DELA BORISLAVA PEKIA U 13 KNJIGA

Vreme udaHodoae Arsenija Njegovana

Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani

Kako upokojiti vampiraZlatno runo IVII

U traganju za zlatnim runom IIIIBesnilo

Atlantida1999

Raanje AtlantideNovi Jerusalim

GraditeljiDrame III

fantazmagorija

Copyright 1978, Borislav PekiCopyright 2012 ovog izdanja, LAGUNA

Dela Borislava Pekia u 13 knjigaKnjiga 5 tom I

Svako vreme, svaka epoha, na svoj nain ita i doivljava velika dela svetske literature. Ali, kako god bili tumaeni, oni se uvek nanovo raaju i ive svoj besmrtni vek. Ko se jednom sreo sa Odisejem, Pjerom Bezuhovim, Hamletom, Budenbrokovima, Alijom erzelezom, Madam Bovari, Glembajevima, ne moe ih nikada zaboraviti.

U Ilijadi, Boanstvenoj komediji, Ratu i miru, Mrtvim duama, Na Drini upriji, diu svetovi koji se upisuju kao porodino naslee za itav ivot. Andrievi konzuli u pusto-i bosanske kasabe paradigma su samoe; gramziva svita Glembajevih u svakom novom vremenu ima svoje nasledni-ke, zatoenike pohlepe, bluda i zloina; sudbine Isakovia iz Seoba Crnjanskog potvruju venu istinu da svako tlo daje dovoljno razloga da se sa njega ode, kao i da se na njega doe. Smisao ivota je u putovanju.

Zlatno runo Borislava Pekia je saga o putovanju porodice Njegovan, ne samo tokom sedam vekova o kojima svedoi porodino predanje, ve se protee i na onaj deo puta u bezdanu mitologije, tamo u veno cvetnoj, bezvremenoj

Dragan Veliki

SVet po njegoVanima

Zlatno runo I6

Arkadiji, odakle je krenuo kentaur Noemis, prapredak svih Njegovana, iji kentaurski zov svakom nasledniku porodi-nog trona najavljuje zavretak ovozemaljskog ivota. ta su Njegovani, nego trajanje kroz promene, niska razvuena u vremenu i prostoru. Ko se na stranicama Zlatnog runa jed-nom sreo sa Simeonima, prvoroenim sinovima Njegovana, naslednicima porodine firme, sa njihovim enama i ljubav-nicama, sa itavom bulumentom roaka, poslovnih partnera i konkurenata, ne moe ih zaboraviti. Jer Njegovani svojim egzistencijama ne pokrivaju samo fantazmagorinu istoriju jedne trgovake porodice koja je davala i umetnike, ve u dubinama njihovih monologa italac prepoznaje situacije iz vlastite svakodnevice, prepoznaje sebe obnaenog nepot-kupljivim radom podsvesti. Nema tog ja koje ne postoji u Njegovanima. Pred itaocem izranja jedan svet u totalitetu, koji ostavlja trag duboke proivljenosti. Velika literatura jeste velika ba po koliini nas koji se u njoj nalazimo.

Borislav Peki je Bah srpske knjievnosti. Grandiozni opus, koji se kao i kod Baha meri hiljadama

i hiljadama stranica ujednaene umetnike visine, dostie punu rasko elokvencije i humora, erudicije i poetinosti u Zlatnom runu, najvanijem delu Borislava Pekia, roma-nu u sedam tomova o porodici Njegovan. Na 3500 strana tee pria o Njegovanima koji u 14. veku kreu iz Trakije preko Carigrada i Peloponeza do Beograda, i dalje u smeru severozapada, ponavljajui arhetipsku matricu legende o Argonautima u potrazi za zlatnim runom.

Povest o cincarskoj porodici Njegovan ostvarena je sve-obuhvatnim akordom koji saima ne samo epohe svetske istorije na prostoru Balkana epohe koje privremeno nasta-njuju Pekievi junaci ve i tamni osvit ljudskog postojanja, beskonano vreme mitologije. Zlatno runo deava se i u

Predgovor 7

vremenima kada je mit bio svakodnevica. I zato ne postoji granica izmeu istorije i mitologije, realnosti i fantastike. Svaki junak Zlatnog runa istovremeno je u sebi sa svima koji su mu prethodili, i koji e ga nastaviti.

Mi Simeoni, naime, ne umiremo, kae jedan u nizu Njegovana. Samo se jedni u drugima slaemo. Kao talog kad nam ivot iskipi. Tako i deda Lupus nije umro, nego se u mene slegao, pa od njega saznah sve to je od mene iv, dumanin, krio.

Njegovani se kao Feniks obnavljaju kroz poare, stalno u pokretu, u traganju za zlatnim runom. I hronika o njima okonava velikim poarom u zamku Turjak, u Sloveniji, gde su se okupili da proslave Badnje vee 1941. godine. Jo jedan kraj iz kojeg e se izroditi novi poetak. Porodini duh Njegovana ne umire, samo se seli kroz potomstvo. A poar u zamku Turjak, u ledenom naruju Alpa, najava je mnogo veeg poara koji e zahvatiti itav svet.

Nije sluajno Peki anrovski Zlatno runo odredio kao fantazmagoriju, a sedmim tomom, koji se moe itati i neza-visno od sage o Njegovanima, ispisao poemu o Postanju, o zori evropske civilizacije. Dovoljno je zaviriti, makar i nasumice, u teftere Njegovana, i biti uvuen u vrtlog Peki-eve reenice, koja sa istom snagom i ubedljivou oivljava vremena prola, nie scene bitaka i opsada, epskim zama-hom budi prohujale svakodnevice irokih planova, kao to suptilno ispisuje i lirske minijature toka svesti protagonista ove fantazmagorije, trenutke kada oni ostaju sami sa sobom i suoavaju se sa vlastitim slabostima, putuju prostranstvima porodinog duha komunicirajui istovremeno i sa precima, i sa potomcima.

Pekieva fantazmagorija o Njegovanima moe se itati na preskoke, otvarati njihove teftere, oslukivati glasove u

Zlatno runo I8

boinoj noi u dvorcu Njegovan Turjakih u Sloveniji, gla-sove irokog spektra pameti i lucidnosti, a jo vie gluposti, licemerja i zavisti. ujem, neki eneral piso u nofine da se nita sa pobedom u rat ne moe meriti Ja mislim da moe, enerale. Sa pobednjakim infalidom sasvim se razmernjo moe meriti zdrav i snaan poraenik, kae jedan u nizu Njegovana.

Peki literarno oblikuje polifonu strukturu istorije na Balkanu, uspeva da svim politiki i civilizacijski suprotstav-ljenim glasovima omogui puni iskaz. Nema tu mesta za mali format, za pisca koji svoje junake koristi kao glasnogovor-nike vlastitih ideja. Zlatno runo je svet u punom totalitetu, koji, kao i ivot, protie u stalnom sukobu. Zakoni fizike vae i za duu. Jo nisam uo da je ijedan mislio zabadava. ak ni Sokrates. Zabadava misle jedino manijaci. Svi su ljudi, gospodo, trgovci, samo smo mi trgovci bolji trgovci od drugih ljudi.

Tako Njegovani. I jo kau: Onaj ko nita nema, nema ta ni da izgubi. Ko malo ima, lako e nadoknaditi. Ali on koji ve sve ima, nikad sve nee moi povratiti Pravi trgovac nikad ne pita hoe li ikada imati sve to je jednom imao pa izgubio, ve koliko bi imao da nita izgubio nije Ako danas neto nisam zaradio, izgubio sam to zauvek, jer ono to u sutra zaraditi nee biti to to sam danas propustio; bie sutranja zarada, umanjena za dananji gubitak.

Peki je zapisniar brujanja istorije koja se prelama u njegovoj eruditskoj mati. Taj moni akord sveobuhvatnosti sveta tutnji i traje od prve do poslednje strane Zlatnog runa. Defiluju pred itaocem likovi Njegovana ali i aveti koje su te likove za njihovih ivota naseljavale; lebde kentauri i vampiri, urotnici i atentatori, istorijski likovi od Sulejma-na Velianstvenog do Ilije Garaanina; ispisuju se strane o

Predgovor 9

Beogradu jo iz mitskih vremena kada je skitsko traansko pleme Singa, verovatno cincarskih praotaca, dalo ime Beo-gradu. To je grad kroz koji se uvek prolaziti moralo, jer se na svakom putu bio prepreio Kad god se kroz taj Beograd prolazilo, uvek je u drugim rukama bio. Srpskim, ugarskim, austrijskim, turskim A izmeu, izgleda, niiji. I uvek, kao da je to bio neki drugi grad, a ne onaj o kome se od pretka slualo U takvom gradu nema nasleivanja. to za ivota zgrabi, to ti je. Samo tebi. Deca sve iz poetka moraju.

Peki je stvorio humor kakvom nema ravna u srpskoj literaturi. Neki likovi porodice Njegovan kao da su izali iz stripova Alana Forda. Posebno kada govore o istorijskim zabludama koje su vremenom stekle status neprikosnovenih istina, neki Pekievi junaci pokazuju sav besmisao i jalovost optih mesta i stereotipa. Apsurd rata, glupost i strah, tro-nost ljudske egzistencije na jednoj strani, i kipua snaga, vitalnost i sposobnost prilagoavanja Njegovana na drugoj strani, smenjuju se tokom sedam tomova Zlatnog runa.

Njegovani su pobednici jer slave ivot samom injenicom trajanja i opstanka u svim vremenima i prostorima. Oni su plamiak razuma i istrajnosti u jazbinama zla ljudske civilizacije. Nisu sveci, naprotiv, njihovi karakteri kriju u manjim ili veim dozama sve negativne osobine ljudske prirode, meutim, u konanom saldu porodini konto firme Njegovan belei aktivu. Snaga duha, vitalnost i upuenost u trgovinu tu najvaniju aktivnost ljudskog roda ini ih genetski predodreenima da savladaju i preive sve nedae i istorijske premetaine.

Borislav Peki se nije trudio da se dopadne. On nema pandana kako u domaoj, tako ni u stranoj literaturi. Nije podloan poreenju. Sve je bilo predmet njegove znatie-lje; od najbanalnije triarije svakodnevice, pa do sutine

Zlatno runo I10

prostora i vremena, ljudskog bivstvovanja; nad svim je bio zapitan, odluan da spozna istinu, artikuliui je bujicom rei koje se utrkuju, do poslednje misli koju je u letu hvatao.

Pisao je shodno tom rasponu, raznorodno i razliito, od politikih komentara treba li napominjati otrih i nepot-kupljivih do SF trilera. Meutim, sedam tomova Zlatnog runa jesu sam vrh srpskog knjievnog stvaralatva.

U zemlji labave komunistike dogme, odravao je engle-sko kastinski graanski duh. Njegovo protivljenje je bilo principijelno, cena koju je za to plaao logina i oekivana. Sve to je inio, pisao, emu se protivio i za ta se zalagao, bilo je autentino, blistavom pameu promiljeno, neodoljivom ironijom i samoironijom zaodenuto, nezainteresovano da se dopadne, neprilagoeno modi, po meri njegovoj, veliko i vrsto, bez bojazni da e da traje, i tek pronae pravo mesto u evropskoj knjievnosti.

Zlatno runoi

fantaZmagorija

Majci

, , , .

POKRENUT BOANSTVOM PESME, ODLUIH SE DA PROSLAVIMUSPOMENU NA DREVNE HEROJE GRKA, KOJI SU NA DOBROJ LAI ARGO,U POTRAZI ZA ZLATNIM RUNOM, KROZ MOREUZE U CRNO MOREI IZME KINEJSKIH STENA PLOVILI

(APOLONIJE ROANIN, ARGONAUTIKA)

teFteR UtVaRe pRVe:

RaUniKiR Simeona njegoVana

Ko ima uho da uje neka uje ta govori duh: koji pobijedi dau mu da

jede od mane sakrivene, i dau mu kamen bijel, i na kamenu novo ime napisano, kojega niko ne zna osim

onoga koji ga primi.I vidjeh anela jaka gdje propovijeda

glasom velikijem: ko je dostojan da otvori tefter i da razlomi peate

njegove? I ja plakah mnogo to se niko ne nae dostojan da otvori i proita

tefter, niti da zagleda u njega. I uzeh tefter iz ruke anelove, i izjedoh ga;

i bjee u ustima mojim kao med sladak, a kad ga izjedoh,

bijae grk u trbuhu mojemu.

(OTKROVENJE JOVANOVO 2, 5, 10)

Pade, pade grad veliki, i posta stanite avolima, i tamnica svakom

duhu neistome.I voe elja due tvoje otide od tebe,

i sve to je masno i dobro otide od tebe, i vie ga nee nai. I glas

gudaa i pjevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti u tebi; i nikakav

majstor ni od kakva zanata nee se vie nai u tebi. I vidjelo ika

nee se vie svijetliti u tebi, i glas enika i nevjeste nee se vie uti

u tebi;

Jer trgovci tvoji bijahu boljari zemaljski, jer tvojijem aranjem

prevareni bjehu svi narodi.

I zaplakae i zajaukae za tobom carevi zemaljski, kad vide dim gorenja

tvojih. I trgovci zemaljski zaplakaei zajaukati za tobom, to njihovijeh

tovara niko vie ne kupuje: tovara zlata i srebra, i kamena dragog i

bisera i lana i porfire i svile i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i

svakojakih sudova od slonovae, isudova od skupocjenog drveta, mjedi i gvoa i mermera. I cimeta i tamjana

i mira i livana, i vina i ulja, ibrana bijela i penice, i goveda i

ovaca, i konja i kola, i tjelesa i dua ovjeijih.

(OTKROVENJE JOVANOVO 18)

NOVOGODINJA POSLANICA VOE RAJHA. HITLER IZJAVLJUJE DA E 1941. GODINE DONETI KONANU POBEDU NEMAKOJ. Berlin. DNB javlja Voa Rajha dao je o novoj godini sledei proglas: Nacionalsocijaliste, nacionalsocijalistkinje, partijski drugovi! Finansijskim ljudima demokratskih zemalja bilo je svejedno to e ovaj rat, bez ikakvih razloga, milionima ljudi oduzeti ivot i zdravlje i to e napredne oblasti pretvoriti u ruevine. Za njih je bio vaan samo kapital, koji su investirali u indu-striju naoruanja, kao i briga da bi, usled nedostatka daljih porudbina, mogle da se smanje i njihove zarade Zbog toga jo i danas moraju svojim narodima da serviraju nei-stinu da Nemaki Rajh i Italija hoe da osvoje svet, dok je stvarno ve postojeim osvajaima sveta potreban rat da bi vukli jo vee kamate na svoje kapitale nego do sada Naci-onalsocijaliste, nacionalsocijalistkinje, vi poznajete istoriju nae unutranje borbe. I tu su prvo morali biti uklonjeni izvesni slojevi, da bi se mogla ostvariti saradnja ljudi u naoj zemlji. Demokratski ratni interesenti, koji ve decenijama

iZVoDi iZ VREMENAoD 1. Do 6. janUaRa goDine 1941.

Borislav Peki22

uznemiravaju svet, bacajui ga u krize, moraju biti unite-ni Svaka sila koja ivi od tih demokratija umree Ova borba nije napad na prava drugih naroda, ve je samo napad na gramzivost kapitalistikih gornjih slojeva, koji nee da uvide da je prolo vreme u kome je zlato vladalo svetom, ve naprotiv, nastupa budunost u kojoj e ljudi biti odluuju-a snaga u ivotu naroda. Ovo saznanje dalo je podstreka nacionalsocijalistikoj vojsci u proloj godini. To saznanje dovee do pobede u narednoj. Borei se za sreu naroda, verujemo da najpre zasluujemo blagoslov Provienja

POLJSKI RADNICI U NEMAKOJ. Berlin. DNB javlja: Prema izvetajima nemakih oblasnih inspekcija, u starim granicama Rajha uposleno je dosad, koje u industriji, koje u poljoprivredi, oko 340.000 radnika Poljaka

BERLIN: NEMAKE TRUPE U RUMUNIJI I MAAR-SKOJ NISU KONCENTRISANE ZA BORBE NA BALKA-NU. ISTIE SE DA JE NEMAKA ZAINTERESOVANA ZA MIR I ODRAVANJE REDA U OVOM PODRUJU. Berlin (telefonski izvetaj): Ni danas nemaki zvanini kru-govi nisu nita popustili u pogledu svoje rezervisanosti u vezi sa posetom predsednika bugarske vlade g. Filova Nema-koj tavie, ne moe se sa sigurnou rei gde se u ovom trenutku nalazi g. Filov, da li e najpre konsultovati jednog specijalistu lekara u Beu, ili e pre toga stupiti u vezu sa nemakim dravnicima Po miljenju ovdanjih politi-kih krugova, ni za Bugarsku, ni za ostale balkanske zemlje nee nastupiti nikakva opasnost koja bi ugroavala njihov integritet i nezavisnost

ENGLESKI LIST ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA. Njujork. DNB javlja: Sandej ekspres objavljuje uvodni lanak u kome se zalae za otru intervenciju protiv komunistike stranke. Sa izdajicama treba jedanput da se preisti, kae list.

Zlatno runo I 23

Sandej ekspres naroito ustaje protiv odluke saobraajnih nametenika u Glazgovu. U toj odluci se kae da radnici treba da obustave rad za vreme uzbune. List ovo oznauje kao komunistiku propagandu. List kae na kraju da se u toj propagandi istie da za vreme uzbune i opasnosti siro-mani radnici moraju da ostanu na svojim mestima, dok se bogatai povlae u svoja luksuzna sklonita ili na svoja poljska imanja

NEMAKO-SOVJETSKI ODNOSI OSTAJU NEPRO-MENJENI, ISTIE SE U BERLINU. Berlin (telefonski izve-taj): Predstavnik nemakog ministarstva inostranih poslova izjavio je da su nemako-sovjetski odnosi i dalje stabilni, drugarski i prijateljski, kao to su formalnim i neformalnim aktom odreeni

PROSLAVA FAISTIKE REVOLUCIJE. Rim. Agencija Stefani javlja: Sekretar Faistike stranke odrao je sino preko radija govor. Faistika revolucija naglasio je gene-ralni sekretar stranke na meunarodnom polju izmenila je pobude i naela samog ivota, za koje su se crne koulje najplemenitije zalagale. Due je za proletersku i faistiku Italiju traio mesto pod suncem u Africi, pa je rat za Itali-jansko carstvo bio revolucionaran rat

OGRANIENJE UPOTREBE PRIVATNE SVOJINE U ITALIJI. Rim. Agencija Stefani javlja: U petak je objavljen dekret o proirenju prava drave nad privatnom svojinom, koja e moi da bude rekvirirana za ratne ciljeve Ovde se naglaava da prema ovom novom dekretu o rekviziciji, privatna svojina ostaje i dalje nedirnuta, a da se ograniava jedino pravo primene svojine

IZRAZI LOJALNOSTI FRANCUSKIH KOLONIJA. Vii. Agencija Avas javlja: Pored telegrama iz Indokine i sa Madagaskara, u kojima se na dirljiv nain izraava lojalnost

Borislav Peki24

kolonija prema metropoli, kontraadmiral g. Platon, dravni sekretar za kolonije, primio je nove dokaze privrenosti pre-ma Francuskoj. Tako guverner Francuske Somalije upuuje nove priloge namenjene zatiti nevoljnih u iznosu od jednog miliona franaka, dok Gvadelupa i Gijana izraavaju svoj arki patriotizam i najveu lojalnost

DANAS POINJE ZASEDANJE AMERIKOG KON-GRESA. Vaington. Agencija Rajter javlja: Posmatrai u Vaingtonu veruju da e Kongres, ija se sesija otvara sutra, odobriti plan g. Ruzvelta o iznajmljivanju ratnog materijala Velikoj Britaniji

SAOPTENJE VEDSKOG POSLANIKA U VAIN-GTONU POVODOM RUZVELTOVOG GOVORA. Stokholm. DNB javlja: U jednom saoptenju koje je vedsko poslanitvo u Vaingtonu predalo amerikoj tampi kae se da vedska nije liferovala ratni materijal zaraenim strana-ma. vedska je, na osnovu postojeih trgovinskih ugovora sa Nemakom i Engleskom, izvozila u obe zemlje, kao to je to inila i pre rata. Poto je Nemaka osvojila Narvik, obustavljena je liferacija ruda Engleskoj

NOVI PREDSEDNIK VAJCARSKE POZIVA NAROD NA RTVE. Bern. Agencija Stefani javlja: Novi predsednik vajcarske Konfederacije g. Veter primio je danas pre podne dunost. U poruci vajcarskom narodu g. Veter je opome-nuo vajcarce da e moda u budunosti biti prinueni da se odreknu jo mnogih stvari, t.j. da doive mnogo tea liavanja nego to su sadanja

OFANZIVA KINESKIH TRUPA U ANSIJU. Tokio. DNB javlja: Na Novu godinu odredi marala ang Kaj eka otpoeli su ofanzivu u provinciji ansi. Japanski odredi odbi-li su napad