pilotski kombinezon, pi-{toq, pilotski no` i mobilni telefon, koje je u trenutku pogi-bije imao kod sebe. U vaqevskom muzeju tako su se na{le i Mi-lenkova pilotska karta, radna bele`nica, zabele{ke, koman-dantska torbica, pilotske rukavice, deo ratne uniforme i dru-ge wegove li~ne stvari.

Pred brojnim po{tovaocima Pavlovi}evog dela, u galerijiMuzeja u Vaqevu, tog dana su o svom komandantu, prijatequ i sa-borcu govorili piloti pukovnik Milan Milinkovi}, potpukovnikMilosav Veqanovi} i major Sa{a Oluji}.

D. K. M.

BOMBASTI^NOIZVE[TAVAWE”Samozapaqewe uzrok eksplozije”, Odbrana broj 29

Izuzetno sam zadovoqan na~inom izve{tavawa magazinaOdbrana o istrazi povodom eksplozije u vojnom skladi{tu ”Pa-

ra}inske utrine”.U broju 29 od 1. decembra 2006. preneta je i moja izjava opisawu pojedinih medija o iznetom ili {vercovanom oru`ju. Po-menuta izjava je u su{tini ta~na, ali sam tada gre{kom pomenuourednika dnevnog lista ”Blic”, a u stvari sam mislio na urednikadnevnog lista ”Glas javnosti”. Ovim putem izviwavam se ~itaoci-ma ”Blica” i magazina ”Odbrana” na ovoj gre{ci.

Ipak, moram da napomenem da je vi{e listova i ~asopisazaista neozbiqno i neta~no izve{tavalo o eksploziji u vojnomskladi{tu. U to sam se li~no uverio, po{to sam u ciqu istragetraìo da mi se omogu}i saslu{awe novinara koji su izlazili ujavnost sa bombasti~nim i, pokazalo se, neta~nim informacija-ma. Na moje pozive, odgovor je glasio: ”Pa znate da je to neisti-na, molim vas, nemojte da idete daqe”.

Radomir MLADENOVI],istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u

jednog mali{ana pod ruku, drugog privio na grudi. Probijao se {te-de}i snagu jer spas nije bio blizu. Kada se probio napoqe poù-rio je da deca ne gledaju stravi~ne scene.

Jedinica vojne policije stigla je na lice mesta. Neki vojnicinisu mogli da sakriju suze. Ranko ih je poveo za sobom, pravo u sre-di{te smrskane kompozicije. Izvla~ili su rawene, pruàli im po-mo} na listu mesta.

Iako na ivici snage, Goran se vratio do drugog vagona, tamo

je bilo najvi{e dece...Goran i Ranko se nisu poznavali, upoznala ih je tragedija. Ka-da je stigao na lice mesta i ~uo za podvige dvojice momaka u uni-formi, ministar odbrane Zoran Stankovi} odao im je priznawe iunapredio ih u ~in starijeg vodnika...

PILOT JE VOLEO MORE

Ulciw nije daleko od Bio~a, pogotovo vazdu{nom linijom. Ta-ko piloti vole da sagledaju prostor. A rastojawe izme|u dve nesre-}e – dva godi{wa doba. Ko bi je o~ekivao usred leta na prostranojpe{~anoj plaì. Pilot major Goran Quboja voleo je plavetnilo –visina i mora. Radovao se {to }e odmor najzad provesti sa poro-dicom na okupu. Supruga Ivana, k}erka Emina i sin Aleksa bili suwegova najve}a radost, inspiracija, oaza qubavi i mira. Tekli sudani okupani suncem i bistrim morem.

Jednog podneva iznenada su se navukli oblaci, dunuo je sna-àn vetar s pu~ine i podigao orija{ke talase. Ima qudi koji uì-vaju u vodi podaqe od obale. I toga dana bilo je dosta kupa~a. Ka-da je grunuo talas, iz daqine su se ~uli pozivi u pomo}, a onda ta-jac. Major je potr~ao i sko~io u grotlo. Odli~an pliva~, ~ovek ~ijije poziv traìo besprekornu kondiciju i mentalnu snagu. Ostalo jestvar du{e. Pliva i pogledom tra i unesre}ene. Protiv sebe imamo}nog neprijateqa – neobuzdanu snagu prirode. Bori se svim sr-

55

Supruga hrabrog majora Gorana Quboje prima zlatnu plaketu

cem. Najzad stiè do poluonesve{}ene i prestravqene ene. Utomvetar mewa smer, more je ponovo podivqalo. ^vrsto je drào ne-sre}nicu da mu je talasi ne istrgnu iz ruku. Obala je tako daleko.Porodica Quboja na nogama, drè pal~eve i strahuju. Najzad semajor dokopao kopna. Jedan ivot je spasen, ali ima jo{ qudi koji-ma treba pomo}. Ne ~asi, vra}a se istim putem i sa novim àrom.Vidik mu je zamagqen od pene koja je kqu~ala iz razbesnelog mora.Ne vidi da mu u susret leti jo{ jedan talas. A i da je video... Moreje nao~igled porodice uzelo jednog od najboqih srpskih pilota, atoliko ga je voleo....

Majoru Goranu Quboji posthumno je dodeqena zlatna plake-ta za najplemenitiji podvig godine. Priznawe je primila suprugaIvana...

B. KOPUNOVI]Snimio G. STANKOVI]

REAGOVAWA

7/21/2019 031 Odbrana


U POSETI

56

PUKOVNIKMILOSAV SIMOVI],

KOMANDANT78. MOTORIZOVANE BRIGADE

ZATOÊNIK

POZIVAI ove novogodi{we praznike

komandant elitne, vrawske brigade

Vojske Srbije prove{}e na terenu,

u jednoj od dvadesetak vojnih baza

na jugu Srbije

Zato je pravo ~udo {to u ve} dubokom moru “pri~a o ~i-zma{ima” jedan izuzetno vredan biser profesije tek sadadobija svoje mesto. Nema sumwe, mozaik odlu~nih i beskom-promisnih oficira bio bi nepotpun bez “wegovog kamen~i-}a”. Pukovnik Milosav Simovi} je jedan od retkih, od najre-|ih, zarobqenika vojne profesije. Od onih koji oli~avaju

1. januar 2007.

SITUACIJA NA JUGU

Pukovnik Milosav Simovi} je do sada slu`bovao u Ni{u,Pirotu i Bujanovcu, tako da situaciju na jugu Srbije poznaje ve-oma dobro. Bio je komandir voda i ~ete, komandant bataqona,na~elnik Odseka za operativno-nastavne poslove u brigadi,na~elnik {taba i sada – komandant brigade.

Od prve du`nosti do sada, pukovnik Simovi} je me|u naji-staknutijim oficirima u Vojsci. Bio je najboqi komandir ~ete,kao najboqeg komandanta bataqona na~elnik General{tabanagradio ga je pi{toqem, u ~inu majora komandovao je petori-ci pukovnika, a sa 34 godine postao je najmla|i pukovnik.

Sve vojne {kole zavr{io je s odli~nim uspehom, a gene-ral{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane s ~i-stom desetkom, napisao je kwigu – uxbenik “Protivteroristi~-ka operacija na jugu Srbije” i mnogo stru~nih ~lanaka o bez-bednosnoj kontroli administrativne linije s Kosovom i Me-tohijom.

Prve januarske sate 2007. godine pukovnik Milosav Si-movi} do~eka}e u Dobrosinu, zajedno sa svojim vojnici-ma i wihovim komandirima. Za wih to ne}e biti izne-na|ewe, kao ona kojim ih, nenajavqenim posetama ikontrolama, ne{tedimice obasipa “obi~nim danima”.

I wegovi najboqi prijateqi u Vrawu odavno znaju da “Sim-ke svaki praznik provodi na terenu”, s pripadnicima bri-gade kojom komanduje. Tek kada wih obi|e, kad im, po obi~a-ju, donese xak slatki{a i probranog vo}a, onda prona|e ma-lo vremena i za najbliè prijateqe. Tako je to, kaù Vra-

wanci, otkad je u wihovom gradu. Pukovniku Simovi}u su naprvom mestu pripadnici 78. motorizovane brigade, pa ondali~ni ìvot. U tome nema kompromisa. Ba{ kao {to ga nemani u poslu kojim se bavi gotovo dve decenije.

Mnogo puta smo na stranicama “Narodne armije”, “Voj-ske” i “Odbrane” pisali o po`rtvovanim, istaknutim, elit-nim, hrabrim, obrazovanim oficirima i podoficirima, za-to~enicima te{ke i odgovorne vojne profesije. êsto smoisticali wihovo neiscrpno zalagawe na razli~itim du`no-stima koje su obavqali i svedo~ili o wihovim vrhunskim re-zultatima i izuzetnim dostignu}ima na radnom mestu. Takvoje vreme bilo, bremenito borbom za opstanak i naporimada se preìvi, pa su pripadnici Vojske u posledwih petnae-stak godina pod lupom javnosti bili mnogo vi{e nego svih

pet decenija unazad. Od wih se, izme|u ostalog, neretko o~e-kivalo da spasu ne{to {to se spasti nije moglo.

7/21/2019 031 Odbrana


razliku izme|u oficira i komandanata. Ako mislite da tarazlika ne postoji, niste upoznali komandanta 78. motori-zovane brigade, verovatno najsloènije jedinice tog ranga uVojsci Srbije, niste razgovarali s wemu pot~iwenim ofici-rima, niste ~uli wegove vojnike.

POD LUPOM JAVNOSTI

Zona odgovornosti elitne 78. motorizovane brigade obu-

hvata danas najosetqivije podru~je na{e zemqe. Weni pripadni-ci su godinama na terenu, u specifi~noj mirovnoj operaciji. Navi{e od dvadeset baza, osmatra~kih i kontrolnih punktova, ko-mandnih mesta i poloàja, stacioniranih na jugu Srbije, pripad-nici te, u svakom pogledu izuzetne jedinice nemaju ni trenutakodmora. Uporno patroliraju kr{evitim i ~esto jedva prolaznimstazama, kako bi na vreme otkrili i spre~ili poku{aje terori-sti~kih grupa da izazovu nemir, ili nekontrolisane sukobe, ka-kvih je, naàlost, bilo, posebno 2000, 2002. i 2003. godine.

Upravo zbog tako sloène situacije na jugu centralne Srbi-je i obavqawa borbenih zadataka od dràvnog zna~aja, pukovnikMilosav Simovi} ne dozvoqava predah, ne toleri{e nepa`wu inerad, ka`wava nebudnost. Za vanredni doga|aj ne èli da ~uje,iako, povremeno, isti~e da “tamo gde se radi, moè i da se po-

gre{i”.– Brigada kojom komandujem je na veoma osetqivom podru~ju,

pod budnim okom ne samo vojnog vrha, nego i dràvnog rukovod-stva. Na{ glavni zadatak je bezbednosna kontrola administra-tivne linije s Kosovom i Metohijom. U okviru toga sara|ujemo sMUP-om i Kforom, a veoma korektne odnose imamo s me{tani-ma i srpske i albanske nacionalnosti. Moji pot~iweni, do po-sledweg vojnika u jedinici, dobro znaju {ta se od wih traì. Kom-promisa nema, ne zato {to ga ja ne èlim, ve} zato {to nam nimesto ni vreme ne dozvoqavaju gre{ke – nepokolebqiv je pukov-nik Simovi}.

Iskren u nameri da pokaè da nije (pre)strog, dozvoqavanam da razgovaramo s vojnicima, bez wegovog prisustva. Od wihsaznajemo da mnogo traì, da ne pra{ta nedisciplinu i neodgo-

vornost, nema razumevawa za lewost i java{luk. “Ali, toga, kodnas, ionako nema”, kaù nam vojnici s kojima smo nakratko raz-govarali.

Da je ambiciozan, odlu~an i o{tar poput sabqe, koju je,kao najboqi polaznik General{tabnog usavr{avawa, dobio napoklon od predsednika dràve, uverili smo se i sami. S takvimkarakternim osobinama Simovi} je, vaqda, mogao da bude jedinoto {to je i postao. Komandant.

VOJSKA U GENIMA

Wegova bra}a krenula su drugim putem, jedan je rudarskiinèwer i rezervni oficir, a drugi profesor fizi~kog vaspita-wa. Nisu se ugledali na pradedu Profila, Solunca i nosiocaAlbanske spomenice, Kara|or|eve zvezde i Medaqe Milo{a

Obili}a, na dedu Sretena, koji je ~etiri godine proveo u nema~-kom zarobqeni{tvu i gotovo sve ujake i stri~eve, rezervne ofi-cire. Ali, oni su, kaè pukovnik Simovi}, mla|i.

– Ja sam i za wih obukao uniformu. Odvajkada je tako u srp-skoj porodici s vi{e dece. Najstariji sin i treba da bude ofi-cir. Ja zaista volim svoj poziv. Volim disciplinu bez koje vojskane bi bila to {to jeste, volim hijerarhiju i subordinaciju, jedno-stare{instvo, koje predstavqa temeq uspe{nosti svake organi-zacije, neprekidni rad i stalno usavr{avawe, bez kojih nema na-pretka. Vojna organizacija poseduje sve ono {to treba da imaslo`na porodica, kao osnovni obrazac dru{tva. U sve to uveriome je ujak Milan, rezervni oficir, koji je na mene ostavio najdu-bqi utisak. Mo`da sam i zbog wega zavoleo uniformu – jasan jepukovnik Simovi}.

Uveren u sopstveno svedo~ewe o prednostima i vrlinamapoziva kome se tako strastveno predao, kao da zanemaruje wego-

ve mane, teìnu i `rtve koje je podneo tokom dve posledwe dece-nije. Otkad je s odli~nim uspehom zavr{io Vojnu akademiju, prak-ti~no jo{ od kraja osamdesetih godina, Simovi} je na ispitu. U~inu kapetana prve klase zavr{io je Komandno-{tabno usavr{a-

vawe, da bi, nekoliko godina kasnije, briqirao i na General-{tabnom {kolovawu. Vanredno je unapre|en ~etiri puta, svoje-vremeno je, sa 34 godine, bio najmla|i pukovnik u vojsci, nagra-|ivan sabqom, pi{toqem, vrednim kwigama, plaketama, diplo-mama. Dobitnik je i presti`ne Zlatne plakete Vojvoda @ivojinMi{i}. Pohvale i priznawa nisu {tedeli ni predstavnici Mul-tinacionalnih snaga Kfora, s kojima pripadnici 78. motorizo-vane brigade sara|uju od 2001. godine.

Kao i ve}ina na{ih trupnih oficira, Milosav Simovi} jeosetio ratne strahote. Nisu ga mimoi{la krizna àri{ta, bioje rawavan. Od zavr{etka Vojne akademije do danas, uvek je svo-je vojnike u~io da hrabrom i plemenitom borcu pristoji da prko-si problemima i opasnostima i da strah, grabqivost i ne~ove~-nost ~asni vojnici odbijaju od sebe. Vaspitavao ih je i li~nimprimerom i uspeo u nastojawima da pripadnici jedinica kojimaje komandovao nikada ne ukaqaju obraz porodice i nacije.

Ne boji se izazova, uporno stremi ka uspehu i vrhovima iza-branog poziva. A na tim, ~esto veoma strmim i hladno}om okru-ènim visovima, poput onih sne`nih, po kojima patroliraju we-govi vojnici, ~ovek je katkad usamqen, izloèn vetrovitim udari-ma zavisti. Pukovnik Simovi}, s neskrivenim zadovoqstvom iponosom, isti~e da, uprkos uspesima koje je do sada postigao ibrojnim priznawima koje je dobijao, nije osetio zavist qudi po-red sebe, iako je svestan da se, naàlost, uspeh te{ko pra{ta.

– Komandant ne sme da beì od qudi, ne sme da mistifikujesvoju funkciju, svoju du`nost, svoj posao – napomiwe pukovnik Si-movi}. Principi kojima se rukovodim u radu nisu novi, nisam ihja izmislio. O wima su pisali jo{ @ivojin Mi{i} u svojoj “Stra-tegiji” i Andre Gave u “Ve{tini komandovawa”. Mi{i}evu, zaista

vrednu i svakom oficiru, a komandantu napose, neophodnu kwigu,

57

PO[TOVAWE ME[TANA

Zbog toga {to je ~ovek od re~i i {to znaju da nikada ne}eizneveriti wihovo poverewe, pored gra|ana srpske, po{tuju gai me{tani albanske narodnosti. S druge strane, koliki zna~ajpukovnik Milosav Simovi} poklawa svojim kom{ijama i sugra-|anima vidi se i iz wegovih ~estih humanitarnih inicijativa.Pokrenuo je akciju za dovod vode do manastira Sveti Pantelej-mon u Lep~incu, inicirao izgradwu spomenika poginulim vojni-cima, policajcima i gra|anima Vrawa, ~esto organizuje akcije

dobrovoqnog davawa krvi. Nov~ani deo op{tinske nagrade uiznosu od dvadeset hiqada dinara dao je za izgradwu spomeni-ka Vrawancima poginulim u borbenim dejstvima od 1990. do2003. godine.

Pukovnik Simovi} je veliki po{tovalac tradicije srpskognaroda. Zahvaquju}i wegovom zalagawu Vrawanci su se prise-tili istorijskog zna~aja vrawskog Prvog pe{adijskog puka Kwa-za Milo{a Velikog, ~ije ime sada nosi jedna od kasarni u tomgradu.

NENAMETQIV I SKROMAN

Da pukovnik Simovi} ume da bude miran i neupadqiv, uve-rili su se, nedavno, polaznici tromese~nog intenzivnog kursaengleskog jezika u Vojnoj akademiji. Svoje zadovoqstvo nisu skri-vale ni profesorke, navikle da pukovnici “grme”. Umesto zapo-vedni~kim tonom i insistirawem na mnogobrojnim obavezamakoje su ga pratile i tokom kursa, pukovnik Simovi} je plenio

mirno}om, staloèno{}u i prikrivenim autoritetom.Ni nalik onom oko koga se ve} pletu legende.

7/21/2019 031 Odbrana


dobio sam od na~elnika Gene-ral{taba jo{ kao kapetan ijedan od najboqih komandira~ete u Vojsci. Svaku re~enicuu woj osetio sam svim dama-

rom bi}a, prihvatio je kaosvoju, kao aksiom vojne profe-sije. Svi znamo kakav je voj-skovo|a bio vojvoda Mi{i}.Zato verujem da je li~ni pri-mer osnova, temeq zdravogkomandantskog autoriteta iuslov obostranog poverewa ubrigadi. Moji pot~iweni ofi-ciri znaju da sam u svakomtrenutku dostupan za konsul-tacije svake vrste, da samspreman da saslu{am i uva-ìm svako mi{qewe koje do-

prinosi kvalitetnijem radu iefikasnijem izvr{avawu za-dataka. Isto tako znaju da ne-ma spora oko rokova i uslovau obavqawu mnogobrojnih ve-oma sloènih obaveza.

@IVOT

BEZ PREDAHA

Stavovi ~vrsti, re~o{tra i brza. Odlu~an po-kret rukom i samo za trenutak namr{teno ~elo ne dozvoqa-vaju protivqewe. Strog prema sebi, tek ne{to blaì premadrugima, zna da ga smatraju asketom. Ne samo zbog iskreneposve}enosti vojsci, ve} mo`da i zato {to svakog jutra naposao dolazi pe{ke, a ne slu`benim automobilom, {to re-dovno ve`ba sklekove i tr~i, {to ne izbegava mar{eve. Ne-davno je proslavio 40. ro|endan, ali se “ne da ni vojniku upunoj snazi”. I um i telo traè svakodnevno ve`bawe. I kao{to ne dopu{ta mi{i}ima da lenstvuju, tako ni umu ne do-zvoqava predah. Hobi su mu ~itawe kwiga, sport, sviraweharmonike, slu{awe muzike…

– Dan je kratak za sve obaveze, od jutarweg referisa-wa, preko smotre i kontrole, do obilaska terena, isturenihbaza i poloàja. Mnogobrojni sastanci uzimaju i ono malopreostalog vremena, namewenog u~ewu i usavr{avawu. Tre-nutno mi je jedna od zna~ajnijih obaveza priprema za pola-gawe testa iz engleskog jezika za sertifikat STANAG. Ne mo-

gu od svojih stare{ina da traìm da u~e strane jezike, ako isam to ne ~inim – kaè na{ doma}in.

Kad ne {tedi sebe, ne treba ni druge, re}i }e poznava-oci i prijateqi pukovnika Simovi}a. Wegovi pot~iweniodavno znaju da priznaje samo po`rtvovan i stru~an rad, vr-hunski profesionalizam i neiscrpno zalagawe na poslu. ê-sto podvla~i da stroge zahteve i rigorozne uslove rada nename}e on, ve} specifi~ni zadaci i obaveze koje svakodnev-no izvr{avaju.

– Na{ posao je ~astan, ali izuzetno teàk, traì svakodnev-no odricawe i `rtvu. Oficir mora da bude spreman i za rat.[kolujemo se da branimo zemqu i narod, ali i za nas, {kolova-ne ratnike, rat je najve}a nesre}a, kao i za sve druge qude. Zatomoramo da imamo modernu i sna`nu vojsku. Moja najva`nija oba-

veza jeste da sa~uvam ìvote qudi kojima komandujem. Zato insi-stiram na vrhunskom nivou obu~enosti, na maksimalnoj opremqe-

nosti jedinice, na tradicijikoja nas ~ini hrabrim i odlu~-nim braniocima otaxbine. Minastojimo da zasluìmo iopravdamo ugled koji Srpskavojska ima jo{ od po~etka 20.veka – isti~e komandant.

Nema sumwe da vojniciumeju da prepoznaju ~asnog,hrabrog i po{tenog ofici-ra. Wihova nesebi~na mla-

dala~ka identifikacija s jedinicom u kojoj se osposobqava-ju, na najboqi na~in svedo~i o poverewu koje imaju u svog ko-mandanta. To ne ~udi, ako se zna da i na stolu prvog ~oveka

78. motorizovane brigade stoji lepo ura|ena plaketa sa am-blemom i zna~kom jedinice. Znaci su to brigade koja uìvanepodeqeni ugled u Vrawu, Bujanovcu, Pre{evu i drugim op-{tinama P~iwskog okruga, ali i me|u pripadnicima Kfora.

A personifikacija svake jedinice nesumwivo je wen ko-mandant. êlni ~ovek 78. motorizovane brigade je, ve} dvaputa zaredom, dobio presti`nu i za me{tane Vrawa veomazna~ajnu op{tinsku nagradu. Prvi put, pro{le godine, toVrawancima drago priznawe za oblast bezbednosti i od-brane “ustupio” je brigadi kojom komanduje, a drugi put, ovegodine, “morao” je da ga prihvati zbog jednoglasnog “priti-ska” poslanika vrawske skup{tine. U obrazloèwu je vi{enego jasno re~eno da nepodeqenim ugledom i autoritetom,neskrivenom harizmom i svestranom saradwom sa svim in-

stitucijama u gradu, pukovnik Milosav Simovi} oli~ava ko-mandanta kojim Vojska Srbije moè da se ponosi.Cena prevelikog po`rtvovawa i posve}enosti poslu ni-

je mala. Do kraja okrenut zadacima na radnom mestu i dru-{tvenim obavezama, pukovnik Simovi} nema vremena za li~-ni ìvot, pa ni za ènidbu. Kaù, oènio se vojskom.

– Ima istine u tome da tako bitno ìvotno pitawe dosada nisam re{io zbog ratnih sukoba i slu`bovawa u kri-znim àri{tima, zbog mnogobrojnih obaveza na poslu, ali jeta~no i da to nisu jedini razlozi. Jednostavno nisam sreopravu qubav. S druge strane, vojni poziv traì celog ~ove-ka. To je rizi~an i opasan zanat. Zarobila me profesija, odwe me moè oteti samo isto tako jaka emocija. Kad na|emtakvu ènu, kad mi vreme pored we bude dragoceno kao ovokoje provodim u trupi, tada se ne}u dvoumiti.

Du{an GLI[I]

U POSETI

1. januar 2007.58

KVALITETNA SARADWA S KFOROM

Od ulaska na{ih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti 2001.godine do danas, dostojanstveno i profesionalno predstavqana{u vojsku u kontaktima sa pripadnicima Multinacionalnihsnaga Kfora, kod kojih uìva nesumwiv autoritet. Pro{le go-dine u Pri{tini, prvi put posle bombardovawa Natoa, bio jeu visokoj delegaciji Vojske Srbije koja je prisustvovala ceremo-niji primopredaje du`nosti komandanta Kfora.

7/21/2019 031 Odbrana


59

POVODI

budu preto~ene u znawe. Zato je ovo jubilej ne samo zaposle-nih u Institutu, ve} svih koji su u wega dolazili i sluìli sewegovom bogatom gra|om. Pomenimo samo da bibliote~ki fondbroji oko 1.200 naslova biomedicinskih ~asopisa i oko26.000 kwiga.

Umesto uobi~ajenog referata koje na~elnik ustanove utakvim prilikama podnosi, organizatori su se ve{to poslu-ìli okom kamere, a "Zastava-film" je na svoj na~in, prave-}i odli~an film, ispri~ala institutsku pri~u obilaze}i triorganizacione jedinice: Odeqewe za obradu medicinskihinformacija i dokumentaciju, Odeqewe za informisawe idokumentaciju – stru~na biblioteka i Arhiv sanitetske slu-`be.

Za muzi~ki deo programa pobrinuo se kvartet Umetni~kogansambla "Stanislav Bini~ki", a gosti su mogli da pogledaju iizlo`bu pod nazivom "Vremeplov, tragom dokumenata". Naziv jeizabran s namerom jer, kako kaè dr Dobri}, prave vrednostipredstavqaju neizbrisiv trag u vremenu i prostoru, ali i se-}awima. Aneke stranice starih kwiga i poùteli listovi doku-menata govore u ime svih ~ija su imena neizbrisivo utkana usve godine postojawa Instituta.

Mira [VEDI]Snimio D. BANDA

NAVIGATORU SVETUSAZNAWA

Ve} ~etrdeset pet godina

Institut kao centar zabiomedicinsku nau~nuinformatiku, poput navigatorau beskrajnom moru stru~nihi nau~nih informacija,omogu}ava da one budupreto~ene u znawe

J U B I L E J I N S T I T U TA Z A N A U ^ N E I N F O R M A C I J E V M A

U

amfiteatru Vojnomedicinske akademijenedavno je sve~ano obeleèno 45 godinaInstituta za medicinske informacije.Od osnivawa on funkcioni{e kao deo

VMA, iako je u wen sastav u{ao 1992. godi-ne. Nastao je 1961. kao institucija koja }ese baviti nau~noinformacijskom, bibliote~-kom, izdava~kom, arhivskom i nastavnom de-latno{}u, a izrastao je na temeqima Stru~nebiblioteke VMA (formirane 1930. godinekao stru~na biblioteka Glavne vojne bolni-ce), redakcije Vojnosanitetskog pregleda (kojise {tampa od 1944. godine, a nastavqa tra-diciju Vojnosanitetskog glasnika) i Arhiva sa-nitetske slu`be (radi od 1950. kao Odsek zaistoriju vojnog saniteta).

Na sve~anom skupu na~elnik VMA gene-ral-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao jeda je to bazi~ni institut VMA, ~iji nau~ni,stru~ni i bibliote~ki fond predstavqa naj-bogatiju arhivu te vrste u na{oj zemqi i u re-gionu. Institut je doprineo i boqem ugleduVojnomedicinske akademije u sistemu zdrav-stva, a osvetqavao je put mnogim generacija-ma stru~waka iz oblasti biomedicine.

General Jevti} je istakao da je, uprkos brojnim te{ko}a-ma koje su pogodile VMA, a posebno wenu izdava~ku delatnost,u posledwoj deceniji 20. veka, o~uvan ~asopis "Vojnosanitetskipregled", jedinstven u Srbiji i prepoznatqiv u svetu. âsopisse indeksira u bazi MEDLINE, a pun tekst ~lanaka dostupan jepreko baze EBSCO.

Na~elnik instituta dr Silva Dobri} napomenula je daInstitut predstavqa centar za biomedicinsku nau~nu infor-matiku, koji poput navigatora u beskrajnom moru stru~nih inau~nih informacija ve} punih 45 godina omogu}ava da one

PRIZNAWA

Na sve~anom skupu na~elnik VMA general-major prof.dr Miodrag Jevti} uru~io je priznawa biv{im na~elnicimainstituta, dr êdomiru Markovi}u i prim. dr Du{anu Mi-li}u, a priznawe je dobila i dr Silva Dobri}.

Zahvalnice su uru~ene dugogodi{wim saradnicima idobavqa~ima, a progla{ena je i najboqa priru~na biblio-teka, od 50 koliko ih ima. Prvo mesto pripalo je bibliote-ci koja pripada Institutu za farmaciju, jer je u woj zaista

kao u pravoj apoteci.

7/21/2019 031 Odbrana


60

@EQE I PLANOVI ZA NOVU GODINU @EQE I PLANOVI ZA NOVU GODINU

Z A L E P [ U I U

MARKO [API],RADNIKU FABRICI ZASTAVA-ORU@JE:

– U fabrici seodnedavno ose}a duhmladosti. Mladi su do-{li i ukqu~eni su uproces proizvodwe.Mi stariji ih obu~a-vamo, a oni ho}e dau~e. To su uglavnom de-ca na{ih radnika ipokazali su se veomauspe{ni. Do wihovog

dolaska je prosek u fa-brici bio 48 godina,{to je stvarno pora-àvaju}e.

Od naredne godine o~ekujem mnogo. O~e-kujem daqu saradwu sa ameri~kim trì{tempreko Remingtona. U planu su i drugi partne-ri koji treba da u|u u taj program. A ulaskomu Partnerstvo za mir otvaramo se i evrop-skom trì{tu. Na{a pu{ka M21 je ve} ura|e-na, i zaista je kvalitetna, a kad krene u pro-daju verovatno }e imati dosta uspeha na tr-ì{tu. @elimo vi{e posla i vi{e para.

SVETLANA PANTELI], RADNIKU FABRICI ZASTAVA-ORU@JE:

– Posao jeste teàk, budu}i da sam èn-sko, ali sam se navikla. Plata je boqa negokod privatnika, a ima-mo pla}eno bolovawei odmor. Udata sam,imam dvoje dece i ovajposao mi je do{ao upravo vreme. Od Novegodine o~ekujem daimamo vi{e posla, jerkad se vi{e radi ve}aje i plata nas radnikau proizvodwi. Name-

ravam da se daqe usa-vr{avam.

Razme|e dve godinename}e pitawe orezultatima prethodne

i planovima za slede}u.Jesmo li zadovoqniura|enim, {ta je mogloboqe, kako daqe...

Ono lepo {to èlimo sebii svojima, nesebi~nopoèlimo i drugima...

Da Nova 2007. bude lep{a,uspe{nija, bogatija...Otvorenija za nove

prijateqe i qubavi...

DESETAR PO UGOVORU VAWA MILI],VOJNI POLICAJAC 5. BATAQONA

VOJNE POLICIJE:

– Svojojporodici i ko-legama èlimprvenstvenozdravqe. To je,ipak, u ìvotunajva`nije, a

za sebe li~noda i u narednojgodini osta-nem sre}no za-qubqena, kao{to sam sada.Kako sam voj-nik po ugovoru, nadam se da }e se u narednomperiodu u potpunosti re{iti na{ status uVojsci Srbije, da }e plate biti malo ve}e ida }e mi produèwe ugovora uneti novu si-gurnost u ivot.

POTPUKOVNIK ZORAN PE[I],NAÊLNIK 3. REGIONALNOG

CENTRA ZA PREKVALIFIKACIJU:

– Pored uobi~ajenih eqa da imamo do-bro zdravqe i porodi~nu sre}u ili da bude

mir u svetu i is-korenimo bedui siroma{tvo,èlim da 2007.godina, umestoneizvesnosti,donese izve-snost u poboq-{awu materi-jalnog stawa ivrednovawa

profesije pri-padnika Vojske.

STARIJI VODNIKZORAN JOVANOVI], TEHNIÂR

LETA^ U 119. HELIKOPTERSKOMPUKU:

– Svim pri-pa d n i c i m aVojske Srbijei wihovim po-rodicama ~e-stitam pred-stoje}e novo-godi{we i bo-

ì}ne prazni-ke i èlim impuno zdravqa.U 2007. godi-ni èlim im iisplatu zao-

stalih dugovawa, poboq{awe materijalnogstawa, i da svi re{e stambeno pitawe. Na-dam se da }u u narednoj godini raditi na sa-vremenoj tehnici, za ~iju upotrebu smo se{kolovali u vojnim {kolama i akademijama.

STARIJI PUKOVNIK DEBAO VANG,IZASLANIK ODBRANE

NARODNE REPUBLIKE KINE:

– Tradi-cionalna sa-radwa srpskei kineske voj-ske u 2006.godini bilaje dobra. Na-dam se da }ese ona tokom2007. godinei pro{iri-ti. Va{oj ze-mqi i Vojscièlim puno

uspeha i jo{ boqe rezultate u pribliàva-wu evroatlantskim integracijama i refor-mi sistema odbrane.

PUKOVNIK MARK ISTON, ATA[E ZA ODBRANUSJEDIWENIH AMERI^KIH DR@AVA:

– Zadovoqni smo {to smo u 2006. godini, izme|u osta-lih, potpisali Sporazum o statusu snaga – SOFA , koji nam omo-gu}ava da razvijamo partnerstvo izme|u na{e dve zemqe. Tokom2007. godine nastavi}emo sa sprovo|ewem Programa dràv-nog partnerstva sa Ohajom tako {to }e ve}i broj pripadnikaNacionalne garde Ohaja posetiti va{u zemqu, a nadamo se ida }e va{i vojnici do}i u Ohajo. Tako|e, o~ekujemo da }e, tokom2007. godine, {to je mogu}e ve}i broj srpskih oficira do}i na

{kolovawe u na{e kolexe.

7/21/2019 031 Odbrana


61

EQE I PLANOVI ZA NOVU GODINU @EQE I PLANOVI ZA NOVU GODINU

2 7

radim stru~no oja~a, da se opremi savreme-nim tehni~kim sredstvima i preraste u regi-onalni centar za obuku kadra obave{tajneslu`be. Verujem da }e se u 2007. godini po-boq{ati materijalni poloàj Vojske i wenihpripadnika. Tako|e èlim da u slede}oj godi-ni uspe{no okon~am poslediplomske studijena Fakultetu politi~kih nauka.

PORU^NIK JOVAN KRSMANOVI],KOMANDIR ARTIQERIJSKE BATERI-

JE PVO 1. BRIGADE KoV:

– @eqa mi je da, nakon prikqu~ewa Sr-

bije Partnerstvu za mir, budem upu}en na{kolovawe u neku stranu zemqu kako bih usa-vr{io svoja znawa, te da se prijavim za nekuod mirovnihmisija u okvi-ru snaga UN,jer mislim dabih tako nanajboqi na~inpredstavio isvoju zemqu iVojsku Srbije.Kako sam jo{samac, nadamse i o~ekujem

da mi se u na-rednoj godiniuve}a brojnostawe porodice.

PUKOVNIKJOHANES ANDREAS VAN DEN ELSEN,IZASLANIK ODBRANE HOLANDIJE:

– Prvo bih èleo da ~estitam oruà-nim snagama Srbije na koraku koji su, pri-stupawem Programu Partnerstvo za mir, na-pravili ka budu}nosti. [to se ti~e Holandi-

je, mi smo dosada uvek pru-

àli podr{kuva{oj vojsci uraznim pro-jektima (Pri-sma, Povere-ni~ki fond,bilateralniprogrami zapodr{ku Cen-tru za mirov-ne operaci-je), a u 2007.godini eleo

bih da odaberemo jo{ dve ili tri oblasti ukojima bi tako|e podràli va{e oruàne

snage kako bi pravili prave korake daqeprema Natou.

ALEKSANDAR ALEKSEJEV,AMBASADOR RUSIJE U SRBIJI:

– Kada govorimo o saradwi Rusije i Srbije u2007. godini

mislim daimamo sverazloge da bu-demo optimi-sti. Na{e dvezemqe imajuveoma dobrepoliti~ke iekonomske od-nose. Rusija jee k o n o m s k ipartner brojjedan u trgo-vinskoj razme-

ni sa Srbijom, a u predstoje}em periodu ne-

{to vi{e moèmo da napravimo i u saradwina poqu odbrane. Zbog toga mislim da }e2007. biti uspe{na za nas.

STARIJI VODNIK @AKLINA RIBI],TEHNIÂR ZA VAZDUHOPLOVNU

OPREMU U 161. VAZDUHOPLOVNOJBAZI:

– Za razli-ku od do~eka No-ve godine, mislimda je proslavaBoì}a prirod-nija du{i pravo-slavnog vojnika,jer poti~e iz na-{e pravoslavnehri{}anske kul-ture i iz krvoto-ka na{ih preda-ka. Znam da suvojnici na odslu-èwu vojnog roka u 90 posto slu~ajeva poha|a-li veronauku u {koli i da se, znaju}i zna~aj ro-|ewa Gospoda Isusa Hrista, ve} sada raduju ipripremaju za proslavu ovog velikog praznika.

ZASTAVNIK MILAN @ARKOVI],RUKOVALAC U CENTRU ZA USAVR[A-

VAWE KADRA OBAVE[TAJNE SLU@BE:– U 2007. godini o~ekujem najpre dobro

zdravqe, jer je ono najbitnije. Nadam se da}e se i stawe udràvi stabi-lizovati, a Voj-ska zauzeti me-sto koje zaslu-ùje. Bi}e do-bro i ako namse naredne go-dine pove}ajuplate, odnosnopopravi op{tiìvotni stan-

dard.

HAKON BLANKENBURG, AMBASADORKRAQEVINE NORVE[KE U SRBIJI:

– Tokom 2006. godine zapo~eli smo neko-liko programa i projekata koje }emo nastavi-ti tokom naredne godine. Oni su bazirani naambicijama srpske vlade da reformi{e si-stem odbrane i da ga integri{e u evropskestrukture. Ono{to se pokaza-lo u proteklomperiodu jesteda u oblastiodbrane, kao i

mnogim drugimoblastima, obestrane imajudobrobit odpartnerstva,{to na{u sa-radwu ~ini jo{stabilnijom.

PORU^NIK KORVETEOLIVER MARKOVI],

KOMANDIR ODEQEWA ZA OBUKUU RE^NOJ FLOTILI:

– @elim

sre}u i zdra-vqe svim qudi-ma, porodici ikolegama mor-narima, dug i-vot i rad u mi-ru u na{oj dr-àvi, sa {tomawe proble-ma, prosperi-tet Vojsci i we-nim pripadni-cima nakontransformacije na svim poqima i svakakopoboq{awe uslova ìvota za sve profesio-

nalce u uniformi.

KAPETAN DANO MAVRAK,NASTAVNIK U

ODEQEWUZA IZVI\A^KE

KURSEVE CENTRAZA USAVR[AVA-

WE KADRAOBAVE[TAJNE

SLU@BE:

– U narednoj go-dini, na profesio-nalnom planu o~eku-

jem da Centar u kome

7/21/2019 031 Odbrana


62

Angaòvawem srpskog

medicinskog tima

u mirovnim operacijama

dobili bismo

kvalifikovano osobqe,

koje je u misiji va`no

podjednako koliko su

piloti va`ni za avijaciju,

odnosno hirurzi u

operacionoj sali,

kaè general Rusen

1. januar 2007.

GENERAL-MAJOR

LIF RUSEN,

NAÊLNIK

SANITETSKE U PRAVEORU@ANIH SNAGA

NORVE[KE

VREME

ZA NOVEMODELE

V

ojnomedicinska saradwa Srbije sa Norve{kom ozvani~ena je u aprilu2006. godine, kada je potpisan Plan bilateralne vojne saradwe za 2006.godinu . Planom je predvi|eno sprovo|ewe brojnih aktivnosti, od kojih jeve}ina i sprovedena, a o~ekuje se da se tokom 2007. godine ta saradwapro{iri i unapredi. To je zakqu~eno prilikom nedavnog sastanka Zajed-

ni~kog upravnog odbora, u kome se nalaze predstavnici norve{kih i srpskih

oruànih snaga, a koji je, zajedno sa Radnom grupom, formiran odlukom mini-stra odbrane Srbije.Povodom sastanka Zajedni~kog upravnog odbora u Srbiji je boravio i na-

~elnik Sanitetske uprave oruànih snaga Norve{ke general major Lif Rusen,sa kojim smo razgovarali o aktuelnom trenutku vojnomedicinske saradwe Srbi-je i Norve{ke i planovima za 2007. godinu.

Kada se govori o saradwi Srbije i Norve{ke u oblasti saniteta, u prvi se plan isti~e obostrani interes. [ta za Norve{ku zna~i odla-zak srpskih lekara u Avganistan?

– Poznato je da mnoge dràve ~lanice Natoa imaju sve ve}ih problema damotivi{u svoje medicinsko osobqe da se angaùje u mirovnim operacijama. Zbogtoga unutar Alijanse razvijamo novi model i nastojimo da angaùjemo osobqe izrazli~itih zemaqa koje formira multinacionalne medicinske jedinice. Stogaje Ministarstvo odbrane Kraqevine Norve{ke, u okviru {ireg projekta vojno-

medicinske saradwe, pokrenulo inicijativu da se profesionalni pripadnicisanitetske slu`be zaposleni u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ukqu~e usastav norve{kog kontingenta u operaciji podr{ke miru u okviru Me|unarodnihbezbednosnih snaga za pomo} Avganistanu – ISAF. Takvim angaòvawem dobilibismo kvalifikovano osobqe, koje je u misiji va`no podjednako koliko su pilo-ti va`ni za avijaciju, odnosno hirurzi u operacionoj sali.

Treba napomenuti i ~iwenicu da su zemqe ~ije medicinsko osobqe dopri-nosi mirovnim operacijama veoma cewene u Natou. Sa druge strane, za one ko-ji odlaze u misije pruàwe pomo}i povre|enim i bolesnim, rad sa qudima izrazli~itih zemaqa treba da predstavqa izazov. Sve to vidimo kao ne{to {tobi moglo da pobudi zanimawe srpskih lekara.

Koliko medicinskog osobqa Norve{ka ima u Avganistanu i kakva je trenut-na situacija u severnom delu te zemqe, gde se nalazi norve{ki kontingent?

– Norve{ke snage stacionirane su u rejonu Mazar el [arifa, gde su us-

postavile poqsku bolnicu. Od oko 60 qudi, koliko ih trenutno ima u bolnici,oko 40 su pripadnici norve{kog kontingenta, dok su ostali sanitetsko osobqe

S V

E T

S n i m i o Z .

P E R G E

7/21/2019 031 Odbrana


iz Nema~ke i [vedske. U toj bolnici zdravstveno se zbriwavajupripadnici desetak oruànih snaga angaòvanih u operaciji ISAF,ali naj~e{}i pacijenti su lokalno stanovni{tvo. U bolnici orga-nizujemo i obuku za sanitetsko osobqe iz lokalnih zdravstvenihustanova, za koje obezbe|ujemo deo neophodnog medicinskog mate-rijala.

Kakvi su problemi sa kojim se suo~avaju medicinari na terenu?

– Najve}e probleme zadaju nam tropske bolesti, malarija irazli~iti tipovi infekcija. Me|utim, osim le~ewa pacijenata, naterenu brinemo i o ekolo{kim problemima, zaga|ewu vazduha, ra-dijaciji koja dolazi od radara, osiroma{enog uranijuma. Zbog svihtih opasnosti, danas svi saveznici u Natou veliki zna~aj pridajuepidemiologiji. Pre angaòvawa osobqa, nastojimo prvo da utvr-dimo kakvo je stawe zaga|enosti na podru~ju gde }e biti angaòva-no, te da li utvr|eni nivo moè da uti~e na zdravqe qudstva. Ana-liziramo kvalitet zemqe, vode...

Naravno, kada govorimo o mirovnim operacijama, zna~ajnuulogu imaju psihijatri. Poznato je da je me|u ameri~kim vojnicima uIraku, naro~ito me|u onima koji su u toj misiji angaòvani po trii vi{e puta, veliki problem ra{irenost posttraumatskog stresnogsindroma.

Koliko je me|u norve{kim vojnicima prisutan taj problem?

– Postoje slu~ajevi, ali mislim da moèmo re}i da se u Nor-ve{koj veoma vodi ra~una o psihi~kom zdravqu vojnika. Imamo an-gaòvane timove psihijatara koji po potrebi odlaze na teren, akoji se po povratku vojnika iz operacije, ukoliko je to neophodno,

detaqnije posve}uju wihovom zdravqu.Poqska bolnica, koja je prema prvobitnim planovima do-nacije trebalo da bude isporu~ena 2009. godine, bi}e ra-nije u Srbiji?

– Nadamo se da }e se sve to zavr{iti do sredine 2007. godi-ne. Re~ je o savremeno opremqenoj poqskoj bolnici koja bi se mo-gla koristiti u mirovnim operacijama, a ukupna vrednost donacijeje oko ~etiri miliona evra. Srpskoj strani data je potpuna slobo-da da odlu~i da li }e i gde bolnicu angaòvati, a ukoliko bude an-gaòvana u nekoj mirovnoj operaciji, u zemqi }e da ostane trena-`ni set koji bi se koristio za obuku naredne rotacije.

Po{to smo mi u Norve{koj veoma zadovoqni onim {to je od-lu~eno u Rigi, verujemo da }e se pristupawem Srbije Partnerstvuza mir broj ovakvih donacija pove}ati, a na{a saradwa jo{ vi{e

ubrzati i pro{iriti. Sawa SAVI]

>>> POSETA DELEGACIJE NEMA^KE – Delegacija SR Ne-ma~ke, predvo|ena zamenikom na~elnika [taba oruànih snagaza politiku odbrane i kontrolu naoruàwa pukovnikom HansomVirmanom, posetila je od 13. do 15. decembra Ministarstvoodbrane Srbije.

U razgovorima sa na{om delegacijom, koju je predvodio zas-tupnik na~elnika Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu pukovnikMihajlo Mladenovi}, nema~ki zvani~nici su informisani osituaciji u na{oj zemqi, regionu, integrativnim procesima u ko-jima Srbija uzima u~e{}e i reformi u oblasti odbrane ioruànih snaga.

Pukovnik Virman govorio je o tranzicionim problemima uNema~koj vojsci i na~inu na koji se kod wih sprovodi smaweweoruànih snaga.

Tako|e, ura|en je pregled trenutne i budu}e vojne saradweizme|u Republike Srbije i SR Nema~ke, a bilo je re~i i o region-alnoj kontroli naoruàwa, kao i o saradwi u oblasti vojne obukei {kolovawa.

>>> DELEGACIJA BOSNE I HERCEGOVINE U UPRAVI ZAKADROVE – Delegacija Ministarstva odbrane Bosne i Herce-govine boravila je od 20. do 22. decembra u radnoj poseti Min-istarstvu odbrane Srbije.

Radna grupa iz BiH, koju je predvodio major Sini{a Jefti},vodila je razgovore sa doma}inima iz Uprave za kadrove Sektoraza qudske resurse MO Srbije o razmeni dokumentacije vezane zastatusna pitawa pripadnika biv{e JNA, na~inu ocewivawa ofi-cira i podoficira, na~inu re{avawa socijalnog statusa i prek-valifikaciji vi{ka vojnog kadra.

Prema re~ima zamenika na~elnika Uprave za kadrovepukovnika Miodraga Gordi}a, vo|eni su otvoreni i konstruktivnirazgovori, te je izneseno objektivno stawe u procesu reformevojske obeju zemaqa. (S. \.)

>>> PLANIRAWE NACIONALNE BEZBEDNOSTI – Udru-èwe diplomaca Centra Xorx K. Mar{al – Srbija organizovaloje 20. decembra u Beogradu sedmo zasedawe Foruma Bezbednost idru{tvo. Osnovna tema bila je ”Planirawe nacionalne bezbed-nosti” i o woj je razgovarano prema uobi~ajenom metodu radaForuma – sa op{teg, regionalnog i nacionalnog stanovi{ta.

Otvaraju}i zasedawe, doskora{wi pomo}nik ministra zaqudske resurse dr Zoran Jefti} osvrnuo se na dosada{wu uspe-{nu praksu Foruma, koji je i ovog puta okupio sve zaintersovaneza rad sektora bezbednosti, podstakao formirawe radne mreèu~esnika, i angaòvao eksperte iz inostranstva da odrè preda-vawe za polaznike [kole nacionalne odbrane.

Dràvni sekretar Zvonko Obradovi} ukazao je na zna~aj ko-ji za Ministarstvo odbrane ima razmewivawe iskustava sa dru-gim organizacijama, institucijama i sistemima. On je podsetioprisutne da }e jedan od prvih zadataka nove Skup{tine biti usva-jawe Strategije nacionalne bezbednosti i drugih va`nih dokume-nata vezanih za tu oblast.

U uvodnom obra}awu, gost iz Evropskog centra za studije bez-bednosti, prof. dr Robert Brenon govorio je o planirawu nacio-nalne bezbednosti i pretwama od globalnog terorizma. Gost izNema~ke odrào je i predavawe na temu ”Planirawe nacionalnebezbednosti SAD, od ideje do realizacije”, dok je na~elnik Upra-ve za strategijsko planirawe Ministartsva odbrane pukovnik drMitar Kova~ govorio o Strategiji nacionalne bezbednosti Repu-blike Srbije.

Nastoje}i da ohrabri pozitivne promene u procesu uskla|i-vawa strukture sektora bezbednosti Srbije sa evroatlantskim, irazvije svest gra|ana o narastaju}em zna~aju svih aspekata bez-

bednosti, Forum je i ovoga puta uspeo da okupi brojne zaintereso-vane, postaju}i wihovo mesto susretawa i razmene ideja. (S. \.)

63

PLANOVI

Bilateralna saradwa Srbije i Norve{ke ima dugu tra-diciju, a intenzivirana je odmah nakon demokratskih promenau va{oj zemqi. Kraqevina Norve{ka je od septembra 2004.godine, u ime Natoa, bila zaduèna za kontakt sa Srbijom, auprkos prestanku mandata, planiramo da i daqe podràvamoi pomaèmo procese reforme sistema odbrane i da intenzi-

viramo saradwu.U dosada{wim konsultacijama dogovorili smo sa srp-skom stranom o donaciji poqske bolnice i opreme za osnovnusanitetsku obuku, obu~avawu instruktora iz Srbije, kursevi-ma engleskog jezika koje treba da zavr{e kandidati za odlazaku Avganistan, gostovawu predava~a iz Srbije na kursu o ratnojhirurgiji u Norve{koj. Proteklih meseci trojica lekara spe-cijalista, dva anesteziologa i hirurg, uspe{no su zavr{ilisve vidove obuke u Norve{koj i potpuno su spremni da buduangaòvani u mirovnoj operaciji kada srpski parlament do-nese odluku. Tako|e, ponudili smo da jo{ 30 pripadnika sani-tetske slu`be u februaru zavr{i kurseve u Norve{koj i datim lekara, kao i pro{le godine, u~estvuje na ve`bi Natoa ko-ja }e u martu biti odràna u Norve{koj.

UKRATKO

7/21/2019 031 Odbrana


ISKUSTVA

Posle druge bitke za Grozni,vo|ene od oktobra 1999.

do sredine februara 2000.godine, ~e~enske snage su,

u ve}im ili mawim grupama,poku{avale da se probijuiz planina ka naseqenim

mestima od strate{kog zna~aja.Na taj na~in teroristi sunameravali da obezbede

koridor od zapada ka istoku,kako bi se, u slu~aju potrebe,izvukli u Dagestan. Jedinice

muxahedina su, ponekad,brojale i nekoliko hiqada

boraca. Ruska komanda je zatonaredila da se e~enima

blokiraju prolazi uplaninama, zatim opkole i

uni{te artiqerijskom vatromili dejstvom avijacije.

HEROJISA KOTE 776

BITKA KOD ULUS-KERTA

K

1. januar 2007.64

rajem februara 2000. godine, grupaod oko 2.500 e~ena i stranih muxa-hedina nalazila se u blizini gradi-}a Ulus-Kerta, na jugu ê~enije. Svisu bili dobro opremqeni i naoru-àni dugim cevima. Oru|a i municiju

nosile su stotine tovarnih ìvotiwa.

Borce je predvodio zloglasni emir (ko-mandant) Hatab, poznatiji kao crni Ara-pin .

Ulus-Kert je okruèn planinama, ~ijistrmi obronci dostiù uspone i do 70procenata. Od reka Abazolgul i [aron-Argun teren se uzdiè ka planinama Dar-genduk, najpre do kote 1410 ka jugoistoku,a potom ka kotama 705.6, 776 i 787. U tuoblast ruske snage nisu ulazile tokom pr-vog ~e~enskog rata.

Na po~etku novog sukoba sa teroristima ruska komanda donela je odluku datakti~ka grupa VDV – Voeno-desantnaja vojska , koja se sastojala od padobranskogpuka oja~anog mawim jedinicama posebne namene, odnosno izvi|a~ima, blokira

sve puteve kojima se ê~eni iz tog kraja mogu kroz planine izvu}i ka istoku. Tajzadatak poveren je 104. gardijskom padobranskom puku 76. padobranske divizi-je iz Pskova. Puk su ~inili Tre}i bataqon padobranaca i Prvi artiqerijskibataqon sa samohodnim topovima 120 milimetra. Bataqoni su imali po tri ~e-te, oja~ane odeqewima izvi|a~a ili Specnaza .

7/21/2019 031 Odbrana


wim satima do kote 787, na kojojse i ukopao. Na obali reke Aba-zolgul, zbog nemogu}nosti da pro-bije ~e~enske linije, zastala je i1. ~eta.

Teroristi su, u me|uvreme-nu, obnovili èstoke napade naruske snage sa kote 776. Kapeta-

nu Romanovu je eksplozija mino-baca~ke granate raznela noge.Padobranci su se borili u naj-svetlijoj tradiciji ruskih i so-vjetskih vojnika. Kako im je pone-stajalo municije, a poja~awa ni-su stizala, bilo je samo pitawevremena kada }e ih daleko broj-niji e~eni nadja~ati. Ipak, bor-ci nisu ustuknuli ni korak. U dru-goj bici za Grozni, na uzvike mu-xahedina Allahu ekber , ruskivojnici su gromko odgovaraliHristos voskrse!

Kona~no su ruskim jedinica-

ma stigla poja~awa. Napadi ê-~ena zaustavqeni su helikopter-skim i udarima snaga VDV. Tero-risti su se masovno predavali.Dan posle bitke predala se i gru-pa od 73 muxahedina sa koman-dantom. U borbama je poginulo84 borca iz ruske 6. ~ete, od ko-jih je bilo 13 oficira. Premaizjavama zarobqenih teroristai na osnovu obave{tajnih poda-taka, u borbi je stradalo oko400 ê~ena. Samo na koti 776izbrojano je 200 poginulih tero-rista i 75 ruskih padobranaca.

RATNA ISKUSTVA

Analiziraju}i sukob sa ê-~enima kod Ulus-Kerta, vojnistru~waci nagla{avaju da, iakosu muxahedini bili poraèni ubici za Grozni, imali su jo{brojne, dobro organizovane inaoruàne grupe boraca. Tako sumogli da ostvare nadmo} na è-qenom mestu proboja. Oni su ra-nije bili poraèni, ali ne i urasulu. Rat u ê~eniji nije bioprotivteroristi~ka akcija, u ko-joj je protivnika ~inio ve}i brojmawih borbenih grupa, koje neje-dinstveno deluju. Zapravo, radi-lo se o organizovanom otporudobro osposobqenog i motivisa-nog neprijateqa, koji gubitakGroznog nije smatrao krajem ra-ta, ve} samo jednom wegovom fa-zom.

Za ishod sukoba komandantpadobranaca general-pukovnikGeorgij [pak direktno je optuìoKomandu grupe snaga Istok . Vaqaznati i da je VDV bio zasebni rod

Sovjetske Armije sve do polovinedevedesetih godina, kada je pot-

Kolona ê~ena se, po vla-`nom i maglovitom vremenu, po-vla~ila pred jedinicama VDV du`puta koji vodi preko kote 705.6ka jugoistoku. Komandant Drugogpadobranskog bataqona potpu-kovnik Mark Nikolajevi~ Jevtju-hin i kapetan Viktor Romanov,

komandant baterije pukovskog ar-tiqerijskog bataqona i oficirza osmatrawe i navo|ewe vatre,nalazili su se u [tabu bataqo-na na koti 776. U ranim jutarwim~asovima 29. februara 2000.ruski padobranci sukobili su sesa ê~enima na putu koji vodi odUlus-Kerta na jugoistoku. Posleèstokog okr{aja zauzeli su kotu705.6.

ZASEDA

Komandant 104. GPP nare-

dio je da [tab Drugog bataqonado 14 ~asova bude na prostoruizme|u kota 776 i 787, koji jepredstavqao jedini mogu}i pro-laz teroristima. Na taj na~in bise onemogu}ilo wihovo izvla~e-we. Pod komandom majora Molo-dova, 6. ~eta je, uz 3. vod 4. ~etei dva odeqewa izvi|a~a, krenu-la u nazna~enom pravcu. Tokomkasnog prepodneva, jedinica jezauzela planirane poloàje. Nawima je organizovala linearnuodbranu izme|u kota i postavilaminsko poqe prema zapadu.

Po{to su ê~eni prislu-{kivali radio poruke ruskih je-dinica i otkrili wihove poloà-je, oko 12.30 ~asova postavili suzasedu borcima 6. ~ete, da bi uop{tem napadu probili wihoveodbrambene linije. Deo terori-sta zaobi{ao je ruske poloàjei padobrance napao s le|a. Kakose nisu mogli izvu}i kroz minskopoqe, ruski borci su se pod uda-rima nadmo}nijeg neprijateqapovukli na kotu 776. ê~eni su,uz stalna borbena poja~awa koja

su im neprekidno pristizala, utalasima napadali padobrance.Do kraja dana, iz 6. ~ete poginuoje 31 borac, a veliki broj ruskihvojnika je rawen. Zbog guste ma-gle bilo je onemogu}eno dejstvohelikoptera, a artiqerijska po-dr{ka ruskim snagama, nije bilaodgovaraju}a.

Tokom no}i, dva voda Spec-naza , dve padobranske ~ete iodeqewe specijalaca iz grupeVimpel uputili su se ka koti 776.Uz stalne napade ê~ena, po vr-lo neprohodnom terenu, sporo su

napredovali. Jedan od vodovaSpecnaza do{ao je u ranim jutar-

CRNI ARAPIN

Komandant Hatab je nosio crnu, gustu bradu. Ro|en je1969. godine u Saudijskoj Arabiji. Otac mu je bio Saudijac, a

majka Turkiwa. Imao je osmoro bra}e. Wegovo pravo ime jeSamir Saleh Abdulah al-Suvailam, a bio je poznat i kao Ha-bib Abdul Rahman ili Ibn al-Hatab. U ê~eniju je do{ao1995. godine. Ve} naredne godine imenovan je u {efa centraza vojnu obuku terorista, a potom i zamenika [amila Basaje-va, te komandanta islamske internacionalne brigade. Imaoje deformisanu desnu {aku, bez dva prsta koje je izgubio ueksploziji bombe izra|ene u doma}oj radinosti. Ruskoj javno-sti je postao poznat u aprilu 1996. godine, posle uni{tava-wa kolone vozila 245. motorizovanog streqa~kog puka, u kli-suri Jari{mardi, u ju`noj ê~eniji. Prema ruskim izvorima,tada je poginulo 53, a raweno 52 vojnika i oficira.

Hatab je voleo da snima kamerom u~inak svojih boraca.U medijima je ~esto prikazivan kako trijumfalno hoda me|uugqenisanim telima ruskih vojnika. Od ostalih muxahedina

se posebno izdvajao po surovosti. Dok bi ostali komandantiterorista od zarobqenih vojnika najpre poku{avali da dobi-ju poverqive informacije, Hatab ih je klao i wihova telaostavqao u blizini vojnih baza. Avgusta 1999. godine predvo-dio je sa Basajevom upad terorista u Dagestan. To je bio nepo-sredni povod za drugi ~e~enski rat. Ruska federalna slu`basigurnosti – FSB smatra da je Hatab planirao i bomba{kenapade na stambene ~etvrti u Moskvi 1999. godine.

65

7/21/2019 031 Odbrana


odbrane Igor Sergejev, na~elnikGeneral{taba Anatolij Kva-{win, te ~itav politi~ki i vojnivrh Rusije. Pomen poginulima uNovopaskijskom manastiru u Mo-skvi odrào je patrijarh Mo-skovski i cele Rusije Aleksej II.

Bio je to jasan dokaz nacionalne~vrstine i odlu~nosti dràve.Svih 13 poginulih oficira i de-vet vojnika postali su heroji Ru-ske federacije, a ostali poginu-li su odlikovani. @rtve 6. ~etenisu bile uzaludne jer je ispuni-la zadatak.

I ostali pripadnici ruskevojske istakli su se u borbamahrabro{}u. Raweni grani~arJevgenij Rodionov, koga su tero-risti zarobili, bio je suo~en saizborom – smrt ili ìvot. Obe-}an mu je ìvot ako pre|e uislamsku veru i zajedno sa muxa-hedinima likvidira zarobqene

ruske borce. Tokom ~etiri mese-ca teroristi su ga tukli i mal-tretirali, ali nisu uspeli daslome duh i ~vrstinu mladi}a izPodolska kod Moskve. Zato jebrutalno pogubqen na dan svogdevetnaestog ro|endana.

Emir Hatab umro je dve go-dine posle doga|aja kod Ulus-Kerta, tako {to mu je 19. marta2002. kurir doneo pismo, koje je

prethodno FSB namazao otrovom. Wegova desna ruka i telohra-niteq emir Elsi ubijen je 23. aprila 2002. u oruànom obra~unusa ruskim trupama. Naslednik Hataba emir Abu al-Valid likvidi-ran je 2004. godine.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

66

~iwen Komandi Suvozemnih snaga– Suhoputnih voisk . Tokom opera-

cija u drugom ~e~enskom ratu pa-dobranci su bili pod komandomgeneral-pukovnika Genadija Tro-{eva, komandanta Operativnegrupe Istok . On je, me|utim, biopot~iwen armijskom generaluViktoru Kazancevu, komandantuZdruène grupacije federalnihsnaga Severnog Kavkaza.

Padobranci su jo{ pre po-menutih doga|aja isticali da ihkoriste kao topovsku hranu i {a-qu u bitku bez adekvatne podr-{ke. Dotada{wi gubici donekle

govore u prilog takvoj tvrdwi.Naime, do sredine marta 2000.godine, od 5.100 padobranaca uê~eniji je poginuo 181, a rawe-no je 335. Ukupan broj poginulihpripadnika vojske iznosio je1.291, a raweno je 3.190. Od bo-raca MVD poginulo je 617, dok je2.107 raweno. U ê~eniji je an-gaòvano ukupno 100.000 ruskihboraca, od ~ega su pet odsto ~i-nili padobranci, koji su pretr-peli oko deset odsto gubitaka.

Operativna ideja o bloki-rawu i hvatawu u zamku ~e~enskih

formacija bila je dobro zami-{qena, ali ne i realizovana. Po-jedina~ne ruske ~ete nisu moglezaustaviti proboj jedinica rangabrigade, pogotovo ako se ne obez-bede potrebna poja~awa moto-streqa~kim sastavima. Vazdu{napodr{ka nije ispunila o~ekivawazbog lo{ih vremenskih uslova.Prema podacima, samo je jedan ru-ski helikopter u ê~eniji imaoure|aje za no}ni let i dejstvo.

Komanda 6. ~ete nije po du-bini agresivno izvi|ala mogu}eprilaze zauzetih linija, iako jeznala da se u blizini nalaze ve-}e ~e~enske formacije. Nije or-ganizovana ni kru`na odbranapoloàja. Kroz postavqena min-ska poqa nisu obezbe|eni pro-lazi za eventualno izvla~eweruskih jedinica. Ni vodovi nisuzauzeli takve vatrene linije dase me|usobno mogu podràvativatrom.

Ruski i strani analiti~a-ri, me|utim, isti~u neverovatnu hrabrost padobranaca na koti776. Takti~ka grupa VDV je oduvek bila prepoznatqiva po vojni-cima koje krasi visoki moral, disciplina, hrabrost i ose}aj pri-

padnosti elitnom rodu vojske. Sahrani poginulih ruskih boracau Pskovu prisustvovali su predsednik Vladimir Putin, ministar

ISKUSTVA

1. januar 2007.

BORBE DO SMRTI

Tokom napada na kotu 776, emir Hatab je u borbu uveonajja~i adut – elitnu grupu Xamar sa 400 boraca, kojom je ko-mandovao Bakujev. Rusi su, me|utim, zaustavili wihov proboj.Vojnik Aleksandar Lebedev se sa posledwom ru~nom bombombacio na grupu ê~ena koji su ga zarobili. Poru~nik Kalga-tin, iako rawen u grudni ko{, povezao je dva MRUD i aktivi-rao ih, te neprijatequ naneo velike gubitke. Poru~nici Pa-nov, na severnoj strani, i Koèmjakin, na ju`noj, poginuli susa svojim vojnicima, zaustavqaju}i proboj terorista. U {estsati ujutro potpukovnik Jevtjuhin zatraìo je da ruske arti-qerijske jedince otvore na wega vatru, kako ne bi pao u ruketerorista. Posle toga prekinuta je radio veza sa 6. ~etom.Prema izjavama preìvelih ruskih boraca, zna se da je za-menik komandira kapetan Sokolov, koji je tek nedavno stigaou ê~eniju, izdvojio {estoricu najmla|ih vojnika i poverioih seràntu Pro{evu, uz nare|ewe da se izvuku i spase ì-vote.

Oznake takti~ke grupe VDV

7/21/2019 031 Odbrana


PROJEKTILI ZAINDIJSKE FREGATE

MEMORANDUMO RAZUMEVAWUBiH I MAKEDONIJE

67

Ruska projektna agencija potvrdila jeda }e nove indijske fregate biti opremqe-ne nadzvu~nim BrahMos protivbrodskimprojektilima.

Glavne karakteristike tih projektilaogledaju se u velikoj nadzvu~noj brzini i do-metu, razli~itim trajektorijama leta, uni-verzalnosti u odnosu na razli~ite plat-forme, smawenom radarskom odrazu, jed-nostavnosti tehni~kih operacija i visokojefektivnosti.

Osam projektila bi}e montirano navertikalne lansere koji se nalaze na pram-~anom delu broda umesto projektila SS-N-27 Alfa Klub (3M-54E1).

Razvoj BrahMos projektila nastavqase u varijanti koji }e se mo}i lansirati isa aviona Su-30MKI lovaca, te Tu-142M iII-28M pomorskih patrolnih aviona. Ta va-rijanta projektila bi}e prvi put slu`benoprikazana na aeromitingu MAKS 2007. uMoskvi, gde }e biti podve{ena ispod trupaSu-30MKI lovaca.

Ministri odbrane Bosne i Hercegovi-ne i Makedonije, Nikola Radovanovi} i La-zar Elenovski potpisali su memorandum orazumevawu izme|u dve dràve u oblastisaradwe u odbrani. Potpisani memoran-dum otvara mogu}nosti za ja~awe saradwe uoblasti odbrambene politike, logisti~kereforme, procesa obrazovawa i obuke,u~e{}a u mirovnim operacijama i obave-{tajnih slu`bi.

Dva ministra ukazala su na potreburegionalne saradwe i razmene iskustva utransformaciji sistema odbrane i zajed-

ni~ke borbe protiv asimetri~nih pretwi,posebno terorizma.

Hrvatski sabor doneo je odluku o po-ve}awu broja pripadnika svojih oruànihsnaga u mirovnoj misiji ISAF u Avganistanu.Prema tome, broj hrvatskih vojnika u ISAFpove}a}e se sa sada{wih 148, na 200 u2007, odnosno 300 u 2008. godini.

Pripadnici hrvatskih oruànih snagau ovoj misiji nemaju mandat za nametawe

mira, ve} su wihovi zadaci iskqu~ivo po-dr{ka o~uvawu mira, obuka avganistanskevojske i kontakti s lokalnim stanovni-{tvom.

HRVATSKI VOJNICIU AVGANISTANU

Rusija je u toku 2006. godine prodalarazli~itim zemqama ju`ne Amerike oru`jai vojne tehnike za vi{e od milijardu dola-ra. Radi se o prodaji razli~itih tipovaaviona (naj~e{}e Suhoja), helikoptera izserije Mi-17 i Mi-35, kao i oklopnih tran-sportera BTR-80.

Za narednu godinu planirana je pro-daja pet aviona Su-21SMT i jednog Su-30MK2 za za{titu naftonosnih poqa Mek-sika, a sa Brazilom, ileom i Venecuelomse razra|uju projekti o kupovini ve}eg bro-

MERIDIJANI

Poqska ratna mornarica potpisalaje ugovor sa {vedskom kompanijom Saab ougradwi nove generacije protivbrodskihprojektila RBS15 Mk3 na korvete klaseOrkan . Glavne karakteristike tih projek-tila je domet od 200 kilometara, duìna4.330 mm, pre~nik 500 mm, a masa u letu630 kg.

Projektili su opremqeni aktivnim ra-darskim pretraìva~em ciqa, navigacij-skim sistemom koji ukqu~uje GPS, te inercij-sku mernu jedinicu i optimiziranu visoko-eksplozivnu bojnu glavu, a nameweni su pro-tivbrodskoj borbi i borbi protiv kopnenihciqeva. Veliki domet i krajwe prilagodqi-

ve putawe leta omogu}uju delovawe na krat-kim udaqenostima i ciqevima koji se nala-ze daleko iza horizonta. Delovawe projek-tila omogu}eno je iz razli~itih smerova, saunapred odabranim ili simultanim trenut-kom ga|awa ciqa svakog pojedinog projekti-la. Realizacijom ovog ugovora Poqska je po-stala druga ~lanica Natoa koja je naru~ilaprojektile RBS15 Mk3.

Priprema Blagoje NIÎ]

POQSKAKUPUJE

PROTIVBRODSKEPROJEKTILE

ja aviona i helikoptera. Ekvador nameravada svoje ratno vazduhoplovstvo obnovi sapet lakih vi{enamenskih helikoptera AN-SAT, a Argentina je zainteresovana za na-bavku ruskih radara razli~ite namene. Ko-lumbija }e u narednoj godini kupiti heli-koptere Mi-17B5 i Mi-35M i oklopne

transporetere BTR-80.Ovakvim nastupom, Rusija postaje je-dan od vode}ih snabdeva~a ju`noameri~kihdràva modernim naoruàwem i vojnomtehnikom.

RUSIJA PRODAJE ORU@JE ZEMQAMA JU@NE AMERIKE

7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.68

Nova generacija

uslovno re~eno lakih,

a odnedavno i

oklopnih terenskih

vozila ve} ulazi u

operativnu upotrebu.

Me|utim, ta vozila su,

za sada, privilegija

najbogatijih, jer

wihova cena neretko

prevazilazi cenu

nekada{wih tenkova.

Vozila tipa austrijskog pincgauera , ameri~kog hamera ili francuskog VBL ipored velikog napretka u sposobnostima u odnosu na laka terenska vozilaprethodne generacije, imaju odre|ene nedostatke. Jedan od najve}ih je neza-dovoqavaju}a otpornost na dejstvo projektila streqa~ke municije, a poseb-no mina. Tako je svetlost dana ugledalo vi{e re{ewa, od kojihsu neka, u najmawu ruku neobi~na.Posle uspe{nih vozila Panhard VBL, Francuzi }e u najskorije vreme izba-

citi na trì{te poboq{anu verziju VBR koji predstavqa nadogradwu izvozneverzije vozila VBL sa produènim me|uosovinskim rastojawem, borbenom masomsedam i po tona i nosivo{}u od dve tone. Za{tita protiv streqa~ke municije imina je poboq{ana, a dodata je i daqinski upravqana kupola na krovu, koja mo-è primiti mitraqeze i topove kalibra do 30 mm.

VI[ESTRUKANAMENA

Francuzi su razvili i ne{to lak{e vozilo tipa A4 AVL, koje od 2007. tre-ba da se uvede u operativnu upotrebu (naru~eno 933 vozila). Projektovala ga jekompanija Panhard-Auverland i zami{qeno je kao lako terensko vozilo, opre-mqeno dvoslojnim aluminijumsko-~eli~nim oklopom. Maksimalna masa vozila jepet tona, uz nosivost 1.130 kg. Pokre}e ga motor snage 110 kW (150 KS), koji is-puwava Euro 3 norme zaga|ewa i obezbe|uje autonomiju od 750 km. Uprkos kom-paktnim dimenzijama (duìna 4,3 m), sposobno je za prevoz do sedam vojnika.Mogu se dobiti i krovni otvori, pu{karnice i {irok izbor naoruànih kupolamontiranih na oja~ani krovni prsten. Vozilo je svestrano i koristi se za izvi-|awe, komandovawe, vezu, patrolirawe, transport i dr., tako da su za nabavkuzainteresovane i nema~ke oruàne snage. [tavi{e, kompanija RheinmetallLandsysteme otkupila je i licencu i proizvodi}e A4 AVL pod imenom gavial (cena

150.000 dolara). Poseduje visoke mogu}nosti vazdu{nog transporta ispod iunutar helikoptera kao {to je na primer CH-53.

OKLOPNA ZA[TITA KA T E

H N I K A

LAKA TERENSKA VOZILA

OKLOPNA ZA[TITA KA

7/21/2019 031 Odbrana


Ne smemo zaobi}i ni Ju`noafrikance, pionire na poqu la-kih vozila sa sna`nom protivminskom za{titom. Vozilo RG-31Nyala postavilo je svetske standarde na poqu protivminske za-{tite i zasluèno se nalazi u sastavu dela ameri~ke 82. vazdu-{nodesantne divizije u Iraku, gde zamewuje mawe sigurne hamere .Razvijeno je iz vozila mamba 2, mase 6,8 tona i svojom masom od8,4 tone predstavqa jedno od najteìh vozila ove kategorije.Osnovna konstrukcija je ~eli~na i {titi od zrna streqa~ke muni-cije i eksplozije artiqerijskih projektila, dok pod {titi posadu

od eksplozije mine od 14 kg (ispod to~ka) ili 7 kg, ispod trupa!Osim toga, velike povr{ine prekrivene oklopnim staklom obez-be|uju odli~an pregled okoline za ~ak 10 vojnika. Vojnici napu-{taju vozilo kroz velika zadwa i dvoja vrata na predwim bokovi-ma trupa. Ta vozila naru~ili su i Australija (299) i Kanada (50-75), a nameweni su za kori{}ewe u Avganistanu, kao zamena zaodre|eni broj Steyr Daimler Puch terenaca, serije G. Ima}e da-qinski upravqanu kupolu Kongsberg M151, sa mitraqezom 12,7mm ili automatskim baca~em granata 40 mm.

VISOKA CENA

Poneseni vrlo uspe{nim lakim oklopnim terenskim vozilomTerrier , stru~waci italijanske kompanije Iveco krenuli su u razvojnovog vozila, oznake MLV . Pokazalo se da je ono trenutno najuspe-{nije (ovog tipa) na svetu, jer ga nije naru~ila samo italijanskaarmija (2.500 komada), ve} i belgijska (440), britanska (401, podnazivom Panther) i norve{ka (25–82). Mnogo kontroverzi izazva-la je visoka cena u Velikoj Britaniji od ~ak 720.000 dolara, {toje vi{estruko u odnosu na doma}e land rovere, a i na norve{ku va-rijantu koja je imala cenu od 385.000 dolara. Me|utim, po neki-ma, cena je u potpunosti opravdana. Naime, posada sedi u poseb-nom modulu sa sendvi~-konstrukcijom poda, koja dozvoqava eks-ploziju mine mase 3 kg ispod sredweg dela trupa ili 7 kg ispodto~ka. Osim toga, raspodela masa ispod poda je takva da ne posto-ji mogu}nost da eksplozija mine pretvori neku konstrukcionu kom-ponentu u fragmente opasne po posadu.

Oklopna za{tita trupa {titi, na osnovnom nivou, od pan-cirne municije 7,62 mm (sa svih strana), mada se izme|u spoqne iunutra{we “{koqke” trupa moè postaviti dodatni oklop nivoaza{tite do kalibra 14,5 mm (vi{e od doma}eg BVP M-80). Najve-}a masa je 6,5 tona, nosivost 2,3–2,5 tone, a masa vu~enog teretado 4,2 tone, dovoqno za najnoviju haubicu tipa M777A1, kalibra155 mm. Na oja~ani krovni deo mogu}e je postaviti izraelsku da-qinski upravqanu kupolu Rafael RCWS, opremqenu mitraqezom5,56, 7,62, 12,7 mm ili automatskim baca~em granata 40 mm.

Danas najboqe naoruàno vozilo ovog tipa je ruski vodnik .Osnovna {asija vodnika predstavqa zapravo podvozje sa formu-lom pogona 4h4, na ~ijem se predwem kraju postavqa kabina. Po-stoje dve osnovne varijante vozila. Voza~ kod verzije GAZ-3937sedi sa leve strane, a komandir iza wega, dok kod GAZ-39371, vo-za~ i suvoza~ sede jedan pored drugog. Uslovno govore}i, u osnov-noj varijanti optere}ewa, izmewivi modul moè biti kori{}enza prevoz qudstva (osam–devet vojnika) ili tereta (do 2,5 tona, avu~e teret od 2,5 tona). Umesto tog modula, moè se postaviti na-

69

IMPERATIVIMPERATIV

Nema~ki gavial, verzija francuskog A4 AVLIveco MLV , u britanskoj verziji panther

Ultra P

7/21/2019 031 Odbrana


oruàni modul (transport tere-ta ili qudi je u tom slu~aju ne-mogu} ili drasti~no smawen,{to je nedostatak). Na ovaj mo-dul moè se postaviti kupola vo-zila BTR-80 sa mitraqezomKPVT od 14,5 mm, BTR-80A satopom 2A72, ili kupola sa dvo-cevnim avionskim topom G[-23,kalibra 23 mm, automatskimbaca~em granata od 30 mm, mi-traqezom 12,7 mm i dve raketezemqa-vazduh igla . Tako|e, po-stoji verzija koja nosi minoba-ca~ 120 mm. Vodnik je uprkosmaksimalnoj masi od sedam tonazahvaquju}i hermeti~nosti kon-strukcije ujedno i amfibijskovozilo, ali se ova osobina gubiu slu~aju postavqawa spoqa-

{wih oklopnih modula. Ovakvekarakteristike nikako nisu dale jeftino vozilo, ali su ruske bez-bednosne snage ve} po~ele sa uvo|ewem tog, vrlo korisnog vozila.

Najvi{i nivo za{tite predvi|en je u okviru danas jo{ ekspe-rimentalnog vozila Ultra AP, koje je projektovano na ameri~komGeorgia Tech Institute i predstavqa modifikaciju proverenog te-{kog civilnog terenca ford F350. Na {asiju tog vozila montiranje oklopni modul sa neobi~nim rasporedom sedewa: voza~ iza mo-tora, iza wega dva vojnika okrenuti prema bokovima vozila, dokje ~etvrti ~lan posade okrenut prema nazad (ujedno rukuje krovnimnaoruàwem). Na taj na~in vojnici sede relativno daleko od to~-kova, koji u slu~aju nailaska na minu, apsorbuju energiju eksplozi-je, dok osnovna oklopna za{tita pruà dodatnu protivminsku za-{titu. Pored toga, kako su vojnici orijentisani na sve ~etiri

strane, omogu}ava se odli~na preglednost, vrlo va`na u gradskimborbama.

NAORU@AWE

1. januar 2007.70

VISOKA CENA

Oklopnoj za{titi komore posve}ena je posebna pa`wa.Sastoji se od ~ak pet slojeva: kompozit lineks, ~elik visoketvrdo}e, kompozit od keramike i polimera, aluminijum i li-neks spoqa. Za sada se spekuli{e da bi upravo vozilo Ultra APbilo idealno za zamenu hamera (barem delimi~no) s obziromna daleko boqu za{titu, koja je od kqu~nog zna~aja u kriznimpodru~jima. U razvoju je i lak{e vozilo Ultra 3T, maksimalnemase 3 tone, koje }e biti opremqeno ~ak i vazdu{nim jastuci-ma za posadu kao putni~ki automobili. Kutijasta konstrukcija

obe}ava velik i vrlo upotrebqiv unutra{wi prostor za naj-razli~itije namene.

Primetna je tendencija kapove}awu mase ovih osnovnih vo-zila, {to je neizbe`no s obziromna dana{we neuporedivo opasni-je okruèwe. Borbe u urbanimsredinama su oduvek bile krvave,tako da je oklopna za{tita posta-la imperativ i danas je veoma te-{ko postaviti jasnu granicu izme-|u najnovije klase vozila koja jezamenila terenske automobile,popularne xipove i lake oklopne

transportere iz ere hladnog ra-ta. Iako ova tendencija drasti~-no pove}ava cenu, dana{wi vojniplaneri moraju da uzmu u obzirsmawewe gubitaka u qudstvu, {toima kqu~ni uticaj na javno mwe-we, a posledi~no, i na ishod sa-mog rata ili rezultat mirovneoperacije u koju su pripadnicioruànih snaga ukqu~eni.

Sebastian BALO[

Nyala RG-31 posle o{te}ewaod mine u Iraku

”Vodnik” sa kupolom BTR-80 i mitraqezom 14,5 mm

7/21/2019 031 Odbrana


71

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

BOINGOVA BESPILOTNA LETELICATrogodi{wi projekt ame-

ri~ke kompanije ”Boing” re-zultirao je novom borbenombespilotnom letelicom (BPL)H-45A, koju je naru~ilo Ratnovazduhoplovstvo SAD.

Novi sistem BPL predvi-|en je da bude savr{eno ubo-jito sredstvo za potrebe uni-{tewa protivni~kih ta~kastih

ciqeva, pre svega pojedina~nih meta i sistema PVO, u misijama nakon 2010. go-dine.

Prvi let BPLH-45A obavqen je maja 2002. godine, sa vi{enamenskim testi-rawem zapo~eto je sredinom 2003, a u operativnoj upotrebi je od sredine 2006.godine.

Cena jednog aparata kre}e se, zavisno od opreme, od 10 do 15 miliona do-lara. Leti na visinama od 11km maksimalno, pri brzinama od 0,85 Maha. Imadolet (bez dopunskog tankirawa u vazduhu), od blizu 2.000 km i moè da budeopremqen razli~itim ubojnim projektilima.

Britanska kompanija AgustaWe-stland bi}e odgovorna za moderniza-ciju tri transportna helikoptera kojapripadaju Kraqevskom ratnom vazdu-hoplovstvu. Na tri helikoptera tipaEH-101 merlin planirana je ugradwanovog odbrambenog sistema za{tite

koji }e pove}ati sigurnost i bezbed-nost u borbenom okruèwu.Sistem za IC protivmere bi}e

nabavqen od ameri~ke kompanije Nor-throp Grumman theLargeAircraft. Ugrad-wa sistema planirana je za po~etak2007. godine.

VELIKA BRITANIJA MODERNIZUJE AVIJACIJU

Za potrebe holandskog kon-tingenta koji je od avgusta anga-òvan u ju`nom Avganistanu, u re-

jonu mesta Uruzgan, kompanija Ta-les napravila je projekat siste-ma kojim se pove}ava ukupna mo-gu}nost za{tite jedinica i anga-òvane borbene tehnike, naosnovu pove}awa situacioneobave{tenosti o sredini u kojojse nalaze.

Objediweni sistem za{titezasniva se na neprekidnom osma-trawu borbenog prostora, pomo-}u radara i udaqenog komandnogcentra, koji su povezani kvalitet-nim komunikacijskim kanalima.

Za inovaciju Tales je dobio

nov~anu nagradu od Ministarstvaodbrane Holandije.

ZA[TITA JEDINICA NA TERENU

SLOVA^KA UVEZUJEPVO SA SISTEMOMNATOA

Nedavno je objavqeno da PVO Slova~-ke radi na poboq{awu svojih osmatra~kihradara za rad u E i F frekventnom opsegu,

koji }e biti kompatibilni i uvezani u pro-gram postoje}eg PVO sistema Natoa.

[vajcarska kompanija za modifikaci-ju osmatra~kih borbenih vazduhoplovnihsredstava postigla je dogovor sa Ministar-stvom odbrane [vedske o modernizacijipostoje}ih helikoptera. Ugovorom je anga-òvana {vajcarska kompanija RUAG koja seobavezala da ugradi integrisani sistem zasamoza{titu helikoptera.

Prvom fazom opremawa planirana jeugradwa navedenog sistema na tri {vedskahelikoptera tipa AS 332M1super puma .Vrednost ugovora je oko deset miliona do-

lara.

MODERNIZACIJA

[VEDSKIH HELIKOPTERA

7/21/2019 031 Odbrana


72

O ISTORIJI

I ISTINI

^ A R L S S I M I ] ,A M E R I ^ K I P E S N I K S R P S K O G P O R E K L A

Poezija ima mo} da uti~ena ìvote pojedinaca.Pesma je ne{to {to

nastaje saradwomdvoje qudi, pesnika i~itaoca, koji se nikadaranije nisu sreli.Pesnik moè biti odavnomrtav, a wegov ~italacpetnaestogodi{wadevoj~ica koja no}une moè da zaspi.Naravno, postoji poezija

koja ima ambicije daizrazi nacionalnetragedije, kolektivneemocije, ali ja takvupoeziju ne pi{em.I me|u pesnicimapostoji zajedni~ki kod.Jer, kao {to {vaqe znajukako se {ije haqina,tako i pesnici znaju kakosu neke pesme pro{ivene.

H

roni~no patim od nesanice, tako da sam ve} naviknut da budem sam sasvojim mislima u tami. Ponekad kaèm sebi da bi trebalo da spavam, ali,istina je da mi ne smeta ni besanica, uprkos ~iwenici da }u sutradan bitiveoma umoran. Bog je, govore nam, tako|e obuzet nesanicom, a ni zvezde

ba{ ne spavaju mnogo. Ose}am veliku ~ast {to sam u takvom dru{tvu”, kaèârls Simi}, ameri~ki pesnik srpskog porekla, ostavqaju}i nam mogu}nost daosetimo i kako nastaju wegove pesme, oven~ane najzna~ajnijim svetskimnagradama za poeziju, ukqu~uju}i Pulicerovu. Borave}i nedavno u Beograduârls Simi} je Beogra|anima ~itao svoju poeziju, koja se u srpskom prevodumoè prona}i u nekoliko izdava~kih ku}a: Nolit, Paideia, Otkrovewe, KOV, aod nedavno i Narodna kwiga. U svojim ispovestima Simi} je zapisao i ovo:“Moja li~na istorija i istorija dvadesetog veka su kao dete i slepa majka naulici. Ona tetura, pri~a sama sa sobom, peva i cvili dok predvodi put krozneku prometnu raskrsnicu. Pomislili biste da je jedino zna~ewe istorije daistinu veselo postavi naglava~ke!”. Razgovaramo uglavnom o istoriji i istini.

Da bi se naslikala istinita slika sveta potrebno je gledati otvorenih i zatvorenih o~iju. Kakav je svet danas, na po~etku 21. veka, ukoliko ga tako posmatrate?

– Gori nego ikada. Sredwi Istok izgleda kao da }e da eksplodira, bi}e jo{ratova, jo{ etni~kog ~i{}ewa, jo{ pokoqa. Vidim to i otvorenih i zatvoreniho~iju. Ko bi pomislio da }emo u 21. veku imati verske ratove?

U tom i takvom svetu, putawa Va{e biografije ima zanimqive toponime:Beograd, Pariz, îkago, Wujork, koji su odre|eni i vrlo podatnimvremenom za doìvqaj i pisawe. [ta je to {to ipak odre|uje Va{ ivot,{to ga ~ini druga~ijim, ve} onako kako se na{i ìvoti razlikuju,oblikovani sudbinom ili na{im sopstvenim energijama?

– Zaboravili ste Wu Hemp{ir, gde ivim posledwih 35 godina u jednommalom selu. Moj ivot je svakako ispao vrlo ~udan. Dok sam bio u Beogradunisam ni pomislio da }u iveti u Parizu ili Wujorku. Nisam imao nikakvihambicija da odem sa Palilule. Na put su me naveli Hitler, Staqin i Tito. Zbogwih je moj otac napustio zemqu, a ja sam sa majkom oti{ao za wim.

Pomenuli ste u jednom razgovoru da u Americi ivite kao svaki prose~an

K U L T U

R A

1. januar 2007.

7/21/2019 031 Odbrana


Amerikanac. Kakav je to ivot?

– Radim sve kao prose~an Amerikanac. Idem kolima naposao, imam svoju ku}u, |ubre bacam na lokalnom |ubri{tu i sakom{ijama se prepirem o lokalnoj politici i porezima.

Posle 1982. godine nedavno ste ponovo bili u Beogradu.Koliko se grad promenio?

– Nema vi{e komunisti~kih simbola. Beograd sve vi{e li~i

na uùrbani evropski grad. Posebno novi deo. Kraj u kom sam jaodrastao ostao je prili~no nepromewen. Ku}e i stanove trebadosta renovirati. Dok {etate gradom, prime}ujete ogromnosiroma{tvo ali i ogromno bogatstvo. Ve}ina qudi koje sampoznavao ili su umrli ili emigrirali, tako da je bilo pomalotu`no pro{etati ulicama gde su oni nekada ìveli.

U Wujorku, kako rekoste, moète da naslutite ìvotnu pri~u svakog koga sretnete na ulici. Kako je sa Beogra|anima koje ste sretali?

– Nije ba{ tako. U Americi sam 53 godine i to mogu boqeovde da naslutim. Srbima se toliko togadesilo u posledwih 15–20 godina... Mogusamo da zamislim kakav im je bio ìvot.

Pomislili ste i da je jedino zna~ewe istorije da istinu veselo postavi naglava~ke. Tu bi negde,poezija bila poput ma~ijeg koncerta pod prozorom sobe u kojoj se pi{e zvani~na verzija stvarnosti.Ukoliko je poezija obra}awe Bogu, a pi{u je i |avoli i an|eli, kakve su joj mo}i?

– Poezija ima mo} da uti~e naìvote pojedinaca. Pesma je ne{to {tonastaje saradwom dvoje qudi, pesnika i~itaoca, koji se nikada ranije nisusreli. Pesnik moè biti odavno mrtav, awegov ~italac petnaestogodi{wa

devoj~ica koja no}u ne moè da zaspi.Naravno, postoji poezija koja imaambicije da izrazi nacionalne tragedije,

kolektivne emocije, ali ja takvu poezijune pi{em.

Iz koje energije, emocije ili inspiracije Vi ispisujete poeziju? Kako ona realno nastaje, postoje li doba dana sklonija stihu?

– Pesme se pi{u na bezbrojrazli~itih na~ina. Inspiracija mi moèbiti neko iskustvo, fraza koju sam na~uo,grupa re~i. To je samo po~etak.Neprestano dora|ujem pesmu tako da seretko de{ava da je ono sa ~im sam po~eo,isto kao to {to sam dobio na kraju. A{to se vremena ti~e, ~ini mi se da sam japesnik letweg zalaska sunca i dugihbesanih zimskih no}i.

Pisali ste o Vasku Popi, Marini Cvetajevoj, Abelardu Morelu... Imamose}aj da ste ih mnogo boqe razumeli,nego {to je to uobi~ajeno. Imaju li pesnici nekakav zajedni~ki kod?

– Svakako. Kao {to {vaqe znaju kako se {ije haqina, takoi pesnici znaju kako su neke pesme pro{ivene.

Koliko je, i da li je, Pulicerova nagrada promenila Va{u karijeru?

– To mi je mnogo zna~ilo nekoliko meseci. âk suodu{evqeni bili i lokalni bakalini i automehani~ari. Ali,mnogo je vode proteklo od tada. Danas to qudi retko kadspomiwu. Bilo je lepo jedno vreme, ali mi nije promenilo ivot

na duè staze.

To u {ta verujemo nas prili~no odre|uje kao qude. [ta je to u {ta Vi verujete, posle svega?

– Verujem da postoji ne{to {to se zove istina i da ~ovekmora da govori istinu. To je te{ko. Lak{e je sebi pri~ati bajke.Uz to, ceo svet po~iva na laìma. Na{i politi~ari laù, va{ipoliti~ari laù. I ja laèm, iako se svim silama trudim da tone radim.

[ta je to za {ta se i danas vredi boriti?

– Za istinu, koju niko ne èli da ~uje, naravno, a opet jeistina ta koja nam moè pomo}i kao pojedincu i kao qudima.

Dragana MARKOVI]

73

POK J WE

Pre mnogo godina Simi} je, kako beleì wegov prevodilacVesna Roganovi}, u kafi}u u San Francisku slu~ajno upoznao svog“xelata”, pesnika Ri~arda-Dika Hjuga i preobrazio ga upacifistu. uv{i da se Simi} upravo vratio iz Beograda, a neznaju}i da je ovaj tamo slu~ajno odrastao, nacrtao mu je nasalveti preciznu mapu grada na u{}u Save, sa mostovima,po{tom, ranìrnom stanicom... U Beogradu on nikad nije bio,dodu{e, ali ga je iz vazduha ga|ao savezni~kim bombama,pomutiv{i Simi}ima vedar uskr{wi blagdan 1944. godine. Iakomu je arli posle prve ~a{ice oprostio mladala~kunepromi{qenost, Hjug je u “Pismu Simi}u iz Boldera” poredostalog napisao:

“Dragi arls, drago mi je {to si izbegao bombe....Slede}i put, da bude{ siguran da }e{ preìveti, sedni na mostkoji poku{avam da pogodim i ma{i...

Gde god bio na kugli zemaqskoj, ti si na sigurnom. Ciqam,ali moje bombe su bombone i izgubio sam avion-predvodnik.

Tvoj prijateq Dik.”

BIOGR FIJ

ârls Simi}, Amerikanac i Srbin, jedan je od najve}ihmodernih ameri~kih pesnika. Ro|en je 1938. u beogradskojgra|anskoj porodici i u ovom gradu proveo je detiwstvo, idane okupacije 1941–45. Sa porodicom je po~etkom pedesetihemigrirao iz Jugoslavije i posle kra}eg boravka u Parizudoselio se 1953. u Sjediwene Ameri~ke Dràve. Nastavakwegove biografije je tipi~no ameri~ki: rano se odvaja od

roditeqa, po~iwe da radi najrazli~itije poslove da bi seizdràvao, pored ostalog prodaje kravate, ispravqa ~ituqe ioglase u novinama, a za to vreme se vanredno {koluje i kre}epo umetni~kim krugovima Wujorka i îkaga. Danas ìvi uokolini Staforda, profesor je engleskog jezika naUniverzitetu u Wu Hemp{iru, oèwen je Amerikankom s kojomima troje dece.

Objavio je vi{e od desetine pesni~kih kwiga, od kojih jeona pod nazivom Svet se ne zavr{ava dobila Pulicerovunagradu 1990. Dobio je priznawe Gugenhajmove i Mekarturovezadu`bine i prevodila~ku nagradu PEN-a. Preveo je naengleski gotovo sve va`ne pesnike i ostvarewa klasi~ne imoderne srpske poezije i objavio ih u brojnim pojedina~nimzbirkama i antologijama. Prvi je Srbin ~lan ameri~keAkademije umetnosti. (Drugi Srbin ameri~ki akademik,

Mihajlo Pupin, bio je ~lan jedne druge akademije, za nauku.)

7/21/2019 031 Odbrana


KULTURA

74

N

1. januar 2007.

SALON MUZEJA

NAIVNE

UMETNOSTIU BEOGRADU

OSLOBO\ENI

GRAVITACIJE

ose}i elemente nacionalnog i narativnog, naivna umetnost nastaje negdetridesetih godina 20. veka, sa prvim delima Janka Bra{i}a. Od tog perioda panadaqe, usavr{avawem u osnovi autenti~nog izraza, upotrebom razli~itihmaterijala i tehnika, ona nadrasta u poseban entitet, prepoznatqiv na mapinaivne umetnosti Evrope. Mnoga dela autora, poput Save Sekuli}a, Du{ana

Jevtovi}a, Ilije Bosiq Ba{i~evi}a, Emerika Feje{a, Milosava Jovanovi}a, MilanaRa{i}a, Bogosava @ivkovi}a, Dragutina Aleksi}a, Milana Stanisavqevi}a i ostalih,postala su s vremenom svetska klasika. Ona ve} odavno krase mnoge ugledne svetskegalerije, tako da je ustoli~ewe pri~e o naivnoj i marginalnoj umetnosti u Beogradu dugo~ekani prirodni sled doga|aja.

“Jer, naivna umetnost Srbije je imaginarni prostor u kome postoje sloboda i igra,gde se duh poigrava oslobo|en na~ela realnosti, suve ivotne zbiqe, oslobo|en teìnei gravitacije. Ova umetnost ~uva nadu u najboqa ~ovekova htewa, omogu}avaju}i mu dabude i {to nije. U osnovi iskazuje pozitivan stav prema ivotu, u su{tini, svakiumetni~ki koncept iskazuje zapravo individualno traèwe prevazilaèwa stvarnosti.Kvalitativni skok naivne umetnosti u Srbiji kroz istoriju savremenih likovnihzbivawa sigurno je odbacivawe konvencije, nesputana sloboda likovnog izraza, wenvanistorijski karakter, snaga nesvesnog bi}a koje ovaplo}uje”, pi{e Nina Krsti},

direktor Muzeja naivne umetnosti u Jagodini.Upravo je wena zasluga ogromna i u otvarawu Salona Muzeja u Beogradu, a ove dve

ku}e istog korena, jedine su ustanove koje se bave sakupqawem, prou~avawem,izlagawem i publikovawe dela naivne i marginalne umetnosti. Predvi|eno je i da

Salon u Beogradu bude mesto u kome }e povremeno bitipredstavqeni na{i najzna~ajniji umetnici naive,

ali i velika imena evropske i svetskescene. Izlo`benog, edukativnog

i prodajnog karakteranovi prostor naivne imarginalne umetnosti uBeogradu koncipiran jetako da pribliì

su{tinu ove posebne

percepcije. D. MARKOVI]

Naivna i marginalnaumetnost je dugo,kada je Beograd

u pitawu, nosilaodrednicu izvedenuiz drugog dela svog

naziva. Ta, moè seslobodno re}i,

nepravda, ispravqenaje nedavno i to na

dobar na~in– otvarawem stalne

izlo`bene i prodajnepostavke u galerijskom

prostoru Ministarstvakulture Srbije u

Vlajkovi}evoj ulicibroj 3.

7/21/2019 031 Odbrana


novoosnovanoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost uBeogradu. U svojim ranije objavqenim kwigama on je osvetqavaobrojne aspekte bezbednosti kao jednog od predmetainteresovawa koji su, naro~ito posle teroristi~kih napada uSAD, dospeli u iù svetske nau~ne javnosti.

Pozdravqaju}i prisutne na promociji, dekan Akademije zadiplomatiju i bezbednost gospo|a Lin Montgomeri istakla je dakwiga dr Ga}inovi}a, koju je objavilo preduze}e “Draslar i

partner”, sadrì originalnu definiciju pojma iz wenognaslova. Kwiga tako|e, po re~ima gospo|e Montgomeri,zavre|uje pa`wu i odli~nim sumarnim pregledomantiteroristi~kih mera, koje se kre}u u {irokom dijapazonu odekonomskih i diplomatskih, do upotrebe elitnihspecijalizovanih jedinica za oruànu borbu sa teroristima.

Jedan od recenzenata kwige, profesor Oliver Anti}, usvom izlagawu je naglasio da su akcenti u tematici mudroizabrani. On je posebno pohvalio sadràjan pregled borbenihantiteroristi~kih jedinica iz ~itavog sveta i ukazivawe napotrebu antiteroristi~ke borbe u najrazli~itijimambijentalnim i socijalnim uslovima, od spre~avawateroristi~kih napada na plovnim putevima, u civilnomvazduhoplovstvu, u ruralnoj sredini, do predupre|ivawa udarana sredi{ta globalne ekonomske i politi~ke mo}i u vode}im

svetskim urbanim centrima.Profesor Andreja Savi}, tako|e recenzent, ukazao je na to

da zbog stawa stvari u svetu, pri kojem ni ostvarena vojna iekonomska hegemonija nisu dovoqne za postizawe bezbednosti,sve vi{e ja~a potreba za plasirawem tzv. meke mo}i, preko kojesila jedino moè da dobije na kredibilitetu.

Zakqu~uju}i izlagawa na promociji, autor kwige drRadoslav Ga}inovi} je podsetio na neuskla|enost u naporima zasuprotstavqawe terorizmu, do koje, po wemu, umnogome dolazi izbog nepostojawa vaqane nau~no utemeqene definicijeterorizma, koja bi bila op{teprihva}ena. Antiterorizam kaoodgovor na terorizam u odbrambenom smislu mora da ra~una najake policijske snage, ali i na sna`nu i osposobqenu vojsku, kojaje jedan od garanta stabilnosti dràve. Operativne korake uupravqawu antiteroristi~kom operacijom, posle dono{ewaStrategije nacionalne bezbednosti, trebalo bi tako|e jasnozakonski odrediti. U svakodnevnom suo~avawu sa teroristi~kimizazovom, zakqu~io je dr Ga}inovi}, najve}a opasnost se krije upotiskivawu profesionalizma u korist podani{tva, {to se nesme dozvoliti ako se èli postizawe bezbednosti.

A. ANTI]

75

NOVA KWIGA O TE RORIZMU

AUTENTIÂN

NAU^NIPOGLEDGlobalna kretawa suterorizam, kao vode}ibezbednosni izazovdana{wice, izsubnacionalnogtransformisalau op{teprisutni fenomen.Neuskla|enost u antiteroristi~kimnaporima javqa se i zbog nepostojawavaqane, nau~no utemeqene definicijeterorizma, koja bi bilaop{teprihva}ena – tvrdi dr RadoslavGa}inovi}, autor kwige“Antiterorizam”.

N

edavno je u Centralnom domu Vojske Srbije promovisananajnovija kwiga profesora dr Radoslava Ga}inovi}a,autora koji se godinama svestrano bavi fenomenombezbednosti. Wegovo upravo od{tampano delo, poku{aj je

da ponudi teorijska obja{wewa mnogih nedoumica kojese vezuju za kontroverzni pojam terorizma, uz istovremenopredlagawe i nekih zakqu~aka i mogu}ih re{ewa.

Profesor Ga}inovi} je predavao na vi{e visoko{kolskihustanova. Trenutno je najaktivniji kao predava~ na

Jugoslav Vlahovi}

NOVI VOJNIK

7/21/2019 031 Odbrana


1. januar 2007.76

F

E Q T

O N

Pi{e: Miladin PETROVI]

Iako vojna slu`ba ioficirski poziv nisu Bogom

zabraweni, mnogo jeprimera u istoriji i

predawima, kada su vojnici

i oficiri skidaliuniformu i ostavqali

oru`je, a obla~ili mona{kuode}u. Svi oni ~inili su to

dobrovoqno, po nekomunutra{wem glasu.

Me|utim, bilo je i onihoficira i ratnika koji se

nisu zamona{ili, ali supostajali Hristovi vojnici,svetiteqi, narodne legende

i moralni putokazi.

IZ VOJN E U NIFO RM E U MON [KU RIZU

PRVI HRISTOVIVOJNICI

Nisu vojnici skidali uniformu zato {to vojna slu`ba nije za ~estitog ~oveka, ni-ti zato {to ne mogu da budu dobri hri{}ani. U Jevan|equ po Mateju zapisano jeda je Gospodu jednom pri{ao rimski oficir i zamolio ga za pomo}. Gospod mutada nije rekao da skine uniformu da bi mu pomogao, ve}, naprotiv, pohvalio jesa divqewem veru tog mnogobo{ca. Da je Gospod bio protiv vojne slu`be sigur-no ne bi propustio tu priliku da pou~i kapetana da napusti svoju slu`bu.Prema delima apostola, u Kesariji je ìveo rimski kapetan ~ete, Kornilije,

poboàn ~ovek, koji je ~inio mnoge milostiwe narodu i molio se stalno Bogu. Nawegove molitve, Gospod mu je omogu}io da wega i sve u wegovom domu krsti apostolPetar. Kapetan je primio kr{tewe i darove svetog duha iako je bio vojno lice, i niPetar, ni an|eo, ni sam Bog, niko mu nije postavio uslov da napusti vojnu slu`bu, ukojoj je, svakako, bilo ne samo paradirawa, nego i ratovawa. A kada su svetog Jova-na Krstiteqa vojnici pitali {ta da ~ine da bi se spasili, on im nije savetovao dase odreknu vojne slu`be i svog zanata, nego im je, kako je zapisao sveti jevan|elistLuka, rekao: “Ne zlostavqajte nikoga i ne optuùjte la`no, i budite zadovoqnisvojom platom.”

Prema u~ewu svetih otaca, u Hristovom krstu, koji se uvek povezuje sa vaskrse-wem, najdubqa je tajna. Isus Hristos je prvomu~enik i on je, svojim stradawem, daoprimer svima koji }e ga slediti: apostolima, mu~enicima i svim hri{}anima. Hri-stovim mu~eni{tvom su, ujedno, opravdana i stradawa starozavetnih pravednika,Jova i mnogih proroka. A, prema re~ima svetog vladike Nikolaja, svi bogoqupci i

narodoqupci, bili su u ovome ivotu-

veliki mu~enici. Sveto pismo to nedvosmi-sleno potvr|uje, iznose}i primer Jakova, Josifa, Mojsija, Isusa Navina, Samui-

7/21/2019 031 Odbrana


Kapetan Longin je bio stare{ina vojnika, odnosno straè ko-ja je ~uvala Hristov grob i koji je poverovao u Hrista. Me|utim, kadsu jevrejske stare{ine saznale za Hristovo vaskrsewe, potpla}i-vali su vojnike da pronose la`nu vest – da Hristos nije vaskrsaonego da su ga ukrali wegovi u~enici. Poku{ali su da potplate iLongina, ali on na to nije pristao. Jevreji su tada hteli da ga ubi-ju, ali po{to je na vreme saznao za to, zajedno sa dva svoja druga,skinuo je svoj vojni~ki pojas, oti{ao kod apostola i krstio se. Za-tim je tajno napustio Jerusalim i preselio se u Kapadokiju. Tamo sepredao postu i molitvi, i, kao ìvi svedok Hristovog vaskrsewa,obratio je mnoge neznabo{ce u hri{}anstvo. Potom je oti{ao naimawe svoga oca, ali ni tamo ga nisu ostavili na miru.

Saznav{i gde se Longin nalazi, Pilat je poslao vojnike da gaposeku, ali on je i to provideo duhom. Iza{ao je u susret svojim xela-

tima i svratio ih u svoj dom, ne kazuju}i im koje. Dobro ugo{}eni vojnici legli su da spavaju,a Longin se molio celu no}, pripremaju}i se zasmrt. Ujutru je doveo i ona svoja dva druga, obu-kao se u bele pogrebne haqine, pou~io svojeuku}ane i pokazao im mesto na brda{cu gde }ega sahraniti. Tada se javio vojnicima i kazaoim da je Longin, onaj koga traè. Vojnici su sezbunili i zastideli i nisu ni mislili da ga po-

seku. No, on je od wih zahtevao da ispune zapo-vest svog stare{ine. Tada su pose~eni i Longini dva wegova druga. Longinovu glavu vojnici suodneli Pilatu, a ovaj ju je predao Jevrejima ko-ji su je zakopali na |ubri{tu van grada.

Posle mnogo vremena od Longinove smr-ti, kako je zapisao wegov ìvotopisac, u Ka-padokiji je oslepela jedna udovica. Po{to le-kari nisu mogli da joj pomognu, po{la je sasinom u Jerusalim da se pokloni svetiwama.Tek {to su stigli, wen sin se iznenada razbo-leo i umro. U toj velikoj àlosti javio joj sesveti Longin i ute{io je obe}awem da }e joj

povratiti vid i pokazati joj sina u nebeskoj slavi. Svetiteq ju jeuputio iza gradskih zidina, na smetli{te, da tamo otkopa wegovu

glavu. êprkaju}i po smetli{tu, udovica je u jednom trenu dotaklaglavu svetog mu~enika i – odmah progledala. Ispuwena rado{}u,uzela je svetiteqevu glavu, oprala je, okadila i stavila u svoj stankao najve}u dragocenost. Kapetan Longin je bio prvi oficir koji jeskinuo uniformu i udaqio se od sveta radi Hrista.

KORNILIJESOTNIKI LEONTIJE

Rimski oficir u Kesariji Palestinskoj, kapetan Kornilije,potowi sve{tenomu~enik Kornilije Sotnik, bio je prvi neznaboàckoji je stupio u crkvu Boìju. Prema apostolskim delima, Kornilijuse javio an|eo Boìji i uputio ga na apostola Petra, da ga on krsti.Po{to ga je krstio, apostol Petar ga je poslao za episkopa u nezna-boà~ki grad Skipseosis, gde je Kornilije, propovedaju}i Hristovure~, pro{ao kroz mnoga i velika isku{ewa, uspev{i da sru{i Apo-lonov hram, da krsti Dimitrija, kneza tog grada i privede Hristu277 neznaboàca. Prema crkvenom predawu, episkop Kornilije semirno upokojio, a wegov grob s vremenom je bio zaboravqen i zapu-{ten. No, jednom se svetiteq javio episkopu troadskom Siluanu ipokazao mu mesto gde je sahrawen. Na tom mestu episkop Siluan jepodigao crkvu uz pomo} bogatog gra|anina Evgenija. Docnije se mno-go puta pokazalo da su Kornilijeve mo{ti ~udotvorne.

A rimski vojvoda Leontije, potowi sveti mu~enik Leontije, je-dan je od onih oficira koji su vi{e voleli da sluè cara nebeskognego onog zemaqskog, ali i koji su stradali zbog qubavi prema Hri-stu. Tog hrabrog vojvodu, hri{}anina, ivotopisac opisuje kao “vi-sokog, sna`nog, krepkog i hrabrog ratnika”.

Jednom prilikom carski namesnik Adrijan, kao veliki pro-tivnik i goniteq hri{}ana, poslao je svoje vojnike da uhvate Le-ontija. Stare{ina tog odreda, Ipatije, usput se razboleo i mo-

rao je da uspori svoje napredovawe. Jedne no}i javio mu se an|eoBoìji i rekao mu: “Ako ho}e{ da bude{ zdrav, sa svim tvojim voj-

77

la, Davida, Jova, svih proroka i pravednika Staroga zaveta. Ali,i Novi zavet, pa i sva istorija Crkve potvr|uju to mnogim prime-rima.

Prvi mu~enik me|u hri{}anima, koji je, poput raspetogGospoda, molio Oca nebeskog da oprosti wegovim ubicama, bio jearhi|akon Stefan. On je prvi od sedmorice |akona, koje su ruko-poloìli sveti apostoli, ali i prvi hri{}anski mu~enik. Kao pro-povednik u Jerusalimu, on je la`no optuèn i kamenovan. Wegovemo{ti su, 428. godine, prenete iz Jerusalima u Carigrad i sa~u-vane su zahvaquju}i potajnom hri{}aninu Gamailu.

Pi{u}i o veri i o tome da je prvomu~enik Stefan bio ~ovekispuwen verom, mitropolit Antonije Blum, pozivaju}i se na staruposlovicu, kaè da niko ne moè da se okrene od greha i od stareneistine ako ne vidi u o~ima ili na licu makar jednog ~oveka sija-we ve~nog ivota. Prema svedo~ewu onih kojisu gledali kako je umro arhi|akon Stefan,kad su ga zbog vere kamenovali, wegovo liceje sijalo kao sunce, rado{}u i verom – sve-tlo{}u ve~nog ìvota. Radi ve~nog prebiva-wa u Hristu, veli mitropolit Antonije, svetiarhi|akon Stefan morao je da poloì i svojìvot. To su kasnije, vide}emo, u~inili i mi-lioni pravoslavnih hri{}ana.

Veruju}i Hristu, u silu wegovog krsta ivaskrsewa, apostol Petar je traìo, na pri-mer, da bude razapet i to sa glavom okrenu-tom na dole. Veliku equ da strada kao i Hri-stos imao je i sveti Igwatije Bogonosac. Pu-tuju}i u Rim, gde je trebalo da bude ba~en me-|u zveri zato {to je propovedao hri{}anst-vo, pisao je poslanice tamo{wim hri{}ani-ma mole}i ih da se ne trude oko wegovog iz-bavqewa. Pisao im je: “Ostavite me da bu-dem hrana zverovima... Qubav se moja razapei nema u meni ogwa koji eli i{ta materijal-no, nego je u meni voda ìva i ùbore}a kojami iznutra govori: Hajde ka Ocu! .” Takvu èqu za stradawem radiHrista, koju je imao sveti Igwatije, ali i mnogi drugi znani i ne-

znani mu~enici, prema re~ima svetih otaca, nije mogu}e razumetiumom, ve} jedino verom u Boga.

Crkva je oduvek cenila mu~eni{tvo, kao obrazac istinskogìvota. Krv mu~enika je, prema re~ima Tertulijana, bila seme no-vih hri{}ana. U ìtiju svetog Polikarpa Smirnskog kaè se da suhri{}ani “sabrali wegove kosti, dragocenije od dragog kamewa izna~ajnije od zlata”. Praksa podizawa crkava na grobovima mu~e-nika traje zato od prvih vekova hri{}anstva do danas. Mo{ti sve-tih mu~enika se u svakoj novoj crkvi ugra|uju u ~asnu trpezu i u an-timins, koji moè, u slu~aju nevoqe, da posluì i kao zamena za~asnu trpezu.

K PET N LONGIN

Mnogi znani i neznani vojnici, oficiri, ratnici, vojvode,vojskovo|e, kraqevi i carevi, radi ostvarewa svojih hri{}anskihideala, carstva nebeskog i spasewa du{e, odricali su se ~inova,odlikovawa, nagrada, karijera, svetskih blaga i skidali vojnu uni-formu i obla~ili mona{ku. Mnogi od wih su, jo{ dok su nosiliuniforme, po{li najteìm putem, putem Bogo~oveka Hrista i sle-dili ga do Golgote. Iako su znali da je, u to vreme, ispovedaweHristovog imena zapravo potpisivawe svoje smrtne presude, mnogivojnici i oficiri hrabro su ispovedali svoju veru i, stradaju}iradi Hrista, postajali su wegovi vojnici.

Prvi oficir koji je, posle Hristovog stradawa, skinuo vojnuuniformu i udaqio se od sveta radi Hrista bio je sveti mu~enikLongin. Bio je to onaj kapetan, stare{ina vojnika koji su prisu-stvovali raspe}u Isusa na Golgoti, o ~emu svedo~e jevan|elistiMatej, Marko i Luka. Opisuju}i Hristovo stradawe Matej veli:“A kapetan i koji s wim ~uvahu Isusa videv{i da se zemqa trese

i {ta bi, popla{i{e se vrlo govore}i: Zaista, ovaj be{e sin Bo`ji .”

7/21/2019 031 Odbrana


FEQTON

78

nicima uzvikni tri puta prema nebu: Boè Leontijev, pomozi mi !”To svoje vi|ewe Ipatije je otkrio drugovima, a onda su svi jed-

noglasno uzviknuli ka nebu onako kao {to mu je an|eo rekao. Ipa-tije je najedanput ozdravio i svi su se zadivili, a naro~ito neki

Teodul. Tada su Ipatije i Teodul po{li napred, pre ostalih vojnika,da na|u vojvodu Leontija. Kada su ga na{li i kad im je on izloìosvoju veru u Hrista, wihova srca su se razgorela qubavqu. Premapredawu, u tom ~asu se nad Ipatijem i Teodulom spustio svetaooblak iz koga je padala rosa. Duh Bo`ji je kr{tavao dve obra}enedu{e, a sveti Leontije je tada izgovorio re~i: “U ime PresveteTrojice, Oca i Sina i Svetoga Duha.”

Saznav{i da su i Ipatije i Teodul postali hri{}ani, Adrijanje naredio da ih mu~e, a potom da im sekirom odseku glave. Tako suubijena dvojica Leontijevih duhovnih u~enika. Tada je Adrijan nalo-ìo i da Leontija mu~e i primoraju da seodrekne vere, ali on je ostao nepokole-bqiv. Iako mu je celo telo bilo u ranama,on se molio Bogu da ga ne ostavi. Usred naj-ve}ih muka javio mu se an|eo Gospodwi i

ohrabrio ga, a onda su mu~iteqi oborilisvetiteqa na zemqu i tukli ga do smrti. Tostradawe posmatrao je kir Notarije, koji jetaj doga|aj zapisao na olovnim plo~ama, ko-je je poloìo u grob mu~enika. Sveti Leon-tije stradao je 73. godine.

VOJVOD PL KID

Sveti mu~enik Zosim, kao rimski vojniku vreme cara Trajana, hrabro je ispovedaohri{}ansku veru i zbog toga je zatvoren u tamnicu i mu~en. U tamni-ci su mu se javqali an|eli i bodrili ga. Usred najve}ih muka, kakoje zapisano u wegovom itiju, ~uo je glas sa neba: “Ne boj se, Zosi-me, i krsti se. Ja sam s tobom!” Posle dugog i stra{nog mu~ewa po-se~en je 116. godine.

Tih godina stradao je i rimski vojvoda Plakida, veliki voj-skovo|a za vreme careva Trajana i Tita, potowi sveti velikomu~e-nik Jevstatije. Iako neznaboàc, Plakida je bio pravedan i milo-stiv ~ovek. Jednom, dok je bio u lovu, Plakida je video svetao krstme|u rogovima jelena i ~uo je glas Gospodwi koji ga je uputio da odedo hri{}anskog sve{tenika i krsti se. Na kr{tewu je dobio imeJevstatije, a krstili su se i ~lanovi wegove porodice, èna i si-novi. Posle kr{tewa, Jevstatije je oti{ao tamo gde mu se javilootkrovewe i zablagodario Bogu {to ga je priveo istini. Tu mu se,opet, javio glas Gospodwi i otkrio mu wegovo budu}e stradawe ra-di Hrista. Posle toga Jevstatije je sa porodicom tajno napustioRim nameravaju}i da se povu~e me|u prost narod i da u nepoznatoji skromnoj sredini posluì Bogu. îm je stigao u Egipat, odmah jenai{ao na velika isku{ewa. Neki razbojnik mu je oteo enu, a ne-stala su mu i oba sina, tako da je preko no}i ostao sam, ne znaju}idugo da li su wegovi ivi ili su nastradali.

Jevstatije se nastanio u egipatskom selu Vadisis. Tu je, kaoseoski najamnik, proìveo 15 godina. Akad su varvari napali Rim-sko carstvo, car Trajan je alio {to mu nema vojvode Plakide, ko-ji je znao samo za pobede. Trajan je tada naredio dvojici wegovihdrugova oficira da ga traè. Na{av{i ga u Egiptu, doveli su gacaru i Jevstatije je, kao i mnogo puta ranije, skupio vojsku i pobe-dio varvare. Kad se vra}ao u Rim posle velike pobede, sre}a muse, usput, jo{ jednom osmehnula: prona{ao je svoju ènu i oba si-na. Ali, u Rimu ga 118. godine nije ~ekao car Trajan, koji vi{e nijebio me|u ìvima, nego Adrijan. Novi car je, kako je zapisano, po-zvao vojvodu Jevstatija da prinese `rtve idolima, ali mu je ovajkazao da je on hri{}anin i da to ne}e u~initi. Car je naredio daga, zajedno sa ènom i sinovima, mu~e i bace me|u zveri. No, kako

im zveri nisu ni{ta na{kodile, bacili su ih u usijanog metalnogvola, gde su izdahnuli u najve}im mukama. Tre}eg dana po pogubqe-

wu, izvadili su wihova mrtva tela, koja ne samo da nisu izgorelanego ih ogaw nije ni o{tetio. Rim je ostao u ~udu.

I sveti mu~enik Ermije, stari carski vojnik, stradao je zaHrista, 166. godine za vreme cara Antonina. Iako je bio izloènvelikim mukama, nije hteo da se odrekne svoje vere. Wegov ivoto-pisac je zapisao da su ga bacali u ogwenu pe}, davali mu da ispijeotrov, ali on je, na ~udesan na~in, ostajao ìv. Videv{i to, ~ovekkoji mu je davao otrov i sam je po~eo javno da ispoveda Hrista izbog toga je i on pose~en. Akad su Ermiju izvadili o~i, rekao je su-diji: “Uzmi sebi ove o~i telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imamo~i srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu.” Posle toga, onikoji su mu~ili potoweg svetiteqa odjednom su oslepili i teturalisu oko wega. Ali, sveti Ermije ih je prizvao k sebi, stavio svoje ru-ke na wih i – iscelio ih. To je veoma razqutilo sudiju, pa je izva-dio no` i svetitequ odsekao glavu. Hri{}ani su tajno uzeli sveti-teqevo telo i dostojno ga sahranili.

U vreme istog rimskog cara, stradao je i vojvoda Meletije, po-znat kao sveti mu~enik Meletije Stratilat. Optuèn je za razarawe

neznaboà~kog hrama i osu|en na smrt.Izdahnuo je, prikovan za drvo, u te{kimmukama. Sa wim je postradalo i wegovih1.218 vojnika, sa ènama i decom, kojinisu hteli da se odreknu Hrista.

U tre}em stole}u, u Kesariji pale-stinskoj, u vreme cara Galijena, slu-`bovao je pobo`ni vojnik Marin, poto-wi sveti Marin, koji je, tako|e, zbog ve-re u Hrista, bio mu~en i pose~en ma~em.On ne samo da nije hteo idolima daprinese rtve, nego je rasturio i noga-ma pogazio i one `rtve {to su prinelidrugi. Wegovom stradawu, oko 260. go-dine, prisustvovao je senator Asterije.

Kad je video {ta se dogodilo, toliko se odu{evio wegovom verom uHrista da je skinuo sa sebe dolamu, obavio wome telo mu~enika, azatim ga je odneo i sam sahranio. Videv{i to, neznabo{ci su pose-kli i samog senatora kao hri{}anina.

MOLITV PRED IKONOM

Kada je car Dekije ratovao protiv varvara, u wegovoj vojscibio je vojvoda Merkurije koji je komandovao jermenskim pukom zva-nim Martenzes. Prema predawu, wemu se u borbi javio an|eo Bo`-ji, dao mu ma~ u ruke i kazao mu da }e pobediti neprijateqe. I, za-ista, kako je ostalo zapisano, Merkurije je pokazao ~udesnu hra-brost, pobediv{i s lako}om svoje protivnike. Posle te pobedecar Dekije ga je postavio za prvog vojvodu u svojoj vojsci. Ali, nekizavidqivci optuìli su Merkurija da je hri{}anin, {to je on otvo-reno priznao caru. Zbog toga je, kako stoji u ìtiju, “dugo i te{komu~en, noèvima se~en i vatrom opaqivan”. U tamnici mu se javioan|eo Boìji i iscelio ga, ali car je naredio da se vojvoda Mer-kurije pose~e ma~em. Bilo je to u Kapadokiji izme|u 251. i 259. go-dine. Telo mu je, prema crkvenom predawu, posle pogubqewa, “po-stalo belo kao sneg i iz wega se ose}ao predivan miris”.

Oko stotinu godina kasnije, u vreme cara Julijana Odstupni-ka (361–363) zbio se ~udesan doga|aj koji je, jo{ jednom, potvrdioda je sveti Merkurije zaista ~udotvorac, {to je otac Justin Popo-vi} opisao u “@itiju Svetog Vasilija Velikog”. Naime, postav{icar, Julijan je odstupio od hri{}anske vere i postavio sebi zada-tak da uspostavi mnogoboà~ku veru. Kada je po{ao na Persijance,svirepi car se hvalio da }e istrebiti hri{}ane. U to vreme svetiVasilije se molio pred ikonom presvete Bogorodice, pored koje jebila i ikona svetog Merkurija. Svetiteq se molio da se zli carJulijan, uni{titeq hri{}ana, ne vrati iv iz rata. U jednom trenuvideo je kako se ikona svetog Merkurija izmenila i da je lik mu~e-nika postao nevidqiv. Uskoro, kako je zapisano u “@itiju”, na iko-ni se ponovo pojavio mu~enik, ali sa okrvavqenim kopqem. Budu}ida je ba{ u to vreme car Julijan bio proboden kopqem, hri{}aniveruju da je to u~inio sveti Merkurije, koga je Bogorodica poslala

da pogubi neprijateqa Boìjeg.(Nastavak u slede}em broju)

1. januar 2007.

SvetiMerkurije

7/21/2019 031 Odbrana


9. januar 1911.Prilikom poku{aja sletawa avionom u Beo-gradu poginuo Slovenac Edvard Rusjan(1886–1911). On je u saradwi sa Srbinom

Mihajlom Mer~epom, krajem 1910. u Zagrebu,sagradio jednokrilac nazvan “Mer~ep–Ru-sjan”. Avion koji su èleli da prikaù Beogra-|anima sru{io se na bedem Kalemegdansketvr|ave. Rusjan je 67. na listi pilota koji sudo tada poginuli u vazduhoplovnim udesima.9. januar 1992.Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, “kao legitimni,slobodno i demokratski izabrani predstavnik wegovih prava i in-teresa, ostvaruju}i wegovu plebiscitom izraènu voqu“, donela jeDeklaraciju o progla{ewu republike srpskog naroda u BiH.10. januar 1845.U Kneèvini Srbiji usvojeno “Ustroenie garnizonog voinstva”.Ovim dokumentom, od 64 ~lana, regulisani su odnosi unutar garni-zona i na~in ure|ewa garnizonog {taba.10–11. januar 1994.Na samitu Natoa u Briselu iniciran je Program Partnerstvo zamir (PFP). U pozivu za pristup Partnerstvu nagla{eno je da je Natootvoren za ~lanstvo evropskim dràvama koje su u stawu da po{tujuna~ela Saveza i doprinose bezbednosti severnoatlantske oblasti.12. januar 1904.Pokrenut dnevni list “Politika“. Glavni urednik bio je VladislavRibnikar u saradwi sa bratom Darkom.12. januar 1992.Na konferenciji u @enevi utvr|eni su ustavni principi za ure|e-we Bosne i Hercegovine. Predvi|eno je ustavno priznawe tri kon-stitutivna naroda i decentralizovana dràva u kojoj mahom svaovla{}ewa imaju provincije.13. januar 1993.

U Parizu otvorena za potpisivawe Konvencija o hemijskom oru`ju(CWC), kojom se zabrawuje proizvodwa, pribavqawe, transfer,skladi{tewe i upotreba hemijskog oru`ja.14. januar 1887.Kraq Milan Obrenovi} je na predlog predsednika Ministarskogsaveta i ministra vojnog |enerala Save Gruji}a, izdao nare|eweo proslavqawu slava u vojsci. Za dan slave trebalo je uzeti zna-~ajan datum iz pro{losti ili dan nekog srpskog svetiteqa.14. januar 1943.Uz u~e{}e Vinstona êr~ila, FrenklinaRuzvelta i [arla de Gola po~ela konfe-rencija u Kazablanci. Saveznici su u Ka-zablanki postavili zahtev Berlinu, Rimu,i Tokiju za bezuslovnom kapitulacijom.14. januar 1963.

Francuski predsednik [arl de Gol naja-vio veto protiv pristupawa Velike Bri-tanije Evropskoj ekonomskoj zajednici.15. januar 1942.Vlada Kraqevine Jugoslavije u izbegli-{tu potpisala sporazum o Balkanskojuniji sa Gr~kom. Unija je imala za ciqstvarawe nove Evrope, uspostavqawe demokratskog me|unarodnogporetka i odbrambenog bedema protiv svakog spoqnog me{awa uposlove balkanskih naroda.15. januar 1992.Arbitra`na komisija Evropske zajednice je u svom izve{taju za-kqu~ila da srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj i BiH ima pravo dauìva sva prava koja su me|unarodnim pravom priznata mawinama

i etni~kim grupama. Pripremio Miqan MILKI]

1. januar 1904.Usvojen Zakon o odli~ju “Kara|or|eva zve-zda”. U ~ast obeleàvawa stogodi{wice Pr-vog srpskog ustanka, a “za priznawe i odliko-

vawe zasluga ste~enih za Kraqa i Otaxbinukako u miru, tako i u ratu“.1. januar 1958.Stupili na snagu Rimski ugovori potpisani25. marta 1957. o osnivawu Evropske ekonomske zajednice iEvropske zajednice za atomsku energiju.1. januar 2002.Dràve Evropske unije zamenile svoje nacionalne valute zajedni~-kom evropskom valutom ”evro”. Danska i Velika Britanija, kao ~la-nice EU, iskoristile su pravo da zadrè svoje nacionalne valute.2. januar 1904.Ukazom kraqa Petra odre|eno da se na Vidovdan svake godine dr-ì pomen izginulim borcima.2. januar 1944.U selu Bujanu u Albaniji zavr{ena je osniva~ka konferencija Na-rodnooslobodila~kog odbora za Kosovo i Metohiju. Rezolucija Bu-janske konferencije nagla{ava da je Kosovo i Metohija naseqenanajve}im delom {iptarskim narodom koji èli da se oslobodi iujedini sa [ipnijom (Albanijom). “Garancija za ovo jeste Narod-nooslobodila~ka vojska Jugoslavije i Narodnooslobodila~ka voj-ska [ipnije sa kojom je usko povezana.“3. januar 1883.Donet Zakon o ustrojstvu vojske kraqa Mila-na Obrenovi}a. U ~lanu 19. Zakona pi{e da“nikakav srpski gra|anin ne moè postatiukazni ~inovnik niti dràvni u~iteq, sve{te-nik i kalu|er, ako nije odsluìo u stalnom ka-dru, bilo potpuni ili skra}eni rok, a sposo-ban je za slu`bu”.

3. januar 1992.U @enevi usvojen plan mirovne operacije UNza Jugoslaviju, takozvani Vensov plan. Pred-vi|eno je da mirovna operacija UN u Jugoslaviji bude privremeniaran`man za stvarawe uslova za mir.6–7. januar 1916.U bici kod Mojkovca crnogorska sanxa~ka voj-ska, pod komandom serdara Janka Vukoti}a uèstokim borbama zaustavila prodor dve au-strijske divizije i, na taj na~in, obezbe|uju}ibok i pozadinu srpskih snaga, omogu}ila wi-hovo povla~ewe preko Crne Gore i Albanije.6. januar 1929.Po~ela takozvana {estojanuarska diktaturakojom je kraq Aleksandar ukinuo parlamentarni ìvot i uveo li~ni

reìm zasnovan na ideji “integralnog jugoslovenstva”. KraqevinaSHS dobija naziv Kraqevina Jugoslavija.7. januar 1785.Letom uz pomo} balona od Dovera do Ka-lea, Francuz Fransoa Blan{ar je po-stao prvi koji je na ovaj na~in uspeo dapreleti kanal La Man{.7. januar 1904.Odlukom ministra vojnog iz sastava Mi-nistarstva vojnog izme{tena je karto-grafska radionica i stavqena u sastav Geografskog odeqewa Glav-nog |eneral{taba.7. januar 1973.Danska, Irska i Velika Britanija pristupile su Evropskoj ekonom-

skoj zajednici, dok su se u Norve{koj gra|ani referendumom izja-snili protiv pristupawa.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

79

7/21/2019 031 Odbrana


80

VE R S KI PR Z N I I

1–15. januar

Pravoslavni2. januar – Sv. Igwatije Bogonosac; sveti Danilo

II Srpski5. januar – Prepodobni Naum Ohridski – Tucindan

6. januar – Badwidan7. januar – Ro`destvo Hristovo – Boì}8. januar – Sabor Presvete Bogorodice9. januar – Sveti prvomu~enik i arhi|akon Stefan13. januar – Sveti Dositej zagreba~ki14. januar – Obrezawe Gospodwe; sveti

Vasilije Veliki (Nova godina)15. januar – Prep. Serafim Sarovski

Rimokatoli~ki1. januar – Nova godina – Sveata Marija – Dan mira6. januar – Bogojavqewe – Sveta tri kraqa8. januar – Kr{tewe Isusovo

Postoji predivna divqina ka kojoj svi mi stremimo. O tojdivnoj divqini kri{om sawari na{e srce kada govorimoo putovawu. Ah, kada bismo samo znali gde je ta divqina ikako do we prona}i pravi put!Tako lakim, tako uobi~ajenim je putovawe za nas u~inilo

novo vreme. Ravnodu{no se zapu}ujemo na put, bez roptawa seprepu{tamo vo`wi. [to brè i luksuznije, tim boqe. Putova-we sve vi{e postaje prosto kretawe u prostoru: udaqeno “ta-mo” postaje blisko “ovde” i obrnuto. Tako nam je lako sedeti ustartnom komfornom automobilu, ili u kupeu brzog voza za pu-{a~e i umi{qati da smo “osveèni” i da smo se “odmorili”,da smo se vratili u uobi~ajenu vrtoglavicu sitni~avoga ìvo-ta. Nismo li izgubili onaj vaàn smisao putovawa, a ujedno sa

wim i divnu utehu ìvota? Da li smo sposobni da putujemo pe-{ice, da hodo~astimo?Nije te{ko mewati jedno mesto za drugo, ako vu~e{ za so-

bom du{evni umor i ustajali vazduh svakodnevice. Putovatizna~i tu|evati, mewati se, postajati neko drugi. Dakle, dostasa preìvqenim stvarima! Dole zamagqene nao~ari! Izvucimose iz uskog koloseka kakvog-takvog tavorewa, iz blata jadneborbe za sitne`! Dole breme sopstvene banalnosti! Druk~ijedisati, druk~ije gledati, druk~ije oslu{kivati! Da, naravno,putovawe je – “kretawe”; ali taj pokret mora imati za~etak uunutra{wem prostoru duha. Istinsko putovawe, ono koje mewai pretvara, jeste pre svega “prelaz u drugu ravan postojawa”, okojoj je govorio jo{ Aristotel. Bilo bi beznade`no pretposta-vqati tu “druk~iju ravan postojawa” u spoqa{nosti, makar ova-ko: “Ja ostajem stvrdnut i okamewen, a ti, {areni spoqa{wi

svete, pomu~i se da postane{ raznolik i razonodi{ me! Mrtvekosti, ko moè da vas oìvi? @ivot se daje samo ivome. Ko nesjajka sam, za wega ni sjaja nema. Samo onaj ko se ume moliti,ume}e da oslu{ne i himnu prirode...

Postoji predivna daqina ka kojoj svi mi stremimo. Me|u-tim, ta daqina nije vi{e tako daleka: ona po~iwe u nama sami-ma. Ko je nema unutra, ne}e je na}i ni spoqa, neka samo jezdi usvom “komfornom automobilu” do sudwega dana i neka koristisve vozove i parobrode sveta. Ko, me|utim, unutar sebe pose-duje onu divnu daqinu i ko za wu zna, taj }e je neizostavno sasobom uzeti na put! Svak ko se sprema na tu|evawe mora se za-pitati za dubinu sopstvenog duha: “Gde sam Ja koji èlim ononajboqe od ivota? Gde sam Ja koga se ti~e sve Veliko i Sveto?Gde sam Ja koji tako iskreno ùdim za najskrivenijim tajnamaprirode i stvarawa? Gde je u meni zahvalni sin da se ushitisvojim ocem i oda mu pohvalu? To on mora putovati, to me onuzima sa sobom!”

I evo, putovawe se zavr{ilo, a putnik je sre}an i ute{en.Tako i putovawe postaje promena i preobraàj, duhovna obno-va. Otkriva nam se mogu}nost druk~ijeg, eqa za inim i put pre-ma inome. Putovawe postaje “povratak u rodni dom”, pronica-we u sopstvene, slobodne dubine, tu|evawe, pokloni{tvo; isvet se rascvetava pred nama u hiqadu predivnih likova...

Postoji divna divqina, moramo je posti}i u nama samima.Tada je dostièmo i na svetu zemnome i svetu druk~ijemu: jedan-put se svi mi zapu}ujemo na ve~ni put. I moramo se pripremitiza to posledwe putovawe, kao za povratak u rodni dom, u divnudaqinu...

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

PUTOVAWE

1. januar 2007.

DUHOVNOST

S VE T I V SI LI JE V ELI K I

Sveti Vasilije Veliki, arhie-piskop Kesarijski, ro|en je u vre-me cara Konstantina. Jo{ dok jebio nekr{ten, {kolovao se u Ati-ni i bio je vrlo obrazovan jer jepetnaest godina u~io filozofiju,retoriku, astrologiju i ostale na-uke toga vremena. [kolski drugo-vi su mu bili Grigorije Bogoslov iJulijan – kasnije car odstupnik. Uzrelim godinama krstario je nareci Jordanu zajedno sa svojim

biv{im u~iteqem Evulom.Postav{i ~vrsti pobornik pravoslavqa, lu~a moralne ~i-stote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov se s pravom nazivaVeliki. @iveo je samo pedeset godina, ali je bio ~vrsti stub cr-kve i wen revnosni strojiteq. Deset godina je sluìo kao epi-skop Kesarije kapadokijske i nazivan ~elom crkve Hristove. Sa-~uvana su mnogobrojna dela ovog oca crkve, bogoslovska, ka-nonska, apologetska kao i slu`ba nazvana po wegovom imenu.Ova slu`ba sluì se deset puta u godini i to 14. januara, uo~iBoì}a, uo~i Bogojavqewa, u sve nedeqe âsnog posta, osimCvetne, na Veliki ~etvrtak i na Veliku subotu.

Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvoHristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379. go-dine.

S VE T T RI K R Q

Magove s Istoka, o kojima govori sveti apostol Matej,ne spomiwu}i im ni imena ni broja, kasnije je predawepretvorilo u kraqeve, dav{i im i imena: Ga{par, Melhior iBaltazar. Oko wih je stvorena i legenda, prema kojoj ih jepokrstio sveti apostol Toma, koji je u {irewu hri{}anstvanajdaqe prodro na istok. Poslije smrti tih kraqeva wihovesu relikvije donesene u Carigrad, a odande u Milano, odaklesu prenete u Keln, gde je nad wima podignuta veli~anstvenakatedrala.

Ti sveti kraqevi bili su prvi predstavnici poganskogasvijeta koji su se pokloniti Isusu Hristu i darovali ga zlatom,tamjanom i smirnom, pokazav{i tako da je on Spasiteq. O wi-

hovom dalekom putu do Vitlejema i poklowewu Hristu svedo~e ifreske u katakombama.

7/21/2019 031 Odbrana


S

81

PROGRAMPRISMA

KORI[] EWE SR EDSTAVAPOVERILA^KOG FONDA NATO/PzM

Program PRISMA razvija se u okviru Ministarstvaodbrane sa svrhom da pomogne u aktivnom ukqu~ewu biv{ihpripadnika Ministarstva i Vojske u poslovne strukture i ak-tivnosti van Ministarstva odbrane. U okviru sadràja kojisu ponu|eni, svi biv{i pripadnici Ministarstva i Vojske ko-jima je radni odnos prestao po potrebi slu`be imajumogu}nost kori{}ewa usluga programa PRISMA.

Jedan od sadràja koji se nude u okviru pomo}i je i ko-ri{}ewe sredstava Poverila~kog fonda NATO/PzM.Neposredni realizator plasmana sredstava je Me|unarodnaorganizacija za migracije (IOM). U okviru raspoloìvih sred-stava, ponu|ene su mogu}nosti jednokratnih pomo}i imikrokredita za vi{e namena pod veoma povoqnim uslovima.

Zaposleni u Regionalnim centrima, kao i terenskisavetnici IOM sve zainteresovane uputi}e u ponu|enesadràje, procedure i kriterijume za kori{}ewe sredstava,kao i o na~inu prijavqivawa za kori{}ewe nekih od vrstapomo}i.

Zaposleni u Direkciji za prekvalifikaciju koji rade narealizaciji sadràja programa PRISMA, kao i osobqe IOMo~ekuju sve, koji smatraju da im je pomo} potrebna.

Detaqnije informacije mogu se dobiti radnim danimaod 8,30 do 16,30 ~asova na slede}im adresama.

Kontakti:

Regionalni centar – BeogradCentralni Klub Vojske

Bra}e Jugovi}a 1911 000 Beogradtel: 011/ 30-00-169IOM savetnik: 011/ 33-40-464

Regionalni centar – Novi SadUl. Futo{ka 26tel: 021/ 528-440IOM savetnik: 021/ 65-46-564

Regionalni centar – Ni{Klub VojskeSin|eli}ev trg bbtel: 018/ 509-337

IOM savetnik: 018/ 516-600

SAMOSTRELamostrel se kao dekorativni motiv pojavquje na dva rim-ska reqefa iz 4. veka nove ere koji se ~uvaju u muzeju u Pi-ju (Francuska). U prilog tome je i podatak kod rimskog isto-

ri~ara Amijana Marcelina da je ovo oru`je bilo u upotrebi jo{

kod Gota. Ipak, ostaje nepoznato za{to se samostrel od tada pado kraja 10. veka vi{e ne pomiwe. Me|utim, ve} od po~etka 11.veka ponovo je u upotrebi, kao veoma pouzdano oru`je, sve do16–17 veka, kada je potisnuto.

Ono {to je izvesno jeste ~iwenica da je od 12. veka to oru`-je bilo dominantno na evropskim rati{tima. Bez obzira na to{to crkva nije odobravala upotrebu “gnusnog” oru`ja u borba-ma me|u hri{}anima, krajem 12. veka engleski kraq Ri~ard La-vqe Srce uveo je samostrel kao naoruàwe pe{adije, a potom jei Filip Avgust ustrojio prvu ~etu samostrelaca. Zanimqivo je daje upravo Ri~ard Prvi bio pogo|en strelom samostrela. Glavnikomandant samostrelaca u Francuskoj je zbog ove va`ne du`no-sti uvr{ten me|u mar{ale Francuske. Osim Engleske i Francu-ske, upotreba samostrela pro{irila se po Evropi.

Dakle, bio je u naoruàwu pe{adije i kowice svih evropskiharmija. U turskoj pe{adiji i kowici samostrele su nazivali “ta-tarska strela”. Te{ke samostrele, zvane “zenberek”, koristilisu u rovovima i pri opsadi gradova kao vrlo efikasno oru`je,tako da je me|u jani~arima bila formirana posebna ~eta.

Na Balkanu su samostreli izra|ivani uglavnom u Dubrovni-ku, zvani “balestrama”, i po susedstvu upotrebqavani od 14. do16. veka. To potvr|uju predstave svetih ratnika sa ovim oru`jemna freskama u Pe}koj patrijar{iji.

Posle potiskivawa samostrela sa bojnog poqa od vatrenogoru`ja i wegove zvani~ne zabrane, od 17. veka on se, do 19. ve-ka, u mnogim zemqama upotrebqava kao lova~ko oru`je, ~ak i vanEvrope. U sportskom streqa{tvu i danas je u upotrebi, naravno

u usavr{enom obliku.Samostrel sa mehanizmom za zatezawe tetive, u vreme poja-

ve vatrenog oru`ja, imao je po probojnoj mo}i prednost. Probi-jao je kacigu na udaqenosti od 300, a oklop na 120 koraka. Uzto, iz samostrela su osim luka izbacivane kamene ili metalnekugle i wime je rukovano kao sa pu{kom, pa su ga uspe{no moglikoristiti i mawe ve{ti ratnici. Mana samostrela u odnosu naluk sa strelom je wegova mawa efikasnost pri vla`nom vremenu,jer se tetive nisu skidale.

U Vojnom muzeju nalazi se deset samostrela evropskog pore-kla iz perioda od 14. do 19. veka i tri kineska. Osim dva koji suvojni~ki, ostali su lova~ki ili sportski, upotrebqavani na tur-nirima.

An|elija RADOVI]Snimio Vojislav TRANDAFIL

RIZNICA

7/21/2019 031 Odbrana


82 1. januar 2007.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Uprava poslova preko sindikata, 2. Savr{en, uzoran, 3. @ivotiwa kao{to je kengur, 4. Supstanca ~iji su atomi od anti~estica, 5. “Noìca” inte-gralnog kola, 6. Upi{ite: i, l, 7. Anti~ki grad na mestu Metkovi}a, 8. Me-sto u Sloveniji; koje se odnosi na ime, imensko, 9. [anac, 10. Auto-oznakaza Kraqevo, 11. Narodne kuhiwe (tur.), 12. Bokser poluvelter kategorije,13. Ekonomski, vojni ili kulturni predstavnik u ambasadi, 14. Cigani, 15.Ograni~enost pogleda, 16. @ivot (gr~.), 17. Zavaren spoj, 18. @ensko ime,Ina odmila, 20. Drugi naziv za {estar, 21. Pisma sa uspravnim slovima,23. Nasledno pravo mla|eg (lat.), 26. Marqivost, vredno}a, 27. Mo}naanti~ka dràva na Peloponezu, 29. Bundeve misira~e, 30. Celokupna, ~i-tava, 31. Koji je bele kose, 32. Plasti~na cev~ica, 33. Koja se odnosi naène, 34. Deo stola ili stolice, 36. Slovena~ki glumac, Miha, 37. Druginaziv za oleander, 38. Majka (àrg.), 40. Grad u Italiji, 42. Nau~noistra-

ìva~ki rad (skr.), 44. Akademija likovnih umetnosti (skr.), 45. Engleskaplemi}ka titula, 47. Simbol aluminijuma, 48. Pokazna zamenica, ove.

VODORAVNO:

16. Zasi}ena, 17. Park u Beogradu, preko puta Narodne skup{ine, 19.Predgra|e sa barakama (str.), 20. Ovamo, 21. Vrsta automobilskih moto-ra, 22. Spor, trom, 23. Gumene cevi za razli~ite namene, 24. Pustahija,apa{, 25. Izbor, odbir, 26. Subatomska ~estica, mezon (. . o .), 27. Po-remetiti (fig.), 28. Grad u Kini, 29. Smirenost, mirno}a, 30. Biv{i pr-vak sveta u {ahu, dr Maks, 31. Klini~ki centar (skr.), 32. Vrsta kru{ke,33. Staza za avione i manekene, 34. Velika zmija neotrovnica, 35.Upravnik banovine, 36. Pokrajina u Austriji, 37. Biv{i prvak sveta uFormuli 1, 39. Upi{ite: u, l, 40. Qutina, srxba, 41. Zaliha, 42. Tolikovelik, 43. @itna biqka, 44. Antonije odmila, Anto, 45. Neugode, nepri-jatnosti, 46. Traka za izolaciju, 47. Da`bina, 48. Biv{i bugarski fud-balski as, 49. Radojkova imewakiwa, 50. Povrtarska biqka, 51. Zemqacrvenica (u [paniji), 52. Najtrofejniji voza~ Formule 1, 53. Paran

broj.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANAPARTIJAKAO KOMPJUTERPerunovi} – Velimirovi}

Zlatibor, 2006.1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4

Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 a68.Dd2 0-0 9.0-0-0 b5 10. Lh6

U me~u Prve lige Srbije izme|uekipa Sv. Nikolaj iz Vaqeva i @TPiz Beograda, o~ekivana je velikaborba izme|u mladog Milo{a Pe-runovi}a, reprezentativca, trenut-no jednog od najboqih srpskih vele-majstora i veterana Dra{ka Veli-mirovi}a, “jugoslovenskog Taqa”.Crni bira tzv. Zmajevu varijantuSicilijanske odbrane, kojom seigra rano zao{trava. Izvr{ene suheterogene rokade, crni je jurnuo unapad, a beli odmah èli da osla-bi poloàj protivni~kog kraqa.

10…Lh6Velimirovi}, kao i uvek, igra ne-

ustra{ivo i ne pla{i se opasnogotvarawa h-linije.

11.Dh6 e5 12.Sb3 b4 13.Sd5 Sd5 14.Td5 Le6 15.Td1 a5 16.h4

Dc7 17.h5 Ta7 O~igledno crni zna zbog ~ega je

nu`no da se jo{ jednom {titi sed-

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O : P r e d r a g M i j a t o v i } , b u m , l u -

k o b r a n , a k u m u l i r a t i , a n a l i s t , o b a l e ,

I r i b a r , n o v i n a ,

B r u n a , p r i m a , k , I l i n a ,

t r a k t ,

b r i c a ,

P O ,

N i c a ,

b r a d a ,

P r a j a , n o v , A s a , A r i n a

, k a k v a ,

P e d i , r t , I n i n i ,

k o t a o , r o g a ~ , s , D r a g a ,

B o b a n , k a m a r e , t r a j n a , m e r a k , v o k a t i v , v i c e a d m i r a l , i s -

k a l i t i , o s a ,

S e r g e j T r i f u n o v i } .

mi red; dama mora biti slobodnaza ofanzivne akcije.

18.f4 a4 19.f5

Beli: Kc1, Dh6, Td1, Th1, Lf1, Sb3,a2, b2, c2, e4, f5, g2, h5 Crni: Kg8, Dc7, Ta7, Tf8, Le6, Sb8,a4, b4, d6, e5, f7, g6, h7 19…ab3! Beli `rtvuje figuru, smatraju}i

da }e prvi izgraditi matnu sliku, no

veliki napada~ preti da matirasvakim svojim potezom.20.ab3 Lb3 21.Ld3 Lc2 22.Kd2 Kraq je krenuo u {etwu, iz koje

se ne}e ìv vratiti.22…Ld3 23.Kd3 d5 Ovaj potez ima u raznim varijan-

tama osloba|aju}i karakter, alisada je i napada~ki.

24.ed5 e4+Nema mira, jer sada pored mat-

nih pretwi beli treba da se kloniizmene dama.

25.Ke2 De5 26.hg6 fg6 27.fg6Tg7

U tome je bio smisao 17. potezacrnoga.

28.Td2 e3 29.De3 De3 Izmenom dama crni je ostao sa

figurom vi{e, a to je dovoqno zasigurnu i laku pobedu.

30.Ke3 Tg6 31.Th4 Sd7 32.Tb4Tg3 33.Ke2 Tg2 34.Kd1 Tff2 35.Tf2 Tf2 36.Ke1 Tg2 37.Tb7 Sf6 38.d6Tg7 39.Tb4 Td7 40.Td4 Kf7

0:1

PROBLEMB. Herli, 1933.

Beli: Kg1, De4, Td4, Lf4, Lg4, Sc4,e2, f2 Crni: Ke1, Db6, Lh3, g2

Mat u 2 poteza.

1.Lg3! Na 1…Db8 2.f4 mat.Na 1…Dd3 2.ed3 mat.

Na 1…De3 2.fe3 mat.Na 1…Df3 2.ef3 mat.Na 1…Dg3 2.Db1 mat.

NEUMOQIVAGROFICA

Grof od Flandersa izudarao jesvoju ènu kada ga je pobedila u

{ahu. Osu|en je na 13 godinarobije. Grofica je imala pravoda traì wegovo oslobo|eweod kazne, ali mu batine nijeoprostila. Bilo je to, beleìistorija, 1213. godine.

7/21/2019 031 Odbrana


OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :

- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazinane}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam pripremare{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslatii na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”

Marketing

7/21/2019 031 Odbrana


NARUXBENICA

NC ”Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026

@iro-ra~un 840- 49849 - 58

Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendaraza 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNC ”Odbrana”.

Kalendari se mogu preuzeti u NC ”Odbrana”.Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata

100 dinara za po{tarinu.Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju

nakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

ZIDNI KALENDAR