ZLOUPOTREBA HENDIKEPANIKA VUJIČIĆA

ZA PROMOVISANJEISKRIVLJENE RELIGIOZNOSTI

2

ISKUŠENJE SAVREMENE RELIGIOZNOSTIRAZLOG ZA ANALIZU

Oni, koji povučeni iskustvom Nika Vujičića usmeravaju svojeinteresovanje ka religiji, nisu svesni u šta se upuštaju i kakvo iskušenjeimaju pred sobom. Da bismo shvatili kontekst u kojem se pojavljuje NikVujičić i predstavu o religioznosti koju on zastupa i promoviše, prvo ćemoobratiti pažnju na globalni kontekst religioznog iskustva današnjice.

Sva moguća istraživanja po svetu otkrivaju da su vernici u proseku gori odateista i agnostika.

Na Balkanu, gde narode odlikuje duh međusobne zavađenosti i mržnje,istraživanja otkrivaju da su pripadnici pravoslavne, katoličke i islamskereligije skloniji sukobima i manje sposobni da oproste nego oni koji neveruju. Na Zapadu, gde svet odlikuje iskušenje hedonizma, najvišiprocenat razvoda brakova jeste odlika raznih grana evanđeoskoghrišćanstva, kod kojih je u proseku razvedena svaka treća osoba, dok jekod ateista razvedena u proseku svaka peta osoba.

Zašto religiozno iskustvo, u proseku, ljude čini gorim od ateista iagnostika?

Možemo razumeti četiri razloga zbog kojih je vernik u proseku gori odateiste: To su loši motivi njegove religiozne revnosti (krivica, ponositost,sebični sentiment...), zatim površna predstava o razlici između dobra i zlakoja ometa vernika da se pokaje za uzrok svog grešenja, tehnikepsihološke satisfakcije sopstvene nečiste savesti i odricanje od upotreberazuma koji bi čoveka jedino mogao učiniti svesnim njegove samoobmane.

3

LOŠI MOTIVI RELIGIOZNE REVNOSTI

Većina vernika nije pokrenuta na dobra dela zato što zaista prepoznajepotrebe druge osobe i želi na njih da odgovori (prava nesebična ljubav),već iz straha nečiste savesti (krivice), potrebe za uobraženom predstavomo sopstvenoj vrednost i veličini (ponositosti) i iz želje za uživanjem uprijatnim osećanjima (sebičnog sentimenta). Sveštenici opterećuju vernikekrivicom, ili laskaju njihovoj gordosti, ponositosti i moći, ili pobuđujusentimentalni fanatizam, zato što bi razumna propoved upućena njihovomzdravom razumu otkrila da su njihova srca većinom otvrdla i bez pravenesebične ljubavi.

Kakve su posledice loših pokretačkih motiva?

U trenucima iskušenja, ti motivi otkrivaju svoju pravu prirodu:

Nečista savest, pored toga što rezultuje licemerstvom, opterećuje vernikeraznim strahovima, teorijom zavere, i budi sklonost ka lažnommoralisanju, sumnjičenju i osuđivanju drugih ljudi. Ponositost čini čovekarobom javnog mnjenja i uvredljivim i sklonim mržnji, ukoliko je njegovapredstava o vrednosti narušena. Sebična potreba za uživanjem uosećanjima čini čoveka labilnim i nepostojanim, jer je dovoljno da stresživota pokvari osećanja, pa da čovek izgubi svoju lažnu dobrotuutemeljenu na osećanjima i da padne u depresiju.

POVRŠNA DEFINICIJA RAZLIKE IZMEĐU DOBRA I ZLA

Da ne bi postali svesni svojih stvarnih pokretačkih motiva, verniciformiraju površnu definiciju razlike između dobra i zla, koja ihzadovoljava spoljnim ponašanjem ili sopstvenim osećanjima, dok kvalitetasvojih pokretačkih motiva oni uopšte nisu svesni. Zato, danas većinahrišćana ne ume da se pokaje za svoje grehe, već svoju duhovnu borbuvodi na pogrešnom mestu. Oni će da se pokaju što su rekli ružnu reč, ali nei što su takvi u srcu, jer nisu svesni svoje grešnosti.

Po Svetom pismu, čovek postaje svestan greha kroz zahteve Božjegzakona: "Kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20)

4

Božji zakon gleda na pobude ljudskih srca, pa ko gaji u srcu mržnju, on jeu Božjim očima ubica (1.Jov.3,5), a ko u srcu ima želju, on je preljubnik(4.Mojs.15,39).

“Što izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlazemisli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće,lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zlaiznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)

Ali, većini savremenih hrišćana kriterijum dobra i zla nisu zahtevi Božjegzakona, već osećanja i spoljašnje ponašanje, što je razlog zašto se oni kajusamo za manifestacije greha u svojim mislima, osećanjima i postupcima,ali ne i za greh srca, jer ga bez zakona nisu ni svesni.

Nije nikakav podvig kajati se za ružna osećanja ili ružne postupke, jersvakom hedonisti smetaju ružna osećanja, i svakoj gordoj osobi smetaponiženje ružnim postupcima.

TEHNIKE PSIHOLOŠKE SATISFAKCIJE NEČISTE SAVESTI

Svako ko se iskreno pokajao za svoje grehe ima mir od Boga i čistu savest.Ali vernici koji se kaju samo za simptome greha u mislima, osećanjima ipostupcima, ne mogu da imaju mir i čistu savest kada su u svom srcunepokajani za svoje grehe.

Kako ne mogu da budu zadovoljni jednostavnom verom u Boga da im jeoprostio grehe, kada su svojim nepokajanjem u neprijateljstvu sa Bogom,oni imaju potrebu da sami sebe uvere da su u miru sa Bogom, tako štotraže psihološku satisfakciju i umirenje svoje nečiste savesti kroz tehnikeraznih rituala i obreda.

Magijsko shvatanje pričesti, psihološka satisfakcija kroz ispovest, opijanjereligioznim osećanjima, zloupotreba muzike, a takođe i neprestanobavljenje svojim emocijama, čudima i duhovnim darovima jesu potrebačoveka nečiste savesti kojim on kod sebe pokušava da sam formiraosećanje mira i prihvaćenosti od Boga, upravo zato što zbog svognepokajanja nema čistu savest i veru u Boga da je od Boga prihvaćen.

5

ODSUSTVO RAZUMNE ANALIZE

Da ne bi vernik postao svestan da ga pokreću loši motivi, da vodiduhovnu borbu na pogrešnom planu (da se kaje za simptome greha, a neza sam greh) i da ne bi postao svestan ga duhovno iskustvo oslobađa samood osećanja krivice, a ne i od realne krivice, on se plaši da koristi razum ida svoje duhovno iskustvo izlaže razumnoj analizi. No, to je upozoravajućizahtev Svetog pisma:

"Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebeda je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani." (2.Korinćanima 13,5)

“Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.” “Razum će te čuvatiizbavljajući te od zla puta” (Priče 14,15; 2,11-1)

Umesto da razumno preispitaju svoje duhovno iskustvo, vernici su sklonida se slepo uzdaju u autoritete svojih duhovnika ili da se oslanjaju na svojaosećanja. Sveto pismo upozorava na te opasnosti sledećim rečima:

“A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braća. Iocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima.Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. A najveći izmeđuvas da vam bude sluga...” (Matej 23,8-10)

“Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?” “Ko se uzda usvoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.” “Bezumniku nijemio razum nego da se javlja srce njegovo.” (Priče 17,9; 28,26; 18,2)

Kako je iskrivljeno shvatanje religioznosti postala opšta pojava, u tomkontekstu ćemo analizirati i duh propovedi Nika Vujičića.

KO JE NIKOLA VUJIČIĆ?

Nikola (Nik) Vujičić je rođen 2. decembra 1982. godine u Melburnu, uAustraliji. Rođen je bez ruku i nogu (fokolemija), samo sa malim stopalomna levoj strani pomoću kojeg održava ravnotežu i barata najrazličitijimpredmetima. Zbog svog hendikepa bio je u velikoj i dugotrajnoj depresiji,

6

da bi u osmoj godini počeo da razmišlja o samoubistvu. Posle dugih ibezuspešnih molitvi da Bog učini da mu izrastu ruke i noge, dobio je novipolet za život kada mu je majka pokazala novinski članak o čoveku koji sebori sa teškim invaliditetom. Uskoro je postao popularan propovednik kojihrabri svoje slušaoce da verom u Boga nađu moć da savlađuju svoježivotne teškoće.

ISKUŠENJE HENDIKEPIRANIH OSOBA

Hendikepirane osobe žive u posebnom stresu u odnosu na ostalu ljudskupopulaciju i zbog toga jesu sklone većem procentu ubistava i ostalihzločina. Jednostavno, u velikom stresu dolazi do izražaja sva slabost paleljudske prirode, pa hendikepirane osobe svojom nezrelom reakcijom samoprodubljuju težinu svog hendikepa na psihološkom i duhovnom planu.Svest o sopstvenoj nemoći izaziva veoma teško poniženje za sopstvenugordost, dok svest o većim preimućstvima i sposobnostima drugih ljudipredstavlja iskušenje za zavist i ljubomoru. Nedostatak sve punineroditeljske ljubavi ostavlja takve posledice na hendikepiranu decu, da imkasnije ni sva pažnja i ljubav sveta ne mogu biti dovoljni da utole bolnezadovoljstva u koji su oni za vreme osujećenja svoje potrebe pali. Svetopismo otkriva da osobe koje nisu naučile da zrelo reaguju na iskušenjeosujećenja svojih realnih potreba, nisu sposobne da zrelo reaguju ni ondakada su te potrebe naknadno zadovoljene, već postaju nezasite inezahvalne:

“Od troga se potresa zemlja, i četvrtog ne može podneti: Od sluge, kadpostane car, od bezumnika, kad se najede hleba. Od puštenice, kad se uda,od sluškinje kad nasledi gospođu svoju.” (Priče Solomunove 30,21-23)Od deset isceljenih gubavaca (primer iz jevanđelja) samo jedan je imaoljubavi da dođe Isusu i izrazi zahvalnost za svoje isceljenje. Ostalih devetjesu prihvatili Božju isceljujuću silu u svom životu, ali samo na svomfizičkom planu. Na duhovnom planu, oni na otkrivenu Božju ljubav nisuodgovorili ljubavlju i zahvalnošću.

Upravo zbog tako teškog psihofizičkog i duhovnog iskušenja,hendikepirane osobe mogu biti snažan dokaz Božjeg dela spasenja ukolikodozvole da ih Božja ljubav dovede do stvarnog duhovnog iskustva.Gotovo se nigde drugde ne može tako vidno primetiti preobražavajuća sila

7

Svetoga Duha koja menja grešan ljudski karakter kao kod hendikepiraneosobe. Nesebična ljubav kojom je Bog voli i kojom ona sebe voli oslobađaje od potrebe da postane neko i nešto veliko da bi tako doživelakompenzaciju povodom svog poniženog položaja u odnosu na prosečanljudski rod.

Uprkos svom teškom iskustvu i položaju, kada se iskreno obrati ka Bogu,hendikepirana osoba na svoje iskušenje ne reaguje više poniženim iuvređenim duhom, već krotošću i poniznošću. Na taj način, u svomponiženju, ona uspeva da izgradi i sačuva svoje ljudsko dostojanstvo.

Zato je prirodno očekivati da iskustvo Nikole Vujičića, ako je zaistanadahnuto od Boga, bude pokazatelj njegovog iskustva sa Svevišnjim,kroz pobedu nad sopstvenim iskušenjem, kroz duh smirene, krotke iponizne reakcije na hendikep koji ima od svog rođenja.

PITANJA KOJA SE NAMEĆU

Da li Nik Vujičić otkriva karakter poniznosti koji je adekvatan iskušenjuponiženja kakvo je on u životu doživeo? Da li ikakvu pobedu nad svojimiskušenjima on pokazuje u svom iskustvu? Da li pokazuje da je pobedioiskušenje svog hendikepa što ne može da uhvati za ruku svoju voljenuosobu? Da li je pokazao da je pobedio iskušenje osujećenja svih onih želja isposobnosti koje ostali ljudi mogu bez problema da izražavaju iupražnjavaju za razliku od njega?

Ne! U svojim reakcijama i komentarima on pokazuje kako svoja iskušenjanije pobedio, pa jednom čak i sam priznaje da se na duhovnom planu nerazlikuje od ostalih ljudi. On ne predstavlja Hrista kao svog Spasitelja odgreha već Boga predstavlja na isti način na koji bi i neko ko veruje uPeruna ili Krišnu predstavio, a to je kao izvor psihološke sigurnosti i moći.

Kako njegovo propovedanje iskrivljeno predstavlja Božji karakter, laskaslabostima nepreporođenog srca, i pruža čoveku psihološku sigurnost, onone može biti nadahnuto od Boga.

8

ODBRAMBENI MEHANIZMI

Možda će neko uputiti primedbu: "Pa zar nismo već videli i čuli njegovoiskustvo? Zašto sada ponovo da analiziramo ono što nam je već poznato?"

Da bismo mogli objektivno da sudimo o nečijem delu propovedanja, trebada budemo svesni onih mehanizama koje propovednik nesvesno ili svesnokoristi da bi ugušio kritički sud svojih slušalaca kojim bi oni mogli dasadržaj njegove propovedi shvate kao pogrešan.

ISUVIŠE TRAGIČAN SLUČAJ DA BI SE SMEO ANALIZIRATI

Sama činjenica da je reč o vrlo tragičnom životnom iskustvu (čovek bezobe ruke i noge), prirodno izazvano ljudsko saosećanje i sažaljenje, mogu upotpunosti da isključe potreban duh trezvenog i analitičkog suda ostvarnom duhovnom smislu njegove propovedi.

Shvatićemo da se iskustvo Nika Vujičića zloupotrebljava za prezentovanjemnoštva zabluda tipičnih za savremeni otpali protestantizam, zabluda,koje se kroz propoved Nika Vujičića nekritički usvajaju. Zapazimo ove rečiapostola Pavla:

"Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog kojivas pozva blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetajuvas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo. Ali ako i mi, ili anđeo s neba javivam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao štopre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije negošto primiste, proklet da bude!" (Galatima 1,6-9)

Apostol Pavle je pozvao da se njegov sopstveni autoritet dovede u pitanjeukoliko bi zastupao drugačije jevanđelje od onoga koje je već otkriveno,dok oni koji promovišu Nika Vujičića uzdižu njega iznad apostola Pavla ismatraju hulom dovoditi u pitanje i preispitivati duh hendikepirane osobe.No, mi nećemo nasesti na tu manipulaciju već ćemo njegovo iskustvoizložiti razumnoj duhovnoj analizi i tako pokazati svu izopačenost ipogubnost iskrivljenog jevanđelja od strane savremenog otpalogprotestantizma. "Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhovejesu li od Boga." (1.Jovanova 4,1)

9

HUMOR

Humor vodi poreklo iz detinjstva, kada dete nije sposobno da na sebiponese odgovornost za svoje postupke, i kada je sasvim prirodno da nasvoje greške i neuspehe ono odgovara smehom dajući tako porukuostalima da ne treba da ozbiljno shvate njegove postupke, jer se ono samoigra. Ali šta se dešava kada se humor zadrži kao mehanizam i kadaodrastemo, i postane način borbe protiv sopstvene nečiste savesti?

Kakva je tek posledica humora kada on prožima duhovnu propoved?

Duh neozbiljnosti koji izaziva humor, ugušuje savest, pa se osoba zavreme humora prepušta izražavanju i zadovoljenju onih motiva i željazbog kojih bi inače došla u sukob sa sopstvenom savešću. Kako je te svojemotive i želje dotle sputavala u svom izražavanju, prestanak licemernesamokontrole izaziva popuštanje psihičke napetosti i psihičko rasterećenje.Najpogubnija funkcija humora je u tome što on ugušuje čovekovu svest otežini sopstvenih greha, pa nesvestan realne krivice, čovek gubi svest opotrebi za iskupljenjem kroz zasluge Isusa Hrista. Ukor za greh bivaeleminisan, pa čovek dolazi Bogu iz grešnih motiva, umesto ukoren za temotive.

Umesto da zastupa svetu radost, sposobnost da se raduje dobrome,pravednome i lepome, Nik Vujičić težište stavlja na humor:

"Neki ljudi očekuju da im ispričam tugaljivu priču o svom životu. Ja jednostavnonisam takav. Od mene mogu da dobiju humor, deo životne radosti, sreću zbogobičnih stvari."

Izbegavanje osećanja adekvatnih stvarnosti nije izraz zrele reakcije naživotna iskušenja. Za vreme humora osoba ima osećanja koja nisuadekvatna realnoj predstavi o stvarnosti. Ona oseća radost onda kada bitrebalo da oseća tugu zbog nečijeg neuspeha ili gubitka, a takođe osećaradost i onda kada bi trebala da oseća gnev zbog nepravde. Prava ljubav sene raduje zlu (1.Korinćanima 13,6) i zato oni isti prizori koji neposvećenomsrcu izazivaju radost, kod posvećenog srca izazivaju žalost, tugu i gnev.

10

Zbog svega toga treba da imamo na umu da šaljiv duh propovedanja,mimika i akcentuacija Nika Vujičića predstavljaju još jedan mehanizamkojim inače propovednici omogućavaju svojim slušaocima da prihvatestavove koji bi inače bili u sukobu sa njihovom savešću. Duh neozbiljnostiugušuje glas savesti slušalaca, pa su oni u stanju da kroz propovedprihvate veoma iskrivljene i izopačene predstave o Bogu. Kada im sekasnije te iste reči propovedi predoče u pisanoj formi, ali bez duhaneozbiljnosti, slušaoci se često nađu iznenađeni i zbunjeni time kako sumogli da ih ranije nekritički i bez osude savesti usvoje kao ispravne. Usledećim poglavljima su navedeni primeri zabluda i greha koje Nik Vujičićtokom svog propovedanja promoviše, a koji kod ogromne većine njegovihslušalaca bivaju propraćeni sa odobravanjem i velikim oduševljenjem.

ISKRIVLJENA PREDSTAVA O BOŽJEM KARAKTERU

Da li se neko moli Bogu ili sotoni, to ne zavisi od imena kojim Bogaoslovljava, već od toga da li je njegova predstava o Bogu ispravna.Obraćajući se ženi Samarjanki, Isus kaže: "Vi ne znate čemu se molite."(Jovan 4,22) Isus Hristos proriče da će doći vreme kada će lažni hrišćaniprogoniti prave hrišćane, misleći da služe Hristu: "Izgoniće vas izzbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Boguslužbu čini." (Jovan 16,2) Uzrok njihove obmane Isus otkriva sledećimrečima: "I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene." (Jovan 16,3) Zato Isusnaglašava svojim učenicima potrebu za poznanjem Boga: "A ovo je životvečni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao IsusaHrista." (Jovan 17,3)

Sveto pismo poznanje Boga vezuje za čovekov odnos prema Božjemzakonu (Deset zapovesti):

"I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo.Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemuistine nema. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo."(1.Jovanova 2,3-4;5,3)

Ako sebičnost ljudskog srca nije ukorena Božjim zakonom, čovek ćedolaziti Bogu iz sebičnosti, tražeći od Boga da zadovolji njegove sebičneželje, a ako je predstava o Bogu formirana kroz zahteve zakona, vernik će

11

dolaziti Bogu sa sebičnošću kao teretom duše, vapeći od Boga oslobođenjeod sebičnosti.

Pravilno poznanje Boga je uslov da bi čovek u svom obraćanju Bogu zaistaimao iskustvo sa Bogom, a ne sa sotonom. Jevreji Isusovog vremena su biliuvereni da je njihovo učenje u skladu sa Svetim pismom i da se oni moleJehovi, međutim, Isus im odgovara: "Vaš je otac đavo." (Jovan 8,44)Zapazimo da Isus Hristos zamera Jevrejima da ne žive po Božjem zakonu:

"Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu?" (Jovan7,19)

"Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, nozaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostavistezapovesti Božje, a držite običaje ljudske." (Marko 7,68)

"Ostaviste ono što je najpretežnije u zakonu: pravdu, milost i veru." (Matej23,23)

Isus Hristos otkriva da će i mnogi hrišćani biti u samoobmani da služeBogu, ali zapravo Boga neće poznavati:

"Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvojeprorokovali, i tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesamnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao. " (Matej 7,22-23)

U nastavku Isus im otkriva da su oni zapravo bili bezakonici:

"Idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7,23)

Isti pojam bezakonik upotrebljava apostol Pavle za lažnog Hrista koji ćečiniti svakakva čudesa pred kraj sveta:

"Pa ce se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom ustasvojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog; Kog je dolazak po činjenjusotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakomprevarom..." (2.Solunjanima 2,8-10)

12

Kada Isus Hristos govori o poslednjem vremenu i o pojavi lažnog Hrista,tada govori i o eskalaciji bezakonja:

"I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonjeumnožiti, ohladneće ljubav mnogih. ... Tada ako vam ko reče: evo ovde jeHristos, ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, ipokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće iizabrane." (Matej 24,11-12,23-24)

Apostol Pavle takođe proriče kao odliku poslednjeg vremena ljude kojiimaju obličje pobožnosti, a žive bezakono i hedonistički:

"Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudipostati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorniroditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači,neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji višemare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su senjezine odrekli. I ovih se kloni." (2.Timotiju 3,1-5)

Kako Sveto pismo otkriva da je bezakonje pod obličjem pobožnosti odlikaposlednjeg vremena, zatim lažnih hrišćana koji čine čuda u ime IsusaHrista, a na kraju i lažnog Hrista - Antihrista, jasno nam je da je čovekovodnos prema Božjeg zakonu izraz čovekovog odnosa prema samom Bogu.Iako deklarativno mnogi savremeni hrišćani smatraju da su Hristovomžrtvom na krstu iskupljeni i oslobođeni od osude zakona, oni se upraktičnom životu i dalje plaše zakona i zanemaruju njegovopropovedanje zato što su svojim hedonističkim življenjem i dalje sazakonom u sukobu. Svojim strahom od zakona, oni otkrivaju da su i daljepod zakonom, jer nisu ispunili uslove da bi bili opravdani zaslugamaHristove krvi - nisu se pokajali za svoje bezakonje.

Kakvo poznanje Boga otkriva Nik Vujičić u svom propovedanju?

On ne predstavlja Božji karakter drugačije nego zastupnici neznabožačkihreligija, koji u svojim božanstvima traže snagu i moć da bi bili uspešniji usvom i dalje grešnom i nepokajanom življenju. U svetu za koji je Isus rekaoda će biti vreme bezakonja, u svetu koji živi grešnije od Sodome i Gomore,Nik Vujičić ne vidi potrebu da ljude osvedoči o zahteve zanemarenog i

13

pogaženog Božjeg zakona. Štaviše, svojim rečima i delima Nik otkriva dase ne kaje za svoju ponositost, gordost, želju za moć, nepobeđene telesneželje, zavist i megalomaniju, već ih promoviše kao odliku njegovogsopstvenog karaktera i kao izraz duha svoga verovanja:

PONOSITOST

Ponositost i samohvalisavost su takođe odlika duhovno nepreporođenogsrca. Nik Vujičić se veoma hvali sobom i svojim uspesima:

"Sad ću da vam kažem, ali to će potrajati malo duže, ali to je tako divno... Ljudi, uzadnje dve godine bio sam u Americi tri puta. Ok? Upravo sam dobio dvostrukudiplomu iz računovodstva i finansijskog planiranja. Ali neći tražiti zaposlenje utom području zato što verujem da ću uskoro postati veoma čuveni internacionalnigovornik koji ohrabruje i pokreće ljude. ..."

Jednom prilikom Nik Vujičić sam priznaje za sebe:

"Da se vratimo na glavnu temu ... dovoljno smo se hvalili, zar ne?"

U naporima da se izbori za mesto sa nehendikepiranim članovima ljudskeporodice, Nik Vujičić ne ulaže nikakav akt volje nasuprot svojoj prirodi,već upravo crpe snagu iz svoje prirode, iz svoje ponositosti i gordosti kojaje povređena i ponižena njegovim hendikepom. Zato mi ne možemo dacenimo njegovu pobedu nad sobom, jer ta pobeda ne zahteva umiranjesvom poniženom Egu, već upravo predstavlja zadovoljenje poniženogEga. Svest da čovek koji je hendikepiran, može mnogo toga, čak možda ibolje i uspešnije od nehendikepiranih jeste hrana za gordi ljudski Ego.

Prava duhovna veličina Nika Vujičića bi bila sposobnost da trpi i podnosisvest o svojoj slabosti sa poniznošću, zahvalnošću i radošću zbog ljubavikoju mu Bog daje u srce, a ne zbog sigurnosti u sebe i svoje moći kojimapothranjuje svoju ponositost i gordost.

Jednoga trenutka Nik Vujičić naseda na duh koji mu laska da postoji neštou čemu je on iznad samog Gospoda Isusa Hrista:

14

"Njegova desna i leva ruka je bila na krstu. Nik, ti nemaš ruku za koju bi teprikovali za krst. Bog te stvorio tako da te ne mogu ograničiti time što bi te raspeli.Isus je na krstu za tebe. Ti si neograničeni deo Hristovog tela koji će širitijevanđelje kako niko nikada ranije nije ni sanjao."

Sveto pismo ukorava takav duh ponositosti sledećim rečima:

"Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki dase ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene da sam jaGospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govoriGospod." (Jeremija 9,23-24) "A ti kad daješ milostinju, da ne zna levicatvoja šta čini desnica tvoja." (Matej 6,3)

GORDOST PREMA BOGU

Božja milost prema čoveku dolazi u prirodan sukob sa ljudskom gordošću.Čovek bi želeo da zasluži Božju milost i odobravanje, a da istovremenoizbegne izbor Boga kroz susret sa Njegovim uzvišenim karakterom. ZatoSveto pismo ukorava pokušaj čoveka da sam sebe iskupi svojim dobrimdelima:

"Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas; dar je to Božji, ine po delima da se niko ne bi pohvalio." "Nisam te nagonio da mi služišprinosima, niti sam te trudio da mi kadiš. Nisi mi kupio za novce kada, nitisi me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, idosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam brišem tvoje prestupe seberadi i greha tvojih ne pominjem." (Efescima 2,8-9; Isaija 43,23-25)

Bog nam ne obezbeđuje spasenje na osnovu toga što smo mi dobri, većna osnovu toga što je Bog dobar. Spasenje nije utemeljeno na onome štomi činimo za Boga, već na onome što Bog čini i što je učinio za nas.

Nik Vujičić usmerava pažnju čoveka na njega samog i kaže:

"Ali morate da date sve od sebe i da prvo nađete sreću i mir u svom srcu ispoznate ko ste."

15

Jedan od načina kojim čovek pokušava da izbegne poniženje svojegordosti u susretu sa Božjom milošću jeste kroz pokušaj da se Božja ljubavprema čoveku predstavi na telesan i ropski način, projekcijom sebičneljudske ljubavi samom Bogu.

Božja namera da spase čoveka se tada ne predstavlja kao milost Božja kojaje utemeljena na velikoj žrtvi koju je Bog na krstu podneo za čoveka, već sepredstavlja kao izraz Božje jake unutrašnje želje, kao da Bog ne može bezčoveka, i kao da čezne za spasenjem čoveka radi sebe i svog užitka, a neradi samog čoveka.

Takvom predstavom o Bogu čovek podilazi svojoj gordosti, koja ne samošto nije ponižena, nego se čovek oseća značajnim što može da udovoljiBogu. U svojoj gordosti čovek ne predstavlja Boga kao da On svojommilošću čini nešto veliko za čoveka, već kao da sam čovek, pristajući naBožji poziv, čini nešto veliko za Boga, jer udovoljava Božjoj jakoj želji dabude voljen. Takav duh otkriva i Nik Vujičić u svojim propovedima. Naprimer, kada poziva slušaoce rečima:

"Provedi neko vreme sa Bogom jer je On lud za tobom!"

ŽELJA ZA MOĆ

Želja za moć je odlika nepreporođenog srca. Kod ateista želja za moć čestoima formu zanimanja za parapsihološke fenomene (kao izvora sopstvenemoći), dok kod religioznih osoba ona često ima formu karizmatskih ipentakostalnih pokreta. Bog se tada predstavlja kao duh iz Aladinovečarobne lampe, koji ispunjava čovekove želje i daje čoveku natprirodnumoć. Kod Nika Vujičića želja za moć se otkriva kroz njegovo htenje daupravlja svojim telom i okolnostima. Umesto da pobedi iskušenje svojenemoći nad sobom krotkim i poniznim karakterom, on ne prihvata da jenemoćan. On ne pokazuje osećanja i motive adekvatne svom stanju. Onnema poniznosti i krotosti u svom duhu, što bi upravo bio ključnipokazatelj njegove zrele reakcije na iskušenje u kojem se nalazi. On imaželju za moć, i kroz to iskustvo moći hrabri druge da ne moraju da trpeponiženje, već da mogu iskušenje da izbegnu tako što će se, isto kao i on,uz Božju pomoć, osećati veoma moćno:

16

"Morate da razmislite o par stvari: Ko ste? Zašto ste ovde? I kuda ste krenuli? Štaje vaša sudbina? Morate da budete zadovoljni i da kažete "Ne želim da budem kaoneko drugi." U tome je moć, da znate da ste ovde iz nekog razloga, i da za nekogdrugog možete da budete čudo!"

Svoju dugo osujećivanu želju za moć Nik Vujičić sada zadovoljava krozegzibicionizam najrazličitijih sposobnosti koje nemaju nikakvu praktičnusvrhu u njegovom slučaju nego jedino da pokažu kako on ima moć. Onsmatra da mu je Bog dao snagu da savlada razne sposobnosti kao što suplivanje, surfovanje, igranje fudbala, golfa, itd. On tvrdi da mu nedostatakudova pomaže da pluta u vodi tako što koristi svoje stopalo kao"propeler". Njegova sposobnost da zavrti telo za 360 stepeni dovela ga je ina naslovnu stranu "Surfer magazina". Kada govori o svom iskustvu saBogom on priznaje da mu jako teško pada osujećenje moći da upravljaokolnostima, a kao rešenje ne vidi reformu svog duha i karaktera, većpsihološku utehu koju mu pruža Božja ljubav:

"Postoje trenuci u tvom životu, doći će oluje, i često nećeš moći da upravljašokolnostima... oluja možda neće prestati, ali On će te prigrliti i čuvati te toplo svedok oluja ne prođe. Eto, to je nada koju imamo u Hristu, zato mogu da stojim ovdei da sam nasmejan, da kažem da te Bog voli i da voli mene..."

Zatim, u nastavku svoje ispovesti, Nik otkriva mnoštvo megalomanskihželja koje želi da ostvari uz pomoć božanske moći:

"Govoriću o izgradnji samopouzdanja, o neodustajanju... Upravo sada završavamobuku za profesionalnog govornika u oblasti korporacija... Želeo bih da postanemfinansijski savetnik mladim ljudima i zato sam nedavno kupio kuću i Bog me jeblagoslovio odličnim ulaganjem... tako da sam sad u stanju da kupim još jednu.Zanima je još tržište nekretnina i obveznica..."

Želju za moć odlikuje nepoštovanje ličnosti i volje drugih ljudi. Takvonepoštovanje otkriva Nik Vujičić kada kaže da je siguran da će Bog uticatina Opra Vinfri da ga primi u svoj šou:

"Uskoro ću bitu gost u šou Opre Vinfri, slava Bogu! Ali ona još ne zna za to!Pokušaćemo da joj javimo da smo to želeli. Ali to će se desiti!"

17

Nasilan duh i karakter otkriva Nik Vujičić i dok propoveda, jer propovedanasilnim zanosom - često naređujućim tonom - ulazeći u sferu ličneodgovornosti drugih ljudi, čime otkriva da ne poštuje ličnost svojihsagovornika.

NEPOBEĐENE ŽELJE TELA

Jedan od rodova Duha jeste uzdržanje i pobeda nad željama tela. U svojimsledećim rečima Nik Vujičić se ni ne kaje što dozvoljava da njime vladaduh zaljubljivanja:

"Zaljubim se često, svake godine u drugu devojku, ludo je to, ... mislim da sam seveć zaljubio u nekoliko devojaka ovde..."

Nik Vujičić navodi svoje slušaoce na odricanje od zdravog razuma (Priče28,26; 18,2), jer hvali upravo onu osobinu zaljubljivanja koja otkriva da onanije prava ljubav:

"Izvanredna stvar kada se zaljubiš je u tome što vidiš samo dobre stvari sve dok sene oženiš."

Da rasterećenje od svojih želja nije našao u Bogu, da je još uvek opterećen iu dubini duše nesrećan, on otkriva kada priznaje želju za suprotnimpolom rečima:

"Ali još uvek želim to strašno." "Znam, biće to savršeno, ali ne mogu da čekam."

Tragično je što i Božju ljubav Nik Vujičić predstavlja kao kakvu telesnu iliemotivnu Božju želju, pa kaže u svojoj propovedi:

"Ali ja se molim za vas da vam se otvore oči kako biste videli Njegovo predivnolice i Njegov predivan osmeh kako ispruža svoju desnu ruku prema vama i svojimnežnim prstima drži ružu i pita te ´Da li ćeš ti biti moja prva ljubav?´ Bog želi daprovedete taj Dan zaljubljenih sa Njim. I On je tako ljubomoran da to želi svakogdana. Provedi neko vreme sa Bogom jer je On lud za tobom! Toliko je lud za tobomda je poslao svog Sina da bi umro na krstu za tebe i za mene."

18

Posledica propovedanja iskrivljene predstave o Božjoj ljubavi jeste da sečovek u svom srcu oslanja na one motive koje već u sebi imao kao sastavnideo svoje grešne prirode, umesto da, ukoren Božjim zakonom, digne rukeod sebe i nađe utehu samo u onoj pravednosti koja dolazi samo od Boga.Božji plan spasenja nije utemeljen na sublimaciji starih grešnih motiva unove forme izražavanja koje sada dobijaju formu pobožnosti, već naumiranju sebi i radikalnoj reformi unutrašnjih motiva pod uticajemSvetoga Duha. Bog ne zadovoljava naše grešne želje, već nas od njihrasterećuje. On ne menja naša osećanja da bi nas usrećio, već menja našesuštinske motive ponašanja da bi nas od sebične i telesne potrebe zaužitkom oslobodio. Telesno srce ne želi da se odrekne svojih telesnihmotiva, ali čezne da doživi emotivne i čulne doživljaje kojima će svojetelesne motive da zadovolji, doživljaje kojima će zapravo da uguši svest osvojoj duhovnoj ispraznosti.

PROPOVEDI KOJE SE SVIĐAJU TELESNOM SRCU

Oni koji slušaju propovedi Nika Vujičića ne bivaju pokrenuti ni da se boreprotiv svojih greha (ako prihvate njegove pozive), a niti da se bore protivsamog ukora za grehe (ako odbace njegove pozive), jer on predstavljajevanđelje bez ikakvih ukora, na način koji godi telesnom ljudskom srcu.Ukor za grehe je sastavni deo jevanđelja i zato propovednici jevanđeljasvojim ukorom za grehe sveta prirodno bivaju progonjeni od tog istogsveta. Udovoljavanje svetovnim željama prirodno ne može da izazoveprogonstvo, već proizvodi da govornik postaje veoma omiljen zato štopodilazi slabostima ljudi. Zato Isus Hristos iznosi prokletstvo onima kojisu zbog ugađanja svetovnim željama ljudi postali veoma omiljeni:

"Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili ilažnim prorocima." (Luka 6,26)

A onima koji svojim ispravnim životom predstavljaju ukor za grehe svetaIsus upućuje blagoslov:

"Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojakerđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vašana nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas."

19

"Ako svet na vas umrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste biliod sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja odsveta izbrah, zato mrzi na vas svet." (Matej 5,11-12; Jovan 15,19-19)

ZADOVOLJENJE SEBIČNOSTI NIJE LEK ZA DEPRESIJU

"Učiniću sve što mogu da našim ljudima duše zacele. ... Nadam se da ću uspeti damotivišem ljude koji žive u depresiji zato što u životu nisu dobili šansu ili zato štoim životi nisu ispunjeni."

Lek za depresiju nije opijanje sentimentalnim osećanjima kako topredstavlja savremeni dekadentni protestantizam, već pokajanje zasebične želje, koje prirodno vode čoveka u depresiju jer su neutoljive.Rešenje nije zadovoljenje tih želja, već pokajanje i rasterećenje od njih.Čovek treba da živi za druge, da pruža sreću, a ne da traži sreću od života.Isus je rekao "Budite svetlost svetu" a ne "Budite crne kosmičke jame kojegrabe i usisavaju sve u sebe".

Pojam "motivaciona" propoved sakriva u svom značenju manipulacijučovekovim prirodnim motivima (krivicom, sentimentom, ponositošću),kojima se čovek navodi na dobre odluke i plemenite akcije. Međutim, tajmehanizam predstavlja odricanje od sopstvene odgovornosti i njenoprebacivanje na "motivatora" – propovednika ili na samog Boga(iskrivljeno predstavljenog), pa čovek svesno ili nesvesno gleda u svojesrce i čeka ga opsedne sila koja će njime zavladati, koja će misliti iodlučivati umesto njega samog. To je sličan mehanizam zaljubljivanju gdeosoba umesto da sama donese bračnu odluku, neka da druga stranaumesto nje same donese odluku tako što će kod nje pobuditi snažnaosećanja. Pravi biblijski hrišćanin ne čeka da oseti u svom srcu ljubav da bikrenuo da čini dobro, već kreće napred verom u Boga i silu koju mu je Bogobećao. Samo osoba koja se nije pokajala za svoje grehe, nema poverenje uBoga, i mora da gradi poverenje u sebe, čekajući da njen Ego i odbrambenimehanizmi Ega (krivica) budu zapaljeni na religioznu revnost. Osobe kojevole da slušaju "motivacione" propovedi pokazuju tupu ravnodušnost narazumnu svest o nečijoj realnoj potrebi, i tako otkrivaju kamenost svogasrca. Zato je takvim osobama nezanimljivo jednostavno čitanje Svetogpisma, lišeno fanatizma i senzacionalizma. Kada se suoče sa time da jenjihovo srce kameno, one se ne kaju za samu kamenost srca, već smatraju

20

da propoved nije bila dobra, jer nije mogla da ih pokrene. Oni glas svogasrca stavljaju iznad samog Boga i na osnovu svog srca, njegovog sviđanja inesviđanja, prosuđuju da li je neka poruka od Boga ili nije.

ZAVIST I LJUBOMORA

Umesto da svoj hendikep iskoristi za svoju duhovnu izgradnju i da uživau sreći drugih ljudi koji su sposobni da svoju ljubav izraze i prihvate, NikVujičić otkriva da nije pobedio svoju zavist i ljubomoru koju ima upravoprema onima koji su srećni:

"Tokom zadnjih nekoliko godina, svakog 14-tog februara, padao bih u depresiju.Zato što su sve zgodne devojke ("hot chicks") dobijale na gomile buketa cveća, azgodni momci, znate oni visoki i mišićavi, stizali bi prvi do njih... Ali ja nikadanisam dobio ružu. ... "

Sveto pismo kaže: "Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima."(Rimljanima 12,15), ali Nik Vujičić nije sposoban da se raduje sa radosnimazbog svojih nepobeđenih slabosti karaktera. Umesto da svoje nepokajanegrehe iznosi u duhu pokajanja i sa strahom Božjim, on ih prožimahumorom i na taj način promoviše kao nešto što je privlačno njegovimslušaocima. Dakle, umesto svete radosti za koju nije sposoban, Nik Vujičićotkriva duh svetovne radosti (neozbiljnosti), kojom ugušuje svojuodgovornost, kao i savest publike, jer tokom propovedi konstantnopromoviše svoje nepobeđene grehe.

MEGALOMANIJA

S obzirom na iskustvo hendikepa koje ga je snašlo, bilo bi primereno daNik Vujičić ima želju da bračnim zavetom usreći neku osobu koja je takođehendikepirana sa invaliditetom, jer svakako kroz svoje iskustvo dubokorazume njene patnje i njene potrebe. Međutim, on otkriva stav koji jesuprotan hrišćanskoj skromnosti i saosećanju kada kaže:

"Znam, moja žena će biti lepotica i biće super odana Hristu. Znam, biće tosavršeno, ali ne mogu da čekam."

Sveto pismo nam poručuje:

21

"Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih." (Rim. 12,16)

A sam Nik Vujičić propoveda:

"Ja sam govornik koji ohrabruje i podstiče svoje slušaoce da sanjaju velike snove.... A sad vas pitam, koliko su veliki vaši snovi, koliko će velika vaša služba biti? ...Bog ti pruža blanko-ček svakog dana, i pogodite, šta možete da uradite s njim?Možete da ostvarite sve ciljeve i snove koje ste oduvek želeli da ispunite. Kolikoveliku stvar želite da dostignete? Ako je to Božja volja, to će desiti, a ako ne, to jezato što Bog ima za vas nešto veće. ... Izvanredna nada koju imamo u Hristu jesteu tome, znate kada se molite za razne stvari, a one se možda i ne dese, svejednoznate li koja je dobra stvar u vezi Boga? Kada se moliš za nešto, to će se desiti akoje Njegova volja, u Njegovo vreme."

Zapazimo da odlaganje uslišenja molitvi, Nik Vujičić ne shvata kao Božjipoziv za preispitivanje motiva sopstvenog srca i njegovo čišćenje od greha,kako to uči Sveto pismo: "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi meuslišio Gospod." (Psalam 66,18), već shvata kao da Bog odlaže uslišenje jerželi da čoveku pruži neki veći spoljni dar, od onoga kojem sam čovekčezne.

Umesto da svojim objašnjenjem Nik navede svoje slušaoce da preispitajukvalitet pobuda svojih srca i da tako dosegnu duhovni dar posvećenja, onih navodi da želje svoga srca još više iskvare. Neobuzdana želja za moćčoveka pretvara u megalomana, a to je psihopatološko stanje osobe kojuodlikuje manija veličine, bogatstva, genijalnosti i svemoći. Pritajeno ili unekom stepenu otvoreno, megaloman teži da sebe vidi ili prikaže kao"gospodara sveta", koji je iznad svih u pogledu određenih dimenzija ili posvim kriterijumima.

NEMIR NEOBRAĆENE PRIRODE

Duh Sveti se bori sa svakim čovek da ga osvedoči o njegovu sopstvenugrešnost, da bi se čovek sa tom svešću ponio pred Bogom i zavapio zaspasenjem, dok u svojim nastupima Nik Vujičić promoviše svojuneobraćenu prirodu, svoj duhovni nemir, i tako umiruje savest svojihslušalaca:

22

"Iznerviram se lako i to zbog jednostavnih stvari, kada mi, recimo, ne funkcionišudobro internet, TV, kompjuter, mobilni telefon... Duga je lista stvari koje me usvakodnevici izbace iz takta. Saobraćaj je jedna od njih. Zabavno je kako me sitnicelako iznerviraju. Zapravo, i nije tako zabavno."

Za razliku od duha Nika Vujičića koga teška životna iskušenja nisu nimalo duhovno izgradila i kome još uvek predstavljaju iskušenjesvakodnevne životne sitnice, osobu koja se zaista srela sa Bogom odlikujeradikalna promena duha i karaktera:

“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova10,6) “Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogovavaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadićukameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću uvas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite iizvršujete.” (Jezekilj 36,25-27) "A rod je duhovni ljubav, radost, mir,trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; na to nema zakona. Akoji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama." (Gal.5,22-24) “Jer je Bogšto čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno.” (Filib. 2,13)

ZLOUPOTREBA ZNAKA BOŽJE LJUBAVI KAO NAVODNOG DOKAZAIZMIRENOSTI SA BOGOM

Da bi čovek bio izmiren sa Bogom, on mora da prethodno ispuni određeneuslove, a to je da se pokaje za svoje bezakonje:

"Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas. Približitese k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravitesrca svoja, nepostojani. Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka sepretvori u plač, i radost u žalost. Ponizite se pred Gospodom, i podignućevas." (Jakov 4,7-10)

No, Nik Vujičić nigde ne otkriva uslove koje čovek treba da ispuni da bibio primljen pred Bogom, već kaže:

"Želeo sam Boga i upućivao mu molitve, ali Sotona mi je prilazio govoreći, Nik,trebaš prvo da poradiš na ovome, da popraviš ono ... Bog će da te čuje tek kadpostaneš bolji."

23

Tačno je da Bog svoju ljubav i milost pokazuje najviše upravo onima kojisu krivi i koji su grešni, ali Bog svoju ljubav pokazuje, ne zato da bi čovekupružio dokaz da je prihvaćen, već da bi ga svojom ljubavlju doveo dopokajanja za grehe. Da bi se pokajao za svoje bezakonje, čovek treba daupozna Božji karakter kroz zahteve Božjeg zakona. Apostol Pavle kaže:"Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dokzakon ne kaza: ne zaželi." (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je "da bude grehodviše grešan zapovešću." (Rimljanima 7,13) "Jer kroz zakon dolazipoznanje greha." (Rimljanima 3,20)

Zakon čuva čoveka da se ne osloni na sebe samog i na sopstvenupravednost, pa ga tako navodi da se osloni isključivo na Hrista ipravednost koju mu sam Bog pruža. Ukoliko je čovek, shvativši zahtevezakona, prestao da se oslanja na sebe, već se oslanja samo na Boga, tadanjegova prirodna grešnost više njime ne vlada:

"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela. " (Galatima 5,16) "A koji su utelu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji uvama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos uvama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi." (Rim.8,8-10)

U svetlosti Božjeg zakona čovek shvata svoje duhovno siromaštvo i svojupotrebu za Hristom kao Iskupiteljem od krivice zbog greha i Spasiteljemod same sile greha. Dok kroz zahteve zakona čovek shvata da je grešan,dotle u otkrivenoj Božjoj ljubavi nalazi snagu za svoje pokajanje za svojegrehe.

Međutim, ukoliko čovek nije kroz zahteve zakona osvedočen o sopstvenugrešnost, tada otkrivenje Božje ljubavi gubi funkciju motiva za pokajanje,jer čovek nije svestan greha za koji bi trebao da se pokaje. Bez zakona onne shvata da je greh sam po sebi loš, već Boga traži da bi uklonioneprijatne posledice greha (osećanje krivice, psihičke napetosti, sklonost kasukobima sa drugim ljudima, itd) i te posledice greha on pogrešnoproglašava grehom.Tada otkrivenje Božje ljubavi dobija sasvim suprotnu funkciju. Umestomotiva i snage za pokajanje, Božja ljubav tada dobija funkciju znaka kojimvernik uverava sebe da je prihvaćen od Boga. Kada shvati da ga Bog voli,takav vernik, umesto da motivisan tom ljubavlju krene u borbu sa sobom,

24

on prestaje sa svakom duhovnom borbom, jer uverava sebe da ga je Bogprimio. Takvo shvatanje je pogrešno zato što Bog voli sve ljude i svimapokazuje svoju ljubav bez obzira na to da li su oni dobri ili zli:

"On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje daždpravednima i nepravednima." (Matej 5,45)

Bog otkriva svoju ljubav najviše prema onima koji su daleko od Njega, dabi oni Božjom milošću i strpljenjem bili nagnani na pokajanje, a ne da bidobili znak Božjeg odobravanja u njihovom nepokajanju:

"Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajućida te dobrota Božja na pokajanje vodi?" (Rimljanima 2,4)

Vernici koji nisu pokajani za svoje grehe nemaju čistu savest i ne mogu dabudu zadovoljni jednostavnom verom u Božje obećanje o oproštenju, jersami nisu ispunili uslove oproštenja i prihvatanja - nisu se pokajali za svojegrehe. Kako zbog nečiste savesti imaju jaku potrebu za dokazom Božjegprihvatanja, oni zloupotrebljavaju Božje strpljenje prema njima kao znakda Bog odobrava njihov izbor: "Što nema odmah osude za zlo delo, zatosrce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo." (Propovednik 8,11) Bog seobraća bezbožniku sledećim rečima: "Ti si to činio, ja ćutah, a ti pomisli dasam ja kao ti." (Psalam 50,21)

Nik Vujičić otkrivenu Božju ljubav uzima kao dokaz da je on navodnoizmiren sa Bogom:

"Radost Gospodnja je kada znamo da je Bog sa tobom bez obzira šta ti se dešava ionda kada znaš da te neće napustiti niti zaboraviti."

Umesto da ga otkrivena Božja ljubav navede na preispitivanje i pokajanje,ona mu služi kao izgovor da prestane da radi na sebi, jer je sada uveren daje u miru sa Bogom samim tim što ga Bog voli. Međutim, Sveto pismojasno otkriva da postoje uslovi Božjeg prihvatanja. Car David se molio: "Dasam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod." (Psalam66,18)

25

Kada bi kroz zahteve zakona čovek postao svestan svojih nepokajanihgreha, onda bi funkcija spoznate Božje ljubavi bila - motiv za pokajanje, ane uveravanje sebe u izmirenost sa Bogom.

Zanemarena uloga Božjeg zakona u savremenom hrišćanskom svetu držiljude nepokajane za sopstvene grehe. Nečista savest zbog nepokajanja imonemogućava da budu zadovoljni jednostavnom verom u Božja obećanja.Zbog nečiste savesti ne mogu da budu u miru sa Bogom, sa kojim susvojim nepokajanjem u sukobu. Zato pokušavaju da mir savesti izgradesami, stalno tražeći dokaze Božjeg prihvatanja, bilo u osećanjima kojaosećaju, bilo u delima koja čine, bilo u čudima koja prate njihovo duhovnoiskustvo, bilo u duhovnim darovima ili kakvim drugim znacima. Sotonskačuda imaju upravo funkciju da im pruže željeni dokaz da su sa Bogom. Ada su zaista u miru sa Bogom, imali bi čistu savest pa bi bili rasterećeni odpotrebe za ikakvim znakom Božjeg odobravanja. Ni otkrivenu ljubavBožju ne bi zloupotrebljavali tražeći u njoj znak Božjeg prihvatanja, već bije koristili kao motiv za nastavak preispitivanja, snagu pokajanja i dubljegposvećenja. Samo krivac ima potrebu da oseća da je pravedan. Samoduhovno isprazna osoba ima stalnu potrebu da se oseća voljeno i srećno.

ZAKLJUČAK

Zablude i odbrambene mehanizme koje smo analizirali u iskustvu NikaVujičića možemo u većoj ili manjoj meri danas da sretnemo u svimreligijama i svim verskim zajednicama. Kada se podsetimo činjenice davećina religioznih ljudi nije religiozna zato što se zaista kaje za svoje grehe,već zato što želi da ukloni neprijatne posledice greha (nečistu savest,neprijatna osećanja, sukob sa drugim ljudima...) i da reši svoje životneprobleme uz Božju pomoć samo da bi nastavila da i dalje vodi beskoristanživot prožet hedonizmom, ne treba da nas čudi što su ovakve prevarepopularne, jer pružaju nadu nepokajanim grešnicima da će Bog biti sanjima uprkos njihovom nepokajanom grešnom životu.

Miloš Bogdanovićmilos@scnet.rs

Svima koje zanima dublja analiza psiholoških zamki i trikova raznih religijapreporučujem svoju sledeću knjižicu na tu temu:

http://enlite.org/podaci/Psiholoske_zamke_i_trikovi_u_raznim_religijama_zmvz.docSavremene zablude o stresu i stresnoj reakciji (predavanje): http://vimeo.com/30582919