ТИХ. Р. ЈЕВТИЋ

животИ ГАЈЕЊЕ ПЧЕЛА

иПЧЕЛИЊА ПАША

ДРУГО

ДОПУЊЕНО И ПРОШИРЕНО ИЗДАЊЕ

1953ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „ЗАДРУЖНА КЊИГА«

БЕОГРАД

ПРЕДГОВОР

ШТАМПА

ГРАФИЧКА

ИНДУСТРИЈСКА

ШКОЛА

ВЕОГРАДСОЛУНСКА 21

Кад је „Задружна књига" 1946 г. штампала мој превод књиге„Пчеларство" од П. С. Шчербине и П. Ј. Близњука, показало се дакод нас постоји врло велико интересовање за пчеларску литературу.Иако је штампано у 9.000 примерака, „Пчеларство" је распродато занепуних шест месеци. Али интересовање пчелара није задовољеноовом књигом. Министарство пољопривреде издало је у наредним го-динама две моје брошуре: „Да нам пчеле боље презиме" и „Напчелињаку у пролеће", па је и њих брзо нестало. То је потстаклодругове из „Задружне књиге" да мисле о даљем издавању пчеларскелитературе. Позвали су ме на договор. Обавезао сам се да напишемпчеларски приручник од 96 страна, који ће одговарати нашим при-ликама и бар привремено задовољити потребе пчелара. После нештовише од годину дана (1951) угледала је свет моја књига „Живот игајење пчела". И она је, иако је била знатно већа него што се у по-четку мислило, брзо отишла из књижарских рафова. После 2—3месеца нови интересенти је више нису могли добити. Тражили суда се штампа друго издање. С њиховим захтевом сагласила се и„Задружна књига". Тако сам добио задатак да припремим новоиздање, у коме сам много што шта исправио, неке одељке проши-рио и допунио, а и написао нову главу о пчелињој паши, које нијебило у првом издању.

С обзиром на то да уз прво издање нисам ништа рекао о овојкњизи, налазим да је потребно да то сада учиним. Пре свега потреб-но је рећи да сам при изради плана књиге имао циљ да читаоцаупознам са важношћу пчеларства као пољопривргдне гране, са ор-ганизацијом и животом пчелињег друштва као главним носиоце ипчеларства, са поступцима и радњама који се обављају да би сепчела могла успешно користити и са условима од којих зависи успехили неуспех у пчеларском раду. Цео материјал сам поделио у шестодељака (глава). У првој глави сам укратко изложио важност пчелар-ства и његов положај у прошлости и садашњости. Овде се нисаммогао дуже задржати, иако би то било врло интересантно, јер јетребало дати само опште појмове.

3

У другом делу приказао сам положај пчеле у животињском све-ту, састав, организацију и живот пчелињег друштва. При овом самсе трудио да из ове материје, која би сама за себе могла бити пред-мет велике књиге, дам оно што је најпотребније једном практичномпчелару за успешно гајење и коришћење пчеле. Тако сам у одељ-цима о матици, труту и пчели-радилици говорио само о оним ор-ганима који су нарочито развијени за вршење специјалних улогау друштву (код матице и трута о полним органима, а у одељку орадилици о радпим органима). Да излагања не би била сувопарна

и неинтересантна за читаоца, ја сам их, где год је то било згодно,везивао с праксом. Ради примене и уклапања у целину оног што јеречено о матици, труту, пчели радилици, пчелињем гпезду и размно-жавању пчела и ради бољег разумевања друштвеног живота, овојсам глави додао и поглавље о животу пчелињег друштва у ,токугодине, иако се у многим приручницима оно изоставља или излажеврло кратко. Сматрам да је потпуно разумевање друштвеног жи-вота основа разумпог практичног рада.

У глави о кошницама и пчеларском прибору приказао сам кра-так историјат кошнице, затим савремене кошнице које су у широ-кој примени у савременој пчеларској пракси, са додатком збегас мрачном вентилацијом — мојим доприносом пчеларству. Избегаосам да говорим о двојним кошницама и о кошницама разних димен-зија које се локално употребљавају, јер се читалац-почетник не бимогао лако снаћи у разним системима и мерама.

У глави о гајењу пчела изложио сам рад с пчелама у току целагодине, почев од раног пролећа па до краја зиме. Приказао сам сверадње које се обављају у савременој пчеларској пракси, али не увиду прописа и правила, већ у виду образаца које пчелар, ослања-јући се на знање о животу пчелињег друштва, може подешаватипрема стању пчелињег друштва с којим ради и условима околине(унутрашњи и спољашњи чиниоци). Избегавао сам теорије и методесумњиве вредности.

У новој глави о паши трудио сам се да читаоцу учиним јасномнераздвојиву везу између пчеле и биљног света. Затим сам украткоприказао око 187 медоносних биљака, делећи их на важније коједају пчелама главну пашу и на споредније које доприносе правил-ном развоју пчелињих друштава до главне паше и после ње.

И напослетку сам говорио о пчелињим болестима и непријате-љима пчела, који каткад могу да упропасте сав труд пчелара. Тру-дио сам се да их прикажем што јасније и да дам најпотребнијаупутства за њихово сузбијање и лечење. У последње време д-р ИвоТомашец (Загреб) дао је неколико добрих књига о болестима пчела,али се надам да ће нашим пчеларима, нарочито оним у Србији, битиод користи и ово што сам ја написао.

При изради ове књиге користио сам своје дугогодишње иску-ство и пчеларску литературу наведену на крају књиге, из које сали узео велики број слика.

На крају сам слободан да се и овим путем захвалим д-ру Бо-ривоју Д. Милојевићу, који ми је у дугогодишњој сарадњи помогаода боље уђем у проблеме биологије пчеле, д-ру Вранку Влатко-вићу и д-ру Сими Грозданићу, који су својим примедбама на ру-копис првог односно другог издања много допринели да ова књигаугледа свет са што мање недостатака. Исто тако сам захвалан Уре-ђивачком одбору и сарадницима „Задружне књиге", који су учинилида књиа у лепој опреми дође у руке наших пчелара.

Читаоце-пчеларе молим да своје мишљење о књизи, а и евен-туалне примедбе достављају писцу иа адресу: Београд, ГенералаХанриса бр. 5. Свако мишљење, било повољно или неповољно, иско-ристиће се у случају да се укаже потреба за штампање трећегиздања.

Београд, јануара 1953 год.ТИХ. Р. ЈЕВТИЋ

4

Г л ав а I

ПЧЕЛАРСТВО У НАШОЈ ПРОШЛОСТИИ САДАШЊОСТИ

ПЧЕЛАРСТВО У НАШОЈ ПРОШЛОСТИ

Пчеларство је једно од најранијих и најомиљенијихзанимања наших народа. Оно је старије од ратарства, паможда и од сточарства. Зна се да су наши преци гајилипчеле још у старој постојбини. Они их нису заборавили инапустили ни онда, кад су били приморани да оставе својаогњишта и да се отселе далеко на југ, у Панонску Низију.Пчеле су биле саставни и нераздвојни део њиховог при-вредног и културног живота. За ову чињеницу знамо изизвештаја Прискуса Ретора о писму византиског цара Тео-досија II (408—450 год. нове ере) хунском владаоцу А т и л и .У том извештају Прискус вели да су војници у рату доби-вали уместо хране к а ш у (кенгрос) а уместо вина м е д о с.Јасно је, да медос (мед с додатком грчке речи ос) није ни-шта друго до м е д о в и н а , омиљено пиће старих Словена.Употреба медоса (медовине) у Панонској Низији, у којојсу тад владали Хуни, показује да су Словени, насељениоко реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи и до-бављачи м е д о с а, јер реч мед није ни грчка ни хунска,већ чисто словенска.

После продора и коначног насељавања Јужних Сло-вена на Балкан, пчеларство је добило још већи привреднии културни значај. Мед и восак су произвођени не само заподмирење домаћих или ратних потреба, већ и за трговину,која је временом постала врло жива. Сачувани су неки пи-сани споменици — писма и хрисовуље српских владара —који то потврђују. Тако, у писму Стевана Првовенчаног,којим је регулисана трговина Дубровчана, стоји поред

7

осталог и ово: „Нека је свима знано, да је краљевство мидало милост Дубровчанима да продају вино без воде и медпо ценовнику, и ако се нађе ко да продаје вино са водомили мед преко ценовника, да му се узме све што има".Краљ Урош, дајући Дубровчанима привилегије да тргујупо српским земљама, наређује: „Да им се не узме силомни скрлат, ни мед, ни брашно, ни која друга роба".

Да би се обезбедила и још више појачала производњамеда и воска, пчелари су ослобађани свих других дужно-сти, па и војних. Краљ Милутин у једном писму пише:„Пчелари да не раде никакве друге послове, нека будусамо пчелари".

Изгледа да је у средњевековним српским државамабило много пчелињака и пчелара. То се, поред осталог,види и из хрисовуље цара Душана о оснивању манастирасв. Арханђела Михаила и Гаврила у Призрену, у којој јеобележио међе пчелињака на Слатини. То је учинио сва-како због тога, да и други не би држали пчеле на том про-стору. Овај пчелињак имао је 10 пчелара, доведених изразних српских крајева и сигурно неколико хиљадакошница.

Из писаних споменика се, нажалост, не види како сунаши стари пчеларили и каквим су знањем располагали.Али из чињенице да је мед био артикал трговине, да супчелари били ослобођени других дужности и да су наро-чито бирани и довођени на велике пчелињаке, може сезакључити да су услови за пчеларење били добри и да супчелари били мајстори свог посла. Пчеларску вештину изнање добивали су од својих старих као велику драго-ценост, а често и као тајну. Пчеларска вештина и знањепрелазили су с колена на колено, од оца на сина. Да тознање није било мало, може се закључити по томе што суиз средине наших народа изашли први учитељи пчелар-ства у Европи, А н т о н Ј а н ш а (Словенац) и Ш и р а х(Лужички Србин).

Наши стари пчеларили су вршкарама и дубинама, којесу изројавали и добивали из сваке презимеле кошнице потри и више ројева. Захваљујући дуготрајној и богатојпаши (шуме, пашњаци, ливаде, ритови итд.) и старке и ро-јеви обично су успевали, да се до јесени изграде и спремезнатне резерве меда (10—30 кг). Ујесен су одабирали ко-шнице за п р е с а д, а остале убијали и вероватно и спа-јали и тако добивали велике количине меда и воска.

С пропашћу српских држава, пропали су и великипчелињаци манастира и српске властеле. Међутим, остаоје српски сељак да и даље гаји пчеле. Он је своје, народнопчеларство сачувао и провео кроз све буре и догађаје по-тоњих столећа. И поред свих тешких ослободилачких ра-това, вођених у првој половини деветнаестог века, у ма-леној кнежевини Србији било је, према подацима МиланаЂ. Милићевића из 1859 год. 165.861 кошница са пчелама.

Утицај капиталистичке привреде на пчеларство у Ср-бији. — Ослобођење Србије од Турака и развитак капита-лизма изменили су привреду српског села. Сељак је биопринуђен да крчи шуму, да разорава пашњаке и ливаде ида своју производњу подешава према захтевима капита-листичког тржишта. Тако су, постепено, нестајали повољниуслови који су омогућили процват српског пчеларства уСредњем веку. Поред тога, тржиште је изгубило ранијеинтересовање за пчеларске производе. На тржишту се по-јавио нов артикал, ш е ћ е р из шећерне репе, произведену великим капиталистичким предузећима — фабрикамашећера. Неминован резултат таквог стања ствари било јеопадање пчеларства у Србији. По попису из 1866 год., уКнежевини Србији било је само 107 хиљада кошница сапчелама.

Капитализам је погоршао услове и пореметио ток раз-воја пчеларства у Србији, али га није уништио. То, уоста-лом, није било ни у његовом интересу, јер је пчела сталани нужан пратилац човека. Човек би је морао гајити и ондакад му не би давала ни капи меда, ни трунке воска. Пче-ларство се почело прилагођавати новим условима. Погор-шани природни услови постепено су се надокнађивали већими разумнијим залагањем пчелара, примитивна кошницапочела се замењивати модерном, мења се начин пчела-рења, и полако се прелазило од примитивног на рацио-нално пчеларење. Да би се у овом погледу постигли задо-вољавајући резултати, морао се мењати и начин преда-вања и ширења пчеларског знања. Ранији начин више нијезадовољавао. Ово тим пре што су се пчеларска знања про-ширивала и продубљивала новим тековинама науке. Поја-вила се потреба за пчеларским књигама, часописима идругим публикацијама, којима би се дотадашње знање про-ширивало и задобивала нова лица за пчеларски посо наместо оних које су догађаји отстранили од пчеларства.

8 9

Прва књига о пчеларству на српском језику, штампанаје 1810 год. у Будиму. Наслов јој је „ Н о в и п ч е л а р"а написао ју је А. Максимовић. Затим су се ређале остале,већином штампане у Новом Саду и Београду. Поменућемо„ С т а р и п ч е л а р " од Максимилијана Ћурчина (НовиСад, 1847), „ П ч е л а р " од Филипа Ђорђевића (Нови Сад,1860), „ П о у к е из п ч е л а р с т в а " од Милана Р. Ан-тића (Београд, 1876), „ С р п с к и р и ј е ч н и к за к о -в а н џ и ј е " од Јована Живановића (Нови Сад, 1877),„ К р а т к о п ч е л а р с т в о з а п о ч е т н и к е " о д М . Д .Дејановића (Панчево, 1878), „ П ч е л а р е њ е к о д С р б а "од Јована Живановића (Београд, 1879), „ С р п с к и п ч е -л а р " од Јована Живановића (Нови Сад, 1879) итд.

Први пчеларски часопис био је „ П ч е л а " . Излазиоје у Београду од 1883 до 1885 године, под уредништвомДрагутина Посниковића. Доцније су се појавили: „ С р п -с к и п ч е л а р " , орган Српске пчеларске задруге у Руми.„ П ч е л а р " , орган Српског пчеларског друштва у Бео-граду, „ Ј у г о с л о в е н с к о п ч е л а р с т в о " , орган Са-веза пчеларских задруга и „ Н о в и — З а д р у ж н и п ч е -л а р " , орган Главне пчеларске задруге.

Међу српским пчеларским писцима, који су измеђуПрвог И Другог светског рата писали и штампали пчелар-ске приручнике, истичу се: Крста Пчеларевић-Мршуља,Божа Мићић, Јован П. Јовановић, Димитрије-Мита Стан-ковић, Миливоје Бугарски и др Сима Грозданић.

У Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини је та-кође штампан велики број пчеларских књига, а издаваноје и неколико пчеларских часописа. У Љубљани излазивише од 50 година „ С л о в е н с к и ч е б е л а р " . У За-гребу је до ослобођења излазио часопис „ П ч е л а " , а уОсијеку „ Х р в а т с к а п ч е л а " .

У старој Југославији држава није поклањала никаквупажњу пчеларству. Остављала је да се о њему брину самипчелари. И заиста, све што се учинило, учинили су онии њихове организације. Али није било много успеха. Не-достајали су и људи и материјална средства. Због тога јепчеларство све више губило значај који је раније имало.Пчеле су све више прелазиле из руку радних сељака уруке богатих сељака, ситних трговаца и занатлија, учитељаи свештеника, железничара и других малих чиновника. Туи тамо појављивала су се и чисто капиталистичка преду-зећа, која су се развијала и ширила на рачун ситних пче-

10

лара. Средњи и сиромашни сељаци, уколико су се задр-жали као пчелари, пчеларили су примитивно, вршкарама,које су због неповољних услова полако ишчезавале.

Државни органи старе Југославије нису ништа преду-зимали да се пчеларство омасови и подигне на виши сту-пањ, и тиме помогне сиромашном сељаку да подигне стан-дард свог живота. Колико се о пчеларству мало водило ра-чуна, најбоље се може видети из следећих чињеница. По-сле близу сто година од почетка новог правца у пчеларству,у Југославији је 1941 године било две трећине примитивнихкошница, а само једна трећина модерних. У Министарствупољопривреде, које је било најпозваније да се стара о уна-пређењу пчеларства, није било ниједног пчеларског струч-њака нити обичног службеника задуженог искључиво запчеларство. У пољопривредне школе уведено је пчеларствокао наставни предмет више форме ради, пошто је и оноједна од ситних пољопривредних грана, али ниједна нијеимала квалификованог пчеларског стручњака за настав-ника. Грађани старе Југославије нису могли да добију пче-ларско образовање.

За време окупације стање пчеларства се још више по-горшало. Окупатори су многе пчелињаке опљачкали иуништили.

ПЧЕЛАРСТВО У НОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

По ослобођењу, народне власти образоване у току На-родноослободилачке борбе, имале су пуне руке посла. Узмасовну подршку трудбеника нове Југославије, обнављанису порушени саобраћајни објекти, фабричка постројења,јавне и станбене зграде, обезбеђивани су огрев и исхрана,јер је зима била на прагу, обављана је сетва итд. Упркостоме, народне власти су ипак нашле времена и могућностида посвете пажњу и пчеларству. Још 1946 године увезенаје из иностранства велика количина пчелињег воска, којаје одмах прерађена у вештачко саће и стављена на распо-ложење пчелрству. Образовано је преко стотину државнихи задружних пчелињака и у свима министарствима народ-них република ангажовани пчеларски стручњаци за радна унапређењу пчеларства. У наредним годинама, мини-старства пољопривреде свих народних република преду-зела су читав низ мера, које треба да реше основне про-блеме нашег пчеларства: снабдевање, припремање стручних

11

кадрова, сузбијање болести, итд. У већини, народних репу-блика основана су пчеларска предузећа за израду кошница,вештачког саћа и осталог пчелрског прибора (Ново пчелар-ство у Новом Врбасу, Пчеларска централа у Загребу, Пчелау Сарајеву итд.). Та предузећа израђују сваке године вишеод 20.000 ком. модерних кошница. У НР Србији и НР Хр-

ватској основане су и раде две пчеларске школе.

Да би се наше пчеларство могло што више користититековинама науке, Министарство пољопривреде НР Србијеосновало је при Заводу за воћарство и прераду воћа уЧачку Отсек за пчеларство са задатком да научно проучавасва питања пчеларске праксе. Овај Отсек ће тесно сарађи-вати с Пчеларском станицом у Кучајни, која ради на се-лекцији пчела и извођењу матица.

Сва министарства пољопривреде народних републикаособиту пажњу поклањају подизању и одржавању задру-жних пчелињака, којих већ има више стотина. Многи одњих увелико оправдавају своје постојање: чланови се-љачких радних задруга добивају за свој рад, поред осталихживотних намирница, и мед који више није посластица и

12

привилегија појединаца, већ драгоцена храна радног чо-кека. За пчеларство у задругама заинтересовани су на тајначин и задругари. То је, уосталом, и најбоља гарантијауспешног развића задружног пчеларства.

Поред задружних пчелињака, у свима народним ре-публикама лостоје на пољопривредниом добрима (савезног,републичког и локалног значаја) и економијама државнипчелињаци, од којих је приличан број с неколико стотинакошница. То су већ учвршћени и добро организовани пче-лињаци, који откупној мрежи могу да дају већ знатне ко-личине меда.

Народне власти не запостављају ни приватне пчели-њаке, нити ће то чинити у будућности. Оне ће омогућитисваком човеку који има наклоности и могућности за гајењепчела, да се бави овим послом, јер ће се само тако моћи употпуности искористити ова животињица, која је од нај-старијих времена тесно везана са животом човека. Радитога је влада НР Србије и донела Уредбу о унапређењуи заштити пчеларства.

Због чега владе наших народних република предузи-мају све нове и нове мере за унапређење пчеларства? Нато питање одговориће сваки наш човек: Због великих ко-ристи које пчеле пружају људској заједници. Па и поредтога што то сви знају, неће бити на одмет да се о томеу оваквој књижици каже која реч.

КОРИСТИ ОД ПЧЕЛАРСТВА

Важност пчеларства као пољопривредне гране толикоје велика, да ју је тешко оценити. Пчеле су, — поред тогашто дају мед, који је одлична и укусна храна, и восак,који служи као незаменљива сировина за многе гране ин-дустрије, — главни опрашивачи многобројнрг биља. Захва-љујући томе, оне доприносе повећању жетвеног приносамногих биљних култура.

У прво време, — кад су се појавили шећер од шећернерепе и трске, и восак од неког тропског биља, — изгледалоје да је пчеларство изгубило своје основно упориште. Ме-ђутим, није требало да прође ни један човечији век, па дасе сазна да су мед и шећер две сасвим различите материјеи по хемиском саставу и по дејству на човечији организам.Шећер је материја готово стопроцентно састављена од са-

13

харозе, коју организам мора да вари, разлаже на простешећере. Мед је врло сложена слатка материја и састоји сеод грожђаног и воћног шећера (око 80%), воде (око 18%),сахарозе (око 1%) и нешто мало минерала (гвожђа, магне-зијума, фосфора, итд.), минералних соли, етеричних уља,органских киселина и извесних витамина. Мед је таквогсастава да у организму одмах прелази у крв, готово безикаквог варења. Показало се, да је одлична храна за бо-леснике после неке тешке прележане болести, за децу, кодкоје се брзо повећава број црвених крвних зрнаца; за рад-нике на тешким физичким радовима итд. Поред тога, нау-чним испитивањима је потврђено уверење чврсто укоре-њено у народу, да је мед лековит. Сировина за мед потичеиз најмириснијих делова биљака — из цветова. Сировинаиз које се справља мед не подвргава се никаквом кувањуни дотеривању. Све што се у тој сировини мења, мења сесамо у организму пчеле и има за циљ да се што боље са-чува и економичније употреби у животу пчела.

Што важи за мед, важи и за восак. Искуство је пока-зало, да се пчелињи восак не може заменити никаквимдругим воском у многим важним гранама индустрије.

Мед и восак су само један део користи од пчела. Многосу веће користи (око 10 пута) које пчеле пружају као опра-шивачи биља. Многобројна испитивања, вршена за послед-њих 50 година у разним земљама света, недвосмислено супоказала, да су пчеле важан чинилац у повећању пољо-привредне производње. Оне повећавају просечно: приносвоћа за 50—60%, сунцокрета за 30—50%, семена црвенедетелине и луцерке за 50—70% а понекад и много више итд.

Разумним гајењем и правилним распоредом пчела овекористи се могу још више повећати. То се особито можепостићи дресирањем пчела, тј. упућивањем пчела да вишепосећују биљке које треба опрашити него друге мањеважне.

Пчеле се упућују да посећују цветове одређене биљкена тај начин, што се свакодневно рано ујутру прихранемалом количином сирупа (100 гр на једно пчелиње дру-штво) намирисаним мирисом свежих цветова дотичне биљке(без зелених делова). Прве пчеле, које пронађу додатухрану, враћају се на своје сатове, почињу да изводе наро-читу игру, исту ону коју изводе кад пронађу у пољу илиу шуми нови извор добре паше. Та игра мобилише осталепчеле излетнице и оне одлећу у поље и траже цветове са

истим, мирисом. На тај начин се успело да пчеле посећујуцрвену детелину 19 пута више него обично, луцерку 4—7пута, суцокрет два пута итд., а и да се остваре знатновећи приноси семена дотичних биљака.

По нашим прорачунима, пчеле на територији НР Ср-рије доприносе нашој народној привреди око 4,5 милијардединара. Тај допринос с мало труда и напора може се вишенего удвостручити.

14

Г л а в а II

ЖИВОТ И РАД ПЧЕЛА

ПОЛОЖАЈ ПЧЕЛА У ЖИВОТИЊСКОМ СВЕТУ

Пчела није неко нарочито биће које се издваја одосталих живих бића, већ и она, као и остале животиње,има одређен положај у животињском свету. У том светуона има и своје даље и ближе сроднике којима је прибли-жују многе заједничке одлике. Тако, по томе што јој јетело чланковито и има чланковите органе за кретањезглобљене за тело на чланак, пчела спада у к о л о з г л а в -кара заједно са свима осталим животињама истог теле-сног састава. По томе што се код ње могу разликоватиглава, груди и трбух, што има три пара ногу и дише надушњаке, пчела долази у к л а с у и н с е к а т а . По томешто су јој крила опнаста, што се развија потпуним прео-бражавањем и има уста удешена за лизање и сркање хранепчела спада у р е д о п н о к р и л а ц а .

Ближи сродници пчеле ѕаједно с њом чине п о р о -д и ц у п ч е л а (Apidae), која има три рода: род б у м -б а р а , р о д п ч е л а б е з ж а о к е , и р о д п ч е л а .Сви родови породице пчела су друштвене животиње иживе у мањим или већим заједницама.

Бумбари имају најмања друштва, која изумиру у токузиме, остављајући оплођене матице, које преспавају зиму,да у пролеће поново заснују друштва и одрже врсту. Пчелебез жаоке су тропски инсекти. Оне смештају мед и полену округле судове а изводе легло у сатовима у којима сућелије само с једне стране. Пчеле имају савршеније изгра-ђено гнездо. Мед и цветни прашак смештају и легло изводеу шестостраним ћелијама, изграђеним с обе стране сата.Бумбари и пчеле без жаоке изводе легло на тај начин,што испуне ћелију медом и цветним прашком, на које

тада матица положи јаје. О јајету и ларви која се из његаизведе нико се даље не брине, нити је храни. Напротив,матица пчеле полаже јаја у празне ћелије. Изведене ларвесе негују и хране нарочито спремљеном храном.

ВРСТЕ ПЧЕЛА

Род пчела има четири карактеристичне врсте, којеимају следеће називе: 1) п а т у љ а с т а п ч е л а (Арisflогеа), 2) г о р о с т а с н а п ч е л а (Арis dоrsаtа), 3) и н д и -с к а п ч е л а (Арis indika) и 4) м е д о н о с н а п ч е л аили п ч е л а м е д а р и ц а (Арis mel l i f ica) .

Патуљаста пчела је најмања позната врста пчелињегрода. Њено друштво гради само један сат величине дланачовекове руке. Изграђује га на жбуну, грани дрвета илипод стрехом колибе. На шест квадратних сантиметара сатаима око 100 радиличких ћелија. Пчеле ове врсте нерадоупотребљавају жаоку. Због тога их неки и називају „пчелебез жаоке". Међутим, оне стварно убадају, само су бол иоток много блажи него код већих пчела. Ова врста пчеласакупља сасвим мале количине меда, јер изграђује самоједан мали сат. Не може да се навикне да живи у кошници.Постојбина јој је Источна Индија.

Горостасна пчела је распрострањена у Индији, на Фи-липинским острвима и на острвима Цејлон и Борнео. Имавише варијетета. Њена друштва, као и друштва патуљастепчеле, граде само по један сат. Али је он велики. Дуг је150—160 см а широк 120—150 см и обично виси о гранинеког високог дрвета. Све ћелије на сату горостасне пчеле,— без обзира на то да ли се у њима изводе радилице, ма-тице или трутови, — готово су исте величине. Друштва овепчеле селе се у топлије или хладније крајеве, што зависиод годишњег доба.

Пчеле радилице горостасне пчеле велике су колико идобро развијене матице италијанске пчеле. Оне су, по ми-шљењу урођеника, врло љуте. Убадају не само људе и жи-вотиње, већ и мртве предмете, остављајући у њима стотинежаока. Кад хоће да узму мед, урођеници испод сата за-пале ватру. Дим и топлота чине да друштво брзо напустигнездо (сат). Тад се један од урођеника пуже на дрво иотсече сат, у коме може понекад, да буде и до 30 кг меда.Кад се истопи сат, добије се обичан пчелињи восак.

Индиска пчела, иако је неки узимају као варијететмедоносне пчеле, сматра се као посебна врста. Она је мања

Живот и гајење пчела, 2 1716

од медоносне пчеле. На 6 кв см сата има 36 радиличкихћелија, док на истој површини сата медоносне пчеле има29 ћелија. Дебљина сата износи око 18 мм а размак измеђудва суседна сата је око 7 мм.

Доња страна трбуха индиске пчеле је жута. Предњидео сегмената је наранџастожут, док је задњи мрке бојеи покривен дугим беличастим длачицама. Матице су већеод радилица. Трутови су мањи од матица, а нешто маловећи од радилица. Они су плаво-црни без жуте боје. Дру-штва индиске пчеле су љута и тешка за руковање. Држесе у шупљим пањевима и земљаним цевима (посудама).Сакупљају врло мало меда, око 4 кг по једном друштву.

Патуљаста, горостасна и индиска пчела немају прак-тичне вредности. За нас највећи интерес претставља м е -д о н о с н а п ч е л а , о којој и углавном говоримо у овојкњизи.

РАСЕ МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

Медоносна пчела као врста има велики број р а с а ,које су по величини и општим особинама готово једнаке.Разлике између њих, углавном по боји и понашању, супоследица климе и других услова под којима су дуго вре-мена живеле. По боји односно по обојености хиитна и дла-чица, све расе медоносне пчеле могу се поделити у двегрупе, ц р н е или т а м н е п ч е л е и ж у т е п ч е л е .У прву групу спадају: европска црна или тамна пчела,крањска пчела, кавкаска пчела, северно афричка, западно-афричка и мадагаскарска пчела, а у другу: италијанска,кипарска, банатска, жута кавкаска, сириска, палестинска,египатска и сахарска пчела.

Е в р о п с к а ц р н а и л и т а м н а п ч е л а има дваваријетета, холандску црну и немачку тамну пчелу. Поспољашности, ове две расе може да разликује само доброизвежбано око, док се по понашању могу лако разликовати.

За холандску црну пчелу каже се да је пчела хељде ивријеска. Пчелари ван њене постојбине замерају јој штосу њена друштва љута, склона да нападају друга друштваи што су нервозна. Кад се отвори кошница, пчеле јуре, каостадо оваца, из једног угла у други, гомилају се на доњојивици подигнутог оквира, одакле лако падну на земљу инервозно се разилазе у свим правцима. Иначе су добрераднице, мед поклапају белим поклопцима, лако се стре-

18

сају са сатова приликом вађења меда и лако се пресељајуна кратка растојања.

Т а м н а н е м а ч к а п ч е л а није тако црна као хо-ландска, због чега се често и назива т а м н а п ч е л а .Ова раса, више или мање измењена, вели Балденспергер,може се наћи свуда по централној и северозападној Ру-сији, Шведској, Норвешкој, Британским острвима, Холан-дији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској, Шпа-нији и Португалији. Црни прстенови, вели исти писац, ои-вичени су жућкастим маљама на сегментима трбуха, штојој даје тамни изглед. За разлику од црне холандске пчеле,пчеле радилице ове расе лако се умире димом и не јурепо оквирима кошнице. За њих се каже да су неотпорнепрема неким болестима. Међутим, Французи тврде да нисуништа мање неотпорне него друге расе.

К р а њ с к а п ч е л а је наша пчела. Име је добила поједној покрајини у Словенији (Крањ, Крањска), у којој јеона најчистија. По спољашности се разликује од тамне не-мачке пчеле по томе што је нешто већа и што су јој црнисегменти трбуха оивичени сивкастим прстеном покриве-ним беличастим маљама. Пчелиња друштва ове расе сумирна, брзо се множе, склона су ројењу више него дру-штва осталих раса, изграђују велики број матичњака, успе-шно сакупљају нектар, који прерађују у потпуно зрео мед,добро зимују, зрео мед поклапају белим поклопцима. Премапетогодишњим испитивањима америчког професора, д-раО. В. Парка (1931—1936) друштва крањске пчеле водеиспред друштава италијанске и кавкаске пчеле: у произ-водњи меда, у економичној употреби зимнице, у отсуствузимских губитака, у пролећном изграђивању, у замени ма-тица и бематичности и у погодности за руковање. Нај-озбиљнија им је мана наклоност према ројењу.

Францис Јагер каже за крањску пчелу да је то крупнасребрно-сива пчела.

Кавкаска сива пчела је слична тамној (црној) европ-ској пчели, само што су јој црни прстенови трбуха оиви-чени сивим маљама. За пчеле радилице ове расе каже се:да су мирне, да се одлично бране од туђица, да ретко улазеу туђе кошнице, да одлично зимују и изграђују беле меднепоклопце. Много се цене у Америци и другим земљама.Замера им се: што много лепе прополисом, што много из-грађују заперке у гнезду и што излећу по хладном временуте упролеће многе настрадају. Планински сој кавкаскепчеле више се цени од равничарског.

19

Поред описаних раса тамних пчела, још су познате:северно-афричка пчела (туниска или пунска, по Балден-спергеру, телурианска), западно-афричка пчела и мадага-скарска пчела. За ову последњу се каже, да је најцрња одсвих познатих пчела. Тело јој је покривено ретким тамниммаљама (длачицама).

И т а л и ј а н с к а п ч е л а ј е најпознатији претстав-иик друге групе пчелињих раса. Она је позната у свимкрајевима света по својој лепој жутој боји. У САД се то-лико учврстила и раширила, а донекле и изменила, да јеАмериканци сматрају као своју посебну расу. Обично иматри жута сегмента или прстена оивичена црнином. Понекадруштва имају пчеле радилице са четири, па чак и петжутих прстенова. Задњи део трбуха, груди и глава су црнебоје са жутим траговима на чељустима и жутом бојом намаљама. Матице нису све подједнако жуте. Ретко им јесав трбух жут. У највише случајева горњи део трбуха јежут, док је доњи црн. У неким случајевима матице имајунаизменично жуте и црне прстенове. Трутови су обичнотамнији.

Италијанска пчела, иако је најпознатији претставникжутих раса, није њихова мајка. Мисли се да је она посталаукрштањем с кипарском пчелом, коју су гајили стари Грции још пре наше ере носили на испашу дуж морских обала.

К и п а р с к а п ч е л а личи на италијанску пчелу,али се ипак од ње разликује. Жути прстенови, три на броју,обично су шири и имају затворено наранџасту боју, којасе проширује и на четврти трбушни прстен. Сви прстеновису оивичени црнином. Прстенови од маља су смеђасти. Ки-парска пчела у основи груди има жут штит, по коме се онаразликује од осталих раса. Исто тако је она с доње странеобојена лепом наранџастом бојом.

Кипарска пчела се, по свему судећи, може сматратикао мајка жутих раса. Она је најлепша пчела, и као такваје привлачила пажњу многих пчелара. Међутим, она сеније проширила, јер је немирна и љута, и као таква, не-погодна за држање и гајење.

Б а н а т с к а п ч е л а је по жутој боји предњих тр-бушних сегмената слична италијанској пчели. По свимосталим особинама је слична крањској пчели. Вероватно једа је она постала укрштањем ове две расе.

К а в к а с к а ж у т а п ч е л а је по боји слична ита-лијанској пчели а по свим осталим особинама кавкаскојсивој пчели. Није искључено да је постала укрштањем

сиве кавкаске с кипарском пчелом, коју су стари Грци наједрилицама доносили на обале Црног мора ради иско-ришћавања тамошње паше.

Египатска пчела је нешто мања од осталих раса. Прзатри предња трбушна прстена имају отворено жуту бојус црним оивичењем. Трбух је покривен сиво-белим длачи-цама. Њена друштва не образују зимско клубе, те прематоме нису способна да живе у хладнијим крајевима. Са-времени пчелари у Египту укрштају је са крањском иликавкаском пчелом.

С и р и с к а п ч е л а је нешто већа од египатске, а побоји личи на италијанску. Њена друштва се много роје,граде велики број матичњака и рђаво зимују. С ројем идевелики број матица, које се међу собом не убијају док сеједна не спари. Младе матице у првом месецу носе нео-плођена јаја.

П а л е с т и н с к а п ч е л а се нешто мало разликујеод сириске. Прва три трбушна прстена су лимунове бојеа оивичена су црнином.

С а х а р с к а п ч е л а је распрострањена по оазамапустиње Сахаре и у планинама на северу ове пустиње.Врло много личи на кипарску пчелу, али није тако љутакао она. Балденспергер мисли да је сахарска пчела најмир-нија пчела на свету. Она у исто време претставља и најчи-стију расу, јер живи у изолованим подручјима.

ПЧЕЛА ЈЕ ДИВЉА ЖИВОТИЊА

Медоносну пчелу често називају и д о м а ћ а п ч е л а .Али из тога не треба закључити да је она домаћа живо-тиња у оном смислу у коме су то остале припитомљенеживотиње. Она је домаћа животиња уколико се њен животискоришћује за потребе домаћинства. Иначе, она је дивљаживотиња. Нема никакве разлике између пчелињих дру--штава која имају своја боравишта у најнеприступачнијимпланинама и оних која чува и гаји човек. Чак нема ни-какве разлике ни у њиховом понашању према човеку.

ПЧЕЛА ЈЕ ДРУШТВЕНА ЖИВОТИЊА

Медоносна пчела (коју ћемо даље називати само пчела)је друштвена животиња, као што су то уосталом и њенеближе сроднице. Она живи у великим заједницама (дру-

20 21

штвима) које јој обезбеђују одржавање врсте. Пчеле поје-диначно не могу да живе, Грађа њиховог тела и њиховинагони (инстинкти) омогућују им живот у друштву, у комеје извршена подела рада према способноети и старости.Једна пчела радилица се може издвојити и натерати дапод извесним условима живи изоловано, али се она не можемножити, а исто тако ни старати о себи, те ускоро мора даугине. Многи инсекти пред зиму нађу склониште, успавајусе и у том стању остану све док поново не отопли. Пчелаје изгледа изгубила ту способност. На ниској температурисе укочи и брзо угине, Али је зато она задобила способностда на хладноћи створи и одржава евој сопствени топликутак и да у њему проводи критичне дане. Тај кутак неможе да створи појединачно, већ у заједници с већим бро-јем другарица. У њему се оне узајамно и колективно за-гревају. Исто се тако пчела изменила и у погледу одбране.Тестераста жаока — одбранбено оружје пчеле — употре-бљава се у већини елучајева само једанпут. Она се приупотреби извуче и тако појача своје дејство, али њена соп-ственица брзо угине. Јасно је, да притом пчела радилицане брани себе, већ заједницу у којој је дотле живела и ра-дила. Ови примери објашњавају и друге појаве у животупчеле: релативну сталност телесне грађе и нагона, неумор-ност у послу итд.

САСТАВ ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВА

Пчелиње друштво чине: м а т и ц а , т р у т о в и ип ч е л е р а д и л и ц е . Матица и пчеле радилице су сталничланови друштва док су трутови повремени — сезонски,за време док су повољне прилике за ројење или заменуматице.

Једно пчелиње друштво има обично и нормално једнуматицу, 15—70 хиљада пчела радилица и за време сезоневише стотина трутова.

Број пчела је променљив и зависи с једне стране одпотреба друштва, а с друге од способности друштва дау одговарајућем времену изведе потребан број пчела ра-дилица.

МАТИЦА

Матида је једина, потпуно развијена женка у пчели-њем друштву. Она носи јаја, из којих се изводе сви чла-

нови друштва. Према томе она је мајка целог пчелињегдруштва.

Многи народи је називају краљица. Такав назив до-била је зато што се мислило да она влада и господари упчелињем друштву. И наш народ јој, иако се из имена

(матица) јасно види да је од најстаријих времена знао зањену улогу у друштву, приписује особине доброг старе-шине и мудрог управљача. Међутим, научна испитивањапоказала су не само да она није господар и управљач, већи да је чак душевно неразвијенија од пчела радилица и дасе уствари њена улога еводи искључиво на ношење јада.Па и у томе није самостална. Она није та која осећа про-мене у кошници и околини и која подешава свој рад преманасталим променама. Ту дужност врши друштво. Оно нању утиче помоћу исхране и припремањем ћелија, у којематица полаже произведена јаја. У сваком друштву по-стоји група радилица која је окружује и стара се о њенојисхрани и чистоћи. Захваљујући томе, што је сав њен радсведен на ношење јаја и што се друштво марљиво старао њеној исхрани, она је постала права „машина" за ства-рање и полагање јаја: за 24 часа може да снесе под наро-чито повољним условима и преко 2.000 јаја. Укупна те-жина ових премашује тежину њеног тела.

Матица се и по спољашњем изгледу и по својим орга-нима разликује од пчеле радилице. Дуга је 20—25 мм. Имадугачак и на доњем крају зашиљен трбух, те јој крила

22 23

изгледају кратка, јер допиру до половине трбуха. Главајој је нешто мања од главе пчеле радилице. Исти је случаји с усним апаратом. Медни желудац је неразвијен. Ногенису подешене за сакупљање цветног прашка и чишћењетела као код радилице. Има жаоку повијену и глатку, којуобично употребљава у борби са својом супарницом — дру-гом матицом, а вероватно и као помоћни орган при пола-гању јаја.

П о л н и о р г а н и м а т и ц е . — Уместо радних органа,код матице су развијени полни органи: д в а ј а ј њ а к ак р у ш к а с т о г о б л и к а , ј а ј о в о д и , с е м е н а к е с и ц аи в а г и н а , који служе за стварање, спровођење, оплођа-вање и полагање јаја. Јајњаци се састоје из великог бројац е в ч и ц а (око 180) у којима се образују и развијају јаја,што се лепо види на слици која показује полне органе ма-тице. Развијена јаја из јајњачких цевчица сливају се једноза другим у одговарајуће ј а ј о в о д е , одакле по реду пре-лазе у вагину, која је у свом средњем делу, помоћу наро-

24

читог канала везана са с е м е н о м к е с и ц о м (сперма-тека). У овој последњој налазе се у великој количини му-шке полне ћелице ( с п е р м а т о з о и д и ) , које је матицапримила кад се спарила с трутом.

За време док полаже јаја, матица истим темпом којимова доспевају у вагину испушта из семене кесице неколикомушких полних ћелица, које пролазе кроз семени канали долазе у вагину, где се једна од њих споји с јајетом.Тако оплођено јаје матица полаже на дно мале сатне ће-лије. Но, матица не носи само оплођена јаја. Она понекад,кад то изискује потреба друштва, — или кад је неспособнада оплођава јаја услед недостатка мушких полних ћелицау семеној кесици, или услед неког поремећаја у полном ор-

25

гану, — полаже и неоплођена јаја, онаква каква излазе изјајних цевчица, и то обично у веће сатне ћелије.

П а р т е н о г е н е з а . — Из оплођених јаја развијајусе женски чланови друштва (матице и пчеле радилице) аиз неоплођених мушки чланови друштва (трутови). Појавада се из неоплођених јаја развијају нормалне јединке (кодпчела трутови) зове се партеногенеза. Партеноге-незу код пчела први је открио познати пчелар Ђ е р з о н .

Спаpивање м а т и ц е . — Да би матица могла даоплођава јаја мора_имати у семеној кесици мушке полнећелице (мушко семе), које добива од мужјака — трута.Акт примања мушког семена зове се с п а р и в а њ е . Ма-тица се спарује с трутом једанпут. Није искључено да сеово дешава више пута, али у сваком случају само пре негошто почне да носи јаја. При спаривању матица прима одтрута више_милиона мушких полних ћелица које доспе-вају у семену кесицу. Да се мушке полне ћелице не би ра-стуриле пре него што стигну у семену кесицу, полни органтрута с којим се матица спарила остаје ,у матици, и прињеном повратку у кошницу види се као бели кончић. Актспаривања (копулације) трут плаћа животом.

Спаривање се врши у слободном ваздуху, ради чегаматица после 5—7 дана од дана извођења (рођења) излећеиз кошнице и пошто направи неколико кружних летова даупозна положај своје кошнице, вине се у вис. Како она тадиспушта нарочити мирис, за њом полете многи трутови изте и других кошница. Матица лети веома спретно и брзо.Због тога многи трутови заостају. Сустигне је и с њом сеспари обично најснажнији и најиздржљивији трут, којисвој успех плаћа животом истог тренутка. Уморна матица,по изгледу као рањена, с остатком закинутог трутовог пол-ног органа, враћа се свом друштву, где је с нестрпљењеми нервозом, — која постаје утолико већа уколико се дужебави ван кошнице — очекују пчеле радилице. Одмах отпо-чињу да је хране и да јој пажљиво отклањају остатке тру-торог полног органа.

Овај излет може да се сврши и трагично, тј. матицаможе и да пропадне. Изненадна олуја, хладан ветар иликаква птица, која се храни инсектима, велики су неприја-тељи матица. Но и саме пчеле понекад хоће да убију ма-тицу при њеном повратку. То се обично дешава кад се ма-тица задржи дуже времена и при томе или добије другимирис или се замори, изнемогне од глади или се запрља упрашини, те пчелама изгледа као туђа. Тада је нападају,

23

око ње направе лопту и тако је одвоје од пчела хранитељки,а вероватно и од свежег ваздуха. Изолована и уклупчана,матица брзо угине. Она може да настрада и својом кри-вицом. Може да јој се деси да при излету не запази добросвоју кошницу, нарочито кад су кошнице обојене истомбојом и стављене сасвим близу једна поред друге, те приповратку погреши и уђе у туђу кошницу.

П о л а г а њ е ј а ј а . — Кад је спаривање с успехомизвршено и матица се на време вратила у кошницу, пола-гање јаја почиње после 2—3 дана. У почетку се понекаддешава да матица полаже у ћелију по 2—3 јајета. То јеобично последица обилног храњења и још недовољно ре-гулисаног апарата за ношење јаја. Но ово брзо ишчезава иматица почиње правилно да полаже јаја.

При полагању јаја матица се прво увуче у ћелију иосмотри је, затим у њу завуче трбух, рашири крила и но-гама се одупре о ивице суседних ћелија, и тада у ћелијуспусти јаје, које се једним крајем залепи за дно. Тад при-лази другој ћелији, трећој, итд. Добра матица не прескачећелије, већ иде редом и кружно од ћелије до ћелије. Заједан минут може да снесе 2—3 јајета. После 15—20 ми-нута рада, одмара се. Њен се одмор састоји из лаганог и„достојанственог" кретања преко саћа, при чему јој сепчеле склањају, правећи око ње круг. За то време је пчелерадилице хране м л е ч о м — храном која у погледу ва-рења не изиксује готово никакав напор матичиног ор-ганизма.

27

Д у ж и н а ж и в о т а м а т и ц е . — Матица може даживи 5—7 година, но најчешће живи 2—3 године. Дужинањеног живота зависи од многих чинилаца, као од: животнеснаге организма, животних прилика, нарочито преко зиме,обављеног рада и способности да носи оплођена јаја. Спо-

собност полагања оплођених јаја је врло важна, јер од тогазависи напредак друштва. Пчеле замењују матицу безобзира на дужину њеног живота, чим се оштети ова спо-собност.

Док је млада, тј. док има велику резерву мушких пол-них ћелица и док правилно функционише апарат за опло-ђавање, матица много више носи оплођена него неоплођенајаја. Уколико је старија, утолико се више смањује резервамушких полних ћелица у семеној кесици а повећава пола-гање неоплођених јаја. Друштво то донекле трпи, али чимпочне да слаби, оно изграђује матичњаке из којих ћe сеизвести нове матице. Обично она матица која се прво из-

веде замењује стару. Пчеле изграђују матичњаке и изводематице још и у ова два случаја: к а д м а т и ц а из мак о ј и х р а з л о г а у г и н е и к а д д р у ш т в о х о ћ ед а с е р о ј и .

У једном пчелињем друштву обично се налази самоједна матица. Но понекад се у једној кошници могу наћии две матице. То се дешава кад пчеле хоће стару матицуда замене младом. Стару не дирају докле год се млада неспари и не почне да носи јаја. Ако је време повољно и акопчеле имају доста паше, обично ће поред младе матице јошнеко време вршити своју дужност и стара. Чим престанепаша, а у сваком случају при крају сезоне, стара ће ма-тица ишчезнути. Ова чињеница довела је пчеларе на идејуда пчеларе са две и више матица.

ТРУТ

Трутови се лако разликују од матице и пчела ради-лица. Од прве су нешто краћи а дебљи, а од других и дужии дебљи (дугачки су 15—17, мм, а тешки око 0,2 гр). Телотрута је обрасло кратким и финим длачицама.

Пчеле изводе, хране, и негују трутове у доба кад сеприцрема извођење мдадих матица. То доба се обично по-дудара с наглим јачањем друштва и све већим приливомнектара у месецу априлу и траје док је друштво у напре-довању или док не дође до младе матице, која је с успехомспарена и почела да носи јаја. Чим друштво добије младуи спарену матицу, или чим излетнице престану да доносенектар, радилице ускраћују трутовима храну и избацујуих напоље. Обично их прво одвоје од меда, у неки крајкошнице, ван гнезда, где у току ноћи многи страдају одглади и хладноће. Сутрадан, они који су остали у животупокушавају да поново дођу до меда и топлог дела кошнице,али их стража пчела радилица спречава у томе и гони на-поље. Наредне ноћи наставља се истеривање трутова, дасутрадан поновно започне борба. За неколико дана друштвосе на тај начин ослободи трутова.

Друштво изводи и храни трутове и ван сезоне, кад годније задовољно својом матицом. Такво друштво задржаватрутове и кад радилице престану да доносе нектар, те ихима до позне јесени, па чак и преко зиме.

За спаривање једне матице потребан је само једантрут. Редак је случај да се матица поновно спарује с дру-

28 29

гим трутом, пошто се већ с једним спарила. Уколико сеово и догоди, дешава се само онда кад прво спаривање неуспе. Па и поред тога, свако пчелиње друштво у доба на-глог јачања жури да одгаји већи број трутова и кад иходгаји, не жали да их и обилно храни. То се може проту-

30

мачити као нагонско старање друштва да одржи и продужисвоју врсту. Кад је у питању успешно спаривање, не жалисе ни труд ни трошак.

Став пчелара према извођењу трутова. — Пчелари негледају са задовољством на ово старање пчелињих дру-штава о трутовима и труде се да извођење трутова сведуна најмању меру. Откуда то неслагање између пчела ипчелара? Свако пчелиње друштво живи и ради такорећиза себе. Свако се нагонски стара да произведе већи бројтрутова и тако осигура успешно спаривање младе матицеи одржавање врсте. Матица не сме да дође у положај датражи трутове, већ они имају да јуре за њом. Међутим,пчелар гаји пчеле због меда и не жели да га трутови многотроше, а они га троше обилно. С храном коју потроши је-дан трут у свом развићу (као ларва) могу се одгајити 3—4пчеле радилице.

Ко је од њих у праву? И пчеле и пчелар. Пчеле, јерследују свом инстинкту за одржавањем врсте, а и пчелар,јер зна да се гајењем већег броја пчелињих друштава, до-бива огроман број трутова, који је непотребан, пошто у го-њењу матице ради спаривања могу учествовати сви тру-тови са пчелињака, па чак и трутови околине. Само једанод њих, који буде најспособнији и најсрећнији, спариће сес матицом. Остали ће моћи учествовати у вијању другеитд. Дакле, пчелар зна да постоји сарадња између дру-штава која се може лепо искористити. Зато и ради даублажи нагонска настојања пчела за одгајивањем већегброја трутова.

Улога трутова у пчелињем друштву. — Трутови имајусамо једну улогу у пчелињем друштву: да се ј е д а нод м н о г и х с п а р и с м а т и ц о м . Раније се мислилодрукчије, — а има их који и данас мисле — да трутовизагревају легло, јер се највише налазе баш на самом леглу.Међутим, то мишљење нема основа. Кад би трутови ималии какву другу улогу, били би стални чланови друштва ане сезонски. На леглу се пак налазе зато што је тамо нај-топлије, а радилице их одатле не гоне, јер их оне иначенегују и хране. Колико су трутови нерадници кад је у пи-тању пословање друштва, најбоље показује чињеница дасе они не старају чак ни о својој исхрани. Кад се о томемало боље размисли, видеће се да је ово баш у интересусамог друштва. Кад би се трутови сами хранили, пчеле ра-дилице би их тешко могле истерати из кошнице онако јакекакви су они за време ројења.

31

Организам трута удешен је да служи успешном спа-ривању с матицом. Да би је лакше и бpже уоћио, као и даби је при гоњењу што више одржавао у пољу свога вида,он има веома развијене сложене очи, по једно око са свакестране, као код матице и пчеле радилице, само с два путавећим бројем очића (око 12 хиљада у сваком сложеномоку). Очи су код трута толико развијене, да су се у гор-њем делу главе спојиле и потисле три проста ока до основе

32

пипака. Да би могао с успехом да гони матицу и да око њеоблеће док не дође у згодан положај за парење, трут имавелика крила, која досежу до краја трбуха. С друге стране,трут нема неких органа, које има радилица. Тако немажаочни апарат, воштане и ждрелне жлезде, корпице зацветни прашак, итд.

Полни органи трута. — Трут има добро развијене полнеоргане, који стварају мушке полне ћелице (сперматозоиде),чувају их и убризгавају у полни орган матице приликомсцаривања. Мушке полне ћелице се стварају у п о л н и мж л е з д а м а, још док се трут налази у стадијуму ларве(црва) и лутке, затим прелазе у семене кесице, које су ве-зане са с л у з н и м ж л е з д а м а и т у остају до спари-вања, кад се испражњују кроз полни орган, који је поде-шен да се за време спаривања чврсто увуче у полни органматице. Део органа који спроводи сперматозоиде у женскиполни орган, кад се једном извади из свог лежишта, неможе се натраг повратити. То може свако да испроба. Некаухвати трута и нека му пажљиво притисне задњи део тр-буха. Део полног органа ћe се појавити, али се више неможе повратити и трут he одмах угинути. У извесним слу-чајевима то ћe се десити и онда кад ухватимо трута овлашза груди или га надражујемо по грудима између ногу.

РАДИЛИЦА

Пчеле радилице су најмногобројнији чланови пчелињегдруштва. И кад се говори о снази друштва, онда се мислина њих. Једно обично друштво на крају зиме има око 10—15хиљада пчела радилица. Овај број се доцније сталцо по-већава, док на крају пролећа не постане највећи (50 до 70хиљада).

Радилице су по полу недовољно развијене женке.Развијају се из истих (оплођених) јаја из којих и матице,само под другим условима, који чине да закржљају полниа да се развију pадни органи помоћу којих могу да хранеи негују легло, матицу и трутове, да одрђавају чистоћу укошници, да луче восак и израћују саће, проветравају ичувају кошницу, доносе воду, скупљају нектар, цветнипpaшак и прополис. Кратко речено, да врше све пословеу пчелињем друштву, изузев оних које раде матица и тру-тови. Према томе, оне су раднице у правом смислу речите им и име потпуно одговара позиву. Поред тога, оне су

Живот и гајење пчела 3 33

у неком смислу и управљачи: рад свих чланова друштвазависи од њих.

Какви су радни ор-гани и које послове пче-ле радилице раде поје-диначно и скупно, виде-ћемо у следећим одељ-цима, где ће бити речи оорганизму пчела уопште,о чему је мање говоренокад је било речи о мати-ци и труту.

Т е л о радилице

Тело пчеле радилицеје мање од тела матицеи трута. Састављено је— као и тело матице

и трута — из чланака (прстенова) и покривено многоброј-ним длачицама ц маљама које имају врло важну улогу уживоту и раду пчела: служе за примање утисака из спољ-ног света, за споразумевање, за чишћење тела, за ску-пљање цветног прашка, за сркање течности итд. Тело јеподељенона три дела: г л а в у , г р у д и и т р б у х .

]Т л а~в"гГ| — Глава радилице се разликује од главе ма-тице и трута и, по величини и по облику. Мања је од главетру1*а, а већа од главе матице. На глави се налазе о ч и,п и п ц и и у с н и о р г а н и , а у глави <м о з а к, ж д р е -ло, п љ у в а ч н е и ж д р е л н е ж л е з д е .

Пчела има три npnffa Ц два.Ј тттк-риа пк-а Т̂Трпгтч* суочи постављене у троугао на темену. Помоћу њих она оце-њује растојање у пољу и опажа блиске предмете у тамикошнице. Сложене очи се налазе по једно с обе странеглаве. Свако сложено око пчеле радилице има око 6 хи- ;

љада очића који чине целину и омогућују јој да гледа уу свим правцима.

Пчела има два пипка. Они су врло важни органи. Уса-ђени су близу један другог, на предњој страни главе. Са-стоје се из по 12 зглавкова и веома су покретни. Обраслису многим длачицама. На пипцима се налазе чулни органиу првом реду за пипање и i мирисање.

Усне органе чине вилице и други делови, који се могусаставити у једну цев, апарат за сркање хране. Вилице су

34

врло јаке, кратке, дебеле, издубљене, заобљене и глатке.Ове последње две њихове особине често се истичу у везиса чињеницом да пчела не прогриза корицу зрелих воћнихплодова. Крећу се помо-ћу два слоја мишића у-страну, — а не као кодчовека, доле и горе — истоје у вези са нарочи-тим великим жлездама.Улога вилице је разно-врсна:помоћу њих ради-лице учињавају восак иизрађују саће, затвара-ју пукотине прополисом,скупљају цветни пра-шак, кидају и уклањајупрепреке итд. Вилице ра-цилице разликују се и повеличини и по облику одвилице трута и матице.

Од других делова у-сних органа средишнисе обично зове ј е з и к .Он је обрастао ситниммаљама, које имају врловажну улогу при узима-њу хране. На врху јези-ка налази се т. зв. к а -ш и ч и ц а , такође обра-сла маљама, помоћу којерадилица прочишћава иузима и најситније дело-ве течности. Језик секреће кроз цев, коју о-бразују остали делови ичине једну врсту пумпе.Овим апаратом радилицасрче слатки сок који луче цветови разних биљака, водукоја служи за разблаживање густог меда и другу течнухрану. Њиме она кваси и чврсту храну (шећер), да би језатим узела као течну. Кретање језика може се врло лепопосматрати кад пчела срче мед или узима воду.

Кад апарат за сркање хране није потребан, пчела гаувуче, те се и не примећује. Пчелари су одавно запазили

3* 35

да има пчела с дужим и краћим језиком, па су се почелитрудити да одабирају и гаје оне прве, јер су оне у могућ-ности да узимају нектар и из дубљих цветова. Да би седужина језика појединих пчела могла тачно утврдити,конструисан је нарочити апарат — ј е з и к о м е р (гло-сометар).

У глави се налазе, поред виличних жлезда, још и поједан пар пљувачних и ждрелних жлезда. За пљувачнежлезде мисли се да производе материју, која преобраћанектар у мед, тј. тршчани шећер у воћни и грожђани. Заждрелне жлезде је утврђено да производе и луче млеч,којим се храни легло. Интересантно је да ждрелне жлездетрошењем снаге организма закржљавају, због чега су старепчеле мање способне да негују легло.

О мозгу пчела биће речи доцније.Г р у д и — Груди се налазе одмах иза главе и састоје

се из три п р с т е н а (чланка) за која су причвршћенад в а п а р а к р и л а и т р и п а р а н о г у . Последњи п р -стен груди срастао је с првим прстеном трбуха и носи другипар крила и трећи пар ногу. Груди су обрасле дужим иперјастим длакама, које служе за заштиту, прикупљањецветног прашка итд.

Крила су припојена за други прстен (предња крила)и трећи прстен (задња крила). Предња ивица задњих крилаима већи број к в а ч и ц а , а задња ивица предњих крилаима з а д е б љ а њ е , и чим се предња крила подигну залет, кукице задњих крила се закаче за задебљање предњихкрила и на тај начин оба крила раде као једно, чиме сеповећава снага и брзина лета. Међутим, док су пчеле наногама, крила су преклопљена и ниуколико не сметајураду, па чак ни завлачењу пчеле у ћелије саћа. Крила секрећу у четири правца: горе, доле, напред и натраг, помоћу

четири слоја веома развијених мишића, који се налазе уунутрашњости одговарајућих грудних прстенова. Коликосу ови мишићи јаки, најбоље се може закључити из чи-њенице да пчела у лету носи трута који је од ње тежи.Снажни мишићи чине да лети врло брзо, да се изненадазаустави, да се бори с ветром, итд.

Ноге су састављене из пет делова: кука, бутног ваљка,бедра, голени и стопала. Последње се састоји такође изпет чланчића, од којих је за нас нарочито интересантанпрви (сл. 13).

Ноге су припојене за први прстен (предњи пар), другипрстен (средњи пар) и трећи прстен (задње ноге). На пред-

37

њим ногама, — које су најмање и врло покретне — налазесе: на предњој ивици унутрашње стране голени четке зачишћење сложених очију, на првом чланку стопала четка

за скупљање прашних зрнаца с предњег дела тела, — кадсе ово напраши приликом завлачења у цветове. У основипрвог чланчића стопала налази се no једно полукружноудубљење, које заједно с четкицом, чини апарат за чиш-ћење пипака.

Средње ноге су мање подешене за неки специјалнипосао него предње и задње. Али и оне имају на унутрашњојстрани првог чланчића стопала четку од хитинских дла-чица помоћу којих се скупља и преноси цветни прашак.Ове ноге имају и по једну остругу којом се преносе во-штане љуспице.

Задње ноге пчеле радилице су нарочито интересантне.На спољној страни четвртог чланка (голени) налази се је-

38

дно уздужно издубљење оивичено с обе стране дугим дла-чицама, које се зове прашна корпица и служи за скупљањеи преношење цветног прашка. Сваки који је имао приликеда посматра пчеле могао је, нарочито у пролеће, да видикако радилице журно улазе у кошницу натоварене са по

39

две лоптице цветног прашка на задњим ногама. На уну-трашњој страни првог чланчића стопала, који је одмах доголени, налази се десет редова чекиња. Они чине четкукоја служи за преношење цветног прашка у прашне кор-пице. Истом циљу служе: прашна кашика у горњем делустопала и чешаљ од чекиња на доњој унутрашњој ивициголени.

Сва три пара ногу имају на крајевима_по_две канџицепомоћу којих се пчеле вешају једна за другу кад образујуклупче браду, или кад израђују саће. Канџице им служеза изношење мртвих пчела и за лакше ходање по рапавимпредметима. Између ових је лепљиви орган за ходање посасвим глатким површинама.

Ноге су, — као уосталом и други делови тела — обра-сле многобројним длачицама које потпомажу сабирањуцветног прашка и прихватању воштаних љуспица, а веро-ватно служе и за многе друге сврхе, као што су одржа-вање чистоће тела, примање утисака итд.

Трбух — Трбух је спојен с грудима кожастом спој-ницом која омогућује слободно померање трбуха. У пред-њем делу је шири а у задњем је сужен на шиљак. Састојисе из десет чланака (прстенова), од којих је први срастаос трећим прстеном груди, а осми, девети и десети су уву-чени у седми прстен трбуха. Према томе, трбух пчеле имашест видљивих прстенова који се, као груди, састоје изпо две хитинске плочице, од којих је једна горња (тергум)а друга доња (стернум). Оне су међусобно спојене бочномеким делом. Две плочице последњег прстена који се види,одвојене су расеклином. У тако образованој шупљини сме-штен је жаочни апарат. У трбуху се још налазе: медни же-лудац, прави желудац, танко црево, Малпигијеви судови идруги органи о којима ће даље бити говора.

О р г а н и з а в а р е њ е

Кад је већ реч о трбуху, треба рећи неколико речи оорганима за варење, о варењу, као и о другим животнимпроцесима. Више знања о овима помоћи ће напредном пче-лару да боље разуме живот пчела уопште.

Цревни канал, чији делови углавном и чине органе заварење, почиње ждрелом, које је својим предњим делому вези с устима, а у задњем делз се сужава и продужавау дугачку и танку цев једњак. Ждрело је помоћу жлезда-

40

них изводника спојено са ждрелним жлездама, које излу-чулу млеч (храна матице и младог легла). Једњак се, — чимпрође спојницу између груди и трбуха — проширује у ми-шићну кесицу, која се зове вољка или медни желудац, ислужи као магацин при скупљању и преношењу нектара,меда и воде. Кад је пуна, вољка садржи једну трећину

обичне капи. Пчеле је пуне још у овим случајевима: кадпреносе мед из једних ћелија у друге, кад осете какву опа-сност (на пр. кад се на лето пусти неколико димова), кадсе роје, кад одлазе у поље ради сакупљања цветног пра-шка итд. С пуном вољком пчеле су мирније него обично.Вољка као посебан орган развијена је само код пчелерадилиде.

Вољка је везана с правим желуцем преко предњег делажелуца, чији је предњи крај увучен у задњи део вољке.На том месту налази се вентил, који је тако удешен дасамо по потреби пропушта храну у прави желудац, док се,међутим, садржај овог никако не враћа у вољку. Утврђи-вањем ове чињенице оповргнуто је мишљење да пчеле ра-дилице преварују храну за легло у правом желуцу па језатим повраћају у ћелије с леглом. Пчеле повраћају самосадржај вољке.

Прави желудац је најпространији део цревног канала.То је орган с дебелим зидовима и многобројним прстена-стим наборима. Састоји се из уздужних и попречних ми-шића који окружују наборано унутрашње ткиво, епите-лијум, чије ћелице производе енциме који учествују у про-цесу варења. Убори овог ткива испуњени су слојевитомпихтијастом масом. Храна у правом желуцу окружена јеслојевима мембране коју образује пихтијаста маса у епи-телијуму.

Иза правог желуца цревни канал се сужава у танкоцрево. Између ова два дела цревног канала налази се же-лудачни залисак (продужење унутрашњег желудачногткива) који спречава враћање хране из танког црева. Танкоцрево је узан канал који везује прави желудац са задњим,дебелим цревом. У предњем делу нешто је проширено, ве-роватно због тога што се ту испражњују М а л п и ј е в и су-дови (танке цевчице), којих има око стотину. Оне су испре-плетане око црева и имају задатак, као бубрези код кичме-њака, да отстрањују непотребне и штетне материте, које

се у телу пчеле стварају при раду.Танко црево се испражњује у дебело црево, које се

налази у задњем делу трбушне шупљине. Унутрашње

41

ткиво дебелог црева има веома много уздужних—набора,који омогућују да се према потреби тај део црева можеврло лако раширити. Кад су здраве, пчеле никад не испу-штају измет у кошницу, већ га, кад немају могућности даизлећу из кошнице, задржавају и нагомилавају у дебеломцреву. При крају зиме, кад пчеле нису дуже време изле-тале, оно се толико рашири да заузима највећи део трбу-шне шупљине (сл. 15).

На предњем делу дебелог црева налази се шест узду-жних, правилно распоређених задебљања. То су ректалне

43

жлезде, о чијој се улози готово ништа не зна. Дебело цревосе у задњем делу нагло сужава и завршава отвором крозкоји пчеле избацују измет.

В а р е њ е . — Храна коју пчела узме (нектар, мед, ше-ћерни сируп, медљика, цветни прашак) вари се у цревномканалу, тј. мења свој облик, претвара се у материје спо-собне да се кроз зидове канала упију и помешају с крвљу.При овом се могу разликовати два процеса: кретање и ва-рење хране. Кретање се обавља помоћу мишића, скупља-њем и ширењем цревног канала, а варење под утицајемнарочитих материја, енцима, произведених или у специ-јалним жлездама (пљувачне жлезде) или у жлездама којесе налазе у унутрашњем ткиву желуца.

Има више врста енцима карактеристичних како за по-једине животиње, тако и за поједине врсте хране. Кодпчела су запажени они који шећере сложенијих саставапретварају у шећере најпростијих састава — у грожђании воћни шећер — и они који беланчевине из цветног пра-шка претварају у материје погодне ,за упијање и употребуу пчелињем организму. Први се производе у пљувачнимжлездама, а други у унутрашњем ткиву правог желуца.

Пчела не може да свари све шећере, нити све деловепрашних зрнаца. Утврђено је, да не може да свари мал-тозу, декстрине, скроб, гликоген, поленову опну и другесложене угљене хидрате. Несварљиви делови хране гоми-лају се у дебелом цреву, одакле се кроз задњи отворцревног канала избацују као измет.

К р в о т о к

Путем варења упрошћене материје које зидови цревногканала упију мешају се с крвљу и служе за обнављањетелесне грађе (ћеличног ткива) за стварање телесне енер-гије и излучивање материја потребних за исхрану младоглегла и матице (млеч) и за израду саћа (восак), једномречју за рад организмај Код виших животиња упијене ма-терије уливају се у нарочите цеви, крвне судове, који суразгранати по целом телу. Код инсеката, па према томе икод пчела, има мало специјалних крвних судова (срце иаорта). Код њих крв натапа све делове организма, испу-њујући просторе (затоке) између њих. Па ипак се и ту крвкреће у одређеном правцу. У томе важну улогу играјулеђна и трбушна затока, које ограђују леђна и трбушна

44

пречага. Захваљујући ритмичком грчењу и испружањумишића тих пречага, крв тече одређеним правцем (сл. 16).

С р ц е . — Поред тога у леђној затоци налази се цевкоја иде готово целом дужином трбуха и која је способнада се самостално стеже и шири. То је с р ц е , за које семисли да је главна погонска снага у крвотоку пчеле. Срцеима пет коморица, које су смештене у другом, трећем, че-твртом, петом и шестом чланку трбуха. Свака коморицаима бочно по један пар отвора са залисцима који допу-штају да крв из леђне затоке улази у коморице, али не до-пуштају да се из коморице враћа у леђну затоку. Позадије срце затворено, а на предњој страни се продужава уједну дугу цев, а о р т у , која прави разне завоје и лукове,па затим свој садржај изручује у затоку главе. Одатле секрв враћа у грудну, трбушну и леђну затоку, из које по-ново улази кроз срчане отворе у срчане коморице. Такокрв пчеле стално кружи.

Пчелиња крв је безбојна. Састоји се из крвне течностии крвних зрнаца (ћелица). Она нема црвених крвних зр-наца, које имају топлокрвне животиње, већ само белакрвна зрнца.

О р г а н и з а д и с а њ е

Живим бићима, биљкама и животињама, није довољнода имају само храну. Да би постојала, она се морају сталноснабдевати ваздухом, који се састоји из кисеоника (око једнепетине), азота (око четири петине) и променљивих коли-чина угљендиоксида и водене паре. Она то постижу диса-њем, при чему употребљавају само кисеоник, док осталесастојке заједно с гасовима који постају сагоревањем — тј.при стварању животне снаге (угљендиоксид и водена пара)

враћају околини.Разне врсте животиња снабдевају се ваздухом на раз-

личите начине. Оне што живе у води искоришћавајуваздух из воде. Човек и многе животиње добивају ва-здух преко плућа (орган за дисање), кроз која пролазикрв и прима кисеоник. Код њих „крв долази у сусретваздуху". Код пчела и свих других инсеката органи за ди-сање нису ограничени на један део тела, већ се налазе усвим деловима и састоје се из цеви које су веома разгра-нате по целом организму. Према томе, код њих ваздух иде„у сусрет крви". Цеви за дисање код инсеката зову се„трахеје" или душњаци, а спољашњи отвори кроз које

45

46

оне добивају ваздух и испуштају непотребне гасове, стигмеили жигови.

Жигови код пчела налазе се с обе стране тела, дужгруди и трбуха, и то дуж груди са сваке стране по трижига (од којих последњи стварно припада трбуху) и дужтрбуха по седам, — свега са сваке стране по десет жигова.Сви се жигови споља не виде. Види се с обе стране поседам. Прва два жига налазе се на опни која спаја груднепрстене, а остали су са стране трбушних чланака.

Од жигова воде кратке цеви до проширених трахеја,душњачких мехура, којих има дуж једне и друге странетела, у глави, грудима и трбуху, и чине стабла трахеалногсистема. Од ових се одвајају трахеје, које се гранају у сведелове тела. Најситније цевчице које се даље не гранајузову се трахеоле. Душњачки мехури једног стабла везанису с мехурима другог телесног дела, т. зв. мостовима, којису такође проширени у мање мехуре. Највећи мехури сеналазе у средњем делу трбуха, док се у задњем завршавајуна шиљак. Унутрашњост трахеја обложена је хитинскимслојем, на коме су хиитнски спирални конци, што чини дасу трахеје отворене и увек приступачне ваздуху.

У з и м а њ е в а з д у х а . — Пчела дише брзим изду-живањем и скраћивањем трбуха, при чему се врло малепримећује ширење и скупљање трбуха нa гоpe и на доле.Ови покрети су нарочито приметни кад пчела радилица,после заморног рада, по повратку споља, падне на дашчицупред летом. Но пчела дише и онда кад се то не примећује,неосетним издуживањем и скраћивањем трбуха. Мисли седа пчела удише ваздух кроз трбушне жигове а издише нагрудне. По Ланда-у она производи познате звуке увла-чењем ваздуха кроз жигове.

Изгледа да душњачки мехури имају и другу улогу семснабдевања пчеле ваздухом. Према неким писцима, кад сенапуне ваздухом, мехури повећавају запремину тела. итиме омогућују лакше летење и ношење већег терета. Збогтога пчела, кад хоће да полети убрзаним дисањем испунимехуре ваздухом, док их при спуштању испразни.

Пчела не троши увек у истој мери кисеоник. Кад вишеради, кад јој треба више снаге она га више и троши. На пр.лети га много више троши него зими, али га у сваком слу-чају непрекидно троши.

Колико су жигови и трахеје важни по живот пчеле,најбоље се види по томе што она брзо угине кад се њенотело потопи у воду или уваља у прашину.

47

48

Н е р в н и с и с т е м

Сагласност рада појединих телесних органа, кретање иопштење са спољним светом, сагласност рада чланова по-јединих животињских и друштвених заједница, — све јето могућно захваљујући томе што сложени животињскиорганизми имају групе специјалних нервних ћелица, којесу устројене тако да одржавају у сталној вези све деловетела и у исто време цео организам с мртвом и живом око-лином. Те специјалне групе ћелица с продужецима чиненервни систем, који је код простијих животиња једноста-ван, а код највиших врло сложен.

Нервни систем пчела састоји се: 1) из низа парованервних чворова (ганглија), састављених од нервних ћe-лица распоређених у низу средином организма, дуж трбу-шне с т р а н е ; и 2) из нерава састављених од продужетакаћелица, који спалају ганглије или се гранају у све деловетела. У нервима се налазе продужеци ћелија у видунервних влакана, који полазе од нервних ћелица из ган-глија. Нерви спроводе надражаје примљене у чулним орга-нима и другим деловима тела у нервне чворове или пре-носе подстицаје из г а н г л и ј е у радне телесне органе.

Одрасла пчела има у глави две нервне масе састављенеиз ганглија (надждрелне и подждрелне ганглије), у гру-дима две, у трбуху пет — свега девет. Најразвијенија јенервна маса у глави: она представља мозак састављен извише надједњачких ганглија. На њему се разликују: цен-трални део подељен на две полулопте, са стране два очнарежња и с доње стране два пипчана режња. Средишни деоје најразвијенији код пчеле радилице. Изнад њега су про-сте очи. Овом делу је потчињен рад свих осталих чворова.Очни режњеви су највећи код трута. С овима су спојенесложене очи. Пипчани режњеви су подједнако развијении код радилица и код трута, док су код матице нештомањи. Из њих се издвајају нерви, који чине везу са чулниморганима у пипцима (антенама). Од подједњачких ганглијаполазе нерви за усни апарат и пљувачне жлезде.

Грудни нервни чворови везани су с органима за кре-тање, с крилним мишићима и мишићима који покрећу ноге,а трбушни нервни чворови управљају радом одговарајућихоргана у трбушним чланцима.

Ч у л н и о р г а н и . — Чулни органи примају утицајеспољних дражи (светлост, мирис и др.). Нерви који полазеод чулних органа спроводе до ганглија надражаје произ-

Живот и гајење пчела 4 49

ведене утицајима спољних дражи. Цео тај рад започињунарочите чулне ћелице које су осетљиве на надражаје, аспособне да тај надражај пренесу на нервна влакна. Течулне ћелице налазе се или у нарочитим видљивим чулниморганима, као што су очи (органи чула вида), или исподхитинских длачица (органи чула пипања) или у рупицама,порама, прикривеним хитинским плочицама (органи чуламириса), или на покожици једњака (органи чула укуса) итд.Органи чула вида код пчеле су добро проучени и о њимаје већ било говора. Исто тако су проучени и чулни организа мирис (поре, рупице, којих има само на пипцима око6.000, а затим и при основи ногу) и чулни органи за додир(хитинске длачице са чулном ћелицом испод ових, којихима врло много на пипцима и на другим деловима тела).Остали чулни органи су мање познати. Ово нарочито важиза органе чула слуха. Још је увек у питању да ли пчелеуопште чују. По томе што оне производе звуке, и то у раз-личитим приликама различите, закључује се да оне морајуимати те органе. За споразумевање, за кретање, за ори-јентисање и за проналажење извора хране од великог сузначаја органи чула вида, пипања и мириса.

Р а д н е р в н о г с и с т е м а . — Кад притиснемо пчелуили лупимо о кошницу, у органима за додир изазове сејако надражење, које се тренутно пренесе у одговарајућинервни чвор. Истовремено из ганглије полази потстицај,који припрема или ставља у покрет ноге, крила и жаочниапарат. Резултат може бити убод. Или, кад убацимо у ко-шницу неколико димова, пчеле ће одмах почети да узимајумед. И у том случају се надражио — нервни систем, којисад изазива не рад жаочног апарата, већ рад усног апаратаи цревног канала. У оба случаја пчела ништа не размишља,ништа не одлучује, већ увек на исти надражај одговарана исти начин. За такве радње се каже да су рефлекснерадње. Рефлекси могу бити и сложени. Пчела многе радњеобавља сложеним рефлексима. И нагонске или инстинк-тивне радње су рефлексне радње које служе одржавањујединке и врсте. И код човека постоје рефлекси, само оникод њега много мање управљају животом него код пчела.

Код пчела има и радњи друге врсте — таквих на којесе пчела навикне и које она може и да заборави. На пр.,она се навикне да иде на пашу једним путем. Доцније на-пусти овај пут и иде другим. Или се навикне да узимахрану из хранилице у одређено време. Кад се то времепромени, она се навикне на друго, итд. Све је то дресура.

50

Пчела се може и вештачки у експерименту дресирати. Овипримери су доказ једног вишег душевног живота, коме безсваке сумње одговара и друкчији рад нервног система, тј.није увек у питању само тренутни одговор на надражај,већ у мозгу остаје неки траг који ће, док траје, имати ути-цаја на рефлексни рад пчеле. Такве радње су „условно ре-флексне радње". С тим је у вези и памћење код пчела.Пчела памти: место, боју, мирис, време, итд.

Да ли је могућно све радње у животу пчеле свести нарефлексе, инстинктивне и условно рефлексне радње, то јествар будућих испитивања пчеле. Па и поред тога пчелариосећају да у животу пчелињег друштва има трагова једногјош савршенијег душевног живота.

Ж л е з д е

Жлезде су састављене од нарочитих жлезданих ће-лица способних да излучују одређене материје. Већ смоспоменули виличне, пљувачне и ждрелне жлезде у глави, 'пљувачне у грудима, и ректалне у зиду дебелог црева. Садћемо споменути још воштане и мирисне жлезде.

Прве се налазе на доњим деловима последња четиритрбушна прстена, управо изнад плочастих површина, зва-них огледала, којих има по два на сваком од поменутихпрстенова. Излучени течан восак продире кроз ситне ру-пице огледала на чијој се површини стињава и затим се изпреклопа прстенова појављује у виду воштаних љуспица,од којих пчеле израђују саће.

На леђној страни радилице и матице, на опни којаспаја годњи део шестог и седмог прстена, налази се жлездакоја производи мирис. Ова жлезда и мирис који она произ-води игра врло важну улогу у друштвеном животу пчеле,јер се помоћу ње одржавају извесне везе између члановадруштва. Пчела је употребљава на тај начин што подигнетрбух у вис повијајући надоле само крајњи трбушни прстени притом лепеза крилима. На тај начин се жлезда отвории испушта мирис, који се махањем крила растура поваздуху. Мирисну жлезду пчела употребљава за времесмиривања и смештаја роја, а и у свакој другој прилицикад се поремети ред у друштву; затим често при лепезањукрај лета при узимању хране из пронађеног богатогизвора итд.

Жаочне жлезде стоје у вези са жаочним апаратом, окоме ћемо даље говорити.

51

Ж а о ч н и а п а р а т и њ е г о в а у п о т р е б а

Под седмим прстеном који обухвата слабо развијениосми, девети и десети трбушни чланак, постоји једна шу-пљина у којој је лежиште врло сложеног апарата са жао-ком; тај апарат при убоду делимично се извлачи из своглежишта. Жаока је код пчеле радилице права и на врхутестераста, са зупцима унатраг окренутим. Отуд, кад сезабоде у кожу човека, не може да се извуче, већ напротив,залази све дубље и дубље. Због тога се откине од пчелињеутробе и за собом повуче отровну кесицу и друге деловекоји су с њом у вези. Разуме се, ускоро после тога пчеламора да угине.

Жаока се састоји из три дела: жаочног жлеба у комесе крећу с доње стране два ножића с поменутим тестера-стим зарезима. Жаочни жлеб је у свом задњем делу заши-љен, те с ножићима који имају сличан облик изгледа каошупља игла с тестерастим врхом, кроз који се избацујеотровна течност. У предњем делу он је проширен у дугу-љасту кесицу жаочног жлеба, од које се с једне и другестране одваја по један лук повијен у назад. На сваки одових лукова наставља се дугуљаста плочица за коју јеутврђен по један жаочни пипак, мекан, бео израштај сачулним органима, помоћу којих пчела осети да је у додирус предметом за убадање.

У кесицу жаочног жљеба испражњује се у случајупотребе отров из две врсте жлезда: једне веће, рачвасте,чији садржај има киселу реакцију и која је спојена с отро-вном кесицом, и друге, мање, са садржајем лужне реакције.И отровна кесица, у коју се улива жлезда киселог сока, ижлезда с лужним соком изливају се у кесицу жаочногжлеба, где се оба течна отрова помешају у једну течност.Ова течност при убоду пролази кроз канал који образујужаочни жлеб и ножићи и изручује се у рану. При убодусе стварно крећу ножићи. Они су учвршћени за троуглеплочице, које су даље спојене са четвртастим плочицама.Кретањем тих плочица стављају се у покрет ножићи и за-бадају у нападнути предмет (сл. 18).

Пчела радилица употребљава жаоку кад год треба дабрани своје друштво, као и сваки пут кад се изазове на-дражење слично оном при нападу, или у борби или приусловима непријатним за друштво, односно за њу. На при-мер, кад на лето кошнице падне која друга пчела из кош-нице, стражарица је одмах напада, гони и покушава да је

52

на згодно место убоде, или кад неко лупне у кошницу,лето се зацрни од пчела (за време сезоне), готових да сва-кога ко је близу нападну; исто тако бива кад пчелар припрегледу тргне или упусти оквир или кад нагло отворикошницу. Мирис пчелињег отрова који се изручи кад сепчела згњечи, или кад нека пчела неког убоде, такођедражи пчеле. И други непријатни мириси имају исте по-следице. Познат је утицај мириса белог лука на пчеле.

53

Поред тога и нагли покрети пчелара, односно других лица,изазивају пчеле.

Пчеле се не надражују увек у истој мери. Изгледа дана њихов нервни систем имају утицај време, паша, ста-рост, стање организма, итд. На пример, пчеле с пуниммедним желуцем теже се надражују него оне с празним.Овом се чињеницом пчелари користе. Пре прегледа накадепчеле. Оне се тада, под утицајем дима, који можда кодњих изазива неку врсту осећаја опасности, насисају меда.постану троме и мирне, тако да се с њима може лако ра-дити. И мирис карболне киселине изазива исти осећај, пасе каткад и она употребљава уместо дима. Ни сва друштванису подједнако љута. Има пчела мирних, с којима семоже и без када радити, али и таквих које се никад неумирују.

Д е ј с т в о п ч е л и њ е г о т р о в а . — При убоду, пче-ла изручује у рану отров који изазива бол, па затим иизвесне поремећаје у организму, а каткад и смрт убоденог.

Од домаћих животиња је најосетљивији коњ. Његовомживоту може да загрози убод неколико десетина пчела.

Човек најчешће прима убоде пчела. Он обично одмахпосле убода осети јак бол. После неколико минута бол сесмањи, али околина убоденог места почиње да отиче, на-рочито кад су у питању мекани делови тела. Оток јенајвећи после 15—20 часова. Тако је код људи које пчелеретко убадају. Пчелари који чешће примају убоде, за једнудо две године обично постану имуни. Бол осећају врлократко време, а оток се никако не појављује.

Има људи на које пчелињи отров штетно утиче. Доби-вају осип, температуру, главобољу, срчани напад итд. Сре-ћом, такви су случајеви ретки. Да се спречи оток илиштетно дејство отрова, најбоље је да се на убодени деотела ставе хладне водене облоге, које треба чешће мењати.Уместо ових могу се ставити облоге од ракије. И јоднатинктура помаже. Препоручују се и друга средства, али седо њих теже долази, те их не помињемо. У тежим случа-јевима (кад је у питању слабо срце или лице јако осет-љиво на већи број убода) треба се обратити за помоћлекару.

Пчелињи отров делује и корисно на човечији органи-зам, јер лечи извесна реуматична обољења. Има вишеслучајева, да су врло тешки реуматичари спасени убодимапчела. Лекари су ову појаву изучавали и потврдили је.

54

Сад се справљају лекови који садрже тај отров. На при-мер, форапин, који је у великој употреби.

У многим старијим пчеларским књигама може се про-читати да пчеле убризгавају жаочни отров у мед пре негошто га поклопе, да би га тако за дуже време сачувале одквара. Испитивањима је утврђено да то мишљење нијетачно.

ПОДЕЛА РАДА У ПЧЕЛИЊЕМ ДРУШТВУ

Подела рада у пчелињем друштву извршена је не самоизмеђу матице, трутова и пчела радилица, већ и измеђуових последњих. Захваљујући томе, у пчелињем друштвуи поред великог броја пчела влада ред коме често и људизавиде. Дуго се мислило да ред одржава матица и да њенимнестанком настаје расуло, због којег друштво обично про-пада. Читалац је већ у одељку о матици видео да она имасамо једну једину дужност — д а носи јаја. Испитивањимаживота пчела утврђено је, да се распоред рада налази усамој организацији друштва и да зависи од грађе и развиткапчелињих органа, од стања друштва и прилика у споља-шњој околини.

П ч е л и њ и о р г а н и и п о д е л а р а д а . — Пчеларадилица одмах по свом рођењу није способна за све по-слове у друштву. Исто тако није способна да врши једанпосао у току целог свог живота, већ се развија, током вре-мена појављују се нове способности, док се стaре губе. Онасвоју снагу троши у оном послу друштва који у даном тре-нутку највише одговара њеним способностима. Проучава-јући рад пчела у нормалном друштву, испитивачи су утвр-дили ред по коме пчеле радилице раде у току свог живота.На основу тога, у њином животу се могу разликовати че-тири периода. Први период чине прва три дана у животупчеле; други период обухвата време које она проведе у не-говању (храњењу и загревању) легла; трећи, сав осталирад у кошници, и четрвти, рад у пољу.

У п р в о м п е р и о д у пчела се припрема за рад: чи-сти очи, пипке и крила, и повремено прима храну од сво-јих старијих сестара или је сама узима. Највећи део вре-мена проводи у мировању. За то време изгуби меку кошу-љицу, која ју је покривала као последња пресвлака луткеи добива нормалан изглед. Још пре него што се и завршиовај период, она почне и да ради. Први посао коме при-

55

ступа је чишћење зидова ћелија из којих су изашлемладе пчеле.

Д р у г и п е р и о д обухвата време од 4—13 дана жи-вота. У том периоду она се углавном посвећује храњењу,загревању легла и чишћењу ћелија. Прва три до четиридана храни старије легло — ларве старије од три дана.Даљих пет до шест дана посвећује младом леглу — лар-вама до три дана старости, матици и трутовима, јер јој сеу то време развију ждрелне жлезде, које излучују млеч.У почетку овог периода код пчеле се појављује потреба дапрекине свој редован посао, да изађе из кошнице да се про-чисти, да опроба своја крила и да том приликом упознаположај свог стана (кошнице). Она то чини у друштву сво-јих другарица исте или приближне старости на лепом сун-чаном дану, између 10 и 11 часова. Овај излет разликујесе од редовног по томе што се не удаљују од кошнице, већсе „разигравају" пред њом, летећи полукружно главомокренутом према лету. Кад је велики број ових младихпчела које чине први излет (на пр., после неколико ки-шних дана), посматрачу изгледа као нека игра. Почетник-пчелар обично мисли да пчелиње друштво хоће да се ројиили да су га напале туђице, али убрзо увиди да није ниједно ни друго, пошто се пчеле смире. Но при овим рази-гравањима може да се деси нешто што пчелар не жели.Разиграна јача друштва могу да привуку младе пчеле сла-бијих друштава и да ова последња још више ослабе. Тадобично намамљене пчеле попадају на кошницу, одакле сепостепено прикупљају и улазе на лето. То је т. зв. „налет"пчела. И у току наредних дана младе пчеле прекидајусвој рад и излећу из кошнице. Само тад иду даље, круглета је много шири. Пажљив посматрач може разликоватии ове пчеле од излетница. Док ове последње, иако нато-варене цветним прашком или оптерећене нектаром иливодом журно улазе у кошницу, дотле младе као даоклевају.

При крају овог периода, због обилног храњења по-требног за лучење млеча, почињу да раде воштане жлезде,излучују восак који се појављује с доње стране трбуха увиду љуспица. У овом периоду пчеле још загревају легло(производе и чувају топлоту), чисте и оправљају ивицећелија.

Иза тога долази т р е ћ и п е р и о д у коме пчеле вршесве остале послове у кошници: израђују саће, примају ираспоређују нектар, набијају цветни прашак, поклапају

56

легло и мед, одржавају чистоћу у кошници, чисте дна ће-лија из којих су изашле младе пчеле, проветравају ко-шницу и напослетку чувају је од напада туђица. Овај пе-риод траје од 12—18 дана живота.

Напослетку долази, ч е т в р т и п е р и о д у комепчеле радилице углавном опште с околином, у којој тражеи проналазе нектар, цветни прашак, воду и прополис.

С т а њ е д р у ш т в а и п о д е л а р а д а . — Прика-зани ред не треба разумети тако као да је он неприкосно-вен. Понекад у друштву бива и друкчије. На пример, десисе да младе пчеле морају да врше дужност и старијих, иобрнуто, јер се друштво састоји само од млађих или самоод старијих пчела. Или да нема довољно једних и других.Овај последњи случај је могућан и у нормалним дру-штвима, кад због дуготрајног и јаког ветра настрадају увеликом броју збирачице, или кад се због оскудице хранеза извесно време прекине извођење легла, или при про-мени матице, итд. У овим случајевима стање и потребадруштва изискују да пчеле прелазе на нове послове илида се враћају на старе.

О к о л и н а и п о д е л а р а д а . — Околина је врловажан чинилац у животу пчелињег друштва. Свака про-мена у овој испољава се у кошници. Овај утицај не односисе само на општи рад друштва, већ и на унутрашњи ред,на поделу рада. На пример, обилно лучење нектара чинида се скупљању нектара радилице посвећују много пренего иначе. То нарочито онда кад се смањује број ћелијарасположивих за легло.

О р г а н и з а ц и ј а д р у ш т в а и у с п е х у р а д у . —У пчеларској пракси је запажено, да сва пчелиња друштване дају подједнаке резултате. Једна дају више меда а другамање. Трећа се роје, четврта не дају ништа итд. Обичносе особине друштва приписују матици, јер је она мајка це-лог друштва, преко ње се преносе особине на потомство.Због тога пчелари обележавају кошнице које дају највишемеда или имају најмирније пчеле и од њих изводе матицеза сва остала друштва. Иако је сигурно, да резултати умно-гом зависе од особине пчела, од њихове издржљивости,вредноће и грађе појединих делова тела, ипак се мора при-знати да има и других чинилаца. Овога пута хоћу да на-гласим један на који се мало обраћа пажња. Мислим надобру организацију пчелињег друштва. Познато је дабројно слабија, али добро организована војска вреди многовише него бројно јача, али неорганизована војска; да сло-

57

жна задруга учини више него десет несложних итд. Уљудском друштву организација посла зависи од људи, одњихова разума и рада. У пчелињем друштву, она је из-грађена кроз векове и налази се у самој организацији дру-штва. Но ипак она није стална, јер нису стални ни условикоји су је изградили. Она је разноврсна исто толико ко-лико су разноврсни услови од којих зависи. У сваком слу-чају мењају се и односи између пчела у друштву. Не можесе замислити да ти сви разноврсни односи на исти начинутичу на успех друштва у раду, као што уосталом и другиживи организми не постижу исте резултате у свим случа-јевима. На пример, крушково дрво чија је кора рањава,или чије су жиле повређене, или која оскудева у храни, неможе донети онолико плода колико здраво и добро него-вано дрво. Исти је случај и са пчелињим друштвом. Сла-бији и јачи премећаји који могу доћи споља (околина) илииз самог друштва (унутрашњи чиниоци) имају за резултатумањавање способности друштва у искоришћавању при-роде, и то не само у оној мери у којој су поремећаји учи-њени да се смањи снага друштва, већ много више, што сеима приписати поремећају у односима, у немогућностиискоришћавања свих снага. Нешто слично ономе што имамоу несложној задрузи или у неорганизованој војсци. Затонеки пчеларски писци говоре и о „Моралу" у пчелињемдруштву, коме на супрот истичу „деморал". Уствари, туимамо посла с добро организованим и непотпуно организо-ваним друштвима. Прво се осећа као потпуна целина, по-слови теку непрекидно, без застоја, свака количина снагеје искоришћена. Друго осећа празнину коју мора да по-пуни, да би радило и одржало живот. Оно троши снагу дадође до организованости. Због тога је оно много слабије ураду и одбрани иако по броју живих бића не мора да изо-стане од добро организованог друштва. Добро организованопчелиње друштво је оно друштво које има матицу, леглоу свима стадијумима, одраслих пчела свих доба старостии усто живи под условима који омогућују нормалан рад иразвиће свих делова друштва. Зато се напредан пчеларстара да изграђена организација у пчелињем друштвуфункционише без поремећаја.

Д у ж и н а ж и в о т а п ч е л е р а д и л и ц е

Дужина живота пчеле радилице зависи од рада. Кадвише ради, брже троши снагу, па према томе краће живи

58

и обрнуто. Она претставља извесну количину снаге и чимсе ова потроши, њен живот усахне. Обично се узима да завреме сезоне, продлећа и лета, радилица живи шест не-деља, а преко зиме 6—8 месеци. Преко зиме живи многовише због тога што је тад њен рад највећим делом огра-ничен на кошницу, у којој ствара повољне услове за одр-жавање живота друштва. Кад друштво почне да изводилегло, послови се умножавају, снага се више троши и жи-вот скраћује.

ГНЕЗДО ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВА

САЋЕ

Г р а ђ а и у п о т р е б а с а ћ а . — Пчелиња друштвасе насељавају и живе у шупљинама старих дрвета, стена,старих зидина и на другим местима, или у шупљинама ко-шница, које за њих пчелари нарочито спремају. У тим шу-пљинама она израђују своје саће, које служи за развијање,извођење младих пчела и за смештај меда и цветногпрашка.

Саће се састоји из усправних плоча са по два реда па-ложених шестостраних ћелија. Ћедије—имају танке во-штане зидове, који су у исто време зидови шест суседнихћелија. Дна ових ћелија чине средњи зид, који раздвајадва реда ћелија. Дна ћелија су издубљена и тространа. Дноједне ћелије чини делове дна трију наспрамних ћелија.

На природно израђеном саћу разликују се углавномтри врсте ћелија: р а д и л и ч к е , т р у т о в с к е и ма-т и ч и н е. Ове последње се зову м а т и ч њ а ц и .

Радиличке ћелије служе за извођење пчела радилица,за смештај меда и цветног прашка. По величини су нај-мање. Дубоке су 10—12 мм а широке у положеном правцу5,3 до 5,7 мм. На једном см2 има 4 такве ћелије. Прематоме на сату нормалне величине (42 х 27 см) има с обестране око 9.000 радиличких ћелија.

Трутовске ћелије, које служе за извођење трутова исмештај меда, нешто су веће и дубље. Њихова ширина уположеном правцу износи око 7 мм, а дубина 13—16 мм.На једном см2 има три трутовске ћелије.

Матичњаци се и по положају и по облику разликујуод радиличких и трутовских ћелија. Пчеле их изграђујуза време сезоне ројења, или при тихој замени матице, наивицама саћа (са стране и доле, или на средини, кад на

59

саћу има шупљина) с отвором окренутим надоле. У по-четку, док их матица не залеже, личе на изврнуту чашицуили капицу жирас округлим дном,Доцније, кад се изјаја развију ларвеи почне храљење,пчеле их постепенодограђују, сводећизидове, тако да за-творени матичњакличи на жир. Зи-дови матичњака сузнатно дебљи негозидови радиличкихи трутовских ћели-ја. Споља имају на-боре који личе напочетке сатних ће-лија, док су унутраглатки и више о-кругли. Кад дођевреме да се матицаизведе, пчеле тањезид матичњака, штосе нарочито приме-ћује на врху, веро-ватно због тога даматица лакше изре-же отвор за излаз.

Поред ових ма-тичњака Koјe пчелеунапред припремају,постоје још матич-њаци у којима се изводе нове матице кад стара изненадастрада. Те матичњаке пчеле обично израђују у срединисата над радиличким ћелијама у којима се налазе ларвепогодне по својој старости да се развију у матицу.

Матичњаке из којих су матице изведене пчеле руше,јер нису ни за какву другу употребу.

Поред напред наведених ћелија на сату се још могуразликовати: прелазне, прихватне и медне ћелије (ћелијеза мед). Прелазне ћелије израђују се, — како им само имекаже — при прелазу на другу врсту ћелија, тј. од већих на

60

мање. Оне су различите величине и разног, неправилногоблика. Исто су такве и прихватне ћелије којим се учврш-ћује саће при врху и са стране. Ћелије за мед налазе се угорњем делу саћа (при врху). Оне су обичне ћелије (ради-личке, трутовске, прелазне или прихватне), само што суим међућелични зидови знатно укошени и продужени,чиме је повећана њихова издржљивост и запремина. Чи-њеница да пчеле продубљују ћелије за мед навела је из-весне пчеларе на идеју да саће у медишту више размакнуи да на тај начин добију ћелије дубоке до 20 мм. Ово сепрактикује или у оскудици вештачког саћа или ради спре-чавања матице да леже у медишту.

Какво ће саће пчеле израђивати: више или мање пра-вилно, с већим или мањим бројем радиличких односнотрутовских ћелија, то зависи од положаја, облика и вели-чине шупљине у којој је рој насељен, од потребе друштвау тренутку кад се саће израђује, од плодности матице, итд.Кад је шупљина пчелињег стана правилног облика, — апредмет у коме је шупљина у водоравном положају —саће ће бити право, правилно поређано и с лепо израђенимћелијама. У противном, биће криво, имаће уметака и многопрелазних и прихватних ћелија.

Пчелиње друштво тек насељено у нови стан има по-требу да изводи што више младих пчела, које ће заменитионе које у раду буду страдале. Зато такво друштво у првојгодини или бар у прво време, израђује искључиво ради-личке ћелије. У другој години, после првог периода инте-зивног размножавања, друштво се припрема за сезону ро-јења и као први знак овог припремања је израђивање тру-товских ћелија и полагање неоплођених јаја. У случају дау то време друштво нема места за трутовско саће, оно ћерушити радиличко, само да би задовољило свој нагон. Пче-лиња друштва израђују саће с трутовским ћелијама у ве-ћем обиму кад год им је потребно саће за смештање меда.За ову сврху оне нерадо израђују саће с радиличким ће-лијама, које израђују само кад је потребно да задовољесвој нагон за размножавање легла или плодности матице.Отуда је, — при иначе једнаким условима и потребама —матица одлучујући чинилац у томе хоће ли се више илимање израђивати трутовске или радиличке ћелије.

Овако регулисање израђивања радиличких или тру-товских ћелија онемогућује развијање пчелињих друштавау већим шупљинама у оној мери која одговара запреминистана, већ шта више, дугом употребом таквог стана дру-

61

штво слаби, пошто се у горњем делу налазе радиличке ће-лије, а то је у исто време и место где се слаже храна зазиму. На основу овог може се врло лепо објаснити заштопросте кошнице (вршкаре, дубине, прости сандуци) мањезапремине, дају много боље резултате него кошнице већезапремине, док је код модерних кошница, код којих се по-моћу вештачког саћа израђивање трутовских ћелија сводина најмању меру, сасвим обрнут случај. Из овог се можеизвући један практичан закључак: велике кошнице могудати добре резултате кад имају добро и правилно израђеносаће с радиличким ћелијама.

Дубина ћелије у саћу одређује дебљину саћа. На основумерења природно израђеног саћа утврђено је, да се де-бљина саћа креће од 23—27 мм и да су сви сатови поређаниу редове, тако да од средњег зида једног сата до средњегзида другог сата има 33—38 мм. Ова раздаљина чини даизмеђу два суседна сата остаје улица или пролаз, којиомогућује кретање пчела и слободан прилаз свакој ћелији.

Ширина улица гнезда није на свима местима иста.Мања је између саћа с медом (због продубљивања ћелија),а већа између саћа с леглом (због храњења и загревањалегла). У случају да се у модерној кошници остави већерастојање између саћа него што је напред наведено, пчелеће израђивати ново саће. Ако је по среди медиште а расто-јање од средине једног сата до средине другог сата нијевеће од 50 мм, пчеле ће продубити ћелије продуживањеммеђућеличних зидова. Пчелари искоришћавају ову чиње-ницу кад немају довољно резервног саћа или кад хоће даспрече матицу да леже у медишту без употребе матичинерешетке, јер у продубљене ћелије матица не полаже јаја.У простој кошници или у шупљини дрвета и стене свакисат је учвршћен за таваницу и бочне стране тако, да је насвом месту непокретан. С бокова ово учвршћивање ниједуж целих страна већ је местимично. Остављени су про-лази, који по ширини имају сталну меру од 6—9 мм. Овучињеницу је запазио и практично применио на модернимкошницама Американац Лоренц Лангстрот.

И з л у ч и в а њ е в о с к а и и з р а д а с а ћ а . — Какопчеле производе восак, то је питање које интересује свакогпчелара. Некад се мислило, — а има их и данас који такомисле — да пчеле скупљају восак са цветова. Међутим,испитивањима је утврђено да пчеле радилице производевосак у нарочитим жлездама. Оне се налазе на доњим дело-вима четири последња трбушна прстена, а иза плочастих

површина званих огледала којих има по два на сваком пр-стену. Ове жлезде су код сасвим младих пчела неразвијене,затим се постепено развцјају, док се код пчела старих 12—16дана потпуно не развију. Тад су 4—5 пута веће. У ћелицама

развијених жлезда појављују се капљице течног воска, којипродире кроз врло ситне рупице на спољну страну огле-дала. У додиру с ваздухом восак се стињава, образујућивоштане љуспице које се појављују из преклопа прстеновакао из џепова. Како сваки прстен има два огледала, тоједна пчела може истовремено да произведе 8 љуспица.

Пчела није способна да дуже времена излучује восак.Брзо после пуног развића почиње постепено смањивањевоштаних жлезда, тако да су оне код пчела излетница ве-личине као и код младих пчела. Развиће воштаних жлездакије увек везано са старошћу. Изгледа да на њих има ути-цаја и рад пчела, а овај опет зависи од потреба друштва.Утврђено је, да се код пчела изведених ујесен, воштанежлезде не развију на време, већ тек напролеће, а испити-

6362

вања Г. Ф. Таранова показала су да је излучивање воскаусловљено справљањем млеча за одгајивање легла. Кад сеузме у обзир већ раније утврђена чињеница, да пчеле нај-радије и најбрже израђују саће за време добре паше, кадмладе пчеле служе као прихватни резервоари за депоно-вање нектара, онда се може извести закључак да се во-штане жлезде нормално развијају и излучују восак приобилном храњењу за време излучивања млеча и добрепаше. Није корисно нагонити пчеле да се баве само излу-чивањем воска, јер се притом не добива други производкоји би пчеле могле дати (млеч). С друге стране, — а овоје за нас нарочито важно — очигледно је некорисно наго-нити пчеле да само негују легло, пошто се тиме не добивадруги производ — восак (Таранов).

Пчеларе и испитиваче одавно интересује: колико пчелетроше меда за израду воска (саћа). Берлепш је утврдио дапчеле, кад израђују саће, у недостатку цветног прашкаутроше за 1 кг саћа 16 до 19 кг меда, а кад имају цветногпрашка 10—12 кг. Тиме је он допунио Ибер-ова испити-вања, која су показала, да се восак не израђује од цветногпрашка. Али, да је Берлепш продужио своја испитивања,он би открио једну ствар која је доцније установљена несамо за излучивање воска, већ и за излучивање млеча,наиме, да је цветни прашак неопходан. Без овог, пчеле себрзо исцрпљују, престају са излучивањем и гину.

На основу напред наведеног закључка Таранова, из-гледа да је погрешно поставити питање колико пчелетроше меда за израду 1,кг саћа. Много би правилније билозапитати колико пчеле троше хране (меда и цветног пра-шка) за време активног рада. Восак није прерађен мед, већпроизвод нарочитих група ћелица (воштаних жлезда) увези с појачаним животним радњама пчелињег организма.

Восак, који излучују ћелице воштаних жлезда, је те-чан. Јасно је, да је за овакво излучивање, поред осталихчинилаца потребна и топла средина, Пчеле до ове долазеобразовањем грозда у правцу места за саће, у коме у ре-довима, закачене једна за другу, мирују и притом се изпревоја одговарајућих прстенова појављују воштане љу-спице, које помоћу ногу дотурају до вилица, где их даљеучињавају а затим употребљавају за израду саћа. Утврђеноје да се међу овим пчелама у грозду налази половина пчелакоје не излучују восак. Вероватно је да оне стварају по-требну топлоту, обезбеђују проветравање, а можда врше ијош какав други посао.

64

Пчеле израђују саће од горе на доле. Но, дешава се иобрнуто, али врло ретко. Израђивање саћа је посао којикод људи изазива дивљење, јер се обавља са мало мате-ријала на малом простору а постиже највећа чврстина.Научник Реомир верујући у савршену тачност пчела приизрађивању саћа, предложио је у своје време да се ширинарадиличке ћелије узме као основа мера уопште. Доцнија

Живот и гајење пчела 5 65

испитивања су доказала, да Реомир није имао право, јерћелије, иако на око изгледају савршено правилне, знатноотступају једна од друге.

П р о п о л и с . — Прополис (лем) је пчелин производпријатног мириса, боје жуте, затвореноцрвене или мрке.Пчеле га употребљавају за заштиту гнезда: облажу уну-трашњост свог стана у циљу заштите гнезда од влаге (вр-шкаре, шупљине у дрвету), затварају пукотине на ко-шници, учвршћују сатове (оквире), облепљују лешеве жи-вотиња које убију у кошници (миш, мртвачка глава и др.),сужавају сувише велико лето, учвршћују делове ко-шнице итд.

Ван кошнице прополис се употребљава за справљањелекова и за израду лакова за дрво (нарочито за виолине идруге музичке инструменте).

Основни материјал за справљање прополиса пчеле са-купљају са смоластих пупољака и дрвећа које лучи смолу.Оне тај материјал набацају у корпице задњих ногу у ма-лим количинама и односе у кошницу. Пошто је лепљив,не смештају га у ћелије гнезда већ га употребљавају тамогде је потребан. Пчеле сакупљеној смоли додају нешто во-ска и цветног прашка, а вероватно и неких других материја.

Прополис се делимично раствара у шпиритусу и тер-пентину а потпуно у етру и хлороформу.

РАЗМНОЖАВАЊЕ ПЧЕЛА

Матице, трутови и пчеле радилице развијају се путемпотпуног преображаја у ћелијама саћа. Из јаја које матицаполаже у ћелије развију се ларве, из ларви лутке, а изових одрасле пчеле. Јаја, ларве и лутке називају се једнимименом легло, које у нормалном друштву у пролеће, летои у првој половини јесени заузима знатан део саћа. Запчеларе је важно да познају живот пчела и у стадијумуњиховог развића, као легло, јер од нормалног развића овогзависи јачање пчелињег друштва, његов успех и опстанак.Најчешће се по леглу може оценити стање друштва иуслови под којим оно живи.

Ј а ј е . — Матица полаже у ћелије две врсте јаја: опло-ђена и неоплођена. Прва полаже у радиличке ћелије и ма-тичњаке, а друга у трутовске ћелије. Из првих се разви-јају у радиличким ћелијама радиличке ларве, у матичња-цима матичне ларве, а из других трутовске ларве. Разлика

66

између оплођених и неоплођених јаја је у томе што је уоплођеним извршено стапање мушке и женске полне ће-лице, док неоплођена претстављају само женску полнућелицу, способну да се даље развија.

Матица полаже, по правилу, у једну ћелију једно јаје.Изузетно полаже и више, кад има на расположењу малиброј ћелија, или кад има какав недостатак у полном апа-рату. У сваком случају радилице избаце сувишна јаја, теза развиће остане само једно. Матица положи јаје у ћелију,пошто је претходно прегледа, тако да се једним крајемприлепи за дно. У почетку стоји према дну усправно, за-тим се постепено нагиње, док трећег дана сасвим не по-легне. Јаје је дугачко 1,5—1,6 мм, овално, плавкастобелебоје, и мало искривљено. За време постепеног нагињањајајета у њему се врше промене (умножавају се ћелице,образује се ембрион) и већ трећег дана се у опни јајетаналази формирана ларва. На крају трећег дана пчеле по-ред јајета ставе кап млеча. Од додира с млечом опна сераспукне и на дну ћелије појави се ларвица. Ако пчеле неставе храну у ћелију, по Комарову, ларва може да живиу опни јајета још три дана. После тога угине.

Кад се у једном пчелињем друштву утврди да имаправилно снесених јаја, сигуран је знак да то друштво имаматицу. Но, отсуство јаја не мора увек значити и отсуствоматице. На рђавом времену и у оскудици у меду може ма-тица прекинути ношење јаја.

Л а р в а . — Кад се из распукле јајне опне појавиларва, она има већ образоване, иако не јасно одвојене де-

67

лове тела: главу, груди и трбух, само без ногу, крила, пи-пака, и очију и многобројних хитинских маља. Уместочврстог хитинског скелета, тело обавија танка хитинскапокожица, те лерва изгледа прозрачна.

Главни задатак ларве је да спреми што већу количинурезервних хранљивих материја које ће доцније послужитиза развиће лутке. Због тога она поред других органа (срца,органа за дисање, нервног система, полних органа, жлездеза учауравање) има јако развијен цревни канал, који сесастоји из три дела: предњег, средњег и задњег црева. Упредњем делу је мали усни отвор и једњак. Иза овога јевеома простран средњи део цревног канала, који заузиманајвећи део тела. Све до краја живота ларве, храна се за-држава у задњем делу средњег црева, јер је пролаз у за-дње црево затворен. Тад се изврши спајање одвојених де-лова и нагомилана маса, несварена храна, пролази кроздебело црево и излази напоље. (В. сл. 23).

Пчеле радилице обилно хране ларве. Прва два данадају свима без разлике за храну производ својих ждрел-них жлезда, млеч, који је потпуно сварљив. После тогарадиличким и трутовским ларвама дају полусварену храну,мешавину меда и цветног прашка, док матичиним ларвамаи даље дају млеч. Прву храну дају у већим количинама,нарочито у почетку. Ларва добива по тежини 40 пута вишехране него што је сама тешка, тако да плива на млечу.Ову храну ларва сама узима, ради чега се налази у стал-ном покрету. Другу, полусварену храну, радилице дају умањим количинама, колико ларва може одједанпут даузме, и то непосредно у уста. Зато је ово храњење чешће.Према испитивањима Линебурга, једна ларва до пуног свогразвића прими око 10.000 посета пчела радилица.

Заједно с обилним храњењем ларви, иде и њиховобрзо рашћење. Најбрже расту прва три дана. За шест данапорасту толико да испуњују више од пола ћелије. Ради-личке ларве у то доба теже око 1.500 пута више него упочетку, а матичне и трутовске још и више (в. табл. 2).

Због наглог рашћења и дебљања ларве, њена танкахитинска покожица постане јој тесна. Пошто хитинска по-кожица не расте, ларва се повремено пресвлачи. Стара ко-жица је врло танка и она остаје у ћелије, пчеле је не из-бацују. До поклапања ларва се пресвлачи 4 пута и то првипут после 12—18 часова, други пут после 36 часова, трећипут после 60 часова, и четврти пут после 78—89 часова одњеног излаза из јајне опне.

Ларве су у почетку прозрачне. Доцније, гомилањеммасти постају сјајнобеле.

Матична лапва. као што је већ напоменуто, добивамлеч у већим количинама, тако да стално плива у њему.Један део хране после изласка матице остаје на дну ма-тичњака неискоришћен. Захваљујући овом нарочитом хра-њењу, омогућује се потпуно развиће женских полнихоргана.

После пет и по дана живота матичне ларве (од изласкаиз јајне опне), пчеле поклапају ћелију (матичњак) поклоп-цем израђеним од воска и цветног прашка. Код радиличкихларви то се збива после шест дана а код трутовских послешест и по дана. Цветни прашак чини да је поклопац по-розан, те тако омогућује слободно струјање ваздуха. По-клопац трутовске ларве је испупчен те личи на куршум,а радиличке је заравњен.

Чим пчеле затворе ћелију, ларва се испружи и тад кодрадиличке и трутовске ларве настају даље промене. Успо-ставља се веза између средњег и задњег дела цревног ка-нала, који су дотле били одвојени танком опном; затимостаци хране пролазе у дебело црево, одакле се избацују

68 69

на дно ћелије. Одмах после тога, ларва помоћу материјалаиз нарочите жлезде почиње да израђује танку чауру, којаје одваја од избаченог измета и зидова ћелије. Део чаурепрема поклопцу ћелије израђује се из одвојених кончићаи тако се не прекида веза с ваздухом: И матичина ларваиспреда кончиће и израђује чауру (кокон), само што сеона и за то време храни и што њена чаура нема дна.

Кад испреде чауру, ларва се испружи главом окренутапрема ћеличном поклопцу, умирује се и изгледа као мртва.За време овог мировања у њеном организму врше се ду-боке промене. Преображава се у ступањ који много личина одраслу пчелу и по свом облику и по унутрашњем са-ставу. То је лутка.

Л у т к а . — Лутка је врло нежно биће. Сви образованиоргани су веома мекани. Такав је и спољашњи скелет. Наместу крила налазе се мешинице испуњене машћу и крвљу.Развиће лутке састоји се у коначном образовању поједи-них органа и у јачању и очвршћавању целог тела. Саочвршћавањем спољашњег скелета јавља се и променабоје. У почетку развитка лутке тело је сасвим бело, затимпочиње да тамни, док не добије боју одрасле пчеле. Раз-вијена пчела почиње да се креће и својим вилицама по-степено разара поклопац и извлачи се из ћелије, оставља-јући за собом избачени измет и чауру. Чауру доцније неуклањају ни пчеле чистачице. То поред осталог чини дасаће у коме је одгајено више генерација добива све затво-ренију боју, док једног дана не постане готово сасвим црно.Сем тога, ћелије саћа са сваком новом генерацијом одга-јених пчела постају плиће, због чега нове генерације пчеламорају бити ситније. Ово се мора имати у виду и саће по-сле извсеног времена (3—4 г.) заменити новим.

Излажење (рађање) матице из матичњака потпомажупчеле радилице на тај начин што тање зидове матичњакапри врху. Кад сазри, матица својим оштрим вилицамаобреже врх матичњака на коме се појави отвор кроз којиизлази. Она обично врх матичњака не обреже потпуно, икад се овај по изласку матице — пре него што га ради-лице уклоне — поврати на своје место, пчелару изгледаматичњак као затворен.

Лутка матице лежи у матичњаку стрмоглавце, тј. сглавом окренутом према врху. Дешава се, истина ретко, дабуде и обрнуто. У том случају матица при изласку поку-шава да прогризе основу матичњака. Али јој то тешкоуспева и она обично настрада (В. сл. 24).

70

Дужине развића и живота легла матице, трута и ра-дилице знатно се разликују. Најбрже се развија матица,затим радилица, да трут, што се види из таб. 1.

Потребно је напоменути, да означени дани вреде запросечно развиће под нормалним условима. Но, понекадсе дешава да се легло недовољно храни или недовољнозагрева, те и развиће дуже траје. Под неповољним усло-вима легло може и сасвим да настрада. Најчешћи непо-вољни услови су: ниска температура, сувише висока тем-пература, недостатак ваздуха због слабог проветравањаи оскудица у храни. Под овим условима легло угине, за-тим се развијају бактерије које проузрокују распа-дање легла.

Пчелиња храна

Све материје, којима се хране животиње, могу се посвом хемиском саставу сврстати у три групе: беланчевине,угљени хидрати и масти. Беланчевине се састоје из угље-ника, водоника, кисеоника и азота, а угљени хидрати и

72

масти из истих елемената само без азота. Поред ових ма-терија животињама су потребни витамини, а у мањим ко-личинама и минералне соли. Готово у свакој храни могусе наћи све ове хранљиве материје, само у разним коли-чинама. У једној преовлађују беланчевине, у другој угљенихидрати, а у трећој масти.

Све ове материје потребне су за развиће, рашћење ор-ганизма и обнову ћеличног ткива, и као извор енергије засве животне процесе. Зато храна свих животиња, па ипчела, мора садржавати све ове материје.

Пчеле добивају беланчевину, масти, витамине и мине-ралне соли из поленових зрнаца (цветног прашка) аугљене хидрате минералне соли из нектара, односно из

меда Мед и цветни прашак су њихова потпуна храна ислуже за исхрану ларви, одржавање живота, излучивањевоска и млеча и извршавање свих радњи у кошници и ванње ( у пољу). Из чињенице да пчеле могу да презиме самона меду, понеко изводи закључак да је мед храна на којутреба углавном обратити пажњу. Међутим, мед је хранакојом пчеле могу дуго да одржавају живот, али само кадне раде. Извођење легла, лучење воска и изграђивањесаћа, скупљање нектара, као и обављање свих других по-слова је немогућно без цветног прашка. Ц в е т н и п р а -ш а к ј е з а ж и в о т и н а п р е д а к п ч е л и њ е гд р у ш т в а и с т о т о л и к о в а ж а н к о л и к о и м е д .

Ц в е т н и п р а ш а к

Цветни прашак или полен сy ситна зрнца која испу-њавају прашне кесице цветова. То су управо биљне мушкеполне ћелице, обавијене опном, чија је унутрашњост испу-њена полутечношћу, по којој пливају многа веома ситназрнца. Овај садржај поленових зрна је потпуна храна којасе састоји из беланчевинастих материја (богатих азотом,сумпором и фосфором), угљених хидрата и масти. Збогтога их многи инсекти, а нарочито пчеле, радо скупљајуи искоришћују за своју исхрану.

Поленова зрна разних биљака разликују се и по обликуи по величини, а и по садржају хранљивих материја. Побоји су већином жута, а има их и црвених, плавих итд.

Цветни прашак сакупљају пчеле излетнице. У ту сврхуједна пчела обично изврши три до осам излета дневно. Полепом времену, за 14 дана једна пчела донесе око 60 то-

73

вара прашка, и за сваки товар утроши 10—30 минута. Бројпчела коХе_^купљајх.1Ш1Е11--1Фашак-—завжси рд поЈргебедруштва и од богатства поленове и нектарне паше. ЈКоднас, пчел^најв^1^„дшо^..ЈШетнм_.ЈЗВШЦ§Ж-.Х_М^£Ш?маапрИлу"и' маду_ (за време цветања воћа). Тада тај посаообавља више од 50% излетница. За време главне нектарнепаше, број поленарица смањује се. Излетнице се труде дадонесу што више нектара. Чим престане обилно лучењенектара, повећава се број поленарица.

Раније се мислило да пчеле скупљају цветни прашаксамо кад им је потребан. Тврдило се да друштва без ма-тице не доносе полен. Међутим, показало се, да је таквомишљење погрешно. Пчеле доносе цветни прашак стално,без обзира на присуство легла, ,да га имају у резерви, јерје неопходно потребан као и мед.

С к У Д-Љ а њ е цв е т н о г nР а тттк 3 — Ради скуп-љања цветног прашка пчела посећује цветове богате пра-шком, при чему обично чељустима разара прашне кесице(ако већ саме нису распукле). Из њих се полен изручујена усни апарат, главу и остале делове тела, где се задр-жава на многобројним длачицама којима њено тело оби-лује. Затим нахватани прашак преноси у корпице задњихногу. Овај посао пчела обавља помоћу четкица које се на-лазе на унутрашњој страни предњих, средњих и задњихногу. Четкице задњих ногу нарочито су развијене и са-стоје се из чекиња поређаних у десет редова.

Четкице предњих ногу скидају поленова зрна с главе,околине врата и влажних уснених делова, а четкице сред-њих ногу скупљају полен с груди и примају сакупљениполен с предњих ногу. Четкице задњих ногу сакупљајуполен с трбуха и примају сакупљени прашак са средњихногу. Сав овако сакупљени цветни прашак је овлажен ме-дом с усненог апарата. После тога се цветни прашак с чет-кица задњих ногу пребацује у корпице које се налазе наспољашњој страни голеница. Овај се посао обавља у летупомоћу прашних кашика (горњи део првог чланчића сто-пала) и чешљева (доњи део голенице).

Сакупљени цветни прашак се равномерно распоређујена обе ноге, што је од великог значаја за одржавање ра-внотеже у лету. Захваљујући влажности и притиску, но-вододани полен се сједињује са ранијим и заједно образујуједноставне прашне лоптице.

Пчела са испуњеним прашним корпицама враћа се усвоју кошницу, где нарочитим покретима трбух« даје до

знања својим другарицама да у пољу има извора цветногпрашка. Затим проналази ћелију у коју ће истоварити својтовар цветног прашка. Најрадије га истоварује у ћелију укојој су извођене пчеле ичији је доњи део због за-осталих чаура готово окру-гао, јер је у таквој ћелијилако набити прашак и обез-бедити га од плесни. Наби-јање цветног прашка је по-сао других пчела. Кад јећелија довољно напуњена(никад се не пуни до врха)и набијена, пчеле јe залијумедом. Под утицајем фер-мената у набијеним слоје-вима цветног прашка извр-ше се знатне хемиске про-мене, а додани шећер (мед)претвара се помоћу нарочи-тих бактерија у млечну ки-селину, која дуго временаодржава цветни прашак уисправном стању. Такоконзервисани цветни пра-шак зове се у нашем наро-ду р ђ а .

И с к о р и ш ћ а в а њ ец в е т н о г п р а ш к а . —Неки мисле да пчела преискоришћавања мора дараскине поленово зрно. Ис-питивања су показала да то није тачно. С обзиром на склопсвојих вилица, пчела није у стању да разруши поленовозрно. У цревном каналу, за време варења, нарочити фер-менти продиру у унутрашњост поленових зрна и разлу-чују беланчевине и масти. Тако добивене хранљиве мате-рије излазе из поленове опне у цревни канал, где их за-тим усисавају зидови истог канала. После тога опне поле-нових зрна прелазе у дебело црево.

У т р о ш а к ц в е т н о г п р а ш к а . — Ово питањебило је предмет испитивања и проучавања већег бројанаучника. Познати амерички испитивач А л ф о н з у сутврдио је помоћу изоловања (издвајања) пчелињих дру-

74 75

штава, да је за извођење једне пчеле потребно 0,145 грамацветног прашка са садржином 20,2% беланчевина. Прематоме, за извођење 10.000 пчела потребан је један нормалниоквир (42 х 27 см) испуњен 3/4 цветним прашком. Ово сеслаже с прорачунима једног другог научника, Вајпла, покоме је за једно пчелиње друштво које годишње не изведевише од 200.000 пчела потребно око 25 кг цветног прашка.

Цветни прашак је потребан не само за исхрану легла,већ и за исхрану одраслих пчела при излучивању воска имлеча, као и при отправљању осталих послова везаних заодржавање живота. Колико је за ово потребно цветногпрашка, тешко је рећи. У сваком случају, једно добро дру-штво потроши у току једне године око 30 кг цветног прашка.

М е д

Мед је слатка и миришљава густа течност коју пчелерадилице справљају од н е к т а р а . Нектар је, пак, слаткамиришљава течност коју излучују цветови многих медо-носних биљака кроз нарочите жлезде — нектарије. Пчелерадилице по лепом времену излећу из кошнице, проналазецветове с нектаром и помоћу усног апарата посишу излу-чени нектар. Количина нектара у једном цвету је врломала, често пута толико мала, да је човек голим оком неможе да примети. Да напуни свој медни желудац у којиможе да стане 0,035—0,040 гр нектара, пчела мора да по-сети велики број цветова и да се у раду задржи на до-број паши око 10 минута, а на лошој и до 60 минута. Набогатој и блиској паши и при повољним временским усло-вима добро пчелиње друштво може да скупи за један дан10—12 кг нектара. За сакупљање већих количина нектарадолази у обзир паша у близини пчелињака. За искоришћа-вање паше преко 2 км пчеле не само да троше више вре-мена и снаге, већ и готово целу количину сакупљеногнектара.

Раније се мислило да је нектар јако разблажена ше-ћерна вода. Доцније се увидело да је то врло сложенпроизвод специјалних жлезда. У нектару — поред воде ишећера — има и разних минералних састојака, етеричнихуља, фермената и других неодређених материја. Процентиводе и шећера веома много варирају. Шећера може битиод 3—60%, а воде од 40—97%. Колико ће бити шећера аколико воде, то зависи од врсте биља, влажности земљи-

76

шта и ваздуха, температуре ваздуха, јачине ветра итд.Претварање нектара у мед почиње у медном желуцу а до-вршава се у кошници. У суштини, то претварање је смањи-вање процента воде и измена хемиског састава шећера. По-моћу фермента инвертазе који пчела додаје нектару, тр-шчани шећер претвара се у воћни и грожђани шећер. Пре-тварање шећера почиње још у медном желуцу, док сеотстрањивање воде обавља у кошници. Смањивање про-цента воде у садржају нектара јесте посао који захтевамного рада и енергије, а за то се опет мора потрошитимного меда. Да се из нектара који садржи 50% воде произ-веде 100 кг меда, морају пчеле потрошити 10 кг меда. Акоје садржина воде већа, сразмерно се мора и више меда по-трошити. Да би се што брже и са што мање енергије водаиз нектара претворила у пару, пчеле нектар смештају унајтоплији део гнезда, у празне ћелије плодишта, које непуне. На тај начин се добива танак слој нектара који се,под утицајем топлоте и организованог лепезања пчела ра-дилица, брзо ослобађа сувишне воде. За време богате пашеповршина по којој је нектар разастрт повећава се још вишеу току ноћи. Велики број пчела радилица напуни меднижелудац нектаром и с главама окренутим на горе час по-тисну кап нектара према горњем отвору једњака, час јеповрате у медни желудац. Кап нектара из медног желуца„пулзира". Долазећи у додир са ваздухом на отвору уста,губи извесну количину влаге. Тако се још у току ноћизнатан део нектара претвори у мед, који се одмах смештаизнад и иза легла (медиште).

С а д р ж а ј м е д а . — За разлику од нектара, мед са-држи много мање воде (17—20%) а много више шећера(75—80%). Поред тога, у мањим количинама у меду имадекстрина, беланчевине, разних минерала и минералнихсоли, органских киселина, витамина и других неодређе-них материја.

Шећер се у меду знатно разликује од шећера у нек-тару. Док у нектару има много тршчаног шећера, дотле гау меду има врло мало (1—2%). У меду има највише воћногшећера (32—42%), затим грожђаног (34—36%). Воћни игрожђани шећер спадају у ред простих шећера и они могуу организму без претходног варења да прелазе у крв.

Пчеле сакупљају нектар и прерађују га у мед кад годим време дозвољава и кад год у природи има нектара. Зањих другог ограничења нема. Оне то чине да би имале одчега да живе и онда кад не могу да излазе из кошнице,

77

или кад у природи нема нектара. Зато оне сав мед који неутроше у току рада поклапају воштаним поклопцима. По-клопци као и одговарајући однос између воћног, грожђаноги тршчаног шећера, чине да се мед не квари и дуго вре-мена остане у течном стању, тако да га пчеле могу узи-мати и трошити кад им буде потребан.

Пчеле често спреме више меда него што им је по-требно до наредног медобрања. Тај вишак узима пчелар каосвој приход.

Једно пчелиње друштво потроши годишње око 80—90кг меда.

М е д љ и к а . — Пчеле сакупљају поред меда и другеслатке материје, као што су: слатки сок који из себе изба-цују разне биљне ваши, сокове од грожђа, шљива, лубе-ница, диња, бресака, кајсија итд. У пчеларству нарочитизначај имају слатки сокови које на лице листа избацујубиљне ваши. Ти сокови познати су под именом медљика,мана или медна роса. Медљика се може наћи на храсту,врби, брескви, липи, јели, бору, и многом другом дрвећу.Пчеле скупљену медљику прерађују у мед који се за ра-злику од цветног меда назива м е д љ и к о в а ц .

Мед медљиковац садржи више декстрина и других не-сварљивих материја. То, и друкчији однос између воћноги грожђаног шећера, због чега брзо кристалише — чинида није добар за зимску исхрану пчела. Несварљиви де-лови медљике брзо испуњују задње црево пчела, те оне,не могући да излећу из кошнице и да се благовремено очи-сте, добију пролив, па каткад и цело друштво изумре. Зазиму није добар ни мед из воћних сокова.

Мед медљиковац је добар за људску исхрану иако сепо боји, мирису, укусу и садржају сматра као мед нижегквалитета.

В о д а

Вода није сама по себи храна пчела, али је за њиховживот потребна као и храна. Пчеле водом разблажују мед,растварају кристале меда, справљају храну за легло и рас-хлађују кошницу. Иако је веома потребна, ипак је не сме-штају у саће и не чувају као резерву, што је случај с ме-дом и цветним прашком. Доносе је у кошницу само задневну потребу. Зими пчеле отварају поклопљени мед иовај упија влагу из ваздуха. На тај начин разблажени медслужи за справљање хране. Поред тога, пчеле зими иско-ришћују и капљице воде са зидова кошнице.

78

ЖИВОТ И РАД ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВАУ ТОКУ ГОДИНЕ

П ч е л и њ е д р у ш т в о п р е п о ч е т к а с е з о н е .— Пчелиње друштво пре почетка сезоне има матицу и око15.000 пчела радилица. У то време оно је у клубету, којеобично заузима 4—5 уличица гнезда, односно 5—6 сатова.На сваком сату с једне и друге стране у гбрњем делу, увиду полукруга, налази се 1,5—2 кг меда. У доњем делумедног венца, под медом или без меда, је цветни прашак.Између сатова и у ћелијама ових налазе се пчеле, захва-тајући горе и са стране нешто меда. На средишњем сату јеобично матица. Пчеле су у клубету заштићене од хладноће,која у то време може да буде врло велика. У то доба пчеленемају много посла. Хране се, производе и одржавају то-плоту, да би одржале живот своје заједнице.

П р о и з в о д њ а и о д р ж а в а њ е т о п л о т е . —Пчеле спадају у ред хладнокрвних животиња, код којихје топлота организма нестална и зависи од топлоте око-лине. По правилу, топлота организма увек је нешто вишаод топлоте околине. Изузетак чине само оне хладнокрвнеживотиње које имају влажну кожу а окружене су вазду-хом. Те животиње имају температуру организма нештонижу од температуре околног ваздуха.

Разлика између топлоте тела хладнокрвних животињаи околног ваздуха је резултат мишићног рада тих живо-тиња. Такав је случај и код пчела, па било да оне произ-воде топлоту појединачно, или колективно у своме гнезду.

Најнижа температура на којој појединачна пчела можеда покреће мишиће ногу је 7,29 С. Испод те температурепчела брзо постаје непокретна и бива изложена убитачномдејству хладноће. Мишићи крила су непокретни већ натемператури испод 109 С. Највиша температура на којојпчеле могу да раде и живе није тачно утврђена, али је си-гурно изнад 49° С.

Што вреди за појединачне пчеле, то исто вреди и запчелиње друштво, било да заузима цело гнездо, било самодео гнезда збијено у зимско клубе. Оно мора, да би моглода живи и нормално употребљава своје органе, да има око-лину с температуром најмање изнад 109 С. Друге животињекоје не могу да издрже хладноћу селе се у топлије кра-јеве, или на неком скривеном месту преспавају зиму. Пчелене чине ни једно ни друго. Оне се разликују од свих оста-лих животиња; за време сезоне припреме резервну храну,

79

a кад наступе хладноће стварају своју топлу околину. Тем-пература те околине није једнолика и зависи с једне странеод топлоте спољашње околине а с друге од потребе самогдруштва. Кад се негује легло, у гнезду је температура око329 С, и ретко прелази 36° С. Топлота у пчелињем гнездуретко је кад једнака топлоти спољашње околине. Она јеу највише случајева или већа или мања од спољашње тем-

80

пературе. Пчеле су способне да себи обезбеде околину итоплију и хладнију од топлоте спољашње околине.

Кад не негују легло, — а спољашња температура јеизнад 13° С, пчеле не производе топлоту. Тад углавном ми-рују. Тако је у пчелињем друштву ујесен, обично око по-ловине месеца октобра, кад се из сатних ћелија извело по-следње легло. Период мировања траје све док спољашњатемпература не спадне испод 13° С. Чим до тога дође, до-тададашњи мир у кошници ишчезава. Пчеле се збијају иобразују зимско клубе у коме радом мишића производетоплоту. Да се произведена топлота не би брзо изгубила,спољашњи делови пчелињег клубета су нарочито збијени.Они чине солидан омотач, који не дозвољава мешање то-плог и хладног ваздуха. Омотач има два слоја, која обра-зују пчеле радилице истурањем т р б у х а упоље, и збија-њем груди при чему се многобројне длачице тако изукр-штају и сложе, да поптуно одвоје топао ваздух од хлад-ног. Главе се налазе у топлом делу клубета, а трбуси ухладном делу гнезда. Пчеле у омотачу су у сталном ми-цању и кретању, смењујући се с времена на време поједи-начно с онима из унутрашњости клубета.

На опадање спољашње температуре пчелиње клубе од-говара јачим збијањем и већом активношћу, што има запоследицу пораст температуре у клубету. И обрнуто, наподизање спољашње температуре пчелиње клубе одговарапроширивањем клубета и умањивањем активности пчеларадилица, што има за последицу опадање температуре уклубету. Овај закон важи док пчелиње друштво не почнеда негује легло. Од тада спољашња температура има ути-цаја на обим клубета и активност пчела, али не долази доопадања топлоте у границама пчелињег клубета. Топлотасе мање више одржава на сталном нивоу докле год се упчелињем друштву изводи легло. Ако је спољашња то-плота мања, пчеле производе и одржавају топлоту на ни-воу од око 32° С. Ако је, пак, спољашња температура виша,пчеле лепезањем и доношењем воде расхлађују гнездо ина тај начин смањују његову топлоту.

П р в о л е г л о . — Код нас неговање легла обично по-чиње у јануару или у почетку фебруара, док се у кошницијош води борба с хладноћом. Матица полаже јаја у при-премљене ћелије у најтоплијем делу клубета, у коме је уто доба топлота преко 32° С. Првог дана матица снесе малиброј јаја, свега, 10—20. Све залежене ћелије чине једну це-лину — мали круг. Другог дана матица повећава овај круг,

Живот и гајење пчела 6 81

полажући јаја у суседне ћелије. Тако се из дана у дан по-већава круг легла. Матица се не задржава смо на једномсату, већ прелази на суседни, чијим се ћелијама приступаиз исте улице. Затим, ако нема какве сметње, прелази усуседну улицу, где опет у најтоплијем делу и на исти на-чин полаже јаја.

После три дана, од дана кад је матица снела прва јаја,излегу се прве ларве, а после девет дана, пошто ларве то-лико порасту да свака испуњује своју ћелију, пчеле ради-лице их поклопе порозним поклопцем. Тад се око покло-пљених ћелија налазе ћелије са старијим ларвама, до њихс млађима, затим с најмлађим и најзад ћелије с јајима. По-сле три недеље, из првих залежених ћелија излазе (рађајусе) прве младе пчеле. Од тада се сваког дана рађају новегрупе младих пчела, све бројније и бројније. Прво леглои прве младе пчеле казују да је нова сезона почела и да сепчелиње друштво обнавља.

Све празне ћеилје из којих су изашле младе пчеле од-мах се чисте и глачају да би их матица поново залегла.

Л е п и д а н и и и з в о ђ е њ е л е г л а . — С насту-пањем првих пролећних дана услови за неговање легла поcтajy повољнији. Пчелиње клубе постепено се шири, апчеле излећу и слободно опште с околином, посећују цве-тове леске, јове, јагорчевине, љубичице, дрена, и др. би-љака и доносе прве капљице свежег нектара и прве товаресвежег цветног прашка. Све то даје нов потстрек раду наизвођењу легла. Матица све више шири круг ћелија у којеполаже јаја. Пчелиње друштво као да се све више журида старе пчеле што пре замени младим, способнијим за рад.

Д а љ и р а з в о ј л е г л а . — Ширење и постепено по-већавање легла траје, како у границама појединих сатоватако и у границама гнезда, док матица не развије својупуну способност лежења, што се обично подудара с главномпашом. После тога се број јаја које матица дневно полажепостепено смањује, док обично у октобру матица сасвим непрестане да полаже јаја.

Разни испитивачи покушавали су фотографисањем ибројањем ћелија с леглом да добију што тачнију сликурада матице. Разуме се да добивене слике не могу важитиза сва поднебља и све матице, али оне ипак откривајуосновне линије развоја легла и приближну границу спосо-бности матице да полаже јаја. Пред нама су подаци фран-цуског испитивача Д и ф у р а и америчког испитивачаН о л а н а .

82

Резултати испитивања Н о л а н а која су вршена 1920и 1921 године не разликују се много од резултата Ди-ф у р а . У години 1920 највећи број јаја које је матица по-ложила у току једног дана био је 1528, а у 1921 год. 1587.

С м е т њ е за р а з в о ј л е г л а . — По правилу, оддана кад матица почне да полаже јаја она из дана у данповећава своју активност док не достигне максимум од око1500 јаја дневно. Но понекад у раду матице настане застојили чак и прекид, који се негативно испољава на крајњирезултат у тој сезони. До ових појава најчешће долази збогнеисправности саћа у најтоплијем делу гнезда, услед недо-статка цветног прашка у границама клубета за време докпчеле не опште с околином, као и због недовољне количинемеда. Али до застоја може доћи и због наглог смањивањаброја пчела радилица у пролеће после лошег зимовања,услед чега се у великој мери смањи радна способност пчеларадилица, као и због недовољне плодности матице. Матицакоју пчеле замењују по својој иницијативи ни при повољ-ним условима не полаже више од 400 јаја дневно, док но-воизведена матица полаже око 900 јаја за исто време.

Пчелиња друштва код којих ма из којих разлога дођедо застоја или ма и краткотрајног прекида у извођењу ле-гла, не развијају се благовремено и не искоришћују у до-вољној мери прву главну пашу.

И з в о ђ е њ е т р у т о в с к о г л е г л а . — Кад пче-лиње друштво ојача, те има довољно, па чак и више негодовољно младих пчела за неговање легла, кад услед по-вољних прилика младе пчеле у изобиљу излучују м л е ч ,почиње припремање и глачање трутовских ћелија у које

6* 83

Према подацима Д и ф у р а (1900 год.) матица изве-дена у претходној години полагала је просечно дневно:

матица полаже неоплођена јаја. После 24 дана из тих he-лија излазе први млади трутови. Појава трутовског леглаи младих трутова је обично знак да се друштво обновилои добро развило. Тако је код нормалних друштава с доброми плодном матицом.

Пчелиње друштво с лошом матицом може имати тру-товског легла и трутова и пре него што се добро развије.Управо, оно, пошто не може да се развије услед слабостиматице, припрема услове за замену матице. Један од основ-них услова је постојање трутова. Због тога се у друштвимас лошом матицом трутови прво појављују и напослеткуишчезавају. У таквим друштвима трутови могу чак и дапрезиме.

Пчелиње друштво које у току зиме изгуби матицуупролеће уместо радиличког негује трутовско легло. У томслучају неоплођена јаја носе радилице, које се обично на-зивају л а ж н е м а т и ц е . Кошницу с лажним матицамараније или доцније нападну и опљачкају пчеле туђице.Или, ако се то не догоди, друштво постепено изумре а гне-здо разори воштани мољац. Разуме се, тако бива кад се навреме не умеша пчелар.

РОЈЕЊЕ

У обновљеном пчелињем друштву нагомилавање мла-дих пчела продужује се и после појаве трутовског легла,све се в и ш е пчела рађа него што умире. Друштво чини сведа повећа носивост матице, али му то увек не успева, билозбог малог обима гнезда, било услед исцрпености матице.Услед тога је све већа несразмера између броја младихпчела и броја расположивих ларви. Док је раније на једнуларву долазила по једна пчела pадилица, па чак и мање,сад на једну ларву долази 2, 3, 4, 5, 6 па и више пчела ра-

дилица. Ове последње не само да не могу све да се запослена неговању легла, већ не_могу све ни да остану у областилегла у коме се увек налази сталан бpoј пчела запосленихна разним пословима. Због тога оне чине притисак на ма-тицу да полаже више јаја а и саме понекад полажу јајасамо ако има расположивих ћелија. Под таквим у с г о в и м аобично у пчелињем друштву долази до изражаја н а г о н зар о ј е њ е м . Пчеле радилице изграде почетке матичњака(чашице) у које матица спусти (снесе) по једно оплођеноjaje. Матица не залеже све матичњаке у исто време, већпрво залеже једну групу, затим после извесног времена

84

другу итд. После три дана из јаја се излегу ларве. Koјeпчеле радилице негују с великом усрдношћу, дају им ве-лике количине млеча, загревају и постепено дограђују ма-тичњаке. На крајупрве половине ше-стог дана храњењеи изградња матич-њака су завршени иматичњаци затво-рени.

Нагон за ројењемне изражава се са-мо у залегању и не-говању матичњака,већ и у постепеномобразовању роја,новог друштва, ко-јe ће се — кад зато дође тренутак —издвојити (оделити)од старог. Ново дру-штво се образује из-лучивањем свих о-них пчела радилицакоје према свом уз-расту не могу доби-ти радно место угнезду. Пчеле ради-лице новог друштвамирују, добро сехране и припремајурезерве енергије зарад у новом стану.С појавом нагона заројењем, пчеле престају да чине притисак на матицу давише полаже јаја. Због тога њена активност нагло попу-шта. Јајњаци се постепено смањују, а с њима и трбух. Ма-тица постаје покретнија и лакша.

Пошто пчеле радилице које негују матичњаке затворепрву групу матичњака, у кошници се мења расположење.Пчеле радилице новог друштва постају активније и узне-миреније. Другог или трећег дана — ако је лепо време —узимају из резерве своје дотадашње заједнице оноликомеда колико могу понети. Између 10 и 14 часова, у часу

85

кад је узнемиреност достигла врхунац, почињу масовно ижурно да излазе из кошнице као да их неко гони. Са овимпчелама излази и матица, која последњих неколико данаготово није ни носила јаја. Ускоро ваздушни просториспред кошнице, на висини од неколико метара, испуњава10 до 15 хиљада пчела радилица, неколико стотина трутоваса старом матицом, способном да у новом стану одмах про-дужи свој посао. Кад се ове пчеле издвоје, више се нежуре, већ уз нарочито свечано зујање лагано круже, уда-љујући се све више од свог старог стана. То је р о ј п р -в е н а ц , ново пчелиње друштво одељено од старог. Подутицајем узбуђености, свечаног расположења и нарочитогпонашања, роју се придружују и многе пољске пчеле из теи других кошница, а међу овима и пчеле с товарима цвет-ног прашка. Многи трутови се такође прикључују тој све-чаној и узбудљивој поворци. Рој кружи и креће се каоједна потпуна целина. Облик лопте који има пчелиње клубеи гнездо у кошници задржава и рој у своме кружењу икретању.

Издвојени рој, после краћег кружења, проналази ме-сто на грани неког дрвета у близини пчелињака и ту себрзо почне хватати правећи грозд. За кратко време рој сесмири, тек се понека пчела може видети да око гроздаоблеће. Рој се одржава као целина помоћу мириса мириснежлезде коју пчеле за време ројења нарочито користе.

Пчеле радилице за време одвајања, кружења, кретањаи смиривања су мирне и ретко убадају. То се обично при-писује чињеници, да је свака пре него што је почело издва-јање напунила медни желудац, који — кад је пун — чинида пчела нерадо употребљава жаоку.

И з в и д н и ц а р о ј а . — Рој остаје на месту на комесе смирио извесно време (15 минута до 24 часа). Обично по-сле два часа изненада се диже и без лутања одлеће правоу нови стан. Претпоставља се да рој пре или за време из-двајања одашиље једну групу пчела радилица са задаткомда пронађе неку шупљину, у коју ће се сместити. Ако из-видница пчела брзо пронађе погодно место, она ће се одмахвратити, пронаћи рој и одвести га у нови стан. Тада ројнеће дуго остати у грозду. Али ако се извидница задржи,рој може и преноћити на месту на коме се смирио послеиздвајања. Дешава се, да извидница не изврши постављенизадатак. У том случају рој остаје на том месту и почињеда изграђује гнездо. Улице гнезда на отвореном ваздуху

86

штите се од кише и ветра на тај начин што се крајеви са-това тако изграде да затварају прилазе улицама са странеи одозго. Такви случајеви су за наше поднебље врло ретки.При повољним приликама рој на отвореном ваздуху можеи да презими, али упролеће обично настрада.

Пчелари не чекају да се извидница врати и да рој од-веде у непознати стан, већ га одмах — чим се смири — на-

87

сељавају, обично прво у прихватну кошницу а предвечеу сталну.

Нови стан роја може бити одмах поред старе кошнице.Пчеле из роја неће грешити и улазити на старо лето, јерприликом ројења губе памћење старог места. Ројевско уз-буђење и нагон за изградњом новог гнезда дају пчеламанови смисао живота, који их потпуно одваја од старог. Уновом стану, захваљујући задржаној и још повећаној снази,изграђују своје гнездо невероватном брзином. За једну ноћмогу да изграде око пола квадратног метра саћа. Ако је доројења дошло пред главну пашу или за време ове, рој занеколико дана може да изгради цело гнездо и усто да на-купи велику количину меда.

У новом гнезду матица одмах, чим јој буду припре-мљене ћелије, полаже јаја. После три недеље друштво по-чиње да добива нове, младе пчеле. Дотле оно нешто бројноослаби. Услед појачаног рада и других узрока многе пчелеизумиру или настрадају. Доцније се губитак не само надо-кнади већ друштво чак и знатно ојача. На доброј годинидешава се да рани првенац да још један рој — п а р о ј а к .У ранија времена, кад се много мање орало, било је случа-јева да и паројак пусти рој, који пчелари зову б е л еп ч е л е.

И з л а з а к д р у г о г р о ј а . — У гнезду старог дру-штва остале су, поред пчела запослених у гнезду, затво-рени матичњаци, отворени матичњаци, много затвореног инешто отвореног радиличког легла, трутова и трутовскоглегла. Свакодневним рађањем младих пчела, друштво ћепоново брзо ојачати. Ако су услови који су изазвали нагонза ројењем остали непромењени, почеће формирање јошједног друштва, и кад се после неколико дана изведе првамлада матица, пчеле јој неће дозволити — а још мање по-магати — да уништи матице које се још налазе у матичња-цима, спречаваће јој приступ матичњацима, а ове ће шти-тити. Ако је која матица обрезала поклопац на матичњаку,оне ће је и хранити. За време док је још у кошници, прваће матица узнемирено ходати по саћу и кад прилегне узивице ћелије, испуштати отегнути глас ти-ти, док ће јојматице под стражом одговарати ква-ква. Ову појаву пче-лари називају п е в а њ е м м а т и ц а . Певање матице јеобично знак да ће сутрадан то друштво пустити нов рој.

Други рој — другенац — не излази у мање-више одре-ђено време као првенац. Он може да изађе у свако времеод 8 до 17 часова. С ројем не излази само прва изведена

матица, већ му се придружују и матице које су се у општемнемиру који влада у кошници ослободиле страже. При од-вајању, кружењу и кретању, другенац се друкчије понашанего првенац, недостаје му целина и мирноћа у кретању,често се разиграва, раздваја и диже много у вис. Понекадсе ухвати и смири на неколико места, а деси се и да одлетипре него што се и смири.

У току ноћи рој ликвидира све матице, изузев једнекојој поклања велику пажњу, добро је храни и чува. По-сле 5—6 дана млада матица излази на спаривање и кад сеово успешно обави и матица врати у кошницу, друштво по-стаје потпуно и нормално. У гнезду се после 2—3 дана по-јављује прво легло — јаја, а затим и ларве. До спаривањаматице може се десити (не тако често) да рој напусти ко-шницу и оде незнано куд. Због тога пчелари другенцу до-дају, кад га сместе у сталну кошницу, оквир с младимлеглом.

Ако се нагон за ројењем не угаси, старо друштво можепустити и т р е ћ и р о ј (трећенац), који има све особинедругенца. Другенац и трећенац, а нарочито овај последњи,много ослаби старо друштво, те пчелари обично предузи-мају мере да до тога не дође.

Кад ројевски нагон дође у исто време с тихом заменоми први рој може изаћи с младом матицом. У том случајусе првенац мало разликује од другенца. С младом матицомизаћи ће први рој и онда кад стара матица с искрзанимкрилима или због неког другог недостатка у покушају даизађе с првим ројем пропадне. У том случају се рој вратиу кошницу и сачека излазак прве младе матице, па се теконда поново одвоји.

С т а р о д р у ш т в о . — Кад се после изласка првог,односно другог и трећег роја, нагон за ројењем угаси, прваматица која се после тога изведе разори остале матичњакеи уништи матице у њима. У случају да се пре гашења на-гона за ројењем извело више матица, друштво одабере је-дну, док остале ликвидира.

После 5—6 дана млада матица излази на спаривање иако се с успехом спари, ускоро почиње да полаже јаја.

Код пчелињих друштава с неспареном матицом можесе десити да матица пропадне при спаривању. Ако сетаквом друштву не притекне у помоћ додавањем младоглегла, или зрелог матичњака, или младе матице, или јошбоље спарене матице, у њему ће се ускоро јавити лажнематице па ће напослетку сасвим пропасти.

8988

С в а се д р у ш т в а не р о ј е . — Иако је ројење је-дини природни начин умножавања пчелињих друштава.ипак се свако друштво сваке године и у свима приликамане роји. За појаву и одржавање нагона за ројењем потре-бни су извесни услови, и кад тих услова нема, не можебити ни ројења. Као што смо видели, међу овима су каоосновни, бројни однос између младих пчела и легла, обимгнезда и исхрана пчела. Велики број младих пчела који сеиз дана у дан повећава у односу према расположивим лар-вама, — које треба неговати и хранити, — добра исхранаи стешњено гнездо изазивају и одржавају нагон за ројењем.Међутим, смањивање броја пчела радилица, односно пове-ћавање броја ларви које треба хранити и неговати, затимпроширивање гнезда и поремећаји у исхрани не допуштајуда се нагон за ројењем појави, или ако се и појави, утичуда се он угаси. И позитивни и негативни услови могу сестворити без учешћа и с учешћем пчелара. Другим речима,нагон за ројењем може се појавити и угасити пре него штодође до ројења, без мешања пчелара, а то исто и с њего-вим мешањем.

САКУПЉАЊЕ НЕКТАРА

Још од првих пролећних дана пчелиње друштво прекопчела излетница општи с околином, из које у кошницу до-носи нектар, цветни прашак, воду и прополис. Све те ма-терије, изузев прополиса, служе непосредно за исхранудруштва, а нарочито за исхрану легла. Рад пчела у пољунепосредно утиче на рад пчела у кошници и углавном нанеговање легла. Зато се и може рећи да у пчелињем дру-штву у рано пролеће преовлађује, тј. највише долази доизражаја, нагон за неговањем легла. Овај нагон је у сре-дишту целокупног рада друштва, све до појаве нагона заројењем или до појаве прве обилне паше, кад се за ску-пљање, смештање и прераду нектара у мед ангажује без-мало цело друштво, кад се мед сија и у ћелијама у којимаје до јуче било легло. На сакупљање нектара иду не самостарије већ и младе пчеле, све оне које су сувишне за раду кошници. Према Т а р а н о в у , у и с к о р и ш ћ а њ у главнепаше учествују пет дана пчеле изведене на 30 дана препочетка паше, а из јаја која је матица снела на 51 дан препочетка главне паше. Последњих пет дана главне пашераде пчеле радилице изведене на осам дана пре краја глав-

90

не паше, из јаја која је матица снела на 29 дана пре крајапаше.

Да би пчеле могле да искористе добру пашу, не смејуоскудевати у простору за изградњу саћа за смештај меда.Нектар из области легла мора се што пре преместити и ста-вити изнад или иза легла, како би се нове количине нек-тара имале где сместити. Ако пчеле буду приморане дасмештају мед само у плодиште, брзо ће доћи до застоја,и нагон за сакупљање нектара уступиће место нагону заројењем. Није узалуд речено, да се из малих кошница до-бивају ројеви а из великих мед. Раније — кад је биломного више ливада, пашњака и шума — кошнице су сеувек прво изројавале, па затим сакупљале веће количиненектара. Од 100 вршкара са пчелама добивало се 500 пче-лињих друштава. Захваљујући дуготрајној паши, ујесен сусве биле пуне меда. Данас се пчелари боре за пашу. Акосе пропусти једна, тешко да ће имати другу. Због тога на-стоје да пчелама помогну да сваку пашу добро искористе,старају се да нагон за сакупљање нектара дође на свакојдоброј паши до свог пуног изражаја. И они то постижу сједне стране правилним регулисањем односа између мла-дих пчела и легла, које оне хране и негују, и с друге странеблаговременим проширивањем обима гнезда, како ни у је-дном часу не би дошло до застоја у сакупљању, смештајуи преради нектара.

УБИЈАЊЕ ТРУТОВА

Кад се заврши главна паша и више нема услова запојављивање нагона за ројењем и, пчелиње друштво мењасвоје понашање према трутовима. Код нас то обично бивау месецу јулу, али се може десити и раније, кад нагло,услед суше, престане свака паша. Док су пчеле радилицераније брижљиво храниле и чувале трутове, сада престајуда их хране, и кад изгладне и ослабе, изгоне их из гнезда,прво на крајње оквире, иза преградне даске и на подњачу,а затим напоље. За кратко време добро друштво их се са-свим ослободи. Сва пчелиња друштва се не понашају под-једнако према трутовима. На великом пчелињаку увек ћесе наћи по које друштво које их не гони или их не гонис таквом упорношћу као остала. То су пре свега друштвабез матице, затим друштва е матицом коју треба ускорозаменити. Има друштва која чак и у зиму уђу с трутовима.

91

То су она друштва са старом матицом која нису успела даје замене. У друштвима која чувају трутове може се предкрај сезоне наћи трутовско легло.

Б о р б а с в е л и к о м т о п л о т о м . — Најповољнијатоплота за пчелиње гнездо у коме се изводи легло је из-међу 32 и 36° С. Ако је мања, с обзиром на топлоту око-лине, пчелиње друштво је повећава производњом топлоте.Ако је пак већа, — због положаја кошнице у односу насунчеве зраке (изложена сунцу) или због високе темпера-туре околног ваздуха — друштво настоји да топлоту угнезду и кошници смањи. Овај посао је исто тако тежаккао и први. И један и други траже физички рад.

Топлоту у свом гнезду пчеле смањују непрекиднимпроветравањем које врше пчеле радилице лепезањем. Ра-споређене по кошници, оне с једне стране увлаче у ко-шницу свеж ваздух споља а с друге сувише загрејани ваз-дух избацују капоље. Да би олакшале расхлађивање ко-шнице на великој врућини, многе пчеле напуштају гнездои праве браду пред кошницом. Док једне лепезају, другенапуштају гнездо да би омогућиле успешније проветра-вање, дотле водоноше стално доносе воду, чије испаравањеса своје стране доприноси освежавању кошнице. Па и по-ред свег старања друштва да одржи сношљиву топлоту укошници, дешава се да се за време веома топлих данасруши понеки млад сат испуњен медом. То нарочито честобива у незасенченим кошницама, постављеним поред зидазграде с јужне стране. У кошници с уским и ниским летомможе се чак и легло сувише прегрејати (скувати) и угинути.

ПРИПРЕМАЊЕ ЗА ЗИМУ

У месецима мају и јуну легло заузима знатан део пче-лињег гнезда. У средишњим сатовима област легла је на-рочито велика. После тога наступа постепено умањивањеброја злежених ћелија. Пчеле радилице постепено пунецветним прашком све незалежене ћелије изнад легла и за-тим их заливају медом. На тај начин, док се кугла леглау целини смањује, дотле се шири венац цветног прашка имеда, који као капа покривају легло. Крајем августа пло-диште с десет оквира, под повољним условима има састране један или два сата испуњених цветним прашком имедом и у средини пет до шест оквира са широким венцеммеда (око 15—20 см) чије се бочне стране приближно рав-

92

нају с нивоом меда бочних сатова који су без легла. На тајначин је сад легло а доцније пчелиње клубе покривеноцветним прашком и медом, што је од великог значаја зауспешно зимовање друштва.

Пошто пчелиња друштва раде под разноврсним спољ-ним и унутрашњим условима, то и припремање за зимуније једнолично. Има разних отступања у погледу обликаи величине легла и медног венца. Нека друштва уопштемало раде на образовању покривача од цветног прашка имеда. Разуме се да су она више изложена опасности да на-страдају у току зиме. Отстрањивањем оквира с мало медаи додавањем оквира с два до три килограма меда свака сеопасност сигурно отклања.

Приближавањем јесени, а нарочито доласком хладнихноћи, пчеле постају у току дана све активније у пронала-жењу, доношењу и производњи прополиса којим затварајупукотине на кошници и то како оне на зидовима, тако ионе на унутрашњем покривачу и око њега. Прополисомсужавају широка и висока лета која ударају директно угнездо (средње и горње лето), облепљују унутрашњост при-митивних кошница (вршкара) и натапају унутрашњи по-кривач од платна.

ЗИМОВАЊЕ ПЧЕЛА

Наступањем јесењих хладноћа-и потпуним престанкомпаше, пчеле престају да припремају ћелије за легло. тематица више не полаже јаја. Заостало легло постепено сеизводи. У области последњег легла су празне ћелије. Угнезду нема више високе уједначене топлоте потребне заизвођење легла. Пчелиње друштво и његово гнездо ири-правни су да дочекају зимску хладноћу, а дотле пчеле ра-дилице мирују растурене по саћу. Чак и на температуриод 20° С кошница изгледа сасвим мирна: ретко која пчелаизлети и улети у кошницу. Кад још више захладни испољна температура спадне испод 13° С (или тачније испод13,9° С) пчеле се повуку с крајњих сатова испуњених ме-дом и на сатовима на_којима је извођено последње леглообразују компактно зимско клубе. После тога из кошницеизлазе повремено, кад је леп топао дан, да би се очистиле.Пчеле нормално не избацују свој измет у кошницу, већ точине ван кошнице, кад им спољашња температура то до-зволи. Кад им је потребно да се очисте, оне излазе и на

93

температури од 10° С, а кад не осећају потребу за чишће-њем, мирују у кошници и на температури од 21° С.

Пчедиње клубе не представља мирну масу. У њемусе стално обављају кретања потребна за производњу и одр-жавање топлоте. За та кретања, као и за одржавање то-плоте уопште, потребан је мед с којим су пчеле у сталнојвези, Поред појединачног и групног кретања, креће се иклубе као целина за медом. У почетку зиме клубе се оби-чно налази у доњем делу гнезда према лету. Трошењеммеда, оно се креће прво према сатоноши (гoрe), а кад доове дође, иде према супротној бочној летвици оквира.

У меду, који су пчеле у току лета припремиле и садатроше, има извесних несварљивих материја, које се каоизмет задржавају у дебелом цреву пчела, док им се неукаже прилика да се очисте ван кошнице. Понекад се десида прође више недеља а да не буде ниједан леп дан, накоме би пчеле могле да излећу. Међутим, хладно времеизискује да се топлота више производи и боље одржаваи да због тога пчеле троше више меда и још више наго-милавају измет у дебелом цреву. Присуство веће количинеизмета у дебелом цреву чини да пчеле постају немирне, дајош више производе топлоту и још више нагомилавају из-мет. То претставља велику опасност за пчелиње друштвоиз које га спасава леп и топао дан, који омогућује изле-тање и чишћење дебелог црева. У противном, обично до-лази до пролива, па и до пропасти друштва, ако хладноћапродужи. Пчеле, кад не могу више да задрже измет у де-белом цреву, испуштају га на сатоношу и саће и у тежимслучајевима и на унутрашње зидове кошнице.

Да ли he или не, доћи до пролива, који претставља бо-лесно стање у друштву, то зависи од трајања непрекидногборавка у клубету и од количине и квалитета потрошеногмеда. Уколико мед има мање несварљивих материја, уто-лико је бољи за зимску потрошњу.

У нашим приликама нормална друштва ретко долазеу опасност да настрадају због пролива, јер им се обичнодаје могућност да се у зимским месецима једанпут месечно,а понекад и више пута прочисте, но с тим да за хрануимају чист цветни мед (багремов, липов, ливадски).

Г л а в а Ш

КОШНИЦЕ И ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

КОШНИЦЕ

КОШНИЦЕ СА НЕПОКРЕТНИМ САЋЕМ

Кошница је стан пчелињег друштва, који уствари са-чињава већа или мања шупљина, правилног или непра-вилног облика, заштићена од кише, снега и ветра, изгра-ђена и намењена смештају пчелињег друштва. Прва ко-шница није се много разликовала од шупљине у стаблунеког натрулог дрвета. Управо, она и није била ништадруго до отсечени део шупљег стабла, насељен пчелама ипостављен уза зид човекове куће. Да би могао да прихватаи смешта нове ројеве, човек је — кад није могао да нађепогодну шупљину у шуми — почео сам да је дуби илигради од прућа, сламе, иловаче или даске. Тако су посталедубине плетаре, вршкаре трмке, просте сандучаре итд.Те кошнице су ради заштите од влаге хладноће, обичнооблепљиване мешавином иловаче и пепела или мешавиномпепела и кравље балеге, и покриване нарочито израђенимпокривачем од сламе, трске, рогоза, коре од дрвета и др.Кроз средину шупљине одређене за пчелињи стан, провла-чено је унакрст два или више прутова, да би се пчелињесаће чвршће држало кад се кошница преноси или кад сувелике врућине. Пчеле насељене у такву кошницу изра-ђују своје саће, везујући га за таваницу и бочне зидове.Сваки сат је непомичан и чврсто стоји у кошници. Збогтога се такве кошнице и зову просте кошнице или к о -ш н и ц е с н е п о к р е т н н и м ( н е п о м и ч н и м ) с а ћ е м .

95

КОШНИЦЕ С ПОКРЕТКИМ САЋЕМ

Кошнице с непокретним саћем биле су врло дуго је-дине кошнице у којима су гајене пчеле. Тек у почетку про-шлог века конструисана је кошница у којој су пчеле ве-зивале саће не за зидове кошнице, већ за летвице оквирауметнутих у кошницу. Ти оквири нису били учвршћени заунутрашњост кошнице, већ су били покретни, могли су сепо потреби вадити и поново стављати на своје место. Отудаје новосаграђена кошница и названа к о ш н и ц а с п о -к р е т н и м с а ћ е м . За изграђивање кошнице с по-кретним саћем највише су заслужни: П е т а р П р о к о -п о в и ћ (Украјина), Ђ е р з о н (Немачка) и Л о р е н цЛ а н г с т р о т (САД).

Изградњом кошнице с покретним саћем пчеларство једобило нов замах и нов смисао. Збивања у кошници нисувише тајна за пажљивог пчелара. Он може да их прати ида их рационалније искоришћава за себе. Пчелар је пре-стао да буде само ч у в а р кошница. Он је постао и од-г а ј и в а ч пчела.

Кошнице с покретним саћем нису одмах замениле про-сте кошнице. Ове последње су се задржале до данас, негдеу већем, а негде у мањем броју, а вероватно је да ће онеостати у употреби још доста времена. Код нас их још увек

има 50% од укупног броја кошница. Мере које наше на-родне власти предузимају у циљу унапређења пчеларства(пчеларске школе, огледне станице, предузећа за израдукошница и пчеларског прибора, пчеларска служба итд.) по-казују да ће се социјалистичком реконструкцијом пољо-привреде решити и овај проблем нашег пчеларства.

Кошнице с покретним саћем имају свој развој, својуисторију, која временски обухвата једва један век, па ипак,прве кошнице Прокоповића, Ђерзона и Лангстрота малоличе на савремене кошнице. Из њиховог дела израсле сунове кошнице, које се могу свретати у четири основна типа:настављаче с једнаким плодиштем и медиштем (сви оквириистих димензија), настављаче с нормалним оквирима у плод-дишту и полуоквирима у медишту, полошке са широко ни-ским или уско ниским оквирима и лисњаче.

Кошнице настављаче добиле су овај назив због тогашто се основни део кошнице (гнездо) проширује додавањемдопунских наставака исте величине или упола мањих.Главна им је особина што се могу неограничено прошири-вати и сужавати, због чега су погодне за пчеларење у свимкрајевима и на свима пашама.

Полошке се не настављају. Оне имају ограничену за-премину — дугачки сандук у који се хоризонатално — по-ложено — ређају оквири (18—24).

Настављаче и полошке имају једну заједничку осо-бину: отварају се о д о з г о , по чему се битно разликујуод кошница немачког порекла (Ђерзон, Берлепш и др.), којесе отварају позади. Из те групе кошница најинтересантнијаје лисњача, која је код нас позната под именом А-Жни-дершићева кошница (А-Ж. пањ). То је кошница за пави-љонско пчеларење, омасовљена у НР Словенији.

У НР Србији и осталим народним републикама, семСловеније, употребљавају се кошнице разних типова идимензија, међу којима се код напреднијих пчелара нај-више сусрећу настављаче и полошке, о којима је напредговорено. Стога ћемо овим кошницама и посветити вишепажње.

Особине добре кошнице

Да би пчелари могли правилно да оцене једну кошницу,потребно је да познају особине које кошницу чине добромкошницом. Два су основна захтева која напредни пчелар

Живот и гајење пчела 7 97

поставља савременој кошници. Први је, да је добар станпчелињег друштва. То практично значи: а) да добро штитипчеле од кише, снега, ветра, наглих промена температуреи разних непријатеља; и б) да својом запремином омогућујеправилан развој пчелињег друштва у току године и пот-пуно искоришћавање пчелиње паше. Други захтев је, да јекошница згодна и лака за руковање, да сваки део једнекошнице може бити, кад је потребно, део сваке друге ко-шнице, да се за најкраће време и с најмање снаге могуобавити сви послови на пчелињаку и да рад са пчелама непретставља мучење, већ уживање и поред свих напора ибудnoсти koje тражи пчеларење.

Имајући у виду напред побројане особине добре ко-шнице, приказаћемо и оценити претставнике основних ти-пова који се сусрећу на територије НР Србије.

Кошница настављача с нормалним оквирима у плодиштуи полуоквирима у медишту (Дадан-Блатова кошница)

Кошница с нормалним оквирима у плодишту и полу-оквирима у медишту поникла је у Америци (Квинби-Дадан).У Европи је претрпела извесне измене у величини оквира,па је по Ш а р л у Д а д а н у и швајцарском пчеларуБ л а т у , који је те измене предложио, названа Д а д а н -Б л а т о в а кошница. Готово у свим европским земљамаусвојен је нормалан оквир с унутрашњим мерама: 420 х 270мм, одн. спољашњим: 440 х 300 мм, с малим милиметарскимотступањима, и полуоквир величине 420x115 мм, одн.440 х 145 мм. Основно тело кошнице (плодиште) обичночини квадратни сандук са 10—12 нормалних оквира и двепреградне даске, с којима се плодиште сужава и шири.Медиште чини један или више плитких наставака са по 12полуоквира. У конструкцији ове кошнице одн. њених де-лова има знатних отступања, која чине да је у једном илидругом погледу погоднија за руковање. Ипак и поред свихразноврсности, запажа се сталан напредак у изради. Пче-лари се труде да имају кошницу којом ће моћи успешнода пчеларе улагањем што је могуће мање снаге и времена.

Главне особине Дадан-Блатове кошнице су:1. Има довољно пространо тело (плодиште) које, — под

претпоставком да је пчелиње гнездо правилно израђено —може да задовољи потребе једног пчелињег друштва с нај-плоднијом матицом. У овом телу може да се изгради гне-

98

здо с више од 100.000 ћелија, док је једном пчелињем дру-штву за његово размножавање (извођење легла) у јеку се-зоне потребно око 45.000 ћелија. Према томе, за смештајхране (меда и цветног прашка) остаје око 55.000 ћелија, укоје може да стане око 24 кг.

2. Има медиште: а) којесе ставља изнад плодиштатако да су му уличице непо-средно везане с уличицамаплодишта; б) које се постепе-но и неограничено проширује,без поремећаја у топлотномрежиму гнезда.

Захваљујући особинамапод 1) и 2), пчелиње друштвоје у стању да брзо и без многомуке, искоришћујући и нај-млађе пчеле, смешта нектаркоји излетнице скупљају сацветова и доносе у кошницу,и да га исто тако брзо и поднајповољнијим топлотним у-славима прерађује у мед.

3. У медишту има мале оквире с којима је врло лакорадити (кад су пуни теже приближно један и по кило-грам.)

4. У медишту се, по правилу, не изводи легло, те у саћунема кошуљица које кваре боју и укус меда. Поред тога,такво се саће лако чува (не напада га воштани мољац),дуго траје, не сумпорише се итд.

5. Медиште се нормално састоји из два полунаставка,чија је заједничка висина једнака висини тела (плодишта),што омогућује, кад је потребно, пчеларење с нормалнимоквирима, изградњу саћа за плодиште, припремање зим-нице итд.

6. Има две преградне даске помоћу којих се плодиштесужава, проширава и утопљава.

7. У плодишту Дадан-Блатове кошнице пчелиње дру-штво одлично презимљује и упролеће се брзо изграђује.

Због ових својих особина Дадан-Блатова кошница себрзо раширила по свим земљама Европе (изузев Немачкеи земаља које су у свом развоју биле под утицајем Не-мачке) и поред отпора који су јој давали реномирани пче-ларски писци и часописи. Један историчар руског пчелар-

7* 99

ства вели да је Дадан-Блатова кошница продрла у Русијуврло брзо и против воље водећих пчелара, од којих је го-тово сваки имао своју кошницу и пропагирао њену упо-требу. Сличан случај је био и у Србији. Пропагатори ра-ционалног пчеларства углавном су пропагирали друге ко-шнице. За Дадан-Блатову кошницу су иступили у првовреме пчелари-практичари, на челу са поч. Божом Мићи-ћем, који је написао и једну књижицу о овој кошници. ИДадан-Блатова кошница је освојила већину пчелара Србије.

Кад је после ослобођења требало решити питање типаи конструкције једнообразне кошнице, ми смо се — проу-чавајући све типове кошница — зауставили на Дадан-Бла-товој кошници и предложили конструкцију која јој обез-беђује особине добре кошнице. Као модел нисмо узели ни-

100

једну одређену кошницу, већ смо се трудили да од разнихконструкција узмемо оно што је најбоље, па чак и да до-дамо понешто што је чини бољом од осталих кошница.

Н о в а к о н с т р у к ц и ј а Д а д а н - Б л а т о в ек о ш н и ц е

Кажемо нова конструкција због тога, што се доста ра-зликује од досадашњих конструкција ове кошнице. Пред-ложена кошница има пет главних делова: п о д њ а ч у ,т е л о к о ш н и ц е , д в а п о л у н а с т а в к а , з б е г ик р о в .

Подњача је покретна и углавном има америчку кон-струкцију, која је врло једноставна, те се може лако и брзоизрађивати. Као под кошнице може се употребити и једнаи друга страна. За летње дане препоручује се употреба

101

плиће стране, а за зиму дубље стране. Од америчке кон-струкције разликује се по томе што има покретно седало.Тиме је отклоњен недостатак америчких затварача (регу-латора) лета у погледу брзог и солидног постављања при-ликом сеобе, а и у свим другим случајевима кад је потре-бно затварање лета. Покретно седало има преимућства надстабилним: може се скинути, зими да не трули, а за времетранспорта да не смета.

Тело и полунаставци се ни по чему не разликују од аме-ричких. Свака кошница има: 12 нормалних оквира, двепреградне даске и 24 полуоквира (два полунаставка). Дваполунаставка заједно имају висину једног тела, па се могу,кад је потребно, употребити и као тело. Помоћу преграднихдасака тело се сужава и шири, тако да се може употребитиза све крајеве и све паше.

Ново у нашој кошници је з б е г ( з б е ж и ш т е ) . То једео који служи за проветравање, за збежиште пчела завреме сељења, за прихрањивање и утопљавање. Запреминазбега одговара слободном простору улица двају полуна-ставака. У ову се могу склонити све пчеле непотребне пче-лињем гнезду за време транспортовања кошница. У уну-трашње зарезе збега (горе) углављен је оквир са жичаноммрежом,, кроз коју — кад је потребно — придолази свеживаздух, јер је кров помоћу кратких летвица у ћошковимаподигнут за 20 мм од зидова и површине збега. У збегу јеунутрашњи покривач састављен од 6 дашчица. Уместо по-кривача од дашчица, може се ставити покривач од уво-штањеног или прополизованог платна. То треба свакакоучинити кад су зидови тела и полунаставака израђени оддасака тањих од 30 мм.

У збегу је жичана мрежа засенчена, није изложена ди-ректном утицају светлости. То отстрањује опасност да јепчеле поседну и омогућује сталан придолазак свежег ва-здуха. За време сељења кошнице, — а и иначе за време ве-ликих врућина — у кошници с оваквим збегом нема за-паре. Придолазак свежег ваздуха може се увек регулисатиуклањањем делова унутрашњег покривача.

Доњи спољни део збега опшивен је са четири летвице,које обухватају тело, односно полунаставак кошнице.

Збег је саставни део кошнице у току целе године.Кров кошнице је једноставан — американски, опшивен

лимом или тер-хартијом. Стране крова штите ( засењавају)уређај за проветравање. Отуда оне морају бити нешто ши-ре него што су обично.

102

Сви су делови кошнице покретни. За време сеобе севезују помоћу копчи или неких других стега. Кошнице сазбегом обично не селе се с медиштем. Полунаставци се ве-зују посебно и транспортују као одвојен прибор за ко-шнице. Пчелари који селе стално и на далека растојањамогу подњачу причврстити за тело кошнице, у ком случајуона постаје непокретна.

К р а т а к о п и с к о ш н и ц е . — П о д њ а ч а има петделова: две гредице величине 520 х 80 х 32 мм; две задњелетвице величине 456 х 32 х 20 мм и 456 х 32 х 28 мм; и по-да величине 456 х 476 х 32 мм, саставленог из три даске.Гредице имају по дужини с унутрашње стране жлеб (нут)ширине 32 мм и дубине 10 мм, удаљен од једне ивице 28 мма од друге 20 мм. Даске пода су спојене помоћу узајамногзареза 16 х 10 мм. На предњој вишој страни гредице је усек30 х 30 мм, који служи за лежиште затварача лета. Предњидео пода је нешто укошен да би вода која ту доспе моглабрзо да исцури напоље.

Делови подњаче су спојени једноставно. Под је увучену жлебове гредица и учвршћен клиновима удареним у гре-дице са спољашње стране. Позади, преко пода с једне идруге стране, заковане су летвице 456 х 32 х 20 мм и456 х 32 х 28 мм.

Уз подњачу иде затварач (регулатор) лета, величине456 х 30 х 30 мм са зарезом на средини једне стране 50 х 7мм. Кад се стави на своје место, затварач или сасвим за-твори лето или га сужава на 50 х 7 мм, што зависи од тогакако је постављен, тј. да ли је прорез окренут доле илипрема унутрашњости кошнице. Исти такав затварач можесе израдити и за другу страну, само што он неће бити че-твртаст, пошто је висина друге стране 20 мм.

С е д а л о (полетаљка) је дашчица величине 520 х80 х 28мм, чија је предња страна сведена на 10 мм. За под се ве-зује, кад је потребно, са два дрвена или метална чепа,углављена у седало на растојању од 150 мм од бочнихстрана. У поду, на истом растојању од спољашњих бочнихивица, на предњој страни су две рупе у које се увлаче че-пови седала, кад се седало ставља на кошницу.

Гредице подњаче треба израђивати од здравог чамовогдрвета и по могућности од боровог дрвета.

Т е л о кошнице је састављено из четири зида (плоче)величине 520 х 310 х 32 мм, који су међусобно спојени подправим углом на шипове (цинк). Ако се не могу добити ши-роке даске (320 мм), онда се зидови кошнице израђују од

103

по две даске, једне шире а друге уже, на начин како јеприказано у плану и то бочни са широм даском доле, апредњи и задњи са широм даском горе.

На горњој унутрашњој страни предњег и задњег зидаизрађује се, — пре него што се зидови споје — зарез (фалц)24 х 10 мм, кад оквири леже на металном носачу или 17 х 10мм кад оквири треба да леже на зарезу без металнихносача.

Тело кошнице садржи 12 нормалних оквира и две пре-градне даске.

Н о р м а л н и о к в и р и састоје се из 4 летвице (даш-чице): сатоноше, две бочне и једне доње летвице.

С а т о н о ш а је дугачка 470 мм, широка 25 мм и де-бела 20 мм. С једног и другог краја има зарез с доње стране,27x10 мм. Ови зарези морају бити савршено правилни(равни и под правим углом), јер се за њих учвршћују бочне

104

летвице. Бочне летвице су дугачке 290 мм широке 25 мм идебеле 10 мм. Оне на доњем крају имају зарез 10 х 10 мм,у који се углављује доња летвица величине 440 х 10 х 10мм. Летвице оквира се међусобно спајају под правим угломпомоћу клинова одговарајуће величине.

Спољашње мере нормалног оквира су: ширина 440 мм,висина 300 мм, дужина сатоноше 470 мм.

Оквири се стављају у кошницу тако да од средине је-дног оквира да средине другог буде 37 мм (нормално ра-стојање). Да би се нормално растојање аутоматски регули-сало, обично се на оквире стављају размаци од лима, жице,дрвета итд. Старији пчелари нерадо стављају размаке, већрастојање одређују од ока или помоћу неке погодне мере.

П р е г р а д н а д а с к а састоји се из једне дашчицевеличине 432x290x15 мм и три летвице. Дашчица је илиод једног комада или је спојена од две до три уже дашчице.Бочне стране имају гребене висине 10 мм и дебљине 5 мм,на које се учвршћују бочне летвице 290 х 20 х 15 мм. Сгорње стране причвршћена је горња летвица 470 х 20 х 15мм с подједнаким прелазом са обе стране, који належу —кад се преграда стави у кошницу — на носаче оквира, каои оквири.

П о л у н а с т а в ц и (медиште) кошнице састоје се та-кође од по четири даске (зида), величине 520 х 155 х 32 мммеђусобно спојених на шипове са зарезима на предњем изадњем зиду, као и код тела кошнице

Висина полунаставака, — кад сеставе један преко другог равна је ви-сини тела, те се они могу, кад јe по-требно, искористити као тело кошни-це, а и за припремање зимнице унормалним оквирима.

У полунаставцима су полуок-вири, који се од нормалног оквираразликују само по висини. Дужинабочних летвипа је 135 мм у место295 мм, колико износе бочне летвиценормалног оквира.

И з б е г чине четири зида, величине 520 х 120 х 20 мм,који су међусобно спојени као и полунаставци. Они имајуу гоњем делу с унутрашње стране зарезе, ширине 6 мм ивисине 15 мм у које се умеће оквир с густом жичаном мре-жом. С доње спољашње стране збег је опасан са четирилетвице, величине 540 х 50 х 20 мм с обрадом према плану.

105

Збегу припада унутрашњи покривач пчалињег гнезда,који се састоји из 6 посебних дашчица, величине 480 х 80 х 15мм. Дашчице се — кад су на свом месту — наслањају наслободан део зида полунаставка, односно тела кошнице,који потиче из разлике у дебљини зидова (32—20 = 12) иостављају слободан пролаз од 7 мм изнад оквира гнезда.

Збег има још као свој саставни део у о к в и р е н уж и ч а н у м р е ж у , (490 х 490 мм) заједно с дрвеним окви-ром (50 х 15 мм) која служи за проветравање пчелињег гне-зда кад се склони унутрашњи покривач (у целини или де-лимично).

К р о в је квадратни рам, 590 х 590 мм (спољашњамера) састављен од 4 даске 590x80x20 мм, покривен даш-чицама једнаке дужине и дебљине, 590 х 20 мм а покривени опшивен поцинкованим лимом. На унутрашњој страникрова, у рогљевима за покривач и бокове крова учвршћенесу пакнице, које належу на зидове збега одозго и састране, остављајући слободан пролаз са свију странаи то: између зидова крова и збега по 15 мм, а између мре-же и кровног покривача 20 мм.

Кошница настављача с оквирима једне величине

Најпознатија кошница овог типа је Лангстротова ко-шница Рутове конструкције. Оквири ове кошнице (вели-чине 446 х 232 мм) смештени су у тела, од којих свако имапо десет оквира. За плодиште се употребљавају два тела,а за медиште према потреби једно, два, три или више тела(наставака). Лангстротова кошница је усвојена као стан-дардна у САД, Канади, Аустралији, Јужној Африци, Но-вом Зеланду и у другим земљама. У европским земљаманије успела да освоји пчеларе. Највише јој се замера штосу јој оквири ниски и једно тело недовољно за нормалниразвој пчелињег друштва. Два тела задовољавају, али јењихова употреба отежана.

Присталице Лангстротовог оквира и кошнице обра-злажу свој став следећим разлозима:

1. Низак оквир изискује мали сандук с којим се можелако радити, док се кошница употребом већег броја сан-дука може неограничено проширивати.

2. Мед у широкониском сату лакше се отклапа, јероштрица ножа иде преко целог сата.

106

3. Мед из оквира Лангстротових димензија лакше сеистреса, нарочито на радијалној врцаљки.

4. У раду с високим оквиром пчеле су више изложенеубијању (гњечењу).

5. Нижи оквир је погоднији за производњу меда у саћу(боксевима).

6. На ниском а дугачком оквиру пчеле одлично зимују,У почетку зиме, клубе се налази у близини лета. Крећућисв за медом, оно обично дође у најтоплији део гнезда кадје напољу најхладније, што није случај код квадратних идругих оквира, и тако даље.

Уколико би се ова кошница израђивала код нас, требаје израђивати с оквирима 440 х 230 мм, тако да се можекомбиновати с усвојеном настављачом с нормалним окви-рима у плодишту и полуоквирима у медишту. У том слу-чају би подњача, збег и кров били истих димензија код обатипа кошнице.

Кошница полошка

Кошница полошка израђује се с оквирима разне вели-чине: 400x400 мм, 400x300 мм, 420x270 мм (унутрашњемере) и др. У циљу лакшег планирања и прегледности усво-јено је, да се у крајевима, у којима је ова кошница одома-ћена, израђује се 20 нормалних оквира величине 440 х 300мм (спољашне мере).

Кошница полошка носи тај назив због тога што се пче-лиње гнездо шири додавањем оквира у положеном, хори-зонталном правцу. Тело јој је дугуљаст сандук, ограниченезапремине. Многи пчелари је воле што је згодна за рад, свису оквири у једном реду, те се могу лако прегледати. По-ред тога, погодна је за селидбу. Сви су оквири у једномсандуку.

Полошка се може израђивати као и настављача нашеконструкције, само с неким изменама и без наставака.Њено тело је дуже него тело настављаче за 306 мм (вишеосам оквира) и дубље за 115 мм, јер се у њему налази избег као стални саставни део. Кошница полошка израђенапо нашем плану много је трајнија од оне која је досад нај-чешће израђивана. Кров одлично штити тело кошнице одкише и снега, што није случај код полошке зване „Ко-совка". Под кров те кошнице подлива вода и влажи зидовекошнице, услед чега је њена трајност мала. Поред тога,

107

наша полошка је много боља за селидбу, јер има уместосветле, замрачену вентилацију, која чини да је пчелињедруштво у путу мирније. Да би заинтересованима олакшалињену израду, покушаћемо да укратко опишемо полошкуса оквирима величине 440x300 мм (спољашне мере).

Тело кошнице са збегом израђује се од дуплих зидова,унутрашњих и спољашњих. Први чине унутрашњи сандука други счољашни. Оба су међу собом чврсто спојени такода изгледају као један. Унутрашњи сандук је састављенод две дуже даске, величине 786 х 325 х 12 мм и две краће(бочне), величне 470 х 325 х 12 мм. Дуже даске с унутрашњестране горе имају зарез 17 х 7,5 мм. На предњем зиду с доњестране шрезани су на растојању од 50 мм од спољашњихивица сандука отвори за лета, величине 230 х 15 мм. Спо-љашњи сандук је такође састављен од две дуже даске, ве-личине 826x425x20 мм и две краће (бочне), величине520 х 425 х 20 мм. И дуже и краће даске имају горе с уну-трашње стране зарезе 15 х 6 мм (за уоквирену жичанумрежу). На предњем зиду с доње стране, на растојању од60 мм од спољашњих ивица сандука, изрезани су отвори залето 250 х 15 мм. Даске спољашњег сандука спајају се подправим углом на шипове (цинк) а даске унутрашњег сан-дука на исти или неки други, бржи начин. Кад су сандуци

108

готови, за доњи део спољашњег сандука причврсти се (за-кује се) подњача, која се обично израђује од већег бројадасака, спојених помоћу узајамних зареза, 16 х 10 мм. Тадсе у спољашњи сандук метне унутрашњи и добро учврсти

завртњима или на неки други начин. Тако се добије сандук(тело) кошнице, који има зарезе за стављање оквира, уну-трашњег покривача (овај лежи на горњим ивицама унутра-шњег сандука) и уоквирене жичане мреже, а и отворе задва лета у које се може ставити по један затварач, вели-чине 250 х 20 х 15 мм, са зарезом на широј страни од 50 х 6мм. Помоћу ових затварача на кошници се могу сузитилета а и сасвим затворити. Услед тога што су отвори залета на унутрашњем сандуку ужи за 20 мм, затварачи не

109

могу да се угурају у кошницу, већ само подилазе под спо-љашњи зид. За свако лето иде с е д а л о , величине250 х 80 х 32 мм. Да би вода лакше отицала, доњи део се-дала је постепено сведен на половину.

Ова кошница има 20 нормалних оквира и једну пре-градну даску. О томе како се израђују оквири и преграднадаска видети стр. 104. Код полошки је уобичајено да се раз-маци не стављају на оквире, већ се причвршћују за зарезенa којима леже оквири. У том случају, такви исти размациучвршћују се преко летвице која иде средном подњаче,по дужини.

Оквири су покривени унутрашњим покривачем који ле-жи на горњим ивицама унутрашњег сандука и саетоји се од10 дашчица, величине 480 х 78,6 х 15 мм. Ове дашчице могубити и шире и уже од дате мере, али све заједно морајуимати ширину од 786 мм, да би могле потпуно покритигнездо.

Уоквирена жичана мрежа састоји се из оквира (рама),величине 798 х 540 х 50 х 15 мм с попречним појачањем усредини од 540 х 50 х 15 и одговарајућом површином жичанемреже (710 х 406 мм).

Кров се састоји из четвртастог рама, величине896 х 590 х 80 х 20 мм покривен дашчицама једнаке дужине

110

и дебљине, укупне површине 896 х 590 мм, и пошивен по-цинкованим лимом од 0,3—0,5 мм (926 х 620 мм). На уну-трашњој страни крова, у рогљевма и на средини дужнихстрана, за покривач и бокове учвршћене су пакнице, којеналежу на зидове кошнице одозго и са стране, остављајућислободан пролаз са свију страна и то: између зидова збегаи крова по 15 мм, а између мреже и кровног покривача20 мм.

Овај се кров може за кошницу причврстити помоћушарки тако да се кошница затвара и отвара као и обичансандук.

Мала кошница за спаривање матица

У пракси се мала друштва за спаривање матица (ну-клеуси) насељавају или у нормалне кошнице, подељенепреградним даскама на 3—4 одељења у која се могу сме-

111

стити по 2—3 нормална оквира, или у нарочито израђенемале кошнице с нормалним или малим оквирима.

Употреба нормалних кошница, подељених на више оде-љења, оправдава се: 1) лаким стварањем и одржавањемнуклеуса; и 2) могућношћу прерастања нуклеуса у нор-мална друштва и њихово спајање кад неки остане без ма-тице. Нуклеуси у нормалним друштвима имају и своје не-достатке: 1) матице приликом враћања са спаривања могулако да уђу у друго одељење; и 2) пчеле радилице могумасовно да пређу из једног одељења у друго, било крозотвор који се случајно појави између преградних дасакаи подњаче, било налетом на друго друштво приликом ори-јентисања младих пчела.

Мале кошнице са по једним малим друштвом имајудобре стране: 1) што се могу поставити на веће растојање(3—5 м), чиме се повећава процент спаривања матица; 2)што се матице могу снабдети мањим бројем пчела и успе-шно спаривати; 3) што је њима лако руковати; и 4) што јекад се правилно разместе, знатно умањена опасност налета.

Недостаци кошница са мањим оквирима су: 1) што има-ју нарочите оквире; 2) што се не могу употребити за другесврхе сем за спаривање матица; 3) што их је теже насе-лити и одржавати; 4) што се понекад деси да их пчеленапусте заједно с матицом.

Мале кошнице са нормалним оквирима и нормалнекошнице подељене на одељења употребљавају се за спари-вање матица углавном тамо где се матице производе запотребе пчелињака, а нарочите кошнице са малим оквиримана пчелињацима на којима се масовно производе и спа-рују матице.

Иако се матица може спарити у друштву од неколикостотина пчела, ипак се не препоручује употреба сасвиммалих кошница. Ми смо израдили кошницу која се насе-љава са 100—200 гр пчела, а у чије саће, кад се изради,може да стане 1,5—2 кг резервног меда и поред тога даостане 4—5 хиљада радиличких ћелија за легло, што омо-гућује матици да дневно полаже око 220 јаја и развиједруштво од око 500 гр пчела. Према нашем искуству, такавнуклеус је у стању, при правилном руковању, да се успе-шно брани од напада туђица и да додату му матицу негујеи држи у сасвим повољним условима.

Наша мала кошница је дуга 200 мм, широка 150 мм идубока 225 мм. Она може да прими 4 оквира величине185 х 200 мм (спољашња мера). Кошница је израђена од

112

4 дашчице (зида), задње, предње и две бочне, које се обичноспајају правим цинком или обичним закивањем. У првомслучају дашчице имају следеће мере: предња и задња180 х 225 х 15 мм, а бочне по 230 х 225 х 15 мм. У другомслучају мере предње и задње дашчице остају исте, док су

бочне нешто измењене и износе 210 х 225 х 15 мм. Код за-кивања бочне стране имају зарез дубине 5 мм и ширине15 мм. Предњи и задњи зид имају горе с унутрашње странезарез ширине 5 мм и висине 20 мм, који служе као носачиоквира. Пошто рамена оквира имају дебљину од 10 мм, тоизнад оквира остаје празнина од 10 мм. Унутрашњи по-кривач за ову кошницу није предвиђен. Улице се одозгозатварају летвицама величине 210 х 15 х 10 мм.

Живот и гајење пчела 8 113

Подњача је закована и с предње стране продужена за60 мм (седало). На средини подњаче има округао отвор запроветравање с пречником од 30 мм. С унутрашње странеотвора је жичана мрежа а са спољашње покретни затва-рач којим се отвор према потреби отвара и затвара. С доњестране подњаче, по ширини, на предњој и задњој странизакована је по једна летвица (кушак) величине 180 х 30 х 15мм које чине да кроз отвор подњаче може, кад је потребно,слободно да пролази ваздух.

Оквирић ове мале кошнице има сатоношу, две бочнеи једну доњу летвицу. Сатоноша је дуга 210 мм, широка25 мм и дебела 15 мм. На крајевима има зарез дужине17,5 мм и висине 5 мм. Један део ових зареза заузимајубочне летвице (по 5 мм) кад се закују за сатоношу. Бочнелетвице су дугачке по 190 мм, широке по 25 мм и дебелепо 5 мм. Све те летвице (сатоноша, доња и бочна летвица)треба да буду спојене под правим углом и израђене од чи-стог материјала.

Један оквирић уместо обичне сатоноше има валовчић,који служи за прихрањивање.

Кров кошнице се састоји из оквира и кровне даске.Дашчице оквира су за 5 мм дуже од дашчица тела кошни-це, а широке су 50 мм. Преко оквира закована је кровнадаска дебљине 15 мм.

Кошницу треба обојити два пута масном бојом.

ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

ПРИБОР ЗА РАД С ПЧЕЛАМА

За рад с пчелама пчелар треба да има: димилицу, пче-ларску капу, нож за отварање кошница, неколико кавезаза матице, сандуче за пчеларски прибор, сандук за прено-шење оквира, неколико матичних решетки, неколико мрежаза одвајање пчелињих друштава и нешто ситног столарскогалата (чекић, клешта, длето и др.).

Д и м и л и ц а служи за умиривање пчела. То је на-права која се састоји из малог меха и лимене ваљкасте ку-тије с лежиштем у доњем делу и конусним затварачемгоре. Испод ложишта је отвор са уметнутом цеви кроз којумех убацује ваздух. Ваздушно струјање чини да запаљениматеријал у ложишту гори и да дим млазевима излазикроз отвор горњег затварача. Ако се неколико млазева

114

дима убаци у гнездо, пчеле нагрну на ћелије с медом. Кадсе довољно насисају (напуне медни желудац), постанутроме и мирне. Тад се сатови гнезда могу вадити, померати,прегледати итд., без опасности да he се пчеле узбунити иубадати. Дим не треба злоупотребљавати, Повремено понеколико млазева довољно је за умирење пчела.

Материјал из кога се сагоревањем добива дим, не смеда гори брзо нити да даје пламен. Постепено сагоревањес обиљем дима даје најбоље резултате. Да би се то пости-гло, у ложиште димилице не треба стављати жар, већ самоупаљени материјал.

Као материјал за произвођење дима могу се употре-бити: труло дрво, добро осушене печурке с дрвета, памучнекрпе, стари поцепани џакови итд. Димилицу не треба пу-нити. Најбоље је ставити по неколико завежљаја крпе, не-што већих од ораха, или по неколико парчади трулог др-вета, односно суве печурке исте величине. Завежљај крпемного не стезати, јер ће се тешко запалити и горети. Алиисто тако у димилицу не треба стављати ни растреситекрпе, јер he у том случају брзо изгорети. Вунене крпе немогу се употребљавати за димљење. Димилицу треба чу-

8* 115

вати и после сваке употребе очистити. Ако се оставља на-пољу, да кисне, кожа меха ће брзо отврднути и испуцати.Мех ће ускоро постати неупотребљив. Ако се чува и ре-довно чисти, димилица може годинама да траје.

П ч е л а р с к а к а п а (мрежа за лице) штити пчела-реву главу од пчелињих убода. Но она не сме да буде сме-тња за правилан рад. Кад се стави на главу треба да је

116

лака и провидна. Капе се обично праве од жичане мрежеили од памучне мреже. Најбоља је мрежа од црног танкогпамучног конца, која се ставља преко шешира с чврстимободом. Код нас се засад израђују жичане капе опшивенеплатном. Жичана мрежа штити лице, а платно остали деоглаве и врата (сл. 41).

Н о ж з а о т в а р а њ е к о ш н и ц е ј е нарочита пче-ларска справа од пљоснатог челика, дужине до 30 см, ши-рине око 2,5 см и дебљине око 3 мм. На једној ивици јеправ и оштар, а на другој повијен под правим углом и та-кође оштар. Овај нож подешен је за стругање, чишћење,раздвајање оквира и тела итд. Врло је подесан за руко-вање. На послу пчелар треба увек да га има при руци(слика 42).

К а в е з и за м а т и ц е служе за прихватање и до-давање матица пчелињим друштвима кад се смењују старе,или кад их треба држати у резерви.

У савременој пчеларској пракси у употреби су кавезиразне величине и облика (овални, четвртасти, дугуљастии др.). Мали кавези су згодни, јер се могу лако, без поме-рања оквира, ставити у гаездо између два сата. Већи ка-лези су незгоднији за постављање, али зато имају вишелростора за кретање матице. „Ново пчеларство" израђујевише врста кавеза, међу овима и кавез израђен по нашемупуству. То је четвртасти кавез 6 0 x 6 0 x 2 6 мм, који с је-дне стране има густу жичану мрежу (2,5 х 2,5 мм), а с другематичну решетку. Ова последња се, кад је потребно, по-крива металним покривачем, који онемогућава пчеламаулаз у кавез. Кавез се може користити при извођењу, чу-вању и додавању матица (сл. 43).

С а н д у ч е з а с и т а н п ч е л а р с к и п р и б о р (ра-дни сандук) ретко се виђа на нашим пчелињацима, иакотамо где постоји одлично користи, јер пчелар увек има прируци сав ситан пчеларски прибор и друге ситне справекоје му могу затребати у току рада. У сандучету су: ди-милица, нож, кавези, чекић, клешта, жица, кутија за про-полис, кутија за парчиће саћа итд. Радни сандук обичнослужи пчелару и као столица на којој пријатно одахне насвежем ваздуху после заморног рада (сл. 45).

С а н д у к з а п р е н о ш е њ е о к в и р а служи з апреношење оквира с медом, пчелама и леглом, кад су по-требни за изједначавање пчелињих друштава, за образо-вање вештачких ројева, извођење матица итд. Ту су зашти-ћени од напада туђица, хладноће, ветра и сунца. Сандук

117

се обично израђује од танких дасака (може и од шперплоче) за пет оквира, с поклопцем који се лако намешта искида, односно диже и спушта.

М а т и ч и н а , или, како се обично зове, X а н е м а -н о в а р е ш е т к а је лимена, жичана или дрвена решетка,кроз коју пчеле слободно пролазе, а матица не може. Ре-

шетка се употребљава за ограничавање кретања матице.На пример, кад пчелар не жели да матица прелази у ме-диште, он између плодишта и медишта постави решетку.За кошницу с нормалним оквирима и полуоквирима, ма-тична решетка није потребна, пошто матица ретко прелазиу медиште ради полагања јаја, сем ако у медишту немасаћа с трутовским ћелијама. Ипак, неколико комада ре-шетки треба да има сваки пчелињак, да се употребе кад је

118

потребно за припремање оквира са зрелим леглом (изво-ђење матица).

М р е ж а з а о д в а ј а њ е п ч е л и њ и х д р у ш т а в аје густо жичано платно, које се употребљава да се од-воји основно гнездо пчелињег друштва и новообразованинуклеус.

Прибор за прихрањивање и појење пчела

За прихрањивање пчела постоје разни судови (храни-лице). Највише се употребљавају ваљкаста лимена кутијас рупичастим поклопцем и валовчићи у сатоношама.

Л и м е н а к у т и ј а употребљава се овако: напуни семедом или шећерним сирупом, поклопи и изнад пчелињеггнезда брзо изврне и стави преко отвора унутрашњег по-кривача или непосредно на оквире. Затим се кошница за-једно са кутијом добро утопли. Атмосферски притисак недозвољава да сируп из кутије цури, те га пчеле постепеноузимају. Изврнута кутија треба да стоји тачно усправно.Ако се нагне ма на коју страну, сируп ће брзо исцурити.Уместо кутије с рупичастим поклопцем, може се употре-бити и обична кутија од конзерве или стаклена тегла по-везана крпом.

В а л о в ч и ћ у сатоноши је саставни део оквира. Ис-под валовчића (сатоноше) је израђен сат с медом, цветнимпрашком, а евентуално и леглом. Кад је потребно, мед или

119

сируп сипа се кроз замрежени отвор на унутрашњем по-кривачу, који се налази изнад валовчића. Да се не би си-пало више сирупа него што валовчић може да прими, до-бро је претходно одмерити валовчић и увек сипати самоонолико колико валовчић може да прими. Пре употребеунутрашњу страну валовчића обложити танким слојем во-ска или парафина.

На пчелињацима се употребљавају још као подеснех р а н и л и ц е : Б о р д м а н о в а , која се ставља на лето,Д у л и т л о в а на преградној дасци, М у д р о х о в а , којасе кроз отвор на зиду везује с пчелињим гнездом итд.

За појединачно појење ко-шница најпогоднија је Борд-манова хранилица са стакле-ним резервоаром (теглом), јерсе увек може на време напу-нити водом. При поновном пу-њењу пчеле се не узнемира-вају.

За скупно појење пчеланајбоље је узети буренце саславином и поставити га напостоље висине до један 1 м.Испод славине наместити да-ску са изломљеним жлебомза отицање воде. У буренценалити воду и пустити дастално капље кроз славину.

Н а ш а н о в а х р а н и л и ц а . - Прихрањивање пчела ј езаметан и доста тежак посао. И поред највеће пажње десисе, да се сируп проспе, (код атмосферскцх хранилица), дасе већи број пчела удави (хранилице са пловком), да пчелардобије већи број убода, да се изазове грабеж на пчелињакуи упропасти које друштво. Поред тога, при том послу се увећини случајева мање или више узнемирују пчелињадруштва. Често сам размишљао о томе, како би се незгодемогле отклонити. Мислио сам на хранилицу која би ималаове особине: а) да се не изврће, б) да се поставља директноизнад пчелињег клупчета (гнезда), в) да се пчеле не даве удатом сирупу, г) да пчелар приликом прихрањивања недолази у додир са пчелама, д) да се пчеле не узнемирују, иђј да се смањи опасност изазивања грабежи.

Збег који сам додао кошници помогао ми је да до таквехранилице дођем, коју ћу у даљим редовима описати.

120

То је лимена кутија ваљкастог облика (а може бити и др-вена четвртастог облика), величине по вољи, која у срединиима кружни отвор (код дрвене четвртасти) са цилиндромза пролаз пчела до сирупа, који је за 12 мм краћи од виси-не кутије. Око овог цилиндра се одозго стави други, већицилиндар од жичане мреже (поцинковане) или избушеноглима, који допире до дна кутије и оставља растојање изме-ђу једног и другог цилиндра од 12 мм. Други цилиндер јепокривен лимом или чиме другим да пчеле не би моглеизлазити из хранилице, а и да не би могле доћи до сирупана другом месту, до у простору између два цилиндра. По-

кривач (поклопац) хранилице може бити непокретан, али јебоље да је покретан (да се може скинути) да би се храни-лица могла, кад је то потребно, лепо опрати. На поклопцу,ближе крају, је отвор за сипање сирупа, који пре и послесипања сирупа треба да је увек затворен, да пчеле слу-чајно не би дошле до отвора и ушле у кутију, где би сесигурно подавиле. Дно хранилице је конусно, т.ј. у срединииспупчено, да би се при испражњењу и последњи остаци си-рупа скупили у простор између два цилиндра, који јеприступачан пчелама.

При улотреби, хранилица се стави на отвор за при-храњивање унутрашњег покривача тако да пчеле кроз отвори цилиндер могу општити само са одељењем између двацилиндра. Да би пчеле у почетку могле да пронађу сируп,пролаз попрскати сирупом или још боље медом. У пролећеунутрашњи покривач од даске се може склонити и храни-лица ставити директно преко сатоноша изнад пчелињег

121

гнезда. Простор који не захвати хранилица покрити плат-ном, саргијом или новинама тако да пчеле не могу излазитиу збег. У том случају ће се хранилица (топао сируп) и пче-лиње гнездо узајамно загревати, тако да ће пчеле моћиузимати храну и на хладном времену. Разуме се, да прекопокривача и хранилице треба ставити утопљавајући мате-ријал и гнездо добро утоплити (што збег омогућује). Доброје, ради загревања, да хранилица буде нижа (плића) ашира.

Кад се поново даје храна, скине се утопљавајући мате-ријал са хранилице, односно са оног њеног дела на коме јеотвор за сипање хране, извади се затварач (запушач) изавлачењем малог прста (ако је хранилица плитка) или на-рочито спремљене шипчице, установи се, је ли хранилицапразна (да ли су пчеле однеле сируп). Ако је празна, сипасе одмерена количина сирупа (кутија се не сме препунити,јер ће сируп прелити преко унутрашњег цилиндра и цури-ти у кошницу), и отвор поново запуши. При овом послупчелар не долази у додир са пчелама, нити их узнемираваако пажљиво скине кров и помери утопљавајући матери-јал са отвора хранилице. Кад се пчеле навикну на храњење,један број пчела ће увек бити у простору између два ци-линдра. Због тога сируп треба сипати полако да би им седала могућност да се повуку при надоласку сирупа.

Да би се пчелама олакшало кретање по површини обацилиндра, добро је да се пролазне површине облију врућимвоском (укључујући ту и жичану мрежу).

Са овом хранилицом могу се на исти начин пчеле ипојити, што је нарочито важно у рано пролеће, када доводе теже долазе. У том слрчају хранилица треба да је из-рађена од цинка или дрвета (због рђања).

Прибор за уметање вештачког саћа у оквире

За уметање и учвршћивање вештачког саћа у оквиретреба имати: малу бургију, шаблон за бушење бочних лет-вица, подметач и жврк за утапање жице у вештачки сат.Уместо бургије може се употребити шило. Шаблон изра-дити од метала (јачег лима), 270 х 35 мм. Стране шаблонау ширини до 5 мм (зависи од ширине бочних дашчица), са-вити под правим углом тако да при бушењу обухвата бо-чну дашчицу по ширини. Тачно по средини шаблона, напотребном растојању избушити рупе, кроз које ће се до-

122

цније бушити бочне летвице. При бушењу летвица шаблонсе поставља с унутрашње стране.

Подметач је даска нешто мања од унутрашњих мераоквира. Дебљина даске може бити 25 мм или 12 мм. У пр-вом случају се са свих страна с лица даске направи зарезод 12 х 12 мм да би горња површина даске, кад се стави уоквир, допрла тачно до половине оквира, односно до жице.У другом случају треба с наличја даске закуцати две лет-вице које стрче на обе стране за 2—3 см. На њих ће се прираду наслањати летвице оквира. И у овом случају даскадопире до жице оквира. Подметач треба при раду повре-мено мало наквасити, да се вештачки сат за време ута-пања жица не би залепио за њену површину.

Жврк служи за непосредно утапање жице у вештачкисат. Израђен је од месинга. Има рецкаст точкић, а по среди-ни обода преко рецки жлеб дубине и ширине до 0,5 мм(дебљина жице). У жлеб упада жица кад се жврк по њојвуче. Топлота претходно загрејаног жврка загрева жицуи восак, и жица упада у восак, који се одмах затим шчвр-сне. Жврк се загрева у врелој води. У местима која имајуелектрику може се жица утапати у сат помоћу електричнеструје, сводећи је трансформатором на 4—6 волти.

Прибор за одузимање и истресање меда

За удаљавање пчела са оквира с медом употребљава себежалица и четка за збрисавање пчела. Бежалица је малалимена направа која се обично углављује у отвор на уну-трашњем покривачу. На неколико дана пре одузимањаоквира с медом покривач с бежалицом се стави измеђуплодишта и медишта. Бежалица се намести тако да пчелеиз медишта могу прелазити у плодиште, али се поново немогу вратити у медиште. За 2—3 дана у медишту ће битиврло мало пчела које се тад могу четком лако збрисати.Четку може да замени гушчије перо.

За скидање воштаних поклопаца с меда употребљавасе пчеларски нож или пчеларска вкљушка. Нож се обичноизрађује од танког челика с двоструком оштрицом и пови-јеном дршком. Пре употребе нож се загрева у врелој води.Да би се могло непрекидно радити, потребно је имати нај-мање два ножа и лонац с врелом водом.

За скидање воштаних поклопаца с меда, треба иматипоред ножа још и суд за прихватање поклопаца и меда

123

који иде уз поклопце. За то може да послужи сваки већиемајлирани лонац, али је много боље имати нарочити суд— канту из два дела: горњег с дном од јаке жичане мрежекоји за 10 см улази у доњи, и доњег у који се слива мед.

Од канте је јошпрактичнији сточић заскидање поклопаца. Сто-чић је подеснији за рад,има места за вешањеоквира са скинутим по-клопцима. Сточић можебити израђен на вишеначина. Најчешће се сре-ће у облику дужег сан-дука (до 100 см), шири-не кошнице и висине о-бичног стола с поклоп-цем који, кад се отвори,леже на подупираче у-чвршћене на задњојстрани сандука. У гор-њем делу предњег изадњег зида израђенису: зарез на коме лежеоквири припремљени заистресање и лествице накоје се ослања оквирприликом скидања по-клопаца. На дну санду-ка је дугуљаст резервоарза мед покривен обич-ном жичаном мрежом,која лежи на испрепле-таним поцинкованим ја-ким гвозденим шипкама

(може и дрвеним). Скинути поклопци с медом падају намрежу с које се мед цеди и пада у резервоар. Резервоаробично има славину на зачељу сандука кроз коју истиче мед.

За сточићем могу да раде два лица.Оквири с отклопљеним медом стављају се у ц е н т р и -

ф у г у (истресаљку, врцаљку) — справу у којој се меддејством центрифугалне силе истреса из ћелија caha. Цен-трифугална сила, то је она сила, која чини да се из тањира

124

или порције, коју држимо у испруженој руци и брзо окре-ћемо око себе, истресе вода или други течни садржај.

Истресаљку чине в а љ к а с т д о б о ш од алумини-јума или поцинкованог лима, у с п р а в н а о с о в и н а закоју је учвршћен к о ш с у р е ђ а ј е м за п о с т а в љ а -ње о к в и р а с м е д о м , п о г о н за окретање осовинеи с л а в и н а за отицање меда. Величина истресаљке за-виси од величине оквира из којих се истреса мед. Код нассе обично израђују истресаљ-ке за четири нормална окви-ра или осам полуоквира. Кодових истресаљки оквири сепостављају пљоштимице пре-ма осовини, при чему се јед-ном страном наслањају нажичану мрежу која чини ог-раду коша. Мед се прво врцаиз ћелија окренутих премажичаној мрежи. Затим се са-тови окрену и мед истре-са из супротних ћелија. Даби се мед истресао, морасе осовина с кошем окре-тати, у почетку полако, азатим нешто брже и пазитида се у томе не претера. Акоби се одмах брзо окретало,сатови би се поломили уследнаглог стављања у дејствоцентрифугалне силе. То ће седесити и онда ако је окретањејако, иако се до убрзања пос-

тупно дошло. При истресању прве стране сата, мед из на-спрамних ћелија притискује на међућеличне воштане зи-дове, на дна ћелија, и тај је притисак утолико већи уко-лико је сат пунији и уколико се осовина брже окреће. Збогтога се препоручује не само да се у почетку врцања полакоокреће добош већ и да се из прве стране сата истресе самополовина меда, па затим да се окрене друга страна сата,и кад се ова истресе, да се настави врцање из прве стране.

Мед се из ћелија може истресати и кад се оквир по-стави сечимице, зрачно, према осовини, али тако да сато-ноша стоји усправно и да је најудаљенија од осовине. Изтако постављених оквира мед ће се истресати истовремено

125

из ћелија с обе стране сата. Врцаљка израђена за оваквоврцање назива се р а д и ј а л н а ц е н т р и ф у г а . Преи-мућство ове врцаљке није само у томе што се мед одједномистресе с обе стране, већ и у томе што у њу може да станемного већи број оквира. За ову центрифугу нису уско-ви-соки оквири, јер је дејство центрифугалне силе слабијешто је сат ближи осовини.

Уз центрифугу додаје се обично и сито за мед, којесе ставља на суд у који цури мед. У ситу се задржавајупарчићи воска, воштаних поклопаца и друге честице. Ситоможе бити једноставно и двоструко. Двоструко сито имадве мреже — горњу ређу и доњу гушћу.

Прибор за топљење и цеђење воска

За топљење младог саћа у коме није извођено легло,употребљава се с у н ч а н и т о п и о н и к . То је сандукс ниском предњом и високом задњом страном, за који јепомоћу шарки везан двоструки заклопац. Унутрашњи деозаклопца је оквир с двоструким стаклом на растојању од15 мм, а спољашњи је дрвени и служи као заштитни по-клопац целог топионика. Стаклени заклопац служи каоскупљач сунчаних зракова.

У сандуку су: м е т а л н а т е п с и ј а , в а л о в ч и ћиспод доње ивице тепсије и преко тепсије ж и ч а н ам р е ж а . Саће се ставља на мрежу. Под утицајем сунчанихзракова који падају на стаклени заклопац саће се топи аистопљени восак капље у тепсију и цури у валовчић. Овајпоследњи се обично израђује од метала, али је боље да сеизрађује од дрвета. И спољашност и унутрашњост сандукатреба да је обојена масном црном бојом.

Мере сандука обичног топионика су: задња страна540 х 200 мм, предња страна 540 х 100 мм, бочне стране435 х 200 (100) мм и дно 540 х 435 мм.

Сунчани топионик поставља се на постоље висине око70 см с нагибом према сунцу.

За топљење старог саћа употребљавају се парни топио-ници са уграђеном пресом за цеђење, или обични судови,најбоље емајлирани или од алуминијума. Истопљена маса,у овом последњем случају, се ставља врела у одвојенупресу, где се восак под притиском цеди у нарочити суд.Пчеларски институт у Москви препоручује пресу која јеу примитивној конструкцији већ вековима у употреби код

126

наших пчелара. С обзиром да је преса конструкције Ин-ститута несумњиво боља, дајемо њен детаљни опис по кон-структору пресе В. А. Темнову.

П р е с а за ц е ђ е њ е в о с к а . — Преса се састоји изс т у п е са уређајем за цеђење и ч а б р а (бурета) на чијесе зидове ступа ослања (сл. 58).

127

С т у п а је од дрвета и има облик квадратног сандука.Унутрашње мере сандука су: 280 х 280 х 300 мм) последњиброј означава висину. Ступа се израђује од дасака дебљине25 мм. Зидови ступе су међусобно спојени зупчастим жлебом.

Дно ступе је причвршћено за зидове густо закуцанимклиновима. С унутрашње стране зидова ступе учвршћенесу у с п р а в н е л е т в и ц е (3) дебљине 10 х 10 мм на ра-стојању једна од друге од 10 мм. На дну ступе је покретнарешетка, израђена од два реда истих таквих летвица, по-

128

састављених унакрсно под углом (4). С доње стране дноје обухваћено четвртастим оквиром од угаоног гвожђа бр. 2(20 х 20 х 3 мм) завареног на ћошковима.

На растојању од 25 мм од ивице ступе учвршћена једрвена гредица 70 х 70 мм, испод које се налази вођица зазавртањ. Ова гредица је учвршћена помоћу усправно по-стављених угаоника (8), величине 30 х 30 х 4 мм доле зава-рених за оквир (5) и за два обруча (9 и 10). С леве странегредице у угаоном гвожђу израђени су отвори за шарке(11) на којима се гредица подиже и склања на леву страну,као што показује на цртежу испрекидана линија. У такавсе положај ставља ступа кад се пуни или празни. С другестране ступе у угаоном гвожђу су такође направљениотвори, — ушице (12) помоћу којих се учвршћује гредица.На гредици, испод шарки и клина, постављена је гвозденаплочица, да се шарке и клин не би забили у дрво. По ви-сини ступе намештена су два четвртаста обруча од гвожђадебљине 1 мм за која су залемљени усправни делови угао-ног гвожђа. Притискивач је састављен од два реда дасакадебљине 15 мм. С доње стране заковане су летвице такођеу два реда, као на дну ступе. С горње стране је учвршћенкрст (6) од пљоснатог гвожђа дебљине 6 мм за чије је сре-диште заварен т у љ а ц (15) висине 25 мм и спољашњегпречника 28 мм. На њега се ослања пета завртња, да бипритискивач у раду сачувао строго водораван положај.

За крст је причвршћена ручица (16) помоћу које сепритискивач вади из ступе, пошто се пресовање заврши.Исто тако, она помаже да се притискивач правилније на-мести кад се ступа напуни.

За ступу су с две стране учвршћене гредице — ручице(18) помоћу којих се ступа наслања на ивицу чабра (бурета).Восак и вода отичу у чабар кроз отвор, који се налази надну бочног зида ступе (19). За испуштање воде из доњегдела чабра постоји отвор, који се затвара дрвеним че-пом (20).

Завртањ пресе има пречник 25 мм са зарезима од 5,6мм. На крају завртња је пета пречника 20 мм и висине25 мм. Дужина дела завртња са зарезом је 250 мм.

Уместо дрвене гредице може се употребити коритногвожђе № 6,5 дужине 420 мм (21) коме се заваривањем лакоможе додати мала четвртаста челична вођица (22), која сенеће кварити као она од лива. За шарке и резу у гвозденојгредици направе се отвори (23). У том случају усправниугаоници могу се смањити од 475 на 420 мм.

Живот и гајење пчела 9 129

У п о т р е б а п р е с е . — Саће се истопи у посебномСУДУ — У шерпи или лонцу од алуминијума. Ако нематаквог суда, може се употребити и неки већи емајлиранисуд, а у крајњем случају и бакарни. За топљење треба оба-везно употребити кишницу. Растошвену масу треба оста-вити да добро ври 15—20 минута. На пчелињаку на комеима трулежи легла маса треба да ври 2,30 часова. Да вреламаса не би покипила и тако дошло до пожара, суд с исто-пљеном воштином треба да буде напуњен нешто више одполовине.

За пуњење ступе потребно је да се гредица (6) подигнеи склони устрану, затим да се извади притискивач (13). Надно ступе ставља се преко решетке прво слој сламе, затимконопац (узица) везан на средини у виду крста. Крајевиузице иду уза сваки зид ступе горе. Потом се стави платнои на њега слој сламе па се сипа кутао истопљеног саћа,преко њега се стави опет слој сламе па поново кутао исто-пљене масе, па опет слој сламе итд. Што се више стависламе то ће бити мање воска у воштини. Кад се етупа на-пуни, ставља се још слој сламе, па се платно заврне, кра-јеви узице завежу. Преко тога се стави још један слојсламе и притискивачем почне притискивати упакована маса.

У првим тренуцима доста воска и воде исцуре чак ипри малом притиску. Зато ни у ком случају не треба одје-данпут много притискивати, пошто ће се од великог при-тиска маса растурити на све стране, а восак и вода се нећеиздвојити. Затим се гредица (6) стави на своје место и почнеокретање завртња, но опет полако, доводећи постепено донајјачег притиска. У последњем тренутку треба полугу(гвоздена шипка пречника 15 мм, и дужине 650 мм) поме-рити у једну страну и обртати је држећи једном руком закрај полуге а другом се ослонити на крај рукунице (18).

Важно је да притискивач и ступа буду врући. Зато препрвог пресовања ступу загрејати сипајући одједном једнуили две кове вреле воде (врела вода је потребна и за судза таложење). Притискивач, пак, пре употребе треба ста-вити у суд с врућом водом или, пак, у суд у коме сетопи саће.

За пражњење, завртањ се подигне горе, гредица склониустрану, извади се притискивач, скине се са упакованемасе слама, извуче се пакет држећи за узицу, па се из зао-стале воштине извади слама, која се употребљава за сле-деће пресовње. Пуњење, цеђење и пражњење пресе трајеоко 30 минута. Восак заједно с водом слива се доле у ре-

130

зервоар за таложење. Ако се може, добро је да се пре пра-жњења, док се не отпусти завртањ, прелије пакет вреломводом и ступа испере. Сувишак воде у резервоару испуштасе кроз отвор (20) у коме је славина или обичан дрвеничеп. Ова се вода може поново употребити за топљење саћаили за поновно загревање и испирање ступе.

Кад се рад заврши, чабар треба добро утоплити, јер уко-лико таложење воска буде дуже трајало, утолико ће његовквалитет бити бољи. Да се восак не би ухватио за зидовечабра, треба га — кад се почне стињавати — пчеларскимножем одвојити од зидова чабра, а може се тамо где имамогућности у чабар ставити други конусни суд (доле ужи,горе шири) емајлирани или од алуминијума. Пошто се во-сак стине, суд се извади, преврне и сирац воска брзоиспадне.

Да би се олакшало одливање сувишне воде испод во-ска, може се поред првог чабра ставити други, мањег преч-ника. Оба чабра спојити при дну једном цеви, кроз коју ћевода из првог чабра прелазити у други. Вода из другог ча-бра може се понова користити.

Остали пчеларски прибор

Поред напред наведеног прибора сваки пчелињак, на-рочито већи, треба да има вагу за контролисање приноса(паше), термометар за мерење спољашње температуре, хи-грометар за мерење влажности, велики кавез за прегле-дање кошница за време лоше паше, неколико празнихвршкара за хватање ројева, неколико хватача цветног пра-шка и трутоловки за хватање непожељних трутова, приборза извођење матица и потребан број кламфица или другихнаправа за спајање делова кошница при припремању засељење.

9* 131

Глава IV

ГАЈЕЊЕ ПЧЕЛА

ПОЛОЖАЈ И УРЕЂЕЊЕ ПЧЕЛИЊАКАПчелињаку — месту на коме се држе и чувају ко-

шнице с пчелама — одувек је поклањана највећа пажња.У ранија времена, док се примитивно пчеларило, пче-

лињак се обично налазио уз саму кућу пчелара, с источнеили јужне стране, испод прозора, тако да су кошнице увекмогле бити на очима пчелара или његових укућана. Местос пчелама било је одвојено од осталог дворишта оградомбез вратница. Изнад кошница, или на ограду, стављани суразни предмети, као на пример, лобања коњске главе, старакоса итд. да чувају пчеле од злих очију или другог ште-тног рада непријатеља куће. Приступ у пчелињак није биодозвољен ни свима укућанима, а поготову странцима.Знање о пчелама и вештина пчеларења чувани су као нај-већа тајна и предавани су с колена на колено само најбли-жим сродницима. На пчелињаку, испред кошница, гајеноје разно цвеће. Међу овим је обавезно био м а т и ч њ а к(Melissa officinalis) чијим је лишћем трљана и намирисаванаунутрашњост кошнице приликом хватања и смештања роја.Такви пчелињаци се могу сусрести и данас у крајевимас претежно примитивним пчеларењем.

Савремени, напредни пчелари такође поклањају ве-лику пажњу положају и уређењу пчелињака. Они се трудеда место на коме се налазе кошнице у првом реду одго-вара раду и потребама пчела и да, што је више могућно,олакшава рад с пчелама.

Да би помогли почетницима, а и онима који немајумного искуства у пчеларству, укратко ћемо изложити очему пчелар треба да води рачуна при избору места запчелињак, при уређењу и преуређењу пчелињака, поста-вљању кошница итд.

132

ИЗБОР МЕСТА ЗА ПЧЕЛИЊАК

Приликом оснивања новог пчелињака или преуређењастарог, мора се имати у виду искуство наших простоко-шничара, по коме пчелињак треба да буде у близини куће.Оно је драгоцено не само због чувања кошница и ројева,већ и због лаког и благовременог уочавања и отклањањаразних недостатака и редовног обављања послова на пче-лињаку. Чак и кад је пчелар потпуно посвећен пчелама(државни и задружни пчелињаци) и све радно време про-води на пчелињаку, врло је важно да пчелињак буде у не-посредној близини његовог стана. Због тога, при избору ме-ста за задружни и државни пчелињак, треба одмах ми-слити и на стан пчелара. У случају да у близини одабраногместа нема погодног места за становање, треба предвидетиподизање колибе у којој ће пчелар становати за време се-зоне или за исту сврху набавити шатор. То важи у под-једнакој мери за оба начина пчеларења: непокретно ипокретно.

Иако се тежи да пчеле буду што ближе пчеларевомстану, ипак се у савременом пчеларству кошнице не по-стављају уз саму кућу и испод прозора. За пчелињак сетражи више простора и угодности. Кошнице се не збијајуједна уз другу, већ се распоређују тако да се свакој можеприћи и са сваком може радити а да се суседна не узне-мири. Сем тога, води се рачуна и о утицају сунца и хладана живот пчела. Сунце је у току зиме и пролећа праваблагодет за пчеле. Оно је то и у току лета, али не и ондакад је најјаче, у подневним часовима, јер тад у кошницамапрекомерно повећава топлоту и пчеле приморава да трошемного времена и снаге за расхлађивање гнезда. Па и по-ред тога се деси, да се саће развуче, а у тежим случаје-вима и сручи. То нарочито бива онда кад се кошнице на-лазе поред зида, с јужне стране. Сунчани зраци, одбија-јући се од белог кућног зида још више загревају иначезагрејане кошнице. Није добро ни кад сунчани зраци оба-сјавају пчелињак само у јутарњим часовима, док се уосталим часовима дана налази у сенци (зграде, брда, шумеитд.). Сенка (хлад) врло лоше дејствује на живот и при-вредно искоришћавање пчела. Имали смо прилике да сеближе упознамо с једним пчелињаком чије је кошницесунце грејало свега један до два часа дневно. То је билабеда од пчелињака. У току једне године број пчелињихдруштава пао је од близу 50 на 20. Па и то што је остало,

133

било је јадно и жалосно. Кад су кошнице тог пчелињакаизнете из пчеларника — зграде, која им је одузимала сунцеи постављене у воћњак, у коме је било доста сунца, пче-лиња друштва су се почела развијати и напредовати. По-знат нам је један други случај. Пчелар Н. Н. имао је двекошнице и сместио их је у део дворишта који се налазиоизмеђу зграда. Захваљујући савесном и марљивом раду,пчелиња друштва су се одржавала, али није било никаквогнапретка ни у погледу приноса у меду нити у повећањуброја пчелињих друштава. Изгледало је, да је то последицанеповољних услова и разних огледа вршених с тим кошни-цама. Кад су кошнице после више година пренете с другестране зграде, у пространији врт оивичен разним шибљеми засађен воћкама, у коме је отстрањен сваки утицај зграда,друштва су се почела правилно развијати и број кошницасе брзо повећавао.

Поред ова два случаја, могао би се навести читав низдругих примера који јасно показују да је питање смештајакошница врло важно и да му заиста треба посветити многопажње. Они казују и да је воћњак одлично место за пче-лињак. Али се мора знати да није ни сваки воћњак пого-дан за пчелињак. Пчелињак с густо засађеним воћкаманије добар за држање пчела, као што није добра ни шумас великим и високим дрвећем. Они такође заклањају ко-шнице од сунца. За пчелињак највише одговара воћњакс ретко засађеним воћкама које дају шарени хлад, где секошнице могу поставити тако да буду у хладу од 11 до 15часова. За све остало време кошнице треба да буду вишена сунцу.

При избору места за пчелињак мора се водити рачунаи о томе, да оно буде заштићено од ветра, и то не самохладних, већ и од топлих. Истина, и сами воћњаци су из-весна заштита, али она често није довољна. Није довољнанарочито тамо где је и воћњаку потребна заштита. Нај-бољу заштиту од ветра пружају четинари у заједници сашиблем

шнице без опасности да ће му сметати пчеле из другихкошница. Он тад може да ради без рукавица и пчеларскекапе, па чак и без димилице.

Пчелари не искоришћују увек места погодна за сме-штање кошница. Недавно смо на позив једног ичелараотишли да погледамо његов пчелињак од 6 кошница. Онима лепо. ограђен врт са нешто више од стотину воћака(кајсија, бресака, вишања, трешања и др.) и још више чо-кота винове лозе, од којих је један знатан део однеговану облику шпалира. У том идеалном месту за смештај ко-шница, овај друг је оградио једно мало парче чистог зем-љишта, па је ту поставио кошнице у два реда на маломрастојању. Изнад кошница је изградио од дрвене грађескелет за настрешницу, који је, узгред буди речено, низаки смета у раду. Чим смо ушли у овај заграђени простор,постали смо сметња правилном раду пчела. Оне су, одла-зећи на пашу или враћајући се с ње, ударале у нас, па насје, разуме се, понека и убола. Било је потпуно јасно заштосе друг марљиво припремао кад је хтео да прегледа ко-шнице. Разуме се, овакав пчелињак није подесан ни запчеле ни за пчелара. Међутим, пчелињак се могао многобоље поставити. Одмах лево и десно било је места да сенајугодније намести више од 50 кошница. Винова лоза,жбунови ружа, дрвета вишања, трешања, бресака итд.,управо су пружали најпогоднију средину за смештај пчела,јер највише одговарају потребама савременог нчеларства.Ту су оне најбоље заштићене од ветрова и сунчане припеке.

У недостатку воћњака или врта погодног за смештајпчела, може се привремено употребити и чист терен у бли-зини куће. Док се тај терен не претвори у вртић, кошницесе за време летњих врућина могу заштићивати настрешни-цом коју треба тако удесити да не смета при раду к дакошницама даје сенку само у најтоплијим часовима дана.Тамо где нема могућности да се подигне настрешница (онастаје прилично новаца), могу се за сваку кошницу одга-јити 1—2 струка рицинуса, који се грана и има доста,ши-роко лишће. Кад се благовремено посеје, он до месеца јуна,односно-јула толико нарасте да може лепо заштитити једнукошницу у подневним часовима. Разуме се, да га греба по-сејати и одгајити на оном месту с којег ће моћи штититикошницу кад је сунце најјаче. Пчелињак на чистом зем-љишту може се заштитити од ветрова, док се не подигнезаштита од дрвећа и шибља, оградом од дасака или каквогдругог материјала, високом око два метра. Даске не треба

135

сабијати једну уз другу, већ размаћи по неколико санти-метара.

Зграде нису добре ни као заштита од сунца ни као за-штита од ветра. Ако се кошнице ставе поред зграде премаистоку, сунце их греје само у јутарњим часовима. За свеостало време оне се налазе у дебелом хладу, који је, можесе слободно рећи, све до месеца јуна штетан по развој пче-лињих друштава. Ако се, пак, ставе с јужне стране. онеимају доста сунца, али су у летњим месецима изложенејаком загревању, које не само што неповољно утиче на радпчела, већ може да нанесе и велику штету пчелињем гне-зду. Зграде још мање вреде као заштита од ветрова. Ко-шнице поред или између зграда су често изложене јачемваздушном струјању (промаји) него кад су удаљене одзграда. Према томе, кад се бира место за пчелињак, требаводити рачуна да одабрано место буде у близини куће, алисе никако не ослањати на то да зграде штите пчелињак одсунца и ветрова.

При одабирању места за пчелињак треба водити ра-чуна још и о следећем: 1) да је удаљено од сточних стаја,ђубришта и резерви сена, сламе и кукурузовине, и 2) даније близу пута којим пролази стока и народ. Ако се путне може избећи, онда до пута одмах подићи ограду око дваметра висине, која ће приморавати пчеле да линију своглета подижу изнад висине човека, односно стоке која тимпутем пролази. Доцније ту треба подићи живу ограду, ви-соку 2—3 метра. На исти начин треба се обезбедити и оддворишта суседа, уколико је пчелињак у њиховој близини.

РАСПОРЕД КОШНИЦА НА ПЧЕЛИЊАКУ

Код многих пчелара је уобичајено да ограде мали про-стор за пчелињак и да ту поређају кошнице у један илидва реда, стављајући их једну поред друге. Та пракса јепренета и на задружне и државне пчелињаке. Тако по-стављање кошница није за препоруку из два разлога. Првије у томе што пчеле и матица при таквом распореду ко-шница теже уочавају своју кошницу, због чега често грешеи улазе у туђу кошницу. Кад младе пчеле први пут излећуда опробају крила и упознају место и положај кошнице,ове грешке могу да изазову нежељене последице. Пчелињедруштво из кога је у том часу изашао већи број пчеламоже лако да привуче младе радилице суседних друштаваи да тако ојача на штету других. То је у исто време и на-

чин, на који се заразне болести, ако их има на пчелињаку,могу да пренесу из једне кошнице у другу. Други разлогје у томе, што такав распоред отежава рад пчелара и чинида се пчеле лако узнемире и нападају не само лице којес њима ради, већ и друга лица у близини пчелињака. Алинису ту у питању само убоди и угинуће десетине пчела,већ и утицај пчелара на живот и успешан рад пчела. Пче-лар у таквим околностима нерадо долази на пчелињак ијош нерадије отвара и прегледа кошнице, због чега чинимноге пропусте, што се несумњиво одражава на крајњиуспех пчелињака. Рад с пчелама не треба да буде мучење,већ уживање.

Износећи слабе стране збијеног смештаја кошница, митиме не препоручујемо да кошнице треба држати расту-рене на неком великом простору. Кошнице треба распоре-редити тако да се пчеле у лету што мање мешају, али ида буду прегледне, да их пчелар може лако имати предсобом као целину. Т р е б а н а ћ и м е р у и з м е ђ у з б и -ј е н о с т и и р а с т у р е н о с т и . Напредни пчелари из-бегавају редове кад год је то могуће. Они најрадије по-стављају кошнице по групама, стављајући у групу 2—5кошница. Групе се распоређују према расположивом др-већу и жбуњу, како би у летњим месецима биле у сенциза време најтоплијих часова дана. Кошнице се размештајујош и тако да се може свакој лако прићи и с њом радити,а да се не омета рад пчела друге, суседне кошнице.

136 137

Ако се кошнице због ограничености земљишта илиуслед неког другог разлога морају ставити у редове, ондаредови треба да буду кратки и један од другог удаљени2—3 метра. Кошнице у једном реду се постављају једнадо друге у групе од по две, тако да групе буду између себе

удаљене 1—1,5 м.У једном реду мо-же да буде 10 или20 кошница. Да бисе групе и кошницеу њима боље разли-ковале и лакше уо-чавале, АмериканацК е л е р препору-чује да се употребетри положаја летана кошницама: ле-та паралелна иза-браној линији по-стављања кошница,окренута унутра иокренута упоље. О-ве положаје треба

поставити да увек долазе по истом реду један иза другогНа тај начин пар кошница с једним положајем лета нећеимати, ни са страна, ни испред себе, ни иза себе, пар ко-шница с истим положајем лета. На пример, пар кошницас окренутим летима упоље, имаће пред собом пар с окре-нутим летима унутра, с једне стране пар с паралелним ле-тима, с друге стране пар с летима окренутим унутра а по-зади пар с паралелним летима.

ПОСТОЉЕ ЗА КОШНИЦЕ

У пракси се често сусреће једно постоље за већи бројкошница. Оно се обично састоји од једне широке даске илидве уже, постављене на кочиће, цигле или нарочито изра-ђене клупице. Недостаци таквог постоља су: 1) што се ко-шницама може приступити само позади; и 2) што се сваки,па и најмањи потрес једне кошнице преноси на све остале,због чега долази до веће или мање узнемирености пчелау свим кошницама на том постољу. Ти недостаци отежавајурад пчелара и ремете рад пчелињих друштава докле годтраје преглед. У напредном пчеларству се сматра као добро,

138

постоље израђено за две кошнице. Конструкција овог по-стоља види се на слици 60 оно се састоји из две неренди-сане дебеле даске, ширине 8—10 см, од којих једна долазиспреда а друга позади. Оне су међусобно повезане с двепопречне гредице, које су увучене с оба краја по 15 см,да пчелар при прегледу може лепо да стане уз кошницуса стране а да ногама не додирне гредицу, што је врловажно код љутих пчела. Дужина постоља је већа од ши-рине двеју кошница за 15 см, колико треба да буде расто-јање између кошница кад се поставе на постоље. Ово по-стоље, као и свако друго од дрвета, не треба стављати наземљу, већ на неколико цигаља или облица пречника15—20 см, иначе ћe брзо иструлити.

Појединачна постоља су боља од заједничких. Код љихпреглед једне кошнице нема никаквог утицаја на рад пчелау другој кошници. Она могу бити од 3 или 4 кочића наби-јених у земљу, од два бетонска блока, од цигаља итд. Ко-чићи су врло добри и могу да трају дуго ако су од багре-мовог дрвета и ако је део који долази у земљу огорен и безкоре. Они се при преношењу пчела на пашу могу лако по-вадити и брзо поставити на ново место. Бетонски блоковиу облику клина се стављају по ширини кошнице напред ипозади. Предње постоље се може положити. Тад је предњастрана кошнице мало нижа, што је добро ради отицања водес пода кошнице (кад на лето удара киша или снег). Поредтога, положено постоље својим благим нагибом служи каоседало (полетаљка) пред летом.

Без обзира на то која ће се врста постоља употребитии од каквог ће се материјала израдити, треба водити ра-чуна о томе да подњаче кошница не буду високо изнадземље, јер уколико су оне више, утолико је пчелама тежиулазак у кошнице у току изграђивања друштва упролеће,а и за време главне паше, кад из поља долазе с испуње-ним медним желуцем. Као нормално растојање између зе-мље и пода кошнице сматра се висина од 30 см. Где је те-рен влажан или где постоји опасност од поплаве, ово серастојање може повећати на 50 и више см.

ПОЛОЖАЈ ЛЕТА НА КОШНИЦИ

При постављању кошница увек се појављује питањена коју страну треба окренути лето кошнице? У иракси селето најчешће окреће према истоку и југу, ређе према за-паду, а још ређе према северу. Има пчелара који тврде да

139

кошница с летом окренутим према северу више даје меданего она окренута према југу. Ту понекад има и истине.Кошнице с летом окренутим према југу упролеће се бржеразвијају и ако се не предузму мере противу појаве на-гона за ројењем, може се десити да се изроје и с успехомне искористе главну пашу. Кошнице окренуте према се-веру спорије се развијају, нагон за ројењем теже долазидо изражаја, те се понекад догоди да добро искористе гла-вну пашу, нарочито ону познију. Уствари, брзо изграђи-вање упролеће пружа много више могућности за искориш-шћавање главне паше. То нарочито важи за крајеве у ко-јима је багрем главна паша. Разуме се, да те могућностиможе искористити смо пчелар, који добро познаје животпчела и уме да га у вези с пашом искористи за произ-водњу меда.

У савременом пчеларству се препоручује, да се летакошница окрећу кад је год то могућно према југу, јер самос тако окренутим летом пчеле могу у току зиме и пролећау потпуности да искористе јутарње, подневно и поподнезносунце, које својим зрацима омогућује пчелама да рано по-чну с излетом и да започети излет продуже до саме ве-чери. Пчеле из кошница с летом окренутим истоку непо-средно искоришћују само јутарње сунце, а пчеле из ко-шница с летом окренутим према западу само полодневносунце, док га пчеле из кошница с летом окренутим премасеверу уопште непосредно не искоришћују.

Зимско клубе се обично налази у предњем делу ко-шнице, где лакше долази до свежег ваздуха. Кад сунчанизраци ударе кроз лето, клубе се загреје и пчеле почну даопште с околином. Приликом тог општења оне се ишчисте,чиме се омогућава даља успешна борба с хладноћом, штосе увек не дешава кад пчелиње клубе не осети непосредниутицај сунчевих зракова.

ТРАВА ПРЕД КОШНИЦАМА

Велика трава и разни корови пред кошницама прет-стављају озбиљну сметњу раду пчела за време добре паше.Оптерећене нектаром, оне се заплићу у траву и коров,кпзају крила и троше много снаге и времена да се дигнуи дођу до лета. Зато се препоручује, да се никад не до-зволи, да трава и разни корови допру до лета, већ да себлаговремено поткресавају или косе, пошто се претходно

140

помоћу димилице убаци неколико млазева дима кроз летоу кошницу.

Неки пчелари стављају пред седало даску дужине ко-лико је широка кошница и ширине око 30 см, која се је-дном страном дужине ослања на седало а другом на земљу.На тај начин она покрива слободно земљиште пред седа-лом (кошницом) и спречава рашћење траве, а у исто времеслужи и као допунско седало. Понекад се за сузбијањетраве употребљава и кухињска со. Кад се у почетку се-

зоне земљиште пред летом добро посоли, пред кошницомнеће бити траве у току целе сезоне.

БРОЈ КОШНИЦА НА ЈЕДНОМ ПЧЕЛИЊАКУ

Колико ће се на једном месту моћи да држи кошница,то зависи у првом реду од пчелиње паше. У обзир долазипаша на домаку корисног пчелињег лета, који од пчели-њака у свим правцима допире до удаљености од 2-3 км. Надомаку корисног лета због тога, што се зна да пчеле летеи на већа растојања али да од тих летова имају врло малокористи, јер уколико даље лете, утолико више временапроведу на путу, више потроше хране а мање нектара до-несу у своју кошницу. Излети на даља растојања трајуоко два часа а на ближа 10—30 минута.

При одређивању приближног броја кошница до којегсе на једном пчелињаку може ићи, морају се узети у обзир:површина коју покривају медоносне биљке, количина иквалитет (садржај шећера) нектара у сезони, број кошницау простору пчелињег лета и годишња потрошња једногпчелињег друштва (70—80 кг меда). Затим треба имати увиду још и распоред и трајање пчелиње паше.

Пчеле имају две врсте паше: споредну (надражајну)и главну. Споредну пашу чине медоносне биљке које цве-тају пре главне паше, између главних паша (ако их имавише) и после последње главне паше. На споредним па-шама, тј. на цветовима многобројних биљака с врло разли-читим способностима излучивања нектара, пчелиња дру-штва се изграђују, одржавају, умножавају и припремајуза зиму. На главној паши односно главним пашама она са-купљају нектар у већим количинама и спремају вишковемеда. Има места која у главној паши могу да обезбеде нек-таром велики број кошница. Таква су сва места која оби-лују багремом, пелином (кадуљом), вријеском и сунцокре-

141

том. Али она обично нису у стању да припреме и поднесутолики број кошница на споредној паши, поготову у годи-нама у којима главна паша омане. Типичан пример пружаДалмација. Она редовно не може да издржи велики бројкошница, али се у њу извесних година, кад су рузмарин икадуља напредни, привремено довезу десетине хиљада ко-шница из свих крајева ФНРЈ. Сличан је случај с Палићем,Делиблатом и Ликом. Сељењем пчелари исправљају не-складност између споредне и главне паше. С обзиром даима врло много чинилаца од којих зависе приноси меда,врло је тешко поставити неко тачно правило по коме би семогло унапред одредити колико се на једном месту или уједном крају може држати кошница. То најбоље може ре-шити пракса. Објективни услови за повећавање броја ко-шница постоје све дотле док се на једном пчелињаку иликрају с повећавањем кошница повећава просечан укупанпринос меда. Чим се просечан укупан принос више не по-већава отпадају сви разлози за даље повећање броја пче-лињих друштава, уколико није у питању потреба за опра-шивањем културних биљка. Па ипак је разним испитива-њима утврђено да се користан број кошница на једном пче-лињаку обично креће између 50 и 100.

ПЧЕЛАРСКЕ ГРАЂЕВИНЕ

Иако је у нашем поднебљу најбоље држати кошницеи пчеле гајити напољу, у воћњаку или врту с ретко заса-ђеним воћкама или жбуновима шибља, ипак, ту и тамо сепонекад испољава тежња, да се кошнице држе и чувају упчеларнику—грађевини, нарочито подигнутој за ту сврху.Мисли се, да исто онако као што „без шталице нема кра-вице" и без пчеларника нема пчела, па се, пре него штосе набаве кошнице и пчеле, планира или подиже пчелар-ник-грађевина. Тако су радили нека пољопривредна добра,установе и задруге. Готово у свим случајевима предвиђенесу или подизане зграде дужине 15—20 м, ширине 4—5 мс једном дужном страном без зида. На крајевима су пред-виђене, односно изграђиване, по једна собица за спремиштеи радионицу. У пракси су се такви пчеларници показаликао непрактични. Они су пчелама одузимали сунце и по-већали штетно дејство ветрова, који су се одбијали о задњизид и још већом силином ковитлали око кошница. За њи-хово изграђивање утрошено је толико новаца и материјала

142

да је могао без других средстава да се организује модеранпчелињак од 50 и више кошница.

Нешто друкчије ствар стоји с пчеларницима — пави-љонима у које се смештају А-Ж пањеви у Словенији. А-Жкошнице чине зид павиљона. Оне се стављају једна пореддруге и једна на другу, тако да испуне целу страну, а отва-рају се и оквири ваде позади, из павиљона. Озај начинсмештаја кошница, који се праткикује још у Аустрији,Швајцарској, Чехословачкој и у још неким земљама, имасвоје добре стране, али има и своје недостатке. Добре суму стране: 1) што се на малом простору може сместити ве-лики број кошница; 2) што се рационалније искоришћаватоплота (међусобно загревање); 3) што се кошнице могупрегледати и на кишном времену итд. Недостаци су му: 1)што кошнице морају имати ограничену запремину; 2) штосу лета на кошницама сувише близу једно другом, те сумогући налети пчела, слабљење једних и јачање другихдруштава, преношење болести, губици матица итд.; 3) штосе кошнице за време великих врућина сувише загревају,те лакше долазе до појаве нагона за ројењем, истезањасаћа итд.

У поднебљима Словеније, Аустрије и Швајцарске овајначин смештања кошница сигурно даје добре резултате,јер тамо чешће падају кише, лета су свежија а зиме јаче.

Пчелињак у врту (на пољу) треба да има у својој не-посредној близини неку просторију, зградицу или иавиљонкоји може послужити за истресање меда, за радионицу заоправку пчеларског прибора, за смештање кошница и другепчеларске опреме. Ова грађевина треба да је на таквомместу, да се из ње може лако имати преглед целог пчели-њака. Ако је пчелињак на некој падини, зграду треба по-ставити на нижем делу терена, да би се лакше могли пре-носити сандуци с одузетим оквирима из кошница. Доброје. да та грађевина има потребне просторије за пчела-рев стан.

Ако се кошнице с пчелама пресељавају на пашу, а упитању је већи пчелињак, онда свакако треба имати по-кретну пчеларску кућицу с потребним простором за пче-лареву постељу и најпотребнији пчеларски прибор. Онатреба да је израђена тако да се може лако и брзо раскло-пити и поново склопити и усто да сигурно штити пчелараи пчеларски прибор од невремена. .

У рационалном пчеларству пчеларска кућа, било да јенепокретна или покретна, има велики практични значај.

143

Имали смо прилике да видимо веће пчелињаке с пчелер-ском кућом и без ње. У првом случају празне кошнице,разни делови кошница и сав пчеларски прибор били су насвом месту, очишћени и уређени, сваког часа приправнида се употребе. У другом случају све се то налазило нанеком тавану или у шупи далеко од пчелињака, измешанос другим стварима, тако да се ствар која је у даном часубила потребна тешко проналазила, јер ју је пчелар, с об-зиром да се употребљава само у сезони и ретко, сасвимизгубио из вида. Разуме се, то омета благовремено оба-вљање послова на пчелињаку и онемогућује добар успех.

ПРЕМЕШТАЊЕ КОШНИЦА СА ПЧЕЛАМА НА КРАТКА РАСТОЈАЊА

У пракси се често дешава да треба изменити место пче-лињака и померити га за неколико десетина или стотинаметара или извршити нов размештај кошница у циљууспешнијег пчеларења. У вези с тим се поставља иитање,кад и како да се обави овај посао? Пчеле излетнице доброуочавају и памте место и положај своје кошнице. Кад сеова премести, оне облећу око старог места и после извесногвремена покушавају да уђу у најближу, односно најближекошнице истог пчелињака. Након краћег или нешто дужегпротивљења (зависи од паше), оне обично успевају да сепридруже суседном друштву. Ако се преместе све кошницена сасвим друго место у близини, пчеле облећу око старогместа и многе од њих настрадају пре него што пронађупремештени пчелињак. Због тога се не препоручује преме-штање кошница на блиска растојања за време сезоне. Овајпосао треба обавити у почетку зиме, кад наступе први мра-зеви и нема изгледа да ће пчеле ускоро излетати.

Ако се ипак догоди, да се кошнице морају преместити,рецимо, зато што на том месту треба подићи зграду илишто кошнице с пчелама треба однети ближе сунцокретуили детелишту, да би се повећао принос тих биљних кул-тура, онда се препоручује следећи поступак. На лета ко-шница ставити густу жичану мрежу, па затим кошницеоднети у замрачени подрум, где треба да остану најмањепет дана. За то време изменити, колико је год могуће више,изглед места на коме су пчеле биле. Тад кошнице однетина ново место и поставити их исто онако како су стајалена старом месту. Један део пчела сигурно ће се вратити настаро место, али ће се већина задржати на новом месту.

144

На старо место поставити једну кошницу и један до дваоквира с леглом. Ако се врати већи број пчела, од њих семоже додавањем матице или матичњака образовати новодруштво. Ако се врати мањи број, онда их с оквира стре-сти пред неку кошницу на новом месту. Док су кошницеу подруму, треба их свакодневно обилазити и у случајуда се примети узнемиреност и јаче брујање, унутрашњипокривач заменити густом жичаном мрежом. Ако кошницеимају наш збег, треба само отстранити унутрашњи по-кривач.

Уместо да се држе извесно време у подруму, кошницесе могу одмах пренети на ново место, истина, с нешто мањеуспеха. Приликом отварања лета на ова набацати ситногграња, које ће сметати пчелама да излазе и кад изађу на-гнаће их да боље уоче ново место. И у овом случају за-држати ранији распоред кошница и на старо место ставитикошницу и неколико оквира с леглом.

Кошнице с пчелама не треба преносити на кратко ра-стојање за време добре паше, јер пчеле у току 2—3 данасталног одлажења на пашу тако добро запамте место да ихје немогуће пренети на блиско растојање а да се масовноне поврате на старо место. Поред тога, оне тад постану јаконемирне и љуте. Ако се у таквом случају пчеле ипак мо-рају преместити, онда је најбоље да се одвезу на неко местоудаљено 4—5 км у ваздушној линији, па их после три не-деље вратити на предвиђено место.

На мања растојања кошнице се могу с успехом преме-стити постепеним померањем, али ни ово не треба чинитиза време добре паше. Кошнице првог дана померити 10—15см у правцу новог места, задржавајући стари распоред иоднос. Другог дана се могу померити и нешто више. На-редних дана кошнице се померају даље и то увек нештомало више него претходног дана. После 5—6 дана пчелесе навикну на померање и очекују га. Оне брзо пронађусвоју кошницу иако је знатно више померена него у почетку.

РАД С ПЧЕЛАМА У ПРОЛЕЋЕ

Рад пчелара у пролеће има у основи један задатак: дапомогне пчелињим друштвима да развију пуну своју снагупред саму главну пашу. У таквом стању она ће моћи успе-шно да искористе пашу и да сакупе знатне резерве меда.И више од тога. Она могу дати и потребну количину на-

Живот и гајење пчела 10 145

рода за образовање нових ројева, не умањујући свој радна искоришћавању паше, док недовољно развијена дру-штва не могу дати ни једно ни друго. Није узалудно ре-чено, да једно добро одгајено и развијено пчелиње дру-штво више вреди него десет слабих.

Пчелињим друштвима може с успехом помагати самопчелар који добро познаје живот пчела и његову теснувезу с околином и који је способан да оцени какву помоћи у ком часу треба да им пружи. Често пропуст од једногдана — па и од једног часа — може да буде судбоносан зауспех неког друштва. У пчеларству више него и у једнојдругој пољопривредној грани потребна је способност брзогзапажања и одлучивања.

У овом делу књиге даћемо низ практичних упутстава.Но ова не треба схватити буквално, тј. да их треба увеки у свим приликама следити. Она више треба да послужекао образац за рад, да истакну проблем итд. Пчелар о њиматреба да размишља и да — имајући их у виду — сам од-лучује шта ће с којом кошницом и у ком времену радити.Она обухватају само један део рада и случајева. Уствари,пракса је много шира, па ако хоћемо тачно да кажемо, то-лико широка и разноврсна, да се никад и не може у потпу-ности обухватити. Наша упуства о раду с пчелама поче-ћемо са упуствима о првим пролећним радовима на пче-лињаку.

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ РАДОВИ НА ПЧЕЛИЊАКУ

Прве топле сунчане дане — при крају зиме и у почеткупролећа — пчелар треба да искористи и да обави следећепослове:

а) да очисти подњаче;б) да прегледа утопљавајући материјал;в) да по тежини кошница и излету пчела оцени стање

у свакој појединој кошници;г) да прегледа и склони замрла пчелиња друштва;д) да пчелама олакша излетање и враћање у кошницу; иђ) да постави појило у близини пчелињака.Ч и ш ћ е њ е п о д њ а ч а . — Први посао коме пчеле

приступију после свог чишћења је избацивање мртвихпчела и друге нечистоће из кошнице. А тога на крају зимеима доста. Често мртве пчеле покривају под кошнице. Овајпосао запосли велики број пчела радилица, од којих многе

146

настрадају, јер се тешко откачињу од лешева угинулихпчела, а поготову на мокрој и хладној земљи. Јасно је дато иде на штету даљег изграђивања пчелињих друштаваи да им треба помоћи да се не изнуравају и не страдавајуКод кошница с покретном подњачом то неће бити тешко.Још првог дана, док се пчеле чисте, могу се очистити под-њаче свих кошница. За то су потребна само два човека:један ће кошницу подићи, а други ће стругачем и перу-шком очистити подњачу. Мртве пчеле и труње не сачишћа-вати на земљу, већ у раније припремљеним сандук. Кадсе заврши посао, мртве пчеле одвојити од труња. Пчелеспалити или закопати у земљу, а труње које се углавномсастстоји од воштаних поклопаца истопити у восак.

Приликом сачишћавања треба обратити пажњу да међумртвим пчелама није и махица. Ако је она ту, знак је да јето друштво вероватно остало без матице.

Кошнице са закованом подњачом и доњим летом чистесе специјалним стругачем, чија је висина нижа од расто-јања између подњаче и доњих делова оквира. Али како ко-шнице са закованом подњачом обично немају лето дужцеле ширине кошнице, то се њихове подњаче никад немогу добро очистити. Увек остаје један део пчела и труњаван домашаја стругача, који се мора очистити доцније, кадсе кошница буде отварала, уколико то не учине пчеле претога. Најнезгодније су за чишћење, било да тај посао оба-вљају пчеле било пчелар, кошнице без доњег лета. Таквесу код нас обично кошнице полошке („косовке"). Чишћењетих кошница на већим пчелињацима протеже се токомцелог пролећа. Најлакше су за чишћење вршкаре. Лако ихје подићи, а још лакше очистити, јер им је подњача оби-чна даска.

П р е г л е д м а т е р и ј а л а з а у т о п љ а в а њ е . —Материјал за утопљавање вреди само ако је сув. Кад јевлажан, више доноси штете него користи. Зато га требајош првог лепог дана погледати и, ако је влажан, заменитисувим. У недостатку овог, влажан материјал извадити иосушити на сунцу или ветру и затим га поново ставити насвоје место. Овај материјал има нарочиту важност упро-леће у периоду активне изградње пчелињих друштава, јерштити пчеле од штетних утицаја наглих промена у темпе-ратури околине.

Материјал за утопљавање, кад није влажан, треба свремена на време проветрити и изложити утицају сунча-них зракова. Само у том случају не треба га вадити из ко-

10* 147

шнице, већ само поскидати кровове у најтоплије ча-сове дана.

О ц е н а с т а њ а п ч е л и њ и х д р у ш т а в а . — З апружање стварне помоћи појединим пчелињим друштвимапотребно је да се познаје стање сваког друштва или бар дасе уоче њихови важнији недостаци. Стање појединих пче-лињих друштава за време зиме оцењује се на основу утвр-ђеног стања при зазимљавању и уочених појава за времезиме (количина мртвих пчела, присуство мишева, знаципролива итд.). Но ти подаци сад, у почетку сезоне, нисудовољни и морају се стално допуњавати пажљивим посма-трањем понашања пчела радилица кад почну да опште соколином, оценом приближне количине меда за време чи-шћења подњаче, прегледом итд.

Пажљивим посматрањем кошница на лепом и топломдану могу се лепо разликовати нормална друштва од не-нормалних, добро снабдевена храном од оскудних, са сачу-ваном снагом од изнурених, итд. Пчеле нормалног пчели-њег друштва излећу и улећу у кошницу живо, не задржа-вајући се на лету и седалу, док пчеле ненормалног дру-штва, тј. безматка, изнуреног, гладног или болесног дру-штва, застају на лету ходају по седалу и предњем зиду каода нешто траже. Посматрајући их, добива се утисак као дасу без животне снаге, уморне и прљаве. Таква друштватреба прегледати или одмах или најдаље сутрадан, да бисе утврдило тачно стање, установило због чега је до његадошло, и предузеле мере да се друштво доведе у ред. Иначесе може десити да неко такво друштво изумре или под-легне нападу туђица, што напослетку може изазвати гра-беж на целом пчелињаку.

У ово време може понекад на први поглед да изгледакао да је друштво у исправном стању, па да ипак не будеисправно, тј, да нема матице. Због тога закључак донесенна основу посматрања излетања пчела треба проверити.Наиме, треба прићи свакој кошници, ставити ухо на једанод зидова кошнице (најбоље на предњи) и оштро лупнутипрстом или неким мањим предметом о зид кошнице. Акопчеле сложно забрује и одмах се смире, знак је да је дру-штво у добром стању и да има матицу. Ако се чује неу-једначено, отегнуто и жалосно брујање, знак је да нештоније у реду, односно да нема матице. Такво друштво требаодмах прегледати.

Пчелиња друштва која упролеће немају довољно медау кошници не могу се правилно изграђивати, а може се

148

лако десити и да неко од њих изумре. Због тога пчелартреба да зна како му друштва стоје с медом. Код кошницас покретном подњачом као и код вршкара он то може са-знати приликом чишћења подњаче ако зна приближну те-жину кошнице без меда. Кошнице са закованом подњачомморају се отворити и без померања оквира, одозго, оценитизалиху меда. Ако се на средишњим оквирима види венац сазатвореним медом, знак је да меда има бар за извесно време.

Кад се оцени стање и утврде недостаци појединих пче-лињих друштава, онда неће бити тешкоћа да се ти недо-стаци и исправе. Неке (неодложне) треба исправити одмах,док други могу сачекати док се лепо време не устали. Усваком случају свима друштвима с недостацима треба су-зити лета, да само једна или највише две пчеле у истовреме могу ући и изаћи.

З а м р л а п ч е л и њ а д р у ш т в а . — У току зиме, аи у почетку пролећа, деси се да неко друштво замре. Ко-шницу са замрлим друштвом треба одмах затворити, од-нети у магацин и пажљиво прегледати, и ако је икако мо-гућно утврдити узрок смрти (глад, пролив, медљика, бо-лест). Ако нема меда, вероватно је да је изумрло од глади.Али ако има меда, онда треба предузети све мере да севиди, да није по среди нека заразна болест. Због тога не-што пчела и парче средишњег сата без меда (10 х 10 см)треба свакако послати Заводу за истраживање пчелињихболести. У сваком случају угинуле пчеле треба спалити, асаће посебно истопити и кувати најмање два и по часа. Ко-шнице и оквире треба орибати четком и цеђем и споља иизнутра, а затим на ватри опалити да дрво пожути.

Немарност пчелара у овом погледу може да нанесе ве-лику штету пчелињаку.

З а ш т и т а и з л е т н и ц а . — Понекад се у рано про-леће деси да осване леп и тихи дан и кад сунце изгрејепчеле почну да излећу и опште с околином. Међутим, до-цније у току дана, изненада дуне хладан ветар или се нао-блачи. Тад се може видети око кошница много пчела којесу успеле да се поврате из поља, али су ту пале и уследхладноће тешко доспевају до лета. Слично пролазе и пчелекад излећу на температури око 10° С, нарочито ако је претога било кише или на земљи има још снега.

Пчелар не може ништа учинити да до тих појава недође, али може помоћи да смањи број пчела које у таквимприликама настрадају, стављањем допунских седала и ра-застирањем по снегу и влажној земљи сламе и новина.

149

Пчеле из кошница постављених на заклонито и сун-чано место у овим случајевима су у много мањој опасности.

П о с т а в љ а њ е п о ј и л а . — У пчелињем гаезду сепочев од краја месеца јануара (а некад и раније) из данау дан повећава број залежених ћелија. За справљање хранеза легло пчелама је потребна — поред меда и цветног пра~шка — још и вода. У почетку, док у гнезду нема многолегла, пчеле искоришћују водену пару скидањем покло-паца са ћелија напуњених медом. Отклопљени мед упија

влагу (водену пару) из ваз-духа и тако постаје жиђи и.погодан за справљање хранеза легло. Доцније се на овајначин не може доћи до пот-ребне количине воде, те супчеле принуђене да воду тра-же ван кошнице, у ближој идаљој околини. Траже је несамо на лепом и топлом дану,већ и на ветровитом, па чаки на хладном времену. Водуобично налазе на потоку, убари, на росној трави итд. Натом послу многе пчеле нас-традају, нарочито још кад мо-рају да иду далеко.

Пчеле најрадије узимајуводу из бара и локви преко

које се често шири опасна пчелиња болест н о з е м а т о з а .Да би се пчелама омогућило да лакше дођу до воде и

да би се у исто време спречило ширење нозематозе, препо-ручује се да пчелари сами уреде п о ј и л о . Као појиломогу се употребити судови разног облика и величине, алије за то најбоље и најједноставније буренце са славином,која се може подесити да вода стално капље на даску сблагим нагибом. Да се вода не би расипала, на дасци се из-дуби плитак жлеб у виду изломљене црте или се исти та-кав жлеб направи на дасци од летвица. Неки пчелари саобе стране даске причврсте по једну дашчицу, висине5—10 см, да воду и пчеле штите од ветра, и преко тихбочних дашчица стављају на извесном растојању неколикоплочица стакла, преко којих сунчани зраци боље загревајуводу, Појило треба поставити на склонитом и сунчаномместу, ван пчелињака.

150

Кад се појило уреди, у буренце сипати чисту млакуводу у којој је претходно растворена извесна количинамеда, да би се пчеле што пре привукле и навикле на по-јило. За даље уредно посећивање врло је важно да у по-јилу увек има воде. У противном, пчеле ће се одвићи, паће и поред појила посећивати баре, локве или удаљенеизворе.

Води у појилу може се додавати помало соли (највишедо 2%), јер је примећено да пчеле упролеће радије узи-мају слану воду.

ПРОЛЕЋНИ ПРЕГЛЕД И ПРИПРЕМАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВАЗА БРЗИ РАЗВОЈ

Првих лепих дана кошнице се прегледају више по спо-љашњим знацима. Нешто више пажње се поклања самосумњивим друштвима. Међутим, кад се лепо време малоустали и пчеле почну редовно да опште с околином и да укошницу донесе цветни прашак, нектар и воду, мора сеприступити прегледу свих друштава. За даљи рад с пче-лама потребно је знати за свако друштво: има ли матицуи каква је, има ли меда и цветног прашка и колико, имали легла у свима стадијумима и какво је, како је прези-мило итд. Свако друштво се мора припремити да се штопре развије и ојача.

Овај преглед врши се отварањем кошнице и пчели-њег гнезда. С т о г а з а п р е г л е д т р е б а и з а б р а т ит о п а о и т и х и д а н и трудити се да се преглед из-врши за што је могуће краће време. Поред утврђивањатачног стања сваке кошнице, треба сваку кошницу и очи-стити, и при томе:

а) Свести (сузити) гнездо на толико оквира колико супчеле тада поселе, водећи рачуна да пчеле поседну целеоквире, а не само до пола, изузев последњих страна крај-њих сатова, које треба да су без пчела.

б) У суженом гнезду задржати оквире с леглом, медом ицветним прашком. Сувишне оквире с медом ставити изапреградне даске, а остале однети у спремиште. Притом во-дити рачуна да се из гнезда првенствено отстране оквирис трутовским и неисправним саћем, а и оквири запрљанипчелињим изметом. Ако неки такав оквир због легла мораостати у гнезду, очистити га и обележити, да би се доцније— кад се легло изведе — отстранио.

151

в) Из кошнице запрљане изметом преселити гнездо удругу чисту кошницу, а запрљану доцније добро остругати,четком и цеђом орибати, осушити и кад затреба поновоупотребити.

г) Сужено, уређено и очишћено гнездо поново доброутоплити.

Пчелиња друштва која овом приликом имају најмање10 кг меда и цветног прашка, добру матицу и исправногнездо и усто поседују више од 4 уличице гнезда имајусве услове да се развију до пуне снаге пре главне паше.Друштва с недостацима, који се дају отклонити, могу сетакође развити само ако се ти недостаци на време отклоне.

У обзир долазе друштва с мало меда и цветног пра-шка, с матицом која има неких недостатака, друштва безматице и друштва с неисправним саћем. Слаба друштва,тј. она која поседају 3—4 уличице могу се развити за јун-ску пашу, ако имају остале повољне услове. Сасвим слабадруштва, тј. она која поседају мање од 3 уличице акоимају добру матицу третирати као нуклеусе. Сасвим слабадруштва с лошом матицом припојити суседним јаким дру-штвима.

Јака пчелиња друштва, узимљена на 10 оквира и ма-гацином хране, у највише случајева су у добром стању.

152

Она се развијају и брзо напредују и без неке нарочите по-моћи пчелара. Све што он треба да учини, то је да подигнеполунаставак с медом и да по леглу у плодишту види дали друштво има матицу и како она леже, као и да слу-чајно нема каквих знакова болести. Таква друштва се оби-чно не утопљавају са стране, већ само одозго. Она се за-зимљују са око 30 кг меда (15 кг у плодишту и 15 кг у ма-гацину хране), те су у стању да успешно савладају светешкоће у току зиме и пролећа.

П р и х р а њ и в а њ е . — Храна (мед) даје се пчелињимдруштвима која при пролећном прегледу имају мање од10 кг меда и то првенствено онима која имају испод 5 кг,јер храна до 5 кг не: може никад бити правилно распоре-ђена и увек на домашају целог друштва, нарочито кад за-хладни. Пчелиња друштва оскудна с храном изводе мањемладих пчела, ограничавају легло, па чак и сасвим пре-стану да га негују.

Најбоља храна за, пчеле је мед у саћу, који је у про-шлој сезони спремљен и остављен као резерва. У недо-статку меда у саћу може се дати течан или кристалисан(узрнчан) мед с додатком 10—25% топле воде. Кристали-сан мед треба претходно довести у течно стање стављањемсуда с медом у суд с топлом водом.

Кад се додаје мед неком пчелињем друштву, пчелармора бити сигуран да тај мед потиче из здравих кошница,јер се медом преноси опасна болест пчелињег легла а м е -р и ч к а т р у л е ж л е г л а . У недостатку доброг медапчелама се обично додаје, — као најбоља замена меда —шећерни сируп, који се справља, док је хладно, од 2 делашећера и 1 дела воде, а доцније, кад време отопли, од је-днаких делова шећера и воде. Сируп се обично справљана тај начин што се у топлу (врелу) воду сипа шећер имеша док се потпуно не раствори. Затим се стави на ватруи меша док не проври. Тад се скине и остави да се охладидо око 40° С (да се у течност може ставити прст). Онда сесипа у хранилице и даје пчелама.

Припремљена храна (мед, сируп) даје се у почетку умањим оброцима а доцније у већим, управо онолико ко-лико пчелиње друштво може да узме и преради.

Храна се додаје увече, кад пчеле престану ,да општес околином. Ујутру се хранилице дижу без обзира јесу липчеле узеле целу количину или не. Пчелиње гнездо за-једно с хранилицом треба добро утоплити, иначе, кад суноћи хладне, пчеле неће моћи да узимају додату храну.

Приликом доношења хране на пчелињак и додавања поје-диним кошницама, треба водити рачуна да се мед, односносируп, не просипа, јер се на тај начин може изазвати гра-беж на пчелињаку. Из истог разлога за време прихрањи-вања сузити лета на свим кошницама.

Храна се може давати и у празном саћу, које се увечеставља до легла.

Неки пчелари до главне паше стално прихрањујупчеле житким сирупом кад год пчелиња друштва доносеу кошнице мање нектара него што троше. Они на тај начинпотстичу пчелиња друштва на живљи рад, како у погледуопштења с околином тако и у погледу извођења легла.Пчеле смештају дати им сируп, уколико га не утроше, истоонако као што смештају вишак сакупљеног нектара. Збогтога треба водити рачуна да се на овај начин не дају ве-лике количине сирупа, јер се иначе може десити да се за-преме сатови у које матица треба да полаже јаја.

Кад је топло и пчеле могу редовно да доносе воду,пчелиња друштва се могу прихрањивати сувим шећером укристалу. Шећер се обично разастре на унутрашњи покри-вач и отстрани затварач на овоме, да би пчеле имале сло-бодан приступ шећеру. Добре стране овог начина прихра-њивања су што иста количина шећера дуже траје и штоне изазива грабеж. Због овог последњег неки одгајивачиматица хране мала друштва за спаривање матица шеће-ром у кристалу.

Цветни прашак је за развој пчелињег друштва у про-леће исто толико важан колико и мед. Без цветног прашканема легла. Стога цветни прашак треба пажљиво припре-мати и чувати као и мед, и сад га разделити свим дру-штвима која га немају довољно. Питање цветног прашкаје нарочито важно кад је пролеће кишовито и хладно ипчеле немају прилике да често опште с околином.

Д о п у н а ц в е т н о г п р а ш к а . — У земљама с раз-вијеним и напредним пчеларством поклања се нарочитапажња проналажењу материјала који може да допуни изамени цветни прашак, кад овог нема у довољним коли-чинама. Према досадашњим испитивањима, најбоља је до-пуна цветног прашка сојино брашно, из којег је извучензнатан део масти помоћу специјалне „експелер" пресе.

Сојино брашно даје се у виду колачића који се спре-мају од једног дела мешавине сојиног брашна и цветногапрашка (један део цветног прашка и три дела сојиног бра-шна) и два дела шећерног сирупа (2 дела шећера и 1 део

154 155

топле воде). Сув цветни прашак лакше се размекшава уводи него у сирупу. Зато у топлу воду, спремљену за ше-ћер, прво додати цветни прашак, па кад се овај размекша,додати потребну количину шећера и мешати док се не ра-створи, и напослетку додати сојино брашно и мешати гадок се не образује смеша као тесто. Од готовог теста на-правит колачиће (лепињице) од приближно 3/4 кг, па их за-тим ставити (по једну у сваку кошницу) непосредно прекосатоноша изнад пчелињег клубета и покрити увоштањеномхартијом, да се тесто не би сушило. После 8—10 дана по-гледати и ако је тесто утрошено, додати други колачић.Јаким друштвима са 5—7 оквира легла може се одједномдодати по 2—3 колачића.

Колачићи справљени на овај начин могу се додати на4—6 недеља пре него што пчеле почну редовно да општес околином и да доносе цветни прашак.

У недостатку цветног прашка колачи се могу напра-вити и од самог сојиног брашна и давати друштвима којавећ имају у саћу ту и тамо цветног прашка или друштвимакоја га немају, на 10 дана пре него што пчеле почну дасакупљају цветни прашак, а и доцније кад год настане за-стој у сакупљању цветног прашка.

П р и п р е м а њ е ц в е т н о г п р а ш к а . — Цветнипрашак за справљање напред описаних колача мора сеузети од пчела кад год га оне у великим количинама до-носе у кошницу. За то је конструисана нарочита справа —хватач прашка, који се састоји из ретке металне мреже(бр. 5) за пролаз пчела и кутије покривене нешто гушћомметалном мрежом (бр. 8), кроз коју у кутију падају товарицветног прашка истргнути из корпица задњих ногу припролазу пчела кроз прву мрежу. И мрежа кроз коју пчелепролазе, и кутија за скупљање цветног прашка, заштићенксу од невремена заклоном који заједно с овима чини хва-тач. Кутију треба сваки дан празнити, цветни прашак до-бро осушити, затим ставити у суд (теглу) с добрим затва-рачем и чувати до употребе. Цветни прашак у добро за-твореном суду може се чувати више година.

Б е з м а т а к . — Пчелиње друштво без малтице је не-нормално друштво. Оно стално опада како у погледу бројапчела радилица тако и у погледу квалитета. Ако се неста-нак матице брзо установи, може му се лако додати другаматица (ако је пчелар има у резерви). У противном, послеизвесног времена појавиће се лажне матице, чије се при-суство испољава у трутовском леглу у радиличким ћели-

156

јама. Кад друштво сасвим ослаби, долази до напада туђицаили до појаве воштаног мољца. Због тога, чим се утврдида неко друштво нема матицу, треба му без оклевања илидодати резервну матицу или га спојити са суседним нор-малним друштвом. Нерационално је, чак и штетно, дода-вати му младо легло да изведе нову матицу.

Д р у ш т в о с л о ш о м м а т и ц о м . — Пчелиње дру-штво с лошом матицом мало је боље од пчелињег друштвабез матице. Лоша матица познаје се по леглу. Добра ма-тица полаже јаја у сваку ћелију. Њено легло је непре-кидно. Ретко се може наћи да у области поклопљеног ле-гла има отвореног или обратно. Легло лоше матице је ра-стурено и измешано. Лоша матица носи неколико путамање јаја него добра. Због тога се од њеног друштва неможе очекивати да се на време изгради нити да да некекористи. Зато га или треба снабдети добром матицом илига спојити с друштвом које има младу и добру матцу. Натај начин ће се и мед, и саће, и цветни прашак, и пчелерадилице много боље искористити. Појачано друштво даћесигурно два пута више меда него што би дала оба друштвазаједно да су остала неспојена, док би до главне паше по-трошила два пута више хране.

С п а ј а њ е д р у ш т а в а . — У пчеларској пракси честосе појави потреба да се два или више пчелињих друштаваспоје у једно. Упролеће у току лета и јесени увек се нађепонеко друштво, нормално или мало, које нема услова заопстанак или за нормалан развој у том или наредном вре-менском периоду, па га због тога треба припојити некомдругом друштву.

При спајању треба се држати овог правила: не с п а -ј а т и с л а б а д р у ш т в а с а с л а б и м . Пчеле и з сла-бог друштва, припојене јаком друштву, преузимају пословепрема својој старости и обављају их као и домаће. Измеђупридошлица и домаћих нема разлике. Пчеле два слаба дру-штва, кад се нађу у једној заједници, раде као и раније.Недостаје им организација јаког друштва. У овом сми-слу као јако друштво може се сматрати и бројно слабодруштво с младом и плодном матицом, које испољава тен-денцију постепеног јачања. Таквом је корисно додати некодруго друштво, макар било и слабо.

Пчелиња друштва се спајају: непосредно, пошто се обапретходно намиришу истим мирисом и једна матица уклони,и посредно помоћу новина. Код непосредног спајања оквириједног друштва заједно с припадајућим пчелама додају се

157

гнезду другог (јачег) друштва. Оквири с леглом додају седо оквира с леглом, а остали до крајњих оквира гнезда.Кад нема потребе или могућности за додавање свих оквира,остатак пчела се стресе или збрише пред кошницу. Пче-лиња друштва се обично спајају увече кад престане изле-тање пчела. Непосредан начин се обично упражњава у ранопролеће и у јесен.

Спајање преко новина је врло једноставна радња иврши се овако: Скине се кров и унутрашњи покривач ја-чег друштва, па се преко оквира разастре лист новина,тако да покрије целу површину гнезда. Затим се преко но-вина стави тело (плодиште) слабијег друштва заједно сасвима оквирима, пчелама и унутрашњим покривачем апреко овога кров. На горњем телу не сме бити лета. Заједан до два дана пчеле једног и другог друштва изгришћеновине и спојиће се. После тога оквире с леглом груписати,а непотребне оквире однети у спремиште. Спајање ће сеобавити с успехом чак и кад се једна матица не отстрани,али је боље да се претходно лошија матица узме, да бисигурно остала боља. Овај начин спајања је нарочито прак-тичан за лето, на слабој паши, кад се спајањем може иза-звати грабеж.

Овај начин спајања може се применити и код кошницаса закованом подњачом, а и код кошница полошки. Гне-здо јачег друштва помери се у једну страну, пошто се прет-ходно отстране непотребни оквири (ако их има). Затим сеивице новина залепе за подњачу и предњи и задњи зид ипресавију преко сатоноше последњег оквира. На тај начинплодиште кошнице подели се на два дела. У једном је гне-здо старог друштва, а друта је празан. У тај празан део сеставе оквири слабијег друштва заједно с пчелама. Прекоједног и другог гнезда стави се други лист новина, тако дасе пчеле не мешају. Део лета додатог друштва се затвори.За један до два дана пчеле ће изгристи новине и извршитиспајање. После тога груписати легло а непотребне оквиресклонити.

Пчелиња друштва могу се брзо и лако спојити и на тајначин што ће се боље друштво са својом матицом ставитиизнад матичине решетке стављене преко плодишта обез-матиченог друштва. Матичина решетка спречава брзо ме-шање те се оне постепено и мирно здруже.

Кад је пчелиње друштво дуго без матице а има достатрутовског легла, обично се не спаја ни на један од горњихначина, већ се изнесе ван пчелињака и растури, пчеле

158

стресу на новине а оквири с медом и исправним саћемискористе за друге кошнице. Мали број још способнихпчела отићи ће у друге, суседне кошнице.

И з ј е д н а ч а в а њ е . — Изједначавање пчелињих дру-штава је тежак али и важан посао на пчелињаку. Изједна-чавањем се омогућује правилан распоред рада на пчели-њаку, боље искоришћавање пчеларског прибора, а и ма-тица у кошницама. За изједначавање долазе у обзир оквирис медом, цветним прашком, леглом и младим пчелама. Пр-венствено се појачавају пчелиња друштва која поседају 5целих уличица између нормалних оквира. Мед и цветнилрашак треба узети од друштава која имају хране вишенего што им треба, код којих они запремају ћелије потребнеза полагање јаја, и дати их друштвима која оскудевају ухрани. У замену за мед и цветни прашак друштвима датиоквире с празним ћелијама, које матица може одмах дазалеже. Легло се узима за време главног пролећног пре-гледа или одмах после тога од друштава која имају најма-ње по 5 оквира с леглом. Доцније се то чини од друштавакоја имају најмање 7 залежених оквира. По правилу, узимасе од сваког одабраног друштва по један оквир са зрелимлеглом (на ступњу рађања пчела) и припадајућим пчелама,водећи рачуна да међу овима не буде и матица и додају седруштвима одређеним за изједначавање. То се обично радина лепом дану, пре подне, кад су пчеле излетнице у пољу.

Д о д а в а њ е м а т и ц а . — Понекад пчела радилица,враћајући се с паше погрешно уђе у туђу кошницу. Стра-жарице јој не праве никакву сметњу, јер по њеном пона-шању осете да то није крадљивица. Међутим, ако матицапогрешно уђе у туђу кошницу, пчеле ће је одмах напасти.То ће оне учинити у већини случајева чак и онда, кад изма којих разлога немају своју матицу. Непријатељски ставпчела према туђој матици чини, да је додавање матицедруштвима која су остала без матице или друштвима ко-јима је претходно одузета лоша или стара матица, прили-чно тешка ствар и задаје озбиљну бригу пчелару, кад годтреба да обави овај посао. У пчеларској пракси има вишеначина додавања матица. Ми ћемо изнети неколико нај-чешће примењиваних.

Д о д а в а њ е м а т и ц е у к а в е з у . — Одузме сестара матица а нова стави у кавез који се затим наместиизмеђу два средишна оквира, тако да пчеле кроз мрежукавеза могу да хране матицу. После дан два кавез требапогледати и посматрати како се пчеле понашају према ма-

159

тици: пријатељски или непријатељски. Кад су пчеле мирнеи око кавеза нема других пчела сем оних које хране ма-тицу, знак је пријатељског расположења, и обрнуто, кадпчеле опседају кавез, знак је да их има доста које су премањој непријатељски расположене. У првом случају требаизвадити затварач кавеза и на отвор ставити танку пло-чицу воска, пробушену на неколико места малим ексером,или још боље лоптицу медног теста, направљеног од медаи шећера у праху, и то тако да један део теста прође крозотвор кавеза, па затим кавез оставити на своје место из-међу оквира. Уместо медног теста може се преко отворакавеза ставити коцка шећера везана танком жицом да неби спала. Пчеле ће полако отстранити восак, односно утро-шити тесто или шећер и матицу ослободити затвора. Удругом случају, матицу оставити у кавезу још неко време.

Овај начин додавања матица често се примењује, алиувек не даје најбоље резултате. Готово у 50% случајевадодавање не успе, нарочито кад тај посао обавља лице смало искуства у раду с матицама. То се објашњава тимешто је матица у кавезу лишена могућности да полаже јаја,због чега јој се смањује обим трбуха, постаје покретнијаи кад је пчеле ослободе има друкчије понашање него нор-мална плодна матица. Пчеларска пракса на страни и коднас показала је, да се матица с много више успеха можедодати помоћу к а в е з а п о к р и в а ч а — четвртасте ку-тије од густе жичане мреже без дна, дубине око 20 мм.Номоћу овог кавеза нова матица се додаје чим се одузместара. Нова матица се ставља на један од сатова плодиштана коме има нешто младих пчела, меда и што је могућновише празних ћелија, и одмах покрије кавезом покрива-чем, утискујући његове доње ивице у сат до близу среди-шњег зида. Притом се води рачуна да се матица покрије удоњем делу сата или бар у средини и да под покрива-чем поред матице буде младих пчела, меда и празних ће-лија. Кад се кавез лепо утисне и намести, сат треба ста-вити у средину гнезда. Покривене пчеле ће неговати и хра-нити матицу и она ће ускоро почети да полаже јаја и тимесеби осигурати добар пријем. После два до три дана матицутреба пустити испод кавеза и посматрати понашање пчелапрема њој. Ако је пријатељско, сат пажљиво спустити укошницу и ову затворити. У противном, матицу на истомместу поново поклопити, Често се дешава да већ после 2—3дана пчеле саме ослободе матицу, поткопавајући ћелиједуж ивице кавеза. Кавез покривач не треба да буде мали.

160

Он треба да омогући матици слободно кретање и што нор-малнији рад. По мишљењу Таранова, он треба да покриваповршину од 180 кв. см (12 x 15 см).

Добре стране додавања матице под кавезом поклапа-чем су: 1) што матица може да полаже јаја; 2) што иманормалну исхрану, топлоту и негу; и 3) што је заштићенаод непријатељског расположења пчела.

Н е п о с р е д н о д о д а в а њ е м а т и ц е . — Матица с екод овог начина додаје или непосредно на сат или крозлето. У оба случаја пчеле обично примају матицу: 1) акоје она пред само додавање узета из друштва у коме је нор-мално полагала јаја; 2) ако се додаје друштву које је дотлеимало матицу; и 3) ако у пољу има паше за пчеле. У првомслучају, кад се узме стара матица, нову пустити из кавезана најгушће поседнут сат и то на оно место на коме иманајвише пчела. После тога кошницу одмах затворити.

У другом случају, пронаћи и одузети стару матицу,кошницу затворити, и на лето пустити нову матицу. Овајначин додавања матица често се примењује у нешто изме-њеном облику. Одузме се стара матица, затим нова потопиу течан мед, а пчеле попрскају шећерним сирупом. Тад сематица стави на оквире (горњи део сатоноше). Пчеле брзоочисте матицу и она обично још у току првог дана почињеда полаже јаја. Или, 24 часа после одузимања старе ма-тице, пчеле се добро надиме и матица одмах пусти да уђеу кошницу. За њом се убаци још неколико млазева димаи лето за један минут затвори травом, хартијом или крпом.

У свим случајевима непосредног додавања матице дру-штво треба оставити на миру 4—5 дана, а затим га прегле-дати и утврдити је ли матица примљена. За то није по-требно тражити матицу, већ само погледати има ли јајаили не, односно ако је приликом додавања било младоглегла, има ли матичњака или не.

Д о д а в а њ е м а т и ц е п о м о ћ у н у к л е у с а . —Овај начин заснован је на чињеници да успех додавањаматице зависи од њеног понашања. Матицу која је до до-давања дуже времена носила јаја и усто се додаје заједноса својом средином, пчеле много радије примају него ма-тицу која је неко време била у кавезу, одвојена од својесредине. Због тога се све више препоручује да се нова ма-тица додаје заједно с нуклеусом од 3—4 нормална оквира.Матици која је неко време провела у кавезу, ван својенормалне средине, треба омогућити да извесно време по-лаже јаја у нуклеусу с нормалним оквирима. Такав ну-

Живот и гајење пчела 11 161

клеус се може образовати овако: преко плодишта некогјаког друштва ставити уоквирену жичану мрежу а изнадње празан сандук (тело) за нормалне оквире. После тогапронаћи неколико оквира са зрелим тј. затвореним леглом,из којег се изводе младе пчеле, па затим с оквира стрестипчеле, тако да на њима остане нешто младих, тек изве-дених пчела. Тако припремљене оквире с леглом ставитиу празан сандук изнад жичане мреже. На средини оквираспустити матицу коју ће младе пчеле радо примити и хра-нити. У прво време, гнездо овог нуклеуса загреваће дру-штво испод жичане мреже. Доцније, кад се највећи деолегла изведе, сандук с нуклеусом поставити на припре-мљену подњачу, поред друштва коме треба сменити ма-тицу. Кад у том нуклеусу буде легла на свима ступњевимаразвића, — почев од јаја па све до изведених пчела — су-седној кошници одузети матицу и онолико оквира из сре-дине колико их има у нуклеусу. На место одузетих оквираставити оквире из нуклеуса, заједно с пчелама и матицом,а затим пчеле попрскати шћерним сирупом и кошницу за-творити. Добро је да и једно и друго друштво пре спајања,односно додавања и прскања буде отворено и изложеносветлости око 5 минута. За то време ишчезнуће узнемире-ност која је настала приликом отварања кошница. Изва-ђени сатови с леглом и пчелама могу послужити за обра-зовање новог нуклеуса.

Уместо да се нуклеус с матицом одмах стави у срединудруштва, како је напред описано, додавање се може извр-шити спајањем преко новина. Друштву коме се смењујематица, одузети стару матицу и преко сатоноше плодиштаразастрти лист новина. па затим ставити сандук (тело) с ну-клеусом, унутрашњим покривачем и кровом. У току 24часа извршиће се спајање и матица неће прекидати с по-лагањем јаја. У нашој пракси приликом додавања матицена овај начин, нисмо никад доживели неуспех, без обзирана услове при којима је овај посао обављан. Матица је суспехом додавана чак и друштвима с лажним матицама.Због тога се може слободно рећи да је овај начин додавањаматице најсигурнији.

Н е к о л и к о н а п о м е н а о д о д а в а њ у м а т и ц а— Приликом додавања матица треба имати на уму: 1) дасе матице најлакше додају упролеће, ујесен, и у току се-зоне на доброј паши, а најтеже у беспашном периоду; 2) да јемного лакше заменити стару матицу новом него додати ма-тицу друштву које је дуже времена без матице; 3) да је

162

теже додати матицу нормалном друштву него нуклеусу;4) да лакше прима матицу друштво у коме преовлађујумладе пчеле радилице него друштво у коме преовлађујустаре; 5) да при отварању и затварању кошнице, при по-кретању, подизању и спуштању оквира, треба бити врлопажљив, јер и најмање узнемиравање погоршава условеза пријем матице; 6) да дим треба употребљавати штомање, а по могућности га чак и изоставити; 7) да руке иодело треба да буду чисти и без мириса који драже или од-бијају пчеле; 8) да друштва с додатим матицама не требачесто узнемиравати, нарочито при рђавом времену, а кад сепрегледа ради контроле није потребно тражити матицу акоима јаја: и 9) да једно друштво има матицу ако не изра-ђује матичњаке кад му се дода сат с младим леглом.

МЕРЕ ПРОТИВ ГРАБЕЖИ НА ПЧЕЛИЊАКУ

Пчелиње друштво општи с околином кад год то времедозволи. Један од послова које пчеле тад обављају је тра-жење, сакупљање и доношење нектара у кошницу. У про-налажењу нектара много им користи чуло мириса. Понекаду околини нема цветова који излучују нектар или их имаврло мало, али их пчеле ипак траже. У трагању оне честонаилазе на друге изворе хране: зреле плодове воћа, шећеркоји је приступачан пчелама и други сладак материјал. Уовом случају за њих су нарочито привлачни незаштићенисудови с медом, наставци са саћем, кошнице с пчелама чијимирис надалеко осећају. Истина, кошнице имају своје чу-варе — пчеле стражарице готове да у сваком часу за од-брану свог стана и његовог блага даду свој живот. Па ипак,пчеле излетнице — кад нема других извора хране — облећуоко туђих кошница, завлаче се испод крова, траже некинебрањени улаз, прилазе чак и лету где као и сваки другилопови вребају тренутак кад могу неопажено да уђу у ко-шницу. Али будне стражарице нормалног друштва реткото дозвољавају. Оне сваки покушај туђице да се неопаженоувуче у кошницу енергично спречавају и кад је дохватебрзо је убију. У беспашном периоду, пажљиви посматрачможе често да види ову борбу. Понекад покушаји туђицауроде плодом. Међу пчелињим друштвима нађе се понекоса слабом одбраном или чак без стражарица. Такво дру-штво се обично нађе међу онима која су лоше зимовала иупролеће изгубила велики број пчела, тако да их нема до-

11* 163

вољно ни за један посао у кошници. Најслабије бране својегнездо пчелиња друштва без матице, нарочито после по-јаве трутовског легла, кад пчеле услед великих напорапочну нагло да ишчезавају.

Има случајева да попусти и одбрана понеког нормалногдруштва. То се обично дешава као наставак већ појављенеграбежи на пчелињаку. Пчеле опљачкају безматак и тадмасовно навале на суседне кошнице, а масовној навали јетешко одолети. Разумљиво је да тад мало слабија друштвалако подлегну. Масовни напад могу да изазову и другиузроци: остављање медљавог саћа и других предмета ублизини пчелињака, непажљиво прихрањивање итд.

У почетку, напад се познаје по борби коју стражарицеводе с туђицама, и по облетању туђица око крова и ћо-шкова нападнуте кошнице. Доцније, борба престаје, али јесве више пчела око кошнице и на лету. Из кошнице излазежурно пчеле с набубрелим трбухом, јер им је пун меднижелудац.

Има напада туђица који се могу тешко приметити. Ту-ђице улазе у кошницу у великом броју, а борбе нема. То јетакозвани п о т а ј н и или п р о г р е с и в н и г р а б е ж .

Грабеж је опасна појава на пчелињаку. Али, то је уисто време појава коју пажљиви пчелар може да спречи,а и да сузбије кад се случајно појави. За спречавање гра-бежи препоручују се следеће мере:

а) сузити лета на кошницама кад год у околини немапчелиње паше и на тај начин олакшати одбрану пчели-њих друштава;

б) све пукотине на кошници и крову затворити одмахчим се појаве;

в) само увече скидати поклопце с меда у саћу, да бига пчеле сместиле у близини легла, односно припремилемедну капу;

г) недостатак хране такође попуњавати само увече;д) не задржавати се дуго на прегледу и за преглед се

унапред припремити;ђ) не остављати саће с медом и без меда на местима

приступачним пчелама;е) саће из кога је мед истресен враћати у кошницу

само увече, кад сасвим престане излет пчела, а сутрадансузити лето на свим кошницама;

ж) на пчелињаку не држати пчелиња друштва без ма-тице, а исто тако не држати ни сасвим слаба друштва, памакар она и имала матицу.

164

С у з б и ј а њ е г р а б е ж и . — Кад се појави грабеж,тј. кад пчеле туђице почну да продиру у неку кошницу,одмах предузети мере да се напад обустави:

а) сузити лета на свим кошницама у толикој мери дасамо по једна пчела може да уђе у кошницу и изађе из ње;

б) прегледати добро кошнице да ли има пукотина наподњачама, телима и крововима, и ако их има, затворитикх без одлагања;

в) нападнуту кошницу, ако је без матице, одмах за-творити и однети у подрум или неку другу хладну про-сторију, па јој после неколико дана, кад се пчеле смире,друштво растурити (пчеле стрести изван пчелињака нановине, а оквире распоредити у друге кошнице);

г) ако је у питању нормално друштво, покушати да сенапад обустави без склањања кошнице, постављањем предлето узаног ходничића — лабиринта направљеног од ле-твица, или покривањем лета стакленом плочом, или ставља-њем на седало у непосредној близини лета крпе наквашеномгасом, раствором карболне киселине, бензином или лизолом;

д) ако је напад узео толико маха да наведене мере непомажу, нападнуту кошницу однети у подрум, а на њеноместо поставити празну кошницу, у коју се може ставитикрпа натопљена гасом или једна китица пелена да одбијатуђице. После 2—3 дана кошницу вратити на њено местои предузети напред наведене мере.

За сузбијање грабежи препоручује се још и ова мера:Пчеле на лету нападнуте кошнице посути брашном и

тада прегледати лета свих кошница. Ако се утврди да бра-шњаве пчеле улазе само у једну кошницу. тј. да напада-чице потичу из једне кошнице, нападнуту кошницу ста-вити на место оне која напада, а ову на место нападнуте.По правилу пчеле се одмах после тога смире.

На већим пчелињацима треба имати велики кавез одгусте жичане мреже који се ставља преко нападнуте ко-шнице, а може се употребити и за преглед кошница убеспашном периоду. Кавез треба да има врата и покретникров и да је толико велики да пчелар у њему може да радибез тешкоћа и сметњи. Кад се кавез употребљава за сузби-јање грабежи, поступа се овако:

Кавез се стави преко нападнуте кошнице и на тај на-чин спречи даље продирање пчела у кошницу. Чим којатуђица испуни медни желудац, излази из кошнице и остајеу кавезу као затвореница. После неког времена око кавезаса спољашње стране, биће велики број туђица. Сад подићи

165

кавез и тако га држати један минут. Све туђице споља по-јуриће на лето, док ће се затворенице скупљати у горњидео кавеза. Тад кавез поново спустити. Поступак поновитинеколико пута док се не улове све крадљивице. Увече ка-

вез скинути и оставити поред кошнице до ујутру, кад ћeсве уловљене пчеле бити у грозду у горњем делу кавеза.Са овим пчелама пчелар може поступити по свом нахо-ђењу, на пример, може да их употреби за појачавање некогдруштва на другом пчелињаку, удаљеном најмање три кмод овога.

За време док се пчеле луталице (туђице) виде да облећуоко кошница, завлаче се под кровове и слично, не треба ниу ком случају отварати и прегледати кошнице. М о ж ес е б е з п р е т е р и в а њ а р е ћ и д а ј е з а п о ј а в уи п р о ш и р е њ е г р а б е ж и н а п ч е л и њ а к у у в е кк р и в с а м п ч е л а р .

166

ПРЕСЕЉАВАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА ИЗ КОШНИЦЕ С НЕПО-КРЕТНИМ У КОШНИЦЕ С ПОКРЕТНИМ САЋЕМ

У нашој земљи има више кошница с непокретним са-ћем него с покретним саћем. Због тога обично рад на по-дизању новог модерног пчелињака почиње набавком ко-шница вршкара. Доцније се из тих кошница пресељавајупчелиња друштва у модерне кошнице. Стога је потребнода се наши нови пчелари упознају с праксом пресељавања.

Најзгодније је време за пресељавање пролеће, завреме цветања воћа. Тад у кошницама има најмање меда,а нема много ни легла ни пчела. Ако је то потребно, пре-сељаваше се може вршити и доцније у току целе сезоне,али с нешто мало мање успеха и нешто више рада. У добаоскудне паше, за време пресељавања користити великикавез о коме смо напред говорили.

У пчеларској пракси постоји више начина за пресеља-вање. Ми ћемо укратко изложити неколико најчешће при-мењиваних, па пчелари нека употребе онај који им највишеодговара.

П р в и н а ч и н . — За овај начин пресељавања требаприпремити: нову кошницу, празну вршкару, рафију иликанап за везивање старог саћа, два штапића, добру дими-лицу, подужи нож, кофу воде, суд за смештање неупо-требљеног саћа с поклопцем и сто. На лепом сунчаном дану,за време цветања воћа, кад су пчеле у најбољем раду, уба-цити неколико добрих димова кроз лето вршкаре коју требапреселити. После 2 минута пренети је на склонито место,у близини пчелмњака, изврнути је тако да отвор кошницебуде горе и поново убацити неколико добрих димова из-међу сатова и углавити је између 2—3 пањића да останеу том положају. Затим празну вршкару наслонити да деоотвора обрнуте кошнице, на који саће удара сечимице, идржати је мало накренуту (под углом од 45°), тако да семоже посматрати прелаз пчела из доње пуне кошнице угорњу, празну. Тад један од сарадника треба да узме шта-пиће и да њима почне истовремено да удара и по једној ипо другој страни вршкаре (пуне), тако да се од удара дрмајусатови у кошници. При дну кошнице пробушити рупу икроз ову повремено убацивати по који добар млаз дима.

Ускоро после тога пчеле ће почети да прелазе из доње,пуне у горњу, празну кошницу. Сарадник који држи доњукошницу нека пажљиво прати прелажење пчела и обратинарочиту пажњу на матицу. Кад и она пређе у горњу ко-

167

шницу, лупкати још мало да и остале пчеле пређу. Тадпразну вршкару с пчелама полако ставити на једну поширудаску и одмах приступити вађењу сатова из старе вршкаре.

Овај посао ће се најбрже обавити ако се вршкара ра-сполути, али тако да се саће не повреди. Саће треба исецатиоштрим ножем и са сваког извађеног сата одмах стрестипчеле на даску, пред кошницу са пчелама. Сатове с медоми трутовским саћем стављати у припремљени суд а сатовес леглом на сто да их један од сарадника одмах умеће упразне оквире нове кошнице. У том циљу исечени сат по-ложити на сто, па преко тога ставити празни оквир и премаовоме извршити обрезивање положеног сата да би се штобоље углавио у оквир.

Ако су сатови мали, у један оквир могу се урезати иставити и по више делова сата. Оквир с урезаним саћемподићи и увезати да саће стоји тачно по средини оквира.Кад буду сви сатови урезани и повезани, одмах их однетии ставити у средину нове кошнице, у коју је један од са-радника пре тога стресао пчеле из вршкаре. Кошницу од-мах затворити и лето сузити. Ова кошница поставља се наместо на коме је раније стајала вршкара и при томе се водирачуна да лето буде на истој висини као и раније.

Пошто се очисти и опере сто и све што је око стола за-прљано, може се приступити пресељавању друге кошнице.Ако у близини пчелињака има нека просторија, урезивањеи учвршћивање сатова у оквире може се и у њој обавити.

Сутрадан на насељене кошнице ставити наставке иувече у ове метнути заосталу парчад саћа с медом, да ихпчеле очисте.

Д р у г и н а ч и н . — Радити као и код првог начина,док се не примети да је матица прешла из старе вршкареу празну. Тад прекинути претеривање, кошницу са саћем,леглом и заосталим пчелама однети и поставити на новоместо — у близини старог — с летом окренутим на супро-тну страну. Претеране пчеле с матицом населити у новукошницу, која је претходно намештена на место на комеје раније била вршкара. Добро је да се у нову кошницустави неколико оквира с готовим саћем, а још боље и једаноквир с младим леглом. Пошто нова кошница нема меда,треба јој у току наредних дана дати неколико килограмашећерног сирупа.

После три недеље у старој вршкари неће бити вишелегла. Тад остатак пчела треба искуцати и додати их ранијеискуцаним пчелама насељеним у нову кошницу, пошто се

168

претходно и једне и друге намиришу истим мирисом, одно-сно попрскају шећерним сирупом. Пошто је у старој ко-шници сигурно одгајен известан број матица, на лето новекошнице ставити парче матичине решетке, да би се спре-чио улазак младих матица у кошницу. Саће с медом изстаре кошнице ставити увече преко оквира нове кошницеда пчеле очисте мед. После тога очишћено и изрезано пра-зно саће истопити у восак.

Т р е ћ и н а ч и н . — Оставити да вршкара пусти рој(првенац) па је одмах преместити на ново место, један додва метара подаље од старог, с летом окренутим на супро-тну страну. Рој населити у нову кошницу која је претходнонамештена на место на коме је била вршкара. После 3 не-деље у, вршкари више неће бити легла. Тад из ње искуцатипчеле и спојити с ројем првенцем. Ако се жели већи бројдруштава, искуцано друштво може се сместити у другу ко-шницу. На тај начин ће се од вршкаре добити два друштва.С медом и саћем поступити као код другог начина.

КЛАСИРАЊЕ ОКВИРА С ГОТОВИМ САЋЕМ

Кад се сва пчелиња друштва прегледају и доведу уисправно стање, треба одмах приступити сређивању и раз-врставању свих извађених оквира са саћем, а и других којисе од раније налазе у спремишту. Оквире с исправним са-ћем издвојити, очистити и припремити за поновну употребу.При овом послу треба бити врло пажљив. Сат издвоjен каоисправан треба заиста да буде беспрекоран, без искваренихи трутовских ћелија, и без плесни. Трутовске ћелије могусе дозволити само по ивицама сата. Све остале делове сататреба да, чине правилне радиличке ћелије, у којима је из-ведено само до 15 генерација пчела. Сат у коме је извођенолегло 2 пуне сезоне, није за даљу употребу. Поготову за тоније саће старо 3, 4, 5 и више година. Такво саће jе црнои тешко. Ако такво саће пчеле треба да припреме за ле-жење матице, оне утроше много више времена и снаге, а тосвакако иде на штету брзог развоја пчелињег друштва.

Све сатове издвојене као исправне ставити у резервнесандуке (тела кошнице) на нармално растојање, јер збијенесатове воштани мољац радије напада. Сандуке с исправнимсаћем ставити један на други. Испод првог и изнад по-следњег ставити подметач односно покривач, да би се оне-могућио приступ мишевима. Пошто ће се ти сатови упо-

169

требити пре него што наступе врућине, није потребно да сесумпоришу. Довољноје да се између и преко оквира ставипо која гранчица сувог пелена, који својим мирисом од-бија инсекте.

КЛАСИРАЊЕ И ПРЕТАПАЊЕ НЕИСПРАВНОГ САЋА

Неисправно саће треба одмах припремити за прета-пање. Али како све саће није истог квалитета и садржи ра-зне проценте воска, треба га — пре него што се приступитопљењу — разврстати према садржају воска и сваку класупосебно топити. Тако ће се добити више воска него кад бисе све саће заједнички истопило.

У п р в у к л а с у ставити мркожуто, провидно, сувои лако саће, без цветног прашка и меда. У таквом саћу има70 и више процената воска.

У д р у г у к л а с у ставити нешто затвореније и тежесаће, мање провидно, без цветног прашка и меда. Ово саћесадржи 55—70% воска.

У т р е ћ у к л а с у ставити све остало саће, мркосиво,црно, непровидно, тешко и с много цветног прашка. Овојкласи додати и отпатке из сунчаног топионика. Саће трећекласе садржи 40—55% воска.

Класирано саће изрезати из оквира. Оквире очистити иупаковати у сандуке, или, ако ових нема, поређати их нанеку полицу или сто, да се не би растурали и витоперили(кривили), а саће иситнити и потопити у кишницу, да секокони (чауре), заостали после извођења пчела, натопе во-дом, како би мање упили воска за време топљења саћа.

Тако припремљено саће може се сутрадан истопити.Ради тога се заједно с кишницом изручи у суд за топљење.За то је најбоље употребити емајлирани суд (велики лонац,велика шерпа или суд од алуминијума. У недостатку овихможе се као лошији, употребити и бакарни суд (казан, ко-тао). Гвоздене судове не треба употребљавати, јер кваревосак. Суд за топљење воска треба да је потпуно чист. На-рочито не сме да има остатке цеђа или сапунице, јер овиразарају восак и на тај начин му погоршавају квалитет.

Суд с припремљеним саћем за топљење обично се ста-вља на штедњак или на отворену ватру, на којој остаје доксе саће не истопи и не претвори у уједначену масу (кашу),што се убрзава мешањем дрвеном мешалицом. Саће одздравих друштава не треба да ври више од 15—20 минута

170

после уједначавања масе. Саће од болесних друштава (тру-леж пчелињег легла) мора да се кува најмање два и посата. Кад кроз истопљено саће пробије кључала вода, во-дити рачуна о томе да мешавина не покипи, јер тиме несамо да ће се упропастити знатне количине воска већ лакоможе доћи и до веће штете (пожар). Искувана маса се уврелом стању сипа у ступу пресе за цеђење воска. Посте-пеним притискивањем помоћу завртња или полуге издво-јиће се восак и вода. У ступи ће остати невоштани делови(цветни прашак и чауре) с извесном количином воска. Тајостатак се зове в о ш т и н а . Да би се доцније заостала ко-личина воска у воштини могла извући помоћу специјалнихнаправа, воштину треба изручити на неко даску и раза-стрти да се добро осуши, затим је добро упаковати у џакили сандук и предати задрузи или среској откупној ста-ници, која ће одговарајућу вредност исплатити у готову.Сакупљање и прерада воштине имају велики привреднизначај, јер се на тај начин може доћи до знатних количинавоска за нашу индустрију.

Мешавина воде и воска из ступе отиче у раније при-премљени суд, у коме се восак као лакши издваја на по-вршину воде и постепено очврсне. Восак ће бити утоликочистији, уколико хлађење буде дуже трајало. Зато се пре-поручује да се суд с водом и воском стави на крај топлогштедњака или да се добро утопли. Восак добивен на тајначин доброг је квалитета и треба га првенствено употре-бити за израду вештачког саћа.

Ако се при првом топљењу не добије чист восак, требага поново претопити, додајући му извесну количину ки-шнице, затим оставити да се у истом суду постепено охлади.

ВЕШТАЧКО САЋЕ

Вештачко саће уствари није саће, већ само основа саћа.То је танка плоча од чистог пчелињег воска, на којој супровлачењем кроз ваљке или на други начин утиснутеоснове сатних ћелија. Кад се једна таква плоча величинеоквира, учврсти у оквир и стави у кошницу, пчеле ће наутиснутим основама ћелија изградити исте онакве ћелијекакве израђују у свом природном саћу.

Прве основе саћа почео је да израђује 1857 годинеЈ о х а н М е р и н г из Франкентала (Немачка). То су билеоснове без назначених основа ћеличних зидова, које је до-

171

цније додао С а м у е л В а г н е р (САД). Тиме су не самопојачане основе саћа, већ је и пчелама дат восак за израдућеличних зидова. Вештачко саће могу да израђују и самипчелари на ручним пресама, а нарочите радионице с ваљ-цима на електрични погон израђују га врло брзо и у ве-ликим количинама. Израда на ручним пресама је тешка инеекономична, јер се добивају табле дебље него што је по-требно а често и с недостацима који отежавају њиховуизградњу.

Вештачко саће није добро ни кад је сувише дебело никад је сувише танко. Сматра се да је за изградњу пчели-њег гнезда најбољесаће израђено од чи -стог пчелињег во-ска, добро пречи-шћеног и дезинфи-кованог, које у је-дном килограму и-ма 10—12 табли заоквире нормалне ве-личине (420 х 270мм) а у коме су ја-сно оцртане основећелија.

Вештачко саћеима велики значај за савремено пчеларство. Оно омогу-ћује брзу и економичну изгрдању и обнову пчелињег гне-зда и успешно искоришћавање пчелиње паше. Због тогасе један савремени пчелињак не може замислити без упо-требе вештачког саћа.

УЧВРШЋИВАЊЕ ВЕШТАЧКОГ САЋА

Сат се може учврстити у оквир на више начина. При-казаћемо три која се највише сусрећу.

П р в и н а ч и н . — Поквасити даску да се сат не бизалепио и преко ње положити вештачки сат, који је за15 мм ужи и за 5—10 мм краћи од унутрашњих мераоквира. Затим преко сата поставити ожичени оквир такода горња ивица сата по средини додирује сатоношу, дабочне ивице буду удаљене од бочних дашчица по 2,5—5 мми доња ивица сата од доње летвице 15 мм. Тад жвркомзагрејаним у врелој води повлачити по жици, притиску-

172

јући је, да се утопи у средину сата. Жврк не сме бити нисувише загрејан да отопи сат под собом, ни хладан дажица остане на површини. После тога, оквир окренути дасатоноша дође доле и растопљеним воском (не много то-плим) залити слој гор-ње ивице сата и сато-ноше, водећи рачунада спој иде тачно сре-дином сатоноше.

Д р у г и н а ч и н .— Код овог начинаширина сата треба дабуде једнака висиниоквира. Поред даскеподметача, с горшестране поставити о-квир на леђа, тако дадоња површина сато-ноше дође горе, пореддаске. Тад вештачкисат поставити да лежина дасци и доњој по-вршини сатоноше. За-тим га са спољне стра-не помоћу нарочитенаправе ваљка, која семало загреје прилепи-ти за половину спољнестране сатоноше, паоквир полако спусти-ти на сат као и код пр-вог начина и жице у-топити у восак. У ме-сто ваљка се може у-потребити летвица с одговарајућим зарезом (да допре досатоноше). Она се не загрева, али је добро да се ради утоплој одаји.

Т р е ћ и н а ч и н . — Код овог начина рада вештачкисат је 20—25 мм ужи и за 5—10 мм краћи од унутрашњихмера оквира. Сат се намести на влажну даску подметач ипреко њега оквир, тако да сат прелази преко горње жице5 мм, што значи да ће његова горња ивица бити удаљенасд доње стране сатоноше 10 мм, а од доње летвице 10—15мм, те сат неће ни с једне стране додиривати оквир. Кад

173

се сат намести како треба, загрејаним жврком прећи прекожица и утопити их у восак. Да би се сат чвршће држаоза жице, нарочито кад је у питању смештање роја, доброје да се сат увуче између жица и да се две жице утопеу сат с једне стране, а две с друге, како је приказано наслици 67. Поред тога, преко утопљених жица може се за-лепити по једна узана пантљика вештачког сата, коју ћепчеле при изграђивању уклонити и восак употребити задограђивање ћелија. Овај начин је препоручио руски пче-лар Попов и он даје врло добре резултате, праве и лепесатове. Само има један недостатак. Веза између сата и са-тоноше није тако чврста. Лети, на великој врућини, тавеза може понекад да попусти.

Оквире с уметнутим и учвршћеним вештачким сато-вима ставити у сандук, који треба наместити да стоји во-доравно и чувати до употребе. С оквирима с уметнутим та-блама вештачког саћа треба поступати врло пажљиво.

ПРОШИРИВАЊЕ ГНЕЗДА

Упролеће, пчелиња друштва у суженим и утопљенимгнездима с довољном количином резервне хране и добромматицом брзо ће обновити своју снагу и ући у стадијумразвоја и постепеног јачања. После извесног времена ћевећ бити потребно, да се гнезда појединих друштава про-ширују. Проширивање гнезда је најважнији посао на пче-лињаку у периоду снажења пчелињих друштава. Због тогатај посао треба тачно и на време обавити. Пчелиње гнездоне треба проширивати ни рано ни доцкан, већ онда кад јепчелињем друштву потребно. Рано је — кад нема пчела наспољашњој страни оквира, до преграде даске, а доцкан —кад пчеле почну да изграђују саће на преградној дасци.

Пчелиње гнездо треба у почетку проширивати посте-пено и додавати оквир по оквир. Доцније, кад се усталилепо време, гнездо се може проширивати и са по дваоквира. Оквир за проширивање гнезда додаје се измеђупоследњег оквира с леглом и оквира с медом и цветнимпрашком с јужне или југоисточне стране. Кад се додајуодједном два оквира, онда један додати с једне а другис друге стране, до последњег оквира с леглом.

По правилу, гнездо треба проширивати оквирима с го-товим саћем и првенствено са саћем у коме се у прошлојсезони изводило легло. Ако међу таквим оквирима постоје

оквири са старијим и оквири с млађим саћем, првенствоимају први. Овако треба поступити због тога што ће старијесаће топлије и пчеле га радије припремају за полагањејаја. Оквири с таблама вештачког саћа искоришћују сенапослетку, кад се исцрпе резерва старог и раније при-премљеног саћа и кад време отопли, а пчеле почну да до-носе више нектара у кошницу.

Пчелиња друштва с магацином хране (полунаставакс медом) проширујући легло, постепено ће заузимати исатове у полунаставку, тако да ће легла све више бити угорњим деловима оквира плодишта и доњим деловимаоквира полунаставка, а све мање у доњем делу кошнице.Да би се створили повољнији услови за развој друштва, упочетку цветања воћа треба изменити места плодишта иполунаставка, односно полунаставак ставити испод пло-дишта. То ће нагнати друштво да преуреди простор залегло и да изврши нови размештај меда, што ће имати запоследицу боље искоришћавање сатова у плодишту и већуактивност друштва у свим правцима.

ПРОШИРИВАЊЕ ГНЕЗДА ДОДАВАЊЕМ НОРМАЛНОГ НАСТАВКА

У последње време појавило се веће интересовање запчеларење на два реда нормалних оквира, због чега је, ве-роватно, у Сарајеву и изграђен већи број кошница на-стављача с једнаким плодиштем и медиштем. О овом на-чину пчеларења код нас се расправљало пре више од 20година на конгресу пчелара у Скопљу. У то време он нијезадобио већи број присталица. Највише му се замералошто се додавањем целог наставка одједанпут проширујегнездо за 100%, те постоји опасност да гнездо захладни ида због тога дође до застоја у извођењу легла. Пракса је увећини случајева потврђивала ову претпоставку. Тако суполунаставци и даље остали саставни део Дадан-Блатовихкошница. Међутим, сад су цели наставци поново на днев-ном реду. То је резултат утицаја руских пчеларскихстручњака, који тврде да гајење пчела на два реда нор-малних оквира знатно повећава принос меда и воска. Онису нашли да се проширивање гаезда мора обављати по-степено. Цео нставак се не додаје као полунаставак, ис-пуњен оквирима с готовим саћем или с таблама вештачкихсатних основа, већ се испуњава у етапама, према развојупчелињег друштва, што ћемо укратко описати према упут-ствима Пчеларског института.

174 175

Кад се пчелиње друштво толико развије да заузимацело плодиште и има 8—9 оквира с леглом, а усто се уста-лило лепо време, приступа се даљем проширивању гнезда.За то треба припремити наставак величине плодишта илидва полунаставна међусобно чврето спојена кланфицама, сдва оквира с медом и цветним прашком и један с вештач-ким сатом. Оквире с медом и цветним прашком узети изрезерве припремљене у прошлој сезони или из неког јачегдруштва. Тад из плодишта друштва чије се гнездо про-ширује одабрати три оквира, од којих два са затворенима један с отвореним леглом и ставити их у припремљенинаставак, не водећи рачуна о томе да ли је или не на њимаматица. До једног од бочних зидова наставка прво ставитиједан оквир с медом и цветним прашком, затим одабранеоквире с леглом и пчелама, па онда оквир с вештачкимсатом и до њега други оквир с медом и цветним прашкоми најзад преградну даску.

После тога заостале оквире у плодишту помаћи у крајдо бочног зида с јужне или југоисточне стране и празанпростор одвојити преградном даском. Затим непопуњенидео плодишта испунити утопљавајућим материјалом. Ули-чице које неће покрити део гнезда у наставку, затворитилетвицама, па припремљени наставак, који је дотле стајаона изврнутом крову, ставити преко плодишта, водећи ра-чуна да део испуњен оквирима буде окренут према југуили југоистоку, као што је и у плодишту. Тад празан про-стор у наставку испунити утопљавајућим материјалом ипошто се стави унутрашњи покривач и преко њега неко-лико слојева новина, кошницу затворити. На тај начин укошници ће сад бити 14 уместо 11 оквира. Друштво с такопроширеним гнездом треба оставити на миру, док не по-седне новододате оквире и не прилагоди се новом обликугнезда. После тога гнездо у наставку проширивати дода-вањем оквира с целим таблама вештачког саћа или јошбоље, с готовим сатовима. Кад се испуни цео наставак, триоквира спустити у плодиште а наставак испунити новимоквирима с целим таблама вештачког саћа. Ако се све тообави до главне паше, више је него сигурно да ће главнапаша бити искоришћена. Добре стране овог начина пчеларе-ња су: 1) што се онемогућује појава нагона за ројењем; 2) штосе добива велики број нормалних сатова испуњених медом,погодних за зимницу; 3) што се на пчелињаку има самоједна величина оквира, и 4) што је принос у сравњењу скошницама с полунаставцима за 30—40% већи.

176

ПРОШИРИВАЊЕ ГНЕЗДА У КОШНИЦАМА С НИСКИМ ОКЕИРИМА

Упутства која су досад дата о сужавању и прошири-вању гнезда важе за кошнице с нормалним оквирима,како за настављаче, тако и за полошке, а и за кошницес оквирима већим од нормалних. Кошнице с малим пло-диштем, као што су на пример Лантстротове и Цандерове,сужавају се и проширују свођењем на мањи број тела, од-носно додавањем нових наставака.

По савременом начину пчеларења, основно гнездо (пло-диште) Лангстротове кошнице чине два подједнака тела(наставка). Они су стални делови кошнице, и лети и зими,Пчеле у овим кошницама зазимљују се у двоструком пло-дишту. У рано пролеће пчелиње клубе се налази у горњемнаставку. Кад се крајем марта, по оцени пчелара, пчелињедруштво, у овој кошници обновило, положај наставака семења. Горњи наставак с леглом и медом ставља се на под-њачу, а преко њега као горњи наставак онај који је биодоле. Пчелиње друштво, проширујући област легла, посте-пено захвата средишне оквире горњег наставка. Како јеу пчелињем гнезду мед обично изнад легла, то сад долазидо преношења меда из првог реда оквира у други. На тајначин се активира друштво и убрзава ток његовог развоја.

У почетку маја, пред багремову пашу, поново измењатиместа наставака, горши с леглом ставити доле, а доњи горе.У случају да се ова операција — с обзиром на брз развојдруштва — изврши на 7-10 дана пред багремову пашу,могу се, после извршене промене места, оквири са зрелимлеглом из доњег наставка преместити у горњи, а на њи-хово место ставити оквир с празним саћем (незалежене),да их матица залеже. Кад багрем почне да цвета, пчеле ћеоквире у горњем наставку брзо испунити медом, и то какооне у којима није било легла, тако и оне из којих су се из-легле младе пчеле. Овај наставак се обично оставља пче-лама за зиму.

ПРОШИРИЗАЊЕ ГНЕЗДА У ВРШКАРАМА

О сужавању гнезда у вршкарама нисмо говорили збогтога што оне имају одређену и ограничену запремину, којасе не може ни сужавати ни проширивати. Па ипак се и коцњих може нешто урадити. Стари простокошничари крајеммесеца марта одзимљују и подрезују гнездо (саће) у врш-карама. На основу онога што је раније речено, може се за-

Живот и гајење пчела 12 177

кључити да је одзимљивање погрешна радња. Оно што јепростокошничар требало да учини с материјалом с којимје утоплио вршкару, то је да га проветри и осуши, тј. даучини оно исто што ради пчелар с материјалом за утопља-вање савремене кошнице. Вршкаре као и остале кошницеодзимљују се кад отопле ноћи, обично крајем месецааприла.

Подрезивање гнезда у вршкарама је уствари његовосужавање. Посматрајући ову радњу с гледишта даљег раз-воја друштва, она може бити штетна ако се обавља као пра-вило. Ако се обавља тамо где је потребно, онда је сасвимна свом месту. Подрезивање је потребно кад је доњи деосаћа плеснив или се састоји из трутовских ћелија. Суво иисправно саће штетно је подрезивати.

Проширивање гнезда вршкаре врши се обично подме-тањем сандука без поклопца или подметањем цигала, даби се добио нов простор за израду саћа. Таква радња можеда буде корисна ако се трутовско саће, које пчеле обичноту израђују, редовно (недељно) исеца и искоришћује задобивање првокласног воска. Али ако оно ту остане и пче-лиње друштво буде у њему изводило трутове, узалуднотрошећи велике количине меда, онда ће бити штетна.Гнездо у вршкари треба проширити, али не доле већ горе.Ради тога, вршкару израђивати од два дела, од којих ћедоњи служити за плодиште и зимовање а горши за до-пунско гнездо, медиште. У том случају вршкара не можеимати врх као до сада. Она мора бити затупаста и у горњемделу имати кружни отвор пречника од око 200 мм, с дрве-ним поклопцем који може да се уклони кад се гнездо про-ширује. Наставак вршкаре може се израдити (исплести) увиду четвртасте корпе, 275x200 мм (унутрашне мере) укоју може да стане 7 оквира величине 260x200 мм (спо-љашње мере). Разуме се, наставак треба да има свот покри-вач, који ће га штитити од кише.

Уз овакву вршкару треба увек исплести једну мању,којом ће се преко зиме покрити горњи део да га штити одневремена.

Наставак вршкаре додати кад пчеле доњи део испунедо даске (пода). Све спојеве облепити истом смесом којомсе вршкаре обично облепљују.

ПРОШИРИВАЊЕ ЛЕГЛА

Понекад се деси, нарочито кад су спољашње приликеповољне за излучивање нектара, да пчеле доносе у кош-

178

ницу више меда и цветног прашка него што се у току данапотроши. Тај вишак пчеле смештају делом изнад легла, аделом иза легла, у још слободне оквире. Услед тога се утаквим приликама у гнезду може наћи по неколико оквирапуних меда и цветног прашка који ограничавају областлегла. Ако би се ти оквири оставили на свом месту, огра-ничио би се рад матице и повећао број младих неупосленихпчела, што би евентуално имало за последицу појаву на-гона за ројењем и смањивање радне способности друштва.У сваком случају настао би известан застој у припремањупчела за искоришћавање главне паше. Због тога се препогручује да се један или два оквира с медом и цветним праш-ком одузму и додаду кошницама којима су потребни, илисачувају као резерва за зиму. У случају да на осталим ок-вирима нема довољно меда и цветног прашка, не одузи-мати их, него их само померити у страну, а на њихово ме-сто ставити крајње оквире, који могу да послуже за пола-гање јаја.

У гнезду које нема читавих оквира заузетих медом ицветним прашком, проширивање легла врши се на тај на-чин што се један или два оквира са зрелим леглом из сре-дине ставе до преградне даске или до крајњих оквира, а нањихово место поставе оквири са саћем које матица можеодмах да залеже.

Проширивање легла у гнездима Лангстротове кошницемора почети раније, пошто се гнездо у овима не прошируједодавањем појединачних оквира — чиме се у исто времепроширује и легло — већ целим наставцима.

ОДУЗИМАЊЕ ОКВИРА С ЛЕГЛОМ

Проширивање гнезда и легла у циљу стварања повољ-них услова за стално појачавање рада на неговању и раз-множавању легла има своју границу, која је тесно везанас границом способности матице за полагање јаја. Кад ма-тица доспе до своје границе — која се обично креће од1.000 — 2.000 јаја дневно — даље проширивање гнезда уциљу повећања легла је безциљно, без обзира на то што себрој пчела радилица у друштву из дана у дан повећава.Испитивањима је утврђено, да је матица у друштву којеима седам нормалних оквира с леглом, обично дошла досвоје границе. Кад се то утврди и усто примети да у гнездуима више пчела него што је за нормалан рад потребно,

12* 179

треба — да би се спречила појава нагона за ројењем и омо-гућило боље искоришћавање младих пчела — одузети је-дан оквир са зрелим леглом и пчелама и додати га друштвукоје има мање оквира с леглом, а на његово место ставитиоквир с готовим или вештачким сатом. Ова радња се можепоновити после недељу дана, Тиме ће се допринети да сепојача рад слабијих друштава и побољша радна способ-ност пчелињака као целине.

Одузимање оквира с леглом јаким друштвима и дода-вање слабијим друштвима може се вршити само на пчели-њаку на коме за последње 2 — 3 године није било болести.

ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПАШЕ

П р е д б а г р е м о в у п а ш у . — Код нас је главнапчелиња паша — кад се изузму планински крајеви — ба-гремов цвет. Према томе, овој паши пчелари треба да по-клоне пажњу и да пчелиња друштва благовремено при-преме да имају кајвећи број пчела радилица способних заискоришћавање багремовог цвета. Утврђено је, да у иско-ришћавању главне паше првих пет дана учествују пчелеизведене 30 дана пре почетка паше, а последњих пет данацветања, пчеле радилице изведене на осам дана пре крајаглавне паше. Ако узмемо да багрем у нашим крајевимацвета од 14 до 24 маја, онда у искоришћавању ове пашемогу учествовати пчеле изведене од 13 априла до 16 маја,из јаја која је матица снела од 23 марта до 23 априла.Јасно је да ће једно друштво бити спремно да дочека ба-гремову пашу ако се матици омогући да од 23 марта до 23априла развије до максимума евоју способност полагањајаја. Поред раније наведених мера за припрему пчелињихдруштава за искоришћавање прве главне паше, препору-чују ce још и ове:

а) На неколико дана пред багремову пашу спојити сванедовољно припремљена друштва, спајајући их два у једно.У обзир долазе сва друштва која имају мање од седамдобро поседнутих оквира. Сувишне матице ставити у ка-везе и додати једном друштву да их чува и негује.

б) У крајевима који имају само багремову пашу, а пче-лињаци се не пресељавају на другу пашу, треба на недељудана пре почетка цветања багрема свим пчелињим друш-твима припремљеним за багрем одузети матице и додатиим по један или два зрела матичњака. Матице ставити у

180

кавезе, поређати у један или два оквира (зависи од бројакавеза) па их затим дати неком од ових друштава да ихчува и негује. Добро је да се на сваком кавезу залепи малаетикета с бројем друштва из којег потиче матица.

в) Свима друштвима којима су одузете матице и до-дати матичњаци додати по један наставак с пуним бројемоквира.

г) Пчелињим друштвима с магацином хране поновоизменити места плодишта и полунаставака, тј. полунаста-вак ставити изнад плодишта.

д) Кошницама полошкама додати 4—6 оквира с гото-вим сатовима или с целим таблама вештачког саћа.

ђ) Пчелињим друштвима којима нису одузете матицедодати наставке кад забеле цветови багрема, уколико зато раније није било потребе. Иначе се наставци додају ираније кад у изграђеном плодишту почну да беле ћелијеу горњим деловима плодишних оквира.

Горње мере имају задатак да сву снагу пчелињихдруштава мобилишу на сакупљање багремовог нектара чимбагрем замирише.

Дешава се да понека кошница — развијена и спремнада искористи багрем — остане пред само цветање багремабез меда, па чак и од глади настрада. То се догађа пчела-рима који заборављају да пчелиње друштво ни у једномтренутку не треба да остане без 5 кг. меда.

За в р е м е б а г р е м о в е п а ш е . — За време интен-зивне паше каква је обично багремова, кошнице не требадирати. Сваки преглед ремети рад у друштву и изазивазастој у раду. Ако је пак потребно да се неко друштво пре-гледа, то треба учинити увече, кад углавном престане оп-штење о околином.

Једина брига пчелара у цвету багрема је, да недозволи да неко друштво остане без довољно саћа или безпростора за израду саћа. Ради тога нека на крају другог илитрећег дана од почетка цветања багрема прегледа ме-диште и ако види да је 8-10 сатова побелило и одебљало,одмах треба да дода још по један наставак. Други наставакдодаје се по правилу испод првог. Међутим, неће битимного штете ако се дода и одозго, нарочито ако су у њемуоквири с готовим саћем. После 2-3 дана може се указатипотреба да се дода трећи па и четврти наставак, што за-виси од снаге друштва и од временских прилика. При; по-вољном временским приликама једно друштво може да

181

сакупи дневно по 8-12 кг. нектара. А при изванредно по-вољним приликама и више.

Да се у кошницу не би често завиривало, добро је имативагу и на ову ставити једну од средњих, добро припрем-љених друштава. Вагу читати свако вече и на основу по-датака добивених од контролног друштва оценити кад

треба додавати наставке. Ако први наставак може да прими15 кг. меда, онда други ставити чим контролна кошницапокаже принос већи од 10 кг. Ако два наставка могу даприме 30 кг, онда трећи додати кад је укупан принос преко20 кг. С обзиром на то да пчеле не пуне одмах до краја ће-лије с медом (због сазревања), не треба чекати да приносбуде онолики колики је капацитет додатих наставака, пада се онда додају нови. Ако пчелар није стално на пчели-њаку, може одједном додати и по више наставака.

У случају да пчелињак нема довољно резервних нас-тавака и оквира, мораће понекад (кад је добра паша) даодузима мед још и за време паше. Пчеле ће се најмањепореметити у раду ако се мед буде одузео увече и одмахисцедио, тако да се оквири врате на своје место још у току

182

исте ноћи. До краја ноћи пчеле ће се смирити, реоргани-зовати и бити способне да сутрадан рано пођу на рад.

П р и п р е м а њ е з и м н и ц е . — П о ш т о је код нас у мно-гим крајевима багремова паша готовои једина главна паша,то је потребно на овој паши припремити извесну резервумеда за зиму. За сваку кошницу треба припремити нај-мање два оквира меда нормалне величине. За припремањезимске резерве треба одабрати потребан број најбољихдруштава и одмах им додати по два полунаставка са по12 оквира с одабраним саћем нормалне величине, у комеје изведено најмање 3 — 4 генерације пчела и има достацветног прашка. Ови оквири могу остати у кошницама сведо јесени, уколико се ове не селе на другу пашу. У против-ном , треба их одузети, упаковати у неки сандук и доброзаштитити од воштаног мољца, а почетком августа распо-редити у кошнице.О к в и р и г р а ђ е в њ а ц и . — Пред главну пашу и завреме главне паше пчелише друштво радо израђује тру-товско саће, нарочито кад га нема довољно у гнезду. То ње-гово расположење треба искористити за производњу воска.За ову сврху се употребљавају оквири без сата, односнооквири у којима су дати само узани почеци, на којимапчеле израђују саће с трутовским ћелијама.

Сваких 7 дана израђено саће исећи и истопити у сунча-ном топионику. Добивени восак је најбољег квалитета тега треба чувати за израду вештачког саћа. Оквир грађев-њак се ставља између крајњег оквира с леглом и оквирас медом и цветним прашком. Обично се у кошницу стављапо један оквир грађевњак, али ако је паша добра, могу сеодједном метнути и два таква оквира, по један са свакестране до легла. Пракса је показала да се више воска до-бије кад се обичан оквир подели двема летвицама на дваили три дела, тако да одмах раде две или три партије пче-ла. Уместо нормалног оквира може се употребити полуок-вир без икаквог преграђивања. Једна партија пчела израђи-ваће сат на сатоноши, а друга на доњој летвици полуок-вира.

Благовременим постављањем оквира и изрезивањемизрађеног саћа може се из једног друштва добити до 1.000грама првокласног воска.

УМНОЖАВАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА

Пчелиња друштва се умножавају ројењем (деобом), докојег долази пред главну пашу или за време ње. Савре-

183

мени пчелари не воле да им се кошнице роје, јер се тимедели снага друштва, због чега подељено друштво даје ма-њи принос него што би дало неизројено друштво. У ста-ра времена изројавање је било благодет, јер су новадруштва, благодарећи богатству и дуготрајности паше (ли-ваде, пашњаци, шуме), могла да се изграде пре јесени и даспреме богату зимницу. Од 100 старки добивано jе обичнопо 300-500 ројева. Јесењим убијањем добиван је богат при-нос у меду и воску. Такав начин пчеларења није више мо-гућан. Некадашње пашњаке, ливаде и шуме на плоднимземљиштима замениле су у највише случајева њиве с кул-турама пшенице, кукуруза и других житарица. На местодуготрајних паша, ливада и липа, дошле су краткотрајнепаше воћа, багрема, сунцокрета, бундева и др. Пчелињадруштва се на овима не могу изграђивати, ројити и сакуп-љати нектар у већим количинама. Пронађена је нова кош-ница (с покретним саћем) и изграђен нов начин пчеларења,на који се с упехом може искоришћавати садашња паша,и нов начин умножавања пчелињих друштава, који је мно-го економичнији.

Наше пчеларство није још овладало техником савре-меног пчеларства. Код нас се још увек више од половинепчелињих друштава налази у најпримитивнитим кошни-цама (вршкарама). Природно ројење је због тога најчешћиначин умножавања пчелињих друштава. Раније смо изло-жили како долази до ројења и како се оно збива. Сад ћемосе мало позабавити хватањем и смештањем природног роја.

Х в а т а њ е и с м е ш т а њ е р о ј а . — Рој из пчели-њег друштва, припремљеног за ројење, обично излази налепом дану између 10 и 14 часова. Први рој (првенац) из-лази са старом матицом и понаша се као добро организо-вана целина, као један потпун организам. У почетку се ис-пољава изванредна ужурбаност, пчеле излазе из кошницемасовно и великом брзином, као да их неко гони. Кад свеизађу и кад се рој потлуно одвоји, полако круже као да сеу новом стању боље организују. Затим се почну хватати заграну неког дрвета, у почетку у мањем броју, а после свевише и брже. Убрзо се смире и образују грозд пчела.

Чим се примети излазак роја треба припремити кош-ницу за његово прихватање. Зато се код нас обично упо-требљава вршкара, коју треба сваки пут пре употребе опа-лити на пламену сена или сламе и натрљати лишћем маце(матичњак), чији мирис пчеле воле. Ако се за то време ројније још смирио, а кружи ниско, пчелар може отићи међу

184

пчеле са кошницом окренутом на горе и покушати да гаухвати у кошницу. Уместо вршкаре, за ово се може упо-требити нарочито удешена мала кошница без дна с једнимстарим сатом.

У случају да се овај рој ухвати за грану, вршкарутреба потурити под рој, а грану снажно задрмати да ројпадне у кошницу, коју затим треба лагано окренути и по-ставити на унапред припремљену даску испод дрвета, безобзира на то што је на грани остало нешто пчела. Ако серој ухвати за грану неког високог дрвета, кошницу требавезати за дугачку мотку, а преко гране пребацити конопаци помоћу овог задрмати грану чим кошница буде под ројем.Стресени рој ће се брзо смирити и на грани више неће битипчела. Тад кошницу заједно с даском пренети на место ра-није одређено за рој. Неки пчелари препоручују да се вр-шкара обавије белим чаршавом.

На 1 сат пред залазак сунца приступити смештањуроја у кошницу с покретним саћем, уколико се не желиоставити у вршкари. Ради тога вршкару с ројем помаћиустрану, а на њено место поставити припремљену кошницуса 5—6 оквира, с уметнутим таблама вештачког саћа.Оквире ставити у средину а са стране ставити преграднедаске. Лето треба ставити тако да пчеле имају слободанприступ само у одељења где је саће. Затим преко оквираставити унутрашњи покривач и кров, а пред кошницу по-већу даску, наслањајући један крај на лето а други наземљу. Преко даске прострети чаршав. Тад узети вршкарус ројем и снажним потресом у ваздуху (не о даску) сру-чити пчеле на чаршав ближе лету. Услед тежине, масапчела почеће да се котрља низ даску, али ће одмах по свомприродном нагону кренути уз даску, уз брдо, и убрзо доћина лето, открити нови стан и то саопштити осталим пче-лама отварањем мирисног органа. Одмах ће све остале за-једно с матицом, као војска, кренути у правцу лета. У слу-чају да пчеле нису сручене на средину чаршава, може седесити: да пођу ивицом даске и да оду било под даску, билопод кошницу. Зато треба имати у приправности димилицуи димом дати потребан правац. Пажљивим посматрањемможе се лако видети матица и пратити њено кретање. Чимматица уђе у кошницу, може се сматрати да је смештањероја завршено.

Н е г о в а њ е р о ј а . — Мајски рој првенац има свеуслове за брзи развој. Под повољним условима он може

185

не само да обезбеди зимницу, већ да да и известан суви-шак. Само у извесним случајевима може доћи у положајда му треба пружити помоћ. Ти случајеви су изненаднозахлађење, кише и јаки ветрови настали одмах после сме-штања роја у нову кошницу. Тад му треба дати, док трајеневреме, нешто шећерног сирупа или један оквир с медоми цветним прашком.

Сасвим друкчије стоји с јунским ројем. Он има мањувредност, јер чешће може доћи у положај да нема повољнеуслове за нормалан развој. Стога он захтева више пажњеи неге и више старања око исхране. Још мању вредностима јулски рој. Без пчелареве помоћи он се тешко можеспремити за зиму.

Ројеви ће увек брже напредовати и солидните се и з -градити кад им се да готово саће и бар по један оквирс медом, цветним прашком и леглом.

Велику грешку чине пчелари који ројеве оставе самесеби, па их тек у августу погледају и предузму мере даојачају. Од закржљалог роја тешко да се може што добронаправити.

При прегледу роја треба обратити пажњу и на ваља-ност матице. Матицу која не леже довољно и правилносвакако да не треба чувати у роју, већ је што пре заме-нити другом бољом матицом. Без добре матице нема успехау пчеларству, па ма како да су добри остали услови.

Д р у г е н а ц . — После 8 дана, а понекад и раније, акопрвенац из неког разлога (киша, хладноћа) није на времеизашао, може изаћи још једно новоорганизовано друштво(рој). С њим ће изаћи више младих матица. То је д р у -г е н а ц . Понашање овог роја је нешто друкчије него по-нашање првенца. Он се брзо не смирује, више кружи, ра-зиграва се и раздваја. Веза између делова роја је слабија.Он се смешта као и првенац, с том разликом што га требапоставити на место старке, а ову пренети на ново место.У року од 24 часа рој обично убије све матице изузев једне,коју чува и храни. Добро је да се у средину, између оквирас готовим или вештачким саћем, стави и један оквир с ле-глом, медом и цветним прашком (без пчела), да се не бидесило да рој напусти кошницу. После 5—7 дана матица ћесе спарити, а након 7—10 дана почеће да полаже јаја.

Све што важи за неговање првенца важи и за другенац.С т а р к а се вероватно више неће ројити, јер је с једне

стране због ројења, а с друге стране због измештања оси-ромашила с народом, због чега се угасио нагон за ројењем.

186

И старка ће уништити све матичњаке и матице, изузевједне, коју је одабрала за своју будућу матицу. Пошто семлада матица спари, почеће, као и матица другенца, да по-лаже јаја. Ако је старка вршкара а пчелар жели да је пре-сели у модерну кошницу, то може учинити с најмањештете после 3 недеље од дана кад је изашао први рој.

Код другенца и старке може се десити да матица завреме излета ради спаривања настрада и у кошницу се неврати, Пошто у тим друштвима у то доба нема ни јaja нимладог легла, то ће се у таквом случају у њима, — ако имсе на време не дода матица или бар м л а д о легло — послеизвесног времена појавити л а ж н е м а т и ц е . Такво дру-штво ће сигурно пропасти. Да се то спречи, кошницу с дру-генцем одн. старком треба повремено прегледати и ако сеукаже потреба, благовремено пружити им помоћ.

Кошнице с младом неспареном матицом могу се пре-гледати само ујутру и увече, јер се прегледом у току данаможе изазвати пропаст матице у случају да се кошницапрегледа за време њеног излета.

В е ш т а ч к о у м н о ж а в а њ е . — Вештачко умножа-вање друштава има више преимућстава над природним роје-њем: 1) може се обавити кад је то потребно и с малим утро-шком времена; 2) може се обавити а да се не оштети спо-собност друштва за искоришћавање главне паше; и 3) из-бегава се предројевски период, који се одликује искључе-њем великог броја пчела из редовног рада итд.

Вештачко умножавање друштва заснива се на чиње-ници да су делови пчелињег друштва, издвојени из зајед-нице, способни да се организују као посебно друштво кадимају радиличких ларви млађих од 3 дана или кад им седода матичњак, неспарена матица или још боље спа-рена матица.

Имајући то у виду, пчелар може према указаној по-треби издвајати веће или мање делове из старих друштаваи образовати нова друштва. Разуме се, притом се мора во-дити рачуна, да и стара и нова друштва треба да се до крајасезоне у довољној мери развију и оспособе за зимовање.

У пракси има много начина и њихових варијација заобразовање нових пчелињих друштава. Ми ћемо навестисамо неколико.

П р в и н а ч и н : Одабрати врло јако друштво, комене треба много па да добије нагон за ројење. Пронаћи ма-тицу, и оквир на коме се она налази ставити у средину кош-нице. С једне и с друге стране додати још по два оквира с

187

готовим или вештачким саћем а до њих преградне даскеСтару кошницу одмах однети на раније припремљено новоместо, а нову (с матицом) наместити на место старе и затимје затворити. На тај начин стара матица с пољским пче-лама (излетницама) образује ново друштво.

Стара кошница на новом месту имаће младе пчеле, нај-мање 9 оквира с медом, цветним прашком и леглом у свимстадијумима. Она ће, ако јој се сутрадан не дода матичњакили матица, за 11 дан извести себи нову матицу. Разуме се,било би најбоље да јој се одмах дода спарена матица.

Код овог начина вештачког ројења врло је важно данова кошница има сличан облик и лето на истој висиникао и стара кошница. У противном, може се код пчела иза-звати забуна, због које ће велики број пчела отићи у су-седне кошнице, нарочито ако ове личе на њихову старукошницу.

Д р у г и н а ч и н : Одабрану кошницу за ројење по-маћи око 30 см у страну (лево или десно). Поред ње ставитинову кошницу истог облика, исте боје и с летом на истојвисини, тако да она заузме један део дотадашњег местастаре кошнице. После тога отворити стару кошницу и дру-штво поделити на два једнака дела. Један део преселити унову кошницу, — водећи рачуна да и у једној и у другојкошници буде подједнако меда, цветног прашка и легла.Затим сузити оба гнезда (помоћу преградних дасака) и ко-шнице затворити. Пољске пчеле у повратку с паше улазићеи у једну и у другу кошницу. Вероватно је да ће више ула-зити у стару кошницу. У том случају ову померити јошвише у страну или између лета обе кошнице поставити ши-року даску и укошавањем на једну или другу страну ре-гулисати подједнаку расподелу пољских пчела.

Сутрадан прегледати оба друштва и утврдити које јебез матице, па му додати матичњак или неспарену матицуили још боље спарену матицу. Доцније ова друштва по-степено размицати док се не постигне нормално растојање.

Т р е ћ и н а ч и н : За образовање новог друштва ко-ристе се две једнаке кошнице, на пример, кошница бр. 3и кошница бр. 7. Прву кошницу (бр. 3) помаћи у страну, ана њено место поставити нову истог облика и боје и с летомна истој висини, снабдевену оквирима с готовим саћем. Изсклоњене кошнице (бр. 3) узети један оквир са зрелим лег-лом и ставити га у средину нове кошнице. Затим већи деопчела из старе кошнице (3) стрести у нову, водећи рачунада матица остане у старој кошници. Тад и једну и другу ко-

188

шницу затворити и стару кошницу (3) поставити на местокошнице бр. 7 а ову однети на ново место. Новом дру-штву, — које је на месту кошнице број 3 — додати зреоматичњак или матицу.

Ч е т в р т и н а ч и н : Нова друштва се образују одматеријала узетог из већег броја одабраних јаких пчели-њих друштава. На лепом дану, у доба кад су пчеле излет-нице највише заузете скупљањем нектара и цветног праш-ка, отворити једну по једну кошницу и од сваке узети поједан до два оквира с леглом и по један с медом, цветнимирашком и припадајућим пчелама, пазећи да с овима небуде матица. На места одузетих оквира стављати оквире сготовим саћем. Одузете оквире с пчелама метнути у сандукза преношење оквира, или у неко празно тело кошнице и од-мах покрити. Кад се заврши одузимање оквира из свихпредвиђених кошница, приступити образовању нових друш-тава. У раније припремљене и на своје место постављенекошнице ставити по 2-4 оквира с леглом и по 1-2 оквира смедом и цветним прашком, па затим гнезда сузити и утоп-лити. На сужена лета набацити свеже траве. Увече свакомдруштву додати зрео матичњак или матицу у кавезу. Сут-радан погледати како се пчеле понашају према матици укавезу и, ако је понашање пријатељско, омогућити пче-лама да је ослободе из кавеза. У крајњи оквир сипати маловоде, а где је то потребно додати још и нешто младих пчела.

Да би се убрзало спаривање матица и у исто време из-вршило проверавање, да која матица није случајно про-пала, после 5 дана новим друштвима додати још по једаноквир с отвореним леглом. Кад се матида спари и почнеполагати јаја, додати још по 2 оквира са зрелим леглом.Доцније, с појачавањем продужити све док се не добијенормално друштво, способно за презимљавање.

Ако се нова друштва образују са спареном матицом,треба одмах дати; најмање 4 оквира са затвореним леглом.

У крајевима који имају багремову пашу као главнупашу, вештачки се ројеви обично образују одмах после ба-гремове паше. Ројеви по четвртом начину могу се образо-вати и уочи саме багремове паше од материјала узетих однајбољих друштава. Принос тих друштава неће се умањити

ИЗВОЂЕЊЕ МАТИЦА

Пчелиње друштво изводи матице под утицајем нагоназа ројењем и кад хоће да смени матицу. У првом случају

189

пчеле израђују већи број, а у другом мањи број основа бу-дућих матичњака, које матица залеже оплођеним јајима.Из јаја се излегу ларве које пчеле свесрдно негују. Изотхрањених ларви преображајем се развију одраслематице.

Пчелиње друштво још изводи матице и кад његова до-тадашња матица неким случајем настрада, а у гнезду ималарви млађих од 3 дана. У том случају пчеле одаберу из-вестан број младих ларви па их хране и негују ко штохране и негују ларве у правом матичњаку. У исто време онемалу рдиличку ћелију ових ларви проширују и проду-жују правећи лук на доле. По овом последњем матичњацииз нужде се и разликују од матичњака израђених у на-пред наведеним случајевима.

На чињеници да пчеле кад остану без матице гаје ма-тице од младих радиличких ларви, заснивају се сви на-чини вештачког извођења матица. Ови начини су уведениу пчеларску праксу да би се могле гајити и имати кад годсу потребне у току целе сезоне и од друштава која су упротеклим сезонама дала највеће приносе. А из наших ра-нијих излагања види се да су добре матице често потребнеу практичном пчеларском раду и да се без добрих матицане може успешно пчеларити. Оне су потребне како за за-мену старих, истрошених матица, тако и за образовање но-вих пчелињих друштава.

Од практичних пчелара може се често чути како би имсве ишло лако само да умеју и могу да одгаје добре матицекад су им потребне. Њихово мишљење је сасвим на свомеместу. Друштва с лошим матицама (старим, исцрпљеним,недовољно развијеним, с извесним недостацима итд.) зна-тно смањују приходе пчелињака. Готово на сваком пчели-њаку могу се наћи кошнице које дају доста меда, али семогу наћи и кошнице које дају мало или нимало меда. На-жалост, ових последњих је увек по неколико пута више,Међутим, за њих се троши и с њима се ради као и с нај-бољим друштвима. Ако су сва друштва на пчелињаку раз-вијена под истим условима, онда узрок разлике у приносунесумњиво лежи у матици.

КАКО ДА СЕ ДОЂЕ ДО ДОБРИХ МАТИЧЊАКА

То питање поставља сваки напредни пчелар. Многи ми-сле да су најбоље матице одгајене под утицајем нагона заројењем и тихе замене матице, јер се одгајају под најпо-

190

вољнијим природним условима. То је сасвим тачно кад суте матице изведене у најбољим друштвима. Међутим,обично није тако, Најчешће се роје баш она друштва којадају мале приносе. Искоришћавањем матичњака из тихдруштава добивају се матице које су ретко кад боље негошто су биле њихове мајке. У савременом пчеларству сеиде за тим да се матице производе од најбољих друштаваи у најбољим друштвима. Матице се производе или у огра-ниченом броју — за потребе пчелињака — или у великомброју, за снабдевање знатно већег броја пчелињака.

ИЗВОЂЕЊЕ МАТИЦА ЗА ПОТРЕБЕ ПЧЕЛИЊАКА

И з в о ђ е њ е м а т и ц а п о д у т и ц а ј е м н а г о н аза р о ј е њ е м . — Уместо да пчелар чека да се неко пче-лиње друштво припреми за ројење и изроји да би на тајначин добио известан број матичњака, нека одабере пче-лиње друштво које је за последње две године давало нај-већи принос и настоји да се оно развије што је могуће ра-није. Нека у другој половини месеца марта стави на под-њачу, испод плодишта полунаставак са 10—12 кг меда, којије за ту сврху припремио у претходној сезони. Пошто пчелене трпе мед испод легла, оне ће га постепено преносити исмештати изнад легла. То ће допринети да се знатно појачарад друштва на извођењу легла, а тиме и његов развојубрза. У другој половини месеца априла из плодишта тогдруштва нека пчелар узме оквире с отвореним леглом (безпчела) и на њихово место стави оквире са затвореним ле-глом које је узео из других добрих кошница. Овима, пак,нека у замену да оквире с отвореним леглом. После недељудана ова се радња може поновити.

Овим радњама се рано изазива нагон за ројењем, тепчеле припреме и матица залеже велики број матичњакакоји се негују под најповољнијим условима. Пред затва-рање или за време затварања матичњака пажљиво пронаћиматицу и ставити је у кавез. Кавез с матицом оставити уистом друштву или га дати неком другом друштву да ма-тицу чува и храни. За 8—10 дана изаћи ће рој с више мла-дих матица. Рој треба ухватити и сместити онако како јераније описано, с том разликом што овог пута треба ста-вити на лето матичину решетку, да би се уловиле младематице и ставиле у кавезе. Једну оставити роју, а осталеупотребити за замену старих матица или за образовањемладих друштава.

191

Сутрадан треба отворити старку и исећи све матич-њаке и искористити их за извођење младих матица. Малеи танке матичњаке треба одбацити, јер матице у њимаобично нису довољно развијене. На тај начин се може до-бити 40—50 добрих матичњака.

Истог дана предвече треба спојити рој са старим дру-штвом и додати му један или два полунаставка за сме-штање багремове паше, која је тада вероватно на прагу.

М а т и ч њ а ц и п о М и л е р о в о м н а ч и н у . — З адобивање матичњака по Милеровом начину треба одабратидва друштва. Једно које је последњих година давало нај-боље приносе за припремање материјала за матичњаке, иједно врло јако, које ће од припремљеног материјала за-почети и доградити матичњаке. Из првог друштва свеоквире с леглом, изузев два, између којих треба ставитиоквир с неколико усправно постављених пантљика ве-штачког сата, ширине 3 см а дужине 10—12 см. Пантљикевештачког сата поставити на растојању од по 10 см једнуод друге и исто толико од бочних летвица оквира. Поштодруштво оскудева у саћу, оно ће одмах почети да израђујесаће с радиличким ћелијама, у које ће матица полагатијаја. За недељу дана сат ће бити готово дограђен и у њемуће бити старијих и млађих лаври и јаја. Јаја ће бити наободу сата, а најмлађе ларве одмах до јаја. Тада треба из-вадити оквир, пчеле пажљиво збрисати, а обод сата оштримножем обрезати до тек излежених ларви.

На овај начин припремљени оквир ставити одмах у сре-дину јаког друштва коме је претходно одузета матица. Нај-боље је ујутру одузети матицу а увече додати оквир смладим ларвама. Ак о у то време на пчелињаку постојинеко пчелиње друштво које се припрема за ројење, нај-боље је припремљени оквир додати таквом друштву, алипретходно исећи све започете матичњаке. После 10 данаизвадити уметнути оквир, исећи матичњаке и дати ихтамо где су потребни.

М а т и ч њ а ц и п о А л е ј е в о м н а ч и н у . - У су-жено гнездо одабраног друштва, између задржаних ок-вира с леглом ставити оквир с таблом вештачког сата. Чимматица залеже додати сат, извадити га, збрисати пчеле и— пошто се положи на сто — исећи пантљику сата до-вољно широку, али тако да садржи нетакнути ред ћелијас јајима. Тада ове ћелије попличити, сасецајући 2/3 бочнихзидова. Палидрвцем или нечим сличним дуж пантљикеунишити два од три јајета, а и сва јаја која су случајно

192

остала на ивици пантљике приликом њеног исецања. Тадаузети један оквир с младим сатом и овај с доње стране са-сећи, па затим на ивицу прилепити пантљику тако да ће-лије са задржаним јајима буду окренуте доле. Припрем-љени оквир додати јаком обезматиченом друштву, коме суодузети оквири с отвореним леглом. Пчеле ће проширитирадиличке ћелије, у којима се налазе јаја и изградити ма-тичњаке. Припремање пантљике и оквира за израду ма-тичњака извршити у топлој просторији.

После 10-11 дана зреле матичњаке изрезати и додатитамо где су потребни.

М а т и ч њ а ц и п о Х о п к и н с о в о м н а ч и н у . - Ода-браном друштву између два оквира с леглом ставити оквирс новим сатом, да га матица испуни јајима. Тада додатиоквир извадити, пчеле збрисати, оквир однети у топлупросторију и положити на сто. Затим од свака 4 реда ће-лија оштрим ножем исећи три реда све до средишњег зида,остављајући сваки четврти ред ћелија нетакнут. После тогауништити два од свака три јајета. Тако припремљени сатположити преко сатоноша оквира плодишта раније обез-матиченог друштва. Да би се добио потребан простор заматичњаке под оквир с припремљеним материјалом под-метнути други празан (без сата) оквир или нарочито из-рађен подметач. После тога оквир с материјалом за матич-њаке утоплити лаким материјалом за утопљавање.

Да се сат не би улегао, треба га појачати жицом оба-вијеном око летвица оквира, између остављених редоваћелија.

Под повољним условима на овај се начин може добитивелики број матичњака.

И с е ц а њ е и д о д а в а њ е м а т и ч њ а к а . - Честопчелиње друштво однегује и доста и добрих матичњака,али доцније од њих не буде много користи. Понекад седеси да пчелар изгуби из вида време кад матичњаке требаисећи. Прва матица која се излеже уништи све остале.Понекад их пак, исече сувише рано, док се још нису до-вољно развиле матице. Пчелар мора увек имати на уму дасе матица развија 16 дана. Према томе, ако су као матери-јал за матичњаке дате младе лавре једнодневне старости,онда матичњаке исецати једанаестог дана, а ако су датасамо јаја, онда дванаестог дана. У случају да међу младимларвама буде и која старија од једног дана, матичњакетреба исећи десетог дана.

Живот и гајење пчела 13 193

С матичњацима треба руковати врло пажљиво и оп-резно, јер се у њима налазе веома нежна бића која лакоможе да оштети хладноћа, велика топлота, па и најмањипотрес. Стога оквир с матичњацима и саме матичњаке неизлагати хладноћи, сунцу и потресима. Препоручује се, дасе матичњаци увек држе у оном положају у ком су и од-

неговани, тј. да врх матичњака буде увек окренут доле, ида се пчеле збрисавају а не стресају.

Кад се матичњаци исецају, обратити пажњу да се неповреде или нагњече. Најбоље је с матичњаком исећи иједно мало четвртасто парче сата, па га затим с тим сатоми урезати приликом додавања другој кошници (нормалнојили нуклеусу).На топлом времену матичњак се може уре-зати у доњи део сата или са стране, а може се наместитии да виси између два сата, али кад је време хладно, требага урезати у средину оквира са затвореним леглом. Ма-тичњак додати пошто се претходно одузме матица. Нај-боље је ујутру узети матицу а пред вече додати матичњак.При додавању матичњака, по могућности не употребљаватидимилицу. С оквира с урезаним матичњаком скинути по-клопце са затвореног меда. Ако на том оквиру не би било

194

затвореног меда, онда то учинити на суседнам оквиру, илипак, пчеле попрскати шећерним сирупом. Матичњак семоже пре додавања за сваку сигурност ставити у штит.

У случају да за време исецања матичњака нису при-премљени нуклеуси или кошнице, којима се могу додатиматичњаци, ови се могу ставити по један у кавезе с отво-реном матичном решетком. Затим кавезе поређати у за топрипремљени оквир, па овај додати или истом друштвуили неком другом обезматиченом друштву да их даље за-грева и негује. За дан два матица ће изаћи из матичњака,уз помоћ пчела које слободно улазе у кавез кроз отворенуматичну решетку. Чим се припреме друштва (нормалнаили нуклеуси), додати им излежене матице, да се што преспаре.

Извођење матица у великом броју

У савременом пчеларству испољава се тежња за по-делом рада. Пчелињацима се даје нарочита намена: једнимада производе мед и восак, другима да главну пажњу по-свете производњи матица и нових пчелињих друштава.Ова тежња долази отуд, што је за производњу матица по-требно више знања и искуства у раду с пчелама, а и наро-чита способност и обука, у којој се мора савладати достасложена техника.

С извођењем матица уско је везан рад на селекцијипчела, који захтева дубоко познавање биолошких проб-лема. За селекцију пчела и извођење матица у великомброју потребни су људи с више стручне спреме и искуства.Због тога се овај посао обавља у нарочитим предузећимаили установама, пчеларским станицама, у којима се орга-низују изолована спаривалишта.

Рад на извођењу матица у великом броју може се по-делити у главном на следеће: припремање основа за веш-тачке матичњаке, пресађивање ларви у припремљене ос-нове, започињање матичњака, довршавање матичњака, обр-зовање и одржавање нуклеуса, и чување и одашиљањеспарених матица.

О с н о в е з а в е ш т а ч к е м а т и ч њ а к е . - Аме-рички пчелар Д у л и т л први је дошао на мисао да радиолакшања рада и производње великог броја матица изра-ђује вештачке основе матичњака. Пошто је своју мисаоуспешно применио у пракси, он ју је објавио. Ускоро после

13* 195

тога његов начин извођења матица примљен је у пчелар-ској пракси целог света.

Вештачке основе матичњака израђују се од чистогпчелињег воска, добивеног од медних поклопаца и новогсаћа на сунчаном топионику. Основе матичњака израђујусе овако: истопи се восак у емајлираном лончету ставље-

ном у шерпицу с водом. Препреми се више калупа израђе-них од чврстог дрвета (крушковог, јаворовог и др.) дужинеоко 10 см и дебљине (пречника) 8—9 мм, на врху заобље-них и добро углачаних. Углачани крајеви (до 10 мм) по-топе се у воду. Затим се узме један калуп, стресе се водаи спусти врх калупа у растопљени восак на дубину од5—7 мм. Да се не би израђивале основе разне дубине, до-бро је да се оловком обележи докле се може спусгити ка-луп у восак. Чим се калуп потопи, одмах се извади, восакстресе и кад се мало охлади поново потопи, али овог путанешто мање. То се понавља 4—5 пута. Сваки пут се калупмање спушта у восак, тако да се добије зид који је у ос-нови дебео, а при врху танак. За време потапања калуп седржи право. Кад се калуп последњи пут потопи у восак,не треба чекати да се он охлади, већ га с основом матич-њака ставити на унапред припремљену летвицу или дрве-ну основу матичњака, наслањајући га на подупирач дастоји право, док се восак не охлади. Тад се узима другикалуп и понавља иста радња. Дотле ће восак прве изра-ђене основе бити сасвим чврст, да се калуп мбже извадити.Левом руком ухватити за основу матичњака, а десном ла-ким покретом извући калуп. Основа матичњака остаће до-бро причвршћена за летвицу, односно за дрвену основуматичњака. Извађен калуп се стави у воду и онда се узи-ма трећи калуп, итд.- док се не спреми довољан број ос-нова — чанчића.

П р е с а ђ и в а њ е л а р в и . - З а пресађивање ларвитреба имати: топлу просторију од 24 до 32 степена с уме-

196

реном влажношћу, припремљене основе матичњака, оквирс ларвама старим 18-36 часова, један отворен матичњак смлечом и кашичицу за пресађивање ларви.

Из одабране кошнице извади се оквир раније додат заприпремање ларви, пажљиво се збришу пчеле, стави се у сан-дук за преношење оквира и одмах носи у просторију за пре-сађивање, где се већ на столуналази сав остали материјал.Оквир се положи на сто иоштрим танким ножем по-пличе ћелије са ларвама на1/3. Тад се у припремљене о-снове матичњака ставља по-мало млеча разблаженог мла-ком водом и одмах приступапресађивању. Ради тога сеположени оквир мало подиг-не према лицу пресађивача.Врх кашичице подметне сепод ларву с леђне стране, во-дећи рачуна да буде што бли-жи дну ћелије да се не би по-вредила ларва. Тад се каши-чица заједно с ларвом подиг-не и пажл>иво спусти у при-премљену основу матичњака.Кашичица се мало притиснеуз дно и повуче у страну, та-ко да ларва остане на млечуу матичњаку.

Ако се ларва одмах не подухвати и извади, радњу непонављати, већ одмах прећи на другу ларву. Пресађива-ње не сме да траје дуго, највише 30 минута. Зато времемало извежбано лице може да пресади 20—30 ларви.

Кашичица за пресађивање ларви није ништа друго дотанко дрвце или перо (гушчије) с равним, танким, мало по-вијеним врхом, ширине један и по милиметар.

Пресађене ларве одмах се носе и додају унапред при-премљеном друштву, да не захладне.

Неки одгајивачи матица вештачке основе матичњакапретходно додају пчелама да их углачују.

З а п о ч и њ а њ е м а т и ч њ а к а . - З а започињање ма-тичњака употребл>ава се обезматичено пчелиње друштво

197

с леглом или без њега, или пчелиње друштво без легла иматице коме је онемогућено општење с околином. Било дасе ради с једним или другим друштвом, добар успех можесе постићи: 1) ако је друштво врло јако; 2) ако има у изо-биљу цветног прашка и меда; 3) ако има много пчела, на-рочито младих, које хране и негују легло; 4) ако је топловреме.

У п р в о м с л у ч а ј у одабрати једно нарочито јакодруштво, одузети му матицу, све непоклопљено легло (безпчела) и ако нема добре паше обилно га прихранити. После12 часова додати му припремљене ларве у основама матич-њака. Пчеле ће их радо примити и обилно хранити. Нај-боље је одузети матицу и отворено легло рано у јутру (у 5часова) а додати пресађене ларве после подне, око 17 ча-сова. Сутра дан у исто време започете матичњаке пренетиу пчелиње друштво одређено да дограђује матичњаке.

У д р у г о м с л у ч а ј у спремити такозвани „ројевскисандук". То је сандук за 5 оквира нормалне величине којис доње стране има мрежу а одозго поклопац. У сандук сеставе два оквира с медом и цветним прашком и један у којисе налије нешто воде. Око 10 часова — кад су старије пче-ле највећим делом у пољу — из више кошница стрести1—2 килограма пчела у сандук, затим сандук затворити иоднети у неку мрачну и хладну просторију. После поднеоко 6 часова подићи поклопац и додати оквир с пресађенимларвама. Пошто немају легла, младе пчеле ћe радо примитидодате ларве и обилно их хранити. После 24 сата оквир сматичњацима извадити и дати друштву одређеном да до-грађује матичњаке. У сандук се тад може додати другапартија матичњака. Такво једно друштво може се употре-бити за овај посао највише 10 дана.

За све време друштво које започиње матичњаке требаобилно хранити. Ради тога је добро да поклопац има отворса затварачем, на који ћe се — кад се затварач уклони —ставити кутија са сирупом.

Д о в р ш а в а њ е м а т и ч њ а к а . — З а довршавањематичњака треба одабрати једно од најјачих друштавакоје поседа два реда нормалних оквира. Изнад првог редаставити матичину решетку. У првом сандуку оставити ма-тицу и оквире са затвореним леглом, а у други сандукизнад решетке оквире с отвореним леглом. Ако нема паше,друштво обилно хранити и с времена на време додати и поједан оквир с цветним прашком, уколико га пчеле не до-носе довољно из околине. Друштво треба стално надгледати

198

и одржавати у првобитном стању, хранити и додавати леглокад је потребно. На доброј паши се може десити да имамного пчела и меда, па чак и да му се појави нагон за ро-јењем. У таквом случају биће потребно да му се одузимајупчеле, легло и мед.

У средину горњег тела (сандука) између оквира с от-вореним леглом уметнути оквир у који се могу ставити потри летвице са по 16 започетих матичњака. Обично се свака3—4 дана додаје по једна летвица а деветог или десетогдана одузима, по истом реду како је додата. На место оду-зете увек се ставља друга с новим матичњацима.

199

Готови матичњаци се стављају или у нуклеусе да сематице изведу и спаре или у кавезе с откривеном (слобод-ном) матичном решетком — како је напред речено — дасе ту матице излегу и сачекају док не буде места у нук-леусима.

Све мале, криве и танке матичњаке треба одмах отстра-нити, јер се из њих неће извести добре матице.

С п а р и в а њ е м а т и ц а . - Постоје две врсте кошницаза спаривање матица: с нормалним оквирима, и с оквири-ћима. Многи пчелари више воле прве, јер имају јачадруштва, која могу да послуже као основа за изграђивањенормалних друштава или се ујесен, кад нису више потребна,могу спајати. О томе како се образују мала друштва, из-нето је раније (додавање матица).

При производњи великог броја матица, више се упо-требљавају мала друштва насељена у малим кошницама смалим оквирима. Но и ту се не сме претерати и усвојитисувише мали оквир. Иако се матица може спарити с неко-лико стотина пчела, ипак мала друштва треба да имају барједну до две хиљаде пчела, јер оне треба не само да хранематицу већ и да обављају све остале послове које обављајупчеле у нормалном друштву. На тај начин оне ће битичвршће везане за свој стан и неће га лако оставити као штото чине сасвим мала друштва. Ми смо за пчеларску ста-ницу у Кучајни израдили кошницу за четири мала оквира,величине 185 х 200 мм (спољашња мера) у којој може да сеизгради друштво са до 5.000 пчела.

Мале кошнице могу се с успехом населити на овај на-чин: у току месеца априла мале оквире с готовим саћемили с уметнутим таблама вештачког саћа ставити у нор-малне оквире (по два у један нормалан оквир) и додати поједан или два у сваку кошницу, да матица залеже малеоквире и да их пчеле снабдеју медом и цветним прашком.Мале оквире задржати у кошницама све док се не спремематичњаци. Тад с пчелињака удаљеног најмање три кило-метра донети потребну количину пчела, рачунајући нај-мање по 100 грама за једно мало друштво. Пчеле донети утелу нормалне кошнице, које с доње стране има густу жи-чану мрежу а с горње унутрашњи покривач с отвором заприхрањивање. У исто време из кошница повадити оквирес оквирићима и припадајућим пчелама, водећи рачуна отоме да на њима не буде матица и ставити у једно или дванормална тела кошнице (зависи од тога колико ће се малихдруштава образовати). Тад извадити затварач с унутраш-

200

њег покривача сандука с пчелама и преко њега ставитисандуке с малим оквирићима и припадајућим пчелама. Закратко време пчеле из доњег, празног сандука прећи ће угорње сандуке и посести оквириће, у којима има нештопчела, меда, легла и цветног прашка.

Увече скинути горњи покривач, из нормалних оквираповадити оквириће с пчелама и ставити их по два у малекошнице, које одмах затворити и однети на раније при-премљено место, удаљено најмање 500 метара од основногпчелињака. Матичњаци се могу додати одмах а могу исутрадан увече, кад се мала друштва смире. За дан два ма-тица ће изаћи и после неколико дана спарите се. У малом

Сл. 77. Спаривалиште Пчеларске станице у Кучајни

друштву треба је оставити неколико дана да залеже праз-не ћелије, па је затим одузети, а увече додати нов матич-њак или спарену матицу.

Ако нуклеус приликом насељавања добије доста пчела,сутрадан му се може додати још један, па евентуално и дваовирића с готовим сатом.

Мале кошнице треба отварати и прегледати само увечеили рано ујутру, кад пчеле не излећу.

Уочи дана кад матица треба да се спари, валовчић којисе налази на једној од сатоноша напунити млаким сирупом.То поновити неколико пута, док се матица не спари. Иначенуклеусу за редовну исхрану додавати поклопљени мед уоквирићу спремљеном у нормалном друштву.

201

О б е л е ж а в а њ е м а т и ц е . - Да би се могла утвр-дити старост и идентитет матице, многи одгајивачи матицаобележавају спарену матицу или потсецањем крила илистављањем капи обојеног лака на леђни део матичног то-ракса. Кад се матице обележавају потсецањем крила, ондасе једне године потсеца десно крило а друге лево.

За обележавање матице бојом може се употребити до-маћи емајл лак у жељеној боји: белој, жутој, црвеној илизеленој. Довољно је врхом четкице ставити на матичиналеђа једну мрљу и сачекати мало да се она осуши, и ма-тица је обележена.

У последње време препоручује се да се за обележа-вање матица употреби раствор целулоида у ацетону, кометреба додати жељену боју. Овај раствор се брзо суши, докје белега трајна и за матицу није штетна.

Ч у в а њ е с п а р е н и х м а т и ц а . - Кад с е спаренаматица узме из нуклеуса, може се додати неком нормалномпчелињем друштву да замени стару, више некорисну ма-тицу, а може се за исту сврху послати и на неки други пче-лињак. У последњем случају матицу ставити у кавез за о-дашиљање матица снабдевен медним тестом и дати јој 10-12 пчела, да је успут греју и хране. Ако матица треба напуту да проведе недељу и више дана, додати јој више хранеи више пчела (види сл. 79).

Понекад се деси да одгајивач матица има више матицанего што их може употребити на свом пчелињаку или ода-слати по добивеним налозима. У таквом случају сувишнематице или оставити у нуклеусима или их сместити у ка-везе, па ове ставити у неко друштво које ћe хранити ма-

202

тице. Притом се увек поставља питање да ли бављење ма-тице у изолованом кавезу не наноси штету виталности иносивости матице. То питање смо и ми поставили пре не-колико година у Пчеларској станици у Кучајни, кад смоимали матице које нисмо могли да употребимо. Знали смода пчеле нормалног друштва хоће да хране кроз мрежуматице затворене у кавезима. Хтели смо да видимо да лиће оне неговати и хранити матице у кавезима с отвореномматичном решетком, тј. у кавезима у које оне могу сло-бодно да улазе и излазе. Ради тога смо направили следећиоглед: у једно јако друштво ставили смо изнад матичнерешетке оквир са седам кавеза са по једном спареном ма-тицом, на којима је матична решетка била покривена такода пчеле нису имале приступ у кавезе, већ су храниле ма-тицу кроз густу жичану мрежу. После недељу дана отстра-нили смо покривач матичне решетке. Пчеле су улазиле укавезе код матица и очигледно су их храниле. Тад смо до-дали још десет матица у кавезима с покривеном решетком.После три дана отстранили смо покриваче решетки. Ре-зултат је био исти. Пчеле су улазиле у кавезе и хранилематице. После тога пошли смо даље. Склонили смо матичнурешетку која је спречавала матицу овог друштва да дођеу близину кавеза с матицама. У животу матица у кавезимаса слободном матичном решетком није се ништа изменило.Пчеле су и даље биле у кавезима код матица, неговале суих и храниле. Исти оглед поновљен је на пчелињаку уБеограду са шест матица без употребе матичне решетке уциљу удаљивања матице од кавеза. Резултат је био исти.

Чињеницу да пчеле нормалног друштва негују и храневелики број матица у кавезима с непокривеном матичномрешетком можемо практично искористити за чување спа-рених матица под веома повољним условима, и то, разумесе, само за време продуктивне сезоне. Та чињеница можеда се искористи и за друге практичне радње у рационал-ном пчеларству. Но, пре тога мора се извршити још низдругих огледа.

Ш е ћ е р н о т е с т о з а м а т и ц у . — Резервна храназа матице и њихове пратње у кавезима обично се справљаод меда најбољег квалитета и чистог шећера у праху. Онасе према Ш о л ц о в о ј формули справља овако: Узме се500 грама меда и 1,150 грама чистог шећера у праху. Медсе постепено загрева до око 66° С. Тад му се помало додајешећер и стално меша. То се продужава докле год се масаможе лако мешати. После тога мешавина се изручи на

203

даску за мешење, која је пре тога добро посута шећерому праху. Изручена маса се меси, уз додавање шећера упраху, све док не добије чврстину стаклорезачког кита —теста коме се може лако давати жељени облик. У случајуда тесто почне да се разлива, дода му се још шећера идобро умеси.

Ако се тесто одмах не употребљава, стави се у неки суди добро затвори, да се не би сушило.

204

При справљању шећерног теста за матице мора се па-зити и бити сигуран да мед не долази са пчелињака у комеима заразе.

ОДУЗИМАЊЕ И ИСТРЕСАЊЕ МЕДА

О д у з и м а њ е м е д а . — Оквири с медом, по правилу,одузимају се после главне паше, кад пчеле затворе вишеод пола прикупљеног меда, и то рано ујутру, да би се медмогао истрести у току дана и испражњени сатови вратитиу кошнице још исте вечери. Ако се не истресе истог дана,мед се охлади и сутра дан се теже истреса.

У кошницама настављачама с нормалним оквирима уплодишту и полуоквирима у медишту мед за истресање сеналази у полуоквирима, у којима после главне паше, поправилу, нема легла. Због тога одузимање полуоквира непреставља никакву тешкоћу. Узимају се сви оквири редом,што није случај с кошницама полошкама. У овима се леглоналази готобо у свим оквирима, те за одузимање долазе уобзир оквири без легла и у крајњем случају оквири сазрелим леглом, но с тим да се још у току дана врате у кош-ницу. У полошкама мед спорије сазрева, те се мора инешто доцније одузимати и истресати. Од настављача сполуоквирима не одузимају се нормални оквири с медом.Ако их има више, могу се одузети али не за истресање, већда се сачувају за зиму.

За одузимање оквира с медом треба припремити неко-лико празних наставака, два чаршава, четку за збрисавањепчела или перушку, односно гушчије перо, и једну ширудаску. Кроз лето кошнице из које ће се одузимати мед,убацити неколико млазева дима, па затим на полетаљку(седало) наслонити припремљену даску а преко ње разас-трти чаршав. После тога пажљиво скинути кров и унутра-шњи покривач и преко оквира пустити неколико млазевадима. После 2-3 минута може се приступити одузимањуоквира. Оквире узимати обема рукама за крајеве. Кад сеједан оквир извади, ухватити га левом руком чвршће за са-тоношу па песницом десне руке неколико пута снажно уда-рити у онај део леве руке који држи оквир. Услед потресамноге ће пчеле спасти са сата. Остатак збрисати четком илиперушком. Пчеле се стресају односно збрисавају пред ко-шницу, на разастрти чаршав. Оне се могу стрести и у кош-ницу, али ће оне у том случају посести заостале оквире, теће се морати поново стресати.

203

Очишћени оквир одмах ставити у припремљени мага-цин и покрити чаршавом да га пчеле не би нападале. Кадсе један наставак кошнице испразни, скинути га и употре-бити за прихватање оквира с медом из другог полунас-тавка, односно из друге кошнице. Испуњени полунаставакодмах однети у просторију припремљену за истресање меда.

Ова просторија мора бити затворена, да не би пчеле ула-зиле и нападале оквире. Да би се мед могао узети с мањетешкоћа и случајни непријатности, добро је да се дан двапре одузимања полунаставци одвоје од тела кошнице (пло-дишта) унутрашњим покривачем с уметнутом бежалицом,коју треба тако наместити да пчеле могу из медишта пре-лазити. у плодиште, али не и обрнуто. На тај начин, ћe насквирима с медом за време одузимања бити врло малопчела.

И с т р е с а њ е м е д а . — Да би се мед, поклопљенвоштаним поклопцима, могао истрести из ћелија сата, морасе претходно отклопити. Овај посао се обавља помоћу пче-ларске виљушке или пчеларског ножа. Кад се ради ножем,један радник треба да има најмање два ножа, да би се је-дан, док се ради с другим могао загревати у топлој води.

206

За прихватање воштаних поклопаца, с којима се скидаи доста меда, треба имати и нарочити суд, канту с мрежомили сточић за скидање поклопаца. Пчелари с мало кош-ница могу се послужити чистом шерпом или тепсијом.

Оквири с отстрањеним воштаним поклопцима ставља-ју се у центрифугу за истресање меда. Притом треба во-дити рачуна да кош центрифуге буде равномерно оптере-ћен, иначе ће се центрифуга реметити и кварити, доћи ћедо лупања и померања машине.

Кад се центрифуга испуни оквирима, почети с окре-тањем. Прво време окретати сасвим полако, затим посте-пено убрзавати. После 2—3 минута окретања, окренути дру-гу страну оквира и на исти начин окретати (у почетку по-лако, затим све брже и брже) док се друга страна не ис-тресе. Тад окренути прву страну па и њу истрести на истиначин и тако даље редом све док се сви оквири не истресу.За то време се мед, који се клизећи низ зидове центрифугескупља на дно и цури кроз славину, прихвата у неки лонаци сипа у канте. Ако се има при руци сито, добро је да сестави на лонац, како би се ту задржали воштани поклопци,парчад саћа и друге примесе. Али, ако сита нема, мед се ибез цеђења може сипати у канте. За неколико дана све при-месе ће се као лакше подићи на површину, одакле се могулако уклонити.

У случају да мед није довољно зрео, отворене кантеповезати ретким платном (цедилом) и ставити у топлу про-сторију (преко 25° С). За кратко време сувишна ће водаиспарити, пошто се незрео мед увек подигне у горњи деоканте.

В р а ћ а њ е и с т р е с е н о г с а ћ а . — Истресене ок-вире стављати у полунаставке, па их увече вратити у кош-нице да их пчеле очисте и покварене ћелије поправе. Привраћању медљавих оквира водити рачуна да се на пчелиња-ку не изазове грабеж. Стога полунаставке с медљавим ок-вирима не враћати до саме вечери, док сасвим не престанеизлетање и долетање пчела. Тад отворити све кошнице,којима ће се дати оквири на чишћење и оставити их от-ворене око 10 минута. Услед расхлађења пчеле ће се брзоповући на саће и смирити. Тад раније припремљене по-лунаставке доносити и стављати на кошнице, које требаодмах затворити. Да не би дошло до незгода, треба брзо ра-дити, тако да последња кошница добије свој наставакпре него што се узбуде пчеле прве кошнице.

207

Полунаставке треба враћати увече, кад престане из-лет пчела, не само да би се предупредила појава грабежи,већ и да би се онемогућио масовни излет узбуђених пчела,који може да има штетних последица за околину (уба-дање стоке, народа итд.).

Пре враћања, спољашње стране полунаставака доброобрисати мокром крпом. То исто поновити сутрадан, насамом пчелињаку, пре него што пчеле почну да излећу изкошнице. У исто време треба сузити лета на свим кошни-цама и бити на опрези у току целог дана.

Под и све ствари, као и пчеларски прибор, који су утоку истресања омедљављени, треба најпажљивије оп-рати и осушити. Иначе се може десити да неко случајноостави отворена врата или прозор и да пчеле навале упросторију у којој је истресан мед. У таквим случајевимаобично долази до грабежи, а и до других непријатности,нарочито ако у то време нема паше.

Уместо да се оперу, центрифуга и друге ствари могусе изнети подаље од пчелињака (око 200—300 метара)преко неког воћњака или шуме, да их пчеле очисте. Врлоје важно да између пчелињака и изнетих ствари не будечист простор. Разуме се, да се тако може радити самотамо где нема ни сумње у постојање болести у пчелињаку.

ПРЕСЕЉАВАЊЕ КОШНИЦА НА ПАШУ

На о с о в и н и р о д и м е д . — Пчелар треба добро дапознаје своју ближу и даљу околину и да зна где има икакве паше. Пчеле се не могу добро искористити кад седрже на једном месту. „На осовини роди мед" је истинакоја треба да је блиска сваком пчелару. Да би на осовинизаиста и родио мед, свако кретање кошница треба да будепроучено и оправдано. Нису ретки случајеви да се кош-нице крећу напамет и да сеобе доносе више штете негокористи. Зато је потребно да пчелар пре него што кренекошнице испита ново место и нову пашу. То треба да учиничак и ако је у том месту био претходне године. Увек семоже десити нешто непредвиђено што неповољно утичена пчелињу пашу (губар, суша, хладноћа итд.). Свака сеобаизискује велике напоре и трошкове и не треба је преду-зимати без сигурних изгледа на успех. Много је боље ијевтиније отићи у место које долази у обзир за сеобу, ви-дети какви су изгледи за пашу, и на основу тога донети

208

одговарајућу одлуку. При одлучивању о сеоби, узети у об-зир богатство паше, здравствено стање тамошњих пчели-њака и број кошница с пчелама које се већ налазе на до-маку паше. Некорисно је ићи у место које је већ засићенопчелама, а штетно ако у њему влада нека од заразнихпчелињих болести.

П р и п р е м а њ е за с е о б у . — Сељење кошница јеозбиљан посао који треба добро припремити. За сеобу до-лазе у обзир кошнице од здравог материјала, јер се иначеможе десити да се нека од њих на путу распадне и иза-зове незгоде и штете. Мали кварови на кошницама могу сепоправити ударањем неког клинчића, ако је попустилакоја даска, или добро умешеном иловачом, ако се појавиланека мала пукотина. Важно је да на кошницама не останениједан скривен отвор кроз који би пчеле у путу могледа излазе. Даље, треба урадити још и ово: а) код настав-љача скинути медишта (наставке и полунаставке) и одас-лати их засебно (више наставака летвицама уједно спо-јити); б) из полошки и плодишта настављача извадити свеоквире с више меда, нарочито млађе, па мед истрести илиих оставити као резерву за зиму и пролеће; в) испунитиплодиште, ако није већ испуњено, оквирима с готовимсаћем или без саћа, или до крајњег оквира ударити неко-лико мањих клинаца да при преносу не би било померањаоквира; г) ако оквири немају размаке који регулишу уда-љеност једног оквира од другог, морају се на други начинучврстити, на пример, летвицама дебљине 12—15 мм, ши-рине 20—25 мм, и дужине 15—20 мм, с провученим танкимклинцем у горњем делу (две летвице на једну улицу);д) преко плодишта ставити збег без унутрашњег покри-вача, а затим кров: ђ) на кошнице које немају збег ставитипразан полунаставак опшивен с горње стране жичанимплатном или саргијом: е) лето сасвим затворити а покретноседало уклонити; ж) и напослетку све делове кошницедобро спојити клампицама или неком другом направом.

Из предњег се може запазити, да ми не препоручу-јемо да се на лето стављају мреже. То не чинимо збогтога што је то заметан посао, а усто ничему не користи.Пчелар је уверен да пчеле кроз мрежу добивају чист ваз-дух, док уствари тако није. Под утицајем светлости пчеленаваљују на лето, чврсто се припијају уз мрежу и такоспречавају придолазак свежег ваздуха. То оне чине и насвакој другој мрежи на коју удара светлост. Пчеле семогу селити и с отвореним летом кад се селе камионом

Живот и гајење пчела 14 209

Кад се пчеле пресељавају раније упролеће или ујесен— док је температура ваздуха око 15° С — не треба уоп-ште бринути о проветравању, сем ако пут не траје дужевремена.

Наш збег (збежиште) идеално решава и питање сме-штаја сувишних пчела и питање придоласка свежег ваз-духа за време сељења кошница.

С е љ е њ е к о ш н и ц а . — На температури око 15° Скошнице се могу товарити и селити у свако доба дана акосу им претходно увече или рано ујутру затворена лета.С отвореним летом кошнице се крећу само ноћу или раноујутру пре него што почну да опште са околином. Кад сувећ у покрету, могу се превозити с отвореним летоми дању.

На температури преко 25° С кошнице се не могу то-варити нити лета затварати да би се у току ноћи моглеселити. Лети, кад је дневна температура преко 25° С ко-шнице се могу селити само ноћу, и то ако су ноћне тем-пературе ниже. Пут треба завршити до 6 часова ујутру.Уколико је то немогуће, боље је кошнице истоварити ипут продужити следеће вечери.

Кошнице се могу селити запрежним колима с феде-рима или без федера, камионом, железницом или лађом(чамцем) и у планинским крајевима на коњима, мазгама(магарцима). Кад се селе колима без федера, добро је дасе на патос кола набаца грање и преко овога подебљи слојсламе, те да потреси у путу буду што слабији, а измеђукошница да се што више нагура сламе да не би једна одругу ударале на неравном путу. При утовару, кошницестављати на кола и камионе тако да оквири са саћем стојеупоредо са осовинама кола, тј. да лета буду окренутапрема левој и десној страни, а не напред и назад, а у ва-гоне тако да оквири стоје упоредо са шинама, тј. да летакошница буду окренута напред или назад.

Запрегу упрезати у кола тек кад су кошнице утова-рене и спремне за пут, а запрежни прибор тако подеситида се стока у случају потребе може брзо испрегнути. Акона путу дође до неке незгоде, прва дужност пчелара и ње-гове пратње је да стоку испрегну и удаље од кола.

На сваким колима треба имати по једно сандуче саприпремљеном иловачом, да би се сваки случајни отворна кошницама могао одмах затворити.

И с т о в а р и с м е ш т а ј к о ш н и ц а . — Кад седође на одређено место, кошнице треба одмах истоварити,

210

и што је могуће пре поставити на одређено место, водећирачуна да не буду сувише близу једна до друге. После јед-ног часа приступити отварању лета. Обично се не отварајулета на свима кошницама у исто време, — јер може доћидо н а л е т а , односно поремећаја у јачини појединих дру-штава. Прво се, на пример, отварају лета по реду на првој,четвртој, седмој итд. затим после пола часа (кад се пчелемало смире) на другој, петој, осмој итд. и напослетку натрећој, шестој, деветој итд. кошници. Кад се кошнице ис-товарају ноћу, лета се могу отворити одмах на свимакошницама.

Чим се пчеле смире, свима кошницама сузити лета, даби се лакше браниле од могућег напада туђица. Предвечеизвршити преглед свих кошница и ако се нађе да је некогнездо поремећено, довести га одмах у ред. Ако је потребно,могу се тад додати и наставци (медиште).

ПРИПРЕМАЊЕ РЕЗЕРВНОГ САЋА

Један од основних услова успешног гајења и искори-шћавања пчела ј е и с п р а в н о с а ћ е у к о ш н и ц и .

Под исправним саћем подразумевају се прави сатовис радиличким ћелијама, у којима легло није извођенодуже од 2—3 сезоне. Пчелари практичари знају да таквосаће није лако имати и поред употребе целих табли ве-штачког саћа. Понекад се табла искриви и на по некој серазвуче знатан део ћелија. Није ни реткост да пчеле ра-дилице и поред радиличких основа израде читава пољатрутовских ћелија. Све то умањује вредност појединих са-това, по према томе и гнезда као целине, јер се смањујеброј радиличких ћелија за смештање цветног прашка и из-вођења пчела радилица. У широкој пракси се најчешћеново саће израђује упролеће кад се укаже потреба за про-ширењем гнезда. Напредни пчелари — пчелари који имајувелики успех у пчеларењу — готово редовно упролећегнездо проширују готовим саћем. Ради тога они сваке го-дине у току сезоне припреме саће за наредно пролеће,спреме резерву доброг саћа. Како се може припремити ре-зерва доброг саћа, запитаће понеки пчелар, размишљајућио овом предмету. Ми ћемо изнети два начина, али морамоодмах нагласити да успех зависи не само од препорученогначина већ и од квалитета вештачког саћа, затим од тогакако је оно учвршћено у оквир итд.

14*211

П р в и н а ч и н . — За израду вештачког саћа иско-ришћује се главна паша. Пред саму пашу, преко плодиштаједног или више јаких друштава, стави се још по једнотело (или по два полунаставка) с оквирима у које су умет-нуте целе табле вештачког саћа, изузев средишњег којиима готов сат. Пошто се ови оквири налазе одмах изнад

легла, пчеле ћe их под утицајаем паше одмах посести и усваком брзо израдити сат од једне бочне дашчице до другеи од сатоноше до доње летвице, одличан за извођењелегла. Ови оквири са израђеним сатовима могу се одмаходузети, а могу се и оставити да их пчеле испуне медом, пакад се овај истресе задржати их као резервно саће. Приистресању треба бити врло пажљив да се сатови не би ис-кривили и изломили, а они се лако ломе. Ако се одмаходузимају на њихово место ставити друге, старе сатове.згодније за истресање, или полуоквире.

Д р у г и н а ч и н . — После багремове паше одабратиједно или више јаких друштава (према томе колико требарезервних сатова) поскидати полунаставке и додати их(без пчела) другим друштвима. Поред одабраног друштваставити једно резервно празно нормално тело (или два по-лунаставка) и у ово пренети гнездо (све оквире) одабраног

212

друштва заједно са пчелама. Затим у испражњено пло-диште ставити оквире с уметнутим таблама вештачкогсаћа попрскане шећерним сирупом, остављајући размакизмеђу сатоноша једног оквира и другог од 5 мм. Уследсмањеног размака у плодиште ће стати један или дваоквира више него обично. Тако припремљено плодиште за-творити, пред лето метнути поширу даску а преко ње раза-стрти чаршав. Тад узимати један по један оквир с пче-лама и пчеле збрисавати на чаршав, а оквире стављати удруго раније припремљено резервно тело кошнице и одмахпокривати. Приликом збрисавања пчела обратити пажњуна матицу и чим се примети, пажљиво је ухватити закрила и ставити на лето кошнице. Матица и збрисанепчеле брзо ће ући у кошницу и посести оквире с вештач-ким саћем. Сандук у коме су оквири с медом, цветнимпрашком и леглом одмах ставити изнад плодишта некогдругог јаког друштва, са кога су раније скинути полу-наставци.

Друштво на вештачком саћу је уствари вештачки рој.Оно ће, чим се смири и организује, почети да извлачи ће-лије на додатим основама, које ће бити нешто плиће уследсмањеног растојања између оквира. Сутрадан средишниоквир ће вероватно имати јаја. За недељу дана рој ће наосредњој паши извући ћелије на свим сатовима. Тад неза-лежене сатове извадити а залеженим дати нормално расто-јање. На место извађених ставити раније одузете оквире слеглом. Оквире с новим саћем дати тамо где су потребниили оставити као резерву за наредну годину.

Ако за време извођења овог посла не буде паше, дру-штво које израђује саће треба прихрањивати.

Пчелиње друштво доведено у стање роја са задаткомда израђује резервно саће стварно не губи ништа. Матицапосле кратког времена већ почиње да носи јаја, а друштвопосле недељу дана поново добива своје раније оквире.

Преимућство овог начина израде резервног саћа је утоме што се нови сатови не израђују поред раније изра-ђених сатова, према њиховом облику, већ се углавном свиизрађују упоредо и правилно. У њиховој изради на овајначин учествује готово цело друштво.

За израду правилног саћа ма по ком начину врло јеважно да кошница стоји водоравно.

З а м е н а с т а р и х , д о т р а ј а л и х с а т о в а . —Кад се на један или други начин добију резервни сатови,м о ж е се одмах приступити замени старих и неисправних

213

сатова, у колико их у кошницама има. У ово доба ови по-следњи се не морају помицати у крај да би се доцније мо-гли заменити, већ се могу једноставно без обзира на ле-гло преместити у медиште (два полунаставка), а на њи-хово место ставити оквири с готовим саћем. Медиште јеу то доба обично одвојено од плодишта унутрашњим покри-вачем, те нема опасности да матица пређе у медиште и акопчеле кроз отвор на унутрашњем покривачу опште с ме-диштем. Ако се замена изврши у месецу јуну, постоји мо-гућност да се у додатим оквирима изведе неколико гене-рација пчела и да се они на тај начин оспособе да могуући у састав зимског гнезда.

ПРИПРЕМАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА ЗА ЗИМУ

Пчелиња друштва се припремају за зиму у току целесезоне. Сакупљени нектар, уколико га одмах не потроше,прерађују у мед, који смештају у ћелије саћа изнад и изалегла, да га употребе кад у пољу не буде цветова, или кадзбог хладноће не буду могле да опште с околином. То источине и с цветним прашком, само што га не прерађују већконзервишу, тј. набијају и заливају медом, да би се штодуже одржао у исправном стању. После главне паше, пче-лиња дрштва постепено смањују легло, које у половини ок-тобра готово сасвим ишчезне. Ћелије које услед смањи-вања легла остану празне, пчеле обично испуњују медоми цветним прашком тако да испод и иза области послед-њег легла буду знатне количине меда и цветног прашка.То су праве зимске резерве, јер се налазе на домаку пче-лињег клубета, које се, као што знамо, образује тамо гдеје изведено последње легло.

Поред тога, пчелиња друштва наступањем хладнихдана појачавају свој рад на доношењу прополиса и обле-пљивању делова кошнице и с најмањим рупицама којеомогућују продор светлости и струјање ваздуха. Понекадпрополисом сужавају и широка лета кад се налазе наспрампчелињег клубета (горње лето).

Па и поред свих припрема, деси се да понеко друштвоне успе да се потпуно обезбеди, те у току зиме настрадаили толико ослаби да једва дочека пролеће. То се дешаваи код пчелињих друштава у слободној природи и код пче-лињих друштава о којима брине човек. Сматра се да пче-лиње болести много мање сатиру пчеле него зима. Код нас

214

зимски губици износе 5 до 10%. После лоше године они сузнатно већи. Због тога савремени пчелари поклањају ве-лику пажњу како зимовању тако и припремању пчела зазиму. Они стављају себи у задатак да припреме пчеле такода могу зимовати и на најсуровијој зими, и да пчелињадруштва не само презиме, већ и да добро презиме, а тозначи да сачувају своју снагу за пролеће и да потрошешто мање меда у борби с хладноћом. Од пчелињих друш-тава која лоше зимују не може се очекивати добар приносмеда и воска, нити вишак пчела за образовање новихдруштава.

Сматра се да ће пчелиње друштво, под условом да јездраво, успешно презимити и упролеће се брзо изградитикад има: довољно хране (18—20 кг), младу и плодну ма-тицу, правилно изграђено, уређено, благовремено сужено иутопљено гаездо и толико пчела радилица, да поседа нај-мање 6 уличица (седам оквира), и усто да је смештено укошницу која не пропушта ни кишу ни снег а налази сена месту заштићеном од узнемиравања и ветрова.

П р и п р е м а њ е з и м н и ц е . - Пчеле саме себи при-премају храну. Али је ипак потребно — пошто оне у сав-ременом пчеларству дају известан чист принос, вишак запчелара — да се обрати пажња на припремање и остав-љање зимнице. Човеку припада само вишак, то је правилокојег се мора придржавати сваки пчелар. Претпоставка дапчеле после главне паше могу да сакупе и припреме до-вољну количину меда за зиму понекад се покаже као об-мана. Пчелар, с обзиром на месне прилике, може то претпо-стављати, али добивени мед не сме сматрати као вишакдоклегод пчеле не остваре његову претпоставку, тј. док неприпреме добру зимницу.

Према нашим приликама, за свако пчелиње друштвојош за време главне паше треба припремити 8-10 кг медау нормалним оквирима са исправним саћем у којима има ицветног прашка. Поред тога, код кошница настављача, чимсе исцеди мед из медишта, одвојити плодишта од медиштада пчеле дневни вишак не би смештале у медиште, већсамо у плодиште, у ћелије које остају празне услед посте-пеног смањивања легла. Између медишта и плодишта требаоставити пролаз, да би пчеле могле да чувају саће у медиш-ту од мољаца и да у ово смештају мед, уколико за то небуде места у плодишту. На тај начин се може у највишеслучајева сигурно припремити зимница. У другој половинимесеца августа сви оквири у плодишту треба да имају нај-

215

мање по 2,5 кг меда. Оквире с мање меда у то доба ставитииза преградне даске, или — ако имају легла — до прег-радне даске, док се легло не изведе. Обично се при прегледукошница у месецу августу (јесењи преглед) може утврдитида неке кошнице имају довољно, па чак и више меда негошто је потребно. Али се исто тако могу наћи и кошнице снедовољном количином меда. Овим последњим треба до-

дати раније припремљене оквире с медом а одузети им ок-вире с мало меда и ставити их иза преградне даске. Да бипчеле пренеле мед из оквира иза преградне даске у оквиреу гаезду, треба поклопљени мед отворити а непоклопљенипопрскати водом. У колико се овим не би обезбедила зим-ница, кошнице с мало меда прихранити медом или шећер-ним сирупом спремљеним од два дела шећера и једногдела воде.

Пчелиња друштва која имају припремљени магацинхране могу у плодишту имати мање меда, по 1,5 — 2 кг усваком сату.

До 15 септембра сва пчелиња друштва треба да имајупотпуно обезбеђену зимницу.

К в а л и т е т м е д а . — При прегледу и припремањуоквира с медом пчелар треба да обрати пажњу на квалитетмеда. Мед справљен од медљике коју пчеле сакупљају слишћа и других делова дрвећа има у себи више несварљи-

216

вих материја него цветни мед. Отуд пчелиње друштво за-зимљено на меду медљиковцу лошије зимује. Још у токузиме долази до преоптерећености дебелог црева, што иза-зива узнемиреност и још већу потрошњу меда па и и с -п р а ж њ а в а њ е ц р е в а у к о ш н и ц и ( п р о л и в ) .Ако у току зиме хладни дани буду чешће смењивани ле-пим и топлим данима, може да прође и без тешких после-дица по друштво. Али, ако хладноћа потраје дуже, — не-колико недеља па и месеци — друштво ће на медљиковцуобично настрадати или толико ослабити да ће у пролећеједва имати коју шаку пчела.

Мед медљиковац је нарочито опасан кад се још с јесениушећери, као што је случај с медом од врбове медљике.Тад је готово сигурно да ће друштво настрадати.

Да ли у кошницама има или не медљике, пажљивомпчелару не сме бити непознато. Пратећи рад пчела и раз-вој паше, он може увек знати да ли је и колико има укошницама. Поред тога, медљика се може познати и по спо-љашњим знацима: има затворену боју са зеленкастим пре-ливима на светлости, а често и непријатан мирис и укус.Она се у саћу обично налази непоклопљена. Пчелар можеутврдити да ли у меду има медљике и на један од следећадва начина.

П р в и н а ч и н : Из неколико оквира, с крајева и изсредине гнезда, узме се кашичицом по мало меда и ставиу епрувету и добро измеша. Мешавини се дода иста ко-личина кишнице или дестилисане воде и опет добро из-меша. Затим се дода онолико кречне воде колико у епру-вети има заједно меда и воде. Раствор се поново измеша ипосле тога загрева на ватри док не почне да ври. Ако умеду има медљике, у течности ће се појавити пахуљице,које ће се доцније таложити на дно епрувете.

Пчелар може припремити кречну воду сам. За то некаузме једну количину гашеног креча и у њу сипа исто то-лико воде и затим добро измеша. Псле извесног временастајања, креч ће се сталожити на дно а на врху ће битипровидна вода. То је кречна вода коју треба пре употребепроцедити (филтровати) и сипати у боцу.

Д р у г и н а ч и н : Као и напред помеша се мед и вода.Овој мешавини се затим дода 10 делова винског шпири-туса (јачине 96 гради)и добро измеша (промућка). Ако једобивена мешавина мутна, то је знак да у меду има мед-љике, и обрнуто, ако је провидна, знак је да је мед доброгквалитета.

217

Кад пчелар утврди постојање медљике, одмах треба дапредузме мере да пчелама осигура бољу зимницу. Ако јемедљика ушећерена (врбова) не остаје му ништа друго негода све оквире с медљиком отстрани и да на њихово местостави оквире с медом припремљене за време главне паше.У том случају оквире с леглом померити устрану, до пре-градне даске, да би доцније и њих отстранио. Течна мед-љика може се оставити у кошницама ако се само свакојкошници дода по 3 — 4 кг. шећерног сирупа, те да доњидео медне капе, који пчеле прво троше добије венац одшећерног сирупа. Неушећерена медљика упролеће можеисто тако да послужи за извођење легла као и цветни мед.

Ц в е т н и п р а ш а к . — Раније се мислило да је приприпремању зимнице важно оставити довољно меда. Сатовис много цветног прашка су избацивани, јер се сматрало даони не само запремају место, већ и да су штетни. Међутим,најновија испитивања су показала, да је принос у нареднојсезони утолико већи уколико се више остави цветног пра-шка у зимском пчелињем гнезду. Зато напредни пчелари,приликом одлучивања које оквире да задрже у зимскомгнезду воде рачуна не само о меду, већ исто тако и о цвет-ном прашку. И сасвим правилно. Пчелиња друштва по-чињу да негују легло у месецу јануару, док зима још уве-лико траје. Без цветног прашка она нису у стању да овајпосао продуже, и обезбеде правилан развој пчелињегдруштва упролеће.

Ј а к а и с л а б а п ч е л и њ а д р у ш т в а . — Пчелињедруштво проводи зиму у пчелињем клубету. Слабо друшт-во има мало клубе и малу способност за произвођење и одр-жавање топлоте. Јако друштво има веће клубе, солиднијиомотач и у клубету већи простор за кретање и стварањетоплоте. Веће зимско клубе је покретније и способније заприлагођавање свима променама у току зиме. Јако друштвоможе добро да зимује и да тако сачува снагу за успешно из-грађивање упролеће. Због тога напредни пчелари сматрајуда се једино исплати узимљавање јаких пчелињих друш-тава. Слаба пчелиња друштва могу под повољним условимада презиме, али ретко кад могу да буду уносна. Према по-дацима Украјинске огледне пчеларске станице, слаба дпу-штва на један килограм пчела потроше зими 4—5 путавише меда него јака, док у наредној години скупе неко-лико пута мање меда.

Припремање пчелињих друштава за зиму мора обу-хватити мере за јачање друштава заосталих у развићу, која

218

по плану треба узимити. У те мере спадају: појачавање до-давањем затвореног легла, замена матица које подбацујуу полагању јаја у упоређењу с осталим матицама, дода-вање оквира с медом итд. У колико се те мере раније прб-дузму, утолико ће и резултати бити бољи. Сва друштвакоја се припремају за презимљавање треба да имају у сеп-тембру 1,5—2 кг пчела и да поседају најмање 6 уличицанормалног пчелињег гнезда (7 оквира). Слабија друштваспојити с јачим или их узимити групно, по неколико дру-штава у једну кошницу, одвајајући их танким преграднимдаскама у циљу заједничког искоришћавања произведенетоплоте. Управо, то су нуклеуси који се упролеће могу ис-користити за образовање раних ројева.

С т а р о с т п ч е л а . — Није довољно само да једнодруштво има 6 поседнутих уличица, па да презими. Поредброја, велику улогу у презимљавању игра и старост пчела.Пчеле радилице изведене у августу и септембру боље из-државају зиму и с већим успехом упролеће негују леглонего пчеле изведене у јулу или још раније. Због тога сепчелар мора старати да сва, па и јака друштва подмлади упоследњим месецима сезоне (август — септембар) извође-њем већег броја младих пчела. За јесење извођење мла-дих пчела потребна су два основна услова: м л а д а ма-т и ц а и п а ш а .

Матице, које су изградиле, јака друштва упролеће,обично испољавају склоност да после главне паше све мањеполажу јаја. Матице изведене пред крај или после главнепаше носе добро и у последњим месецима сезоне, па чак ионда кад старе матице сасвим престану с полагањем јаја.То је разлог што неки пчелари сваке године мењају матице.У основи они имају право. Али ако је нека матица добраи даје потомство које успешно искоришћује пашу, нетреба је замењивати док је на висини младих и плоднихматица.

После главне паше пчелар треба да изврши прегледсвих пчелињих друштава и да све старе матице чијадруштва нису задовољила у искоришћавању паше замениматицама изведеним од најбољег друштва. То исто треба даучини и с матицама које су изградиле добро друштво, алипоказују знаке старости, а и с младим матицама које нисудобро носиле. Пчелар који успешно и на време обавља овајпосао неће имати муке да у последњим месецима сезонеподмлади свој пчелињак.

219

Паша — други услов за подмлађивање пчелињих дру-штава — ставља у покрет све снаге друштва. На доброј па-ши старије пчеле, сабирачице, вредно доносе нектар и цвет-ни прашак, а младе марљиво обављају све послове у кош-ници: хране матицу, спремају ћелије, негују легло, при-мају нектар, итд. Иза њих не изостају ни матице, само акосу младе и плодне. Добро храњене и неговане, неуморнополажу јаја. Али ако у околини нема паше, у кошници за-влада мртвило. Пољске пчеле излећу, али ништа не доносе.Матице слабо храњене и неговане полажу мали број јаја.Друштва не само да се не подмлађују, већ и осетно старе.У таквом случају потребна је пчеларева помоћ. Он морапотражити пашу за пчеле или ову заменити другим пот-стицајима. У ове спадају: прихрањивање и отварање по-клопљеног меда у оквирима који не улазе у састав зимскоггнезда.

У августу, кад је нарочито потребно потстицање пче-лињих друштава на активнији рад на неговању легла, о-бично цвета бели босиљак и разно ритско биље. Како овихбиљака нема у свим крајевима, то је потребно да пчеларпронађе погодно место на једној од тих паша и да тамо пре-несе кошнице. Сав учињени трошак исплатиће се, ако нете године, а оно сигурно у наредној. Пчеле на августовскојпаши стварају предуслове за обилан принос у следећој се-зони.

Ако пчелар нема могућности да пронађе пашу и пре-сели пчеле, онда треба свакако да приступи прихрањи-вању и отварању поклопљеног меда. Прво нека сузи гне-здо на онај број оквира који ће остати за зиму. Све оквирес мало меда нека остави иза преградне даске и затим ихпостепено отклапа (сваки дан по један). Оквир с отворениммедом попрскати водом. Ово учинити увече, да би пчелеотклопљени и попрскани мед пренеле у оквире гнезда јошу току ноћи. Кад сви оквири буду очишћени, могу се скло-нити и тад приступити прихрањивању мало ражиђеним ме-дом или сирупом спремљеним од једнаких делова воде ишећера. За ову сврху могу се пчеле прихрањивати из ли-мених кутија с рупичастим поклопцем, само у том слу-чају не треба да буде много рупица, већ свега три до че-тири, како би додата храна дуже трајала и надраживалапчелиње душтво. Прихрањиваче с тако малим бројем ру-пица не треба склањати, већ у кошницама оставити доклегод пчеле не узму додату храну. Ако поклопци прихрањи-вача имају већи број рупица, вишак се може затворити во-

220

ском или нечим другим. На тај начин неколико килограмасирупа или меда могу да потстичу једно друштво на актив-нији рад читав месец дана. Пчелар не треба да се устежеод овог посла. Мед и шећер уложени у пчелињак на овај на-чин не могу бити корисније употребљени. Захваљујућиблаговременом прихрањивању, пчеле ће у наредној сезонидати много више меда него што би дале без прихрањивања.

С у ж а в а њ е г н е з д а . — Први корак у сужавању гне-зда претставља одвајање медишта од плодишта после главнепаше. Истина, то одвајање није потпуно. Оставља се про-лаз, да би пчеле радилице могле да штите сатове у медиштуод мољаца и смештају мед, ако се зато укаже потреба.

У месецу августу приступа се даљем сужавању. Изплодишта се уклањају оквири с мало меда, као и други ок-вири који по својим особинама не могу остати у саставу зим-ског гнезда. То су оквири с младим сатовима у којима нијеизвођено легло, или је изведено мање од 4 генерације пче-ла. Затим оквири с неисправним саћем (криво саће, саће смного трутовских и развучених ћелија). Разуме се, притомтреба водити рачуна да у плодишту остане довољно оквираза смештај меда: и цветног прашка и неговање легла. Ако уплодишту нема довољно оквира који се могу задржати угнезду, недостатак попунити оквирима из припремљенерезерве.

У септембру склонити медишта, још једном прегледатиплодишта и том приликом — ако је потребно — још их ви-ше сузити. У гнезду не треба остављати оквире које пчелене поседају, а ни оквире у којима нема бар 2,5 кг меда од-носно 1,5 кг кад је изнад плодишта магацин с храном. Редоквира у плодишту не реметити без потребе.

Код пчеларења с магацином хране, полунаставак којије у априлу био испод плодишта и у себи садржи резервуцветног прашка, улази у састав зимског пчелињег гаезда.

У т о п љ а в а њ е г н е з д а . — Кад се сва гнезда сузеи обезбеде свим условима за успешно зимовање (храна, ма-тица, младе пчеле, исправно саће), пчелар може да при-ступи утопљавању гнезда. Гнезда се утопљавају не самозбог зиме која наступа, већ и да би се продужило неговањелегла и извођење младих пчела под најповољнијим усло-вима за пчелиња друштва, с најмањим могућим утрошкомхране и снаге друштва.

Гнезда се утопљавају одозго и с обе бочне стране, став-љањем јастучића испуњених материјалом за утопљавање.

221

Испитивањима је утврђено да се као материјал за утопља-вање може употребити: маховина, суво лишће, кучине, ау недостатку ових и плева. За израду јастучића може сеузети платно и саргија, а сасвим добро могу послужити иобичне новине, кад се прошију да материјал не испада.Јака друштва са 9—11 оквира не утопљавају се са страневећ само одозго.

У току лета као унутрашњи покривач пчелињег гне-зда обично служи уоквирена даска, која пчелама омогу-ћује да слободно пролазе преко сатоноша. Ујесен овај по-кривач треба уклонити и на његово место ставити покри-вач од рогоза а преко овога јастуче с материјалом за утоп-

љавање. Неколико слојева новина преко јастучета јошвише повећавају вредност стављеног материјала за уто-пљавање (рогоз, јастуче).

На тај начин гнездо ће бити боље утопљено, свакаулица ће бити одозго затворена, што ће повољно утицатина одржавање топлоте у гнезду.

Пчелиње гнездо у настављачама с једнаким плодиш-тем и медиштем и магацином хране сужава се уклањањем

222

наставака, који су у току сезоне служили за смештањевишка меда, а утопљава се одозго, приближавањем ко--шница и облагањем катрањавом хартијом, која штити одветра и невремена и усто упија сунчане зраке (загревагнездо).

Кошнице с једнаким плодиштем и медиштем, кад сујака друштва, обично се узимљују на два реда оквира (садва наставка).

ЛЕТО НА КОШНИЦАМА

Лето на кошницама служи за излаз и улаз пчела ипроветравање гнезда. Лето користе и непријатељи пчела:мишеви, осице и разни лептири (мртвачка глава, пчелињикурјак). Кроз лето обично улазе и пчеле туђице кад кош-ница није добро брањена. Стога се лету мора поклонитипуна пажња као слабом месту кошнице, мора се кад годје потребно сужавати и проширивати а и нарочито зашти-ћавати. Упролеће и ујесен, а и кад год нема довољно паше,лета на свима кошницама треба сузити на 5 —10 см. Накрају јесени, кад време захладни и окиша, на лето требаставити и нарочиту металну решетку (чешаљ) да би сеспречио улазак мишева у кошнице. Кад настане зима(мраз, снег) чешљеви се могу скинути и лета проширити,пошто се мишеви у то доба више не крећу по пољу.

Лето се обично израђује при дну кошнице (доње лето).Широка пчеларска пракса показује, да је лето на том ме-сту и најбоље за пчеле. Кроз доње лето пчеле радилицелако износе мртве пчеле, отпадке од воска и другу нечис-тоћу, и брзо и сихурно улазе у кошницу с товаром нектараи цветног прашка. Кроз доње лето се мање губи топлота,која је за време зиме веома потребна пчелињем друштву,а и лако излази угљена киселина која се ствара при по-трошњи меда.

Неки пчелари израђују и горње лето. Они то чине збогтога што се кошница с горњим летом, боље проветрава исаће не буђа. Наша испитивања су показала, да се влага иплесан појављују само у кошницама с ниским и уским до-њим летом, док у кошницама са широким (дуж свих ок-вира) и високим доњим летом, нема ни влаге ни плесни,а усто је зимска смртност пчела веома мала. Према томе,нема никаквог разлога да доње лето на кошницама којезимују напољу не остане и даље као главно и основно летои лети и зими.

223

Горње лето може корисно да послужи у зимовнику састалном и уједначеном топлотом, где је струјање ваздухасведено на најмању меру.

РАД С ПЧЕЛАМА У ТОКУ ЗИМЕ

СМЕШТАЈ И ЗАШТИТА КОШНИЦА

Припремљене и утопљене кошнице с пчелама могу зазиму остати на истом месту, на коме су биле у току летаи јесени а могу се и сместити у нарочито за то припремљензимовник. Шта је боље?

Пчела се развила и изградила у природи, у шуми. Чу-вањем и гајењем човек није изменио њене особине нитињен начин живота. Између пчелињег друштва настањеногу шуми и пчелињег друштва из модерног пчелињака немаразлике. Према томе, у крајевима у којима су пчеле жи-веле и размножавале се пре него што их је човек почеочувати и гајити, зимовање напољу је сасвим природна по-јава. То је и пракса доказала. У крајевима с дуготрајноми суровом зимом, где су раније пчеле биле реткост, смеш-тању пчела за зиму мора се посветити нарочита пажња.Мора се припремити зимовник. Према искуству савреме-них пчелара, пчеле могу успешно да зимују напољу уобластима у којима зими настане по неки леп дан, да пче-ле могу да излећу и да се прочисте. У такве области, у-главном спада и наша земља. Зато се код нас не мора лу-пати глава око тога где ће се за зиму сместити кошницес пчелама. Н е к а о н е с л о б о д н о о с т а н у н а п о љ у !Али то не значи да кошнице преко зиме треба оставити напољани. Пчеле на пољани нису зимовале ни кад су живелеу слободној природи, већ у шуми, у з а в е т р и н и и т и -ш и н и . Према томе, оне морају бити у заветрини и ти-шини где год их оставимо да зимују. Ако се та два основнауслова не обезбеде, неће много вредети ни све припремеучињене у току јесени.

Место одређено за зимовање пчела треба да је загра-ђено и заштићено од хладних ветрова шумом, воћњаком илинарочитим заштитним појасом, итд. Заштита зграда многоне вреди. Она често само шкоди. Ако место на коме пчелетреба да зимују није заштићено од ветрова, мора се одмахзаштитити подизањем високе ограде од дасака, трске илирогоза, остављајући између дасака или снопова трске и

224

рогоза растојање од неколико сантиметра кроз које ће селомити снага ветра. Заштита од ветрова има нарочити зна-чај у крајевима у које допире кошава.

На пчелињаку у току зиме треба обезбедити што пот-пунији мир. Мир пчела ремети чак и мала птица сеницакад дође пред кошницу да покупи мртве пчеле. Поготовуто чине кокоши, мачка, пси и друге животиње, кад сепењу на кошнице или ходају по пчелињаку. У пчелињак

може улазити и по њему ходати само пчелар, и то врлопажљиво. Сваки, па и најмањи потрес узнемирава пчеле.

У крајевима у којима зиме трају непрекидно по неко-лико месеци, а пчелињак се не може заштитити од ве-трова, треба благовремено припремити зимовник. Зимов-ник је подземна, полуподземна или надземна просторијас уређајем за проветравање у којој се може у току целезиме одржавати уједначена топлота, између 4 и 6°, уме-рена влажност (80—85%) и пуна тишина. Зимовник којине може да обезбеди ова три услова више ће донети штетенего користа. Због тога се и не препоручује уношење ко-шница у подрум под зградом за становање, у хладне прос-торије, таване итд.,

Кошнице не треба рано уносити у зимовник. У нашимприликама уношење у зимовник долази у обзир тек у по-ловини месеца децембра, кад се устали зима и више не

Живот и гајеље пчела 15 225

буде било изгледа на лепе дане. При уношењу кошницау зимовник треба бити пажљив, избегавати потресе и уз-немираваше пчела. Кошнице постављати на унапред спрем-љене полице, с летом окренутим према пролазу. Лето отво-рити целом ширином кошнице. У зимовнику не пушитиа улазити само с фењером с црвеним стаклом. Кошницеиз зимовника изнети на крају зиме, пред прве пролећнедане.

Кошнице у добром зимовнику мање потроше хранеали се упролеће спорије развијају (имају мање легла),него кошнице које су зимовале напољу.

СНЕГ И ПЧЕЛЕ

Понекад се деси да снег завеје цео пчелињак и готовосасвим покрије кошнице. Има пчелара којима ово задајебригу, плаше се да се пчеле због недостатка ваздуха не у-гуше те снег одмах одгрћу. То је погрешно. Снег не самода није опасан за пчеле, већ је, шта више, веома користан.Снег штити пчеле од хладноће, а усто је порозан те пчеледобивају потребан ваздух. Притом треба водити рачунада отопљен снег не заледи лето. На северу кошнице сеутопљавају загртањем у снег и ту остају за све времезиме, док се снег не почне топити. Тад се одгрне, јерснег при топљењу влажи и хлади кошницу.

ЛЕПИ ЗИМСКИ ДАНИ И ПЧЕЛЕ

Има пчелара који се не радују лепим зимским данима.Рачунају да лепи дани прекраћују мировање пчела, иза-зивају већи рад у кошници, па према томе и већу по-трошњу меда. Овакво веровање има везе с мишљењем дапчеле на хладноћи мирују (спавају) и не троше мед. Данас,кад је зимски живот пчела проучен, јасно је, да пчеле нахладноћи производе топлоту, троше мед и постепено наго-милавају у организму остатке хране. Ти нагомилаваниостаци хране у задњем цреву драже организам, изазивајувећу потрошњу меда и још веће оптерећење црева. Пче-лама омогућује први леп зимски дан да се очисте и оспо-собе за нову борбу с хладноћом. Л е п з и м с к и д а ни з м е ђ у д а н а с в е ћ и м з а х л а ђ е њ е м ј е п р а в аб л а г о д е т з а п ч е л е к о ј е з и м у ј у н а п о љ у .

226

На лепом зимском дану пчелама треба олакшати из-лет и чишћење. У првом реду проширити лето (ако је су-жено) и очистити од мртвих пчела, да би пчеле могле безсметње да излазе и улазе у кошницу. Затим, пред кошнице,ако је земљиште влажно или покривено снегом, разастртиновине или сламу, да се пчеле не би брзо расхладиле услучају да падну пред кошницу. Лепо време обично нетраје само један дан, већ 2—3 дана. Првог дана се про-чисти мањи број пчела (чишћење тек почне). Другог данаје излетање масовно. Трећег дана пчеле не излазе само да сепрочисте, већ и да из кошнице изнесу мртве пчеле. Предкошницом се може видети по нека радилица како се трудида се откачи од мртве пчеле коју је изнела из кошнице.Није редак случај да она за време тога дана захладни иугине. Због тога не треба чекати да пчеле саме очисте под-њачу, већ нека пчелар то још првог лепог дана учини.Свака пчела, а нарочита зимска, велика је вредност заизграђивање пчелињег друштва упролеће.

ЗИМСКО ПРИХРАЊИВАЊЕ ПЧЕЛА

Пчеле се по правилу не хране у току зиме. То се можечинити само из нужде, кад из ма којих разлога није обез-беђена зимница, те постоји опасност да пчеле угину одглади.

Пчеле се прихрањују зими нешто друкчије него летии ујесен. Течна храна се не додаје напољу. Кошница с пче-лама се унесе у неку просторију с температуром од +6°С.Пошто се у празан сат с једне стране налије 1 кг млакогсирупа (око 35°С), кошница се отвори и сат са сирупомбрзо стави до самог пчелињег клубета. После тога кош-ницу затворити, ставити унутрашњи покривач, гнездо до-бро утоплити, кров метнути на своје место и одају замра-чити. Да би пчеле дати сируп одмах узеле и разместиле,одају загрејати а затим оставити да се постепено охлади.Сутрадан, кошницу изнети напоље и ставити је на њеноместо.

Описани начин зимског прихрањивања је сложен итежак. Много је боље и лакше уместо течног сирупа упо-требити шећерно тесто или шећерне колачиће (леденице).

Шећерно тесто за зимско прихрањивање спрема се наисти начин као и шећерно тесто за матице (стр. 203).Спремљено тесто истањити на дебљину 1 см, исећи на ко-

15* 227

маде од по једног килограма и метнути у кошницу наоквире изнад пчелињег клубета. Руски пчелари препору-чују да се тесто пре стављања на оквире завије у реткоплатно.

Шећерни колачићи (леденице) спремају се од пет де-лова чистог шећера и једног дела топле воде (по тежини)на овај начин: у топлу воду се постепено сипа шећер истално меша, на слабој ватри, док се шећер не раствори.Тад се мешавини дода на сваких пола литра воде по једнакашичица тартаревог крема (добива се у апотеци). Затимсе суд с раствореним шећером стави на бољу ватру и сталномеша док не проври. Врење и мешање продужити 1 — 2минута. Тад кашичицом малу количину сирупа ставити нахладан тањир и мешати да се брже охлади. Ако се згус-нута бела маса не буде лепила за прст кад се притисне иповуче или се не буде лепила за зубе кад се стави у уста,значи да је сируп добро укуван. Али ако се маса буде ле-пила, треба је још мало кувати и поново пробати. Чим ме-шавина буде била добра, скинути суд с ватре и одмах гаставити у други, већи суд с хладном водом. Кад се меша-вина (сируп) охлади, да се у њу може ставити прст, почетипоново с мешањем и мешати док се не почне згушњавати(белити). Тад мешавину одмах изручити на сто на ранијеприпремљену чисту хартију, и оставити да се охлади. До-бро спремљени колачићи се лако секу ножем и топе у ус-тима. В р л о ј е в а ж н о д а р а с т в о р е н и ш е ћ е р н ез а г о р и .

Додавање ових колачића и шећерног теста је једно-ставно и може се извршити и на хладном времену. Али јебоље то учинити на лепом дану и кад температура нијениска (не нижа од +6°С). Код кошница код којих је уну-трашњи покривач од платна, шећерно тесто односно ко-лачићи се потуре под платно и ставе преко оквира изнадпчелињег клубета. Разуме се, да овај посао треба свршитибрзо и пажљиво. Пчелама не треба дати времена да се уз-буне и полете. Код кошница код којих је унутрашњи по-кривач од даске, колачићи се ставе преко отвора за при-храњивање, који је обично на средини. Преко колачића сестави картонска кутија а преко ове материјал за утопља-вање.

Код зимског прихрањивања је врло важно да кошницабуде добро утопљена.

228

Г л а в а V

П Ч Е Л И Њ А П А Ш А

Пчелињу пашу у главном с а ћ и њ а ј у биљке цветницес којих пчеле радициле сакупљају н е к т а р и ц в е т н ип р а ш а к , сировине за справљање хране пчелињег дру-штва. Нектар излучују нарочите биљне жлезде, н е к т а -р и ј е или м е д н и ц е , које се у највише случајева на-лазе у цвету, на чашичиним или круничиним листићима,на тучковима или прашницима. То су цветне нектарије.Heкe биљке, као на пример, вишња, трешња, грахорица,памук и др. имају још и в а н ц в е т н е н е к т а р и ј е надршци и површини листа, залисцима итд. Поред нектара,пчеле с многих биљака (храста, врбе, липе, брескве и др.)сакупљају још и слатки сок који није производ медница.Овај сок излучују биљне ваши (лисне и стаблове) познатje под именима м е д љ и к а , м е д н а р о с а и м а н а .Кад у околини пчелињака нема нектара и медљике, пчелесакупљају и друге слатке сокове, као што су: воћни со-кови (дудиње, грожђе, кајсије, шљиве и др.), сокови повре-ђених биљака итд.

Ц в е т н и п р а ш а к (цветни прах, полен) се образујеу задебљањима врхова прашника, у такозваним прашнимкесицама, прашницама. Цветни прашак чине сићушназрнца разног облика и боје, која нису ништа друго домушке полне ћелице биљке.

Пчеле често с једних истих цветова узимају и нектари цветни прашак, али не увек. Има биљака које пчеламадају само нектар, а има и биљака које дају само цветнипрашак. Све биљке с којих пчеле узимају сировине (нек-тар и цветни прашак) за справљање своје хране зову сем е д о н о ш е .

229

Неке биљке дају пчелама сировину (лепљиву материјуили смолу) за справљање п р о п о л и с а , помоћу кога обез-беђују стан од влаге, затварају пукотине, сужавају лето,препокривају своје непријатеље кад их у кошници убијуа не могу да их избаце напоље.

Сакупљањем нектара и цветног прашка пчеле обезбе-ђују себи и својој заједници потпуну храну. Из нектарадобивају угљене хидрате (шећере), а из цветног прашкабеланчевине и масти. Истина, оне понекад, кад у природинема довољно цветног прашка, сакупљају и ситно исту-цану или самлевену паприку, брашно и струготине, али јеутврђено да те материје немају никакве важности за ис-храну пчелињег друштва.

Пчелиња паша је основ пчеларства. Без ње нема пче-ларења. У крају у коме нема довољно медоносних биљакане може се постићи успех у пчеларском послу. Отуд је врловажно да онај који гаји пчеле познаје пчелињу пашу, дазна биљке на којима се пчелиња друштва развијају и из-грађују и сакупљају вишкове меда. Другим речима, да знаоно што хоће да искористи. Познавање пчелињих биљаканарочито је потребно данас, кад се с развојем савременепољопривреде смањују површине под шумама, ливадамаи пашњацима и уништавају корови, који често пчеламадају одличну пашу, и кад су пчелари приморани да тражеи проналазе пашу, па и сами да се брину о одржавању иподизању нове паше.

ПЧЕЛЕ СЛУЖЕ БИЉКАМА

Пчеле користе биљке, хране се и одржавају помоћуматерија које се производе у цветовима. Али, с друге стра-не, оне заједно с другим инсектима много доприносе раз-воју и одржавању великог дела биљног света. Нектар, којицветови многобројних биљних врста луче није обичан уз-гредан производ. Он има одређен задатак у животу биља-ка: да привлачи пчеле и друге инсекте, који узимајући нек-тар, преносе цветни прашак с једног цвета на други. Зауспешно обављање овог посла изграђени су и прилагођениједни другима како облик и грађа пчела и других опра-шивача, тако и облик и грађа цветова биљака које се опра-шују помоћу инсеката. У другој глави ове књиге упозналисмо читаоце с обликом и грађом пчелишег тела. На овомместу мало ћемо се позабавити грађом цвета и улогом пче-ле у његовом опрашивању.

230

Г р а ђ а ц в е т а . - Узмимо један најобичнији цвет, например, цвет липе. Ако га пажљиво погледамо, видећемоу средини велики број кончића са затубастим врхом, којису окружени с два реда листића у унутрашњим и спољаш-њим. Спољашњи листићи су зелени и они образују ч а -ш и ц у , која штити важније унутрашње органе. Уну-трашњи листићи су већи и жуто обојени. Они чине к р у -н и ц у . Унутра, између круничиних листића, налазе сеп р а ш н и ц и , кончићи са задебљањем на врху, које сезове прашна кесица или прашница. Свака прашница сесастоји из два мешчића испуњена врло ситним жутим зрн-цима, која се зову цветни прашак (полен). Прашници сумушки органи цвета, а прашна зрнца су мушке полне ћe-лице. У средини цвета су женски органи, тучкови. Тучакобично има облик боце и састоји се из заметка, стубића ижига. У основи тучка је заметак. У њему се налази семенипупољак, који се кад цвет сазри, оплоди и развије у семе.Заметак се продужује у стубић, који се завршава лепљи-вим задебљањем, жигом. Цветови као што је напред опи-сани цвет, у коме су и мушки и женски полни органи, зо-ву се двополни цветови. Већина биљака има такве цветове.Међутим, има биљака које имају двојаке цветове, једнес прашницима (мушким органима) а друге с тучковима(женским органима). За такве биљке се каже да имајуразнополне цветове. Ако су разнополни цветови на једнојистој биљци, онда се такве биљке зову једнодоме а ако суна разним, онда се зову дводоме. Има биљака које напо-редо с двополним цветовима имају и једнополне. Таквесе биљке зову многодоме, (неке врсте клена, јасен и др.).

Да би дошло до оплођавања, односно заметања потpеб-но је да цветни прашак у прашним кесицама сазри, да сепрашне кесице распукну, цветни прашак распе и на некиначин падне на жиг. Ово последње се зове о п р а ш и в а -њ е . Ако цветни прашак (прашна зрнца) падне на жиг ис-тог цвета или на жиг неког другог цвета исте биљке (је-динке), онда се каже да је извршено с а м о о п р а ш и -в а њ е . Ако цветни прашак доспе на жиг цвета другебиљке, онда се то зове у к р ш т е н о о п р а ш и в а њ е .Цветни прашак се може пренети с jедног цветa на другиисте или друге биљке помоћу ветра или помоћу инсеката.Оне биљке чији цвегни прашак преноси ветар зову се ане-мофилне, а оне пак чији цветни прашак преносе инсектиентомофилне. Прве производе велику количину цветногпрашка, који ветар разноси на све стране. Њихови су цве-

231

тови ситни, зелени тешко се запажају и немају слаткогсока а ни мириса. Житарице, четинари, леске, ораси и др,спадају у ову групу биљака. Друга група обухвата многовећи број цветница (око 80%). Биљке те групе имају светлообојене и у већини случајева мирисне цветове. Прашназрнца прве групе биљака су сува, слатка и ситна, и произ-воде се у великим количинама. Прашна зрнца друге групесу лепљива или су снабдевена великим бројем малих израш-таја, што омогућује да се лако хватају за маљаво тело ин-секата и преносе на други цвет. Грађа цветова ових би-љака је тако подешена да мора доћи до опрашивања кадих инсекти опрашују.

О п л о ђ а в а њ е . - На жиг тучка обично доспе већиброј прашних зрнаца, али само једно од њих проклија икроз порозан стубић развије прашну цевчицу, која каддоспе у заметак улази у семени пупољак кроз за око не-видљиви отвор. Тад се опна на врху прашне цевчице рас-пукне и из ње изађу два једра постала деобом једра гене-ративне ћелице. Једно се упућује једру јајне ћелице, адруго једру клициног мешчића и с њима се спајају. То је

232

о п л о ђ а в а њ е . Ако поленово зрнце потиче с истог цветаили цвета исте биљке, каже се да је извршено с а м о о п -л о ђ а в а њ е , а ако је пак оно са цвета друге биљке, ондаје извршено укрштено о п л о ђ а в а њ е . Природа се трудида самоопрашивање и самооплођавање сведе на најмањумеру. Она то постиже на тај начин што је у много случа-јева грађу цвета подесила тако да онемогући самооплођа-вање и олакша укрштено оплођавање. Тако, на пример,истовремено не сазревају прашници и тучкови кад су наједном истом цвету. Код неких биљака се отворе прашнекесице пре него што тучак буде спреман да пружи праш-ним зрнцима повољне услове за клијање. Код других биваобрнуто. Код сунцокрета прво сазревају прашници а затимтучкови, код ливадског срчаника тучак итд. Има и другихприлагођавања циљу укрштеног оплођавања. Хељда имадве врсте цветова: с кратким тучком и дугачким прашни-цима и с дугачким тучком и кратким прашницима, збогчега је опрашивање односно оплођавање немогућно безинсеката. Нешто слично постоји код поточњака и јагорче-вине. Код махуница грађа цвета је таква да прашници итучкови не могу да изађу напоље док на цвет не седнуинсекти. То учини да се круничини листићи размакну апрашници и тучак се подигну. Притом жиг тучка додирнетрбух инсекта и тако се опраши поленовим зрнцима сдругих цветова. Разуме се, да се инсект (бумбар или пчела)опраши и на том цвету. „Жалфија такође има свој наро-чити механизам. Код ње, — пише д-р Сима Грозданић —млађи цветови имају уздигнуте жигове, а старији спуш-тене. Пчела, кад седне на старији цвет жалфије, додирнелеђима спуштени жиг, а овај с њих скине нешто полена,који је овамо доспео већ раније на врло карактеристичанначин. Наиме, кад је пчела раније на неком цвету жалфијескупљала нектар, она је при увлачењу главе у цвет гур-нула проширену основицу прашника, те се прашник збогтога савио и ударио пчелу по леђима. Пчела је на тај на-чин постала опрашена".

Природа се постарала да пчеле и друге инсекте штовише заинтересује и привуче цветовима, као и да им олак-ша тражење и проналажење ових. Светло обојени круни-чини листићи чине да их инсекти лакше откривају и памте.То исто чине и цвасти кад су у питању ситни неприметницветићи. Груписани у главице и гроздиће, који се лако уо-чавају, они обезбеђују сигурну посету инсеката. Истојсврси служе и бесплодни крупни цветови по ободу гла-

233

вице сунцокрета. Они привлаче инсекте да посете неуг-ледне родне цветиће у унутрашњости главице. И мирисцветова не служи ничем другом. По њему пчеле издалекаосећају цветове, те их лако проналазе. Разуме се, да су тосамо средства која указују пчелама на главни мамац,н е к т а р и ц в е т н и п р а ш а к . Циљ свих ових насто-јавања и подешавања природе је да обезбеди опрашивање,па затим и оплођавање цветова, и то првенствено укрштенооплођавање, јер оно у већини случајева има преимућствонад самооплођавањем. Укрштено оплођавање спајањем ге-нетички различитих гамета с различитим наследним за-дацима, обезбеђује потомству јачи пораст, раније и обил-није цветање и боље развијаше плодова.

Из предњег јасно излази, да су биљке и инсекти уза-јамно повезани и да једни без других не могу опстати ниправилно се развијати. Без инсеката велики део биљногсвета изгледао би сасвим друкчије како по облику, тако ипо свом деловању у животној заједници. И обрнуто, безбиљака које излучују нектар и дају цветни прашак не бимогли да опстану они многобројни инсекти који живе одових материја.

У овој узајамној вези биљног света и инсеката пчелезаузимају најважније место. Бројањем је утврђено да одсвих посета које инсекти учине једном цветном пољу, око80% отпада на пчеле. Сасвим разумљиво. Пчеле живе у ве-ликим заједницама не само лети, већ и зими. Упролеће,кад многе биљке цветају, само у једном пчелињем дру-штву већ има неколико десетина хиљада пчела, које врложиво опште с околином, сакупљајући нектар и цветни пра-шак не само за себе, већ и за исхрану легла. Поред тога,код њих је развијен нагон за сакупљање и једне и друтематерије у неограниченим количинама за резерву, да биих имале и онда кад не могу да опште с околином или каду околини нема цветова. Све то није случај с осталиминсектима.

Пчеле и културне биљке

За људску заједницу је од нарочитог интереса утицајпчела на живот културних биљака — оних биљака којесе гаје за потребе заједнице. Из напред изложеног нијетешко закључити да је тај утицај позитиван, поготовукад се зна да се око 50 биљних култура опрашује инсек-

234

тима. За стварање практичних, убедљивих закључака по-требан је већи број података и чињеница, нарочито кадтреба уверити оне који нису у могућности да изблизапосматрају везу између пчела и биљног света. Података ичињеница има доста у научној литератури. Многи научнирадници посвећивали су своју пажњу овом питању. Међуовима се истичу у Немачкој Е н о х Ц а н д е р , у САДпрофесор К у к , у Русији агроном И. Н. К л и н г е н ипрофесор К в а р а ц х е л и .

Да би утврдио колико пчеле повећавају принос воћа,Цандер је по један део расцветалих гранчица на разнимврстама воћа обавијено густом мрежом а други остављаослободан, па је добио следеће резултате:

Професор Кук је такође за време цветања покриваогазом један део гране док је други део остављао слободан.Од покривеног дела добивено је плодова у процентимапрема броју цветова: код јабуке 2%, код крушке 0%, кодвишње 3%, код огрозда 9%. Од непокривеног дела доби-вено је: са јабуке 20%, са крушке 50%, са вишње 40% иса огрозда 27%.

Професор Кварацхелије је на једном универзитетскомдобру направио овај оглед. Круну јабуке канадска ренетаподелио је на три дела. Сваки део је имао подједнак бројцветова. Цветови једног дела су опрашени вештачки. Цве-тови другог дела круне су остали слободни. Пчеле су ихмогле посећивати. Трећи део био је опшивен танком густоммрежом. У ову мрежу је ставио и једну малу кошницу сједним оквиром, тако да пчеле нису могле излетати изванмреже, већ су сву своју пажњу поклањале цветовима умрежи. Резултат је био следећи: Вештачко опрашени цве-тови су имали: 5,73% заметака, цветови на отвореном делукруне 30,42%, а цветови унутра мреже 54,2%. Кад је плод

235

сазрео, гране првог дела стајале су усправно с гдекојимплодом. Гране другог дела биле су савијене, али нису доди-ривале земљу, док су гране трећег дела јабуке под теретомплода додиривале земљу. Разлика између приноса другоги трећег дела јабуке дошао је отуда што у околини нијебило довољно пчела, свега 10 пчелињих друштава на 65 хавинограда и 25 ха воћа, док су обавијени цветови ималидовољно пчела.

Класичан је пример Аустралије, — који најубедљи-вије говори о значају пчела за воћарство. Кад су подиг-нути први воћњаци на овом континенту, дуго времена нисудавали род. Научници су, бавећи се овом појавом, савето-вали да се донесу пчеле, којих тамо није било. Кад супчеле донете и постављене у воћњаке, воће је рађало каои у другим земљама у којима има пчела. Данас се у Аус-тралији поклања велика пажња пчеларству.

Пчеле исто тако врло много доприносе повећању при-носа семена многих биљних култура: црвене детелине, лу-церке, еспарзете, сунцокрета, лука итд. Испитивања С. А.Р о з о в а показују: да је сунцокрет који, су пчеле сло-бодно посећиваље и опрашивале дао 85,3% пуних семенки,сунцокрет изолован жичаном мрежом да могу пролазитиситни инсекти 40% а изолован ретким платном 15,2%В. П. Лутцо у средини поља са сунцокретом (60 ха) поста-вила је пчелињак од 80 друштава (1949 год.). Дана 14 јулаодмерила је две парцеле од по 0,20 ха, с обе стране пче-лињака. На првој парцели обавила је вештачко опраши-вање три пута, 21 јула, 27 јула и 2 августа. Према временупроведеном на овом послу израчунала је да би при ручномопрашивању једног хектара сунцокрета требало за првоопрашивање 10 часова, за друго 7 часова и 30 минута и затреће 3 часа и 20 минута, свега 20 часова и 50 минута. Изовог прорачуна излази да би за 60 ха сунцокрета било по-требно 1.250 часова или 156 радних дана.

Друга парцела је остала слободна за посете пчела идругих инсеката.

Поред тога изоловано је 26 главица сунцокрета уцвету и исто толико обележено слободних, једнаких повеличини, и при том је измерен пречник главица. Изоло-ване главице сунцокрета сазреле су 18 августа а контролнеи допунски опрашене 14 августа. При испитивању 10 гла-вица сваке варијанте показало се да се оне много разли-кују према начину опрашивања. Мерења су показала сле-деће резултате:

236

Ови резултати казују: 1) да су пчеле и други инсектинужни за опрашивање сунцокрета; 2) да је допунско опра-шивање тамо где има довољно пчела непотребно; и 3) да јеопрашивање помоћу пчела једноставније и јефтиније.

Улога дивљих инсеката у опрашивању културног биља

У опрашивању цветова учествују поред пчела и другиинсекти: разни лептири, мухе, пчеле самице, бумбари итд.Вредност лептира, муха и других ситних инсеката као оп-рашивача је врло ограничена, јер они посећују цветовесамо кад су гладни. Чим утоле глад, престају с посетама.Неки од тих инсеката, док су на ступњевима развоја, на-носе извесним биљкама велику штету, као што је, на при-мер, случај с лептиром купусаром.

Пчеле самице (дивље пчеле) су за опрашивање многоважније. Оне скупљају храну не само за себе, већ и засвоје легло. Поред нектара, сакупљају и цветни прашак.Њихову вредност као опрашивача умањује чињеница даженке носе ограничен број јаја и да их упролеће за времецветања воћа има врло мало.

Бумбари су важнији за опрашивање од пчела самица.Они поред тога што хране себе и своје легло нектаром ицветним прашком, сакупљају и резерве ових материја исмештају их у велике ћелије свог саћа. Кад матица бум-бара одгаји радилице, она даље свој живот посвећује но-шењу јаја. Све остале послове обављају радилице. Животматица траје 3—4 месеца. При крају лета или ујесен бум-бари изведу нове матице. Оне се спаре и појединачно пре-спавају зимски период. Упролеће се поново образује за-једница бумбара.

Испитизањима је утврђено да сви инсекти, сем пчела,обављају једва око 20%. опрашивачке службе. Све остало

237

пада на пчеле. Па и овај процент се у већини земаљастално смањује. Крчењем шума, разоравањем пашњака иливада, нестанком међа и обала и заоравашем стрњика на-стају све тежи услови за живот и размножавање инсеката.Кад се томе додају још запрашивања, која се данас вршеса авиона у циљу уништавања штетних инсеката, биће са-свим разумљиво зашто се у технички развијеним земљамавећ опажа недостатак дивљих опрашивача. Дивљи инсектисе не могу гајити нити контролисати. С њиховим ишчез-нућем као чинилаца у опрашивању мора се рачунати.Отуд се гајењу пчела већ придаје већи значај. Пчеле су иданас, а у будућности ће то још више бити, важан чинилацу пољопривредној производњи.

ИЗЛУЧИВАЊЕ НЕКТАРА

Све врсте медоносних биљака, како оне које се гајетако и дивље растуће, имају већу или мању способностизлучивања нектара. Она се углавном изражава у коли-чини и каквоћи излученог нектара. У том погледу постојивелика разлика између медоносних биљака, па се премагоме оне и разврставају у одличне, врло добре, добре ислабе. Има их које сасвим слабо луче нектар или га уоп-ште не луче те се у медоноше убрајају само по цветномпрашку. Погрешило би се, кад би се из напред реченог из-вео закључак да је, на пример, једна одлична медоношатаква у свим крајевима и годинама. Узмимо липу. Она не-оспорно спада у ред одличних медоноша, па ипак у некимкрајевима и у извесним годинама готово никако не меди.И не само то. Једно исто липово дрво подједнако не излу-чује нектар на свим гранама. Цветови грана више изложе-них сунцу су медоноснији од оних у сенци итд. Исти јеслучај и с хељдом. Она одлично меди у Словенији, а слабоу равничарским крајевима; боље меди на киселом него накречном земљишту итд. Кокотац и ждраљевина добро медесамо на кречном земљишту.

Иако чиниоци који утичу на обилније или слабије из-лучивање нектара нису довољно проучени, ипак има по-датака на основу којих се овај процес углавном можесхватити. Сматра се као сигурно да свака биљна врста имасвоје нарочите услове живота и да она може да развијепуну способност излучивања нектара само кад је испу-њен највећи могућан број тих услова. Главни услови од

238

којих зависи нормалан живот биљака, па према томе икзлучивање биљака, су: земљиште, топлота, влага, сун-чана светлост, надморска висина, географска ширина,клима итд. Лепо и тихо време после обилне кише доброделује на излучивање нектара многих биљака, док сушаи ветровито време чине да процес излучивања нектара го-тово сасвим престане. Утицај суше за време цветања мањеосећају дрвета него траве, јер је влага један од важних чи-нилаца у животу биљака. Отуд су као медоноше сигурнијебиљке поред река, у ритовима и другим влажним терениманего на сувим.

Излучивање нектара и пчеле

Пчеле подједнако не посећују све медоносне биљке.Оне радије посећују и дуже остају верне онима које обил-није луче нектар боље каквоће, тј. нектар с већим садр-жајем шећера. Отуд се може, у доба кад цвета већи бројмедоносних биљака у исто време, приметити да се пчелеуглавном опредељују на оне чији је нектар најслађи, саморазуме се, ако ових биљака има толико да могу задовољитисве пчеле у околини. На пример, кад цвета багрем, реткосе могу наћи пчеле на другим биљкама или ако се нађу,налазе се на цветовима који су почели да цветају пре ба-грема. Разлог за ову појаву не треба тражити само у ве-ликом броју багремових цветова и у обиљу миришљавог

239

нектара у цветовима, већ у првом реду у проценту шећеракоји се налази у нектару багремовог цвета (55%).

Каквоћа нектара појединих важнијих медоносних би-љака може се видети из следеће таблице.

Пчелиња паша у нашој земљи

У нашој земљи расте и гаји се велики број медоноснихбиљака које пчелама дају разноврсну пролећну, летњу ијесењу пашу, на којој се оне не само развијају и припре-мају за зиму, већ и сакупљају знатне количине вишковамеда за њихове одгајиваче. Поред тога пчелари ту и тамои нарочито гаје неке медоносне биљке и на тај начин по-луњавају беспашне периоде и повећавају укупан приноссвојих пчела.

С обзиром на то да сваки пчелар треба да познајебиљке које дају пчелама пашу, ми ћемо у даљем излагањупокушати да их што боље упознамо с најважнијим. У циљувеће прегледности, описане медоносне биљке које најчешћеу две групе. У прву групу су сврстане биљке које најчешћечине главну пашу, а и оне које се могу нарочито гајити запчеле. У другу групу су стављене остале важније медо-носне биљке.

ПРВА ГРУПА МЕДОНОСНИХ БИЉАКА

Б а г р е м (Robinia pseudoacacia L.)

Багрем (багрен, багрена) је наше најмасовније и нај-распрострањеније медоносно дрво. Има га у Војводини, гдесе искоришћава за везивање живог песка, у равницама идолинама река Северне Србије, а и у другим крајевиманаше земље. У Мачви, Посавини, Тамнави, Стигу и у доли-нама река Мораве, Млаве, Пека, Колубаре итд. багрем јеготово сасвим заменио исечене и искрчене шуме. Истина.у тим пределима багрем се не гаји у већим комплексимакао на пешчарама Војводине, већ поред путева, на међамањива, око воћњака итд. Тако гајен багрем, боље успеванего у шумским комплексима и пчелама даје обилнијупашу.

Багрем успева и у брдским крајевима, па чак и на ка-менитом земљишту. По ослобођењу поклоњена је велика

240

пажња пошумљавању голети и шумских терена. По бројусадница стављених у земљу багрем заузима прво место.Више десетина милиона багремових дрвета већ данас чинепростране багремове шуме. Багрем се узима за пошумља-вање: 1) што се брзо и лако долази до садница, 2) што селако прима, 3) што брзорасте, 4) што не пробираземљиште и 5) што је од-личан и као огревно и каотехничко дрво. Као огре-вно дрво долази одмах изабуковог, а као техничко иотврдоћи и издржљивоститешко може имати такма-ца. Постоји веровање, даће се пре камен искрунитинего што ће багрем истру-лити.

Кад се остави да сло-бодно расте, багрем можедостићи висину од 20 и ви-ше метара и дебљину одједног метра у пречнику.Али он одлично подноси ипоткресавање, па чак и са-сецање до корена. У пр-вом случају, из стабла бр-зо изгоне и развијају сенове гране, а у другом, изпања ударају снажни ла-стари, од којих постају но-ва стабла.

Багрем се размножава семеном и изданцима, који из-бијају из подземне коренове мреже кад се биљка сасечедо корена. Семе се налази у махунама и сазрева у почегкујесени, кад се и прикупља. Сеје се наредног пролећа, умарту или априлу, у дубоко прериљану и добро припрем-љену земљу, пошто се претходно покваси и набубри, надубину од 1,5 до 2 см. За сто квадратних метара земљиштапотребно је 4—5 кг семена. За недељу дана семе изникнеи младе биљчице до јесени достигну висину око 35 см. Тадсе могу расадити, али је боље да се оставе у растилу јошгодину дана, па да се тек онда расаде на стално место. Од-

Живот и гајење пчела 16 241

неговане саднице за расађиваање могу се добити у свимшумским расадницима.

Багрем је донет из Америке у Европу у 17 веку, и ње-гове су добре особине брзо уочене. Сад је одомаћен у свимземљама изузев крајева с оштром климом на северу. Го-тово се свуд сматра као одлична медоносна биљка. Нај-чешће цвета у првој половини месеца маја а ређе у другојполовини. У цвету се обично налази 10—15 дана. Цветовибагрема су бели, миришљави и налазе се у растреситим иповијеним гроздовима, којих понекад има толико да целодрво изгледа бело. Зеленило лишћа се једва примећује.Кад је време топло и тихо, багрем у равничарским краје-вима и у долинама река одлично меди. Добро припремљенапчелиња друштва су у стању да сакупе и по 8—10 кг медадневно. Нажалост, за време цветања багрема често захладнии окиша, те пчеле најчешће добро искористе само неколикодана. Ипак се у Србији највеће количине меда добивајуод багрема. У неким крајевима багрем је једина главнапаша. Међутим, има земаља у којима багрем није толикомедоносан и не спада у медоноше које су у стању да дајузнатније вишкове меда. И код нас има таквих крајева.Таква је, на пример, околина Београда. У њој се цветањебагрема једва примећује у кошницама. Исти је случај и убрдским крајевима, где је земљиште неплодно. Најсигурнијије и најбоље меди багрем засађен поред путева и измеђуњива.

Багремов мед је одличног квалитета. Има веома при-јатан, благ мирис и укус, и светлу, провидну боју. Можедуго да стоји а да се не укристалише. Кад се укристалише(ушећери) добије чисту белу, снежну боју, уколико, разумесе, није помешан с ливадским и липовим медом.

Багрем је дрво које заслужује пуну пажњу пчелара.

Б е л и б о с и љ а к ( S t а с h u s а n n u a L . )

Бели босиљак (старачац) је једногодишња биљка, ви-сине 25-30 см. Из главног стабла избијају бочна (гране),тако да биљка има облик џбуна. Из пазуха доњих круп-нијих листова избијају гране а из горњих, ситнијих, цве-тови, по шест у групи. Они граде такозване лажне пршље-нове. Цветови су велики. Горњи део крунице је обојенбело а доњи бледожуто. Меднице су у близини плодника.Излучени нектар доспева у круничину цев, која је при-

242

лично дугачка, те пчеле иако се завлаче у цвет, нису увеку стању да сву излучену количину нектара искористе. Ра-чуна се да један цвет просечно излучи 1 мг нектара, докпоједини излуче и по 2 мг. Један струк босиљка може подповољним условима да да 0,5 г нектара, који је без мириса,провидан и безбојан.

Бели босиљак као коров ра-сте у усевима, у баштама, поредпутева, а нарочито се многомножи и јако развија на стрни-штима јечма и пшенице. Имага много у Војводини, где пре-ставља једну од главних пашаза пчеле. Кад у току жетве илипосле ове падне добра киша истрњика се одмах не заоре, белибосиљак се брзо развије и стр-њишта побеле. Ако је усто ивреме топло, пчелиња друштвадонесена на босиљкову пашубрзо гомилају мед у свом гне-зду. Због тога се пчелари изсвих крајева наше земље још ујуну почну бринути о босиљку.распитују се, а и сами одлазеда виде да ли га има доста, јели напредан и пружа ли изгледза добру пашу. Али, разочара-ња нису ретка. Деси се да боси-љак и поред обилних киша немеди или мало меди. То обичнобива онда кад после кише за-хладни и преовлађује севернихладан ветар или кад је уоп-ште ветровито време. Бели босиљак одлично меди кадпосле кише наступе топли тихи дани с хладним ноћима.

Будућност белог босиљка као пчелиње паше није такоружичаста. Заоравање стрњика спада у важне агротех-ничке мере које се све више спроводе у циљу повећањапољопривредне производње. И кад се буде створила могу-ћност да се оне 100% спроведу, бели босиљак ће престатиДа буде једна од главних пчелињих паша. То не значи дага уопште више неће бити. Биће га у окопавинама, баш-

16* 243

тама а вероватно и на угарима, али сигурно не толико даће престављати важну пашу за пчеле.

Бели босиљак се размножава семеном.Мед од белог босиљка се на тржишту мање цени. Кад

се помеша с медом од коњског босиљка, паламиде или паја-сена добија се мед мешанац, који не заостаје иза осталихливадских и шумских медова.

Белом босиљку су сродни ч и с т а ц п р а в и (Stachysrecta L. ) и ч и с т а ц б л а т н и (Stachys palustrisL.). Обасу дугогодишње биљке. Први је много медоноснији од дру-гог. Достиже висину до 1 м. Његове цветне групе садржепо 6-12 цветова, који су јако миришљави а по боји бледо-жути. Унутрашња страна цвета је црвеножута с пурпур-ним пегама. Расте на сувим каменитим местима и брдима,а понекад и у необрађеним пољима. Врло је медоносан.Излучује нектар и на суши. Цвета од јуна до јесени.

Чистац блатни има цветне групе од по 6-8 цветићацрвенкасте боје. Расте на влажном терену.

Б е л а д е т е л и н а (Trifolium repens L.)

Бела детелина је вишегодишња биљка с пузећим ста-блом, које се лако ожиљава. Расте по ливадама, пашња-цима, поред путева, у парковима итд. Цвета белим цвети-ћима сакупљеним у главице. У једној главици обично има57—89 цветића. Наш народ је зове још и дивља детелиназа разлику од детелина које се обично raje. Бела детелинаје врло медоносна биљка. Њене цветове пчеле врло радопосећују, али не увек. Има година кад се поља и про-планци беле од њених главица које пчеле слабо посећују.У кошницама нема приноса. Супротно томе, има година кадпчелар с уживањем може посматрати нихање белих гла-вица под теретом вредних пчелица. Тада у кошницамасаће побели као да је снегом посуто. Кад у кошницаманема довољно простора за смештање меда, прелазе у крови тамо граде cahe. Таква је година код нас била 1934.

На излучивање нектара беле детелине утичу темпе-ратура, земљиште на коме расте и количина воденог та-лога. Запажено је да бела детелина најбоље меди на то-плом времену на температури од 27—32 С и на кречномземљишту. Узрок слабом излучивању нектара, нарочитомањој распрострањености у извесним годинама, може дабуде хладноћа и сувомразица претходне зиме.

244

Са цветова беле детелине пчеле сакупљају и цветнипрашак, који је жуте боје. Кад га натоваре у корпице зад-њих ногу, постаје мрк. У случају да бела детелина не меди,пчеле је не посећују ни ради прашка, што значи да са овебиљке само узгредно сакупљају цветни прашак. Бела де-телина цвета од јуна до септембра. Кад се покоси, већ по-сле неколико дана појављују се беле главице. Исти је слу-чај и кад се опасе.

Мед од беле детелине је чист, светао, готово безбојан,пријатног укуса и мириса, мало се отеже. На тржишту једобро цењен. Спада у ред стоних медова. Кад се уше-ћери, претвори се у тврду, ситнозрнасту белу масу.

Бела детелина се гаји и као културна биљка и тад јепозната као бела холандска детелина. Сеје се по ливади-цама паркова помешана с другим травама или чиста а га-ји се и као пићна биљка, јер је одлична храна за стоку. Умногим земљама се сеје у мешавини с ливадским травама,чији квалитет поправља. У мешавини за један ха је по-трбно 4—6 кг семена. Чисто семе се може добити у семе-нарским предузећима.

У планинским ливадама и пашњацима се често сусрећеједна друга врста детелине с белим цветним главицама иправим стаблом. То је п л а н и н с к а д е т е л и н а (Trifo-lium montanum L.). Она цвета од маја до августа. Пчеламадаје доста нектара и цветног прашка. Као сточна хрананешто је грубља од осталих детелина, али је стока радо једе.Пошто подноси сушу, треба је сејати по високим и сувимпашњацима.

Б о р а ж и н а (Borago officinalis L.)

Боражина je једногодишња зељаста биљка, висине50—60 см, с гранатим стаблом и великим плавим цвето-вима, груписани у увојке. Млади цветови и пупољци суружичасти. Цвета врло дуго, од средине лета до септем-бра. Ако се у августу прецветали цветови отсеку до листа,кроз три недеље појавиће се нови цветови само ако условибуду повољни.

Боражина спада у одличне медоноше. С једног хектараможе се добити до 200 кг меда. Због тога је неки пчеларии специјално гаје у близини пчелињака. Цветове боражинепчеле посећују у току целог дана, па чак и на лошем вре-мену. Мед је светле боје и без мириса.

245

Боражина спада у ред лековитих биљака. Беру сецветови кад почну да бледе и суше у хладовини. Лишћес младих стабљика употребљава се као додатак салати иликао салата. Добра је и као сточна храна.

За гајење боражине треба одабрати лаку баштенскуземљу. За један хектар је потребно око 30 кг семена. Сејесе рано упролеће. Кад никне, проредити је тако да измеђубиљака буде растојање од 25 см. Семе лако опада. Због тогатреба цвасти, пре него што сазру, отсећи заједно са стабломи сушити у хладу. Ако је посејана на доброј земљи, бора-жина се одржава на истом месту више година, пошто јојсеме лако испада.

К а д у љ а (Salvia officinalis L.)

Кадуља (пелин, жалфија) је полужбунаста биљка изпородице уснатица. Стабло јој је обрасло сивим маљама, аисто тако и лишће. Цветне групе се састоје из малог броја

246

плаво — љубичастих цветова, који под повољним условимаобилно излучују нектар. Слушао сам од пчелара из РијекеЦрнојевића (1936) да кадуља може толико медити да рунаоваца која пасу по брдима омедљаве. Код нас кадуља са-моникло расте у Црној Гори, Херцеговини, Далмацији и наДалматинским острвима, док се у неким земљама гаји каопосебна култура због њене лековитости.

Кадуља цвета у мају и јуну и то прво у нижим преде-лима, а затим у вишим, тако да се пренашањем кошницаможе користити више од месец дана. Пчеле је посећујуврло марљиво. Понека се пчела завуче тако дубоко у цветда се једва може приметити. У Црној Гори, Херцеговини иДалмацији претставља главну пчелињу пашу са које се са-купе велике количине меда. Има затворенозлатну боју,пријатан мирис и нарочити укус.

Кадуља је, поред тога што је медоносна, и лековита.За лек се употребљава лист после цветања, кад са.зри. Одлистова и врхова гранчица добија се парном дестилаци-јом етарско уље. Лист се употребљава као лек за уста,десни л грло. Често се дешава да биљобери приликомбрања лишћа и врхова чупају целу биљку из корена. Тимесе наноси штета не само пчеларству већ и народној при-вреди уопште.

Л и п а (Tilia)

Липа је најомиљеније дрво у нашем народу. Много јецењена због мириса у доба цветања, због цветова, који,кад се осуше, служе за справљање лековитог теја, збоггустог хлада за време великих врућина, због изврсне гра-ђе за намештај и због меда који у изобиљу даје пчелама.У ранија времена, по читавој нашој земљи било је липо-вих шума —i липара. Последњих сто година многе сушуме посечене и искрчене. Та судбина није мимоишлани липове шуме. Данас су оне реткост. Има их још у пла--нинама источне Србије, око Доњег Милановца, МајданПека и Сокобаше, затим у Фрушкој Гори, а у мањој мерии у другим шумским крајевима.

Липа има на окућници сељачких домаћинстава, у дво-риштама школа и црквеним портама, у градским парковимаи дрворедима, али не у толикој мери колико би требалопрема вредности овог дрвета. У Београду се, на пример,липи не поклања довољна пажња. Много се више саде

247

разне тополе и друга страна дрвета, која су мање лепа одлипе, немају тако мирисан цвет и не дају пашу пчелама.Међутим, пчеле су Београду исто толико потребне коликои другим местима, јер он има много хиљада родних др-вета, чији принос зависи од пчела. Ни други градови нестоје боље од Београда. Што се липа довољно не сади,много су криви и сами пчелари, којих у нашој земљи имавише десетина хиљада. Кад би се сваки постарао да го-дишње посади само по једну липову садницу, ми би задесет година имали близу милион липових дрвета. Тај бројби за 20-30 година престављао богату нектарну пашу запчеле. Рачуна се, да један цвет излучи у току 5-6 данапросечно 43,5 мг нектара, односно 15,2 мг шећера. Ако наједном дрвету осредње старости има 300.000 цветова, ондаизлази да се са једног дрвета може добити око 4,5 кг ше-ћера или око 5,5 кг меда. С дрвета преко 50 година ста-рости може се добити двапут толико меда. Неки мисле даједна липа може дати и више меда, па чак колико и једанхектар хељде.

Иако се липа ставља на чело свих медоноша, ипак сене може рећи да она у свима крајевима и сваке годинедобро меди. Има крајева у којима слабо или никако немеди. У другим пак крајевима излучивање нектара је про-менљиво, од слабог до обилног. У првом случају треба тра-жити узрок у неповољним условима за живот липе (зем-љиште, рељеф, изложеност ветровима итд.), док се осталислучајеви могу објаснити временским условима у доба раз-вијања пупољака и што је нарочита важно за време цве-тања. Врућине, хладни ветрови и јаки пљускови штетноделују на нектар, док га хладно и облачно време умањују.Топло сунчано време с малим топлим кишама доприносиобилном излучивању нектара. Нарочито добро делује благаи топла киша пре цветања. При повољним условима у цве-товима се могу запазити ситне капљице слатке и мириш-љаве течности. Тад је један цвет довољан да пчела напунимедни желудац.

Цветови липе су мали, зеленкасто жуте боје, врло при-јатног мириса и висе у китама. Цветање траје 2-3 недеље,али понекад може да прође и за пет дана. С обзиром да имавише врста липа, које цветају једна за другом, липовапаша може да траје и читав месец дана. Пчеле најрадијепосећују липов цвет ујутру и увече, јер је тад излучивањенектара најобилније. Кад су прилике повољне, пчеле сезадржавају на цветовима липе дубоко у ноћ. Код нас липа

248

обично цвета у равницама у јуну а у планинским краје-вима у јулу. Липов цвет се бере, суши и употребљава засправљање липовог чаја. Приликом брања, често се с дрве-том поступа врло некултурно. Ломе се гране и гранчице ина тај начин се не само смањује принос у наредној години.већ квари и изглед дрвета. Дужност је пчелара а нарочитоњихових организација, да предузму мере да се липе кул-турније користе.

Липов мед (липовац) се на тржишту добро цени. Сматрасе да по каквоћи не заостаје од меда кадуље. Има веомапријатан укус и мирис и светлу боју са жутим преливом.Кад се ушећери, добива се тврда жућкаста маса.

Кад нема довољно нектара, пчеле са липе скупљају ицветни прашак а неких година и медљику.

Семе липе сазрева ујесен, крајем месеца септембра илиу почетку месеца октобра. Најбоље је да се посеје ујесену редове на растојању од 18-20 см и да се покрије слојемситне земље, дебљине 2 см. Кад изникну, биљчице су врлонежне те их треба засенчавати. Друге године их треба пре-садити и на новом месту их оставити неколико година, даојачају, па их онда посадити на стално место. За један хек-тар је потребно око 50 кг семена. Липа се може размно-жавати и изданцима.

Као што је напред речено, липа има више врста, одкојих ћемо поменути неколико које се најчешће сусрећу.

249

1 ) Ц р н а л и п а , к р у п н о л и с т а ( Т i l i а platyphyllusScop.) с крупним светлозеленим лишћем и светложутимцветовима у китицама од по 2-5. Цвета око 15 јуна а поне-кад и раније. Осетљива је према мразу.

2) С и т н о л и с т а л и п а (Т. cord.tа Mill.) са ситнимзагасито зеленим лишћем с обе стране и жутобелим цвето-вима сакупљених по 5-11 у китицама. Распрострањена је поцелој Европи, Западној Азији и Јужном Сибиру. Развијасе у велика дрвета (до 25 м) с густим круном. Врло је ме-доносна. Цвета крајем јуна а у планинама у јулу.

3) Б е л а л и п а , с р е б р н а с т а (Т. alba W. К.) скрупним лишћем, с доње стране беличасте (сребрнасте) бојеи светложутим цветовима. Код нас је јако распрострањена.

4) С р е д њ о л и с т а ц р н а л и п а (Т. intermedia D. С.)с лишћем средње величине ,зеленообојено с обе стране.Цвета у другој половини јуна.

5) К р и м с к а л и п а (Т. euchlora К. Koch.) с јасно зе-леним, мало сјајним лишћем, средње величине. Цвета кра-јем маја или почетком јуна. Има је у Београду у дрворе-дима и парковима.

Л и с и ч и ј и р е п(Echium vulgare L.)

Лисичији реп је дво-годишња биљка из поро-дице боражина, висине 30-90 см. Цветови су му у по-четку ружичасти, а затимпостају отворено плави.Груписани су у густе увој-ке у облику метлице. Каодивља биљка спада у редкорова. Због тога што обил-но лучи нектар, пчелари јегаје у близини својих пче-лињака као културну биљ-ку. Према прорачунима ис-питивача ове биљке, онадаје с једнг хектара 250-300 кг меда. Семе се упо-требљава за исхрану жи-

вине, а слама за гориво. Лисичији реп обилно излучује нек-тар на тихом, и влажном времену, док на суши или кад

250

дува сув ветар сасвим престаје с излучивањем. Обичноцвета у мају и јуну. Нектар излучују цветови док су јошружичасти.

Сеје се рано упролеће у добро припремљену земљу.За један хектар је довољно 3-4 кг семена. Пред сејање семепомешати са земљом или песком. Посејану површину по-дрљати лаком браном тако да семе буде покривено земљомоко 1 см. У првој години лисичији реп не цвета. Друге го-дине, из корена избија једно или више стабала, из којихсе развијају бочне гране и на њима велики број цветнихувојака (венчића). Кад донесе плод, биљка угине заједно скореном. Лисичији реп не ваља густо сејати. Између двебиљке растојање не треба да буде мање од 30 см.

М а с л а ч а к (Тагахасumofficinale L.)

Маслачак je дуго-вечна зељаста биљка.Врло је распрострањен усвим крајевима света сумереном климом. Од-лично успева на ливада-ма које се ђубре, на де-телиштима, на напуште-ним њивама, поред путе-ва и око кућа. Он успевасвуд, али нарочито воливлажне и ђубревите ли-ваде. Припада главичас-тим биљкама. Његовацваст, главица састоји сеод 100—200 жутих јези-частих цветића, чији сукруничини листићи у ос-нови срасли и образујукратку цевчицу у којојсе скупља нектар. Ноћуи на кишовитом временуглавице се затворе иштите нектар и цветни прашак од кише и росе. Маслачакуне шкоди ни стока ни коса. Кад се опасе или покоси, брзообнавља своје надземне органе. Због тога цвета готово целе

251

године, од раног пролећа до позне јесени. За пчеле је на-рочито интересантан упролеће пре и после цветања воћа,јер им даје нектар и цветни прашак у великим количинамакад су ове материје најпотребније за извођење легла. По-некад нектар омане, али се то никад не дешава са цветнимпрашком. Због тога се сматра да је маслачак најважнијиизвор цветног прашка. У многим крајевима, без маслачкапчелиња друштва се не би могла развити за доцније главнепаше (багрем, липа, ливада). Треба истаћи још и то да јеи квалитет цветног прашка готово ненадмашив, јер садржи11% беланчевине, 13% масти и 40% шећера.

Код нас маслачка нарочито много има у Срему. Тамосе у рано пролеће често ливаде жуте, као да су покривененеким жутим покривачем. Тада пчелиња друштва накупемеда, који је жуте боје, густ и лепљив. Брзо се кристалишеи претвара у густозрнасту масу.

О л а ј н а р е п и ц а (Brassica napus var. Oleifera Metzg.)

Олајна репица je културна биљка из породице крста-шица. Из њеног се семена добива уље. С успехом се гајиу крајевима у којима успева шећерна репа. На јакој хлад-ноћи хоће да озебе. Код нас се највише гаји у Војводинии Слaвонији. Цвета у мају. Цветови су жуте боје и излу-чују нектар, који у великом броју, по цео дан, привлачипчеле.

Олајна репица је врло значајна медоносна биљка. Онамного доприноси да се пчелиња друштва развију за поз-није паше. Она то чини не само нектаром, већ и цветнимпрашком коју пчеле скупљају с њених цветова. Јака пче-лиња друштва могу дневно да скупе на олајној репици ипо 4 кг меда. Мед је жуте боје, брзо кристалише и лакоукисне. За зимницу није добар, те вишак треба одмах ис-трести.

Постоје две врсте репице: озима и јара. Озима се сејенешто раније него пшеница. За један хектар је потребно6—8 кг семе. Јара репица по медоносности мало уступаозимој. Сеје се рано упролеће и даје познију пашу. На је-дан хектар је потребно 12—16 кг семена.

Олајној репици је сродна г о р у ш и ц а (Sinapis arven-sis L.). Гаји ce такође као уљана биљка. Код нас расте каокоров по житу. Понекад је има тако много да изгледа каода је посејана. Цвета дуго, у мају и јуну. Има отвореножуте цветове, који пчелама дају доста нектара и цветног

252

прашка. Горушице има кајвише у Срему. Тамошњи пче-лари у њу полажу много наде. „Оно што не да багрем, даћегорушица" — веле они.

Пчеле радије посећују горушицу у првом периодуцветања.

С у н ц о к р е т (Helianthus annus L.)

Сунцокрет је општепозната једногодишња биљка, изчијег се семена добија одлично уље за јело. У нашој сеземљи гаји на великим површинама. Биљка има јаку де-белу стабљику, на чијем се врху налази велика главицасастављена од много малих цветића. На ободу главице сукрупни језичасти неплодни цветови, отворено жуте боје.Унутра, између неплодних налазе се плодни цветови. Онине цветају сви у исто време. Прво се развијају крајњи анапослетку средишни. Према томе се цветање одвија уконцетричним круговима од периферије ка центру. Цве-тање једне групе траје два дана. Првог дана се појављујусамо прашници. Другог дана они уступају место тучковима,кад се и обавља опрашивање. На тај начин је онемогућенода цветни прашак истог цвета падне на тучак. Али ако недође до опрашивања другог дана, цвет не вене, већ у томстању може остати више дана, па чак и две недеље. Цве-тање траје 30—40 дана. Обично почиње крајем јуна а за-вршава се крајем јула. Пчеле радо посећују цветове сун-цокрета у току целог дана. Једно јако друштво може данакупи у току цветања 10—20 кг меда. Рачуна се да је је-дан хектар сунцокрета може да да до 50 кг меда.

Према запажањима неких пчелара, многе пчеле стра-давају посећујући главице сунцокрета, тако да друштвајако ослабе. Ова појава може се објаснити тиме што сун-цокрет, нарочито у другом периоду цветања, излучује ле-пљиву течност која брзо онеспособи пчелу. На топлом вре-мену дејство ове течности је слабије него на хладном, тесе тиме може објаснити јаче и слабије страдавање пчела.

Мед од сунцокрета има жуту ћилибарску боју и опорукус. Кристалише крупозрнастим кристалима.

Ф а ц е л и ј а (Phacelia tanacetifolia Benth.)

Фацелија је једногодишња зељаста биљка из породицеводолистника (Hydrophillaceae). Каже се да је донесена изКалифорније, где даје велике количине меда. Међутим, но-

253

вија америчка пчеларска литература и не помиње овубиљку као неки важнији извор нектара. У Европи нема ниједне земље у којој није позната и где се специјално негаји као пчеларска биљка. Сви пчелари који су је гајилислажу се да је она једна од најмедоноснијих биљака. Постојеизвештаји да даје с једног хектара и по 1.000 кг меда. Непробира земљиште и дуго цвета.

Нормално развијена биљка има јако, при дну дрвенастостабло, из кога избијају до 20 бочних грана. Из ових такође

израстују друге, мањегранчице. На стаблу, гра-нама и гранчицама налазесе цвасти, које се састојеиз већег броја увојака (4-U-9-11). Што је грана већа,то има више увојака. Стаб-ло биљке завршава се нај-већом цвасти. Ова се цвастпонекад дели на двоје иима 11 увојака. Цваст глав-ног стабла има 70 цветићаа цвасти грана и гранчицапо 40-50. Крунице су плавебоје.

Фацелија почиње дацвета после 30-45 дана оддана кад се посеје. Пчелепосећују цветове фацели-је од раног јутра до мрк-лог мрака. Оне то чинебез обзира на време, пачак и на највећоћј суши.

Мед од фацелије је светложут или сасвим бео, пријатногмириса и укуса. По квалитету не изостаје иза липовца.

Фацелија, као што је напред речено, не пробира зем-љиште (једино не успева на слатини), али ово треба бла-говремено угарити и подрљати. Може се сејати ујесен, алитако да до зиме не никне, јер се у противном може деситида измрзне, рано упролеће, чим снег падне, затим у мартуи напослетку у априлу. У крајевима с довољно воденог та-лога или на кишним годинама, изузетно се може сејати и-доцније. Ујесен или рано упролеће посејана фацелија сти-же пре багрема, кад у многим крајевима нема друге паше.Доцније посејане парцеле сустижу једна другу, тако да

254

обезбеђују пашу све до краја јула. Ако се фацелија посејеу јуну и за њено развиће буде повољних услова, она ће цве-тати у августу и септембру. Сејање фацелије је нарочитопотребно у близини пчелињака који се баве извођењемматица.

За добар развој фацелије и обилно излучивање нек-тара је врло важно да се не посеје често. Ако се посејечесто, онда је, кад биљке достигну висину од 2 см, браномразредитити тако да једна од друге буде удаљена на ђу-бревитој земљи 10—12 см а на слабој 5 см. Семе је бољебацати у влажну него у суву земљу. Затрпавање семенасе врши кад су у питању мање парцеле грабуљама а већелаком браном (дрљачом). Семе ниче кад се посеје увлажну земљу после 7 дана, а кад се посеје у суву после15 дана. Фацелија не тражи неку нарочиту негу. Ако јесејана у редове, довољно је да се једанпут земља измеђуредова испраши или ако је посејана из руке, да се кораразбије браном. За један хектар земљишта довољно је6—12 кг семена.

Фацелија се жање кад из доњих делова увојака почнеда испада зрно. Жање се рано у јутру, док је још роса.Руковет се скупља и веже у мале растресите снопиће,који се затим слажу у мале крстине. Кад се добро ссуше,одвозе се и вршу као и детелина.

Чињени су покушаји да се фацелија искористи каосточна храна, али без успеха. Стока је једе док је млада,пред цветање и у почетку цветања. Међутим, кад пре-цвета, одрвени и стока је не једе. Засада је најбоље иско-ришћавати је за пчеле и за семе, које има добру прођукод пчелара.

X е љ д а (Polygonum Fagopyrum L.)

Хељда спада у ред врло медоносних културних би-љака. Гаји се због брашнавих зрна, која се употребљавајукао и зрна осталих житарица, пошто се предходно самељуУ брашно, или у зрну. Иначе је једногодишња биљка.Хељда има две врсте цветова, једне с дугачким прашни-цима и кратким тучковима а друге с кратким прашницимаа дугачким тучковима, што омогућује укрштено опраши-вање, у коме пчеле играју врло важну улогу. Кад пчелапосећује цветове с дугим прашницама, она доњим деломтела додирује прашне кесице а главом жигове на тучко-

255

вима и обрнуто, кад посећује цветове с дугачким тучко-вима, додирује доњим делом тела жигове а главом прашнекесице. Свака биљка има само једну врсту цветова. Цветсе успешно опраши и оплоди кад цветни прашак из праш-них кесица дугачких прашника доспе на жигове дугачких

тучкова, односно кад цветни пра-шак из прашних кесгада краткихпрашника доспе до жигова краткихтучкова, из чега јасно излази да јешрашивање и оплођавање готовонемогућно без инсеката. Добивеносеме кад се посеје даје приближнопола биљака са дугачким прашни-цима и кратким тучковима а полас дугачким тучковима и краткимпрашницима.

Цветање хељде траје више одгри недеље. У почетку се отварају

доњи цветови затим средњи и на-послетку горњи. Првих десет данадветање је најобилније и за пчеларенајважније. Цветови луче нектарсамо ујутру. Због тога их и пчелеу то време живо посећују. Дошшјесу посете све ређе и у подне сас-зим престану. С једног хектара

хељде добива се обично 30—60 кгмеда.

Хељда као усев заузима зем-љиште око 60 дана. Обично се сејекад прође опасност од мразева(слана), јер је према хладноћи осет-љива. Брзо ниче и за 15—20 дана

после сетве почиње да цвета и излучује нектар. Кад пре-цвета потребно је 10—15 дана да семе сазри. Хељда наро-чито успешно напредује кад се посеје после кише. Она неволи хладноћу и ветрове али исто тако ни велике врућинеза време цветања. За један хектар потребно је 80—100 кгдоброг семена. Семе треба сејати на дубину од 3—4 см. Коднас се хељда успешно гаји у Словенији и другим планин-ским пределима. Тамо пчелари често добивају знатне коли-чине меда од ове биљке. Она се гаји врло много у свим кра-јевима света. Ниједна култуна биљка не даје толико медаколико хељда.

256

Мед од хељде је угасито румене боје, у грлу мало палии има необично јак мирис, по коме се лако разликује одосталих врста меда. Лица која навикну да га употребља-вавају радије га узимају него друге, најфиније врсте меда.Мана је овог меда у томе што садржи велики процент воде(до 32%) те се мора после истресања подвргнути специ-јалној нези у циљу смањивања процента воде. Кад се уше-ћери, претвори се у кашасту масу, која се не стврдњава.

Ц р н и ц а (Erica carnea L.)

Црница (црњуша, вресика, зимоцвет) је зимзелени пу-зави дрвенасти шиб, из чијег стабла избијају гранчицедуге 20-30 см, покривене игличастим лишћем. Гранчицесу ca свих страна окићене цветовима црвене боје. Расте

густо по шумама црногорице, нарочито ако је ретка. Штет-на је за шуму. Зато се шумари труде да је искорене.

Црница почиње да цвета још сјесени и ако је зимаблага цвета у току целе зиме, али најобилније цвета упро-

Живот и гајење пчела 17 257

леће. Тад земља у ретким шумама изгледа као да је пок-ривена црвеном чохом. У највишим планинским пределимацрница цвета чак до јуна.

Црница увек добро цвета после влажне и топле јесении снежне зиме. Пчеле је добро посећују кад год могу даизлећу. Ако се кошнице рано спролећа пренесу ближецрници, пчеле могу да сакупе знатне количине меда (10-20кг). Мед је отвореножуте боје и дуго времена се не ушећери.

Црници је сродан в р и с а к (Calluna vulgaris Salisb.)траволики гранати шиб који цвета од јула до новембра ипчелама даје одличну пашу. Расте на ивицама шума, напропланцима и у сасвим разређеним шумама, на испашамаитд. Углавном воли отворене просторе и сунце. Има га на-рочито много у Црној Гори, Босни, Далмацији и Лики, гдепчеле кад падну добре кише у јулу и августу накупе ве-лике количине меда (20-60 кг) На обронцима Велебита ври-сак изазива ројење у септембру и омогућује да се чак итако позни ројеви припреме за зиму.

Мед од вриска је затворено жуте или црвенкасте боје.Има свој нарочити укус, те га лица, док се не навикну натај укус, нерадо узимају. Из caћa се тешко истреса, јер јерастегљив.

ДРУГА ГРУПА МЕДОНОСНИХ БИЉАКА

А м о р ф а (Amorpha fruticosa L.). — Средњи шиб сасавитљивим гранама и дугуљастим цвастима, у којима сузбијени многобројни ситни љубичасти цветићи. Цветапосле багрема и пчелама даје доста нектара и цветног пра-шка. Расцветалу аморфу пчеле живо посећују у току це-лог дана. Аморфе има много поред Саве. Размножава севрло лако из семена.

Б а д е м (Amygdalus communis L.). — Врста воћа којауспева у топлијим крајевима. Има крупне беле и белоцр-вене цветове, с којих пчеле сакупљају нектар и цветнипрашак. Цвета рано упролеће. У Београду и јужно од Бео-града се у баштама може наћи ова воћка.

Б е л а в р б а , с р е б р н а (Salix alba L.). — Опште по-знато и распрострањено дрво. Расте на влажним теренима,поред река. Цвета рано и пчелама даје нектар и цветнипрашак. Исто тако је медоносна и б е л а в р б а , к р т а(Salix fragilis.). Обе ове врбе пчеле одлично посећују, јер уто време кад оне цветају има мало расцветалих биљака.

258

Б о б (Vicia faba L.). — Гаји се за људску и сточнухрану. Цвета у јуну. Медоносан је, али не увек. На сушиуопште не меди.

Б о к в и ц а (Plantago media L.). — Дугогодишња ко-ровска биљка са цветовима у дугуљастом цилиндричномгустом класу. Прашни кончићи су љубичасти. Цвета од мајадо септембра. Пчелама даје много прашка.

Б о р о в н и ц а (Vaccinium Myrtillus L.). — У шумскимпределима јако распрострањен и добро познат полужбунс црним бобицама, које се у свежем или осушеном стањуупотребљавају за јело и у медицини. Од њих се може пра-вити и вино. Расте на местима где је шума исечена, затимна пропланцима, у близини мочвари итд. Цвета у мају ијуну. Цветове боровница пчеле врло радо посећују и изњих узимају нектар. Јако друштво може дневно да сакуписа цветова боровнице до 2,5 кг меда. Мед од боровница једоброг квалитета: има јак мирис и пријатан укус. Боја му

17* 259

Б и с е р а к (Symphoricarpus racemosus Mich.). — Украснишиб са ситним цветовима ружичастоцрвене боје и плодомбелим као снег, величине и облика крупних трешања.Цзета дуго од маја до октобра и увек меди. Сродан му јец р в е н о п л о д и б и с е р а к (S. orbiculatus Mich.). с пови-јеним прутовима, који почиње да цвета још у марту. Обашиба се размножавају резницама а и дељењем.

је мало црвенкаста или сасвим светла. Боровници је сроднаб р у с н и ц а (V. vitis idaea.). Она боље издржава мразевеод боровнице, али је мање медоносна.

Б о с и љ а к (Ocimum Basilicum L.). — Омиљено цвећенаших народа, нарочито старијих особа. Може се наћи усвакој сеоској башти. Има гранато стабло висине око 30 см,окићено ситним белим цветићима, које пчеле врло радопосећују. Цвета у јулу и августу.

Босиљак је и лековитабиљка. Садржи етарског уљаи танина. Цела биљка има јакмирис. Размножава се семе-ном.

Б р е з а (Betula alba L.). —Цвета једновремено с листа-њем. Пчеле с њених реса узи-мају цветни прашак.

Б р е с к в а (Persica vulga-ris Mill.). — Цвета крајем мар-та, одмах после кајсије. Ме-доносна је као и кајсија. У то-ку лета је чеето нападају лис-не ваши, те се на лицу листапојављује медљика, коју пче-ле у недостатку нектара са-купљају.

Б р е с т (Ulmus.). — Спадау ред добрих медоноша. Цветарано, пре него што листа. Пче-ле га толико посећују да из-гледа као да се око њега окуп-ља рој пчела. Има више врста

бреста, Код нас су познати: ц р н и б р е с т (Ulmuscampestris Sm.), б е л и б р е с т (Ulmus effusa Wild.), п л у -т а с т и б р е с т (Ulmus suberosa Ehrh.) и планински брест(Ulmus scabra Mill.) Брестови воле јаку, влажну земл>у. Упланинама се може наћи само последња врста.

Б р ш љ а н (Hedera Helix var. arborea L,). — За пчелар-ство је интересантан само кад расте као „дрво". Тадацвета. Читаво се „дрво" окити безбројним цвастима лоп-тастог облика, које се састоје из зеленкасто — жућкастихцветова. Пчеле их радо посећују и сакупљају нектар ицветни прашак затворено — жућкаете боје. Цвета од сеп-тембра.

260

Б у н д е в а (Cucurbita Реро L.). — Гаји се у њивама из-међу кукуруза а и као посебна култура. Има двојаке цве-тове: једне с мушким а друге са женским органима. Спадау ред добрих медоноша. Дуго цвета (од јуна до септембра)и даје пчелама нектар и цветни прашак. Пчеле је посећујуврло живо у јутарњим часовима. Често се могу наћи у јед-ном цвету и по две пчеле. Мед је жуте боје и има свој наро-чити укус и мирис. Дулеци и тикве, који се употребљавајуза људску храну, такође спадају у ред медоносних биљака.

В е л и к д а н ч е (Pulmonaria officinalis Tourn.). — Дуго-годишња зељаста биљка с цветовима који су у почетку цр-вени, а затим љубичасти.Расте у листопадним шу-мама. Цвета у марту и ап-рилу и обилно лучи нек-тар. Даје пчелама рану па-шу.

В е л и к и в р е с (Ericaarborea L.)r, — Шиб, растеу Херцеговини и Далмаци-ји. Цвета рано и дуго (одјануара до априла) и дајепчелама добру нектарнупашу. Мед му је густ, ја-ког мириса и боје жуто цр-венкасте. Одличан је запоправљање медова без ми-риса.

В и н о в а л о з а (Vitisvinifera L.). — Својим сит-ним жутим цветићима при-Јатног мириса привлачипчеле, које у њима налазенектар, у неким крајевимане меди, те је пчеле не по-сећују.

В и с и б а б а (Galanthusnivalis L.). — Дугогодишњалучаста биљка с белим цветом, који се појављује док сеснег још није потпуно отопио. Даје пчелама нектар.

В и ш њ а (Prunus cerasus L.). — Цвета крајем марта.Издашна је у лучењу нектара, али овај има мање шећеранего нектар трешње.

261

В р б о в а т р а в а , в р б е н и ц а (Epilobium angustifoliumL.). — Има сочно стабло које понекад расте до висине чо-века. На врху стабла је цваст (грозд) с крупним љубичас-тим цветовима, који, по излучивању нектара, стоје на првомместу међу зељастим биљкама. Према прорачуну струч-њака један хектар под овом биљком може да да 500-600 кг

меда. Пчеле је посећују од9—11 и од 15—16 часова.Врбова трава је нарочитомедоносна кад су ноћи хла-дне а дани топли. Успевана влажним засенченимместима, на шумским зга-риштима, на теренима са-сечених шума док је неугуше друге биљке. Раз-множава се семеном и ко-реном. На једном местуостаје по неколико година.Мед је провидан, зеленка-сте боје, чист и врло при-јатног укуса. Брзо криста-лише. У САД и Русији вр-бова трава даје велике ко-личине меда. Код нас јеима у Босни. Цвета у јулуи августу.

Г а в е з (Symphytum of-ficinale L.). — Расте на вла-жним ливадама и пашња-цима. Спада у племенитекорове. Пчелама даје нек-тар. Цвета од јуна до сеп-тембра. Лековит је.

Г л е д и ч ј е (Gledit-schia triacanthos L.). — Високо трновито дрво са ситним зе-ленкастим цветићима. Кад је у цвету, пчеле га врло живопосећују и сакупљају нектар. Мање је медоносан од ба-грема а цвета после овог. Одлично подноси резање, те сезбог тога а и због великих трнова (бодљи) употребљава заживу ограду. Размножава се из семена.

Глицинија кинеска (Glicine chinensis Sims.). —Пузави украсни шиб с крупним љубичастим цветовимасакупљеним у гроздове. Цвета у мају. Пчелама даје нектар.

262

Г л о г (Crataegus) — Расте као већи шиб или као ос-редње дрво с врло јаким бодљама. Цвета у мају. Пчеле гарадо посећују. Пчелари се жале да се за време његовог цве-тања пред кошницама може видети већи број мртвих пчела.Претпоставља се да је нектар глоговог цвета отрован запчеле. У шуми Мајдан Кучајне има врло много глоговихдрвета, али се није могло утврдити штетно дејство глого-вог цвета иако су га пчеле живо посећивале.

Г р а х о р и ц а (Vicia sativa L.). — Једногодишња биљ-ка из породице махуница. Гаји се за зелену храну и за семе.Расте и као дивља. Највише нектара дају ванцветне мед-нице. Цвета од маја до августа. Кад излучује нектар, пчелеје живо посећују. Мед је густ и тешко се истреса.

Г р а ш и ц а (Vicia cracca L.). — Личи на обичну грахо-рицу. Кад је у цвету, пуна је гроздића са ситним плавимцветовима. Расте по ливадама, између жбуња, у вртовимаитд. Цветају јуну и јулу. Пчелама даје нектар. Понекад саове биљке пчеле могу да сакупе доста меда.

Д а ф и н а (Eleagnus) — Расте као шиб или дрво. Личина врбу. Има ситан, изнутра златножут а споља блиставосребрнаст цвет. Кад цвета, мирише цела околина. Пчеле јерадо посећују. Цвета у мају. Плод неких врста се једе.

Д и в и з м а (Verbascum) — Дугогодишња зељаста биљкас отворено жутим цветовима на правом вретенастом стаблу.С ове биљке пчеле углавном узимају цветни прашак. Некимисле да је отровна за пчеле, у шта је тешко поверовати.Дивизма спада у лековите биљке. Осушени круничинилистићи улазе у састав плућног чаја.

Д и в љ и к а р т о п (Viburnum Opulus L.).—Шумски шиб.Најчешће расте по обалама и трњацима. Пчеле радо посе-ћују велике цвасти састављене од ситних белих цветића,који се развијају у мају. На крајевима цвасти налазе секрупни неплодни цветови. Дивљи картоп је медоноснији навлажном терену. У парковима се гаји питоми картоп „снеж-на лопта", али он није медоносан. Дивљем картопу је сродначибуковина или удика (Viburnum Lantana), која је такођемедоносна.

Д и њ а (Cucumis Melo L.). — Цвета у јуну и јулу. Мањеje медоносна од краставаца. Пчеле је посећују због нектараи цветног прашка.

Д о б р и ч и ц а (Glechoma hederacea L.)- — Вишегодишњадивља биљка. Расте у шумама, пo жбуњу до 60 см висине.Стабло јој је лежеће с уздигнутим гранчицама, на којимасу љубичасто — плави цветови скупљени у полуштитове.

263

Цвета 6д априла до јула. Пчеле у цветовима налазе нектари цветни прашак.

Д р а ч , ч а л и ј а (Paliurus aculeatus Lam.). — Трновитишиб. Погодан за живу ограду. Има ситне цветове златно-жуте боје. Цвета врло дуго, од априла до октобра. Дајенектар.

Д р е н (Comus mas L.) — Расте као шиб или малодрво. Врло је медоносан. Цвета врло рано, често још уфебруару. Има жуте цветиће, који чине да се дрен завреме цветања врло лако открива у шуми. Пчелама дајенектар и цветни прашак у доба кад их у природи имаврло мало, а пчелињим друштвима су потребни за њи-

хово развиће. Заслужује ве-лику пажњу пчелара. Дрводрена је веома чврсто и многоцењено. Плод је меснат, зат-ворено црвене боје. Употреб-љава се за јело и за справ-љање напитака.

Д у в а н (Nicotiana) — Да-је пчелама добру пашу у дру-гој половини лета. Мед од ду-вана помало горчи, али је заисхрану пчела врло добар.Фабрике дувана га употреб-љавају за испирање бољихврста дувана.

Д у њ а (Cydonia vulgarisL.). — Цвета после осталогвоћа а нешто пре багрема.Цветови највише излучујунектар у периоду од сазрева-ња прашних кесица до опло-ђавања, кад их пчеле врло

радо посећују. Један цвет излучи просечно око 3,5 мгнектара.

Е с п а р з е т а (Onobrychis sativa Lam.). — Гаји се каопићна биљка а расте и као дивља. Плод јој је полуокруглаједносемена махуна. Цветови су ружичасти или црвени уконусним гроздићима. Образује дугачак корен (до 10 м.)Прве године даје појединачне стабљике, а друге се тићи.Даје сено које се сматра као најбоље за све врсте стоке, анарочито за коње. У зеленом стању не надима.

264

По излучивању нектара, еспарзета спада у одличнемедоноше. Јака друштва могу дневно да сакупе по 4 кгмеда. Мед од еспарзете је мирисан, пријатан по укусу,провидан и отвореножуте боје. Тешко кристалише, а каддо тога дође добија кремкасту боју.

Еспарзета се највише гаји у Француској. У депар-тману Лоаре трећина земљишта је под еспарзетом. Онацвета двапут. Првипут после цветања воћа и други путмесец дана после кошења. Цветање траје 3-4 недеље.Пчеле са еспарзете сакупљају поред нектара и цветнипрашак.

Еспарзета заслужује пуну пажњу пчелара. Ово уто-лико више што подноси сушу, може се гајити на запуш-теном земљишту, на падинама брда, на каменитом и не-плодном терену. За еспарзету земљиште треба дубоко уз-орати. Сеје се упролеће.

Ж а л ф и ј а л и в а д с к а (Salvia pratensis L.) — Растеу ливадама, пашњацима и поред путева. Спада у породицууснатица. Цветне групе се састоје из по 6 плавих цветова.Горњи део крунице је повијен у облику срца (горња усна).Круница је трипут дужа oд чашице (20-25 мм) Пчеле јерадо посећују, јер обилно лучи нектар. Њихов рад је нештоотежан због дубине цветова.

Ж а л ф и ј а п р с т е н а с т а (Salvia verticillata L.) Ви-шегодишња биљка. Одлично подноси сушу. Врло добракао медоноша. Црвено — љубичасти цветови груписанису у облику лоптица око главног и бочних стабала, који сезавршавају цвастима у облику китице. Луче доста нек-тара, који је провидан, безбојан и без мириса, с великимпроцентом шећера. Једна биљка има око 8.900 цветова.Цвета од јуна до септембра. Расте дивље на сунчаним мес-тима, око јаркова, поред путева итд.

Ж д р а љ е в и н а , ж д р а љ и к а (Melilotus officinalisDesr.) — Двогодишња лептираста биљка с правим грана-тим стаблом до 1 м висине, на коме се развијају дугачкигроздићи састављени из отворено жутих цветића. Спадау ред врло добрих медоносних биљака, нарочито у другојгодини живота, што казује и њено латинско име (које дајемед). Одлично подноси сушу. Цвета од јуна до септембра.

Сличан ждраљевини је к о к о т а ц (Melilotus albusDesr.) Он има за разлику од ждраљевине цветиће белебоје. Расте под истим условима под којима и ждраљика.Пчелама даје нектар и цветни прашак.

265

Ждраљевина и кокотац се могу наћи у свим нашимкрајевима где у земљи има креча. Највише има, коликонам је познато, у долини реке Ибра. У Аустралији, Јуж-ној Африци и Сједињеним Америчким Државама се гаје

на великим површинама као кул-турне биљке, јер с једне странедају велику количину сточне хранеа с друге поправљају земљиште,богатећи га азотом. Усто оне тамодају главне количине меда. Јединиуслов за њихово успешно гајење јепостојање креча у земљи. Пореддвогодишњег кокотца у САД сегаји још и једногодишњи познатпод именом х у б а м д е т е л и н е .

Ж и в и п л о т (Lycium barbarumL.). — Шиб чије се гране у другојгодини повијају. Цвета цело летобледоцрвеним или љубичастимцветићима, који се налазе у па-зуху лишћа. Пчеле их радо посе-ћују. Живи плот се гаји као живаограда.

Ж у т а л у ц е р к а (Medicago falcata L.). — Дуго-годишња биљка са стаблом до 60 см висине. Има ситнежуте цветиће сакупљене у кратке китице. Расте по по-љима, ливадама, пашњацима и пропланцима а гаји се и каопићна биљка. Цвета од јуна до средине јесени. Пчеле јерадо пбсећују, скупљајући нектар и цветни прашак. Каосточна храна је изванредна. Успева свуда. Подноси да јестока пасе. Њена махуна има облик српа.

Овој пићној и медоносној биљци треба посветити вишепажње. Може се употребити и за побољшање квалитеталивадске и пашњачке траве, а може се и нарочито гајити,у мешавини с другим травама. За мешавину је довољно12 кг семена по хектару.

Ж у т и к а , ш и м ш и р и к а (Berberis vulgaris L.). —Украсни, помало бодљикави шиб до 3 м висине с малимпрстенастим цветовима груписани у жуте китице. Цвета умају и јуну. Пчеле је радо посећују, јер њени цветовиобилно излучују нектар. Плод жутике се једе. Каже се,да по финоћи укуса превазилази лимунов сок. Жутика је

266

погодна за живу ограду. Размножава се семеном. Но онаима и један велики недостатак. Гљивице које изазивајурђу на пшеници један стадијум свог живота проводе нањој, одакле прелазе на жито и причињавају велику штету.Отуд се не препоручује гајење жутике тамо где се гајежита.

З в е з д а н (Lotus corniculatus L.) — Расте у ливадамаи пашњацима. Цвета у мају и јуну. Пчелама даје нектари цветни пршак.

3 в о н ц е (Campanula medium L.) — Расте као дивља агаји се и као цвеће. Цвета у јулу и августу. Пчелама дајенектар и цветни прашак.

З и д н а л о з и ц а ( A m p e l o p s i s muralis Veitchi) — Садисе поред зидова. Има крупно лишће које личи на лишћебршљана. Штити зидове од влаге. Има ситне. зеленкаете,готово невидљиве цветиће, које пчеле у великом, броју по-сећују тако да понеком изгледа да је ту дошао рој. Изњених цветова пчеле узимају нектар и цветни прашак.Цвета у јулу. Размножава се калемљењем на петолиснулозицу. Плод јој је црна бобица, коју зими живина радоједе.

З л а т н и п р у т (Solidago virga aurea L.) — Дугого-дишња биљка с отвореножутим цветовима који образујуцваст у облику метлице. Расте до 1 м висине. Цвета од јуладо септмбра. На топлом и влажном времену даје нектар ицветни пршак. Најчешће се сусреће у сувим шумама ижбуњу.

З о в а ц р н о п л о д а (Sambucus nigra L.) — Расте каожбун и као дрво. Цваст у облику штита састављена је извеликог броја малих белих жућкастих цветића јаког ми-риса, који пчелама дају нектар и цветни прашак. Цвета умају. Осушени цветови се употребљавају за справљањечаја. Постоји још и зова с црвеним плодом (S. racemosa L.)Која је такође медоносна.

И в а п л а н и н с к а (Salix Caprea L.) — Расте као дрвои као високи шиб у планинама поред влажних увала а ус-пева и у равницама. Цвета врло рано, у фебруару и марту.Цвасти су седеће ресе (маце) састављене од мноштва ма-лих трубица с прашницима жуте боје. Меди готово свакегодине. Тамо где има доста иве пчелари не морају многода се брину за рану пашу, нарочито за цветни прашак, когаима у изобиљу. За пчеларство је исто тако важна и и в а

267

к р у н о л и с т а (S. grandifolia), која расте у долинама ицвета готово у исто време кад и ива планинска.

И в и ц а , р а н о з е љ е ( A j u g a reptans L.) — Расте уливадама и њивама. При-пада породици уснати-ца. Упролеће (април)пчелама даје доста нек-тара.

И г л и ц а л и в а д -с к а ( G e r a n i u m pratenseL.). — Вишегодишња ли-вадска биљка с плаво-љубичастим цветовима.Цвета цело лето. Сматрасе као добра медоноша,како по излучивањунектара тако и по дужи-ни цветања. Поред нек-тара, даје и цветни пра-шак.

И н к а р н а т с к а де-т е л и н а (Trifolium in-carnatum L.). — Једного-дишња биљка. Гаји сеза зелену сточну хрануи за пчеле, јер је врломедоносна. Кажу, да јепчеле радије посећујунего белу детелину. Цве-та у јуну. Цветови обра-зују дугуљасте конуснеглавице отвореноцрвенеили беле бoјe. Осетљиваје према суши.

Ј а б у к а (Pyrusmalus L.). — Спада у реддобрих медоноша. С је-дног хектара пчеле мо-гу да сакупе око 20 кгмеда, бледожуте боје иврло пријатног мириса иукуса. У крајевима с про-стрним јабучарима одјабука се може добити и

268

известан сувишак меда ако су друштва добро припре-мљена и јака.

Ј а в о р м л е ч (Acer platanoides L.) — Високо и врлолепо дрво с цветовима жућкасто—зеленим украсним бу-кетима. Цвета врло рано, препојаве лишћа. По својој медо-

носности је на првом местуиспред свих других врста ја-вора. Јака друштва могу дасакупе нешто и вишка меда.

Ј а в о р п р а в и (Acerpseudoplatanus L.). — Високо иврло лепо дрво као и јавормлеч. Од њега се праве гуслеи врло леп намештај. Лиснаплоча има три режња премапет код млеча. Миришљавицветови висе у гроздовима аразвијају се после листања.Мање су медоносни од цве-това млеча, али зато излучи-вање нектара никада не о-лане.

Ј а г о р ч е в и н а (Primulaacaulis L.). — Зељаста дугове-чна биљка са жутим мири-шљавим цветовима. Расте поретким шумама, шикарама иливадама. Пчеле је посећујузбог цветног прашка. Круница јој је дугачка, те теже до-лазе до нектара, али није искључено да узимају нешто инектара, нарочито кад су повољни услови за његово из-лучивање.

Јагорчевина је и лековита биљка. За лек се употреб-љавају корен и цвет.

Ј а р и ч (Sedum асге L.). — Ниски трн с кратким, дебе-лим, меснатим лишћем и жутим седећим цветовима. Растепо пешчаним и сувим местима, на обалама јаруга и река мна обронцима изложеним сунцу. Цвета у јуну и јулу и безобзира на сушу даје много нектара. Мед има зеленожутубоју. Цветове ове биљке пчеле посећују од јутра до мрака.У народној медицини се употребљава као лек.

Ј о в а , ј о ш и к а (Alnus) — Високо дрво, расте поредрека. Цвета (реса) рано упролеће и даје пчелама велике

269

количине цветног прашка и прополиса. Брањем реса можеи сам пчелар доћи до потребних резерви цветног прашка.За ово се препоручује да се обране ресе ставе у топлу собуна често сито, испод кога треба ставити хартију. Кад сeресе отворе, сито продрмати, па ћe цветни прашак падатина хартију.

Ј о р г о в а н (Syringa vulgaris L.) — Општепознатиукрасни шиб, који се може наћи у свакој башти, где сегаји због врло пријатног мириса. У околини Кучева растекао дивљи. Цветови јоргована излучују нектар, али је пче-лама често неприступачан због дубине цвета (10мм). Кадје влажно и топло време, нектар толико испуни левчићцвета да га пчеле могу узимати. Неки тврде да пчеле састране пробуше левчић и тако посрчу излучени нектар.

Ј у д и н о д р в о ( C e r c i s selinuastrum). — Велики иукрасни листопадни шиб. Цвета пре багрема. Тад су му ста-бло и све гране начичкане црвенкастим цветићима, из којихпчеле узимају нектар.

К а ј с и ј а (Prunus armeniaca L.). — Цвета рано. Пчелеје добро посећују. У нектару има близи 40% шећера.

К а л и н а (пасјаковина, мечковац) (Lygustrum vul-gareL.). — Гранати џбун висине до 3 м с белим мириснимцветовима на врху летораста у метличастој цвасти. Пче-лама даје нектар и цветни прашак. Цвета у мају и јуну.Погодна је за живу ограду. Њеним плодом (бобицама) хранесе птице.

К а н д и л к а (Aquilegia). — Дуговечна зељаста биљка,висине 30—60 см. Као дивља расте у шуми, а као питомагаји се у баштама. Цветови су велики и могу бити плави,љубичасти, ружичасти и бели. Имају мамузицу. Све врстекандилке с кратком мамузом више дају цветни прашак,а врсте с дугачком мамузом дају више нектар. Пчеле до-лазе до нектара кад бумбари прогризу мамузу.

К а н т а р и о н ( H y p e r i c u m ) . — Лековита зељаста биљкаса жутим цветовима, без медница, с великим бројем праш-ника сраслим у три снопића. Пчеле га посећују ујутру, збогцветног прашка. У нашем народу кантарион потопљен у зеј-тин употребљава се за лечење рана, опекотина итд. , а и засправљање чаја за чишћење крви, лечење јетре итд. Цветау јуну и јулу. Расте по светлим шумама, крчевинама, каме-њару итд.

К а р и о п т е р и с (Caryopteris mastacanthus L.). — Жбу-наст шиб, висине 1—1,5 м. Цвета у септембру и октобру.Врло користан као позна паша.

270

К а т а л п а (Catalpa bignonioides Walt). — Украсно дрвосредњег раста с белим великим цветовима сакупљеним угроздове. Брзо расте, те је врло погодна за дрвореде. Пче-лама даје нектар и цветни прашак.

К е л р а ј т е р и ј а (Koelreuteria paniculata L.}. — Омањедрво. За пчеларство је интересантно што испуњава праз-иину између липа и јапанске софоре. Спада у ред средњемедоносног дрвећа.

К е с т е н д и в љ и (Aesculas hippocastarium L.). — Високо дрво с врло лепом круном. Сади се по парковима идрворедима. Цвета пре багрема. Цветови образују великеправе пирамидалне гроздове. Цчеле их врло живо посећујуи с њих узимају нектар и цветни прашак. Плодови кестенасе употребљавају за сточну храну.

К е с т е н п и т о м и (Castanea sativa L.). — Дрво свудпознато по плоду који је богат скробом и врло укусан зајело. Одлично успева у Метохији, Словенији и Босни гдепостоје простране кестенове шуме. Цвета у јуну и пчеламадаје нектар цветни прашак. Изгледа да цветни прашак

271

дају ресе, а нектар женски цветови. Мед је затворене бојеи по укусу н$ спада у ред најбољих медова. Кад је поме-шан с медом из других извора, не може му се ставити ни-какав приговор, а то готово увек бива, с обзиром ча тошто цвета у јуну.

К л е н (Асег campestre L.). — Врста јавора, расте до8 м висине. Цвета у априлу или мају, пошто дрво листа.Има руменкасто зелене цветиће, који пчелама дају нектари цветни прашак.

К о њ с к и б о с и љ а к (Mentha pulegium L.). — Коров-ска биљка, расте на влажном терену око Дунава, Саве идругих река. Ситни љубичасти цветови груписани дуж

стабла у цветне лоптице дају пчелама од јула до октобрадобру пашу. Цветови се развијају с развијањем стабла такода, док су цветови при врху још у пупољцима, дотле сулоптице испод њих с отвореним цветовима а испод овихсу лоптице са чашицама у којима се налазе семенке. Пчелерадо посећују коњски босиљак. као и њему сродно биљке

272

Mentha arvensis L. и Mentha aquatica L. Пчелари, у крајевимау којима има доста коњског босиљка, често добивају уавгусту знатне количине меда. Коњски босиљак је важанјош и због тога што се пчелиња друштва на њему доброприпреме за зиму.

К о р и ј а н д е р (Coriandrum sativum L.). — Једного-дишња етерично-уљана биљка. Расте као дивља а и гајисе ради добивања етарског и масног уља. Стабљика је раз-граната и на врховима има цвасти (штитове) с многобројнимбелим или ружичастим цветићима, који излучују нектар,због чега их пчеле радо посећују.

К р а с т а в а ц (Cucumis sativus L.)- — Једногодишњабаштенска биљка. Пчелама у главном даје нектар. Почињеда цвета у мају. Пошто има две врсте цветова, без пчели-њих посета не би се добио добар принос.

К р љ а (Ricinus communis L.). — Културна једного-дишња биљка. Гаји се због семена, из којег се добива ри-цинусово уље. Даје пчелама цветни прашак. Може се се-јати поред кошница ради заштите од јулског сунца, поштосе грана и има велико лишће. Цвета у јуну и јулу.

К р у ш к а (Pyrus communis L.). — Мање је медоноснаод јабуке. Дивља крушка je медоноснија од питоме. Нектаркрушке се брзо суши и има мали процент шећера, па јеипак род крушке тесно повезан с посетама пчела.

К у к у р e к (Helleborus). — Дурогодишња зељастабиљка с јаким кореном, из кога још у току зиме избијестабло до 30 см висине. Цвета у почетку марта а понекади много раније (јануар, фебруар). Цветови су суновратнии обилно луче нектар кад је време макар и мало топло.Кукурек цвета око 40 дана. За пчеларство је важно штоњегови цветови дају пчелама поред нектара и цветни пра-шак, и то баш онда кад је најпотребнији. Кукурек је отровнабиљка. Народ употребљава корен за затрављивање оболелестоке, нарочито свиња.

К у п и н а (Rubus fructicosus L.). — Јагодичасти жбунс црним плодовима. Сродна је малини. Као дивља растеготово у свим нашим крајевима, а нарочито у шумским.Цвета врло дуго (мај — јули) и даје пчелама одличну пашу.Нектар има велики проценат шећера (49%). С обзиром нахранљиву вредност њеног плода, она би се могла гајити икао културна биљка. Нешто се мало разликује од правекупине, к у п и н а - о с т р у г а која је такође медоносна.

Л а н и л и с т (Linaria vulgaris Мill.). — Има крупне цве-тове с остругом, коју бумбар обично прогризе посрче нек-

Живот и гајење пчела 18 273

тар који се у њој налази. Новo излученим количинама нек-тара и из тако пробушене оструге користи се и пчела. Изситнолистног ланилиста пчеле узимају нектар без помоћибумбара. Оба ланилиста цветају крајем лета и ујесен, тепретстављају позну пашу.

Л е д и њ а к (Ranunculus ficaria L.). — Цвета после ви-сибабе и процепка. Ноћу и дању кад је облачно и хладно,цветови су затворени. Отварају се на топлом и сунчаномвремену и пчелама, које их радо посећују, дају нектари цветни прашак.

Л е с к а (Corylus Avellana L.). — Врло значајна биљказа пчеларство. Даје пчелама из својих реса први свежицветни прашак. Кад је зима блага, цвета већ у јануару.Ниједан, пчеларски дом не треба да буде без леске. Ово тимпре што је она украсан родан шиб. Лески је сродна диво-љеска или мечја леска, која расте као дрво и за пчелар-ство има исти значај као и леска.

Л у б е н и ц а (Citrulus vulgaris SchraćL). — Једного-дишња баштенска биљка, чија родност много зависм одпчелињих посета. Пчеле је радо посећују иако не дајемного нектара, јер цвета у доба кад паша није богата.

Л у ц е р к а (Medicago sativa L.). — Прворазредна пићнабиљка с лептирастим, плавим или љубичастим цветићима.добро позната свим пољопривредницима. Она je исто такои добра медоноша. У крајевима у којима се гаји на већимповршинама, даје знатне количине меда. Опрашивање цве-това је тесно везано с посетама инсеката, и врло је инте-ресантно. Да би до њега дошло, мора доћи до експлозијецвета, коју изазива пчела или неки други инсект. Експло-зија се састоји у следећем. Прашници и жиг се налазе надну цвета притегнути нарочитим еластичним покривачем.Кад пчела или који други инсект падне на цвет, они сеодједанпут ослободе и експлодирајући снажно подигнугоре, при чему прашнице избаце цветни прашак на доњидео пчелињег тела. Пошто је жиг нешто испод прашника,то он први удари о тело инсекта и ако је овај био ранијезапрашен с цветним прашком другог цвета, долази до укр-штеног опрашивања. Приликом подизања прашника и жигапонекад се може чути лаки пуцањ и видети облачић цвет-ног прашка (експлозија).

Љ у б и ч и ц а (Viola odorata L.). — Општепозната тра-васта биљка с миришљавим плавим и белим цветовима.Цвета рано упролеће. Пчелама даје нектар.

274

М а ј ч и н а д у ш и ц а (Thymus serpyllum L.) — Полу-жбун из породице уснатица с пузавим дрвенастим издан-цима и зељастим усправним гранчицама на којима се на-лазе округле цвасти с црвенкастим цветићима. Цвета одјула до јесени. Врло је медоносна. Цела биљка је пријатногмириса. Лековита је. Има много врста и подврста мајчинедушице.

М а к (Papaver) — Општепозната једногодишња биљкас крупним цветовима које пчеле одлично посећују у циљусакупљања цветног прашка. На једном цвету се у истовреме може наћи по неколико пчела. И баштенски маккоји се гаји због семена такође даје доста цветног прашка.

М а л и н а (Rubus idaeus L.) — Шиб сродан купини,даје врло укусан и мирисан плод. Расте у шумама а гајисе и по баштама као културна биљка. Код нас je има уБосни и западној Србији. Спада у ред одличних медоноша,излучује нектар и на хладноћи. Цвета у мају. Јака дру-штва могу да сакупе од малина по неколико кг меда дневно.Мед је светле боје и изванредног мириса и укуса.

М а с л и н и ц а ( х а ј д у ч к а о п у т а ) (Daphne MezereumL.) — Отрован шумски шиб, расте до 1,5 м висине. Волизасенчена и влажна места. Има ружичасте мирисне цветовеу китицама од по 3-4 цвета, од којих се добивају бобицецрвене или жуте, врло отровне. Маслиница цвета врло рано,у марту и пчелама даје добру пашу.

М а т и ч њ а к (Melissa officinalis L.) — Вишегодишњазељаста жбунаста биљка из породице уснатица. Расте увисину од 45-90 см а понекад и више. Стабло је усправнои гранато. Цветови су бели. Цела биљка, нарочито пре цве-тања, и за време цветања, има јак мирис, који пчелемноговоле. Због тога се лишћем ове биљке трлља унутрашњосткошнице пре насељавања. Врло је медоносна, али пчеле донектара тешко долазе. Цвета у јуну и јулу и тад пчеламадаје нектар одличног квалитета. Матичњак расте у шу-мама и гаји се по баштама као пчеларска а и као лековитабиљка. Из његовог лишћа добива се скупоцено уље. Доброуспева на растреситој земљи, богатој хумусом или нађуб-реној. Воли сунце, иако добро успева и у хладу. У овомпоследњем случају слабије мирише.

Матичњак се размножава из семена и дељењем жбуна.Ако се сеје, треба га сејати у априлу. На 100 кв. м потребноје пола кг семена. У почетку младе биљчице треба плевити.Доцније, оне саме гуше друге траве. Дељењем се размно-жава упролеће. Ископа се цео жбун и подели на неколико

18* 275

делова. Сваки део треба да има по 3-4 чвора. Делови жбунасе саде на растојању од 30 см. Цвета у другој години. Наједном месту може остати пет година. Тада га треба пре-садити.

М и л о д у х , б л а г о в а н (Hyssopus officinalis L.) По-лужбунаста биљка из породице уснатица, висине 45-90 смса седећим затвореноплавим цветовима груписаним у китеу угловима горњих листова. Расте као дивљи, а и гаји сеу баштама као лековита и пчеларска биљка. Пчелама дајемного нектара и цветног прашка. Цвета дуго, од јула дополовине јесени.

М р т в а к о п р и в а б е л а (Lamium album L.). — Ви-шегодишња биљка из породице уснатица, с белим цвето-вима који се налазе у групицама око стабла у пазуху лис-

това. Цвета од априла дојула. Даје нектар и цветнипрашак.

М р т в а к о п р и в ац р в е н а (Lamium purpu-reum L.). — Једногодишњабиљка. Расте као коров удетелиштима (док детели-на не порасте), у житимадок су још мала, у башта-ма итд. Почиње да цветајош у марту. У априлу да-је пчелама одличну пашу.Мртву коприву пчеле ко-ристе до позне јeceни.

Н а н а (Mentha piperitaL.). — Дуговечна зељастаетерично-уљана биљка саситним миришљавим љу-бичасто-црвеним цветови-ма удруженим у цветнегрупе, које на врху стаблачине читав грозд, доксе доле ниже налазе у

пазусима листова. Цвета у јулу и августу. Цветови излу-чују нектар, који пчеле сакупљају без тешкоћа. Спада уред лековитих биљака.

Н а п р с т а к (Digitalis). — Лековита зељаста биљка.Расте по шумама. Има га много у Мајдан Кучајни. Цвета

276

дуго (јули-август). Звонолики бели цветови поређани суоко дугачког стабла. Посећују их бумбари и пчеле. По ономешто смо видели, пчеле узимају из ових цветова нектар.

О г р о з д (Ribes grossularia L.). — Раноцветни шиб.Двета крајем марта или у почетку априла. Пчелама дајенектар и бледожути цветни прашак. С обзиром на то да сеплод (бобица) употребљава за јело, огрозд треба гајити насваком пчелињаку поред стаза. Сродна му је р и б и з л а ,такође медоносна.

П а в и т (Clematis vitalbaL.). — Пузави шиб с белимцветовима из којих пчеле узимају нектар. Цвета цело лето.Сок биљке је отрован. Употребљава се за плетење кошни-ца вршкара.

П а в л о в н и ј а ц а р с к а (Paulovnia imperialis L.). —Украсно дрво. Цвета рано спролећа. Има крупне усправнегроздове. Пчеле је одлично користе у приморским краје-вима, јер тамо цвет не узебе.

П а л а м и д а (Cirsium olearaceum Scop.). — Коров изпородице главичастих биљака. Расте на влажном зем-љишту, поред потока и река и у ритовима итд. Стабло јемање бодљикаво, док лишће има јаке бодље. Многобројниљубичастоцрвени цветићи с јаким мирисом, груписани суу мале, узане цвасти, обавијене бодљикавим листићима.Паламида цвета у јулу и августу. Мед од паламиде је бео.пријатног мириса и укуса. Има више врста паламиде. Свесу оне медоносне.

П а м у к (Gossypium). — Врло важна индустриска биљкаРасте 1-3 м у висину. Има велике цветове, који достижу до7,5 см у пречнику. Првог дана су бледожути а другог пос-тају сасвим пурпурни. Памук има цветне и ванцветне мед-нице. Цветне меднице почињу да луче нектар много пренего што се пупољци отворе и луче га и после прецветања.Ванцветне меднице се налазе испод цвета, на подчашју ина лишћу. Лисне меднице почињу да луче нектар врло ранокад биљка добије 2-3 права листића, а престају нешто пренего што лист одумре. Неке врсте памука немају лиснихмедница или их имају на свим листовима.

Пчеле сакупљају нектар с цветних и ванцветних мед-ница, али са првих много мање. Оне посећују памук одјула па све до првих мразева и под повољним условимасакупе велике количине меда. Највише га посећују од 9-11и од 13-16 часова. Мед је светле боје. По квалитету не ус-тупа најбољим врстама меда. С цветова памука пчеле са-купљају и цветни прашак.

277

П а п р и к а д и в љ а (Суnаnсhum Vincetoxicum R. Br.). —Вишегодишња биљка с цветовима груписаним у полугра-нате штитове. Цвета у јулу и августу. Пчелама даје самонектар.

П а с д р е н в и с о к и (Rhamnus frangula L.). — Шибкоји расте у сенци других дрвета. Тражи влажно зем-љиште. Цвета од априла до јуна. Пчеле га радо посећују и

с његових цветова сакупљају нектар и цветни прашак.Мање је медоносан, али га има много више, п а с д р е но б и ч н и (R. cathartica L.). Он се одликује од првог тимешто му се изданак завршава трном а не пупољком каокод првог, и што му цвет има четири круничина листићауместо пет. Обичан пасдрен цвета одмах после воћа. Кораи плод ове биљке отварају столицу. Мед се не згушњава ине кристалише. Добар је за лица која пате од затвора. Налишћу обичног пасдрена проводи извесно време живот

278

гљивица која изазива рђу на лишћу овса, те се због тогане препоручује његово размножавање.

П а ш т р н а к (Pastinaca sativa L.). — Двогодишња зе-љаста биљка с крупним жутим цветовима у штиту. Каодивљи расте поред путева, по пустарама и ливадама. Цветаи даје нектар друге године у току лета. Гаји се и као кул-турна биљка.

П е т о л и с т а л о з и ц а (Ampelopsis quinquefolia R.Sch.). — Пузави шиб, погодан за ладњаке, зидове итд. Има

једва видљиве цветиће који пчелама дају нектар и цветнипрашак. Цвета од јуна до августа.

П о д б е л (Tussilago farfara L.). — Један од првих ве-сника пролећа. Личи на маслачак. На сунчаним местимапојављује се пре него што се отопи снег. Даје нектар ицветни прашак.

279

П о т о ч њ а к (Lythrum salicaria L.). — Вишегодишњабиљка c пурпурним цветићима груписаним у дугуљастукласасту метлицу, даје много нектара и цветног прашказелене боје. На топлом времену меди целог дана. Расте повлажним местима, ниским обалама река и у ритовима.Цвета од јула до септембра. Кад га има на већим повр-шинама и под повољним условима, може да да знатну ко-личину меда затвореножуте боје.

П р ж е н и ц а ( K n a u t i a arvensis Coult.). — Вишетодишњабиљка, висине 30—100 см с цветовима љубичасте или љу-бичасторужичасте боје у главицама. Цвета од маја до сеп-тембра. Нектар излучује и на суши. Расте у ливадама, попољима, у жбуновима итд.

П р к о с (Portulaca grandiflora). — Украсна биљчицас меснатим лишћем игличастог облика и крупним разно-бојним цветовима. Цвета од јуна па све до половине јесени.Даје цветни прашак.

Р а з л и ч а к п л а в и (Centaurea cyanis L.). — Једного-дишња траваста биљка с плавим цветићима. Најчешће сеналази по усевима ражи и других житарица.

Мање су познати: р а з љ и ч а к м а љ а в и (С. scabiosaL.) са затворено црвеним цветовима, који расте на ливадама,по пољима, између жбунова итд. и р а з л и ч а к л и в а д -с к и (С. јасеа L.) с ружичастим цветовима.

Цветају средином лета, дуго. Дају нектар и цветнипрашак

Р е з е д а м и р и ш љ а в а (Reseda odorata L.). — Јед-ногодишња биљка позната по своме мирису. Гаји се у баш-тама као цвеће а и ради добивања етарског уља. Спада уред најбољих медоноша. Пчеле је посећују цео дан сакуп-љајући нектар и црвеножути цветни прашак. Цвета од јунадо зиме. За пчеларство су још интересантне р е з е д аж у т а и л и дивља (R. lutea L.) која расте као коров пожитарицама, поред путева итд. и р е з е д а л у т е о л а(R. luteola L.) која расте по пољима, поред путбва итд. По-следња се употребљава за бојење а и лековита је.

Р е п н и ц а (Barbarea vulgaris R. Br.). — Двогодишњакоровска биљка из породице крсташица, висине до 60 см саситним миришљавим цветовима златножуте боје у збије-ним гроздићима. Расте по обалама река, у близини ритова,јаруга и по влажним ливадама и пашњацима. Цвета одмаја до августа. Даје нектар и цветни прашак. Мед је зеле-ножут пријатног или слабог мириса. Није за чување. По-

280

некад репнице има врло много. Најбоље успева на неза-сејаним угарима.

Р о т к в а п о љ с к а (Rephanus Raphanistrum L.). — Ко-ров из породице крсташица. Има жуте или беличасте цве-тове с љубичаетим преливом. Цвета од јуна до јесени. Нај-боље успева у јарим усевима. Кад је има доста, даје пче-лама добру пашу.

Р у ж е д и в љ е (Rosae). — Бодљикави шибови с круп-ним цветовима који имају мноштво прашника. Цветају умају и јуну. Имају много цветног прашка, који пчеле радоскупљају. Често се на једном цвету могу наћи по 2-3 пчеле.

Р у з м а р и н (Rosmarinus officinalis L.). — Густ, увекзелен гранати шиб, висине 1-2 метра. Цвета готово целегодине (фебруар — новембар) ситним плавичастим цвети-ћима у Приморју расте као дивљи, а у осталим крајевимасе гаји у баштама. Спада у ред лековитих биљака.

С в и о н и ц а (Asclepias syriaca L.) — Расте као шиб сразгранатим стаблом. Има много мирисних цветова љуби-часте или црвенкасте боје, груписаних у мале китице дужцелог стабла, до самог врха. Пчелама даје нектар. На ње-ном цвету пчела може да настрада, јер има механизам којије у стању да укљешти пчелу. Ипак пчеле од ње много нестрадавају.

С л а ч и ц а б е л а (Sinapis alba L.). — Уљана биљка изпородице крсташица. Има крупне жуте цветове. Цвета умају. Гаји се ради добивања семена које садржи до 30%уља. У зеленом стању се употребљава за сточну храну.Пчеле је врло радо посећују у јутарњим часовима ради саку-пљања нектара и цветног прашка. Мед је бледожут и имапријатан мирис. Кад се ушећери постаје кремкаст.

С л а ч и ц а ц р н а (Brassica nigra Koch.). — Медонос-нија је од беле, али садржи мање уља. Као дивља цвета утоку лета и сазрева у почетку августа.

С и р и ш , ангелика(Archangelica).—,Двогодишња ле-ковита биљка из породице штитоноша. За лекове се упо-требљавају корен и семе. Расте по влажним местима, пошумама и речним обалама. Врло је медоносна. Даје пореднектара и цветни прашак. Гаји се и у баштама.

С л е з (Malva). — Гаји се као украсна биљка а растеи као дивља. За пчеларство су интересантне Malva alcea L.и Malva moschata L. (двогодишње биљке) и Malva rotundifolia L.(једногодишња биљка c белим или црвенкастим цветовима).

С м р д љ и к о в и н а (Sorbus Aucuparia L.). — Шумскодрво. Расте на ивицама шума и на пропланцима, јер воли

281

светлост. Цвета у мају. Даје нектар и цветни прашак, алиу томе није стална. Сродне су јој б р е к и њ а (S. torminalisCrtz) и о с к о р у ш а (S. domestica L.). Због тога што имајулепо дрво и ујесен обојено лишће, гаје се у парковима.

С м р ч а , ј е л а и б о р (Picea excelsa, Abies. Pinus). —Заузимају знатан део наших шума. Сви дају пчелама достацветног прашка, лема и медљике. Понекад ове последње

има толико да су пче-лиња друштва у стањуда сакупе по неколикокилограма дневно. Одмедљике пчеле израђујум е д (јелов, боров, за-виси која шума прео-влађује) густ, затворенебоје, који укусом и ми-рисом потсећа на смолучетинара. Овај се медсматра као одличан загрудна обољења.

С о ф о р а (Sophorajaponica L.)- — Високоукрасно дрво за парковеи дрвореде. Пчелама да-је одличну пашу крајеммесеца јула, кад другепаше мало има. Малибели цветови на крајугранчица груписани суу гроздове. Цвета окомесец дана. Код нас доб-ро успева, те је треба

садити где год се за њу нађе згодно место. Почиње да цветатек кад добро поодрасте.

С п о м е н а к {Myosotis palustris Roth.). — Траваста биљ-ка са ситним плавим цветовима. Расте у влажним ливадама.Цвета у јулу и августу. Даје мед и цветни прашак.

С р ч а н а т р а в а (Leonurus cardiaca L.). — Вишего-дишња биљка из породице уснатица. Расте око насеља ина необрађеним и запуштеним теренима. Цветови су бле-дољубичасти, сакупљени у збијене гроздиће у пазусималистова, уз само стабло. Пчелама даје нектар и нештопрашка. Цвета од јуна до августа.

282

С т е ж а г у ш ч и ј а (Potentilla anseriana L.). — Више-годишња биљка с пузећим стаблом и појединачним цвето-вима који излазе на дугачким петељкама непосредно излисних розета. Круничини листићи су жути и двапут дужиод чашичиних. Расте иа влажним ливадама и пашњацима.Цвета у јуну и јулу. Даје нектар и цветни прашак.

С т р и ч а к (Carduus nutans L.). — Двогодишња бодљи-кава биљка. Расте на сувим местима око путева на нео-брађеном земљишту и попољима и ливадама. Наврху су велике главицецветова маслинове бојеобавијене, обнчно оборе-не на доле. Врло је ме-доносан, Мед од стричкаје златно жуте боје, при-јатног мириса и укуса.Цвета од средине летадо позне јесени. На ки-шној години је врло бу-јан. Расте поврх човека.

С т р у п н и к (Scrop-hularia nodosa L.). — Зе-љаста биљка с цветови-ма прљавозелене боје. Слеђне стране круница јесива или црвенкаста. Ра-сте до 125 см у висину,у шумским местима, пожбуњу, по обалама јен-дека итд. Пчеле га по-сећују по цео дан у токуцелог лета (јуни—август). Даје нектар.

С у р у ч и ц а в р б о л и с т а (Spirea salicifolia L.). —Жбун до 1,25 м висине. Цвета у мају и јуну, Има ситнецветове (беле или црвене) у усправним пирамидалнимцвастима. Има више врста суручице. Све су медоносне.

Т а м а р и к а г а л с к а (Tamarix galica L.). — Великишиб или омање дрво са ситним бледоружичастим и мириш-љавим цветовима. Цвета од маја до септембра, Даје мед ицветни прашак.

Т о п о л а (Populus). — Цвета врло рано, много пре негошто листа. Црвени прашници избацују цветни прашак,који разноси ветар. Даје нектар и цветни прашак а поред

283

тога и медљику и лем. Има више врста топола. Најпозна-тије су: бела, црна и канадска.

Т р е ш њ а (Prunus avium L.), — Спада у ред добрихмедоноша. У крајевима у којима се ова воћка гаји у већемброју добива се и чист трешњев мед, који има свој наро-чити укус. На пчеларској изложби у Београду један пчелариз околине Београда изложио је поред осталог и чист треш-њев мед, који се на тржишту ретко појављује, јер га пчелеобично утроше за исхрану легла.

Т р н , ц р н и (Prunus spinosa L.), — Трновити разгра-нати шиб. Расте на ивицама шума, по обалама и међама.Цвета рано упролеће ситним белим цветићима с краткимдршкама које пчеле врло живо посећују. Цвета пре воћа,те је од великог значаја за пролећно изграђивање пчели-њих друштава. Даје нектар и цветни прашак. Плод је тр-њина. И цвет и плод су лековити.

Т у р о ц в е т (Fragopogon pratensis L.). — Двогодишњабиљка. Расте по ливадама, падинама јаруга и брда а по-некад се као коров нађе у житима. Цвета у другој години,готово цело лето. Даје нектар и цветни прашак.

Х и б и с к у с (Hibiscus syriacus L.). — Украсни шиб сразнобојним цветовима. Гаји се у парковима и баштама.Цвета од јула до септембра. Пчеле га посећују више радицветног прашка.

X р а с т (Quercus). — Велико шумско дрво. Расте до40 м висине. Цвета у адрилу и мају. Даје цветни прашака понекад поред тога нектар и медљику. Има више врстахраста: граница, лужњак и цер.

Ц и к о р и ј а , в о д о п и ј а (Cichorium intybus L.). —Техничка биљка, из чијег се корена израђује сурогат кафе,као и други напици. Пошто корен цикорије има доста ше-ћера, то се употребљава и као сировина за израду шећера ишпиритуса. Цвета дуго, од јуна до септембра, лепим отво-рено плавим цветовима, који на влажном и топлом временуобилно луче нектар. У неким местима пчеле је не посећују.То долази отуд што у то време цветају друге, привлачнијемедоноше или што време није повољно за излучивање нек-тара. Кад се гаји, има већи и меснатији корен с већом ко-личином шећера.

Ц р в е н а д е т е л и н а (Trifolium pratense L.). — Имавелики привредни значај. Спада у најбоље хране за стоку,како у свежем тако и осушеном стању. Уништава корове,ситни земљу и обогаћава је азотом, који, као и остале де-телине, узима из ваздуха. У народу је позната под именом

284

„краварица", јер мање изазива надун код стоке него лу-церка. Она је усто и медоносна биљка. Њени цветови излу-чују велику количину нектара. Али за искоришћавањенектара има једна потешкоћа. Дубина круничиних цевчицаизноси 8,9 и 10 мм, док је пчелин језик дуг само 6 мм.Према томе, пчела није у стању да посрче сав нектар којисе у цвету накупи. За то је много способнији бумбар, чијије апарат за сркње знатно дужи. Пчеле искоришћују нек-тар црвене детелине или кад она расте на плодном кречномземљишту, па је лучење нектара обилно или кад су цве-тови ситни, те су круничине цевчице краће. Један хектардетелине излучи око 260 кг нектара.

У циљу повећања производње семена црвене детелинепотребно је да пчеле што више посећују њене цветове,јер је грађа цвета таква да је опрашивање без инсекатаготово немогућно. То је приметио још познати научникД а р в и н . То се може постићи или да се путем селекцијесмањи дубина крунице или да се опет путем селекцијепродужи језик пчеле или једним и другим начином исто-времено. Док се то не постигне, научници су с обзиром дапчеле ипак посећују цветове црвене детелине и поредбумбара доприносе повећању производње семена, про-нашли начин како да се пчеле упућују да у већем бројупосећују цветове детелине. То се постиже прихрањивањемсирупом намирисаним мирисом цветова црвене детелине.

Црвена детелина цвета у јуну и јулу. Мед има црве-ножуту боју. Тешко кристалише.

Ц р в љ а к (Polemonium coeruleum L.). — Једногодишњаукрасна биљка. Гаји се као цвеће због великих плавихцветова, који су на врху стабла груписани у цваст дугу-љасту метлицу. Даје много нектара и цветног прашка.Цвета у мају и јуну.

Ц р е м ж а (Prunus Mahaleb L.). — Расте по ивицамашума, по обалама река, а гаји се и као украсно дрво попарковима. Цвета у априлу белим цветовима које пчелерадо посећују.

Ш в е д с к а д е т е л и н а (Trifolium hybridum L.). —Одликује се од осталих детелина својим цветним глави-цама, у којима су средишни цветићи бели а спољашњиружичасти. Цвета од јуна до септембра и даје много без-бојног нектара с пријатним мирисом. Као медоноша је си-гурнија од беле" детелине.

Шведска детелина је изванредна храна за стоку. Алије не треба сејати као чисту културу (саму), већ помешану

285

с црвеном детелином и класастим травама. Сама посејанаполеже. У првој години споро расте. Потпуно се развијеу другој. Док се добро не укорени, не подноси сушу.

Ш љ и в а (Prunus institcia L.) — Цвета нешто пре ви-шње. Пчеле је радо посећују упоредо с вишњом. Дајенектар и цветни прашак. Од свих врста шљива за пче-ларство је, најинтересантнија џ е н е р и к а (Prunus mуrо-bolana). Она цвета врло рано, обично у половини месецамарта. Пчеле је толико посећују да изгледа као да свакодрво има по један рој. У кошницама се осетно примећуједејство њеног нектара и цветног прашка.

Ч и ч о к а (Helianthus tuberosus). — Вишегодишња кр-толаста биљка са жутим цветним главицама сличнимглавицама сунцокрета. Цвета у септембру и октобру идаје пчелама позну пашу. Гаји се као културна биљка.Кртоле се употребљавају као храна за стоку, а у некимземљама и као поврће. С једног хектара може се добитидо 10.000 кг кртола.

Г л а в а VI

БОЛЕСТИ И НЕПРИЈАТЕЉИ ПЧЕЛА

БОЛЕСТИ ПЧЕЛА

Разна настојања пчелара да благовремено развију, оја-чају и умноже пчелиња друштва у циљу успешног иско-ришћавања пчелиње паше ометају разне појаве, и то какооне у околини, тако и оне у самим пчелињим друштвима.Ми смо раније указали на многе такве појаве и у истовреме дали упутства како да се оне спрече, отклоне илида се њихов штетан утицај бар умањи. Понекад смо поме-нули пчелиње болести. О њима нисмо много говорили незато што се оне ретко јављају и што причињавају малуштету, већ зато што о њима треба нарочито говорити, вишенего о другим појавама у животу пчела.

Пчеларство трпи велике штете од пчелињих болести.Кад се нека опаснија болест увуче и рашири на пчелињакуона је у стању да упропасти најбољу пчеларску годину, пачак и да десеткује пчелиња друштва.

Болести се најчешће преносе и најбрже шире помоћупутничког пчеларења. Незнање и немарност могу да упро-пасте пчеларство у читавом једном крају. Ту може да под-баци и највећа опрезност. Пчелар који сели кошнице нијеникад сигуран да своје кошнице неће поставити на домакнеког зараженог пчелињака, а ни да у његовом пчелињакунема болести бар у њеном почетном стању.

Незнање и немарност су највећи пријатељи пчелињихболести. На пчелињацима на којима раде пчелари без до-вољно знања и умешности могу се најчешће наћи слаба инебрижљиво негована пчелиња друштва, саће које није ме-њано много година, умољчана гнезда, неочишћене кошнице,

287

недовољно припремљена и узимљена друштва итд. А тамогде тога има у већој мери, има и грабежи а и болести, самоако их уопште у околини има. На пчелињацима на којимасе рад са пчелама заснива на темељном познавању животапчела, пчелиње болести се ређе појављују, а ако се и по-јаве, брзо се искорењују, тако да мало оштете производнумоћ пчелињака или је уопште не оштете. То нарочито важиза пчелињаке на којима раде пчелари који су се научилида у свом раду уочавају разлику између правилног и не-правилног, између здравог и болесног, и уз то да и једно идруго правилно схвате и протумаче.

Пчелиње болести нису постале и развиле се, — каконеки погрешно мисле — увођењем модерних кошница и са-временог начина пчеларења. Оне су исто толико старе ко-лико и пчеле. Истина, данас има више услова за њиховоширење, јер је промет много већи. Пчеле се превозе несамо из краја у крај и из једне земље у другу, већ и с једногдела света на други. Али се зато и пчелама у наше времепоклања много више пажње него раније. За унапређењепчеларства искоришћују се савремена научна и техничкаоткрића. Захваљујући овима, пчелиње болести — нарочитооне најопасније — добро су проучене, и против њих се можеводити успешна борба.

Најопасније пчелиње болести сy заразне, преносе се сјединке на јединку, с једног пчелињег друштва на друго,и са пчелињака на пчелињак. Испитивањима је утврђенода те болести изазивају сићушна жива бића, кола се голимоком не могу видети већ само под увеличавајућим стаклом— микроскопом. Нека од тих бића припадају биљном свету(бактерије, гљивице), а нека животињском (праживотиње,крпељи). Кад ова бића доспеју у организам ларве или од-расле пчеле, развијају се и множе, разарају и трују орга-низам, услед чега раније или доцније наступа смрт. Некаод ових, пошто у потпуности искористе нападнути орга-низам, претварају се у веома отпорне с п о р е , способне дапоново клијају и развијају се, чим се нађу у новом орга-низму. Споре обично дуго времена, чак и под неповољнимусловима, задржавају способност клијања.

Незаразне болести (болесне појаве) у пчелињем друш-гву, уколико не долазе као последица тровања (прскање изапрашивање воћака и другог биља за време цветања, пр-скање и запрашивање читавих предела ради уништавањакомараца и других инсеката) или немарног односа пчеларапрема пчелама (незаштићеност кошница од јаких ветрова

288

и летње сунчане припеке), најчешће су резултат неке за-разне болести коју пчелар не види (пролив, захлађењелегла, ишчезаваше пчела итд).

По Уредби о унапређењу и заштити пчеларства пче-лари су дужни да сваку појаву болести пријаве Народномодбору општине.

Све болести пчела могу се поделити у две групе: 1) наб о л е с т и л е г л а и 2 ) н а б о л е с т и о д р а с л и хп ч е л а.

БОЛЕСТИ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

Има више болести пчелињег легла. Најопасније су запчеларску праксу и производњу:

А м е р и к а н с к а т р у л е ж л е г л а — пчелиња куга,лепљива трулеж, злоћудна трулеж;

Е в р о п с к а т р у л е ж л е г л а — доброћудна тру-леж, смрдљива или кисела трулеж;

М е ш и н а с т о л е г л о ;К р е ч н о л е г л о ; иК а м е н о л е г л о .Ниједна од ових болести не напада одрасле пчеле. Све

оне штетно утичу на тај начин што смањују број младихпчела које треба да смењују старе. Због тога друштва с бо-лесним леглом стално слабе, док напослетку не дођу утакво стање да се више не могу одупирати нападу туђица ивоштаног мољца (у току сезоне) или да не могу стварати иодржавати топлоту потребну за живот друштва (зими).

Нападнуте и мртве ларве код свих ових болести имајунарочити изглед, те добар познавалац болести може безвеликих тешкоћа утврдити о којој се болести ради, па прематоме и предузети потребне мере. Нема никаквих доказа дасе зазебло и недохрањено легло развија у заразно или та-кво легло помаже да се развије нека заразна болест.

Американска трулеж легла

Американска трулеж легла је болест поклопљеног ле-гла. Овај назив је добила по томе што је у Америци от-кривен и проучен узрочник: болести, назван Bacillus larvae.Овај се микроб развија и множи у средини која му пружаповољне услове за живот. Међутим, кад тих услова нестане,

Живот и гајење пчела 19 289

он се претвара у споре (округла телашца) способне да по-ново, под повољним условима, клијају, развијају се и множе.Bacillus larvae, колико се до сад зна, напада само пчелињелегло.

Ларва коју су уништили и разорили узрочници овеболести садржи много хиљада спора.

У организам здраве ларве споре доспевају с храном.Оне нa тај начин ту могу доспети за све време храњењаларве, али се брже развијају, множе и продиру у све де-лове организма тек кад пчеле поклопе ларву. Смрт наступакао последица једне врсте тровања крви, обично трећегдана по поклапању, кад ларва исплете чауру, испружи сеи дође у стање потпуног мировања.

Пчеле радилице у почетку покушавају да остатке мрт-вих ларви ишчисте из ћелије, али не успевају, услед леп-љивости и растегљивости труле масе. У тим покушајима наусне делове и ноге накупи се велики број спора, којима оне,приликом обављања других послова у кошници, окуже

19* 291

мед, цветни прашак и саће, одакле, сасвим разумљиво, лакодоспевају у организам здравих ларви.

Болест се у кошници шири врло споро. Ако прве ларвеоболе рано упролеће, болест узме маха тек ујесен. Тад јеоболело друштво слабо и подложно нападу туђица. Ако секошница зарази у даљем току сезоне, друштво обичноулази у зиму, али сигурно страда или у току зиме илиупролеће, као жртва напада туђица. Пчелиње друштвос овом болешћу мора да пропадне ако му пчелар благо-времено не притекне у помоћ.

Споре бацилуса ларве врло су отпорне према сунчанојсветлости, суши, топлоти и обичним хемиским средствимаза дезинфекцију. У меду, старим кошницама и старом саћумогу да се одрже врло дуго, чак и неколико десетина го-дина. Тачно време за које могу да сачувају способност кли-јања још није утврђено.

Ширење болести

Болест из једног друштва у друго најчешће преносепчеле туђице, које обично навале и опљачкају слаба друштвас болесним леглом, зараженим саћем и медом, којима пче-лари нису благовремено пружили потребну помоћ. На тајначин се болест преноси на најјача друштва у том или усуседном пчелињаку. Али болест може раширити и сампчелар, преношењем оквира с леглом, медом и цветнимпрашком из кошнице у кошницу, спајањем слабих друш-тава с јаким, помоћу пчеларског прибора итд. Све то, ра-зуме се, ако на пчелињаку има кошница с болесним легломмакар и у почетном стању, што он не зна, или ако зна, нијеупознат с озбиљношћу и природом болести.

Американска трулеж легла шири се још и употребомстарих кошница које предходно нису прописно дезинфи-коване, прихрањивањем пчела медом који је заражен спо-рама овог узрочника, употребом старог недезинфикованогпчеларског прибора итд.

З н а ц и п о к о ј и м а с е м о ж е п о з н а т и a м е -р и к а н с к а т р у л е ж л е г л а . — Болест се у почеткуможе познати по угинулим ларвама и по неким пробушенимпоклопцима на изолованим поклопљеним ћелијама измеђућелија из којих су недавно изведене младе пчеле, а доцнијепо разбацаном леглу с великим бројем поклопљених ћелијас угнутим и прљавим поклопцима, који ту и тамо имајурупице. Угинула ларва лежи испружена на доњој страни

292

ћелије и изгледа као да се сручила и стопила. У почеткуима жућкасту или прљавобелу боју, која постепено пос-таје све затворенија док не постане отворено мрка, затимзатворено мрка na чак и црна. Ускоро после угинућа лешларве постаје лепљива и растегљива трула маса, из којесе помоћу чачкалице или палидрвца могу извлачити финикончићи, дуги 5—7 см. Остаци угинуле ларве се постепеносуше, згушњавају и напослетку на доњој страни ћелијеостаје врло танка и. крута љуспица, чврсто прилепљена зазид и дно ћелије. У старом, црном саћу љуспице се тешковиде. Да би се виделе, сат се мора нагнути тако да светлостпада на доњу страну ћелије. Кад се љуспица извади из ће-лије и на њу стави неколико капи воде, она се брзо раз-мекша и поново постане лепљива и растегљива.

Пчеле често с многих ћелија с угинулим ларвама от-стране поклопце те изгледа као да су ларве угинуле док

су ћелије биле још непоклопљене. Међутим, кад се бољепогледају и испитају остаци упшулих ларви, видеће седа оне имају особине којима се одликује американска тру-леж легла.

Понекад заражена ларва преживи ступањ ларве иугине у стању лутке. Угинула лутка пролази кроз истепромене кроз које и ларва. И она се сасушује у љуспицу.Језик мртве лутке обично упире у горњу страну ћелије.

У извесним тежим случајевима међу угинулим лар-вама у поклопљеним ћелијама могу се наћи и угинулеларве на ступњу савијености у непоклопљеним ћелијама, теизгледа као да друштво болује од европске трулежилегла. Међутим, у таквим случајевима је угинуће млађихларви само последица лоше неге, односно лошег стања укоме се друштво налази.

Трула, лепљива и растегљива маса ларве угинуле деј-ством бацилуса ларве има свој о с о б е н и м и р и с закоји се каже да потсећа на мирис загрејаног столарскогтуткала. Американску трулеж пчелињег легла пчеларможе пре да оцени по сталности и једноликости свих опи-саних знакова него по појединачним знацима.

Кад пчелар у неком пчелињем друштву примети знакеболести, дужан је по постојећим законским прописима дао томе одмах извести Народни одбор општине који ћe по-звати надлежног ветеринара да случај испита.

Ако ветеринар утврди постојање болести, дужан је дапредузме потребне мере за угушивање болести. Поред тога,он мора одмах, уз помоћ пчеларских стручњака, да изврши

293

преглед околних пчелињака и да пронађе извор заразе.Разуме се, да ветеринару и пчеларским стручњацима мо-рају пружити сваку потребну помоћ сви пчелари изоколине.

Са заражених пчелињака не могу се износити пчеле,кошнице, caћe, восак и пчеларски.прибор док зараза траје,тј. док се службено не установи да болести више нема ида је извршена дезинфекција празних кошница и цело-купног пчеларског прибора.

За пчеларе који болест прикривају и благовремено неизвесте Народни одбор општине, предвиђене су и казне. Пче-лари који болест одмах пријаве могу добити оштету зауништена друштва.

У исто време кад пчелар извести Народни одбор оп-штине о сумњи да постоји болест, треба одмах да пошаљеједно парче сата са сумњивим леглом, без и једне ћелије смедом, Заводу за истраживање сточних болести. Парче сата,величине 10x15 см нека спакује у сандуче од танких даш-чица величине 15x15x10 см. С унутрашње стране дна ипоклопца заковати по две танке летвице које ће сат чврстодржати да се не покреће.

У т в р ђ и в а њ е А м е р и ч к е т р у л е ж и л е г л ап о м о ћ у м л е к а . — Проучавајући живот б а ц и л у с ал а р в е , Холст је дошао до једног врло једноставног и бр-зог начина утврђивања американске трулежи легла, којићемо укратко изложити.

У стаклену цевчицу (епрувету) ставити љуспицу (са-сушени остатак) угинуле ларве на коју се сумња да је уги-нула од американске трулежи легла. Затим додати 20 капи

296

топле воде (не вруће, већ умерено топле) и полако промућ-кати. После тога додати 10 капи сплављеног млека и поновополако промућкати. Оглед је позитиван ако се мешавинаизбистри у току 15 минута а течност добије провидну бле-дожуту боју. Кад љуспица није од ларве угинуле од аме-риканске трулежи легла, мешавина остаје мутна у току 15минута, из чега излази да је оглед негативан.

Ако је у цевчицу стављено мање од једне љуспице илидео лепљивог остака угинуле ларве, додати 20 капи водекао и у првом случају а сразмерно смањити број капи млека.

После извршеног огледа заражени материјал спалитиа цевчицу опрати и пре поновне употребе кувати 20 минута.

За додавање воде и млека треба имати нарочиту нап-раву за испуштање капи.

Л е ч е њ е . — За лечење американске трулежи леглане постоји никакав нарочити лек. С у л ф а т и а з о л н а -т р и ј у м а , о коме се у последње време пише, не униш-тава узрочника ове болести, већ само спречава његово раз-вијање и множење. Због тога се то средство с успехомможе употребити као предохрана и допуна других преду-зетих мера у лечењу, које је још у 18 веку увео у праксунознати пчеларски писац Ш и р а х . Те мере састоје се уодвајању пчела од зараженог материјала (кошница, саћа,меда, цветног прашка и легла).

Познати пчелар и пчеларски писац К а м и л Д а д а ну књижици Д а д а н о в с и с т е м п ч е л а р е њ а овакоописује шта су он и његова браћа радили кад се на њихо -вим пчелињацима појавила а м е р и к а н с к а т р у л е жл е г л а .

„Ми нисмо оклевали. Преселили смо сва друштва наначин како се то препоручује у савременим пчеларскимкњигама. Ми ћемо овај начин изложити у неколико речи:

Пришли смо првом друштву, склонили га с његовогпостоља и на његовоместо ставили чисту празну кошницус оквирима у које су уметнути почеци вештачког саћа. Свепчеле и матицу стресли смо у ову кошницу и с њима даљепоступили као с природним ројем. Са садржајем склоњенекошнице поступили смо овако: легло смо спалили, саћеистопили у восак, мед кували пола часа. Празну кошницусмо спалили пламеном летлампе, додали јој чисте оквиреи припремили за пресељавање следећег друштва. Овај по-сао најбоље успева кад се обавља као што смо то ми ура-дили — у почетку главне паше и с највећом пажњом.

297

После 48 часова пчеле смо поново стресли на целе таблевештачког caћa или на саће из здравог друштва, уколикога је било у резерви.

У овом послу потпуно смо успели. Болести је нестало.После тога имали смо боље приносе меда него икад претога. Али пошто је у нашој околини било болести, увек смобили на опрези и свако друштво које је имало макар иједну болесну ларву, одмах смо пресељавали".

С обзиром на дејство сулфатиазола, болесно друштвоне треба два пута пресељавати нити га излагати гладовању,већ га преселити на целе табле вештачког саћа и одмахприхранити лековитим сирупом, справљеним од једнакихделова воде и шећера, коме се дода сулфатиазол претходнорастворен у чаши топле воде, рачунајући по 0,3-0,5 гр сул-фатиазола на један литар сирупа. После неколико дана пре-сељено друштво још једанпут прихранити лековитим сирупом, па је тиме лечење завршено.

С болесним друштвом може се поступити и овако: Кош-ницу с болесним друштвом померити 1,5 до 2 метра устрану.На њено место ставити чисту кошницу с оквирима у којесу уметнуте целе табле вештачког саћа. Затим се у ту кош-ницу пренесе матица из болесног друштва. Она ћe с пољ-ским пчелама образовати рој, који треба повремено при-

хранити лековитим сирупом. Стару кошницу са зараженимлеглом и младим пчелама треба такође једанпут прихранитилековитим сирупом. После три недеље у тој кошници вишенеће бити живог легла. Тад преостале пчеле одвојити одзараженог материјала и спојити их с раније образованимројем и тако ојачано друштво поново неколико пута прихра-нити лековитим сирупом. Са зараженим материјалом по-ступити по напред наведеним упутствима.

За време пресељавања и по једном и по другом начинупчелар мора бити врло пажљив, јер свака кап меда до којеби дошле пчеле из здравог друштва може да изазове бо-лест. Као што је већ напоменуто, пресељавање се можеуспешно извршити само у почетку главне паше. Ако серади у друго време, пресељавање треба обавити под каве-зом о коме је раније било речи.

Д-р С. М а т у к а (Загреб) с проведеним огледима јеутврдио, да се свежи случајеви америчке трулежи леглауспешно лече сулфатиазолом кад се овај даје сваки другидан осам пута у количини од 0,5 г (претходно растворен учаши топле воде) у једном литру сирупа справљеном одједнаких делова шећера и воде. Он је даље утврдио да

298

сулфатиазол у истој количини и на исти начин спречавапојаву куге пчелињег легла у здравом друштву.

С п а љ и в а њ е б о л е с н и х д р у ш т а в а . — Многипчеларски стручњаци сматрају да је најсигурнији и нај-економичнији начин искорењивања американске трулежилегла с п а љ и в а њ е б о л е с н и х д р у ш т а в а . Пчеларсе само на тај начин може сигурно обезбедити да се болестне поврати.

Болесна друштва треба спалити одмах чим се утврдида су болесна. Разуме се, пре тога пчеле треба угушити(убити). За ово је најбоље употребити к а л ц и ј у м ц и -а н и д , веома отровно хемис-ко средство с којим требаврло пажљиво радити. Једнукашику овог отрова разасутина лист хартије или картонаи овај утурити кроз лето кош-нице (сл. 122,) које треба оста-вити отворено. За неколикоминута пчеле ће бити убијене.Пошто се некад деси да сепчеле брзо сруче на хартију ионемогуће отровној пари дапродре у све делове кошнице,добро је да се за сваки случајнешто отрова стави у горњидео кошнице. На овај начинбиће убијене не само пчеле укошници, већ и пољске пчелекоје падну на лето.

Уместо калцијум, цијанида може се употребити газолин(врста бензина). У том случају лето се затвори, па се затимпреко сатоноша оквира поспе око 3/4 литра газолина, икошница одмах затвори.

Пошто се пчеле убију, садржај кошнице треба без од-лагања још исте вечери спалити, јер могу напасти туђице.Калцијум цијанид и газолин само кратко време одбијајупчеле од кошнице. Спаљују се пчеле, саће, оквири, и савдруги заражени материјал, рачунајући ту мед и легло. Заспаљивање треба претходно припремити рупу дубоку 45-60 см. и широку да се у њој може наложити добра ватра испалити сав припремљени материјал. По завршеном послурупу затрпати и покрити свежом земљом. При томе водити

299

рачуна да ни најмањи део зараженог материјала не останенеспаљен.

Кошница, ако није трошна и дотрајала, не спаљује се.Она се може — пошто се очисти и добро дезинфикује —поново употребити.

Д е з и н ф е к ц и ј а к о ш н и ц е и п ч е л а р с к о гп р и б о р а . — После пресељавања односно спаљивања,кошнице и сав остали пчеларски прибор треба очистити идезинфиковати. Ове послове обавити у некој затворенојпросторији, неприступачној пчелама. Кошницу и све њенеделове (унутрашњи покривач, подњачу и затварач лета)очистити од прополиса, затим оштром четком и сапуницомодносно цеђом изнутра добро орибати. То исто треба учи-нити и с осталим пчеларским прибором и пчеларевим оде-лом. Четка и сапуница најбоље скидају споре болести. Про-полис и сву другу састругану нечистоћу бацити у ватру, аводу и сапуницу с којима су кошнице и остали прибор оп-рани сипати у неку рупу, коју треба одмах затрпати свежомземљом.

Пошто се опрана тела кошнице осуше, треба их ставитиједно преко другог, тако да седам до осам тела образују дим-њак. Тада унутрашњост тела попрскати петролеумом изапалити. Ако се прво тело до земље мало подигне, да сеомогући слободније струјање ваздуха и на земљу ставимало ватре, добиће се бољи и топлији пламен. Кад се уну-трашњост сандука добро опали, ватру угасити стављањемдаске преко последњег тела. За опаљивање кошница можесе употребити и летлампа.

Спољашње стране опаљених тела треба добро опрати,да би се отстранили сви трагови меда.

Чистоћи руку, одела и пчеларског прибора мора се по-светити пуна пажња после првог случаја американске тру-лежи легла. И поред свих предузетих мера, опрезност моратрајати најмање 3-4 године, а све док у околини има бо-лести.

Д е з и н ф е к ц и ј а с а ћ а и м е д и ш т а . — Саће засмештање вишка меда обично се употребљава тамо где јепотребно. Оно не припада ни једној посебној кошници. Збогтога се све такво саће — чим се на једном пчелињаку ут-врди постојање американске трулежи легла — мора дезин-фиковати. За дезинфекцију долази у обзир само оно саћеу коме није никад било легла. Све остало саће изрезати ипретопити, а оквире дезинфиковати.

300

Саће из медишта може се дезинфиковати у смеши фор-малина и воде. За справљање ове смеше узима се 20 деловаформалина и 80 делова воде (по запремини). Саће за дезин-фекцију треба да буде без меда. Оно треба да се потопи уприпремљену смешу и у њој да остане најмање 24 часа натемператури не мањој од 21°С. Да би смеша формалина иводе допрла до свих делова ћелија, треба оквире са саћемпокретати, како би се растурили ваздушни мехурићи којито ометају. То се може постићи сипањем смеше у суд такода се она постепено подиже и потпуно испуњава свакућелију.

Смеша формалина и воде може се употребити вишепута а да много не изгуби од своје моћи. Ипак се препо-ручује, да се повремено дода нешто формалина и такосмеша одржи у пуној моћи.

У п о т р е б а м е д а и в о с к а д о б и в е н и х о дб о л е с н и х д р у ш т а в а . — Мед истресен из медиштаболесног друштва може се слободно употребити за људскухрану, јер споре овог узрочника немају никаквог утицајана човечији организам. Али пошто тај мед може бити опасанза пчеле, потребно је да се с њим поступа врло опрезно. Несме се допустити да га пчеле — макар и у најмањој количини— пронађу и узму. Због тога — одмах после истресања овогмеда — сав прибор треба добро очистити и опрати, а су-дове с медом добро затворити и споља обрисати. Овај мед,а ни други набављен из непознатог извора, не треба употре-бљавати за прихрањивање пчела. Ако се пак мора употре-бити онда му додати исту толику количину воде и у затво-реном суду оставити га да ври најмање један сат. Грејанимед може се употребити само за пролетње и летње при-храњивање, а никако за јесење и зимско.

Восак, добивен топљењем саћа из гнезда болесног дру-штва, не сме се употребљавати за израду вештачког саћа,већ га дати за употребу у друге техничке сврхе. У свакомслучају, истопљено caћe оставити на ватри да ври најмањедва и по сата, па тек онда из тако искуване мешавине ис-цедити восак. Воштину добивену од зараженог caћa, макари да је кувана два и по сата, треба одмах спалити (изгорети).

Европска трулеж легла

Европска трулеж легла је болест о т в о р е н о г л е г -ла. Ово име добила је по томе што је прво проучавана уЕвропи. Код пчелара је позната још и под именом добро-

301

ћудна, смрдљива и кисела трулеж. Европска трулеж леглаје мање опасна од американске трулежи. Она, по правилу,не напада јака и правилно негована друштва, већ самослаба, она која су без потребних услова за правилан раз-вој и напредак. Иако су многи научни радници у Европи иу Америци много пажње посветили oвoј болести, она ипакјош није довољно разјашњена Изгледа да на развој и ши-рење болести утичу поред узрочника још и неки унутрашњии спољашњи чиниоци. У оболелој и угинулој ларви налазесе у великом броју микроби. Истраживачи верују да(Bacillus pluton) убија ларву и да је према томе овај микробправи проузроковач е в р о п с к е т р у л е ж и л е г л а .

Ток ове болести није још потпуно разјашњен. Joшније сасвим јасно ни како се она шири, али изгледа да сумладе пчеле које погрешно улазе у туђе кошнице најглав-нији разносачи болести. Тиме се може објаснити зашто себолест — кад се једном на пчелињаку појави — брзо ра-шири у друге кошнице. Мисли се да и матица може допри-нети ширењу болести, али се не зна тачно да ли је она но-силац клица или само ствара погодне услове код свог по-томства за обољење. Даље се претпоставља, да се болестшири преко туђица, воде, па чак и преко ветра. Болест сеобично појављује упролеће или рано улето, у крајевима соскудном пролећном и позном летњом пашом.

З н а ц и п о к о ј и м а п ч е л а р м о ж е п о з н а -т и е в р о п с к у т р у л е ж л е г л а . — Први знак ј еприсуство празних ћелија или ћелија с јајима и ларвамана оним деловима саћа на којима би требало да буде не-прекидна плоча поклопљеног легла. Уколико болест дужетраје, утолико је овај знак уочљивији. Отворене ћелијепразне и оне с јајима, с болесним или здравим ларвама, на-лазе се растурене између ћелија с поклопљеним леглом.Може се наћи и понека ћелија с прљавим улегнутим и про-бушеним поклопцем. Болест се може тачније утврдити пре-гледом болесних и мртвих ларви.

Обично страдају ларве старе 4 или 5 дана. У некимслучајевима могу угинути ларве и млађе и старије, па чаки поклопљене. Лутке ретко умиру, а кад нека и умре, тобива услед прехладе. Поклопљене ларве умиру увек пренего што исплету чауру.

Оболела ларва губи заобљеност и светлобелу бојуздраве ларве. Пред смрт добива, почев од главе, постепеноотвореножуту боју. Понекад се на болесној ларви могуприметити ненормални покрети који чине да она у доба

302

угинућа има ненормалан положај, налази се на отвору ће-лије или лежи испружена на леђима, или је пресамићенаједним крајем ван ћелија. Кроз провидну жуто-белу ко-жицу болесне или тек угинуле ларве види се сиво-бела шгажуто-бела издужена маса, која се налази у желуцу ларве,и садржи много микроба.

У даљем току мртва ларва губи провидност, постајесасвим жута или сиво-мрка. Њено тело постаје мекано,гњило, кашасто, али не и лепљиво и растегљиво. Ако по-некад и има особину растегљивости, онда ова није онаквакао код американске трулежи легла, извучени конци краћису и грубљи. Пошто трула маса није лепљива, пчеле ра-дилице могу да је извуку и очисте ћелију.

Љ у с п и ц а европске трулежи легла је сасушени ос-татак мртве ларве. Она је глатка и на својој површини иманеку врсту свиластог сјаја. Љуспице нису увек на једномместу у ћелији; неке су на доњој страни ћелије а неке вишена дну ћелије. Све оне немају ни исти облик. Оне многоличе на гомилу неке мрке или сивкасте материје која сестопила и сручила у ћелију.

303

Кад су остаци угинулих ларви у влажном и гњилометању, тад имају више или мање изражен мирис поквареногтрулог меса, због чега је ова болест и добила назив смрд-љиве трулежи. У неким случајевима остаци имају кисео ине тако непријатан мирис.

Л е ч е њ е . — Оболело друштво, само ако има снаге,може да се ослободи европске трулежи легла, да избациболесне и мртве ларве и да оздрави. То је разлог што се оваболест ретко запажа код јаких друштава. Она је пратилацслабијих пчелињих друштава и лошег пчеларења. Збогтога, кад се на пчелињаку појави егропска трулеж легла,треба настојати да се оболелим друштвима створе повољниуслови за јачање и борбу с болешћу. Сузити гаезда на оно-лико оквира колико пчеле могу густо да лоседну, затим ихдобро утоплити и обилно прихрањивати млаким сирупом.То ће учинути да болесна друштва — која су пре тога биламного попустила не само у раду у кошници, већ и у опште-њу с околином — постану живља и вреднија у свим прав-цима. То ћe несумњиво учинити и да појачају свој рад начишђењу ћелија и на избацивању болесних и угинулихларви. Да би им се овај посао још више олакшао, добро једа им се матице за извесно време ставе у кавезе. Како јематица често један од узрока појаве болести, било збогњене недовољне плодности, било због тога што јој потом-ство није отпорно према болести, многи препоручују да сематице болесних друштава замене матицама пореклом изнајбољих друштава, а изведеним такође у јаким друш-твима.

Ако се на пчелињаку болест појави само у једном сла-бом друштву, ово без оклевања треба одмах уништити,cahe истопити, а кошницу и њене делове добро очистити иопрати оштром четком и сапуницом. Ако се, пак, болеетпојави у више слабих друштава, онда је најбоље спојити2-3 друштва уједно, и даље поступити како је напредописано.

Пресељавање пчелињих друштава на чисто саће непрепоручује се код ове трулежи легла. Пресељавање слабидруштво и још више погоршава болест. Према искуствуАмериканаца, сулфатиазол не помаже у лечењу европскетрулежи легла.

Б о л е с т ј е л а к ш е с п р е ч и т и н е г о л е -ч и т и . Ово важи за све болести, а кад је у питању ев-ропска трулеж легла, ову чињеницу треба нарочито под-вући. Појаве и штетне последице ове болести могу се лако

Живот и гајење пчела 20 305

спречити разумним и правилним радом с пчелама. Јака,правилно негована друштва најбоља су предохрана од доб-роћудне трулежи легла, која — иако је доброћудна —може да нанесе огромне штете пчеларству.

Мешинасто легло

Мешинасто легло је болест поклопљеног легла. Ненаноси неку озбиљну штету пчелињем друштву. Опису-јемо је да би је пчелари могли разликовати од американскетрулежи легла, с којом, по спољашњим знацима, има из-весне сличности. Име је добила по томе што остаци мртвеларве — пре него што се сасуше — личе на мешину с вод-њикавим садржајем. Болест проузрокује веома сићушниизазивач, један вирус, који се не може видети ни помоћунајвећег могућног увеличавања, а усто пролази кроз фил-тере који иначе не пропуштају бактерије и њихове споре.Како се у природи болест шири, није познато. Вероватно једа у том погледу има извесну улогу и грабеж на пчелињаку.Изазивач болести (вирус) је неотпоран. У сувом стању и умеду може да издржи више од месец дана.

П о ч е м у с е м о ж е п о з н а т и м е ш и н а с т ол е г л о . — Угинуло легло је обично разбацано по саћу.Понекад се може наћи и у групи. Оболеле ларве угину утоку прва 4 дана по затварању ћелија. Поклопци могу дабуду пробушени и угнути. С неких ћелија пчеле их и скину.Скоро угинула ларва је веома заразна. По боји је бледо-жута. У даљем току постаје затвореније боје, док напо-слетку не добије затвореномрку боју. Глава је затворенијаод осталих делова тела и стоји усправљена. Леш ларве секе лепи за зидове ћелије, те пчеле могу да га извуку иизбаце напоље. Сасушене остатке пчеле могу да преломе,остављајући у ћелији мале делове, који изгледају као сас-вим младе ларве. Сасушени остаци ларвиног леша којепчеле нису дирале добијају облик ћеличних зидова и личена чунић.

Кожа ларве се не распада, већ остаје као врећица ис-пуњена више од половине водњикавим садржајем. Лешинасе може иглом извући из ћелије а да се кожа не повреди.Потпуно суви остаци кад се сат тресе могу да чегрћу ућелији.

J I е ч е њ е . — Болест се обично појављује у почеткулета и најчешће ишчезава под утицајем добре паше. О-бично није тешка. Ипак, кад се примети, друштво треба

306

преселити, у чирту кошницу и на чисто саће, па га затимприхранити. Саће с болесним леглом уништити, а осталоупаковати и чувати два до три месеца пре него што се по-ново употреби. Пресељеном друштву може се одузетистара матица а додати нова.

Друге болести легла

Од других болести легла поменућемо к р е ч н о ик а м е н о л е г л о .

К р е ч н о л е г л о . — Ову болест проузрокује једнагљивица, звана Pericystis apis. Болесну ларву покривабела плесан која је постепено захвата и напослеткуизлази из ћелије преко њених зидова. Болест углавномнапада поклопљено трутовско легло, а понекад и радиличко.Леш ларве се мало помало смањује, смежурава се, полако

се стврдњава да би се најзад претворио у беличасту масу спопречним пругама које одговарају спојевима ларвинихпрстенова. У тим сиво-црним пругама налазе се хиљадегљивиних спора. Леш је трошан и лако се претвара у бели-часту, зрнасту прашину, која личи на гипс.

20*307

Ова болест се појављује упролеће, кад je топло и вла-жно. Није опасна. Поново се појављује ујесен, ако су самоуслови повољни, а често и наредног пролећа.

Заражено caћe треба уклонити или само болесне де-лове изрезати. Подњачу састругати и састругани матери-јал спалити заједно с уклоњеним односно изрезаним саћем.У тежим случајевима пчеле преселити у чисту кошницуи на чисто саће, старо саће истопити а кошницу добродезинфиковати.

К а м е н о л е г л о . — Много је опасније од кречнога проузрокује га такође једна гљивица названа Aspergillus.Ова гљивица напада непоклопљено и поклопљено легло.Нападнута ларва се размекша. Затим је покрије бела илисивобела плесан, која доцније постаје сива, сивозеленаили сивожута. Ларва се претвори у тврду масу, каменастуи ломљиву. Болест, углавном, напада радиличко легло, аможе да се пренесе и на одрасле пчеле, које она брзоубија, па и на човека и друге животиње.

Ову болест не треба лечити, већ болесно друштвоодмах уништити, спалити пчеле, саће и све остало у ко-шници. За време рада уста и нос заштитити влажном пре-савијеном марамицом, да би се избегла опасност проди-рања спора у органе за дисање. Мед није за употребу, теи њега треба спалити.

БОЛЕСТИ ОДРАСЛИХ ПЧЕЛА

Болести одраслих пчела теже је открити и утврдитинего болести легла. Кад пчелар примети да у неком дру-штву код пчела није све у реду, болест је обично узеламаха и нанела озбиљну штету, како друштву у коме сепојавила, тако и другим суседним друштвима. Поред тога,и кад примети извесне болесне појаве, пчелар тешко можебити сигуран која је болест у питању,па према томе нећезнати ни које мере треба да предузме, јер су знаци једнеболести често исти или слични знацима друге болести.Има случајева кад ни стручњаци за пчелиње болести нисуу стању да дају тачну дијагнозу. Нарочито је то случајкад су у питању недовољно проучене болести. А ових имајош доста. Истраживачи пчелињих болести пронашли суда само болест под именом парализа има више од 10 разнихоблика.

Пчелар који није снабдевен микроскопом или не знада овим рукује — па чак и ако је добро извежбан у запа-жању и разликовању пчелињих болести — треба да се за

303

тачно утврђивање болести обрати Заводу за истраживањесточних болести, коме за то мора послати у малој кар-тонској кутији 30—50 мртвих или наизглед болеснихпчела.

Најопасније су и усто најбоље проучене болести но -з е м а т о з а и а к а р о з а .

Нозематоза

Н о з е м а т о з а је болест органа за варење одраслепчеле, која напада како пчелу радилицу тако и матицуи трута. Болест проузрокује веома ситна праживотињица,звана Nosema apis. Овај паразит је способан да се учаурии образује споре. Кад споре кроз заражен мед или воду

доспу у прави желу-дац (средње црево)пчеле, оне одмах кли-јају и ослобађају па-разите. Млади парази-ти прво расту и мно-же се у желуцу, пазатим одмах улазе ућелије којима је об-ложен прави желудац.Ту се они деобом брзонамноже и за недељудана образују новеспоре. Разарањем ће-лица споре доспевајуу шупљину желуца.Један део тих спорапоново проклија, пара-зит се множи и улазиу нове ћелице где седаље обавља исти про-цес, а други део пре-лази у задње црево,одакле се с изметомизбацује напоље, датамо пропадне, или набило који начин доспе

у црево друге пчеле. Споре ноземе су врло отпорне. Некиистраживачи тврде да способност клијања могу да задржевише година.

310

Пошто ћелице које паразити разарају имају врло важнуулогу у варењу хране, то пчеле заражене овим паразитом,немогући правилно да се хране, брзо губе радну способности за две до три недеље сасвим страдају, што се — кад за-раза захвати већи број пчела и постоје повољни условиза развитак и ширење паразита — веома лоше одражавана рад и опстанак пчелињег друштва.

Болест у пчелињем друштву зараженом у току про-лећа и лета обично се развија и тиња неопажено до наре-дног пролећа, кад пчеле под дејством рушилачког утицајаогромног броја паразита нагло ишчезавају и раније јакодруштво нагло слаби.

Болест се не задржава на оболелим друштвима, већсе шири и на остала здрава друштва, више на пчелиња-цима на којима се пчелама не поклања много пажње, амање на пчелињацима где се добро и правилно пчелари.Нозематоза се шири п о м о ћ у г р а б е ж и (кад пчелездравог друштва опљачкају гнездо слабог болесног дру-штва), н а л е т а њ е м п ч е л а у пчелињацима на којимасу кошнице постављене близу једна другој, хватањем и

смештањем р о ј е в а л у т а л и ц а (јули, август), који сунајчешће заражени ноземом, п р и х р а њ и в а њ е м пчелазараженим медом, употребом н е д е з и н ф и к о в а н и хк о ш н и ц а и п ч е л а р с к о г п р и б о р а , з а р а ж е -н о м в о д о м итд. Даље, болест могу да пренесу и некеживотиње као: лептирица воштаног мољца, пчелиња ваш,зоље, мрави и др.

З н а ц и п о к о ј и м а с е м о ж е п о з н а т и н о -з е м а т о з а . — Пчелиње друштво може да болује од овеболести а да не испољава знаке по којима би се могла поз-нати, развија се и ради правилно, па чак и даје вишак умеду. Али постоји и тежак облик болести, при коме дру-штво нагло ослаби, па чак и страда. Између та два обликаобољења постоје други, прелазни, који нису лаки као првини тешки као други. Тежина болести зависи од процентазаражених пчела, који се у тешким случајевима креће до95%. На развијање утичу од спољашних услова: годишњедоба, поднебље, време, паша, топлота, матица, стање дру-штва, влага и други унутрашњи услови.

У нашој земљи је ова болест више пута утврђена, аликолико је раширена и у ком облику, и колику штету наносинашој привреди — то није познато.

У тежим случајевима оболела друштва испољавају не-очекивану и необјашњиву слабост и узнемиреност, нагло

311

слабе и заостају у развитку иза осталих друштава. Предкошницама се виде мртве пчеле а и живе, у гомилицама, сприметним дрхтањем крила. Понекад их има и на седалу(полетаљци) с ногама окренутим у вис. Ако се пажљивозагледају, видеће се да им је трбух надувен. Садржај зад-њег црева (столице) може да буде чврст (затвор), али јечешће водњикав и по боји бледосив. У последњем случају,ако се трбух нагло притисне, из њега ће као из штрцаљкештрцнути млаз течности на растојање од више сантиметара.Мирис столице је накисео, а кад се ова осуши потсећа набурмут.

Ако се једној болесној пчели заједно са жаоком из-вуче цревни канал (задње црево, танко црево и прави же-лудац), видеће се да јој је прави желудац који је кодздраве пчеле црвенкастомрк и потсећа на кобасицу под-везану концима — млитав и тамносив или бео као млеко,што долази од великог броја спора које се у њему налазе.Овај преглед може да изврши сваки пчелар. Прво некапчели откине главу. Затим, док левом руком држи за грудипчеле, нека пинцетом или ноктима друге руке ухвати заврх трбуха и пажљиво вуче. Из трбуха ће заједно сажаоком извући цео цревни канал.

На основу наведених знакова, пчелар може да по-сумња у нозематозу. Али ако хоће да буде сасвим сигурану постојање болести, нека затражи помоћ Завода за истра-живање сточних болести.

Л е ч е њ е . — За нозематозу препоручивани су разнилекови (тимол, благи раствор формалина и др.) али ни-један није дао добре резултате. Оно што пчелар може нај-боље да учини, јесте да помогне да се у оболелим а и усвима другим друштвима развију природна одбранбенасредства којима она разполажу. Ту на првом месту долазип о т с т и ц а њ е д р у ш т а в а д а ш т о ј е м о г у ћ ев и ш е п о ј а ч а ј у р а д н а н е г о в а њ у л е г л а ,о д н о с н о и з в о ђ е њ у м л а д и х п ч е л а , к о ј ет р е б а д а з а м е н е с т а р и ј е и б о л е с н е п ч е л е .

Пчелиња друштва ће појачати рад на извођењу леглаако им се обезбеди: 1) сужено и топло гнездо с добримпроветравањем; 2) млада и плодна матица; 3) обиље хране(меда и цветног прашка); 4) повремено скидање поклопацас поклопљеног меда или — ако овога нема у довољној мери— повремено прихрањивање млаким шећерним сирупом,коме по могућности додати нешто здравог (незараженог)

312

меда; 5) појило са свежом и млаком водом и нешто малосоли; и 6) проширење гаезда чим се за то укаже потреба.

То је уствари све оно што смо ми већ препоручили запролетње изграђивање пчелињих друштава. Свим дру-штвима која неоправдано испољавају слабост или заостају,треба без оклевања заменити матицу, чим за то буде биломогућности. Без добрих матица нема успешне борбе с нозе-матозом.

Нозематоза је, као што смо видели, веома заразна бо-лест. Код ње је све заразно: пчеле (мртве и живе), кош-ница, саће, мед, прибор, пчелареве руке, па и његова обућакојом је сигурно згњечио неку мртву пчелу. Због тога седезинфекцији окужених предмета мора посветити највећапажња.Упролеће сва друштва треба преселити у чисте, од-носно очишћене кошнице, све запрљане оквире заменитичистим, прибор и руке после сваког прегледа опрати топломводом и сапуном, земљу око кошнице прекопати и наро-читу пажњу обратити на појило пчела. По ивицама бараили других места са стајаћом водом — ако се не могузатрпати — посути креозот, који одбија пчеле или ако је тонемогућно због стоке или чега другог, посветити највећулажњу појилу, које треба поставити на склонито место истарати се да у њему увек има довољно воде.

Пчелиња друштва која до јесени не дођу у ред добрихи јаких друштава треба уништити, мед истрести (али га недавати пчелама) caћe истопити а кошнице дезинфиковатиш начин како се то ради код американске трулежи легла.

Пчелару коме је нозематоза захватила све кошнице иузела толико маха да је држање пчела постало нееконо-мично, не остаје ништа друго него да одустане од гајењапчела за 3 до 5 година.

Акароза

Акароза је болест душњака одрасле пчеле, коју иза-зива крпељ, у науци назван Acarapis Woodi Овај крпељ сележе у душњацима који потичу с првог пара жигова. Тоje врло мали паразит, чија се женка — која је крупнијаод мужјака — једва види голим оком. Крпељи се паре,колико је познато, у душњацима у којима су се и развили.Тад женка напушта пчелу и прелази на младу пчелу којаce налази уз њу, груди уз груди, улази у њен жиг иускоро почиње да носи јаја из којих се изводи ново колено

313

крпеља. Одрасли крпељи, као и њихове ларве забоду својусни апарат у зидове душњака и живе на рачун пчелињихсокова. Још се не зна да ли пчела слаби због губитка крвиили због отровног дејства пљувачке крпеља или што крилнимишићи у грудима оскудевају у кисеонику. У сваком слу-чају, пчела постаје неспособна за лет. Унутрашњост душ-њака добива облогу мрке боје а душњаци постају тврди икрти, што омета лет.

Само се младе пчеле могу заразити крпељима, а наро-чита оне најмлађе. Уколико су старије, утолико се опас-ност уласка крпеља у душњаке смањује. После четири илипет дана, опасност практично престаје. Крпељ може и послетога да се провуче кроз жиг, али изгледа да старије пчелеиз неког разлога нису привлачне за њих и они их остав-љају. Млада пчела треба да је сасвим уз заражену пчелупа да се крпељи могу увући у њене душњаке. Они се некрећу по саћу да би пронашли погодну пчелу. То значи да

314

кошница, саће и други садржај гнезда нису заразни, већсамо нападнуте пчеле.

Кад у кошници нема младих пчела, болест се не шири(зими), али се у већ нападнутим пчелама крпељи и даљемкоже. Кад дође пролеће и пчеле почну да опште с око-лином, оне често толико ослабе да не могу да лете. У поку-шајима да лете, падају на земљу, пузе, скупљају се у го-милице и ту умиру.

Изгледа да се болест углавном шири н а л е т о м мла-дих пчела, а између пчелињака р о ј е в и м а . Сматра се датуђице које су по правилу старије пчеле не преносе болест.Али се болест може пренети и помоћу грабежи, кад се ту-ђицама придруже домаће пчеле, што није сасвим редакслучај.

Трутови се такође заразе као и пчеле радилице. Поштоони нису много везани за кошницу, сасвим је сигурно да узнатној мери доприносе ширењу болести. И матица можеда се зарази, али не шири болест, јер се њена пратња сас-тоји од пчела старијих од пет дана. Али је потребно за-менити је, кад год се посумња у њено здравље.

У нашој Народној Републици досад није откривен ни-један случај акарозе. Али то не значи да је нема. Досадсе у нашој земљи нико није бавио истраживањем ове болестиОво би требало да буде један од важних задатака нашихмладих пчеларских установа, јер је акароза врло опаснаболест пчела.

З н а ц и п о к о ј и м а с е м о ж е п о з н а т и а к а -р о з а . — Пред кошницом оболелом од ове болсти може дасе види известан број пчела како пузе или трче даље одкошнице као да журе да се што више удаље од својекуће. Приличан број пчела може се наћи и око кошнице.То су оне пчеле које су биле сувише слабе да би даљеотишле. Болест се може појавити у свако доба године, алисе знаци обично могу приметити упролеће.

На ранијем ступњу. док болест још није узела маха,може се видети известан број пчела како мирују на седалу,а друштво слабо ради као да нема снаге.

Болесне пчеле обично имају умерено пуну столицу. Онемогу бити свих доба старости. Код њих се обично не приме-ћују дрхтаји крила, али су им ова често „ишчашена". Задњакрила су спуштена устрану, док су предња у правилномположају мировања. Болесне пчеле умиру без приметногпресамићивања.

315

Једино сигуран знак акарозе је присуство паразита удушњацима оболеле пчеле. То може да утврди само онајкоји је обучен да врши дисекцију пчела и да рукује мик-роскопом. Зато је најбоље, кад се посумња на ово обољење,да се 30 до 50 пчела с подацима и описом понашања пчелапошаље на испитивање.

Л е ч е њ е . — Акароза се лечи: 1) мешавином нитробен-зола (2 дела), сафрола (1 део) и чистог бензина (2 дела);2) чистим нитробензолом; и 3) метилсалицилатом. Прва ме-шавина је позната под именом Ф р о в о в а т е ч н о с т (поенглеском пчелару Фроу). Пошто је употреба ове течностископчана с извесним тешкоћама, то Фро у последње времепрепоручује употребу чистог нитробензола. Последњи лек јеувео у праксу Ангело-Нику (Француз). Ангело препоручујеФровову течност за зимско лечење (кад нема опасности одграбежи), а метилсалицилат за летње лечење. Све ове теч-ности испаравају и својом паром, која заједно с ваздухомпролази кроз душњаке, уништавају крпеље.

Ф р о в о в л е к . — Фровова течност је отровна и за-паљива. Због тога треба пазити да се не удише. Треба јечувати у обојеној или сасвим обложеној боци са добримзапушачем. Па и поред тога, нитробензол и бензин испа-равају. Зато је добро да се мешавина направи пред упо-требу.

Фровова течност опија пчеле, те оне постану неспо-собне да бране и проветравају своју кошницу, услед чегапостоји опасност напада туђица и угушивања. Да се тоспречи, треба за време употребе имати велико лето са зат-варачем са ситним рупама, кроз које пчеле не могу дапрођу. Ако време дозвољава излетање пчела, пред вече, наједан сат пре сунчевог заласка, затварач извадити да бизатворене пчеле могле излетати. Кад се пчеле смире, зат-варач поново ставити на своје место. Пошто многе болеснепчеле у току лечења угину, треба пазити да мртве пчелене затворе лето и тако спрече слободан пролаз ваздуха.Због тога, кад год се примети да на лету има мртвих пчела,треба их жицом или нечим другим отстранити.

Постоје два начина примена лека. Ф р о ставља пот-ребну количину лека на јастуче направљено од дуплогфланела и ово меће преко отвора за прихрањивање изнадоквира у плодишту. Затим јастуче покрива порозним пок-ривачем. П у к о в н и к Х а у о р т употребљава јастуче одгрубе клобучине зашивено за жичану мрежу, које натапа

316

L

ф р о в о в и м леком и ставља, гурајући га кроз лето исподоквира до задњег зида.

При лечењу овом течношћу врло је важно да се коли-чине не дају отприлике (од ока), већ тачно по мери. Затотреба имати уску бочицу с означеним мерама. Најбољевреме за лечење је октобар.

За лечење по Ф р о в о в о м начину препоручује се дасе нормалним друштвима даје у току шест дана по 2 кубнасантиметра течности (30-32 минима). После последње коли-чине, јастучић оставити док течност потпуно не испари.

П у к о в н и к Х а у о р т саветује да се испод плоди-шта стави празан полунаставак и на јастучић спремљенио његовом начину сипа по 2кубна сантиметра течностидневно у току 7 дана. Јасту-чић извадити десетог дана.

Л е ч е њ е м е т и л с а -л и ц и л а т о м . Ангело-Никуза ово лечење вели: „Лечењеакарозе метилсалицилатом јепотпуно сигурно кад је уну-трашњост оболеле кошницезасићена мирисом овог про-извода у току 8 до 10 недеља,,.

„Пошто салицилат бржеи јаче испарава на вишој тем-ператури, то се овај лек можекорисно употребити само из-међу 15 маја и 15 октобра".

„Метилсалицилат је не-шкодљив за легло, пчеле, меди пчелара чак и у количинамавећим него што је потребно.Он није никад проузроковаони најмању непријатност пче-лару нити ма какву штету напчелињацима".

„Сваки случај болести може се излечити само ако сеизвођењем легла могу попунити празнине које настају ус-лед болести. Али је у пракси некорисно лечење друштавакод којих је оболело више од 50% пчела ујесен или 70%упролеће. Приходи и крајњи резултат не одговарају уло-женом труду".

317

Основни и једини услов лечења је да унутрашњосткошнице буде засићена паром салицилата. Све остало можесе прилагођавати кошници која се лечи.

Ангело-Нику приказује даље два начина додавања теч-ности. По првом начину бочице с отвором величине малогпрста стављају се уз бочни зид кошнице, пошто се уклонипреградна даска или крајњи оквир. Бочице треба претходнонапунити до 3/4 запремине метилсалицилатом и ставитифитиљ, тако да прелази грлић 3 до 4 сантиметра а да допиредо дна бочице. Тако припремљене бочице могу се углавитиу крајње сатове кад се изреже парче сата. Бочице повре-мено погледати, јер пчеле понекад прополисом обложе фи-тиљ, чиме се спречава правилно испаравање. Испаравањетраје лети 3 до 4 недеље а зими 8 до 10 недеља. Лети миристреба добро да се осети на лету, а зими кад се кошницаотвори.

По другом начину употребљавају се јастучићи као кодлечења Фрововом течношћу. Јастучићи напуњени метил-салицилатом стављају се преко оквира или на подњачу дозадњег зида кошнице. У почетку се на јастучиће сипајусвака 2 или 3 дана по две кашичице салицилата. Доцније,додавати по 3 кашичице кад се примети да се мирис смашио.

Ако се претпоставља да се болест за време лечења можепроширити, препоручује се да се метилсалицилат на исти -начин даје као предохрана и здравим друштвима.

Друге болести одраслих пчела

Од осталих болести одраслих пчела поменућемо: а м е -б о з у , п а р а л и з у и м а ј с к у б о л е с т .

А м е б о з а . — Ово је пролећна болест пчела. Од њепчеле страдају на паши и око кошнице. Друштво слаби.Болест изазива сићушна праживотињица — амеба. Амебозасе може сигурно утврдити само микроскопским прегледомМалпигијевих судова пчела, у којима се може наћи овајпаразит.

П а р а л и з а . — Обично се појављује у летњим месе-цима (мај-јули). Болесне пчеле изгледају старе (иако могубити и младе), црне и сјајне. Измет је влажан или водњикав.По боји мрк или црн. Медни желудац је испуњен течношћу.

Здраве пчеле извлаче из кошнице болесне, које напољупузе и као да дрхте. Умиру с избаченим језиком. Болесне имртве пчеле имају непријатан мирис.

318

Оболела друштва ретко подлежу болести. Обично оз-драве, али се болест идуће године поново појављује. Сматрасе да је добро заменити матицу другом здравом и плодном.У последње време овој болести испитивачи поклањају многопажње. Изгледа да се иза ње крије читава група обољења

М а ј с к а б о л е с т . — И она се појављује обично умају. Оболевају и страдају младе пчеле, од 6 до 11 дана ста-рости. Болесне пчеле излазе из кошнице и трче по земљи,покушавајући да полете. Често показују знаке велике узне-мирености. Није заразна и брзо ишчезне, чим се време про-лепша.

Мисли се да ово обољење проузрокује нагомиланостцветног прашка у цревном каналу.

Лечење није потребно, али је добро да се један бројпчела пошаље на испитивање, да би се утврдило да ли нијепосреди која друга болест.

НЕПРИЈАТЕЉИ ПЧЕЛА

Поред разних микроба и паразита који на неки начиндоспевају у организам пчеле и изазивају обољења појединихоргана, пчеле имају још и друге непријатеље. Једни се ув-лаче у кошницу, нападају гнездо и друге произзоде пчела,док други вребају да их ухвате пред кошницом или у лету,да би их појели или из ухваћене пчеле исисали мед и дру-ге мекане делове (крв, садржај цревног канала итд.).

У прве спадају: в о ш т а н и м о љ а ц , п ч е л и њ ав а ш , м р а в и , м и ш е в и , з о љ е , итд., а у друге разнеп т и ц е , с т р ш љ е н о в и , б у м б а р и , к р а с т а в а ж а -б а и др.

Воштани мољац

Именом в о ш т а н и м о љ а ц назива се лептирица пе-пељастосиве боје, која се при отварању кошнице честоможе видети иза преградне даске, испод платненог покри-вача и у другим деловима кошнице, пчелама недоступним.Кад мирује, ова лептирица своја крила која су сивомркебоје, савија уз тело у виду крова. Пре него што полети, онатрчи. У науци се зове Galleria mellonella. Женка воштаногмољца за свог живота положи велики број (400—1800) сит-них, белих, јајоликих јаја, која се у кошницама с нор-

319

малним пчелињим друштвима тешко примећују, јер ихлептирица полаже у пукотине, рупице и друга скривена ме-ста. Лептирица не борави и не полаже јаја само у кошни-цама с пчелама. Она у вече излази из свог скровишта итражи погодно место, а њој одговара свако место где семоже наћи caћe. Због тога је она увек тамо где је и caћe,било да је оно с пчелама или без њих. Лептирица воштаногмољца воли скривена и мрачна места. Што је саће више

размакнуто и изложено свет-лости, то мање има опасностида ће га лептирица пронаћи иположити јаја.

Из положених јаја излегу сепосле неколико дана (5—8) малеларвице, које су врло покретнеи живе. Оне одмах покушавајуда дођу до caha и кад успеју,брзо изграђују ходнике између ћелија, обезбеђујући их ма-теријом од финих паучинастих конаца. Стално предућимрежу, оне из тих ходника све даље и даље руше caћe, узм-мајући потребну им храну из заосталих кошуљица изведе-них пчела, избаченог измета пчелињих ларви, цветног пра-шка и воска. У младом, чистом саћу за њих нема много хране.Због тога оно и није привлачно за ларву воштаног мољца.Истика, оне и њега разруше кад се налази у истом сандуку

320

или гнезду са старим саћем. Ларве воштаног мољца, кад је-дном завладају пчелињим гнездом, брзо га разруше и од на-паднутог caha остаје само паучина и нека зрнаста прашина(измет). Захваљујући обилној и доброј храни, ларве брзо ра-сту и достижу дужину од око 30 мм. После 4 недеље оста-вљају рушевине и траже место на коме ћe се учаурити. То јеобично зид кошнице, летвица оквира или неки други чврстпредмет. Могу се чак наћи испод подњаче, иза ормана акоје у некој просторији итд. Ларве прво издубе изабрани пред-мет, па затим у том удубљењу — као у некој колевци —испреду чауру. Ако пчелар у некој празној кошнициостави оквире са саћем и на то заборави, ларве не самошто ће то саће да претворе у прашину и паучину, већ ће,кад заврше тај посао, искварити летвице оквира и зидовесандука.

Учаурене ларве се преображавају у лутке, из којихсе временом развију одрасле лептирице. Ове последње,кад ојачају, прогризу чауру и излазе напоље. Међу њимаима мужјака и женки. По обављеном спаривању женкапочиње да носи јаја. То обично бива већ после недељудана по изласку женке из чауре.

Развиће воштаног мољца од јајета до одрасле леп-тирице зависи од хране и топлоте. На температури преко25°С јаје се излеже за недељу дана, па и раније. На нижојтемператури (од 10 до 15°С) може се излећи и после петнедеља. Исти случај је и с ларвом. Она се може учауритии за четири недеље а и за пет месеци. Све зависи од то-плоте околине у којој се налази. У стању лутке, воштанимољац под повољним условима проводи обично осам дана,а под неповољним условима у том стању може да останеи преко 60 дана На температури нижој од 10°С ни јаје, ниларве, ни лутка се не развијају, већ мирују, али све до—5° С задржавају способност да се под повољним условимаразвију. На температури испод ове, воштани мољац насвим ступњевима губи даљу животну способност.

Као што постоје разлике у временском току развићавоштаног мољца, тако постоји и разлика у величини, којаје вероватно највише последица исхране. Воштани мољацу свим ступњевима развитка на лошој храни развија сеспорије и усто је мањи како по обиму, тако и по тежини.У кошници с јаким друштвом ларва никад неће достићионај обим и бројност коју достиже у небрањеном гнезду.Ту је она мала и кад се учаури, а од мале лутке добивасе и мала лептирица. У старо време воштани мољац је

Живот и гајење пчела 21 321

сматран као највећи непријатељ гнезда. Сматрало се, да јеон кривац за сва страдања пчелињих друштава. И данаспрости неуки пчелари сва летња страдања пчелињихдруштава приписују воштаном мољцу. Сасвим разумљиво.Воштани мољац је стални пратилац пчелињих друштава.Док су друштва здрава и јака, док добро раде, мољац јеу пукотини, у рупици и уопште на месту коме пчела неможе да приђе, али зато свако друштво има своју сталнустражу која одбија све покушаје напада. Кад неко пче-лиње друштво изгуби матицу, или оболи, па затим и ослаби,мољац је ту да из својих скровишта постепено крене на-пред. Кад друштво изгуби „морал" мољац довршава делонесрећног случаја или обољења. Здрава и добро органи-зована друштва (имају матицу, легло на свим ступњевимаи пчеле свих доба старости) без обзира на њихову снагуувек се добро бране, само ако се налазе у исправним ичистим кошницама. За њих воштани мољац не претстављатотово никакву опасност.

Сасвим друкчије ствар стоји с резервним саћем, сасаћем које није у саставу гнезда, већ стоји у спремишту,у празним телима кошница или у нарочитим орманима.Оно је увек у опасности док се налази на топлоти од преко10°С. Практично, то зкачи од раног пролећа до позне је-сени. Ко у то време држи саће ван пчелињег гнезда, морага повремено сумпорисати. То нарочито вреди за caћe укоме је извођено легло.

Код пчеларења с кошницама настављачама, којеимају нормалне оквире у плодишту а полуоквире у ме-дишту, сумпорисање је готово сасвим непотребно. Нор-мални оквири се налазе у току целе сезоне у гнезду а кадсе гнездо сужава, сужава се на рачун старих сатова, којисе доцније замењују унапред припремљеним младим сато-вима. Старо се caћe одмах претапа. Caћe из медишта јеувек младо, без кошуљица и измета ларви и без цветногпрашка. Ако се држи одвојено од старог caћa и на хла-дном месту, оно може да се одржи без оштећења од сеп-тембра до почетка маја, кад обично цвета багрем.

Саће из кошница са једнаким плодиштем и медиштеми саће из кошница полошки мора се сумпорисати.

С у м п о р и с а њ е с а ћ а . — Caћe сe сумпорише на дваначина: д и м о м к о ј и с е д о б и в а с а г о р е в а њ е мс у м п о р а и п а р о м к о ј а с е д о б и в а и с п а р а -в а њ е м у г љ е н д и с у л ф и д а или неког другог хемис-ког средства (парадихлоробензола, калцијумцијанида итд.).

322

Сва ова средства убијају ларве, лутке и одрасле лептирицеа остављју нетакнута јаја. Стога се надимљавање односнонапаравање мора понављати на топлом времену. Кад тем-пература спадне испод 10°С надимљавање није потребно.

Сумпорисање се врши у телима кошнице (уколико супогодна за то) и у нарочитим орманима (сандуцима). Упрвом случају на патос или земљу стави се један празаннаставак, у који се метне неки стари метални суд с уч-вршћеним сумпорним пантљикама (хартија натопљенасумпором). Затим се сумпор запали и одмах преко празногнаставка ставе припремљени наставци испуњени саћем,од којих је последњи добро затворен, да не би излазиодим запаљеног сумпора. При овом треба водити рачуна дасе саће не запали. Зато је добро ако први наставак ниједовољно дубок, да се метну два, па ако треба и вишепразних наставака. Уместо сумпорних пантљика у металнисуд може се ставити жар добро изгорене ватре, па прекоовог сумпорни цвет. Разуме се да ово треба радити брзои притом пазити да се не удише сумпорни дим. У другомслучају запаљени сумпор ставити у доњи празан део ор-мана па овај одмах затворити.

У г љ е н д и с у л ф и д употребљава се овако: Настав-ци се поређују као што је напред речено, (обично 10 нас-тавака), само с том разликом што је последњи а не први пра-зан. У последњи наставак се стави шоља у коју се сипа насвака три наставка с нормалним оквирима по т р и д е с е тг р а м а у г љ е н д и с у л ф и д а и одмах поклопи. Доброје и потребно да се спојеви наставака (тела) претходнооблепе, да пара угљендисулфида не би одлазила ван нас-тавака. За 24 часа наставке не треба дирати. Зато времеће угљендисулфид испарити и пошто је његова пара тежаод ваздуха, спустиће се до дна и убити лептирице, ларве,а можда и неко недовољно заштићено јаје. После 24 часаотворити прозоре на спремишту, скинути поклопац и ос-тавити да се изветри. Затим поново затворити. Још јебоље да се за сумпорисање наставци изнесу напоље и тамоизврши овај посао.

У г љ е н д и с у л ф и д је веома запаљив, експлозивани отрован, те га треба држати далеко од ватре (у његовојблизини и кад се с њим ради не треба ни шибицу палитинити пушити).

Сумпорисано саће пре употребе треба испрати хла-дном водом.

21* 323

Пчелиња ваш

Пчелиња ваш није у правом значењу те речи ваш.Она је једна врста муве без крила. Пчелиња ваш није нислепа, како би се могло закључити из њеног научног именаBraula соеса (соеса значи слепа). Мала је и окретна. На вр-ховима ногу има чешаљ од јаких длачица и по две наро-чите копче, помоћу којих се чврсто држи за тело пчеле.Обично се налази на леђној страни груди пчеле. Највишесе задржава на убору између главе и груди.

Пчелиња ваш се храни медом и млечом. Кад је гладна,дође до уста пчеле радилице и голица је својим предњимногама. Тад пчела испусти капљицу меда и она је брзо по-сиса. Због тога, што је млеч боља храна од меда она вишенапада младе пчеле и користи време кад ове излучују млечу ћелије ларви. Из истог разлога, ваш напада и матицу,користећи храну коју јој пчеле дају. На матици се понекадможе наћи велики број вашију. Неки тврде да су чак на-лазили и преко 100. То је за матицу права напаст.

324

Женка пчелиње ваши полаже јаја на поклопце ћелијас медом или на дну празне ћелије. Из јајета се излежеларвица која пробуши поклопац и испод њега гради тунеле.Од тих тунела произвођачи меда у малим оквирима имајувелику штету. Бушећи тунеле ларва се после извесног вре-мена претвори у лутку, из које после три недеље од данакад је јаје положено излази одрасла ваш, која се одмахпење на грбачу неке пчеле. Ваш је, као што се види, пара-зит и штеточина, и њу, свакако, треба сузбитати и униш-тавати. Најбољи начин сузбијања је одржавање чистоће укошници и редовна измена caћa. На пчелињацима на којимасе неговању пчелињих друштава посвећује потребна паж-ња, ваши су ретке. Ако се, пак, деси да се ваши појаве,пчелама треба помоћи да их се ослободе. За ово се препо-ручује д у в а н с к и д и м , н а ф т а л и н и к а н ф о р .Дувански дим и пара канфора и нафталина опијају ваши ионе падну на подњачу. Због тога на подњачу треба ставитикартон и кад ваши попадају, картон извући и уловљеневаши спалити.

Дувански дим употребљава се овако: на један сат предвече на топлом времену сузити лето и кроз ово убацити не-колико добрих димова дувана (дуван ставити на жар у ди-милицу) и лето затворити. После неколико минута (3—5)лето отворити и картон извући. На картону he бити ваши,које су под утицајем дима изгубиле способност да се држена телу пчела. Ову радњу поновити неколико пута у токутри недеље. Кад се отвори лето, многе пчеле ће изаћи изкошнице и попадати на земљу, али ће се оне брзо опора-вити и вратити у кошницу.

Уместо димљења, на картон се може ставити парче кан-фора у величини лешника, или 10—15 грама нафталина(ујесен 5—10 гр). Сутрадан ујутру извадити картон с кан-фором, односно нафталином и ваши које су на картону спа-лити. Ово поновити, као и код димљења, неколико пута утоку наредне три недеље.

Мрави

Мрави се често виђају око кошница и у кошници под кро-вом, на унутрашњем покривачу и испод подњаче. Они сепонекад ту и гнезде. Неки од њих су права опасност запчеле, нападају их, гризу крила, ноге и друге делове, да бисе докопали меда, који они много воле, док су други ту,

325

да украду мало меда и да искористе мртве пчеле око кош-нице. У сваком случају, пчелари не воле да их виде у кош-ници и око ње.

У крајевима у којима нема много мрава, није потребнода се против њих предузимају неке нарочите мере. Довољ-но је да се њихове путање поспу гасом или да се овом теч-ношћу намажу ногаре постоља, па да се они одбију од ко-шница. У шумским крајевима с њима се понекад мора во-дити озбиљна борба, јер се дешава да су врло насртљивии у већем броју ноћу нападају на кошнице. У том случајуногаре постоља намазати коломашћу и настојати да се њи-хова станишта у близини пчелињака униште. Мравињацисе сигурно уништавају у г љ е н д и с у л ф и д о м . Радитога у средини мравињака треба направити неким шиља-тим предметом дубоку рупу. Тад у ту рупу сипати кашикуу г љ е н д и с у л ф и д а и рупу одозго добро затворити.Отровна пара угљендисулфида брзо уништава мраве и њи-хово гнездо.

Мишеви

Мишеви су опасни за пчеле само зими. Они се обичноувуку у кошницу ујесен, кад окиша и време захладни. Иту проведу целу зиму, једу мед, грицкају саће и узнеми-равају пчелиње клубе. Пчелиње друштво, у које се мишувуче, лоше зимује, упролеће се споро изграђује и по пра-вилу успешно не искоришћује пашу. Због тога се морајуискористити сва постојећа средства у борби с мишевима:мачка, мишоловка, отров, а пре свега ред и чистоћа напчелињаку. Травуљина, лишће, наслаге разног крша иствари одлично су место за скупљање и скривање мишева,одакле се у згодном часу могу увући у кошницу. Ласица,сова и буљина хране се мишевима, те их стога не требауништавати и плашити ако их има у близини пчелињака.

У време кад се мишеви увлаче у кошнице треба налето свих кошница ставити п ч е л а р с к и ч е ш а љ (вра-ташца за лето), кроз који пчеле могу да пролазе, али ми-шеви не. Кад наступе јаче хладноће и мразеви и прођеопасност од улаза мишева, чешљеви се мгоу поскидати.

Кад се примети да се миш увукао у неку кошницу, тре-ба га што пре истерати. За ово искористити први леп дан(кад пчеле излећу), отворити кошницу и померањем ок-вира пронаћи миша, пa га убити или истерати. У више

326

случајева миш се тешко истерује, крије се испод оквира.Због тога треба с једног оквира срушити пчеле на под-њачу. То ћe га натерати да побегне с подњаче и искочинапоље.

Да је миш у кошници, најлакше се познаје по њего-вом измету и мртвим изгрицканим пчелама, а и по изгриц-каном саћу на подњачи.

Птице

Пчеле имају велики број непријатеља међу птицамакоје се хране инсектима. Али од свих њих најопаснија јептица п ч е л а р (Merops apiasfer). То је лепа птица. Налеђима има перје угасито кестењаве боје. Глава, трбух,крила и реп су јој плаво зелене боје, док је под вратомжута као злато. Лети врло брзо и обично у јату. Кад јатодође у близину пчелињака, птице се распореде по линијипчелињег лета и тада масовно утамањују пчеле. Да би сеодагнале од пчелињака, убијају се и плаше пуцањем изпушке. Много више вреди утамањивање њихових гнезда,која се обично налазе у речним обалама и стрмим оброн-цима. За ово се препоручује, да се у ходнике који воде догнезда, стављају гужве од кучине замочене у угљендисул-фид, па затим да се отвори набију земљом.

Остали непријателаи пчела

Од осталих непријатеља напоменућемо к р а с т а в уж а б у , п а у к е , с т р ш љ е н о в е , п ч е л и њ е г к у р -ј а к а , м р т в а ч к у г л а в у и з о љ у .

К р а с т а в а ж а б а . — Она понекад направи скло-ниште испод кошнице у ситној земљи, нарочито ако супод кошницом парчад цигала и црепа. Одатле излази пред-вече, стане пред лето и лови пчеле. Не боји се пчелињегубода. Она је нарочито опасна за кошнице које су малоодигнуте од земље и з а време великих врућина, кад пчеленаправе браду пред кошницом. Она се обично увуче напчелињак с оближњег дрвљаника или наслаге неког дру-гог материјала (камен, цигла, греда). Због тога, при изборуместа за пчелињак о томе треба водити рачуна.

П а у ц и . — Пауци су велики љубитељи пчела које севраћају с паше с пуним медним желудцем. Они обично

327

плету мрежу у близини кошница. Пчела, кад упадне умрежу, брзо постаје жртва скривеног паука. Због тога пче-лари марљиво уклањају паукове мреже кад их примете ублизини кошница. Неки пауци нападају пчеле док су јошна цвету. Пажљиви посматрач често може наћи на цветупаука са умртвљеном пчелом.

С т р ш љ е н и . — Они су такође велики непријатељипчела, нарочито у августу, кад их има врло много. Долећупред кошницу и хватају пчеле у лету. У том послу су врловешти. Са стршљенима се може водити успешна борба.Треба пронаћи њихова гнезда (обично у шупљини некогдрвета) и увече, кад се смркне, пред дрветом односно гне-здом заложити ватру. Сви стршљенови који излазе изгнезда или се враћају у гнездо падају у ватру у којој на-лазе своју смрт. Под тим условима може се слободноприћи дрвету и предузети мере за уништавање гнезда.

У планинским крајевима на пчеле напада и једнаврста бумбара који чак улазе и у кошницу. У јуну предсваком кошницом се може наћи по неки бумбар кога супчеле убиле и избациле напоље.

П ч е л и њ и к у р ј а к . — То је оса самица, која сегнезди у земљи и, слично стршљену, за храну свог леглалови пчеле. Пошто су гнезда пчелињег курјака у земљи,теже их је проналазити и уништавати него гнезда стр-шљенова.

М р т в а ч к а г л а в а . — Ово је лептирица која сеувлачи у кошницу да се насише меда. Пчеле понекадуспеју да је убију, али нису у стању да је избаце напољевећ је облепе прополисом — уколико је пчелар раније непронађе и из кошнице не избаци. На леђима овог лептираналазе се шаре које личе на мртвачку главу. Отуд јој је идошло име.

З о љ е ( о с е ) . — Оне су такође љубитељи меда. Уавгусту и септембру увлаче се у кошнице и покушавајуда сисају мед. Пчеле се с њима успешно боре како на ле-ту кошнице, тако и у самој кошници, кад нека успе дасе увуче.

РЕГИСТАР

Н а п о м е н а : Имена медоносних биљака из главе V нису унетау регистар, пошто су оне тамо приказане азбучним редом.

Acarapis Woodi 313Акароза 313, лечење 316Алфонзус 75амебоза 318американска трулеж легла 289,

дезинфекција 300, знаци 292,лечење 297, обавезно пријав-љивање 293, преношење 154,слање материјала за преглед296, спаљивање 299, угушивањеоболелог друштва 299, утврђи-вање помоћу млека 296

Ангело Нику 316Антић Р. Милан 10аорта 45Aspergillus 309Атила 7Аустрија, смештај кошница 143

Багрем 141, цветање 180багремова паша 177, мере пред

пашу 180, мере за време паше181, дневни принос 182

Балденспергер 19, 21банатска пчела 20Bacillus larvae 289Bacillus pluton 302бежалица 123безматак 156беланчевине 72беле пчеле 88Верлепш 64, 97биљне ваши 78Блат 98Близњук П. Ј. 3

болести пчела 287, болести одра-слих пчела 309—319. болестипчелињег легла 289—309, оба-везно пријављивање 289

Braula соеса 324брујање пчела у кошници 148Бугарски Миливоје' 10бумбари 16, као опрашивачи 237

Вага контролна 182, 131Вагнер Самуел 172Вајпл 76валовчић за прихрањивање 119варење 44велики кавез 131, 165вештачко саће 171, дебљина 172,

дограђивање 211—212 учврш-ћивање у оквире 172

вилице радилице 34виљушка пчеларска 123, 206вирус 306витамини 73Влатковић Др. Бранко 5вода 78, додавање соли 151восак — добијање помоћу оквира

грађевњака 183, добијање увршкарама 178, из болеснихдруштава 301, излучивање 62,потрошња меда и цветногпрашка за израду 64, увоз 11

воћњак и пчелињак 134воштане жлезде 56, 62, и старост

пчела 63воштане љуспице 51, 53, излучи-

вање 54

329

воштани мољац 84, 319воштина 130, 171, 301враташца за лето 103вријесак 141врсте пчела 17врцаљка в. центрифугавршкара 62, 131, наставак 178

Газолин 299Galleria Mellonella 319ганглије 49грабеж 163, 311, после цеђења

меда 208, сузбијање 165Грозданић Др. Сима 5, 10, 233

Дадан Камил 297Дадан Шарл 98Далмација, паша 142Дарвин 285дезинфекција кошница 300, саћа

300Дејановић М. Д. 10Делиблато, паша 142дим, утицај на пчеле 54, дуван-

скидимилица 114Дифур 82дисање 45додавање матица 159дресирање пчела 14Дубровчани 7,8Дулитл 195Душан, цар 8душњаци пчеле 313душњачки мехури 47

Ђерзон 26, 96Ђорђевић Филип 10

Европска трулеж легла 301, зна-ци 302, изазивач 302, лечење305

египатска пчела 21енцими 44Жаока 52, код матице 24, жаочни

жлеб, ножићи и жлезде 52, у-тицај страних мириса на убо-дање 52, 53

жврк 123желудац прави 41Живановић Јован 10жигови 47жица за вештачко cahe 172

жлезде 51, воштане 51, 62, жаоч-на 51, ждрелне 37, мирисне 51,пљувачне 37, 44, за учаурава-ње 70, ректалне 44. виличне35, полне 33, слузне 33

Завод за воћарство, Чачак 12Завод за истраживање пчелињих

болести 149Завод за истраживање сточних

болести 296, 312Задружна књига 3, 5затока, леђна и трбушна 44збег 102, 105зимовник, 224, 225зимско пчелиње клубе 81, 93, 94зимница 215, додавање оквира с

медом 219. квалитет меда 216,колика треба да буде 215, при-премање 215—216, припремањеза време багремове паше 183,распоред 79

зоље 328

Ибер 64извођење матица 189, довршава-

ње матичњака 198, започињањематичњака 197, обележавањематица 202, одашиљање мати-ца 202, потсецање крила 202,ње матичњака 198, започињањепресађивање ларви 196, спари-вање матица 200, чување спа-рених матица 202

изједначавање пчелињих друш-тава 159

инстиктивне (нагонске), радње 50италијанска пчела 20

Jarep Францис 19jaja, оплођена и неоплођена 25,

66, у ћелији 67јајњаци 24Јанша Антон 8језик 37језикомер 37Јовановић П. Јован 10Југословенско пчеларство (часо-

пис) 10

Кавез, за матице 117, за прегле-дање кошница 131, за одаши-љање матица 204

330

кавкаска пчела 20калцијум цијанид 299камено легло 309камфор 325капа пчеларска 116карболна киселина 54кашичица за пресађивање ларви

197

Кварацхели 235Келер 138кипарска пчела 20кламфица 131Клинген М, Н. 235књиге пчеларска 10Комаров 67Конгрес пчелара у Скопљу 175Кошница, А-Ж пањ 97, 143, број-

но стање 9, број примитивнихи модерних 11, Дадан Блатова98, 99, Дадан Блатова новеконструкције 101, дезинфекци-ја 300, Ђерзонова 97, запрљанаизметом 152, за спаривање ма-тица 200, 111, измена места те-ла и наставка 177, косовка 147,107, Лангстротова 97, 106, 177,лисњача 97, модерна 62, нас-тављача 97, настављача дета-љи делова 104, опаљивање 300,особина добре 97, 98, полошка97, 107, 111, полошка нова кон-струкција 108, премештање завреме добре паше 145, пресе-љење из кошнице са непокрет-ним у кошнице с покретнимсаћем 167, припрема за сеобу209, производња 12, Прокопови-ha 97, са болесним друштвом298, са непокретним саћем 95,са покретним саћем 96, 97, се-љење 210, удаљеност једне оддруге 138

крањска пчела 19крастава жаба 327крвоток 44кречно легло 307кречна вода 217крила пчелиња 37, дрхташе 312крпељ 313Кук 235Лажне матице 84Лангстрот Лоренц 62, 96

Ландао 47ларва 67, исхрана матичине 69,

оболела од Европске трулежилегла 302, пресађивање за до-бијање матичњака 196, прес-влачење 68, тежина 72, угину-ла од американске трулежилегла 293, храњење 68

легло 66, и лепи дани 82; одузи-особени мирис 293, прво 81,проширивање пре главне па-ше 178, сметње за развој 83,трутовско 83, храњење 56

лептири као опрашивачи 237лето, на кошници 223, висина над

земљом 139, доње или горње223, положај и ројење 140, су-жавање упролеће 149, у комправцу га треба окренути 139,

Лика, пчелиња паша 142лимена кутија за прихрањивање

119Линебург 68лутка 70Лутцо В. П. 236Љуспица 303

Мајска болест 319Максимовић А. 10Малпигијеви судови 41масти 72материјал за утопљавање 222,

преглед упролеће 147матица 302, болесних друштава

305, број у друштву 29, дода-вање помоћу кавеза покривача160, додавање помоћу нуклеуса161, додавање у кавезу 159, ду-жина живота 28, замена старе28, 219, извођење 190, 191, из-вођење у великом броју 195—205, из којих друштава су нај-боље 190, излаз из матичњака70, лажна 84, 187, непосреднододавање 161, обележавање 202,одузимаше пред пашу 180, опис22-29, певање 88, полагање јаја67, 83, полни органи 24, предројење 85, спаривање 200, спо-собност полагаље јаја 179, тра-јање развића 72, чување спа-рених 202

матичина решетка 118

331

матичњаци 59, додавање 194, зат-варање 69, израда вештачкихоснова 195, када их пчеле гра-де 84, кад их треба исецати 193,по Алејевом начину 192, по Ми-леровом начину 192, по Хоп-кинсовом начину 193, рукова-ње 194

матичњак (цвеће) 132Матука Др. С. 298мед 76-78, депоновање 78, зимска

резерва 214, из болесних друш-тава 301, истресање 206. и ше-hep 13, какав треба да је зазимозање 94, 216, медљиковац78, медљиковац — утврђивање217, одузимање оквира са 205,потрошња у друштву 78, при-премање за зиму 92, 183, садр-жај 77, састојци 14, цеђење утоку главне паше 182

медљика 78, 229медовина 7Меринг Јохан 171метилсалицилат 317мешинасто легло 306микроскоп 288Милићевић Милан 9Милојевић Др. Боривоје 5Милутин, краљ 8мир, на пчелињаку 225мирис, пчелињег друштва 51, аме-

риканске трулежи легла 293,европске трулежи легла 305

Мићић Божа 10, 100мишевимлеч 27, 56, 67, 83, и излучивање

воска 64млечна киселина 75мозак пчеле 49мрави 325мрежа за одвајање пчелињих

лруштава 119мртвачка глава 328мухе као опрашизачи 237мушке полне ћелице 33

Нагон за одгајањем трутова 31нагон за ројењем 84, спречавање

180,налет пчела 311, 211. 56нектар 76, 229, време потребно за

сакупљање 76, излучивање 238,

прерада у мед 77, сакупљање 90,састав 76 .

немачка пчела 19непријатељи пчела 319, воштани

мољац 319, зоље 328, краставажаба 327, мишеви 326, мрави325, мртвачка глава 328, пауци327, птице 327, пчелиња ваш324, пчелињи курјак 328, стр-шљени 328

нервни систем 49-51нервни чворови 49нервне ћелице и влакна 49Нови пчелар, књига 10. часопис 10новине, простирање пред кошницу

149, спајање помоћу новина 158,утопљавајући материјал 222

нож за отварање кошница 117нож пчеларски 123, 206,Nozema apis 310нозематоза 150, 310, лечење 312,

ширење 311Нолан 82нуклеуси, в. кошница за спарива-

ње матицаОквири, нормални 104, полуокви-

ри 105, грађевњак 183, запрља-ни изметом 151, учвршћење ве-штачког caha 172

оплођавање 232опрашивање 231, 230органи за варење 40-44органи за дисање 45отров пчелињи, дејство 54, и ле-

чење реуматизма 54очи, код трута 32, просте 34, сло-

жене 34очићи 34

Палестинска пчела 21Палић, пчелиња паша 142памћење 52парализа 318Парк О. В. 19паројак 88партеногенеза 26пауци 327пелин (кадуља) 141Perret-MaisonneuvePericystis apis 307пипци 34подњача, чишћење у пролеће 146подрезивање гнезда у вршкарама

178

332

појило за пчеле 150полагање јаја 27поленово зрно 73полни орган матице 24-26полни орган трута 33Попов 174Посниковић Драгутин 10постоље за две кошнице 139, 138,

појединачно 139прашне корпице 74премештање кошница на ближа

растојања 144преса за цеђење воска 127, употре-

ба 130прегача, леђна и трбушна 45прибор пчеларски, дезинфекција

300прибор за извођење матица 131прибор за уметање вештачког са-

ћа у оквире 122Прискус Ретор 7прихрањивање, зимско 227, после

главне паше 220, упролеће 154,шећером у кристалу 155

пролив 94Прокоповић Петар 96прополис 66, 93, 214, 230проширење гнезда, додавањем нор

малног наставка 175, изменаместа плодишта и полунастав-ка 175, у вршкарама 177, у кош-ницама са ниским оквирима 177

пчела, банатска 20, горостасна 17,да ли је домаћа животиња 21,друштвена животиња 21, Ев-ропска црна или тамна 18, еги-натска 21, заштита од хладноћеу рано пролеће 149, зимскочишћење 226, и биљни свет 234,и воћарство 236, и културнебиљке 234, излети ради чиш-ћења 93, и квалитет нектара239, индиска 17, и опрашивањебиљака 230. и остали животињ-ски евет 16, и скупљање цвет-ног прашка 74, италијанска 20,кавкаска жута 20, кавкаска си-ва 19, као опрашивачи биља 14,кипарска 20, које скупљају нек-тар 90, крањска 19, медоносна18, мртва 227, 312, палестинска21, патуљаста 17, размножава-ње 66-72, расе 18, сахарска 21,сириска 21, старост и рад у

друштву 55-57, старост оних ко-је презимљују 219. тамна не-мачка 19, температура организ-ма 79, туђице 292, умиривањедимом 115, ходање по предњемзиду 148, холандска црна 18,

пчела самица, као опрашивач 237Пчела, часопис 10пчелар, одгајивач пчела 96Пчеларевић Мршуља Крста 10пчеларење, са две и више матица

29, селеће и пчелиње болести287

пчеларска кућа 143пчеларска предузећа 12Пчеларска станица Кучајна 12,200Пчеларска школа 12пчеларске грађевине 142пчеларске књиге и часописи 10,

Да нам пчеле боље презиме 3,Живот и гајење пчела 3, Напчелињаку у пролеће 3, Пче-ларство 3

пчеларство, користи 13, кроз исто-рију 7, у новој Југославији 11,утицај капиталистичке привре-де у Србији 9

пчелиња игра 14пчелињак, број кошница на 141,

задружни 12, заражени 296.заштита од ветра 134, и воћ-њак 134, избор места за 133, исунчеви зраци 133, положај 132,радови у пролеће 146-163, рас-поред кошница на 136

пчелиња вашпчелиња паша 229, багрем 180,

главна 180, искоришћавање 91,пресељење кошница на 208,споредна и главна 141, старостпчела које је искоришћава-ју 180

пчелиње гнездо, одржавање топ-лоте 92, припремање за зиму 92,проширивање 174-180, сужава-ње упролеће 151, сужавање 221,температура 80, утопљавање 221

пчелиње друштво, без матице у-пролеће 156, живот и рад у то-ку године 79- 94, зимовање 224,зимовање јаких и слабих 218,219, изједначавање 159, изменау редовној подели рада 57, итрутовско легло 84, организа-

333

ција 58, оцена стања упролеће148, подела рада 55, подмлађи-вање ујесен 219, после главнепаше 214, после изласка роја 89,потреба за водом 150, прегледза време главне паше 181, пре-глед упролеће 151, пресељава-ње на чисто cahe 297, 305, при-према за искоришћавање паше180, припремање зимнице 215,са лошом матицом упролеће 157,састав 22, слабо упролеће 152,спајање 157, спајање слабих180, спаљивање болесних 299,угинуло у току зиме 149, умно-жавање 183, услови за презим-љење 215

пчелиње клубе, кретање токомзиме 94, неговање легла и тем-пература 81, пре почетка сезоне79, произвођење топлоте 81, у-јесен 81

пчелињи курјак 328пчеларски прибор 114, бежалица

123, Бордманова хранилица 120,вага контролна 131, валовчић119, велики кавез 131, гушчијеперо 123, димилица 114, Дули-тлова хранилица 120, жврк 123,кавези за матице 117, кламфице131, лимена кутија за прихра-њивање 119, матичина (Ханема-нова) решетка 118, мрежа заодвајање пчела 119, Мудроховахранилица 120, нова хранилица120, 121, нож за отварање кош-ница 117, подметач 123, преса завосак 127, прибор за извођењематица 131, пчеларска виљу-шка 123, пчеларски нож 123,пчеларска капа 116, сандук залреношење оквира 117, сандучеза ситан пчеларски прибор 117,суд за топљење воска 126, судза прихватање поклопаца 123,сунчани топионик 126, труто-ловка 131, термометар 131, четказа збрисавање пчела 123, цен-трифуга 124, хватач цветногпраха 131, хигрометар 131, ша-блон за бушење летвица 122,

Радилица, број у друштву 22, гла-ва 34, груди 37, дужина живота

334

58, крила 37, ноге 37, органи заварење 40, пол 33, опис 33—55,тело 34, трбух 40, трајање раз-вића 72, улога у друштву 33,

разигравање пчела 56размаци 105расе пчела 18рђа 75Реомир 65рефлексне радње 50рицинус 135Розов С. А. 236рој, другенац 186, извидница 86,

излазак другог 88, излазак тре-ћег 89, неговање 185, образова-ње 85, паројак и беле пчеле 88,првенац 86, 185, развитак 88,смештање у кошницу 88, хва-тање и смештај 184

ројење 84, вештачко 187, природно183, услови потребни за 90

рузмарин 142

Сандук за преношење оквира 117сандуче за ситан пчеларски при-

бор 117сахарска пчела 21caћe 59—66, величина 65, вештачко

171, враћање после цеђеша ме-да 207, грађа 59, дебљина 62, де-зинфекција 300, замена 70, за-мена старог 213, зашто црни 70,израда 65, исправно 211, квали-тет 61, класирање 169, од болес-них душтава 171, претапањестарог и неисправног 170, расто-јање 62, резервно израда 211,сумпорисање

семена кесица 25сириска пчела 21еито за мед 126Словенија, емештај кошница 143снег 226сојино брашно 155спајање пчелињих друштава 157,

помоћу новина 158,спаривање матица 26споре 288, 291срце пчеле 45Станковић Димитрије 10Стеван Првовенчани 7сточић за скидање поклопаца 124стругач за чишћење подњаче 147

стршљени 328сулфатиазол натријума 297сумпор 322сунцокрет 141сунчани топионик 126

Таранов Г. Ф. 64, 90, 161,Темнов В. А. 127Теодосије П 7термометар 131Томашец Др. Иво 4трава пред кошницом 140трахеје 47трбух пчелињи 312, 40трулеж легла, топљење воска 130,трут, број у друштву 22, избацива-

не из друштва 29, кад их пчелеизгоне из друштва 91, опис 29—33, трајање развића 72, улога удруштву 31

трутоловке 131туђице 56,

Ћелије, врсте 59, 60, дубина 62, зацветни прашак 75, продубље-не 62

ћелице полне 25, 33, 67, чулне 50Ћурчин Максимилијан 10

Убоди пчеле 54угљендисулфид 323угљена киселина 223угљени хидрати 72улица између сатова 62унутрашњи покривач 106, 222Уредба о унапређењу и заштити

пчеларства 13, 289,

Урош, краљ 8усисни апарат 35

Ферменти 77

формалин 301Фро 316Фровова течност 316

Ханеманова решетка 118Хауорт 316хватач цветног прашкa 131, 156хигрометар 131холандска пчела 18Холст 296храна пчелиња 72—78хранилица 119, Бордманова 120,

Дулитлова 120, Мудрохова 120,нова наша 120—122

Цандер Енох 235цвет, боје 233, грађа 231цветни прашак 73, 229, 218, допуна

155, зимска резерва 214, и раз-вој друштва у пролеће 155, ис-коришћавање 75, потрошња удруштву 76, припремање за зи-му 92,156, скупљање 74, 73, утро-шак за извођење пчела 76

центрифуга 124, 207црне пчеле 18

Чаура 70Чехословачка, смештај кошница

143чулни органи 49

Швајцарска, смештај кошница 143шећер, претварање тршчаног у

воћни и грожђани 77, колачићи228, сируп за пролетње прихра-њивање 154, тесто за матице 203,тесто за зимоко прихрањива-ње 227

Ширах 8, 297Шолц 203Шчербина П. С. 3

ЛИТЕРАТУРА

Абрикосов X. H.: Техника Американского пчеловодства, Москва, 1946Адријанов Б., Курочкин А. и ЦвеШков П.: Пчеловодство, Ленинград, 1935Angelloz Nicoud et M. Aimé: Les maladies des abeilles, Paris, 1947Alphandcry: J' apprends l'Apiculture, Paris, 1947Alphandcry Edmond: Les récréations de l'Apiculteur, Montfavet, 1921Alphandery Raoul : Un rucher nait, (3e Edition)Apis Club: The Diseases of Bées,: Their Signs, Causes and TreatmentBeldame Robert : Apiculture intensive — Tehnique Apicole Moderne (3 Edition),

ParisWatson Loyd R.: Controlled Mating of Queenbees, Hamillton, 111.Аџић M. Сретен : Медоносно шибље и дрвеће, БеоградАџићМ.Сретен: Одабир најмедоноснијих биљака Југославије, Београд, 1932Webb A.: Beekeeping for Profit and Pleasure, New York, 1948Gates B. N.: The Température of the Beé Colony, Washington, 1914George A. Carter.- Bées and Honey, 1948Georges de Layens et Gaston Bonnler: Cours complet d'Apiculture, ParisГлухов M. M.: Важнеишие медоносние растенија и способи их разведенија,

Москва, 1937Грозданић Сима Д-р : Основи практичног пчеларства, Нови Сад 1935

„ „ Пчелиња паша (са 27 слика y тексту) СремскиКарловци, 1938

„ „ Наше пчеларство, Београд, 1947Grout R. A.: The Hive and Honey-Bee, Hamillton, 1947Губин A. Ф.: Медоносние пчели и опиление красного клевера, Москва, 1947Dadant С. P.: Dadant System of Beekeeping, Hamillton, 1920

„ First Lessons in Beekeeping, Hamillton, 1928Dlgges J. G.: Practical Bee Guide, 1918Doolittte: Scientific Queen rearing, 1888Ђорђевић Живојин: Зоологија, свеска друга, 1927Edgell G. H.: The Bee Hunter, Cambridge, 1949Живановић Јован: Српски пчелар, Нови Сад, 1893

» „ На осовиаи роди мед, Сремски Карловци, 1896« » Пчеларење линебуршких пчелара с плетарама, Сремски

Карловци, 1899Задружни пчелар, часопис, Београд 1939—1941Јакуша И. В.: Рамочние ули и изготовление их ручним способом, Москва, 1948Јанша Антон: Наук о чебеларству, Љубљана, 1922Јевшић Р. Тихомир: Да нам пчеле боље презиме, Београд, 1947,. _» » На пчелињаку упролеће, Београд, 1948U S. Department of Agriculture Bull. M 1713: The Treatment of American

Foulbrood, Washington 1933Касаткин A.: Справочник пчеловода, Москва, 1936

337

Cowan T. W.: British Bee'Keeper's Guide Book, London, 1924Karl von Frisch: BEES, New York, 1950Комаров П. M. u Губин А.Ф.: Пчеловодство, Москва, 1937Laidlaw Н.Н. and Eckert Ј.Е.: Queen Rearing, Hamillton, 1950Lundie A. E.: The Flight activities of the Honeybee, W. 1925Manley R. O. B.: Bee-keeping in Britain, London, 1948Матерлинк Mopuc: Живот пчела, Нови Сад, 1939Маширевић Иван: Писма о пчеларству, Нови Сад, 1899Miller С. С. Dr: А thousand Answers to Beekeeper's Questions, Hamillton 1931Махелић СШано : Антон Јанша, словенски чебелар, ЉубљанаMuhuh Божа: Дадан-Блатова кошница и руковање њоме, Београд, 1926Maurlce Gicquel: Au pays des Abeilles, Paris, 1946Nelson J. A.. Growth and Feeding oi Honeybee Larvae, W. 1924Нови пчелар, часопис, Београд, 1937—1938Nolan W. J.: Brood-rearing cycle oi the Honeybee, W. 1925Pellet F. C: Beginer's Bee Book, 1919

„ „ Productive-Beekeeping, 1928„ The Romance of Hive New York, 1931

Пелет Ф.: Практично извођење матица, (прев. Тих. Р. Јевтић), Београд, 1931Perret-Maisonneuve: L'Apiculture intensive et l'elevage des reines, Paris, 1949Побегајло И.: O болестима пчела, Београд, 1929 г.Поповић Милан: Пчеларство, Београд, 1908Пчелар, часопис, Београд, 1934—1937Пчеловодство, руски часопис, Москва, 1945—-1951Root: The АВС and XYZ oi Bee Culture, Medina, 1950Sechrist E.L.: Transfering Bees to Modern Hives, W. 1922Sladen F. W.: Queen Rearing in England, London, 1913Snodgrass R. E. Anatomy and Phisiology of the Honeybee, New York, 1825Српски пчелар, Сремски Карловци, 1896—1900Stuart F.S.: Bee-Keeping Practice, London, 1947Таранов Г. Ф.: Работа на колхознои пасеке, Москва, 1947Томашец Иво Д-р: Болести одраслих пчела, Загреб, 1947

„ „ Болести пчелињег легла, Загреб, 1947, „ Биологија пчеле, Загреб, 1948„ „ Опака гњилоћа (куга) пчелињег легла, Сарајево, 1952

Туцаков Јован Д-р: Наше лековито биље, Београд, 1942Way Teale: The Golden Throng, 1949Phtllips E. F.: Beekeeping, 1949

„ „ A Wasted sugar suply, Waschington, 1917„ „ The Occurence of diseases of adult bees, W.

. BEES, W. 1911, The Bee Louse, Braula Coeca, in the United States, W. 1925

, , The Temperature oi the Honeybee Cluster in Winter, W. 19142, The insulting value of Commercial Double Walled Beehives W. 1922

Phllhps E. F.: The Control of American Foulbrood, W. 1922„ VVintering Bees in cellars, W. 1922. The Rearing of Queen Bees, W. 1905

Phillips E. F., Brown C. A. Gates B. N. and White G. F.: Miscelaneous Paperson Apiculture, W. 1911

Фолц H. B.: Доходнаја пасека, Москва, 1948Hamet Н.: Cours pratique d'Apiculture (neuviem Edition), ParisJones S.A.: Honeybees and Нопеу in the United States, W. 1918Шчербина П. C. u Близњун П. J.: Пчеларство (превод Тих. Р. Јевтића),

Београд, 1946

338

340341

342

ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ

Моле се читаоци да пре читања књиге исправе следеће грешке:На страни 34 ред 13 одозго стоји РАДИЛЦЕ а треба РАДИЛИЦЕ

„ „ 46 „ 2 испод слике треба да буде ред 2 испод сликена стр. 42

„ „ 73 „ 17 одозго стоји чењеница, а треба чињеница„ „ 114 у поднаслову стоји ПРИРОР, а треба ПРИБОР„ „ 162 „ 19 одозго стоји шћерним, а треба шећерним„ „ 175 „ 2 одоздо стоји развоју, а треба упут-„ „ 240 „ 4 одозго стоји из следеће таблице, а треба из та-

блице на страни 239„ „ 305 „ 1 1 „ стоји егропска, а треба европска„ „ 307 „ 7 „ стоји нругих, а треба других

Поред тога скрећемо пажњу читаоцима на следеће:На страни 166 слика 65. је обрнута, те при посматрању слике књигутреба окренути.

На страни 290 слика је погрешно постављена према тексту, штотреба имати у виду при посматрању слике.

На страни 26 ред 1 треба да буде 4, а 4 да буде 1 ред.

Тих. Р. Јевтић

ЖИБОТ И ГАЈЕЊЕ ПЧЕЛА

И ПЧЕЛИЊА ПАША

Издање

ЗАДРУЖНЕ КЊИГЕ — БЕОГРАД

Језична редакџија

ВЛАД. П. ВАСИЋ

Коректор

ВЕРА Љ. ИВНОВИЋ

Техничка редакција

МИХ. ГРЕГОРИЋ

Тираж 5000

342