KWIGA

SVESKA 2/2010.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK /2

Studije i lanci: Dr Irena padijer, Filoloki fakultet, Beograd, Antiki koreni Teodosijeve poetike 249 / Dr eqko uri, Filoloki fakultet, Beograd, Pesniki svet Jovana Doenovia 261 / Dr Radoslav Erakovi, Filozofski fakultet, Novi Sad, Skice za porodini portret aradskih Tekelija 303 / Dr Petar Pijanovi, Uiteqski fakultet, Beograd, Poeci moderne srpske kwievnosti 313 / Dr Goran Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni, Milorad J. Mitrovi i Todor Q. Popovi, Jedno kwievno prijateqstvo iz boemskog Beograda na kraju 19. i na poetku 20. vijeka 329 / Dr Jelena Novakovi, Filoloki fakultet, Beograd, Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Sartr, Kami, M. Jursenar, . Grenije 339 / Mr Dragan Hamovi, Zavod za uxbenike, Beograd, Pesniki rat i lirski mir 353 / Dr Jovan Deli, Filoloki fakultet, Beograd, Motiv bratske zavade u pjesnitvu Qubomira Simovia 369 / Mr Ivana S. Bai, Institut za srpski jezik SANU, Beograd, O unutrawoj formi (prilog istoriji termina i pojma) 381 / Prilozi i graa: Awa Jefti , Filozofski fakultet, Istono Sarajevo, Kwievna zaostavtina Jovana Duia u Trebiwu 401 / Povodi: Nagrada Mladen Leskovac": Dr Ivo Tartaqa, Beograd, Kwievni istoriar Duan Ivani 407 / Dr Duan Ivani, Filoloki fakultet, Beograd, Pletewe iwenica uz nimalo nena pitawa" 413 / Ocene i prikazi: Dr Nataa Dragin, Filozofski fakultet, Novi Sad, O Justinijanovom zakonu 419 / Dr Nataa Dragin, Filozofski fakultet, Novi Sad, Vredno fototipsko izdawe 421 / Dr Irena Arsi, Filozofski fakultet, Ni, Na pragu estog stolea 422 / Dr Lidija Deli, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd, Tradicionalna kultura i usmeno stvaralatvo u pisanoj kwievnosti 424 / Dr Nada Savkovi, Filozofski fakultet, Novi Pazar, Dositej za sva vremena 429 / Dr Goran Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni, Sterija u parodijskom kquu 432 / Dr Goran Maksimovi, Filozofski nfakultet, Ni, Naratoloki i estetiki pristup srpskoj kwievnosti 19. i 20. vijeka 434 / Maja D. Stojkovi, Ni, Dihotomija svetova 436 / Dr Jovan Qutanovi, Visoka kola za obrazovawe vaspitaa, Novi Sad, Pisma o kulturnom statusu detiwstva 440 / Mr Natalija Ludoki, Novi Sad, Philologia mediana" novopokrenuti nauni zbornik 444 / In memoriam: Dr Sava Damjanov, Filozofski fakultet, Novi Sad, Milorad Pavi (19292009) 447 / Uputstvo za pripremu rukopisa za tampu 453

MS

ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978) Dr DRAGIA IVKOVI (19791994) Dr TOMISLAV BEKI (19951998) Dr JOVAN DELI (1999 )

Copyright Matica srpska, Novi Sad, 2010

ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

Ureivaki odbor Dr JOVAN DELI, dr BOJAN OREVI, dr PER JAKOBSEN, dr MARIJA KLEUT, dr PERSIDA LAZAREVI DI AKOMO, dr GORAN MAKSIMOVI, dr SLOBODAN PAVLOVI, dr IVO TARTAQA, dr SVETLANA TOMIN, dr ROBERT HODEL

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET OSMA (2010), SVESKA 2

SADRAJStudije i lanci Dr Irena padijer, Filoloki fakultet, Beograd Antiki koreni Teodosijeve poetike . . . . . . . . . . . . . Dr eqko uri, Filoloki fakultet, Beograd Pesniki svet Jovana Doenovia . . . . . . . . . . . . . . Dr Radoslav Erakovi, Filozofski fakultet, Novi Sad Skice za porodini portret aradskih Tekelija . . . . . . . . . Dr Petar Pijanovi, Uiteqski fakultet, Beograd Poeci moderne srpske kwievnosti . . . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni Milorad J. Mitrovi i Todor Q. Popovi Jedno kwievno prijateqstvo iz boemskog Beograda na kraju 19. i na poetku 20. vijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jelena Novakovi, Filoloki fakultet, Beograd Jovan Hristi i francuska moralistika misao: Sartr, Kami, M. Jursenar, . Grenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr Dragan Hamovi, Zavod za uxbenike, Beograd Pesniki rat i lirski mir . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jovan Deli, Filoloki fakultet, Beograd Motiv bratske zavade u pjesnitvu Qubomira Simovia . . . . . Mr Ivana S. Bai, Institut za srpski jezik SANU, Beograd O unutrawoj formi (prilog istoriji termina i pojma) . . . . . Prilozi i graa Awa Jefti , Filozofski fakultet, Istono Sarajevo Kwievna zaostavtina Jovana Duia u Trebiwu . . . . . . . . Povodi Nagrada Mladen Leskovac" Dr Ivo Tartaqa, Beograd Kwievni istoriar Duan Ivani . . . . . . . . . . . . . Dr Duan Ivani, Filoloki fakultet, Beograd Pletewe iwenica uz nimalo nena pitawa" . . . . . . . . .

249 261 303 313

329

339 353 369 381

401

407 413

Ocene i prikazi Dr Nataa Dragin, Filozofski fakultet, Novi Sad O Justinijanovom zakonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Nataa Dragin, Filozofski fakultet, Novi Sad Vredno fototipsko izdawe . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Irena Arsi, Filozofski fakultet, Ni Na pragu estog stolea . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Lidija Deli, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd Tradicionalna kultura i usmeno stvaralatvo u pisanoj kwievnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Nada Savkovi, Filozofski fakultet, Novi Pazar Dositej za sva vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimovi, Filozofski fakultet, Ni Sterija u parodijskom kquu . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Goran Maksimovi, Filozofski nfakultet, Ni Naratoloki i estetiki pristup srpskoj kwievnosti 19. i 20. vijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Maja D. Stojkovi, Ni Dihotomija svetova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Jovan Qutanovi, Visoka kola za obrazovawe vaspitaa, Novi Sad Pisma o kulturnom statusu detiwstva . . . . . . . . . . . . Mr Natalija Ludoki, Novi Sad Philologia mediana" novopokrenuti nauni zbornik . . . . . . In memoriam Dr Sava Damjanov, Filozofski fakultet, Novi Sad Milorad Pavi (19292009) . . . . . . . . . . . . . . . . Uputstvo za pripremu rukopisa za tampu . . . . . . . . . . . . .

419 421 422

424 429 432

434 436 440 444

447 453

Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe, u tri sveske, koje ine jednu kwigu. Redakcija 2. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik zakquena je 21. juna 2010. tampawe zavreno septembra 2010. Izdaje Matica srpska, Novi Sad www.maticasrpska.org.rs e-mail: zmskj@maticasrpska.org.rs Za izdavaa: Prof. dr Duan Nikoli Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki Sekretar Urednitva: Dr Slobodan Pavlovi Lektor i korektor: Vera Vasili Tehniki urednik: Vukica Tucakov Slova za korice izradio: Dragan Viekruna Kompjuterski slog Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampawe ovog Zbornika omoguilo je Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

tampa: IDEAL, Novi Sad

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 80+82(082) ZBORNIK Matice srpske za kwievnost i jezik / glavni i odgovorni urednik Jovan Deli. 1953, kw. 1 . Novi Sad : Matica srpska, 1954. 24 cm Tri puta godiwe. ISSN 0543-1220COBISS.SR-ID 9627138

ISSN 0543-1220

9 770543 122002

STUDIJE I LANCIUDC 821.163.41.09 Teodosije Hilandarac

ANTIKI KORENI TEODOSIJEVE POETIKE Irena padijer

SAETAK: Teodosije Hilandarac je jedan od retkih sredwevekovnih pisaca u ijim delima moemo nai eksplicitne poetike stavove. Oni se podudaraju sa poznatim Horacijevim miqewem o funkciji kwievnosti, ali su putevi kojima su ti stavovi dospeli u srpski sredwi vek veoma specifini. Koreni su im u klasinoj grkoj (Aristotelovoj) poetici koju preuzimaju i razrauju helenistiki pisci, a koja preko kasnoantike i ranovizantijske, a potom i atonske kwievnosti ulazi u Teodosijev vidokrug. KQUNE REI: poetika Teodosija Hilandarca, funkcija kwievnosti, prodesse et delectare, Horacije, Neoptolem

Teodosije Hilandarac je jedan od retkih sredwevekovnih pisaca u ijim delima moemo nai eksplicitno iskazane poetike stavove.1 O wegovom shvatawu pesnikog stvarawa i traewu nadahnua itamo na samom poetku itija Petra Korikog. U uvodu, posle obraawa bratu Grigoriju", Teodosije se u maniru afektirane skromnosti pita:I kako bih ja, grubi i nedostojni, koji u gresima prepogano, i skvrno, i neisto svoje ivqewe istroih, i koji otud stekoh srce pomraeno i um strastan, i liih se mudrih misli, mogao da upriliim re ili ukrasim pohvalu?"

I odmah potom on nalazi reewe:molimo Boga, premudrosti voditeqa i blagoumqa podateqa, da nam podari kapqu blagodatnoga znawa u Duhu svetom, kako bismo prema tvom oekivawu dostojnu re upriliiti mogli."21 O Teodosiju v. pre svega dve studije (donose i iscrpnu literaturu o wemu do sredine HH veka): Radojii 1954 i Radoji 1956; v. takoe i Bogdanovi 1984, Brajovi 1984, padijer 2000. 2 Prevod Dimitrija Bogdanovia u: Teodosije 1988, I: 265; u originalu, na srpskoslovenskom jeziku, ove navode donosimo u tabeli nie, prema prepisu Vladislava Gramatika iz 1479. godine (rukopis manastira Rila 4/8, brojevi u zagradi oznaavaju stranice u rukopisu).

250 Molitvu za stvarawe, uobiajenu u sredwevekovnoj kwievnosti, nalazimo u gotovo svim Teodosijevim delima, poev od itija svetoga Save:U siromatvu svoga znawa, iz ubogog doma uma mojega nemajui nita da iznesem na trpezu dolinu vaeg dostojanstva, punu rei aneoske hrane, vas, prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstiem da se molite, re to znawem tee i jezik jasan iz neoskudnih wegovih riznica da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak due i uma oistivi u sebi, mogli bodro iskazati dobrodeteqi ivota sveblaenog Save, koji je sada ponovo zasijao u naem rodu."3

I u crkvenoj poeziji, u svakom od svojih dela, Teodosije na slian nain trai nadahnue, obraajui se najee izravno Bogu, ree svetome (Savi, Petru Korikom) kao posredniku:Slovo razuma podad mi, beznaelnoje Slovo, imai bogatastvo milosrdija beisalnih tvojih, Hriste, sudab, da i az duevnago mraka izbegnuv skvrnu e uma oistiv, dostojno vaspoju tvojego ugodnika." (Sluba Simeonu, drugi kanon, prva pesma)4 Svet ot sveta, Hriste Boe, ot Oca prede vek rod se, iskoni sij sa Ocem i sa Duhom, mrak due moje odgnav, ozari um moj, moqu se, jako da vazmogu peti tvojego ugodnika, Savu svetenago." (Sluba Savi, prvi kanon, prva pesma)5 Pohvaqajutu mi tvoje itije ka Hristu drznovenije jako steav ot bogatih Duha sakrovit kapqu razuma dati mi, oe, moqu se jako dostojno pohvaliti te, hvali dostojnago." (Sluba Savi, drugi kanon, prva pesma)6

3 Prevod Lazara Mirkovia u redakciji D. Bogdanovia (Teodosije 1988, : 101; u originalu, na srpskoslovenskom jeziku delove iz itija svetoga Save donosimo u tabeli nie, prema izdawu ure Daniia: Danii 1860; brojevi u zagradi oznaavaju stranice u izdawu). 4 Srbqak 1970: , 184. 5 Srbqak 1970: , 244246. 6 Srbqak 1970: , 264.

251Otvrzi usta moja, blagih podatequ Hriste, i prijem pomot duhom slovo blagodarstavno otrignu molabnej pameti tvojih ugodnik, prijem sih pomot vaspoju raduje se tvoju blagodet." (Kanon Simeonu i Savi 4. glasa, prva pesma)7 Gospodi, prosvetaje slepci, ti me prosveti da poju razumno i quboviju tvoja ugodniki mirotoca e Simeona i Savu svetiteqa, sutim va napasteh skoroje izbavqenije prizivajutih teh veroju i quboviju srca, milost podavajute i ot skrbi izbavqajut, pomogut sa Bogorodiceju i mojej hudosti." (Kanoni Simeonu i Savi na 8 glasova, akrostih)8 Pamet tvoju peti nainajutu Duha blagodet u Hrista molitvami si, prepodobne oe, isprosi, moqu se, jako va wej svetlo svetlo pohvaliti itije tvoje, Petre svete, inokim pohvalo" (Sluba Petru Korikom, Kanon, prva pesma)9 Hodataja tebe predlagaju, Spase moj, ie novovasijavago Petra prepodobnago tvojego, molitvami jego ozari mi um i umili srce moje ie va pustiwi podvigi jego peti mi dostojno" (Sluba Petru Korikom, Kanon, ikos)10

U skladu sa razumevawem pesnikog stvarawa kao boanske misli koja preko Premudrosti (Sofije) nadahwuje pesnika, Teodosije, dakle, od Gospoda trai slovo razuma (re znawa, re to znawem tee), kapqu znawa (kapqu blagodatnoga znawa u Duhu svetom), odnosno blagodat Duha. Moli da mu otvori usta i podari jezik jasan, ite zraku svetlosti, prosvetqewe koje e mu ozariti um ne bi li mogao dostojno opevati i proslaviti boijeg ugodnika. Proslavqawe svetiteqa opisivawem wegovog ivota i podviga, naroito u hagiografskoj i enkomijastikoj kwievnosti, ima i svoje razloge koji nam otkrivaju svrhu pisawa ovakvih sastava. Navodimo na srpskoslovenskom karakteristine delove tri Teodosijeva prozna spisa7 8 9 10

Srbqak Srbqak Srbqak Srbqak

1970: 1970: 1970: 1970:

, , , ,

450. 446. 488490. 498.

252 u kojima on govori o tome i koji predstavqaju dragocen primer izraavawa pievih poetikih shvatawa u staroj srpskoj kwievnosti:itje svetog Save Rama a n nitetoy wdrim, wt bogago doma ma moego nieso im, ko podobn vaego dostoinstva prdloiti trape, pln st slovese aggelske pite, vasprisne rab bogatago vladk i boga, w otci, moliti podviay, slovo ramom tektee i eik nna wt neoskdnih ego skrwvit podati mi, prde sih svta ar, ye mrak de i ma oistiv si, vseblaenago Sav ie nn novo v nae rod prosavago dobrodteli ita bdrno skaati vmoem, ne ko onogo itte pohvaliti, pohvala bw pravednik wt gospoda, pae e polno to samm wt ngo sniskayte, ne bw, n i drevnim irednih m ita potrbna bh pisati se i poitati pole radi wt nih pribivaeme lovkwm. a ee nn naego posldngo lnivago rwda, v ne vk konina dostie, v nme malo spasaemx, ne ty potrbno, n i lw elanno ee sih pisati i iste poitati ko vswt stoete wdevlnne stlp na ita ih rti, i kako i eliko wt nih wstayte seb arti i svstiy wsditi se, wvo e a stee v nas lnosti, ko se potaemm ko wstnom stremi, k dobrodteli i Pohvala Simeonu i Savi11 Prede pltske, d()hovnuy vam prdugotovayxi trap. i spln sx pohvali s(ve)tih, s nimi e i teh same s(ve)t()h wt()c, ispln radosti dhovnago vesela. ispln sladosti b(o)()st()vnih sloves, agg(e)lsk pixe. pix bw agg(e)lsky pisan, slovesa naricayt. ime d()a vnimayxi mwm, nasladat se. i ko pixey tlo, slovom kreplma bvat. (706707) Slovesny e d()hovny trape nci dxe, i sladostiy nasxami, i milmi, mnogaxi hlb svoi, snsti abe. dr e na vrme pondive se i vsma sego wtvratie se. (707708) axe bo ree wt nedostoinago v dostoino slovwm ivedi, ko sta mo bdei pod[o]bno e naexom, slovesa itim vrati. ko da svren bdet ei, i ne po dnoi bedr hramlt (709) Vidite li kolikh bl(a)g, v cr()kvi b(o)i sbirami, slati spodoblni bvam. v ni e ko nkh. sladko slannh prgdnic, drvnih() s(ve)th i irednh m iti proitama i prmnma, sladko nai wglaayt. i d()ey i srdci mlmi sxe, mwm k b(og)vshodim (713) itije Petra Korikog Bl(a)go i k bl(a)gom milny, seb bw i slexim spno poxene, petra pr[]p[o]dobnago vspominane lybex ti imti pisanem, ite ego vstvno sstaviti bdil esi nas brate grgore. mnwgo e o sem koe i tvoe vst pr[]p[o]dobe, ne lnosty bo skdstvom' e pae bl(a)gorama, a ne ve takovoe moe sil dlo, naeti vsteah se. pr[]p[o]dobni bw axe i v posldne rod, nne hde drevnih irednih podviae se bs(t). i ko bespltno poxenem. m(o)l(i)tvami e i slami da sice rek aggelsk, v koriskoi pstni dws(to)ino b(og) poiv vi se. i kako a grbi i nedostoini. ie v grsh prpogano, skvrnno e i neisto svoe inriv ite. sr[]dce e pomraeno i m str(a)stn, i pwmsla mdrwsti opustvi wttdu priteav ime, ee k pohval ita ego dostoiti slovo ili krasiti podvigl se bh. obae, da ne ko ne radexih o tvoei lybvi pomlei nas(). i ne prognvati te n'e sdive. eliko wt nixago ma postino. tvoe proenie srdni svriti bhwm. b(og)a prmdrwsti nastavnika, i bl(a)gosmsly podatel, kaply d()ha s(ve)t(a)go bl[a]g[o]d[a]ti ram podati nam molim,

11 Delove Pohvale svetima Simeonu i Savi donosimo prema izdawu Tomislava Jovanovia (Jovanovi 1973); broj u zagradi oznaava stranicu u izdawu; Pohvalu je na savremeni srpski jezik prevela Biqana Jovanovi-Stipevi (Teodosije 1988, : 233263).

253mal podvignem se, edva bo ate i mnwg i veliki povsti vbdet srdce nae k ita ispravlny. sih radi i a vaem povelny wtskom povinv se, nn hvalimaago vseblaennago Sav ite, ie v sveti gor Aona postvago se, posldi e bva prvago arhepiskopa i itel srbskago, v povest prdlagay sletim, ne wt slana tkmo sa priem, n wt stnih ego enik, ie s nim spostnik i stranistva sptnik, i hodena strdnik, ie ko prbogatoe skrovite ili prieste wtee ie po nix wnogo stad pisanem wstavie. prdlagaem e w mi slovo ne nestaa w nm spisayte, i ko mnwgmi pohvalami sego korim pae neeli pohvalim, pae e stih ate i edva isniti vmoem, blaimi bdem, newskdn bo wn nebesnih pohval, bostvnih v kp i aggelskih, e m na ko strastn i neist nepostin iglagolati, obae boga v pomot molitvami ego privayte, ee po sil nainaem povst, nainaem e vskayte wt korne wtrasl, i obrtem i obemlm ne wt trna, n wt lo grod. (13) i ih e b(og) divil i proslavil, kto mlit pohval ih skrva. lpo bo i nam, i v pravd dostoino, sih ublaiti, i pohvaliti. pohvala e ih e wt nas, ne wnh to polyxii, pae e nam sp(a)aene sdvayxi. pohvala bw pravednim wt g(ospod)a, i vnc slav i hvali. veseli vno na glavah ih, an godie m. sego radi v nae naeni, i ko polno akoni se. prvh() m dobrodtel imi e b(og) ugodie. sice e, i e wt b(og)a posti ih, nastoxim rod[o]m pisanim wstavlti. da ne glbinoy abvena, prikrvena bd[]t dobrh dobra. pae e sn i ramno slovesi skaayxe, pod[o]bno sih wtkrivati, ko ne taiti pole slexim vst bo dobrodteli slovo mnogx militi. i ko se nkm elom, rvenim d() viti. ve ko wbnoviti, i k e w b(o)e ivih, itiy podvgnti. (717718) ko tvoei nadedi dostoino slovo dostoiti vmoem. Bl(a)gosmslni e tvoi ram o sem i dobroe wt nas proene, i b(o)()stv()ny lybov ye imai k s(ve)tm ego, bl(a)go pohvaly i mnwgo blaay. bl(a)go bo to d()i svoei simi sniskaei. ee bw s(ve)th() ita, i th irednuy i b(o)golybny in posldnim rodwm pisanem ostaviti, dobro i lw polno i bl(a)gogodno. bl(a)g bw ret b(o)golybivim d()am sa proitaema rvenem k dobrodtli sstavlyt. koe i v vexnh ie drevl v voin'stv nkih hrabrovavih mstva napisanna obrtaema, i n()n lybexei voin'stvo elanem lybno sa proitayt, i wttd ie v braneh srdni e i isksni i nestralivi ie k sprotivnm bti et se. sice bw i s(ve)tih m ita i doblstradana, i ee na davola mstva e i borena, i odolna ih pixei i slexei. milni bo v dobroe, axe li i podvini o d()i po sil obrtayt se, i k mslnm spostatwm i vragwm d() naih wtsdu isksni bo i sprotivni bti txet se. o koristi e, wboi bl(a)gmi bvayt. slexim bo pola i pixom mda wt pole poslayxih. sego bw radi i m o b(o) tvoei lybvi povinve se, pr[]p[o]dobnago ite po tvoem proeny skaati nainaem. i ne ko pohvaliti togo txexe se. ni bo. samm' e to polno wt sego priwbrsti elayxe.

254pr[]p[o]dobni e egda na emli v ivwte pohval l(ov)ske ne vshot ni e vdel, na n(e)b(e)si e pae wtnd se n()n ne elaet. po d(a)v(i)d g(lago)l. o teb pohvala moa v cr()kvi velici, sir na n(e)b(e)si. i to mi s(t) na n(e)b(e)si tebe, em vshoth na emli. neoblihovan bo n()n on vkp n(e)b(e)snx pohval, b(o)()stv()nh g(lago)ly i aggel'skh. ihe m smsliti bo ne postiaem, nie ikoli dovlim se izg(lago)lati. n bo da ne glbinami ab'vena prikrvenno bdet dobrago w(t)ca dobroe ite, i ee v pstni trpne. da i m k nm vnetem rexe i ko se ostnom pwdvig ego vstavlemi, i mali k dobrodtli podvignem se. nainaem' e povest, b(og)a v pomox slov i o nm'e povst m(o)l(i)tvami imxe. (514b515a)

Kao to se iz ovog uporednog pregleda vidi, Teodosijevi poetiki stavovi mogu se pratiti kroz sva tri wegova prozna spisa. Ve u itiju svetoga Save, u uvodu, nalazimo misao da se itija ne piu da bi se pohvalio sveti jer je pohvala pravedniku od Gospoda" niti da sam pisac kakvu korist od wega stekne. Jo je starima", pie Teodosije, bilo potrebno da se piu itija izvanrednih qudi i da se itaju radi koristi koju itaoci/sluaoci imaju od wih.12 Upravo u ovom iskazu sjediwuju se osnovni obrasci, odnosno tri osnovna vida antike biografije hipomnematiki, koji u seawu potomstva zadrava doga12 Tvrdwu S. P. Rozanova (Rozanov 1911) da je Teodosije uvod u svoje itije svetoga Save doslovno preuzeo od Kirila Skitopoqskog iz wegovog itija svetog Save Osveenog, a koja je bila prihvaena u nauci gotovo celo stolee, ozbiqno je doveo u sumwu Dimitar Kenanov. On, naime, zakquuje da je bilo upravo obrnuto u ruskoj rukopisnoj tradiciji (koju zapravo ima na umu Rozanov) nepoznati redaktor je ukquio gotovo ceo Teodosijev uvod u predgovor Kirilovog itija Save Osveenog (Kenanov 2002: 91 102). Takvi sluajevi nisu nepoznati; tavie, imamo primere i da jedno hagiografsko delo u drugoj nacionalnoj i jezikoj sredini drastino mewa izgled gubei neka svoja ranija obeleja. To se, recimo, desilo sa Camblakovim itijem svetog Stefana Deanskog u ruskom rukopisnom nasleu (Geronimi 2008). Pitawe uvoda Teodosijevog itija svetog Save, tako, zasad ostaje otvoreno i moe se razreiti samo preciznim tekstolokim istraivawima koja tek predstoje.

255 aje iz ivota izvanrednih" qudi, retorski odnosno enkomijastiki, kojim se proslavqaju te izuzetne linosti, i Plutarhov, moralistiko-psiholoki tip s obaveznom didaktikom i usmerewem na zabavni tekst osobite vrste.13 Navedenim razlozima pisawa itija autor dodaje jo jedan naroito je naem posledwem, lewivom rodu" (iz perspektive pisca) potrebno da se itija piu i s vie razumevawa itaju" jer je neophodno ugledati se na drevne uzore. Oni su kao ivi stubovi" koji stoje visoko podbodeni wima kao ostanom" itaoci podstiu sebe ne bi li se bar malo potrudili za dobrodeteq". Ove stavove Teodosije je uneo i u druga svoja dela i daqe ih razvio, kao to je uinio u Pohvali Simeonu i Savi. Iz teksta navedenog u tabeli donosimo najkarakteristinije stavove, u prevodu:A naa pohvala ne koristi wima, ve nama spasewe donosi. Jer pohvala pravednim je od Gospoda, i venac slave i hvale, vena radost na glavama wihovim, poto wemu ugodie. Zbog toga je nama za pouku i kao korisna, ona i ustanovqena: da sadawi narataj piui sauva odlija najboqih kojima su Bogu ugodili a tako i ono ime su od Boga udostojeni; da ne bi u dubokom zaboravu ostale prikrivene vrline izuzetnih, nego da se to jasnijim i razumnim reima one otkrivaju; da ne ostane skrivena korist onima koji sluaju, jer se zna da e slovo o vrlinama mnoge umiliti, i kao nekim ostanom, ubodom duu raniti, jasno je obnoviti i pokrenuti ka itiju onih koji su u Bogu poiveli."

U itiju Petra Korikog Teodosije nee samo ponoviti pojedine poetike stavove poput onog da ne pie itije da bi pokuao pohvaliti svetoga ili sam kakvu korist od toga dobiti (ne jako pohvaliti togo tatete se, ni ubo samem e to polazno ot sego priobresti elajute") ili onog da pie kako bi, ugledajui se na svetog, i mi sami bivali podsticani na dobrodeteq (da i mi k wemu vanetijem zrete i jako se ostnom podvigi jego vastavqajemi i mali ka dobrodeteqi podvignem se"). On e ih razviti i obogatiti novim sadrajima. Donosimo karakteristian deo iz tabele, u prevodu:Ostaviti posledwim naratajima itija svetih i wihove izvanredne i dobroqubive podvige dobro je, i veoma korisno i zgodno: na dobro nadmetawe dobroqubive due, kada se o tome ita, revnou za dobrodeteq podstie, isto kao to i qubiteqi ratova ono to se u neznaboakim spisima nae napisano o muastvu nekih junaka u drevnim ratovima, sada o tome rado itaju, i odande se ue da budu usrdni, iskusni i neustraivi u boju protiv neprijateqa. Tako i spisateqi i sluateqi itija, i hrabrih podvizavawa, i protiv avola muastava, i borewa, i odoqewa svetih qudi, ako su za dobro uopte sposobni, nau se i nehotice pogoeni u srcu pa se trude da protiv mislenih protivnika i neprijateqa dua naih iskusni i protivni postanu. I u jednom i u drugom sluaju itija slue na korist: sluateqima su ve sama po sebi korisna, a spisateqima sleduje nagrada zbog koristi sluateqa."13

Up. Popova 1975: 222223.

256 Motiv koristi i pouke dominira i u ovom odlomku to je potvreno primerom o potrebi itawa paganskih spisa o drevnim ratovima, pri emu je naglaen i izvestan katarzian momenat jer se i spisateqi i sluateqi itija nau i nehotice pogoeni u srcu". Pritom, i u jednom i u drugom sluaju ovi spisi slue na korist: sluateqima su ve sami po sebi korisni, a spisateqima sledi nagrada zbog koristi sluateqa. A da pouka koja se dobija itawem hagiografskih dela moe biti i prijatna vidimo u Pohvali Simeonu i Savi, gde Teodosije kae da se, poput rado sluanih pevaa uz kitaru, itawem itija drevnih svetiteqa i poreewem sa wima sladko ui nai oglaajut i dueju i srdci umiqajemi sute, umom ka Bogu vashodim". Poetike stavove i razmatrawa funkcije kwievnosti koje itamo u Teodosijevim proznim sastavima nalazimo u vizantijskoj hagiografiji, pre svega u itijima najstarijih svetogorskih podvinika Petra Atonskog (H vek)14 i Atanasija Atonskog (H vek),15 kao i nekoliko vekova ranije kod Kirila Skitopoqskog,16 ime se ocrtava i odreeni poetiki kontekst naega pisca. Navedena razmiqawa, meutim, nisu samo stavovi Vizantinaca o ulozi i shvatawu kwievnog stvarawa. Oni, kao to je poznato, seu mnogo dubqe u prolost i najeksplicitnije su iskazani u uvenoj Horacijevoj Poslanici Pizonima (Epistula ad Pisones), odnosno Pesnikoj umetnosti (Ars poetica), kako ju je nazvao Kvintilijan:Aut prodesse volunt aut delectare poetae aut simul et iucunda et idonea dicere vitae." Omne tulit punctum, qui miscuit utile dulci lectorem delectando pariterque monendo." (Ili da koriste ili da zabave pesnici ele, ili da ujedno kau prijatnost i pouku neku." Glasove odnee onaj, ko sa korisnim pomea slatko, Onaj ko zna da nam prui i pouku neku uz radost.")17

Nas ovde zanimaju put i vrsta odnosa prema, oigledno, antikom nasleu koje nasluujemo u poetikim stavovima srpskog sredwevekovnog autora. Iako pojedini Horacijevi stavovi imaju, u naelu, svoje poreklo u klasinom razdobqu antike grke kwievnosti, pre svega u Aristotelovoj Poetici, ini se da on vie duguje vremenski bliim prethod14 Dionisija Papahrisantu smatra da je itije Petra Atonskog sastavio monah po imenu Nikola i to pre kraja H veka (Papahrisantu 2003: 53). 15 Po miqewu D. Papahrisantu Prvo itije Atanasija Atonskog, osnivaa Velike Lavre, nastalo je pre 1025, a Drugo itije posle 1028. godine (Papahrisantu 2003: 136137). 16 Kenanov 2002: 94, 9798. 17 Hor. Ad Pisones 333334, 343344, prev. R. alabali (nav. prema: Budimir, Flaar 1978: 364).

257 nicima poklasinim, helenistikim piscima.18 U postavkama koje iznosi u gore navedenim stihovima, Horacije se u osnovi oslawa na peripatetiara Neoptolema iz Pariona, grkog teoretiara iz veka pre Hrista. tavie, poznata Horacijeva izreka o tome ta pesnici treba da ine (prodesse et delectare) koja je u grkom originalu glasila trpein te ka=/ jele'/n, bila je osnovna misao Neoptolemovog uewa o dvostrukoj svrsi pesnitva: poezija treba ne samo da oara duh slualaca nego i da prui dobro i korisno poduavawe.19 Horacije se sa Neoptolemovim uewem verovatno upoznao u Atini, gde se jedno vreme kolovao. Upravo je atinska Akademija i mogla biti mesto odakle je misao o ovakvom zadatku kwievnosti krila sebi put daqe kroz vreme preko kasne antike u vizantijski sredwi vek. Jer, u woj se kolovao i Plutarh (oko 46posle 120. g.), koji e u svom spisu Kako mladi treba da ita pesme istai potrebu povezivawa pesnitva sa filosofskom lektirom i navikavawa omladine da pod prijatnom quskom trai korisnu jezgru".20 Wegovi Uporedni ivotopisi, nezaobilazna lektira u retorskim kolama (gde ih itaju i hriani), bie jedan od osnovnih antikih izvora sredwevekovnog hagiografskog anra. Plutarha e itati i apologeti, i crkveni oci poput Vasilija Velikog (oko 330379) i Grigorija Bogoslova (oko 330oko 390), koji su takoe bili atinski aci. Naroito e Grigorije Bogoslov (Nazijanzin), osobito u svojim poznim delima, varirajui antiku formulu o koristi i zabavi (prodesse et delectare, utile et dulce), nalaziti svrhu poezije u obuzdavawu strasti optekorisnim trudom, zaslaivawu gorine propovedi, davawu prijatnog leka kwigoqubivoj omladini i linoj utehi".21 Koliko je Grigorije Bogoslov znaajan za sredwevekovnu kwievnost svedoi i wegovo Nadgrobno slovo Vasiliju Velikom. Wime je on utemeqio onaj tok hrianske i potowe vizantijske literature koji se u velikoj meri oslawa na antike obrasce. Ovo delo je uticalo na svu kasniju grku hagiografiju ne samo u kompozicionom smislu, nego su iz wega preuzimane itave misli i izrazi, dok je u vizantijskim kolama ono bilo stona kwiga" koja se pomno izuavala.22 Vizantijski hagiografski kanon formirao se u veku dobivi svoj zavrni i klasini oblik u stvaralatvu najpoznatijeg vizantijskog hagiografa toga doba Kirila iz Skitopoqa, pod ijim imenomO tome v. Tate 1928. de'/n t tele poiht met t fyxagwga to to koonta jele'/n ka=/ xrhsimologe'/n" (Tate 1928: 67); up: Budimir, Flaar 1978: 362; o odnosu Neoptolema i Horacija: Immisch 1932. S obzirom na to da su Neoptolemovi spisi izgubqeni (gotovo nita nije sauvano u originalu), Horacije je prouavaocima antike kwievne teorije vaan i zato to svedoi o Neoptolemovom uewu. Za korisne sugestije i dobijawe literature o ovom pitawu zahvaqujemo dr Idi Tot (The Ioannou Centre for Classical and Byzantine Studies, Oxford University). 20 uri 1972: 719. 21 Ristovi 2005: 153. 22 Trifunovi 1990: 51; prevod dela na srpski Milovanovi 2001: 139184; na slovenskom jeziku slova Grigorija Bogoslova posvedoena su u rukopisnom nasleu jo od H veka (Trifunovi 1969: 84; Milovanovi 2001: 137).18 19

258 je sauvano pet itija: Jeftimija, Save Osveenog, Kirijaka, Jovana Isihasta i Teognija.23 U Kirilovom hagiografskom opusu konano se sjediwuju sva tri vida antike biografije. Wegova dela su graena po strogo odreenim pravilima itijne sheme. Na poetku se nalazi pohvala koja sledi retorski tok antike biografije blizak enkomiju. Posle toga se, po rubrikama hipomnematikog obrasca, ukazuje na vreme i mesto roewa svetog, donose se svedoanstva o wegovim roditeqima, pripoveda se o primawu monakog ina, o podvizavawu i askezi, da bi se kroz razne epizode itije privodilo kraju, udima svetog i wegovom skonawu. U tom delu, u kojem dominira trei, upravo Plutarhov, vid antike biografije, pouava se neiskusni italac kakvom zabavnom i uz to moralistikom priom sa izraenom didaktinou.24 Grigorije Bogoslov je morao biti lektira Kirilu Skitopoqskom, a obojica su, uz druge vizantijske autore, bili lektira i naem piscu. Tako e se Teodosije, isticawem motiva koristi" i slatkog pouavawa" u svojim proznim delima, pridruiti onom shvatawu kwievnosti i wene funkcije koje e jo od antikih vremena, kroz ceo sredwi vek, a i stoleima kasnije imati neosporan legitimitet. tavie, kako zakquuju Velek i Voren u svojoj Teoriji kwievnosti, skoro celokupna istorija estetike gotovo da bi se mogla saeto predstaviti dijalektikim odnosom u kojem teza i antiteza jesu horacijevski pojmovi dulce i utile.25 Ali je wih srpski sredwevekovni pisac usvojio iz vizantijske hagiografije, koja ih je, meutim, batinila iz grke antike, prevashodno iz helenistike kwievne tradicije.IZVORI I LITERATURA Bogdanovi 1984 D. Bogdanovi, Teodosije, predgovor kwizi: Teodosije, itije svetog Save, Beograd 1984, H. Brajovi 1984 I. Brajovi, Stilsko jedinstvo u slubama Teodosija Hilandarca, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik 32/2 (1984) 253265. Budimir, Flaar 1978 M. Budimir, M. Flaar, Pregled rimske kwievnosti. De auctoribus Romanis, Beograd 1978. Velek i Voren 1974 R. Velek i O. Voren, Teorija knjievnosti, Beograd 1974. Geronimi 2008 V. Geronimi, La Vie du roi serbe tienne de Deani: de la biografie serbe la dnationalisation du texte hagiographique en Russie, Revue des tudes Slaves, Tome soixante-dix-deuvime, Fascicule 12, Communications de la dlgation franaise au XIVe Congrs international des slavistes, Ohrid, 1016 septembre 2008, Paris 2008, 5364. Danii 1860 Teodosije Hilandarac, ivot svetoga Save, izdawe ure Daniia, priredio i pogovor napisao ore Trifunovi, Beograd 1973. (Fototipija izdawa ure Daniia iz 1860). uri 1972 M. N. uri, Istorija helenske kwievnosti, drugo, dopuweno izdawe, Beograd 1972.23 24 25

Schwartz 1939. Popova 1975: 233. Velek i Voren 1974: 48.

259Immisch O. Immisch, Horazens Epistel ber die Dichtkunst, Philologus, Supplementband XXIV, Heft 3, Leipzig 1932. (Budimir, Flaar 1978) Jovanovi 1973 T. Jovanovi, Pohvala svetome Simeonu i svetome Savi Teodosija Hilandarca, Kwievna istorija, , 20, 1973, 703778. Kenanov 2002 D. Kenanov, Slavnska metafrastika (s priloenie na itie za sv. Sava Srbski), Plovdiv Veliko Trnovo 2002. Milovanovi 2001 Grigorije Bogoslov, Nadgrobno slovo Velikom Vasiliju, predgovor, prevod i beleke elica Milovanovi, Glas Srpske akademije nauka i umetnosti SSSHHHH, Odeqewe jezika i kwievnosti, kw. 18, Beograd 2001, 129195. Papahrisantu 2003 D. Papahrisantu, Atonsko monatvo. Poeci i organizacija, Beograd 2003. Popova 1975 T. V. Popova, Antina biografi i vizantiska agiografi, Antinost i Vizanti, Moskva 1975, 218266. Radojii 1954 . Sp. Radojii, O starom srpskom kwievniku Teodosiju, Istoriski asopis 4 (Beograd 1954) 1342. Radoji 1956 N. Radoji, Dva Teodosija Hilandarca, Glas SAN 218 (1956) 127. Ristovi 2005 N. Ristovi, Starohrianski klasicizam. Pozitivni stavovi starohrianskih pisaca prema antikoj kwizi, Beograd 2005. Rozanov 1911 S. P. Rozanov, Istoniki, vrem sostavlen i linost sostavitel Ueodosevsko redakci Savv Serbskago, Izvst Otdlen russkago zka i slovesnosti Imperatorsko akademi nauk, t. H, kn. 1. , Sanktpeterburg 1911. Srbqak 1970 Srbqak. Slube, kanoni, akatisti, priredio . Trifunovi, preveo D. Bogdanovi, Kwiga prva, Kwiga druga, Kwiga trea, Beograd 1970. Tate 1928 J. Tate, Horace and the Moral Function of Poetry, The Classical Quarterly, Vol. 22, No 2 (April 1928), 6572. Teodosije 1988, Teodosije, itija, priredio prof.dr Dimitrije Bogdanovi, danawa jezika verzija Lazar Mirkovi, prevod itija svetog Petra Korikog D. Bogdanovi, Beograd 1988 Teodosije 1988, Teodosije, Slube, kanoni i Pohvala, priredila Biqana Jovanovi-Stipevi, danawa jezika verzija D. Bogdanovi i B. Jovanovi-Stipevi, Beograd 1988. Trifunovi 1969 . Trifunovi, Slovenski prevod slova Grigorija Bogoslova sa tumaewima Nikite Iraklijskog, Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, kw. HHH, sv. 12 (Beograd) 1969, 8191. Trifunovi 1990 . Trifunovi, Azbunik srpskih sredwovekovnih kwievnih pojmova, (drugo, dopuweno izdawe), Beograd 1990. Schwartz 1939 E. Schwartz, Kyrillos von Skythopolis, Leipzig 1939. (J. Patrich, Sabas, Leader of Palestinian Monasticism. A Comparative Study in Eastern Monasticism, Fourth to Seventh Senturies, Washington D. C. 1995). padijer 2000 I. padijer, Tragom svetogorskih prepisa Teodosijevih dela, Osam vekova Hilandara. Istorija, duhovni ivot, kwievnost, umetnost i arhitektura, SANU, Nauni skupovi, kw. HS, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 27, Beograd 2000, 381386.

260Irena padijer THEODOSIOS' POETICS AND ITS ROOTS IN THE ANTIQUITY Summary Theodosios of Hilandar is one of the few medieval writers whose work includes explicit poetic views. These views are in line with Horatio's well-known statement on the function of literature (prodesse et delectare, utile et dulce); however, the way in which these views reached and were incorporated in the Serbian medieval literature is very specific. Theodosios' view is that the lives of exceptional people are written and read for the benefit of the readers/listeners these works are beneficial to the listeners per se, and that benefit is the writers' reward". In addition, the moral instruction obtained from the reading of hagiographic works can be very pleasant. By stressing the motives of benefit" and pleasant instruction" in his prose works, Theodosios joins the advocates of the approach to literature and its function which had an undisputable legitimacy since the antiquity and throughout the Middle Ages, even in the centuries that followed. The roots of that approach can be found in the classical Greek (Aristotelian) poetics which was adopted and further developed by Hellenistic writers, particularly by Neoptolemus (3rd century BC) and which, through late antiquity (The Academy of Athens in particular) and early Byzantine period and, later, Aton literature reached Theodosios.

UDC 821.163.41-14.09 Doenovi J.

PESNIKI SVET JOVANA DOENOVIA eqko uri

SAETAK: U radu je pokuana rekonstrukcija nekih elemenata pesnikog sveta Jovana Doenovia, jednog od prvih modernih srpskih pesnika, u kontekstu wegovog italijanskog" intelektualnog i pesnikog formirawa. U ivom i stvaralakom kontaktu sa poezijom dva italijanska autora s kraja H veka, ambatiste Kastija i Jakopa Vitorelija, Jovan Doenovi je proizveo svoj osobiti kanconijer u kojem srpski pesniki jezik pronalazi svoju ranu ekspresivnost, svoju ranu pesniku leksiku i metriku, i naroito svoje rane ritmove i melodije. KQUNE REI: Jovan Doenovi, srpska poezija, ambatista Kasti, Jakopo Vitoreli, italijanska poezija, komparativna kwievnost

Vitoreli i Kasti erotski pesnici ozue Kardui, znaajni italijanski pesnik druge polovine HH veka, svrstao je i ambatistu Kastija i Jakopa Vitorelija u svoju poznatu antologiju Poeti erotici del secolo XVIII. Erotika je u tom kontekstu shvaena kao opta privrenost tih pesnika temama zemaqske qubavi. Ako su po tome ova dva italijanska pesnika iz druge polovine H i s poetka HH veka bila uporediva, to nikako nisu bila po imaginativnom rasponu i smelosti u koriewu erotske tematike. ambatista Kasti je u svom anrovski bogatom kwievnom opusu esto koristio tu vrstu ekspresivnosti neretko skreui u nepristojno i opsceno. Takav pesniki izbor bio je, po svoj prilici, u direktnoj vezi i sa wegovom prirodom i shvatawem ivota. Jedan od Kastijevih biografa istie wegovu pomalo nezdravu veselost" i senzualnost koja ne prilii nikome, a najmawe onom koji je stupio u sveteniki red"1 kao to je bio sluaj sa Kastijem. Zbog toga je relativno brzo izaao na glas kao ovek i pesnik sklon preterivawu, bezobzirnostima i nepri1 Camillo Ugoni, Della letteratura italiana nella seconda met del secolo XVIII, vol. I, per Nicol Bettoni, Brescia 1820, 190.

262 stojnostima. Na tome se, meutim, dobrim delom zasnivala i wegova ondawa nemala pesnika slava. uzepe Parini, kwievni velikan italijanskog H veka, napisao je jedan sonet o Kastiju u kojem izraava, dodue, svoju duboku linu netrpeqivost prema takvom tipu oveka i poezije ali i pomae da se zamisli stepen ozloglaenosti koji je pratio tog pesnika u wegovom dugom ivotu (17241803):Un prete brutto, vecchio e puzzolente, Del mal francese tutto quanto guasto, E che per bizzaria dell'accidente del nome del casato detto casto; Che scrive dei racconti in cui si sente Dell'infame Aretin tutto l'impasto, Ed un poema sporco ed impertinente Contro la donna dell'impero vasto2; Che se bene senz'ugola rimaso, Attorno va recitator molesto Oscenamente parlando con naso; Che da gli occhi, dal volto e fin dal gesto Spira l'empia lussuria ond'egli invaso Qual satiro procace e disonesto: S, questo mostro, questo la delizia de' terrestri numi. O che razza di tempi e di costumi!3 (Pop ruan, star i smrdqiv, Sav od francuske boqke propao, A udni sluaj je udesio Da nosi prezime isti.4 Napisao je prie u kojima se osea ruka ozloglaenog Aretina, i jednu prqavu i neprilinu poemu protiv gospodarice prostranog carstva; Koji, iako mu je grlo propalo, Ide naokolo i dosauje recitujui svojim uwkavim i opscenim glasom; Iz oiju mu, sa lica i iz kretwi ak izbija pohota koja ga je obuzela poput kavog satira raskalanog i zlog: Eto to udovite, to vam je dika zemaqskih bogova. O kakvih li vremena i obiaja! . .)

Sa druge strane, meu starijim tumaima Vitorelijeve poezije krui zanimqiva anegdota o tome kako se Pariniju osobito svidela jedna Vitorelijeva anakreontika (Fingi, vezzosa Irene), koju je svojeruno pre2 3 4

Ruska carica Katarina . Giuseppe Parini, Le poesie, Ulrico Hoepli, Milano 1925, 133. Na ital. casto".

263 pisao i drao meu svojim papirima tako da je neko vreme smatrana upravo wegovim tekstom.5 Parini je bio blagonaklon prema Vitorelijevoj poeziji ne samo zbog wenih kwievnih kvaliteta nego i zbog wene moralne istote, ednosti i umerenosti. Za razliku, dakle, od Kastija, Vitorelijeva poezija odlikovala se umerenou i obzirnou kada je re o temama i slikama zemaqske qubavi. Wegov biograf Simioni na jednom mestu, pozivajui se na miqewe Nikole Tomazea, pie da je Vitoreli stekao i tu zaslugu da je italijansku qubavnu pesmu uinio mawe nepristojnom" i da je anakreontsku formu vratio na put negdawe ednosti.6 Popularnost Vitorelijevih anakreontika uticala je na pojavu velikog broja sledbenika meu mladim pesnicima (meu wima je bio i na Doenovi). U takvoj situaciji italijanski pesnik se ponekad morao i boriti da svoj model edne anakreontike sauva. Jednom se, ve kao pedesetogodiwak, u pismu poalio da prima na itawe velik broj takvih stihova meu kojima ima i mnogo neprilinih i nepristojnih:Ma quello che soprattutto mi duole si , che essendo io stato il primo a mettere in uso quelle piccole canzoncine, la loro piccolezza e non altro, ha destato uno sciame di giovani a volerne fare delle simili; e veggo continuamente con mio dolore e mi vengono continuamente mandate di coteste piccole anacreontiche cos fracide, e cos piene di lordura, che ne arrossirebbero le donne di partito, nonch le vergini Muse.7 (Ono to me vie od svega pogaa jeste to to sam ja bio prvi koji je u upotrebu uveo te kratke pesmice, wihovu kratku formu i nita drugo, ime sam probudio itav roj mladih koji su hteli da prave sline stihove; i neprekidno gledam, uz veliko moje aqewe, i neperekidno mi aqu tih kratkih anakreontika toliko nperistojnih, toliko punih prqavtina da bi se od wih zacrvenele i bludnice, a kamoli devianske muze. . .)

Jovan Doenovi je, dakle, kao svoja dva uzora izabrao dva sasvim razliita ali istovremeno i komplementarna erotska" pesnika u italijanskoj lirici s kraja H veka: ambatistu Kastija, razbaruenog, provokativnog i ozloglaenog, koji ne potuje svetiwe i autoritete, i Jakopa Vitorelija, umerenog, obzirnog i privrenog moralnoj istoti. Takav izbor, pokuaemo da pokaemo, uslovie i u samom Doenoviu i u wegovoj poeziji formirawe jedne nestalne i ne uvek kontrolisane dvostruke perspektive koja e kontinuirano davati peat wegovoj kwievnoj karijeri. Jedna linija takve dvostrukosti, ona koja je mahom sledila Kastija, bila je linija mladalakog zanosa i bunta, linija osvajawa samosvojnosti, a druga, koja je ila za Vitorelijem, traila je smirivawe, misaonu i stvaralaku konstruktivnost. Na kwievnoistorijskom planu, moglo bi se rei da su u Doenoviu pulsirale, suprotstavqajui se i proimajui se, tekovine i tewe prosveenosti i uz5 6 7

Attilio Simioni, Jacopo Vittorelli (17491835), Licinio Capelli, Rocca S. Casciano 1907, 98. A. Simioni, Jacopo Vittorelli, 114. Isto, 101.

264 nemireni i tamni porivi predromantizma i romantizma. U tom pulsirawu sazreva wegova kwievna individualnost.8 ta je Doenovi preuzimao od Kastija i ta je Kasti predstavqao za Doenovia Ako pogledamo gde se sve delovi Kastijeve poezije nalaze u Doenovievoj zbirci Lirieska pjenija, a vaqa odmah rei da odgovarajui naslov nosi i Kastijeva zbirka poezije iz 17929 (Poesie liriche), videemo da u tome postoji izvesna strukturna dimenzija. U Predisloviju, najpre, gotovo na samom poetku, Doenovi u kontekstu formulisawa svojevrsne odbrane poezije" od moguih ili stvarnih pokuaja nipodatavawa i prezirawa, navodi stihove koji imaju poreklo u jednoj Kastijevoj pesmi:Imade, na protiv, tolpa nevjeestva i podlosti, to sasvim u nito vmewavaju stihotvorstvo poitujui ga kao za vet bespotrebnu, ili kao ono jednu besposlicu. A ne znadu: Da veliki svi proroci Jesu bili pjesnotvorci; Poiwui od Baruka, I slavnoga Abakuka. Pjevec, silni onaj prorok, Tolkovatel o snu dubok, Koj jest Navuhodonosoru Predrekao put u goru; I car onaj David sveti, to nuz harfu znade pjeti; Pomiluj mja, Boe, divno, I ostale psalme slavno; Pa i novi sveti oci, Stihotvorci, slatkopjevci. Ot pripjeva i kanona, Molitava od Zakona Krase mnogo Cerkov svoju Sa estiju i slavoju:8 Nije sasvim sigurno da u sluaju Doenovia vai uvreeno miqewe da su mladi srpski pisci birali poetne i meovite forme" ondawe evropske kwievnosti i marginalne evropske pisce" (Dragia ivkovi, Evropski okviri srpske kwievnosti, , Prosveta, Beograd 1994, 67). Ni Kasti ni Vitoreli nisu u vreme kad je Doenovi stvarao bili marginalni pisci; bili su, ako nita drugo, iroko popularni i tek ih je vreme svojim proticawem smestilo, potom, na marginalne pozicije, u senku, kad je o Italiji re, jednog Parinija, jednog Foskola ili, kasnije, Manconija i Leopardija. Glavni kriterijum za mlade pesnike, pa i za Doenovia, mogao je biti stepen ivotnosti kwievnog ambijenta i pojedinih autora u wemu kao i odgovarajue mogunosti pesnike identifikacije i afirmacije. 9 Giovanni Battista Casti, Poesie liriche del signore abate Casti, Editore P. L. Bartolini, 1792; potowa izdawa su iz 1795. i 1796. godine. Kasti sve stvoje stihove zapoiwe velikim slovom, to ini i Doenovi.

265Ko ne slua s draga serca Damaskina pjesnopisca?10

Ovaj odlomak inspirisan je Kastijevim stihovima koje nalazimo u pesnikom sastavu, iz zbirke Poesie liriche, pod naslovom Memoriale (dato per celia in occasione della vacanza del vescovato di V).11 Ta Kastijeva pesma, kao to se iz podnaslova nasluuje, intonirana je humoristiki. Pesnik u woj zamiqa situaciju u kojoj se on pojavquje kao kandidat za upraweno sveteniko mesto. U takvom kontekstu daje i jedan svoj pesniki autoportret, snano obojen samoironijom. Evo wegovih stihova:Son poeta in primo loco: N tal merto mica poco; Perch tutti i gran profeti Tutti furono poeti; E Barucco ed Abacucco, E colui che al gran Nabucco Con ispirato profetico Spieg un sogno assai bisbetico; E quel re s santo e buono Che cant dell'arpa al suono De profundis, Miserere, E altre flebili preghiere; N sdegn, bench monarca, Di ballare innanzi all'arca!12 (Pesnik sam, in primo loco / A to nije ba mala zasluga / Jer svi veliki proroci, Svi su bili pesnici; / I Baruh i Abakuk / I onaj koji je velikom Nabukodonosoru / Prorokim nadahnuem / Rastumaio jedan veoma bizaran san. / I onaj sveti i dobri kraq / Koji je uz zvuke harfe pevao / Iz dubine, Pomiliuj mja, / I druge nene molitve; / I nije se ustruavao, iako je bio monarh/ Da igra pred kovegom! . .)

Vidimo da Doenovi prati Kastija u svojih prvih desetak stihova. Tu su proroci Abakuk, Baruh i Danijel koji se ne spomiwe poimence, tu je kraq David koji svira i plee, tu su Miserere i Pomiluj mja; Doenovi je u tih desetak stihova vetim izborom rei izbegao aqivu i ironinu intonaciju Kastija, to mu je omoguilo da u nastavku ispeva jedan religiozni" segment o novim Svetim ocima", koji takoe, po Doenoviu, spadaju u pesnike ili pobornike pesnitva. Kao jedini primer, meu novim svetim ocima-pesnicima, Doenovi spomiwe pjesnopisca Damaskina". Zato ba wega, Damaskina,13 odnosno Damaskija, neoplatoniara iz veka? Ime Damaskija ne nalazi se na poziciji rime, ime bi se znaaj wegovog svrstavawa u stihove moJ. Doenovi, Sabrane pesme, 910. Molba (sastavqena kao ala povodom uprawenog mesta u biskupiji V.). 12 Giovanni Battista Casti, Opere complete, Libreria europea di Baudry, Parigi 1838, 271. 13 Italijani ga zovu Damascio Damasceno; verovatno je od ovog posledweg Doenoviev oblik.10 11

266 gao donekle relativizovati. Da li je Doenovi imao nekog posebnog afiniteta prema tom filozofu? Da li je to oma nekoj wegovoj intelektualnoj strasti iz mladalakih dana? Evo, s tim u vezi, jedne mogue sugestije. Konstantinopoqski patrijarh i bibliograf Focije, iz H veka, ija je velika zasluga to je sauvao tekstove nekih starih grkih mislilaca, meu wima i Damaskijeve, o wemu ne pie nimalo pohvalno:Mada pripada religiji, taj je izrazito bezboan i svuda umee nove i stare izmiqene prie. Tako da ne retko laje protiv nae svete vere iako to ini stidqivo i sa prikrivenom zloom.14 On takoe koristi, retko ali sa prilino slobode, pesnike oblike. U svoje besede umee zatim trope koji, daleko od toga da wegov izraz ine neprijatnim i hladnim, a wegove prelaze grubim, najee upravo dodaju blagosti i sklada.15

Da li je mogao, dakle, taj Damaskije da ima neku naroitu privlanost za Doenovia, kao figura mislioca (pesnika) koja se odlikuje crtom samosvojnosti ili ekscentrinosti? Vraajui se citiranim stihovima, primeujemo da Doenovi, u stvari, viestruko intervenie na Kastijevom tekstu: iz dugakog humoristiki i ironino intoniranog teksta izvlai jedan odlomak kojem daje namenu poetikog proglasa", uozbiquje ga i dodaje, smiqeno, religijsku, novozavetnu, dimenziju, opet kao pojaawe sopstvenom poetikom temequ. Teko je, stoga, govoriti u tom sluaju u pukom prevoewu; pre je re o veoma promiqenoj i kreativnoj obradi, manipulaciji, tueg teksta. Kasti je, dakle, na poetku Lirieskih pjenija. Kasti je, meutim, i na kraju te Doenovieve zbirke. Re je o Kastijevoj pesmi A Fille, protestasi contento di mediocre stato senza affanarsi in traccia di richezze e di onori,16 (italijanski peterci, prvi i trei stih zavravaju se reima sa akcentovanim treim slogom od kraja, drugi i etvrti stih se rimuju, 27 strofa) i Doenovievom sastavu Anakreontika, prvo moje soinenije posle trimesene mi qute bolesti sad 1809. u Peti17 (esterci, drugi i trei stih u rimi, 28 strofa). Kastijeva pesma zapoiwe pozivom voqenoj Filidi: O cara Fillide, / che spesso sei / soggetto amabile / de' carmi miei". Doenovi je za ovu jednu Kastijevu nainio tri svoje strofe: trea je, recimo, prevod Kastijeve prve (Ti si esto predmet / moje lire bila, / I svi weni djela") s tim to je prvi stih Kastijev Doenovi premestio u svoju drugu strofu (Daj, draga Filido"). Dve strofe koje je dodao, kojih nema kod Kastija, imaju autobiografsku dimenziju, u vezi su sa podnaslovom u kojem se govori o Doenovievoj bolesti i ozdravqewu: Raduj mi se14 15 16

Biblioteca di Fozio Patriarca di Costantinopoli, ed. Giovanni Silvestri, Milano 1836, 205. Isto, 206. G. B. Casti, Opere, 241242.

267 Nimfo, / Ja izbego mertvu / Grozni Parka ertvu" i Daj, draga Filido! / Za me radost tvoju, / Da tvoju i moju / Ja obnovim qubov". Neto kasnije Doenovi u dve strofe koje poiwe da prevodi, unosi, naputajui prevod, intimniji qubavni ton, gotovo na nain nae narodne lirske poezije. Dok kod Kastija itamo, prilino konvencionalne stihove: Perci se placide / Mi volgi, o Fille / Quelle bellissime / Care pupille" (Jer kad blage / ka meni / okrene, o Filido, / te prelepe / drage zenice . .), kod Doenovia nalazimo moda takoe konvencionalne stihove, ali na nain srpske poezije (narodne lirske ili graanske): Zato kad me qubo! / Milostivo gledne, / I uz mene sedne / U bai na travi". Potom, u narednoj strofi, Doenovi prati Kastija ali istovremeno ide i svojim putem. Kasti, u strofi koja je deo jedne dugake reenice, peva: Se i pronti cantici / Mi detta Amore, / Loquela armonica / Di un lieto core" (Ako mi Amor / gotove diktira pesme, / kao skladni govor / radosnog srca . .); kod Doenovia, pak, itamo stihove u snanoj inverziji: I tvoja mi qubva / Koju pjesnu speva, / Da serce uiva / I moje tvoj glagol (i tvoja mi qubav poneku pesmu speva da i moje srce uiva u tvojim reima . .). U svakom sluaju, Doenovi ostaje u intimnijoj sferi saprisustva pesnika i voqene. itajui daqe, nailazimo na jo jedan zanimqivi primer: jo jednom je Kastijeve strofe Doenovi veoma veto ugradio u svoj lini misaoni i emocionalni tok: Kasti svoju stofu projektuje, opet prilino konvencionalno, u vreme i prostor sopstvene duboke starosti: Bench la frigida / Vecchiezza il crine / Mi venga a spargere / Di bianche brine (Mada e mi hladna / starost po kosi / prosuti belo iwe . .) // Sul verde margine, / Del tosco fiume, / Ripieno l'animo / Del sacro nume"; Doenovi uopte ne prevodi drugu od ove dve, a onu prvu, o starosti, iskoriava da podseti na lini kontekst dat na poetku pesme (wegova bolest i ozdravqewe): O draga Filido! / Ako sam i nemoan, / Jo slab i nevoqan, / Pretrpevi bol". Na samom kraju, ne prevodi posledwu Kastijevu strofu koja je, u stvari, ponovqena prva i koju je ve jednom preveo (Ti si esto predmet / Moje lire bila", che spesso sei / soggetto amabile / de' carmi miei"). ambatistu Kastija sreemo jo jednom u Predisloviju.18 Doenovi je iskoristio deo jo jedne wegove anakreontike A Fille, le mostra il pregio di un virtuoso amore.19 Segment koji je izabrao Doenovi (Vita, principio, ed Anima / Dell'Universo amore") i nain kako ga je omeio uzrokuje da ti stihovi zvue sasvim atipino za Kastija, kao da ih je napisao, na primer, Nikolo Tomazeo u svom karakteristinom religijskom i kosmikom zanosu. Iz spomenute Kastijeve pesme koja ima 24 strofe Doenovi je preveo ukupno sedam. Izabrao je upravo onaj odlomak koji je odgovarao17 18 19

J. Doenovi, Sabrane pesme, 122128. J. Doenovi, Sabrane pesme, 1517. G. B. Casti, Opere, 246247.

268 wegovim poetikim namerama: da u stihovima jednog poznatog pesnika pronae ilustraciju za svoju pesniko-filozofsku koncepciju qubavi. Sve ono to je u Kastijevoj pesmi bilo upueno mladoj eni Filis u formi privatnog" ubeivawa u stihovima da ne odustane od qubavi u ivotu, Doenovi je izostavio; na primer, pre strofa koje je preveo, itamo ovu: Poich si bella e amabile / Ti fer benigni i Dei, / Seguir le dolci e placide / Leggi di amor tu dei" (Poto su te tako lepom i qupkom / Dobrostivi Bozi nainili / Mora slediti drage i vedre / Zakone qubavi . .). Kastijevi stihovi uklopqeni su, znalaki, u onaj deo Predislovija koji Doenovi posveuje razmatrawu qubavi dotiui filozofsko-religijske, estetike i qudske dimenzije tog fenomena. Andra Gavrilovi, koji je o Doenoviu pisao nadahnuto i sa vanrednom istraivakom intuicijom, iscrpno citira taj deo Doenovievog teksta uz ovakav komentar:Svojim, malo poznatim, ivotom i svojim pevawem, Doenovi nam se pokazuje sav u oseawu qubavnom: to je srce koje je qubavqu ivelo i u qubavi sagorelo. On o qubavi govori i u pesmi i u prozi svuda milo i oduevqeno.20 Kako nam je stalo do toga, da se, tako rei, zaqubqeniko oduevqewe Doenovia ovde iznese to jasnije, moradosmo ispisati, ma i skraenu ispovest wegovu, koja nam jasno tumai qubavnu liriku ovoga uistinu wenoga srca.21

Ovakav Gavriloviev interpretativni pristup koji se sastoji ne samo u otkrivawu rezultata i znaaja Doenovieve poezije nego, istovremeno, u osvetqavawu i eventualnom rekonstruisawu wegovog qudskog i stvaralakog profila i mentaliteta, smatramo veoma inspirativnim i sledili smo ga, i u celini i u nekim pojedinostima, u naem istraivawu. Italijanskog pesnika Kastija sreli smo, dosad, u Predisloviju Doenovieve zbirke (dva puta) kao i na kraju same zbirke, u pesmi koja, po Doenovievim reima, oznaava wegovo ponovno pesniko roewe, posle qute bolesti". Nalazimo ga na jo jednom u strukturnom pogledu vanom mestu; na poziciji prve, uvodne pesme koja je, kao to obino biva, programski intonirana. Pod svojim naslovom Vstuplenije22 Doenovi je preveo osam od ukupno petnaest strofa Kastijeve prve, takoe uvodne anakreontike23 u kojoj pesnik kae da non cura di cantare guerre od arti ma solo canta di amore per piacere alle donne" (ne haje da peva o ratovima ili umetnostima, nego samo peva o qubavi enama na zadovoqstvo . .). Ovu naslovnu Kastijevu napomenu Doenovi ne prevodi, kao to20 Andra Gavrilovi, Prvi liriari i estetiari u novijoj kwievnosti srpskoj, Glas SKA, 1901, kw. 60 249. 21 Isto, 250251. 22 J. Doenovi, Sabrane pesme, 2527. 23 G. B. Casti, Opere, 241.

269 ne prevodi ni ostalih sedam strofa (estu, pa od desete do petnaeste), u kojima se Kasti obraa prevashodno enama. Pie najpre, zajedno sa Kastijem, da nee pevati o omraenim ratovima i krvavim bitkama. Potom prevodi jednu autobiografsku strofu Kastijevu: Gaio umor, placido ingegno / A me diero amici i numi, / E da grave aspro contegno / Alienissimi costumi". Kasti kae da su mu prijateqski nakloweni bogovi dali veselu narav, vedri duh i ophoewe koje nikako nije natmureno i osorno. Doenovieva strofa glasi ovako: Qupku voqu, tihi nain / Dadoe mi blagi Bozi; / A nemila strogost priin / Sa mnom nikad nije u slozi". Re je, kod obojice pesnika, o razvijawu u stihovima jednog programa qubavne, lagane poezije. Odabravi da prevede osam od petnaest Kastijevih strofa, Doenovi je na izvestan nain Kastijeve pesnike namere prilagodio sebi, ali i pokazao jednu vrlinu koju vidimo i drugde u wegovom stihovima: oseaj za ekonomiju rei, za saimawe i koncentrisawe izraza. Izbegao je da prevede strofe i stihove u kojima se Kasti direktno obraa enama (Donne belle che ascoltate", O donne care", Donne mie"), ime je u svojoj pesmi obezbedio snanije stilsko jedinstvo i veu sadrinsku gustinu. Neke strofe nije prevodio i zbog toga to je vrlo pronicqivo uoio da se Kasti u svojim stihovima suvie ponavqa. Tako je, primera radi, veoma veto u svojoj petoj strofi spojio, sadrinski, prva dva stiha Kastijeve pete strofe (Aureo crin, pupille nere, / Molli sdegni e molli amori / Cose tai che con piacere / Legger possa e Fille e Dori" Zlatne kose, Crne oi / Nene srxbe i nene qubavi / Da ih mogu s uitkom / itati Dori i File . .). Doenovieva peta strofa glasi: Zlatne vlase, crne oke, / Prigo sostav wene qubve; / One stvari to su sladke, / I to slue na zabave"; kao da je drugim delom strofe interpretirao stihove iz Kastijeve trinaeste: Ma si appaghi e si riposi / La tranquilla fantasia / Su i concerti dilettosi / Della facil poesia" (Neka vedru matu / Razonodi i odmori / Prijatni sklad / Lagane poezije . .). Zanimqiv je, s tog stanovita, i prevod Kastijeve devete strofe, posledwe kod Doenovia: Kastijevo Io temprar di quella cetra / Vo' le corde argute e pronte / Per cui va famosa all'etra / L'amoroso Anacreonte" Doenovi prevodi kao Ja u struni soglasiti, / Gusl jasnu qubkog zvona / Sledujui serca slasti / Qubimog'Anakreona" kurziv . .). Zanimqive su nijanse i u etvrtoj strofi. Kod Kastija ona glasi: Cantar vo' Dori e Fille, / Ed esporre in dolce stile / Idee facili e tranquille, / Grate sempre a un cor gentile"; Doenovi je prerauje na sledei nain: Popevau o Irini / I o Filis slatkoglasno, / Lakom misli u tiini, / to je nenom srcu asno". Kastijevo Dolce stile" i cor gentile", direktni i ovetali odjek italijanske pesnike tradicije iz Danteovog vremena, Doenovi umekava, ini nenijim i intimnijim: slatkoglasno", tiina", neno srce". Za sada, na osnovu pokazanih primera moemo zakquiti barem ovo: najpre, da Doenovi ne prevodi Kastija ba ropski i verno"

270 kao to je reeno;24 da vetim prevoewem, ali i umenim manipulacijama i namernom promenom karaktera teksta s jedne strane, uspeno predstavqa tog italijanskog pesnika srpskoj publici, to mu je verovatno bio jedan od ciqeva, ali, istovremeno, i mislimo da je to vanija dimenzija, Doenovi u jednom procesu kontrolisane identifikacije sa Kastijem gradi i svoj sopstveni pesniki nastup i poetiki profil. Jo jedan detaq iz upravo navedenih strofa privlai pawu. Doenovi, reeno je, Dori prevodi sa Irine".25 Mislimo da to nije ba tako jednostavno. Doenovi najpre, kao i Kasti, programski ne eli da peva jednoj jedinoj eni nego da preko dva pastoralna enska imena peva potencijano celom enskom rodu. Drugo, ime Irina (Irene) Doenovi, po naem miqewu, namerno uvodi upravo u Vstupleniju jer iza wega slede anakreontike sastavqene po Vitoreliju koje su, kao to je poznato, posveene eni takvog imena (Anacreontiche ad Irene, najei je naslov tog najuvenijeg Vitorelijevog ciklusa). Jo je zanimqivije da ta dva enska imena iz Vstuplenija, Irina i File (Filis), uistinu postoje u Doenovievim anakreontikama sastavqenim prema Vitoreliju. Dok Vitoreli, razume se, sve anakreontike upuuje Irini (Irene), Doenovi u est svojih anakreontika stavqa ime Irina (, , , , H, HH), a u est ime Filis, odnosno Filida (, H, H, H, HH, HHH). Dakle, nije nikako re o wegovim grekama ili nedoslednostima nego o potovawu jednog poetikog izbora, ako ve nije re o nekom dubqem psiholokom razlogu. Jo jedan Kastijev pesniki tekst zauzima vano mesto u Doenovievim Lirieskim pjenijama. Naime, nakon bloka svojih anakreontika koje su insipirisane Vitorelijevim ciklusom Anacreontiche ad Irene, na pesnik zavrava jednim sastavom koji nosi naslov Anakreontika sama26 i koji u podnaslovu ima dugako objawewe: Jedan qubovnik pie djevici, koju je pre qubio; no kad pozna wezine razvratne nravi, i obhodenija ostavi ju, i sa svjem prezre". Pri sastavqawu te anakreontike Doenovi se posluio Kastijevom anakreontikom A Fille, congedo di amore.27 Ovako o toj pesmi pie I. Jovii:Ova pesma u prvom redu potvruje ono to je ve na poetku reeno: Jovan Doenovi je imitator italijanske anakreontske poezije i wegove pesme nisu originalne. Po stihovima I ni srbska sisa / Mlekom zadojila" koji se nalaze u ovoj pesmi, zakquivao je vrlo smelo Andra Gavrilovi u svojoj studiji Prvi liriari i estetiari, da je Anakreontika sama originalna Doenovieva pesma, ak je uzimajui kao upravo priloak za pesnikovu biografiju u Padovi. Meutim, tvrewe Gavrilovievo je nasumce reeno i netano: danas se, evo, sa sigurnou moe rei da ni ovi24 Ivanka Jovii, Jovan A. Doenovi i ambatista Kasti, Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu , 1957, 274. 25 Isto, 276. 26 J. Doenovi, Sabrane pesme, 5864. 27 G. B. Casti, Opere, 256257.

271stihovi nikako ne mogu posluiti kao dokaz Doenovieve originalnosti.28

Ova Kastijeva anakreontika, moda vie od svih drugih pesnikih sastava koje je Doenovi ovde prevodio i na koje se ugledao, sadri svojevrsni melodramski psiholoki potencijal: izneverena qubav, prebirawe po qubavnim ranama, qubav koja se preokrenula u mrwu, iskreno-naivni mukarac i prevrtqiva, neverstvu sklona ena (donna volubile); to su elementi koji su, verovatno, Doenovia privukli toj pesmi. Kasti ju je ispisao veto, sigurnim klasinim izrazom, sa naznaenim ali ne i sa proivqenim oseawima. Doenovi je prevodi tako to od samog poetka naglaava emocionalne momente, gde god mu se za to ukae prilika. Nije mu bilo nimalo lako da prevodi te kratke, precizno oblikovane strofe i stihove ija je pitkost i muzikalnost plod velikog stihotvorakog iskustva i majstorstva. E tanto, o Fillide, / Di te presumi" prevodi sa italijanskog pesnikog na ivi srpski jezik, sa pojaanom upitnou koja odmah unosi odreeni lini ton, kao Tako, je li? Nina! / Ti misli o sebi?" Bilo bi veoma zanimqivo i korisno sastaviti kompletan renik Doenovievog pesnikog jezika. Ova wegova Anakreontika sama prua, ini nam se, obiqe interesantnog jezikog materijala. Trudei se da prenese znaewa i pesnike vrednosti Kastijeve pesme, Doenovi pokree obilat jeziki materijal koji uklapa u svee i upeatqive izraze: Zajaci begunci" (za lepri fugaci"); Dunav videe se / tihe vraa vode" (za L'Arno rivolgere / Le placid' acque / Vedrassi", lepa Narav" (za Lodevoli costrumi"), Pitomi svet" (za docili genti"); Nit stradawe moje / Zaboravit' mogu" (za N son dimentico / De' mali miei") odlino na srpskom, a sasvim podudarno sa italijanskim tekstom; pa onda vrlo teno i sugurno prevedene strofe: Nije tebe qubve / Majka porodila, / I ni srpska sisa / Mlekom zadojila; // No u strani gruboj / Afrikanski brda / ena surovaja / Izvre te huda (za N a te amorevole / Madre di vita / N sei tu d'italo / Latte nutrita: // Ma nella barbara / Spiaggia africana / Donna produsseti / Empia, inumana") itd. Posebno je zanimqivo pratiti kako su u Doenovievom tekstu nastala proirewa; kod wega, naime, postoji 27 strofa, naspram 24 Kastijeve. U nastupu pesnike mrwe Kasti za svoju nevernu qubav kae da po koliini otrova koji nosi u grudima premauje i egipatske aspide (Aspide egizia"); a Doenovi to ovako predstavqa: Niti smrtonosna / Egipatska Aspida29 / U svom wedru nema / Tako zloga jeda" (Racchiude in seno"30). Ova Kastijeva slika, sa zmijama, podstakla je DoenoI. Jovii, Jovan A. Doenovi i ambatista Kasti, 274. Primer Doenovievog skretawa u akcenatsku versifikaciju: ovaj stih je esterac samo uz pomo sinalefe po kojoj se stapaju u jedan slog finalno a" iz Egipatska" i poetno a" iz Aspida". 30 Doenovi za enske grudi upotrebqava rei, videli smo, sisa, dojke, wedra, na drugim mestima koristi re sosec". O leksikoj raznovrsnosti Doenovieve poezije28 29

272 via da upeatqivo razradi sliku svoje bive drage koristei, jo jednom, sliku zmije. Kasti u jednoj strofi opisuje wenu sklonost ka prequbi: Schernir, deludere / Con scaltri modi / Gli amanti creduli / Esulti e godi"; Doenoviu su potrebne dve i one su snanije i sugestivnije od Kastijevih: Vrtoglave gatke / i migawe zmija / Qubovnike mnoge / Oko tebe vija // A ti si im samo / Vesela i rada / Da i mewa esto / Kako srea nada". Veoma su neobine i ekspresivne vrtoglave gatke", vaqda izmiqotine ili opsene koje zavrte mozak" mukarcu i migawe zmija" koje asocira i na zavodniko uvijawe enskog tela. Tendenciju unoewa linog i doivqenog u ove stihove Doenovi je posebno pokazao pri kraju Anakreontike same. Kastijeva strofa daje poetnu intonaciju: Per te, rea femmina / Pur troppo io fui / Oggetto misero / De' scherni altrui" (Zbog tebe sam, zla eno / Bio, na alost, / Bedni predmet / Tuih poruga . .). Sadraj ove jedne strofe Doenovi razvija kroz tri svoje:Za te eno gnusna Pravda, ja sam bio Predmet sasvim bednij, Pa i ukor dobio. Od razumni qudi, Od celoga sveta I hulu, i mrzost I svaki navjeta; Ali sve to onda, Dok te nisam znao, Ja pretrpi za te, I dragom te zvao.

Od strane razumnih qudi, dakle, i od strane celog sveta, pesnik je bio izvrgavan ruglu i podsmehu (predmet sasvim bedan) prekorevan, vrean,31 predmet ogovarawa i spletki (navjet), sve je to pesnik izdrao zbog qubavi koja nije bila istinski uzvraena. Pa sad, kad smo ove stihove proitali, mislimo da Andra Gavrilovi nije nasumce" i netano" govorio, nego da je bio sasvim blizu istine kada je govorio o biografskoj podlozi ovih Doenovievih stihova. A videemo da nisu jedini koji tu dimenziju sadre. Da su odabrani Kastijevi stihovi Doenoviu pruali i snani programski podsticaj vidimo na samom frontispisu Lirieskih Pjenija; ispod naslova i imena autora itamo Kastijeve stihove i wihov prevod: Su laurea cetra, in dolci modi; / A Fille, e a Venere tesser lodi", V'gusle zlatni struna, pjesne hou plesti; / Filis, i Veneri s' umiqatom esti". U originalu, a i u Doenovievom prevodu te Kastijeveubedqivo je pisao Duan Ivani u studiji koja je sastavni deo navedene kwige Sabrane pesme. 31 Hula uvreda, Vuk je pribeleio da je ta re iz Dubrovnika.

273 pesme, ovi stihovi su drugaije poreani: to su u stvari etiri stiha jedne Kastijeve strofe (u prevodu Doenovia takoe). Stihovi su uzeti iz Kastijeve anakreontike Preghiera a Venere, per la malattia di Fille.32 U Lirieska pjenija Jovan Doenovi je uvrstio i prevod te Kastijeve pesme stavivi je u grupu oda, pod naslovom Molitva k' Veneri vo iscjelenije Device Filis.33 Kastijev stih u ovoj pesmi je peterac, znai sa obaveznim naglaavawem etvrtog sloga u stihu; s tim da se u svakoj strofi prvi i trei zavravaju reima koje imaju akcenat na treem slogu od kraja, a drugi i etvrti reima koje imaju naglasak na drugom slogu od kraja. Tako prvi i trei imaju posle naglaenog jo dva nenaglaena sloga (ukupno est), a drugi i etvrti jo po jedan (ukupno pet). Doenoviu je, ini nam se, bila inspirativna upravo ta osobena muzikalnost Kastijevog kratkog stiha, a naroito, upravo, ta mogunost koriewa rei sa akcentovanim treim slogom od kraja. Za priliku prevoewa tog Kastijevog sastava Doenovi je pronaao sijaset takvih srpskih rei koje stavqa na kraj stiha: sladosti, molitvu, milosti, upravi, qubavi, prevoshodi, nebesne, oima, plamena, qupkosti, wenome, utjeha, obina, vnutreno, skazuju, kamewe, privode, pealne, besilne, ekaju, plaui, boqezni, plaemo, prestanka, obraze, zazora, varvarski, Bogiwo, qubila, naega, zavjeta, beati, skorije, radosti, hvalio, ustavi, inome itd. Ima dosta primera da takve rei stavqa i unutar stiha. Proizilo je iz takvog postupka da praktino svi wegovi esterci u tom prevodu imaju posledwi akcenat na etvrtom slogu pa zvue, u stvari, kao italijanski peterci. Time je on uspeo da u potpunosti osvoji osobenu muzikalnost tog italijanskog stiha, da napravi, na srpskom jeziku, jedan hitar i melodian stih, vaqda najkrai i najbri u toj ranoj fazi razvoja srpske poezije:O krasna Venera! Bogiwo sladosti, Uslii molitvu Zaradi milosti. Moj nedug34 soaluj, Na radost upravi O krasna Venero! O majko qubavi.

Pogledajmo sa koliko vetine i sigurnosti Doenovi prepevava, na primer, sledee Kastijeve stihove: Ch se alle misere / Nostre querele / Inesorabile35 / Morte crudele // (L'infausto augurio / Ah! tolga il Cielo) / SoG. B. Casti, Opere, 244246. J. Doenovi, Sabrane pesme, 92101. 34 Nedug patwa, slabost. 35 Doenovi je svestan ovog Kastijevog koriewa jedne cele rei kao stiha peterca: Inesorabile" ili ardentemente"; pribliio se tom reewu u stihu Ti svequbezweja":32 33

274 pra di Fillide / Scoccasse il telo" (Jer ako na nae / Jadikovke neumitna / Surova smrt / Taj strani naum, / Nek otklone, avaj, Nebesa / Odapne na Filidu strelu). Potujui snani enjambement izmeu dve strofe pojaan umetnutim delovima (u zagradi kod Kastija, izmeu crtica kod Doenovia) na pesnik to ovako ini: Jer ako sver toga / Vopijawa naega / Smert neumitna / Osta kod svojega // O Boe otkloni / Svirjepa zavjeta, / I Filis rastavi / Od ovoga svjeta" Nekad sam Doenovi, ne sledei u tome Kastija, pravi opkoraewa izmeu strofe i strofe (izmeu etrnaeste i petnaeste, dvadeset tree i dvadeset etvrte, dvadeset devete i tridesete). Zanimqivo je veoma efektno reewe koje Doenovi ima za prevoewe italijanskog apsolutnog superlativa (bellissimo", lontanissimo", amorosissimo") pomou slovenizama: krasweja, daleaja, svequbezweja). Nalazimo i primer, ne jedini, rimovawa prevoda sa originalom: I drug s drugom slono / Imne na znak dara / Slavne tebi pjeti / Okolo oltara" i E andranno unanimi / Cantando a gara / Indi Giubilo / D'Intorno all'ara". (kurziv . .) Vjeestvo" i nevjeestvo" I Jovan Doenovi je svakako, kao i drugi iz Dositejevog kruga, svoju intelektualnu karijeru formirao prema sugestijama koje su mu, preteno posredno, stizale od velikog uiteqa. On je dodue pojedine svoje sonete posvetio i Jovanu Raiu i Pavlu Solariu koje je svakako uvaavao, ali smo i u nekim mislima Vientija Qutine pronali elemente mogue podsticajnosti. Qutina je pre wega iveo u Trstu i ostavio je ilirskoj junosti" prvu gramatiku italijanskog jezika, objavqenu 1794. godine. Ako je Doenovi itao tu kwigu, a pretpostavqamo da jeste, ako nita drugo a ono zbog jezikih znawa, mogao je, u obiqu napomena i digresija kojima Qutina oprema i prati osnovne jezike sadraje svoje kwige, pronai i ovu naznaku o pesnikoj prozodiji kojom se u samoj Gramatici ne bavi:Druga prosodija naziva se stihotvornaja to jest, koja ui stihove i pjesne praviti, koliestvo i kaestvo (islo i razliku) slogova znati i wi po mjerama poetieskim postavqati. Ovu nauku osobito teku, i ne svakom ot jestestva datu, sa svim izostavio jesam, s namjerenijem ako blagost Boja daruje, u drugu osobitu kwigu pravila i primere slavnih italijanskih poeta iliti stihotvoraca skupiti, kako: Danta, Petrarka, Luixi Puli, Ludovika Ariosta, Tassa, Marina, Alessandra Tassona, Vincenca Kalmeta, Bokatija, i proih; i rodu mojem soobiti, kome je osobito samo svojstvo jezika mnogo k stihotvorstvu skloweno i prijatno. Akoli ja ne uzmoem, imade jote dovoqno obeg dobra i napredka qubiteqa, oni e ne napuwena dopuwavati36 (kurziv . .).36 Vientije Qutina, Gramatika italijanskaja radi upotreblenija illirieskija junosti, Be 1794, str. 40.

275 Mogao je navedene Qutinine reenice shvatiti kao poziv da se posveti poeziji, predstavqawu italijanskih velikana svome narodu" kojem je osobito samo svojstvo jezika mnogo k stihotvorstvu skloweno i prijatno". Ta vrsta inspirativnosti svakako je uoqiva u Doenovievim Lirieskim pjenijima. Mogao je, isto tako, i druge Qutinine sugestije prihvatiti i ugraditi u svoje aktivnosti. Na jednom mestu u svojoj vanredno zanimqivoj Gramatici, posle jednog iscrpnog renikog segmenta posveenog italijanskim i srpskim reima koje oznaavaju evropske i svetske drave, gradove i wihove stanovnike, Qutina objawava zato se opredelio da i to stavi u Gramatiku:Ovdi naroito postavio sam nekoliko imena Predjelov i narodov ove nae zemqe, da bi usladio vkus sladke mladosti nae k Geografiji i k Istoriji to jest: k zemqeopisateqni i povjestopisateqni nauki.37

U produetku ove napomene Qutina nam skicira svojevrsnu tipologiju te grupe nauka pa spomiwe razliite vrste istorija (istorija svemirnaja", istorija jestestvenaja", istorija osobnaja, jednoga naroda, carstva i praviteqstva", istorija cerkovnaja"); meu wima je i istorija Gradanskaja":to jest, politieskaja ili statistika, predstavqa nam, kakovo praviteqstvo, zakonouloenije jedno carstvo, ili narod imade, kakova hudoestva, Rukodjelija, prihode i rashode, torgovinu, sudove, Ministre, nasledstvija, iteqe Nauke, zakon, jezik i proaja.38

Na jednom mestu u Predisloviju svoje islenice Jovan Doenovi izraava svoje oduevqewe pojavqivawem, u srpskom prevodu, Novog Plutarha, u ono vreme veoma popularne i itane kwige koja prepriava ivote i dela slavnih qudi iz prolosti i savremenosti, i prieqkuje ovako:Da jo kojih desetak Svjaenika uzmu onaj primer, i prilegnu vozdjelavati razum stada svojih, samo prevodei kwige s'drugih Jezika u predmjetima razlinim, Naravouitelne nauke, Istorije, Geografije, Zemqedjelstva, Skotovodstva, Gradanske dolnosti, i pr. Eto onda bi mi ozbiq mussikijskim soglasijem umeli svi do nebesa slavno popevati: Dome Aron blagoslovite Gospoda.39

Od tih prieqkivanih nauka sam Doenovi je, kao to znamo, izabrao matematiku i kwigovodstvo, da se u wima oproba i uini neto korisno za svoj narod:

37 38 39

Isto, 332. Isto, 486487. Jovan Doenovi, islenica ili nauka rauna, Budim 1809, str. H.

276Mene je tepla qubov vozbudila, da u emu god prinesem vsesoenije polzi roda svojego. Primio sam se islitelne Nauke, ne tokmo, ve i Knigovoditelstva izdati na naoj besedi; znadujui, da ih jo nemamo. Ja sam mogao pak primiti se i druge Nauke, za ispolniti moje elanije; no videvi da ove jesu so vsjem nudne Kupeestvu, pak i kolami naimi od kud Kupci restu.40

Zanimqivo je da i on, kao i Qutina u svojoj Gramatici, insistira na evropskoj perspektivi sadraja koje predstavqa. Celo sedmo poglavqe islenice (od 164. do 227. strane) posveeno je nabrajawu i uspostavqawu ekvivalencije na evropskom nivou mera za teinu (ita, tenosti itd.), duinu, mera tkanina i dragocenih metala, razliitih moneta i wihovog meuodnosa itd., uz obiqe imena gradova, zemaqa i strune terminologije iz spomenutih oblasti, na italijanskom i srpskom jeziku. Danas je to u najmawu ruku dragoceni jeziko-istorijski materijal. Zajedniko Qutini i Doenoviu bilo je oduevqewe kulturnim dostignuima u razvijenim evropskim zemqama (Francuska, Nemaka, Italija). Te kulturne sredine predstavqale su za wih merilo, inspiraciju i osnovu za nadawe da se i u srpskom narodu moe jednom tako neto stvoriti. Kao to Doenovi, videli smo, prieqkuje prevode kwiga iz raznih oblasti, tako i Vientije Qutina, na jednom mestu u svojoj Gramatici, prieqkuje kwigu naroite vrste, u kojoj bi se nalazili politiki i, posebno, ekonomsko-finansijski sadraji:No budui da prekrasnih ovakovog kaestva kwiga svuda i na svakom jaziku nahoditsja izobilno; obee elanije jest, da tko od trudoqubivih Muej cjelu ovakvu kwigu, Italijanski i Ilirieski (a mono i so vie jazikov wu ukrasiti) izdadet. Gdje, jako poslanija razlinago roda, obstojateqstva i vanosti: drueskaja, politieskaja, kupeeskaja, nravnaja, uloenija, obvjazanija, udovlenija, kvitancii, konti, kambijali ili veksli, i proaja41 (kurziv . .).

Da li je Jovan Doenovi svojom islenicom barem donekle ispunio tu Qutininu equ? Znali su, daqe, i jedan i drugi, da postizawe takvog ciqa u kontekstu srpske kulture nee biti ni lako ni brzo. I pokuavali su, svaki na svoj nain, da kritiki ukau na poreklo tekoa. Doenovi kao glavnu prepreku razvoju znawa vidi u duhovnoj lewosti i zatvorenosti svojih sunarodnika koji su pronali nain da neznawe predstavqaju kao znawe, nevjeestvo" kao vjeestvo":Pravda, mi asto slovce to u usti imamo. Znam, ja znam; ali neka mi se prosti, ne znamo ni samuju tu re to saderi, to obuzimqe, i koliko se hoe dok jedan uprav s' bodrim okom i lisim elom izraziti sebe: Ja40 41

Isto, H. V. Qutina, Gramatika, 487.

277znam. Eda li svaki, koji s pisjaami premee se, i Gospodar narie se raunati ume? Eda li svaki, koji zove se Kupec ili Velekupec, jedan, dva tri, pak i svoje ime pravo zapisati znade Bedna je ve Predrasudenije, i Pristrastije jer one qudma nikad pravo misliti ne dadu! I rez wih nevjeestvo hoe na silu da nosi ime Vjeestva! Kod Nemaca, Italijana i Francuza obae kod wih nema one predrasuditeqne rei: Ja znam, to e to meni, kao kod nas Predivno oni Narodi popeenije imadu, ele, i nastoje za naukami; zato, jer pomealo se ve i qubopitstvo kuriozitad sa Vkusom.42

Qutina, pak, uzroke nevelikom kulturnom razvoju vidi i na drugoj strani: u samom intelektualnom sloju koji se, usled nepovoqne kulturne (i jezike) klime, ustruava da se upusti u pisawe ambicioznijih dela iz straha od greaka koje bi ih, potom, izloile preziru i podsmehu:Rjetkost velija do dnes pri nami bjae Slavenskih Gramatik i proih Klasieskih knig; kakovaja vina tomu, ja pone nevjem druguju, ae ne, ueni nai bojahubosja da ne bi pogreenie kakvoe v tuju propustive, obrjet in jakov vjetrolovec, abje napraglabisja kritiku vozdignuvi (obiknoveno bo ie nevedjat huqat) vo jee bi trud oteestvu poleznago mua v omerzjenije i prezrenije privesti.43

Ve se na osnovu ovoga to smo rekli o moguim zajednikim crtama Vientija Qutine i Jovana Doenovia moe skicirati misaoni profil ovog posledweg. Doenovieva prosvetiteqska ubeewa su izdiferencirana, celovita, predana i jasno kritiki usmerena. Dodaemo jo dve ilustracije. Jevrejin Bolafio U Predisloviju svoje islenice Jovan Doenovi nam ukratko opisuje okolnosti u kojima je ta kwiga o osnovama matematike i kwigovodstva nastala. U eqi da uspe u svom novom zvaniju", trgovakom, nakon radnog vremena odlazio je, kae kod G. Bolafija, na talijanskom jeziku primati Kwigovoditelstvo, kupeeske Mjenea raune, i pr za nekoliko mjeseci. Ovaj uiteq jest Jevrejin no ja nisam nita zloestoga od wega nauio"44 (kurziv . .). Taj g. Bolafio je, u stvari, uzepe Vita Bolafio, autor jednog veoma popularnog prirunika za one koji se bave trgovinom, Metodo breve e facile per instruire la gioventu che si dedica al commercio, opuscolo interessante diviso in due parti, objavqenog u Trstu 1803. godine. Doenovi ga je, po svoj prilici, koristio pri sastavqawu svoje islenice. Ono to privlai pawu jeste Doenovieva opaska da od tog Jevrejina nije nita zloestoga nauio". Posebna, odbrambena intona42 43 44

J. Doenovic, islenica, H. V. Qutina, Gramatika, 503. J. Doenovi, islenica, H.

278 cija navodi na pomisao da je napisana kao uzgredni polemiki odgovor na odreeno antisemitsko raspoloewe koje je Doenovi u svom okruewu uoio. Wegov stav je, u tom pogledu, sasvim na liniji takozvanog jozefinizma budui da je tek imperator Jozef svojim ediktom o toleranciji (1784. godine) naznaio pozitivni preokret u odnosu prema Jevrejima. Volter Drugi detaq koji nam pojaava obrise Doenovievih prosvetiteqskih nazora je iwenica da je, kako sam kae, prevodio Voltera. O tome nam u svojim Lirieskim pjenijama pie u jednoj napomeni iz koje vidimo da je imao problema sa cenzurom:Jo je bilo preko tri tabaka stihova da se s' ovima tampaju, osobito e Taktika G. Voltera to sam preveo; no zdewaja cenzura radi svoje predostronosti nije dopustila.45

Pored otvorenog i nimalo beznaajnog pitawa ta je cenzuri zasmetalo u stihovima koji su odstraweni, ostaje i pitawe Voltera. Zato Volter i zato Taktika? Volterovo slobodoumqe, polemiki i satiriki duh i antiklerikalizam uinili su da wegovo ime bude ozloglaeno meu evropskim monarsima, ak i onim prosveenim:I posle slobodoumnog cenzurnog zakona Josifa od 11. juna 1781. sa relativnom slobodom tampe tampe Volterova dela u monarhiji ostala su zabrawena. Iako je, po svedoanstvu Fridriha i Katarine i sam Josif itao Voltera, on je ipak zabranio izdavawe Volterovih dela na nemakom jeziku u monarhiji, to nije eleo da taj filozofski otrov" dospe meu wegove podanike Za reakcionarne vlade Leopolda (1790 1792) i Franca (17921835) Volterova dela u monarhiji ostala su zabrawena.46

Volterov kratki pice fugitive u stihovima koji nosi naslov La tactique jeste jedno izrazito antimilitaristiko i pacifistiko delce koje je prevashodno upereno protiv Fridriha , s kojim se francuski filozof raziao upravo zbog intenzivne militarizacije Pruske koju je Fridrih sprovodio. Ubojito mesto predstavqaju sledei Volterovi stihovi:A Frederic surtout offrez ce bel ouvrage; Et soyez convaincu qu'il en fait davantage: Lucifer l'inspira bien mieux que votre auteur;45 J. Doenovi, Sabrane pesme, priredio Duan Ivani, Gensis International, Beograd 2005, 128. 46 Mita Kosti, Volter kod Srba, Glas SAN" SSH, Odeqewe literature i jezika, 5, 1960, 5253.

279Il est matre-pass dans cet art plein d'horreur; Plus adroit meurtrier que Gustave & qu'Eugne.47

Da je spomenuti Doenoviev prevod objavqen, bio bi to prvi prevod na srpski nekog Volterovog teksta:Od Srba krajem H i poetkom HH veka jedini je (koliko se zna) Voltera sa francuskog originala prevodio Jovan Doenovi, rodom iz Velike Pisanice (Lika) koji je u Padovi izuio vie nauke i postao doktor filozofije i slobodnih umetnosti.48

ta je, dakle, Doenovia privuklo da prevede taj Volterov tekst? Da li samo wegov opti prosvetiteqski pacifistiki i antimilitaristiki ton ili i Volterov specifini antiautoritarni i svetogrdni ton? Kako god bilo, pojavquje nam se iz senke, ponovo, ambatista Kasti. I zbog toga to je od Voltera za svoje pesnike sastave pozajmqivao, ponekad, ideje i teme, i zbog toga to je, poput Voltera, negovao upravo ironini i svetogrdni manir u odnosu na autoritete, o emu svedoi, izmeu ostalog, wegovo delo Poema tartaro, u kojem ironino govori o ruskoj carici Katarini i wenoj vladavini. Doenovi, Vittorelli i difficilissimo stile d'Anacreonte" Nije sasvim sigurno da je Jovan Doenovi znao ta ga eka kada je odluio da svoje pesniko i prevodilako umee oproba i na stihovima Jakopa Vitorelija. Po svoj prilici je osobeni spoj lakoe, prozranosti, ingenioznosti i, opet, izrazite muzikalnosti koji krasi Vitorelijeve anakreontike delovao veoma privlano na mladog srpskog pesnika. Difficilissimo stile d'Anacreonte", govorio je sam Vitoreli, ove la naturalezza una squisitezza che Longhino nel suo trattato chiama la vera sublimit dello stile".49 Mogao se sa tim stihovima sresti najpre u svojim studentskim danima, u Padovi, odnosno u Venetu, gde je Vitorelijeva poezija bila posebno poznata i cewena. Sam Vitoreli je posledwu deceniju H veka iveo u Veneciji, a u Padovi e provesti neko vreme poev od 1809. godine, u vreme kada je Doenovi naputao Trst i odlazio u Petu. Oseaj bliskosti prema poeziji Jakopa Vitorelija mogao je biti potenciran i iwenicom da ta poezija u svojoj sofisticiranoj jedno47 Franois-Marie Arouet Voltaire, La tactique et autres pices fugitives, Geneve 1774, 6; (Fridrihu svakako poklonite ovo lepo delo; / i budite uvereni da on ini i vie: / Lucifer ga je nadahnuo boqe nego vaeg autora; / On je postao majstor te vetine pune uasa; / Vetiji ubica od Gistava i od Eena . . 48 M. Kosti, Volter kod Srba, 60. 49 A. Simioni, Jacopo Vittorelli, 95; (Preteki stil Anakreontov, u kojem je prirodnost u stvari ona prefiwenost koju Longin u svom traktatu naziva pravom uzvienou stila).

280 stavnosti i vanrednoj muzikalnosti deo svog kwievnog porekla ima i u narodnoj poeziji Veneta i Venecije. O tome veoma ubedqivo i ilustrativno govore neki stariji tumai Vitorelijeve poezije; takoe i iwenicom da su neke Vitorelijeve anakreontike imale i svoj muziki, pevani, oblik i kao takve postale deo narodne kulture, pogotovu one venecijanske koja je imala veoma istanani oseaj za muziku. Kao primer za inspirativnu snagu muzikalnosti i motiva venecijanske narodne poezije dati su sledei stihovi o ukrtenim qubavnim sudbinama:Quell'oseleto Nina che tanto col dolce canto goder te fa, l'istoria intera de le mie pene cantando va, e mi, grameto, per te dileto son torment. Quando su l'alba par che 'l se lagna la so compagna chiamando el sta; ela co 'l sente ghe svola arente, e la gh dixe: caro son qua; e mi se chiamo e se richiamo non so ascolt.50

(Onaj slavuj, Nina, u ijoj miloj pesmi toliko uiva, itavu priu o mojim jadima u pesmi svojoj kazuje, a ja, tuan, zbog tebe patim. Kad u zoru tuno zapeva on svoju dragu tad zove, a ona, im ga uje, doleti mu blizu i kae: dragi tu sam! A ja ako zovem, i nanovo zovem, niko me ne uje . .). Oni odjekuju, tvrdi se daqe, u uvenoj, moda najuvenijoj anakreontici Vitorelijevoj Guarda che bianca luna:Guarda che bianca luna! guarda che notte azzurra! Un'aura non sussurra, non tremola uno stel. L'usignuoletto solo va da la siepe all'orno, e sospirando intorno chiama la sua fedel.50

Isto, 9899.

281Ella che il sente appena, gi vien di fronda in fronda, e par che gli risponda: Non piangere, son qui. Che dolci affetti, o Irene, che gemiti son questi! Ah! mai tu non sapesti rispondermi cos.51

Da li su u pravu, u pogledu muzikalnosti i sugestivnosti, moemo proveriti i na osnovu odlinog Doenovievog prepeva te anakreontike koji nimalo ne zaostaje za originalom i u kojem je prvu strofu obogatio slikom osobite kosmike dubine:Smotri sjajni neba mesec, Smotri no preblaenu, Tihost svjeta oboenu, Zvezda zarno trepetawe.52 Slavuj ptica usamqena Leti s grane na granicu, Peva, motri svud slavicu I wu zove na sastawe. Ona tek to uje za we S listka na list poskakuje, Dragog svoga dovikuje: Ne pla', ne pla, evo mene. Slatka li je ah! ta radost Tog sastanka i dragosti: Zato takve ja blagosti Nemam s tobom o Irine!

Da li je, dakle, Doenovia i ta narodna, popularna komponenta Vitorelijevih anakreontika mogla privui ili ak i podsetiti na pesnika sazvuja dalmatinskog i jadranskog zaviaja? Vanredna muzikalnost koju je na pesnik postigao u ovoj anakreontici i drugde govori o zrelosti wegovog oseaja za jezik i wegovu ekspresivnost. Ako nije bilo odgovarajue srpske pesnike tradicije koja bi mu pruila osnovu i uporite, da li je Doenovi to uporite i zrelost stekao zahvaqujui kontaktu sa italijanskom poezijom i wenom muzikalnou? Nije li tu pesniku matricu hteo da ugradi u jezik svoje poezije?

Jacopo Vittorelli, Poesie, a cura di Attilio Simioni, Gius. Laterza&figli, Bari 1911, 84. Naspram Vitorelijevog: Vidi kako je mesec beo! / vidi kako je no plavetna! / Nema ni daka vetra, / ne drhti ni jedna vlat".51 52

282 Deo magine jednostavnosti53 Vitorelijivih anakreontika lei moda i u tome to je on umeo da u bazini italijanski pesniki jezik, uzvienog tipa, unosi i utkiva, veoma veto, rei i pesnike postupke koje nagovetavaju obina, svakodnevna psiholoka stawa (zavist, qubomora, nenost itd.; zatim razni oblici direktnog obraawa u pesmi, pitawa itd.). To je, u sutini, tekovina Metastazijeve poezije koju je Vitoreli na svoj nain iskoristio. ini nam se da je i Doenovi pokuavao da o tome vodi rauna u svojim pesnikim interpretacijama Vitorelija: da trai sklad i ravnoteu izmeu tendencije da pie narodnim jezikom i nastojawa da sauva dimenziju uzvienosti i ekskluzivnosti pesnikog izraza. Umeo je, u tom pogledu, da znalaki koristi nestabilnu lingvistiku situaciju srpskog jezika koja je u ono vreme trajala.54 Kad se govori o odnosu srpskih, slavenosrpskih i drugih oblika u Doenovievoj poeziji, vaqa o tome voditi rauna. Jovan Doenovi se, naime, formirao kao to su se najee formirali italijanski pesnici. Ugo Foskolo je, videemo, vebao i na Vitorelijevim anakreontikama; veliki uzepe Parini sticao je u mladosti svoja pesnika znawa i vetine vebajui na modelima arkadske poezije (u zbirci Poesie di Ripano eupilino). Na Doenovi je, pak, morao, kao i oni, da pronikne u tajne italijanskog pesnikog jezika i stiha ali je morao, takoe, da sve to svoje znawe ugradi u jedan jezik, srpski, koji tada jo nije imao svoju stabilnu formu; time to je nastojao da neke metrike forme, tipine sadraje, muzikalnost i ritam italijanske poezije pretoi u taj jezik koji je tek nastajao, Doenovi je, svesno i nesvesno, postavqao temeqe jednog modernog srpskog pesnikog jezika. Pomou nekoliko primera ilustrovaemo, s tim u vezi, neke najvanije stihotvorake i pesnike tendencije Jovana Doenovia. Ve smo u odeqku o Kastiju naveli primer rimovawa Doenovievih prepevanih strofa sa strofama originala. Evo jednog slinog zanimqivog primera u okviru Doenovievih kontakata sa Vitorelijevom poezijom. Vitorelijeve strofe:Aveva due canestri di fiori variopinti: qua ceruli giacinti, l bianchi gelsomin; e con sottile ingegno un serto ella tessea pi vago, o Citerea, di quello del tuo crin.55 (kurziv . .)Prirodnosti, videli smo, koja je u stvari prefiwenost. Pavle Ivi, Osamnaesti vek (16991804) jeziki pluralizam na vrhuncu, u: Pregled istorije srpskog jezika (Evo najpre ove dve strofe Celokupna dela ), Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1998. 55 J. Vittorelli, Poesie, 91.54 53

283 Doenovi pretvara uNabiravi u konicu Svakojaka lepa cvea Ovde rue od prolea, Onde bela elsomina. I prigoo sa vetinom Filis moja venac splela, Mnogo lepi, Amarilla! nego onaj od tvog krina.56 (kurziv . .)

koristei za kraj prve strofe dalmatinsku formu elsomin" za jasmin i koristi re krin" koji u italijanskom obliku crine" znai kosa, vlasi" dok kod Doenovia znaewe rei krin" nije precizno. U drugom primeru, sa istom kombinacijom rei, situacija je jo zanimqivija. Vitoreli pie:Se vedi che germoglia ne' pi sivestri dumi al foco de' tuoi lumi o rosa o gelsomin; Se un dolce zefiretto ad incontrar ti viene, e gode, o bella Irene, di sventolarti il crin.57

A Doenovi:Kad primjeti da se vije I razvija usred poqa U svijetlu tvog veseqa, Koja rua il elsomin. Ako vidi tihi zefir Na krilima da te nosi Dine iskre, i prinosi Zadahnuti taj tvoj krin.58 (kurziv . .)

Semantiki odnos je skoro isti kao u preawem primeru ali versifikacijski nije. Doenovi, naime, hoe da skrati svoj osmerac i pretvori ga u sedmerac da bi to vie liio na Vitorelijev sedmerac sa akcentom na posledwem slogu: o rosa o gelsomin" i di sventolarti il crin" pretvara u Koja rua il elsomin" i zadahnuti taj tvoj krin"56 57 58

J. Doenovi, Sabrane pesme, 56. J. Vittorelli, Poesie, 85. J. Doenovi, Sabrane pesme, 57

284 pri emu je oigledno da u rua il" Doenovi pravi sinalefu kao to ine italijanski pesnici. U Doenovievoj anakreontici broj trinaest59 (obrada Vitorelijeve Dischiusa la finestra60) imamo jo ubedqiviji primer. Tu je on, vie nego igde, hteo da wegova anakreontika bude izraena po Vitorelijevim pravilima: finalni stihovi