"Željava", aerodrom kojeg vise nema

8/6/2019 "eljava", aerodrom kojeg vise nema

1/4

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA 2011

www.mycity-military.com | 17.09.2006

1

Tekst preuzet iz AEROMAGAZINA - autor profesor Ramila Tonkovid

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA

U subotu 16 Maja 1992 goine u 5 asova i 30 minuta na ulazu u aerorom eljava izpravca Bihada, u blizini strelita, ojeknula je snana eksplozija Tadno pet minuta pre est asovazaula se serija eksplozija na pistama i svih pet pista je prekrio gust im To su eksploirala punjenja,koja se inae ugrauju ispo ivica pista vojnih aeroroma.

Trinaest minuta pre 8 asova i Bihad se zatresao o graniozne eksplozije, a iz obronakaplanine Pljeevice suknuli su plamen i im, planina je gorela, plamen je na horizonta ostizao osamog neba Plamen i eksplozije su unitile jean o najvedih i najutvrenijih aeroroma u Evropi,ija se vrenost procenjivala na sumu o 8 milijari olara, iako starno istroena novana srestvane ogovaraju procenjenoj sumi, prvenstveno zbog ???besplatne rane snage koja je angaovana

na izgranji ovog aeroroma a i zbog ugotrajne 10 goina izgranje aeroroma Unitena jepozemnja instalacija sa hangarima, raionikim prostorijama, magacinima, initen je velelepni iv-aerorom, a Pljeavica kao a je propala, ulegla se i progutala neka najuvaniju vojnu bazuJugoslavije, u koju je i za oficire bolo pitanje prestia u asti a uu, borave i rae u njoj Jeino nijeunitena raarska stanica na vrhu Pljeavice i aministrativne granice izmeu Hrvatske i Bosne, kojase protezala sreinom nekaanjeg aeroroma Bilo je nepojmljivo, a je tu nekaa railo i ivelo 200zaposljenih vojnih i civilnih lica.

Aerorom se nalazio na namorskoj visini o 330 metara, a ceo plato uine 15 km i irine 5km je bio ispreseen vrtaama i zajeno sa planinom Pljeevicom posedao na gigantski nosaaviona, ijim je centrom poput jarbola ominirao radar sa vrha planine.

A kako je poelo...?

Kako je nastao jean o najvanijih vojnih objekata Jugoslavije aerorom eljava krajBihada. U potrazi za najmeritornijim i najkompetentnijim odgovorom na ovo pitanje dospela samnajautentinije linosti, o samog glavnog projektanta graevinskog ela i voedeg projektantakompleksa pozemnih objekata aeroroma eljava 85-goinjaka, iplomiranog inenjeraragoslava Sobotke; inae svojevremeno jeriliara sa A, B i C ispitom, motornog pilota, sekretaraAkaemskog aerokluba o II. svetskog rata, organizatora i strunog konsultanta na vazuhoplovnojizlobi 1938. goine na starom Sajmitu u Beograu, sekretara ved legenarne Jeriliarske kole naZlatiboru pre II. svetskog rata (uesnika NOR-a, pukovnika u penziji), ije sam kazivanje u celostizebeleila:

Moje zapoznavanje sa specijalnim zatitnim objektima pozemnog tipa za potrbe Ratnogvazduhoplovstva datira od 1954. Godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na

elu sa taanjem komanantom generalom Z. Ulepidem bio u poseti ratnom vazuhoplovstvuveske. Taa smo, izmeu ostalog, pregleali jean pozemni objekat stariejeg tipa za smetajaviona sa potrebnim prostorijama i instalacijama za mirnodopske i ratne potrebe, jedan podzemni

rezervoar klasinog tipa, sklaitenje goriva i pozemnu fabriku oruja Bofors.

Sem toga, sa njihovim vojnim strunjacima su voeni razgovori o raznim elementima zatitepozemnih objekata o efekata uarnih talasa izazvanih klasinim i nuklearnim napadnimsredstvima.


2/4



2

Komana naeg Ratnog vazuhoplovstva je 1955. goine formirala komisiju koja je,razmotrivi taktiko-tehnike uslove, preloila izradu projektnog programa i projektneokumentacije za jean objekat o buudeg pozemnog kompleksa na vojnom aeroromu eljavakraj Bihada.Za glavnog i voedeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Graevinske upraveJNA sam oreen ja dipl.ing. Dragolav Sabotka.

Pozemni objekat je bio previen za smetaj ve o tri pojaane eskarile aviona lovakeavija-cije (sa dodatnim prostorom za regla-ment dva aviona) sa potrebnim prosto-rijama za

komandu, pilote, vazduho-plovno-tehniku slubu, vazduho-plovno-tehnika srestva, municiju,gorivo, tehniku i pijadu vodu, sanitarije i rezervni izvor elektrine energije. Tokom izrae glavnogprojekta investitor je zahtevao, a se u okviru prvobitnog objekta izrae jo tri, i to: za smetajpovedanogbroja aviona tj. jenog lovako-avijacijskog puka (lap) sastava 3 - 5 eskadrila i kompletnogosoblja uz povedanje komfora u onosu na raniji projekat, ureaja i slubi potrebnih za obezbeenjeivota, raa i borbenih ejstava lap-a u uslovima klasinog i nuklearnog rataujeno bi sluili i kaonovi izlaz i za aeroromsku kontrolu letenja (povezana liftom i ahtom s unutranjodu objekta) sameteo-stanicom.

Objekat je lociran u ponoju planine Pljeevice na istonoj paini (prema Bihadu),morfoloki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv jesastavljen o krakih krenjaka sa osta prlina, pukotina i pilja i vedim brojem izvorita (curkova)razliitog intenziteta. Tokom izgranje objekta angaovani su i speleolozi za snimanje pilja rainjihovog premadavanja specijalnim konstrukcijama o armiranog betona. Vedu potekodu supresavljale pilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po uini, irini i visini i o 20 m pri nuotvora.Tri glavne podzemne galerije za smetaj 58 aviona su meusobno povezane u obliku slova Msa prouenim srenjim krakom za reglament, onosno za pregle i opravku va aviona i oatnomgalerijom sa strane svoastog se oblika sa vertikalnim oporcima irine 15,40 m pri nu i visine utemenu oko 10 m. Njihov sloboan profil je poeen prema imenzijama aviona koje je aoinvestitor. Na proorima galerije visina je povedana za 2 m. Ostale prostorije za razne namere ihodnici, izuzev kupole objekta, irine su 3 - 12 m. Ukupna uina pozemnih tunela (galerija ipomodnih prostorija) je iznosila 3500 metara.

Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz

za avione i ljustvo (u sluaju napaa preko ustave i egazacione komore), a ostala 3 se kor iste zaizlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se

unutar objekta razmetali elektroakumulatorskim trgljaima, a izvan objekta o i o PSS su se kretalina sopstveni pogon.

Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakad za punjenje aviona mlaznim gorivom.Previeni su svi ivotni i rani uslovi za namensko korisdenje objekta sa potpunom autonomijom za30 ana; elektrina, voovona i kanalizaciona mrea; ve rezervne izel -elektrine centrale (jena

o 1000 kVA i ruga o 625 kVA), sklaita ubojnih srestava i rezervnih elova, sklaite izel iavionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13

klima-komora sa specijalno zatidenim ventilacionim ahtovima (koji ujeno slue i kao rezervni izlazna povrinu terena), a postojali su i ahtovi za opani vazuh i za izuvne gasove agregata, kao i zainstalaciju pogonskog goriva; protivpoarni sistem; stanica za opunavanje avionskih i zemaljskihakumulatora; kuhinjsko-trpezarijski blok; ambulanta; spavaonice...

Prostorije u unutranosti objekta su bile sa 56 tekih pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u ciljupradenja i regulianja kretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za ruge potrebe,objekat je bio opremljen ogovarajudim signalnim ureajima i ozviden zvudnicima povezanim u 10zvudnih krugova. Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutuJaroslav Derni, primenjen tzv. aqua-sistem za sklaitenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u

5 cilinrinih elinih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), to je o posebnog znaaja zabezbenost objekta o mogudeg poara i eksplozije. Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu


3/4



3

letenja je zatidena posebnim elinim kupolom za zatitu o irektnih pogoaka mitrljeskih zrna ibliskih pogodaka raketi i bombi.

Objekat u celini je zatiden o svih kalibara konvencionalnih napanih srestava i oprizemne nuklearne eksplozije jaine 20 kT. Razmak izmeu ulaza-izlaza je projektovan tako, da je

spreeno istovremeno unitenje va ulaza-izlaza, emu oprinosi konfiguracija paine. Za smanjenjenatpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim elovima pozemnog objekta previene su specijalnearmirano-betonske dijafragme sve o tekih armirano-betonskih vrata na poetku glavnih galerija, asame ijafragme su imenzionisane prema avionima. Teka armirano-betonska vrata su smetena uzasenim niama sa strane galerija, u njih su ugraeni protivuarni ventili, a sama vrata se zatvarajuna runi i elektrini pogon. Temperatura i vlanost su iealne, ok je u galerijama za avione i u nekimsklaitima temperatura sniena o 18 C iz praktinih i ekonomskih razloga.

Po svojim konstrukcijskim osobinama i ureajima kojim je bio opremljen podzemni objekatje obezbeivao:

x potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,

x sigurnost i neprekinost komanovanja borbenim ejstvima lovake i izviake avijacije,

x neometano vazduhoplovno-tehniko oravanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstvaneprijateljske avijacije,

x normalne uslove za bezbean ivot letakog i tehnikog sastava, kao i rugog ljudstva uneposrednoj blizini razmetajne prostorije svojih jedinica.

Naveene osovine objekta su obezbeivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica zaborbena ejstva i maksimalno mogude naprezanje lovake avijacije.

Konfiguracija planine Pljeavice, a naroito njenog vrha, pruila je obru moginost zaprotivvazunu zatitu pozemnog objekta, kao i itavog aeroroma. Treba naglasiti, da je kodizgranje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem pograe ankerima i pricanim betonom sai bez eline mree, a po potrebi i sa elinim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosivaobloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase. Takoe je prvi putprimenjen sistem zahvatanja i sprovoenja curkova voe i vlanih mesta kanalom ispo ponepovrine. A o svih ureaja ugraenih u pozemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizveeno uomadnim fabrikama taanje SFRJ.

Aerorom je graen o 1968. Goine, kaa je sveano otvoren i puten u ra. Samo jeneostatak finansijskih srestava ougovlaio vremenski rok zavretka raova na ovom granioznomprojektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona

exploziva u maksimalno kratkom roku o samo nekoliko minuta.

(56 tona eksploziva !!!-ne bih se sloio sa ovim poatkom, jer se rai o ogromnoj koliini kojabi aerodrom sravnila sa zemljom. Po fotografijama se vii a on nije uniten potpuno - eksploziv jezaruio samo ulaze kao i elove poletno-sletnih staza, a ostalo je uinilo vreme, pa se stoga stieutisak a je on totalno uniten - prim. RJ.)

Interesantno je napomenuti, da je, osim ovog najvedeg vazuhoplovnog objekta, nasagovornik projektant i nekoliko manjih objekata za slidne namene na prostoru bive Jugoslavije.

Jean o njih je izgraen na magistrali pore mora u krenjakom masivu sa va ulaza izlaza i sa pistom na proirenom elu magistrale. ....(ovde se verovatno radi o aerodromu Divuljenadomak Splita - prim. RJ.) Ovakav nain granje se praktikuje u veskoj, koja obiluje granitnim

breuljama i brima u blizini njihovih aeroroma ili pore auto-puteva.


4/4



4

Drugi podzemni objekat na teritoriji bive Jugoslavije je raen kao komanno mesto i poreprilaznog hodnika imao je operativnu salu s ekranom za prikaz situacije na terenu (teritoriji), sve

potrebne elektronske ureaje na elastinom pou, meteoroloku stanicu, rezervnu izel -elektrocentralu sa ahtom o povrine terena, klima-komore i sve potrebne instalacije i ureaje. .....(gotovo je sigurno a je ovo objekat Veliki ep naomak Han pjeska - prim.RJ.)

Primoravi svoj mozak a primi mnotvo unih i strunih, ali istovremeno i inte resantnih inesvakianjih informacija, nisam mogla a se ne zapitam, a li je ovek kao najsavrenije bideprisutan na planeti Zemlji a je izgrauje ili a je rui? Svakako jeinstven projekat ovakve vrste uEvropi, a moa i ire, aerorom eljava je imao nesagleiv znaaj za nae RV i PVO i zemlju ucelini u obrambenoj, bezbenosnoj i politikoj konotaciji nae vojske i rave u svetu. I svakipotencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujudi i zazirudi stav. Vano jenapomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu granju i za njegovo ruenje, te stoga bivalake sagleati i prihvatiti ovaj objektivno teak gubitak impozantne i vane graevine. Neosporno suovekove tvorevine okaz njegove namodi i kreacija i esto naziva svog graditelja i tvorca.Gospoin Sobotka je naiveo neke svoje graevine i teko mu je to vie ne postoje, jer je sa njima

nepovratno otiao i eo njegovog ivota, stvaranja i granje kao glavne vokacije ovog vrsnogprojektanta i inenjera. Kae, a je za sve kriv prokleti rat i a je on sve ovo unitio i oteo o ljui kojisu to preano stvarali i graili, jer su sile i rat u stanju a za asak unite ecenijska ljuskanaprezanja i stvaratvo. Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao. A poslenjega i alje treba iveti.

Ali kako?

"Željava", aerodrom kojeg vise nema

Documents

Transcript of "Željava", aerodrom kojeg vise nema