1

Zdravstveni centar Valjevo

Broj: ZC-01-586/4

Datum: 18.10.2010.godine

V A LJ E V O

PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO

Valjevo, oktobar 2010.godine

2

Na osnovu člana 3. i 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (SL. Glasnik RS br. 101/2005) i člana 26. Statuta Zdravstvenog centra Valjevo, Upravni odbor Zdravstvenog centra Valjevo, na sednici održanoj dana 18.10.2010. godine, usvojio je sledeći

PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

I Opšte odredbe

Član 1.

Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu: Pravilnik) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Zdravstvenom centru Valjevo.

U slučaju da se zaposleni sindikalno organizuju, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, utvrđuje se i kolektivnim ugovorom.

Član 2.

Prilozi koji čine sastavni deo ovog Pravilnika su:

- propisane evidencije iz oblasti zaštite na radu; - isprave (stručni nalazi) izdate od ovlašćenih organizacija za poslove zaštite na radu za

sredstva rada i objekte; - program za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad; - uputstva proizvođača i druga dokumentacija iz oblasti zaštite na radu; - tabelarni pregled sredstava i opreme lične zaštite na radu.

Član 3.

Prilozi (isprave) iz prethodnog člana arhiviraju se i čuvaju kod poslodavca ili lica koje je poslodavac pismeno odredio za obavljanje poslova zaštite na radu.

Član 4.

Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu, kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i kojima se stvara osnov za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Član 5.

Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu sprovode se u svim organizacionim celinama Zdravstvenog centra Valjevo tako da svi zaposleni, svako u svom delokrugu rada, sprovode i obezbeđuju propisane mere, u ovoj oblasti.

3

Član 6.

Proces rada se organizuje i sprovodi tako da se zaposlenima obezbeđuje rad na radnom mestu i u radnoj okolini, u kojima su sprovedene mere bezbednosti na radu.

Kada, usled uvođenja nove tehnologije, nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, do donošenja adekvatnih propisa iz ove oblasti primenjivaće se opštepriznate mere, kojima se osiguravaju bezbednost i zdravlje na radu.

Opštepriznatom merom, u smislu prethodnog stava ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u razumno izvodljivoj meri.

II. Primena i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu

Član 7.

Otklanjanje opasnosti po zdravlje i bezbednost zaposlenog, poslodavac obezbeđuje primenom i sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu. U tom smislu, poslodavac utvrđuje:

1. Mere bezbednosti i zdravlja na radu i način njihovog sprovođenja; 2. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; 3. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednošću na

radu; 4. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad; 5. Način izrade programa i proveravanje osposobljavanja za rad na bezbedan način; 6. Radna mesta sa povećanim rizikom; 7. Posebna zaštita žena,omladine i invalida 8. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu 9. Način utvrđivanja i provere zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim

mestima sa povećani rizikom i drugih zaposlenih; 10. Ispitivanja i održavanja sredstava rada; 11. Vrsta i način upotrebe sredstava i opreme lične zaštite na radu; 12. Postupak prilikom dešavanja povrede na radu; 13. Evidencije iz zaštite na radu.

1. Mere bezbednosti i zdravlja na radu i način njihovog sprovođenja

Član 8 .

Bezbednost i zdravlje na radu u Zdravstvenom centru Valjevo obuhvata organizacione, pravne, tehničke, medicinske i socijalne mere zaštite na radu kao i aktivnosti čiji je cilj preventivno delovanje, odnosno smanjenje rizika na najmanju moguću meru u cilju sprečavanja povreda i oboljenja zaposlenih, kao i obezbeđivanje bezbednih uslova za rad.

4

Član 9 .

Mere bezbednosti i zdravlja na radu u Zdravstvenom centru Valjevo sprovode se preventivno: nabavkom sredstava rada za koje je proizvođač obezbedio važeće dokaze-ateste da su proizvedena u skladu sa standardima i propisima, održavanjem istih u skladu sa uputstvom proizvođača i propisima koji se odnose na sredstva rada, osposobljavanjem zaposlenih za bezbedan rad sa sredstvima rada, zdravstvenim pregledima zaposlenih koji rukuju sa sredstvima rada i drugim propisanim merama.

Član 10 .

Poslodavac je obavezan zaposlenima obezbediti i dati na upotrebu sredstva i opremu lične zaštite na radu prema zahtevima svakog radnog mesta ponaosob (rad na otvorenom pri različitim atmosferskim događanjima i drugim uslovima), za slučaj, kada se primenom tehničkih mera bezbednosti i zdravlja na radu ne mogu otkloniti prisutne štetnosti odnosno opasnosti.

2. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Član 11.

Sve poslove bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim Pravilnikom i drugim propisima, organizuje, uređuje, nadzire i za njihovu primenu i sprovođenje odgovara lice za bezbednost i zdravlje na radu.

3. Prava, obaveze i odgovornosti Poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednošću i zdravljem

na radu

3.1) PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI DIREKTORA ZCV

Član 12.

Direktor ZCV je dužan da zaposlenima obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini, u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Sprovođenje i unapređivanje bezebednosti i zdravlja na radu, Direktor ZCV organizuje preko lica za bezbednost i zdravlje na radu .

Član 13.

Direktor ZCV donosi Pravilnik, kojim utvrđuje prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu: Zakon).

Direktor ZCV donosi Akt o proceni rizika, u pisanoj formi, za svako radno mesto u radnoj okolini, kojim utvrđuje načine i mere za otklanjanje rizika.

U slučaju pojave nove opasnosti i izmene nivoa rizika, Direktor ZCV donosi Akt o izmenama i dopunama Akta o proceni rizika.

5

Član 14.

Direktor ZCV prati i analizira stanje bezbednosti i zdravlja na radu, putem izveštaja lica ovlašćenog za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, putem usmenih i pismenih izveštaja načelnika i šefova službi i odeljenja , zapisnika, rešenja i drugih akata donetih od strane nadležnih inspekcija rada, te nalaže neophodne mere u cilju sprovođenja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 15.

U cilju sprovođenja i unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu Direktor ZCV, je dužan da:

1. Organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, imenuje lice ovlašćeno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu (koje je u obavezi da položi stručni ispit), omogući mu nezavisno i samostalno obavljanje poslova, pristup svim podacima neophodnim za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

2. Obezbedi zaštitu zdravlja zaposlenih (angažovanjem službe medicine rada);

3. Obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje preventivnih mera, u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i radnog okruženja;

4. Pokrene postupak procene rizika, odnosno donese odluku kojom određuje odgovorna lica za sprovođenje procene rizika i donese akt o proceni rizika;

5. Na zahtev inspektora rada, dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;

6. Obezbeđuje sprovođenje (načina i postupaka) obaveštavanja zaposlenih i njihovih predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno, da u takvim situacijama obezbedi donošenje odgovarajućih uputstava za rad;

7. Podnosi zahtev za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa važećim pravilnikom.

8. Obezbedi da se uredi i sprovede:

- preventivni i periodični pregledi i ispitivanja opreme za rad, kao i ispitivanja uslova radne okoline,

- razmatranje predloga i sugestija Odbora za bezbednost i zdravlje na radu ili predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu,

- način i postupak osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad,

- da se uredi potupak obezbeđivanja i davanja, odnosno korišćenja sredstava za rad i

sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,

- postupak upućivanja na lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i vođenje evidencije o istom,

- organizovanje i pružanje pomoći, spasavanja i evakuacije u slučaju opasnosti,

- zabranu rada na onim radnim mestima i u sluzbama, odeljenjima i oblastima kada je utvrdjeno da postoji neposredna opasnost po zdravlje i život zaposlenog.

6

3.2) LICE OVLAŠĆENO ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA

NA RADU

Član 16.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavlja lice ovlašćeno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

U skladu sa članom 37. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac odlučuje na koji način će organizovati poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 17.

Lice ovlašćeno za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu svoje poslove obavlja u skladu sa Zakonom, dužno je da:

1. Prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu, preporučuje , način skladištenja opasnih materija, sredstava i opreme za ličnu zaštitu;

2. Učestvuje u pripremanju akta o proceni rizika i akta o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

3. Učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;

4. jednom godišnje, sačini izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;

5. Organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanje opreme za rad, kao i periodična i preventivna ispitivanja uslova radne okoline;

6. Predlaže mere koje je neophodno preduzeti u cilju poboljšanja uslova rada, naročito za obavljanje poslova na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i da predlaže izmene akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika;

7. U saradnji sa odgovornim licima, priprema i sprovodi osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, priprema uputstva za bezbedan rad i redovno kontroliše njihovu primenu;

8. Izriče zabranu obavljanja određenih poslova, odnosno zabranjuje rad na određenim radnim mestima ili upotrebu sredstava za rad kada utvrdi da postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zaposlenih i o zabrani (u pisanoj formi) obaveštava poslodavca i nadležnu inspekciju rada (u slučaju da radovi nisu obustavljeni);

9. Prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, učestvuje u uvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

10. Sarađuje i koordinira saradnju sa pravnim licima ovlašćenjim za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, kao i službom medicine rada;

11. Organizuje periodične lekarske preglede zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom;

12. Redovno prati sve rokove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, priprema izveštaje za inspekciju rada o otklanjanju nedostataka i nepravilnosti i drugim naloženim obavezama;

13. Vodi i čuva evidenciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Poslodavca; 14. Popunjava propisane izveštaje o povredi na radu.

7

3.3) ZAPOSLENI Član 18.

Zaposleni je dužan da:

1. Poštuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da se stara o njihovoj primeni, tako da ne ugrozi svoju bezbednost i bezbednost i zdravlje drugih ljudi;

2. Pre otpočinjanja procesa rada, pregleda svoje radno mesto i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, te da u slučaju uočenih nedostataka, izvesti svog neposrednog rukovodioca;

3. Pre napuštanja radnog mesta, radno mesto i sredstva za rad ostavi u čistom i urednom stanju, tako da ne ugrožavaju ostale zaposlene (kontrola stanja);

4. Sarađuje sa neposrednim rukovodiocem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, a u cilju sprovođenja propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, na svom radnom mestu;

5. Pre otpočinjanja procesa rada, upozna mere bezbednosti i zdravlja na radu, na radnom mestu na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje;

6. Po uočavanju nepravilnosti, odnosno pojava koje bi mogle ugroziti bezbednost i zdravlje na radu, odmah obavesti neposrednog rukovodioca;

7. Na zahtev neposrednog rukovodioca, u obavezi je da se podvrgne testu kojim bi se ustanovilo da li je pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti;

8. Obavi lekarski pregled, na koji je upućen u slučaju da je aktom o proceni rizika utvrđeno da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom;

Član 19.

Zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni u Zdravstvenom centru Valjevo ima pravo da:

1. Neposrednom rukovodiocu i licu ovlašćenom za poslove bezbednosti i zdravlja na radu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima od značaja za bezbednost i zdravlja na radu;

2. Kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, a u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti;

3. Preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, odnosno radnu okolinu, ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje.

Član 20.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

1. Ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje;

2. Ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad, nije upoznat sa svim rizicima i merama za njihovo otklanjanje;

3. Duže od punog radnog vremena ili noću, a prema oceni službe za medicinu rada takav rad može da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

8

4. Na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbedan rad; 5. Ako mu nije obezbeđen propisan lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi

da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom.

4. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad

Član 21.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad organizuje lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 22.

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i programom o osposobljavanju za bezbedan rad zaposlenih, poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa svim vrstama opasnosti na poslovima na koje ga raspoređuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, koje su potrebne radi otklanjanja opasnosti odnosno oštećenja zdravlja.

Pre raspoređivanja na radno mesto, zaposleni mora biti osposobljen odnosno upoznat :

- sa organizacijom rada poslodavca u celini, posebno sa poslovima radnog mesta na kome je raspoređen i propisanim načinom rada (upustva za rukovanje i održavanje, kretanje na radnom mestu i u radnoj sredini i dr.);

- sa opasnostima i rizicima koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje na radu prilikom korišćenja sredstava za rad i opasnostima koje postoje ili nastaju na drugi način;

- sa upotrebom odgovarajućih sredstava i opreme lične zaštite na radu; - sa pravima i dužnostima za sprovođenje propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu;

Poslodavac je dužan da osposobi zaposlenog za bezbedan rad i prilikom uvođenja novih sredstava za rad kao i pri ponovnom raspoređivanju na rad nakon odsustvovanja koje je trajalo duže od godinu dana.

5. Način izrade programa i proveravanje osposobljavanja za rad na bezbedan način

Član 23.

Direktor ZCV donosi program za osposobljavanje zaposlenih za rad na bezbedan način. Program za osposobljavanje zaposlenih izrađen je kao poseban prilog i sastavni je deo ovog Pravilnika.

6. Radna mesta sa povećanim rizikom

Član 24.

Radna mesta sa povećanim rizikom su ona radna mesta kod kojih postoji potencijalna opasnost po fizički integritet i zdravlje zaposlenih zbog čega je potrebno preduzeti posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu sa medicinskog i tehničkog aspekta kako bi se omogućio bezbedan rad zaposlenih na takvim radnim mestima,a koja se utvrđuju na osnovu izvršene procene rizika na radnim mestima u radnoj okolini aktom o proceni rizika

9

Član 25.

Zaposleni može biti angažovan na poslovima sa povećanim rizikom ako ispunjava sledeće uslove:

1) da ima propisanu stručnu spremu;

2) da je zdravstveno sposoban za obavljanje poslova sa povećanim rizikom;

3) da je prethodno osposobljen za bezbedan i zdrav rad;

4) da nije mlađi od 18 godina i stariji od 55 godina;

5) da nije invalid rada.

7. Posebna zaštita žena,omladine i invalida

Član 26.

Rad žena je zabranjen na sledećim poslovima: -na prenošenju, utovaru i istovaru tereta preko 15 kg. težine, -na drugim poslovima koji štetno ili sa povećanim rizikom mogu da utiču na zdravlje žene.

Član 27.

Za vreme trudnoće žene ne mogu raditi na poslovima na kojima se rad vrši u prinudnom položaju tela ili se poslovi obavljaju duže vreme stojeći, na poslovima koji zahtevaju teške fizičke napore ili druga veća fizička naprezanja u toku rada, kao ni rad duži od punog radnog vremena.

Član 28.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i majka sa detetom do tri godine ne može da radi na poslovima sa povećanim rizikom.

Poslodavac ne može odrediti zaposlenu ženu da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da joj ugrozi ostvarivanje materinstva.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće bude u pismenoj formi obaveštena o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju.

Član 29.

Zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, invalidi rada, profesionalno oboleli, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima postoji mogućnost profesionalnog oboljenja, u skladu sa aktom o proceni rizika, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i preventivnu rekreaciju u banjskim i klimatskim lečilištima, prema uputstvima medicine rada.

10

Član 30.

Lica koja su mlađa od 18 godina ne mogu se zapošljavati i raspoređivati na radna mesta sa posebnim uslovima rada niti mogu raditi rad noću. Zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću-invalidi rada mogu se rasporediti na one poslove na kojima mogu raditi bez opasnosti za smanjenje preostale radne sposobnosti. Invalidi rada mogu se raspoređivati samo na one poslove koji neće umanjiti njihovu preostalu radnu sposobnost

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca regulisaće se način ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

8. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu

Član 31.

Zaposleni u ZCV imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu

Članovi Odbora za bezbednost i zdravlje na radu su:

1) predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu;

2) predstavnici koje imenuje direktor ZCV .

Broj i sastav odbora za bezbednost i zdravlje na radu uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pri čemu broj predstavnika zaposlenih mora da bude najmanje za jednog veći od broja predstavnika poslodavca, računajući i lice određeno od strane poslodavca za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Inicijativu za formiranje odbora za bezbednost i zdravlje na radu mogu da podnesu i poslodavac i reprezentativni sindikati.

Poslodavac je dužan da omogući da se, najkasnije u roku 15 dana od dana pokretanja inicijative iz stava 3. ovog člana, obrazuje Odbor za bezbednost i zdravlje na radu i počne sa radom.

Član 32.

Mandat članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu traje četiri godine.

Direktor, odnosno reprezentativni sindikat može uvek promeniti člana Odbora za bezbednost i zdravlje na radu - predstavnika poslodavca, odnosno reprezentativnog sindikata, ukoliko ne izvršava obaveze na način propisan Poslovnikom o radu.Predsednika odbora za bezbednost i zdravlje na radu biraju članovi odbora većinom glasova.

Predsednik odbora za bezbednost i zdravlje na radu je uvek iz reda predstavnika zaposlenih.

11

Poslovnikom o radu, Odbor za bezbednost i zdravlje na radu bliže uređuje način svoga rada.

Član 33.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima sledeće nadležnosti i prava da:

1) bude informisan o rezultatima procene rizika;

2) ostvaruje uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

3) daje predloge i učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;

4) zahteva od poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

5) razmatra izveštaj poslodavca o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama;

6) zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;

7) zahteva vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;

8) upoznaje se sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;

9) razmatra izveštaje o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu od strane poslodavca;

10) razmatra izveštaj poslodavca o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje;

11) razmatra i daje sugestije na deo kolektivnog ugovora kod poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u toku pregovora za zaključivanje i daje inicijativu za izmene i dopune kolektivnog ugovora u ovoj oblasti;

12) razmatra nacrte i predloge svih akata poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daje odgovarajuće mišljenje u sugestije;

13) razmatra i druga pitanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 34.

Poslodavac je dužan da Odboru za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi potrebne prostorne i administrativno-tehničke uslove za nesmetan rad, kao i stručnu podršku, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca

12

Član 35.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu dužan je da poslodavcu i reprezentativnim sindikatima podnosi šestomesečni izveštaj o svome radu.

Poslodavac i reprezentativni sindikati dužni su da razmotre stavove i mišljenja odbora za bezbednost i zdravlje na radu i da ga o svom stavu izveste.

Član 36.

Članovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu imaju pravo da prisustvuju seminarima i savetovanjima radi edukacije za obavljanje svojih funkcija najmanje jednom godišnje.

Troškove iz stava 1. ovog člana snosi poslodavac.

Član 37.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ostvaruje saradnju sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu i nadležnim inspekcijama.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu može od Uprave za bezbednost i zdravlje na radu da traži mišljenja o primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu

9.Način utvrđivanja i provere zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom i drugih zaposlenih

Član 38.

Ovim pravilnikom utvrđuje se način, postupak i rokovi vršenja prethodnog lekarskog pregleda lica koje zasniva radni odnos, odnosno lica koje poslodavac angažuje za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom (u daljem tekstu: zaposleni) i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Prethodne i periodične lekarske preglede vrši služba medicine rada. U postupku vršenja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda služba medicine rada koristi podatke iz akta poslodavca o proceni rizika – o faktorima rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom i o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni

13

Prethodni lekarski pregled

Član 39. .

Prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja posebnih zdravstvenih uslova, odnosno sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad – u odnosu na faktore rizika utvrđene aktom o proceni rizika kod poslodavca. Prethodni lekarski pregled zaposlenog vrši se: 1) pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom; 2) pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom; 3) prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi; 4) ukoliko je zaposleni raspoređen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.

Periodični lekarski pregled

Član 40.

Periodični lekarski pregled vrši se radi praćenja i ocenjivanja zdravstvenog stanja, odnosno sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom nakome zaposleni radi ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad – u odnosu na faktore rizika tog radnog mesta, a u rokovima propisanim ovim pravilnikom. Poslodavac upućuje zaposlenog na periodični lekarski pregled: 1) najkasnije 30 dana pre isteka roka utvrđenog ovim pravilnikom; 2) nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu; 3) posle bolesti ili povrede koji nisu u vezi sa radom – ako postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost.

Za upućivanje zaposlenih u ZCV na predhode i periodične preglede zaposlenih odgovorna je Kadrovska služba i Lice za bezbednost i zdravlje na radu.

10. Ispitivanja i održavanje sredstava rada Član 41.

Poslodavac je dužan da obezbedi preglede i provere ispravnosti sredstava rada na način utvrđen Zakonom, drugim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i ovim Pravilnikom.

Sredstva rada u smislu stava 1 ovog člana su :

- dizalica i uređaj nosivosti od 0,5 tona i više - teretni i putnički lift (izuzev liftova u stambenim zgradama), na mehanizovani pogon, koji na vertikalnim površinama zgrada, na fasadama zgrada, gradilištima i u objektima namenjenim za radne i pomoćne prostorije služe za dizanje i spuštanje zaposlenih i materijala;

- presa, makaze, nož i valjak, na mehanizovani pogon, za sečenje, presovanje, savijanje i izvlačenje materijala, a u koje se materijal za obradu ulaže ili vadi ručno;

14

- oprema, odnosno postrojenja za proizvodnju, punjenje, merenje i kontrolu, sa cevovodima za napajanje kiseonika

- oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije i alati) za koju je poslodavac aktom o proceni rizika utvrdio da se na njoj vrše preventivni i periodični pregledi i ispitivanja.

Član 42.

Poslodavac obezbeđuje redovno održavanje sredstava rada u ispravnom stanju, kako angažovanjem sopstvenih kadrova, tako angažovanjem ovlašćenih pravnih lica.

Član 43.

Za održavanje sredstava rada odgovorni su zaposleni zaduženi za održavanje,

zaposleni koji ih koriste, kao i neposredni rukovodioci organizacionih celina u kojima su sredstva rada u funkciji.

11. Vrsta i način upotrebe sredstava i opreme lične zaštite na radu

Član 44.

U zavisnosti od procene opasnosti i uslova propisanih za obavljanje poslova na svakom radnom mestu ponaosob, poslodavac ovim Pravilnikom utvrđuje sredstva i opremu lične zaštite koje zaposleni mora koristiti u toku obavljanja svojih radnih zadataka.

Sredstva i oprema lične zaštite moraju biti proizvedena po standardima, da bi se njihovom upotrebom otklonili rizici ili opasnosti koje nisu mogle da budu otklonjene primenom drugih mera zaštite na radu.

Poslodavac je dužan da od proizvođača pribavi uputstva za rukovanje i održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i da zaposlenog upozna sa pravilnim korišćenjem istih.

Zaposleni je obavezan da sredstva i opremu lične zaštite na radu koristi namenski, u skladu sa uputstvom proizvođača.

Zaposleni je obavezan da, pre početka rada proveri ispravnost sredstva i opreme lične zaštite na radu i u tom smislu je u obavezi da proveri dokaze o ispravnosti sredstva (atesti), a zatim pregledom, utvrdi stanje sredstva koje mu se daje na korišćenje.

Zabranjeno je korišćenje neispravnih ili oštećenih sredstava i opreme lične zaštite na radu.

12.Postupak prilikom dešavanja povrede na radu

Član 45.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu donosi i upoznaje sve zaposlene u ZCV o postupku prilikom povrede na radu. Postupak prilikom dešavanja povrede na radu izrađen je kao poseban prilog i sastavni je deo ovog Pravilnika.

13. Evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu Član 46.

15

Prema odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac je u obavezi da vodi i čuva propisanu evidenciju iz ove oblasti i to o:

- radnim mestima, naročito o radnim mestima sa povećanim rizikom; - zaposlenima koji su raspoređeni na radna mesta, a naročito o zaposlenima raspoređenim na

radna mesta sa povećanim rizikom (koja su utvrđena aktom o proceni rizika); - povredama na radu, oboljenjima u vezi sa radom i profesionalnim oboljenjima; - zaposlenima osposobljenim za bezbedan rad; - opasnim materijama koje se koriste u toku rada; - izvršenim ispitivanjima radne sredine; - izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad, sredstava rada i sredstava i opreme lične

zaštite na radu; - zdravstvenim pregledima; - tehničkoj dokumentaciji; - dokumentaciji iz bezbednosti i zdravlja na radu (atest, zapisnik o stručnom nalazu, uputstva za

rukovanje i održavanje sredstava rada i sl.).

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 47.

Poslodavac je dužan da obezbedi da svi zaposleni budu upoznati sa Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Član 48.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli.

Predsednik Upravnog odbora

Krstić Aleksandar, maš. inž.