Знамените личности нашег краја

Вук Караџић

Живео је крајем 18. века иу 19. веку.

Школу је учио у Лозниции Троноши.

Прикупљао је изаписивао народнеумотворине.

Јован Цвијић

Рођен у Лозници

Познати географ

Научне радове је писао на српском,немачком и француском језику

Проучавао Балканско полуострво

Посебну пажњу посветио јепостанку и развитку наших насеља

• уважени светски географ• председник Српске краљевске академије • ректор Београдског универзитета

Рођен је у Лозници 1865. године. После завршених школа у Лозници и Шапцу, одлази за Београд, где на Великој школи завршава географске науке. Докторску дисертацију одбранио је у Бечу. Постао је светски познат и признат географ, антропогеограф, етнолог и сл. Многим научним дисциплинама успоставио је темеље и за свој рад добио бројна признања и титуле. Умро је у Београду 1927. године.

Анта Богићевић

Лознички војвода из Првог српског устанка-водио устанике у Боју на Лозницу

Мина Караџић

Мина Вукомановић -Вукова кћи

Вук и његова жена Ана имали су пуну кућу

деце.Преживела је само једна кћи и један

син.Та њихова кћи беше Мина-Вилхемина.

Путовала је у Немачку, Млетке, Италију, по

Србији, Примоју...

Била је лепа и образована.

Бранко Радићевић јој је писао пеме:

Бранко Мини Певам дању, певам ноћу,

Певам, селе, штогод оћу.

И што оћу оно могу,

Само једно још немогу:

Да запевам гласовито,

Гласовито,силовито,

Да те дигнем са земљице,

Да те метнем међ звездице,

Кад си звезда, селе моја,

Међу својим, селе моја,

Милим сестрицама.

Мина се удала за Алексу Вукомановића,

професора Лицеја у Београду.

Настојала је да се сачувају Вукови списци,

хартије и писма.

Син Јанко је био руски официр.

-поднаредник Шестог

артиљеријског пука

Дринске дивизије у I

светском рату, најмлађи

подофицир на свету

-непуних осам година на

почетку рата

Момчило Гаврић ( 1906-1993.) Трбушница

Каплар Момчило Гаврић и војник Милош Мишовић рапортирају мајору Стевану Туцовићу на Кајмакчалану у јесен 1916. године. На Момчиловој левој руци се види сат поклон др Арчибалда Рајса.

Био је осмо дете својих родитеља. У августу 1914. године аустроугарски војници запалили су његову кућу и побили му породицу. Момчило се тада придружио Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије и у својим првим војничким данима редовно је три пута дневно пуцао из топа да се освети за своју породицу. Као десетогодишњак са својим пуком прешао је Албанију и стигао до Крфа. Био је најмлађи каплар на свету. Учествовао је у пробоју Солунског фронта, где је рањен, а војвода Живојин Мишић га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника. После рата отишао је у Енглеску где је завршио гимназију, а 1921. се вратио у Београд где је живео до смрти 1993. године.