7/25/2019 lijezde

1/3

http://www.eduvizija.hr/portal/lekcija/8-razred-biologija-hormonska-regulacija

Kontrolni sistemi tela[uredi - ]

LJudsko telo ima na hiljade razliitih sistema kontrole. Ako ovi mehanizmi koji odr!avaju !ivot i imaju veliki

znaaj u kontroli !ivotnih ro"esa do!ive neuseh to onekad mo!e #iti nesojivo sa odr!anjem !ivota.

$ajslo!eniji su %enetiki sistemi unutar &elije' i kontroli(u &elijske )unk"ije. *ostoje i dru%i kontrolni sistemi koji

deluju na nivou or%ana ili sistema kao "eline. + okviru ovih mehanizama kontrole' kojih ima nekoliko stotina'

vr(i se re%ula"ija kon"entra"ija kiseonika i u%ljen-dioksid' re%ula"ija krvno% ritiska' re%ulisanje

telesnetemerature' re%ula"ija dejstvahormonaitd.

Negativna povratna sprega[uredi - ]

,istemi za kontrolu ljudsko% tela naje(&e deluju na rin"iu ne%ativne ovratne sre%e' koja se mo!e o#jasnitinared oisanim homeostatskiim mehanizmima' koji se sastoji od niza romena koje &e vratite izmenjene

)aktore na oetne normalne vrednosti.

Primer ovog procesa je regulacija koncentracije ugljen-dioksida u organizmu;

/ada ostoji ove&ana kon"entra"ijau%ljen-dioksidau ekstra"elularnoj tenosti ove&ava se

ventila"ijalu&a' koja istovremeno smanjuje kon"entra"iju%asau unutra(njoj sredini' njihovom

elimina"ijom ri svakom izdisaju. 0o je ne%ativan od%ovor u odnosu na oetni nadra!aj.

+ o#rnutom sluaju ako se kon"entra"ija u%ljen-dioksidarterano smanjuje' to izaziva ovratnomsre%om reak"iju kojom se ove&ava ova kon"entra"ija. 1et je to ne%ativna reak"ija u odnosu na

oetni nadra!aj.

Pozitivna povratna sprega[uredi - ]

*ozitivne ovratna sre%a je oznat i kao 2zaarani kru%3 lat. circulus vitiosus i smrt'koja mo!e nastati u

or%anizmu' redovno je uzrokovana dejstvom ozitivne ovratne sre%e. *ozitivna ovratna sre%a' za razliku

od ne%ativne ovratne sre%e' ne rezultuje sta#ilno(&u sistema' ve& narotiv vodi u nasta#ilnost' koja mo!e

zavr(iti )atalno.

Primer pozitivne povratne sprege;

*oreme&aj' u toku ko%a u or%anizmu oveka nastaje krvarenje' sa te(kim %u#itkom od dve litre krvi'

izra!eno smanjuje volumen kioliinu "irkuli(u&e krvi' tako da sr"enije u stanju da vi(e uma krv u

krvotok. 1vaj oreme&aj izaziva adkrvno% ritiskai sni!enje rotokakrviukoronarnim arterijama

sr"a. ,rani mi(i&oinje da ati z#o% nedostatkakiseonika' (to jo( vi(e sla#i umanje sr"a' a nivo

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=6http://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=7http://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Plu%C4%87ahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Plu%C4%87ahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gashttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gashttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Koncentracijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=8http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=8http://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Smrthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Smrthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kiseonikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kiseonikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=7http://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Plu%C4%87ahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gashttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen-dioksidhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Koncentracijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=8http://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Smrthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvni_pritisakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Srcehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kiseonikhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=6

7/25/2019 lijezde

2/3

rotoka krvi kroz "irkula"iju je sve manji' (to uzrokuje da sr"e nastavlja da sla#i' sve dok sistem ne

do!ivi otuni kolas z#o% zaarano% kru%a ozitivne ovratne sre%e' i ne nastane smrt.

+ mno%im sluajevima telo &e oku(ati da o#ez#edi ne%ativnu ovratnu sre%u i da raz#ije 2zaarani kru%3 u

kome se nalazi. 4la!i o#lik ozitivne ovratne sre%e' mo!e u telu #iti savladan omo&u kontrolnih

mehanizama ne%ativne ovretne sre%e.

Primer blaeg oblika pozitivne povratne sprege;

Ako li"e umesto dva litrakrviiskrvavi samo jedan litar' normalni mehanizam kontrole' ne%ativne

ovratne sre%e' rada sr"a i krvno% ritisaka reovladava nad ozitivnom ovratnom sre%om i oso#a

se ooravlja #ez ikakvih ro#lema.

5sti ro"es nastaje i ako ostoji hitna interven"ija od stranelekaranadoknadom volumena iz%u#ljene

krvi' rimenom krvne lazme mo!e se iz#e&i ojava (ok i smrtni ishod.

0okom oro6aja javlja se izuzetno e)ekasan mehanizam ozitivne ovratne sre%e rimenom hormona

oksito"ina Arthur 7. 8u9ton

Meuelijska komunikacija[uredi - ]

:elije u or%anizmu komuni"iraju me6uso#no 2hemijskim %lasni"ima3. + odre6enom tkivu hemijske sustan"e

se kre&u od &elije do &elije reko oroznih vezane ulaze&i u ekstra"elularnu tenost. *ored to%a na &elije

deluju i dru%i hemijski %lasni"i sekretovani u van&elijskoj tenosti' koji se vezuju zare"etorenamem#rani

&elije' u "itolazmiili ujedru. *ostoje tri osnovne komunika"ije koje se odvijaju na ovaj nain;

Nervna komunikacijau kojoj se neurotransmiteri otu(taju iz nervnih &elija

Endokrina komunikacijau kojojhormonisti!u do &elijareko "irkuli(u&ekrvi

Parakrina komunikacijau kojoj roizvodi &elija di)unduju u ekstra"elularnu tenost i deluje na okolne

&elije koje su u neosrednoj #lizini

Starenje[uredi - ]Glavni lanak:Bioloke teorije starenja

,tarenjeje o(ti )iziolo(ki ro"es' koji nije sasvim izuen' i za koji )iziolo%ijaokazuje ose#no

interesovanje. *ro"esstarenjaima sna!an uti"aj na &elije i &elijske sisteme' ali i na delove ojedinik tkiva

kao (to jekola%en. $eki ista!ivai smatraju' da sisariimaju #iolo(ki sat' najverovatnije uhiotalamusu' koji

dejstvom hormonai dru%ih uteva dovodi do starenja.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Lekarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Lekarhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=9http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_komunikacijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Receptor_(biohemija)http://sh.wikipedia.org/wiki/Receptor_(biohemija)http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Jedrohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=10http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biolo%C5%A1ke_teorije_starenja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biolo%C5%A1ke_teorije_starenja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Starenjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Starenjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Starenjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kolagenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kolagenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sisarihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biolo%C5%A1ki_sathttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hipotalamushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hipotalamushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Lekarhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=9http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_komunikacijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Receptor_(biohemija)http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Jedrohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Fiziologija_%C4%8Doveka&action=edit&section=10http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biolo%C5%A1ke_teorije_starenja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Starenjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Starenjehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kolagenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Sisarihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biolo%C5%A1ki_sathttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hipotalamushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Hormoni

7/25/2019 lijezde

3/3