^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

NJENO IME JE ŽENA

Xin Karsen

^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

SadržajUvod......................................................................................................1

Predlozi......................................................................................2Primer.........................................................................................4

Posveta.................................................................................................8

Predgovor.............................................................................................9

Eva (Jeva), majka svih zivih..............................................................11

Sara, princeza cije je ime zablezeno s postovanjem......................21

Reveka, zena sa velikim potencijalom, ali.......................................33

Reveka mnogo sta uzima u svoje ruke (2).......................................42

Petefrijeva supruga, zena upravljana seksom................................51

Marija, zena voda koja je sebe precenila.........................................59

Rava, bludnica u galeriji heroja vere................................................67

Fenina, zena koju je nadvladala ljubomora.....................................74

Ana, zena koja je verovala u molitvu...............................................79

Carica od Sabe, zena koja je zelela da bude mudrija.....................88

Udovica iz Sarepte, zena koja je prihvatila izazov vere..................95

i

SadržajSunamka, zena koja je kreativno razmisljala................................101

Jevrejska sluskinja, devojka koja je govorila o Bogu..................108

Jestira, carica koja je svoj zivot rizikovala zbog svog naroda....113

Jovljeva supruga, zena koja je Bogu rekla ne...............................122

Marija, najprivilegovanija medu zenama.......................................130

Jelisaveta, zena cvrstog karaktera i dobar zivotni saputnik........143

Ana, zena koju nije unistilo slomljeno srce...................................151

Udovica, zena koja je umela da upravlja novcem.........................156

Marta iz Vitanije, zena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet............................................................................................161

Marija iz Vitanije, zena koja je umela da izabere najbolje............169

Samaricanka, zena koja je Isusu rekla da......................................176

Dorka, zena koja je volela Boga.....................................................185

Lidija, poslovna zena koja je Bogu dala prvo mesto....................191

Priskila, cenjeni saradnik u propovedanju evandelja...................197

O piscu..............................................................................................205

ii

Uvod

Uvod

Eva. Prva žena. Jednaka muškarcu, od njega se razlikovala samoseksualno. Iako je o njoj mnogo pisano, ovaj predmet još uvek nijeiscrpljen. Ona je majka svih žena.

Žene u ovoj knjizi nisu izmišljene. Stvarne su. Živele su u prošlosti, a usvojim željama i problemima, u nadama i ambicijama, one i danas živemeđu nama. Verujem da dok budete čitali o njima, one će vas ifascinirati i upozoravati. To se desilo i meni dok sam o njima pisala.

Velika razlika koja postoji među ženama u ovoj knjizi nije pitanjedruštvenog položaja. Nije bitno što je jedna od njih bogata, kao CaricaSavska ili siromašna kao udovica iz Isusovog doba, niti je bitno što jejedna od njih vođa kao Marija, ili nepoštovana kao Samarićanka, nijebitno da li je neudata ili je u braku. Ove stvari su nevažne. Stvarnarazlika među ovim Evinim kćerima je u tome da li jesu ili nisupoznavale Boga. Dok saznaješ o svakoj od njih, javlja se centralnopitanje: Koje mesto u njihovom životu zauzima Bog? Odgovor na topitanje odlučuje o sreći i korisnosti svake od njih. Ovo je motivacijakoja je pokreće da ide napred.

Žene u ovoj knjizi su na osnovu ovoga izabrane. Otkrićete da izbor nezavisi od godina, društvenog statusa ili zanimanja; postoji jedna stvarsa kojom svaka od njih mora da se suoči − njihov stav prema Bogu.

Ako je Bogu dato pravo mesto u životu, onda osoba postaje privlačnana poseban i koristan način. Kada je On odsutan, ili kada mu nije datopravo mesto, onda je život bez pravog cilja − bez perspektive.

Nadam se da ćete i vi otkriti kako je Biblija jedinstvena knjiga, i dok sebudete upoznavali sa ovim ženama, počećete da se na novi, svež ili

1

obnovljen način upoznajete sa Božjom Rečju.

Posebna napomena: Molim vas da pročitate delove Biblije na početkusvakog poglavlja. Ovo je neophodno da bi se poglavlje razumelo.

Za one koji ne samo da žele da čitaju o ženama, nego i da proučavajunjihove živote, bilo pojedinačno ili u grupi, na kraju svakog poglavljapostoje pitanja za proučavanje Biblije. Sledeći odeljak sadrži predlogeo tome kako da se ova knjiga koristi za lično i grupno proučavanje.

Predlozi

Verujem, kao i mnogi drugi, da najplodonosnije diskusije nastaju ondakada male grupe ljudi iznose ono što je Biblija njima lično govorila.

Sledeći predlozi će biti od pomoći onima koji su zainteresovani daučestvuju, ili da vode grupu za proučavanje Biblije.

PREDLOZI ZA GRUPNO ZA PROUČAVANJE BIBLIJE:

1. Počni sa malom grupom − obično sa najmanje šest, a najviše desetljudi. Ovako će tvoja grupa biti dovoljno velika za zanimljivu diskusiju,ali i dovoljno mala da svaki član može da učestvuje. Kako brojučesnika bude rastao, započni sa drugom grupom.

2. Pre nego što pokreneš grupu, treba da odlučiš koliko često ćete seokupljati. Mnogi ljudi će možda oklevati da se predaju nečem potpunonovom i to u neodređenom vremenskom periodu. Ovaj problem semože rešiti ako unapred odlučiš da ćete se, na primer, okupljati četirido šest puta. Ako posle tog vremenskog perioda rešite da nastavite

2

dalje, dogovorite se o broju sastanaka.

3. Imaj na umu da grupa za proučavanje Biblije treba da diskutuje oBibliji. Da bi se sprečilo uzaludno trošenje vremena, mudro je da svakaučesnica unapred kod kuće pripremi svoju studiju. Tako sastanakmože da se iskoristi da se razgovara o studiji koju je svaka osobapripremila. Grupe cvetaju kada svaki član iznosi ono što je lično otkrio.

4. Naglasi potrebu da se primenjuju lekcije koje su naučene, i da trebameđusobno da se pomažu pri toj primeni. Postoji daleko veća potrebaza duhovnim rastom nego za uvećavanjem znanja samog po sebi."Kako ono što sam naučio može da utiče na moj život?" − ovo jepitanje koje svaka osoba treba da zapita sebe i na koje treba daodgovori u toku svake diskusije.

5. Pre nego što počneš, reši da ćeš prisustvovati svakom sastanku.Propusti sastanak jedino kada apsolutno ne možeš da mu prisustvuješ.Ako ne možeš da prisustvuješ, ipak uradi studiju i spremi je za sledećisastanak.

6. Smatraj se članom grupe. Budi slobodan da daš doprinos.Nedostatak iskustva ne treba da te sprečava od učestvovanja udiskusiji. S druge strane, odupri se iskušenju da dominiraš grupom.

PREDLOZI ZA VOĐE GRUPNIH ZA PROUČAVANJE BIBLIJE:

1. Obavezno provedi dovoljno vremena u proučavanju Biblije i budisiguran da si studiju kompletirao.

2. Dođi spreman. Zabeleži one tačke koje želiš da naglasiš. Ovimtačkama pristupi kroz pitanja.

3

3. Poučavaj tako što ćeš postavljati pitanja, umesto da daješ izjave.Samo mali broj planinara voli da na vrh planine budu odneseni. Radostuspinjanja prepusti njima samima. Nemoj samo ti da pričaš. Diskusijutako vodi da svaki član grupe može da učestvuje.

4. Pripremi pitanja koja će podsticati na razmišljanje. Postavljaj pitanjakoja Bibliju primenjuju na probleme u svakodnevnom životu. Izostavljajpitanja na koja se može odgovoriti prosto sa da ili ne.

5. Organizuj vreme i okruženje pre sastanka. (Krug je generalnonajbolji način sedenja.) Počni i završi na vreme. Neupadljivo gledaj nasat.

6. Moli za sebe i za svakog člana grupe. Moli da Hrist kroz svoju Rečgovori svakoj prisutnoj osobi. Moli da te Sveti Duh učini osetljivim napotrebe drugih. Molitva rezultira entuzijazmom, a on je od suštinskevažnosti za uspeh vaše diskusije.

Ovi predlozi nisu ograničeni na određeni tip grupe za proučavanjeBiblije. Iste principe možete koristiti za proučavanje biblijskih knjiga,poglavlja ili biblijskih tema. Oni koji žele praktične smernice zaproučavanje Biblije, treba da nabave Navigatorski priručnik zaproučavanje Biblije.

Primer

PREDLOZI ZA GRUPNU DISKUSIJU O EVI:

1. Neka svaki član grupe obavezno uradi svoju studiju. Sve ihpodstakni da imaju beleške za vreme diskusije.

4

2. Unapred odredite da ćete se kao grupa ograničiti na odgovaranjesamo onih pitanja koja su data u biblijskoj studiji, ili pitanja koja sublisko vezana za tu temu.

3. Neka se svaka diskusija vrti oko Biblije. Uvek pitaj: "šta Biblija kažeo ovome?"

4. Uspeh svake diskusije biblijske grupe puno zavisi od pitanja kojavođa postavlja i od toga kako započinje i vodi razgovor. Postoje četirivrste pitanja:

a. Pitanja za početak diskusije.b. Pitanja koja vode diskusiju.c. Pitanja koja pomažu da se tema razjasni i produbi.d. Pitanja koja podstiču primenu.

5. Primeri gore navedenih pitanja u vezi sa Evom:

a. Pitanja za početak diskusije:(1) Šta smo saznali o Evi?(2) Šta smo saznali o zmiji?(3) Šta smo saznali o iskušenju?(4) Šta smo saznali o posledicama greha?

Kada ovako predstaviš svaku glavnu tačku studije, izbeći ćešmonotono postavljanje pitanja u okviru proučavanja Biblije i osiguraćešzanimljivu diskusiju. Veoma je mudro da se rezimira jedna tačka prenego što se pređe na sledeću.

b. Pitanja koja vode diskusiju:(1) Šta je neko drugi otkrio?(2) Da li neko ima nešto da doda?(3) Da li ima nekoga ko bi hteo da nešto kaže?

5

Ovu vrstu pitanja uputi celoj grupi, a ne samo jednoj određenoj osobi.Ovo obezbeđuje otvorenu diskusiju u kojoj svi prisutni mogu daučestvuju.

c. Pitanja koja pomažu da se tema razjasni i produbi:(1) Šta je iskušenje?(2) Šta je greh?

Ova pitanja pripremi tako da se naglasi ono što je grupi najvažnije.Imaj pripremljene biblijske stihove koji će ti pomoći da pronađeš praveodgovore. Ova pitanja postavljaj na pravom mestu u diskusiji i to uokviru pitanja spomenutih gore pod 5a (u ovom slučaju u 5a3 i 5a4).

d. Pitanja koja podstiču primenu:(1) Šta smatraš najvažnijim upozorenjem u ovoj priči?(2) Kako ovo utiče na tvoj život lično?

Pošto se pitanja o primeni mogu postavljati kao poslednja u okvirubiblijske diskusije, ti možeš, ukrug da očekuješ da ti svaki član grupeda svoj odgovor. Evo reči koje treba da imaš na umu dok postavljašpitanja: šta, kako, zašto, kada.

6. Napravi za sebe vremenski raspored koji će ti obezbediti da sesvakom delu diskusije posveti dovoljno pažnje. Rezerviši dovoljnovremena za one tačke koje smatraš za jako važne. Pošto je poslednjepitanje biblijske studije pitanje o primeni, možeš ga naglasiti.

7. Stidljive učesnike najčešće možeš uključiti u diskusiju tako što ćeš ihzamoliti da pročitaju biblijski stih. Teško je kontrolisati one koji žele dadominiraju diskusijom. U takvim slučajevima često je od pomoći da sepozovu i drugi da daju svoj doprinos. "Šta drugi misle?" Ponekad jeneophodno nasamo porazgovarati sa osobom koja previše priča, iobjasniti joj neophodnost učestvovanja cele grupe. Kada predmetdiskusije počne da se gubi, sledećim rečima možeš diskusiju vratiti na

6

pravi kolosek: "Možda o ovome možemo razgovarati kasnije, poslestudije," ili, "hajde, ako se slažete, da se držimo teme našegproučavanja."

8. Razgovor o primeni je najznačajniji deo tvoje diskusije. Obaveznoobezbedi dovoljno vremena da svaka osoba može da iznese svojodgovor na poslednje postavljeno pitanje. Odgovor na to pitanje morabiti ličan, određen i praktičan. Primer za primenu u vezi sa Evom bimogao biti: "Za mene je najvažnije upozorenje da budem potpunosigurna da mogu imati pobedu nad iskušenjem. Zato sam odlučila dasvakoga dana čitam Bibliju. Danas ću početi sa čitanjem..."

9. Ako diskusiju završiš molitvom, molite se za sve ono o čemu sterazgovarali. Na primer, moli se za ličnu primenu, ili da sve to primeni ineko drugi. Ništa ne čini na silu. Ohrabruj kratke molitve. Neko ko jesuviše stidljiv da bi se glasno molio, može se u molitvu uključitigovoreći "amin". Kako otvorenost grupe raste, rašće i otvorenost umolitvi. Zatim se zastupništvu mogu dodati i druge stvari.

10. Završi obećanjem da će sledeći sastanak započeti tako što ćetevreme odvojiti da se iznesu iskustva koja su u vezi sa primenomčlanova grupe.

Ove smernice se mogu koristiti za sve grupne diskusije o ženama uovoj knjizi.

7

Posveta

Posveta

Ovu knjigu posvećujem mnogim mojim prijateljima širom sveta u okviruorganizacije Navigatori. Plan da napišem ovu knjigu sazrevao je krozkontakte koje sam imala sa mladim ženama. U njima sam uvidela istufasciniranost životima biblijskih žena koju sam sama posedovala.Takođe sam zahvalna članovima mnogih grupa za proučavanje Biblijeu Holandiji koji su umesto mene proveravali pitanja za proučavanjeBiblije na kraju svakog poglavlja knjige.

Dalje se prisećam mnogih, mnogih drugih, muškaraca i žena koji sukroz svoja poučavanja, primer i prijateljstvo na moj život ostavilineizbrisiv trag. Sećam se prvog Navigatora koga sam srela pre dostagodina, Dovsona Trotmana, osnivača ove organizacije, kao i mnogihdrugih mladih ljudi koji su nedavno lično uzverovali u Isusa Hrista krozslužbu Navigatora. Svi oni imaju tri zajedničke stvari: veliku ljubavprema Bogu, duboko poštovanje njegove Reči i čežnju da svoj životpodele sa drugima. Na većinu njih su primenljive dve reči: realizam ientuzijazam.

Kroz moje zajedništvo sa Navigatorima, u meni je rasla želja da budemžena po Božjem srcu. Iz tog razloga, Eva, Sara i druge žene u ovojknjizi nisu samo ljudi maglovite, davne prošlosti, nego stvarni ljudi, ljudikoji žive i blistaju. Moja želja je da svaki Navigator koji čita ovu knjigu,kao i svi ostali moji prijatelji budu izazvani da celim srcem žive zaBoga. I u isto vreme, verujem da će knjiga u njihovim rukama bitiinstrument kojim će pomagati drugima.

Sa ovom molitvom ja knjigu Njeno ime je žena šaljem u svet.

Xin Karsen

8

Predgovor

Predgovor

Xin karsen je pripovedač. Iako ima mnogo studija o ženama u Bibliji,nikada nisam pročitala nijednu praktičniju od knjige NJENO IME JEŽENA. Xin je uspela da stvarno oživi ove biblijske žene dok posmatratenjihove postupke i efekte njihovih života. Ona vam pomaže da izvučeteono što je danas značajno i što možete primeniti. Onima koji suzainteresovani da otkriju više o svakoj ženi, ona obezbeđuje pitanja zadiskusiju na kraju svakog poglavlja.

Xin je jedna od najboljih osoba za obuku mladih vođa za proučavanjeBiblije koje ja poznajem. Ona Božju Reč primenjuje na situacijesvakodnevnog života.

Moja molitva je da ova knjiga bude kao seme koje će doneti mnogoploda.

Kori Ten Bum

Šta čitaoci govore o knjizi "Njeno ime je žena"?

Tako je dobro znati da su žene posebne u Božjim očima i da ih Onjasno upotrebljava za svoj plan na zemlji. Svake sedmice na našojgrupi za proučavanje Biblije sa velikim interesovanjem proučavamoNjeno ime je žena...

* * *

9

Njeno ime je žena je tako dobar način za proučavanje biblijskihkaraktera. Mnogo puta u crkvi slušamo propovedi na neku temu ili onekom predmetu, ali ne slušamo često o stvarnim ljudima koji su se uživotu borili i tražili Boga... Ako uspemo da se postavimo u njihovusituaciju, cela priča oživi. Baš to nam se desilo sa ovom knjigom.

* * *

Moje cimerke na fakultetu nisu mnogo znale o Bibliji, ali su se jakozainteresovale dok sam čitala knjigu Njeno ime je žena. Svako večesam čitala o drugoj ženi. Bog je tako radio da mi je omogućio da mojimcimerkama jasno i prirodno objasnim Evanđelje. Slava Bogu!

* * *

Tako je bilo dobro čitati o ženama iz Biblije čvrstog karaktera. Mnogeod njih su bile ponizne, ali ih je Bog ipak silno upotrebio.

10

Eva (Jeva), majka svih zivih

Eva (Jeva), majka svih živih

"Žena je stvorena od Adamovog rebra; nije stvorena od njegove glaveda bi vladala njim, niti je stvorena od njegovog stopala da bi je ongazio, nego je stvorena od njegovog boka da bi mu bila jednaka, podnjegovom rukom da bi bila zaštićena i blizu njegovog srca da bi bilavoljena." (Metju Henri)

1. Mojsijeva 1:27−28 I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, poobličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog ireče im: rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njom, ibudite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svegazverinja što se miče po zemlji.

1. Mojsijeva 2:18 I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovek sam; damu načinim druga prema njemu.

1. Mojsijeva 2:20−25 I Adam nadjede ime svakom živinčetu i svakojptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug premanjemu. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uzejedno rebro i mesto popuni mesom. I Gospod Bog stvori ženu od rebrakoje uze Adamu i dovede je k Adamu. A Adam reče: sada eto kost odmojih kosti i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer jeuzeta od čoveka. Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju iprilepiće se k ženi svojoj i biće dvoje jedno telo. A behu oboje goli,Adam i žena mu i ne beše ih sramota.

1. Mojsijeva 3:1−20 Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, kojestvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da nejedete sa svakoga drveta u vrtu?

11

A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; samo rodas onoga drveta usred vrta, kazao je Bog: ne jedite i ne dirajte u nj, dane umrete.

A zmija reče ženi: nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onajdan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znatišta je dobro, šta li zlo.

I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati ida je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade imužu svojemu, te i on okusi.

Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova inačiniše sebi pregače.

I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri seAdam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gde si?

A on reče: čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.

A Bog reče: ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam tizabranio da ne jedeš s njega?

A Adam reče: žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta tejedoh.

A Gospod Bog reče ženi: zašto si to učinila? A žena odgovori: zmijame prevari, te jedoh.

Tada reče Gospod Bog zmiji: kad si to učinila, da si prokleta mimosvako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah dajedeš do svojega veka.

12

I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semenatvojega i semena njezina; ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petuujedati.

A ženi reče: tebi ću mnogo muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćešdecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će tibiti gospodar.

Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojegasam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta stebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov će tirađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega ješćeš hleb,dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš sevratiti.

I Adam nadede ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svema živima.

Ona je bila očarana svim što je videla − sve oko nje je bilo savršeno.Priroda koju je gledala bila je nova i osvežavajuća. Vazduh koji jeudisala bio je čist i nezagađen. Voda koju je pila bila je bistra i blistava.Sve životinje su živele u međusobnoj harmoniji.

Njen brak je bio savršen − njena zajednica sa Bogom i sa njenimmužem je bila svakodnevna radost. Eva je imala sve što bi nekomogao poželeti.

Onda jednoga dana, jedan glas u vrtu ju je zapitao: "Da li ti je Bogrekao da ne smeš da jedeš plod sa jednog drveta u vrtu?"

Zašto, pitala se, nikada nisam primetila kako je posebno lepo drvo kojese nalazi usred vrta? I zašto mi se odjednom čini da sva moja srećazavisi od toga da li ću pojesti njegov plod? Jesti nešto tako poželjnomože biti samo dobro.

13

Njena želja je bila probuđena. Ona nije primetila da je prevarena − daje Božja Reč izvrnuta − da se pod sumnju stavila Božja ljubav.

Eva nije znala da je onaj ko je sa njom razgovarao bio prerušenisotona (Otkrivenje 20:2; 2. Korinćanima 11:14). On je bio i ostao lažovi ubica od početka (Jovan 8:44), sa željom da vara ljude (1. Petrova5:8). On nije precizno citirao Boga, nego je koristio svoje reči (1.Mojsijeva 2:16−17).

Njegov napad na Božju Reč je trebalo da Evu upozori, a ne da jeusmeri na to da ga sluša. U ovoj fazi ona je još uvek mogla da izbegneiskušenje (Jakov 4:7). Iako je bila na opasnom tlu, bila je stvorena savoljom sposobnom da se suprotstavi iskušitelju. Ona nije morala dasotoni pruži priliku da je prevari, tako što će ga slušati šta govori(Efescima 4:27). Imala je izbor. Ali, nažalost, ona je slušala šta ongovori. čak i gore od toga, ona mu je odgovarala. Ovo je predstavljalopočetak njenog pada.

Poput sotone, i Eva je izvrnula Božje Reči. Dodala je: "...ne dirajte unj..." onome što je Bog kazao, iako Bog o diranju nije ništa rekao.Zatim je ublažila njegovo naglašavanje smrti tako što je izostavila reč"ćete".

Prvi sotonski napad je bio uspešan. Eva je bila spremna da ga sasluša,da okleva. Ovo je povećalo njegovu odvažnost. Bučno je Boga nazvaolažovom. Predstavio ga je kao nekoga ko je želeo da pokorava čovekai da uskraćuje njegovu sreću, pošto je Bog imao silu da to učini.

"Umreti?" podsmehnuo se. "Uopšte nećete umreti. Bićete srećniji negošto ste ikada o tome sanjali. Bićete kao Bog." Nastavio je da jeiskušava, vukući je ka njenoj nezavisnosti. Njegov poziv naneposlušnost je za Evu bio fatalan. Njen otpor je slomljen kada jeodvojila vreme da se raspravlja sa sotonom. Ispružila je ruku i ubralaplod koji je njeno srce poželelo.

14

Od tada zlo se nije moglo zaustaviti. Ona se tako uplela u mreževaralice, da više nije mogla da ih izbegne. Pojela je plod. Ali to nije biokraj. Žena koja je bila prevarena, postala je varalica. Eva je svog mužauvukla i uplela u svoj greh. Bez prigovora je prihvatio plod koji mu jenudila i pojeo ga.

U tom momentu ceo njen život se promenio.

Celokupno stvorenje koje je Bog stvorio bilo je idealno. Bilo je takosavršeno da je On (1. Mojsijeva 1:10, 12, 18, 21, 25) sam biozadovoljan stvorenjem i tu činjenicu je naglasio nakon svakog činastvaranja.

Ipak je nešto nedostajalo. "Nije dobro da je čovek sam, da mu načinimdruga (pomoćnika) prema njemu" rekao je Gospod. Kada su imuškarac i žena stvoreni, Božje delo je bilo završeno i "veoma dobro"(1. Mojsijeva 1:31).

Eva je bila stvorenje koje je Bog svojom rukom izvajao. Bila je stvorenajednaka svom mužu. Jedina razlika među njima je bila polna. Ona jebila jedinstvena.

Kao ljudsko biće, ona je, poput Adama, bila obdarena razumom irazumevanjem. Zato mu je bila sagovornik. I poput njega, imala je ličnuzajednicu sa svojim Stvoriteljem i od nje se očekivalo da mu budeposlušna. Bog je učinio da je Eva, zajedno sa Adamom, bila odgovornaza izvršenje istog zadataka. Na njen poseban određen način, ona jetrebala da pomogne da se ispuni i pokori zemlja. Imala je jedinstvenozajedništvo sa svojim mužem. Svoj život je delila sa njim. Ona ga jeučinila celovitim. Njena fizička struktura mu je odgovarala, pa suzajedno mogli da izvrše Božju zapovest da se množe.

Iako je stvorena posle Adama, Eva sigurno nije bila neka "naknadna,zakasnela misao". Ona je bila deo osnovnog Božjeg plana isto koliko i

15

Adam. Ona nije mogla da funkcioniše bez njega, a ni on bez nje (1.Korinćanima 11:11−12). U okviru njihovog braka, Eva je bilapodređena Adamu (Efescima 5:22−24). Bog je postavio Adama da nosii sprovodi vođstvo da bi se obezbedio društveni red, jer je Bog Bogreda.

U Trojstvu, Sin ni na kakav način nije inferioran u odnosu na Oca(Jovan 5:18; Filipljanima 2:6), ali mu je ipak podređen. U braku, muž ižena imaju podjednaku vrednost (Galatima 3:28), ali je uloga ženepodređena mužu, kao što je Hrist Bogu (1. Korinćanima 11:3). Zato, uBožjem poretku, ženi odgovara da se dobrovoljno podredi svom mužu.

Kao muž i žena, Adam i Eva su formirali novo jezgro: par. Ovaj par seodlikovao njihovim posebnim ličnostima. To nije bio zbir dva pojedinca,nego potpuno novo jezgro, srž, biće. Božji je plan da supružnici žive upotpunoj harmoniji − da se jedno sa drugim osećaju spokojno − jedno,u vezi koja se održava uzajamnom ljubavlju i poštovanjem (Efescima5:21).

Eva je shvatila da je gorko prevarena. To je prvo uočila u odnosu saAdamom. Oni su uvek bili u miru jedno sa drugim, kao što ih je Bog istvorio da budu. Ali, sada su odjednom postali stidljivi i bez odbrane.Nestala je zaštita njihove nedužnosti. Otkrili su da više ne mogu imatislobodnu i laku zajednicu. Počeli su da jedno od drugog kriju stvari.Otkrili su ne samo to da su jedno pred drugim stajali goli − nego da subili goli i pred Bogom! Njihova čistota je nestala! Njihova bezgrešnapriroda je uništena. Njihov prisni odnos sa Bogom je prekinut. Umestoda postanu kao On, kako im je sotona obećao, oni su počeli da ga seplaše i da beže od njega.

A onda je Bog ušao u tu opustošenu situaciju. On je preuzeo inicijativui potražio ih je. Kako ih je samo sa ljubavlju pozdravio. Počeo je sapitanjem, a ne sa optuživanjem. Dao im je priliku da objave i priznajusvoj greh, ali oni nisu uvideli priliku koja im se pružala. Bog je pozvao

16

Adama kojeg je smatrao odgovornim (Rimljanima 5:12, 14), s obziromda je Adam bio glava porodice. Iako je bio prisutan, Adam nije sprečioEvu da ne počini greh. On se njoj, u stvari, pridružio. I nju je i okrivio."Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta te jedoh." Adamje zvučao tako kao da je okrivljavao Boga što mu je podario Evu.

Eva je, takođe, krivicu prenela na nekog drugog. Okrivila je zmiju, iako,da je bila iskrena prema sebi, morala bi priznati da je dobrovoljnoprihvatila ponudu zmije.

Istina je da je zmija zavela Evu, ali je Eva po sopstvenoj volji zgrešila.Ona je pala na ispitu koji je pred nju stavljen da kao ljudsko biće budeposlušna Bogu dobrovoljno, iz ljubavi.

Božji sud koji je zatim usledio otkrio joj je katastrofalan uticaj koji jeimalo njeno delo. Bio je proklet ne samo Edenski vrt, nego celokupansvet. Zemljište, koje je nekada bilo bez korova, sada će rađati trnje idrač. Životinje su bile proklete. Spokojstvo životinjskog sveta nad kojimsu Adam i Eva zajedno vladali, bio je upropašten. Vuk i jagnje više nisumogli zajedno u miru da jedu. Jači je vladao nad slabijim. Divni raj ukojem su mogli zauvek srećno da žive, jednim brzopletim propustompostao je izgubljeni raj. Naređeno im je da ga brzo napuste, da ne bijeli sa drveta života, i tako bili primorani da kao grešnici zauvek žive (1.Mojsijeva 3:22−23)

Eva, koja je upotpunila Božje stvaranje − koja je bila poslednja karika ulancu zemaljske sreće − ovu sreću je odbacila svojom neposlušnošću.

Radost njenog materinstva će biti okarakterisana bolom i nevoljama.Žaoka gospodarstva će uticati na njen odnos sa mužem. Sada će on,zbog greha, vladati nad njom.

Iako Adam i Eva nisu trenutno umrli nakon greha u Edenskom vrtu,kao posledica je nastupilo ustanovljavanje smrti. S druge strane,

17

postali su smrtna ljudska bića, podložna smrti.

Međutim, daleko gora od prirodne smrti, bila je duhovna smrt, vakuumrazdvojenosti od Boga (1. Mojsijeva 2:17; Efescima 2:1). Ovo je, višeod ostalih, Eva bolno doživela u njenom unutrašnjem biću.

Eva je bila usaamljena i trpela je dok je rađala. S obzirom da je bilaprva žena na zemlji, nije imala majku, ni sestru, ni prijateljicu sa kojombi podelila osećanja. Ni kod koga nije mogla da ide po savet, nijednadruga žena nije mogla da joj pomogne pri porođaju. Kakvo neobičnoiskustvo − postati majka a da nikada nisi bila dete. šta radiš sadetetom? U ovim okolnostima iskušenja, nije ni čudo što se Evaponovo pozvala na Boga. "Dobih čoveka od Gospoda" (1. Mojsijeva4:1). ("Rodila sam čoveka uz Božju pomoć", prevod iz Nju AmerikenStandard Biblije). To je rekla i nasmešila se svojoj bebi Kainu.

Ona i Adam nisu bili jedini kažnjeni za greh učinjen protiv Gospoda.Kazna za sotonu je bila mnogo veća. Rečeno joj je da će je uništitineko po imenu Emanuilo, koji će se roditi kao Evin potomak (Isaija7:14). Da li se ona nadala, da li je očekivala da će dete u njenomnaručju biti Mesija?

Eva je bila kao živi prikaz vere − vere da čovek nikada ne može dapotone tako duboko da ne bi mogao da se vrati Bogu. I primer nade −nade da Bog daje nove prilike, bez obzira na to koliko je veliki greh.

Eva je bila slomljena kada je Kain ubio njenog drugog sina. Shvatila jeda je na svet donela grešnog čoveka. On je bio ubica. Užasannastavak njenog čina u vrtu joj je postao još upečatljiviji i silniji. Ona jesmrt − duhovnu i fizičku − prenela na Adama, a on na svaku rođenuosobu (Rimljanima 3:10−12, 23; 6:23a). Nijedno ljudsko biće više nećeživeti u nevinosti, kao što je jednom ona živela. Svaka osoba koja serodi, grešiće ne samo po izboru, nego i zbog unutrašnjeg poriva. Svakoće se susresti sa neprekidnom borbom između dobra i zla. Svi će zbog

18

greha biti odvojeni od Boga. Neće biti izuzetka.

Ponovo i ponovo sotona poziva i podstiče želje čoveka, pokušavajućida ga zavede. Greh i smrt će stupiti na scenu svaki put kada se čovekoda svojim željama (Jakov 1:14−15). U svakoj generaciji će biti ljudikao što je Eva, ljudi koje pokreću njihove želje da imaju ono što im očivide i da zadovolje potrebu za ponosom (1. Jovanova 2:16). Sotonapokušava da svaku osobu okrene protiv Boga, baš kao što je učinio saEvom. On uzburkava pobunu i nezahvalnost da bi učinio da čovekpadne onako kako je on sam pao − radi ponosa (Isaija 14:12−15).

Čak i mnogo, mnogo godina nakon Edenskog vrta, kada je čovekdoživeo oslobođenje kroz Isusa Hrista (1. Jovanova 2:2) i svako količno veruje u njega ima pristup Bogu (Jovan 1:12, 13), i oni najboljiljudi shvataju da iako žele da čine dobro, ipak bivaju vučeni ka zlu(Rimljanima 7:15−19). Jedino Isus Hristos − On koji je objavljen iobznanjen − je dokazao da čovek može da pobedi iskušenje ako sedrži Božje Reči i živi po njoj (Matej 4:1−11).

Kao posledica Adamovog i Evinog greha, suze, žalost i patnja koju ljudidoživljavaju nastaviće se sve do novog carstva (Otkrivenje 21:1, 4). Ado tog vremena, svako ljudsko biće će biti zaraženo i mučeno grehom.Do tada, svaka osoba će bivati upozorena da ne sledi Evin primer (2.Korinćanima 11:3). Jer Eva, majka svih živih, jeste zastrašujući primer.Ona je žena koja je počinila greh i pustila greh u svet onda kada jedopustila sotoni da je natera da posumnja u Božju Reč i njegovuljubav.

19

Eva, majka svih živih(1. Mojsijeva 1:27, 28; 2:18, 20−25; 3:1−20)

Pitanja:

1. Pročitaj 1. Mojsijevu 1 i 2. Kako i zašto je stvorenaEva?

2. Ko je bila zmija? (Otkrivenje 20:2, Jovan 8:44) Kojetaktike je primenila kada je prevarila Evu?

3. Po tvom mišljenju, na koje sve načine on još uvekdeluje na osnovu Mateja 4:1−11 i 1. Jovanove 2:16?

4. Može li se ljudsko biće odupreti iskušenju? Akomože, kako?

5. Opiši situaciju u kojoj je Eva živela pre pada u greh.

6. Kakva je bila situacija naknadno? Navedi svepromene koje možeš pronaći.

7. Šta smatraš najdalekosežnijom posledicom Evinoggreha?

8. Šta smatraš najznačajnijim upozorenjem u ovoj priči?Kako ovo utiče na tvoj lični život?

20

Sara, princeza cije je ime zablezeno s postovanjem

Sara, princeza čijeje ime zableženo s poštovanjem

"Vera je poverenje, uzdanje, pouzdanje. To je šesto čulo koje nasosposobljava da razumemo i predosetimo nevidljivo, ali stvarnoduhovno carstvo. Unutar tog carstva, naša vera se odnosi direktno naBoga." (Osvald J. Sanders)

1. Mojsijeva 18:1−15 Posle mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskojkad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši očisvoje pogleda i gle tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih,potrča im na susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje;i reče: Gospode, ako sam našao milost pred tobom, nemoj proći slugesvojega. Da vam donesemo malo vode i operite noge, te se naslonitemalo pod ovim drvetom. I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje,pa onda pođite, kad idete pored sluge svojega. I rekoše: učini što sikazao. I Avram otrča u šator k Sari i reče: brže zamesi tri kopanjebeloga brašna i ispeci pogače. Pa otrča ka govedima i uhvati telemlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi. Pa onda iznesemasla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajašepred njima pod drvetom dokle jeđahu.

I oni mu rekoše: gde je Sara žena tvoja? A on reče: eno je podšatorom. A jedan između njih reče: dogodine u ovo doba opet ću doći ktebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima odšatora iza njega. A Avram i Sara bejahu stari i vremeniti, i u Sare bešeprestalo što biva u žena. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: poštosam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star. Tadareče Gospod Avramu: što se smeje Sara govoreći: istina li je da ćuroditi kad sam ostarela? Ima li što teško Gospodu? Dogodine u ovo

21

doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina. A Sara udari u bahgovoreći: nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali on reče: nije istina, negosi se smejala.

1. Mojsijeva 21:1−13 "I Gospod pohodi Saru kao što beše rekao, iučini Gospod Sari kao što beše kazao. Jer zatrudnje i rodi SaraAvramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kada kaza Gospod. IAvram nadene ime sinu koji mu se rodi, kojega mu rodi Sara, Isak. Iobreza Avram sina svojega Isaka kad bi od osam dana, kao što muzapovedi Bog. A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak. ASara reče: Bog mi učini smeh; ko god čuje, smejaće mi se. I reče: ko birekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starostinjegovoj.

A kad dete doraste da se odbije od sise, učini Avram veliku gozbu onajdan kad odbiše Isaka od sise. I Sara vide sina Agare Misirke, koja garodi Avramu, gde se podsmeva; pa reče Avramu: oteraj ovu robinju sasinom njenim, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom, saIsakom. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegova. Ali Bog rečeAvramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. što ti je godkazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku seme prozvati. Ali ću i odsina robinjina učiniti narod, jer je tvoje seme.

Jevrejima 11:11 Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo ipreko vremena svoje starosti, zato što je smatrala vernim onoga koji jojje obećao.

1. Petrova 3:6 Kao što je Sara bila poslušna Avraamu i zvala gagospodarom; vi ste postale njene kćeri − kad činite dobro ne bojeći senikakvog strašenja.

Ovaj prizor je smešten u Hevronu, dve hiljade godina pre Hrista.

Sara se smejala, ali ne od sreće. Smejala se onome što je čula − da će

22

ona, žena od 89 godina, roditi dete! Sina. Nemoguće!

Ona i njen suprug su prestari za dete. Biološki je nemoguće da dobijedete iako su ga godinama čekali. Bili su uvereni da im je Bog pre 25godina obećao sina, ali se obećanje nije ispunilo. Verovatno supogrešili. Sara se sećala tih godina...

Tada su živeli u Uru, centru kulture i trgovine u Južnoj Mesopotamiji.Iako Ur više nije bio na vrhuncu svog razvoja, ipak je još uvekobezbeđivao procvat života. Njegove zanatlije i majstore suprevazilazili samo oni iz Egipta. Brodovi u luci su dopremali dobra saIstoka u zamenu za žito koje se tu uzgajalo. Mnogi građani su bilibogati i živeli su u prostranim kućama.

Ona i Avram su uživali u vremenu koje su tu provodili, živeći međurođacima i prijateljima. Ali jednoga dana, njihovi životi su se iz temeljapromenili. Bog se javio Avramu (1. Mojsijeva 11:31−12:5). Njegovoobjavljivanje je bilo tako slavno (Dela 7:2−3) da je uklonilo sve sumnjeo tome ko je On bio. Bio je to pravi, istinski Bog, ne mesečev bog Sinkoga su obožavali Avramovi preci (Isus Navin 24:2).

Bog je Avramu zapovedio da napusti svoju zemlju i rođake i da krene uzemlju koju će mu on pokazati. Ova zapovest je bila povezana saobećanjem: "I učiniću od tebe veliki narod, i blagosloviću te i ime tvojeproslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebeuzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju. I u tebi će bitiblagoslovena sva plemena na zemlji" (1. Mojsijeva 12:2−3).

Avram je istog trenutka poslušao. A Sara se složila sa odlukom. Oni suodjednom postali nomadi, umesto da budu građani bogatog, udobnoggrada.

Kao i većina žena, ni ona nije smatrala da je jednostavno napustiti domi sve koje je volela i suočiti se sa nepoznatom budućnošću. Ali, ona je

23

bila poslušna svome mužu i pouzdala se u Boga koji je njenom mužugovorio.

Mesecima su putovali, a zbog stada su se polako kretali zemljom.Konačno su stigli u Haran, 600 milja severozapadno. Tu su ostalidugov vremena, pa je život opet postao nešto malo udobniji, iako neonako luksuzan kao što je bio u Uru. Međutim, bio je očigledno boljinego život u tumaranju.

Ali, trebalo je ponovo krenuti. Ovaj put na jugozapad. Ono malo njenesigurnosti se srušilo. Tara, njihov otac je umro. Sara je bila Avramovapolusestra. To nije bilo ništa neobično, jer su prilike za stupanje u braku to vreme bile tako ograničene, pa je čovek često bračnog drugamorao da traži unutar najužeg porodičnog kruga. Smrt njihovog oca iodsustvo rođaka koji su ostali u Haranu (1. Mojsijeva 24:4, 10; 27:43),učinili su život još usamljenijim. Sa njima je putovao samo Lot, njihovrođak.

Uprkos gubicima koje su imali, dve stvari su ostale nepromenjene.Prvo, i dalje su verovali u Božja obećanja. Verovali su da će dobitidete, iako su bili sve stariji, Avramu je bilo 75, a njoj 65 godina. Drugo,oni su i dalje negovali trajno međusobno poštovanje i ljubav.

Nije sve bilo lako. Poput Avrama, i ona je bila jaka ličnost sa dobrorazvijenim karakterom. Sve što je mogla činila je da bi se prilagodilasvom mužu i bila mu poslušna. Definitivno je imala sopstvenomišljenje, ali je ipak mogla da se preda svom mužu zbog nekeunutrašnje slobode.

Da, kada je razmišljala o tome, videla je da je njen odnos prema mužuodređen njenim odnosom sa Bogom. Ona je verovala Bogu i ta vera jenju učinila odanom, snažnom ženom, vera je učinila da u životu stojiodvažno i čvrsto, živeći u harmoniji sa svojim mužem (1. Petrova3:1−7).

24

Otac svih vernika i njegova supruga su nesvesno pokazali kroz svojbrak nagoveštaj Hristove zajednice sa njegovom budućom Crkvom(Efescima 5:22−33).

Pošto mu je ona bila poslušna i stavljala ga na prvo mesto, on je nju,zauzvrat, poštovao, slušao njene savete i poštovao je ukazujući jojsvoje prijateljstvo. Oni su bili prijatelji, kao što su bili zaljubljeni ljudi,razgovarali su o zajedničkim, svakodnevnim stvarima. Pošto su biliotvoreni za Boga i jedno za drugo, njihov brak, kao i njihov duhovniživot, bili su čvrsti.

Vreme je prolazilo, a oni još uvek nisu imali dete. U međuvremenu sustigli u Sihem gde se Bog ponovo javio Avramu i rekao: "Tvojemusemenu daću zemlju ovu." (1. Mojsijeva 12:6−7)

Konačno su došli na krajnje odredište. I još uvek su se nadaliobećanom detetu. U znak zahvalnosti, Avram je Bogu sagradio oltar.Ali, pošto je na zemlju došla ozbiljna glad, Avram se preselio južnije,da bi obezbedio hranu za svoju porodicu i stoku. Ovo je učinio posvojoj volji, ne pitajući Boga za savet. Otišli su u Egipat. Otišli supravcem koji nije bio ugodan Bogu (2. Mojsijeva 33:14−15).

U Egiptu nije bilo lako. Sara je bila vrlo lepa, pa se Avram plašio zasvoj život, smatrajući da da bi Egipćani mogli i da ga ubiju samo da bidošli do nje. Zato joj je Avram rekao: "... kaži da si mi sestra... i ostaćuu životu..." (1. Mojsijeva 12:13). Iz straha je pobegao u laž. Uz sve to,on jeste bio čovek koji je godinama verovao Bogu. Šta je sa njegovomljubavlju prema meni? Pitala se Sara.

Istina je da su se na početku puta dogovorili da primene ovu taktiku.Oni su ućutkali svoju savest činjenicom da to u stvari i nije bila laž (1.Mojsijeva 20:12−13). Teoretski, ovo je zvučalo prihvatljivo, ali sepraktično ona osećala izdatom.

25

Baš kao što je Avram i očekivao, njena lepota je bila zapažena. Nakraju se obrela u faraonovom haremu. Avramov strah od smrti nesamo da je ugrozio njenu čistotu, nego je ona smatrala da on postupane obazirući se na obećanje za njihovo dete.

Ali, Bog u koga se pouzdala, intervenisao je. Kroz muku i velikenevolje, Bog je neznabožačkom caru razjasnio situaciju (1. Mojsijeva12:10−20). Kao posledica celog tog događaja, Sara je delimičnoizgubila poverenje u svog muža. On je momentalno napustio svojpijedestal. Deo njene sigurnosti je nestao.

Oni su se, zatim, vratili u zemlju koju im je Bog obećao, a sa sobom supoveli i egipatsku robinju Agaru. Kako su godine prolazile, a obećanogdeteta nije bilo, Avram se pitao da li bi možda usvojeni sin bio Božjerešenje. Možda bi taj sin mogao biti Elijezer, najvažniji čovek unjegovom domaćinstvu (1. Mojsijeva 15:1−4).

Ali to nije bio Božji plan. Bog je obećao da će sin koga začne Sara bitinaslednik. Obećanje o potomku je ostalo nepromenjeno i potvrđenozavetom (1. Mojsijeva 15:5−21). Iako je Bog ponavljao svoja obećanja,bio je spor u njihovom ispunjavanju.

Ona je iz iskustva znala da živeti život vere znači ne samo to da se neoslanjaš na ljudsku sigurnost, nego i da treba biti strpljiv. Vera istrpljenje su išli zajedno. Oni nisu mogli da se jednostavno i lakonabave, kao neka roba, nego je trebalo da se nauče kroz tešku životnuškolu. U ovome su morali da se vežbaju (Jevrejima 6:13−15) i dokažustvarnim delima. Ona i Avram su morali da nauče da vera mora dabude usidrena, odnosno utemeljena u čvrstom tlu Božjih obećanja, ane na živom pesku ljudskih mogućnosti.

Ali ona je postala nestrpljiva. Uzimajući u obzir činjenicu da su za njuprošle godine za rađanje, ona je Avramu predložila da uzme Agaru,egipatsku robinju, za vanbračnu ženu (1. Mojsijeva 16). Ona se

26

prilagodila običajima svoga vremena. Posle svega, ovakve stvari su sečesto dešavale. Verovatno je mogla da zvanično odbrani svoj postupakpozivajući se na bračni ugovor u kojem je svom mužu obećala sina. Aliovo što je učinila bilo je pogrešno, jer je bilo posledica nedostatka vere.

Njeno samoodricanje ju je odvelo u veliku žrtvu. Ona je mogla da dajeizgovore da Bog nije rekao da će obećani sin biti njeno dete. Ali, da li jeona tu nepotrebnu žrtvu načinila zato što je očajnički želela da vidiispunjenje Božjeg obećanja po svaku cenu i u vreme koje je onaizabrala? Dugo vreme čekanja, do tada već deset godina, je bilo većskoro nepodnošljivo. Njen stvarni problem je verovatno bio u tome štose njeno strpljenje istrošilo, pa je onda sama pronašla rešenje. Uzela jesve to mnogo u svoje ruke, i za to je ozbiljno platila.

Šta je Avrama podstaklo da je posluša? To još uvek nije bilo jasno. Ali,kao i Adam pre njega, on je ubrao gorki plod slušanja pogrešnihpredloga svoje žene (1. Mojsijeva 3:17). O, zašto je morao da jeposluša?

Posledice su skoro odmah bile vidljive. Greh neverovanja i nestrpljenjaje počeo da donosi plod čak i pre nego što je Agarino dete bilo rođeno.Patrijarhalni dom je bio rascepljen nezadovoljstvom i odsustvom mira.Agara se osećala superiorno.

Ona, Sara, je zaboravila da je preuzela inicijativu za taj nesrećni plan.Pošto se odvojila od Boga, zanemarila je ispitivanje svoga srca ipokajanje. Umesto toga, ona je okrivljavala je svoga muža. Takostrašno je ponižavala Agaru, da ako Bog ne bi intervenisao, ova mladažena bi verovatno umrla. Sara je samu sebe degradirala, ponizila.Shvatila je kako jedna osoba može da odreši i pusti destruktivne sile usebi kada odluta od Boga.

Ona je želela da dobije na vremenu. Niko nije znao da li je sve ovo kaoposledicu imalo u stvari gubljenje vremena. Ona je, međutim, znala da

27

se pre 13 godina Bog otkrio Avramu. Kako se Avram osećao u toku togvremena?

Avram je još uvek bio zauzet čekanjem gostiju, koji su iznenada došliniotkuda i stali pred njega. U toku njihove posete, Sara je pomagala dase spremi obrok. Kada je došlo vreme da se hrana servira, ona jeostala u pozadini, što je bio istočnjački običaj, gde su u svetu dominiralimuškarci.

Njenu pažnju su privukle reči jednog od njih koji je zapitao: "Gde jeSara, žena tvoja?" Ovo ju je nateralo da razmišlja dok se kretala kaulazu u šator. Ko su ovi ljudi? Kako znaju moje ime? Šta još znaju omeni? pitala se.

Avram im je tada rekao: "Eno je pod šatorom." A onda je došlaiznenađujuća izjava: "Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi i Saraće žena tvoja imati sina."

Ljudi su i dalje sedeli leđima okrenuti šatoru, pa je Sara mislila da jeneće primetiti. Bila je sama sa svojim mislima. U svom srcu nasmejalase zbog tih reči. Ljudi su bili vrlo ljubazni. Bili su prava gospoda.Pokazali su svoju zahvalnost za gostoprimstvo tako što su učtivodomaćinu obećali sina.

Odjednom je njeno kretanje bilo prekinuto i naglo se vratila u stvarnost.Preplašeno je čula kako se njene neizgovorene misli pretvaraju u reči.Jedan od ljudi je zapitao: "što se smeje Sara govoreći: istina li je da ćuroditi kad sam ostarela?" A onda je odmah nastavio upečatljivimrečima: "Ima li što teško Gospodu?"

Gospodu? Gospodu?

Onda ga je prepoznala, kao što ga je Avram već bio prepoznao. Zar senjen muž nije ovoj trojici ljudi obratio u jednini sa "Moj Gospode?"

28

Sam Gospod je sišao sa neba da bi govorio njoj, da bi joj lično potvrdioobećanje: "Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi i Sara će ženatvoja imati sina."

Potpuno šokirana, ona je negirala nedostatak vere i rekla: "nisam sesmejala." Znala je Njegov odgovor i pre nego što ga je izgovorio: "Nijeistina, nego si se smejala."

Zašto mi se Gospod nije direktno obratio? pitala se. Zato što jeistočnjački običaj da se ženi govori preko njenog muža? Ili je On želeoda podseti Avrama da se i on, Avram, kao i njegova žena, nasmejao uneverici? Nedugo posle toga, Bog mu je ponovio obećanje za sina (1.Mojsijeva 17). Jer i Avram je izgubio nadu da će ikada dobiti sina odSare. Bio je zadovoljan Ismailom, i molio je da ga Gospod prihvati.

Po prvi put Bog je jasno naglasio da će obećani sin biti sin od Sare.Kao dokaz za to, On im je promenio imena. Umesto Avram, "otacuzvišenosti (veličine)", od sada njegovo ime će biti Avraam "otacmnogih". Saraja (njeno dotadašnje ime) je promenjeno u Sara, štoznači "princeza". Gospod ne samo da je mislio da je dovoljno daAvramu kaže da se vreme čekanja približilo kraju, nego je došao da tokaže i Sari lično.

Godina koja je prethodila Isakovom rođenju nije bila besprekorna zaAvrama i Saru, iako je Bog Avramu ukazao poverenje i smatrao gasvojim prijateljem (Isaija 41:8; 1. Mojsijeva 18:16−19). Laž iz Egipta seponovila. Vidi 1. Mojsijevu 20.

Sledeće godine, u vreme koje je Bog rekao, rođen je sin. Ime koje muje Bog dao, Isak, znači "onaj koji se smeje". Dok god su živeli, Isak jesvoje roditelje podsećao na činjenicu da su u svojoj neveri postaviliznak pitanja pored njegovog imena, koje je Bog promenio u znakuzvika.

29

Posledica greške koju je Sara učinila kada je dozvolila da Agarapostane Avramova nevenčana žena, postala je veoma ozbiljna. Poštose Ismailo podsmevao Isaku na gozbi povodom odbijanja od dojenja,Sara je navaljivala na Avrama da otera Agaru i Ismaila. U Avramovomsrcu je bila tuga, jer je i on patio zato što je sudelovao u grehu.Međutim, Bog mu je rekao da posluša Saru. Tako je on Egipćanku sadetetom otpustio. Bog je i njih voleo, što je istorija dokazala, ali sepotom razvila velika razlika između Ismailovih i Isakovih potomaka.Sara je živela samo 37 godina posle Isakovog rođenja, pa nije videlajad i bedu koja se stvorila između potomaka dva Avramova sina.

Arapi, Ismailovi potomci, i Jevreji, Isakovi potomci, postali su trajnineprijatelji. Posle više vekova, problemi na Srednjem Istoku još uvekčekaju na rešenje.

Kako je tužno za Saru što je njeno delo nestrpljenja imalo takodalekosežne posledice i što se sećanje na nju kvari ovim. Ali Biblijapriču o njoj ne završava u tužnom tonu.

Prva žena predstavljena u galeriji heroja vere u Jevrejima 11 je Sara.O njoj se piša sa uvažavanjem i čašću zbog vere koju je imala, a nezbog neuspeha.

Njena vera, veličanstveno prikazana na Isakovom rođenju, rasla jetokom njenog dugog života. Život je od Sare zahtevao mnoge žrtve.Ona se uzdržavala od mnogih stvari koje je volela i želela. Doživljavalaje poteškoće i razočarenja − sve bez gunđanja. Bila je fleksibilna upromenljivim situacijama. Prilagođavala se svome mužu. Svojomposlušnošću Avramu, ona mu je dopuštala da on bude poslušan Bogu.

Naučnici su otkrili da loše emocije mogu dovesti do bolesti. Oni,takođe, kažu da da zdrave emocije, koje su vođene srećom,zadovoljstvom i neuzdrmanom verom u Boga mogu dovesti do fizičkelepote, dobrog zdravlja i dugog života.

30

Da li je ovo mogla biti tajna Sarine spoljašnje lepote i vitalnosti? Petaruzvisuje Saru radi njene unutrašnje lepote i sve žene izaziva da sledenjen primer. Jer Sara je zaista princeza među ženama.

31

Sara, princeza čije je ime zabeleženo s poštovanjem(1. Mojsijeva 18:1−15; 21:1−13; Jevrejima 11:11; 1.Petrova 3:6)

Pitanja:

1. Ponovo pročitaj Jevrejima 11:11. Zašto se Sarino imespominje među herojima vere?

2. Uporedi 1. Petrovu 3:6 sa Efescima 5:22−33. Šta tepogađa, ili šta deluje na tebe, u vezi sa njenim odnosomsa njenim mužem?

3. Šta misliš, koja su iskustva koja je Sara u životu imalanjenoj veri dala priliku da rastu? (Takođe prouči citatenavedene iz 1. Mojsijeve 11, 12 i 29.)

4. Šta smatraš najvećim izazovom njene vere?

5. Šta dokazuje da je Sarina vera bila i na niskimtačkama? Koje negativne karakteristike tu vidiš?(Pročitaj i 1. Mojsijevu 16.)

6. Kakve su posledice Sarinog nestrpljenja?

7. Ismailo je predak Arapa. Koje se posledice Sarinogživota i danas nastavljaju?

8. Šta si naučila od Sare? Izaberi najvažniju lekciju iodluči kako ćeš je ti primenjivati u svom životu.

32

Reveka, zena sa velikim potencijalom, ali...

Reveka, žena savelikim potencijalom, ali...

"Ko će naći vrsnu ženu, jer vredi više nego biser."(Solomon, Priče 31:10)

1. Mojsijeva 24:1−28 A Avram beše star i vremenit, a Gospod bešeblagoslovio Avrama u svemu; i reče Avram sluzi svojemu najsterijem ukući svojoj, koji beše nad svim dobrom njegovim: metni ruku svoju podstegno moje, da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogomzemaljskim da nećeš dovesti žene sinu mojemu između kćeri ovihHananeja među kojima živim; nego da ćeš otići u zemlju moju i u rodmoj i dovesti ženu sinu mojemu Isaku. A sluga mu reče: i ako devojkane bude htela poći sa mnom u ovu zemlju, hoću li odvesti sina tvojegau zemlju iz koje si se iselio? A Avram mu reče: pazi da ne odvedešsina mojega onamo. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma ocamojega i iz zemlje roda mojega, i koji mi je rekao i zakleo mi segovoreći: semenu ću tvojemu dati zemlju ovu, on će poslati anđelasvojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande. Ako lidevojka ne bude htela poći s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja;samo sina mojega nemoj odvesti onamo. I metnu sluga ruku svoju podstegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo.

Tada sluga uze deset kamila između kamila gospodara svojega da ide,jer sve blago gospodara njegova beše pod njegovom rukom; i otišav,dođe u Mesopotamiju do grada Nahorova. I pusti kamile da poležu izagrada kod studenca predveče kada izlaze građanke da zahvatajuvode; i reče: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi srećudanas i učini gospodaru mojemu Avramu. Evo, ja ću stajati kod ovogastudenca, a građanke će doći da zahvataju vode. Kojoj devojci rečem

33

nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: na pij, i kamile ću tinapojiti; daj to da bude ona koju si namenio sluzi svojemu Isaku; i potome da poznam da si učinio milost gospodaru mojemu. I on još neizgovori, a to Reveka, kći Vatuila sina Mmelhe žene Nahora brataAvramova, dođe s krčagom na ramenu. I beše vrlo lepa, još devojka,još je čovek ne beše poznao. Ona siđe na izvor i natoči krčag, i pođe; asluga iskoči pred nju, i reče: daj mi da se napijem malo vode iz krčagatvojega. A ona reče: na, pij, gospodaru, i brže spusti krčag na rukusvoju, i napoji ga. I kad ga napoji, reče: i kamilama ću tvojim naliti nekase napiju. I brže izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac danalije i nali svim kamilama njegovim. A čovek joj se divljaše, i ćutaše,neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovu ili nije. A kad sekamile napiše, izvadi čovek zlatnu grivnu od po sikla i metnu joj okočela, i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata. I reče: čijasi kći? kaži mi. Ima li u kući oca tvojega mesta za nas da prenoćimo? Aona mu reče: ja sam kći Vatuila sina Melšina, kojega rodi Nahoru. Jošreče: ima u nas mnogo slame i piće i mesta za noćište. Tada čoveksavivši se pokloni se Gospodu, i reče: blagosloven da je Gospod Boggospodara mojega Avrama, što ne ostavi milosti svoje i vere svojeprema gospodaru mojem, i putem dovede me Gospod u dom rodbinegospodara mojega.

A devojka otrča i sve ovo kaza u domu matere svoje.

1. Mojsijeva 24:58−67 I dozvaše Reveku i rekoše joj: hoćeš li ići saovim čovekom? A ona odgvori: hoću. I pustiše Reveku sestru svoju idojkinju njezinu sa slugom Avramovim i ljudima njegovim. Iblagosloviše Reveku i rekoše joj: sestro naša, da se namnožiš natisuće tisuća i seme tvoje da nasledi vrata svojih neprijatelja!

I podiže se Reveka s devojkama svojim, i posedaše na kamile, ipođoše s čovekom; i sluga uzev Reveku otide. A Isak iđaše vraćajućise od studenca živoga koji me vidi (jer življaše u južnom kraju); a bešeizašao Isak u polje predveče da se pomoli Bogu; i podigav oči svoje

34

ugleda kamile gde idu. I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, teskoči s kamile, i reče sluzi: ko je onaj čovek što ide preko polja prednas? A sluga reče: ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokrilice. I pripovedi sluga Isaku sve što je svršio. I odvede je Isak u šatorsare matere svoje; i uze Reveku i ona mu posta žena i omilje mu. IIsak se uteši za materom svojom.

Počelo je skoro kao neka bajka. Vrlo poželjan neženja, jedinacbogatog oca i naslednik ogromnog bogatstva (1. Mojsijeva 24:34−36),tražio je ženu. Čak i pre njegovog rođenja, Bog mu je obećao brojnopotomstvo. Bog je, takođe, rekao da će napraviti večni savez, ili zavet,sa njim i njegovim potomstvom (1. Mojsijeva 17:19; 12:2−3). Zbog togaje majka te dece i baka dece te dece morala biti vrlo pažljivo izabrana.

Isak je bio mlad momak. Njegov otac, Avram, je sproveo sve pripremeza venčanje − čak je izabrao i nevestu. Poslao je čoveka kome jemogao poveriti ovu delikatnu dužnost − verovatno Elijezera, upraviteljau njegovom domu (1. Mojsijeva 15:2−4) − da ode u Haran uMesopotamiju, gde je Avram pre živeo. Neki njegovi rođaci su još uvekbili tamo. Činilo mu se da bi neko iz porodičnog kruga bio najboljagarancija za skladnu bračnu vezu. Imali bi isto poreklo i uzajamno bi serazumeli.

Iako je živeo u Hananu, Isaku nije bilo dozvoljeno da oženi ženu iz togkraja, jer su Hananke bile pod Božjim prokletstvom (1. Mojsijeva9:22−27). Hananci su bili neznabošci, jer nisu obožavali IsakovogBoga, pa bi ženidba sa nevernicom stvorila nejednak, nesrazmeran paru Božjim očima (2. Korinćanima 6:14).

Avram koji je želeo ženu po Božjem izboru za svog sina, bio je ubeđenda se brakovi sklapaju u nebu. Verovao je da je Bog ličnozainteresovan da združi dvoje ljudi. Posle svega, zar za Adama nijestvorio posebnu ženu, neko sa kim je prvi čovek mogao da uživa uoptimumu sreće? (1. Mojsijeva 2:18)

35

Verovao je da je Bog i za Isaka izabrao ženu. Kao otac, on je svomsinu mogao da da bogatstva, ali je samo Gospod mogao da mu darazumnu ženu (Priče 19:14) − dobra žena je dar i blagoslov odGospoda (Priče 18:22).

Avram je bio siguran da će sam Gospod da vodi glavnu reč i upravljatim putovanjem, samo ako ga zamoli (Priče 3:5−6). Zato je on svogupravitelja ohrabrio obećanjem da će Gospod Bog poslati svogaanđela (2.Mojsijeva 23:20) pred njim da obezbedi kontakt sa pravomženom.

Posle putovanja dugog 550 milja, Elijezer je stigao u Haran gde ježiveo Nahor, Avramov brat. Po dolasku je učinio dve stvari. Pomolio seza pomoć, a onda pošto je bio praktičan, otišao je najposećenije mestookupljanja u gradu, na bunar. Bilo je predvečerje. Uskoro su ženetrebalo da dođu po vodu.

Kako da izabere pravu ženu za Isaka između mnogih koje će doći nabunar? Koju je Bog odredio da bude žena sinu njegovog gospodara?Sve je zavisilo od Božjeg vođstva, pa je Elijezer nastavio sa molitvom.

Molio se za znak raspoznavanja: "Kojoj devojci rečem: nagni krčagsvoj da se napijem, a ona reče: na pij, i kamile ću ti napojiti, daj da tobude ona koju si namenio sluzi svojemu Isaku." Znajući da čovek možeBoga da moli za bilo šta, on je baš tog dana molio da sve to uspe.

Uprkos njegovoj sažetosti, ova molitva je otkrivala da upravitelj imaunutrašnju oštroumnost. Istočnjačke žene su bile vrlo stidljive u susretusa nepoznatim muškarcima. Zato, ako mu devojka otvoreno i slobodnoodgovori, on to može da primi kao Božje vođstvo.

Ali, da li je bio svestan da će odgovor na njegovu molitvu takođe otkritineke druge osobine te devojke? Nije bila mala stvar vući vodu za desetkamila. Trebalo je izvući i nositi trideset do šezdeset galona vode. Za

36

to je bilo neophodno dobro zdravlje i fizička snaga. Žena koja treba dabude sledeća u lancu mnoštva potomstva koje je Bog obećao Avramu,trebalo je da bude snažna i zdrava.

Ovaj postupak bi, takođe, otkrio nešto o njenom karakteru. Prijateljskistav i spremnost da služi treba da budu osobine Isakove neveste.Efikasnost i sposobnost za naporan rad su korisni za nomadski životkoji će voditi sa svojim mužem. Takođe bi joj išlo u prilog ako bipokazala inicijativu onda kada je imala svoje ideje.

Isak, sin vremešnih roditelja, ostao je neženja sve do posle 40−tihgodina. Bio je vrlo privržen svojoj majci. Nije bio čovek velikih dela.Njegova žena treba da ga upotpuni, dopuni, da ima osobine koje onnije posedovao.

Avramov sluga se molio tiho u sebi. Niko nije čuo njegovu molbuupućenu Bogu. Tek što je završio molitvu, nešto unutar njega ga jeupozorilo da podigne pogled. Pred sobom je video devojku sa krčagomna ramenu. Vitka. Mlada. Dok se približavala, sve je snažnije osećaoda je ona odgovor na njegovu molitvu. Bila je to Isakova nevesta!

Za Reveku to je bio dan kao i svaki drugi. Nije bilo nikakvihnagoveštaja da će to biti istorijski dan. Nije ni slutila da će preuzetiglavnu ulogu u ljubavnoj priči koja će hiljadama ljudi u nastupajućimgodinama dirnuti srce. Odlazak na bunar je bio svakodnevna stvar, kaošto je to učinila i juče − ali ovoga dana, kada je stigla na bunar, osetilaje da je stranac koji je posmatrao kako se ona približava, bio napet. Tonju nije uznemirilo. Ona je s radošću odgovorila na njegovu molbu damu da vode.

Zašto mi srce tako ubrzano i veselo lupa − kao da nešto očekuje?pitala se. Činilo joj se da nešto izvan nje daje krila njenim stopama iposebnu snagu njenim rukama. Želela je da učini nešto kao posebanznak prijateljstva za ovog ljubaznog čoveka. Zato je dobrovoljno

37

pristala da napoji i njegove kamile. Dugo je potrajalo dok su životinjeutolile žeđ, ali se ipak to osećanje lakoće i sreće zadržalo kod nje.Uspešno je završila taj naporni posao.

Ispitivačke oči neznanca je nisu ni na čas napuštale. On je nju pažljivoispitivao.

Kada je posao bio obavljen, dao joj je zlatne darove. Ona je bilaiznenađena što je za tako malu uslugu bila tako bogato nagrađena, alije uvidela, na osnovu ljudi koji su bili sa njim, da on jeste bio bogatčovek.

"I reče: čija si kći."

Zapazila je da uzdržava i potiskuje napetost u glasu. Kada jeodgovorila: "Ja sam kći Vatuila, sina Melšina, kojeg rodi Nahoru," on sepoklonio Gospodu i proslavio ga.

Kada je čula da on u molitvi spominje dobro poznato ime rođakaAvrama, i kada je shvatila da je ovaj pobožni čovek prevalio taj dugiput samo da bi se susreo sa njenom porodicom, otrčala je kući da im tosaopšti.

Te noći zbog uzbuđenja u Vatuilovom domu niko nije dobro spavao.Svi su došli do istog zaključka nakon što su čuli ispovest ovog čoveka− bilo je ovo Božje vođstvo. Čuli su kako je potraga za Isakovomženom bila utemeljena u Gospodnjim obećanjima. Pošto su Isakovorođenje i život bili dokaz ispunjenja Božjih obećanja (Rimljanima4:18−21; Jevrejima 11:17−19), onda je i njegov brak povezan saBožjim obećanjima. Pouzdanje u ova obećanja, bio je uzrok Avramovihpostupaka. Šaljući Elijezera u potragu za nevestom, Avram je biouveren da čini Božju volju i bio je siguran da će dobiti odgovor namolitve (1. Jovanova 5:14−15).

38

Mojsije je kasnije preneo Božju zapovest da deca poštuju svojeroditelje (5. Mojsijeva 5:16). Solomon je savetovao da se prepreduzimanja akcija, čovek posavetuje (Priče 20:18). Ako roditelji isavetodavci pozitivno reaguju na razmišljanje o braku, i ako se sa togpočetnog stanovišta, brak zasniva na Božjoj Reči i molitvi, onda, kao uRevekinom i Isakovom slučaju, čovek može da donese zaključak da jeto pouzdano Božje vođstvo.

Avram i Elijezer nisu bili razočarani. Bog je jasno ukazao na put(Psalam 143:8; 32:8). Božje vođstvo je i nadalje otkriveno činjenicomda su se rođaci složili. U Revekinoj kulturi, brak nije bio nešto o čemusu trebali da odluče samo partneri. I drugi ljudi, posebno roditelji su biliuključeni u davanje saveta.

Iako je porodica iskazala svoje mišljenje, Reveka je morala da daposlednju reč. Na pitanje: "Hoćeš li ići sa ovim čovekom?", ona jebezuslovno rekla: "Hoću". Njen odgovor je bio veliki korak u veri.Razdaljina između njenog budućeg doma i grada u kome su živeli njeniroditelji je mogla značiti da se više nikada neće vratiti. Bila bi torazdvojenost za ceo život.

Reveka, Nahorova unuka, pokazala je neke osobine vere koje je imao iNahorov brat Avram. Kada je videla Božju volju, bezuslovno jeposlušala, baš kao i Avram. Bila je spremna da svoj život prilagodi biločemu što je njen budući muž mogao da zahteva od nje.

Prvi put su se sreli na polju. Blizina i zatvorenost šatora su za Isaka bilipreviše. Otišao je napolje da razgovara sa Bogom, jer je shvatao da bikaravan mogao svakog dana da se vrati.

Reveka je ugledala čoveka koji se približavao karavanu. Kada jesaznala da je to Isak, lice je prekrila velom, jer neveste na Istokunikada ne pokazuju lice mladoženji pre svadbene ceremonije.

39

Isakova nevesta je Isaka verovatno podsetila na njegovu majku. PoputSare, i Reveka je bila inteligentna, energična, odlučna i vrlo lepa. Onaje bila sve što je kod jedne žene mogao da poželi. Voleo je i ona jevolela njega.

Istorija je mnogo zanimljivija od bajki, jer su ovde ljudi od krvi i mesa,od emocija i razuma, nade i očaja. Reveka, mlada, nepoznata devojkapostaje učesnik u istoriji Avrama, oca jevrejske vere, oca svih vernika,prijatelja Božjeg. Ušla je na vrata budućnosti puna obećanja. šta će odnje učiniti?

40

Reveka, žena sa velikim potencijalom, ali...(1. Mojsijeva 24:1−28, 58−67)

Pitanja:

1. Kratko opiši kako se razvijao brakizmeđu Isaka iReveke.

2. Čega je brak simbol? (Efescima 5:23, 34, 32). Kakvezaključke iz ovoga možeš da izvučeš?

3. Uporedi 1. Mojsijevu 24:3 sa 2. Korinćanima 6:14. Štaiz ovoga možeš zaključiti?

4. Kakvo mesto u ovoj priči ima molitva?

5. Šta na tebe posebno utiče u vezi sa Božjimvođstvom? (Takođe pročitaj Psalam 32:8; 143:8)

6. Na koji način se biblijski principi postavljeni u Pričama20:18 primenjuju i odnose na razvoj ovog braka?

7. Šta iz ove priče mogu naučiti oni ljudi koji tražeživotnog saputnika?

41

Reveka mnogo sta uzima u svoje ruke (2)

Reveka mnogo štauzima u svoje ruke (2)

"Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava."(Solomun, Priče 14:1)

1. Mojsijeva 27:1−30 Kad Isak ostari i oči mu patamniše, te ne videše,dozva Isava starijeg sina svojega i reče mu: sine! A on odgovori: evome. Tada reče: evo ostario sam, ne znam kad ću umreti. Uzmi oružjesvoje, tul i luk, i izađi u planinu, te mi ulovi lova; i zgotovi mi jelo pomojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja doknisam umro.

A Reveka ču šta Isak reče sinu svojemu Isavu. I Isav otide u planinu daulovi lova i donese. A Reveka reče jakovu sinu svojemu govoreći: gle,čuh oca tvojega gde besedi s Isavom bratom tvojim i reče: donesi milova i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom doknisam umro. Nego sada, sine, poslušaj me što ću ti kazati. Idi sada kstadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvojemu jelo od njih,kako rado jede. Pa ćeš uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok nijeumro. A Jakov reče Reveki materi svojoj: ali je Isav brat moj rutav, a jasam gladak; može me opipati otac, pa će se osetiti da sam ga hteoprevariti, te ću navući na se prokletstvo umesto blagoslova. A mati mureče: neka prokletstvo tvoje, sine, padne na mene; samo me poslušaj iidi i donesi mi. Tada otišav uze i donese materi svojoj; a mati njegovazgotovi jelo kako jeđaše rado otac njegov. Pa onda uze Revekanajlepše haljine starijega sina svojega, koje bejahu u nje kod kuće, iobuče Jakova mlađega sina svojega. I jarećim kožicama obloži muruke i vrat gde beše gladak. I dade Jakovu sinu svojemu u ruke jelo ihleb što zgotovi. A on k ocu svojemu i reče: oče. A on odgovori: evo

42

me; koji si ti, sine?

I Jakov reče ocu svojemu: ja, Isav tvoj prvenac; učinio sam kako si mirekao; digni se, posadi se da jedeš lova mojega, pa da me blagosloviduša tvoja. A Isak reče sinu svojemu: kad brže nađe, sine? A on reče:Gospod Bog tvoj dade, te izađe preda me. Tada reče Isak Jakovu: hodibliže, sine, da te opipam jesi li sin moj Isav, ili ne. I pristupi Jakov kIsaku ocu svojemu, a on ga opipa, pa reče: glas je Jakovljev, ali rukesu Isavove. I ne pozna ga, jer mu ruke behu kao u Isava brata njegovarutave; zato ga blagoslovi; i reče mu: jesi li ti sin moj Isav? A onodgovori: ja sam. Tada reče: a ti daj sine, da jedem lova tvojega, pa date blagoslovi duša moja. I dade mu, te jede; pa mu donese i vina, te pi.Potom Isak otac njegov reče mu: hodi, sine, celivaj me. I on pristupi iceliva ga; a Isak oseti miris od haljina njegovih i blagoslovi ga govoreći:gle, miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. Bog tidao rose nebeske, i dobre zemlje i pšenice i vina izobila! Narodi tislužili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braći svojoj i klanjali ti sesinovi matere tvoje! Proklet bio koji te usproklinje a blagosloven kojitebe uzblagosilja!

A kad Isak blagoslovi Jakova, i Jakov otide ispred Isaka oca svojega, utaj čas dođe Isav brat njegov iz lova.

1. Mojsijeva 27:41−46 I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova,kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svojem: blizu su žalosnidani oca mojega, tada ću ubiti Jakova brata svojega. I kazaši Revekireči Isava sina njezina starijega, a ona poslavši dozva Jakova mlađegasina svojega, i reče mu: gle, Isav brat tvoj teši se tim što hoće da teubije. Nego, sine, poslušaj što ću ti kazati: ustani i beži k Lavanu bratumojemu u Haran. I ostani kod njega neko vreme dokle prođe srdnjabrata tvojega, dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe, te zaboravišto si mu učinio; a onda ću ja poslati da te dovedu odande. Zašto bihostala bez obojice vas u jedan dan?

43

A Isaku reče reveka: omrzao mi je život radi ovih Hetejaka. Ako seJakov oženi Hetejkom, kakvom između kćeri ove zemlje, da što miživot?"

Reveka je postala sumnjičava kada je videla da njen stariji sin Isavulazi u očev šator. O čemu su razgovarali? pitala se. Pokrenutaradoznalošću, špijunirala je čoveka koga je pre mnogo godina smatraladarom od Boga. Nezamislivo!

Komunikacija između Reveke i Isaka je postala siromašna, štura.Njihovo porodično jedinstvo se raspalo. Podelilo se na dva mala sveta.Jedan svet se sastojao od Jakova i nje, a drugi od Isaka i Isava.Izgledalo je kao da su ih deca razdvojila. Dečaci, iako su bili blizanci,bili su različiti kao dan i noć.

Kosmati i maljavi Isav je bio grub i fizički i karakterno. Voleo je da živinapolju i uspeo je da zadobije divljenje svoga oca jer je Isak voleomeso koje je Isav donosio kući iz lova.

Jakov, mlađi, je bio slabije građen i lukav. On je ostajao kod kuće i bioje majčin omiljeni sin.

Deca su trebala da približe i spoje Isaka i Reveku, ali, nažalost, izgledada su ih razdvojila. Njihov brak se pokvario pristrasnostima ineobjektivnim naklonostima.

Revekina ljubav prema Jakovu se zasnivala na onome što je Bogrekao pre nego što su se deca rodila. Ali ovoga dana, ona nije imalavremena za razmišljanje. Ovo nije bio dan u kome bi sanjarila oprošlosti. O drugim stvarima je trebalo razmišljati. Na sceni je bilabudućnost njenog dragog sina Jakova.

Očigledno je da joj nije sinulo da se ta budućnost odnosi i na Božjinarod, i da su u nju uključeni i njen muž i Isav. Nije se savetovala sa

44

Bogom u vezi sa svojim planom, iako je on dao jasna predviđanja iproroštva o budućnosti.

Reveka, iako je imala 80 godina, nije izgubila oštrinu intelekta ni brzinudelovanja. Prisluškivala je na vratima svoga muža.

Isak je imao više od 100 godina i pripremao se da umre. Blagoslov kojije Bog preko Avrama preneo na njega (1. Mojsijeva 17:1−8, 21), on jesada želeo da prenese dalje − protiv Božje Reči − na svog starijegsina. Takav svečan i uzvišen čin između oca i sina je uvek bivaoproslavljan obedom.

Reveka je bila uznemirena. Nešto je krenulo naopako. Zar Bog jasnonije predočio pre nego što su se deca rodila, da će stariji služitimlađem (Rimljanima 9:10−12)? Ovo Božje obećanje bi bilo sprečenoonim što je Isak planirao da uradi. Ovo se ne sme dozvoliti.

Raveka je shvatala zašto je Bog više voleo Jakova. Isav je dokazao daBožje zapovesti nije shvatao ozbiljno. Prodao je pravo koje mu jepripadalo kao prvorođenom (5. Mojsijeva 21:15−17), i koje je u Božjimočima sveto (2. Mojsijeva 13:2; Jevrejima 12:16). Uzimajući olako topravo, zamenio ga je tanjirom hrane (1. Mojsijeva 25:29−34). Takođeje oženio neznabožačke žene. Sve ovo je njegovim roditeljima donelomnogo tuge. Pa, iako Jakov nije postupio ispravno kada je lukavozadobio prvenaštvo, bar je pokazao da je verovao u to pravo. Njegovživot je više od Isavovog bio usmeren na Boga.

U prošlosti, tuga u vezi sa decom je roditelje pokretala na molitvu. ZarRevekina trudnoća nije bila rezultat Isakovog zastupanja pred Bogom?I zar Reveka nije tražila Boga kada je, na svoje iznenađenje shvatila dase čak i u vreme njene trudnoće dvoje dece bore u njenoj utrobi (1.Mojsijeva 25:21−23)?

Zanimljivo je zapaziti da se u oba slučaja molitve spominje samo po

45

jedan roditelj. Da li je to zbog sažetosti biblijskog izveštaja? Ili su njihdvoje već razvijali naviku da ne razgovaraju o svojim razmišljanjima?Da li je razborita, inteligentna Reveka ikada stvarno volela slabogIsaka koji je bio mnogo stariji od nje? Da li se Isak ikada potrudio dazadobije njenu ljubav? Da li je snažna ljubav prema njihovim sinovimabila beg kojim se zamenilo nejedinstvo njihova dva srca? Ili su serazdvojili jer su Božjoj Reči pripisivali različite vrednosti?

Brak koji Bog poredi sa vezom između Hrista i njegove Crkve, možebiti srećan jedino ako partneri uzajamno deluju. Iako su muškarac ižena jednaki pred Bogom (1. Korinćanima 11:11, 12), oni obojeposeduju različite odgovornosti unutar bračne veze. Muškarac je glava(1. Korinćanima 11:3, 9). On je odgovoran za svoju ženu. On treba daje voli i vodi na osnovu Božje Reči (Efescima 5:21−33). Treba da jepoštuje jer je slabija (1. Petrova 3:7). Žena mora da se prilagođavamužu. Mora da mu bude poslušna, da sledi njegovo vođstvo.

Tajna ovog odnosa je Hrist. Brak je ono što Bog želi da bude kada seoba partnera podređuju jedno drugom zbog svog poštovanja Hrista. Uokviru ovoga, partneri se uklapaju u Božji red stvaranja i doživljavajumoguće lično ispunjenje. Kada se oboje pridržavaju ovih uslova, brakfunkcioniše kao srećno i kontsruktivno jedinstvo. Zatim on obezbeđujepravi dom i zaštitu za svakog člana porodice i postaje najvažnijielemenat gradnje društva.

Najveća ambicija žene koja ima ovakav stav jeste da potpomaže iunapređuje dobrobit svoga muža: "čini mu dobro, a ne zlo, svega vekasvojega." (Priče 31:12). Ako žena, vođena ovim uverenjem, upravljasvojom porodicom, njena deca i njen muž će je blagosiljati, a sebesmatrati srećnima (Priče 31:28).

Iako Reveka ove zahteve nije imala u štampanom obliku, ona ih jesigurno poznavala, kao i Sara (1. Petrova 3:6). Ali, nažalost, nijepostupala po njima. Ni Isak nije bio bez krivice. Da li je on, kao muž,

46

ostvarivao ispravno vođstvo na načIn koji je Bog očekivao?

Nažalost, Reveka je previše stvari uzela u svoje ruke. Ova žena koja jejednom imala dovoljno vere da se pouzda u Boga kada je bila u pitanjunepoznata budućnost, sada smatra da treba malo Bogu da pomogne.Nedostajalo joj je pouzdanje da je večni Bog bio dovoljno silan daispuni obećanja koja je dao Jakovu, i to bez ljudske intervencije. Onanije iskoristila priliku da o ovome razgovara sa svojim mužem.Propuštena je prilika da se u vremenu potrebe približe jedno drugom.Ona je, bez oklevanja, odlučila da obmane muža i prevari Isava.

Ni Jakova nije brinula sama prevara. Jedino o čemu je brinuo bilo je dali će biti okriven i da li će tako na sebe navući prokletstvo. Reveka jebila spremna da učini sve da istraje u ostvarenju svog cilja. Da li se jazizmeđu nje i Boga toliko proširio da se nije plašila njegovogprokletstva? Zvučala je bezobzirno kada je rekla: "Neka prokletstvotvoje, sine, padne na mene..."

Situacija se brzo razvijala. Pre nego što je Isav ušao u očev šator sačinijom pripremljenog mesa, Jakov je već bio ukrao njegov blagoslov.Reveka je mislila da je pobedila, ali nije bila u pravu. Izgubila je. Njenlukavi postupak je Isaku naneo veliku tugu. Njegovo ime je značilo"onaj koji se smeje", ali više nije imao čemu da se smeje. I, čak i ako jeIsav nekada poštovao majku, više nije.

Reveka je naudila čak i Jakovu, omiljenom sinu. Uz njenu pomoć, on jeobmanuo oca lažju. Zloupotrebio je ime Božje kada je ocu rekao da muje Bog omogućio da brzo ulovi. Ali to nije bilo sve. Jakov se pretvorio umajstora varalicu. Bio je lukav kao njegova majka (1. Mojsijeva30:37−43). Činjenica da ga je Bog blagoslovio uprkos svemu ovome,predstavljala je milost (1. Mojsijeva 31:11−13), jer Jakov zasigurno nijezaslužio blagoslov.

Jakov će kasnije bolno naučiti da će varalica biti prevaren. Prvo će ga

47

prevariti njegov tast (1. Mojsijeva 29:25), a onda i njegova sopstvenadeca (1. Mojsijeva 37:31−35). Isto tako, koliko puta se samo Jakovzapitao da li je stvarno čovek od Boga blagosloven, jer njegova majkanije dozvolila Bogu priliku da to dokaže. Ukradeni blagoslov je biosumnjiv posed.

Isto tako, zbog Revekinih postupaka Isav je kasnije želeo da ubijeJakova. To je ponovo vodilo u prevaru. Jakov je morao da beži izroditeljskog doma. Revekin brat Lavan, mu je obezbedio dobrosklonište u Haranu.

Nakon što je uredila sve sa Jakovom, čovekom koji je tada imao višeod 40 godina, Reveka je otišla kod Isaka. Rekla je svome mužu:Omrzao mi je život radi ovih Hetejki. Ako se Jakov oženi Hetejkom,kakvom između kćeri ove zemlje, da što mi život?" Ovo što je rekla biloje istina. Isak i ona su pretrpeli mnogo žalosti zbog Isavovih brakova.Ipak, ona ne iskazuje ni reč pokajanja za sve što je učinila.

Reveka je sebe precenila i Jakovu dala lažno obećanje da će gapozvati da se vrati kada Isava prođe gnev. Ovo obećanje nije mogla daispuni, jer nije živela do Jakovljevog povratka. Svog voljenog sina jeposlednji put videla kada je otišao da nađe ženu (1. Mojsijeva 28:1−4).Kada se on, posle 20 godina, vratio kući (1. Mojsijeva 31:41), otac muje još uvek bio živ, Isav se sa njim izmirio, ali Reveka je bila umrla.

Reveka, poput sare, nije uspela da sagleda dugoročne posledice svojihdela. Mržnja koja se raspalila u Isavovom srcu, trajala je generacijama(Jezekilja 25:12−13). Mnogo vekova, Edomci, Isavovi potomci, su bilineprijatelji Izraela. Veliki Irod, čovek koji je pobio decu u Vitlejemu(Matej 2:16), i njegov sin Irod Antipa, čovek koji je ismejavao Isusa nasuđenju (Luka 23:11), obojica su bili Edomci, ljudi iz Idumeje.

Reveka, žena koja je tako pažljivo izabrana za Isakovu suprugu, ženakoju je izabrao Bog, nije ispunila obećanje koje se od nje očekivalo.

48

Njen početak je bio dobar, ali joj je kraj bio razočaravajući, jer niječekala na Gospoda (Psalam 27:14; 37:34). Mnogo šta je uzela u svojeruke i nije dozvolila Gospodu da se bori za nju (5. Mojsijeva 1:30; 2.Mojsijeva 14:13). Zaboravila je da oni koji veruju ne moraju da žure(Isaija 28:16). Nije omogućila Bogu priliku da pokaže ono šta On možei šta hoće da učini za one koji čekaju na njega (Isaija 64:4).

49

(2) Reveka mnogo šta uzima u svoje ruke(1. Mojsijeva 27:1−30, 41−46)

Pitanja:

1. Šta je Reveku odlikovalo u prethodnoj studiji?

2. Šta 1. Mojsijeva 27 otkriva o njenoj veri?

3. Kakav stav je odlikuje kao majku?

4. Iz kojih je mogućih razloga budućnost Isava i Jakovauzela u svoje ruke? (Rimljanima 9:10−12)

5. Da li je za nju bilo dobro što je intervenisala? Zaštoda ili zašto ne?

6. Kada proučavaš Reveku kao suprugu u svetluEfescima 5:21−33 i Priča 31:12, kakve zaključke možešizvući?

7. Verovatno si saznala nekoliko različitih stvari izRevekinog primera. Navedi ih po važnosti i zapitaj sekakve praktične dobrobiti iz njih možeš imati.

50

Petefrijeva supruga, zena upravljana seksom

Petefrijeva supruga,žena upravljana seksom

"Na osnovu biblijskog mišljenja, dva ljudska bića koja su imalaseksualni odnos, nakon toga nikada više ne mogu biti isti. Više nikadajedno prema drugome ne mogu da se ponašaju kao da nisu imali toiskustvo. Ljudi koji su to doživeli, bivaju vezani jedno za drugo. Ovostvara vezu "jedno telo" sa svim što ona podrazumeva. (Volter Trobiš)

1. Mojsijeva 39:1−20 A Josifa odvedoše u Misir; i Peterfije dvoraninfaraonov, zapovednik stražarski, čovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca,koji ga odvedoše onamo. I Gospod beše s Josifom, te bi srećan, iživeše u kuću gospodara svojega Misirca. I gospodar njegov vide da jeGospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u rucinjegovoj. A kad ga postavi nad domom svojim, i nad svim što imaše odtada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslovGospodnji beše na svemu što imaše u kući i u polju. I ostavi uJosifovim rukama sve što imaše, a ne razbiraše ni za šta osim jela kojajeđaše. A Josif bejaše lepa stasa i lepa lica. I dogodi se posle te sežena gospodara njegova zagleda u Josifa, i reče: lezi sa mnom. A onne hte, nego reče ženi gospodara svojega: eto gospodar moj nerazbira ni za šta što je u kući, nego što god ima dade meni u ruke. Nisam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene, osim tebe,jer si mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio? I onagovoraše takve reči Josifu svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom,ni da se bavi kod nje. A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svojposao, a ne beše nikoga od domašnjih u kući, ona ga uhvati za haljinugovoreći: lezi sa mnom. Ali on ostaviv joj u rukama haljinu svojupobeže i otide. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju ipobeže, viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: gledajte, doveo nam je

51

čoveka Jevrejina da nas sramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a japovikah iza glasa; a on kada ču gde vičem, ostavi haljinu svoju kodmene i pobeže i otide. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mugospodar dođe kući. A tada mu reče ovako govoreći: sluga Jevrejin,kojeg si nam doveo, dođe k meni da me osramoti; a ja povikah izaglasa, te on ostaviv haljinu svoju kod mene pobeže.

A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: i to mi je učiniosluga tvoj, razgnevi se vrlo. I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga utamnicu, gde ležahu sužnji carski; i bi onde u tamnici.

1. Solunjanima 4:3−5 Jer ovo je volja Božija, vaše osvećenje, da seklonite bluda, da svaki od vas zna steći svoju ženu u svetosti i časti, neu požudnoj strasti kao mnogobošci koji ne znaju Boga.

Petefrijeva supruga je imala sve. Imala je muža koji je imao visokpoložaj kao Faraonov službenik (1. Mojsijeva 37). Živela je uprostranom i luksuzno opremljenom domu. Plivala je u bogatstvu, saobiljem hrane i odeće. Nadgledala je brojnu kućnu poslugu, koja joj jeispunjavala i najsitnije želje. Bila je razmažena.

Kao Egipćanka, uživala je u slobodi većoj nego što su je imale mnogedruge žene njenog doba. Čovek bi tako došao do zaključka da je bilaveoma srećna. Ali ovaj zaključak bi bio vrlo kratkovid, jer je situacijabila znatno drugačija.

Kaže se da situacija, ili prilike, ne čine osobu, nego je samo otkrivaju.Ovo je istina u slučaju Petefrijeve žene.

Ona se u Pismu spominje u vezi sa Josifom koji je bio postavljen nadcelokupnim domaćinstvom njenog muža. Josif, Jakovljev i Rahiljin sinje bio izvanredno zgodan kada je stigao u Petefrijevu kuću, a nakon štosu ga braća prodala u roblje.

52

Ali Josifov unutrašnji život je bio još izuzetniji od njegovog lepogizgleda, jer je imao blizinu sa Gospodom i hodao je sa njim. Više putaBog je Josifu u snovima otkrivao njegovu budućnost. To je bio jedan odrazloga što su braća bila ljubomorna na njega. činilo im se da on nanjih gleda s prezirom, nadmeno. Kada su, potom, shvatili da njihovotac Jakov najviše voli Josifa, njihov bes je kulminirao. Otarasili su gase tako što su ga prodali putujućim trgovcima.

Uskoro je postalo vrlo jasno da je Bog bio sa Josifom, i da je, gde godda je Josif otišao, Božji blagoslov njega sledio. Zato je Petefrijeva kućabila blagoslovena − zbog Josifa. Odnos uzajamnog poštovanja iuvažavanja je rastao između Josifa i njegovog gospodara. Kaoposledica toga, rasla je i Josifova odgovornost, sve dok, konačno, nijebio zadužen za celo domaćinstvo.

Petefrijeva supruga, koja je na prvi pogled imala sve što jedna ženamože da poželi, bila je duševno prazna, žena koja nije imala svrhu nicilj. Imala je previše vremena. Bila je udata za čoveka kome je posaoznačio sve. Iako Biblija ne spominje decu, ako ih je i bilo, o njima jesigurno brinula dadilja.

Možda su njena osećanja bila povređena jer joj suprug nije pružaoonoliko pažnje koliko je ona želela. Život koji je isprazan teži zaispunjenjem, a prazno srce žudi za zadovoljstvom. Petefrijeva suprugaje na kraju ispoljila želju koja je bila u njenom srcu.

Zar nije shvatala da su Josifova unutrašnja lepota, lepota njegovogkaraktera, pravednost i ispravnost bili privlačni, a ne samo njegovaspoljašnja lepota? Zar nije mogla da razume da ono što je biloposebno kod Josifa bila je njegova bliska zajednica i hod saGospodom?

Očigledno to nije shvatala, jer je ponižavala i sebe i Josifa i to višeputa. Nametala mu se. Očekivala je da će samo u seksu pronaći

53

zadovoljstvo. Nije znala da će osećanje kojim je bila obuzeta izazvatisamo strast, emocionalno uzbuđenje koje će nju samo istrošiti, akosam čin nije zasnovan na ljubavi i bračnoj sigurnosti.

Pavle je kasnije ozbiljno upozoravao na greh koji kontroliše čovekovživot (Rimljanima 6:12). Telo nije za blud, nego za Gospoda (1.Korinćanima 6:13). Bog očekuje da ljudsko telo funkcioniše kao NjegovHram (1. Korinćanima 6:19).

Na stvaranju, Bog je rekao: "Zato će ostaviti čovek oca svojega i matersvoju i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo." (1. Mojsijeva2:24). Tako, seksualnost je Bog oduvek spajao sa tolinom, sigurnošću iljubavlju braka. Ovo je iz Božje zapovesti jasno − jedno telo se postajeiz ljubavi. Odluka da se napuste roditelji − da bi se započelo svojedomaćinstvo − pruža prave uslove za kulminaciju seksualne ljubavi.Bez ovih preduslova, seks je požuda koja čoveka izgara, koja ljudskobiće može da degradira na nivo životinje. Ovo rezultirasamooptuživanjem, usamljenošću i stidom. Stvara još većuusamljenost, jer se stvara žudnja za još senzualnijom strašću.Konačno dolazi do potpune, krajnje beznadežnosti i očaja. To postajezatvoreni, grešni krug bede.

Nevolja koja je bila pred Petefrijevom ženom nije se mogla prevideti, aona sama nije mogla da pronađe rešenje za svoj seksualni problem.Seksualnost, koja se ovako praktikuje, stvara sopstveni pakao.

Josif je trenutno zauzeo ispravan stav prema iskušenju. Nije gaumanjivao, nego ga je nazvao pravim imenom − greh. Govorio je ovelikom poštovanju koje oseća prema njenom mužu. Ali, najviše jebrinuo o Bogu. "Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?" pitaoje. Josif je bio u pravu; blud i preljuba su gresi u Božjim očima. Svakičin seksualnog opštenja izvan braka je greh kojeg se Bog gnuša.

Nemoral je jedno od smrtonosnih oružja koje dolazi pravo iz pakla i

54

koje uništava osobu koja mu se oda. Josif je ovo dobro znao, jer jehodao sa Bogom. On je znao šta Stvoritelju nije bilo ugodno.

Bog je kasnije svom narodu dao zakon preko Mojsija, koji je zahtevaoda se preljuba kažnjava smrću (5. Mojsijeva 22:13−14, 20−22). Bog neželi da čoveku uskrati zadovoljstvo; On mu želi najveću i najboljusreću. On želi da čoveka zaštiti od uništenja koje uvek prati nemoral.Bog ne može da dozvoli da se najveći zemaljski dar koji je dao,degradira i obeščasti.

"Ako ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko takočini. Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati."(Priče 6:32−33). Iako je Solomon ove reči napisao posle mnogogodina, Josif je ovaj princip razumeo i primenio u situaciji saPetefrijevom ženom.

Činjenica da Petefrijeva žena nije poznavala izraelskog Boga, nije bionikakav izgovor. Ona je, kao i svi drugi, bila prirodno, urođeno moralnaosoba. Ona je kršila zakon života koji je Bog dao čoveku na stvaranju(Rimljanima 2:14−15). Ona je to dokazala kada je izvrnula istinu nakonšto ju je Josif odbio. Ona je njega optužila za nemoral koji je samanameravala da počini! Josifov žurni beg, koji je dokazao čistotunjegovog karaktera, još je više obelodanio nju i izopačio njen um.Pošto mu je bila nadređena, bez ikakvog skrupula je odlučila da uništinjegovu karijeru i da baci ljagu na njegovo dobro ime.

Ovo je Josifa uvelo u vrlo teško vreme − mnoge godine je proveo utamnici. Nesumnjivo se osećao veoma povređeno zbog nepošteneoptužbe. Verovatno se osećao i napušteno, s obzirom na to daPetefrije očigledno nije ispitao situaciju. Međutim, bilo je očigledno daPetefrije nije verovao svojoj ženi, jer bi u tom slučaju Josifa sigurnoosudio na smrt.

Josif se nije žalio. Na njegovu sreću, otkrio je da čak ni zatvorski zidovi

55

ne isključuju, niti odstranjuju Boga. Bog je i dalje bio sa njim, kao što jebio i u Petefrijevom domu. Ponovo je Josif za sve oko sebe bioblagoslov. Konačno je bio nagrađen za odanost Bogu i svomgospodaru, pa mu je dato da upravlja nad celim Egiptom. Bio je drugi uvladanju do Faraona, vladara Egipta. Postao je zaštitnik ljudi. Konačnoje, kada im je pretila glad, bio u stanju da spase i svoju braću koja suga izdala.

Josif nije bio gubitnik.

Petefrijeva supruga jeste.

O njoj se ništa više nije čulo − ne zbog veličine njenog greha, negozato što nije pokazala da joj je žao, niti je molila za oproštaj. Nije imalaželju da upozna Boga, iako je On bio voljan da joj da radost izadovoljstvo u životu, jer je njen život dotakao Josifovom ličnošću.

Ona je mogla da dobije pobedu nad seksualnim željama samo da je navreme shvatila da su greh. Mogla je čak i da ponovo zadobije kontrolunad svojim umom i telom nakon što ju je Josif prvi put odbio. Mogla jeda pita Josifa o Bogu koji je upravljao njegovim životom. Svoje prazne,besposlene sate mogla je da ispuni korisnije.

Besposlenost je postala roditelj njenog poroka, jer je sa vremenom −jednim od najdragocenijih životnih darova − postupala nepažljivo.Vreme je provodila beskorisno. Besposlenost je postala tlo koje jegajilo njene grešne misli. Tek kad je poklekla pod svojim zlim mislima,suočila se sa željom da stvarno, u delu zgreši. Pošto su dela plod misli,njene misli su bile izvor njenog pada. Osoba postaje ono što razmišlja.Iskušenje Petefrijeve žene nije bilo neobično. Milioni ljudi danas su uistim kušnjama, jer sotona stalno ide okolo kao ričući lav, tražeći kogaće da proždere (1. Petrova 5:8). On nikada neće promeniti svojkarakter.

56

Petefrijeva žena je dozvolila da njeno iskušenje preraste u greh, jerona nije obuzdavala svoje želje, nego im je dopustila da je zavedu iodvuku u greh (Jakov 1:14−15). Ona nije imala želju da se popravi.

Posedovala je vreme, inteligenciju i potencijal da svoj život iskoristipozitivno, ali nije uspela. Zato se ništa dobro ne može reći o njoj.Tragično je da je živela tako da iza sebe nije ostavila nikakav pozitivanutisak.

57

Petefrijeva supruga, žena upravljana seksom(1. Mojsijeva 39:1−20; 1. Solunjanima 4:3−5)

Pitanja:

1. U nekoliko rečenica zapiši šta Biblija kaže oPetefrijevoj ženi.

2. Koje reči je Josif upotrebio da bi njenu nemoralnuponudu prikazao na pravi način?

3. Prouči Mojsijev zakon u vezi sa Božjim mislima oseksualnim odnosima između muškarca i žene koji nisuu braku. (5. Mojsijeva 22:13, 14, 20−22). Šta te pogađa?

4. Petefrijeva žena nije poznavala Božje zakone. Zaštonjeno neznanje nije bilo izgovor, odnosno opravdanje?(Seti se Rimljanima 2:14−15).

5. Za koga i zašto je stvoreno ljudsko telo? (1.Korinćanima 6:13, 19−20)

6. Ovu priču uporedi sa upozorenjem iz 1. Solunjanima4:3−5. Kakav stav Bog želi da ljudi imaju u vezi sasvojim telima?

58

Marija, zena voda koja je sebe precenila

Marija, žena vođakoja je sebe precenila

"Okušaj me, Bože i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje, ividi jesam li na zlu putu i vodi me na put večni." (Davidova molitva,Psalam 139:23−24)

2. Mojsijeva 15:19−21 Jer uđoše konji faraonovi s kolima njegovim ikonjicima njegovim u more, i Gospod povrati na njih vodu morsku: asinovi Izrailjevi pređoše suhim posred mora. I Marija proročica sestraAronova uze bubanj u ruku svoju; a za njom iziđoše sve žene sbubnjima i sviralama. I otpevaše im Marija: pevajte Gospodu, jer seslavno proslavi; konja i konjanika vrže u more.

4. Mojsijeva 12:1−15 I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi ženeMadijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom. I rekoše: zar jesamo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to čuGospod. A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji. Iodmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: dođite vas troje u šator odsastanka. I otidoše njih troje. Tada siđe Gospod u stupu od oblaka,stade na vratima od šatora. I viknu Arona iu Mariju, i dođoše oboje. Ireče im: čujte sada reči moje: prorok kad je među vama, ja ću mu seGospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu. Ali nije takav moj slugaMojsije, koji je veran u svem domu mojem. Njemu gvoorim iz usta kustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj priliciGospodnjoj. Kako se, dakle, ne pobojaste vikati na slugu mojega, naMojsija? I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide. I oblak sepodiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aronpogleda Mariju, a ona gubava. Tada reče Aron Mojsiju: gospodaru,molim te, ne meći na nas greha ovoga, jer ludo učinismo i zgrešismo.

59

Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kojemu je meso pola trulo kadizlazi iz utrobe matere svoje. I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože,molim ti se, isceli je. A Gospod odgovori Mojsiju: da joj je otac njezinpljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučenasedam dana izvan okola, a posle neka bude opet primljena. Tako biMarija odlučena izvan okola sedam dana; i narod ne pođe odandedokle Marija ne bi opet primljena.

4. Mojsijeva 20:1 I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dođoše u pustinjusinsku prvoga meseca, i stade narod u Kadistu; i onde umre Marija i bipogrebena onde.

Marija je bila inteligentno dete. Njena majka joj je spremno poverilazadatak od takve važnosti da je život njenog mlađeg brata zavisio odnjene uspešnosti. Svoj zadatak je obavila hrabro i taktično, pa jeobezbedila kontakt jedne Jevrejke, svoje majke, sa egipatskomprincezom. Tako je njen brat spasen, što je urodilo dobrom i za njenuporodicu i za Božji narod (2. Mojsijeva 2:1−10). To dete je bilo Mojsije,posrednik starog zaveta, prorok koji je sa Bogom govorio licem u lice.

Kada je odrasla, Marija je bila stasita žena. Njen karakter se formirao uporodici u kojoj je vera bila svakodnevna stvarnost. Njeni roditelji suimali hrabrosti, ljubavi i otvorenosti da prkose zapovestima caratiranina, da bi spasli život svog najmlađeg sina. Amramova iJohavedina porodica je bila jedinstvena u istoriji Izraela, jer je dala trivelike vođe − Mojsija, Arona i Mariju − koji su svi u isto vreme služilisvom narodu.

"Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuće ropske i poslah predtobom Mojsija, Arona i Mariju", tako je Bog objavio kasnije prekoproroka Miheja (Mihej 6:4). Dok je Mojsije vodio neprijatan iproblematičan narod iz Egipta u Hanan, pomagali su mu brat Aron,prvosveštenik, i sestra Marija, proročica.

60

Ona nije samo bila sestra koja ih je pratila. Ona je bila njihov saradnik iposedovala je odgovornosti u vođstvu. Mariju, neudatu ženu, Bog jepozvao na izuzetan zadatak. Imala je privilegiju da bude prva ženaprorok − Božji govornik, izaslanik.

Delima i rečima, ona je proklamovala Božju veličinu. Njeni darovi iinteresovanja su bili preveliki da bi se koristili samo u malomporodičnom krugu. Izrael je imao mnoge majke i supruge, ali samojednu Mariju. Bog joj je poverio visoki položaj. Ceo jedan narod jezavisio od nje. Ona je u životu primala savršeno zadovoljstvo, jer jecela posvetila zadatku.

Približavala se starosti od 100 godina, kada je čudo Crvenog morazapanjilo mase. Voda koja je donela spasenje Božjem narodu,potvrdila je pad njegovih neprijatelja. "Pevaću Gospodu jer se slavnoproslavi," uzikivao je posle Mojsije; "konja i konjanika vrže u more." (2.Mojsijeva 15:1). Nakon što su muškarci počeli radosno da pevaju, ženesu se pridružile i nastavile. Od toga dana ubuduće, Izrael je uvek zbogMarije pevao o izuzetnoj pobedi. Ona je bila prva u redu − energična iduhovno mlada, uprkos njenim godinama. Sa bubnjem u rukama, onaje preuzela pesmu od Mojsija. Ohrabrila je žene da igraju Gospodu učast, dok je uzvikivala od radosti: "...pevajte Gospodu, jer se slavnoproslavi."

Marija je bila rođeni vođa. Žene su je spremno sledile. Pa iako nisumogle da predvide budućnost, njihovo pevanje je postalo beskrajniizvor podrške ženama u njihovom dugom lutanju kroz pustinju. Čoveklakše hoda dok peva, a i manje brine. Za nju nije postojao način da znakoliko će često biti neophodno da jedna drugu ohrabruju Božjomvernošću. Putovanje je bilo dugo zbog neposlušnosti ljudi. Ali, oni su upevanju sticali novu hrabrost: "Konja i konjanika vrže u more".Međutim, Marija se uobrazila i to je za nju postalo fatalno.

Ona je bila jaka žena. S lakoćom je sprovodila vođstvo. Ali, kao što je

61

često slučaj, ova vrlina je postala mana. Već je rečeno da okolnostipokazuju kakva je jedna osoba u svojoj suštini. Okolnost koja je otkrilaMarijin unutrašnji karakter, bio je drugi Mojsijev brak koji je sklopio sajednom Etiopljankom.

Razumljivo je da je Mariji ovo bilo teško. Bilo je čudno da se Mojsije,čovek Božji, ponovo ženi i to ženom iz drugog naroda. Ili je Marijamožda samo reagovala na prisustvo druge žene u Mojsijevom životu,pogotovo zato što ona nije bila u braku? Da li se rasrdila što Izrael jeprihvatio strankinju, dok su nebrojene Izraelke bile mnogo pogodnije?U Pismu se na ova pitanja ne daje odgovor.

Mojsije, veliki vođa Izraelaca, je bio Marijin mlađi brat i ona je brinula onjemu. Brinula je za to kakve će posledice ovaj brak imati na ceonarod. U to vreme, obično je rodbina donosila odluke o nekombudućem braku. Posmatrajući njenu zabrinutost sa ove tačke, njenareakcija se čini ispravnom duhovnom reakcijom jedne zrele žene. Ali,ona je bila daleko od toga.

Marija koja se uzdigla na najviše mesto koje je ikad ijedna ženazauzimala, i koju je Bog naveo uz dvojicu velikih vođa, jednostavno jeprešla svoje granice. Precenila je sebe. Smatrala je da je na istomnivou kao Mojsije. I u svom ponosu, ona je potkopala svoj autoritet."Da li je on stvarno vođa njih troje", pitala je, "Zar mu ona i Aron nisujednaki?"

Marija nije bila pokrenuta brigom za dobrobit naroda, ili Mojsija, negoljubomorom. Aron, najpovodljiviji od njih troje, nije uspeo da se odupresvojoj dominantnoj sestri, pa joj se pridružio. Marija i Aron su zajednopokušali da poljuljaju i preotmu Mojsijev autoritet. Čineći to, ugrozili sujedinstvo i budućnost celog naroda. Štaviše, pokušali su da sprečedirektno Božje otkrivenje. Umesto da misle i brinu o koristi svih, oni susebično razmišljali (Filipljanima 2:3−4).

62

Bog je čoveka stvorio da se daje drugima. Kada jedna osoba to čini,tada doživljava najveću sreću. To obogaćuje i proširuje njegove vidike.Ali čovekov život postaje siromašan i ograničen kada on želi samosebično da prima − kada je on u središtu svog razmišljanja, odnosno −kada razmišlja samo o sebi.

Mojsije je ostao miran. Nije pokazivao želju da se brani. Međutim, bioje tu neko ko je branio Mojsijeva prava, i to je za Mariju i Arona postalostrašno iskustvo. Jer Bog na nebu je čuo, znao i video šta se dešavalona zemlji. On je odmah preduzeo korake da spreči pobunu protivMojsijevog vođstva i da kazni krivce.

Slomljeni i klecajućih kolena, Aron i Marija su se pojavili pred Bogom.Oni su čuli kako je On prosudio situaciju. Mojsije je, kako su čuli, nesamo bio neosporni vođa, nego mu je dat položaj iznad svih proroka.

Bilo je jasno da je Bog izabrao Mojsija da bude posrednik između Bogai Božjeg naroda. On je tako mnogo poštovao Mojsija da sa njim nijerazgovarao kroz nejasne utvare i u nejasnim snovima. Bog je saMojsijem razgovarao kao što čovek govori sa svojim prijateljem (2.Mojsijeva 33:11) − otvoreno, jasno.

Marija i Aron su napali čoveka koga je Bog vrlo cenio. Kada ih je On usvojoj božanskoj pravdi i autoritetu pozvao na odgovornost, oni nisuimali nikakvo opravdanje. Sve u svemu, oni nisu naškodili Mojsiju,nego sebi. Mojsije, od Boga postavljeni posrednik, bio je slikaSpasitelja koji će doći. Odbaciti Mojsija je, u stvari, bilo kao odbacitiMesiju. Ovo je situaciju učinilo tako ozbiljnom.

Kada ih je Gospod u besu ostavio, Marije je ogubavila. To je bilanajužasnija bolest, jer je osobi koja je od nje bolovala iscrpljivalaživotnu snagu. Degradirala je tu osobu jer je nosila smrt. A Bog jeMariju osramotio prokletstvom lepre.

63

Žena koja je godinama išla ispred mase naroda pevajući, koja jeizazivala druge žene da pevaju pesme slavljenja Bogu, isključena je sapozicije vođstva. Njen glas, koji je nekada tako melodično slavio Boga,sada je promuklo vikao: "Nečist, nečist", kad god bi joj se nekopribližio. Delovi njenog tela će postepeno postajati sve odvratniji, svedok na kraju ne počnu da otpadaju. Kroz život će ići obogaljena iusamljena dok ne umre.

Marija je morala vrlo bolno da doživi kako je u Božjim očima bio velikinjen greh. Sramota njenog postupka mogla je da se uporedi sa tim daotac javno pljune u lice svom detetu. Zato je svoju kaznu morala dapodnosi javno, da bi svi mogli videti kako Bog kažnjava ljude koji o sebimisle previsoko (Rimljanima 12:3). Marija, hrabra, aktivna žena, nijenašla reči kojima bi odgovorila na Božju kaznu.

Aron je prvi smirio i pokazao da je primio ukor. Rekao je Mojsiju:"Gospodaru," − nije ga nazvao "bratom", nego "gospodarom", jer jeuvideo da je Mojsije vođa. "Molim te, ne meći na nas greha ovoga, jerludo učinismo i zgrešismo." Aron se potpuno poistovetio sa Marijinimgrehom. Zatim, nije on, prvosveštenik, izmolio Boga za njenoisceljenje. Mojsije nije pokazao da se slaže sa Božjom osudom, niti jeukoravao Arona i Mariju. On se jednostavno molio Bogu, i njegovamolitva je smanjila Marijinu kaznu sa doživotne patnje na patnju odsamo sedam dana.

Marijin stav je naneo štetu ne samo njoj, nego i njenom narodu.Njihovo putovanje se odužilo zbog njenog greha. Ceo narod je zadržani nije se pokretao sve dok Marija ponovo nije bila među njima. Sedamdana koliko je provela u izgnanstvu, sigurno joj je pružilo mnogomaterijala za razmišljanje. Da li je tada razumela da sam Bog postavljasvoje vođe? − da u njegovom božanskom poretku On poveravavođstvo onima koji su dovoljno ponizni da budu spremni da služe?(Luka 22:24−27; 1. Petrova 5:5−6). Da li je ona postala bolja osoba?Da li je bila pročišćena?

64

Biblija ne beleži nikakve naknadne pobune. Da li je ovo iskustvouništilo Marijinu snagu i korist? Da li je izgubila dar proroštva? Biblija otome ne govori, ali navodi da je umrla pre nego što je njen narod ušaou obećanu zemlju.

Marija je bila vrhunska žena. Bog joj je poverio izuzetnu poziciju izadatak. Priča o Mariji nam pruža divan izazov sve do kada ona svojupoziciju koristi da bi poštovala Boga. Osoba koja to čini, teško da možeda ide pogrešnim putem. Međutim, Marija je postepeno izmicala izBožje kontrole nad njenim životom i premeštala se u polje gde je samasebe kontrolisala. Ovo se bez sumnje tako suptilno pojavilo da ona nijeshvatila da se ta promena uopšte dešava. Da je iskreno ispitivala svojesrce na vreme, možda bi sprečila Božju osudu (1. Korinćanima 11:31).Tada verovatno ne bi prekoračila granice precenjujući samu sebe.

65

Marija, žena vođa koja je sebe precenila(2. Mojsijeva 15:19−21; 4. Mojsijeva 12:1−15; 20:1)

Pitanja:

1. Šta si otkrila o Marijinoj ličnosti i karakteru?

2. Kakvo je izuzetno mesto ona imala među svojimnarodom? (Miheja 6:4)

3. Kako se ponašala kada joj je dat autoritet, i čime jedokazala da je sebe precenila?

4. Šta u Filipljanima 2:3,4 i Rimljanima 12:3 piše okriticizmu i precenjivanjem sebe?

5. Kakve su bile posledice njenog greha? Posledice zanju i za druge?

6. Saopšti šta si naučila iz njenog primera. Kako ovomože korisno da utiče na tvoj život?

66

Rava, bludnica u galeriji heroja vere

Rava, bludnicau galeriji heroja vere

"Račun jednog gostioničara iz doba Rimljana:

Vino i hleb, 1 din.Toplo jelo, 2 din.Seno za mazgu, 2 din.Devojka, 8 din."

P.S.Nema posebne cene za krevet; ta cena je uključena u poslednjustavku.

(Iz drevnog života. Bosch & Keuning Baarn)

Isus Navin 2:1−21 A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhoderekavši im: idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni otidoše, i dođoše u kućujednoj kurvi, kojoj ime beše Rava, i počinuše onde. Ali bi javljeno carujerihonskom i kazano: evo, ljudi dođoše ovamo noćas između sinovaIzrailjevih da uhode zemlju. I posla car jerihonski k Ravi i poruči: izvediljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode svuzemlju. Ali žena uzevši ona dva čoveka, sakri ih; pa reče: jeste istinada su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle bejahu; i kad se vratazatvarahu u sumrak, ljudi izidoše; ne znam kuda odoše; idite brzo zanjima; stignućete ih; a ona ih beše izvela na krov i sakrila ih pod lannetrven, koji beše razastrla po krovu. I ljudi pođoše za njima u poteruput Jordana do broda; i vrata se zatvoriše kad iziđe potera za njima.

67

Oni pak još ne behu pospali, a ona dođe k njima na krov i reče im:znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas spopade strah od vas,i prepali su se od vas vi koji žive u ovoj zemlji. Jer čusmo kako jeGospod osušio pred vama Crveno more kad izidoste iz Misira, i šta steučinili od dva cara amorejska koji bejahu preko Jordana, od Siona iOga, koje pobiste. I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u komeveć nema junaštva od straha vašega; jer je Gospod, Bog vaš, Boggore na nebu i dole na zemlji. Nego sada zakunite mi se Gospodom daćete učiniti milost domu oca mojega, kao što ja vama učinih milost, idajte mi znak istiniti, da ćete sačuvati život mojemu ocu i mojoj materi imojoj braći i mojim sestrama i svima njihovim, i da ćete izbaviti dušenaše od smrti. A ljudi joj odgovoriše: mi ćemo izginuti za vas ako neizdate ove naše stvari i kad nam Gospod da ovu zemlju, učinićemo timilost i veru.

Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuća njena beše nazidu gradskom, i ona na zidu nastavaše. I reče im: idite u goru da nenaiđe na vas potera, i onde se krijte tri dana dokle se ne vrati potera,pa onda idite svojim putem. A ljudi joj rekoše: bićemo prosti od ovetvoje zakletve kojom si nas zaklela; evo, kad dođemo u zemlju, vežiovu vrpcu od skerleta na prozor kroz koji si nas spustila i skupi kodsebe u tu kuću oca svojega i mater i braću i sav dom oca svojega. I kobi god izašao iz tvoje kuće, krv njegova neka bude na njegovu glavu, ami da nismo krivi; a ko god da bude s tobom u kući, krv njegova nekadođe na naše glave, ako ga se ko rukom dotakne. Ali ako izdaš ovustvar našu, tada ćemo biti prosti od tvoje zakletve, kojom si naszaklela. A ona odgovori: kako rekoste, tako neka bude. Tada ih pusti, iotidoše; i ona veza vrpcu od skerleta na prozor.

Isus Navin 6:22−25 A onoj dvojici što uhodiše zemlju reče Isus: idite ukuću one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njezino, kao što ste jojse zakleli. I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i ocajoj, i mater joj i braću joj i što god beše njezino, i sav rod njezinizvedoše, i ostaviše ih iza okola Izrailjeva. A grad spališe ognjem i što

68

beše u njemu; samo srebro i zlato i posuđe od mjedi i od gvožđametnuše u riznicu doma Gospodnjeg. A Ravu kurvu i dom oca njezina isve što beše njezino ostavi u životu Isus, i ona osta među Izrailjcimado danas jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon.

Biblija je poštena i iskrena knjiga koja iznosi činjenice onakve kakve su− otvoreno i smelo. Rava, kaže Biblija, bila je prostitutka, žena koja jesvoje telo prodavala za novac. Ljudi su pokušavali da sakriju tu tužnučinjenicu, govreći da je bila gostioničarka. Ovo je verovatno bilo istina,ali i dalje ostaje činjenica da je ona bila žena lošeg morala.

U to vreme, gostioničari su uvek bile žene, nikada muškarci. Zanimljivoje zapaziti da na pisanim računima iz poslednjih dana rimskog doba,jedan račun je bio zabeležen za obrok i devojku, ali cena kreveta nijebila spomenuta − očigledno je da je bila uključena u cenu devojke. Onaje ponudila "ekstra uslugu" nudeći svoje telo, i to je bilo uključeno uračun.

Pošto je Rava bila u poziciji da obezbeđuje smeštaj gostima, za uhodeIsusa Navina je bila prirodno da odu kod nje. Jerihon je bio mali grad, aRavina krčma je verovatno bila jedino mesto gde se moglo prespavati.

Da li je Rava sumnjala da su ovi stranci − prijatni ljudi bez skrivenihmotiva − bili Izraelci? Biblija o tome ne govori. Ali kaže da jekontrašpijunaža pokrenuta momentalno. Car je čuo da su u gradujevrejski izviđači, pa je trenutno pozvao da se odmah uhapse.

U međuvremenu, Rava je postala svesna pravog identiteta svojihgostiju i sakrila ih je pod gomilu lana. Pošto je bilo vreme žetve, a gradopasan zidom je bio mali, stanovnici malih kuća na krivudavimuličicama su morali da koriste svaki mogući pedalj prostora zaskladište. Otvoreni krov je bio najnepogodnije mesto za sakrivanjeljudi, jer se čak i iz daljine moglo videti šta se tu gore dešava. AliRavina kuća je bila drugačija. Bila je sagrađena na duplom gradskom

69

zidu i na mestu koje je bilo iznad ostalih kuća, pa nikakve radoznale očinisu mogle posmatrati šta se gore odigrava. Uhode će tu bitibezbedne, ali samo kratko vreme.

Rava je pogrešno uputila careve glasnike. Dok su oni pažljivoistraživali okolinu, ona je razgovarala sa skrivenim uhodama. Rekla imje da je svesna da im je Bog dao zemlju i da ih se stanovnici njenezemlje plaše zbog čuda razdvajanja Crvenog mora (2. Mojsijeva14:26−30). Bila je vrlo svesna i dobro upućena u ono što je Bog učinioza svoj narod. Rekla im je da su muškarci bez hrabrosti da se suoče saIzraelcima i to zbog izraelovog Boga.

Pokazala se kao mudra žena koja je postupala u skladu sa ispravnimpodacima koje je imala. Bila je diskretna dok je govorila o njima ioštroumna dok ih je sakrivala. Smatrala je da jedno dobro delozaslužuje drugo: "Pošto sam ja spasla vaše živote, hoćete li vi zauzvratda spasete moj i život mojih rođaka?"

Iako je prirodno bilo što je izrazila zabrinutost za sebe, istovremeno jepokazala i veru u izraelskog Boga. Ona je verovala da se On borio zasvoj narod i da će im dati tu zemlju. Takođe je verovala da zbog teBožje sile, njen narod nije imao ni najmanju šansu da Izraelce sprečida uđu unutar zidova Jerihona. Postupala je u skladu sa tom verom.

Tražila je znak da će je oni spasti kada se njihova vojska vrati dazauzme grad. Rekli su joj da stavi skerletnu vrpcu na svoj prozor, i datako niko od njenih domaćih neće biti povređen.

Neki komentatori Biblije kažu da je ta skerletna traka predstavljalaRavino nemoralno zanimanje. To je bilo njeno "crveno svetlo", pa zatonije moglo da izaziva nikakve sumnje. Niko nije posumnjao da je toznak špijuniranja. Ovo možda jeste, ili nije istina, ali je očigledno to biopokazatelj sporazuma dve strane.

70

Rava nije oklevala. Samo što su ljudi otišli iz njene kuće, ona jespustila crvenu traku kroz svoj prozor. Htela je da bude apsolutnosigurna da će njena kuća biti lako prepoznatljiva u odnosu na sveostale.

Bog voli kada ljudi − čak i neverni − ozbiljno shvate svoj zadatak. Isusje to kasnije potvrdio kada je svojim učenicima rekao da su sinovi ovogsveta, u svojoj generaciji, mudriji od sinova svetla (Luka 16:8).

Nedelju dana kasnije, ponovilo se čudo Crvenog mora. Ponovo seduboka voda razdvojila. Izraelci su suvim nogama prešli preko rekeJordan, koja se u to vreme izlivala preko svojih obala. Nekoliko danakasnije, Rava je videla mnoštvo Izraelaca kako obilaze oko grada utihoj povorci. Gradske kapije su bile zatvorene. Nijedan Jevrejin nijemogao ući; nijedan Hananejac nije mogao izaći. Ovo se ponavljalo šestdana.

I sada i onda, ona je proveravala i uveravala se da je crvena trakasigurno vidljiva, jer će uskoro njen život zavisiti od toga.

Sedmoga dana, Izraelci su ponovo tiho hodali oko grada. Njihova licasu delovala svečano. Napetost sa obe strane zidina je postajalanepodnošljiva. Unutar zidina, ljudi su budućnost gledali očima punimužasa i straha − osim ljudi u jednoj u kući. U Ravinom domu je bilanada i pouzdanje. Ona je sklopila savez sa Božjim narodom, pa zato isa samim Bogom.

A onda je sedam sveštenika sa sedam truba od ovnujskih rogova ukoje su trubili, opkolilo grad, a narod je na Isusovu zapovest počeo daviče. I tada se desilo nešto neverovatno. Zemlja je počela da se trese.Zidovi koji su godinama štitili grad srušili su se i raspali, ostavljajućigrad nezaštićen.

Pisac Jevrejima poslanice kasnije je rekao da je vera učinila da zidovi

71

padnu (Jevrejima 11:30−31). I ta ista vera je učinila da jedan deozidina ostane uspravan − zid gde je bila Ravina kuća.

Obe strane su ispunile svoj deo dogovora. Rava je ispunila svoj deo, aBog je nagradio njenu veru. Njena vera u pobedu izraelskog Boga bilaje toliko jaka da je bila u stanju da ubedi svoje rođake da dođu kod nje.Svako od njih je bio pošteđen.

Ravin životni portret je bio uprljan zbog nemorala koji je na nju bacaoljagu. Ipak je taj lik zasvetleo primerom blistajuće vere − njena vera jebila dovoljno snažna da je pokrene na delo. Ovo je bilo neophodno,kaže Jakov, koji takođe piše o njoj (Jakov 2:25); jer ako vera ne izdržiproveru, ako ostane bez dela, ona je beskorisna − mrtva. Unutrašnjavera može da se prepozna jedino spoljašnjim delima.

Jedna definicija vere jeste to da je vera učvršćeno i duboko poverenjeu Boga i njegovu Reč. Rava je posedovala tu vrstu vere. Zato je Boguklonio njen uprljan portret, očistio ga i okačio odmah do Sarinog ugaleriji heroja vere. Ove dve žene su jedina ženska bića u dugačkomspisku muškaraca.

Rava, poput Sare, heroj vere? Da! Jer Bog ne pravi razliku međuljudima. Za njega ne postoje nemogući slučajevi. On opravdavagrešnike. Ali Ravina priča se ne završava tu. Pokoravanje Jerihonaobeležava samo početak, jer ona je sada pronašla Boga. Njen život jepočeo da cveta. Više nije čeznula za svojim prošlim zanimanjem;postala je uzorna i poštena domaćica. Ona, žena iz neznabožaca,živela je među Jevrejima, udala se za Izraelca Salmona i rodila dete.Ako treba da procenjujemo koliko je bila uspešna kao majka, i ako točinimo kroz njenog saosećajnog i mudrog sina Voza, Rutinog muža,onda je ona bila izvrsna, jer je Ruta prabaka cara Davida (Matej 1:5 iKnjiga o Ruti). Rava je postala majka u rodoslovu Isusa Hrista, Mesije,što je privilegija na kojoj bi joj zavidela svaka Jevrejka.

72

Rava, bludnica u galeriji heroja vere(Isus Navin 2:1−21; 6:22−25

Pitanja:

1. Ukratko opiši ono što si naučila o ravi.

2. Šta na tebe ostavlja najsnažniji utisak u vezi saznanjem koje je imala o izraelskom Bogu?

3. Kakav je bio Ravin stav kao posledica znanja koje jeimala o Bogu? (Pročitaj i Jakov 2:25)

4. Zašto, na osnovu Jevrejima 11:31, ona nijenastradala sa ostalim koji nisu bili poslušni? Navedirazličite stvari koje su dokazale njenu veru.

5. Kakav je uticaj njena vera imala na njene rođake i nanju samu?

6. Šta smatraš da je najznačajnije što si naučila o Ravi?Kako ćeš to primeniti na svoj život?

73

Fenina, zena koju je nadvladala ljubomora

Fenina, ženakoju je nadvladala ljubomora

"Vodeći autoriteti iz oblasti zdravstva su došli do zaključka da dubljiuzrok mnogih bolesti leži u emocionalnim reakcijama na život.Produžena ogorčena mržnja može oštetiti mozak, i može dovesti donepravilnog rada srca, visokog krvnog pritiska i akutne slabe probave −što je sve dovoljno da ubije čoveka." (Robert D. Foster)

1. Samuilova 1:1−8 Bejaše jedan čovek iz Ramatajim−Sofima, iz goreJefremove, kojemu ime beše Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sinaTova, sina Sufova, Efraćanin. I imaše dve žene, jednoj beše ime Ana,a drugoj Fenina; i Fenina imaše dece, a Ana nemaše dece. I iđaše tajčovek svake godine iz svoga grada da se pokloni i prinese žrtvuGospodu nad vojskama u Silom; a onde bejahu dva sina Ilijeva, Ofnije iFines, sveštenici Gospodnji. I jedan dan kad Elkana prinese žrtvu,dade Fenini ženi svojoj i svim sinovima njezinim i kćerima njezinim podeo; Ani pak dade dva dela, jer ljubljaše Anu, a njoj Gospod bešezatvorio matericu. I protivnica je njezina vrlo cviljaše prkoseći joj što jojGospod beše zatvorio matericu. Tako čiljaše Elkana svake godine, iAna hođaše u dom Gospodnji, a ona je cviljaše, te plakaše i ne jeđaše.A Elkana muž njezin reče joj jednom: Ana, zašto plače? I zašto nejedeš? I zašto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego desetsinova?

Izreke 6:24 Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.

Izreke 14:30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

74

Izreke 27:4 Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odeletizavisti?

Fenina je živela u vreme otpada. Izrael je stigao na jednu odnajmračnijih tačaka u svojoj istoriji. Nakon Mojsije i Isusa Navina kojisu uspešno vladali narodom, došlo je vreme sudija.

Sam Bog je hteo da vlada. Međutim, ljudi su se malo interesovali zaBoga i sve više su se okretali služenju idolima. Zato teokratskavladavina nije uspela.

Otpadništvo je rezultiralo anarhijom. Više se nisu poštovali zakoni.Svako je radio ono što je u njegovim očima izgledalo ispravno (Sudije21:25). Duhovna klima nije bila bolja od političke i društvene. GnevBožji se skupljao nad glavom Ilija, prvosveštenika, jer je on tolerisaološe ponašanje svojih sinova, Ofnija i Finesa.

Ilije je video da su oni jeli najbolje od žrtava koje je narod prinosioBogu. On je znao da su oni ponižavali šator jer su se odavalinemoralnom seksu. Pa ipak ih nije ukoravao (1. Samuilova 2:12−33).

Sud Božji je bio blizu. Ilijev dom je izgubio uticaj a narod je bio napragu da bude opkoljen neprijateljem, Filistejcima.

Ali još strašnije je bilo to što je u to vreme Bog retko govorio.Komunikacija između Boga i Božjeg naroda je bila siromašna (1.Samuilova 3:1).

Fenina je živela u to doba. Elkana, njen muž, je ima dve žene. Bog jeimao nameru da svaki čovek ima samo jednu ženu, a svaka ženasamo jednog muža (1. Mojsijeva 2:18, Matej 19:4−6, 1. Korinćanima7:2). Ali, pošto je njegov narod otpao od Božje savršene zamisli, On sepobrinuo za ove izuzetke, uglavnom zato da bi zaštitio prvorođenogsina (5. Mojsijeva 21:15−17).

75

Kao što je i Elkana doživeo, svako ko odstupi od Božjeg plana, navlačina sebe i na druge nevolju. Činjenica da je Fenina imala dete, doknjegova druga žena Ana nije, još je samo dolivala ulje na vatru.

U Elkaninoj porodici je ipak bar religijska forma zauzimala svoje mesto.Pa iako je svaki član plaćao verski porez (odnosno prinosio žrtve), Bogza Feninu nije bio stvaran. Ona je bila nezadovoljna. Ona nije bilaBogu zahvalna za decu i druga dobra koja je imala. Njen život je bioparalisan nedostatkom zahvalnosti. Očigledno joj nije bilo jasno da Bogželi i drugačije priloge; na primer, da voli druge. Ona je imala sve štojedna Jevrejka može da poželi, jer je imala mnogo dece. To jeuopšteno bio dokaz Božje milosti i naklonosti. Ona će u budućnostinastaviti da živi kroz život svoje dece, dugo nakon što umre.

S druge strane, Elkanina druga žena je bila strašno opterećena tim štonije imala decu. Na Anu nije uticao duh vremena u kome je živela. Bogje bio u centru njenog razmišljanja, a njena dela su bila nadahnutaverom. Bila je lepa i nežna. Elkana je jasno video razliku među svojimženama. Nije mogao da se osupre tome da više voli Anu nego Feninu.

Ali Feninu nije podsticao Anin primer. U stvari, njena reakcija je bilasuprotna. Ona se uzvisivala iznad Ane jer je imala decu − mnogo dece.U njen um nije ulazila činjenica da je Bog bio taj koji joj je omogućio daih ima.

Fenina je bila ljubomorna na Anu. Neprekidno ju je izazivala, posebnou doba jevrejskih praznika. Ti dani su Ani donosili još više bola, jer suto bila porodična slavlja, u toku kojih je narod po porodicama odlazio udom Božji u Silom. Izgledalo je da je Fenina tih dana bila posebnoogorčena na Anu.

Fenina je dopustila da se gorčina ukoreni u njenom srcu (Jevrejima12:15). I pošto nije čuvala svoje srce (Priče 4:23), njen život je postaozatrovan zavišću. Ova zavist je izbila iz rivalstva, sebičnosti i

76

nedostatka poniznosti. Zavist brine samo za svoje interese, a ne i zatuđe. Biblija strogo upozorava protiv ovoga (Filipljanima 2:3−4). Zavistnije jedna od onih malih karakternih mana sa kojima Bog dopuštačoveku da živi. On je stavlja na spisak onih greha koje društvo smatramnogo većim: preljuba, idolopoklonstvo, okultizam itd (Galatima5:19−21).

"... ljubavna sumnja (je) žestoka" (ili, po drugom prevodu: ljubomora ježestoka), napisao je Solomon. Ona je poput vatre. Ako se brzo nesuzbije, ne može se zaustaviti, jer deluje na druge delove tela. Ovo jeposebno istinito u vezi sa jezikom (Rimljanima 3:14). Fenina je primerkako kako jedna osoba svoj jezik može da upotrebi za ispoljavanjeljubomore. Jezik, kao jedan od najmanjih delova tela, može dovesti dorasplamsavanja vatre koja uništava celokupne živote (Jakov 3:16). Niječudo što Biblija kaže da slučaju kada jedna osoba zloupotrebljavajezik, tada "pakao njega pali" (Jakov 3:2−8).

Ljubomora proždire čoveka, jer potiče od sotone. U stravi, ljubomora jeuništila i samog sotonu. On je zavideo Bogu. U svom ponosu je želeoda bude kao Bog, i to je dovelo do njegovog pada (Isaija 14:13−15).Zato je sotona srećan svaki put kada neki čovek upadne u klopku kojumu je pripremio. često je vrlo uspešan, jer su ljudi po prirodi ljubomorni.Ironija je u tome što taj isti deo tela, jezik, koji koristi da bi razgovaraosa Bogom i da bi ga veličao, čovek dopušta da ga sotona nadahnjuje.

Ljubomora počinje u umu. Ako se ne obuzda na vreme i ne doneseBogu (2. Korinćanima 10:5), uništava čovekov duševni život i postajeprepreka međuljudskim odnosima. Suptilna je. Ona je daleko opasnijaza čoveka kod koga se ukotvila, nego za osobu ka kojoj je usmerena.Poput bumeranga, vraća se zavidnoj osobi. Fenina je ovo doživela.Nije uspela da reši svoje probleme, iako joj je rešenje bilo nadohvatruke. Sve što je bilo potrebno da učini bilo je da posmatra i sledi primerAnine vere.

77

Fenina, žena koju je nadvladala ljubomora(1. Samuilova 1:1−8; Priče 6:24; 14:30; 27:4)

Pitanja:

1. Koje upadljive, neobične reči čitaš u izveštaju oFenininom stavu prema Ani?

2. Pošto je bila Jevrejka koja je imala decu, Fenina jebila privilegovana u odnosu na Anu koja nije imala decu.Zašto je, onda, na takav način postupala prema Ani?

3. Kako su okarakterisani zavist i drugi gresi navedeni uGalatima 5:19−21? Šta posebno na tebe ostavlja utisakkada ovaj greh upoređuješ sa drugima koji su tunabrojani?

4. Razmotri Feninin život u svetlu Priča 4:23 i 2.Korinćanima 10:5. Kakav zaključak izvlačiš?

5. Šta saznaješ o njenom životu kada ga razmatraš usvetlu Jakova 3:2−8?

6. Da li u tvom životu ima stvari koje želiš da ispravišnakon ovog proučavanja o Fenini? Moli se za to, a zatimodluči kako ćeš to uraditi.

78

Ana, zena koja je verovala u molitvu

Ana, žena kojaje verovala u molitvu

"Veliki ljudi na zemlji danas jesu ljudi koji se mole. Ne mislim na onekoji govore o molitvi; mislim na one ljude koji provode vreme u molitvi.Oni nemaju vremena. To vreme mora da se oduzme od nečeg drugog.To nešto drugo je važno, vrlo važno i neodložno, ali ipak još uvekmanje neodložno od molitve." (S. D. Gordon)

1. Samuilova 1:9−28 A Ana usta, pošto jeđaše i piše u Silomu; a Ilijesveštenik seđaše na stolici na pragu doma Gospodnjega. I ona tužna usrcu pomoli se Gospodu plačući mnogo. I zavetova se govoreći:Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje iopomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinje svoje, nego daš sluškinjesvojoj muško čedo, ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ, i britvaneće preći preko glave njegove.

I kad se ona dugo moljaše pred Gospodom, Ilije motraše na ustanjezina. Ali Ana govoraše u srcu svojem, usta joj se samo micahu, aglas joj se ne čujaše; stoga Ilije pomisli da je pijana. Pa joj reče Ilije:dokle ćeš biti pijana? Otrezni se od vina svojega. Ali Ana odgovori ireče: nisam pijana, gospodaru, nego sam žena tužna u srcu; nisampila vina ni silovita pića; nego izlivam dušu svoju pred Gospodom.Nemoj jednačiti sluškinje svoje s nevaljalom ženom; jer sam od veliketuge i žalosti svoje govorila do sad. Tada odgovori Ilije i reče: idi smirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, zašta si ga molila. A onareče: neka nađe sluškinja tvoja milost pred tobom! Tada otide ženasvojim putem, i jede, i lice joj ne beše više kao pre.

79

I sutradan uraniše, i pokloniše se Gospodu, i vratiše se i dođoše kućisvojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu ženu svoju, i Gospod se opomenunje. I kad bi vreme pošto Ana zatrudnje, rodi sina, i nadene mu imeSamuilo, jer reče, isprosih ga u Gospoda. Potom pođe onaj čovekElkana sa svim domom svojim da primese Gospodu godišnju žrtvu izavet svoj. Ali Ana ne pođe, jer reče mužu svojemu: dokle odojim dete,onda ću ga odvesti da iziđe pred Gospoda i ostane onde doveka. Ireče joj Elkana muž njezin: čini kako ti drago, ostani dokle ga ne odojiš;samo da hoće Gospod ispuniti reč svoju. I tako žena osta; i dojaše sinasvojega dokle ga ne odoji.

A kad ga odoji, odvede ga sa soobom uzevši tri teleta i efu brašna imeh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete bejaše jošmalo. I zaklaše tele i dovedoše dete k Iliji. I ona reče: čuj gospodaru,kako je živa duša tvoja, gospodaru, ja sam ona žena koja je stajalaovde kod tebe moleći se Gospodu. Molih se za ovo dete, i ispuni miGospod molbu moju, zašto sam ga molila. Zato i ja dajem njegaGospodu, dokle je god živ, da je dat Gospodu. I poklonoše se ondeGospodu.

Da li su nevolje u njenom braku delimično bile njena krivica? Da li jeona, kao i Sara, prisilila muža da uzme drugu ženu kada je otkrila dane može imati decu (1. Mojsijeva 16:1−2)? Ili nije mogla da odoliElaninoj ljubavi, pa je postala druga žena nakon što je on već biooženio Feninu?

U oba slučaja Ana očigledno nije predvidela dalekosežne posledicesvojih postupaka. Drugi brak je rezultirao strašnim jadom za sva tričlana takvog braka.

Možda Ana nije bila kriva. Da li je Elkana, jedan bogobojazan čovek,postao bigamista na sopstvenu inicijativu? Šta god da je bilo uzrok,njena iskustva su nesumnjivo bila bolna.

80

Duh Sveti nije smatrao da je neophodno da se ovi podaci zabeleže. AliBiblija kaže da je Ana bila žena koja je očigledno imala pristup Bogu.Put do Boga je bio otvoren na osnovu oproštenja od greha kroz žrtvekoje je njen muž, kao glava porodice, redovno prinosio Gospodu.

Ponekad neka osoba biva iskušana do same srži svoga bića, paizgleda da neka nevidljiva sila deluje tako da ugasi njen život. Ana sisigurno baš tako osećala. Nebrojene suze je prolila jer se osećala kaoda ju je Bog napustio, pošto nije imala dece. Druga žena njenog mužanikada nije propuštala priliku da je, dok prolazi pored nje, podseti na toda nema decu.

Elkana, želeći da uteši Anu, govorio joj je da je najviše voli. Zar jojnjegova ljubavi ne znači više nego deset sinova? Ona je bila srećna jerjoj je on tako izražavao ljubav, ali su joj ove reči, takođe, dale razlog darazmišlja i da se oseća još usamljenije. Zar se Elkana više ne nada daće ona imati dete?

Avram, sećala se, se borio sa Bogom zbog deteta (1. Mojsijeva15:2−6). Isak se, slično njemu, molio za svoju ženu (1. Mojsijeva25:21). I njihove žene su u kasnijem dobu rodile sinove koje takomnogo znače njenom narodu. Ti sinovi su bili deo Božjeg plana zaIzrael.

Bog! Jedino me On razume, jedino mi On može pomoći, mislila je.Vratila se u šator, sama. Tu je pala pred Gospodom, slomljenog srca,bez reči. U početku nije mogla ni da izgovori svoje reči, bila je bezglasa.

A onda, kada se njeno srce malo rasteretilo, njene usne su uzdisalemolitvu, iako se njen glas nije čuo. "Gospode nad vojskama..." počelaje. Način na koji mu je govorila pokazivao je kako ga je onadoživljavala. On je bio Bog nad vojskama na nebu i na zemlji, Gospodnad svim što je stvorio (1. Mojsijeva 2:1). Nebrojena vojska anđela je

81

stajala pred njim (1. Mojsijeva 32:1−2; Luka 2:13). On je bio Bog koji jeučinio mnoga čuda za izraelski narod.

Ove reči "Gospode nad vojskama" izražavale su njenu veru u njegovuveličinu i silu. (Komentator Metju Henri kaže da se ovde prvi put jednaosoba Bogu obraća na takav način.) U svetlu njegove veličine, ja samništa, mislila je. Samo sluga, sluškinja. Ove misli je ponovila tri puta.Reči su pažljivo birane. U svetlu svetog Boga, sebe je smatralabeznačajnom zemaljskom tvorevinom, pa ipak je želela da mu služi.Ovo je bila ispravna procena, jer ona − iako skromno ljudsko biće −mogla je da služi Bogu.

Shvatajući to, Ana je pred Boga stavila veliku molbu. Ona ga nijevređala tražeći malu uslugu. Čovek od multimilionera ne traži desetpara. Od tako velikog Boga čovek sigurno može očekivati ništa manjenego čudo − pravo čudo.

Ana se nije nejasno molila. Ona je iznela određen zahtev: "Bože, želimsina." Posle molitve, usledilo je njeno obećanje. "Onda ću ga ja datitebi za ceo njegov život, i britva neće preći preko njegove glave." Njensin, ako joj ga Bog podari, biće nazirej, čovek posvećen Bogu, čovekkoji neće piti vino i nikada se neće šišati (Sudije 13:3−5; Luka 1:15;Amos 2:12).

Ana je, u stvari, govorila: "Bože, ti znaš da želim da imam dete, alikoliko god da ga tražim za sebe, još više ga tražim za tebe". To jemoguće.

Vera njenog naroda, odnosno, vera sveštenika je izgubila svakismisao. Pokvarila se. Ana je, ipak, sačuvala svoju veru i sačuvala ječistom. Međutim, njen uticaj je bio ograničen. Ono što je zemlji bilopotrebno, bio je čovek koji bi postao spona između Boga i Božjegnaroda, koji bi premosti jaz i predvodio ih u novu budućnost.

82

Da li je Anino srce plakalo samo radi sebe, ili je ona plakala i zbogBožjeg i svog naroda? Da li je zbog toga njena molitva imala takodalekosežan uticaj? Da li je shvatala koji je njen deo koji može imati uduhovnom rešenju problema njenog naroda? Moguće je, iako je onošto je zapisano u Pismu suviše kratko da bi ukazalo na to.

Propadanje naroda i sveštenstva se takođe pokazalo i kroz Ilijev stavprema njoj. On je imao malo ljudskog razumevanja, malo saosećanja.

"Dokle ćeš biti pijana?" zajedljivo ju je upitao. "Otrezni se od vinasvojega." Sveštenik koji se nije usudio da se ozbiljno pozabavi svojimsinovima, nije se ustručavao da se tako obrati Ani. Starac je pokazaonedostatak uvida i slabu samokontrolu.

Njegove reči su, takođe, otkrile da u to vreme pijani ljudi i loše ženenisu bili naobična pojava u domu Božjem. Čak su i Ilijevi sinovi spavalisa ženama koje su se skupljale na vratima šatora od sastanka (1.Samuilova 2:22).

Međutim, Ana je bila u prisutnosti Božjoj, pa nije imala nikakvu želju dase brani ili opravdava. Nije pokazivala ni da se stidi ili da joj jeneprijatno, nego je u nekoliko reči objasnila svoju situaciju. Ilije jeodjednom postao ono što je trebalo da bude − sveštenik Božji. Kaopredstavnik Gospodnji, rekao je: "Idi s mirom, a Bog Izraelov da tiispuni molbu." On nije znao prirodu njene molbe, ali pod uticajemGospodnjim, on joj je rekao da je Bog čuo njenu molitvu.

Sa ovim rečima u njeno srce je ušao mir Božji koji prati svaku vernumolitvu (Filipljanima 4:6−7). Ona je svoje brige odnela Bogu i ostavilaih u njegovim rukama.

"A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje ostvarima koje ne vidimo," napisao je autor Poslanice Rimljanimamnogo vekova posle ovog događaja (Jevrejima 11:1). To je ono što je

83

Ana doživela. U njeno srce je ušla sigurnost da da je njena molitvauslišena. Spolja gledano, promena je bila izvanredna − vratio joj seapetit i njeno lice više nije odražavalo ni tračak tuge. Živela je svojuveru, pouzdajući se u Boga na takav način da su i drugi ljudi toprimetili.

Samilo, što znači "isprosih ga u Gospoda", rođen je godinu danakasnije. Zatim, samo njeno ime − "ljubazna" ili "dobra" − počelo je dadobija smisao. Umesto da bude zanemarena žena, ona je postalaizuzetno privilegovana, jer je njena molitva postala tačka preokreta uistoriji.

Nije prošlo dugo, a Božja Reč se ponovo čula u celom Izraelu (1.Samuilova 4:10). Bog se otkrivao kroz Samuila, čak i dok je Samuilobio još dečak. Od Dana, daleko na severu, do Versaveje, skroz najugu, ljudi su znali da je Samuilo prorok postavljen od Boga (1.Samuilova 3:19−21). Ljudi su se okrenuli od idola i počeli su da služeBogu. Kovčeg Gospodnji, koji su oteli Filisteji kao plen i obeščastili ga,vraćen je (1. Samilova 6 i 7). Filisteji su sklopili mir sa Izraelcima, jer jeruka Gospodnja bila podignuta protiv Filisteja svih dana Samuilovogživota. Ponovo su osvojeni gradovi koje su bili izgubili u ratovima.

Anina vera je živela u njenom sinu. Vekovima kasnije, njegovo ime jebilo ubrojeno među heroje vere (Jevrejima 11:32−33), jer je on biojedan od onih koji je verom pokorio carstva.

Samilo, koji je rođen kao odgovor na molitvu i koga je ime stalnopodsećalo na to, postao je čovek molitve. On je smatrao da je greh akose narod ne moli (1. Samuilova 12:23). Možda je ovaj stav ključ zamnoge odgovore koje je dobio.

Samo će večnost otkriti šta Izrael, kome je služio kao prorok, svešteniki sudija, kao i milioni onih koji su proučavali njegov život, dugujuSamuilovom životu i službi.

84

O, Ana, zar nisi bila srećna kada si videla rezultate molitve koja ti jebila uslišena? I zar nisi bila privilegovana kao Sara i Reveka, da vidiškako tvoje dete igra takvu ulogu u istoriji?

Marija, Hristova majka, sigurno je bila pod uticajem Anine molitve kao injena dirljiva pesma hvale kada je veličala Boga (Luka 1:46−55). Anaje divno provodila vreme u toku tog perioda kada je dete raslo oduzrasta bebe do dečkića. Ali, to vreme je brzo prošlo. I čim je Samuilopostao dečak, ona je ispunila svoje obećanje i vratila ga Bogu od kojegga je primila. Od tada, viđala ga je samo jednom godišnje, kada su onai njen muž Elkana prinosili žrtve u Silu (1. Samuilova 2:19−21).

Njena molitva je po svojoj prirodi bila radikalna. Takvo je bilo i njenoposvećenje. Ona je svakoga dana Samuila prinosila Bogu, pouzdajućise da će Bog zaštititi Samuilovu veru usred pokvarenosti koju je videlau Iliji i njegovim sinovima.

Molitva, vera i posvećenje su i dalje obeležavali njen život, jer Ana jeznala da onaj ko sve preda Bogu, zauzvrat će primiti mnogo više. Bognikada nikome neće ostati dužan. Dao joj je još petoro dece.

Zašto je Ana mogla da računa na to da su joj molitve uslišene? Jer jeispunila Božje preduslove. Ovi preduslovi nisu bili uredno sabrani ujednom odeljku Pisma, nego su to bili principi koje je ona, u svomhodanju sa Bogom, osećala i poznavala. Ovo je sadržavalo i sledeće:

1. Molitva je uslišena jer su oprošteni gresi (Psalam 66:13−19).

2. Molitva u Božje ime, i objavljivanje Božje veličine (Jovan 16:24).

3. Bila je pod utiskom sopstvene ništavnosti (2. Samuilova 7:18−29).

4. Formulisala je jasnu, dobro definisanu molbu (Matej 7:7−11).

85

5. Želela je da se ispuni volja Božja i da se Njegovo carstvo uveća (1.Jovanova 5:14−15).

6. Molila se u veri (Jevrejima 11:6; Matej 21:22).

86

Ana, žena koja je varovala u molitvu(1. Samuilova 1:9−28. Vidi i sve stihove u poglavlju oFenini.)

Pitanja:

1. Pročitaj Sudije 21:25 i 1. Samuilovi 1:11−36. U kakvojsituaciji je bio njen narod, nacionalno i duhovno?

2. Pažljivo uporedi Aninu molitvu sa Gospodnjommolitvom (Matej 6:9−13). Koje sličnosti uviđaš?

3. Na osnovu čega možeš zaključiti da je Ana smatralada joj je molitva uslišena?

4. Šta te najviše pogađa u vezi sa Aninomposvećenošću Bogu?

5. Anina pesma slavljenja (1.Samuilova 2:1−10) otkrivanjene najdublje misli. Šta ona misli o Bogu?

6. Šta je Ana primila zauzvrat za sina koga je posvetilaBogu? (1. Samuilova 2:21) Šta to dokazuje?

7. Kakve promene vidiš u Izraelu, nacionalno i duhovno,nakon Samuilovog dolaska? (1. Samuilova 3:19 do 4:1;poglavlja 6 i 7)

8. Kako Anin primer može uticati na tvoj molitveni život?

87

Carica od Sabe, zena koja je zelela da bude mudrija

Carica od Sabe,žena koja je želela da bude mudrija

"Od prekjuče sam pozvana na zadatak tako težak da ga niko, ko makari na trenutak razmisli o njegovom značaju i težini, ne bi poželeo, ali istotako toliko divan da sve što mogu reći jeste − ko sam ja da sam takoprivilegovana da to radim." (Kraljica Julijana holandska)

1. Carevima 10:1−10,13 A carica Savska ču glas o Solomonu i oimenu Gospodnjem, i dođe da ga iskuša zagonetkama. I dođe uJerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nošahu mirise i zlatavrlo mnogo i dragoga kamenja; i došavši k Solomonu govori s njim osvemu što joj beše u srcu. I Solomon je odgovori na sve reči njezine;ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio. A kad caricaSavska vide svu mudrost Soplomonovu i dom koji beše sazidao, i jelana stolu njegovu i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih iodelo njihovo, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice, kojeprinošaše u domu Gospodnjem, ona dođe izvan sebe; pa reče caru:istina je što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrostitvojoj. Ali ne hteh verovati što se govoraše dokle ne dođem i vidimsvojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrotanadvisuju glas koji sam slušala. Blago ljudima tvojim, blago slugamatvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju. Da jeblagosloven Gospod Bog tvoj kome si omilio, pa te posadi na prestoIzrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš ideliš pravdu. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlomnogo mirisa i dragog kamenja: nikad više ne dođe toliko takvih mirisakoliko dade carica Savska caru Solomonu.

88

A car Solomon dade carici Savskoj što god zaželje i zaiska osim onogašto joj dade sam po mogućstvu cara Solomona. Potom ona otide i vratise u zemlju svoju sa slugama svojim.

Matej 12:42 Kraljica juga ustaće na sudu sa ovim naraštajem i osudićega; jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Solomonovu mudrost, a vidiovde je nešto više od Solomona.

Dugački karavan je lagano mileo duž strmog puta od Jerihona doJerusalima. Natovarene kamile su povijenih glava nosile terete. čovekkoji je brinuo o njima, terao ih je napred, znajući da se približava krajdugačkog puta.

Žena u središtu te grupe, koja je organizovala ovo putovanje, pitala seda li će se ovo naporno putovanje isplatiti. Nedeljama su putovali da biprešli nešto oko četiri hiljade kilometara. Hladne noći i vreli daniizgledali su beskrajni. Okolina je bila tako spržena suncem i takoneprijatna kao mesečeva površina. Najgore od svega bile suiznenadne oluje i snažni vetrovi pustinje.

Ali u svom srcu je znala da mora ići. Kod kuće u njenoj carskoj palati uSabi, ona je stalno slušala o Solomonu, izraelskom caru, o čoveku kojije izgleda bio izuzetno bogat i neverovatno mudar. Njegova slava jebila poznata po celom Istoku. Cela zemlja se savetovala saSolomonom, da bi čula mudrost koju je Bog stavio u njegovo srce (1.Carevima 10:24). Mnogi carevi su ga posećivali i savetovali se sa njim.Darovali su ga vrlo bogatim darovima (2. Dnevnika 9:22−24).

Ona je imala mnogo pitanja − o njenom ličnom životu, o njenim carskimdužnostima, o Bogu.

Ono što je u glasovima o caru Solomonu bilo izuzetno, bilo je to što suoni uvek bili vezani za ime Gospodnje. Govorilo se da je Jahve, BogIzraela, bio izvor njegovog napretka. Ona sama je poznavala mnoge

89

bogove − bogove mora, zemlje, rata, vina, dana i noći, ali oni nikadanisu nijednom problemu dali rešenje. Da li će ovaj biti u stanju da toučini?

Način na koji je carica odredila svoje prioritete dokazuje da je bilamudra žena. U svojoj mudrosti, ona je prihvatila ograničenja svogaznanja i uvida. Želela je da više sazna i bila je spremna da podnesemnoge žrtve da bi stekla mudrost. Njeno vreme, novac i trud su služiliza postizanje ovog cilja.

Prava mudrost ide ruku pod ruku sa poniznošću. Carica od Sabe je biladovoljno ponizna da spoljašnjem svetu kaže da traga za nečim većim ida nije zadovoljna svojim stanjem. Svako ko je video karavan kojiprolazi, znao je da je carica od Sabe na putu za Jerusalim da sesavetuje sa mudrim Solomonom.

Dok je prilazila poslednjoj krivini na putu, ugledala je grad Jerusalimsmešten na planinama. Neke od dominantnih građevina privukle sunjenu pažnju, posebno careva palata i Hram njegovog Boga. Njenumorne kamile bile su savijene pod skupocenim teretima retkih začina,zlata i dragog kamenja; bila je to vrednost koja se nije mogla niproceniti. (Procenjuje se da bi sto i dvadeset talanata zlata danas imalovrednost od oko 26 miliona dolara.)

Solomon, deseti Davidov sin, a drugi iz njegovog braka sa Vitsavejom,bio je treći izraelski car. Po Božjoj volji prorok Natan ga je nazvaoJedidija, što znači "mio Gospodu, ili :onaj koga Bog voli" (2. Samuilova12:24−25). Kada je od svog oca nasledio tron, Bog mu se jedne noćijavio u snu i pitao ga: "šta hoćeš da ti dam?" Odgovor mladog čovekaje ukazivao na njegovu poniznost i zavisnost: "Daj, dakle, služisvojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavatidobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom?" (1.Carevima 3:5−14). Njegov odgovor je bio tako ugodan Bogu da mu jebogatstvo i čast dodao mudrosti, koja je bila tako velika da joj nigde

90

nije bilo ravne. Solomon se isticao i izdigao iznad svih drugih careva.Njegov narod je doživeo zlatno doba svoje istorije.

U to vreme egipatske istorije, Asirija i Vavilon su bili slabi. Slavni daniHomerove grčke još nisu nastupili. Izrael je bio najmoćnije carstvo nasvetu. Jerusalim je bio najlepši grad. Nijedan grad se lepoti nije mogaomeriti sa Hramom. U tom okruženju, jedan monarh je išao u posetudrugome. To nije bila državna poseta, nego privatne prirode.

Razgovor je bio podsticajan. Carica je bila dovoljno ponizna da pokažeglad za mudrošću. Shvatila je da je Solomon bio otvoren čovek −osoba sa naizgled neograničenim razumevanjem. Slično njoj, i on jeispunjavao visoku, ali usamljenu ulogu vladara. Zato je on bio neko koje mogao potpuno da je razume. I on se borio sa istim problemima.

Na njeno iznenađenje i divljenje, nije bilo pitanja predubokog ilipreteškog za njega. Imao je odgovor na sve. Videla je da ga je stvarnoBog blagoslovio. Ne samo da je ima intelektualnu mudrost, nego irazboritost i znanje koji su bili primenjivi u praktičnim svakodnevnimprilikama. Ona je to uvidela u načinu na koji je njegova kuća bilasagrađena, u načinu ponašanja njegovih slugu i službenika, u kvalitetunjegovih jela i u raznovrsnosti pića. Svaki detalj njegovog života bio jeprožet mudrošću. Njegova vera u Boga je, takođe, uticala na svakiaspekt njegovog života. Bio je čist. Bio je stvaran. Bio je središtenjegovog postojanja.

Car Solomon je nju ne samo uključio u svoje svakodnevne dužnosti,nego je sa njom razgovarao o tome kako je služio Bogu. Tako je onaotkrila pravu tajnu njegovog uspešnog života. Kada je Solomonprinosio Bogu svoje žrtve paljenice, on se poistovećivao sa nedužnomživotinjom koja je ubijana umesto njega, za njegov greh (3. Mojsijeva1:1−9; 9:7). Ovo je carici od Sabe otkrilo seme istine.

Solomonov život je bio slobodan jer su njegovi gresi bili oprošteni; ova

91

istina se zasnivala na onome što je Bog rekao da se čini. Prolivena krvjednog nedužnog stvorenja garantovala je da on − krivac − može daživi u potpunoj slobodi (3. Mojsijeva 17:11). Njegova zajednica saBogom bila je izvor celokupne njegove mudrosti, shvatanja (Izreke 2:6;9:10) i napretka (Izreke 10:22).

Otkrila je da je Solomonov životni cilj bio ne da nauči i da poučava omudrosti, nego da se boji Boga. Solomon je držao njegove zapovesti iizjavljivao je da je to bilo baš ono što je Bog želeo od svih ljudi,uključujući i careve (Propovednik 12:9−13).

Carica je bila zapanjena. Nije imala reči. Prevaziđena su i njenanajveća očekivanja. "Nisam verovala onome što sam čula o tvojojmudrosti, rekla je. "Izgledalo je suviše svemoćno. Ali prava istinadaleko prevazilazi glasine. Nisam čula ni polovinu."

Carica je zavidela ljudima koji su služili ovog cara, onima nad kojima jeon imao vlast. Ona je priznala da mudrost treba ceniti iznad svegaostaloga (Izreke 8:11). Najneobičnije je bilo to što je ona izjavila da jeSolomon dar Božje ljubavi Božjem narodu, da bi se narodom dobroupravljalo.

Ona je mentalno i materijalno obogaćena kroz susret sa caromSolomonom. Car je ljubazno i darežljivo sa njom podelio ne samosvoje ogromno znanje, nego i bogatstva koja su prevazišla skupocenedarove koje je ona njemu donela (2. Dnevnika 9:12). Vrednostnajdragocenijeg dara koji je primila ne bi mogao da se unovči. Jer to jebilo znanje koje je stekla o Bogu koji je izvor prave mudrosti(Propovednik 2:26).

Carica od Sabe je bila žena koja je stvarala istoriju. Čak je i IsusHristos nju navodio kao primer. Hvalio je što nije štedela ni novca, nitruda da bi čula Solomonovu mudrost. Tim postupkom ona je osudilaone koji mudrost nisu shvatali ozbiljno. Ona je divan primer toga koliko

92

je važno da se stvari u vezi sa Bogom bliže istražuju. Ona je dokazalada je to duboko shvata kada je prihvatila mogućnost da nauči od nekogdrugog − od nekog mudrijeg od nje same (Efescima 5:16). On nijesamo slušala glasine o tome kako je car Solomon mudar čovek. Ona jeučinila sve što je mogla da ga ispita da bi otkrila izvor njegove mudrosti(Izreke 2:1−6).

Ali, da li je ona bila samo intelektualno obogaćena? Da li je to bilonjeno jedino zadovoljstvo? Ili se njeno srce ispružilo ka samom Bogu,Izvoru mudrosti (Isaija 11:2; 1. Korinćanima 1:30), Bogu sa kojim čak niSolomon nije mogao da se uporedi? Jer najveća mudrost potiče ne izuma, nego iz srca. Očekivanja takvog čoveka neće se izjaloviti (Izreke24:14).

Jakov, realan apostol, posle hiljadu godina je napisao da čovek samsebe vara kada sluša poruku, a ne praktikuje je. On je kao osoba kojasvoj odraz vidi u ogledalu, shvata da je potrebna promena, a onda uvezi sa tim ne učini ništa. (Jakov 1:22−24).

Da li je carica zaista bila mudra? Da li je u potpunosti razumela sve štojoj je Solomon rekao? Da li je primenila mudrost koju je videla uSolomonu? Da li se njeno srce promenilo? Da li je ispunila ciljeveplana koje je postavila sebi? (2. Korinćanima 8:10−11). U potpunosti?

Njeno traganje bi bilo neuspeh ako nije pronašla Boga. Tada bi onabila tragična ličnost, a ne savršeni primer kakav jeste. Biblija na ovapitanja ne odgovara direktno. Ali, možda odgovor možemo pronaći uIsusovim rečima kojima je On stavlja iznad Judejaca. Navodeći je kaoprimer nekim farisejima i književnicima u njegovom dobu. Zar ovo nijedokaz da je ona naučila lekcije? Carica od Sabe je bila žena koja niještedela ni blaga, ni truda da bi postala mudrija.

93

Carica od Sabe, žena koja je želela da bude mudrija(1. Carevima 10:1−10,13; Matej 12:42)

Pitanja:

1. Sa čime je Solomonova slava, za koju je carica odSabe čula, bila povezana?

2. Kako je ona pokazala stvarno interesovanje da imakoristi od njegove mudrosti?

3. Šta dalje pokazuje njenu otvorenost da uči? Do kojihje zaključaka ona došla nakon što je sve videla svojimočima?

4. Šta smatraš najizuzetnijim zaključkom oveneznabožačke carice?

5. Gospod Isus je hvali za ozbiljnost sa kojom je tražilaSolomonovu mudrost. Imaš li ikakav razlog da zaključišda je nju ta poseta odvela u lično zajedništvo saBogom?

6. Smatraš li je dobrim primerom, ili upozorenjem zatebe? Šta možeš učiniti sa ovim što si o njoj naučila?

94

Udovica iz Sarepte, zena koja je prihvatila izazov vere

Udovica iz Sarepte,žena koja je prihvatila izazov vere

"Vera nije tek neki čin, nego niz postupaka. Ona je stav srca kojiodržavamo, bespogovorna poslušnost. Vera mora imati božanskugaranciju na kojoj se zasniva, a pronalazi je u Božjim obećanjima."(Osvald J. Sanders)

1. Carevima 17:7−24 Ali posle godinu dana presahnu potok, jer nebeše dažda u zemlji. Tada dođe njemu reč Gospodnja govoreći: ustani,idi u Sareptu sidonsku i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženiudovici da te hrani. I ustavši otide u Sareptu; i kad dođe na vratagradska, gle, žena udovica kopljaše onde drva; i on je dozva i reče joj:donesi mi malo vode u sudu da se napijem. I ona pođe da donese; aon je viknu i reče: donesi mi i hleba malo. A ona reče: tako da je živGospod Bog tvoj, nemam pečena hleba do grst brašna u zdeli i maloulja u krčagu; i eto kupim drvca da odem i zgotovim sebi i sinu svojemuda pojedemo, pa onda da umremo. A Ilija joj reče: ne boj se, idi zgotovikako si rekla, ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga, i donesi mi paposle gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev:brašno se iz zdele neće potrošiti, niti će ulje u krčagu nestati dokle nepusti Gospod dažda na zemlju. I ona otide i učini kako reče Ilija. I jede iona i on i dom njezim godinu dana; brašno se iz zdele ne potroši, nitiulje u krčagu nesta po reči Gospodnjoj koju reče preko Ilije. A posletoga, razboli se sin ženi domaćici, i bolest njegova bi vrlo teška, takoda izdahnu. I ona reče Iliji: šta je tebi do mene, čoveče Božji? Jesi lidošao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina? A onjoj reče: Daj mi sina svojega. I uzev ga iz naručja njezina odnese ga ugornju klet, gde on seđaše i položi ga na postelju svoju. Tada zavapika Gospodu i reče: Gospode, Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje

95

sam gost tako ucvilio umorivši joj sina? I pruživ se nad detetom tri putazavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati udete duša njegova. I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete dušanjegova i ožive. A Ilija uzev dete, snese ga iz gornje kleti u kuću i dadega materi njegovoj, i reče Ilija: vidi, živ je tvoj sin. A žena reče Iliji: sadaznam da si čovek Božji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina.

Živela je u malom lučkom gradu Sarepti između Tira i Sidona u Fenikiji.Njen muž je bio umro. Ona i njen sin su takođe bili skoro na samrti, jerje u zemlji vladala strašna suša. Danima nije bilo kiše. Zalihe vode subile iscrpljene, pa zemlja nije mogla da rađa žito. Zalihe hrane sunestajale i nisu mogle da se nadoknade. Poteškoće svakodnevnogživljenja su bile nepremostive, ne samo za ovu udovicu, nego i za svestanovnike zemlje.

Ostalo joj je još samo malo brašna i ulja − tek toliko da pripremiposlednji obrok za sebe i dete. Kada to pojedu, jedino mogu još dačekaju smrt. Izašla je napolje da sakupi drva i da pripremi poslednjiobrok. Kada je došla na gradska vrata, ugledala je čoveka u dugačkoj,mekanoj odeći pričvršćenoj kožnim kaišom. Nije ga poznavala jer je biostranac. Bio je to Ilija, prorok u Izraelu.

Pozvao ju je i zamolio da mu donese malo vode u sudu da pije.

Shvatila je da je on sveti čovek. To je videla po njegovoj odeći. Iakonije imala vode u zalihama, shvatila je da ne može da ga razočara.Ona mora učiniti ono što od nje traži. Ilijin Bog nije bio i njen bog. Onaje bila neznaboškinja. Ali je već dovoljno slušala o izraelskom Bogu, daje prema njemu osećala duboko strahopoštvanje. Kada se okrenula dase vrati kući po vodu, on joj je rekao: "Donesi mi i i malo hleba."

Ona mu je objasnila situaciju rečima: "Tako da je živ Gospod Bog tvoj,nemam pečenog hleba. Sve što imam jeste pregršt brašna u zdeli imalo ulja u krčagu. Izašla sam da sakupim granje da bih to pripremila

96

za mog sina i mene, da pojedemo, pa da umremo." Očekivala je da ćenjena sumorna priča njega ubediti da ona, nažalost, ne može da ispuninjegov zahtev. Ali, to se nije desilo, jer je on odgovorio: "Ne plaši se. Idii spremi obrok, kao što si nameravala, ali prvo spremi meni mali kolač idonesi mi ga. Posle toga spremi za sebe i svog sina. Jer Gospod BogIzraelov obećava da se brašno iz zdele neće potrošiti i ulja iz krčaganeće nestati sve dok Gospod ponovo ne pošalje kišu na zemlju."

Ona nikada pre nije imala ništa što se ne bi potrošilo. Lično nikada nijeimala ništa ni sa Bogom izraelskim. Iako je ovaj čovek govorio u imeGospodnje, šta je njoj garantovalo da ga je poslao Bog? Ona je bilaspremna da preuzme rizik, ali je morala da razmišlja o životu deteta −njenog jedinog deteta.

Od ove žene iz nežabožačkog naroda je traženo da učini veliki korakvere. Pred nju je stavljen izazov da poveruje reči čoveka onda kadanije imala nikakav dokaz da je on čak i sluga Božji. Kako je mogla damu veruje?

Međutim, ona je osetila autoritet u glasu toga čoveka. Odlučila je dapreuzme rizik. I kada je proroku poslužila jelo, i dalje je bilo brašna iulja za nju i njenog sina!

Vera se ne može odvojiti od objekta u koji se veruje. Bez pouzdanostiobjekta, vera postaje neobuzdana emocija ili pretpostavka bez ikakvogobećanja koji će je održati. Vera se ne može odvojiti od Reči Božje.

Ovo čudo se ponavljalo mnogo dana. Iskustvo je bilo slično onome štosu Izraelci doživljavali u pustinji − Bog se stalno brinuo za njihov hleb(2. Mojsijeva 16). Ovo je za njenu veru postao svakodnevni izazov.Hrane je bilo tako oskudno, da nikada nije mogla da ostavi na stranu ipouzda se u to. Mogla je jedino da se pouzda u Božje obećanje.

Tako, svakoga dana, jedan čin vere se tražio od nje, vere u reč koja joj

97

je bila izrečena. I svakoga dana su ona, njen sin i Ilija doživljavali čudo,jer je svakoga dana bilo dovoljno za sve njih da jedu. Ovo se dešavalomnogo dana. Njena vera se ukotvila u Bogu.

A onda se desilo nešto što nije mogla da razume. Ilija je došao da živiu njenom domu; koristio je sobu na spratu. Pisac Jevrejima poslanicekaže da gostoljubiva osoba može da ugosti i anđele, a da toga ne budesvesna (Jevrejima 13:2). To je bilo i njeno iskustvo. Anđeo smrti, koji jeužurbano radio u vreme gladi, nije zakucao na njena vrata i ona nijepostala njegova žrtva.

Zato joj je bilo potpuno neshvatljivo zašto se njen sin iznenadarazboleo. Čak i pre nego što je uspela da kaže proroku, sin joj je umro.Nije shvatala! Zašto je Bog dete držao u životu za vreme gladi, da bionda dopustio da umre? Smrt je vrebala svoju priliku iz sasvimdrugačijeg ugla. To ju je zbunjivalo.

Kroz prisustvo svetog čovek u njenoj kući, ova žena je shvatila da jegrešna. Da li je zbog toga njen sin umro? Da li je greh tražio kaznu?Proroka je suočila sa tim pitanjem. Bila je očajna.

"Daj mi tvog sina," rekao je Ilija. Uzeo je mrtvog dečaka odneo ga usobu i stavio ga na svoj krevet. Zatim se sa Bogom hrvao u molitvi zadečaka. "O, Gospode, Bože moj, zar si unesrećio ovu udovicu kod kojesam se hranio, jer si joj ubio sina? Vrati dušu ovom detetu," vapio je,dok se ispružao nad detetom tri puta. Izgledalo je kao da hoće da svojživot i toplinu svoga tela prenese u to hladno, nepomično telo dečaka.Na njegovu neizrecivu radost, Bog mu je uslišio molitvu. Video je kakose život vraća u dete. Majci je vratio živog sina.

U međuvremenu, udovica je imala krizu vere. Čudo umnožavanjahrane je ojačalo njenu veru − prorok je bio u pravu. On je stvarnogovorio Reč Božju. Mogla je da mu veruje. Nikada ranije to nijeiskazala rečima. Tako je bila blisko povezana sa trenutnom dramom,

98

tako zarobljena iznenađenjem i tako šokirana, da nije mogla da shvatida je Bog za nju činio nešto divno.

Duboka patnja treba da podstakne veću veru. Međutim, takva veramora prvo da se proveri. Bog želi da zna njenu vrednost, pa zatodopušta patnju. Vera koja ostaje nakon testa patnje je čista (1. Petrova1:6−7; 4:12−13).

Kasnije, kada se glad okončala, ona se u sećanju vraćala u te dane idoživljavala dupli blagoslov, jer ne samo da je doživela da joj se životprodužava dan po dan, nego je doživela i da njeno dete vaskrsne.Vaskrsenje njenog malog sina je prvi biblijski zapis o jednoj osobi kojaje podignuta iz mrtvih.

Kao rezultat ovog iskustva, ona je jasno pokazala svoju veru: "Sadaznam da si ti čovek Božji i da su reči koje govoriš istina." Nikada višenije sumnjala u Božju Reč. Drugi ispit vere je bio mnogo teži od prvog,ali ga je ona prošla, sazrela i obogatila duhovno.

Ova čuda se nisu desila u Izraelu. Zar među Božjim narodom nijemogao da se nađe niko da pomogne Božjem ugroženom proroku,nego među ovima koji su ga odbacili da bi služili Valu? Da li je Bog bioprimoran da traži pomoć izvan granica Izraela? U tom teškom perioduistorije Božjeg naroda, Bog je održavao u životu svog slugu pomoćuneznabožačke žene, udovice koja je prihvatila izazov da poveruje uBožju Reč.

Ova žena je naučila da Bog visoko vrednuje i nagrađuje veru(Jevrejima 11:6). Ona je postala osetljiva na nevidljivi, ali ipak vrlostvaran svet vere. Provera kroz koju ju je Bog proveo omogućila joj jeda razume stvarnost, sigurnost i dokaz Božje vernosti (Jevrejima11:1−2).

99

Udovica iz Sarepte, žena koja je prihvatila izazovvere(1. Carevima 17:7−24)

Pitanja:

1. U kakvoj su situaciji bili udovica iz Sarepte i njen sin,kada ih je Ilija sreo?

2. Opiši obim Ilijinog zahteva. Kakav joj je ogromanzahtev pred veru postavio ovim zahtevom?

3. Kakva je bila njena reakcija? Šta je ona svojomreakcijom dokazala?

4. Dugo vremena je ova porodica zavisila od Božjegčuda umnožavanja hrane. Šta smatraš najvažnijimiskustvom koje je udovica u toj situaciji imala? (Uporedisa 2. Mojsijevom 16 i Matejem 6:25−34).

5. Prva Petrova 1:6−7 traži iskušavanje prave vere.Pročitaj ponovo 1. Carevima 17:17−24, posebnoposlednji stih. Kako je udovica ovo doživela i kako jepodnela probu?

6. Da li dobar primer ove žene tebi nudi izazov? Da liuviđaš načine na koje svakodnevno možeš boljepraktikovati svoju veru? Ako da, hoćeš li to učiniti?

100

Sunamka, zena koja je kreativno razmisljala

Sunamka, ženakoja je kreativno razmišljala

2. Carevima 4:8−22, 32−37 Posle toga, jednom iđaše Jelisije krozSunam, a onde bejaše bogata žena, koja ga zaustavi da jede hleba; iotade kad god prolažaše, uvraćaše se k njoj da jede hleba. I ona rečemužu svojemu: gle, vidim da je svet čovek Božji ovaj što sve prolaziovuda. Da načinimo malu klet, i da mu namestimo postelju i sto istolicu i svećnjak, pa kad dođe k nama neka se tu skloni. Potom ondođe jednom onamo, i ušav u klet počInu onde. I reče momku svojemuGijeziju: zovi Sunamku. I on je dozva; i ona stade pred njim. I on rečeGijeziju: kaži joj: eto staraš se za nas svakojako; šta hoćeš da tiučinim? Imaš li što da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živimusred svojega naroda. A on reče: šta bih joj dakle učInio? O Gijezijereče: eto nema sina, a muž joj je star. A on reče: zovi je. I on je dozva,i ona stade na vratima a on reče: dogodine u ovo doba grlićeš sina. Aona reče: nemoj , gospodaru moj, čoveče Božji, nemoj varati sluškinjesvoje. I zatrudni žena, i rodi sina druge godine u isto doba, kao što jojreče Jelisije. I dete odraste. I jednom izide k ocu svojemu, k žeteocima;i reče ocu svojemu: jaoh, glava, jaoh glava! A on reče momku: nosi gameteri. I on ga uze i odnese materi njegovoj i leža na krilu njezinu dopodne, pa umre. Tada otide ona gore, i namesti ga u postelju čovekaBožjega, i zatvorivši ga izide. Potom viknu muža sovjega i reče mu:pošalji mi jednoga momka i jednu magarciu da otrčim do čovekaBožjega i da se vratim.

I Jelisije uđe u kuću, i gle, dete mrtvo leži na njegovoj postelji. I ušavzatvori se s detetom i pomoli se Gospodu. Potom stade na postelju ileže na dete metnuv usta svoja na usta detetu, i oči svoje na očinjegove, i dlanove svoje na njegove dlanove, i pruži se nad njim, te se

101

zagreja telo detetu. Potom usta, i pređe po kući jednom tamo i jednomamo, potom otide opet i pruži se nad detetom. I kihnu dete sedamputa, i otvori dete oči svoje. Tada dozva Gijezija i reče mu: zoviSunamku. I on je dozva, te dođe k njemu. I on joj reče: uzmi sinasvojega. I ona ušavši pade k nogama njegovim, i pokloni mu se dozemlje, i uzevši sina svojega otide.

Sa nekoliko oštrih crta, Biblija opisuje njen lik − velika, bogata žena,udata za starijeg muškarca, bez dece. Ime joj se ne spominje.Nazvana je Sunaka po imenu svoga grada.

Sunam je bio smešten nešto severnije od Jezraela, blizu Naina, gradakoji je postao poznat posle skoro 900 godina, jer je Isus u tom gradupodigao iz mrtvih sina jedne udovice.

Biblija ne ostavlja sumnju da je muž bio glava porodice. Ali, to nijeznačilo da je žena bila robinja koja je tek mogla da da svoj pristanak −osoba koja nije pokazivala ličnu inicijativu. Sunamka je bila energičnija,jer je bila mlađa u tom paru. Ona je iznosila ideje, ali ih je sprovodilatek posle razgovora sa svojim mužem. Ona je sa njim delila svojeplanove, pa je donošenje odluka bio zajednički posao.

Zreli karakteri ne žele da dominiraju. Naprotiv, oni se trude da uharmoniji rade zajedno, da bi brak funkcionisao po Božjoj volji. Ovo sedešava čak i kada drugi faktori, kao što su razlika u godinama, nisunajpovoljniji. Bog je stvorio svako ljudsko biće kao jedinstveno. Odsvakog pojedinca zavisi − muža ili žene − da li će ostvariti svoje darovei upotrebiti ih u njihovom punom potencijalu.

Sunamka je bila izuzetno bogata i lako je mogla dozvoliti da postanenedisciplinovana, da samo uživa u svemu što novcem može da kupi.Pošto je bila bez dece, a sa starim mužem, lako se moglo desiti davodi besmislen i besciljan život, život samosažaljenja. Ali, ona nije takoživela.

102

Ova žena je bila vrlo zainteresovana za svet oko sebe. Prvo je mislilana druge ljude, pa tek onda na sebe. Ona je vrlo brižljivo posmatralasvoju okolinu, pa je među mnogima koji su svakodnevno prolazili porednjene kuće zapazila jednu izuzetnu osobu. S obzirom na to da je bilagostoljubiva, pozvala ga je na ručak, jer je shvatila da je on stvarno bioneobična osoba. Bio je to prorok Jelisije.

Dok je ona, kao domaćica, brinula za svoje svakodnevne obaveze,zapitala se: šta bih mogla da učinim za Božjeg slugu? Sinula joj jejedna, posebno za njeno vreme, vrlo originalna ideja − Pripremiću mugostinsku sobu! Ne privremenu, nešto kao šator, nego nešto solidno itrajno. Uz pomoć svoga muža, sagradila je gostinjsku sobu za Jelisijuna gornjem spratu kuće.

Sunamka, u želji da služi Bogu, od Boga je i dobila kreativnu ideju.Stvorila je nešto novo, nešto korisno za njegovu službu.

Tu u sobi su bili krevet, sto, stolica i svećnjak. Tu je načinila sobu ukojoj je Jelisije mogao da radi i da spava. Ništa nije zaboravila.

Tako je Jelisije ostao sa njima. Sve je bilo sređeno za dužu i višekratnuupotrebu. Bez sumnje, tu je bilo mesta i za njegovog slugu Gijezija.Uživala je u tome da svojim novcem izdržava Gospodnjeg proroka.Umesto da Jelisiji ponudi novac kojim bi se on sam snalazio za hranu iprenoćište, ona se potrudila da za njega izgradi novi deo kuće. Delećisa njim svoje imanje, ona je dala od sebe. Kao rezultat toga, usledila jeBožja nagrada.

Jelisije je po Gijeziju ovoj ženi postavio pitanje: "Pošto si se tolikopotrudila oko nas, šta mi možemo učiniti za tebe?"

Zahvalna žena je odgovorila da ona nema nikakvu molbu, jer ima svešto joj je potrebno. Gijezije koji je sve posmatrao, naknadno je svomgospodaru ukazao na sledeće: "Ona nema sina, a muž joj je star."

103

Ali, kada je primila obećanje da će dobiti sina, nije se usudila dapoveruje u to. "Nemoj, gospodaru moj, čoveče Božji; nemoj da varašsvoju sluškinju." Ali, nije bilo prevare. Bila je to stvarnost. Božanskastvarnost! Godinu dana kasnije, rodila je sina.

Jednoga dana, kada je dečak imao tri ili četiri godine, pridružio sesvom ocu u poljima. Tu se razboleo i za nekoliko sati umro. Majka jetelo svog mrtvog sina stavila na prorokov krevet u sobi gde se on molioi razmišljao. Videla je da postoji samo jedno moguće rešenje − Bog!

Pošto joj je Bog dao sina, On je bio i jedini koji joj je mogao pomoći.Pojurila je kod njegovog predstavnika, Jelisije, koji je u to vreme bio naKarmelu. Da li su njene misli lutate i ka drugom proroku, Iliji, koji jetakođe podigao dete iz mrtvih, dete udovice iz sarepte? Zar njegov duhnije počivao na Jelisiji?

Nije bilo vremena za gubljenje. Iako je obavestila muža da ide kodproroka, nije gubila vreme daljim objašnjenjima. Da li je rastojanje odskoro 50 kilometara ikada pre izgledalo tako veliko? Da li je pametnošto uopšte idem na ovaj put, pitala se, pošto je moj sin već mrtav?

Jelisije je iz daljine shvatio da nešto nije u redu. Želeo je da sluguGijezija pošalje sa njom nazad, da joj pomogne. Ali ona time nije bilazadovoljna. Rekla je Jelisiji da će se vratiti jedino ako on bude išao sanjom. Pre nego što je dobila sina, bila je zadovoljna svojim životom.Ona nije od Jelisije tražila sina, ali sada je izgubila svoje voljeno dete.Smatrala je da jedini koji joj može pomoći je bio čovek koji joj jepomogao i da dobije dete od Boga. Pošto se u potpunosti predalazadovoljavanju Jelisijinih potreba, sada je od njega očekivala da sevrati sa njom. Ubedila je Jelisija i on je krenuo sa njom.

Kada su stigli kući, baš kao i pre toga Ilija, Jelisija se ispružio nadsićušnim mrtvim telom i podigao ga iz mrtvih. Sunamka je po drugi putdobila svoga sina. Prvi put ga je dobila na rođenju, a sada ga je dobila

104

iz mrtvih. Nije morala da priprema sahranu, pa je spremila gozbu!

Ovo nije bio jedini blagoslov darovan Sunamki. Kada je, posle nekolikogodina, zemlji zapretila glad ona je na to na vreme bila upozorena odstrane proroka, pa se sa porodicom preselila i izbegla nevolju. Poslenepunih sedam godina, vratila se u svoju zemlju. Za vreme njenogodsustva, izgubila je kuću i polja. Molila je cara da joj to nadoknadi. Onne samo da je to učinio, nego joj je dao i sav prihod sa polja! (2.Carevima 8:1−6).

Zašto? Zato što je to bila žena čijeg je sina Jelisije podigao iz mrtvih izbog njenog doprinosa Carstvu Božjem.

Priča o Sunamki je slična priči o domu u Vitaniji gde su Isus i njegoviučenici rado navraćali. I tu je jedna osoba podignuta iz mrtvih; Lazar(Luka 10:38−42; Jovan 11:1−44; 12:1).

Sunamka je bila samo žena. Ali, bila je to žena koja je kreativnorazmišljala. Žena koja je svojom posvećenošću i predanošću nekomdrugom, otvorila za sebe ustave, brane blagoslova. Onaj ko daje,postaje onaj ko prima. Ovo je uvek istina za osobu koja se pouzda uBoga (Luka 6:38).

Kreativnost potiče od latinske reči creatus, i povezana je sa rečjukreator (stvaralac, tvorac). Zbog svog zajedništva sa Bogom, Tvorcem,Sunamka je postala to što jeste.

Iskreno hodanje sa Bogom vodi u kreativnost. Osoba koja traži kako dasluži Bogu sa onim što ima, dobija ideje, takoreći, pravo sa neba. Ovonisu emotivne, ili arogantne ideje, nego praktične i korisne u okvirupotencijala koji Bog daje svakoj osobi. Božji Sveti Duh inspiriše nakreativnost.

Za Sunamku ovo nije značilo da radi direktno za Božji hram, kao

105

Veseleilo ili Elijav, koji su uređivali šator od sastanka (2. Mojsijeva31:1−11). Ona je Bogu služila u svome domu. Čineći to, ona je sazanimanja "domaćice" skinula "rutinu". Svoja materijalna dobra jekoristila za dobrobit drugih ljudi. Proučavanje njenog života otkriva daBog to nagrađuje.

106

Sunamka, žena koja je kreativno razmišljala(2. Carevima 4:8−22, 32−37)

Pitanja:

1. Opiši situaciju i karakter Sunamke.

2. Zašto je ona rado ponudila gostoprimstvo Jelisiji?

3. Koje je nove ideje dobila da bi pomogla proroku? Štato dokazuje?

4. Koje pouke primećuješ u ovoj priči u vezi sagostoljubivošću? (Vidi i Luka 6:38)

5. Kakvu paralelu uviđaš između drugoggostroprimljivog doma u Bibliji? (Luka 10:38−42; Jovan11:1−44; 12:1,2)

6. Sunamka je kreativne ideje razvijala za službu zaCarstvo Božje. Ima li načina na koje bi mogla da sledišnjen primer? Opiši kako.

107

Jevrejska sluskinja, devojka koja je govorila o Bogu

Jevrejska sluškinja,devojka koja je govorila o Bogu

"Pitanje koje svaki muškarac treba da postavi nije šta bi radio zaGospoda ako bi imao više novca, vremena ili obrazovanja, nego šta ćeučiniti sa onim što ima. Nije bitno to ko si ti, ili šta imaš − nego da li teHrist kontroliše." (nepoznati autor)

2. Carevima 5:1−5, 14−15 I beše Neman, vojvoda cara sirskoga,čovek velik u gospodara svojega i u časti, jer preko njega sačuvaGospod Siriju.; ali taj veliki junak beše gubav. A iz Sirije izađe četa izarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženuNemanovu. I ona reče svojoj gospođi: o, da bi moj gospodar otišao kproroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.

Tada on otide k svome gospodaru i javi mu govoreći: tako i tako kažedevojka iz zemlje izrailjske. A car sirski reče mu: hajde idi, a ja ćuposlati knjigu caru Izrailjevu. I on otide, i ponese deset talanata srebra išest tisuća sikala zlata i desetore stajaće haljine...

I tako siđe, i zaroni u Jordan sedam puta po reči čoveka Božjeg, i telonjegovo posta kao u maloga deteta, i očisti se.

Tada se vrati k čoveku Božjemu sa pratnjom svojom, i došav stadepred njim i reče: evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do uIzrailju. Nego, uzmi dar od sluge svojega.

Dela 1:8 Nego ćete primiti silu − kad Duh Sveti siđe na vas, i bićetemoji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve dokraja zemlje.

108

Godina 850. pre Hrista. Zvanično, u Izraelu je vladao mir. Međutim,trupe sirijskog cara Ven−Adada su i dalje upadale u Izrael i hvatalizarobljenike kao plen. Jednog dana su zarobili mladu jevrejku koja nijeimala više od 15 godina. Njeno ime nije zabeleženo u Bibliji. Možda jeto zato što je ono što je o njoj rečeno toliko impresivno, da je njeno imeod drugorazredne važnosti.

Devojka je postala sluškinja žene oficira visokog ranga u u carevojvojsci. Oficir, Neman, je bio sposoban i vrlo uticajan. Bio je čovek kogaje car vrlo poštovao zbog njegove odvažnosti u borbama. Da li je ovobio rezultat molitava bogobojaznih roditelja, ili odgovor na vapaj njenogsrca Bogu, da je ova mala sluškinja stigla, verovatno preko pijacerobljem u Damasku, u ovu dobru kuću.

U tom momentu, Neman je bio duboko zabrinut. Nad njegov dom senadvila senka koja se nije mogla ukloniti. On je shvatio da ima gubu,najopasniju bolest. Kada bi čovek jednom dobio gubu, bio bi izdvojenod ostalih do kraja života (3. Mojsijeva 13:45−46). Bila je to užasnabolest, i mogle su godine potrajati pre nego što smrt čoveka koji patioslobodi od izolacije.

Neman je već bio mrtav čovek. Njegova fizička smrt se mogla zbiti zamnogo godina, ali realno, za njegovu ženu, njegovog gospodara,kolege i za malu sluškinju, on više uskoro neće postojati. Ni car, nipobednički trofeji nisu mogli da spreče njegovo isterivanje iz društva.Biće primoran da kao prosjak luta izvan gradskih zidina. Svako ko muse približi, moraće se upozoriti da se drži na odstojanju.

Neman i njegova žena su pokušavali da bolest održe u tajnosti, aliuskoro to više nije bilo moguće. Tajna se obelodanila, pa je čak isluškinja bila svesna šokantne situacije.

Ona nije bila ogorčena zbog ropstva u kojem se našla. Njena vera uboga, koju je primila u roditeljskom domu, ju je čuvala od toga. Ona se

109

podredila svojim gospodarima, pa je čak imala i sažaljenja premanjima. Oni su, prepoznavši to, imali poverenja u nju.

Ipak, imali su problem. Ali, zar problemi ne postoje da bi se Bog za njihpobrinuo? Zar ovi Sirijci ne znaju da je Bog imao slugu na zemlji −Jelisiju? On je bio visoko poštovan u njenom roditeljskom domu. Tako,ona je kod svoje gospodarice otišla sa potpuno prirodnim predlogom:"Zašto moj gospodar ne ide kod proroka u Samariji? On ga možeisceliti od gube."

Samo nekoliko reči, ali sve se promenilo. Umesto sigurne smrti, javilase mogućnost života! Njena gospodarica jer ove reči ozbiljno primila, agospodar je smatrao da su te reči dovoljno značajne da ih prenesecaru. Car je naredio trenutnu akciju. Čim je bilo moguće, Neman je biona putu, noseći mnoge darove i krećući u susret proroku Jelisiji uSamariju.

Kada se vratio, Neman ne samo da je bio isceljen od smrtonosnebolesti − njegova koža je bila čista kao zdrava koža dečaka − nego jeproces isceljenja otišao još dublje. Njegovo srce je bilo dotaknuto. Onje sada imao poverenje u Boga Izraelovog. Rekao je: "Znam da nemaboga nigde na zemlji, osim Boga u Izraelu." Umesto da obožava idole,on je počeo da obožava živoga Boga.

Ništa više nije rečeno o mladoj devojci čiji je život opisan u dverečenice. Ipak, upadljivi su neki aspekti njenog života.

Prvo, sigurno je bila izvanredna sluškinja koja je svoj posao valjanoobavljala. Neko je rekao: "Tvoja dela govore tako glasno, da ne mogučuti šta mi govoriš." Ona je živela suviše rano u istoriji da bi moglapročitati Jakovljeve reči da se vera jedne osobe dokazuje njenimdelima (Jakov 2:14, 26), pa je ipak živela po onome što je Jakovpropovedao. Njena dela su otvorila put njenim rečima. Njeni gospodarisu je ozbiljno shvatili.

110

Skoro 900. godina kasnije, Isus je svojim učenicima rekao da treba dasvedoče o Njemu. Svedočiti znači reći drugima o ličnim iskustvima, otome što je neko video ili čuo (1. Jovanova 1:2−3). Da bi to sproveo,čovek mora početi u "Jerusalimu". To znači − u svom okruženju. Ako jeneko spreman da to učini, Bog će upotrebiti reči. On ih blagosilja.Čovek koji je spreman da svedoči na takav način, imaće prilike okojima nikada pre nije sanjao.

Drugo, nije zbog stidljivosti ćutala. Nije mislila da je suviše mlada da biimala nešto značajno da kaže (1. Timotiju 4:12). Nije mislila da je njenpoložaj suviše nizak, ili ponižavajući, da bi je neko saslušao. Ne, ona jevidela osobu u potrebi i verovala je da Bog izraelski može da zadovoljitu potrebu. Verovala je da će On isceliti Nemana od te užasne bolesti.Bilo je to sve što je rekla, nekoliko jednostavnih reči, ali je rezultat bioznačajan. Cela nova budućnost se otvorila pred Nemanom.

Nekoliko jednostavnih reči su ovom čoveku donele novi život, nadu zaporodicu i podršku za njegovog cara. Nekoliko jednostavnih reči jeprivuklo pažnju i dalo čast izraelskom Bogu. Ova mala sluškinja i daljegovori današnjim ljudima kroz reči koje su vođstvom Duha Svetogazabeležene dugo posle njene smrti. Istorija nikada ne može da izbrišeono što je ona rekla i učinila.

Nije mnogo rekla, ali ono što je rekla, otkrilo je njenu veru − veru kojaje iskušana stvarnošću i veru koja je služila ljudima oko nje. Zbognjene vere, jedan život je promenjen. Beznačajnost male služavke inije bila tako beznačajna!

111

Jevrejska sluškinja, devojka koja je govorila o Bogu(2. Carevima 5:1−5, 14,15; Dela 1:8)

Pitanja:

1. Šta Biblija govori o ovoj devojci? Kako je ona dospelau Nemanov dom?

2. Šta Biblija govori o Nemanu i njegovoj bolesti? Zaštoje to bilo tako strašno? (3. Mojsijeva 13:45−46)

3. Šta zaključuješ iz reči koje je služavka reklaNemanovoj ženi?

4. Šta se sve desilo kao posledica ovih nekoliko reči?

5. Šta smatraš najvažnijim rezultatom njene hrabrosti?

6. Ono što je devojka rekla uporedi sa poslanjem koje jeIsus dao u Delima 1:8. Koje pouke ti lično izvlačiš iz teodvažnosti? Kako ćeš ih primeniti?

112

Jestira, carica koja je svoj zivot rizikovala zbog svog naroda

Jestira, carica koja jesvoj život rizikovala zbog svog naroda

"Godine 1959. šah Mohemed Riza Pahlavi od Persije oženio je FarahDubi, mladu (od 21 god.) studentkinju. Godine 1967. on je nju krunisaoza caricu i tako na "neobičan način" iskazao svoju zahvalnost za njendoprinos društvenom i ekonomskom napretku zemlje u toku togosmogodišnjeg perioda. Predanost te mlade žene ponovo dokazuje daima dalekosežan uticaj u Perisji." (Autor)

Jestira 4:1, 5−16 A Mardohej doznav sve šta bi, radre haljine svoje iobuče se u kostrijet i posu se pepelom i pođe po gradu vičući iza glasagorko... Tada dozva Jestira Ataha dvoranina careva, kojega joj bešedao da je služi, i zapovedi mu za Mardoheja da razbere šta mu je izašto. I otide Atah k Mardoheju na ulicu gradsku koja beše predvratima carevim. I Mardohej mu kaza sve što mu se dogodilo i zasrebro što je obrekao Aman dati u carevu riznicu za Judejce da ihistrebi; i prepisi od zapovesti koja bi proglašena u Susanu da seistrebe, dade mu da je pokaže Jestiri i javi, i da joj naruči da otide kcaru i da ga umilostivi i da ga moli za svoj narod.

I vrativši se Atah kaza Jestiri reči Mardohejeve. A Jestira reče Atahu izapovedi mu da kaže Mardoheju: znaju sve sluge careve i narod pozemljama carevim da ko bi god, čovek ili žena, ušao k caru unutra udvor ne budući pozvan, jedan je zakon za njih, da se pogubi, osimkome bi car pružio zlatnu palicu, taj ostaje živ; a ja nisam zvana dauđem k caru, ovo je trideset dana. I kazano beše Mardoheju rečiJestirine. A Mardohej opet poruči Jestiri: nemoj misliti da ćeš se mimosve Judejce izbaviti u domu carevu. Jer ako ti uzmučiš sada, doći ćepomoć i zbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvojega

113

poginućete; i ko zna nisi li za ovakvo vreme došla do carstva. Tadareče Jestira da odgovore Mardoheju: Idi, skupi sve Judejce što senalaze u Susanu i postite za me, i ne jedite ni pijte za tri dana ni danjuni noću; i ja ću sa svojim devojkama postiti takođe, pa ću onda otići kcaru, ako i nije po zakonu i ako poginem, neka poginem.

Jestira 7:1−6 I tako dođe car i Aman na obed carici Jestiri. I reče carJestiri opet drugi da napivši se vina: šta želiš, carice Jestiro? Daće ti sei šta moliš. Ako je i do polovine carstva, biće. Tada odgovori caricaJestira i reče: ako sam našla milost pred tobom, care, i ako je caruugodno, neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj namoju molbu. Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru, pobiju iistrebe. Da smo prodani da budemo sluge i sluškinje, mučala bih,premda neprijatelj ne bi mogao naknaditi štetu caru. A car Asvirprogovori i reče carici Jestiri: ko je taj? I gde je taj koji se usudio takočiniti? A Jestira reče: protivnik i neprijatelj ovaj je zlikovac Aman. AAman se uplaši od cara i od carice.

Jestira 8:15−17 A Mardohej otide od cara u carskom odelu ljubičastomi belom i pod zlatnim vencem velikim i u plaštu od tankoga platna iskerleta, i grad Susan radovaše se i veseljaše se. Judejcima dođesvetlost i veselje i radost i slava. I u svakoj zemlji i u svakom gradu,gde god dođe zapovest careva i naredba njegova, beše radost iveselje među Judejcima, gozba i blagi dani, i mnogi iz narodazemaljskih postajahu Judejci, jer ih popade strah od Jevreja.

Priča o carici Jestiri je izvanredna. Sadrži atmosferu bajke iz hiljadu ijedne noći pomešanu sa mirisom paljevine iz Hitlerovih logora. Pa iakose ime Božje ne pominje nijednom u Knjizi o Jestiri, njegovo prisustvoje očigledno na svakoj stranici.

Jestira stupa na scenu nakon što je jedna druga žena, carica Astina,nestala iz carskog života. Jestira je bila žena beskrajno bogatogpersijskog cara Asvira, koji je 475 godina pre Hrista vladao nad 127

114

pokrajina od Indije do Etiopije. Njegova zimska palata se nalazila uSusanu, oko 400 kilometara istočno od Vavilona. Podovi i stubovi su jojbili od mermera, visile su bele, zelene i plave zavese koje su sepridržavale kanapima od finog lana. Carska porodica i njihovi gosti bise opružali na kaučima od zlata i srebra. U toku gozbi, pili su iz zlatnihsudova od kojih nijedan nije bio isti.

Jestira, divna mlada žena je osvojila srca ukućana u carskom domu.Ona nije bila Persijanka, nego Jevrejsko siroče; nju je odgajio njenrođak Mardohej, izgnanik iz Jerusalima. Brinuo je za nju kao otac, aona ga je slušala kao kćer, iako je bila carica.

Mardoheja, koji je služio na carskom dvoru, mrzeo je AmanAmaličanin. Aman je bio sjajan, ambiciozan i grub. Nikoga nije štedeo.Međutim, car ga je visoko cenio i naredio je svim slugama na carskomdvoru da se klanjaju pred njim. Mardohej je bio jedina osoba koja jeodbijala da to čini. Pošto je bio Judejac, jedini pred kim bi se onpoklonio, bio je Bog. Aman je bio tako ogorčen zbog njegovogodbijanja, da je rešio da ubije Mardoheja i sve druge Judejce u velikomPersijskom carstvu.

Smislio je šemu tako suptilnu i sigurnu, da nijedan Judejac neće moćida je izbegne. Svi će se uhvatiti u mrežu koju je on širio. Potpunouništenje Judejaca − Božjeg naroda − bilo je objavljeno. Carski pečatje omogućio Amanu da ih zauvek zbriše sa lica zemlje. Carski glasnicisu uzimali najbrže životinje i jurili u svaki deo ogromnog carstva daobjave nastupajuće zlo. Judejci su bili zaprepašteni i uplašeni.

Jestira je u braku bila pet godina. Na Mardohejev zahtev, ona je ćutalao svom judejskom nasleđu, ali ju je on stalno izveštavao o dnevnimdogađanjima. Mardohej je smatrao da u situaciji kada je na pomolugašenje Judejaca, samo Jestira može pomoći.

"Idi svome mužu, caru i moli ga da spase tvoj narod," naredio joj je.

115

Tvoj narod! To je značilo da mora otkriti svoje judejsko poreklo. Kakoće car reagovati? Da li će misliti da ga je ona prevarila? Da li je onmrzeo njenu rasu ako Aman i mnogi drugi?

Tu je bila još jedna prepreka. Nikom nije bilo dozvoljeno da izađe predcara a da nije pozvan, pa ni carica. Učiniti to značilo bi reskirati život.Niko joj nije garantovao da je car voli kao i pre. Možda je druga ženazauzela njeno mesto.

Jestira je rekla Mardoheju da nije bila pozvana kod cara već tridesetdana. Ali, on je bio nepopustljiv; govorio joj je da je ona jedina kojamože da interveniše: "Nemoj misliti da ćeš ti izbeći smrt. Nema vezešto si carica. Svaki Judejac će umreti, mladići i sedokosi starci. Ni ženeni deca neće biti pošteđeni," rekao je. "Ako ti i dalje budeš ćutala, ondaće pomoć i oslobođenje Judejcima doći sa druge strane, a ti i domtvoga oca bićete uništeni. I ko zna, možda si do carstva došla baš zbogovoga?"

"Sa druge strane..." Mardohej je mislio na Boga. Bog ne bi dozvolio dabestidnu pogibao judejskog naroda. Kroz vekove, On je obećavao daće Mesija doći iz ovog naroda. Aman to nije mogao sprečiti. Ni sotonato nije mogao. Iako je potreba za oslobođenjem bila trenutna,Mardohejevo pouzdanje u Boga je bilo čvrsto.

Božji kontranapad je bio spreman. On ga nije izvršio kroz natprirodnuintervenciju. Nikakvo čudo prirode (2. Mojsijeva 14:21−30), ni anđeo (4.Mojsijeva 20:16), neće spasti njegov narod. To će učiniti slaba žena.Budućnost Božjeg naroda je retko visila na tako tankoj niti. Da li ćeovaj plan uspeti? Da li će carica biti u saradnji sa Božjim planom, ili ćedoživeti neuspeh?

"Bog traži instrument, Jestira, ljudsko bi]e. Da li si spremna da daš svojživot? On te je na to strateško mesto odavno postavio, jer je znao zakatastrofu koja dolazi. Božje rešenje si ti."

116

Jestira nije Božju poruku primila kroz reči postavljenog proroka kojikaže: "Tako kaže Gospod." Nije imala nebesku viziju. Bila je vođenarečima svoga rođaka. Božje voćstvo nije moglo biti nepovoljnije. Paipak je Marodhejeve reči primila kao Božje.

Mlada Jestira, koja je uvek bila blaga i nežna u ophođenju, sadadokazuje da je stvorena da bude heroj. Ova krizna situacija je otkrilasilu njenog života − Boga. Bila je spremna da svoj život podredinjegovim planovima. Želela je da ispuni njegovu volju. "Pozovi i okupisve Judejce u gradu Susanu," rekla je "i neka sa mnom i mojimsluškinjama poste tri dana i tri noći."

Sada se javno poistovećivala sa svojim narodom. Njen poziv na post jebio poziv na molitvu (Jezdra 8:23; Danilo 9:3). Shvatila je da je ženabez sile i da nikakvu pomoć ne može ponuditi. Pomoć je mogla doćisamo od Gospoda Boga Izraelovog. Zato je isplanirala da Njegovnebeski tron obaspe molitvama za tri dana i noći. Jestira je bila dubokosvesna svoje potrebe za Božjim vođstvom. Želela je da bude sigurnada delo koje se od nje traži potiče od Boga. Znala je da se Bog otkrivaokroz odgovor na molitvu, pa joj je bila potrebna mudrost i hrabrost daispravno deluje. Koga da pita za savet ako ne Onoga koji je bio Izvorsveobuhvatne mudrosti i koji je tu mudrost slao kao odgovor namolitvu?

"Dobro, uprkos zakonu, ići ću kod cara. Pa ako umrem, umrem."Spalila je mostove za sobom. Ova mlada žena je bila spremna darizikuje svoj položaj, život i budućnost radi svoga naroda.

Posle dana određenih za molitvu, Jestira se doterala i otišla kod carakoji se baš bavio poslovima carstva. Kada je video Jestiru, srce mu jezaigralo. Pružio je ka njoj svoju zlatnu palicu, zlatni skiptar, kao dokazda je njen život bezbedan. Pitao je: "šta hoćeš, Jestira? Daće ti se."

Prvi deo njene molitve je uslišen. Njen život je pošteđen. Bog je

117

odškrinuo vrata spasenja njenog naroda. Međutim, nije se uzaludmolila ni za mudrost. Osetila je da ovo baš nije bilo vreme ni mesto zanjenu preko potrebnu molbu. Njeno sagledavanje cele ove situacijeotkriva da je bila mudra i da je kontrolisala svoje emocije i da nije bilaod onih koje su donosile ishitrene odluke. Takođe, bila je žena koja jevrlo praktično shvatala da put do muškog srca često ide prekostomaka. Pozvala je cara na obed − sa Amanom.

U toku tog obroka, car je ponovo zapitao: "šta hoćeš? Daću ti." Jestiraje polako napredovala, korak po korak, čekajući na Boga. U svom srcuje osećala da joj je još uvek potrebno vreme. Još nije došlo Božjevreme. "Dođite i sutra zajedno," molila je. I pokazalo se da je to biloBožje vođstvo.

Te noći car nije mogao da spava. Jedan dvoranin mu je čitao iz knjigednevnika njegovog naroda. Važne činjenice koje su bile u mraku,izašle su na svetlo. Uklopile su se u slagalicu Božjeg plana. Nedugopre toga, Mardohej je bio otkrio zaveru protiv cara, pa je tako spasaocarev život. Ali, Mardohej za to nikada nije bio nagrađen. Ovanepravda je morala da se ispravi. Aman, čovek koji je podigao 83stope visoka vešala blizu svoje kuće, s namerom da na njih obesiMardoheja, dobio je naređenje da ga nagradi.

Sledećeg dana, za vreme jela, Jestira je otkrila svoju molbu. Dirljivo jemolila cara za živote svoga naroda. A i za svoj život: "Da smo samoprodati u roblje, ćutala bih," rekla je.

Ali nije samo život Jevreja visio o koncu, nego je u pitanju bilo iblagostanje cara. Pojavila se posledica mnogo gora od gubitka sluga imnogo gora od lančane reakcije mržnje koja bi se javila protiv njega −okrenuo bi se protiv Boga. Bog je ovaj narod zvao zenicom svoga oka(5. Mojsijeva 32:10), i On ga je čuvao i štitio. Niko nije mogao da naudiovome narodu a da ne iskusi na sebi Božji gnev (Zaharija 2:8−9). Čakni car. Zato je ona želela da ga zaštiti. Njeno shvatanje i pristup su

118

izazvali carevo poštovanje. Uspešno ga je ubedila. "Ko je i gde je tajčovek koji je u svom srcu naumio tako nešto?" bila je carevapreneražena reakcija.

Jestira je uprla prst u Amana, njegovog gosta i najistaknutijegpodanika. "Onaj zli čovek tamo − Aman", odgovorila je.

Tada se sve rasvetlilo. Vešala koja su bila podignuta blizu Amanovekuće, čekala su na Mardohejevo smaknuće. Ali, car je promenio plan."Obesite Amana na vešala koja je podigao za Mardoheja," zapovedioje car. Tako su učinili.

Amanova žena i njegovi mudri prijatelji su bili u pravu. Rekli su mu:"Ako je ovaj Mardohej Judejac, ne možeš protiv njega. Naprotiv,sigurno ćeš pasti pred njim." Bilo bi mudro da je Aman učio iz istorijesvojih poredaka Amalika. Bog je bio protiv njih, jer su oni bili protivnjegovog naroda (2. Mojsijeva 17:8−16; 5. Mojsijeva 25:17−19). Amanje saznao da je mržnja vrlo opasna emocija, koja se obično okrećeprotiv onoga ko je gaji.

Jestira je spasla ne samo svoj život, nego i živote celog svog naroda.Novi zavet kaže da hrišćani treba da sjaje kao svetlost svetu, kaosjajne zvezde u noći (Filipljanima 2:15). Jestira je bila takva zvezda,što je i značenje njenog imena, "zvezda".

Reči njenog muža da se unište Judejci bile su tako moćne da nisumogle biti jednostavno povučene. Bilo je neophodno suprotnonaređenje. "Napiši šta god želiš u vezi sa Judejcima," rekao joj je car."Ja ću to potpisati i zapečatiti mojim prstenom."

Heroina koja je izbavila Judejce rizikujući svoj život, dobila je privilegijuda im saopšti divne vesti! Umesto da bude žena iz pozadine, postala jeneko od važnosti. Od tada su njene reči imale težinu.

119

Radona vest je stigla pre datuma masovnog pokolja. Bog je to učinio.Dan koji je Aman na kalendaru odredio da bude dan žalosti, postao jedan radosti. Mnogi pripadnici drugih naroda prelazili su u Judejce, jersu tako duboko bili impresionirani time što se desilo. Želeli su da buduna Gospodnjoj strani.

Dan radosti je postao dan sećanja. Uspostavljen je praznik Purim. Nataj praznik, čak i danas, Jevreji širom sveta se sećaju šta je caricaJestira učinila za njih. Svake godine kada se Purim slavi, Jevreji čitajuKnjigu o Jestiri. Ona se vrlo poštuje. Talmud kao da ovu knjigu ističeiznad Psalama i Proroka.

Posle trideset godina, Nemija je ponovo izgradio jerusalimske zidine.Bez carice Jestire ovo ne bi bilo moguće. Teško je zamisliti kurs istorijebez nje. Ljudski govoreći, da nije bilo Jestire, ne bi više bilo nijevrejskog naroda. A bez tog naroda, ne bi bilo Mesije. A bez Mesije,svet bi bio izgubljen.

Jestira je prokrčila put, njoj nepoznat, za Hristov dolazak. Kroz nju, Bogje ukazao na to da je njegovo vođstvo dostupno Njegovimsledbenicima pri donošenju odluka. Ove odluke treba da se zasnivajuna Reči Božjoj (Jovan 14:21), da se ispituju kroz molitvu (Jakov 1:5) ikroz savet drugih (Priče 15:22), da zavise od unutrašnje sigurnosti (1.Jovanova 3:21) i vrata koja je otvorio Bog (Otkrivenje 3:7−8).

120

Jestira, carica koja je svoj život rizikovala radisvoga naroda(Jestira 4:1,5−16; 7:1−6; 8:15−17)

Pitanja:

1. Šta je za tebe najimpresivnije u karakteru i životnomstavu Jestire?

2. Svojim rečima ponovi sadržaj iz Jestire 4:14.

3. Razmisli o njenom pozivu za post u svetlu Jezdre8:23 i Danila 9:3. Šta možeš naučiti iz ovoga?

4. Koji je dokaz da je Jestira namerno rizikovala svojživot za svoj narod?

5. Opiši šta se desilo njenom narodu kao rezultat njeneintervencije?

6. Prouči Jestirinu predanost u svetlu Jezekilje 22:30.Šta zaključuješ?

7. Šta te je ova priča naučila o Božjem vođstvu?

121

Jovljeva supruga, zena koja je Bogu rekla ne

Jovljeva supruga,žena koja je Bogu rekla ne

"Glavna čovekova krivica nisu njegovi gresi. Iskušenja su velika, asnaga slaba. Glavna krivica čoveka je u tome da on svakog momentamože da se okrene ka Bogu, ali to ne čini." (Fountains of Jewishwisdom. Boenam, Rabbi and Buber)

Jov 1:1−3, 6−12 Beše čovek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj čovekbeše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se od zla. I rodimu se sedam sinova i tri kćeri. I imaše stoke sedam tisuća ovaca i tritisuće kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, ičeljadi veoma mnogo; i beše taj čovek najveći od svih ljudi na istoku...

A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njihdođe i sotona. I Gospod reče sotoni: otkuda ideš? A sotona odgovoriGospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. I reče Gospod sotoni: jesi livideo slugu mojega Jova? Nema onakvoga čoveka na zemlji, dobra ipravedna, koji se boji Boga i uklanja se od zla. A sotona odgovoriGospodu i reče: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio ikuću njegovu i sve što ima svuda u naokolo? Delo ruku njegovihblagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji. Ali pruži rukusvoju i dotakni se svega što ima, psovaće te u oči. A Gospod rečesotoni: evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne dižiruke svoje. I otide sotona od Gospoda.

Jov 2:1−10 Opet jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu predGospodom, a dođe i sotona među njih da stane pred Gospodom. IGospod reče sotoni: otkuda ideš? A sotona odgovori Gospodu i reče:prohodih zemlju i obilazih. I reče Gospod sotoni: jesi li video slugu

122

mojega Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobra i pravedna, kojise boji Boga i uklanja se od zla, i još se drži dobrote svoje, premda sime nagovorio, te ga upropastih ni za šta. A sotona odgovori Gospodu ireče: kožu za kožu, i sve što čovek ima daće za dušu svoju. Negopruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegova, psovaćete u oči. A Gospod reče sotoni: evo ti ga u ruke; ali mu dušu čuvaj. Isotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim prištem od pete do temena,te on uze crep pa se strugaše i seđaše u pepelu. I reče mu žena:hoćeš li se još držati dobrote svoje? Prokuni Boga, pa umri. A on jojreče: govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zarnećemo primati? Uz sve to ne sagreši Jov usnama svojim.

Jov 42:10−13 I Gospod povrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoliza prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnjiznanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga zasve zlo što beše Gospod putio na njega, dadoše mu svaki po novac ipo grivnu zlatnu. I Gospod blagoslovi posljedak Jovljev više negopočetak, te imaše četrnaest tisuća ovaca, i šest tisuća kamila, i tisućujarmova volova i tisuću magarica. I imaše sedam sinova i tri kćeri.

Rimljanima 8:28 A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji galjube, koji su po njegovoj odluci pozvani.

Jovljeva supruga je živela u zemlji Uzu, u Arabiji, verovatno nedalekood Ura haldejskog, grada u kome je Bog pozvao Avrama. Mali brojžena je bio privilegovan kao ona. Njen muž je bio izuzetno bogat.Njihovo kraljevsko domaćinstvo je posedovalo mnogo sluga. Imala jesedam sinova i tri kćeri. Svi su bili bogati i održavali su prijatna, čestaokupljanja. Čak su održavali i redovne porodične zabave da bi učvrstilimeđusobne veze. Ali njen najveći blagoslov je bio njen muž Jov.

Jov je bio čovek koji je voleo Boga. Sve što je znao o Bogu, bilo je onošto su mu drugi rekli, ali i to je bilo dovoljno da mu Jov služi

123

posvećeno. Dubina Jovljevog duhovnog života uticala je na i bila jeuzrok tople porodične atmosfere. Njegov život je bio toliko prožetposvećenošću Bogu i usmerenjem na Boga, da su toga bili svesni iljudi oko njega. Ljudi su govorili da je Jov bio pobožan čovek i da jebaš to bio razlog njegovog napretka. Temelj života Jovljeve žene bila jepobožnost i napredak njenog muža i njeno domaćinstvo.

Takva je bila situacija na zemlji.

U isto vreme, nešto posebno se dešavalo na nebu. Jov je bio predmetrazgovora koji se vodio između Boga i sotone. Bog je bio zadovoljanšto ga je Jov, čovek na zemlji, dobrovoljno voleo. Bog je tražio ljudepoput Jova − on je ispunjavao cilj zbog kojeg ga je Bog i stvorio − radizajedništva sa sobom.

Sotona, koji je optuživač vernika (Otkrivenje 12:9−10), nije se slagaosa Božjom ocenom Jova. On su suprotstavio rečima koje su ljudi nazemlji govorili o Jovu. Smatrao je da je razlog Jovljeve posvećenostiležao u njegovom uspehu i napretku i kada bi se sve to od Jova uzelo,da bi se on okrenuo od Boga.

"U redu", odgovorio je Bog. "Ispitaćemo tvoje optužbe, sotono. Uzmimu sve što ima, ali njemu nemoj da naškodiš."

Sotona je bio srećan svojim zbog ove pogodbe, pa je na Jova izlionevolju kao neočekivani pljusak u martu. Užasni udarci, jedan zadrugim su ga stizali. Ogromna stada stoke su bila ili ukradena, ili ih jegrom pogodio. Tako je Jov izgubio sve svoje bogatstvo. Ali najvećukatasrofu sotona je čuvao za kraj − uništio je svu Jovljevu decu.

Sve što je Jov gradio tokom mnogih godina, odjednom je nestalo.Najbogatiji čovek na celom Istoku je odjednom ostao bez ičega, pa ibez dece. Sve što mu je bilo ostavljeno, pored kuće, bile su četiri slugei žena.

124

Sotona je u potpunosti uradio svoj posao, ali i dalje nije postigao cilj.Iako je Jov, kao čovek sa Istoka, razderao svoju odeću, njegova veraje ostala neuzdrmana. "Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ćuse i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno imeGospodnje," (Jov 1:21) rekao je Jov.

Sotona i Bog su još jednom razgovarali o Jovu. Bog je istakao Jovljevuodanost koja je i dalje trajala. Sotona je reagovao tako što je rekao daJovu nije lično naškođeno. Jedino je povređeno njegovo imanje ispoljašnje stvari. Dirni mu telo, pa ćeš videti da li će njegova vera idalje opstati.

Bog je tada dozvolio sotoni da učini šta je želeo, uz jednu maluzabranu − da ne može Jovu oduzeti život. Sotona je poslao bolest takostrašnu, da je čovek od nje mogao da poludi. Jov je od glave do petebio prekriven prištevima i čirevima koji su ga peckali, boleli i gnojili se.

Medicinska nauka se slaže da je patnja takvog pacijenta nepodnošljiva− daleko više nego što možemo zamisliti. Zbog te grozne bolest sedeoje u pepelu i prišteve strugao crepom.

Ali, tada dolazi najveći udarac. Njegova žena se okrenula protiv njega.Žena, za koju je Božja namera bila da podržava Jova u dobru i u zlu,žena koja mu je bila potrebnija nego ikada, više nije bila uz njega.Sotona je kroz nju zaigrao na poslednju kartu. "Zar se stvarno još uvekdržiš svoga poštenja?" pitala ga je ogorčeno. "Prokuni Boga i umri!"

Toliko je bila ispunjena tugom, da je gledala samo jedan izlaz − da seodrekne vere u Boga i da se ubije. Njena reakcija je bila potpunosuprotna reakciji njenog muža.

Jovljeva vera je izdržala čak i ovu krizu. Prava situacija je možda bilasakrivena od njega, ali on u Boga nije sumnjao. Bog je za njega biostvaran. Zato je bio u stanju da prihvati od njega i dobro i zlo. Njegov

125

život je bio sazidan na steni, pa iako su oluje neprekidno udarale, tastena neće posustati. Bio je to temelj koji traje zauvek.

Kao što se snaga korenja drveta proverava u oluji, tako oluje tuge ižalosti i neobjašnjiva iskustva otkrivaju životni temelj čoveka. Jov jeimao čvrst temelj; njegova žena nije. Naravno, njena tuga je bilastrašna. Teško je razumeti njen gubitak. Ona se mogla održati jedinoda je svoj život utemeljila na istom čvrstom temelju, kao njen muž. Ali,različite reakcije na priliku u kojoj su se našli, nisu bile posledicarazličitog načina na koji su doživeli tugu, nego posledica temelja nakome su se nalazili (Matej 7:24−27). Tako ona nije mogla da budepodrška mužu u najtežem periodu njegovog života.

Konačno su Jovljevi prijatelji došli da ga posete, iako nisu bili ni odkakve pomoći. Biblija ne beleži da je njegova žena pokušala da ublažinjegov bol. U toku tog celog perioda patnje, nje nigde nema u prvomplanu priče.

Bog je ženama poverio jedinstven talenat da saosećaju i da ohrabrujudruge. Ali Jovljeva žena nijedan od njih nije koristila onda kada jenjemu bilo najpotrebnije.

Iznenada i radikalno, situacija se ponovo promenila. Jov i njegova ženasu opet imali desetoro dece, sedam sinova i tri kćeri, kao i pre.Njegova stoka je obnovljena; u stvari, imao je više stada nego prekatastrofe.

Ali Jovljeva patnja je donela plod daleko važniji od ovih privremenihstvari. Njegov odnos sa Bogom se produbio. "Ušima slušah o tebi,"rekao je Jov Bogu, "a sada te oko moje vidi." (Jov 42:5).

Jov više nije morao da se oslanja na iskustva drugih ljudi, jer je ličnosreo Boga. Ovo ga je vodilo u pokajanje i poniznost (Jov 42:6). Ovedve osobine su neizbežne posledice susreta sa Bogom.

126

Jov je shvatio sebe i Boga. Razumeo je da je potreban Posrednikizmeđu Boga i čoveka (Jov 9:32−35; 16:19). Ta patnja je imalapozitivne posledica na njega. Otkrila je Jovu ono što nikada pre nijeznao. Poput Jakova, i on se rvao sa Bogom i nadvladao (1. Mojsijeva32:28). rezultat je bio bogatiji i srećniji život.

A sotona? On je ponovo bio gubitnik. Rezultat njegovog kušanja Jovaje bio suprotan njegovim planovima − Jov se više nego ikada posvetioBogu.

Biblija ne govori mnogo o Jovljevoj ženi. Kaže da je usred ognjaiskušenja ona pokazala na pogrešnu stranu − okrivila je Boga. Kao imnoge nevernike, sotona je i nju zaslepeo (2. Korinćanima 4:4, 11).Nije razumela da iako Bog dopušta patnje, njegov cilj nije da čovekpati, nego da ta patnja donese dobar plod (Jevrejima 12:11). Njenakrhka sreća je od nje privremeno bila oduzeta da bi ona pronašlanepromenljivu sreću − samog Boga. Put za pronalaženje te srećeprolazi kroz školu patnje.

Kao starozavetna žena, ona je nosila duplo teži teret. Propustila jeohrabrenja pisane Božje Reči i nije imala krug prijatelja hrišćana koji bije podržali. Ipak, imala je živi dokaz da nije neophodno da u krizi doživiporaz, čak ni u njeno vreme. Njen muž, Jov, bio je taj dokaz. Novizavet ga hvali jer je nastavio da se pouzdaje u Boga u vremenu žalosti(Jakov 5:11). Kada je sotona nanišanio svoje raspaljene streleiskušenja, Jov je svoju veru upotrebio kao štit i zaustavio ih (Efescima6:16).

On je dokaz da nijedan čovek nije u tako jakom iskušenju da ne bimogao da se suprotstavim kao i da Bog pokazuje izlaz usred svakogiskušenja (1. Korinćanima 10:13).

Jov je svoj život gradio na Božjem temelju. Izgleda da njegova žena zasvoje stope nije uspela da pronađe čvrsto tlo. Tuga je Jova bacila u

127

Božje naručje. Ali njegova žena je u kritičnim trenucima svoga životaBogu rekla ne. Zato ona nije dobar primer, koji bi trebalo slediti.

128

Jovljeva supruga, žena koja je Bogu rekla ne(Jov 1:1−3, 6−12; 2:1−10; 42:10−13; Rimljanima 8:28)

Pitanja:

1. Opiši Jovljevu porodicu pre katastrofa.

2. Ko je bio uzrok nevolje koja je napala Jovljevuporodicu? (Vidi i Otkrivenje 12:9−10.)

3. Razmisli o reakciji Jovljeve žene. Formuliši njenodgovor svojim rečima.

4. Posmatraj njen život i život njenog muža u vezi satekstom iz Mateja 7:24−27. Šta zaključuješ?

5. Kakva ohrabrenja Biblija nudi hrišćanima koji izdrže upoteškoćama? Uporedi sa Jakovom 5:11, Jevrejima12:11 i 1. Korinćanima 10:13.

6. Šta si ti lično naučila iz iskustava Jovljeve žene? Štačiniš da bi to primenila u svom životu?

129

Marija, najprivilegovanija medu zenama

Marija,najprivilegovanija među ženama

"Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, momespasitelju; što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sadaće me svi naraštaji smatrati blaženom." (Marija, Luka 1:46−48)

Luka 1:26−38 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejskigrad po imenu Nazaret devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa izDavidovog doma; devojka se zvala Marija. I ušavši k njoj anđeo reče:raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom (blagoslovena simeđu ženama). Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi topozdrav bio. Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost uBoga. I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će bitivelik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog prestonjegovog oca Davida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, injegovom carstvu neće biti kraja. A Marija reče anđelu: kako će to bitikad ne znam muža? Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći ćena tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati SinBožiji. I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti;ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, jer je svaka reč Božijamoćna. Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi budekako si kazao. I anđeo ode od nje.

Matej 1:18−25 A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majkanjegova Marija bila zaručena za Josifa, pre no što se sastaše, nađe seda je začela od Duha Svetoga. Pošto je Josif, njen muž, bio pravedan inije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. Kada je on tosmislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sineDavidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od

130

Duha je Svetoga. Ona će roditi sina i ti ćeš mu dati ime Isus, jer će onspasti narod svoj od grehova njihovih. A sve ovo dogodilo se da seispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaže: "Gle, devojka ćezačeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil", što prevedeno znači:"Sa nama Bog". A kada se Josif probudi od sna, učini kako mu jenaredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. I ne poznavaše je dok nerodi sina, i dade mu ime Isus.

Luka 2:6−14 A kad su bili onde, dođe vreme da ona rodi, i rodi svogasina prvenca, te ga povi u pelene i metnu u jasle, jer za njih nije bilomesta u gostionici. A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrimnebom stražareći kod svoga stada. I anđeo Gospodnji im pristupi islava Gospodnja ih obasja, te se uplašiše vrlo. Anđeo im pak reče: nebojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu,zato što vam se danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu, koji jeHristos Gospod. I ovo vam je znak; naći ćete dete povijeno u pelenegde leži u jaslama. I odjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeskevojske hvaleći Boga i govoreći: slava Bogu na visini i na zemlji mirmeđu ljudima koji su po Božjoj volji.

Luka 2:17−19 A kad videše, objaviše što im je rečeno za ovo dete. Isvi koji su čuli, zadiviše se onome što su im pastiri rekli. A Marija jepamtila sve ove reči i razmišljala o njima u svom srcu.

Luka 2:33−35 I njegov otac i majka čudili su se onome što se govoriloza njega. I blagoslovi ih Simeon, pa reče njegovoj majci Mariji: vidi,ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izrailju i za znak kome ćese protiviti − a tebi samoj mač će probosti dušu − da se otkriju mislimnogih srca.

Jovan 19:25−27 A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestranjegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvšimajku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina.Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.

131

"Ja sam sluškinja Gospodnja i učiniću sve što On želi", rekla jezamuckujući, potpuno preplavljena i obuzeta porukom koju joj je anđeoupravo doneo. U svojim mislima je pravila pregled onoga što joj jerekao. Ona, Marija, postaće Mesijina majka! Iskupitelj koji je bio prviput obećan Adamu, a onda još jasnije Avramu, i o kome su govorilimnogi proroci, doći će preko nje na ovaj svet.

Shvatila je da će On doći. Svaka Jevrejka se nadala da će baš onaimati privilegiju da bude Mesijina majka. A sada je Njegovo vremedošlo − i ona je izabrana da mu bude majka. Nikada nije ni sanjala daće izbor pasti na nju.

Bila je mlada i poticala je iz beznačajnog sela (Jovan 1:46−47). I kakoda rodi bebu? Nije bila čak ni udata! Bila je samo verena. Nije ni čudošto je odgovorila: "Ali, ja sam devica i nisam udata. Kako će se todesiti?"

Anđeo je počeo ovim rečima: "Ne plaši se, Marija, jer je Bog odlučio date blagoslovi." Onda joj je rekao kako će Duh Sveti u njoj učiniti to delo.Njeno Dete će se zvati Sin Božji.

Marija je poznavala Boga kroz Mojsijeve knjige, Psalme i proročkezapise. Duboko je u svom srcu poštovala Gospoda Boga, jer je znalašta je On učinio u istoriji njenog naroda. Bila je svesna toga šta jeučinio ne samo za ceo narod, nego i za određene pojedince.

Znala je Njegovu darežljivost i ljubav prema onima koji su ga poštovali,kao i to da je On više voleo da radi kroz one koji nisu bili silni na zemlji.Bila je vrlo svesna činjenice da nema ni položaj ni bogatstvo. Da li je tobio razlog da je Bog izabrao baš nju? Da li je ona bila upotrebljivinstrument zato što nije svetovne slave nije bilo u njoj?

Marija je bila spremna da se žrtvuje da bi postala najponizniji Božjisluga. "Neka se ostvari sve što si rekao," rekla je jednostavno,

132

gledajući netremice u anđela koji je odlazio.

Ove reči su pokazivale da je potpuno predana. Ništa nije zadržala zasebe.

Ovo nije bio nepromišljen odgovor. Njen Sin, Onaj koga su upravonajavili, izreći će skoro iste reči u Getsemanskom vrtu: "Ne moja volja,nego tvoja neka bude." (Matej 26:39). U budućnosti, ona će imatidovoljno mogućnosti da dokaže da je mislila upravo to što je rekla.Međutim, u tom momentu, nije mogla predvideti posledice.

Marija, najprivilegovanija među ženama, od samog početka je naučilada izuzetna privilegovanost često ide ruku pod ruku sa žrtvom. Mojsijeje to doživeo pre nje (Jevrejima 11:24−26). Pavle će to doživeti poslenje (Dela 9:15−16).

Prvo što je žrtvovala bio je ugled. Ugled je zamenila da bi bila naraspolaganju Bogu. Ovo je Josifu, njenom vereniku, stvorilo probleme.On je bio čovek koji je hodao sa Bogom. Kako bi mogao da oženidevojku koja očekuje dete nekoga drugoga?

Pošto je on nju voleo, nije želeo da je javno optuži, jer da jeste, kao štoje Zakon to očekivao od njega, Marija bi bila osuđena na smrt. Zakonje kazivao da ako Jevrejka mlada prevari svoga muža, i na dan udajene bude devica, treba da se obavezno kamenuje (5. Mojsijeva22:20−21).

Zato je Josif planirao da je tajno napusti. Da li je želeo da problem togašto će se desiti vrati nazad Bogu? Ako jeste, vratio bi problem baštamo gde i pripada.

U snu mu je došao anđeo i otkrio istinu o prirodi te situacije. Marija jebila trudna i očekivala je obećanog Emanuila o kome je Isaijaprorokovao (Isaija 7:14).

133

Josif će takođe biti privilegovan jer će biti zemaljaski otac Detetu. Oneće biti onaj ko će Detetu dati ime Isus. Za njega će biti čast da uči iobrazuje Hrista, baš kao da je njegov sin. Josifova kuća će biti kuća ukojoj će Sinu Božjem, za vreme zemaljskog života, biti najprijatnije. ZaIsusa će to biti jedini zemljaski dom.

Josif je oženio Mariju. Morao je da žrtvuje neke lične radosti u zamenuza čast koja mu je ukazana. Ne samo da je oženio ženu čija je čistotabila sumnjiva ljudima oko njih, nego nije mogao da ima seksualneodnose sa njom sve do posle Hristovog rođenja.

Marija i Josif su se zajedno popeli uz stepenice Hrama u Jerusalimu.Nosili su Dete i par grlica za žrtvu Gospodu.

Marija je razmišljala o događajima protekle godine. Setila se kako je,uskoro nakon posete anđela Gavrila, otišla u malo selo blizuJerusalima da poseti rođaku Jelisavetu koja je takođe čekala bebu.

Iako joj ni reč nije rekla o svojoj trudnoći, Jelisaveta je Marijupozdravila kao blagoslovenu među ženu. Ispunjena Svetim Duhom,Jelisaveta ju je nazvala "majkom Gospodnjom".

Marija se setila svoje reakcije. Bila je to bujica slave i hvale Gospodu,pesma slave koju je On stavio u njeno srce. Bila je duboko dirnutaveličinom onoga što će se desiti. Kroz buduća pokolenja, ljudi će jezvati blaženom. Ne zbog nje same, nego zbog onoga što je Bog učinio.On je bio velik, svet i moćan. Ona nije bila dostojna toga. Nije imalaništa drugo da mu ponudi osim svoje zahvalnosti i slavljenja. Dete kojeće se roditi biće i njen Spasitelj. Iako se osećala privilegovano, takođeje shvatala da je i ona grešnik kome je potreban Spasitelj.

Marijina poniznost se može videti u njenom veličanju − slavljeju Boga(Luka 1:46−55). Ona nije mogla znati da će i posle mnogo vekova ljudibiti pokretani i podsticani njenom ljubavlju prema Bogu.

134

Kada se rođenje Deteta približilo, cezar August je naredio da se ponarodu sprovede popis. Marija i Josif su krenuli na dug put odNazareta u Vitlejem u postojbinu cara Davida, njihovog pretka, da sepopišu. Kao što su očekivali, svaka krčma je bila puna. Vitlejem,smešten na putu karavana od Jerusalima do Hevrona, bio je vrlozaposlen i užurban grad.

Njeno Dete je rođeno izvan grada u štali u kojoj su se zimi čuvaledomaće životinje. Bila je tužna što njen Sin nije imao čak ni krevet ukome će prespavati prvu noć na zemlji.

Dok su ona i Josif bili sami i usamljeni, desilo se čudo. Jako svetlo jezasjalo u noći − svetlo sjajnije od dnevnog. Odjednom se velika vojskaanđela pojavila. "Slava na visini Bogu i na zemlji mir..." pevali su doksu objavljivali rođenje Božjeg Sina, Spasitelja sveta.

Pastiri, koje su anđeli uputili, došli su do štale. Bili su to siromašni ljudisa licima šibanim svim vremenskim prilikama. Kasnije su sa Istokadošli mudri i učeni ljudi. Prevalili su dug put da bi odali čast i prineliskupocene darove u zlatu, tamjanu i ulju. Na taj način je Bog objaviodolazak njenog Sina, a dobrodošlicu su mu ukazali i bogati i siromašni(Matej 2:1−12).

Ona je tiho sedela neznajući tačno šta da kaže; njeno srce je sve ovedragocene uspomene pamtilo.

Odjednom, dok su svog Sina nosili u Hram, veoma stari čovek im jeprišao i uzeo Dete (Luka 2:22−38). Starac je bio Simeon, pobožančovek, koji je dugo čekao na dolazak Mesije. "Ispunio si svojeobećanje, Gospode. Sada možeš pustiti svog slugu da ide u miru," čulisu ga kako govori reči kojima su bili vrlo iznenađeni. On je nastavio:"Jer sam ga video, kao što si mi obećao. Video sam Spasitelja koga sidao svetu."

135

Starčev govor je bio vođen Svetim Duhom. Marija i Josif se više nisupitali da li u naručju drže Sina Božjega.

Ana, stara proročica, koja je kao i Simeon provela veći deo svog životau Božjem prisustvu, takođe je shvatila da je Dete obećani Mesija.

Pre nego što je Ana krenula da ljudima u gradu kaže da je blizuizbavljenje Jerusalima, Simeon je Mariji rekao nešto posebno: "Slušajpažljivo, ovo Dete će odbaciti mnogi u Izraelu, ali On će mnogimadrugima biti najveća radost. Najdublje misli mnogih srca će se otkriti,ali će mač probosti tvoju dušu."

Nije dugo prošlo pre nego što je stigla prva tuga. Car Irod je poubijaosve dečake do dve godine starosti u Vitlejemu, nadajući se da će ubitijevrejskog cara koga su objavili (Matej 2:13−16). Josif i njegova malaporodica su pobegli, jer ih je Bog upozorio. Međutim, bili su prisiljeni dana taj dugački put krenu kroz negostoljubivu pustinju Negev, zemljubez hrane i vode. Ono što je ovaj put ka Egiptu Mariji učinilo još težim,bilo je saznanje da su mnoga deca pobijena zbog njenog Sina. Umislima je čula krike nedužnih beba koje su brutalno pogubljene. Poštoje tek i sama postala majka, lako se poistovećivala sa bolom majki kojesu izgubile decu. Majka Sina Božjega je uvidela da je velika radostpomešana sa mnogim suzama.

Prošlo je deset godina.

U Jerusalimu je bilo vrlo prometno i živo. Cele porodice su se tamookupile da proslave Pashu u Svetom gradu i da svojim žrtvama izrazepoštovanje Gospodu Bogu (Luka 2:41−51).

Bilo je to vreme radosti, jer su mogli da slave Gospoda u društvu sastarim prijateljima koje su susretali samo u ovakvim prazničnimdanima. Zbog velikog broja porodica koje su posećivale grad, bilo jemnogo dece.

136

Odrasli su uživali u suviše retkim susretima sa rođacima i prijateljima izdaleka. Hodali su i razgovarali glasno ulicama. Deca su žamorila icvrkutala kao ptići dok su se veselo igrala. Bilo je vrlo lako da se neprimeti kako neko od njih, u tom mnoštvu, nedostaje. Roditelji suprirodno pretpostavljali da je dete u društvu sa drugom decom negde ugrupi.

Zato Josif i Marija nisu otkrili da Isus nije sa njima, sve dok nisu već bilina zamornom putu ka kući. Nigde nisu mogli da ga nađu. Konačno,teška srca, vratili su se u Jerusalim u potrazi za njim.

Svuda su ga tražili, ali bezuspešno.

Konačno, nakon tri dana traganja, pronašli su ga u Hramu. Na njihovozaprepašćenje, mladi Isus je sedeo među vrlo učenim rabinima. Nije ihsamo slušao, nego im je i postavljao pitanja. Iznenadio ih je svojominteligencijom, razumevanjem i ispravnim odgovorima.

Marija je bila uznemirena. "Sine," prekorila ga je, "zašto si to učinio?Tvoj otac i ja te tražimo po celom Jerusalimu." Odgovorio je neneprijateljski, ali jasno i bez rezerve: "Nije trebalo da me tražite. Zarniste znali da treba da budem u domu mnoga Oca?"

Njegovog oca? Ali Josif ga traži svuda zajedno sa majkom. Zar onanije shvatila da on govori o svom nebeskom Ocu?

Isus je počeo da se udaljava od njih. Započinjao je svoj životni put kasvojoj pravoj sudbini. Dok je tog dana bio njihov izgubljeni sin, bio je iSin Božji, Iskupitelj izgubljenog sveta. Veze između njega i njegoveporodice su počele da slabe.

Da li je ovo iskustvo podsetilo Mariju na Simeonove reči? Da li je većbila doživela onaj prvi bol od uboda mača koji će konačno probostinjeno srce?

137

Kada su se vratili u Nazaret, sve je izgledalo kao i pre − nepromenjeno.Isus im je bio poslušan kao i pre. Ali, u Marijinom srcu se nešto desilo.Ona je čuvala ovo sećanje zajedno sa svim ostalim u svom srcu. Bilajoj je data prilika da svoje majčinske želje podredi Božjoj volji.

Godine koje su zajedno proveli su bile dobre; Isus je rasta od mladostiu odraslo doba. Uticaj njegove majke na njega u tom periodu je bioveliki.

"Isus je odrastao i bio visok i mudar, i voleli su ga i Bog i ljudi." (Luka2:52). Isus, Sin Božji, koji je bio savršen kao dete, prirodno se razvio učoveka. Ovo je sveta tajna, kako je Bog kao čovek na zemlji mogao dasebe podredi Marijinom uticaju.

Isus nije odrastao u bogatoj ili društveno privilegovanoj porodici. Alinjegovo duhovno okruženje je bilo zavidno. Njegovi roditelji su hodalisa Bogom i međusobno se poštovali. Posebno su Marijine misli bileobuzete Bogom.

Misli neke osobe određuju i njene postupke. Sledeći taj princip, Josif iMarija su težili tome da svoj dom tako urede i da obezbede takvoobrazovanje svojoj deci da deca mogu da se prilagođavaju Božjimmislima. U tom domu u Nazaretu je bila prijateljska atmosfera. Bila jeprožeta duhom prave poniznosti i prirodne posvećenosti. Tu je vladaoduh koji je deci olakšavao da budu poslušni svojim roditeljima. Baš udomu Josifa i Marije Isus se prvi put susreo sa Pismom. Njegovamajka je volela Božju Reč i to je za Isusa bio pravi primer.

Osamnaest godina On je živeo u roditeljskom domu.

Druga deca su rođena. Bilo je i drugih sinova − Jakov, Josif, Simon iJuda − a i kćeri (Matej 13:55−56). Pošto je u to vreme Josif umro, vrloje verovatno da je Isus, kao najstariji sin, sa majkom delio porodičneprobleme i da je bio odgovoran za njihovo izdržavanje.

138

Ljudi ga više nisu zvali tesarev sin. Sada je On bio tesar (Marko 6:3).

Kada je Isus napunio 30 godina, sve se promenilo. Marija je to jasnovidela na svadbi kojoj je prisustvovala u Kani galilejskoj, malom selublizu Nazareta, bregovitoj galiljskoj zemlji (Jovan 2:1−11). Zapazila jeda se domaćin postideo, jer je nestalo vina. Prva njena reakcija je bilada problem prenese svom prvorođenom sinu. A onda je došla dojednog bolnog otkrića. Njen Sin se promenio. Više se nije ponašao kaoposlušni Sin kakvog je poznavala. "ženo," odgovorio joj je, "šta ja imamsa tobom?" Obratio joj se sa "ženo", ali to nije ukazivalo na nedostatakpoštovanja ili prijateljstva. Jevrejkama su se oubičajeno tako obraćali.Ali to je jasno ukazivalo na udaljenost koja je postojala između njega injegove majke. Da li se ikada pre prema meni tako ponašao? pitala se.A onda se u njeno sećanje vratio onaj dan u Hramu. Toga dana je istotako pokazao da On, iako je njen Sin, ne može da bude poslušansvakom njenom naređenju. Postojala su neka uzvišenija naređenjakoja je morao slušati.

Marija nije bila uvredljiva, a ako joj je bilo neprijatno, nije to primetila."Učinite sve što vam kaže", rekla je slugama, jer je znala da je On Bogi da može učiniti čudo.

Bila je spremna da zauzme drugo mesto. Da li je već bila shvatila daće On kasnije poučavati o visokom prioritetu koji Bog stavlja nasluženje? (Matej 23:11−12)

Kada je Njegova služba započeta, Isus je zauvek napustio Mariju. Odtada, On nije pre svega bio Marijin Sin, nego Isus iz Nazareta, o komeje cela zemlja počela da priča, jer je Božji Sin išao po celoj zemlji i činiodobra.

Marija je znala da se povuče, iako ne bez bola. Sve više je u svomživotu osećala onu oštricu mača, ali je takođe shvatila da je njena tugapovezana sa milošću Božjom. Sve što joj je bilo ostalo, bilo je da sebe

139

stalno stavlja Bogu na raspolaganje.

Dok je Isus putovao po zemlji, isceljujući bolesne i propovedajućievanđelje, Marijina vera u njega je imala priliku da raste. Nesumnjivojoj je bilo bolno što drugi njeni sinovi nisu verovali u njega (Jovan7:3−5), i što ga Nazarećani nisu prihvatila (Luka 4:16−30). On joj je ovojasno pokazao kada su ona i njeni sinovi pokušali da razgovaraju saNjim. Kada mu je rečeno: "Tvoja majka i braća su ovde i žele da sevide sa tobom," On je odgovorio: "Ko su moja majka i moja braća?" Aonda je, ukazujući na ovo, dodao: "Onaj ko čini Božju volju je moj brat imoja sestra i moja majka." (Matej 12:46−50).

Ljudi sa kojima je svakodnevno bio i njegovi učenici, bili su mu isto što iona. Odnosi se više nisu merili krvnom vezom, nego vezom koju stvaravera u Boga.

Mač je probio njenu dušu svom svojom oštrinom, kada je stajala upodnožju krsta na kojem je njen Sin visio kao obični kriminalac.

Ovo je bio vrhunac Marijine patnje.

Ona se nije trudila da je ignoriše, ili da sebi olakša. Poput Njega, i onaje do poslednje kapi ispila gorku čašu patnje. Bila je uz njega doposlednjeg momenta. Videla je agoniju i čula kako ga ismejavaju irugaju mu se.

Sati su lagano prolazili na vrelom suncu, a On − najvoljeniji od svih −trpeo je kao niko nikada.

Marija je stajala ispod krsta i trpela sa Njim. Ovo je bio deo majčinstva.U njenoj glavi su još uvek odzvanjale reči: "Neka mi bude kako sikazao." Izdržala je jedino zato što se potpuno predala Gospodu. Kakose osećala − to je bilo u drugom planu.

140

Isus ju je video, pa iako je bio u smrtnoj agoniji, nije zaboravio da sepobrine za nju. "Ženo, eto ti sina", čula ga je kako govori. Zatim jerekao Jovanu, čoveku koga je na zemlji najviše voleo: "Eto ti majke."(Jovan 19:26−27).

Isus nije otišao sa ove zemlje a da se nije pobrinuo za svoju majku.Čovek i žena koji su mu na zemlji bili najbliskiji, najbolje će moći da serazumeju i jedno drugom pomognu nakon Njegovog odlaska. Od tadaje Marija živela u Jovanovom domu.

Krst nije poslednje mesto na kome se u Pismu Marija pojavljuje.Ponovo se pojavljuje sa Isusovim učenicima, sa nekoliko drugih žena injenim drugim sinovima nakon Hristovog vaznesenja. U gornjoj sobi uJerusalimu, Marija se, poput drugih, predala stalnoj molitvi (Dela1:9−14).

Iako je izgubila Sina, nije bila obuzeta svojim ličnim gubitkom, nego jeprihvatila da je njen zadatak u vezi sa Njim ispunjen.

Marija, najblagoslovenija i najprivilegovanija među ženama, čije je imepoštovano više nego ime ijednog drugog smrtnika, ponovo se posvetilaBogu. Ponovo nije tražila svoje pravo. Neprimetno je svoje mestozauzela među ostalima. Marija je znala da može da prevaziđe ličneinterese i da se potpuno posveti Bogu i Njemu da čast.

Marija je postala zrela žena. U poslednjih trideset godina svoga života,dostigla je neslućene uzlete sreće. Istovremeno je doživela i dubokutugu koju nijedna druga žena nikada nije, niti će ikada doživeti. Ali njenstav prema Bogu se nije promenio. Svojim životom je dokazala da je imislila ono što je govorila kada je objavljeno Mesijino rođenje: "Evoslužiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao."

141

Marija, najprivilegovanija među ženama(Luka 1:26−38; Matej 1:18−25; Luka 2:6−14, 17−19,33−35; Jovan 19:25−27)

Pitanja:

1. Zašto je Marija najprivilegovanija među ženama?

2. Prouči njen hvalospev (Luka 1:46−55). Šta je mislila oBogu? Šta je mislila o sebi?

3. Marijin privilegovan položaj je podrazumevao ižrtvovanje. Nabroji žrtve koje je morala da podnese.

4. Šta misliš, šta je bilo najteže sa čim se Marija, kaomajka, suočila?

5. Šta smatraš Marijinim najboljim i najistaknutijimosobinama? Objasni.

6. Šta je najvažnije što si od Marije naučila? Kakvepraktične vrednosti ovo ima za tvoj lični život?

142

Jelisaveta, zena cvrstog karaktera i dobar zivotni saputnik

Jelisaveta, žena čvrstogkaraktera i dobar životni saputnik

"Ko će naći vrsnu ženu? Jer vredi više nego biser."(Solomon, Priče 31:10)

Luka 1:5−20 U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik poimenu Zaharija, od Avijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri poimenu Jelisaveta. Oboje behu pravedni pred Bogom živeći bez manepo svim zapovestima i naredbama Gospodnjim. Dete nisu imali, jer jeJelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u godine.

Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, poobičaju sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji iokadi, a za vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. Tadamu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionogžrtvenika. Videvši ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. Ali muanđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja molitva i tvojažena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan.Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovomrođenju. Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestokapića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, te ćeobratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. On će ićipred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci inepokorne na pravedničku razboritost, da pripremi Gospodu uređennarod. Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to poznati? Ja sam,naime, star a i žena mi je zašla u godine. Odgovori anđeo i reče mu: jasam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i dati javim ovu radosnu vest; i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovorišdo onoga dana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojim

143

rečima koje će se ispuniti u svoje vreme.

Luka 1:24−25 A posle ovih dana zače njegova žena Jelisaveta i krilase pet meseci govoreći: tako mi je učinio Gospod u vreme kadapogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.

Luka 1:39−45 U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedanJudin grad, pa uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. KadaJelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni seDuha Svetoga Jelisaveta, te povika iz glasa i reče: blagoslovena simeđu ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da majkamoga Gospoda dođe k meni? Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođedo mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. I blažena je onakoja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.

Jelisaveta je bila izvanredna žena. Bila je sveštenikova supruga.Sveštenicima je bilo dozvoljeno da se žene jedino pobožnim ženamačije je moralno ponašanje bilo potpuno besprekorno (3. Mojsijeva 21:1,7). U protivnom, one bi uprljale službu svojih muževa. Jelisaveta je bilatakva žena.

Ne samo da je bila udata za sveštenika, nego je i sama bila potomakistaknutog Aronovog plemena. Biblija ističe da su oboje bili pravednipred Bogom, da su živeli besprekorno i da su držali sve zapovesti i sveGospodnje uredbe.

O njoj niko nije ružno govorio. Ona nije samo pratila duhovnostražarenje svog pobožnog muža, nego je nezavisno od njega razviladuhovni život i bila je poštovana zbog svog ličnog zajedništva saBogom.

Jelisaveta nije živela samo po Zakonu, nego je i služila Bogu u duhuzakona. Kada se sve ovo zna, onda uviđamo da joj je činjenica da nijeimala decu bila zagonetna i bolna. Poput Eve i svake druge jevrejske

144

majke koja je od tada donosila decu na svet, nadala se da će postatiMesijina majka. Ipak je pretrpela isto poniženje kao i svaka drugaJevrejka zato što je bila bez dece, jer je bila uskraćena za blagoslov udeci.

Često je sebi postavljala to bolno pitanje: "u čemu sam pogrešila?" i"zašto mi Bog nije milostiv − zašto me ne blagoslovi?"

Sada je već bila vrlo stara, a toliko željeno dete nije stiglo. Da li je jošuvek bila puna iščekivanja, čak i u ovom dobu? Ili se predala misli danjene molitve nisu Bogu ugodne i da neće imati dece?

Da li je hrabrost crpela iz života Sare, Reveke i Ane, žena koje su,takođe, dugo bile bez dece?

Život je bio pun iznenađenja, ne samo za Isakovu, Jakovljevu iSamuilovu majku, za žene koje su nakon dugogodišnjeg čekanjakonačno dobile svoje divne sinove, nego i za Jelisavetu.

Njen muž je pripadao grupi sveštenika koji su služili u DomuGospodnjem (1. Dnevnika 24:19). U toku svoje šestomesečnedužnosti, Zaharija je palio tamjan u svetinji. Ovo je bila velika čast −čast kakva se svešteniku ukazuje jednom u životu. Mnogi je nikadanisu imali. Onog dana kada je Zaharija palio tamjan, otpočela je novafaza njegovog i Jelisavetinog života. Kao i u mnogim drugim prilikamakada nebo deluje kao od mesinga, jer nam molitve nisu uslišene, svese desilo naglo.

Gavrilo, poseban Božji glasnik, stao je ispred sveštenika i rekao mu:"Ne plaši se, Zaharija, tvoje molitve su uslišene. Tvoja žena Jelisavetaće ti roditi sina i daj mu ime Jovan."

Dugo čekanje se isplatilo. Zaharija i Jelisaveta će dobiti sina. Bog ćeukloniti njihovu sramotu. Dolazi novi život u njihov mirni dom. Tu

145

mirnoću će isterati bat dečjih nogu i njegovo glasno smejanje. Ali, Bogje imao još neke dobre vesti.

Za ceo jevrejski narod je svitala nova budućnost!

Njihovo dete neće biti kao ostala deca. On će biti čovek posvećenBogu, čovek koji će pomoći da se njegov narod vrati Bogu. Isus će onjemu svedočiti rečima da je najveći čovek koji je ikada živeo (Matej11:11).

Horizont se širio; vizija je rasla. Blagoslov koji će proisteći izJovanovog rođenja, protegnuće se daleko u ceo svet. Jovan će bitičovek koji će pripremiti put za Mesiju. On je bio vesnik Carstva koje ćedoći.

Zaharija, tvoje molitve su stvarno uslišene. Ne samo molitve za dete,nego i molitve u vezi sa Mesijom.

Kako jedno ljudsko biće može da izdrži toliko sreće odjednom?

Zaharija je pokazao da on nije mogao. Tražio je znak, i Bog mu je dao.Punih devet meseci neće izustiti ni reč. Sve što je želeo da kaže,morao je da napiše.

Međutim, Jelisaveta očigledno nije imala problema da veruje u toizvanredno obećanje, iako ga nije ona primila, nego njen muže,direktno od Boga preko božanskog glasnika. Ona je morala da ga primitako što joj ga je njen muž napisao na tablicu.

Da li je Jelisaveta tako prisno živela sa Bogom da je mogla čuti njegovglas? Ili je više to bila reakcija u veri? Biblija o tome ne govori.

Dok većina ljudi na Zapadu jednostavno izabere lepo ime za dete, ili ganazovu po posebnom prijatelju, u Jelisavetinom društvu to nije bio

146

običaj. Jovanovo ime je bilo kao prodoran uzvik: "Bog je milostiv!" SamBog je Jovanu dao ime. Niko mu nije mogao dati lepše ime.

Jelisaveta je o ovome razmišljala dok se u njenom telo odigravaločudo. Povukla se već pet meseci. Da li zato što se osećala neprijatnoda radoznalim ljudima pokaže svoje telo koje je sve više raslo?Verovatno.

Ali njen pravi razlog je bio Bog. Ona se divila čudu koje se događalo −ne samo zato što je Bog ponovo dokazao da je specijalista zanemoguće, nego i zbog njegove beskrajne vernosti.

Ono što je nekada izgledalo kao kazna, pokazalo se kao blagoslov.

Bog je za Zahariju i nju imao na umu vrlo posebnog sina, ali su zatomorali da čekaju na njegovo vreme. Njegovo vreme nije moglo doći prerođenja Gospoda Isusa Hrista koje samo što se nije desilo. Ona će nasvet doneti izuzetno dete, dete koje će u istoriji zauzeti posebno mesto.Bila je stvarno blagoslovena.

Njeno strpljenje je baš bilo iskušano i izuzetno nagrađeno.

Nema nikakvih dokaza o tome da je Jelisaveta sebe uzdizala, pošto jena vest reagovala duhovnije od njenog muža. Niti je s ponižavanjemgledala na njega. Ona ga nije ponizila da bi sebe uzdigla. Naprotiv,reagovala je kao dobra žena koja prihvata slabosti svoga životnogsaputnika.

Jelisaveta ne samo da je imala izvanredno poreklo, imala je iizvanredan i nezavistan karakter, u pozitivnom smislu te reči. Kada jenjen sin rođen, došli su rođaci i susedi; mešali su se i pokušavali da imnametnu tradiciju − da njihov sin nosi očevo ime.

Jelisaveta je odbila njihov predlog.

147

Ona nije popustila pred pritiskom, nego je ostala odana svome mužu iBogu. Čvrsto i odlučno je rekla: "Zvaće se Jovan."

Njen život je bio okarakterisan i drugim vrlinama, kao što su poniznost iskromnost. Ove osobine su bile očigledne i prikazane na izvanredannačin kada je njena rođaka Marija iznenada kod nje došla u posetu utoku trudnoće. Rivalstvo je za Jelisavetu bilo potpuno nepoznato (1.Korinćanima 10:24).

Umesto da govori o sebi, ona je svu pažnju usmerila na Mariju, koju jeuočila kao sebi nadređenu. To se pretvorilo u sastanak ne jedneostarele i jedne mlade žene, nego majke Jovana − onog koji treba dapripremi put − i majke Emanuila, Mesije, čiji se put mora pripremiti.Jelisaveta je to priznala sa poniznošću i skromnošću na kojima bi joj semoglo pozavideti. Ni najmanje nije bila ljubomorna. Nije joj bilo teškoda ženu mnogo mlađu od sebe nazove "Gospodnjom majkom" i"blagoslovenom među ženama". Bilo je to delo Svetoga Duha u njoj.Devetostruki plod Duha koji Pavle kasnije nabraja (Galatima 5:22−23)u njoj je već bio prisutan. Čak i pre nego što je Marija svoju srećumogla da podeli sa njom, Jelisaveta je znala šta se dešava. Jelisavetaje videla − tako je govorila − još nerođeno Dete i proslavila ga kaoGospoda. Drugo nerođeno dete − njeno − poskakivalo je od radostikada je htela da pozdravi svoga Gospoda, Onoga kome će služitikasnije (Jovan 3:30).

U tom trenutku, žena kojoj su zanemarili jer je bila nerotkinja, postala jeproročica: "Blagoslovena je ona koja je poverovala." rekla je, "jer će seispuniti ono što joj je Gospod rekao."

Tri meseca su ove buduće majke provele zajedno − bile su to ženekoje su pisale istoriju.

Mnogo su razgovarale i mnogo se radovale, ali iznad svega, unjihovom umu je bilo ono što će Bog učiniti. Luka vrlo jasno govori o

148

ovome. Nije čudo što su svi ljudi u brdovitom delu Judeje, koji su živeliu njihovoj blizini, pričali o Jovanu i njegovim roditeljima. Ljudi su primalik srcu ono što se dešavalo i govorili su: "Pogledaj to dete. čekaj ividećeš šta će od njega biti. Božja ruka je na poseban način nad njim."(Luka 1:65−66).

Nečem novom su se nadali. Ljudi su počeli da očekuju ono što će Bogučiniti. Bili su spremni za velike stvari, za čoveka koji će doći − zaIsusa, Mesiju. Za sve ovo, Bog je upotrebio Jelisavetu, ženu vere iizvanrednog karaktera. Ono što ju je učinilo izvanrednom bilo jesledeće − bila je ispunjena Bogom.

Bog može da upotrebi ovakvu ženu da učini divne stvari. Takva žena jedobar životni saputnik.

149

Jelisaveta, žena čvrstog karaktera i dobar životnisaputnik(Luka 1:5−20, 24−25, 39−45)

Pitanja:

1. Šta pozitivno Biblija govori o Jelisaveti u Luki 1:6?

2. Kakva je bila Jelisavetina životna "sramota"? Navedi idruge žene iz Biblije koje su imale slično iskustvo.

3. Razgledaj Zaharijunu pesmu slaveljenja (Luka1:67−69) u kontekstu ove priče i opiši kako je njihovnedostatak bio obilno nadoknađen. (Vidi i Matej 11:11).

4. Prouči Jelisavetin život u svetlu Galatima 5:22−23.Kakve plodove Duha vidiš u njenom životu? (Takođepročitaj Filipljanima 2:3−4 i 1. Korinćanima 10:24).

5. Postoje li indikacije da je Jelisaveta bila dobra žena?Ako da, koje su?

6. Šta ti je u njenom životu najuočljivije? Na koji načinmožeš slediti njen primer? Kako ćeš to učiniti?

150

Ana, zena koju nije unistilo slomljeno srce

Ana, žena koju nijeuništilo slomljeno srce

"Ana je dozvolila da je slomljenost srca približi Bogu... Oni između naskoji su doživeli tragediju bilo koje vrste − posebno udovice − znaju daništa ne isceljuje rane kao svesno prebivanje sa Bogom." (EvgenijaPrajs)

Jeremija 49:11 "Ostavi sirote svoje, ja ću im život sačuvati, i udovicetvoje neka se uzdaju u mene."

Psalam 147:3 Isceljuje one koji su skrušena srca i leči tuge njihove.

Luka 2:22−27 I kad se navršiše dani njihova očišćenja − poMojsijevom zakonu, odneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda,kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: "Sve muško − što se prvorađa − neka se posveti Gospodu", i da prinesu žrtvu kako je rečeno uzakonu Gospodnjem: "Par grlica ili dva golupčeta". I gle, u Jerusalimuje živeo čovek po imenu Simeon, i to čovek pravedan i pobožan koji jeočekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti beše na njemu. Njemu je DuhSveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi PomazanikaGospodnjeg. I nadahnut Duhom dođe u hram.

Luka 2:36−38 Bila je i proročica Ana, Fanuilova kći iz plemenaAsirova; ona beše vrlo stara, od svoga devojaštva živela je s mužemsedam godina, a kao udovica do osamdeset i četiri godine, nijenapuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju. I u ističas ona dođe i slavljaše Boga, i govoraše o njemu svima koji su čekaliizbavljenje Jerusalima.

151

Može li jedna osoba da umre zbog slomljenog srca?

Britanski lekari, proučavajući slučajeve velike grupe udovaca, otkrili suda jedan broj ovih ljudi umire u prvih šest meseci nakon smrti njihovihžena − 50% od srčanih smetnji.

Život proročice Ane je mogao biti beznadežan. Čak i danas, udovica naSrednjem istoku je praktično sahranjena onda kada umire i njen muž.Jedino što je jedna žena bez dece, nakon muževljeve smrti, u Aninovreme mogla da učini, jeste da se vrati u dom svojih roditelja i da čekaili drugog muža, ili smrt.

Sreća Aninog braka je trajala samo sedam godina. Biblijski komentatorikažu da je bila udovica više od 60 godina. Bila je proročica, poreklomiz Asirovog plemena iz Galileje. Ovo je bilo beznačajno pleme za kojese govorilo: "Proroci ne dolaze iz Galileje."

Proroci su bili obični ljudi. Žene proroci su bile retke. Biblija spominjemali broj − Marija, Devora, Hulda i Noadija iz Starog zaveta; a uNovom zavetu imamo četiri kćeri evangeliste Filipa.

Ana stoji između Starog i Novog zaveta.

Bila je čast biti proročica. Žena koja, kao i muški prorok, govori RečBožju ljudima bila je izuzetno privilegovana. Ana je pripadala baš tojgrupi.

Udovice često zauzimaju ovaj stav: "Kada mi je muž umro, moj život sezaustavio." Ana je zauzela sasvim drugačiji pogled na život. Nakonvelike nesreće u njenom životu, nije pobegla u izolaciju isamosažaljenje. Svojim rođacima nije postala teret. Nije postalausamljena žena kojoj život nema šta da ponudi, niti je postala osobakoju su svi sažaljevali, ali kome niko nije mogao da pomogne.

152

A nije pobegla ni u prošlost. Ovo je jedna od najvećih opasnosti sakojima se udovice suočavaju, i samo one koje su poput Ane izgubileživotnog saputnika, znaju kako ovo može biti opasna pretnja za njihovduhovni život.

Kada se slomi jedinstvo bračnog para, šta ostaje u jednoj osobi koja jepodeljena na dvoje. Čak i nakon relativno kratkog braka, onaj ko ostajenikada više nije isti kao pre. On ostaje samo polovina od prethodnogpara.

Da li je Anu tešila misao da Bog nikada tek tako ne uzima nekoga? Dali je ona očekivala da će se On dati u zamenu za ono što joj je uzeo?Najverovatnije. Jedna osoba mora imati hrabrost i mora biti dalekovidada bi prihvatila ovaj stav. Isus je kasnije rekao svojim učenicima daniko ko stavi ruku svoju na plug, pa se okreće, nije pogodan za CarstvoBožje (Luka 9:62).

Ana je pobegla Bogu. Svoj život je posvetila službi Bogu u Božjemhramu. Molila se i postila. Bila je spremna da više brine o Bogu nego osebi, i da Božje delo stavi na najviše mesto.

Kada se udovica odvaži da prošlost ostavi iza sebe, kada ne zavisi oduspomena na pravu sreću, i kada se odvaži da se suoči sasadašnjošću i budućnošću sa Bogom, natprirodan mir ispunjava njenosrce. Ona više u životu nije ucveljena, nego je ona ta koja teši. Onamože da uteši druge koji su u problemima, i koji su žalosni, jer je njusamo utešio Bog (2. Korinćanima 1:3−4).

Ana je bila obuzeta Božjim delom ne samo u toku dana, nego i tokomnoći. Ipak, uprkos svim njenim aktivnostima, ona nije iz vida izgubilaljude. Pravi život i hod sa Bogom nije samo introspektivan (usmeren nasamoispitivanje), nego je i usmeren i ka spolja. On se trudi da drugeusreći. Soren Kirkegard je jednom rekao: "Vrata sreće se otvaraju kaspolja... prema drugima."

153

U Anino vreme, svet je bio u tami, mraku i bez nade. Narod je bioophrvan problemima. Mnogi su zato svesno ili nesvesno tražiliiskupljenje koje samo od Boga može doći − dolazak Mesije.

Odjednom, veliki dan je stigao. Isus se rodio!

Kada su Josif i Marija svog Prvorođenog doneli u hram da bi ga prineliBogu kako je Zakon zahtevao, tamo su otkrili ne samo pobožnogSimona, čoveka koji je znao da neće umreti dok ne vidi Mesiju, negosu pronašli i Anu. Bog koji je tako brižno sve te godine o njoj vodioračuna, pazio je na to da ona ne propusti taj sveti trenutak. Žena kojainače zbog svog porekla, udovištva i godina, nije imala neke posebneprilike u životu, tog časa je postala najprivilegovanija žena na svetu.Zajedno sa Simeonom, dopušteno joj je da vidi Dete i da ga proslavi.

Ovo je bio najsvetliji momenat u njenom životu, odgovor nadugogodišnje molitve. Bio je to najveličanstveniji momenat svihvremena, momenat na koji je svet tako nestrpljivo čekao − Mesija jedošao!

Za Anu su samo dve stvari bile prirodne. Prvo, pridružila se Simeonu uslavljenju i obožavanju Boga, jer je tako dugo očekivani Otkupiteljnjenog naroda, sveta i njenih greha, konačno došao. Drugo, smatralaje da te uzbudljive vesti ne može da zadrži samo za sebe. Neko jerekao: "Svedočenje je kada dobro pogledaš Gospoda Isusa Hrista, aonda drugima govoriš šta si video." Ovo je bila Anina reakcija.

Ovo nam dokazuje kako je dobro poznavala ljude. Poznavala je sveone u Jerusalimu koji su očekivali Spasitelja. Išla je i govorila timljudima šta je videla. Ova osoba koja je objavljivala Isusa Hrista, nijebio energični, elokventni mladić, nego starica. Ona je bila neko ko jeiskusio ono što je Psalmista napisao o Gospodu: "Isceljuje one koji suskrušena srca i leči tuge njihove."

154

Ana, žena koju nije uništilo slomljeno srce(Jeremija 49:11; Psalam 147:3; Luka 2:22−27, 36−38)

Pitanja:

1. Kao mlada žena, Ana je doživela veliki gubitak. Kakoje to uticalo na njen život? (Vidi i Luka 9:62.)

2. Kako Biblija opisuje njenu zajednicu sa Bogom?Kakve zaključke iz ovoga izvlačiš?

3. Kakvu je privilegiju Ana iskusila?

4. Šta je Ana uradila kada je videla Isusa?

5. Pročitaj 2. Korinćanima 1:3−4. Kakve posebne prilikeimaju ljudi koji su doživeli žalost?

6. Šta si naučila od Ane o tome kako možeš imatipobedu u žalosti? Ima li nekoga kome bi u ovome moglapomoći? Ko je to?

155

Udovica, zena koja je umela da upravlja novcem

Udovica, žena kojaje umela da upravlja novcem

"Od svega onoga što mogu posedovati, ništa mi nije vredno osim mojezajednice sa carstvom Hristovim. Ako će bilo šta što imam povećavatikorist toga carstva, to će biti dato ili zadržano, jer jedino davanjem ilizadržavanjem ja objavljujem njegovu slavu, slavu Onoga komedugujem svu svoju nadu u vremenu i večnosti." (David Livingston)

Marko 12:41−44 I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kakonarod meće novac u kovčeg; a mnogi bogati metahu mnogo. I dođejedna siromašna udovica pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. Tadadozva svoje učenike i reče im: zaista, kažem vam, da ova siromašnaudovica stavi više od svih koji metahu u kovčeg; jer svi metnuše odsvog izobilja, a ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala, sav svojimetak.

2. Korinćanima 9:6−8 A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a kou blagoslovu seje u blagoslovu će i žnjeti. Svako neka daje kako je usrcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jer Bog voli radosnogdavaoca. A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije navas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane zasvako dobro delo.

U Jerusalimu je tog dana bila gužva. Jevreji iz celog poznatog sveta suse skupljali u grad. Uskoro će početi Pasha i svaki predani Jevrejin ježeleo da ove praznične dane proslavi u Svetom gradu.

U kućama, žene su bile zauzete pripremanjem pashalnog oborka.Kupile su velike količine hrane za kuvanje i spremanje, za ovaj veliki

156

praznik.

Ali jedna žena se nije pridružila slavljenicima. Ona svoj novac nijepotrošila na namirnice, jer i nije imala mnogo − ali je tačno znala šta dauradi sa tim što je imala. Koračala je pravo prema Hramu i tamo je, bezustezanja, svoja dva novčića stavila u kovčeg. Bogataši su se gurali istavljali velike svote novca u kovčeg − bio je to novac iz njihovog obilja.Ona se, zatim, povukla neprimetno kako je i došla.

Neprimetno?

Ne, bar što se Isusa ticalo. On je bio u Hramu. Brojne su bile njegoveposete domu njegovog Oca. Za nekoliko dana, njega će zarobiti u vrtunaspram trga ispred Hrama, tačno preko puta potoka Kidron. Zatim ćega razapeti. Desiće se važne stvari. U stvari, desiće se najvažnijidogađaj u istoriji. Pa ipak, On je imao vremena da primeti sirotuudovicu koja daje svoja dva novčića.

Stajao je i posmatrao ljude kako daju prilog u kovčežić. Video je dabogati daju mnogo, i to je bilo dobro. Ali njihovi darovi nisu bili ništaprema izobilju koje su imali. Tako mnogo im je još ostalo. A onda jedošla sirota udovica. Isus je znao šta ona radi. Znao je da su ta dvanovčića poslednje što je imala. Ona je bukvalno dala celo svojezemaljasko imanje Bogu koga je volela. Novčići ni iz daleka nisu ni zaplaćanje računa u Hramu − šta bi neko kupio za dva novčića?

Ali Isus je mislio da je njen dar vrlo važan, pa je pažnju svojih učenikausmerio na nju. Rekao je: "Ova sirota udovica je u kutiju za prilogestavila više nego svi drugi. Jer dok su drugi davali od suviška, ona,tako siromašna, stavila je sve što je imala." Za Gospoda nije bilo važnokoliko je dala, nego koliko joj je ostalo. Njoj nije ostalo ništa. Isus jegledao na to šta je novac predstavljao onome ko ga je davao. Za ovuženu, ta dva novčića su bila sve što je imala.

157

Za Boga, novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. Pavle je napisao:"Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba izemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima, niti prima službe odljudskih ruku − kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život,i dah, i sve." (Dela 17:24−25). Bog je zainteresovan za motive osobekoja daje. On zna, da po svojoj prirodi, ljudi vole da se drže svoganovca. Oni često zaboravljaju da samo Božjom milošću mogu dazarade novac, pošto im On daje zdravlje i zdrav razum (Priče 10:22).Često pogrešno misle: "Sa mojim novcem mogu da radim šta hoću."

Bog ne želi da ljudi daju zato što je njemu to potrebno. On samo želi dataj novac upotrebe na pravi način. On zna da ako jedna osoba da odonoga što ima, onda daje zato što voli Boga; zato što želi da sve delisa njim − čak i svoje imanje. Bog, tada, umnožava stvarnu vrednostnovca kao što umnožava hleb i ribu (Luka 9:12−17). Osoba koja svedeli sa Bogom, otkriće da tako mnogo može da se učini sa onim što semalo ima, kada Bog na to doda svoj blagoslov.

Izvanredno je što je ova sirota udovica osetila atmosferu novozavetnogdavanja još dok je živela pod Zakonom Starog zaveta, gde se i davalopo tom Zakonu, jer Bog je dao precizna pravila za trošenje novca −deset procenata celokupnog prihoda išlo je njemu (3. Mojsijeva27:30−32). Od tih deset procenata, bili su plaćeni služitelji u Hramu,Leviti. Nijedan Jevrejin nije mogao izbeći obavezu. Čak su i Levitimorali da daju tih deset procenata, od svog novca (4. Mojsijeva 18:21,25).

U Novom zavetu je situacija bila drugačija. Nije bilo krutih pravila, nipostavljenih iznosa. Umesto zakona, motivacioni faktor je bila ljubav. Aljubav se ne može regulisati zakonom. To mora da bude izraz dobrevolje. Oni koji su vođeni ovim principom, imaju zadovoljstvo u davanju.Oni redovno daju (1. Korinćanima 16:2). Daju nenametljivo (Matej6:2−4).

158

Da li je ova žena osetila da će Bog dati svoga Sina za ovaj svet? Bio jeto najveći čin ljubavi? Da li je to bio razlog što je ona htela da pokažesvoju ljubav prema njemu kroz potpuno posvećivanje? Shvatala je dadavanje nije bilo isključiva privilegija bogatih. Siromašni ljudi moguimati istu priliku. Procenat koji siromašni daju od svojih primanja nijemanji od procenta koji daju bogati. Iako iznos novca biva manji,procenat ostaje isti.

Novac ne treba smatrati "prostim". U njemu se sadrži uzbudljivpotencijal kada je posvećen Bogu i njegovoj službi. Tada on ima trajnuvrednost. "Novac," neko je jednom rekao, "je nešto što ne možeš sasobom poneti u nebo, ali ga možeš poslati unapred." Može seupotrebiti za prenošenje i izvršavanje večnih vrednosti, kao u slučajuudovice. Tada novac postaje kapitalno ulaganje u nebo (Priče 3:9−10).

Šteta što se veo koji je prekrivao život ove žene uklonio na kratko. Bilobi zanimljivo znati kako se On, koga je dotakao njen posebni dar,pobrinuo za nju. Zar nije kroz Solomona rekao: "Poštuj Gospodaimanjem svojim, i prvinama od svega dohotka svojega. I biće punežitnice tvoje obilja i presipaće se vino iz kaca tvojih" (Filipljanima 4:17).I zar nije kroz Malahijina usta obećao kišu blagoslova onome ko dasamo deseti deo svoga prihoda? (Malahija 3:10). Siromašna udovicase nije zadovoljila time što će dati samo deo novca. Desetak je bio takomali čin posvećenosti Bogu. Htela je da da sto posto. Pošto Bog ne želinijednom čoveku da ostane dužan, ne postoje granice blagoslovimakoje je On mogao izliti na tu siromašnu ženu.

Jedno je sigurno − ona je divno proslavila Pashu.

159

Udovica, žena koja je umela da upravlja novcem(Marko 12:41−44; 2. Korinćanima 9:6−8)

Pitanja:

1. Šta je bilo posebno u vezi sa količinom novca koju jeudovica priložila?

2. Kako je Isus cenio taj mali iznos (manje od jednogcenta) u odnosu na druge veće darove?

3. Šta je Bog rekao o davanju u Starom zavetu? (Priče3:9−10; Malahija 3:10)

4. Kakva uputstva su u Novom zavetu data u vezi sadavanjem? (2. Korinćanima 9:6−7; 1. Korinćanima 16:2;Matej 6:2−4)

5. Kako Bog nagrađuje one koji Njemu daju svoj novac?

6. Da li je priča o udovici uticala na način na koji ti daješfinansijska sredstva? Kako?

160

Marta iz Vitanije, zena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet

Marta iz Vitanije, žena koja jedrugorazrednim stvarima dala prioritet

"I to molim od Boga da vaša ljubav sve više i više obiluje u spoznanju isvakom osećanju, 10 da možete ispitivati šta je bolje." (Pavle,Filipljanima 1:9−10)

Luka 10:38−42 A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena poimenu Marta primi ga u svoju kuću. Ona je imala sestru po imenuMariju, koja je sela kraj nogu Gospoda i slušala njegovu besedu. AMarta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče:Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim?Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Gospod joj odgovori i reče: Marta,Marta, brineš se i uznemiravaš se za mnogo, a jedno je potrebno.Marija je, naime, izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.

Jovan 11:17−27 Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana ugrobu. A Vitanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko. Imnogi Judeji behu došli Marti i Mariji da ih teše za (njihovim) bratom.Čim je Marta čula da Isus dolazi, iziđe mu u susret: a Marija je sedelakod kuće. Tada Marta reče Isusu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umromoj brat. I sad znam da će ti Bog dati, ako ma šta zamoliš od Boga.Reče joj Isus: vaskrsnuće tvoj brat. Marta mu reče: znam da ćevaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan. Reče joj Isus: ja samvaskrsenje i život: ko veruje u mene − živeće − ako i umre. I svaki, kojiživi i veruje u mene, neće umreti doveka: veruješ li to? Reče mu: da,Gospode: ja sam uverena da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođena svet.

161

Jovan 11:32−44 A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus, videvšiga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bio ovde, nebi umro moj brat. Kada je Isus video kako ona plače, i kako plačuJudeji koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se i reče: gdeste ga stavili? Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. Isusu udariše suze.Tada rekoše Judeji: gle, kako ga je voleo. A neki od njih rekoše: zarnije mogao ovaj, koji je otvorio oči slepome, da učini da i ovaj ne umre?

Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob: a to beše pećina ikamen je bio navaljen na nju. Isus reče: podignite kamen. Reče muMarta, pokojnikova sestra: Gospode, već zaudara: jer je četvrti dan ugrobu. Reče joj Isus: zar ti ne rekoh da ćeš videti slavu Božiju − akopoveruješ. Tada podigoše kamen. A Isus podiže oči gore i reče: Oče,hvala ti što si me uslišio. Ja sam znao da me uvek slušaš: ali ovo rekohzbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. Rekavši topovika veoma glasno: Lazare, iziđi napolje. Iziđe mrtvac, obavijenzavojima po rukama i nogama, i lice mu je bilo povezano ubrusom.Reče im Isus: razvite ga i pustite ga da ide.

Marta je bila napeta. Maločas je u njenu kuću iznenada došlo 13gostiju, sve su bili muškarci. Tu je bio Isus, Učitelj, i njegovi učenici; bilisu na putu za Jerusalim koji se nalazio oko tri kilometra dole niz put.

Posetioci nisu bili nepoznati. Isus je bio dobar prijatelj Marte, njenesestre Marije i brata Lazara. Ponekad bi kasno noću došao i ostao sanjima u Vitaniji.

Marta je bila zahvalna što je njen Učitelj, koji nije imao gde da zaklonisvoju glavu (Matej 8:20), kod njih osećao kao kod kuće. Ona je bilagostoljubiva i s ljubavlju je svoj dom otvarala drugima. Smatrala ječašću što može da primi ove goste.

Borila se sa sobom dok je brinula za potrebe ovih prašnjavih i gladnihljudi. Nije reč o tome da njen dom nije prostran, ili da je njena ostava

162

slabo snabdevena hranom. Ona je bila dovoljno bogata. Međutim, njuje nerviralo što joj njena sestra Marija ne pomaže pri pripremanju.

Marija je bila potpuno zaokupljena onim što je Učitelj govorio i slušalaga je. Žedno je gutala svaku njegovu reč. U njenom razumu jepostojala jedna misao: "Kako da u njemu uživam u potpunosti? Štamogu da naučim?"

Marta nije bila manje srećna od nje što je Isus došao kod njih, ali nije upotpunosti uživala. Njene misli su stalno bile obuzete detaljimadrugorazrednih stvari. Zato joj je izmakla veličina ove prilike u kojoj senalazila. Bila je nervozna. Razdražena! I, kao i obično u ovakvojsituaciji, okrivila je nekog drugog.

Marta je patila od samosažaljenja. "Gospode," prekinula ga je, "zar nebrineš što me je moja sestra ostavila samu da sve pripremim?"

Marta nije brinula za to što optužuje sestru pred gostima i što je u tuoptužbu umešala i Isusa! Pa ni to nije bilo sve. Usudila se da Učiteljunaredi da kaže Mariji da dođe i pomogne joj.

Učiteljev glas, koji bi prosto začarao slušaoce, iznenada je prekinuoMartu. "Marta, Marta," rekao je, "brineš i mučiš se zbog tako mnogostvari, a samo je jedno neophodno. Marija je dobro izabrala i joj seneće oduzeti."

Sa ovih nekoliko reči, On je nagovestio mnogo više. Njegov govor je iovo sadržavao: Kako na takav način možeš da pomešaš važne inevažne stvari? Kako se gubiš u stvarima od manje važnosti dok samja u tvojoj kući? Marta, zar ne razumeš da sam ja pre svega došao daslužim, a ne da mi služe? (Matej 20:28). Zar ne vidiš da sam ja mnogoviše zainteresovan za tebe, nego za smeštaj i hranu? Stvarno cenimtvoju gostoljubivost, ali sam pre svega zabrinut za tebe, ne zadomaćicu. Marta, tako si vredna i mudra − zašto sve moraš sama da

163

uradiš, čak i najsitnije detalje? Zar ne shvataš da ja ionako više volimjednostavna jela? U mom Carstvu prednost se daje duhovnimstvarima. Ispitaj se. Upoznaj svoje srce. Sagledaj stvari iz moje tačkegledišta.

Mariji, nastavio je, nije potreban ukor, niti treba da se ispravlja. Tebi jeto potrebno. Ali sve ovo govorim zato što te volim (Jevrejima 12:5−6).Stvari privremene vrednosti, brige za ovaj svet guše moju Reč (Marko4:19) i zatamnjuju tvoj pogled na večne vrednosti. Marta, takođe, pazikada nekog drugog sudiš (Matej 7:1−2). Bože to ostavi meni (1.Korinćanima 4:5). Ispitaj sebe i prosudi svoje srce (2. Korinćanima13:5).

Sledeći susret Isusa i ove porodice desio se pod izuzetno tužnimokolnostima. Bolest i strah su ušli u ovaj srećni dom. Lazar se ozbiljnorazboleo. Bez odlaganja su njegove sestre poslale poruku Isusu koji jepropovedao s druge strane reke Jordan. Sve što su mu rekle, bilo je:"Gospode, tvoj prijatelj je veoma bolestan."

Očekivale su da će odmah doći. Znale su da će moći da dođe. Ali, Isusje odlagao − namerno − i Lazar je umro.

Kroz ovu bolest Bog će se na čudnovat način proslaviti. Marija i Martase neće radovati zbog isceljenja njihovog brata, nego zato što će onbiti podignut iz mrtvih.

Ovo je bilo iznad njihovih očekivanja. Zato su sestre mnogo puta u tokudana ponavljale: "Da je Gospod došao, Lazar ne bi umro."

Onda, kada je Lazar već četiri dana bio u grobu, a kuća puna prijateljakoji su ih tešili, stigao je Isus. Marija, ophrvana žalošću, ostala je kodkuće, ali Marta nije mogla protiv sebe. Kako da mirno sedi kod kuće,kad Učitelj dolazi? Nemoguće! Izašla mu je u susret i ponovila ono štosu ona i Marija toliko puta veće rekle: "Ovo se, Gospode, ne bi desilo

164

da si ti bio ovde."

Ponovo je u rečima upućenim Isusu bilo malog prigovora, ali su te rečitakođe bile izraz vere i nade. To je dodala kada je rekla sledeće: "Ali isada znam da će ti Bog dati šta god tražiš od njega."

Nije sve bilo izgubljeno.

Kada je Isus obećao: "Tvoj brat će oživeti," Marta je pomislila nadaleku budućnost. Ali, Isus joj je tada saopštio izvanrednu činjenicu:"Ja sam vaskrsenje i život."

Vaskrsenje ne daje nadu samo za budućnost. Ono je sadašnjastvarnost. Ta stvarnost je bila personalizovana u čoveku koji jerazgovarao sa njom. Ne samo da je On dao život, On sam je bio život.

Martin odgovor je bio izuzetan primer vere: "Da, Gospode! Verujem dasi ti Mesija, Sin Božji, koji je došao na svet."

Na pitanje koje su mnogi postavljali i koje je donelo tako mnogopodela: "Da li je On Hristos, ili nije" (Jovan 7:31, 41−43; Matej 11:3),Marta je dala pozitivan odgovor iako čak nije mogla da zamisli značaj icelu suštinu reči svoga svedočanstva.

Ono što se zatim desilo, stvarno je bilo dirljivo. Marta je pozvala Mariju.Ova je došla i pozdravila se sa Isusom. Videle su da je Isus dubokopotresen. Obistinile su se reči proka Isaije: "U svakoj tuzi njihovoj onbeše tužan." (Isaija 63:9).

Sin Božji se nije stideo svojih suza. Plakao je.

Lazarove sestre i svi ostali koji su došli da žale, videli su to. Neko jerekao: "Koliko ga je voleo". Drugi su kritički govorili: "Slepcu je otvoriooči, zar ne? Pa zašto nije mogao da spreči da Lazar umre?"

165

A onda je na svetlo izašla Isusova patnja. On je patio ne samo u svojojsmrti koja mu se približavala. U ovom svetom trenutku, kad je Ondokazao svoju pobedu nad smrću, Isus je patio u životu. On je to činiosvakog dana svog zemaljskog života. Trpeo je zbog nerazumevanjaljudi (Marko 6:1−6). Trpeo je zbog neverstva svojih prijatelja (Luka 22:39−45; Matej 26:31−35). Patio je i zbog Marte − zbog načina na koji jetrošila svoju snagu − i zbog toga kako je posredovala.

Ponovo ga je prekinula. Kada je naredio da se ukloni kamen sa groba,smatrala je neophodnim da ga podseti da se Lazar, pošto je već četiridana u grobu, raspada.

"Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božju ako veruješ?" odgovorioje Isus.

Na njegov povik: "Lazare, izađi!" smrt je pustila svoj plen. Lazar je prednjima stajao živ. Mogli su ga dodirnuti. Isus koga su okrivili da jeneosetljiv na žalost svojih prijatelja, sada je svoje prijateljstvo svojimživotom zapečatio sa ljudima iz Vitanije.

Sada je njegova sloboda bila ograničena. Morao je da se sakrije da nebi preprano pao u ruke fariseja i prvosveštenika (Jovan 11:53−54). Zanekoliko nedelja, umreće na krstu. Umreće ne samo za Lazarove,Marijine i Martine grehe, nego i za grehe celog sveta.

Šest dana pre isusove smrti, Marta je služila na gozbi priređenoj unjegovu čast (Jovan 12:1−2). Priča je ispričana u nekoliko reči. Martanije prestajala da služi. Ona nije išla iz jedne u drugu krajnost. Ona jebila žena čvrstog karaktera. Još uvek su bile vidljive divne osobinegostoljubivosti i spremnosti da služi. Ona je, takođe, bila žena čije jevera, kroz Lazarevu smrt, prošla ispit.

Bila je i hrabra. Ostala je verna Gospodu u vremenu kada je mržnjaJevreja bila najžešća, što je rezultiralo Hristovom smrću.

166

Isus je voleo Martu. On joj je ukazao čast pruživši joj svoje prijateljstvo.

On koji je poznavao ljude, shvatao je da žena kakva je bila Marta možebespotrebno trpeti prosto zbog svoje prirode. Znao je da dobra,pametna, energična žena poput nje, lako može da posustane jer sepreviše angažuje, i zbog želje da posreduje i da se meša. Ona jemorala biti naročito pažljiva da se ne izgubi u stvarima oddrugorazredne važnosti. Žene poput Marte imaju posebnu potrebu zaIsusom. On ih može sačuvati da svoj život ne posvete nečem manjevažnom.

167

Marta iz Vitanije, žena koja je drugorazrednimstvarima dala prioritet(Luka 10:38−42; Jovan 11:17−27, 32−44. Takođepogledaj i biblijske odeljke o Mariji iz Vitanije usledećem poglavlju.)

Pitanja

1. Šta je odlikovalo ovu porodicu iz Vitanije?

2. Šta smatraš najvećom Martinom vrlinom? (Pročitaj iMarko 11:11 i Matej 21:17.)

3. Da li vidiš opasnosti koje su povezane sa ovimosobinama u njenom životu? Ako da, koje su?

4. Koje činjenice vode do zaključka da je Marta stvarnoprednost dala stvarima od drugorazredne važnosti?

5. Pročitaj Jovan 11. Šta ovo poglavlje govori o Martinojveri?

6. Kako je Marta primer ili upozorenje za tebe? Kakoćeš ono što si naučila od nje primeniti?

168

Marija iz Vitanije, zena koja je umela da izabere najbolje

Marija iz Vitanije, ženakoja je umela da izabere najbolje

"Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje i zavet svoj javlja im."(David, Psalam 25:14)

(Prijateljstvo sa Bogom je rezervisano za one koji Ga poštuju. Samo sanjima, On deli tajne svojih obećanja − parafraziran prevod stiha saengleskog jezika.)

Jovan 12:1−11 Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bioLazar koga je Isus vaskrsao iz mrtvih. Onde mu prirediše večeru, iMarta je služila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim ležali zatrpezom. Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova mira,pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom: i kuća se napunimirisom od mira. A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji jenameravao da ga izda, reče: zašto se ovo miro nije prodalo za tristotine dinara i to dalo siromasima? Ali ovo reče ne zato što se brinuoza siromahe, nego što je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te jeuzimao što se u nju stavljalo. No Isus reče: pusti je, neka sačuva to zadan moga pogreba. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a menenemate svagda. Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođoše nesamo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih.Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara, jer su mnogi Judejiodlazili zbog njega i verovali u Isusa.

Matej 26:13 Zaista vam kažem, gde god se uspropoveda ovoevanđelje po celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje nanju.

169

Jedva su je primetili kada je ušla u prostoriju. Pogledala je ljude koji subili okupljeni, a onda sela pored počasnog gosta. Jednostavnimpokretom je uredila svoju dugačku haljinu u čijim je naborima bilaskrivena mala posuda. Divno − njen dolazak nije uznemirio niporemetio razgovor među gostima. Duboki muški glasovi su ispunjavaliprostoriju, kao i pre. Već je bila navikla da sedi pored Isusovih nogu, aprisutni su je već viđali kako to čini (Luka 10:39).

Dok su ostali jeli i razgovarali, Marijine misli su odlutale u vreme kadasu Isus i njegovi učenici prvi put došli u njihov dom. On je tada ušao i unjen život − kao što samo On to ume − i doneo je radikalnu promenu.Više nije prepoznala svoj život − potpuno se promenio. "Počeo je takošto nam je ponudio svoje prijateljstvo," razmišljala je. Bilo je tonepoznato iskustvo. Do tog vremena, među muškarcima i ženama jevladao veliki jaz. Posle svega, zar Jevreji nisu svakoga jutra umolitvama zahvaljivali Bogu što ih nije stvorio "kao roba, ni kaoneznabošca, ni kao ženu"?

Odmah je bilo očigledno da je On bio drugačiji. Nije brinuo teka tako zanekog muškarca, ili za ženu. On je bio zainteresovan za celokupnoljudsko biće, bilo da je u pitanju muškarac ili žena (Galatima 3:28).

Prema ženama je pokazao novu vrstu poštovanja. Pružio im jemogućnosti koje im do tada nisu bile poznate. Uzdigao je ženu navisinu Božjeg plana za nju. Zato se tako lagodno Marija osećala unjegovom prisustvu. Bez stida je došla i sela usred muškaraca koji suslušali njegove reči.

Sedeći pored njegovih nogu, i slušajući ga, u njenom srcu se javljalačežnja za Bogom. Dok ga je slušala kako priča, postala joj je jasnasvrha njenog postojanja. U njoj je raslo uverenje: "Bog me je stvorio.Postojim zahvaljujući njemu." (Otkrivenje 4:11).

Ovo je njenom životu dalo smisao i živost. Otkrilo joj je mogućnosti o

170

kojima pre nije ni sanjala. Živela je u zajedništvu sa Hristom (1.Korinćanima 1:9). Osećala je da je baš to bio ona svrha života na kojuje i pozvana. Prvi rezultat je bila glad za Božjom Rečju. Hleb − hranasamo za telo − ne može da zadovolji ljudsko biće. Unutrašnji čovekmora da se nahrani Božjom Rečju (Matej 4:4).

Dok je svoju žeđ utoljavala njegovim rečima i dok je njeno znanje oBogu raslo, njena osećanja su sazrevala i oblikovala se u odluku:"Učiniću za njega ono što mogu." Zahvalnost je ispunila njeno srce.Još jedan trenutak je posmatrala kako ljudi razgovaraju. A onda ju jeprkinula Marta koja je čekala Gospoda i druge ljude. Marta, mislila je,koliko je mnogo On učinio za tebe! Tako mnogo. Marta je bila aktivna iotvorena. Svoju ljubav prema Gospodu je pokazivala služeći mu, jer jebila žena koja je razmišljala i delovala brzo. Bila je prava suprotnostMariji, koja je bila introspektnija i mirnija. Tako je dobro videti kako ih jeGospod obe razumeo. Voleo je obe sa različitim karakterima.

Sa Marte, Marijine oči su odlutale do Lazara, domaćina, koji je sedeopored Učitelja. Tako se radovala dok ga je posmatrala. Vratio se izmrtvih. Oživeo je! Dok je živa nikada neće zaboraviti trenutak kada jeIsus podigao svoj glas i uzviknuo: "Lazare, izađi!"

U srcu je osećala i malo stida kada se prisetila tog događaja. Ona iMarta su se pitale zašto Učitelj nije ranije došao. Nisu shvatale njegovozakašnjenje koje je bilo skoro isto toliko bolno koliko i gubitak brata.Nikada pre u njihovom životu nisu osećale takvo opustošenje.Gledajući unazad, mogle su videti kako su bile kratkovide. Kasnije sushvatile zašto je Hristos tako postupio. Sve to je u potpunosti učinio poBožjoj volji, jer je Lazarevo vaskrsenje dalo čast Bogu. Mnogi su bilipokrenuti da poveruju u njega.

Isusov cilj je bio da Bogu da čast, a ljudima spasenje. Ovo je za Isusabilo teško, jer se mržnja jevrejskih vođa, koja je do tada samo tinjala,sada razbuktala u plamen koji je nameravao da ga uništi. Kada je

171

podigao Lazara iz mrtvih, potpisao je svoju smrtnu presudu.

Za šest dana će Pasha.

Da li joj je ova misao naglo otvorila oči? Da li je instinktivno osećala daje Isus danas došao da se pozdravi? I On se pripremao za nastupajućipraznik. U toku ove Pashe proliće se ne samo krv životinja koje sežrtvuju u Hramu za oslobođenje ljudi od greha (2. Mojsijeva 12:13,21−28), nego će se u Jerusalimu prineti i veća žrtva. Isus će umreti.

Stalno se podsećala na vreme kada je govorio o tome kako će trpeti(Marko 8:31). Shvatila je da je mržnja mnogih jevrejskih vođa dostiglatačku ključanja. U njihovom umu nije bilo drugih pitanja: Isus je moraoda umre. On je bio Jagnje Božje koje će uzeti na sebe grehe ne jednognaroda, nego celog sveta (Jovan 1:29).

Mnoge stvari su Mariji postale jasnije u toku njenog prijateljstva saIsusom, dok je sebe ispunjavala njegovim rečima. Razvila jesposobnost duhovnog sagledavanja i razumevanja onih stvari kojedrugi ljudi nisu uviđali.

U Reči Božjoj, vera i dela su nerazdvojivi. Marije je to u dubini svojeduše osećala. Imala je neodoljivu želju da nešto učini. Želela je dasvoju zahvalnost Gospodu pokaže, možda poslednji put. Njene ruke suposegnule ka haljini. Dotakle su malu posudu koju je tu sakrila. Donelaje odluku.

Parfem je bio vrlo skup. Količina koju je ona imala u toj posudi iznosilaje ukupna godišnja primanja jednog radnika (Matej 20:2). Nard je bioulje koje se koristilo za balsamovanje. Ovo se koristi za pogreb, mislilaje. Ne! Potisnula je tu misao čim joj je došla na um. Živi, a ne mrtvi,Gospod je onaj koji treba da primi njenu slavu. Vreme je da sada neštoučini za njega.

172

Brzo je sprovela plan, kao da se plašila da je neko ne spreči u tome −ili kao da joj nije još mnogo vremena ostalo.

Slatke mirisne kapi parfema su se izlile na Isusova stopala kao izrazMarijine zahvalnosti. Bez uzdržavanja, izlila je svoju dušu. Svojepoštovanje je izrazila ćutke. Kako jednostavne reči mogu da izrazetako mnogo njenih misli? Ponekad je lakše najdublje misli prenetipogledom ili pokretom, a ne rečima.

Potpuno je zaboravila na ljude oko sebe, jer je bila obuzetarazmišljanjem o Gospodu. S ljubavlju je njegove noge obrisala svojomkosom. Odjednom je u prostoriji zavladala tišina. Razgovor je prestao.Sobu i celu kuću je ispunio taj miris. Marija, čija je namera bila daukaže čast Gospodu, šireći taj miris, dovela je sebe u centar pažnje.Šta je uradila?

Za Judu Iskariotskog ovaj miris nije bio ugodan. Oštro je zvučalanjegova kritika: "Zašto se ovaj parfem nije prodao za tri stotine dolara,a novac dao siromašnima?" Drugi su ga podržali. Iako je Juda zvučaokao da brine za druge, samo se pretvarao. Radije bi tu svotu stavio utorbu i odneo za sebe.

Ponovo su se Marijine dobre namere pogrešno tumačile, kao u vremekada ju je sestra optužila za lenjstvovanje (Luka 10:40−41).

Međutim, Isus je znao njene motive. Tom prilikom On je nju odbranio.Rekao je: "Ostavite je! Zašto je uznemiravate? Ona je za mene učinilanešto divno." (Marko 14:6).

Marija je bila jedina koja je razumela da se njegovo vreme na zemljibliži kraju. Ono što je mogla da učini za njega bilo je važnije od svegaostaloga.

Ali Isus je nije samo odbranio, nego i pohvalio: "Ona je učinila ono što

173

je mogla." (Marko 14:8).

Pažljivo slušanje njegovih reči Mariji je pomoglo da izraste u ženu saduhovnim sagledavanjem. Ona je postala žena koja je razumela tajneBožje. Tačno je znala šta i kada treba da uradi.

Učiteljeve reči su otkrile ne samo Marijine misli − razjasnile su i načinna koji Bog gleda na stvari. On najviše ceni osobu koja jezainteresovana za njegovu Reč i koja po njoj i postupa. Takva osobane treba da se plaši kritike drugih ljudi. Takva osoba ne mora da sepovlači kada joj prigovaraju. Takva osoba ima najboljeg mogućegzastupnika − samog Isusa.

Marija nije bila opet ukorena. Naprotiv, tog trenutka, Isus joj je podigaospomenik od kamena ili bronze. " I zaista vam kažem: gde god seuspropoveda evanđelje po svemu svetu, kazaće se i šta ona učini − zasećanje na nju." (Marko 14:9).

Miris Marijinog parfema je ispunio celu prostoriju − i traje do današnjegdana. Hiljade, ne, milioni su je zbog toga cenili. Njeno delo je njihpodsticalo, jer ona je učinila šta je mogla. Marija je bila žena koja jeumela da sagleda i izabere najbolje.

174

Marija iz Vitanije, žena koja je umela da izaberenajbolje(Jovan 12:1−11; Matej 26:13. Takođe pogledaj biblijskeodeljke u prethodnom poglavlju o Marti.)

Pitanja:

1. Koja je prva uočljiva Marijina osobina koju otkrivamou Luki 10:38−42?

2. Kako je Isus ocenio Mariju?

3. Razmisli o Marijinom životu u svetlu Mateja 4:4 i 1.Korinćanima 1:9 i onda nabroji ono što otkriješ.

4. Kakva su tvoja razmišljanja posle čitanja teksta oMariji iz Jovana 12:1−8? (Pročitaj i Matej 26:6−13 iMarko 14:3−9.)

5. Nabroj sve što je Isus rekao o Mariji. Šta na tebeostavlja najveći utisak. Zašto?

6. Na koji aspekt njenog života treba da obratiš najvećupažnju radi sebe? Šta ćeš da učiniš u vezi sa tim?

175

Samaricanka, zena koja je Isusu rekla da

Samarićanka,žena koja je Isusu rekla da

"Hristos me je doveo do iskustva preplavljujuće stvarnosti... šta toznači, ne može se rečima opisati u životu koji ne poznaje slobodu,budućnost, radost i potpunu promenu." (Vilhelmina, bivša holandskakraljica)

Jovan 4:4−26 A trebalo je da prođe kroz Samariju. Tako dođe usamarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov daosvome sinu Josifu: onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran odputa, seđaše tako na bunaru: bilo je oko šestoga časa. Dođe jednažena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: daj mi da pijem.Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupe hrane. Samarjanka mureče: kako to ti − kao Judejin − tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?Judeji se, naime, nisu mešali sa Samarjanima. Odgovori Isus i reče joj:kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolilabi ga i on bi ti dao vodu živu. Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čimeda zahvatiš, a bunar je dubok: otkuda ti, dakle, živa voda? Zar si ti većiod oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, isinovi njegovi, i stoka njegova? Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pijeod ove vode − opet će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati −neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemuizvor vode koja uvire u večni život. Reče mu žena: Gospode, daj mi tuvodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu. Reče joj:idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo. Odgovori žena i reče mu: nemammuža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža: jer si imala petmuževa, i koga sad imaš nije ti muž: to si istinito rekla. Reče mu žena:Gospode, uviđam da si prorok. Naši očevi su se molili Bogu na ovojgori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Reče joj

176

Isus: veruj mi, ženo, da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovojgori ni u Jerusalimu. Vi se molite onome što ne znate, mi se molimoonome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. Nego ide čas i već jetu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini: jer Bog želitakve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole uduhu i istini. Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zoveHristos: kada on dođe, obavestiće nas o svemu. Reče joj Isus: ja sam− koji govorim s tobom.

Jovan 4:39−42 A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njegazbog reči ove žene, koja je svedočila da joj je Isus rekao sve što jeučinila. A kad dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kodnjih: i osta onde dva dana. I još više ih je poverovalo zbog njegove reči,a ženi govorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja: sami smo,naime, slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.

Protiv svoje volje, uzela je prazan krčag za vodu, podigla ga na rame ipo vrelom podnevnom suncu, krenula dugim prašnjavim putem kaSiharu. Mrzela je i samu pomisao na ovaj put, ali nije imala izbora. Bilaje suviše siromašna da plati slugu, a pošto je bila žena na lošem glasu,nije se usudila da na izvor ide kasnije, kada zahladi. Nije mogla darizikuje da se susretne sa drugim seljanima kada oni dođu na izvor podnevno sledovanje vode.

Svoju žensku čistotu je zamenila za nemoral, i svakog dana je za toplaćala. Bila je izgnanik bez prijatelja. To su bile posledice života koji jevodila. A u malom selu, to je bilo posebno upadljivo.

Dok je bila još daleko, videla je kako neki čovek sedi pored bunara.Čak i sa te udaljenosti primetila je kako je obučen. Dok mu je prilazila,po odeći i drugim obeležjima je zapazila da je Jevrejin. Pitala se šta lije tog čoveka dovelo ovamo. Jevreji su imali tako duboko ukorenjenumržnju prema njihovom bratskom narodu Samarjanima, pa susamarjane izbegavali po svaku cenu. Kada su putovali iz Judeje u

177

Galileju, obično su išli zaobilaznim putem. Govorili su: "Samarjaninemaju deo u životu posle smrti." I "Onaj ko jede samarjanski hleb, jekao čovek koji jede svinjetinu." Od toga ništa nije bilo odvratnije.

Njeno iznenađenje je postalo još veće kada je čovek od nje zatražiouslugu. Nije bio kao drugi ljudi − da li bi ovo mogao biti Onaj glas?Govorio je sa autoritetom, ali ne diktatorski. Ili je to bio samo njegovnačin izržavanja, njegovo ljudsko interesovanje?

Bilo joj je nelagodno, tegobno u prisustvu te snažne ličnosti. razumljivoje da ona nije mogla da ga smatra učiteljem, jer ne samo da Jevreji sasamarjanima nisu ništa imali, nego je Jevrejima čak bilo zabranjeno darazgovaraju sa ženama na ulici. "Bože bi bilo da se Zakon spali, negoda se njegov sadržaj obelodani javno ženi," govorili su njihovi rabini.

Zašto je, onda, ovaj čovek želeo da uspostavi kontakt sa njom − koja jebila ne samo samarijanka, nego i žena?

Isus je ignorisao njeno pitanje. Podstakao je njenu radoznalost rečimao živoj vodi. Samo kada bi znala ko je taj koji sa njom razgovara. Reči"živa voda" su je pogodile. To je možda odgovor na njene probleme.Možda bi to značilo da više nema svakodnevnog pešačenja u strahudo vode. Nije shvatala da voda svih svetskih okeana nije mogla da utolinjenu žeđ. Rešenje nije bilo u rešavanje njenog materijalnog problema.Njena najdublja potreba ležala je u njenoj duši.

I to je bilo baš ono mesto na koje je Isus ciljao. Želeo je da onapostane svesna neophodnosti zadovoljenja te potrebe. Došao je usamariju radi toga.

Ona ga nije razumela. Kao i obično, obuzeta svakodnevnimproblemima, zanemarila je potrebe svoje duše. "Daj mi malo te vode,da ponovo ne ožednim," rekla je. A zatim je nastavila: "Onda više nećumorati da svaki dan dolazim na ovaj bunar."

178

Njegov odgovor je bio jednostavan, ali potpuno zbunjujući zahtev: "Idi,pozovi muža, pa se vrati."

Muža, muža − ali ona nije imala zakonitog muža. Bilo je takozastrašujuće kada je ovaj čovek izrekao ove reči, posebno kada jerazgovor počeo dobro da napreduje. Bar što se muškaraca tiče, ona jeimala mnogo iskustva, ali ovom čoveku nije mogla da laže. "Nemammuža," uzvratila je, "nisam udata".

"Tačno. Imala si pet muškaraca, i nisi udata za čoveka sa kojim sadaživiš."

Bilo je strašno. Zar pred ovim čovekom nije bilo tajni? Njen život jepred njim izgledao kao otvorena knjiga (Jevrejima 4:13). Pa ipak, on jenije ni prezirao, ni krivio. Baš čudno! Međutim, smatrao je da je tatamna mrlja u njenom životu − greh i ona je toga postala svesna. Dalje,pokazao joj je da joj neće dati tu željenu živu vodu sve dok se taj grehne ukloni. Kao religiozna žena, bila je potpuno svesna zakona u vezisa preljubom. Međutim, ipak je do sada uspevala da opravda svojeponašanje.

Ali to vreme je bilo prošlost. Sada je jasno videla da je njenim životomupravljao greh. Bio je to greh koji Bog nije želeo više da gleda; grehkoga je trebalo osuditi − odmah.

"Gospodine, vidim da si prorok," bilo je sve što je mogla da kaže. Aonda je počela da govori o religiji − kako njene forme i kontradiktornostiprave podelu među ljudima. Religija se uvek pokazala kao zanimljiva isigurna tema. Čovek bi mogao beskrajne sate da provodi u razgovoru,iznoseći duge argumente kojima bi sakrivao svoja osećanja.

Isus je tada istakao glavnu temu razgovora. Njega nije mogla da udalji iodvrati od cilja zbog kojeg je i došao. U nekoliko reči joj je pokazao dareligija nije pitanje forme, nego sadržaja. Bog je tražio ljude koji su

179

celim srcem tragali za njim, koji su želeli da mu potpuno služe. Jedinovredno u Božjim očima bila je vera. O tome joj je govorio. Nije govoriokao da daje izjavu: "Zaista, zaista ti kažem..." kao što je učinio kada jepoučavao Nikodima (Jovan 3:5), nego je jednostavno pitao: "ženo,veruj mi." željeni rezultat je bio isti − nanovo rođenje.

Čežnja za Mesijom je ispunila njeno srce. Hristos − On će razjasnitisve ono što je još mračno i nejasno. Odmah potom, razgovor jedostigao vrhunac. Isus je ženu uverio da se njena čežnja ispunila, dabudućnost može već sada i baš tu da počne.

"Ja sam Mesija." Hristos nije bio neka daleka ličnost. Bio je od krvi imesa. Stajao je pred njom. Ono što nikome tako jasno nije rekao, njojje otkrio: "Ja sam Hristos."

Zbog nje, samo zbog nje, On je došao u tu omraženu Samariju. Zbognje je zaobišao jevrejske zakone i propise. Mesijanski čas je došao.Vreme diskriminacije je prošlo. Za rasnu mržnju i religijskeprotivrečnosti je došlo do rešenja. Svako ljudsko biće, čak i najgrešnije,sada može doći Bogu kroz Hrista i to pod dva uslova:

Prvo, mora uvideti (Rimljanima 3:23) svoj greh i mora ga priznati(Rimljanima 10:9−10). Mora uvideti da pred pravednim Bogom nemože opstati, jer je Bog svet. Drugo, mora se osloniti na Isusa Hrista −mora poverovati u njega. Hristos je posrednik između Boga i čoveka(Jovan 14:6). On je premostio jaz koji je greh načinio između čoveka iBoga.

U deliću sekunde, ona je sve to shvatila vrlo jasno. Ona je bila grešna,užasna, odvratna. On je bio pun ljubavi i razumevanja − punopraštanja. Shvatila je da je baš iz tog razloga On nju tražio. Primila gaje u srce. Rekla je "da" Isusu Hristu.

Kraljica Vilhelmina iz Holandije, još jedna žena koja je Isusu rekla da,

180

pred kraj svog života napisala je impresivnu autobiografiju podnazivom Lonely, But Not Alone (Usamljena ali ne sama). Knjigu jezavršila onim što sama naziva otkrivenjem svoga života − istinom daHristos želi da uđe u srce čoveka i da njim upravlja. Njene poslednjereči su iz Biblije: "Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas iotvori vrata, ućiću k njemu i ješću s njim − i on sa mnom." (Otkrivenje3:20).

Kraljica Vilhelmina je sebe smatrala detetom Božjim i to s pravom, jerje primila Isusa kao Spasitelja i Gospoda (Jovan 1:12). Svako koprihvati Hrista na takav način, postaje novo stvorenje (2. Korinćanima5:17). Između porekla ove Samarjanke i holandske kraljice je ogromnarazlika. Ipak, ono najdublje iskustvo je bilo isto, jer je prihvatanje Hristanajvažnije iskustvo u svakom ljudskom životu.

Žena sa srušenom prošlošću je bila slobodna. Slobodna od kazne zagreh, pa prema tome, u Božjim očima slobodna od sramote iz prošlosti.Kritike ljudi više je neće povređivati. Od sada, ona će ljude gledatislobodno u oči − bez stida. Onaj koji sudi ljudima, ne po njihovojspoljašnjosti, nego po srcu, objavio joj je da je slobodna. Pa kako bi jeljudi mogli osuđivati?

Rešenje njenih problema je bilo potpuno − i duhovno i materijalno.Izvor žive vode je nju očistio, utolio njenu žeđ i uneo sreću o kojoj nijeni sanjala.

Sigurno ovo neće zadržati samo za sebe. Zaboravila je zašto je došlana bunar. Iskrslo je nešto mnogo važnije. Požurila je natrag u selo daproširi divnu vest da je Mesija došao. Gresi su mogli biti oprošteni. Onamora odmah to da saopšti ljudima!

Neposredno, sa jednostavnom otvorenošću i slobodom koju ima osobakoja je bila u Božjoj prisutnosti, govorila je ljudima o svom iskustvu.

181

"Hajdete sa mnom," molila ih je, "upoznaćete čoveka koji zna mojuprošlost. Mora biti da je On Hristos."

Njena stidljivost je nestala. Bez ustručavanja ili straha govorila je osvojoj nepoštenoj prošlosti. Bilo je tako divno da je taj protekli život,koga se stidela, postao veza sa ovim srećnim sadašnjim trenutkom.

Ljudi, videći promenu na njoj, požurili su iz sela na Jakovljev izvor.Tamo su se sreli sa Mesijom. Isus je i njima učinio isto što je učinioovoj ženi. Oslobodio ih je. Dao im je novi život − večni život.

Bili su impresionirani i molili su ga da ostane duže. I ostao je. Još višeljudi je došlo da ga sluša, pa sve više i više.

Rekli su ženi: "Sada verujemo ne zbog onoga što si nam ti rekla, negozato što smo ga mi sami čuli. Lično smo se uverili da je On Spasiteljsveta." To je bilo dobro. Hrist treba da je u centru pažnje, a ne žena.Hristos treba da primi slavu. Ona je bila samo prst koji je pokazivao nanjega.

Prošle su četiri godine (Dela 8:1−17). Zemlja i nebo su bili prekriveniteškom tamom onog dana kada je bezgrešni Isus iz Nazareta, čovek iBog, razapet.

Posle raspeća, anđeli su objavili njegovo vaskrsenje − a četrdesetdana kasnije, kada se uznosio na nebo, objavili su da će ponovo doćina zemlju. Posle nekoliko dana, Duh Sveti je došao sa neba. Prvo napojedince, a onda na velika mnoštva ljudi. Hiljade i hiljade ljudi sudoživeli početak novog života.

A onda je na nove vernike naišlo teško progonstvo. Sotona nije − nitidanas to čini − lako ispuštao svoj plen. Kada je za hrišćane postalosuviše opasno da ostanu u Jerusalimu, pobegli su u judeju i samariju.

182

U Samariji je počeo veliki evanđeoski pokret. Bio je tako uspešan, daje za dalju službu bio potreban jedan evangelista. Kada je Filip došaoda propoveda velikom mnoštvu, mnogi su se obratili Hristu. Ponovo jeu gradu bila radost, koja je kulminirala izlićem Duha Svetoga. Razlikeizmeđu Jevreja i Samarjana su zauvek bila ukinute. Evanđelje je došlona svet. Radosna vest se širila iz grada u grad. A zbog spremnosti ovežene da sa drugima podeli ono što je saznala, evanđeoski pokret uSamariji će zauvek biti dovođen u vezu sa ovom ženom.

Priča o Samarjanki jasno ilustruje kako je i samo jedna osoba misijskopolje; u trenutku kada primi Hrista, ista osoba postaje misionar −misionar za Hrista po hristovoj milosti. Kada Sin Božji uđe u život jedneosobe, nastaju velike promene.

183

Samarićanka, žena koja je Isusu rekla da(Jovan 4:4−26, 39−42)

Pitanja:

1. Šta misliš, zašto samarjanka nije išla po vodu kasnijeu toku dana, kada zahladi? (šesti sat je podne.)

2. Šta misliš, zašto joj je Isus rekao: "Idi, pozovi muža ,pa dođite"?

3. Ova žena je govorila o nevažnim religijskim pitanjima.Na šta je Isus želeo da joj ukaže? (Pročitaj Rimljanima3:23; 10:9−11.)

4. Razmisli o ovoj priči u svetlu Jovana 1:12 i Otkrivenja3:30. Do kakvih zaključaka dolaziš?

5. Uporedi Jovan 4:39−42 sa 2. Korinćanima 5:17 inabroji ono što otkriješ.

6. Šta misliš koje su dve najveće posledice proistekle izrazgovora ove žene sa Isusom? (Proveri i Dela 8:1−17.)

7. Šta te u ovoj priči, u vezi sa verovanjem u Hrista isvedočenjem o njemu, posebno podstiče? Kakve ćešpraktične akcije preduzeti u svom životu kao posledicuovoga?

184

Dorka, zena koja je volela Boga

Dorka,žena koja je volela Boga

"Kada mlada žena stvarno prihvati da nije udata, onda postajeslobodna, jer tako neudata svoje ženstvene osobine može da učinikorisnim za mnoge." (Dr Pol Turnijer)

Dela 9:36−42 U Jopi pak beše jedna učenica po imenu Tavita, štoprevedeno na grčki znači Dorka, Gazela; ova beše puna dobrih dela imilostinja koje je činila. U one dane razbole se i umre; okupaše je imetnuše u gornju sobu. A kako je Lida blizu Jope, učenici čuše da jePetar u njoj i poslaše k njemu dva čoveka moleći: ne oklevaj da dođešdo nas. A Petar usta i ode s njima. Kad dođe, odvedoše ga u gornjusobu i pristupiše mu sve udovice plačući i pokazujući donje i gornjehaljine koje je Gazela radila dok je bila sa njima. Na to Petar izgna svenapolje, kleče na kolena i pomoli se Bogu, pa okrenuvši se mrtvom telureče: Tavito, ustani. A ona otvori svoje oči i videvši Petra sede. Tadajoj on pruži ruku i podiže je. Zatim dozva svete i udovice i pokaza ježivu. Ovo se razglasi po svoj Jopi i mnogi poverovaše u Gospoda.

Rimljanima 12:4−8 Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, asvi udovi nemaju isti posao, tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu, akao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. A po blagodati, koja nam jedana, imamo različite darove: ako je proroštvo − neka se slaže sverom, ako je dar služenja − neka bude u služenju, ako je ko učitelj −neka radi na poučavanju, ko ima dar utehe − neka teši, ko daje − nekadaje prosto, ko upravlja − neka bude revnostan, ko pokazuje milosrđe− neka ga čini s radošću.

185

Jakov 1:27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost pred Bogom i Ocem:obilaziti siromašne i udovice u njihovim nevoljama i sebe držatineopoganjena od sveta.

Dorka nije bila naročito upadljiva žena. Jedino što je dobro radila, biloje šivenje, a ko bi to smatrao izuzetnim? Mnoge žene su mogle tolikoda učine.

Dorka je bila žena sa jednim talentom (Matej 25:14−29). Imala je samojedan dar, pa je čak i on bio neprimetna. Dorka je lako mogla pomisliti:Nisam proročica kao Marija, i ne bih mogla da upravljam zemljom kaoDevora. Nisam žena koja igra veliku ulogu u istoriji moje zemlje. Nepripadam kategoriji obdarenih žena.

Izgleda da su je i brak i majčinstvo zaobišli. Da nisu, kroz muža i sinabi imala direktan uticaj na društvo. Zar nije istina da su u istoriji njenezemlje, sudbinu careva često odlučivale njihove majke?

Ipak, postoji nešto u čemu je Dorka prevazišla sve ostale žene izBiblije. Bila je jedina koja je nazvana učenikom! Dorka je bila učenik,Isusov sledbenik, i to je promnilo sve.

Svoje srce je otvorila Hristu pre nego što je počela da ga sledi. On jepostao njen Spasitelj, pa tek onda njen Gospod. I iako ga je primila kaoIskupitelja, nije se tu zaustavila. Vera je više od zajedništva sa Bogom.Čovek svoju veru koristi da bi služio drugima − prava vera se ispoljavakroz dela. Osoba koja sledi Hrista otvorena je prema ljudima ipokretana da bude sa njima, kao i Hristos. Takva osoba postajekreativna i želi da učini sve što može da bi svoj život maksimalnoosmislila. Zato je učenik Dorka učinila ono što je za nju i bilo prirodno.Šila je, posebno za siromašne udovice. Šila je najbolje što je umela.Jopa (sada Jafa), luka na Mediteranskom moru, sigurno je imala velikibroj udovica. U toku lošeg vremena, mnogi ribari su doživljavalibrodolome i udavili se. Žene su gubile ne samo muževe, nego i

186

primanja. U to vreme nije bilo socijalnog osiguranja, ali ono i nije bilonaročito potrebno, jer je Bog stalno govorio svome narodu da brine zaudovice i siročiće (2. Mojsijeva 22:22−24; 5. Mojsijeva 10:17−18). Akonarod bude poslušan Božjim zapovestima, onda će udovice bitizbrinute, a narod će uživati u izobilnim blagoslovima − to će bitinagrada koju im je Bog obećao (5. Mojsijeva 14:29; 24:19).

Bog je obećao da će biti njihov muž (Isaija 54:4−5). One će uživatinjegovu posebnu zaštitu i brigu. Pošto je bila učenik, Dorka je znala štaje njenog Gospoda činilo srećnim, a to je da brine za grupu ljudi zakoju je On bio zainteresovan na poseban način. Zato ona taj posao nijeobavljala sa pola srca. Za nju je to bila zabava. Ona je to radila imajućina umu krajnji cilj. Činila je to celim srcem, jer je volela Gospoda. Kadaje Isus ušao u njeno srce, Dorka je postala slobodna. On je sebenazvao Istinom (Jovan 14:6). Kazao je da su stvarno slobodni oni kojeOn oslobodi (Jovan 8:32, 36). Dorka je delovala na osnovu te slobode.

Biblija ostavlja mogućnost za to da je Dorka bila neudata, ali ne izgledada je bila frustrirana osećanjem manje vrednosti. Nije imala želju da setakmiči u važnosti sa udatim ženama oko sebe. Nije bila ljubomorna namajke sa decom.

Žena koja je stvarno slobodna, slobodna je da bude svoja i možerazviti svoj karakter na jedinstven način, kao što ju je Bog i stvorio.Neko ko je iznutra slobodan, postaje srećna osoba koja tu sreću širi nadruge. Društvo ne može da funkcioniše bez ovakvih ljudi. Ovakva ženane smatra da mora da se bori za svoja prava. Ona ne mora da senapreže da bi postala neko − ona je već neko.

Dorka je bila daleko ispred svog vremena. Njen život je bio ispunjen,iako je radila sama, što je bilo jedinstveno za vreme u kome je živela.Mnoge žene koje danas žive u Jafi, sigurno bi se rado menjale sanjom. Dorka je šivenjem ispunjavala pravu potrebu. Za sebe je malotražila. Živela je za druge. To je bio razlog za njenu sreću. "Onaj ko želi

187

da bude srećan, treba da deli sreću. Sreća je rođena kao blizanac,"Lord Bajron, engleski pesnik je kasnije rekao.

Mnoge udovice u Jopi su nosile odeću koju je sašila Dorka. Njihovazahvalnost Dorki je sve više rasla. Dorka, koja je sigurno ostala sama uživotu, najverovatnije je bila u mogućnosti da udovicama pruži moralnui duhovnu podršku. Shvatala je usamljene žene i razgovarala je sanjima. Tako je iskoristila svoje potencijale. Čineći to, postala je važnaosoba za crkvu. A onda je naišao iznenadan udarac. Dorka serazbolela i umrla.

Neko se setio da je Petar radio u Lidi koja je bila udaljena samo desetmilja, pa su su brzo poslali dva čoveka da ga dovedu. Znali su da Petarposeduje natprirodne moći. Zar nisu čuli da su bolesni ozdravljali samokada bi Petrova senka prešla preko njih? (Dela 5:15). Zar on i Jovannisu iscelili hromog čoveka? (Dela 3:1−10). Sve njihove nade su bileusmerene na njega. Petar je odmah došao. U gornjoj sobi, gde jemrtvo telo bilo položeno, Petra su okružile uplakane žene. Rekle su mukako im strašno Dorka nedostaje, kako je ovo za njih veliki gubitak.Pokazivale su mu odeću koja im je ona sašila.

Obično se o mrtvima samo dobro govori. Međutim, u ovom slučaju, biloje očigledno kako su ljudi patili zbog gubitka voljene osobe. Dorkinaljubav prema njima je bila uzvraćena njihovom ljubavlju. Šta je drugo imoglo da se očekuje? Petar je učinio ono što je video da Isus čini usličnim prilikama (Marko 5:40−42). Zamolio je da svi napuste sobu,zatim se molio i silom Božjom povratio Dorku u život.

Biblija beleži sedam ljudi koji su vraćeni u život. Dorka je bila jedinaodrasla žena među njima. Vest o njenom vaskrsenju je postala vestdana u Jopi. "Jesi li čuo?" pitali su ljudi jedan drugoga. "Dorka jeoživela! Petar je podigao iz mrtvih."

Zatim se dogodilo nešto izvanredno. Ljudi su shvatili da je Bog učinio

188

čudo, pa su slavili Boga, a ne Petra i Dorku. Kroz ove događaje, ljudisu shvatili prazninu svoga života. Takođe su dobili želju da poveruju uIsusa Hrista. Počeli su da uviđaju prave vrednosti u životu. Želeli su daBogu pripadaju kao i Dorka. Želeli su da postanu hrišćani, novi ljudi sanovim pogledom na život.

"Šta ti je to u ruci?" upitao je davno Gospod Mojsija. "štap," odgovorioje. "Idi i radi sa tim štapom," rekao je Bog, "i bićeš moj sluga."

Da je Bog isto pitanje postavio Dorki, ona bi odgovorila: "Igla i konac,Gospode." Zatim bi joj On pokazao da je baš to instrument kojim će muona služiti.

Dorkin život, smrt i vaskrsenje su pomogli da se širi evanđelje. Petarnije mogao da ode iz Jope jedno vreme, jer je tu bilo ljudi kojima je biopotreban, ljudi koji su se raspitivali o Bogu.

Dorka je započela pokret koji se proširio izvan granica njenog grada izemlje. Ona je indirektno postala veliki evangelista. Danas širom svetapostoje Dorkine grupe. Milioni ljudi koji su u potrebi dobijaju hranu iodeću preko ovog društva.

Ko bi mogao da nabroji te mnogobrojne žene na koje je uticao životDorke? Njen svetao primer nikada neće izbledeti. Ovo je najviše što bisvaki učenik poželeo.

189

Dorka, žena koja je volela Boga(Dela 9:36−42; Rimljanima 12:4−8; Jakov 1:27)

Pitanja:

1. Šta je bilo tipično za Dorkin život, prema Delima9:36?

2. U svetlu Mateja 25:14−29 i Rimljanima 12:4−8, proučinjenu predanost i nabroji ono što otkriješ o njom.

3. Šta bi moglo da bude poreklo Dorkine predanostiudovicama? (5. Mojsijeva 10:17−18; 14:29)

4. Kratko ispričaj šta se desilo sa Dorkom?

5. Šta smatraš najvažnijim rezultatom njenogvaskrsenja?

6. Koje činjenice iz ove priče na tebe ostavljaju najvećiutisak? Kako će one promeniti tvoj život?

190

Lidija, poslovna zena koja je Bogu dala prvo mesto

Lidija, poslovna ženakoja je Bogu dala prvo mesto

"Braćo, ja još ne mislim da sam uhvatio, ali jedno stoji: zaboravljam štoje za mnom, a pružam se za onim što je preda mnom, trčim prema ciljuza nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva." (Pavle,Filipljanima 3:13−14)

Dela 16:11−15, 40 Otplovismo zatim iz Troade i putovasmo pravo naSamotrak, idućeg dana u Neapolj, pa odande u Filipe, rimsku koloniju,prvi grad tog dela Makedonije. U tom gradu proveli smo nekoliko dana.A u subotu iziđosmo van gradskih vrata prema reci pretpostavljajući dase tu nalazi judejska bogomolja, pa sedosmo i govorismo ženama kojesu se okupile. I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija, prodavačicapurpura iz grada Tijatire, slušaše; njoj Gospod otvori srce da pazi naPavlove reči. A kad bi krštena ona i njen dom, zamoli nas govoreći:ako ste došli do ubeđenja da ja verujem u Gospoda, uđite u moj dom iostanite; i privoli nas...

Izišavši tako iz tamnice dođoše u Lidijinu kuću, videše i utešiše braću,pa odoše odande.

Sabat je počeo u Filipi.

Filipi je bio značajan grad u Makedoniji, trgovački centar izmeđuEgejskog i Jadranskog mora. Ova ključna lokacija je bila most koji jespajao Srednji istok i Evropu.

Jedna Azijatkinja je brzo odlazila iz grada; išla je ka reci gde seodržavao molitveni sastanak. Ta žena Lidija − iz Lide − bila je vrlo

191

značajna osoba. Upravljala je svojim poslom. Iz svog rodnog mesta, izTijatire u Maloj Aziji, uvozila je purpurnu, vrlo skupu tkaninu koju sunosili samo carevi i bogataši.

Lidija je bila vrlo poštovana. Živela je u prostranoj kući sa mnogo sluga.Nije bilo čudo što je bila tako uspešna poslovna žena, pošto je Lidijskotržište tkaninama bilo obnovljeno u grčko−rimskom svetu. Ti proizvodisu se svuda tražili. Lidija je bila pametna žena, bistro je razmišljala isvoj posao obavljala sa entuzijazmom, imajući u vidu krajnji cilj. Posaojoj je omogućavao kontakte sa mnogim zanimljivim ljudima. Bitinezavisna žena, posebno u tom istorijskom periodu, bilo je vrlozanimljivo zanimanje.

Nju, ipak, njen posao nije potpuno zaokupio, kao druge poslovne ljude.Uprkos mnogim obavezama, ona je pronalazila vreme za stvari odveće vrednosti i važnosti. Nije, poput mnogih njenim sugrađana, bilazadovoljna u proslavljanju Apolona. Ona je obožavala jedinog pravogBoga. Za njega je pronalazila vreme u svom poslovnom rasporedu.Lidija je shvatala da joj je, kao poslovnoj ženi, bilo potrebno Božjevođstvo baš zbog toga je sada bila na putu ka molitvenom sastanku.

Sastanak toga dana je bio vrlo mali i samo za žene. Očigledno da uFilipi nije bilo ni deset Jevreja, koliko je bilo potrebno za sinagogu, pasu zato žene održavale sastanak na otvorenom. Danas su nekineočekivani gosti došli na sastanak − neki učeni ljudi. Pavle, velikievangelista i apostol misionar, i njegovi saradnici Sila, Luka i Timotej,stigli su u Troadu.

U početku je Pavle imao drugi plan. Hteo je da ide u Vitiniju, ali HristovDuh ga je sprečio kroz viziju koju mu je jedne noći dao. Pavlu je bilojasno da je vrlo hitno da ode u Makedoniju (Dela 16:7−10). Tako sePavle našao u Filipima da bi govorio ženama.

Govorio je o Avramovom Bogu koji je poslao svoga Sina na zemlju da

192

izbavi ljude, da premosti jaz koji je greh stvorio između Boga i čoveka.Rekao im je da verom u Isusa Hrista dobijamo izbavljenje, večni život inovi smisao života (Dela 3:13−16; Rimljanima 8:1, 16−17). Lidija jepažljivo i celim srcem slušala.

Paskal je rekao da je Bog u ljudskom srcu stvorio prazninu koja imaoblik Boga, koju samo Bog može da ispuni i zadovolji. Lidija je bilaotvorena za Božje stvari, jer je njeno srce čeznulo za tim dubljimiskustvom vere. Lidijino znanje o Bogu je bilo površno. Nije gapoznavala kao svog Oca kroz Isusa Hrista. Međutim, On je lakodosegao njeno srce, jer je ono već bilo pripremljeno za Njega i vrloosetljivo na Njegovu Reč. Bilo joj je neophodno da obrati pažnju nanjegovu Reč, jer kada Bog učini jedan korak prema nekoj osobi,očekuje od nje da napravi sledeći. Bog se zatim dokazuje tako što činikorak dalje.

Car Solomon je upozoravao na to koliko je važno da čuvamo našesrce. U Pričama 4:23 piše: "Svrh svega što se čuva, čuvaj srce svoje,jer iz njega izlazi život."

Seme Reči je palo na njeno srce, kao na pripremljeno tlo, (Luka 8:15) idovelo je do novog rođenja (1. Petrova 1:23). Pronašla je kariku koja jeu njenom iskustvu nedostajala − pronašla je ličnu veru u Isusa Hrista.Lidija je postala hrišćanka. Za ovu energičnu ženu to je značilo da je oovome morala odmah otvoreno da svedoči. Želela je da svi znaju oneizrecivoj sreći koja je bila u njoj. Krstila se. Ovim je bez reči rekla:"Poistovećujem se sa smrću i vaskrsenjem Isusa Hrista (Rimljanima6:3−5), i započinjem novi život."

Ova novo obraćena osoba je druge privlačila poput magneta. I ko biprvi čuo o tome, ako ne njeni ukućani. I oni su čuli Reč i poverovali.Takođe su svoju veru potvrdili krštenjem − tako je rođena prva crkva uFilipima.

193

Pavle se više nije pitao zašto je bio upućen u Makedoniju. Ljudi sudoživljavali nanovo rođenje. Bili su to prvi hrišćani u Evropi. Novikontinent se otvarao za evanđelje − preko Lidije.

U vekovima koji su dolazili, nebrojeno mnoštvo ljudi će slediti njenprimer. Kao i ona, primiće Hrista i vernici će se umnožavati u sledećimgeneracijama. Lidijin entuzijazam za Boga je doneo plod u životimadrugih ljudi. Broj hrišćana se preko nje povećao. Ovo Bog očekuje odsvih hrišćana. U stvaranju, On je zapovedio ljudima i životinjama da serazmnožavaju biološki i da napune zemlju. Trebalo je da donose plodiz svoje vrste (1. Mojsijeva 1:24−29). Kada je Isus sa svojim učenicimaragovarao o plodovima (Jovan 15:1−16), govorio je o ljudima koji ćeduhovno oživeti kroz seme njegove Reči (Jovan 17:20). Hrišćaninmože da se umnoži duhovno tako što će druge ljude dovoditi Hristu.Lidija je to činila.

Činjenica da je hrišćanka, za Lidiju je bila vrlo praktična stvar. Ona nijepostala kaluđerica, pa ni punovremeni evangelista. I dalje se bavilasvojim zanimanjem. Njeno ime je postalo cenjeno jer je sebe, svojposao i imanje potpuno posvetila službi za Hrista.

Prvo što mu je predala bio je njen dom. Molila je Pavla i njegovesaradnike da ostanu kod nje. Oni su pristali, što je dokazivalo da sunjenu veru shvatali ozbiljno. Isto tako je nevernike upoznala saevanđeljem. Nije se stidela Hrista. Nije se stidela čak ni kada su sePavle i Sila, išibani i ranjeni, vratili iz zatvora, gde su ilegalno odvedeni.Svi u gradu su znali da je cenjena i poštovana Lidija čašću smatrala daugosti te ljude.

Bog želi da hrišćani otvore svoje domove drugim ljudima i da jednidrugima služe sa onim što su primili od njega. On želi da budu dobriupravitelji materijalnih dobara koja im je poverio (1. Petrova 4:9−10).Gostoljubivi ljudi će naknadno shvatiti, na svoje zaprepašćenje, da suponekad, neznajući, ugostili anđele (Jevrejima 13:2). Avram je to

194

doživeo (1. Mojsijeva 18:1−15; 19:1). I Lidija je ovo razumela, iako otome nije mnogo rečeno.

Od tada, Lidijina zarada nije bila sama sebi cilj, nego sredstvo za dalješirenje evanđelja. Lidija je prodavala purpurne stvari i davala častBogu. On je bio njen prvi prioritet. Ne samo da je zauzimala ključnomesto u društvu, nego i geografski. Iz ovog trgovačKog grada vesti suse brzo širile preko nekoliko međunarodnih putnih pravaca. Od tada suLidijin dom napuštale ne samo vreće sa purpurom, nego i evanđeljekoje se širilo civilizovanim svetom.

Razumno je pretpostaviti da žena koja je uspela da ostavi utisak naapostole i na svoje ukućane i to skroz uverenja koja je tek otkrila,sigurno nije bila manje uspešna u ubeđivanju poslovnih partnera. Zatoje njen posao imao dvostruki uspeh.

Posle nekoliko godina, Pavle je iz zatvora u Rimu napisao pismo crkviu Filipima, i tu je spomenuo žene koje su se trudile da mu pomogne uširenju evanđelja (Filipljanima 1:3−7; 4:3). Verovatno je mislio na Lidijui druge koje je susreo u njenom domu.

Lidiji je bilo dato mnogo i ona je sve to upotrebila za Gospoda. Ona jedirljivi dokaz o tome kako Bog može mnogo da učini kroz osobu kojaBogu da prvo mesto u životu.

195

Lidija, poslovna žena koja je Bogu dala prvo mesto(Dela 16:11−15, 40)

Pitanja:

1. Gde se Lidija prvi put pojavljuje, i šta o njoj saznaješ?

2. Šta se desilo kada je čula kako Pavle govori? Šta jojje Bog učinio, a šta je ona učinila? (Vidi i Priče 4:23 iLuka 8:15)

3. Kada je čula kako Pavle govori, kako je javno priznalasvoju veru? Šta bi moglo biti jedino objašnjenje za ovo?

4. Jovan 15:1−16 govori o donošenju ploda. Kako jeLidijin život doneo plod u životima drugih?

5. Objasni za koje je dve grupe ljudi ona postalainstrument za službu evanđelja? (Pročitaj i Jovan 17:20 i1. Petrova 4:9−10)

6. Kako je Lidija dokazala da je prioritet dala Božjimstvarima? Šta učiš od nje i kako to možeš sprovesti usvom svakodnevnom životu?

196

Priskila, cenjeni saradnik u propovedanju evandelja

Priskila, cenjeni saradniku propovedanju evanđelja

"Cemeterium Priskila, jedna od najstarijih katakombi u Rimu, i TitulusPriskila, crkva u Rimu, podsećaju ljude dvadesetog veka na ženu kojaje živela početkom nove ere, koju je Trtulijan zvao "svetom Priskilomkoja je propovedala evanđelje". (Autor)

Dela 18:1−4 Posle toga (Pavle) napusti Atinu i dođe u Korint. Tu nađejednog Judejina po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojomženom Priskilom nedavno bio došao iz Italije − zbog Klaudijevenaredbe da svi Judeji napuste Rim. K njima dođe, pa pošto su se baviliistim zanatom, osta kod njih i tu je radio. U svom zanatu izrađivali sušatore. A svake subote raspravljao je u sinagogi i ubeđivao Judeje iGrke.

Dela 18:18−20 Pavle pak osta ovde još mnogo dana, pa se ondaoprosti od braće i otplovi u Siriju, a s njim Priskila i Akila; u Kenhreji jeošišao glavu, jer je imao zavet. A kad stigoše u Efes, ostavi ih onde tesam uđe u sinagogu i obrati se Judejima. I kad su ga molili da ostanešto duže, nije pristao

Dela 18:24−26 U Efes, međutim, dođe jedan Judejin po imenu Apolos,rodom Aleksandrijac, rečit čovek i dobro upućen u Pisma. On je biopoučen u nauci Gospodnjoj, pa je svojim vrlim duhom govorio i učiotačno o Isusu, iako je znao samo Jovanovo krštenje. On počeslobodno da propoveda u sinagogi. A kad ga čuše Priskila i Akila,uzeše ga k sebi i tačnije mu izložiše nauku Božiju.

197

Rimljanima 16:3−5 Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u HristuIsusu, koji su svoje vratove položili za moj život, kojima ne zahvaljujemsamo ja nego i sve crkve iz mnogobožaca, − i crkvu u njihovom domu.Pozdravite mog dragog Epeneta, koji je prvenac iz Azije za Hrista.

1. Korinćanima 16:19 Pozdravljaju vas azijske crkve. Pozdravljaju vasmnogo u Gospodu Akila i Priska sa crkvom u svom domu.

Priskila. Činjenica da se njeno ime očuvalo u istoriji jeste dokaz da jebila izvanredna i izuzetna žena. Pojava njenog imena pre pojave imenanjenog muža je još veći dokaz ovoga. Koliko god da je njen život uRimu mogao biti poštovan i zanimljiv, krajem 50. godine je došlo dopreokreta, jer je car Klaudije sve Jevreje oterao iz grada.

Priskila i Akvila su napustili Rim i krenuli ka Maloj Aziji gde su bilirođeni; konačno su se smestili u Korintu.

Delovalo je da su njihovi životi zapali u ćorsokak, ali Božji plan za njihuskoro će otkriti jedan novi, uzbudljivi početak. Zadivljujući novi životslužbe je čekao na njih.

Mnogo su ostavili iza sebe − svoje imanje − prijatelje. Ali, oni su biliskladan par i njihov brak je još uvek bio netaknut. Njima nije bilopotrebno upozorenje koje je Pavle naknadno napisao neučvršćenimKorinćanima: "Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ; jerčega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicuima svetlost sa tamom?" (2. Korinćanima 6:14).

Ovaj par je na poseban način postao jedno, jer su zajedno hodali u veri(Amos 3:3).

Neposredno pre Pavla su stigli u Korint. On je imao poverenja u ovajpar i bio je spreman da sebe uloži u njih, da bi se evanđelje daljeproširilo.

198

I Priskila i Akvila su bili obučeni za jedno zanimanje. Čak su i bogatiJevreji smatrali da njihova deca treba da imaju zanat. Ovo jepodržavala i jedna mudra izreka: "Onaj ko ne vidi da njegov sin učizanat, uči ga da bude lopov". I zar Isus iz Nazareta, tesar, nije dokazaoda je rad svojim rukama častan?

Njih dvoje su pravili šatore i njihov zanat je postao veza između njih iPavla, koji je takođe bio majstor za pravljenje šatora. Ne samo da suradili zajedno, nego su i živeli zajedno. Pavle je dobro znao da senajbolja obuka može sprovesti ako su zajedno dan za danom. Kao iIsus, on je svoje buduće saradnike pažljivo izabrao (Marko 3:14).

Radili su u maloj prodavnici na otvorenom, sličnim onim današnjim naSrednjem istoku. Mnogo su razgovarali, a dan za danom pod njihovimprstima su se kozje kože i druge vrste koža pretvarale u korisneprekrivače za šatore. Svakog dana, Pavle je Božju Reč primenjivao nanjihove potrebe. A oni su učili kako da je sprovedu (Filipljanima 4:9).

Priskila i njen muž su čežnjivo slušali Pavlova poučavanja. Bili suzainteresovani za poruku koju je Pavle propovedao na Sabat usinagogi. Molili su se za njega. A kada je on bio u problemima, bili suuz njega, spremni da za njega daju i svoj život. Priskila i Akvila nisu bilisjedinjeni samo verom i istim zanatom, nego i svojim poštovanjem iprijateljstvom sa Pavlom. Ova odanost je sigurno mnogo značila tomusamljenom čoveku, jer ih je neposredno pre svoje smrti pozdravio (2.Timoteju 4:19).

Priskila, koja je pazila i na najmanje detalje u Pavlovom životu, bila jevrlo impresionirana onim što je on učInio i govorio. U njenom srcu seprobudila želja da bude sledbenik ovog čoveka. On joj je vrlo jasnoizneo kako može slediti Hrista (1. Korinćanima 11:1).

Pošto su bili ortodoksni Jevreji, dobro su poznavali starozavetnoučenje. Ali ovo novo saznanje o veri u Hrista i delovanje Duha Svetoga

199

koji prebiva u ljudskom srcu, bile su istine koje su im dale novudimenziju života.

Posle osamnaest meseci, u toku kojih je oformljena crkva, Pavle jenapustio Korint.

Priskila i Akvila su mu se pridružili na putu za Efes. Iako su Jevreji kojisu verovali u Hrista žarko želeli da Pavle još ostane, on je otišao brzoposle dolaska. Ponovo je bio na putu − ovaj put ka Cesareji.

Plod onog vremena koje je Pavle je provodio sa Priskilom i Akvilomsada je postao očigledan. Više nije bilo potrebno da on ostane u Efesu,jer su njih dvoje tu ostali i mogli su ga zameniti. Kroz njih se nastavilodelo njegovog života.

Ovo je postalo vrlo jasno kad je Apolo, nadareni jevrejski propovednikiz Aleksandrije, stigao u Efes. Narodu je govorio o Isusu sa žarom iuverljivo. Ono što je propovedao je bilo istinito, ali nepotpuno. Priskila iAkvila su odmah otkrili gde je poruka nekompletna. Shvatili su da senjegovo propovedanje zaustavilo na delu Jovana Krstitelja. Ovaj čoveknije poznavao divnu istinu o evanđelju − posledice Hristove smrti ivaskrsenja. Izgledalo je kao da nikada pre nije čuo o izliću DuhaSvetoga.

Bez uobraženosti, pažljivo su ga pozvali u svoj dom gde su mu dok subili sami objasnili puno evanđelje. Biblija ovo opisuje sa samo nekolikoreči, ali se Priskilino učešće i karakter ne mogu sakriti.

Ona se nije povlačila zato što je bila žena, nego je govorila sa takvomljubavlju i taktom da je taj obrazovani i nadareni propovednik s radošćuprihvatio reči ovog para − a oni nisu bili obrazovani propovednici. To jebilo najupadljivije kod Priskile − ona je zauzdavala svoju snažnu ličnostdok je indirektno predvodila.

200

Da li su je baš zbog ovoga cenili ljudi koji sa kojima je sarađivala? Štaje Apolo čuo od Priskile i njenog muža? Tačno ono što im je Pavlerekao. Oni su po Pismu dokazali Apolu da je Isus obećani Mesija,Hristos.

Priskila i Akvila su pokrenuli duhovni lanac, sličan onome o kome jekasnije Pavle pisao Timoteju, svom duhovnom sinu: "I što si čuo odmene pred mnogim svedocima, to poveri vernim ljudima, koji će bitikadri i druge poučiti." (2. Timoteju 2:2).

Ono čemu je Pavle naučIo Priskili − ili Prisku, kako je ona volela da jezovu − i Akvilu, oni su zauzvrat preneli na Apola. On je takođe počeoda to prenosi dalje − na ljude u Korintu! Tako su se Priskila i Akvilaumnožavali. Počeli su da donose duhovni plod. Oni su dotakli život i tajživot se rascvetao u učenika (1. Korinćanima 16:12), u koga su znalida mogu imati poverenja da će propovedati istinu i potpuno evanđeljedrugima. Tako, dok je Pavle putovao Palestinom pre povratka u MaluAziju, i dok su Prikila i Akvila otvorili svoj dom u Efesu za izgradnjucrkve, Apolo je hranio hrišćane u Korintu. Božja Reč je brzo rasla, jer jeseme Reči (1. Petrova 1:23) palo na pripremljenu zemlju. Ličnosledbeništvo je proizvelo rast i novi život.

Posle izvesnog vremena, ovaj par više nije bio potreban u Efesu. Tu jeveć bila uspostavljena crkva koja je mogla da nastavi njihovo delo. Bogih je pozvao da se vrate u Rim. Klaudije je bio umro. Ponovo je Akvilin iPriskilin dom postao mesto okupljanja hrišćana, ovaj put u Rimu.

Pavle ih je sada nazivao svojim saradnicima u Isusu Hristu. Bivšiučenici su izrasli u vredne saradnike. Svuda su ih se i Jevreji ine−Jevreji rado i sa zahvalnošću sećali u svim crkvama.

Kratko su ostali u Rimu, verovatno zbog užasnog progonstva hrišćanapod Neronom. Ali oni su tu bili dovoljno dugo da osnuju još jednucrkvu. Gde god da su išli, životi su se menjali i obnavljali, jer su ljudi

201

uzverovali u Isusa Hrista.

Vratili su se u Efes. Tradicija kaže da su Priskila i Akvila konačno umrlikao mučenici − odrubljene su im glave! Rimokatolička crkva praznujenjihova imena 8. jula; smatraju ih mučenicima.

Priskila je bila izvanredna žena i supruga. Najverovatnije je da jenadmašivala svog muža, jer istorija i zapisi spominju njeno, ali ne injegovo ime. Zauzela je istaknuto mesto u istoriji, zbog svogprijateljstva i saradnje sa Pavlom.

Da li je bila poznatija od svog muža zato što je bila inteligentnija, boljeobrazovana ili jačeg karaktera? Ili je možda postala hrišćanka prenjega? Možda ga je ona i dovela Hristu? (1. Petrova 3:1−2). Biblija otome ne govori.

Međutim, njen brak je bio izvanredan. Ovi partneri su funkcionisaliskladno u svim životnim aspektima − u veri, u društvenim i duhovniminteresima, u prijateljstvu, u tome koje je mesto Božja Reč zauzimala unjihovom životu, po tome koliko su je oboje proučavali i propovedali,kao i po spremnosti da se bez zadrške predaju drugima. Njihov životnicilj je bio da se potpuno predaju Bogu.

Život je od Priskile mnogo tražio. Morala je da bude izuzetno vitalna dabi se stalno prilagođavala novim situacijama. Išla je na duga i zamornaputovanja. Rizikovala je život za širenje evanđelja. Za to istorijskovreme ona je bila izuzetak jer je sa muškarcima radila kao njimajednaka, a ipak je zadobila njihovu ljubav i poštovanje.

Ona nije poklekla pod iskušenjem da postane dominantna figura ubraku. Ona je poštovala odnos koji je Bog želeo da postoji izmeđunjega i bračnih drugova (1. Korinćanima 11:3).

Vekovima nakon njene smrti, njen život danas otkriva ženama tajne

202

plodonosnog života i braka koji je koristan za objavljivanje evanđelja.

Priskilin život takođe pokazuje mogućnosti koje su dugo bilezanemarivane − otvaranje doma za evangeliziranje i izgradnju crkve.Da li je Pavle to naučio od Priskile i Akvile? Jer je baš to sredstvokoristio u budućnosti, kada su mu sva druga vrata bila zatvorena (Dela28:30−31). Čak i danas, Priskila mnoge nadahnjuje da svoj dom otvoreza širenje Carstva Božjega.

Mnogo važnije od Priskilinog imena u istoriji je činjenica da je krozvekove ona podsticala ljude da slede Hrista − na više načina.

203

Priskila, cenjeni saradnik u propovedanju evanđelja(Dela 18:1−4, 18−20, 24−26; Rimljanima 16:3−5; 1.Korinćanima 16:19)

Pitanja:

1. Nabroji sve crkve u kojima su Priskila i njen mužslužili. Šta to govori o njenom karakteru?

2. Priskilinu posvećenost evanđelju uporedi sa Delima28:30−31. Šta je bila jedinstvena mogućnost za dalješirenje evanđelja?

3. Prouči njen sastanak sa Apolom u svetlu 2. Timoteju2:2 i navedi svoje zaključke.

4. Pažljivo pročitaj Dela 18:24−26. Koje je uslovePriskila ispunila da bi u toj situaciji služila?

5. Rezimiraj sve mogućnosti koje je Priskila iskoristila dabi bila koristan instrument za propovedanje evanđelja.

6. Kako je ona za tebe ohrabrenje ili podsticaj? Šta ćešučiniti da bi sledila njen primer?

204

O piscu

O piscu

Xin Karsen je odrasla u hrišćanskoj porodici, postala je hrišćanka sa 12godina i to kao rezultat života i obuke njenih roditelja. Šest nedeljanakon stupanja u brak, Nemci su njenog supruga odveli ukoncentracioni logor gde je on i umro. Neposredno pre svoje smrti, onje u svoj dnevnik zapisao citat iz Luke 9:62: "Isus mu pak reče: zacarstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrćenatrag." Ovaj stih je za Xin postao izazov i dao joj je svrhu i smer uživotu. Koristeći Pismo kao osnovu, otkrila je da se tako lakše suočavasa poteškoćama, da se odriče sopstvenih želja i želi jedino Božju volju.

Godine 1948. u Holandiji je srela Dovsona Trotmana, osnivačaNavigatora. Tu je započela službu u Navigatorima prevodeći naholandski jezik navigatorski Tematski sistem za učenje napamet, irukovodeći svim spiskovima. Tokom godina radila je u mnogimposlovima sa Navigatorima. Žene kojima je Xin Karsen lično pomoglamogu se naći na skoro svim kontinentima kugle zemaljske.

Xin je poznati govornik, vođa za proučavanje Biblije i osoba kojaobučava za taj posao, i žena je sa višegodišnjim iskustvom u pisanjuza hrišćanska periodična izdanja u Evropi. "Njeno ime je žena" je njenaprva knjiga. Takođe je napisala "Njeno ime je žena − drugi deo","Pored mirnih voda" i "Čovek koji je bio drugačiji".

205

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

206