UVOD U ZAVRNU GRAFIKU OBRADU

Zavrna grafika obrada je deo grafike proizvodnje koju izuava grafika tehnologija i u kojoj tampani proizvodi dobijaju finalni oblik i upotrebnu vrednost. Zadatak da konano oblikuje grafiki proizvod Obuhvata grafike procese u kojima se prerauju prirodni i vetaki materijali Prethode joj faze grafike proizvodnje.

Faze se mogu ralanjivati na delove tehnolokog procesa ZGO kao to su: knjigovezaka obrada, ambalana obrada, obrada papira i sl.

Runa ZGO pripada domenu zanatstva u kojoj se vri obrada manjih tiraa knjiga, broura, naunih radova, projekata i sl.

Mainska ZGO je industrijski proces u kojem se operacije obrade obavljaju na razliitim mainama, ureajima i sloenim sistemima.Mainska ZGO - visokoproduktivna Kolbus-ova linija za izradu knjiga tvrdog poveza.

Prema tehnolokom postupku izrade proizvoda grafiku obradu moemo svrstati u tri grupe:

*Jednostavni grafiki proizvodi nad kojim nisu potrebne zavrne obradne operacije kao to su savijanja, proivanja, lepljenja, ve samo operacije rezanja, poravnavanja, brojanja.

* Grafiki proizvodi dobijeni jednostavnim operacijama, savijanjem, poravnanjem i rezanjem.

* Grafiki proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupkom.

Knjigovezaka obrada

Knjiga

Knjiga je celina koju ini vei broj tampanih listova meusobno povezanih u knjini blok i zatienih koricama (povezom). Knjiga je materijalizovano, odgovarajuim tamparskim postupkom umnoeno intelektualno delo autora. Knjiga je specifian proizvod grafike industrije koji se od drugih tamparskih proizvoda razlikuje svojim opsegom i povezom.

Vrste knjiga: kolska, deija, depna, rukopisna, sa slobodnim listovima (mehaniki povez), monografije. Blok je celina sastavljena od istog ili papira u linijama koji je spojen i obino ima podlogu od kartona ili lepenke.

Vrste blkova: Blok za beleke, blok za crtanje.

Novine su dnevne ili periodine publikacije koje donose vesti (novosti) sa politikog, privredno, komunalnog, kulturnog, sportskog i drugih podruja drutvenih delatnosti sa oglasnim delom i drugim prilozima.

Vrste novina: dnevne, ilustrovane, jutarnje, nedeljne, podnevne, i veernje.

asopis je periodina publikacija strunog, zabavnog ili naunog sadraja sa reklamama naroito na poslednjim i naslovnim stranama.

Vrste: ilustrovani, privredni i struni.

Magazin je ilustrovani asopis, sa dosta informacija, veinom opteg i zabavnog sadraja ali moe tretirati i neko ue podruje: film, sport, modu, knjievnost i sl.

Revija je slina magazinu s tim to se sadraji zanimljivo prezentuju i bogato ilustruju.

Prospekt je marketinko sredstvo za reklamu u razliitim granama industrije sa kratkim viebojnim tekstualnim prikazom i ilustracijama.

Notes je blok sa i bez linija za beleke.

Kalendar je grafiki proizvod koji daje pregled dana u godini po nedeljama i mesecima razliitih oblika, reenja i izvoenja. po rasporedu dana (dnevni, nedeljni, meseni), po nameni zidni, stoni, knjini, depni, veiti, perforirani, preklopni).

Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili proizvoda.

Vrste: katalog boja, katalog knjiga, katalog pisama i sl.

Mapa je ilustrovani prikaz geografskih podruja razliitih po veliini i obliku.

Karta je opti naziv za list papira ili kartona a esto su to dopisnice, raglednice, ulaznice, podsetnice, legitimacije, jelovnici i sl.

Obrada papira

Obrada papira obuhvata doradu tampanih i netampanih materijala od papira i kartona proizvode za biroe, proizvode higijene, proizvode za ukraavanje i dekoraciju i ostale proizvode dorade papira.

Proizvodi z a biroe: fascikle, registratori, sveske, blokovi i ostali slini proizvodi.

Higijenski proizvodi : maramice, ubrusi, salvete, podmetai i ostale slini proizvodi.

Proizvodi za ukraavanje i dekoraciju : tapete i ukrasni papir.

Ambalaa

Ambalaa po nameni: komercijalna, zbirna i transporna.

Ambalaa po nainu upotrebe povratna i nepovratna.

* Keramika ambalaa - teglice, keramike posude, baloni itd;

* Drvena ambalaa - sanduci, korpe, bave, palete, kutije, itd;

* Tekstilna ambalaa - vreice, vree, omoti, bale;

* Kona ambalaa;

* Metalna ambalaa - limenke, kutije, dozne, tube, posude itd;

* Papirna ambalaa - omoti, nalepnice, etikete, kese, vreice,

* Ambalaa od ravne lepenke - kabaste i sloive kutije;

* Kartonska ambalaa - kutije, ae, tube, uloci, burad itd.;

* Ambalaa od talasastog kartona - sloive i druge kutije;

* Ambalaa od laminata;

* Ambalaa od plastinih masa - termoplastinih i termostabilnih (polietilenske boce, boice, baloni itd.);

* Staklena ambalaa - boice, boce, dozne, epruvete, ampule, baloni itd;

Postupcima zavrne grafike obrade se obrauju i pripremaju papiri kartoni, lepenka, valovita lepenka, plastine ili Al-folije i dr. u prostorne oblike tzv. solid-e kao to su razliite vrste ambalae, industrijskih ili runo povezanih knjiga, prerada folija, kartona i lepenki i sl. u grafike proizvode.

KLASIFIKACIJA I KARAKTERISTIKE MATERIJALA I PROIZVODA ZGO

Najvanije vrste materijala u Zgo:

- papiri, kartoni,

Lepenke

plastine mase

- materijali za presvlaenje

- lepila

- folije za utiskivanje

- materijali za ivenje

- ostali materijali

Papir je sloeni materijal sastavljen od mehanikih ili hemijski dobijenih biljnih vlakanaca meusobno isprepletanih uz dodatak pomonih sirovina i vode, a formira se na situ papir maine u obliku trake odvodnjavanjem papirne mase.

Papir se moe klasifikovati na osnovu razliitih kriterijuma

Papir je u svojim razliitim oblicima danas vitalni deo naeg svakodnevnog ivota I procesa ZGO.

*gramatura,

*nain upotrebe,

*sirovine,

*nainu isporuke

*proizvodnom procesu,

*kvalitetu povrine,

*koliini lepila u papiru i dr.

Papir i karton sa stanovita plasmana,

Prirodni ( neoplemenjeni ) papiri i kartoni,

Oplemenjeni papiri i kartoni.

Raste potronja oplemenjenih papira i kartona zahtev pakovanja Oplemenjivanje moe biti razliitog stepena, pri emu je najznaajnije

premazivanje,

pigmentiranje,

kairanje ,

laminiranje

pregovanje,

krepovanje,

Gramatura papira je masa jednog kvadratnog metra izraena u gramima. Prema ovoj osobini papiri se dele na :

* papiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7-150 g/m2

*papiri i kartoni . . . . . . . . . . . . . . . . . 150-250 g/m2

* kartoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250-500 g/m2

* kartoni i lepenke . . . . . . . . . . . . . . . .500-600 g/m2

* lepenke preko . . . . . . . . . . . . . . . .600 g/m2

Papir koji se koristi u zavrnoj grafikoj obradi treba da bude:

dimenziono stabilan,

otporan na kidanje i cepanje,

dobar za savijanje i

ne sme da se uvija i falta.

Kao ambalaa papiri su u primeni u obliku sredstva za pakovanje (kesica, kesa, vrea, korpica),i kao pomona sredstva za pakovanje (etikete, omoti, lepljive trake) i ostali proizvodi za pakovanje.

Bitno svojstvo papira je njegova pogodnost za lepljenje, ovo je naroito vano kada je u pitanju beavni povez, jer se premazni papiri slabije slepljuju od prirodnih.

U prehrambrenoj industriji je bitan nain izrade papira i svih njegovih sastojaka koji ulaze u sastav, zbog velike opasnosti tetnih uticaja na hranu.U praksi je veoma znajna klasifikacija papira i kartona s obzirom na sirovinski sastav. Prema ovom kriterijumu postoje sledee grupe papira:

1.bezdrvni papiri i kartoni - proizvedeni na bazi celuloze bez sadraja drvenjae,

2.srednjefini papiri i kartoni - proizvedeni uz uee drvenjae,

3.poluhemijski papiri i kartoni - proizvedeni na bazi poluceluloze

4.papiri i kartoni na bazi krpa,

5.papiri na bazi sitetikih sirovina.

Prema nameni papiri i kartoni se u strunoj literaturi obino dele na:

grafike papire i kartone - koji slue za pisanje i tampanje,

ambalane papire i kartone - koji slue za ambalane svrhe (razne vrste omotnih papira),

sanitarno-higijenske papire - namenjeni za sanitarno-higijenske svrhe,

tehnike papire i kartone - namenjeni za tehnike svrhe,

specijalne papire i kartone - za specijalne namene.

Grafiki papiri: novinski papiri, papiri za asopise i ilustracije, papiri za kolske sveske, papiri za etikete, papiri za geografske karte i sl.

Papiri i kartoni mogu se klasifikovati i s obzirom na stepan beline:

standardni papiri i kartoni-nebeljeni, odnosno papiri i kartoni prirodne boje,

polubeljeni papiri i kartoni,

beljeni papiri i kartoni,

visokobeljeni papiri i kartoni.

Najznaajniji podaci vezani za papir njegove karakteristike koje se ispituju su a od znaaja su u ZGO:

PH vrednost,

pepeo u papiru,

propustljivost vazduha,

propustljivost vodene pare,

sadraj vlage,

glatkost,

hrapavost,

neistoa,

gramatura,

praenje,

upanje i sl.

Papir, kao podloga za tampu i ZGO treba da zadri sva svojstva od znaaja za kvalitet kao to su:

Opta svojstva ( masa po m2 - gramatura, format, debljina, specifina teina, stepen keljivosti, vlanost i smer vlakanaca)

Strukturna svojstva ( sastav vlakanaca, sastav ostalih komponenata, poroznost i istoa).

Kapilarna i hidroskopna ( upijanje vlage, masnoa, propusnost vazduha).

Optika svojstva ( belina, opacitet - stepen neprozirnosti, fluoroscentnost, boja i sjajnost).

tamparska svojstva ( podesnost za tampu - vrstu tampe, dvostranost, glatkost , hrapavost, tvrdoa, mekoa, vrstoa, elastinost, praenje i upanje).

Elektroizolaciona svojstva (sposobnost provoenja struje, elektroizolacija, statiki elektricitet)

Mehanika svojstva (otpornost na kidanje, otpornost na cepanje, otpornost na probijanje, otpornost na savijanje, sabijanje, stabilnost dimenzija)

Hemijska svojstva (sadraj punila, sadraj lepila, sadraj parafina, sadraj voskova, sadraj ulja, PH vrednost).

Posebna svojstva (otpornost prema starenju, otpornost prema zapaljivosti, otpornost prema biolokim procesima, otpornost prema gasovima, otpornost prema vodi, otpornost prema pari, otpornost prema masnoama, otpornost prema svetlu).

Metode ispitivanja kvaliteta papira

subjektivne - koristei svoja ula

objektivne - koristei razliite aparate

Subjektivna ispitivanja rezultat ispitivanja - kvalitativnta, a ne kvantitativna (brojana) veliina. Ocena ispitivanja : - dobar materijal - lo materijal ili - upotrebljiv odnosno neupotrebnjiv za dalju upotrebu

Objektivno ispitivanje ureajima kojim se dobijaju brojane vrednosti. Na rezultate ispitivanja moe da utie:

- uzimanje uzoraka

- standardna klima

- dimenzije uzorka

- broj pojedinanih ispitivanja

- brzina i trajanje ispitivanja.

Uzimanje uzorka

Nain uzimanja reprezentativnih uzoraka, opisan je standardom svaki 50 ili 100 primerak u seriji uzima i kontrolie

Prema definiciji, prosean ili reprezentativni uzorak je skup uzoraka uzetih iz razlihitih delova jedne isporuene partije papira na takav nain da po svojim karakteristikama predstavlja prosean kvalitet isporuenog papira.

Standardni uslovi ispitivanja

klima i temperatura

Prema standardu, standardna klima 50 % relativne vlanosti i 23 OC

Uticaj dimenzija uzoraka

spoljanje sile, i uticaji, vlaga i sl menjaju osobine

Uticaj broja ispitivanja Ako je papir nehomogen, doi e do rasipanja rezultata. Prema karakteru ispitivanja standardom se propisuje odreen broj pojedinanih ispitivanja.

Ispitivanje kvaliteta objektivnim metodama

Za kvalitet grafikog proizvoda - knjige, mogu se vriti mnogobrojna objektivna ispitivanja kao to su: - debljina papira - gramatura papira - zapreminska masa - uzduni i popreni smer vakanaca papira - apsolutna i relativna vlanost papira - upojnost - propustljivost vazduha - stepen keljenosti - svojstva beline - sjaj - pH vrednost papira - mehanika svojstva - zatezna vrstoa - otpornost na savijanje - otpornost prema cepanju - otpornost na pritisak.

Debljina papira

Debljina papira, kartona i lepenke predstavlja normalno rastojanje izmeu suprotnih paralelnih povrina, izraena u milimetrima.Da bi se dobila prosena debljina potrebno je izvriti najmanje 10 merenja Merni instrumenti kljunasto pomino merilo i mikrometar. Epruvete su min 60x60 mm.

Gramatura papira

Gramatura je jedno od najvanijih fizikih svojstava papira. Povrinska masa ili gramatura papira je masa povrine 1 m2 papira. Merenje mase uzoraka papira iseenih dimenzije 100 x 100 mm, ili 250 x 200 mm,

G = m/A = g/m2 gde je: - G - gramatura papira ( g/m2) -m - masa epruvete (g) - A - povrina epruvete (m2)

TEHNOLOKI POSTUPCI OPLEMENJIVANJA PAPIRA BITNIH ZA ZGO

Impregniranje

Potrebne hemikalije se dodaju holenderu ili na nekom drugom pogodnom mestu u toku procesa proizvodnje /skrobovi i celulozni derivati/ Dobro upijanje tamparskih boja, smanjuje se praenje i upanje papira, postiu se utede na punilima i bojama.

Premazivanje

jednostrano ili dvostrano nanoenje pigmenata u kompoziciji sa drugim dodacima /kaolin, barijum-sulfat, titan-dioksid, cink-sulfid, kalcijum-karbonat, talk i sl./ Premazivanje direktno na papir maini ili na posebnoj maini

Oslojavanje

Oslojavanje se vri povrinski /vodeni rastvori, vodene disperzije, vodene emulzije i razni rasvor /

Lakiranje

Je jedan od postupaka oslojavanja papira razliitim vrstama lakova. Poto rastvorena materija ispari, na povrini papira ostaje vrst film. tamparskih papiri i kartoni, kartoni za razglednice, neke vrste papira za ambalau i tapete, kartoni za omotnice.

Kairanje ( laminiranje )

Spajanje, odnosno slepljivanje dva ili vie materijala u vidu listova ili traka papir sa papirom, papira sa kartonom, kairanje papira sa raznim vrstama folija ili filmova, npr., papir sa celofanom, papir sa polietilenom, papir sa metalnim folijama (aluminijumske folije) i sl. i kairanje papira sa tekstilom..

Krepovanje (nabiranje)

Cilj poveanje otponosti papira protiv pucanja i cepanja. Sprovodi se naroito kod tankih papira (higijenski papiri), kao i kod nekih vrsta omotnih papira moe biti grubo i fino vri se uz pomo ablona na grejnom valjku, uzduno i popreno krepovanje

Pregovanje (bezbojno deziniranje)

Pomou graviranih elinih valjaka u papir se utiskuju razne are, dezeni, crtei i drugi oblici, koji papiru daju naroiti izgled.

Povrinsko bojenje i oplemenjivanje

Postupcima pomou kojih se hemijski menja struktura vlakanaca dodavanje boja u premazna sredstva, ukoliko se papiri premazuju, rasprivanje boja na povrini papira pomou komprimovanog vazduha i prenoenje boja na kalanderu pomou jednog ili vie valjaka.

VRSTE GRAFIKIH PAPIRA I KARTONA ZNAAJNIH ZA ZGO

U grafike papire se ubrajaju:

novinski papiri,

ilustracioni papiri,

ofset papiri,

papiri za bakro tampu,

papiri za fleksogafiju,

pisai papiri, papiri za etikete, knjige i sl.

KARTON I LEPENKA

Karton je proizvod koji nastaje slepljivanjem vie slojeva papira a ima povrinsku masu od 200 do 500 g/m2. U tehnikoj terminologiji kartonom se nazivaju deblji papiri mase vee od 200 g/m2. Polukartoni su papiri mase od 150 do 180 g/m2.

Vrste: hromo, dupleks, tripleks karton, zamena za hromo karton, bindakot, kunstdruk, bristol, Kartoteni karton, prepan i foto karton...

Lepenkom se nazivaju kartoni mase iznad 500 g/m2. Lepenka je obino izraena od drvenjae, hemijske drvenjae i starog papira. Lepenka je vieslojni materijal dobijen od raznih vlakana lepljenjem i presovanjem. Najee se razlikuju dva tipa lepenke:

ravna i

valovita.

proizvodI runo ili mainski

Podela lepenki prema materijalu:

siva, (od meanog starog papira),

smea, (od smee drvenjae),

bela(od beljene drvenjae), i

lepenka od slame

Prema nameni, odnosno podruju primene lepenke se svrstavaju u sledee vrste:

ambalana (za razne vrste ambalae),

knjigovezaka (za povez knjiga),

obuarska (za delove obue),

karoserijska (za delove karoserija u automobilskoj industriji),

krovna (za bitumeniziranje i pokrivanje krovova),

izolaciona (za razne vrste izloacije),

za zidove i sl.

OMOGUUJE - dobru prezentaciju proizvoda, - lako pakovanje, - jednostavnu uputrebu, - dobro uvanje i odrivost proizvoda - lako postavljanje na mestu prodaje, - jednostavnost upotrebe, - noenje propagandnih poruka.

TITI - od rasipanja, - od kvarenja, krae, - od spoljnih uticaja, mehanikih, - svetlosnih i atmosverskih.

POSTIE - manje trokove transporta, skladitenje i rukovanja, - manje trokove distribucije, - bolje iskorienje ostalih sredstava prodaje polica, kolica, vitrina itd. - veu higijenu i istou proizvoda, - minimalno korienje prostora za izlaganje u trgovini, - bolju prodaju proizvoda

Prema vrsti talasastog (unutranjeg) sloja razlikuju se talasasti kartoni koji imaju:

Proces proizvodnje lepenke

Jednoslojna lepenka bez obloge

Dvoslojna valovita lepenka

Troslojna valovita lepenka

Sastoji se od tri meusobno slepljena sloja, od kojih su dva ravna, a jedan, tj. Srednji sloj je valovit. Ova lepenka je vrsta i kruta, ne moe se savijati u rolne, nego se ree u formate table i tako isporuuje za dalju preradu.

Petoslojna lepenka

Sedmoslojna valovita lepenka

Ova vrsta valovite lepenke po svojim mehanikim svojstvima moe se uporeivati sa drvetom. Upotrebljava se za izradu transportnih kutija, koje slue za pakovanje tekih ureaja i delova maina. Sedmoslojna valovita lepenka izrauje se u gramaturama i do 2.000 g/m2.

Pri tampi talasastih kartona moe lako doi do uvijanja podloge.

tampa na podlogama velikih upojnosti i veliki nanosi boje i razliite pH vrednosti mogu uticati na povrinske napone i promenu krutosti (pored samih karakteristika podloge koje variraju od relativno savitljivih do izuzetno krutih).

Maine za proizvodnju valovite lepenke

Meusobno se razlikuju u duini, broju agregata za izradu vala i irinom i brzinom prolaska papira kroz mainu irina trake proizvedenog kartona zavisi od vrste maine, a kree se od 120 cm (mala maina), pa do 360 cm (najvaa maina) Maine su preteno izvedene tako da mogu raditi sa skrobnim i silikonskim lepkom.

Tehnike karakteristike maina:

-brzina izrade troslojne lepenke kree se izmeu 60 i 70 m/min

-brzina izrade petoslojne lepenke kree se izmeu 30 i 40 m/min.

-za 8 stati rada maine proizvede se oko 35 t - za hlaenje je potrebno osigurati 200 l vode na sat.

Lepila

Lepila su supstance ili smee organskog ili neorganskog porekla namenjena vrstom povezivanju materijala. iroko su primenjena u grafikoj industriji. Razvrstavamo ih na:

prirodna i

sintetika lepila

Prirodna lepila mogu biti porekla:

biljnog,

ivotinjskog i

kombinovanog

Lepila biljnog porekla su:

skrob,

dekstrin,

kolofonijum....

Lepila ivotinjskog porekla su:

kotano,

kono i

kazeinsko lepilo.

Kombinovana lepila su:

celuloza i

karboksimetil.

Sintetika lepila se dele na:

neorganska i

organska.

Neorganska lepila:

vodeno staklo.

Organska lepila:

vodene disperzije,

lakovi,

vrsta termolepila.

Lepila se na razliite naine pretvaraju u tekua:

a) otapanjem u nekom otapalu, b) rastapanjem toplotom, c) meanjem sa smeom molekularne mase.

Lepila se mogu klasifikovati na razliite naine:

a) prema materijalu koji se lijepi (za papir, drvo, plastiku, kovine), b) prema nainu primene (hladno ili toplo lepljenje, lepljenje etkicom ili prskanjem), c) prema konanim svojstvima (bitno je merilo otpornosti prema odredenim spoljnim utjecajima) , d) prema ponaanju pri ovravanju (upijanje, vezivanje pri hemijskim reakcijama), e) prema poreku (mineralno, biljno ili ivotinjsko), f) prema otvorenom vremenu lepljenja (kratko, srednje i dugo vreme hvatanja).

Lepilo u grafikoj obradi mora udovoljavati ovim tehnikim zhtevima:

1. da se etkom ili valjkom lako razmazuje i da se moe nanositi u jednolino i tankom sloju,

2. ne sme peniti u maini ili uredajima za topljenje i meanje,

3. u razrijeenom obliku moraju imati toliku lepljivost da hvataju savijeni,kruti materijal i nekoliko ga minuta dre zalepljenim

4. da delovi ostaju vrsto slepljeni poto se lepilo potpuno osui,

5. da je to svetlije da sadrzaj i svojstva ne utiu na promenu nijanse ili boje presvlanog materijala,

6. mora biti neutralnog ili slabog alkalnog delovanja je sadraj kiseline ili jaka alkalnost utiu na boju materijala,

7. ne sme imati neugodan miris i za zdravlje tetna isparivanja,

8. prilikom skladitenja, pre uporabe i tokom celog procesa lepljenja mora biti postojano, zadrati kompaktnost, ne sme ga raslojavati voda ili druge tenosti, ne sme prebrzo nastajati vrenje, tj. raspadanje ili kvarenje

Osim toga, lepilo za papir mora i

: a) brzo navlaiti papir i dati mu potrebnu elastinost i plastinost,

b) imati dosta jaku lepljivost i prevojima papira ne dopustiti odvajanje,

c) biti bezbojno i na papiru ne ostavljati tragove ni mrlje.

Lepila za lepljenje knjigovezakog platna i drugog tekstilnog materijala ne smeju probijati platno, moraju ga vlaenjem omekati, a kartone ili lepenke vrsto prilepiti.

Kidanje moe biti u:

Lepilu (loa kohezija)

Na granici lepila i materijala (slaba adhezija)

U materijalu (to je znak da lepilo dobro lepi)

Lepljenje nee uspeti ako je:

Prerano slepljeno

Prekasno slepljeno

REZANJE GRAFIKIH MATERIJALA

Pod pojmom rezanje grafikih materijala se podrazumevaju postupci razdvajanja materijala alatima za rezanje.

Rezanje se vri na odtampanim i neodtampanim grafikim materijalima

Postupci rezanja mogu biti runi i mainski

Alati za rezanje su noevi odreenog oblika i rezne geometrije.

Od noeva u upotrebi su najee ravni, okrugli i profilisani noevi.

U zavisnosti od oblika materijala koji se ree razlikuje se

Rezanje tabaka

Rezanje traka

Rezanje tabaka materijala najee se vri ravnim noevima Rezanje traka materijala najee se vri krunim noevima

U odnosu na nain rezanja materijala razlikuje se:

Princip rez noem i

Princip rez makazama

Osnovni principi mogu biti: a) ravnim noem (seivo prema podlozi), b) krunim noevima (seivo prema valjku), c) ravnim noevima po principu makaza (seivo prema seivu), d) krunim noevima po principu makaza sa obe strane.

Ugaoni rez Obrez I razrez Viestrani obrez

Prema obliku rezne ivice noeva postupci rezanja mogu biti:

-rezanje ravnim noem sa jednostrukim ili dvostrukim uglom nagiba rezne ivice

-rezanje noem sa reznom ivicom u obliku profilisane krive

- rezanje noem sa krunom reznom ivicom

Najpovoljnije su one rezne duine koje proizvodi najvei broj proizvoaa - 92 cm, 115 cm, 150 cm.

KARAKTERISTIKE REZANJA

Kvalitet rezanja u velikoj meri zavisi:

od naina kretanja noa,

kvaliteta noa i

ugla otrenja noa.

Naini kretanja noa

Tip reza odnosi se na put kretanja noa od polaznog do najnieg poloaja pri rezanju materijala. Kretanje noa odvija se na etiri naina:

a) paralelno vertikalno kretanje (rez)

b) paralelno dijagonalno kretanje (rez)

c) oscilatorno vertikalano kretanje (rez)

d) oscilatorno dijagonalno kretanje (rez)

Paralelno vertikalno kretanje (rez)

Paralelno vertikalni rez se koristi za vrste materijale dok se kod maina za rezanje papira zavrne grafike obrade najee koristi oscilatorno dijagonalno kretanje.

Paralelno dijagonalno kretanje (rez)

Oscilatorno vertikalano kretanje (rez)

Oscilatorno dijagonalno kretanje (rez)

Uglovi otrenja noa

Materijal za izradu noeva

Materijali za izradu noeva su razliiti pa samim tim imamo razliite kvalitete noa. Prema konstrukciji noevi mogu biti:

No izraen od jednog materijala i iz jednog dela (legirani elik ili tvrdi metali) i

No izraen iz dva dela sa otricom od kvalitetnog materijala (legirani elik ili tvrdi materijali) a ostali delovi noa od loijih materijala.

Prema kvalitetu materijala za izradu noa postoje:

Standardni noevi (normalni kvalitet) sastoji se od alatnog elika koji sadri do 5% legirajuih elemenata.

Noevi sa otricom od legiranog elika gde se procenat hroma kree 12% - 15% nakon kaljenja otrica ima tvrdou 5000 - 6000 N/mm2 .

Legirani elik je sa seivom spojen kovanjem.

Noevi sa otricom od tvrdih materijala, nastaju sinterovanjem metalurkog praka volframa ili kobalta sa 75% - 95% karbida.

Najpoznatiji proizvoai ovih noeva su: Widia i Stellit.

Raster noevi imaju specijalno obraene povrine za rezanje samolepljivih etiketa

PROCES REZANJA

Za proizvodne grupe poput nalepnica, hartija od vrednosti, postera i dopisnica, rezanje papira je glavni postupak. Broj rezova po tabaku je obino visok i raspored je veoma esto komplikovan.

Osnova programa rezanja je tabak za rezanje i redosled rezanja koji iz toga proizilazi.

Plan redosleda rezanja odreuje u kom trenutku treba izvriti rezanje i na koju dimenziju.

Postoje neka korisna pravila, kojih se treba pridravati da bi rizik od pravljenja greaka bio mali i da bi se efikasnije radilo. Kada se programira redosled rezanja, neophodno je:

Utvrditi veliinu naslaga sloenog papira,

Oznaiti potrebna kretanja naslage,

Programirati izbacivanje materijala za rezanje (pomou dodavaa papira).

Obrezani proizvod mora da ispunjava sledee uslove:

1.da omogui bez zamerki dalju zavrnu obradu (savijanje za knjige),

2. da omoguava dalju upotrebljivost finalnih produkata (npr. etikete u automatima za etikete).

3. da obrezani proizvod ispunjava zahteve koje je postavio poruilac ili tehnoloka sluba.

Kvalitet rezanja

Mala odstupanja od eljenih dimenzija za vreme rezanja papira mogu dovesti do loeg kvaliteta finalnog proizvoda.

Formatiranje nalepnica i hartija od vrednsoti, izmeu ostalog, zahteva toleranciju u rezanju od nekoliko 1/10 mm tako da maine za lepljenje nalepnica, kese i maine za brojanje novca mogu da rade bez greke. Za ujednaavanje odstupanja u dimenzijama reza, uredaj za rezanje nudi razliite opcije kao to su:

-promena ugla noa (promena noa),

-promena kontaktnog pritiska,

-montiranje dodatnih potiskujuih elemenata, - izmena nagiba dodavaa papira.

Koncept kvaliteta rezanja obuhvata sledee parametre:

-tanost rezanja na zadatu veliinu,

-odstupanje formata u smeru rezanja,

-tanost ivice za rezanje (odstupanje od prave linije),

-ujednaenost povrine za rezanje, - odvajanje tabaka posle rezanja (ivice tabaka se ne lepe).

"Kvalitet" koji se definie u okviru odreenih eljenih tolerancija, zavisi od stanja ili svojstva alata i materijala.

Neka od optih pravila su sledea:

-Vek noa ili postojanost (period rada do njegovog zatupljenja): to je manji ugao noa, krai je njegov vek, tj. otrica noa se brzo smanjuje.

- Ugao noa: Mekan proizvod za rezanje zahteva manji ugao noa. Tvrd materijal za rezanje trai vei ugao noa.

- Sila pritiska: Potrebna je velika sila za mekan proizvod za rezanje. Mala sila je potrebna za tvrd proizvod za rezanje.

- Otrica noa: Pokazatelji da je no tup su sledei: - Izrezane ivice se blokiraju i lepe, - oprljenost (reckavost) ivica koje se reu, - Udari uz buku pri rezanju tabaka na samom dnu.

Da bi proizvod bio kvalitetan mora da ispuni sledee zahteve:

-ivice tabaka ne smeju biti slepljene,

-ivice tabaka nesmeju biti iskrzane i nazubljene oteenjem noa, - da se na odresku ne pojavljuje praenje, nabori i reckavost.

Tanost rezanja

Tanost rezanja kao i kvalitet rezanja mora obrezanom proizvodu omoguiti:

dalju doradu (savijanje tabaka za knjige),

upotreba finalnog proizvoda u svojoj nameni npr. ekovi, tedne knjiice (za kompjutere), etikete (u automatima i sl.).

Tanost rezanja mora zadovoljiti sledee uslove:

-svi tabaci moraju biti iseeni na istu meru po irini i duini,

-da okovi budu pod uglom od 900,

-da ivice tabaka budu pravolinijske, - da ravnina rezanja pojedinih komada, pri debljim pojedinanim listovima (ploa), bude korektna.

Faktori koji utiu na tanost i kvalitet razrezanog materijala su sledei:

1.navike i nain osobe koja radi za mainom,

2. redosled elemenata opsluivanja (postavljanja),

3. mogunost kontrole toka rada (doterivanje mere, pokazivanje mere),

4. kvalitet noa, ugao noa, nain kretanja noa,

5. stabilnost maine,

6. pritisak (presa), ravnomerno pritiskivanje du cele linije rezanja,

7. visina materijala koji se ree, 8. osobine materijala za rezanje

9. stanja brzorezaa,

10. ispravna rezna letvica,

11. klimatski uslovi,

12. preciznost programiranja (kod brzorezaa sa programatorom).

Greke pri rezanju

Greke pri rezanju javljaju se u vie oblika:

-odstupanje zadatih dimenzija od postignutih dimenzija prilikom rezanja,

-po geometrijskom obliku odstupanje od ugla od 900,

-izgled rezne povrine ne sme biti tamniji, hrapav, niti slepljen. Ove greke se javljaju u vie oblika kao: nadrez, podrez, peurkasti rez i konkavni rez

Nadrez

Nadrez se karakterie tako to su gornji tabaci naslage tani po zadatoj veliini dok su donji neto dui. Javlja se kao posledica: veeg pritiska prese od potrebnog, tupog noa i malog ugla otrenja noa.

Podrez

Podrez se javlja tamo gde su gornji tabaci naslage tane veliine dok su donji krai. Uzrok je: manji pritisak prese od potrebnog, tup no ili vei ugao otrenja noa .

Peurkasti rez,

Peurkasti rez se javlja kod mekanih papira (novinski) tako to su gornji tabaci naslage dui od zadate mere, donji tabaci su tani, uzrok je mali pritisak prese.

Konkavni rez

Konkavni rez se odlikuje po tome to su gornji i donji tabaci naslage tane veliine dok su srednji malo krai. Greka se javlja uz vinkl uzrok je to se ree vea koliina papira nego to je to propisano.

Posledice netanog i nekvalitetnog rezanja:

1.nemogua dalja grafika obrada (npr. u automatima)

2. oteana dalja dorada (nekvalitetno savijeni tabaci)

3. manja brzina rada (zbog estih zastoja maina ili zbog prelaska na runi rad)

4. proizvod ne odgovara zahtevima poruilaca ili tehnoloke slube.

Uslovi za dobro rezanje

U veini sluajeva srednja vrednost preporuljivog ugla noa je 240

No bi uvek trebalo paljivo uvati u specijalnoj kutiji

Pri zameni no se ne sme staviti na sto maine bez podmetnutog kartona ili drvene podloke.

No se mora podesiti u najnioj poziciji da je paralelan sa mainskim stolom malo dodirujui reznu letvicu.

Noevi koji su tee oteeni ili istupljeni, otre se mehanikim putem, a tehnika runog otrenja se koristi samo za fino glaanje rezne ivice alata.

Glaanje noeva od tvrdih ( tekih) metala - glaanje ovih vrsta noeva zahteva tri koraka, odnosno tri razliita brusna kamena:

1) Prvi kamen - dijametar brusnog kamena je 100 mm, gustina zrna 60mm, brzina stola14 m / min 2) Drugi kamen - koristi se za grubo glaanje i zavrno fino glaanje. Dijametar brusnog kamena je 200 mm

(D91,C75,Ba), brzina stola 14 m / min. 3) Trei kamen - glaanje kosine noa (HM 0,5 -1mm). Dijametar brusnog kamena je 200 mm (D 15,C 50,Ba), brzina

stola 250 mm / min za duboko glaanje, a za ostala glaanja 5 m / min. Glaanje otrice se uradi u jednom koraku jednom no proe svojom duinom, ispod kamena ) pri emu se izmeu te dve povrine ostvaruje dodir pod odreenim uglom.

POMONA PRATEA OPREMA

Pomonu opremu delimo prema nameni na opremu za: Ulaganje: - uzimanje dela naslaga (visine od 80 do 150 mm) iz palete, - slaganje u ureaj za poravnavanje tabaka; Poravnavanje tabaka: - ventiliranje naslaga radi smanjenja trenja izmedu tabaka, - poravnavanje tabaka jednog sa drugim na dve ivice, - izbacivanje vazduha iz naslaga za rezanje; Transportovanje: - transportovanje naslaga (kupa) za rezanje u maini za rezanje;

Rezanje:

- podeavanje dimenzija za rezanje na maini za rezanje

- poravnavanje naslaga za rezanje u maini za rezanje,

- rezanje,

-uklanjanje odseenih otpadaka sa stola za rezanje,

- rukovanje materijalom za rezanje u maini radi pripreme za sledei rez;

Izlaganje:

- transport dela izrezane naslage na mesto za isporuku

, - slaganje trimovanih naslaga papira na paletu

, - rukovanje paletama u isporuci.

Maina za poravnavanje (tosovanje)

Postoje elektrine, mehanike i elektromagnetne maine za poravnavanje.

Pneumatski sto za transportovanje

Liftovi za podizanje i sputanje paleta

Oni su vrsto montirani na maini za rezanje, diu i sputaju palete sa materijalom do 1000 kg.

Posebni pokretni liftovi

Ova zasebna dizalica za palete slui za podizanje i sputanje materijala (paleta), die i sputa teret do 1300 kg.

Spremite za naslage papira

Trend u savremenim konceptima proizvodnje jeste eliminacija nepotrebnih faza u toku materijala. Naslage treba odlagati poravnate. Preduslov za to je da se ulaganje u ureaj za poravnavanje tabaka i mainu za rezanje odvija bez

veeg napora i da nema gubitaka.

Otklanjanje otpadaka (rezanaca) sa maine za rezanje

Otklanjanje otpadaka sa maine za rezanje Papira radi se na vie naina:

1.Ubacivanje otpadaka papira u pokretne sanduke (kontejnere), 2. Mehaniki nain pomou kanala i pokretnih traka, 3.

Pneumatski nain (vakuumski ureaj) vakumskim cevima (kanalima) 4. Mainom za rezanje koja ima pokretni sto ije se

pomeranje programira sa onim rezovima koji imaju otpadak papira odvod ispod maine -kontejner ili otvor u podu

ORGANIZACIJA RADNOG MESTA REZANJA

Za sistematsko praenje procesa sa : 1. maina za rezanje stoji na pogrenom ili nepovoljnom mestu, 2. operater je previe zaposlen poslovima oko transportovanja, 3. operater ne raspolae odgovarajuom pomonom opremom (na pr.

teke naslage podie rukom do stola maine za rezanje a takoe ih sputa na paletu koja je na podu), 4. zbog loeg

odlaganja materijala koji je rezan nastaju dopunske manipulacije

Za bolje organizovanje novog radnog mesta trebalo bi uzeti u obzir sledee:

1. prirodu proizvoda koje treba obraivati

2. najpovoljniji pravac toka materijala do i od maine za rezanje,

3. najpovoljniji poloaj maine za rezanje,

4. dodatna oprema koja nedostaje,

5. mogunost nabavke novih maina i ureaja.

OSNOVNI DELOVI MAINE ZA RAVNO REZANJE

Noevi proizvoaa: Wohlenberg, Klein,Mittel.

Za tancovanje se koriste sledei ureaji:

-maine sa mostom i sa stubom, preteno za tancovanje naslaga

-automati za tancovanje sa vrsto ugraenim alatom za tancovanje naslaga

-vertikalni automati za tancovanje i zaklopne maine za tancovanje tabaka

- rotacione jedinice za tancovanje kao delovi u rotacionim tamparskim mainama za tancovanje traka

SAVIJANJE MATERIJALA

Savijanje (previjanje, falcovanje) je postupak obrade oblikovanjem papirnih traka ili tabaka, du prave linije prema

utvrenim merama i emama. Ivice savijenog tabaka moraju da budu otre. Pored otrih ivica i prevoja bez falti pri

savijanju vanu ulogu imaju raspored stranica i registar teksta savijenog tabaka. Mogu se dobiti meuproizvodi (savijeni

tabaci - za izradu knjinih blokova, broura od vie tabaka ili logova i broura povezanih icom u prevoju ili gotovi proizvodi (prospekti sa savijenim listovima, reklamna pisma koja se alju potom itd.).

Savijanjem se otvoreni formati tampanih i netampanih tabaka jednom ili vie puta previjaju po unapred utvrenom

rasporedu.

Ako se vie otvorenih tabaka (jedna etvrtina) zajedno savije na jedan prevoj, onda se govori o savijanju u logove.

Uticajni parametri kvaliteta savijanja

smer vlakna

debljina materijala

tampa

relativna vlanost materijala za savijanje

Uticaj savijanja na materijal

Izduavanje i sakupljanje vlakana papira moe da dovede po pucanja spoljanjeg omotnog sloja papirne teksture

Spoljanji sloj oslojenog papira je sastavljen od krede i kaolina, a povezan je sa lateksom. to je deblji taj sloj dolazi lake

do pucanja.

Pravac vlakana papira

Prilikom savijanja tabaka na vie prevoja (preko 2) dolazi do pomeranja spoljanjih listova u odnosu na unutranje listove

to isto prouzrokuje pomeranje poloaja sloga.

tampanje preko prevoja

posle tampe preko prevoja kvalitet savijanja opada, to je rezultat da je papir izgubio na fleksibilnosti Porast krutosti je prouzrokovano sa koliinom vezioca u tamparskoj boji. to je vea koliina vezioca koji prodire u teksturu papira i ini

ga krtim, vee je pucanje oslojenog sloja. UV boje i UV lakovi u velikoj meri poveavaju krtost papira i time pucanje

oslojenog sloja.

Kvalitet savijenih tabaka karakterie

Tanosti savijanja

Stvaranju falti tj. nabora

Otrine ivica prevoja tabaka/traka

Deformacija ugla otvaranja nepresovanih tabaka

Tanost savijanja

Odreuje se odstupanjem od dobijene linije savijanja od predviene, zatim odstupanje od predvienih veliina margina

oko teksta i poloaja sloga na stranici.

Odstupanje od predvienog poloaja sloga na stranici pri savijanju moe biti translatorno i/ili rotaciono. Translatorno

znai paralelno pomeranje linije savijanja od poeljenog (zahtevanog) poloaja i meri u rastojanju od zahtevane i stavne

linije. Rotaciono odstupanje znai pomeranje linije savijanja za neki proizvoljni ugao od poeljnog poloalja, i definie se

uglom izmeu zahtevae i stvarne linije.

Tabak je list papira odreenog formata pravougaono obrezan. tampani tabak je list papira odreenog formata (tabak)

na kome je izvreno tampanje.

Savijeni tabak je tampani ili netampani tabak koji je savijen na veliinu grafikog proizvoda (knjige, broure, asopisa i

dr.).

Meutim, u knjigovezakoj doradi pod pojmom tabak podrazumeva se jedinica za obim (sadraj) knjinog bloka knjiga i broura. Polazna jedinica je osnovni tabak od 16. strana.

emama savijanja se simbolino grafiki pojednostavljeno prikazuje ulaganje tabaka, broj prevoja, nain savijanja i vrsta

maine.

Tipovi falcovanja

SAKUPLJANJE MATERIJALA

Sakupljanje mterijala obino nesavijenih i savijenih tabaka i listova predstavlja operaciju zavrne grafike obrade, kojom

se dobijaju knjini blokovi i sline naslage materijala za grafike proizvode kao to su: knjige, broure, asopisi,

kalendari...i sl.

Kod ove operacije je veoma bitan redosled savijenih tabaka. Sakupljanje materijala moe biti i iz traka koje sakupljene

imaju posebne operacije obrade.

Prema obliku materijala sakupljanje delimo na:

sakupljanje listova, tabaka

sakupljanje savijenih tabaka

sakupljanje materijala u obliku traka

Dva osnovna postupka sakupljanja:

sakupljanje tabak na tabak

sakupljanje tabak u tabak

Sakupljanje moe biti runo ili mainsko.

Prema konstrukciji maine mogu biti:

horizontalne i vertikalne

Prema mehanizmu ulagajueg aparata

maine sa mehanikim ulaganjem i pneumatskom ulaganjem.

Maina za sakupljanje tabaka firme Mller Martini, model Presto.

SAKUPLJANJE TABAK NA TABAK

Za svaki tabak potreban je jedan ulaga. Falcovani tabaci se slazu u odgovarajue magacine ulagaa.

Postoje dva karakteristina principa ulaganja u mainama za sakupljanje tabak na tabak: - Ulaganje sa zahvatnim kletima - Ulaganje sa zahvatnim bubnjem.

Da bi se spreila zamena tabaka u svakom bloku mora biti kontrolisana pozicija svakog falcovanog tabaka. Uobicajeni

postupci kontrole su: - Elektronska identifikacija znakova - Manuelna kontrola znakova - Bar-kod - Elektronsko odredjivanje gustine boje

Manuelna kontrola: Svaka signatura ima oznaku na prevoju tabaka , koja se pomera za svaku sledecu signaturu za po

jednu duzinu oznake. Ovaj postupak meutim zakazuje kada je linija toka u maini za sakupljanje kruto povezana sa

mainom za povezivanje.

Elektronska identifikacija znakova:

U svakom magacinu se nalaze optike glave za kontrolu, pomou kojih se moe ustanoviti da li se oznake nalaze u polju

ili ne.

Bar-kod:

Svaka signatura dobija na istom mestu bar-kod povrine 5mm x 5mm. U svakom magacinu se vri elektronska bar-kod kontrola.

Elektronsko odreivanje gustine boje na tamparnoj strani.

U jednostavnom sluaju se vrednost gustine odreuje na definisanoj povrini tabaka. Kod odstupanja gustine izvan

unapred date tolerancije vri se obrada greke.

Za poveanje pouzdanosti maina za sakupljanje integrisanih u linijama za povezivanje, kod pojedinanih greaka se

proizvod sa grekom izbacuje iz ureaja bez zaustavljanja.

Tipini proizvodi koji se dobijaju sakupljanjem tabak na tabak su knjige i broure sa tvrdim povezom.

SAKUPLJANJE TABAK U TABAK

Ovaj nain sakupljanja se preteno vri u mainama koje su kruto povezane sa agregatima za povezivanje icom kroz

prevoj u trorezaima.

Tabaci se otvaraju u sredini kako bi se mogli ubaciti jedan u drugi. Zatim se postavljaju jedan iza drugog na podlogu u

kojoj se nalazi lanac sa hvataem koji pomera tabake od jednog do drugog ulagaa, dok ne nastane blok.

Proizvodi koji se dobijaju sakupljanjem tabak u tabak su asopisi, magazini, broure, novine...

U industriji za izradu knjiga sakupljanje se vri mainski, a u manjim radionicama se to radi runo. Runo

sakupljanje. Tano poreani tabaci se sakupe na sto za sakupljanje tabaka. Kontrolie se redosled sakupljenih tabaka, tj.

da li su svi tabaci potrebni za knjigu na broju. Mainsko sakupljanje. Tabaci moraju biti prekontrolisani (redosled, da

nema sluajno oteenih, prljavih tabaka), poravnavaju se presuju u naslagu. Sakupljanje tabaka sa naslage se radi pomou vakum hvataljki. Odvojeni tabaci preuzimaju se naslage, stavljaju se na pokretnu traku, tako kompletiraju knjini

blok koji se posle kontrolisanja transportuje do ureaja za izlaganje.

Ova faza podrazumeva izradu pravilnog redosleda falcovanih tabaka u nepovezani blok. Sakupljanje se vri na

razliitim najee po konstrukciji linijskim mainama.

greke koje se javljaju u zavrnoj grafikoj obradi mogu biti sporedne (estetske prirode), teke (oteana upotreba knjige)

i kritine (knjiga je neupotrebljiva). Zamena mesta, dupliranje ili izostavljanje tabaka upravo spada u ovu poslednju grupu

greaka, odnosno ako se neka od ovih greaka dogodi, tampani proizvod je neupotrebljiv