Download - Биљана Крстић • Марко Шуица Историја1 · 2016-11-10 · – Римска култура у раздобљу од i до iv века (религија,

Биљана Крстић • Марко Шуица

Приручник за наставнике историје за први разред гимназије

општег и друштвено-језичког смера

1Историја

2

ИСТОРИЈА 1Приручник за наставнике историје за први разред гимназије општег и друштвено-језичког смераПрво издање

Аутори: Биљана Крстић, др Марко ШуицаФотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Марко ШуицаРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Бранмил, БеоградТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-780-5

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::94(035) КРСТИЋ, Биљана, 1973- Историја 1 : приручник за наставнике историје за први разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Биљана Крстић , Марко Шуица. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 116 стр. ; 29 cm Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 114-116. ISBN 978-86-7762-780-51. Шуица, Марко, 1967- [аутор]a) Историја - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 219079436

3

ПРЕДГОВОР

Савремени наставни процеси и тежња ка модерној настави стављају наставника и ученике у потпуно другачије улоге. Тежиште наставе премешта се сада са усвајања готових знања на процес самосталног стицања знања, при чему наставник организује наставу са унапред осмишљеним планом и обезбеђеним изворима за учење.

Због тога је Приручник за наставнике историје у првом разреду гимназије замишљен као модел додатног материјала који олакшава извођење наставе. Осим увида у Наставни план и програм, нуди наставницима низ тумачења, препорука и идеја корисних за непосредан рад са ученицима, као што је кратак осврт на смернице у планирању часова, циљеве и исходе, материјале, предуслове за учење и организацију процеса учења, истраживачке методе и облике рада. Уједно подстиче и процес интерактивне наставе јер градиво историје дозвољава повезивање садржаја са сазнањима различитих дисциплина.

Верујемо да ће изложене идеје помоћи наставницима у организовању савремене и квалитетне наставе и учинити је занимљивом и сврсисходном. Критике, сугестије и предлози како да га учинимо бољим, биће нам веома драгоцени.

Аутори

4

САДРЖАЈ

1. Планови и програми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Циљеви образовања и васпитања у гимназији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.2. План и програм за први разред гимназије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.3. Начин остваривања програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2. Уџбеник, исходи, образовни стандарди и компетенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112.1. Опште и специфичне предметне компетенције за историју (средња школа) . . . . . . 112.2. Специфичне предметне компетенције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.3. Међупредметне компетенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.4. Стандарди постигнућа за крај средњег образовања из предмета историја . . . . . . . . 182.5. Однос исход–стандард–компетенција–уџбеник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212.6. Садржаји уџбеника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.7. Примери коришћења уџбеника Историје за први разред у достизању стандарда и развоју компетенција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

3. Глобални и оперативни планови рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423.1. Глобални (годишњи) план рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423.2. Оперативни (месечни) план рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433.3. Допунска и додатна настава, историјска секција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543.4. Кључни појмови и вештине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

4. Наставне методе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 594.1. Вербално-текстуалне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 594.2. Илустративно-демонстративне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604.3. Наставни принципи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

5. Примери из праксе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 685.1. Облици рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 685.2. Мапе ума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.3. Корелација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

5

6. Наставна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 756.1. Филм као наставно средство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 756.2. Коришћење интернета у настави историје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

7. Оцењивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 817.1. Законски оквири . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 817.2. Начини праћења и оцењивања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

8. Тестови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

9. Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

6

1. ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ

1.1. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ГИМНАЗИЈИ

Циљеви и задаци наставе Историје происходе из Закона о средњем образовању и васпи-тању, а остварују сe у складу са циљевима који су дефинисани законом којим се уређују осно-ве система образовања и васпитања. Као главни циљеви средњег образовања истакнути су:

– развој кључних компетенција неопходних за даље образовање и активну улогу грађана за живот у савременом друштву;

– развој стручних компетенција неопходних за успешно запошљавање;– оспособљавање за самостално доношење одлука о избору занимања и даљег образо-

вања;– свест о важности здравља и безбедности, укључујући и безбедност и здравље на раду;– оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и тимски рад;– поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне рав-

ноправности, толеранције и уважавања различитости;– развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, самоиницијативе,

способност самовредновања и изражавања сопственог мишљења.

Циљ и задаци наставе Историје

Циљ наставе Историје је стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести; разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и про-цеса и улоге истакнутих личности; развијање индивидуалног и националног идентитета; стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном, регионалном, европском и глобалном оквиру); унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, способности критичког и креативног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мул-тикултуралности, развијања толеранције и културе аргументованог дијалога); оспособља-вање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија; развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историј-ске баштине.

7

Задаци наставе Историје су да ученици:– стекну и прошире знања о националној и општој историји (политичкој, економској,

друштвеној, културној), да разумеју узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса, као и улогу истакнутих личности у развоју људског друштва;

– поседују свест о повезаности појава из прошлости са појавама из садашњости;– разумеју да национална историја представља саставни део регионалне, европске и гло-

балне историје;– развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости самосталном ана-

лизом различитих историјских извора и литературе и проналажењем и систематизо-вањем стечених информација;

– буду оспособљени за проналажење, прикупљање и коришћење информација датих у различитим симболичким модалитетима (историјске карте, графикони, табеле) и по-везивање нових информација са претходним историјским знањем;

– буду оспособљени да препознају различита тумачења истих историјских догађаја; – повезују стечена знања и вештине са садржајима сродних наставних предмета;– буду оспособљени за примену стечених знања и практичних вештина у свакодневном

животу;– унапређују вештине неопходне за индивидуални и тимски рад (комуникативност, об-

разлагање сопствених ставова, аргументовани дијалог);– развијају одговорност, систематичност, прецизност и позитивни став према учењу; – развијају свест о квалитету стеченог знања и потреби непрекидног усавршавања.

Циљеви наставе Историје у 21. веку1

Настава Историје у демократској Европи треба да:– има витално место у образовању одговорних и активних грађана и развоју уважавања

свих врста различитости, заснованог на схватању националног идентитета и принци-па толеранције;

– буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу наро-дима;

– игра главну улогу у унапређењу вредности као што су толеранција, узајамно разуме-вање, људска права и демократија;

– буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и културног наслеђа, обогаћеног различитостима, чак и у оним аспектима који су кон-фликтни и понекад драматични;

– буде део образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању мла-дих људи у погледу њиховог активног учења у изградњи Европе, као и мирном развоју људског друштва у глобалној перспективи и духу међусобног разумевања и поверења;

– омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одго-ворну анализу и тумачење информација кроз дијалог, трагање за историјским сведо-чанствима и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно када је реч о контроверзним и осетљивим питањима;

1 Циљеви су дефинисани према препоруци Комитета министара Савета Европе. Погледати: http://www.coe.int/t/dg4/education/historyteaching/Source/Results/AdoptedTexts/Rec(2001)15_ser.pdf

8

– омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама − локал-ној, регионалној, националној, европској и глобалној;

– буде инструмент за спречавање злочина против човечности.

1.2. ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Наставним планом дефинисано је да ученици гимназије друштвено-језичког и општег смера у првом разреду имају два часа недељно, односно 74 часа годишње.

Садржај програма: I тема: УВОД У ИСТОРИЈУ– Историја као наука и наставни предмет; однос Историје према другим наукама – Историјски извори, рачунање времена, историјска раздобља (периодизација)

II тема: ПРАИСТОРИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА – Живот људи у старијем и млађем каменом и у металном добу – Верске представе и почеци ликовних уметности у праисторијским заједницама – Праисторијска налазишта и културе на централном Балкану

III тема: СТАРИ ВЕК – Опште одлике старог века (време, простор и народи; структура друштва, веровања,

култура); Стари Исток – Опште особине Историје Старог Истока (хронолошки, географски и етнички оквири,

друштвено устројство) – Египат: Старо, Средње и Ново царство – Државе Месопотамије, Мале Азије и Блиског истока (Леванта)– Писменост, култура и право народа Старог Истока– Религије народа Старог Истока

Стара Грчка – Најстарија историја Грчке (досељавање Грка на Балкан, минојски Крит, микенска Грчка,

Тројански рат)– Од микенског ка хомерском добу. Дорска и јонска сеоба, друштвени поредак у IХ и VIII

веку пре н. е.– Настанак полиса, грчка колонизација, промене друштвеног и државног уређења од

VIII до VI века пре н. е.– Спарта: особености уређења и живота (Ликург, Пелопонески савез)– Атина: најстарија историја, друштвене борбе, реформе, настанак и развој демократије– Грчко-персијски ратови. Почетак и ток, њихов утицај на друштвене и привредне одно-

се у полисима, Делски савез– Периклово доба, Атински поморски савез, Пелопонески рат

9

– Култура старих Грка (религија, митови, наука, уметност)– Криза полиса и успон Македоније– Александрова освајања и хеленистичке монархије– Хеленистичка култура

Стари Рим– Најстарија историја Рима (становништво Италије, оснивање Рима, доба краљева)– Доба републике (оснивање републике, друштвено и државно уређење)– Римска освајања у Италији– Римска освајања у Средоземљу (пунски ратови и ратови с хеленистичким монархијама)– Криза републике и почетак грађанских ратова (реформе браће Грах, Марије и Сула)– Први и Други тријумвират– Римска култура у доба републике (религија, наука и уметност)– Августов принципат– Римско царство од I до III века– Доминат. Реформе Диоклецијана и Константина– Римска култура у раздобљу од I до IV века (религија, наука и уметност)– Појава и ширење хришћанства– Римске провинције на Балканском полуострву

IV тема: ПОЗНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК – Подела Римског царства. Опадање и пропаст Западног царства – Сеоба народа и стварање „варварских” држава на западу – Источно царство, од IV до VI века. Јустинијанова обнова – Култура рановизантијског доба – Аварски походи и насељавање Словена на Балкану

1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни садржаји предмета Историја начињени су тако да ученицима гимназије пруже целовиту слику о праисторијском и историјском добу.

Полазну тачку чине циљ и задаци овог предмета. Њихова реализација треба да буде прилагођена узрасту и развојним карактеристикама ученика. Како би ученици најлакше и најбрже достигли наведене циљеве, садржаје им треба прилагођавати. Наставник има сло-боду да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему, уважавајући циљ и за-датке предмета.

Програм се може допунити садржајима из прошлости завичаја, чиме се код ученика по-стиже јаснија представа о историјској и културној баштини у крају у којем живе (архео- лошка налазишта, културно-историјски споменици, музејске збирке).

У гимназијама на наставном језику неке од националних мањина могу се, осим садржаја из Историје који су дати у програму а тичу се националне мањине, обрадити и проширени на- ставни садржаји из прошлости тог народа. Наставници ће настојати да, коришћењем разно- врсних извора и релевантне историографске и етнографско-антрополошке литературе,

10

ученицима пруже могућност да стекну јасну представу о прошлости народа коме припадају, али и окружењу у коме живе: какав је био начин живота и које су значајне личности обеле-жиле њихову историју.

Важно је искористити велике могућности које Историја као наративни предмет пружа у подстицању ученичке радозналости, а која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји тре-ба да буду представљени као „прича”, богата информацијама и детаљима, како би историјски догађаји, појаве и процеси били предочени јасно, детаљно и динамично. Настава би требало да помогне ученицима у стварању што јасније представе не само о томе шта се десило, већ и о разлозима због којих се десило, а и о последицама које су из самог дешавања проистекле.

Посебно место у настави Историје имају питања, она која поставља наставник ученици-ма, али и она која долазе од стране ученика, подстакнута сазнањима добијеним у учионици или онима која су добили ван ње, коришћењем различитих извора информација. Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести, како у фази утврђивања и систематизације градива тако и у обради наставних садржаја. У зависности од циља који наставник жели да оствари, питања могу имати различите улоге: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање по-ређења, трагање за појашњењем.

Пожељно је користити различите облике организоване активности ученика у што већој мери (индивидуални рад, рад у пару, рад у групи, радионице или домаћи задаци: семинар-ски радови, презентације, самостални и групни пројекти).

Да би схватио догађаје из прошлости, ученик треба да их „оживи” у свом уму. Велику помоћ овом процесу може пружити употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материја-ли, музејски експонати, илустрације), обилажење културно-историјских споменика и посе-те установама културе. Коришћење историјских карата изузетно је важно – оно омогућава ученицима да на визуелно пријемчив и сликовит начин доживе простор на коме су се до-гађаји одвијали, олакшавајући им праћење промена на одређеној територији.

Утицај наставе Историје треба искористити и у правцу развијања језичке и говорне кул-туре (беседништва). Историјски садржаји, у писаном облику или у виду усменог излагања, богате и оплемењују језички фонд ученика. Неопходно је имати у виду интегративну функ-цију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да схвате повезаност и условљеност географских, економских и култур-них услова живота човека кроз простор и време. Треба избегавати фрагментарно и изоло-вано учење историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији је основ за стицање других знања и вештина.

Како би циљеви наставе Историје били што потпуније остварени, препоручује се и при-мена дидактичког концепта мултиперспективности.

Одређене теме, уколико је то могуће, треба реализовати уз коришћење одговарајућих садржаја из сродних предмета, а посебну пажњу треба посветити оспособљавању ученика за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија (употреба интерне-та, прављење PowerPoint презентација, коришћење дигиталних аудио-визуелних материјала и израда реферата и матурског рада).

Циљеви и задаци наставе Историје су донети у мају 2011. године и од тада су на снази без промена.

11

2. УЏБЕНИК, ИСХОДИ, ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ И КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Савремена настава усмерена је ка ученику и ка процесу учења који не подразумева само стицање основног, фактографског, знања. У процесу учења ученик је, поред стицања знања из наставног предмета Историја, упућен и на развијање одређених вештина (диференцијације, анализе, компарације, синтезе, развој критичког мишљења) које, у методолошком погледу, превазилазе оквире појединачне науке, односно оквире индивидуалног школског предме-та. Корак даље, овладавање наведеним вештинама постаје саставни део ширег образовног оквира детерминисаног различитим предметним и међупредметним компетеницијама. Да би се разумео актуелни образовни процес, неопходно је овладати основним појмовима савременог образовања. Због тога смо одлучили да управо објашњење неколико основних пој-мова (циљ, исход, стандард, компетенција) буде полазиште овог важног одељка приручника.

Основни појмови

Циљ учења је општи, широко постављен исказ којим се одређују жељени резулатати учења. Резултати могу имати дугорочну улогу у образовном циклусу, разреду или у обје-дињеним циклусима. Могу се постављати на општем нивоу, као циљеви образовања, или појединачно, за одређене предмете. Могу се дефинисати за сваки разред појединачно, али и за наставне јединице, теме или часове.

Исходи су јасно дефинисане тврдње о свему што се од ученика очекује да зна, разуме, уради, покаже или примени, тачније о свему што оствари на крају одређеног периода у којем образовни процес траје (час, наставна тема, наставна јединица, разред). За разлику од циља, који је широко постављен исказ, исходи су сасвим конкретни и лако проверљиви. Исходи за крај одређеног разреда могу бити јединствено спецификовани и утврђени, док их за сваку наставну јединицу, тему или час може формулисати и дефинисати сам наставник. Јасно од-ређени исходи омогућавају достизање појединих стандарда постигнућа. Такође, могу бити дефинисани по садржајима, али и различитим вештинама и умећима које ученик треба да оствари.

Стандарди су мерљиви описи знања, вештина и умећа које ученици треба да достигну на крају одређеног циклуса образовања. Дакле, стандарди се не користе као критеријум уче-ничких постигнућа на крају једног часа, наставне јединице, теме или разреда. Они се систе- матично и плански изграђују током читавог образовног циклуса, да би на крају циклуса могли бити употребљени као мерило остварености исхода тј. ученичких постигнућа. Стан-дарди су разврстани по нивоима постигнућа ученика и посебним областима за крај циклуса (основна и средња школа), о чему ће бити више речи у наставку одељка.

12

Компетенције, по дефиницији, представљају динамичну комбинацију когнитивних и метакогнитивних вештина, знања и умећа, различитих функционалних, практичних вештина и етичких вредности. Реч је о обједињеним и применљивим знањима, вештинама, ставовима, умећима који оспособљавају ученика за квалитетан живот у друштву и која се граде током читавог школовања. Узимајући у обзир стратегију целоживотног учења, компе-тенције се граде и након завршетка формалног образовања.

2.1. ОПШТЕ И СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ИСТОРИЈУ(СРЕДЊА ШКОЛА)

Основна подела компетенција јесте на предметне и међупредметне. Предметне компе-тенције представљају опис оних знања, вештина, ставова и вредности које се граде кроз одређени наставни предмет. Општом предметном компетенцијом успоставља се образовни оквир изучаваног предмета. Она садржи најважније, широко постављене образовне домете који би требало да буду реализовани на крају образовног циклуса. Из опште предметне ком-петенције издвајају се као основни градивни елементи специфичне предметне компетен-ције. Оне наставнику омогућавају јаснију представу о томе шта се посебно у функционал-ном и практичном смислу може развијати код ученика током изучавања одређеног предме-та у одређеном циклусу образовања.

У оквиру компетенција за предмет Историја могу се препознати делови циља, али и поје-дини задаци наставе Историје који су прописани наставним програмом. Такво решење је прелазно јер би задаци као део наставног програма требало да се замене исходима који би били спецификовани по разредима.

Општа предметна компетенција

Учењем Историје обогаћују се знања о прошлости, развијају аналитичке вештине нео-пходне за критичко сагледавање савременог света, његових историјских корена и aктуел-них цивилизацијских токова. Настава и учење Историје припрема ученика за одговорно учешће у демократском друштву брзих друштвених, технолошких и економских промена, оспособљава га да кроз удруживање и сарадњу допринесе адекватним одговорима на са-времене изазове на локалном, регионалном, европском и глобалном нивоу. Ученику се кроз наставу Историје омогућава развој групних идентитета (национални, државни, регионални, европски), чиме се обогаћује и лични идентитет. Посебан акценат стављен је на разумевање историјских и савремених промена, али и на изградњу демократских вредности које под-разумевају поштовање људских права, развијање интеркултуралног дијалога и сарадње, односа према разноврсној културно-историјској баштини, толерантног односа према дру-гачијим ставовима и погледима на свет. Ученик кроз наставу Историје треба да искаже и проактиван однос у разумевању постојећих унутрашњих и регионалних конфликата са историјском димензијом и допринесe њиховом превазилажењу.

13

У складу са структуром стандарда према нивоима постигнућа ученика, предметне ком-петенције су подељене на три нивоа (основни, средњи, напредни).2

Основни ниво

Ученик користи основна историјска знања (правилно употребљава историјске појмо-ве, хронологију, оријентише се у историјском простору, познаје најважнију историјску фактографију) у разумевању појава и процеса из прошлости који су обликовали савреме-но друштво, као и одређене националне, регионалне, па и европски идентитет. Развијају се вештине неопходне за успостављање критичког односа према различитим историјским и друштвеним појавама. Ученик изграђује свест о сопственој одговорности у савременом друштву, развија ставове неопходне за живот у савременом демократском окружењу и учешћу у различитим друштвеним процесима (поштовање људских права, неговање култу-ре сећања, толеранција и уважавање другачијег културног идентитета и наслеђа и решавање неспоразума кроз изградњу консензуса).

Средњи ниво

Ученик развија посебна историјска знања и нарочито аналитичке вештине компара-ције различитих извора информација, процењујући њихову релевантност, објективност и комплексност. Важну димензију наставе Историје представља разумевање функционисања савременог света, његових историјских корена и оних појава које својим дугим трајањем обликују садашњицу.

Напредни ниво

Ученик разуме, анализира и критички просуђује комплексније историјске, као и савре-мене догађаје, појаве и процесе са историјском димензијом, уз употребу различитих исто-ријских извора. Ученик је у стању да уочи последице стереотипа и пропаганде у савременом друштву, људска права и политичко окружење, да аргументовано води дебату уз међусоб-но уважавање, неговање толеранције и унапређивање интеркултуралног дијалога, као и да писмено и графички приказује резултате свог истраживања уз коришћење одговарајућих компјутерских програма.

2 О структури и нивоима стандарда биће више речи у одељку о стандардима постигнућа за предмет Историја за средње образовање.

14

2.2. СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Специфична предметна компетенција: Разумевање Историје и критички однос пре-ма прошлости и садашњости


Именујући најважније историјске догађаје, појаве, процесе и личности ученик ствара основ за боље разумевање прошлости сопственог народа, државе, региона, Европе и чове-чанства. Познаје и користи хронологију неопходну за сналажење у свакодневним животним ситуацијама. Оријентише се у историјском и савременом простору. Разуме историјске фе-номене који су утицали на стварање цивилизација, друштава, држава и нација. Препознаје друштвене, економске и културне промене које су обликовале савремени свет. Има кри-тички однос према тумачењу и реконструкцији прошлости и према тумачењу савремених догађаја уз примену мултиперспективног приступа. Квалитетно бира разноврсне информа-ције из различитих извора, критички их анализира, пореди и синтетише у циљу свеобухват-нијег сагледавања прошлости и садашњости.


Ученик анализира специфичности одређених историјских појмова и користи их у одго-варајућем контексту. Разуме различите државне, политичке и друштвене промене у исто- рији, чиме се боље оријентише кроз историјско време, историјски и савремени геополи-тички простор. Процењује релевантност и квалитет различитих извора информација путем којих се формира слика о појединим историјским или савременим феноменима. Повезује поједине процесе, појаве и догађаје из националне, регионалне и опште историје. Развија и надграђује своје различите идентитете.


Ученик на овом нивоу анализира и критички просуђује о појединим историјским до-гађајима, појавама и процесима из националне, регионалне и опште историје, али и исто-ријске и савремене изворе информација. Унапређује функционалне вештине употребом различитих рачунарских програма неопходних за презентовање резултата елементарних историјских истраживања заснованих на коришћењу одабраних извора и историографске литературе. Продубљује разумевање прошлости анализирањем савремених, пре свега дру- штвених и културолошких појава и процеса у историјском контексту.

15

2. Специфична предметна компетенција: Разумевање Историје и савремених иденти-тета као основа за активно учествовање у друштву


Уочава различите културолошке, друштвене, политичке и религијске погледе на прошлост, чиме гради и употпуњује сопствени идентитет. Развија вредносни систем демократског друштва утемељен на хуманистичким постулатима и поштовању другачијег становишта. Примењује основне елементе интеркултуралног дијалога ослањајући се на прошлост, иден-титет и културу свог, али и других народа у Србији, региону, Европи и свету. Негује толе-рантан вид комуникације, поштовање људских права, разноврсних културних традиција. Препознаје узроке и последице историјских и савремених конфликата и развија ставове који воде њиховом превазилажењу. Уочава разноврсне последице преломних друштвених, политичких, економских, као и догађаја из културе и света науке, појава и процеса из про-шлости. Све наведено омогућава боље сагледавање савременог животног контекста и ства-рање предуслова за креативан однос према непосредном друштвеном окружењу.


Aнализира предрасуде, стереотипе, различите видове пропаганде и њихове последице у историјским и савременим изворима информација. Вреднује објективност извора инфор-мација и гради одговоран однос према осетљивим појавама из прошлости и садашњости. Дефинише историјске појаве дугог трајања; уочава сличности и разлике у односу на савре-мени контекст, што доприноси разумевању историјске основе савремених појава. Препо-знаје регионалне везе на пољу заједничке политичке, друштвене, економске и културне про-шлости. Гради толерантан однос према припадницима других нација или вероисповести у регионалном и унутардржавном контексту, неопходном у превенцији потенцијалних кон-фликата. Развија и надграђује сопствене различите идентитете и разуме различитост иден-титета других људи.


Унапређује толерантни однос у комуникацији вођењем аргументоване дебате о важним темама из Историје и савременог живота засноване на међусобном уважавању ставова, различитих националних, идејних, конфесионалних или културолошких позиција, чиме се гради конструктиван однос за квалитетан живот у мултикултуралном друштву.

16

2.3. МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Међупредметне компетенције обезбеђују ученицима успешно сналажење у свакоднев-ном животу и раду. Оне су резултат великог броја активности које се остварују у свим наставним предметима током целокупног гимназијског школовања. За њихов развој важни су не само садржаји, већ и методе уз помоћ којих се они проучавају. У међупредметним ком-петенцијама би требало да доминирају истраживачке и интерактивне методе, рефлексија, критичко мишљење, кооперативно учење, али и остале методе које јачају учествовање уче-ника у образовно-васпитном процесу. Међупредметне компетенције за средње образовање утврђене су јасно и једнаке су за све.

Компетенција комуникације на српском (или матерњем) језику

Ученик може да разуме и користи се идејама, чињеницама, осећањима и ставовима који су изражени на српском (матерњем) језику у усменом и писаном облику, а и да критички раз-мишља о њима. У стању је да изрази и разложи сопствене мисли, ставове и осећања, у усме- ном и писаном облику, на српском (матерњем) језику. Ученик користи српски (матерњи) језик да би учествовао у различитим друштвеним и културним ситуацијама на примерен, конструктиван и креативан начин.

Компетенција комуникацијe на страном језику

Ученик је у стању да разуме идеје, чињенице, осећања и ставове који су изражени други на страном језику у усменом и писаном облику, али и да их користи и критички размишља о њима. У стању је да изрази и разложи сопствене мисли, ставове, осећања у усменом и писа-ном облику на страном језику. Ученик користи страни језик да би учествовао у различитим друштвеним и културним ситуацијама на примерен, конструктиван и креативан начин.

Математичка компетенција

Ученик је у стању да користи, опише и објасни математичке појмове и процедуре, предви- ди појаве, доноси математички засноване одлуке и решава проблеме у различитим ситу-ацијама. Ученик може да идентификује и разуме улогу коју математика има у савременом животу, да активно, конструктивно и критички учествује у животу заједнице и доприноси њеном развоју.

Научно-технолошка компетенција

Ученик је у стању да користи и примењује знање и научне методе при препознавању на-учних проблема, да формулише научна објашњења појава и изводи на чињеницама заснова-не закључке о научно релевантним питањима. Ученик разуме науку као најзначајнији облик људског сазнања и као делатност од важности у развоју друштва, поседује свест о начинима којима наука и технологија обликују живот у савременом друштву и разуме колико је важно имати одговоран однос према употреби научних достигнућа за данашње и будуће генерације.

17

Компетенција за решавање проблема

Ученик је, сходно знањима и вештинама из различитих предмета, у стању да препозна, разуме и реши проблемске ситуације у којима решење није видљиво на први поглед. Ре-шавање проблема подразумева и спремност ученика да се ангажује и да конструктивно и промишљено допринесе решавању проблема са којима се суочава заједница којој припада.

Информатичка компетенција

Ученик компетентно и критички користи технологије информационог друштва у разно-врсним ситуацијама и активностима да би остварио личне циљеве и активности, као и да би конструктивно и промишљено учествовао у животу заједнице.

Компетенција за учење

Ослањајући се на претходна знања и искуства, ученик је, на ефикасан начин и у складу са сопственим потребама, у стању да организује учење, било самостално било у групи. Ученик је свестан начина на који учи, али и расположивих ресурса за учење (књиге, интернет, друге особе итд.), мотивисан је да учи, може да управља процесом учења и превазилази тешкоће са којима се суочава током учења.

Компетенција за одговоран однос према здрављу

Ученик је свестан краткорочних и дугорочних последица понашања које угрожава фи-зичко и ментално здравље особе, има изграђене здрав животни стил и спреман је да се по-наша у складу са њим.

Компетенција за управљање сопственим понашањем и спремност за акцију

Ученик је у стању да идеје преточи у акцију. То подразумева критичко мишљење, креатив-ност, иновативност и преузимање ризика, као и способност планирања и управљања актив-ношћу – самостално или у оквиру тима – ради остварења циљева. Ученик разуме контекст у коме се одвијају активности, уме да се усклади са њим и искористи понуђене могућности.

Социјална компетенција (сарадња, тимски рад)

Ова врста компетенције омогућава ученицима да делотворно и конструктивно учеству- ју у друштвеном животу, а да при том не угрожавају интересе, потребе, осећања и права других, чиме се јача друштвена кохезија у Србији. Ученик уме да сарађује и тимски ради на решавању различитих проблема, који су од значаја за њега и ширу друштвену заједницу.

Грађанска компетенција за живот у демократском друштву

Ученик разуме основне појмове, институције, процедуре, принципе и вредности демократског друштва, свестан је места и улоге грађанина у процесу развоја и одржања демократског друштва, разуме изазове са којима се суочава савремено друштво и држава и спреман је да активно и конструктивно учествује у различитим сферама друштвеног живота.

18

Културна компетенција

Ученик разуме значај који култура има за развој и просперитет појединца и друштва, у стању је да интерпретира продукте уметничког процеса и повеже их са својим личним искуством да би га осмислио и обогатио. Ученик разуме значај креативног изражавања идеја, мисли, осећања у различитим медијима (музика, извођачке уметности, књижевност и визуелне уметности).

Компетенција за одрживи развој

Ученик има свест о томе да задовољење потреба садашњице не сме да угрози могућност будућих генерација да задовоље своје потребе, свестан је важности очувања животне око-лине и спреман је да се ангажује на конструктиван и креативан начин у очувању животне околине кроз самосталну активност и укључивање у различите друштвене акције.

2.4. СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈА

Образовни стандарди представљају индикаторе организоване у скуп исказа разврста-них по областима и нивоима, везаних за одређена знања, вештине и ставове које ученици треба да стекну или развију на крају одређеног циклуса образовања. Путем стандарда се проверава да ли је ученик (или ученица) на крају образовног циклуса стекао одговарајућа знања, овладао одређеним вештинама и развио одређене предметне компетенције. У основ-ном образовању стандарди за предмет Историја подељени су у две области: ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА и ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ.

У стандардима за предмет Историја за средње образовање, прве две области стандар-да директно произилазе из структуре стандарда за предмет Историја за крај обавезног основношколског образовања. На тај начин направљена је природна веза између заокруже-ног процеса образовања на крају основне школе и оних постигнућа ученика која се од њих очекују на крају средњег образовања. Задржана форма и структура стандарда омогућавају да се одређена знања, вештине и компетенције које су развијане у основној школи даље усавршавају и прилагођавају узрасним и когнитивним нивоима ученика старије доби. Под-разумева се да су претходно стандардима за основно образовање, на основном нивоу, овла-дали сви ученици средњих школа.

Према утврђеној структури и образовним критеријумима, стандарди постигнућа, као мерило остварености исхода и компетенција, подељени су на три нивоа: основни, средњи и напредни, а као што је већ речено, и предметна компетенција прилагођена је овој подели. Према предвиђеној процентуалној класификацији стандарди би требало да буду јасно ме-рило успеха у реализацији различитих образовних аспеката одређеног школског предмета (основни ниво требало би да досегне минимум 80% ученика, средњи ниво 50%, а напредни ниво 20% ученика). Да појаснимо, на крају циклуса најмање 80% ученика би требало да буде у стању да одговори исказима стандарда постигнућа на основном нивоу, 50% на средњем

19

нивоу, а 20 % на напредном. Да би постојала природна континуирана веза, образовни стан-дарди за предмет Историја за трећи циклус образовања, односно за средњу школу, концеп-цијски се ослањају на стандарде за крај обавезног, основног образовања и структуирани су на сличан начин кроз три области: ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА, ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМА-ЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА. Ниједна од области стандарда није директно везана за одређене историјске садржаје, али се садржаји могу лако уклапати у области стандарда. Стандарди се, као контролни и мерни инструмент, могу примењивати скоро у сваком разреду, без обзира који се историјски период обрађује. Наведени принцип могуће је остварити применом одговарајућих дидактичких концепата и метода уз помоћ којих се код ученика изграђују вештине и развијају компетенције које су препознатљиве у свакој од три области стандарда. Наставник би требало да своју наставу усмери на успостављање везе између циља, задатака и садржаја наставног програма, и стан-дарда, предметних и међупредметних компетенција.

Форма и структура стандарда једнаке су за основно и средње образовање, тако да се одређена знања, вештине и компетенције, па и хуманистичке вредности које су развија-не у основној школи, даље усавршавају и прилагођавају ученицима старијег узраста. Трећа област, ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА, омогућава директну везу из-међу савременог, ученицима блиског друштвеног контекста и историје, чиме учење о про-шлости добија лако препознатљиво место у образовању.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на oсновном нивоу у свакој области.

1. oбласт ИСТОРИЈСКА ЗНАЊА

ИС.1.1.1. Разуме значење основних историјских и појмова историјске науке. ИС.1.1.2. Користи хронолошке термине у одговарајућем историјском и савременом кон-

тексту.ИС.1.1.3. Препознаје историјски простор на историјској карти.ИС.1.1.4. Именује најзначајније личности и наводи основне процесе, појаве и догађаје из

опште и националне историје.

2. oбласт ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

ИС.1.2.1. Самостално прикупља и разврстава различите изворе информација о прошло-сти и садашњости у функцији истраживања.

ИС.1.2.2. Уочава постојање различитих виђења исте историјске појаве на основу по-ређења више историјских извора.

ИС.1.2.3. Препознаје предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима инфор-мација.

ИС.1.2.4. Усмено интерпретира историјски наратив и саопштава резултате самосталног елементарног истраживања.

ИС.1.2.5. Писано саопштава резултате елементарног истраживања уз употребу текстуал-не Word датотеке (фајла).

20

3. Област ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВАИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених појава и процеса.ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у обликовању савремене државе и

друштва.ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-историјском наслеђу

сопственог и других народа.ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне личности, догађаје и

појаве из прошлости народа, држава, институција.ИС.1.3.5. Уочава елементе интеркултуралних односа и препознаје вредности друштва

заснованог на њиховом неговању.ИС.1.3.6. Пореди историјски и савремени контекст поштовања људских права и активно

учествује у интеркултуралном дијалогу. ИС.1.3.7. Препознаје узроке, елементе и последице историјских конфликата и криза са

циљем развијања толеранције, културе дијалога и сензибилитета за спреча-вање потенцијалних конфликата.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на средњем нивоу у свакој области.

1. oбласт ИСТОРИЈСКА ЗНАЊАИС.2.1.1. Анализира специфичности одређених историјских појмова. ИС.2.1.2. Показује историјске појаве на историјској карти и препознаје историјски

простор на географској карти.ИС.2.1.3. Објашњава и повезује улогу личности, процесе, појаве, догађаје из националне

и опште историје.

2. oбласт ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет различитих извора информација о про-

шлости и садашњости и примењује их у истраживању и презентацији.ИС.2.2.2. Анализира предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности

у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима инфор-мација и уочава њихове последице.

3. oбласт ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВАИС.2.3.1. Наводи и описује појаве различитог историјског трајања, уочава сличности и

прави разлику у односу на њихов савремени и историјски контекст.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на напредном нивоу у сва-кој области.

1. oбласт ИСТОРИЈСКА ЗНАЊАИС.3.1.1. Разуме и анализира променљивост историјског простора у различитим перио-

дима уз коришћење историјске, географске и савремене политичке карте.ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе, појаве, догађаје и личности из опште и

националне историје.

21

2. oбласт ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

ИС.3.2.1. Закључује, на основу истраживања различитих извора информација, о про-шлости и садашњости.

ИС.3.2.2. Издваја и објашњава специфичне сличности и разлике у тумачењима исте исто- ријске појаве на основу различитих историјских извора.

ИС.3.2.3. Усмено објашњава резултате самосталног елементарног истраживања и аргу-ментовано брани изнете ставове и закључке.

ИС.3.2.4. Писано и графички презентује резултате елементарног истраживања уз упо-требу нових технологија.

3. област ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА

ИС.3.3.1. Анализира савремене појаве и процесе у историјском контексту и на основу добијених резултата изводи закључке.

2.5. ОДНОС ИСХОД–СТАНДАРД–КОМПЕТЕНЦИЈА–УЏБЕНИК

Полазећи од исхода као најконкретнијег и најлакше проверљивог резултата процеса учења, или развијања одређених вештина, могуће је постепено градити различите компе-тенције и истовремено достизати нивое образовних стандарда. У том смислу, свака настав- на јединица, или тема, требало би да буде обрађивана на такав начин да се путем ње оства-рују планирани исходи, а захваљујући њима, стандарди и компетенције.

Шема односа исход–стандард–компетенција–циљ у наставном процесу

стандард предметна компетенција

међупредметна компетенција

стандард

исход 1 стандард међупредметна компетенција

предметна компетенција

стандард

исход 2 циљ

исход 3

22

Према приложеној шеми јасно је представљен однос између исхода, стандарда, компе-тенција и циља. Садржаји наставног програма који се најлакше могу препознати у уџбенику (наративни делови наставних јединица), представљају само један од градивних елемената на основу којег се остварују исходи, достижу стандарди, остварују компетенције и циљ наставе из предмета Историја. Исходи који се планирају за одређени час засновани су на настав-ним садржајима предвиђеним наставним програмом, а обрађеним у уџбенику из Историје за одређени разред. Дакле, исходи се могу остваривати путем садржаја наставних јединица, одређених тематских целина обрађених у уџбенику или садржаја додатних наставних мате-ријала, као и одабраних историјских извора. Оно што је најважније јесте да садржај уџбеника никако не би смео да постане основно и једино средство формирања исхода часа. С обзиром да су уџбеници сачињени и писани према наставним програмима за предмет Историја, и место уџбеника у том процесу стицања знања и развијања вештина и изградње компетенција препознатљиво је и јасно. Када се успостави конкретна веза између садржаја наставног про-грама, на основу којих се дефинишу исходи а потом достижу образовни стандарди и разви- јају компетенције, успоставља се и едукативни пут који води ка остваривању циља наставе Историје и општег циља образовања. Тај пут се не завршава са окончањем циклуса образо-вања, већ прераста у процес целоживотног учења и перманентног усавршавања.

Садржај сваке наставне јединице обрађене у уџбенику наставнику олакшава реализа-цију наставног програма, а ученицима достизање појединих стандарда, а потом и различи-тих компетенција (опште и специфичне, предметне по нивоима и одабране међупредметне компетенције). У том смислу, уџбеник и материјал који је у њему садржан могу да послуже као полазиште за достизање стандарда на различитим нивоима у зависности од предвиђе-них циљева часа, планираних исхода и диференцираног приступа настави.

2.6. САДРЖАЈИ УЏБЕНИКА

Аутори уџбеника нису дужни да се придржавају распореда садржаја из наставног програ-ма. Уџбеник не може бити одобрен уколико целокупни садржај из наставног програма није обухваћен у њему, али аутори тај садржај могу распоредити према сопственом нахођењу.

Уџбеник за први разред Издавачке куће „Klett” написао је Мирко Обрадовић.

Садржај Уџбеника

УВОДИсторија – наука о прошлости људског друштва1. ПРАИСТОРИЈА

1.1. Праисторија2. СТАРИ ИСТОК

2.1. Старе цивилизације Месопотамије 2.2. Стари Египат 2.3. Старе цивилизације на Леванту и у Малој Азији 2.4. Старе цивилизације Средњег и Далеког истока: Персија, Индија и Кина

23

3. СТАРА ГРЧКА3.1. Минојска и микенска цивилизација3.2. Хомерско доба и настанак грчког полиса3.3. Процват грчког полиса: Спарта 3.4. Процват грчког полиса: Атина 3.5. Грчко-персијски ратови3.6. Атинско поморско царство и Пелопонески рат3.7. Криза грчког полиса и успон Македоније3.8. Грчка религија и материјална култура у архајском и класичном периоду (од VIII

до IV в. п. н. е.) 3.9. Развој књижевности и науке код старих Грка

4. ХЕЛЕНИЗАМ4.1. Походи Александра Великог и стварање светског царства4.2. Настанак и развој хеленистичких монархија4.3. Хеленистичка култура и наука

5. АНТИЧКИ РИМ5.1. Најстарија римска историја – Рим у доба краљева5.2. Римска република – државно и друштвено уређење5.3. Римска република – култура и религија5.4. Римски ратови у периоду републике – освајање Италије и Пунски ратови5.5. Римски ратови у периоду републике – освајања у источном Средоземљу5.6. Криза републике – римски грађански ратови5.7. Римски грађански ратови – први тријумвират и Цезарова диктатура5.8. Крај епохе грађанских ратова и оснивање принципата5.9. Период принципата5.10. Позно римско царство – период домината5.11. Религија у Римском царству и успон хришћанства5. 12. Наука и култура у периоду Римског царства

6. ПОЗНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК 6.1. Велика сеоба народа и крај античког света6.2. Византија, насељавање Јужних Словена на Балканском полуострву и крај Велике

сеобе народа

Аутори Уџбеника за први разред гимназије издавачке куће „Фреска” су Снежана Ферјанчић, Данијела Стефановић, Радивој Радић и Зорица Недељковић.

Садржај Уџбеника

I УВОД1. Историја као наука2. Помоћне историјске науке

II ПРАИСТОРИЈА1. Праисторија2. Камено и метално доба3. Праисторија БалканаРадни део

24

III СТАРИ ИСТОК1. Египат2. Државе плодног месеца и Мале Азије3. Персија 4. Култура и научна знања народа Старог Истока5. Религија народа Старог Истока Радни део

IV СТАРА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ1. Најстарије цивилизације грчког света2. Од Дорске сеобе до велике колонизације3. Лакедемонска држава4. Атинска држава5. Грчко-персијски ратови6. Атина у доба Перикла7. Пелопонески рат8. Култура хеленистичког света: религија, архитектура и ликовне уметности9. Култура хеленског света: књижевност и наука10. Криза полиса и успон Македоније11. Александар Велики12. Хеленистичке монархије13. Хеленистичка култураРадни део

V СТАРИ РИМ1. Рим у доба краљева 2. Рим у доба републике: државни и друштвени поредак3. Римско освајање Италије4. Пунски ратови5. Рим и хеленистичке краљевине6. Грађански ратови у Риму7. Први и други тријумвират8. Култура Римске републике9. Принципат Октавијана Августа10. Рим у доба принципата11. Римска држава у доба Диоклецијана и Константина12. Култура Рима у доба царства13. Хришћанство14. Пропаст Римског царства15. Централни и Северни Балкан под римском влашћуРадни део

VI РАНИ СРЕДЊИ ВЕК1. Сеоба народа и стварање варварских држава на Западу2. Франачка држава и уједињење Западне Европе под Карлом Великим

25

3. Настанак феудалног друштва и култура раног средњег века у Западној Европи4. Византијско царство, од IV до VI века. Јустинијанова обнова5. Култура рановизантијског доба6. Аварски походи и насељавање Словена на Балкану7. Покрштавање Срба и њихова рана писменост до XI векаРадни део

2.7. ПРИМЕРИ КОРИШЋЕЊА УЏБЕНИКА ИСТОРИЈЕ ЗА 1. РАЗРЕД У ДОСТИЗАЊУ СТАНДАРДА И РАЗВОЈУ КОМПЕТЕНЦИЈА

Специфичности учења Историје у првом разреду средње школе или гимназије у од–носу на стандарде постигнућа ученика за крај циклуса и компетенције

Да би ученици могли успешно и на одговарајући начин да користе уџбеник у развоју компетенција и достизању стандарда предвиђених за крај средњег образовања, наставници би требало да поред стандарда из предмета Историја за крај циклуса средњег образовања познају и стандарде постигнућа за крај обавезног образовања. Разлог представља чињени-ца да су предметни стандарди постигнућа за средње образовање у великој мери надградња стандарда за основну школу. Стандарди из предмета Историја су, дакле, конципирани као кумулативни. То значи да стандарди за крај обавезног и стандарди за крај средњег образо-вања чине јединствену образовну целину. Да би се могло радити на достизању стандарда у средњем образовању за крај циклуса, неопходно је да ученици претходно у потпуности досегну стандарде за основну школу на основном нивоу. Процес надградње стандарда и својство кумулативности најбоље се могу разумети уколико се стандарди постигнућа за крај обавезног образовања упореде са стандардима за средње образовање на основном нивоу.

Образовни стандарди за крај основног образовања доступни су на интернет адреси За-вода за вредновање квалитета образовања и васпитања, а адреса је следећа: http://www.ceo.edu.rs/images/stories/obrazovni_standardi/kraj_obaveznog_obrazovanja/Istorija.pdf

Планирање остваривања стандарда и постепеног развоја компетенција код ученика треба започети већ у првом разреду, како би на крају образовног циклуса ученици стекли предви- ђена знања, изградили одређене вештине и развили предметне компетенције. У наставном процесу има више начина путем којих се приступа реализацији наставног циља, оствари-вању стандарда и развијању компетенција (како предметних тако и међупредметних). Неки од приступа подразумевају коришћење уџбеника као једног од основних наставних средстава. Циљ овог поглавља јесте да се наставнику у наставном процесу олакша коришћење уџбеника за први разред гимназије, тј. да се постепено изграђују поједина знања, вештине и умећа предви- ђена стандардима постигнућа за крај циклуса образовања из предмета Историја.

Због наведених разлога веома је важно, већ у првом разреду изучавања Историје у средњој школи или гимназији, усмерити пажњу на оне елементе који су обухваћени стан-дардима постигнућа, а који служе као мерни инструменти за стицање знања, изграђивање

26

вештина и развој компетенција. Када се сагледа структура уџбеника, јасно се препознају поједини елементи који наставнику могу послужити као подлога за рад на достизању стан-дарда у учионици, ван ње или у самосталном раду ученика код куће.

Уџбеник и стандарди постигнућа

У даљем тексту приручника предложени су само неки од начина коришћења уџбеника за први разред гимназије у достизању образовних стандарда и изградњи одређених компетен-ција. Примери илуструју на који би начин садржаји уџбеника могли да се примене у настави оријентисаној на ученика и на развој одређених вештина и компетенција. Треба нагласити да се настава усмерена на стицање знања, изградњу вештина, компетенција и постепено достизање стандарда постигнућа остварује од петог разреда основне школе. У оквиру сва-ког циклуса образовања она се систематски планира. У средњој школи се пројекција дости-зања одређених образовних стандарда за предмет Историја планира још од првог разреда средње школе или гимназије.

До почетка изучавања историје у средњем образовању, ученици би већ требало да су овладали појединим вештинама и стандардима на основном нивоу постигнућа за крај основ- ног образовања. Због своје кумулативне и развојне образовне димензије, стандарди који почну да се остварују у првом разреду средње школе континуирано се развијају и провера-вају и у средњој школи или гимназији, како би на крају образовног циклуса ученици њима овладали на жељеном и предвиђеном нивоу.

Такође, треба имати у виду да је у средњем, као и у основном образовању, настава Историје организована сходно хронолошком принципу. Такав приступ ограничава рад на свим искази-ма стандарда од првог разреда. Препорука је да се приликом систематизације градива приме-ни тематски приступ прилагођен изградњи стандарда и појединих компетенција некако би се настава Историје довела у контекст са различитим друштвеним појавама и феноменима који имају историјску димензију а блиски су ученицима. (Ово се нарочито односи на стандарде треће области средњег образовања ИСТОРИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА.)

У наставку овог одељка у првом плану налазе се поједини елементи уџбеника за први разред гимназије, и то они који могу да послуже као важно средство у достизању стнадарда, изградњи појединих вештина и развоју компетенција ученика.

Ради лакшег сналажења ова целина је подељена у четири подтеме:1. Рад са основним текстом уџбеника;2. Рад са илустрацијама и историјским картама;3. Рад са текстуалним историјским изворима; 4. Рад са појмовима и помоћним дидактичким материјалом.

1. Рад са основним текстом уџбеника

Коришћење основног текста уџбеника може се, у достизању различитих стандарда по-стигнућа, одвијати на више начина. Основни текст као заокружени наратив аутора уџбени-ка представља организовани скуп информација и ставова који би требало да ученика оба-весте и упознају са најважнијим догађајима, личностима, појавама и општим историјским контекстом. У зависности од садржаја, тематике и контекста који садржи основни текст

27

наставне јединице или неке од додатних целина у уџбенику (биографије, занимљивости, описи појмова) могуће је поставити питања и задатке који би циљано усмеравали ученика на достизање појединих стандарда на основном, средњем или напредном нивоу. Неопходно је константно имати на уму да су до краја циклуса обавезног образовања, дакле основне школе, ученици били у обавези да овладају стандардима из предмета Историја на основном нивоу.3

Пример 1:

ИС.1.1.2. Користи хронолошке термине у одговарајућем историјском и савременом кон-тексту.

Овај стандард има непосредну везу са стандардима за крај обавезног образовања из предмета Историја. Њиме се подразумева да је ученик оспособљен да примени временске одреднице (ера, миленијум, век, деценија, година, датум) у прошлости и садашњости.

ИС.1.1.1. Именује и разликује основне временске одреднице (ОШ)4.ИС.1.1.2. Именује историјске периоде и зна редослед историјских периода (ОШ).ИС.1.1.3. Зна поделу на праисторију и историју (ОШ).ИС.1.1.4. Уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости (ОШ).ИС.1.1.5. Уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошло-

сти (ОШ).

Основни текст који се односи на хронологију и рачунање времена већ на почетку на-ставнику може да омогући проверу остварености стандарда постигнућа из основног обра-зовања, a и да започне рад на остваривању стандарда предвиђеног за средње образовање.

Дефинисање функционалних исхода за одређени час или тему је неопходно да би се ра-дило на остваривању стандарда. Оствареност исхода условљава достизање одређених стан-дарда.

3 Видети листу стандарда за основну школу http://www.ceo.edu.rs/images/stories/obrazovni_standardi/kraj_obaveznog_obrazovanja/Istorija.pdf

4 Да би се избегла забуна и мешање стандарда за средње и основно образовање, где год се уз исказе стандарда налази ознака (ОШ) реч је о стандардима за крај обавезног образовања, тј. основне школе.

28

За наведени стандард ИС.1.1.2. могли би се дефинисати следећи исходи:Ученик ће бити у стању да:– за годину у којој се одиграо неки историјски догађај одреди одговарајући миленијум,

век и деценију;– одреди временску дистанцу од одређеног историјског догађаја и савременог тренутка;– правилно употреби временске одреднице приликом описивања или контекстуализо-

вања одређених историјских догађаја, појава, личности (нпр. догодило се у другој по-ловини првог века п.н.е., или родио се у првој деценији седмог века н.е.);

– разликује начине рачунања времена код различитих народа или култура (грчко рачу-нање времена по олимпијадама, римско рачунање времена од оснивања града Рима, хришћанска ера од Христовог рођења, византијска ера од стварања света, муслиманска ера од хиџре).

Пример 2:

Следећи пример коришћења основног текста представља стандардну врсту наратива уџ-беника који се најчешће може искористити за стицање одређених знања из Историје и дости- зање стандарда из области Историјска знања, али се могу актуелизовати и стандарди из друге две области Истраживање, тумачење, презентација и Историјске основе савременог друштва.

ИС.1.1.4. Именује најзначајније личности и наводи основне процесе, појаве и догађаје из опште и националне историје.

ИС.2.1.3. Објашњава и повезује улогу личности, процесе, појаве, догађаје из националне и опште историје.

ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе, појаве, догађаје и личности из опште и националне историје.

29

Иако је реч о основном тексту уџбеника, он такође може да подстакне ученике на ак-тиван и критички приступ садржају иако је текст заправо заокружени наратив. Покушајте сами да дефиишете исходе за наведене стандарде тако што ће неки од њих бити оријенти-сани на проверу чињеничних знања из Историје (Велика сеоба народа), а неки на развијање вештина историјског мишљења (узрочно-последичне везе, хронолошки след, промена и континуитет, анализа процеса, појава, догађаја, улога личности), али у вези са наведеном темом. Ево неколико могућих исхода који вам могу послужити као пример за дефинисање сопствених исхода на одређену тему:

Ученик је у стању да:– наведе најважније узроке покретања Велике сеобе народа;

(Овако формулисан исход би могао да омогући развијање стандарда ИС.1.1.4, при чему би се узроци сеобе могли сврстати у узрочне процесе из опште историје.)

– именује најважније народе – учеснике Велике сеобе народа;– наведе правце кретања народа током Велике сеобе народа;

(Ови исходи могли би се искористити за развијање стандарда ИС.1.1.4. јер конкретно именовање учесника процеса/догађаја и праваца сеобе представљају специфична исто- ријска знања.)

– објасни последице миграција варварског становништва у Европи; (Овај исход би требало да подвуче развојност претходног стандарда и да омогући рад на стандарду средњег нивоа ИС.2.1.3. Објашњење последица Велике сеобе представља виши когитивни домен у односу на фактографско именовање.)

– процени и спецификује утицај Велике сеобе народа на промене у Европи током V века н. е. 5

(Исход који упућује на анализирање и процену свакако припада још вишем когнитив-ном домену и предвиђен је за напредни ниво постигнућа ученика – стандард ИС.3.1.2. Процена наведена у исходу подразумева да ученик може да аргументовано прикаже обим и дубину промена, док спецификовање подразумева да ученик конкретно форму-лише начине на које је Велика сеоба променила геополитичку слику Европе, што подра- зумева и читав спектар различитих појава које су биле директна последица Велике сеобе.)

5 Ово су само примери формулисања исхода путем којих би се могли достићи одређени стандарди. Наставници би требало да буду упознати са ревидираном Блумовом таксономијом путем које се могу дефинисати функционални исходи за наставне јединице, теме и часове. Видети приручник за стандарде за крај обавезног образовања, или даље у приручнику.

30

2. Рад са илустрацијама и историјским картама

а) Визуелни извори информација

Пример 1:

И у овом примеру важно је поћи од степена остварености стандарда постигнућа за крај обавезног образовања, тј. основне школе. Тек након идентификовања релевантних иска-за стандарда из основне школе, битних за изградњу критичког приступа информацијама и анализи историјских извора, може се приступити раду на достизању појединих стандарда за средње образовање. У овом случају потпуно је јасна развојна димензија стандарда који су дефинисани у основном образовању, а настављају да се надграђују на вишем степену током средњошкоског.


Овај стандард је веома комплексан и због тога је његово остваривање могуће и потреб-но кроз различите начине. Он подразумева разноврсне изворе информација, који, у зави-сности од садржаја наставног програма, могу да буду из различитих историјских периода, односно епоха.

За рад на исказу овог стандарда могу послужити илустрације из уџбеника. Путем њих ученик утврђује шта је историјски извор за догађај, појаву или личност о којој је реч, а шта је интерпретација, према којој се у хеуристичкој фази истраживања треба односити на од-говарајући начин. За остварење овог стандарда довољно је да ученик распозна који је исто-ријски извор релевантан за догађај који се приказује, а који је временски толико удаљен и типолошки непоуздан (уметничко дело засновано на машти уметника) да се не може упо-требити као веродостојан за реконструкцију појаве или догађаја који описује.

31

ИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет различитих извора информација о про-шлости и садашњости и примењује их у истраживању и презентацији.

Две приказане илустрације из уџбеника Издаваче куће „Klett” за први разред гимназије могу да се искористе и за достизање наведеног стандарда ИС.2.2.1. Овај исказ стандарда на средњем нивоу има развојну димензију и представља надградњу стандарда са основног нивоа ИС.1.2.1. Задатак за ученике могао би се формулисати кроз активност у којој учени-ци анализирају извор и одређују за какву би врсту реконструкције прошлости могао да се користи. Илустрација са стране 31 би могла да покаже да је историјски извор релевантан за догађаје о којима говори јер је настао у времену блиском одигравању догађаја. Он ученици-ма може да послужи као извор информација о цивилизацији у оквиру које је настао. Поста-вљањем питања о могућој сврси настанка, анализи догађаја који је приказан, технологији која је коришћена у ратовању, судбини непријатеља у току битке и сличним појединостима, поред рада на достизању стандарда могуће је развијати различите вештине анализе и кри-тичког мишљења.

Илустрација са стране 254 не може да послужи као релевантан извор за реконструкцију приказаног догађаја јер је временска дистанца виша од једног миленијума, а представља интерпретацију, слободно уметничко виђење једног важног историјског догађаја. С друге стране, ученик ову илустрацију треба да вреднује из угла времена у коме је настала (16. век). Питања која се могу поставити требало би да буду усмерена на разлог због чега ова слика не може да буде поуздан извор за догађај који описује, за шта би, са друге стране, могла да буде историјски извор, тј. да говори о томе због чега је насликан догађај који се одиграо пре више од једног миленијума, због чега се слика чува у музеју у Ватикану и слично. Тиме се отвара простор за рад и на другим исказима стандарда (ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у обликовању савремене државе и друштва. ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне личности, догађаје и појаве из прошлости народа, држава, ин-ституција.)

Пример 2:

ИС. 1.1.4. Именује најзначајније личности и наводи основне про-цесе, појаве и догађаје из опште и националне историје.

ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у обликовању савремене државе и друштва.6

6 Покушајте самостално да формулишете два до три исхода за издвојени садржај и илустрацију, тј. визуелни историјски извор који се налази у уџбенику.

32

Пример 3:

Основно питање које би ученицима могло да се постави је због чега је у Бечу испред зграде Парламента подигнута статуа римском историчару Тациту. Трагањем за могућим одговорима могли би се развијати следећи стандарди:

ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у облико-вању савремене државе и друштва.

ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према култур-но-историјском наслеђу сопственог и других народа.

ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне личности, догађаје и појаве из прошлости народа, држа-ва, институција.

Пример 4:

Поређењем прочеља ове две грађевине (једне из античког Рима и друге из савременог Београда) ученик би могао да:

ИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених појава и процеса.ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-историјском наслеђу

сопственог и других народа.

Пример 5:

33

ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-историјском наслеђу сопственог и других народа.

Код готово сваког конструктивистички постављеног задатка од ученика се може тра-жити да резултате својих истраживања саопште у писаној електронској форми путем ко-ришћења ворд документа (Word Document) или презентације (PowerPoint), чиме се са једне стране остварују стандарди постигнућа из области ИСТРАЖИВАЊЕ, ТУМАЧЕЊЕ, ПРЕ-ЗЕНТАЦИЈА (ИС.1.2.5. Писано саопштава резултате елементарног истраживања уз употре-бу текстуалне ворд датотеке (фајла). ИС.3.2.4. Писано и графички презентује резултате еле-ментарног истраживања уз употребу нових технологија.), али и развијају одређене предмет-не и међупредметне компетенције.7

Пример 6:

„Читањем”, заправо анализирањем визуелних историјских изво- ра ученик истовремано развија стандарде из више области, а на-ставник може да у диверсификованом приступу ради на достизању више различитих нивоа постигнућа:

ИС.1.2.1. Самостално прикупља и разврстава различите изво- ре информација о прошлости и садашњости у функ-цији истраживања.

ИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет различитих из-вора информација о прошлости и садашњости и при-мењује их у истраживању и презентацији.

ИС.3.2.1. Закључује – на основу истраживања различитих извора информација о прошлости и садашњости.

Пример 7:

Илустрације на којима су приказани споменици којима се негује култура сећања могу послужити за рад на следећем стандарду:

7 Видети предметну компетенцију и листу међупредметних компетенција у претходном тексту.

34

ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне личности, догађаје и појаве из прошлости народа, држава, институција.

Пример 8:


ИС. 1.2.2. Уочава да постоје различита виђења исте историјске појаве на основу поређења више историјских извора.

Наведени исказ ИС.1.2.2. примарно се односи на поређење различитих углова гле-дања на одређене феномене у литерерним изворима. Иако исказ није директно везан за предложене илустрације, оне на неки начин могу послужити за реализовање идеје коју промовише стандард, а то су уочавање различитих визура или аспеката исте историјске појаве на основу компарације извора. (Историјски извори који се упоређују не морају бити писани. У овом случају исту историјску појаву, портал на коме се налазе представе лавова, налазимо у две различите цивилизације и на две различите локације – Хатуша у Малој Азији и Микена на Пелопонезу. Уочавање повезаности фигуралних мотива путем поређења извора из два различита културна круга отвара простор за дискусију на часу, као и даље истраживање о могућим везама и утицајима). У сваком случају предложено по-ређење наставнику може послужити за развој одређених предметних и међупредметних компетенција, као и за проверу одређених исказа из корпуса стандарда за крај обавезног образовања. Нпр.:

ИС.1.2.3. Препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике (ОШ).

ИС.2.1.3. Препознаје да постоји повезаност регионалне и светске Историје (ОШ).ИС.2.2.2. На основу карактеристичних сликовних историјских извора уме да закључи о

којем је историјском феномену реч (ОШ).ИС.3.2.3. Уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора (ОШ).

35

б) Историјске карте

Пример 1:

ИС. 1.1.3. Препознаје историјски простор на историјској карти.

За овај исказ стандарда на основном нивоу у циклусу средњег образовања неопходно је да су ученици већ овладали стандардом из области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ Исто-рије за крај циклуса обавезног образовања. Ученик:

ИС.1.2.4. Уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда (ОШ).

Такође, иако није експлицитно наведено, надградња знања би требало да буде основ за достизање још једног исказа стандарда за крај обавезног образовања из области ИСТО-РИЈСКА ЗНАЊА.

ИС.1.1.9. Зна на којем су се простору одиграле најважније појаве и догађаји из национал-не и опште Историје (ОШ).

Пример 2:

36

ИС. 1.1.3. Препознаје историјски простор на историјској карти. ИС.2.1.2. Показује историјске појаве на историјској карти и препознаје историјски про-

стор на географској карти.ИС.2.1.1. Анализира специфичности одређених историјских појмова (Коришћењем кар-

те на часу могуће је анализирати појам миграција, посебно Велике сеобе, као и значај средоземног басена у историји старог и на почетку средњег века. Погод-ни за анализу су и појмови попут тетрархије, вандализма и сл.).

ИС.3.1.1. Разуме и анализира променљивост историјског простора у различитим перио-дима, уз употребу историјске, географске и савремене политичке карте.

ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе, појаве, догађаје и личности из опште и националне историје. (С обзиром на то да се на овој карти приказују важне историјске појаве и процеси, могуће је радити на овом стандарду и на на-предном нивоу.)

3. Рад са текстуалним историјским изворима

У зависности од садржаја одабраних текстуалних историјских извора, могуће је дефини-сати различите исходе часа и радити на достизању различитих стандарда постигнућа уче-ника.

Код наведених примера писаних историјских извора важно је обратити пажњу на њихов садржај и повезати их са одређеним стандардима.

Пример 1:


ИС.1.2.3. Препознаје предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове при- страсности у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима информација.

ИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених појава и процеса.

37

Пример 2:

У овом случају и одломак из историјског извора и пропратни задатак могу на одгова-рајући начин допринети достизању следећих стандарда:

ИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених појава и процеса.ИС.1.3.2. Идентификује улогу историјских личности у обликовању савремене државе и

друштва.ИС.2.1.1. Анализира специфичности одређених историјских појмова (тиранин, тирани-

да, грађанин, робови и сл.).ИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет различитих извора информација о про-

шлости и садашњости и примењује их у истраживању и презентацији.ИС.2.3.1. Наводи и описује појаве различитог историјског трајања и уочава сличности и

прави разлику у односу на њихов савремени и историјски контекст.ИС.3.3.1. Анализира савремене појаве и процесе у историјском контексту и на основу

добијених резултата изводи закључке.

Пример 3:

38

Оваква врста историјских извора, као и питање у задатку, погодна ја за достизање оних исказа стандарда који се односе на стереотипе и поређење са наративима.

ИС.1.2.3. Препознаје предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове при- страсности у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима информација.

ИС.2.2.1. Процењује релевантност и квалитет различитих извора информација о про-шлости и садашњости и примењује их у истраживању и презентацији.

ИС.2.2.2. Анализира предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима инфор-мација и уочава њихове последице.

ИС.3.2.1. Закључује, на основу истраживања различитих извора информација, о про-шлости и садашњости.

4. Рад са појмовима и помоћним дидактичким материјалом

Стандарди који су предложени у директној су вези са садржајем и смислом постављених питања или задатака за ученике. Наставник самостално може да направи избор стандар-да за које сматра да их може развијати путем постављених питања у уџбенику, или захва- љујући задацима и питањима које је самостално дефинисао према потребама наставног процеса. У овом одељку налазе се само неки предлози повезивања дидактичког материјала и одређених стандарда, али наставник ту листу може проширити или сузити, у зависности од потреба и могућности реализације у настави.

Пример 1:

39

ИС. 1.1.1. Разуме значење основних историјских и појмова историјске науке. ИС.2.1.1. Анализира специфичности одређених историјских појмова.

Пример 2:

ИС. 1.1.1. Разуме значење основних историјских и појмова историјске науке. ИС. 1.1.4. Именује најзначајније личности и наводи основне процесе, појаве и догађаје из

опште и националне историје.ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-историјском наслеђу

сопственог и других народа.ИС.1.3.6. Пореди историјски контекст са савременим у домену поштовања људских пра-

ва и активно учествује у интеркултуралном дијалогу.ИС.2.1.3. Објашњава и повезује улогу личности, процесе, појаве, догађаје из националне

и опште историје.

Пример 3:

Задатак је дат уз историјски извор у форми питања и налога за размишљање о ставовима историјске личности формулисаним кроз опис одређених историјских појава. Оваква врста задатака била би, зарад наведеног, погодна за достизање следећих стандарда који условља-вају да ученик:

ИС.3.1.2. Критички просуђује важне процесе, појаве, догађаје и личности из опште и националне историје.

ИС.3.2.1. Закључује на основу истраживања различитих извора информација о прошло-сти и садашњости.

ИС.3.2.3. Усмено објашњава резултате самосталног елементарног истраживања и аргу-ментовано брани изнете ставове и закључке.

40

Пример 4:

ИС.1.3.6. Пореди историјски и савремени контекст поштовања људских права и активно учествује у интеркултуралном дијалогу

Пример 5:

ИС.1.3.3. Разуме значај и показује одговоран однос према културно-историјском наслеђу сопственог и других народа.

ИС.1.3.4. Разуме смисао обележавања и неговања сећања на важне личности, догађаје и појаве из прошлости народа, држава, институција

Пример 6:

ИС.1.3.1. Препознаје историјску димензију савремених друштвених појава и процеса.

Пример 7:

а)

41

б)

ИС. 1.1.2. Користи хронолошке термине у одговарајућем историјском и савременом кон-тексту.

Овај исказ директно произлази из следећих стандарда за основну школу:ИС.1.1.1. Именује и разликује основне временске одреднице (ОШ).ИС.1.1.2. Именује историјске периоде и зна редослед историјских периода (ОШ).ИС.1.1.4. Уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости (ОШ).ИС.1.1.5. Уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошло-

сти (ОШ).ИС.2.1.1. Уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском

одредницом и историјским периодом (ОШ).ИС.2.1.2. Препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске Историје

(ОШ).ИС.2.1.3. Препознаје да постоји повезаност регионалне и светске Историје (ОШ).

***

Сви презентовани елементи могу се међусобно комбиновати у прављењу задатака за уче-нике, у формулисању истраживачких тема и у процесу овладавања методолошким поступ- цима историјске науке. За то је потребно дефинисати одговарајуће исходе који би повези-вали садржај и елементе уџбеника са предвиђеним циљем, стандардима и компетенцијама.

42

3. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

Планирање образовног и васпитног рада у настави Историје, као и у осталим предмети-ма, обухвата попис задатака које треба обавити у одређеном времену, затим облике, методе, поступке и средства за остваривање постављеног циља и задатка, као и начине контроле и процене постигнутих резултата. Ефикасан рад и остваривање задатака и циљева наставе Историје зависе од добро планираног рада на часу, ваннаставних активности, допунске и додатне наставе. Наставник, као организатор и носилац наставног рада, има примарну уло-гу у припремању и планирању наставе. Ово је сталан процес и обавеза сваког наставника. Да би наведени процес био спровден, наставника мора имати високу стручну и методич-ну оспособљеност, широка знања, вештине и способности. Стално стручно усавршавање и стицање нових знања и вештина битне су одлике наставника, а он сам и личним примером може да усмери ученике ка потребама савременог света. Међутим, да би процес био успе-шан, ученици морају бити свесни циљева и задатака образовања, стицања компетенција и вештина, сазнавања одговарајућих чињеница и стицања нових појмова везаних за исте те чињенице, али и учествовања у проверавању постигнућа.

3.1. ГЛОБАЛНИ (ГОДИШЊИ) ПЛАН РАДА

Планирање и припрема наставе остварује се кроз годишње (глобалне), оператвине (ме-сечне) и дневне припреме.

Глобални план рада даје преглед сваке наставне теме прописане наставним програмом са назначеним бројем часова предвиђених за обраду новог градива, утврђивања и система-тизације. У глобалном плану се могу навести иновације чије се увођење планира, важнија наставна средства која ће бити коришћена или направљена, контролни задаци и тестови, корелација с другим предметима, као и планирани излети, посете и екскурзије.

Предложене глобални и оперативне планове рада можете прилагођавати својим по- требама, могућностима сваког одељења, условима рада и броју часова у одређеном месецу. Предложени планови урађени су у складу са прописаним наставним програмима, а не садр-жајима уџбеника.

43

ГЛОБАЛНИ (ГОДИШЊИ) ПЛАН РАДА

Редни број НАСТАВНА ТЕМА Број часова

по теми

Број часова

обрада остали типови

I УВОД У ИСТОРИЈУ 4 3 1

II ПРАИСТОРИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА 6 4 2

III СТАРИ ВЕК 56 33 23

IV КАСНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК 8 4 4

УКУПНО 74 44 30

3.2. ОПЕРАТИВНИ (МЕСЕЧНИ) ПЛАН РАДА

Оперативни (месечни) план рада настаје на основу глобалног (годишњег) плана рада, циља предмета, могућности и интересовањима ученика, али и општих услова рада. Плани-рањем на месечном нивоу почиње стваралачка припрема наставника за реализацију циљева, задатака и садржаја наставног програма. Оперативно планирање због тога има посебан ди-дактички значај. Планирањем се обезбеђује не само прелажење и обрада целокупног градива предвиђеног наставним програмом већ и његова равномерна обрада током целе школске го-дине. Планирање служи наставницима и за благовремено припремање одређених наставних средстава чија примена и употреба могу утицати на ефикасност и квалитет наставе, као и на разумевање и усвајање појединих наставних садржаја. Током израде ових планова важно је консултовање приручника, планирање избора наставних средстава, утврђивање циљева и очекиваних исхода наставних тема, као и место свих наставних јединица у наставним темама. Посебно је важно када и како планирати часове утврђивања и систематизације. Неопходно је имати у виду да сви периоди школске године нису једнако продуктивни. Септембар је, на пример, месец када почиње школска година, те је у овом месецу неопходно обновити знања из претходне године. Фебруар је месец када се завршава зимски распуст и почиње друго полуго-диште. Током септембра, а у мањој мери и током фебруара, логично је, треба обрадити мањи део новог градива. Остали месеци су у овом погледу знатно продуктивнији, али не сваки по-наособ у истој мери. Број и распоред часова утврђивања и систематизације градива мора пра-тити логику саме наставне теме, дидактичке захтеве и потребе које проистичу из наставног садржаја.

Предложене оперативне планове можете прилагођавати према потреби и у зависности од околности у којима радите и изводите наставу. Први део оперативних планова односи се на гимназије општег смера, у коме ученици имају два часа недељно Историју, а затим следе оперативни планови за гимназије друштвено-језичког смера, у којима ученици имају три часа Историје у једној седмици.

44

ОП

ЕРАТ

ИВН

И (М

ЕСЕЧ

НИ

) ПЛ

АН

ОВИ

НА

СТА

ВНИ

КА

ЗА М

ЕСЕЦ

СЕП

ТЕМ

БАР

____

____

__ Г

ОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:

Р. бр. наст. теме

Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

I II

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Увод

ни ч

асИ

стор

ија

као

наук

а и

наст

авни

пре

дмет

Ист

ориј

ски

изво

ри,

рачу

нањ

е вр

емен

а,

пери

одиз

ациј

а Ув

од у

ист

ориј

у Ж

ивот

људ

и у

стар

ијем

и

млађ

ем к

амен

ом д

обу

Жив

от љ

уди

у ме

талн

ом

добу

П

раис

тори

јска

нал

азиш

та

и ку

лтур

е на

цен

трал

ном

Балк

ану

Жив

от љ

уди

у ка

мено

м и

мета

лном

доб

у Ве

рске

пре

дста

ве и

поч

еци

лико

вне

умет

ност

и у

праи

стор

ијск

им

заје

дниц

ама

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

45

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

ОК

ТОБА

Р __

____

___

ГОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

II III

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Пра

исто

рија

Др

жав

е М

есоп

отам

ије

Држ

аве

Мал

е А

зије

и Б

лиск

ог

исто

ка

Држ

аве

Мес

опот

амиј

е, М

але

Ази

је и

Бли

ског

ист

ока

Егип

ат –

Ста

ро, С

редњ

е и

Нов

о цр

аств

о Ег

ипат

– С

таро

, Сре

дње

и Н

ово

царс

тво

Пис

мено

ст, к

улту

ра и

пра

во

наро

да С

таро

г Ист

ока

Рели

гија

нар

ода

Ста

рог

Ист

ока

Цив

илиз

ациј

ска

дост

игну

ћа

наро

да С

таро

г Ист

ока

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Увтв

рђив

ање

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

46

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

НО

ВЕМ

БАР

____

____

_ ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Ста

ри и

сток

Н

ајст

ариј

а ис

тори

ја Гр

чке

Од

мике

нско

г ка

хоме

рско

м до

буГр

ци о

д до

сељ

авањ

а на

Бл

акан

до

VII

I век

а п.

н. е

. Н

аста

нак

поли

са, г

рчка

ко

лони

заци

ја, п

омен

е др

уштв

еног

и д

ржав

ног

уређ

ења

од V

III

до V

I век

а п.

н. Е

. Н

аста

нак

поли

са, г

рчка

ко

лони

заци

ја и

дру

штв

ене

пром

ене

Спа

рта:

осо

бено

сти

ур

еђењ

а и

жив

ота

Атин

а: н

ајст

ариј

а ис

тори

ја,

друш

твен

е бо

рбе,

реф

орме

и

демо

крат

ски

разв

ој

Сис

тема

тиза

-ци

јаО

брад

аО

брад

а

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

47

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

ДЕЦ

ЕМБА

Р __

____

___

ГОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Спа

рта

и Ат

ина

Грчк

о-пе

рсиј

ски

рато

ви

Пер

икло

во д

оба

Грчк

о-пе

рсиј

ски

рато

ви и

ја

чањ

е Ат

ине

Пел

опон

ески

рат

П

елоп

онес

ки р

ат

Култ

ура

стар

их Гр

ка

(рел

игиј

а и

мито

ви),

Ку

лтур

а ст

арих

Грка

(н

аука

и у

метн

ост)

Обр

ада

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

48

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

ЈАН

УАР

____

____

_ ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Култ

ура

стар

их Гр

ка

Криз

а по

лиса

и у

спон

М

акед

ониј

е А

лекс

андр

ова

осва

јањ

а М

акед

ониј

а у

врем

е Ф

илип

а II

и А

лекс

андр

а М

акед

онск

ог

Хеле

нист

ичке

мон

архи

је

Хеле

нист

ичка

кул

тура

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

49

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

ФЕБ

РУА

Р __

____

___

ГОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4.

Хеле

нист

ичке

мон

архи

је и

ку

лтур

а хе

лени

стич

ког д

оба

Ста

ра Гр

чка

Нај

стар

ија

исто

рија

Рим

а До

ба Р

епуб

лике

Утв

рђив

ање

Сис

тема

тиза

-ци

јаО

брад

аО

брад

а

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

50

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

МА

РТ _

____

____

ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Рим

у д

оба

краљ

ева;

др

жав

ни и

дру

штв

ени

поре

дак

у до

ба р

епуб

лике

Ри

мска

осв

ајањ

а И

тали

је

Римс

ка о

свај

ања

Ита

лије

Ри

мска

осв

ајањ

а у

Сре

дозе

мљу

(Пун

ски

рато

ви)

Римс

ка о

свај

ања

у С

редо

земљ

у (р

атов

и са

хе

лени

стич

ким

мона

рхиј

ама)

Ри

мска

осв

ајањ

а у

Сре

дозе

мљу

Криз

а ри

мске

реп

убли

ке

Прв

и тр

ијум

вира

т и

Друг

и тр

ијум

вира

т Кр

иза

римс

ке р

епуб

лике

и

Прв

и и

Друг

и тр

ијум

вира

т

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

51

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

АП

РИЛ

___

____

__ Г

ОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Римс

ка к

улту

ра у

доб

а ре

публ

ике

Римс

ка к

улту

ра у

доб

а ре

публ

ике

Авг

усто

в пр

инци

пат

Авг

усто

в пр

инци

пат

Римс

ко ц

арст

во о

д I д

о II

I век

а До

мина

т: р

ефор

ме

Диок

леци

јана

и К

онст

анти

на

Рим

у до

ба ц

арст

ва

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

52

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

МА

J ___

____

__ Г

ОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

III

IV

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Римс

ка к

улту

ра у

раз

добљ

у од

I до

IV в

ека

(рел

игиј

а,

наук

а и

умет

ност

)П

ојав

а и

шир

ење

хриш

ћанс

тва

Рим

ска

култ

ура

у до

ба

царс

тва

и на

стан

ак

хриш

ћанс

тва

Римс

ке п

рови

нциј

е на

Ба

лкан

ском

пол

уост

рву

Римс

ке п

рови

нциј

е на

Ба

лкан

ском

пол

уост

рву

Ста

ри Р

им

Под

ела

Римс

ког ц

арст

ва;

опад

ање

и пр

опас

т За

падн

ог

царс

тва

Сео

ба н

арод

а и

ства

рањ

е „в

арва

рски

х” д

ржав

а на

За

паду

Обр

ада

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Сис

тема

тиза

-ци

ја

Обр

ада

Обр

ада

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

53

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А

ЗА М

ЕСЕЦ

JУН

___

____

__ Г

ОД

ИН

Е

Наз

ив п

редм

ета:

Ист

ориј

а

Раз

ред:

I

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

месе

ц:


Р. бр. часа

НА

ЗИВ

НА

СТА

ВНЕ

ЈЕДИ

НИ

ЦЕ

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Мет

ода

рада

Мес

то р

ада

и на

став

на

сред

ства

Ино

ваци

је(С

амо)

евал

уаци

ја и

кор

елац

ија

IVП

ропа

ст З

апад

ног ц

арст

ва

и на

стан

ак „

варв

арск

их

држ

ава”

на

запа

ду

Ист

очно

цар

ство

IV д

о V

I век

а А

варс

ки п

оход

и и

насе

љав

ање

Сло

вена

на

Балк

ану

Ист

очно

цар

ство

и

слов

енск

о на

сељ

авањ

е Ба

лкан

а С

редо

земљ

е и

Запа

дна

Евро

па о

д IV

до

крај

а V

I век

а С

редо

земљ

е од

нас

танк

а Ри

ма д

о кр

аја

VI в

ека

Утв

рђив

ање

Обр

ада

Обр

ада

Утв

рђив

ање

Сис

тема

тиза

-ци

јаС

исте

мати

за-

ција

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ани

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Комб

инов

ана

Каби

нет

Уџбе

ник,

атл

ас,

карт

а, р

ачун

ар

Дату

м пр

едај

е: _

____

__ 2

0___

. год

.

Пре

дмет

ни н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

__

54

3.3. ДОПУНСКА И ДОДАТНА НАСТАВА, ИСТОРИЈСКА СЕКЦИЈА

Часови допунске наставе намењени су ученицима који на редовним часовима из разли-читих разлога не постижу задовољавајуће резултате. Годишњи фонд часова додатне наставе је 35, што значи један час недељно. Потребно је утврдити због чега поједини ученици зао-стају у усвајању градива, односно да ли је у питању објективни или субјективни разлог. У ову процену треба укључити, по потреби, психолога или педагога школе, родитеље и, нарав-но, самог ученика. У складу са препорукама школског педагога и психолога, наставник ће наставу на часовима допунске наставе прилагодити сваком ученику и његовим потребама. На овим часовима наставник би требало да додатно појасни ученицима појмове, појаве и процесе које нису разумели и да их мотивише да се више потруде приликом усвајања гради-ва. Из праксе знамо да је ученицима најједноставније да меморишу податке и да их хроно-лошки и редоследом из уџбеника механички излажу. Тешкоће настају када треба да објасне неку појаву или процес на основу усвојених чињеница.

Познато је да је ученицима најједноставније да меморишу податке и да их излажу „ме-ханички”, хронолошки и редоследом из уџбеника. Тешкоће настају када треба да објасне неку појаву или процес на основу усвојених чињеница. Уколико се покаже да ученик не зна самостално да користи уџбеник, наставник треба акценат рада да стави управо на ову врсту активности. Осим заједничког читања лекција, помаже и подвлачење битних чињеница и препричавање прочитаног, прављење резимеа лекције, речника непознатих појмова, вре-менске ленте (што може да послужит као подсетник). Неретко се дешава да ученици имају трему када одговарају пред целим разредом и зато, док ученик не стекне самопоуздање, тре-ба га испитивати на допунској настави у присуству, мањег броја, њему блиских ученика.

Додатна настава намењена је ученицима који су заинтересовани за историју. За из-вођење додатне наставе предвиђено је 35 часова годишње. У рад додатне наставе треба укључити и ученике који немају одличне оцене. На наставнику је да изради план рада за додатну наставу, и то након упознавања са жељама и афинитетима ученика. Пре почетка рада додатне наставе потребно је направити кратку анкету, којом ће бити обухваћени сви ученици заинтересовани да похађају часове додатне наставе. Требало би им понудити што више тема који ће допунити и проширити садржаје који се проучавају у току школске годи-не. Додатна настава треба да омогући ученицима да сазнају нешто ново, али ће мотивација током целе године остати на истој висини уколико је тај садржај примерен њиховом узрасту и њиховим интересовањима.

Предлог тема

– „Библијски потоп”– Како су реке утицале на настанак и развој цивилизација– Шта можемо да сазнамо анализом египатске горбнице и пирамиде– Олимпијске игре: античке и савремене– Грчки алфабет (где се данас користи)

55

– Победници олимпијских игара у антици и данас– Босфор и Дарданели као стратешке тачке у историји старог века– Грчки митови – колики су домете маште– Начин забаве становника старог века– Жена у античком друштву– Васпитање деце у антици– Утицај климатских промена на цивилизацијске токове– Библијске легенде– Начин становања у Риму– „Сви путеви воде у Рим”

Историјска секција је намењена оним ученицима који воле историју и који за њу по-казују посебан интерес или поседују одређене вештине које могу и даље развијати у окви-ру рада секције. За разлику од додатне наставе, садржај рада на секцији не мора да буде у потпуности повезан са садржајима који се те школске године изучавају и не мора нужно бити везан за одређен хронолошки период. Начин рада секције је слободнији и може попри- мити другачије форме. Рад у оквиру секције је погодан за веће пројектне задатке који захте-вају различита истраживања, презентацију и писање извештаја. План рада секције је нај-боље утврдити заједно са ученицима, а у складу са њиховим интересовањима и жељама.

У раду историјске секције треба инсистирати на интердисциплинарном приступу и организовању пројектних задатака у сарадњи са наставницима Српског језика и књижев- ности, Ликовне културе, Географије и Филозофије. Ученици који похађају секцију уз помоћ наставника Историје и Српског језика и књижевности могу припремити и извести одабра-но књижевно дело историјског садржаја као позоришну представу. Израда групног про- јектног задатака је такође добар начин да ученици продубе своја знања из Историје и раз-вију вештине и компетенције.

Предлог тема(које могу да се раде и као пројектни задаци)

– Зашто је пирамида облик храма у најстаријим цивилизацијама– „Да сам архитекта где бих и зашто изградио канал који спаја Нил и Црвено море”– Грчка колонија на Сицилији– Прављење античке представе (корелација са Српским језиком и књижевношћу)– Илустрација неког мита или прављење стрипа о неком грчком хероју– Израда античке вазе или макете неког храма (корелација са ликовном културом)– Римски логор на граници– Развој писмености од Сумера до Рима– Гали/Келти– Речи грчког и римског порекла– „Државни непријатељ” (на основу Сократовог живота анализирамо живот човека који

оспорава дражавни поредак, проналазе савремене примере и пореде)– Декоративни елементи грчке уметности присутни и данас – Објављивање закона у старом Риму и данас (на примеру Закона 12 таблица: како су

постали доступни јавности, а како савремени закони постају јавно доступни)

56

– Октавијанов принципат и диктатуре 20. века (упоредити облик власти и надлежности Октавијана и јужноамеричких диктатора или председника у комунистичким земљама)

– Антички и савремени реформатори (Солон, браћа Грах и савремени реформатори)– Како се у римском друштву бринуло о сиромашнима, а како у савременом друштву

3.4. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ВЕШТИНЕ

Кључни појмови дефинисани су за сваку наставну јединицу и најчешће се наводе у дне-вним припремама. За ученике основне школе постоји листа кључних појмова за крај осно-вног образовања, која је објављена у Приручнику за наставнике у издању Завода за вредно-вање квалитета образовања и васпитања.8 Према тумачењу Роберта Страдлинга, појмови су опште идеје, представљају средство и омогућавају да се:

– организује историјско знање; – организују идеје у вези са историјом;– врше уопштавања (на пример, ово је пример);– уочавају сличности и разлике; – уочавају одређене правилности; – уочава повезаност.

Појмови имају временску и просторну конкретност. Неретко се дешава да одређени појмови имају исто значење у различитим епохама или да се везују само за један одређени период.9 На пример, појам аристократија има исто значење у различитим епохама (обја-шњава припадника слоја који има права и привилегије на основу свог порекла). Значење појма демократија, са којим се ученици упознају изучавањем Историје античке Грчке, у 20. веку добија ново, па је потребно да ученици уоче сличности и разлике у различитим епохама.

Да би били у могућности да примене појмове, ученици би требало да врше уопштавања и истовремено уоче ограничења тих уопштавања. Неопходно је и да буду у стању да се крећу уназад и унапред у времену, схватајући да различите историјске појаве имају различите ок-вире трајања. То би значило да је неке појаве могуће проучавати као догађаје и дешавања, док је друге могуће разумети само сагледавањем у дужем временском периоду. Учење путем кључних појмова и појмовних оквира захтева од ученика могућност синтезе и апстракт-ног мишљења, што је интелектуални процес од користи, нарочито када је реч о гимна-зијалцима.

Страдлинг класификује појмове у две врсте: садржинске појмове или „појмове првог реда” и техничке појмове или „појмове другог реда”. Садржински појмови нам помажу да разумемо историјске токове и често су позајмљени из других научних и наставних дисци- плина. Разликују се од посебних одредница не само по могућности уопштавања, већ и због тога што се односе на процесе.

8 Историја, кључни појмови за крај обавезног образовања: приручник за наставнике, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2008, стр. 64.

9 Љ. Димић, Листа кључних појмова за крај основног образовања за наставни предмет историја, Београд, 2008, стр. 7–9.

57

Појмови „другог реда”, такође, не припадају искључиво историји. Они нам помажу да разумемо начин рада историчара, а и свих модалитета путем којих настају историјско знање и разумевање. Ови појмови укључују континуитет, промену, хронологију, узрочност, по-ређење и сведочанство.10

Како би ђаци стекли историјско разумевање потребно их је подстаћи да на крају сваке теме или епохе или дијахроне теме (као што су становништво, технологија или културни покрети) размисле о ономе што указује на континуитет и промену.

Један од циљева наставе Историје јесте и да помогне ђацима да стекну „осећај за хро-нологију”, а да би се то постигло важно је да ученици схвате да су хронологија, редослед и приповест конструкције које примењујемо на прошлост, као и да су сегменти на које је њи-хов програм издељен у извесној мери произвољни. У излагању садржаја Историје користи се хролошки принцип, тачније тематско-хронолошки. Нека стручна тела предлажу да млађу децу треба најпре учити новијој историји – зато што им је она ближа и конкретнија – а да би историју старог века и праисторију требало учити у старијим разредима.

У случају објашњења појединачног догађаја или ситуације јако је важна узрочност. За неке историјске догађаје може бити неопходно направити разлику између дуготрајних и непосредних узрока и повода.

Треба нагласити да се историчари углавном не баве историјском истином, већ исто-ријским сведочанствима и да историчар: сам бира чињенице према сопственом схватању шта је релевантно, истражује да ли постоји повезаност међу чињеницама и сређује те чиње-нице у један целовит приказ или тврдњу. То значи да историчар користи чињенице да би поткрепио одређену тврдњу, теорију или тумањече онога што се десило.

Предлог листе кључних појмова за први разред гимназије

УВОД: историја, историјски извори, архив, библиотека, археологија, помоћне историјс-ке науке, ера.

ПРАИСТОРИЈА: праисторија, хомо сапиенс, палеолит, мезолит, неолит, номадски на-чин живота, седелачки начин живота, метално доба.

СТАРИ ИСТОК: Стари Исток, настанак цивилизација, писмо, градови-државе, Месо-потамија, Египат, Хамурабијев законик, Асирија, Јевреји, Феничани, Персијанци, ропство, политеизам, монотеизам, пирамиде.

СТАРА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ: Критска цивилизација, Хелени, Ахајци, Јонци, Дорци, Микена, Тројански рат, хомерско доба, полиси, колонизација, аристократија, демос, народна скупштина, Спарта, Атина, Грчко-персијски ратови, битка на Маратонском пољу, Пелопоне-ски рат, грчка религија, Олимпијске игре, Хомер, Илијада, Одисеја, драмско песништво, исто-риографија (Херодот, Тукидид, Ксенофонт), филозофија (Сократ, Платон, Аристотел), Теба, Македонија, Демостен, Филип II, фаланга, Александар Велики, хеленизам, Александрија.

СТАРИ РИМ: Рим, република, Ромул, патрицији, плебејци, Етрурци, конзули, Пиро-ва победа, Ханибал, Гај Марије, тријумвират, Цезар, Октавијан, принципат, доминат, рим-ска култура, римско право, римска војска, Трајан, Диоклецијан, Константин, хришћанство, Далмација, Панонија, Мезија.

ПОЗНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК: Велика сеоба народа, подела Римског цар-ства, Источно римско царство, Византија/Ромејско царство, Јустинијан I, Словени, Авари.

10 Роберт Страдлинг, Настава европске Историје двадесетог века, Београд, 2003.

58

Суштина учења Историје није меморисање и нагомилавање података који су сами себи циљ, већ је главни задатак изучавања да ученици стичу и развијају вештине помоћу којих ће остварити циљеве и компетенције, како предметне тако и међупредметне. Опште предмет-не компетенције истакнуте су и у Општим стандардима постигнућа – образовни стандар-ди за крај општег средњег образовања. Учењем Историје обогаћују се знања о прошлости, развијају аналитичке вештине неопходне за критичко сагледавање савременог света, ње-гових историјских корена и aктуелних цивилизацијских токова. Настава и учење Историје припрема ученика за одговорно учешће у демократском друштву брзих друштвених, техно- лошких, и економских промена, оспособљава га да кроз удруживање и сарадњу адекват-но одговори на савремене изазове на локалном, регионалном, европском и глобалном ни-воу. Ученику се кроз наставу Историје омогућава развој групних идентитета (национални, државни, регионални, европски), чиме се обогаћује и лични идентитет. Посебан акценат стављен је на разумевање историјских и савремених промена, али и на изградњу демократ-ских вредности које подразумевају поштовање људских права, развијање интеркултуралног дијалога и сарадњу, односа према разноврсној културно-историјској баштини, толерантног односа према другачијим ставовима и погледима на свет. Ученик кроз наставу Историје треба да искаже и проактиван однос у разумевању постојећих унутрашњих и регионалних конфликата са историјском димензијом и допринесе њиховом превазилажењу.

Основно питање јесте: како постигћи равнотежу између стицања знања, развијања умеш-ности критичке анализе, тумачења и процењивања историјских сведочанстава и развијања осећаја за Историју, што подразумева и разумевање тога како настаје историјско знање. Ми немамо дефинисане вештине, али ћемо овде истаћи оне за које сматрамо да је потребно развијати их путем садржаја наставе Историје, а који су неопходне за критичко сагледавање савременог света и цивилизацијских токова.

Настава Историје треба да буде усмерена на развијање историјских вештина којима ће се остварити испуњење постављених исхода и циљева. Историја, као наставни предмет, нема истакнуте вештине које треба развијати, али на основу међупредметних компетенција и предметне компетенције можемо издвојити следеће вештине:

– Вештина хронолошког разумевања;– Вештина разумевања историјске нарације;– Вештина анализе историјских догађаја и њихова интерпретација;– Вештина историјског истраживања;– Вештина сагледавања промене и континуитета;– Вештина анализа вредносних историјских тема и заузимања ставова.

59

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Многи дидактичари класификовали су наставне методе на различите начине, али једин-ствена, универзална класификација не постоји. Различите наставне методе користе се у за-висности од предмета, али и од садржаја. У обради садржаја хуманистичких наука, па и историје, најчешће се користе:

1. Вербално-текстуалне методе:– метода усменог излагања (монолошка метода), – метода разговора (дијалошка метода), – метода рада на тексту (текст–метода), – метода писаних радова;

2. илустративно-демонстративне методе:– метода рада када се користе очигледна предметна средства (историјски остаци) или

њихове слике (историјске илустрације), – метода рада када се користе очигледна средства са условним знацима (историјске кар-

те, графикони, табеле), – метода рада када се користи филм (документарни и играни), – метода рада када се у настави користи интернет као медиј који у себи спаја више обли-

ка и метода рада.11

4.1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ

Метода усменог излагања, или монолошка метода, подразумева наставниково опсивање догађаја, појава и процеса и односа међу њима. Најчешће се користи у излагању новог настав- ног садржаја и захтева, поред стручности наставника, и способност јасног и сликовитог изражавања. Приликом усменог излагања најчешће се користе следећи облици: причање (приповедање), описивање, објашњавање и образложење.

Метода усменог излагања погодна је онда када ученике упознајемо са садржајима за које они немају довољно предзнања и када излажемо о друштвеним појавама и процесима који су временски далеко од савремене епохе. У случају наставе Историје она је погодна када ученицима треба да представимо догађаје, личности, појаве и процесе које на други начин не могу упознати. Да би се ученицима омогућило лакше усвајање садржаја на овај начин, у причу би најчешће требало додати неку занимљивост или анегдоту, а најбоље би било комбиновати ову методу са демонстративном методом. Међутим, треба нагласити да ова

11 Милутин Перовић, Методика наставе историје, Београд 1995.

60

метода, као и свака, наравно, има предности, али и недостатке. Коришћење монолошке ме-тоде у настави доводи до вербализма и пасивизирања ученика, јер знања добијају у готовом облику. Највећи недостатак је у томе што је сама метода прилагођена просечном ученику, те не постоји могућност индивидуализације и прилагођавања појединачним афинитетима ученика.

У циљу превазилажења недостака ове мотоде, наставник би требало да избегава обја-шњења; идеално би било да јасним излагањем чињеница наводи ученике на размишљање и самостално извођење закључака.

Методом разговора или дијалошком методом, задаци се остварују у облику питања и одговора, разговором наставника и ученика или у облику расправе. При коришћењу ове ме-тоде, изузетно је важно водити рачуна о узрасту, предзнањима и искуствима учника. Она се најчешће користи приликом понављања и проверавања знања, али се користи и приликом обраде новог градива – када ученици располажу потребним предзнањима за усвајање нових садржаја. Постоји више облика ове методе, а ми ћемо издвојити: хеуристички разговор, ка-тихетички разговор и дискусију.

Хеуристички разговор усмерава ученике да сами потраже решење постављеног про-блема. Наставник пред ученике поставља задатак и питањима подстиче знања која они већ имају водећи их до решења или закључака. Решавање задатка се може подстаћи коришћењем наставних материјала (одломак из извора или литературе, илустрације, статистички подаци и прилози из уџбеника). Нова лекција увек може да започне једним таквим разговором као уводом у обраду новог градива. Добра страна хеуристичког разговора је та што има велике могућности усмеравања ка жељеном решењу, а код ученика подстиче развој критичког и логичког мишљења.

Катихетички разговор води порекло из средњoвековних црквених школа. Овај метод се у савременој настави примењује кад наставно градиво треба дословно запамтити (имена личности, називи битака, установа, године и сл.). Наставник на постављено питање од уче-ника тражи прецизан одговор, који мора бити апсолутно тачан. И поред тога што садржаји Историје поседују велики број информација које се морају на овај начин репродуковати, наставник би требало да ову методу користи ограничено.

Дискусија је разговор у коме се супротстављају мишљења и ставови међу ученицима, али и између ученика и професора. Улога наставника је да спонтано доведе ученике у про-блемску ситуацију и да питањима усмерава дискусију у жељеном правцу. Да би дискусија била успешна, мишљења ученика треба да буду поткрепљена конкретним релевантним чињеницама. Питања наставника морају бити јасна, примерена узрасним могућностима ученика, морају подстицати ученике на размишљање, што значи да ће их мисаоно активи-рати. Она такође морају и да задовоље методичку функцију, тј. да буду у служби повезивања новог са већ усвојеним садржајима, да развијају мисаоне активности ученика, да подстичу самосталност ученика у стицању знања, вештина и навика и да продубљују и примењују стечена знања.

У оквиру ове методе можемо користити и врло ефикасне технике као што су: за и про-тив, суђење историјској личности и улога критичара медија.

61

За и против (pro et contra) је универзална техника за активирање и мисаоно ангажовање ученика на часу. Наставник дели, или се сами ученици деле на оне који бране или заговарају неку историјску појаву или личност и оне који оспоравају или критикују. Пре расправе неоп- ходно је да се ученици или групе припреме и прикупе потребне информације како би аргу-ментовали своје ставове и осмислили свој наступ. Ово је техника која је прилагођенија часо-вима утврђивања градива. Акценат ставља на снагу аргумента и поштовања културе дијало-га. Наставник, или група ученика која не учествује у дијалогу, преузимају улогу судије који се стара о томе да се расправа води на коректан начин. При оваквом облику организације учења корисно би било да групе изврше ротацију улога, при чему ће они који су били за бити про-тив и обрнуто. Позитивне стране ове технике јесу у томе што ученици, да би се припремили за расправу, морају да проучавају градиво, самостално или у групи прикупљају чињенице, да се уче култури дијалога и пажљиво слушају опоненте како би адекватно одговорили на њи-хов став. Теме које се на овај начин могу искористити су: Спарта и Атина, Цезар или Помпеј, Октавијан или Марко Антоније, Цицерон и тријумвири, Картагина или Рим.

Суђење историјској личности је варијанта технике pro et contra, а основни циљ технике је активирање ученика кроз грађење личног односа према некој историјској личности или историјском догађају. Улога наставника је да обезбеди релевантне изворе које ће ученици проучити, сачинити изводе и систематизовати аргументе у корист одређеног става. Могуће је формирати и ученички жири који би просуђивао снагу аргумента и на крају часа изнео своје закључке.

Метода рада на тексту или текст-метода, у комбинацији са другим наставним средстви-ма, има широку примену у обради нових садржаја, али и у развоју вештина код ученика. Скоро да нема наставних садржаја који се не могу илустровати текстом, што се може ко-ристити у свим деловима часа. На часовима обраде новог градива текст можемо користити на почетку часа, у уводном делу, а са циљем да ученике заинтересујемо за нове садржаје. У главном делу часа текст можемо користити као илустрацију садржаја који је предмет обра- де, прочитавши о неком догађају или личности. Текст-методу можемо користити и при об-ради новог садржаја. Подстицаћемо тиме ученике на самостално учење и закључивање. На часовима утврђивања текст може да послужи у сврху проширивања усвојених садржаја, али и за развој вештина, пре свега критичког и аналитичког мишљења. На пример ученицима који уче из уџбеника ИК „Klett” дати задатак да прочитају текст на стр. 113, о Темистокловој политици.

62

Потом им поставити питања: На који начин је Темистокле искористио приходе од руд-ника? Како је политика Темистокла утицала на геополитичку позицију Атине?

Ученицима који уче из уџбеника ИК „Фреска” дати задатак да на стр. 126 прочитају текст о спартанским краљевима, и да издвоје њихове надлежности.

Школски есеј је краћи прозни текст у којем ученик, на основу истраживања на аргумен-тован начин, поткрепљује своје ставове о неком историјском процесу, догађају или поја-ви. У земљама англосаксонског говорног подручја есеј је незамењиви део наставе Историје, јер се на тај начин стичу и развијају вештине комуникације и развоја критичког и креати-вног мишљења. Од ученика се не може очекивати да његов есеј доприноси научном развоју или открићу нових чињеница, али се очекује да унутар постављених оквира а на основу свог знања, одабраних извора и литературе креира аргументовану и објективну интерпретацију историјских феномена. Писањем есеја ученик симулира посао историчара, али есеј не сме да буде искључиво навођење информација, већ начин формирања самосталног критичког мишљења о некој теми на основу адекватних аргумената. У настави Историје можемо ко-ристити две врсте есеја: наративни и полемички. Код наративног есеја грађа се износи хро-нолошким редом, па се по потреби убацују коментари са позивом на извор или литературу. Код полемичког есеја окосницу чини хипотеза, односно тврдња коју треба доказати, што за-хтева рашчлањивање и реорганизовање текста. Из наведених разлога есеј је и погоднији за развијање жељених вештина и за дубље разумевање садржаја. Полемички есеј ће испунити свој смисао само уколико се приликом истраживања користи више различитих текстова. Када основу истраживања чини један текст, то нужно води његовој интерпретацији; када се ради са више текстова, ученик мора да анализира дубље и да улази у полемику са литературом.

Окосницу полемичког есеја чини хипотеза коју ученик износи и настоји да је одбрани помоћу аргумената на основу извора и литературе. Процес израде есеја може се поделити на неколико етапа: одабир теме, постављање истраживачког питања, потрага за доказима, ин-терпретација доказа, састављање структуре есеја и, коначно, писање есеја. У нижим разре- дима гимназије ученици још увек нису у могућности да сами постављају истраживачко питање, а ни да предлажу литературу и изворе. Ове способности ће се развијати до краја средње школе. Улога наставника у овом процесу је незаобилазна. Ако ученику дамо тему Александра Великог, он ће вероватно написати реферат у којем ће хронолошки пратити жи-вот великог освајача, али да би се ученик усмерио на писање полемичког есеја, потребно је тему формулисати на следећи начин: „Да ли је Александар Македонски заслужио назив Ве-лики?” Предност овако постављене тезе је у томе што се на њу може одговорити са ДА или НЕ, а лични став се може образложити помоћу релевантне литературе и извора.12

У настави можемо ученицима давати три врсте проблемских есеја. Први се односи на есеј у чијој је изради уџбеник главни извор. Овакав есеј захтева издвајање података из разли- читих лекција и њихово међусобно комбиновање.

Предлог тема за ову врсту есеја:– Математичка и техничка достигнућа народа Старог Истока,– Поређење минојске цивилизације са египатском и сумерском,– Анализа и поређење грчких и египатских скулптура,– Промене начина владавине у Риму.

12 V. Ristić, „Polemički esej u nastavi povjesti”, Povjest u nastavi, Vol. X. Nо. 19 (1) Ožujak 2014.

63

У случају израде другог типа есеја, ученицима се даје да прочитају одломак из исто-ријског извора који се односи на неки историјски догађај, прoцес или личност. Ученици се слажу или не слажу са ставом из извора и свој став поткрепљују аргументом. Након што прочитају изабрани део, дајемо им задатак да напишу есеј на тему „Да ли се слажете са Де-мостеновим ставом”.

Трећи тип есеја је најкломпекснији и прилагођенији ученицима завршних разреда. Уче-ницима се дају извори и литература који се делимично тематски преклапају, што њима са-мима даје слободу приликом избора извора и литературе. Један од примера био би да учени-цима дамо списак од 4 књиге литературе и кажемо им да напишу есеј на основу две књиге.

Предлог тема за ову врсту есеја:– Савремено законодавство и закони у државама Старог Истока,– Грчки хероји и тежња за врлином,– Спартанско и атинско васпитање – који су били циљеви образовања,– Ја као римски робовласник,– Хришћанство и јудаизам (сличности и разлике).

Као једна од тема есеја могао би да послужи наслов Шта би твој лик урадио, при чему наставник задаје неку ситуацију из Историје старог века. Задатак ученика био би да осми- сли и напише шта би он сам предузео да се нашао у улози неке историјске личности.

Предлог тема за ову врсту есеја: – Леонида у Термопилском кланцу, – Перикле на почетку Пелопонеског рата, – Филип V у Првом македонском рату, – Ханибал у Другом пунском рату, – Антиох III, – Помпеј,– Марко Антоније.

Оцењивање есеја је веома тежак процес и оно тесно зависно од оцењивача. Саставни део вредновања есеја јесте повратна информација која се даје ученицима.

64

Пројектни задатак је посебан облик наставе. Везује се за тему која има интердисципли-нарни карактер и која врши корелацију различитих садржаја. Од ученика се очекује да сами прикупљају информације и материјал, и задатак најчешће обухвата дужи временски период. Циљ овог облика рад јесте осамостаљивање ученика у процесу учења и рада, подстицање креативности, самосталног учења и оспособљавања за самостално процењивање сопственог напредовања. Код израде задатка имамо следеће фазе: разговор о теми и дефинисање циља, избор проблема проучавања, подела улога, израда плана, времена и места рада, материјала и прибора, остваривање плана и програма рада, приказ резултата рада и вредновање резултата рада. Предности овог облика рада су у томе што се сваки ученик групе ангажујe у складу са сопственим могућностима у остваривању заједничког циља; ученици имају слободу комуни-кације, међусобно се допуњују и заједнички долазе до разултата; ученици развијају своје со-цијалне и комуникацијске компетенције; јачају мотивацију, при чему су знања и методе које се на овај начин усвоје трајније. Активности ученика су да: бирају теме у складу са својим интересовањима и могућностима; преузимају иницијативу за рад, предлажу ток рада; само-стално планирају и решавају проблеме; не следе наставников план и упутства, већ сами изно-се предлоге, при чему им наставник само помаже; сами одређују темпо рада и сами и учествују у вредновању рада.

Активности наставника код пројектног задатка су да: подстиче ученике на креативно изражавање, помаже ученицима у изради пројекта, али не дајући им упутства, већ учеству- јући у процесу планирања, постављајући реалне циљеве и задатке; заједно са ученицима, по потреби, суделује у задатку; подстиче сарадњу међу ученицима; мотивише ученике и ради на јачању њиховог самопоуздања; заједно са ученицима вреднује задатак.

У изради пројектног задатка разликујемо три фазе: уводну, која обухвата постављање основних смерница рада; рад у групи, односно рад на самом задатку, и евалуацију, која обу- хвата изношење пројектних закључака наставнику, другој групи, родитељима или јавности.

Пре него што подели пројектне задатке, наставник најпре предлаже ученицима теме, иако и они сами могу да их предложе, затим поставља правила којих се ученици морају придржавати, формира групе и даје им потребну литературу. Изузетно је важно да током израде задатка ученици упознају наставника са током рада, како би добили повратну ин-формацију у циљу побољшања пројекта. Наравно да ученике треба обавезно наградити за добро обављен пројекат. Теме које могу да се раде као пројектни задаци наведене су у делу приручника о историјској секцији.

4.2. ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОНСТРАTИBНЕ МЕТОДЕ

Методом рада при коришћењу предметних очигледних средстава (историјски оста-ци) или њихових слика (историјске илустрације) ученици стичу или примењују већ стече-на знања и вештине тако што посматрају слике и макете. Показивање је средство, а не циљ у настави, те гледање мора бити у функцији активног учења. У случају коришћења слика потребно је претходно одредити када ће се користити, шта се њиховим коришћењем жели постићи и како ће се ученици ангажовати. Битно је истаћи да се слика најпре посматра у целини, па се тек онда прелази на појединости. Нпр: коришћења слика или илустрација из уџбеника:

65

Праисторијско пловило: Од којег је материјала направљено пловило? Можете ли да закључите на који је начин направљено ово пловило? Можете ли да закључите где се кори-стило пловило?

На основу слике опишите како је изгледала одећа старих Египћана.

Остаци форума у Риму: У чему се огледа утицај грчке архитектуре на римску?

66

Како су украшаване палате критске цивилизације? Шта су уметници са Крита прикази-вали на фрескама?

Можете ли да закљу-чите који је део грађеви-не био намењен протоку воде? О чему су све гради-тељи морали да воде рачу-на да би вода стигла од из-вора до фонтана и јавних купатила?

Метода рада при коришћењу очигледних средстава са условним знацима (историјске карте, графикони, табеле) у настави Историје је од изузетног је значаја, а нарочито демон-страција картом. Њоме ученици стичу добру картографску писменост. У настави, приликом презентовања нових садржаја, треба користити тематске карте, а за вежбање би најбоље било користити неме карте.

Данас су доступне и интерактивне карте, које су врло погодне за рад у учионици. На основу њих ученици могу сами да закључују о територијалним променама и последицама појединих догађаја. Интерактивне карте се могу наћи на: http://www.timemaps.com/history, http://www.worldhistorymaps.info/maps.html и http://www.atlasofworldhistory.com/.

Пример употребе карте

1. Тражимо од ученика да погледају карту на 35. страни уџбеника ИК „Klett” за први разред гимназије. Дајемо им задатак да на основу савремене карте открију имена са-времених градова насталих на месту или у близини древних градова са историјске карте и одговоре на питање: Где су се очували стари називи градова?

2. Тражимо од ученика да погледају карту на 25. страни уџбеника ИК „Фреска” за први разред гимназије. Дајемо им задатак да одреде поред којих се савремених градова на-лазе наведени праисторијски локалитети.

67

4.3. НАСТАВНИ ПРИНЦИПИ

Наставни принципи се означавају као начела која одређују ток предавања и учења, а у складу са циљевима васпитања и образовања и законитостима процеса наставе. Принципи не могу заменити стваралачки рад и активност наставника, али њихова правилна примена може само да користи наставном процесу. Наставни принципи су:

1. Принцип научности наставе:– предавати само садржаје који су потврђени у савременој науци;– употреба научне терминологије;– упознавање ученика са најважнијим научним теоријама у складу са њиховим сазнај-

ним могућностима.

2. Принцип систематичности у настави: – излагање градива према логичном редоследу; – формирање знања, вештина и навика одређеним редоследом тако да сваки елемент

наставног садржаја буде логички повезан с другим;– не прелазити на ново градиво док се не усвоји претходно.

3. Принцип повезаности теорије с праксом: – изношење примера како би ученици схватили значај теорије у животу; – повезивање наставних садржаја са искуством деце; – давање релевантних примера – како би уочили чињеницу да се тиме побољшава ква-

литет њиховог знања и искуства.

4. Принцип свесности и активности ученика у настави: – јасно наглашавање циљева и очекиваних исхода учења. 5. Принцип очигледности у настави:– код ученика се образују представе и појмови на основу живог опажања проучаваних

предмета и појава објективног света или њиховог приказивања.

6. Принцип трајности знања: – наставу водити тако да ученици често обнављају научено и да основне концепте по-

везују са садржајима који следе.

7. Принцип поступности наставе: – од лакшег ка тежем;– од познатог ка непознатом; – од једноставног ка сложеном; – од ближег ка даљем.

8. Принцип индивидуалног прилажења ученицима: – разред, одељење, посматра се као социјална група у којој је могуће остварити услове за

активан рад свих ученика; – ученицима се индивидуално прилази са сврхом да сваки ученик успешно учи и да се

развију позитивне диспозиције.13

13 Видосава Граховац, „Кључни појмови и њихово место у образовању”, у: Кључни појмови за крај обавезног образовања – Историја, Београд, 2008, стр. 89-90.

68

5. ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ

5.1. ОБЛИЦИ РАДА

Класични облик наставе подразумевао је наставника као централну фигуру процеса учења и ученике као пасивне посматраче. Данас се сматра да је улога наставника да помаже, подстиче и олакшава процес учења. Он треба да буде вешт, да ђацима ствара прилике да уче кроз рад – путем испитивања и активног односа према ономе што чини суштину исто-рије, као и кроз дискусију. Процес учења је неуспешан када се своди на потуну пасивност ученика, тј. када они примају делове процењеног, обрађеног и претходно сређеног знања. Да би настава била успешна, она мора да буде заснована на учењу путем открића. Ученици користе изворе података, при чему им је омогућено да граде сопствено знање о историјским чињеницама и појмовима уз наставникову помоћ и усмеравање. Наравно, да би надградња била успешна, ученици најпре морају да усвоје нека чињенична знања и званична научна тумачења.

У литератури су облици рада у настави углавном класификовани као: фронтални, инди-видуални, рад у пару, групни рад и тимски рад. Нећемо се бавити објашњењима – јер су стру-ци позната – али ћемо указати на неке специфичности. Фронтални облик рада се углавном посматрао као класичан облик наставе који пасивизира ученика, али фронтални облик рада подразумева и дискусију у коју је укључен цео разред, употребу аудиовизуелних средстава који активирају ученике, ђаке који раде на истом задатку или посету музеју. О групном раду, који се све више примењује, биће речи нешто касније, а овде желимо да укажемо на каракте-ристике тимског рада. Тимски рад је кооперативна социјална форма у којој тим наставника и ученика заједнички планира, остварује и вреднује процес учења. Као пример оваквог рада може да послужи организвање изложбе, при чему би у читав процес били укључени профе-сори Српског језика и књижевнсти, Ликовне културе и Историје.

Под групним обликом рада подразумева се организовање активности у учионици пу-тем којих ученици заједнички могу да усвоје, провере и прошире знања. Нагласак је пре свега на међусобној сарадњи и обухвата планирање, истраживање, дискусију о одређеном историјском питању или загонетки, излагање идеја о узроку и последицама одређеног исто-ријског догађаја. И мање групе могу радити на истом задатку, али под условом да свака гру-па обавести разред о својим резултатима. Понекад, посебно у већим истраживањима, свака група ради на различитим задацима који се међусобно допуњују. Свака група добија прили-ку да детаљније истражи неки аспект одређене теме. Рецимо, када радимо „златно доба Ати-не” – једна група ради политичку позицију Атине у хеленском свету, друга група градитељ- ску делатност у Атини, а трећа група учешће атинских грађана у државним институцијама. Или да ученике делимо у две групе. Прву групу чине новинари, а у оквиру друге групе одре-димо улоге трговца, занатлије, роба, тиранина, свештеника и жене из вишег слоја. На основу питања и одговора ученика можемо да проценимо колико су се припремили и да наградимо

69

најуспешније. Предност групног рада је у томе што су ђаци активно укључени у сазнајни процес. Да би се задатак добро урадио ученици морају да употребе своја знања, примене вештине и узму у обзир становишта других, јер сваки појединац у групи има прилику да саопшти своје идеје и закључке групи. Код организовања групног рада наставник треба да обрати пажњу на следеће:

– задаци и организациона структура група допуштају највећи могући степен интерак-ције;

– потребан је подстицајни материјал (предмети, визуелна сведочанства, писана доку-мента);

– ученике је неопходно јасно усмерити и омогућити им, на тај начин, ефикасно учество-вање у раду;

– потребно је припремити додатне ативности за сваку групу која свој рад заврши пре истека одређеног времена.

Групни рад, као и сваки облик рада, има и своје недостатке: захтева много времена а и чланови групе не уче увек истом брзином. Но, на овај начин ученици се уче сарадњи и разви- јању тимског духа.

5.2. МАПЕ УМА

Творац мапа ума је енглески психолог Тони Бузан. Мапа ума представља начин уз помоћ којег се пуно информација стави на један лист папира, а потом на добар начин организују белешке. Могуће је чак и целу књигу сумирати тим путем, олакшавајући себи касније при-сећање свих главних ствари, без великих освртања на детаље.

Мапе ума су корисне јер садрже елементе који су занимљиви и левој и десној хеми- сфери мозга. Десна, односно креативна хемисфера, је задужена за синтезу, просторно пои-мање, воли боје, ритам, имагинацију. Мапе ума укључују елементе који држе пажњу и левој и десној хемисфери мозга, и уз помоћ боја, слика, асоцијација, врло брзо памтимо информа-ције. Такође, мапе ума јасно дефинишу кључне појмове, одвајајући битно од небитног, чиме нам омогућују да не лутамо и не губимо време на небитне детаље.

Како се цртају мапе ума?При креирању мапе ума, најпре се црта центар мапе ума, који треба да представља кључ-

ни појам, кључну идеју, или још боље, цртеж главног појма. Ако је централни цртеж специ-фичан, духовит или садржи асоцијацију на кључни појам, наш мозак ће слику усвојити у делићу секунде. Мапа ума садржи асоцијације, односно мисли које проистичу или се везују за централну тачку. Из централне слике се гранају остале теме, које могу да се гранају у мање важне појмове.

Мапе ума се најчешће цртају фломастерима, бојицама или маркерима на папиру форма-та А4. Битно је да централни цртеж садржи минимум три боје, како би се створила илузија тродимезионалности која делује уверљивије нашем уму. Свака грана се црта једном те истом бојом, али се црна боја не препоручује. Гране, које полазе из центра, треба да буду дебље и

70

да буду благо таласасте. Речи, цртежи и ознаке које се односе на ту грану пишу се или цр-тају изнад те гране. Оне треба да садрже кључне појмове, оне који су директно повезани, а линије могу да буду било које боје. Препоручују се варијације боја, величине слова, линија и слика. Што смо даље од централног лика, линије су све тање и више се гранају. Није битно са које стране почиње да се црта, али је увек једноставније уколико развијамо систематичност и рутину. Препоручује се цртање грана у смеру кретања казаљке сата. Једну од грана, изнад које пишемо оно што она садржи, цртамо „дебље” од њених изгранака, који су увек тањи ка врху. Број грана одређујемо сами.14

5.3. КОРЕЛАЦИЈА

Корелација наставе је појам којим се означава повезивање суштинских елемената наста-ве у складну целину како би се ученицима омогућило формирање што потпунијег погледа на свет. Ово повезивање је неопходно, најпре из разлога да би ученици стекли целовиту и потпуну слику неке појаве или процеса, а не са циљем да знања остану подељена на „предме-те”, чиме се губи смисао учења. Приликом међупредметног повезивања, учењем се не сматра само усвајање знања већ се уче и методе и стратегије усвајања знања. Будући да се корела-ција дефинише као међусобни однос, повезаност у хармоничну целину и сл., можемо закљу-чити да је најважнија особина корелације структуралност.

У наставној пракси корелација се углавном схвата као повезивање сродних садржаја из сродних предмета, а њена сврха је да наставу учини функционалном, ефикасном и рацио-налном. Корелација је углавном подељена на хоризонталну, вертикалну и дијагоналну.

Хоризонтална корелација подразумева повезивање садржаја различитих наставних предмета на нивоу једног разреда.

Вертикална корелација је повезивање наставних садржаја из истог предмета, али из различитих разреда.

Дијагонална корелација подразумева повезивање са садржајима различитих предмета из различитих разреда.

Међутим, у настави Историје хоризонтално и вертикално повезивање посматра се нешто другачије у односу на друге предмете. Хоризонтална корелација се односи на одређи-вање места појединих догађаја, дешавања или процеса у ширем контексту. То подразумева да ученици знају да повежу државе, личности, догађаје и процесе које припадају истој времен-ској епохи. У контексту Историје старог века хоризонтална перспектива упућује на следеће:

– поређење сличности и разлика између догађаја и збивања из различитих држава и ци-вилизација (државни и друштвени поредак у земљама Старог Истока, Грчке и Рима, војска у земљама Старог Истока, Грчке и Рима);

– поређење сличности и разлика у начину живота (град-држава у Месопотамији, фе-ничански градови-државе, грчки полис; организација „великог” царства – Персијско, Александрово царство, Римско царство; живот у граду, живот на селу);

14 Електронски алати за прављење мапа ума налазе се на адреси: http://vebciklopedija.weebly.com/1052107210871077-109110841072.html

71

– увиђање утицаја култура суседних земаља једних на друге (представе богова у циви-лизацијама Месопотамије и старог Египта; етрурски, грчки и римски пантеон, утицај јудеизма на верску реформу Аменхотепа IV, синкретизам у време хеленизма, рели-гијски култови у Римском царству, јудеизам и хришћанство);

– сагледавање начина на који су локални догађаји утицали на збивања у ширем региону (климатске промене око 10. 000 године п. н. е., климатске промене у XII и XI веку п. н. е., климатске промене у III и IV веку нове ере; Јонски устанак, атинско-спартански сукоб, дешавања на Иберијском полуострву уочи избијања Другог пунског рата; актив-ности Филипа V и Антиоха III крајем III и почетком II века п. н. е., тестамент Атала III, пролазак Хуна кроз „Врата народа”);

– испитивање начина којим су борбе за превласт утицале на ток историјских збивања (сукоби у Месопотамији и јачање Персије; грчко-персијски ратови, криза грчких по-лиса и успон Македоније, сукоби међу хеленистичким монархијама и ширење римске власти на источно Средоземље; унутрашње борбе у Риму и увођење царства).

На хоризонтално повезивање подстичемо ученике постављањем питања којима од њих тражимо да праве паралеле између друштвених и државних система и да повезују државе које припадају истој епохи. Питања можемо почети да постављамо после завршене теме Стари Исток, али како обрађујемо нове тематске целине само ћемо проширивати питања, а самим тим и слику коју ученик треба да повеже у целину. На пример:

1. Шта се дешава на простору Месопотамије за време Старог царства у Египту?(Настанак Акадског царства.)2. Шта се дешава на Старом Истоку у време када Хетити освајају Вавилон? (Феничани долазе на Левант, у Египту настаје Ново царство.)

Када обрадимо лекцију о Микени, можемо да поставимо питање: 3. Шта се дешава на Старом Истоку у време оснивања Микене? (Феничани долазе на Левант, у Египту настаје Ново царство, Хетити руше Старова-

вилонско царство.)

Приликом обраде лекције о настанку Рима постављамо питања: 4. Који су догађају карактеристични за грчку историју и историју Старог Истока у време

настанка Рима? (У Месопотамији успон Асирије, у Египту период страних династија, у Грчкој почетак

архајског доба и почетак другог таласа грчких сеоба.)

Добар пример хоризонталне корелације у настави Историје јесте израда хронолошких табела. Њима се може планирати час утврђивања или систематизације градива. Ученици ће израдом хронолошке табеле моћи и да изврше самоевалуацију – утврдиће колико су градива усвојили, шта им је остало нејасно, шта су прескочили. С друге стране, стављајући поједи-не појаве и догађаје, личности, друштвене појаве и остале релевантне податке у временски оквир, знање ће бити систематизовано и постаће трајно.

72

ВРЕМ

ЕМ

ЕСО

ПО

ТАМ

ИЈА

ЛЕВ

АН

ТЕГ

ИП

АТГР

ЧК

АРИ

М

4. м

илен

ијум

п. н

. е.

Нас

тана

к гр

адов

а-др

жав

аГо

рњи

и До

њи

Егип

ат

поче

так

4. м

.п.

н. е

Рано

дина

стич

ки п

ерио

д у

Сум

еру

рано

дина

стич

ки

пери

од

2700

–220

0 г.

п. н

е.

Око

235

0. н

аста

нак

Ака

дско

г цар

ства

Ста

ро ц

арст

воП

очет

ак 3

. м. п

. н. е

.: по

чета

к М

иној

ске

циви

лиза

ције

крај

3. м

.п.

н. е

.Тр

ећа

дина

стиј

а Ур

а20

40. г

. п. н

. е.:

наст

анак

Сре

дњег

ца

рств

а

Изг

радњ

а па

лата

у К

носо

су,

Фес

тосу

и М

алиј

и;До

лаза

к А

хаја

ца н

а ју

г Ба

лкан

ског

пол

уост

рва

XIX

в. п

. н. е

.До

лаза

к А

мори

таС

редњ

е ца

рств

оП

ерио

д ст

арих

пал

ата

на К

риту

1792

–175

0. г.

п.

н. е

.Х

амур

аби

Сре

дње

царс

тво

Пер

иод

нови

х па

лата

на

Крит

у

око

1650

. г.

п. н

. е.

Осн

ивањ

е Хе

титс

ке

држ

аве

Сре

дње

царс

тво

Пер

иод

нови

х па

лата

на

Крит

у

XVI в

ек п

. н.

е.

Хети

ти о

свај

ају

Вави

лон

Дола

зак

Фен

ичан

а15

50. г

. п. н

. е.:

осни

вањ

е Н

овог

ца

рств

а

Поч

етак

Мик

енск

ог д

оба

1400

. г. п

. н.

е.

Аха

јци

осва

јају

Кри

т

XIV

в. п

. н.

е.

Тутм

ес II

I

XII

I в. п

. н.

е.

Хат

ушил

иш II

IРа

мзес

II

73

XII

в. п

. н.

е.

Сео

бе н

арод

а:

проп

аст

Хети

тско

г ца

рств

а

„Нар

оди

с мор

а”Тр

ојан

ски

рат

Дорс

ка с

еоба

око

1100

. г. п

. н. е

.: До

рци

раза

рају

Мик

ену;

осн

ивањ

е Ат

ине

XI в

. п. н

. е.

Дола

зак

Међ

ана

и П

ерси

јана

ца н

а И

ранс

ку

виси

ју

1069

. г. п

. н. e

.: ср

ушен

о Н

ово

царс

тво

Јонс

ка и

еол

ска

коло

низа

ција

М

але

Ази

је:

поче

так

Хоме

рско

г доб

а

X в

. п. н

. е.

934.

г.п.

н.е.

: поч

етак

Нов

ог

асир

ског

цар

ства

Осн

ивањ

е И

зрае

лско

г ца

рств

а;

царе

ви Д

авид

и

Сол

омон

Пер

иод

стра

них

дина

стиј

аХо

мерс

ко д

оба

X в

. п. н

. е.:

наст

анак

Спа

рте

Нас

тана

к на

јста

рије

на

сељ

а на

Пал

атин

у

IX в

. п. н

. е.

Аш

урна

сирп

ал II

у

Аси

рији

Фен

ичан

и ос

нива

ју

Карт

агин

у 81

4.

г.п. н

. е.

Пер

иод

стра

них

дина

стиј

аХо

мерс

ко д

оба

VII

I в. п

. н.

е.

Шир

ење

Аси

рије

721.

г. п

. н. е

.: А

сирц

и ос

ваја

ју

Изр

аел

Пер

иод

стра

них

дина

стиј

аП

очет

ак А

рхај

ског

доб

а;

наст

анак

пол

иса;

поч

етак

дру

гог

тала

са с

еоба

; 776

. г. п

. н е

.: пр

ве

Оли

мпиј

ске

игре

; Спа

ртан

ци

осва

вају

Мес

ениј

у

753.

г. п

.н. е

.: ос

нива

ње

Рима

VII

в. п

. н.

е.

671.

г. п

.н.е

.: А

сирц

и за

узим

ају

Егип

ат;

612.

г. п

. н. е

.:Х

ајде

јци

осва

јају

Нин

иву

и ру

ше

Аси

рско

цар

ство

605.

г. п

. н. е

.: по

чета

к вл

адав

ине

Наб

ухад

неза

ра

II

671.

г. п

. н. е

.: А

сири

ја за

узим

а Ег

ипат

;66

4. г.

п. н

е.:

поче

так

Саи

ског

ца

рств

а

621.

п. н

. е.:

Драк

онов

и за

кони

Етру

рска

пре

влас

т у

Рим

у

74

VI в

. п. н

. е.

562.

г. п

. н. е

.: кр

ај в

лада

вине

Н

абух

адне

зара

II;

550–

530

г. п.

н. е

.: вл

адав

ина

Кира

II В

елик

ог

у П

ерси

ји;

539.

г. п

. н. е

.: П

ерси

јанц

и за

узим

ају

Вави

лон;

52

1. п

. н.е

.: по

чета

к вл

адав

ине

Дари

ја I

586.

г. п

. н.

е.: п

очет

ак

„Вав

илон

ског

ро

пств

а”

525.

г. п

. н. е

.: П

ерси

јанц

и ос

ваја

ју Е

гипа

т

594.

г. п

. н. е

.: С

олон

ове

реф

орме

;ср

един

а V

I в. п

. н. е

– 5

10. г

. п. н

е.

: тир

аниј

а у

Атин

и;

508.

г. п

. н. е

.: Кл

исте

нове

ре

фор

ме

509.

г. п

. н. е

: зба

цива

ње

етру

рске

вла

сти

у Ри

му;

поч

етак

ре

публ

ике

Прв

а по

лови

наV

в. п

. н. е

.

486.

г. п

. н. е

.: см

рт Д

ариј

а I

499.

г. п

. н. е

.: по

чета

к Јо

нско

г ус

танк

а;

494.

п. н

. е.:

битк

а ко

д Ла

де49

0. г.

п. н

.е.:

битк

а на

М

арат

онск

ом п

ољу;

48

0. г.

п. н

.е.:

битк

а у

Терм

опил

ском

кла

нцу,

битк

а ко

д С

алам

ине;

479

. г. п

. н.е

.: би

тка

код

Пла

теје

и р

та М

икал

е;

478.

г. п

. н.е

. : о

снив

ање

Делс

ког

саве

за; 4

68. г

. п. н

.е.:

битк

а ко

д Еу

риме

донт

а; 4

54. г

. п. н

.е.:

Атин

ски

помо

рски

сав

ез

494.

г. п

. н е

.:

прва

сец

есиј

а пл

ебеј

аца;

49

3. г.

п. н

. е.:

саве

з Ри

мљан

а и

Лати

на;

451.

г. п

. н.е

.:

Зако

н 12

таб

лица

Друг

а по

лови

на

V в

. п. н

. е

449.

г. п

. н.е

.: кр

ај Гр

чко-

перс

ијск

их р

атов

а;

446.

г. п

. н.е

.: тр

идес

етог

одиш

њи

мир

изме

ђу С

парт

е и

Атин

е;

431.

г. п

. н е

.: по

чета

к П

елоп

онес

ког р

ата

429.

г. п

. н. е

.:см

рт П

ерик

ла;

431–

421

г. п.

н. е

.: А

рхид

амов

рат

; 42

5. г.

п. н

е.:

Атињ

ани

осва

јају

П

илос

;

445.

г. п

. н е

.:

Кану

лије

в за

кон

(зак

он к

оји

дозв

ољав

а ск

лапа

ње

брак

ова

изме

ђу п

атри

ција

и

плеб

ејац

а)

75

VI в

. п. н

. е.

562.

г. п

. н. е

.: кр

ај в

лада

вине

Н

абух

адне

зара

II;

550–

530

г. п.

н. е

.: вл

адав

ина

Кира

II В

елик

ог

у П

ерси

ји;

539.

г. п

. н. е

.: П

ерси

јанц

и за

узим

ају

Вави

лон;

52

1. п

. н.е

.: по

чета

к вл

адав

ине

Дари

ја I

586.

г. п

. н.

е.: п

очет

ак

„Вав

илон

ског

ро

пств

а”

525.

г. п

. н. е

.: П

ерси

јанц

и ос

ваја

ју Е

гипа

т

594.

г. п

. н. е

.: С

олон

ове

реф

орме

;ср

един

а V

I в. п

. н. е

– 5

10. г

. п. н

е.

: тир

аниј

а у

Атин

и;

508.

г. п

. н. е

.: Кл

исте

нове

ре

фор

ме

509.

г. п

. н. е

: зба

цива

ње

етру

рске

вла

сти

у Ри

му;

поч

етак

ре

публ

ике

Прв

а по

лови

наV

в. п

. н. е

.

486.

г. п

. н. е

.: см

рт Д

ариј

а I

499.

г. п

. н. е

.: по

чета

к Јо

нско

г ус

танк

а;

494.

п. н

. е.:

битк

а ко

д Ла

де49

0. г.

п. н

.е.:

битк

а на

М

арат

онск

ом п

ољу;

48

0. г.

п. н

.е.:

битк

а у

Терм

опил

ском

кла

нцу,

битк

а ко

д С

алам

ине;

479

. г. п

. н.е

.: би

тка

код

Пла

теје

и р

та М

икал

е;

478.

г. п

. н.е

. : о

снив

ање

Делс

ког

саве

за; 4

68. г

. п. н

.е.:

битк

а ко

д Еу

риме

донт

а; 4

54. г

. п. н

.е.:

Атин

ски

помо

рски

сав

ез

494.

г. п

. н е

.:

прва

сец

есиј

а пл

ебеј

аца;

49

3. г.

п. н

. е.:

саве

з Ри

мљан

а и

Лати

на;

451.

г. п

. н.е

.:

Зако

н 12

таб

лица

Друг

а по

лови

на

V в

. п. н

. е

449.

г. п

. н.е

.: кр

ај Гр

чко-

перс

ијск

их р

атов

а;

446.

г. п

. н.е

.: тр

идес

етог

одиш

њи

мир

изме

ђу С

парт

е и

Атин

е;

431.

г. п

. н е

.: по

чета

к П

елоп

онес

ког р

ата

429.

г. п

. н. е

.:см

рт П

ерик

ла;

431–

421

г. п.

н. е

.: А

рхид

амов

рат

; 42

5. г.

п. н

е.:

Атињ

ани

осва

јају

П

илос

;

445.

г. п

. н е

.:

Кану

лије

в за

кон

(зак

он к

оји

дозв

ољав

а ск

лапа

ње

брак

ова

изме

ђу п

атри

ција

и

плеб

ејац

а)

424.

г. п

. н. е

.:

Спа

ртан

ци о

свај

ају

Пил

ос;

421.

г. п

. н. е

.: Н

икиј

ин м

ир;

415–

413

г. п.

н.е

.: С

ицил

ијан

ска

експ

едиц

ија;

405

. г. п

. н.е

.:

битк

а ко

д Ег

оспо

тама

; 40

4. г.

п. н

.е.:

крај

Пел

опон

еско

г ра

та

Прв

а по

лови

на IV

в.

п. н

. е.

Спа

ртан

ска

хеге

мони

ја;

386.

г. п

. н.е

.: „К

раљ

ев м

ир”;

378.

г. п

. н.е

.: Др

уги

атин

ски

помо

рски

сав

ез;

371.

г. п

. н.е

.:Бит

ка к

од Л

еукт

ре;

Теба

нска

хег

емон

ија;

362.

г. п

. н.е

.: би

тка

код

Ман

тине

је35

9–33

6. г.

п. н

.е.:

Фил

ип II

Мак

едон

ски;

338.

г. п

. н.е

.: би

тка

код

Херо

неје

;33

7. г.

п. н

.е.:

осни

вањ

е Ко

ринт

ског

сав

еза;

336–

323.

г. п

. н.е

.:А

лекс

анда

р Ве

лики

;33

4. г.

п. н

.е.:

битк

а на

Гран

ику;

333.

г. п

. н.е

.: би

тка

код

Иса

;33

2. г.

п. н

.е.:

осва

јањ

е Ег

ипта

;32

6. г.

п. н

.е.:

битк

а на

Хид

аспу

;32

4. г.

п. н

.е.:

„Сва

дба

Евро

пе и

А

зије

”;31

6–30

1. г.

п. н

.е.:

епох

а пр

евла

сти

Ант

игон

а Је

дноо

ког;

306–

305

г. п.

н.е

.: до

јадо

си

пост

ају

краљ

еви;

301.

г. п

. н.е

.: би

тка

код

Ипс

а

396.

г. п

. н.е

.:

Рим

осва

ја В

еји

387.

г. п

. н.е

.:

Гали

опс

едај

у Ри

м;36

7. :

г. п.

н.е

.: за

кон

Лици

нија

и С

екст

ија;

343–

341

г. п.

н.е

.:

Прв

и са

мнит

ски

рат;

338.

г. п

. н.е

.:

Риљ

ани

расп

ушта

у Ла

тинс

ки с

авез

;32

7–30

4. г.

п. н

.е.:

Друг

и са

мнит

ски

рат;

321.

г. п

. н.е

.: Ка

удин

ски

клан

ац;

304.

г. п

. н.е

.:

крај

Дру

гог

самн

итск

ог р

ата

76

Вертикална корелација односи се на проучавање промена и континуитета током време-на. То значи да ученици прате развој једног феномена или процеса у различитим времен-ским периодима и уочавају његове развојне фазе са карактеристичним специфичностима.

Пример вертикалног повезивања

– распадање родовско-племенских заједница и подела становништва– номадски начин живота – номадска племена у средњем веку– град-држава у старом веку – град-држава у средњем веку, савремени градови-државе– закони – закони у средњем веку – устави новог века и савременог доба– верски храмови – цркве и џамије у средњем веку – цркве у новом веку и савременом

добу– политеизам, дуализам, монотеизам (старти век) – монотеизам и дуалистичке јереси у

средњем веку– палата – владарски и племићки двор у средњем веку – двор у новом веку– племство – племство у средњем веку – племство и грађанске револуције– хероји у антици – хероји у савременој епохи– метропола-колонија – метропола-колонија у новом веку– демократија античка – демократија у новом веку – демократија у савременом добу– битка на Маратонском пољу – атлетска дисциплина маратон– индивидуализам у антици – схватање човека у средњем веку – индивидуализам рене-

сансе – просветитељство– римско право – средњовековно право – декларације у новом веку – савремени правни

системи– сенат у Риму – сенат у средњем веку – сенат у новом веку – сенат у уставима држава

XX века– патрицији у Риму – градски патрицијат у средњем веку– право вета народних трибуна – вето у Савету безбедности Уједињених нација– плебејци у Риму – плебс у средњем веку – римска провинција – савремено значење појма провинција– принцепс у Риму – принц у средњем веку – принц у новом веку и савременом добу

Дијагонална корелација јесте суштина процеса учења, јер само знања која су обликована у систематичну целину и која су применљива јесу и функционална. При међупредметном повезивању, учењем се не сматра само усвајање знања већ се уче и методе и стратегије усва- јања знања. Само целовитим увидом у материју која се проучава, упоређивањем садржаја и указивањем на сличности и разлике унутар одређених наставних подручја, знање постаје функционално. Да би се корелација остварила, она се мора и предвидети месечним плано-вима. Међутим, да би корелација била успешна, важно је проценити који су садржаји нај-погоднији за међупредметну обраду. То, наравно, подразумева тимски рад и континуирану сарадњу чланова стручних већа у школи.

У настави Историје старог века потребна је корелација са наставним садржајима Биоло-гије, Српског језика и књижевности, Географије, Ликовне културе, Верске наставе, Грађан-ског васпитања, Филозофије.

77

На сајту http://news.nationalgeographic.com/news/ може се прочитати чланак о новопро-нађеном типу људског скелета, ардипитекуса (Ardipithecus).15 У сарадњи са професором би-ологије организовати заједнички час и поделити ученике у групе. Ученици треба да про-читају део чланка који се односи на одлике ардипитекуса, па да покушају, на основу својих знања, да сместе овај тип скелета у еволутивни ланац човека.

Овом вежбом се развијају следеће компетенције:– компетенција комуникације на матерњем језику,– научно-технолошка компетенција,– компетенција за решавање проблема,– компетенција за учење,– социјална компетенција.

У сарадњи са професором Ликовне културе и ученицима који су талентовани за сликање, свим ученицима би требало поделити текст из одабраног историјског извора са идејом да га они осликају. Издвајамо два примера:

1. Одломак из Херодотове Историје II, страна 142, који говори о персијској градњи мо-ста преко Хелеспонта.

2. Прављење стрипа о животу неког грчког бога или хероја.Овом вежбом се развијају следеће компетенције:– компетенција комуникације на матерњем језику,– компетенција за учење,– културна компетенција.

Могуће је остварити и корелацију са наставом математике. Дати ученицима задатак да направе Венов дијаграм минојске и микенске цивилизације. Навести које карактеристике очекујемо да ученици издвоје и класификују.

На пример, карактеристике за микенску цивилизацију могу бити: бронзано доба, ратнич- ки народ, утврђене палате, слике са сценама рата и лова, поморска трговина, монархија. За минојску могу бити: острвска држава, бронзано доба, поморска трговина, слике са сценама лова и спорта, монархија.

Овом вежбом се развијају следеће компетенције:– компетенција комуникације на матерњем језику,– математичка компетенција,– компетенција за учење,– компетенција за решавање проблема.

15 Ardipithecus се у еволутивном ланцу човека налази између аустралипитекуса и хомо сапијенса. Назив је добио по области у којој је пронађен.

78

6. НАСТАВНА СРЕДСТВА

Наставна средства подразумевају сва она средства и објекте које наставник или ученици користе код обраде нових наставних садржаја, учења, вежбања или проверавања. Наставна средства треба да олакшају задатак наставника и рад ученика, а појава нових додатно је унапредила наставни процес. Класична наставна средства која су се користила у настави Историје су: историјске карте, илустрације, временске ленте, хронологије, родослови, фо-тографије и сл. Наставна средства се користе у настави да би олакшала усвајање знања, да би процес учења учинили занимљивијим, да би се допунило већ научено и учинило трајнијим. Она се могу користити и на часовима обраде новог градива и на часовима утврђивања.

Савремоно доба донело је и нове информатичке технологије и модерна наставна сред-ства. Коришћење различитих медија на часовима Историје треба да буде у функцији про-дубљивања интересовање ученика за историју. Постоји различита класификација наставних средстава и ми се нећемо тиме сада бавити, али желимо посебно да се осврнемо на употребу филма и интернета у настави историје. Модерна настава подразумева примену модерних наставних средстава и метода наставе. Употреба нових средстава не значи да је класична настава превазиђена, већ да је комбинација различитих наставних средстава, различитих метода, облика и техника наставе најпогоднија за постизање резултата.

6.1. ФИЛМ КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО

У мноштву модерних наставних средстава која побуђују аудиовизуелну перцепцију уче-ника и којима се остварује принцип очигледности, запажену улогу има филм. Примена филма пружа велике могућности, али и крије потенцијалне опасности. Да би филм имао своју обра- зовну функцију, он мора да буде пажљиво одабран. Наставник је тај који бира филм и који одлучује у којем ће га делу часа пустити. Пре него што пусти филм, наставник мора укратко да упозна ученике са основним чињеницама о времену и догађајима које филм описује уко-лико претходно та наставна јединица није обрађена. Филм може да се пусти на почетку часа, као увод у нову наставну јединицу, и тада његова дужина не треба да прелази 10 минута. Наравно, филм може да се корист и у централном делу часа, али ни тада пројекција не треба да траје дуже од 30 минута.

У настави се могу користити документарни, играни и играно-документарни филмови. Велики бој телевизијских канала који приказују садржаје из Историје могу бити добар из-вор за одабир адекватног материјала.

79

Употреба филмова у настави треба да допринесе:– повећању мотивације ученика за учење;– подстицању ученика да уочавањем запажају, разумеју, примећују односе и ситуације

које су приказане у филму;– подстицању ученика да користе податке и принципе и да их повезују усвојеним садр-

жајима;– подстицању ученика да вреднују, критикују и износе свој суд о ономе што су видели; – развијању критичког и апстрактног мишљења;– оспособљавању ученика да реформишу, резимирају и синтетишу сазнања добијена гле-

дањем филма.16

Игране филмове у настави треба користити веома пажљиво. Такве фимове не праве људи стручни за поједина историјска питања, већ они, најчешће, представљају уметничке интерпретације историјских догађаја или личности. Можда је најпогодније играни филм у настави користити кроз улогу „критичара медија”. За примену технике улоге критичара медија (филма) потребно је да наставник одабере играни или документарни филм који об-рађује садржаје наставе старог века. Након гледања филма сваки ученик за себе прави ски-цу критичке анализе виђеног филма, а онда се у одељењу расправља о изнетим ставовима. Ученици не проналазе само историјске неистине, већ износе и званична тумачења науке. Препоручени документарни филмови доступни су на сајту: http://dokumentarnifilmovi.net/

Неки од филмова који се могу у ову сврху користити су: Библијске загонетке, Мистич-на река Нил, Аристотелова лагуна, Успон и пад једног царства, Помпеја – последњи дани, Истарживање технологије Римљана, Истина о Стонхенџу, Атлантида – доказ.

Следећи примери илуструју на који начин могу да се користе документарни филмови у настави историје.

I пример: Приликом обраде лекције о египатској уметности, одабрати делове филма (Тајне пирамида, Разоткривање тајни пирамида, Мистична река Нил) у којима се пока-зује спољни и унутрашњост изглед пирамида и начин на који су градитељи уклапали вели-ке камене блокове. На основу приказаног материјала, ученици треба да доносе закључке о изградњи пирамида, спољним карактеристикама, унутрашњој декорацији, али и о одлика-ма египатске уметности, одећи старих Египћана и начину на који су доживљавали смрт.

II пример: Филм Истраживање технологије Римљана је веома погодан за час системати-зације. На почетку часа саопштити ученицима наслов и дати кратак сажетак филма који ће гледати. Имаће задатак да забележе све тековине римске цивилизације присутне у савреме-ном свету. За домаћи задатак треба сами да пронађу и издвоје достигнућа римске цивилиза-ције, која нису поменута у филму.

III пример: Филм Аристотелова лагуна може се искористити и као пројектни, интер-дисциплинарни задатак у сарадњи са професорима биологије и географије. Историјски део задатка односио би се на Аристотела, као филозофа и предавача, и на науке које су се у његовој школи изучавале. Као закључак пројектног задатка ученици треба да одговоре на питање да ли данас постоје људи тако интердисциплинарно усмерени. Ако пронађу такве научнике треба да их представе, а ако их не пронађу, дискутовати зашто их нема.

16 www.microsoftsrb.rs

80

6.2. КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Интернет је за кратко време постао незаобилазно наставно средство. Добре стране ин-тернета огледају се у томе што се материјал стално допуњује, а што су подаци доступни у ди-гиталном формату, тако да текст, слике и звук можемо преузети и употребити у учионици. Он нам омогућује брз приступ изворима, мноштву материјала (документима, часописима, сликама, реконструкцијама, филмовима). Основни проблем у данашњем тренутку не пред-ставља начин доласка до историјског извора, већ начин употребе, оцењивања и критичког посматрања. Коришћење информација са интернета треба подстицати јер ће се ученици оспособити да на конкретан начин употребе интернет. Он ће им помоћи да заокруже своја знања и оспособиће се за сопствена истраживања. Ученике је неопходно научити да претра-жују званичне сајтове музеја у којима се чувају староисточне и античке збирке. Они могу и да добију пројектни задататак, рецимо о томе зашто толико египатских, месопотамских, грчких и римских експоната има у Лувру и Британском националном музеју.

Када дајемо ученицима задатке који укључују коришћење инетрнета, морамо да водимо рачуна о томе да ученик не пронађе готово решење на интернету, већ да истражује сам. Нај-боље је употребу интернета комбиновати са другим наставним методама.

I пример (за ученике који користе уџбеник ИК „Фреска”): На интернет страници http://www.thecultureconcept.com/circle/an-ancient-roman-villa-a-cultural-ideal-of-rural-life-pt-2 приказати ученицима реконструкцију римске виле. Затим тражити да погледају слику на 169. страни уџбеника ИК „Фреска” (Остаци инсула у римској луци Остији). Разговарати о начину живота богатих и сиромашних Римљана и поредити са савременим потрошачким друштвом.

II пример: Прочитати ученицима одломак из Ксенофонтовог дела Анабаза о грчким плаћеницима у персијској војсци крајем V и почетком IV века пре нове ере. Књига, заправо, говори о њиховом повратку преко мале Азије у Грчку.

Одломак: Убрзо се чуло како војници вичу „Море!Море!, и јављају један другом. Тада су сви потрчали... А кад су сви стигли на врх, ту су грлили једни друге, и војсковође и официре, са сузама у очима.

Питање: Како су Грци реаговали када су угледали море? Зашто их је море толико обра-довало?

Након разговора дати задатак ученицима да анализирају историјску карту на 63. страни уџбеник ИК „Фреска” и одреде где су се налазили најзначајнији градови микенске цивилиза-ције. Као додатни задатак могу анализирати положај градова микенске цивилизације (https://maps.google.com). Пошто закључујемо да нису на мору, тражимо од ученика да објасне, на основу знања о првим цивилизација Старог истока, начин живота Грка у време доласка на Балканско полуострво. Даље излажемо о карактеристикама микенске цивилизације и на крају часа постављамо питање: Колико је Грцима било потребно времена да „пригрле” море?

Наставник може да користи интернет током предавања, показујући слику локалитета на којем су се одиграли догађаји, споменик о којем се говори, реконструкције старих градова. Може и да направи свој веб сајт на којем ће ученицима увек бити доступна литература, пре-давања, презентациј и квизове. Наравно, не треба превидети и употребу тзв „паметних те-лефона” и савремених апликација. На пример, на https://maps.google.com уз помоћ програма Street Wiew, можемода видимо класичне споменике у Риму, атински Акропољ или Микену.

81

7. ОЦЕЊИВАЊЕ

7.1. ЗАКОНСКИ ОКВИРИ

Начин оцењивања ученика прописан је Правилником о оцењивању ученика у средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 33/99) и Правилником о допунама Правилника о оцењивању ученика у средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 108/03). Ова два документа, која суштински нису мењана више од петнаест година, данас се не могу адекватно примењивати. Нове наставне методе и методичке иновације које истражују различите активности ђака и захтевају сталну проверу знања и вештина, овим правилницима нису предвиђене. Због тога је наставницима у процесу оцењивања драгоцен приручник Оцењивање засновано на компетенцијама у стручном образовању, који су приредиле Татијана Глишић, Јелена Илић и Даниела Јадријевић Младар, а објавио Завод за унапређивање образовања и васпитања 2013. године. Дигитална верзија овог приручника је доступна на сајту Завода.

Овде ћемо издвојити неколико најзначајнијих чланова овог Правилника. Дефиниција оцене дата је у члану 2, у коме се каже да она треба:

– да буде објективна и поуздана мера напредовања ученика у савладавању наставног плана и програма;

– да ученика обавештава редовно о постигнућу;– да подстиче на активан однос према настави, другим облицима образовно-васпитног

рада и учења;– да ученика оспособљава за објективну процену сопствених и постигнућа других

ученика;– да је показатељ ефикасности рада наставника и школе.

Члан 3 дефинише критеријуме оцењивања: „Критеријуми оцењивања успеха ученика из наставног предмета су: врста, обим и ниво

усвојених знања, умења и вештина у односу на прописане наставним планом и програмом за предмет, разред, образовни профил, односно врсту школе. Врста знања, умења и вештина, у смислу овог правилника, одређују се као основна, проширена и продубљена у односу на њихов значај за остваривање циља и задатака предмета. За довољну оцену неопходна су основна знања. За већу оцену од довољне неопходна су проширена, односно продубљена знања, умења и вештине ученика. Обим знања, умења и вештина утврђује се зависно од количине усвојених садржаја прописаних за одређени предмет. Ниво знања, умења и вештина утврђује се зависно од квалитета усвојеног садржаја: сложености усвојених знања, умења и вештина; степена схватања и разумевања усвојених садржаја и оспособљености за њихову примену.” Предвиђене су оцене одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). У даљим члановима дефинишу се улови за добијање сваке оцене појединачно, потребна знања, умења и вештине ђака, а у складу са њиховом личношћу и могућностима.

82

Оцена је јавна и саопштава се ученику уз образложење. Оцена успеха ученика је јединствена и изводи се из података добијених: усменим и писменим проверавањем, а и посматрањем учениковог извршавања практичних задатака и психомоторних вештина.

Једна од компетенција која је прописана Правилником о стандардима компетенција за професију наставника и њихов професионални развој односи се на компетенције за поучавање и учење. У оквиру реализације ове компетенције предвиђено је да наставник прати и вреднује постигнућа ученика, примењујући, објективно јавно, континуирано и подстицајно оцењивање, дајући потпуну и разумљиву повратну информацију ученицима о њиховом раду. У оквиру вредновања/евалуације предвиђено је да наставник:

– прати и процењује различите аспекте учења и напредовања, користећи различите технике евалуирања;

– прати и вреднује ефикасност сопствених метода на основу ученичких постигнућа; – прати и вреднује постигнућа ученика у складу са индивидуалним способностима

ученика, примењујући утврђене критеријуме оцењивања; – прати и вреднује примену инструмената за праћење и анализирање рада у односу на

напредовање ученика; – континуирано прати и вреднује ученичка постигнућа користећи поступке вредновања

који су у функцији даљег учења; – процењује потребе ученика за додатном подршком у учењу.

7.2. НАЧИНИ ПРАЋЕЊА И ОЦЕЊИВАЊА

У оквиру предмета Историје постоје дефинисани стандарди постигнућа од којих се полази када се процењује до којег је нивоа ученик усвојио вештине и умења. Треба разликовати проверавање и праћење од оцењивања. Проверавање и праћење подразумевају скуп поступака којима наставник утврђује квалитет и количину образовних и васпитних резултата учења изражених кроз исходе и копетенције. Оцењивање је поступак придавања вредности резултатима учења уз примену различитих техника. Непосредна провера знања остварује се усменим излагањем ученика, тестом, есејем, истраживачким радом, који може бити индивидуални и групни.

Оцењивање се пре свега састоји у сталној комуникацији између наставника и ученика, не само у погледу тога шта је тачно ученик постигао, већ и шта треба да ради да би постизао боље и више. За процене које доноси, наставник мора да користи различите методе којима проверава ученичка постигнућа.

Оцењивање и праћење напредовања ученика може бити: дијагностичко, формативно, сумативно, самооцењивање и вршњачко оцењивање.

Дијагностичко оцењивање је и дијагностичко средство којим наставник процењује предуслове за учење, тако да на основу добијених резултата може да прилагоди свој рад како би осигурао даљи процес учења. Кроз дијагностичко оцењивање наставник процењује и ефекте сопственог рада и, у складу с тим проценама, може да осмишљава будуће часове.

83

Формативно оцењивање јесте редовно проверавање постигнућа и праћење напредовања ученика. Ученик на тај начин добија повратну информацију о тренутном нивоу достизања компетентности и вредновање његовог труда и залагања.

Сумативно оцењивање је оцењивање постигнућа ученика на крају одређеног периода, и подразумева тестове или испите.

Самооцењивање је једна од најважнијих компоненти учења и ученике треба постепено уводити у њу. Да би ученици могли да праве овакве процене, ученици морају да добију јасну слику о томе шта се од њих очекује. Комбинација оцењивања од стране наставника и самопроцењивања од стране ученика даје потребне, редовне и веродостојне информације, које омогућују да наставник и ученик заједнички и правовремено планирају и предузимају оно што је потребно учинити да би се спречиле велике тешкоће у учењу.

Вршњачко оцењивање је најоптималније применити у оцењивању групе или парова ученика, док наставник овај процес прати и усмерава. Код ове врсте оцењивања ученик је и у улози оцењиваног и у улози оцењивача.

Када ученик износи своје мишљење о неком догађају, меримо релевантност чињеница на које се позива. Битно је, дакле, нагласити да не можемо да оцењујемо ставове ученика већ њихову поткрепљеност аргументима.

Ревидирана Блумова таксономија

Блумова таксономија је оквир за класификацију изјава о томе шта очекујемо да ће ученик знати, разумети, моћи направити и какве ће ставове заузети. Обухвата три подручја: когнитивно (знање), афективо (ставови, интереси, мотивација) и психомоторичко (телесне активности и вештине).

Ревидирана Блумова таксономија у оквиру когнитивног подручја разликује: разумевање, примену, анализу и вредновање.

Когнитивно подручје Активности ученика Питања на основу којих се врши провера

Знање (препознавање, запамћивање)

дефиниши, запамти, забележи, испричај, сaопшти, састави попис, именуј, понови, сети се

ко, шта, где, када, како, опиши, дефиниши, наброј

Разумевање опиши, идентификуј, размотри, препознај, смести, објасни, извести, изрази, расправљај

зашто, појасни, протумачи

Примена изложи, примени, изведи закључак, протумачи, илуструј, преведи

Појасни помоћу примера; Како би могао... применити на...; Поређај по важности Солонове реформе

84

Анализа рашчлани, направи дијаграм, питај,расправљај, дефиниши упореди, реши

рашчлани, анализирај, упореди, које су предности, који су недостаци; Упореди државно уређење Спарте и Атине; Упореди друштво Старог Истока са друштвеним односима у Грчкој и Риму

Евалуација изабери, предвиди, рангирај, верднуј, просуди, процени, изабери

процени ...Како процењујеш Солонову реченицу: „Доведох у склад насиље и правичност.”

Креирање или нова синтеза предложи, организуј, састави, припреми, формулиши, уреди, креирај, класификуј, повежи

Ученици пишу извештаје, сажетке, реферате, краће есеје

У оквиру афективног подручја таксономија разликује: запамћивање феномена, реаговање на феномен, критичко вредновање феномена, и систематизовање вредности у јединствену целину. Ово подручје односи се на прихватање неког става и зато се не може мерити и оцењивати. У настави Историје оно се огледа кроз однос ученика према предмету, радним навикама, појединцима, околини, друштву. Допринос наставе Историје овом подручју је у стицању навике читања стручне литературе, посете музејима, археолошким локалитетима.

Психомоторичко подручје у настави Историје односи се на вештину писања есеја, пројектних задатака, матурских радова. Тесно је повезано са когнитивним подручјем и могуће је, путем њега, проверити способност ученика да води аргументовану дискусију или игра неку улогу.

85

8. ТЕСТОВИ17

I тема: УВОД

I група

1. Одговори на питања.

а) Како се дефинише историја као наука?

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

б) Шта се чува у музеју?

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

в) Колико је година прошло од легендарног оснивања града Рима?

____________________________________________________________________

г) Којом годином византијске ере почиње нови век?

____________________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Данас се писани извори углавном чувају у ______________ и ________________.б) Народи Старог Истока су време рачунали по ______________________.

3. Објасни следеће појмове.

Палеографија – ______________________________________________________

Дипломатика – ______________________________________________________

Нумизматика – ______________________________________________________

17 Предложени тестови су урађени по наставним темама које су предвиђене прописаним програмом.

86

4. На линије упиши одговарајуће бројеве из леве колоне тако да тачно повежеш дате појмове.

1. Легенда ___ библиотека2. Слика ___ архив3. Уговор ___ музеј4. Књига ___ предање

5. Поред године упиши деценију, век и миленијум.

а) 42 – ________________________________________________________

б) 1860 – ______________________________________________________

87

I тема: УВОД

II група

1. Одговори на питања. а) Шта су историјски извори?

____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________

б) Шта се чува у архиву? ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________

в) Колико је година прошло од прве Олимпијаде? ____________________________________________________________________

г) Којој години византијског календара припада пад Западног римског царства? ____________________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Материјални остаци се данас чувају у ______________ или ___________________.б) Муслимани рачунају време од ________________________________.

3. Објасни следеће појмове.

Епиграфика – ______________________________________________________

Хронологија – ______________________________________________________

Хералдика – ________________________________________________________

4. На линији упиши одговарајуће бројеве из леве колоне тако да тачно повежеш дате појмове.

1. Народна песма ___ архив

2. Скулптура ___ предање

3. Повеља ___ библиотека

4. Књига ___ предање

5. Поред године упиши деценију, век и миленијум.

а) 380 – ________________________________________________________

б) 1115 – _______________________________________________________

88

II тема: ПРАИСТОРИЈА

I група

1. Објасни следеће појмове. Номади – ____________________________________________________________Мезолит – ____________________________________________________________Анимизам – ___________________________________________________________Доместификација – ____________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Човек је настао на подручју _______________ пре ______________ година.б) Најстарији рудник бакра у Европи је _________________ код ______________.

3. Одговори на питања. а) Када се јавља хомо сапијенс и које су његове особености?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Која су најзначајнија неолитска налазишта на територији Србије и околних земаља?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Како су изгледала људска станишта из периода неолита?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Која су достигнућа из периода праисторије присутна и данас?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

89

II тема: ПРАИСТОРИЈА

II група

1. Објасни следеће појмове. Палеолит – ___________________________________________________________Тотем – ______________________________________________________________Неолит – _____________________________________________________________Ритуал – _____________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) У зависности од материјала који су користили при изради предмета, праисторија се

дели на ________________ и ________________ доба.

б) Локалитет Лепенски вир, који припада периоду _________________, открио је архео-лог __________________________.

3. Одговори на питања. а) Ко су били неандерталци и које су биле њихове особености?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Шта је неолитска револуција?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Како су изгледала станишта палеолитских људи?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Која су најзначајнија уметничка достигнућа праисторијских људи на тлу Европе сачувана до данас?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

90

III тема: СТАРИ ИСТОК

I група

1. Објасни следеће појмове. Монотеизам – _____________________________________________________Левант – _________________________________________________________Сфинга – _________________________________________________________Делта – __________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Област између Тигра и Еуфрата назива се ________________, што у преводу значи

____________________.

б) Први владар који је успео да уједини Месопотамију био је _______________, а владао је у _________ веку.

в) Старовавилонско царство створио је народ ______________, а назначајнији владар је био ________________, који је владао у _________ веку.

г) Савременик фараона Рамзеса II био је хетитски владар ______________________.

3. Одговори на питања. а) Опиши и анализирај друштво старог Египта.__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Који су богови настали у Месопотамији као резултат обожавања природних појава?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Када се распало Израелско царство и каква је била судбина држава које су образоване након његовог распада?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) Како је територијално било подељено Персијско царство?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

91

4. Поред градова упиши народе који су их основали.Библос – _______________________Теба – _________________________Ур – ___________________________Хатуша – ______________________

5.

а) Који је ово споменик и када је настао? __________________________б) Којом државом је владао? ___________________________в) Где се данас чува овај споменик? ______________________________

6. Бројевима од 1 до 5 означи догађаје по хронолошком редоследу.___ Солонова владавина.___ Персијанци освајају Вавилон.___ пад Ниниве.___ „народи с мора” у Египту.___ битка код Кадеша.

92

III тема: СТАРИ ИСТОК

II група

1. Објасни следеће појмове. Ролитеизам – _____________________________________________________Стари Исток – ____________________________________________________Зигурат – _________________________________________________________Иригациони систем – ______________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Јужни део Месопотамије назива се _________________________, а северни део

_________________.

б) Владар који је носио титулу „господар четири стране света” у Месопотамији звао се ___________________, а владао је у _________ веку.

в) Нововавилонско царство створио је народ ______________, а најзначајнији владар је био ______________, који је владао у _________ веку.

г) У време Средњег египатског царства превласт у Месопотамији имало је ___________________ царство.

3. Одговори на питања. а) Опиши и анализирај друштво у државама Месопотамије.__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Како су Египћани замишљали своје богове?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Које су основне особености јудаизма?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) Које су одлике персијске религије?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

93

4. Поред градова упиши народе који су их основали.Тир – _________________________Мемфис – _____________________Лагаш – _______________________Нинива – ______________________

5.

а) Који је ово споменик и када је настао? __________________________б) Којом државом је владао? ___________________________в) Где се данас чува овај споменик? ______________________________

6. Бројевима од 1 до 5 означи догађаје по хронолошком редоследу.___ настанак Новог египатског царства.___Давид оснива Израелско царство.___ „вавилонско јеврејско ропство”.___ Асирци освајају Египат.___ владавина Кира Великог у Персији.

94

IV тема: СТАРА ГРЧКА

I група

1. Објасни следеће појмове. Еупатрид – _____________________________________________________Клер – _________________________________________________________Апела – _________________________________________________________Ванакс – ________________________________________________________Фила – __________________________________________________________Антопоморфизам – _______________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Дорци су населили Пелопонез у ______ веку, а њихов најзначајнији полис била је

________________, основана у _______ веку. Историју Старог Истока у време дорске сеобе обелижили су ____________________________.

б) У бици у Термопилском кланцу, која се одиграла _____ године погинуо је спартански краљ______________.

в) Крићани су средином ______ миленијума господарили источним Медитераном, а захва- љујући јакој флоти успоставили су ______________________.

г) Крај прве фазе Грчко-персијских ратова означииле су битке ________________________, које су се одиграле ________ године.

3. Одговори на питања. а) Које су биле карактеристике минојске цивилизације и када се она развијала?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Који су били узроци и правци другог таласа грчких сеоба и када се она одвијала?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Како се делило становништво Спарте и укратко објасни положај?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

95

г) Шта је тиранија, када се јавља у Атини и по чему је карактеристична?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) У чему је био значај Темистоклеове политике?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ђ) Шта је Архидамов рат?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Означи бројевима догађаје по хронолошком редоследу.__ битка на Маратону.__ оснивање Атинског поморског савеза.__ битка Платеје.__ настанак Новог египатског царства.__ битка код Егоспотама.

5. Поред наведених исказа напиши име аутора.Опевао подвиге Ахила – _______________________Извајао Дискоболоса – ________________________Написао трагедију Персијанци – _________________Написао Историју Пелопонеског рата – _______________________Основао Академију – ____________________

96

IV тема: СТАРА ГРЧКА

II група

1. Објасни следеће појмове. Клер – ______________________________________________________________Еклесија – __________________________________________________________Лавагет – ___________________________________________________________Архонт – ____________________________________________________________Магистрат – __________________________________________________________Хероји – ____________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) До првог таласа грчких сеоба долази у ______ веку, због ______________ а правци

су били _____________________________________. Историју старе Грчке тог времена обележили су ____________________________________________________________.

б) Први персијски поход предводио је цар ____________, а до битке је дошло _______ године на _____________________________.

в) Веће 400 успоставио је ___________________ реформама из ______ године. Историју Старог Истока у време дорске сеобе тог времена обележили су _______________________________________________________________________.

3. Одговори на питања. а) Када се развијала микенска цивилицација и које су привредне делатности биле разви-

јене у том периоду?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Шта чини полис?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Како се делило становништво Атине пре Солонових реформи?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

97

г) Какво је било државно уређење Спарте и какве су биле надлежности у њему?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Шта је узрок, а шта је повод Грчко-персијских ратова?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ђ) Шта је Сицилијанска експедиција?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Означи бројевима догађаје по хронолошком редоследу.__ Никијин мир.__ Асирци освајају Египат.__ Битка код Термопила.__ Драконови закони.__ Преношење фороса са Делоса у Атину.

5. Поред наведених исказа напиши име аутора.Опевао Тројански рат – _______________________Извајао Зевсов кип у Олимпији – ________________________Најпознатији грчки комедиограф – _________________Написао Хеленску историју – _______________________Основао Ликеј/Перипатетичку школу – ____________________

98

V тема: ХЕЛЕНИЗАМ

I група

1. Објасни следеће појмове. Лаконофил – _____________________________________________________________Проскинеза – __________________________________________________________Галанга – ___________________________________________________________Пратиоци – ____________________________________________________________Синкретизам – __________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Тебанска хегемонија започела је битком код ____________________ која се одиграла

____________ године.

б) Највећи противник краља Филипа II у Атини био је _____________________.

в) Одлучујући пораз Александар Велики нанео је Персији у бици код ________________, која се одиграла ___________ године. Крај Персијског царства означило је освајање града _________________.

3. Одговори на питања. а) У чему се огледала криза грчких полиса?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Шта је Краљев/Царев мир и када је склопљен?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Када је и како Александар Велики освојио Малу Азију?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) Шта је време дијадоха?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Које су одлике хеленистичког вајарства?_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

99

V тема: ХЕЛЕНИЗАМ

II група

1. Објасни следеће појмове. Света чета – _____________________________________________________________Апсолутна монархија – ____________________________________________________Филипике – ___________________________________________________________Дијадоси – ____________________________________________________________Мозаик – __________________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Крај тебанске хегемоније означава битка код ____________________ која се одиграла

___________ године.

б) Највећи присталица краља Филипа II у Атини био је _____________________.

в) Александар Велики је ________ године повео поход на Индију. После победе над краљем ____________ освојена је данашња област ________________.

3. Одговори на питања. а) Зашто Спарта није могла ефикасно да спроводи хегемонију у Хелади?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Шта је Коринтски савез и када је формиран?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Када је и како Александар Велики освојио Сирију?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) Које су најважније хеленистичке монархије и на којим су територијама настале?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Како настаје хеленистичка уметност?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

100

VI тема: СТАРИ РИМ

I група

1. Објасни следеће појмове. Проскрипције – ______________________________________________Претор – ____________________________________________________Цензор – ____________________________________________________Сенат – _____________________________________________________Романизација – _______________________________________________Тетрархија – ____________________________________________________Кодификација – _______________________________________________Лари – ______________________________________________________Форум – _____________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту. а) Паралелно са Другим пунским ратом Римљани су водили и ______________________,

против краља ___________________.

б) Плебејци су могли да буду бирани за конзуле од ______ године, а у то време историју Грчке обележила је ______________________________.

в) Први диктатор на неограничено време био је __________________, а први конзул без колеге био је _________________.

г) Вођа оптимата био је ________________ и они су настојали да свој утицај остваре пре-ко ___________________________.

д) Доба домината траје од __________ до __________ године, а започиње владавином цара ______________________.

3. Поред наведених исказа напиши име личности.Његовим збацивањем Рим је постао република___________________________.Победио Римљана код Хераклеје ______________________________________.Победио Картагињане у Другом пунском рату ____________________________.Освојио Британију_____________________________.Освојио Дакију___________________.Ратовао против Квада и Маркомана__________________.Коначно поделио Римско царство___________________.

101

4. Одговори на питања. а) Које теорије постоје о пореклу Етрураца?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Ко чини Сенат у доба краљева, а ко у доба републике?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Када су плебејци добили народне трибуне и које су њихове надлежности?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) Који су били узроци аграрне кризе у старом Риму?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Које су одлике домината?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ђ) Које су се данашње државе Западне Европе налазиле у саставу Римског царства?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Означи бројевима од 1 до 7 догађаје према хронолошком редоследу._____ Визиготи пљачкају Рим._____ Смрт Александра Великог._____ Закон дванаест таблица._____ Персијанци освајају Египат._____ Владавина цара Нерона._____ Клистенове реформе._____ Битка на Милвијског моста.

6. Поред дела/исказа напиши име аутора.У свом делу описао обичаје Германа – ____________________________Најпознатији римски историчар 4. века нове ере – _________________________Написао дело Ex ponto – ______________________Најпознатији римско филозоф – _____________________У његово време започела је градња Колосеума – ____________________Написао дело Од оснивања града – _________________________

102

СТАРИ РИМ

II група

1. Објасни следеће појмове.Едил – ________________________________________________________Латифундија – _________________________________________________Конзул – ______________________________________________________Југер – ________________________________________________________Провинција – __________________________________________________Епископ – _____________________________________________________Аквадукти – ___________________________________________________Пенати – ______________________________________________________Инсуле – ______________________________________________________

2. Попуни празна места у тексту.а) Одмах по окончању Другог македонског рата, Римљани су започели _________________

против краља _________________.

б) Плебејци су стекли право да бирају народне трибуне ________ године, а у то време историја источног Средоземља обележена је ___________________________.

в) Први вечити диктатор био је __________________, а први конзул без колеге био је _________________.

г) Вођа популара био је __________________ и они су настојали да свој утицај остваре преко ___________________________.

д) Доба принципата траје од ___________ до __________ године и започиње владавином цара __________________.

3. Поред наведених исказа напиши име личности.Уредио је верски живот Римљана ___________________________________.Победио Римљане код Аускулума ___________________________________.Победио Римљане у бици код Кане __________________________________.Увео припаднике галске аристократије у Сенат ________________________.Подигао зид у Британији ________________.

103

Угушио устанак Јевреја _________________.Прогласио хришћанство за државну религију __________________.

4. Одговори на питања.а) По чему су Етрурци били познати?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) Које су одлике римских магистрата?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) У чему је значај Закона дванаест таблица? __________________________________________________________________________________________________________________________________________________

г) У чему се састојао пројекат аграрне реформе Тиберија Граха?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Које су одлике принципата?__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ђ) Које су се данашње државе Југоиточне Европе и Блиског истока налазиле у саставу Римског царства?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Означи бројевима од 1 до 7 догађаје према хронолошком редоследу._____ пад Ниниве._____ битка код Херонеје._____ озакоњени бракови патриција._____ битка у Теутобуршкој шуми._____ Рим постаје република._____ Солонове реформе._____ едикт цара Каракале.

104

6. Поред дела/исказа напиши име аутора. Написао дело чији је провобитни назив био Од смрти божанственог Августа – ______________________.Његово дело се наставља на Тацитове Историје – ______________________Најпознатији римски беседник – ______________________Написао Метаморфозе – ____________________________За време своје владавине подигао је Жртвеник мира – ______________________Написао Енеиду – ______________________

105

ПРОВЕРА УСВОЈЕНИХ САДРЖАЈА АНАЛИЗОМ ОДАБРАНИХ ИЗВОРАГрчка

Будући да је био такав устав у држави (Атина), и мноштво је робовало мањини, подигне се народ на племиће.18

Како су се звали припадници племства, а како припадници народа у Атини?_____________________________________________________________________

Пошто је Солон стекао власт у држави, ослободио је народ од робовања и у тај час и за унапред спречивши давање зајмова на телеса; и законе је дао и дугове укинуо и приватне и државне.19

О којем догађају говори цитат?________________________________________________________________

Када је Солон „стекао власт у држави”? ______________________________

А доцније се Јоњани сакупе на Лади и стану се договарати... Када су се дакле Феничани приближили са својом морнарицом, стану Јоњани против њих пловити са својим бродовима у реду један за другим. А пошто су се једни другима и примакли и једни се с другима побили, не могу тачно рећи који су Јоњани били кукавице а који јунаци у овој поморској бици. Јер једни бацају кривицу на друге.20

О којој бици говори цитат? ________________________________

Када се одиграла битка и како се зове устанак у оквиру којег се одиграла ова битка?________________________________________________________________

Шта је Јонија и када су је Грци населили?________________________________________________________________

Хеленским борцима у [...] најпре је врач Мегистија, пошто је угледао жртве, саопштио да их првог јутра чека смрт. А потом су их ускоци известили да су Персијанци кренули око планине. Ови су их о том још ноћу известили, а напослетку и дневни стражари који су дојурили с врхова кад је већ дан освануо... И Хелени стану већати шта да раде, али се разиђу у мишљењу. Једни су били против тога да се положај остави, а други су били за то. А онда

18 Aristotelov ustav atinski, Zagreb, 1948, str. 14.19 Исто, str. 15.20 М. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског, Београд 1990, стр. 51.

106

се раздвоје те једни оду и растуре се по својим градовима, а други су били спремни да онде с Леонидом остану.21

О којој бици говори наведени цитат? __________________________________.Када се одиграла ова битка? _____________________________.Леонида је био краљ __________________. Ова битка је део ____________________________ рата који се водио од ___________ до __________ године.

Тада је Темистокле и њему и Корићанима којешта ружно рекао, а и себи и својима дока-зивао да имају град и земљу већу него они, јер имају две стотине бродова пуних војске, и ни-какви Хелени неће се одупрети њихову нападу. Кад је то изјавио, обрати се Еуробијаду и рече још убедљивије: „Ако ти останеш овде, бићеш ваљан човек, а не останеш ли, упропастићеш Хеладу. Јер сав нам ратни успех доноси морнарица. Зато мене слушај! Ако не будеш то учи-нио, ми ћемо, како јесмо, узети своју чељад на бродове па отпловити у Сириду у Италији, која је наша још од давнина, и за коју нам пророчанства кажу да је ми онде треба да насели-мо. А кад ви сами останете без оваквих савезника, сећаћете се мојих речи.”22

Ове речи Темистокле је изговорио уочи једне битке. Која је то битка и када се она одиграла? ____________________________________________________Зашто Темистокле каже да Италија „наша још од давнина”?_____________________________________________________________Како се још назива тај део Италије? ________________________________________Анализирај подвучени део текста. Зашто Темистокле то наглашава?_______________________________________________________________________

Али од свих државних послова противници су Перикла у скупштини највише прекорева-ли и клеветали баш за тај посао вичући: „Народ је изгубио свој добар глас, јер је заједничко благо свију Хелена са Дела пренео себи.”23

О којем догађају говори наведени цитат? __________________________________Шта је то „заједничко благо свију Хелена” и зашто је пренето са Дела?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

21 М. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског, Београд, 1990, стр. 63.22 Исто, стр. 69.23 Исто, стр. 127.

107

А да у доцнија времена не би ко запитао због чега је толики рат избио између Хелена, најпре ћу изложити повод за тај рат и размирице које су изазвале прекидање онога прими-рја. Најистинитији, али најтамнији узрок мислим да је било то што су Атињани постаја-ли велики и Лакедемоњанима задавали страх и тако их приморавали на рат.24

Цитат говори о узроцима једног рата. Којег? _____________________________Када је и између кога вођен тај рат? ________________________________Када су и како то „Атињани постајали велики”?_____________________________________________________________________Који је грчки историчар у свом делу описао тај рат? _____________________

Страдајући од ње не само телесно него и душевно грађани гневом плануше на Перикла и, као болесник што у бунилу напада лекара или оца који га негује, од болести побеснеше и покушаше да га напаствују, јер су им непријатељи напунили уши: „Болест се појављује отуда што се сеоско становништво збија у град: усред лета толик народ приморан је да у гомилама станује у малим кућама и у шаторима где је врућина да се човек угуши и ту мора да животари и чами у нереду место у чистом и свежем ваздуху као раније! А за то је крив само онај који је због рата толики свет са села салио у град, па све те људе ни на шта не употребљава, него их држи затворене као стоку да једни на друге преносе болест, а не даје им никакве промене ни одушке.”25

Како се зове фаза рата о којој говори цитат? _______________________________Када је и како завршена та фаза рата? _________________________________О којој епидемији говори цитат? ________________________________________Зашто је Перикле „толики народ” довео у град?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Кад забели зора, Никија крене са војском. А Сиракужани и њихови савезници нападаху Атињане као и пре, са свих страна бацајући стреле и копља... Сиракужани и њихови са-везници скупе се, узму заробљенике и отета оружја, што су више могли, и дођу у Сиракузу. Остале Атињане и њихове савезнике колико год су их ухватили затворе у камене мајдане, јер су мислили да су то најјачи затвори...26

24 М. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског, Београд, 1990, стр. 134–135.25 Исто, стр. 141.26 Исто, стр. 161.

108

О којем догађају говори наведени цитат и када се он одиграо?_________________________________________________________________Ко је у овој бици предводио Атињане? ___________________________________Како су чланови Пелопонеског савеза сазнали за овај напад?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Осим тога, будући да је простор између једне и друге војске био равница, Лакедемоњани су пред својом линијом поставили коњицу, а исто учинили су и Тебанци... Али када су полимар-си видели да је погинуло готово хиљаду Лакедемоњана, а да је од седам стотина присутних Спартанаца пало четири стотине, и осим тога приметили да сви савезници немају више храбрости за борбу, и да неки, што више, нису ни ожалошћени због пораза, сазову најуглед–није војне руководиоце и стану већати шта треба чинити. Сви се сложе у томе да затраже примирје и да добију мртве. И тако буде одгласан гласник ради примирја. Тебанци потом подигну знак победе и по споразуму предаду мртве.27

О којој бици говори наведени цитат? ______________________________Када се она одиграла? ______________________________________Када се и где одиграла битка којом је завршена тебанска хегемонија? _______________________________________________________________________

У таквој жестини и у таквом расположењу пређе Александар преко Хелеспонта. Искрца се код Илона, и ту је Атени принео жртву паљеницу, а херојима леваницу. Кад је дошао пред Ахилејев надгробни стуб, намазао се уљем, па је око стуба, како је обичај, са својим прија-тељима го оптрчао...28

Како ми зовемо град Илон? _________________________Зашто је дошао пре Ахилејев надгробни стуб? ________________________________________________________________Која је битка уследила после ових догађаја? ____________________________Даријев шатор заузет је одмах при првом нападу; заробљене су и његова мајка и његова

жена, која му је у исти мах била и сестра, малолетни син, две ћерке и неколико персијских жена из високог племства.29

О којој бици говори цитат и када се она одиграла? _________________________

27 М. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског, Београд, 1990, стр. 194.28 Исто, стр. 215.29 Исто, стр. 223.

109

Пошто је Александар под своју власт подвргао све земље на овој стани Еуфрата, крене даље на Дарија, који је с милионском војском силазио према приморју... Све страхоте бор-бе гледао је Дарије својим очима. Већ су се и чете које су пред њим стајале рушиле на њега, тако да је просто било немогуће кола окренути и кроз редове их протерати... Стога Дарије остави своја кола и оружје, појаше кобилу која се, како кажу, тек била ождребила и нагна у бежање.30

Анализирај подвучени део реченице. Које је то делове Персије освојио Александар?___________________________________________________________________Које је делове Персије тек требало потчинити?____________________________________________________________________О којој бици говори наведени цитат? ________________________________

Али Клито није попуштао, него је Александру викао: „Говори јавно шта хоћеш! Али на гозбу не зови људе слободне и навикле да отворено говоре, него живи међу варварима и робови-ма, који ће савијати колена пред твојим персијским појасом и твојом беличастом хаљином.”31

О чему говори наведени цитат?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

30 М. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског, Београд, 1990, стр. 225.31 Исто, стр. 233.

110

Стари Рим

Сенатори су страховали да опет не дође до тајних састанака и завера уколико распусте војску. И како се сматрало да су војници везани заклетвом јер су је положили конзулима, мада их је диктатор регрутовао, наредише да се легије изведу из града.....Тиме је само убрза-на побуна. Кажу да се најпре говорило да се убиством конзула ослободе заклетве, али пошто су сазнали да се религијске обавезе не могу ослободити убиством, на савет неког Сицинија добили су да се покоравају конзулу и повукли се на Свето брдо... Потом се почело радити на успостављању слоге: учињен је уступак да плебејци имају своје магистрате, да они буду неповредиви, да имају право да их заштите од конзула и да конзули буду искључени са ових положаја.

О којем догађају говори наведени цитат?___________________________________________________________________________Када се то догодило и против кога су Римљани тада ратовали? _________________Како су се звали плебејски магистрати и на који су начин штитили права плебејаца?__________________________________________________________________________ Можемо ли нешто да закључимо о рату на основу чињенице да је изабран био и дикта-тор?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Први уговор између Римљана и Картагињана склопљен је за конзуловања Луција Јунија Брута и Марка Хорација. То је било двадесет осам година пре Ксерксовог преласка у Хеладу... Још један, последњи уговор, Римљани су склопили у време Пировог прелаза...32

Када је склопљен први уговор између Римљана и Картагињана? (покажи поступак)_______________________________________________________________________Када је, оквирно, склопљен други уговор између Римљана и Картагињана?_______________________________________________________________________

Када је завршен рат за Сицилију, склопљен је уговор чије главне одредбе овако гласе: „Нека се Картагињани повуку са целе Сицилије и свих острва која леже између Италије и Сицилије, нека свака страна гарантује безбедност савезницима друге стране.”33

32 Полибије, Историје I, Београд, 1988, стр. 215.33 Исто, стр. 219.

111

Овим миром завршен је ___________________________________, који је трајао од _________ до ___________ године. Погледајте карту и одредите о којим острвима је реч?_______________________________________________________________________Које су још територије Римљанима припале у наредних неколико година?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Картагињани су тешко подносили пораз у рату за Сицилију, а њихову љутњу су, као што сам већ рекао, још више увећали догађаји око Сардиније и коначно сума новца коју су пристали да плате Римљанима. Зато су, чим су потчинили својој власти највећи део Ибе-рије, били спремни да искористе сваку прилику која им се указивала против Римљана.34

Наведени цитат описају односе између Римљана и Картагињана уочи избијања ___________________________, који је трајао од ___________ до ____________године.Шта је Иберија и који је град био центар картагинске власти?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

У исто време је Ханибал упао у Италију и улогорио се уз реку Пад наспрам римских снага; ...а Ликург, краљ Лакедемоњана, побегао је у Етолију... Ахајски стратег Еперат међу војни-цима грађаске војске није уживао никакво поштовање, а и најамници су га потпуно прези-рали, тако да се нико није покоравао његовим наређењима, нити је ишта било спремно за одбрану земље. Видевши то, Пирија, стратег којег су Етолци послали Елиђанима, почео је да упада и пљачка Ахају.35

Како процењујете прилике у Хелади на основу наведеног цитата?______________________________________________________________________________________________________________________________________________Када се све то дешава?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

34 Полибије, Историје I, Београд, 1988, стр. 206.35 Полибије, Историје II, Београд, 1988, стр. 408.

112

Ово је навело Филипа да се ипак упусти у одлучујућу битку, иако није био задовољан тереном. Наиме, поменута брда се зову „Псеће Главе”... Сукоб двеју војски био је жесток и праћен ужасном буком, јер су и једни и други узвикивали бојне покличе, а и они који су били ван битке повицима су храбрили своје другове, тако да је читав призор био упечатљив и за-страшујући... Битка је сада на свим странама била завршена. Како су Римљани свуда однели победу, Филип је почео да се повлачи у правцу Темпе.36

О којој бици говори наведени цитат? ____________________________________Битка је била део _________________________ рата који је вођен од ____________ до____________ године.На које услове мира је морао да пристане Филип V?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Пошто је то рекао, он обнови аграрни закон да нико не може поседовати више од 500 јутара. Старом закону додаде и то да синови породица могу имати и половину ове мере, а остало да сиромасима разделе изабрани тријумвири (комисија од три лица) који ће се мења-ти сваке године.37

Ко је и када предложио ове законе? _________________________________Зашто је било потребно усвајање оваквих закона? ______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Од закона једне је укидао, а друге доносио. Забранио је да неко може бити претор, пре него што буде квестор, или конзул пре него што буде претор. Спречио је да се исто звање поново преузме пре него што истекне десет година. Власт народних трибуна тако је ослабио, гото-во ју је уништио; законом је онемогућио да трибун после истека његове функције добије неко друго звање. Због тога су сви који теже слави или племству убудуће избегавали то звање.38

Ко је у Риму усвојио ове законе и када? ___________________________________Коју је магистратуру тада обављао и зашто је она била специфична?______________________________________________________________________________________________________________________________________________Он је изашао као победник из једног грађанског рата. Против кога је водио тај рат?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

36 Полибије, Историје II, Београд 1988, стр. 249.37 Апијан из Александрије, Римски грађански ратови, Београд, 1991, стр: 10.38 Исто, стр: 67.

113

Шта је био повод за избијање рата?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

Помпеј, незадовољан, зближи се са Цезаром, заклевши се да ће му помоћи да буде конзул. Овај ускоро придоби за то и Краса. Ова тројица која су од свих имала највећу власт, вршила су узајамно послове.39

О којем догађају говори наведени цитат? ____________________________На који су начин поменуте три личности стекле популарност у Риму?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

На четири дана пре него што ће поћи у поход убише га непријатељи у Сенату – било из зависти према његовој срећи и моћи, која је била преко мере велика, било, како су сами гово-рили, из жеље за ранијим уређењем државе...40

О којем догађају говори наведени цитат? _____________________________ Како тумачите подвучени део текста? Који су разлози за убиство били мотив заверени-цима?______________________________________________________________________________________________________________________________________________Ко се и где обрачунао са убицама?______________________________________________________________________________________________________________________________________________

39 Апијан из Александрије, Римски грађански ратови, Београд, 1991, стр: 90.40 Исто, стр: 155.

114

9. ЛИТЕРАТУРА

ПРИРУЧНИЦИ:

– Буљубашић Кузмановић, Весна, „Педагошка радионица у функцији активне наставе и учења на успесима”, Методички огледи, Загреб, 13 (2006), 1, 123–136.

– Вилотијевић, Младен, Дидактика – предмет дидактике, Београд, 1999.– Вокер, Кетрин, Шмит, Едгар, Паметни задаци, Београд, 2006.– Група аутора, Кључни појмови за крај обавезног образовања – историја, Приручник за

наставнике, Београд, 2008.– Делетић, Здравко, Огледи из методике наставе историје, Ужице, 2005.– Ивић, Иван, Пешикан, Ана, Антић, Слободанка, Активно учење, Београд, 2001.– Ивић, Иван, Пешикан, Ана, Антић, Слободанка, Водич за добар уџбеник, Нови Сад,

2008.– Мариновић, Маријана, Настава повијести усмјерена према исходима учења, Загреб

2014, http://www.azoo.hr/images/izdanja/nastava_povijesti/Nastava_povijesti.pdf– Обавезни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Историја,

Београд, 2007.– Оцењивање засновано на компетенцијама у стручном образовању, приредили

Татијана Глишић, Јелена Илић, Даниела Јадријевић Младар, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 2013.

– Пешикан, Ана, Настава и развој друштвених појмова код деце, Београд, 2003.– Пешикан, Ана, Треба ли деци историја, Београд, 1996.– Приручник за наставнике Босне и Херцеговине, http://www.mreza-mira.net/wp-

content/uploads/Prirucnik-o-istoriji-u-BiH-by-OSCE.pdf– Ристић, Ведран, „Полемички есеј у настави повијести”, Повијест у настави, Vol. X. No. 19,

2014. http://www.mreza-mira.net/wp-content/uploads/Prirucnik-o-istoriji-u-BiH-by-OSCE.pdf– Савремена наставна средства и подстицање интелектуалног развоја ученика,

Зборник радова са IV међународног скупа – технологија, информатика, образовање – за друштво учења и знања, Београд, 2007.

– Страдлинг, Роберт, Мултиперспективност у настави историје, Приручник за наставнике, Београд, 2004.

– Хавелка, Ненад, Хебиб, Емина, Бауцал, Александар, Приручник за наставнике – Оцењивање за развој ученика, Београд, 2003.

– Хавелка, Ненад, Ученик и наставник у образовном процесу, Београд, 2000.– Шимуновић Бешлин, Биљана, Како се пише историја, Нови Сад, 2001.

115

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

– Амијан Марцелин, Историја, прев. М. Милин, Београд, 1998.– Апијан, Римски грађански ратови, прев. Б. М. Стевановић, Београд, 1991.– Ђурић М., Историја старих Грка до смрти Александра Македонског у одабраним

изворима, Београд, 1975.– Еп о Гилгамешу, прев. В. Кошутић, Београд, 1996.– Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, прев. А. Тузлић, Нови Сад, 1980.– Корнелије Тацит, Анали, прев. Љ. Црепајац, Београд, 1970.– Ксенофонт, Анабаза, прев. М. Поповић, Београд, 2002.– Ксенофонт, Хеленска историја, прев. М. Душанић, Нови Сад, 1980.– Тит Ливије, Историја Рима од оснивања Града I–II, прев. М. Мирковић, Београд,

1991-1995.– Плутарх, Славни ликови антике I–II, прев. М. Ђурић, Нови Сад, 1987.– Полибије, Историје I–II, прев. М. Рицл, Нови Сад, 1988.– Тукидид, Историја Пелопонеског рата, прев. Д. Обрадовић, Београд, 1999.– Херодот, Историја I–II, прев. М. Арсенић, Нови Сад, 1980.– Битен, А. М., Стара Грчка, Београд, 2010.– Будимир, М., Флашар, М., Преглед римске књижевности, Београд, 1963.– Буркхарт, Ј., Доба Константина Великог, Нови Сад, 2006.– Гарашанин, М., Праисторија, Београд, 1982.– Гримал, П., Римска цивилизација, Београд, 1968.– Ђурић, М., Историја хеленске књижевности, Београд, 1986.– Илустрована историја света I: Стари свет, Београд, 1983.– Историја приватног живота I: Од Римског царства до 1000. године, Београд, 2000.– Курт, А., Стари исток I–II, Београд, 2004.– Лисичар, П., Грци и Римљани, Загреб, 1971.– Ликови старе Грчке, Београд, 2007.– Ликови старог Египта, Београд, 2005.– Ликови старог Рима, Београд, 2006.– Машкин, Н. А., Историја старог Рима, Београд, 1985.– Мичел, С., Историја позног Римског царства, Београд, 2010.– Монте, П., Египат у доба Рамзеса, Загреб, 1978.– Оксфордска историја библијског света, Београд, 2006.– Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд, 1999.– Оксфордска историја старог Египта, Београд, 2004.– Оксфордска историја римског света, Београд, 1999.– Папазоглу, Ф., Историја хеленизма: ауторизована скрипта, Београд, 2010.– Рађање европске цивилизације. Грчка и Рим, Београд, 1967.– Робер, Ж. Н., Стари Рим, Београд, 2009.– Ростовцев, М., Историја Старог света, Нови Сад, 1990.– Срејовић, Д., Лепенски Вир, Београд, 1969.– Срејовић, Д. Цермановић, А., Речник грчке и римске митологије, Београд, 1979.– Стефановић, Д., И беше попут птице и кавезу. Студија о историји и култури Старог

истока, Београд, 2012.

116

– Струве, В. В. Калистов, Д. П., Стара Грчка, Сарајево, 1969.– Фласелијер, Р., Грчка у доба Перикла, Загреб, 1979.– Чедвик, Џ., Микенски свет, Београд, 1980.– Шаму, Ф., Грчка цивилизација у архајско и класично доба, Београд, 1967.

ПРЕПОРУЧЕНИ САЈТОВИ:

– Министарство просвете, науке и технолошког развоја: http://www.mpn.gov.rs/ – Завод за унапређивање образовања и васпитања: http://www.zuov.gov.rs– Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања: http://www.ceo.edu.rs/– Филозофски факултет: http://www.f.bg.ac.rs/– Египатски музеј у Каиру: https://weepingredorger.wordpress.com/2013/05/24/

tutankhamun-egyptian-museum-cairo/– Музеј „Лувр”: http://www.louvre.fr/– Музеј на Акропољу: http://www.theacropolismuseum.gr/en– Музеј у Делфима: http://ancient-greece.org/museum/muse-delphi.html– Музеј у Микени: http://ancient-greece.org/museum/mycenae.html– Музеј у Вергини: http://www.aigai.gr/en/learn_more– Археолошки музеј у Атини: http://www.namuseum.gr/collections/bronze/index-en.html– Римске знаменитости: http://www.rome.info/pictures/roman-– forum/images/archseptimius.jpg– Музеј „Pont du Gard”: http://www.pontdugard.fr/en– http://ancient-greece.org/museum/delos.html– http://www.britishmuseum.org/– http://nationalgeographic.com/