1. Lepljenje

Lepljenje – spajanje dva ili više predmeta adhezijom trećeg materijala – lepilom.Lepila su čiste supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla.Lepila treba da poseduju izraženu adheziju prema materijalima koje spajaju i dovoljnu koheziju i stabilnost među česticama samog lepila.

Teorije lepljenja:a) mehanička (prodiranja lepila u pore podloge za lepljenje),b) hemijska (stvaranje jonskih, kovalentnih i vodoničnih veza između podloge zalepljenje i lepila),c) adsoprciona (interakcija između dipolova podloge za lepljenje i lepila putem Vander Valsovih sila privlačenja),d) difuzna (stvaranje difuzne interakcije između molekula lepila i podloge, primenljiva - isključivo kod polimernih materijala) ie) elektrostatična teorija lepljena (stvaranje duplih slojeva različitog elektrostatičkognaboja).

Vezivanje lepila za podlogu je posledica hemijske-adsorpcione (često su označene sa jednim nazivom “specifična adhezija”) i mehaničke adhezije.Mehanička adhezija je posledica prodiranja lepila u pore podloge koji se lepi (detalj c). Veća kontaktna površina, dobro kvašenje podloge obezbeđuje jaču vezu, a izuzetno hrapava struktura podloge slabi vezu.Specifična adhezija je rezultat interakcija između funkcionalnih grupa, atoma ili jona molekula lepila i podloge pri čemu se formiraju sekundarne veze (vodonične i Van der Valsove – detalj a) i primarne veze (jonske i kovalentne – detalj b) na kontaktnoj površini lepljenja.

Komponente lepila:- makromolekulske supstance- rastvarači- omekšivači (plastifikatori)- punioci

Faze lepljenja:1. dovođenje lepila u stanje u kojem ga je moguće nanositi na površinu predmeta koji se slepljuju,2. pripremanje površine predmeta za slepljivanje,3. nanošenje lepila na pripremljene površine i4. spajanje predmeta koji se slepljuju preko površine na koje je naneto lepilo.Između slepljenih materijala nastaje čvrst spoj:

- Delimičnim upijanjem i otparavanjem rastvarača- Očvršćavanjem rastvora polimera pri hlađenju- Očvršćavanjem usled hemijskih reakcija

Prirodna lepila (biljna, životinjska) i sintetička (organskog i neorganskog porekla)Lepljenje se primenjuje u bešavnom povezu, spajanjem knjižnog bloka sa koricama, sastavljanjem tvrdih korica, kaširanjem plakata, lepljenjem ukrasnih i označnih traka, lepljenjem predlista.Najčešća su disperziona, termolepila i poliuretanska lepila.

Disperziona lepila - heterogene smeše čvrste komponente 40-80 % (bazni polimer) i tečne komponente.Najčešće se koriste vodene disperzije, a najviše disperzija polivinilacetata (oko 50% čvrste komponente.Vreme aplikacije je određeno apsorbcijom ili isparavanjem sadržane vode.Najvažniji dodatak je plastifikator (omekšivač) – sloj lepila postaje mekši i elastičniji, povećava se adhezija, a kohezija neznatno slabi.Tvrda lepila 10-12% omekšivačaNormalna 20-25% omekšivača Ekstremno mekana 25-30% omekšivača

Disperziona lepila su hladna lepila, 18-25 stepeni. Na višim temperaturama se stvara opna na površini i suši se površina lepila, dok ispod 0 stepeni neupotrebljivost lepila.

Prednosti: elastičnost filmaotpornost na starenjeupotreba na sobnoj temperaturidobar viskozitetdobra adhezijaekonomičnostbez štetnih efekataMane: dugo vreme sušenja, mora međuodlaganje 3-4h

Termolepila – homogene smeše termoplastičnih materijala, sastoje se od čvrstih materijala koji na povišenoj temperaturi prelaze u tečno stanje. Ne sadrže rastvarače.Komponente: 1. Bazni termoplastični polimer – kopolimer etilen-vinilacetata (35-40%)2. Smola (40-45%) – na bazi politerpena3. Omekšivač (20%) – parafinTemperatura 160-180 stepeni, smanjenjem temperature se formira film koji se može ukloniti bez čupanja vlakanaca.Prednosti: brzo sušenje, velika čvrstoća slepljivanja, dimenziona stabilnost, nema međuodlaganjaMane: ograničena elastičnost, efekat klamera, neotpornost na niske temperature, samo mašinska upotreba. Oblik - granule ili pločice.

Poliuretanska (PUR) lepila – glavna termoreaktivna lepila u grafičkoj industriji.Pre upotrebe u čvrstom stanju, zagreju se i doda se inicijator (katalizator) da bi došlo do hemijske reakcije umrežavanja polimera, kojim se formira čvrst sloj lepila.Voda je katalizator, prilikom očvršćavanja odvlače vodu iz sredine.Dodaci – punila i razređivači.

Prednosti: primena i kod premaznih papira, otporna na starenje, visoka elastičnost, lako otvaranje knjižnog bloka, otpornost na ulja i razređivače, izdržljivost k. bloka pri ekstremnim temperaturama.Mane: osetljivost na vlagu pri aplikaciji, koriste se samo u zatvorenim jedinicama za lepljenje.

Osobine između disperzionih i termolepila. Nanošenje na 120-130 stepeni, nema međuodlaganja ali čvrstoća poveza se dostiže tek nakon određenog vremena.

Bešavni povezProces povezivanja kod kojeg se pojedini listovi ili posebno obrađeni knjižni tabaci, posle sakupljanja, umesto šivenja, specijalnim lepilima u povežnjaku slepljuju u homogeni knjižni blok.Dominira u industrijskoj izradi knjiga I brošira jer je visoko efikasan proces, što pojeftinjuje proces proizvodnje po jedinici proizvodnje I skraćuje vreme isporuke.

Operacije:- Priprema povežnjaka knjižnog bloka- Nanošenje lepila na obrađenu površinu povežnjaka knjižnog bloka- Spajanje knjižnog bloka sa obrađenim koricama

Priprema povežnjaka – obradom materijala obezbedi adekvatnu kontaktnu površinu sa lepilom.- Potpuna obrada povežnjaka- Delimična obrada povežnjaka- Bez specijalne obrade povežnjaka

Potpuna obrada povežnjaka – savijeni knjižni tabaci se razdvajaju na pojedinačne listove.Prilikom montaže i preloma treba predvideti 3-5 mm u predelu povežnjaka.Vrši se: 1.kružnim noževima, šmirglama i četkama2. Mašinom za rezanje naslage materijala pri pojedinačnoj izradiPostupak odrezivanja – obezbeđuje najmanju kontaktnu površinu (debljina lista) 0.05-0.1mmPostupak frezovanja – ivice tabaka se kružnim nožem (glodalicom) razdvajaju u pojedine listovePostupak frezovanja sa urezivanjem – dobija se još veća hrapavost površine.Alati: 1) kružni noževi za frezovanje i urezivanje 2) kružne šmirgle i četke za dodatno hrapavljenjeManjim uglom kružnog noža se dobija veća hrapavost, i suprotno.

Delimična obrada povežnjaka – tabaci se ne razdvajaju u pojedinačne listove, već ostaju mostovi na prevojima a odrezani delovi se ispunjavaju lepilom.Postupak perforisanja povežnjaka – knjižni tabaci se na mašini za savijanje pre poslednjeg prevoja perforišu kružnim noževimaPostupak delimičnog frezovanja – obrada 80% površine povežnjaka (srednji deo). Dubina 0.5- 2mm. Odrezani delovi se ispunjavaju lepilom a onda se nalepljuje traka za pojačanje (platno, papir, gaza).

Bez specijalne obrade povežnjaka – povežnjak ostaje neobrađenTehnika lepeze – knjižni blok se presavija na jednu stranu, nanosi lepilo pa na drugu i ponovo lepilo. Mana je prekomerno podebljanje povežnjakaPostupak četvrtine tabaka – tabaci se savijaju na pola, sakupe u blok i povežnjak premazuje lepilom. Povećava se črvstoća bloka ali i debljina povežnjaka.Postupak neparno cik-cak savijenih tabaka – tabaci savijeni neparno cik cak se premazuju lepilom, tako da ide naizmenično ivica lista pa savijena ivica četvrtine tabaka.

Nanošenje lepila

Manji nanos – mala čvrstoća, raspad knjižnog bloka. Prevelik nanos – povećanja potrošnja lepila, zastoji mašina, troškovi proizvodnje.

Postupci nanošenja lepila na povežnjak: ručno I mašinskoLepilo se može naneti samo na povežnjak, ili I na povežnjak I na prednju I zadnju stranu (bočno)

Ručno nanošenje – četkom, intenzivnije premazivanje ali je sloj lepila neujednačen.Mašinsko – valjcima, a može I kružnim četkama.Sistemi za mašinsko premazivanje:

- sa uzdužnim kretanjem knjižnog bloka- sa poprečnim kretanjem knjižnog bloka

Uzdužno kretanje knjižnog bloka: -sa jednim valjkom, višak lepila skida kružna četka - sa dva valjka, višak skida dupli rakel (veća sigurnost, finije doziranje debljine sloja)

Doziranje sloja lepila:- podešavanjem rastojanja valjka od povežnjaka- podešavanjem noža za skidanje lepila sa valjka- podešavanjem noža za skidanje viška lepila sa povežnjaka špinerom (suprotno rotirajući valjak)

Poprečno vođenje knjižnog bloka:Odgovara tehnici lepeze, ne zahteva specijalnu pripremu povežnjaka. Listovi povežnjaka bivaju lepezasto razređeni preko valjaka za nanošenje lepila pa se premazuje lepilo preko bokova ivica 0.1-0.5mm.

Nanošenje više slojeva lepila – prvi nanos manje viskozno lepilo, a drugi lepilo sa visokim viskozitetom.

•dva sloja disperzionog lepila (dvostruki metod),•dva sloja termolepila (dvostruki metod),•tri sloja termolepila (trostruki metod) - ređe se primenjuje i•kombinovano nanošenje disperzionog i termolepila.

Prvi nanos disperzinog lepila – naglo kratko sušenje radi dobre a dhezije između slojeva jer drugi sloj zahteva čistu I suvu kontaktnu površinu. Infracrveno grejači to obezbeđuju. Termolepila zahtevaju precizno podešavanje temperature. Razvijeni sistemi koji predgrevaju lepilo (20-30 stepeni manja od radne) a konačna temperatura se postiže tek na valjcima za premazivanje.

Bočno nanošenje lepila – kod brošura sa kartonskim koricama sa 4 žljeba. Mogu se koristiti sva tri lepila.Nanos – diskovima pod uglom, normalno na površinu lepljenja, preko dizni.

Spajanje knjižnog bloka sa koricama je poslednja operacija oblikovanja bešavnog poveza.- Pozicioniranje- Predformiranje- Presovanje

Stabilizacija povežnjaka – gaza, platno, krep papir. Postavljanje poprečno ili uzdužno na povežnjak.

Osnovni delovi mašine za bešavni povez su:a) jedinica za ulaganje knjižnih blokova,b) jedinica za mehaničku obradu povežnjaka knjižnih blokova,c) jedinica za nanošenje lepila (na povežnjak i bočno),d) jedinica za spajanje knjižnog bloka sa koricama ili materijalom za pojačanje ie) jedinica za izlaganje.

Mašine za bešavni povez u zavisnosti od kretanja transportnog držača mogu biti: kružne, ovalne i linijske. Broj steznih transportnih držača određuje kapacitet.Kružne mašine: segmenti mašine u okviru usko zatvorene površine. Ulaganje I izlaganje jedno pored drugog. Male, jedan radnik 240-360 poveza na sat, veće mašine 5000 poveza na čas.Ovalne mašine: visokoproduktivne, in-line, 15000 primeraka na čas.Linijske mašine: rad samo sa jedne strane, male, 360-7000 na čas, povezuju se u liniju ili pod uglom.

Kvalitet povezivanja bešavnog poveza se ogleda u:•čvrstoći poveza knjižnog bloka,•lakoći otvaranja knjižnog bloka,•kompaktnosti knjižnog bloka,•nevidljivosti linija lepljenja,•stabilnosti oblika knjižnog bloka

Objekitvne metode ispitivanja: pull I flexo test za ispitivanje čvrstoćeSubjektivne metode: otvaranje bloka 180 I 360 stepeni, vidljivost linije lepljena, ujednačenost nanosa

Pull test – najčešći, malo vremena, dobra procena. Statička metoda merenja sile odvajanja jednog lista od lepljenog poveza, opterećenjem po čitavoj dužini poveza silom normalnoj na povežnjak. Odvajanje – papira iz sloja lepila, prekidom papira, kombinacijom.

Loša adhezija – kidanje između lepila I podlogeLoša kohezija – kidanje u filmu lepilaAdhezija lepila sa podlogom dobra, kohezija premaza loša – površinsko kidanje papiraAdhezija lepila sa podlogom dobra, kohezija papira loša – cepanje lista papira

Fz = F / h [N/cm] Fz – čvrstoća kidanjaF – sila potrebna za odvajanje listah – visina bloka

broj merenja za termolepila treba da iznosi 6, dok za disperziona i poliuretanska lepila preporučen broj uzastopnih merenja iz jednog knjižnog bloka iznosi 8.Redni broj lista u knjižnom bloku = x : (n+1)

Flexo test – dinamička metoda ispitivanja lepljenog poveza. Knjižni blok se stavlja na ravnu podlogu, nasumice odabran list se fiksira u vertikalnom položaju pod opterećenjem. Blok se zatim naizmenično previja za 120 stepeni dok se list ne istrgne. Disperziona I PUR – 3-5000 prevoja, termo 400-1000.

Subjektivna metoda – otvaranje poveza za 180 I 360 stepeni. Fleksibilna lepila pružaju stabilnost knjižnom bloku pri otvaranju za 180, dok manje fleksibilna lepila sa debljim nanosom teže ka zatvaranju.Otvaranjem za 360 kod elastičnih lepila se povežnjak savija, kod manje elastičnih prelom sloja lepila.

Kvalitet bešavnog poveza zavisi od: -Izbora materijala, lepila I papira-Mehaničke obrade povežnjaka-Nanošenja lepila

Podela prema glatkoći: do 30s povoljni, 30-100s uslovno povoljni, preko 100s nepovoljniPrirodni papiri bez oplemenjene površine su pogodni za bešavni povez dok su oplemenjeni manje.

Opterećenje na lepljeni povez, naprezanja:- ljuštenje - sila opterećenja deluje normalno na lepljenu površinu, karakteristično je da se javlja

koncentrisano naprezanje- potezanje - sila optrećenja deluje u ravni lepljenog sloja, opterećenje je ravnomerno raspoređno

duž celog lepljenog sloja.

Industrijska knjigovezačka obrada

Najkarakterističniji proizvodi knjige I brošure. Razlikuju se po načinu spajanja bloka sa koricama.Kod brošura knjižni blok I korice su spojeni direktnim spajanjem u predelu povežnjaka.Kod knjiga su spojeni preko predlista, povežnjak nije spojen sa leđnim uloškom korice.

Knjižni blok se formira:1) Šivenjem koncem – kvalitetnije knjige I brošure2) Bešavni povez – brošure I skromnije knjige. Jednostavan, brz.3) termokoncem – kombinovana tehnika spajanja tabaka u celinu, kvalitet između prethodna dva

Klasifikacija korica se vrši na osnovu:broja sastavnih materijala:a) jednodelne - izrađene od jednog dela nekog materijala ib) višedelne - izrađene od više delova istih ili različitih materijala.vrste materijala:a) tvrde korice - izrađene od lepenke i presvučene materijalom za presvlačenje (1/2 platno i koža, 1/1 platno, koža, papir) ib) fleksibilne korice - izrađene od kartona sa ili bez presvlačnog materijala.

Jednodelne fleksibilne korice – iz jednog dela kartona, polukartona, operacijom rezanja, izrezivanja, formiranjem žljeba I lepljenjem. Najkarakterističniji predstavnik – kartonske korice brošura.

Brošure – proizvod čiji knjižni blokovi se sastoje od slobodnih listova, tabaka ili logova koji se posle povezivanja spajaju kartonskim korica. Postoje brošure od jednog tabaka, više, I specijalne brošure.

Brošure od jednog tabaka – od jednog savijenog tabaka ili više ¼ knjigovezačkih tabaka savijenih na jedan prevoj I od kartonskih korica. Knjižni blok se formira ili šivenjem žicom ili koncem. Najjednostavnije su, primeri su školske sveske, magazini, časopisi.Brošure od više tabaka – više savijenih tabaka sakupljenih tabak na tabak I kartonskih korica.Knjižni blok se formira spajanjem u predelu povežnjaka (bešavno, koncem ili termokoncem) ili šivenjem pored povežnjaka žicom ili koncem. Udžbenici, skromnija izdanja.

Podela brošura od više tabaka:- konvencionalne- brošure sa 2-4 žljeba na koricama- lay-flat brošure

Konvencionalne brošure

Brošure sa trakom platna na povežnjaku * najčešće u ručnoj zgo– korice od dva prireza kartona, koje se spajaju sa blokom bešavnom tehnikom, žicom ili koncem, a onda se nalepi traka platna na povežnjak.

Tvrde brošure * najčešće u ručnoj zgo – korice se nalepljuju na predlist, a u predelu povežnjaka se spoje trakom platna, a zatim se lepenke presvuku papirom.

Brošure sa 2-4 žljeba na koricama

Brošure sa 2 žljeba - Knjižni blok se najčešće formira bešavnom tehnikom.

Brošure sa 4 žljeba - Listovi/tabaci knjižnog bloka se spajaju pretežno bešavnim povezom (naročito pri industrijskim uslovima), šivenjem žicom pored prevoja ili šivenjem koncem. Spajanje knjižnog bloka sa koricama se vrši lepljenjem od 1. do 4. žljeba na koricama, tako da na knjižnom bloku pored premazivanja povežnjaka ima i bočno premazivanje.

Brošure sa klapnama - Na koricama (sa 2 ili 4 žljeba) dodatno se izrađuju još dva žljeba sa prednje i/ili zadnje strane korica formirajući klapne. Klapne mogu biti simetrične (sa obe strane, jednake) ili asimetrične (samo sa jedne strane, ili nejednake).

Engleske brošure - Engleske brošure imaju duple korice sa ivicama (kantnama) od 2 mm. Mogu biti ivice samo sa prednje strane, ili sa ivicama sa svih strana.

Lay-flat brošureŠvajcarske brošure - Karakteristika švajcarskih brošura, kao i svih ostalih lay-flat brošura, je da knjižni blok nije direktno slepljen sa kartonskim koricama u predelu povežnjaka. To omogućuje otvaranje do 180° i ravan položaj listova knjižnih blokova u otvorenom stanju.Knjižni blok je pojačan platnenom trakom i spojen je sa koricama samo sa zadnje strane sa preko tanke linije lepljenja.

Otabind brošure - Povežnjak knjižnog bloka je pojačan trakom platna ili krep papira, zatim sa koricama je spojen sa prednje i zadnje strane bočnim lepljenjem. Za lakše otvaranje, korice imaju 6 žljebova.

Eurobind brošure - Modifikacija Otabind brošure – korice su izrađene sa 5 žljebova, sa prednje strane su 2, dok su sa zadnje strane 3 žljeba.Repkover brošure - Kod ove brošure knjižni blok je spojen sa koricama samo preko platnene trake, tj. platnena traka jednim delom je povezana samo sa koricama dok je drugim delom povezana samo sa povežnjakom.

Libreto brošure –

Kartonske korice Izrada žljeba je najčešći način predefinisanja mesta savijanja kod kartonskih korica.Princip formiranja žljeba je utiskivanje zaobljenim čeličnim noževima u pripremljene kanale, pri čemu se materijal nalazi između utiskivača i kanala.

d - debljina kartonadc - debljina sabijenog kartonawm - debljina utiskivačawf - širina kanalac - dubina kanalarp - ulaz utiskivača u kanal

debljina utiskivača = debljina materijala x faktor materijala (1.3 – 1.7)širina kanala = debljina noža + 2 x debljina kartona

Alati za izradu žljeba mogu biti ravni ili kružni, pri čemu ravni vrše translatorno kretanje, dok kružni imaju rotaciono kretanje.

Specijalne brošure - Knjižni blokovi specijalnih brošura se sastoje od slobodnih listova.Korice im mogu biti izrađene od polukartona, kartona, plastičnih materijala.

Spajanje slobodnih listova u kompaktnu celinu se može vršti:•plastičnim i metalnim šinama za stezanje,•plastičnim češljem,•metalnom ili plastičnom spiralom,•duplom metalnom spiralom,•raznim mehanizmima,•raznim pojedinačnim prstenima

Spajanje šinama – najjednostavnije, plastične ili metalne šine se provlače kroz određeni broj listova.

Prema obliku: zaobljene I pravougaone.

Spajanje plastičnim češljem - predstavlja ekonomično povezivanje obimnijih brošura u malom tiražu.

Omogućava otvaranje za 180, 360 ne može. Moguće štampanje na povežnjak.

Spajanje spiralom - Povez sa metalnim ili plastičnim spiralama sastavljen je od slobodnih listova i korica.Prednost ovog poveza je mogućnost otvaranja knjižnog bloka i do 360°.

Karakteristična pojava kod spiralnog poveza je pomeranje listova prilikom otvaranja. Listovi knjižnog bloka ne stoje na istoj visini prilikom korišćenja, već su za polovinu dužine koraka spirale pomereni prema dole ili gore (povez sa strane), odnosno na levo ili desno (povez u glavi).

Spajanje duplom metalnom spiralom je jedan od najučestalijih specijalnih poveza brošura. Primenjuje se za spajanje knjižnih blokova i korica u raznim konstrukcijama. Korak zuba – 4:1, 3:1, 2:1

Standardni povez

Standardni povez sa klapnom

Skriven povez u kartonskim koricama

Povez sa duplom spiralom u tvrdim koricama

Poluskriven povez

Povez duplom spiralom sa jednostrukom klapnom

Spajanje raznim mehanizmima Ovaj tip poveza omogućava da pojedinačni listovi po potrebi umeću ili izvade iz poveza.

mehanizmi za registratore (dva metalna prstena sa pločom za stezanje knjižnog bloka)

mehanizmi kružnog oblika (2, 4 ili više prstenova kružnog oblika),

mehanizme lučnog oblika

Ostale tehnike –

Spajanje šrafovima

Spajanje prstenovima

Termospajanje

2. Šivenje

Obradni postupci povezivanja:POVEZIVANJE ili SASTAVLJANJESPAJANJE MATERIJALA ŠIVENJEMSPAJANJE MATERIJALA LEPLJENJEMOSTALI POSTUPCI SPAJANJA MATERIJALA

Povezivanje - spajanje lista, logova i savijenih tabaka lepljenjem, šivenjem, zavarivanjem, termospajanjem, spajanje mehaničkim elementima.Šivenje - je postupak u knjigovezačkoj obradi kojim se spajaju pojedini knjižni tabaci, logovi ili listovi materijalom za šivenje. Materijal za šivenje – žica, konac, termokonac.

Prvi oblik poveza u starom Rimu – diptih. Dve drvene/glinene pločice, sa unutrašnje strane premazane voskom po kom se pisalo, spolja ukrašene slikama. Ploče spajane kanapom, prstenastim elementima.

Prva vrsta knjige sa koncem za povezivanje – Kodeks, u srednjem veku. Korice slepljeni papiri ili drvene ploče presvučene kožom.

Proizvodi dobijeni povezivanjem mogu biti ručno izrađeni, ili industrijski (blokovi, brošure, novine, knjige)

Blokovi su proizvodi knjigovezačke obrade, odnosno prerade papira, sastavljeni od čistih ili štampanih listova koji su međusobno spojeni u celinu. Tehnika spajanja – lepljenje ili šivenje žicom. Podloga je od kartona a odozgo deblji papir. Dele se na: - blokove dobijenje slepljivanjem listova u povežnjaku (najjednostavniji, koriste se u kancelarijama)- perforisane blokove (perforacija obezbeđuje precizno odvajanje lista od bloka)- blokove garniture (dva ili više listova obrazuju jedan set, a određen broj setova sačinjava blok-garnituru)Garnitura od 50 setova sa 4 lista u setu tako sadrži 200 listova i označava se 50x50x50x50.

Samokopirajući papiri su specijalna vrsta premaznih papira. Koriste se u biroima, bankama, poštama.Za prenošenje podataka potrebna je sila pritiska. 5 kopija za ručno, 6 za štampu, 7 kucaće mašine.Samokopirajući papiri se dele na osnovu:1. broja lista u procesu kopiranja:-sistem sa jednim listom – kopija nastaje kombinacijom karboniranog I običnog papira- sistem sa dva lista – kopija nastaje pri kontaktu sloja koji predaje kopiju sa slojem koji prima kopiju2. principa kopiranja:-mehanički princip – prenošenje mehaničkim putem, pomoću sile pritiska- hemijski princip – pomoću hemijske reakcije između bojila I razvijača

Mehanički princip kopiranja: a) sistem od jednog lista prenošenjem sloja boje, b) sistem od jednog lista komprimiranjem i c) sistem od dva lista prenošenjem sloja boje

Hemijski princip kopiranja:a) sistem sa jednim listom ib) sistem sa dva lista.

Za izradu samokopirajućeg papira koristi se isključivo bezdrvni papir, manje gramature (40-50 g/m²) obostrano premazan i satiniran. Samokopirajući papiri su oslojeni odgovarajućim hemijskim komponentama dispergovanim u sredstvo za premazivanje pomoću mikrokapsula.

U zavisnosti da li se primenjuje mehanički ili hemijski princip kopiranja, u mikrokapsulama premaza se nalazi:a) samo boja za mehnički princip kopiranja,b) boja u jednom premazu, a razvijač boje u drugom premazu za hemijski princip kopiranja (sistem od dva lista) ic) boja sa razvijačem boje u jednom premazu, za hemijski princip kopirnja (sistem od jednog lista)

Rok upotrebe do 2 godine ako se čuvaju do 25 stepeni I 40-45 posto vlažnosti.U zavisnosti od funkcije lista u samokopirajućem sistemu, papiri mogu biti:1.CB (coated back) papiri - oslojeni samo sa donje strane, predstavlja prvi list u setu i služi samo za predaju informacije.2.CFB (coated front and back) papir oslojen sa gornje i donje strane, nalazi se u sredini seta, služi za preuzmanje i predaju informacije. Broj CFB lista u setu može biti različit, neki proizvođači garantuju kvalitet prenosa do 6 CFB lista u setu.3.CF (coated front) papir oslojen samo sa gornje strane, nalazi se na kraju seta, služi samo za preuzimanje informacije.

Šivenje žicom – najjednostavniji metod spajanja, ekonomičan. Časopisi I reklamne brošure.Nedostaci – oksidacija žice, povrede, estetski izgled.

Osnovna podela operacije šivenja žicom:1.šivenje žicom kroz prevoj (saddle stitching),2.šivenje žicom pored prevoja (side stitching) i3.šivenje žicom u izradi ambalaže

Šivenje žicom kroz prevoj je tipičan način spajanja jednog ili više sakupljenih tabaka ili logova kroz povežnjak. Koristi se za šivenje časopisa, svezaka i tanjih brošura. Može spolja ka unutra I obrnuto.

Šivenje pored prevoja se radi šivenjem odozgo, tj. normalno na povežnjak udaljeno od ivice prevoja tabaka na nekoliko milimetara (približno 5 mm).Kod šivenja žicom pored prevoja prilikom otvaranja knjižnog bloka listovi se ne mogu otvariti potpuno (do 180°) već se javlja efekat klamera. Najčešće primenjuje za povezivanje blokova i debljih brošura.Ukoliko knjižni blok spomenutih proizvoda izuzetno obiman, a debljina istog iznosi više od 35 mm-a, moguće je primeniti obostrano šivenje žicom.

Elementi glave za šivenje žicom određuju sledeće tehničke karakteristike mašine za šivenje:a)širina glave za šivenje određuje minimalno rastojanje između spojnica prilikom istovremenog šivenja sa više spojnica,b)tuljak žice određuje maksimalnu dužinu žice za spojnicu i najveći prečnik žice za šivenje,c)blok za savijanje određuje dužinu leđa spojnice.

Prilikom probijanja spojnice kroz knjižni blok dolazi do pojave otpora materijala koji se šije.Otpor prilikom šivenja žicom, odnosno veličina sile za probijanje knjižnog bloka zavisi od:a)debljine knjižnog bloka,b)osobine materijala knjižnog bloka,c)poprečnog preseka žice,d)oblik odsečenog vrha žice, tj. krajeva spojnice ie)radnih okolnosti.

Izbor vrste i prečnika žice za šivenje se vrši prema materijalu knjižnog bloka za šivenje (debljina i opštih osobina papira, kartona) i prema zahtevanom kvalitetu šivenog poveza.Žice u ZGO – od čelika sa visokim sadržajem uglja, I od čelika sa smanjenim sadržajem uglja. Zbog oksidacije se oblaže bakrom ili cinkom.Prema poprečnom preseku žice mogu biti okrugle i ravne.U knjigovezačkoj obradi - okrugle žice i to za šivenje žicom kroz i pored prevoja raznih grafičkih proizvoda (blokova, brošure) sa jednostavnom izvedbom. Ravne žice se primenjuju prevashodno u izradi ambalaže.

Okrugle žice se označavaju arapskim brojevima od 16 do 31, dok se ravne žice označavaju rimskim brojevima od 0 do IX (manji broj označavanja odgovara manjem broju metara po kg žice).

Vrsta i debljina žice se određuje na osnovu debljine knjižnog bloka za šivenje i na osnovu vrste papira knjižnog bloka. Najčešće se koriste žice prečnika 0.50 - 0.55 mm.

Najvažniji uticajni parametri poveza šivenje žicom su:• vrsta i prečnik žice,• međusobni odnos materijala i žice,• broj spojnice i• dimenzije i oblik spojnice.

U direktnoj vezi sa čvrstoćom poveza šivenih žicom stoji čvrstoća samog papira knjižnog bloka na neposrednom mestu dodira sa žicom.Oštećenje papira spojnicom je čest problem pri šivenju žicom kroz prevoj savijenog tabaka.

Premazni papiri su skloni površinskom pucanju i prekidu materijala na liniji preoštrog savijanja, naročito ako im je smanjen sadržaj relativne vlažnosti.Šivenjem žicom sa tupim vrhom na mestu probijanja i savijanja spojnice papir je sklon raspecanju, što dovodi do cepanja papira duž linije šivenja

Visina spojnice treba da odgovara debljini knjižnog bloka, dok za dužinu od standardnih vrednosti od 5, 8, 14 i 16 mm, najčešće se primenjuje dužina od 14 mm. Rastojanje između krakova 1-3mm.

Izdignuta leđa spojnice

Nedovoljno povijeni kraci spojnice

Previše savijeni kraci spojnice

Preklopljeni kraci spojnice

Kraci spojnice se razilaze

Iskrivljeni kraci spojnice

Previše kratki kraci spojnice

Šivenje koncem je postupak povezivanja bloka (knjižnog bloka) kod koga se veza između tabaka prvenstveno ostvaruje pomoću tekstilnog konca. Šivena veza se pojačava lepljenjem i nalepljivanjem tul-platna ili nekog drugog materijala. Kvalitetne knjige u tvrdom povezu uvek se šiju koncem. Ručno šivenje za manje tiraže, a mašinsko za veće.

Tradicionalne tehnike šivenja:-na pantljike-na vezice

Na pantljikePovezivanje se počinje sa zadnjim tabakom nakon što se proveri redosled tabaka knjiga.U zavisnosti od veličine knjige tabak se niže na dva – tri ili više pantljika. Širina pantljike je 10 – 12 mm, a dužina odgovara debljini knjige

Pored pantljike kroz panljike oko pantljike

Šivenje na vezice se koristi samo za izuzetno vredne knjige i antikvitete. Ovo je čvrsto i izdrživo povezivanje. Vezica, tj. kanap je namešten van povežnjaka tabaka i on postaje ukrasni element knjige.

Jedna osmica dve osmice

Mašinsko šivenje se deli na:a) šivenje kroz prevoj celog knjižnog bloka,b) šivenje pored prevoja celog knjižnog bloka ic) šivenje pojedinačnih tabaka kroz prevoj.

Prema načinu vezivanja konca, šivenje kroz i pored prevoja celog knjižnog bloka se deli na:a) Štepovanje ib) povez čvorovima.

Štepovanje – ovaj tip primenjuje kod proizvoda manjeg obima kod kojih šivenje žicom daje neprihvatljiv kvalitet (školski užbenici, sveske, dečije knjige).

Šivenje koncem pored prevoja celog knjižnog bloka je postupak spajanja knjigovezačkih proizvoda sa učestalijim i dužim periodom korišćenja (enciklopedije, rečnici, tehničke knjige). U Evropi je manje poznata tehnika, a najviše se primenjuje u Sjedinjenim Državama. Otežano otvaranje knjige (efekat klamera) je veliki nedostatak ove tehnike.

Štepovani povez kroz prevoj celog knjižnog bloka je najčešće korišćena tehnika šivenja koncem celog knjižnog bloka. Povezi dobijeni štepovanjem su izuzetno čvrsti i otporni na kidanje pojedinačnih listova.Pasoši, zvanični dokumenti I slično.

Sa jednim koncem sa dva konca

Povez čvorovimaZa formiranje veze potrebno je izbušiti nekoliko rupa (obično 3), zatim provlačiti konac u obliku osmice i krajeve konca vezati u čvor.Kod šivenja kroz prevoj celog knjižnog bloka, čvorovi se nalaze sa spoljašnje strane knjižnog bloka, dok se kod šivenja pored prevoja čvorovi nalaze sa zadnje strane.

Pored prevoja kroz prevoj

Šivenje koncem kroz prevoj pojedinačnih tabakaOva tehnika je postala sinonim za šivenje koncem. Prevashodno se primenjuje kod izrade knjižnih blokova kvalitetnih poveza koje karakteriše produženo vreme korišćenja.Jaka veza, postojanost, pogodan za oblikovanje, lako otvaranje knjižnog bloka.

Kod mašinskog šivenja kroz prevoj pojedinačnih tabaka razlikuje se:a) šivenja koncem kroz tul platno b) šivenje bez tul platna – najrasprostranjenije

Prema položaju boda na pojedinim tabacima u odnosu na susedne tabake razlikuje se:

- JEDNOSTAVAN VEZ – brošure časopisi

- Naizmeničan vez – knjižni blokovi većeg obima

- Kombinovani vez – za knjige od tanjeg papira

Osnovni elementi glave za šivenje koncem su: a) igle bušači (sa donje strane otvora mašine, zadatak im je da probuše tabak sa unutrašnje ka spolj)b) igle za šivenje (transportuju konac od spolja ka unutrašnjosti kroz probušena mesta)c) i d) igle kukice (preuzimaju konac od prenosača, okreću za 180 prošiju tabak I kreću gore)e) prenosač konca. (prenosi konac od igle za šivenje do igle sa kukicom)

Mašine za šivenje se dele na osnovu:Primenjene vrste šivenja:a) mašine za šivenje kroz i pored prevoja – štepovanjem,b) mašine za šivenje kroz i pored prevoja – čvorovima ic) mašine za šivenje kroz prevoj pojedinačnih tabaka.

Prema stepenu automatizacije mašine za šivenje kroz prevoj pojedinačnih tabaka se dele na:a) ručne mašine sa direktnim ulaganjem tabaka,b) poluautomatske mašine sa indirektnim ulaganjem tabaka ic) automatske mašine sa automatskim ulaganjem tabaka iz magacina.

Konac za šivenje

Sirovine za izradu konca mogu biti:a)prirodna vlakna (biljna – pamuk, lan, konoplja) (životinjska – prava svila, vuna)b)regenerisana celulozna vlakna (veštačka svila I viskoza)c)sintetička vlakna. (poliester I najlon)

Konci za šivenje se dele na osnovu:načina upotrebe:a) na konce za ručno ib) na konce za mašinsko šivenje.

upotrebljenih vlakna:a) konci od jednog materijala (prirodni, sintetički) ib) mešani konci (kombinacija vlakana različitih porekla).

broja upređanja dve ili više niti, i to:a) jednofazno - upredanje se vrši samo jednom (slika a) ib) višefazno - upredanje se vrši u više puta (slika b i c). načina upredanja dve ili više niti, i to: a) upredanje u smeru kazaljke na sat (tip “Z”) i b) upredanje suprotno od smera kazaljke na sat (tip “S”).

Na izbor konca za šivenje utiče:a)tehnika šivenja - ručno ili mašinski,b)broj logova/tabaka u knjižnom bloku ic)broj lista u jednom logu/tabaku.

Sintetički konci se koriste kod većine papira.

Kvalitet šivenja koncem zavisi od mnogih faktora i ogleda se u:a)ulazu lepila u knjižni blok prilikom premazivanja lepilom ib)jačini poveza.

Povezivanje termokoncem

Proces formiranja knjižnog bloka se sastoji iz dve faze:a)za vreme savijanja u liniju prevoja utiskuje se termokonac (mešavina pamuka i polipropilena) i sa spoljašne strane se zavaruje ib)nakon sakupljanja savijenih tabaka knjižni blok se formira pomoću lepljenja papirne trake pojačane gazom, tj. tul platnom.

1 nosač konca2 termokonac3 tupljak termokonca4 nož5 nosač konca sa spojnicom od termokonca6 transportni lanac7 pritisni elementi8 igle za ubacivanje konca9 spojnica konca10 kontrola konca11 element za zavarivanje12 savijeni tabak

3. Knjige

Faze tehnološkog procesa izrade knjiga1. Priprema tabaka/traka materijalaprijem, kontrola, poravnanje, rezanje, savijanje, presovanje, nalepljivanjepredlista i ilustracija,2. Izrada i obrada knjižnog bloka*sakupljanje, šivenje koncem, presovanje, premazivanje povežnjaka lepilom,sušenje, obrezivanje, okrugljivanje i apresovanje, izrada reza, lepljenjeoznačne i ukrasne trake, stabilizacija povežnjaka,3. Izrada koricakrojenje materijala za korice, sastavljanje korica, ukrašavanje i okrugljivanjekorica,4. Završna obrada dovršetak knjige‐spajanje knjižnog bloka sa koricom, presovanje, utiskivanje pregiba, sušenje,dodaci stavljanje omota, završna kontrola, pakovanje i ekspedicija.

Knjižni blok se sastoji od štampanih i savijenih tabaka, logova ili listova povezan ukompaktnu celinu pomoću konca (šivenjem) ili lepila (bešavnom tehnikom).

Priprema tabaka podrazumeva i određene operacije rada, a to su:a) prijem tabaka i ulazna kontrola,b) poravnavanje i sečenje,c) savijanje i presovanje,d) nalepljivanje predlista i ilustracija.

Predlist je nalepljen, prošiven ili samostalan deo tabaka na početku i kraju knjižnog bloka koji služi za spajanje knjižnog bloka sa koricama.

Prevoj (pregib, falc) korica i predlist ponašaju se kao zglob, pa je kvalitet papira za predlistodnosno nalepljivanje predlista od izuzetnog značaja.Kod industrijskog nalepljivanja predlista preporučen je razmak od 1 do 1,5 mm od prevoja, tj.od povežnjaka, mada postoje slučajevi i sa razmakom od 2 do 2,5 mm.

Nalepljivanje priloga predstavlja operaciju čvrstog povezivanja nekih dodatnih elementapoveza sa knjižnim blokom ili sa gotovom knjigom formirajući celinu proizvoda.

Sa jednom linijom lepljenja sa dve linije lepljenja

Za izradu knjižnih blokova potrebne su sledeće operacije:a) sakupljanje,b) šivenje koncem,c) presovanje,d) premazivanje povežnjaka lepilom ie) sušenje.Za obradu knjižnih blokova potrebne su sledeće operacije:a) obrezivanje,b) okrugljivanje i apresovanje,c) izrada reza,d) lepljenje označne i ukrasne trake ie) stabilizacija povežnjaka.

Samo sa operacijom šivenja knjižni blok neće imati potrebnu čvrstoću, bez obzira na kvalitet šivenja. Zato se vrši premazivanja povežnjaka. Često se dodaje I tul platno, radi dodatnog ojačanja.

Da bi knjižni blokovi bili iste debljine po celoj površini, vrši se presovanje prvo u predelu povežnjaka, a potom po celoj površini knjižnog bloka.

Obrezivanje knjižnog bloka – trorezačem, sa sve tri strane, nakon sušenja lepila sa povežnjaka.Okrugljivanje – promena ravnog povežnjaka u blago zaobljen I stabilizacija.Do 1cm debljine se ne okrugle, 1-2.5 mogu I ravan I zaobljen, preko 2.5 cm obavezno zaobljen.Kod obimnijih knjiga sa ravnim povežnjakom javljaju se iskošen I konveksni oblik ravnog povežnjaka.

Okrugljivanje: princip čekića, princip profilnih linija, princip valjaka.

Postupak apresovanja, knjižnog bloka, je postupak povijanja nekoliko prvih i poslednjihtabaka knjižnog bloka za 45° (a) ili za 90° (b). Radi se u cilju dobijanja pečurkastog oblika povežnjaka.

Izrada reza – ukrašavanje obrezanih površina knjižnih blokova. Specijalnim bojama ili folijama.Ima estetsku I zaštitnu ulogu. Prirodni, rez u boji, metalni rez, ostali…U industriji najčešće jednobojni rez I metalni rez. Mašine rade na principu:Principu bojenja reza – premazivanje reza anilinskim bojama valjcima ili četkama.Princip oslojavanja folijom – za metalni rez. Sloj sa metalne folije se prenosi na rez pomoću zagrejanog valjka.Lepljenje označne trake D=a+b+c a – dijagonala b- dužina u predelu glave c – dužina u predelu noge

Lepljenje ukrasne trake – estetski I zaštitni značaj.Stabilizacija povežnjaka – do 15 tabaka I ravnog povežnjaka – jednostruki papir ili tul platno na povežnjak. Deblje I okrugle knjige hilzna od papira.

Izrada korica

a) Krojenje lepenke, leđnog uloška i materijala za presvlačenje;b) Montaža korica ;Spajanje sastavnih delova kartona sa materijalom za presvlačenje lepilomc) Ukrašavanje korica;Korice se ukrašavaju tehnikama štampanja, utiskivanjem sa folijama, d) Okrugljivanje korica;Ukoliko je povežnjak knjižnog bloka okrugljen, potrebno je okrugljavati i korice i to upredelu leđnog uloška.

Krojenje materijala za korice – u industriji sa jednodelnim presvlačnim materijalom I sa dvodelnim. Postoje I trodelne, četvorodelne I petodelne korice I šestodelne korice.

D – prirezi lepenke, E – presvlačni materijal, R – leđni uložak, F – falc(prevoj)

Redosled operacija prilikom sastavljenja korica je sledeći:a) premazivanje presvlačnog materijala po celoj površini,b) postavljanje prireza i leđnog uloška,c) previjanje presvlačnog materijala (podlepljivanje) u glavi i u nogma korica id) previjanje presvlačnog materijala (podlepljivanje) sa leve i desne strane korica.

Ukrašavanje korica

a) Tehnikama štampanja, ukrašavaju se korice pomoću štamparske boje koja senanosi na materijal za presvlačenje.Primenjene tehnike štampe su: visoka, ofset i sito štampa.b) Utiskivanjem, obrađuju se površine materijala za presvlačenje na knjižnimkoricama uz odgovarajući pritisak i temperaturu.Postupci: utiskivanje sa i bez folija, reljefno utiskivanje.b) Visokofrekventnim apliciranjem, što se pimenjuje isključivo kod plastičnih korica.

Utiskivanje sa folijom utiskivanje bez folije

Reljefno utiskivanje

Folije mogu biti – metalne, pigmentne (sjajne, mat) I specijalne (hologramske). Temperatura 80-130.

Okrugljivanje korica – ako je knjižni blok okrugljen, onda se I korice okrugljuju (karton).

Okrugljivanje pomoću zagrejanih valjaka I pomoću profilisane forme.

Dovršetak knjige: a) spajanje knjižnog bloka sa koricamaJednofazno preko predlista I dvofazno preko hilzne a zatim preko predlistab) presovanje,Radi izbegavanja deformisanja, tokom sušenja se drže pod presom. Ako se ne presuju, mogu se iskriviti korice ili da se predlist nedovoljno spoji sa koricama. Za male tiraže ručne prese, za srednje hidraulične a za velike automatske prese.c) utiskivanje pregibaKnjige postaju čvršće I lepše oblikovane. Utiskivanje se vrši zagrejanim alatima 80-150 stepeni.

d) sušenje,e) dodaci stavljanje omota,f) završna kontrola ig) izlaganje i pakovanje - povežnjak prema povežnjaku, prednja strana prema povežnjaku

Presvlačni materijali Opšti zahtevi prema materijalima za presvlačenje su:a) opšta otpornost (otpornost na kidanje, istezanje, trljanje, itd.),b) izgled (autentičnost, boja, oblici reljefa, postojanost na vlagu, svetlost, itd.),c) mogućnost prerade u operacijama završne grafičke obrade (sposobnost lepljenjabez prodiranja lepila na suprotnu stranu, fleksibilnost, mala istegljivost, itd.),d) sposobnost za ukrašavanje (utiskivanje sa i bez folija, štampanje, itd.).

Knjigovezačka platna – vlaknasti materijali, pamuk, lan, konoplja. Fleksibilni, otporni, pogodni za utiskivanje, dimenziono stabilna.Sintetička platna – viskoza, veštačka svila. Sjajna I glatka, ali kruta. Polusintetički I sintetički materijali – podloga na kojoj je polimerni materijal (PVC, PUR). Podloga može biti platno, papir…. Popularni jer su otporni na vlagu, prljavštinu svetlost, pogodni za utiskivanje.Koža – za luksuzne proizvode. Najkvalitetnija kozija.

Opšti zahtevi koji se postavljaju za procenu proizvoda u pogledu njenog kvaliteta su:a) čitljivost teksta,b) kvalitetna reprodukcija originala,c) trajnost proizvoda,d) podobnost za upotrebu (otvaranje, listanje, itd.) ie) izgled proizvoda

Greške: -kritične – onemogućavaju upotrebu proizvoda- teške – otežavaju upotrebu proizvoda- sporedne – estetskog karaktera

Kontrola - ulazna : kontrola materijala koji ulaze u sastav proizvoda. Eliminišu se nepodesni.-procesna : u toku pojedinačnih faza tehniloškog procesa izrade. -završna.

Pod operacijom završne kontrole tvrdog povezapodrazumeva se:a) pregled knjige bez otvaranja: čitljivost, raspored naslova, dubina utiskivanja, mehanička oštećenja, opšti izgled korica, leđnog uloška, ukrasne trakeb) provera spajanja knjižnog bloka sa koricama: da nisu pogrešne korice, naopako okrenute, da nije slepljen predlist sa listovima, smer vlakanaca na predlistuc) proveru proporcija ivica korica i paralelnost sa knjižnim blokom: adekvatan materijal za taj tip poveza, izbor debljine lepenke, razmak prevoja, kvalitet obrade ćoškovad) proveru otvaranja knjige: ponašanje korica I predlista pri otvaranju, izgled povežnjaka otvorenog bloka, izgled bloka pri otvaranjue) pregled knjižnog bloka: sadržaj knjižnog bloka, usklađenost kolumni, kvalitet spajanja koncem I lepilom, položaj tabaka I listova u povežnjaku.

Metode provere kvaliteta subjektivne I objektivne.Vizuelne – subjektivne – greške kod savijanja, rezanja, lepljenja, montaže korica.Merna ispitivanja se primenjuju na materijalima, poluproizvodima I gotovim proizvodima. Određuju kvalitet stanja I čvrstoće predmeta (veza između listova u bloku, ili veza između bloka I korica)

Određivanje broja otvaranja knjige (objektivna metoda) – uređajima se utvrđuje max broj otvaranja kada dolazi do oštećenja materijala (presvlačnog ili predlista).

Provera specifične stabilnosti povezanosti bloka sa koricama – pull testom se određuje snaga kojom se knjižni blok odvoji od korica (pucanje u prevoju predlista).

Objektivna merenja: Pull test (statička metoda) I flekso test (dinamička metoda).