• J

ZBIRKz A K o N A I u R E o A B ASVEZAK VII. ZAGREB, JULI 1930. BROJ 193.-217.

lI

Broj 193.

ZAKON

o

ZAŠTITI AUTORSKOG PRAVA

I Opšti propisi

§ 1Ovim se Zakonom zaštićuju:I) svako književno i um etničko delo

(§ 3) izašlo (§ 8) prvi put u KraljeviniJugoslaviji;

2) književna i umetnička dela (§ 3)državljanina jugoslovenskoga, bez obzirana to da li su izašla u Kraljevini Jugosla-viji ili u inostranstvu, ili uopšte nisuizašla;

3) svako knjiže'/l1o delo stranoga dr-žavljanina izašlo (§ 8) na srpsko-hrvat-sko-slovenačkom jed<u u inostranstvu.

§ 2U pogledu zaštite knj:iževnih L umet-

ničkih dela (§ 3) stranoga državljanina,izašlih ili objavljenih (§ 8) u inostranstvu,važe propisi dotičnog medunarodnogugovora. Ako ne postoji takav ugovor,s~rani će državljanin uživaLi po ovom Za-konu zaštitu svojih dela u Kraljevini Ju-goslaviji samo u slučaju uzajamnosti.

Postojanje uzajamnosti moraće dadokaže lice koje hoće njome da se kori-sti.

U pitanju da ld je autor državljaninjugoslovenski. ili .strani, merodavan jeonaj čas u :kome se zbila povreda autor-skog prava.

Ima li delo više autora, dosta je zazaštitu po ovom Zakonu [§ I tačka I) i2)] da je jedan od suautora državljaninjugoslovenski.

§ 3Pod knj iževnirri i umetničkim delima

u smislu ovoga Zakona podrazumevaju sesve tvorevine na polj u književnosti iumetnosti, naročito:

I) dela književnosti, t. j. lepe knji-ževnosti i nauke;

2) predavanja, govolii, propovedi idruga slična dela;

3) muziČlka dela sa tekstom ili bezteksta;

4) horeografska i, pantomimska de-la, čije je pretstavljanje utvrđeno pisme-no ili na drugi način;

5) idejne skice, nacrti, planovi, ze·mljopIsne l(arte, plasDički predmeti, glo-busi, slikarski i crtački pOSlovi naučne ilitehničke stmke napose, ukoliko se tadela po svrsi kojoj su namjenjena nesmatraju delima . likovne umetnosti;

6) dela likovne umetnosti, kao: delasl,ikarstva; rezovi (gravure) u kovini (me-talu), drvetu ili drugom materijalu i sviproizvodi grafičke umetnosti; dela vaj ar-stva, graverske i medaljerske umetnosti;arhitektonska i inžinjerska dela; umetnič-ka dela 1Primenjena u lindustriji; nacrtii planovi svake vrsti za dela likovneumetnosti;

7) fotografska dela;6) kinematografska dela, kada je

autor dao delu originalan ka.rakter.

§ 4.Kinematografsko delo bez original·

nog karaktera uživa samo zaštitu foto-grafskog dela.

§ 5Autorsko pravo obuhvata kako d'ela

u celosti, tako i pojedine delove ·istih.50

- 786-

10dela je onaj ko je

§ 7Zaštitu u smislu ovoga Zakona zadr-

žava i ono delo koje je već zaštićeno kaoindustr~jski uzorak il,i model.

§ 8Delo se smatra objavljenim, kad u

originalu ili reprodukciji postane pristu-pačno javnosti voljom autora ili nekogovlašteniika autorova prava.

Ono je izašlo, ako se voljom autorail~ nekog ovlašćenika autorova prava sta-vi u promet.

§ 9Ovim se Zakonom ne zas[lcuju:1) zakoni, naredbe, zvanične odlul{e

i rešenja, pa ni spisi izrađeni od zvanič-noga lica za zvaničnu upotrebu;

2) poslovne obznane, robni katalozi"cenovn!~i, .izjave. i upustva za upotrebulI~dust~~jskJl~ prOizvoda, štamparski ogla-SI, kOJI sluze potrebama domaćega ilidruštvenoga života, knjige za upisivanje,beležnice i slično, ali se štite kad se mo-gu po obliku i sadržini smatrati del imaknj iževnosti ili umetnosti;

3) predavanja ,i govori, održani najavnim skupštinama sazvanim u političkesvrhe, kao i govori održani kod suda ilidrugl javne oblasti, izuzimajući slučaj§ 24.

§ 11Kad više lica stvore delo zajedničkim

radom, uživaće ta lica zajednički nedeljivoautorsko pravo. AutorskIm pravom moguautori raspolagati samo sporazumno, alisvaki aut~r .može samOStalno postupitiprotiV UCllljene povrede autorskogaprava.

§ 12U pogle,du dela sastavljeih od samo-

stalnih prinosa (priloga) raznih autora!wji čine celinu, postoJi dvojako autorsk~pr~vo: ono na celinu, a to pripada licuKOJe je. Izdalo c~lo delo; i ono na poje-dllle pnnose, IkOje pnpada autorima od-nosnih prinosa.

§ 13. Prinosima (prilozima), nzašlim u no-Vinama, .časop;sima ili drugim periodič-mm delIma (kalendarima, almanasimaltd.), moći će njrihovi auwri slobodno ra-spolagati, ako nije drugačije ugovoreno.

§ 14Autorsko pravo prelazi na nasled-

nike. Kaducitetno pravo ovde ne postoji,

1) onaj čije je građansko ime ozna-čeno na uobLtajeni način na pojedinimprumercllna dela; u pogledu lukovne umet-nosti (§ :3 tačka 6) stavljanje znaka ka-raktenstičnog za toga autOra smatraće sekao da je time označio svoje građanskoIme;

2) or~aj ko bude označen svojim gra-đanSkim Imeno~ ,kao aULar prilikom jav-noga predavanja, Javnoga prets(av1janja,javnoga Izvođenja ili javnoga izlaganjadela.. Kod anonimnih iLi pod pseudonimomIzašhh dela ovlašćen je izdavač ili prire-đivač da vrši prava koja pripadaju auto-ru, sve dok se autor ne utvrdi (~ 39).

§ 15Autor ili njegov naslednik mogu

preneti svoje autorsko pra'Vo u celini ili- delimice, pogodbom ili odredbom za slu-čaj smrti.

Može se preneti i autorsko pravo nabuduće delo koje će se tek stvoriti.

Ali pogodbu, kojom se generalnoprenose autOrska prava na buduća delaili na vrste takvih, može u smislu OVOgdZakona svaka strana u svako doba otka-zati. Obkazni rok, ako kraći nije ugovo-ren, iznosi jednu ·godinu. Stranll:e se nemogu odre6i prava otkaza.

dok se protiv-

§Autor (tvorac)

delo stvorio.Autorom nekog dela,

no ne dokaže, smatra se:

§ 6Kod prerada, odnosno kod prevoda

nekoga dela, postoji samostalno autor-sko pravo prerađivača, odnosno prevodi-oca, pretpostavljajući dozvolu autora ori-ginalnoga dela za preradu ili prevod(§ 22)~

Isto važi i za književna i umetničkadela (§ 3), koja su reprod'ukovana kine-matograflijom, ili postupkom sličnim ki·nematografiji ili mehaničkim instrumen-tima.

Ali kad autor originalnog književnogdela, napisanog i štampanog na stranomjez~ku, ne prevede to delo u roku od 10godina na naš jezik ,ili ne dozvoli nekomdrugom licu da ga prevede, i ne stavi gau promet, dopušteno je svakome, i beztraženja dozvole od autora originalnogdela, da ga prevede na naš jezik.

- 787-

§ 16Vlasništvo jednog primerka knji-

ževnog ili umetničkog dela ne daje ujed-no vlasniku i autorsko pravo na to delo.

§ 17U slučaju prenosa autorskog prava,

onaj na koga je to pravo preneseno nijeovlašćen bez dozvole autora izmeniti iliskratiti delo, njegov naziv ili ime autora.

§ 18Ime ili karakteristični znak autora na

delo Hkovne umetnosti sme neko drugolice staviti samo po pristanku autora.

Zabranjeno je kod umnožavanja de-la staviti na pr.imerku ime ili karakteri-stični znalk autora na način, koji bi mo-gao prouzrokovati pometnje.

§ 19. Ima li delo više autora (§ Il), pa

jedan od njih umre ne ostavivši zakon-skih naslednika, a nije raspoložio svoj.imautorskim pravom za života, ili se jedanod autora odreče svoga autorskog prava,pripašće to autorsko pravo suautoru iliostalim suautori ma.

§ 20Autqrsko pravo samo .po sebi ne

može bih predmet izvršenja (ovrhe) pro-tiv autora J njegovih naslednika.

Samo ona dobit koja· dolazi autoruili njegovim naslednicima (§ .14) od isko-rišćavanja dela može biti predmet izvr-šenja.

II Sadržaj autorskih prava

§ 21Autor ima isključivo pravo da svoje

delo stavlja u promet, objavljuje, javnona predavanjima <iznosi, reprodukuje iumnožava;

Dok delo ne bude objavljeno, pri-pada autoru isključivo pravo da o njemupubliku obaveštava.

Autorsko pravo na pozorišno, mu-zičko i kinematografsko delo obuhvatajoš i isključivo pravo javnog prikazivanjai izvođenja.

& 22Autoru napose pripada isključivo

pravo na:1) ponovno izdavanje dela u prvo-

bitnom ili drugom obliku;

2) prevod na drugi jezik;3) ponovni prevod na prvobitni je-

zik;4) preradu nekog dela iz jedne vrste

književnosti u drugu;5) izvode iz nekog mU2ličkog dela

(zasebno izdavanje), udešavanje muzič-kog dela za razne druge muzičke instru-mente i razne pevačke glasove;

6) prenos dela na instrumente, Ikojisluže mehaničkom izvođenju glasova, na-ročito na ploče, valjke, vrpce i tome slič-no; zatim pravo na dozvolu da se prene-sena dela mogu javno izvoditi putem tihinstrumenata;

7) javno izvođenj e ili prikazivanj eknjiževnog ili ume~ničkog dela (§ 3) pu-tem kinematografije, projekoije ili slič-nim načinom;

8) prenos i javno izvođenje književ-nih ili umetničkih dela (§ 3) radio-elek-tričnim putem;

9) reprodukciju i izložbu dela llikov-ne umetnosti;

10) izvađanja po planu ili kici ilipo zgradi kod inžinjerskih ili arhi,tekton-skdh dela;

Il) retprodukcija kinematografskihdela (§ 3 tačka 8) u obl", j drugoga knji-ževnog ili umelničkog dela.

§ 23, Dopušta se reprodukovanje ne/kog

objavljenog ili izašlo/; dela, zaštićenogovim Zakonom, radi ličnog usavršavanjaili ako reprodukcija ostaje nepristupačnajavnosti i nije namenjena prodaji.

Ali nije dopušteno podizanje zgradepo izgledu na sazidanu zgradu, niti poskici, niti po planu, i ako su kod repro-dukcij e izvršene neke neznatne azmene.

§ 24Bez pristanka autora ili njegovog

pravnog sledbenika, zabranjeno je umno-ža,vanje i rasturanje predavanja i, govora(§ 9 tačka 3) u obliku zbirke, koja sa-drži samo ili uglavnom govore nekogautora.

§ 25Dopušta se preštampavanje članaka

iz novina ti drugih periodičnih spisa udruge novine i periodične spise,. kad senjihov sadržaj odnosi na aktuelnu pold-tiku, ili na religiozna, ekonomska i drugapitanja koja javnost u široj meri intere-suju, pod uslovom da preštampavanjenije izrično od autora zabranjeno i da se

*

788 -

smisao članka ne promen!i. Poreklo po-zajmice ima se jasno označiti.

Preš~ampavanje članka književnog,naučnog ili umetničkog sadržaja iz jed-nih periodičnih spisa u druge nije dozvo-Ijeno ni onda, ako zabrana nije jzr'ičnodozvolj ena.

Preštampavanje dnevnih novosti ivesti o raznim događajima, koje imajukarakter običnih obaveštenja štampe,ovim ZakonoP-1 nije zabranjeno. Ali se nesmeju preštampavati u druge novine žič-nim !ili bežičnim putem primlj ene vesti,koje nose oznaku porekla od stranog dw-respodenta ili agencije, pre isteka· r0.1<aod 24 časa, računajući od prvog obJa-vljenja. I u tom slučaju treba uvek ozna-čiti jasno po reklo vesti.

§ 26Dopušteno je:I) doslovno navođenje pojedinih

mesta ili odlomaka iz nekoga objavlje-noga ih izašloga ,knjnževnoga dela, za-štićenog ovim Zakonom; uvršćeni odlom-ci ne smeju ipak iznositi više od tri stra-ne originalnog književnog, odnosno odjedne strane oniginalnoga muzičkog dela;ni u kom slučaju ne može pozajmica iz-nositi više od polovine originalnoga dela;

2) uvrštavanje ,izašlih manjih, ovimZakonom zaštLćQnih književnih del'a ·,Hinjihovih del ova u zbirku koja se sa~tojiiz dela više autora, ako je takva zb111kanamenjena crkvi, školi ili nastavi uopšte,no uz pristojnu nagradu.

§ 27. Kad se javno iizvodi neko muzičko

delo sa tekstom, dopušteno je umnoža-vanje teksta, ako je u pitanju već izašloknjiževno delo manjeg obima, Ikao i kadse umnožava radi naplatnog ili besplat-nog' razdeljivanja pose<tiocima, .ovaj s~--pn~pis ne proteže na operske tekstove Ihna iruga književna dela" određena većpo '=Idržaju i obliku za mUZJička dela(ope,ete, oratorije itd.).

§ 28.Dopušteno je:I) navođenj e poj ed inih mesta već

izašloga muzičkoga dela u samostalnomknjiževnom delu;, '2) uv'ršla'vanj Q već ,izašlih muZJičkihd~h ,mal?fega obima u zbirku ikoja sadržidela više kompozltora, alw Je ona odre-

đena za škole - izuzev muzičke škole --ali uz pristojnu nagradu.

§ 29Dopušteno je dela likovne umetnosti

ili fotografska ·dela, izašla ili trajno jav-no izložena:

1) uvrstiti u samostalno naučno deloili udžbenik određen za škol,dm nastav-nu upotreb~, ali isključivo u svrhu obja-šnjavanja teksta; _ ..

2) prikazivati putem l(lnen:~tografIJeili pomoću optičkih sprava ,pnhkom na-učnog il,i poučnog predavanja. _.

U oba slučaja može autor ong1l1al-noga dela tražiti pristoj nu nagradu.

§ 30Dopušteno je reprodukovanje dela

likovne umetnosti (§ 3 taČ1ka 6), ako suta dela izložena traj no na ulicama, trgo-. vima i javnim baštama - putem slikanja,crtanja ili fotografije - kao i puštanje upromet odnosnih reprodukcija,

Ipak se reprodu,kc,ija I~e srne, upotre-biti u istu svrhu, kOJOJ slUZI onglnal.

§ 31Upotreba tuđih dela u smislu §§ 26

do 30 ovoo-a Zakona dozvoljena je samob __

ako se na njima ne učini llIkakva IZ-mena.

Kad se u smislu §§ 26-30 rep rodu,kuj u dela likovne umetnos[i!. dozvoljenesu izmene u pogledu dl1llenzlJa, odnos;loone izmelle, koje traži postupak umnoza-vanja.

§ 32Ko upotrebljava tuđe ·delo u smislu

§§ 26-30, treba da navede na Jasan na-6in izvor odakle ga je uzeo. 1<od ilustra-cija unetih u tekst, treba staviti i ime,odn~sno znak karakterističan za umetni-ki:i,ako je takav znak i na originalnomdelu.

§ 33Portreti, dela likovne umetnosti ili

fotografije koga lica smeju se puštati upromet ili javno izlagati samo sa pnstan-kom portretlsanoga lica. Smat~'a Se dapostojitalkav pristanak, ako Je to Inceza to dobilo nagradu, Po. smrti. tak~'o?;liya" a za vreme od 10 god1l1a, racunaJ UCIod dana njegove smrti, potreban Je PrI-stanak srodnika. Pod srodnicima se ovdepodrazumevaju preživeli bra~~i dru~ ideca, a ako ovih nema, rodltelJll toga lIca.

r--""'----- 789-

§ 34Dopušteno je bez pristanka, pome-

nutog u prethodnom paragrafu, javno iz-lagati, prikazivati i puštati u promet:

1) portrete dela likovne umetnostiili fotografije iz savremene istorije;

2) slike u kojima se prikazuju lično-sti kao dodataik nekoga kraja ili nekescenarije;, 3) slike koje prikazuju zborove, po-vorke i slične događaje, kojima su prisu-stvovale prikazane ličnosti;

4) nenaručene portrete, dela likovneumetnosti ili fotQgralU.e •...aJw-rrjihovo jav-no izlaganT0rikazivanje ili puštanje upromet odgovara nekom višem interesuumetnosti.

Ipalk jeto (tačka '1--=-4) dopuštenosamo tada ako se time ne vređa oprav-dani interes dotičnog lica, odnosno poslesmrti opravdani interes njegovih srod-nika.

§ 35Za svrhe pravosuđa 1 Javne bezbed-

nosti mogu vlasti umnožavati, javno iz-lagati, prikazivati i puštati u promet sli-ke pojedinLh lica, bez ičijeg pristanka.

§ 36Za javnoizvodenje opere ili drugih

muzičkih pozorišnih dela s tekstom ilihez teksta potreban je samo pristanakautora muzičkog dela. Time se ne dirau pravni odnos koji postoji i.zmedu togaautora i autora pozorišnog dela sa tel!<-stom ili bez teksta.

§ 37Privatna pisma, dnevnici i poverlj ivi

zapisi, koje autor nije namenio javnosti.,mogu se objaviti samo sa njegovim pri-stankom i sa pristankom lica kojima suupućeni. Posle smrti koga od njih" nijeli preminuli ništa odredio, mogu se pri-va tna pisma izdavati samo sa pristankompreživeloga bračnog druga idece, a akoovih nema, roditelja toga lica.

III Trajanje zaštite autorskog prava

§ 38'Zaštita autorskog prava na književno

i umetniČ1ko delo (§ 3 tačka 1-6 i 8), ob-javljeno iIi 'izašlo pod gradanskim ime-nom autora' (§, 10) za života njegova,prestaje po isteku roka od pedeset go-dina, računajući od smrti autorove.

§ 39Zaštita autorskog prava na Imjižev-

no i um etničko delo (§ 3 tačka 1-6 i 8),objavljeno ili izašlo anonimno ili podpseudonimom, prestaje po isteku roka od50 godina po propisima § 38 i 42 ovogZakona.

§ 40U pogledu !književnoga i um etničko-

ga dela (§ 3 tačka 1-6 i 8), sastavljenogaiz prinosa više autora (§ 12), računa se ,rok od 50 godina po propi~u § 38 ili 39,prema tome da li je autor naznačen sva:jim građanskim imenom ili anonimno, od-nOSno pod pseudonimom.

§ 41Zaštita autorskog prava na kn,i iževna

i umetnička dela (§ 3 tačka 1-6 i 8), ob-javljena ili izašla posle smrti autora, pre-staje u smislu § 38 po isteku 50 godina odsmrti autorove. No u slučaju da su ovadela izašla rili objavljena tek za vremeposlednjih deset godina zaštitnog roka,zaštita traje deset godina po izašlom iliobjavljenom delu.

§ 42Zaštita autorolkog prava na knj;ev-

na i umetnitka dela (§ 3 tačka 1-6 I 8),koja su stvorena od više autora (§ II),a kod kojih se rok zaštite računa od da·na autorove smrti, prestaje po istekuI~ka od 50 godina, računajući od' damlsmrti. onoga autora, koji je posljednjipremmuo.

§ 43Zaštita autorsko,g prava na kn iižev-

no i umetničko delo (§ ,3 .iačka 1-6 i 8),spremljeno i izdano od ne!.wg pravnoglica, društva, vlasti, naučnog zavoda ilijavnog instituta, prestaje po isteku rokaod 50 godina pošto je delo izašlo.

§ 44Zaštita autorskog prava na fotograf-

ska delo (§ 3 tačlka 7) prestaje po istekuroka od 20 'godina pošto je delo izašlo.Zaštita autorskog prava na fotografskadelo ,izašlo po smrti autora prestaje poisteku roka od 20 godina, računajući odsmrti autora.

§ 45Rok zaštite autorskog prava na kine-

matografsko delo (§ 3 taČ1ka 8) određujese prema tome da li to delo treba uzeti

- 790

!,ao· delo !ikovne------- - -fotografska delo

§ 47Kod računanja roka zaštite autor-

skoga prava ne uzima se u obzir kalen-darska godina u kojoj pada činjenica od-lučna za početak odnosnoga roka.

\

§ 52Prestup, kažnjiv po § 51 ovoga Za-

kona, čini i onaj ko daje svoje prostorijebesplatno ili uz naplatu za održavanieovim Zakonom nedopušteno!{ predavan iaizvođen ia ili prikazivanj a ili izlag-anj aneko!; dela, ako je znao da postoji, ta,kvanezakonitost.

§. 51 _Kazniće se novčano od 500-10.000

dinara ili zatvorom od 7 dana do 2 me-seca, ko svesna:

1) protivno propisima § 17 i 31 ovo-ga Zakona izmeni neko delo ili naziv nje-gov ili naziv autora ili delo skrati;

2) protivno propisu § 18 ovoga Za-kona stavi na delo lik'ovne umetnosti imeili karakterističan znak autora, ili umnoža-vajući takvo delo stavi na njega ime ilikarakterističan znak autora na takav na-čin da bi mogla nastati zabuna;

3) protivno propisu § 24 ovoga Za-kona umnožava ili stavlja u promet go-vore ili predavanja u zbirci;

4) protivno propisu § 25 ovoga Za-kona prenosi novinarske, žičnim ili be-ž~čnim putem primljene vesti u druge no-vme;

5) protivno propisu & 32 ovoga Za-kona propusti da navede ime autora upo-trebljenog dela j. izvor;

6) protivno propisu § 33 ovoga Za-kona stavlja u promet ili javno izlažedela navedena u tom paragrafu;

7) protivno propisu § 34 ovoga Za-kona vreda opravdani interes preslikano-ga lica ili njegovih srodnika.

U težem slučaju koristoljublja možese izreći i jedna i druga l{azna.

§ 53. O prestupima navedenim u prethod-

nim paragrafima sudiće sudovi nadležniza prestupe iz Krivičn0!š zaikonika.

Sud postupa u slučajevina § 49, 51i 52 samo na zahtev povredenol?: lica; uslučajevima § 50 progoniće se kažnjivodelo po zvaničnoi dužnosti.

Smatraće se kao povredeno lice samautor, ili njegovi pravni 'nasleđnici.

Moralno pravo autora zastupaju au-tor sam i njegovi pravni naslednici. Uslučaju da naslednici~astupaju moralnopravo autora, postojeće akademUe naukai umetnosti, univerziteti i književne iumetničke organizacije ovlašćeni su dačuvaju moralno oravo autora kod gra-đanskih i kriviičnih sudova.

prema opštemkažnjivo, onda49 ovoga Zako-

delo,kao

kao književnoumetnosti, ili(§ 4).

§ 46Kod dela izašlih u više delova, dzda-

nih u razna vreme, Ikao i u pogledu teku-ćih izveštaja, listova i svezaka, uzima· sepri izračunavanju zaštitnog roka svakideo, izveštaj, list i sveska kao posebnodelo.

Kad se neko delo izdaje u sveskamakoje aine jednu celinu, a izlaze u raznadoba, računa se zaštitni rok od dana izda-nj a pasi ed nj e sveske.

IV Povreda autorskog prava

§ 48Po bez pristanka autora" njegovog

pravnog naslednika ili drugog autorsko-pravnog ovlaštenika (§ 10) ili uopšte bes-pravno prisvaj a ili iskorišćava prava za-štićena ovim Zakonom, čini povredu au-torskoga prava, pa će odgovaratil po Gp-štim zakonskim propisima kao i po po-sebn'im propisima ovoga Zakona.

§ 49Ko svesna povredi autorska prava,

navedena u § 21 i 22 ovoga Zakona, ka-zniće se radi prestupa novčanom globomod 1.000 do 60.000 dinara ili zatvorom od1-6 meseci.

U težem slučaju koristoljublja moguse izreći obe kazne.

Kazniće se i za pokušaj.

§ 50Alka delo nije već

Krivičnom zakonu težečini prestup kažn iiv po §na naročito OE2j:

I ko unameri varanja:I) tude delo označi svojim imenom iliimenom drugog književnika iliumetnika;

2) učini lažnu prijavu u registru au-tora;

II ko stavi u promet delo, iako zna da jelažno označeno. .Kazniće se i za pokušaj.

~ 59Tužilac može zahtevati da se presuda

krivičnog suda objavi na trošak osuđeno-ga. Sud će o tome odlučiti po svome slo-bodnom nahođenju, uzimajući u obziropravdane tržiočeve predloge.

•. .

Kazne zatvora u s.lučajevima § 49,51 i 52 izvršiće se po načelima ~ 92 Za-kona o štampi.

Novčane Ikazne idu u fond koji će seustanoviti za potpomaganje siromašnihautora i nj ihovih porodica.

Ministar prosvete ovlašćen je da izdapravilnik o ustanovljenju, sastavu i po-slovnom redu ovog fonda, u sporazumusa Ministrom finansija.

§ 54Na zahtev povređenoga lica, može

krivični sud presuditi da se protivpravnoizrađene, prikazivane, javno izložene ili upromet stavljene reprodukcije, portreti,odnosno p rime rei dela, kao i oruđe i spra-ve kO.ie služe isključivo proUvpravnomumnožavanju: oblici, valjci, ploče, kame-ni, vrpce i slično - ponište, zatim da seponište rukopisi, Iknjige, tekstovi, parti-ture, prepisane uloge; nadalje, da se štam-parski slog razmetne - ako se Lpomenutestvari nalaze u vlasništvu lica, koja suučestvovala u sastavl.ianju ili rasturanjukao i u vlasnistvu njihovih naslednika.

Ako se pomenute reprodukcije ilisprave mogu preinačiti, tako da se otstra-ni ili spreči povreda autorskog prava, adase one ne uništt;, sud će to presuditi, akovlasnik uzme na sebe dotične troškove.Tako treba postupiti i po povredi autor-slwg prava na arhi~eldonska ·dela. Ali akose kod arhitelktonskih dela ne može izvr-šiti preinačenje a da se ona ne uni·šte, on-da se ne mOŽe tražiti preinačenje i poni-štenje. U tom slučaju sud će presuditi pozahtevu autora da povredilac plati autorui posebnu naknadu za ličnu povredu (§ 57st. 3).

Ako povreda :'llltorskog prava ob-uhvata samo jedan deo dela, važe gornjipropisi samo u pogledu dotičnog dela.

§ 55Umesto poništenja predmeta, nave-

denih u § 54 odnosno jednoga ·dela njiho-voga, može povređeno lice zahtevati damu se izdadu ti predmeti, ili jedan deonj ihov, uz naknadu troškova izrade.

§ 56Ako optuženi ne bude osuđen, ali se

ipak utvrdi postojanje povrede u objek-tivnom smislu, sud je dužan, na zahtevoštećenoga lica, izreć~ da se sa predme-tima povrede postupi u smislu § 54 i 55ovog Zakona.

791 -

§ 57Na zahtev povređenoga lica mocl ce

krivični sud dosuditi mu i naknadu šteteprema propisima kaznenog sudskog po-stupka.

Naknađuje se kako prouzrokovanašteta taiko i izmakli dobitak.

Povrh toga može kazneni sud dosu-diti povređenom licu na njegov zahtev po-sebnu naknadu za ličnu povredu. Visinutakve novčane naknade određuje sud posvom slobodnom nahođenju.

§ 58Za pozorišne i. kinematografske pret-

stave, koncetna i radiofonska izvođenja,javna predavanja i izložbe, priređene bezdozvole autora odnosno ovlašćel1ika auto-rovoga prava, ima povredilac platiti po-vređenome ceo prihod neovlašćenih izvo-đenja, bez odbi tka troš-kova izdatih na njih.

Ako je delo pretstavljeno, izvedeno,odnosno izloženo s drug-im delima, ;1\1a sekao svota otšete odrediti srazmer ~ deoprihoda.

§ 60Povređeno lice (§ 53} ovlašćeno je

zahtevati kod građanskih sudova pre pod-nesene tužbe. a kod kaznenih sudova po-sle podnesene tužbe, a pre izrečene pre-sude, da se u § 54 ovoga Zakona navedenipredmeti uzapte i očuvaju, ,kao i to da sudodredi sve nužne mere da se povreda au-torskog prava ne učini ili ne obnovi.

Kod protivpravno održanih predava-n ia, i.zvođenja ili 'izlaganja može po.vre-đeno lice tražiti da se uzapte prihodi, teda mu se dosude u presudi.

Potraživalac mora dokazati:1) da je njegovo autorsko pravo već

povređeno, ili da će biti povređeno;2) da će se bez gornjih mera teško

dati nadoknaditi šteta koja preti.Sud odlučuje o tim zahtevima saslu-

šavši prethodno protivnu stranu; no u hit-nim slučajevima može dozvoliti zatraženemere i bez toga saslušanja.

Potraživaocu će se odrediti rok zapodhošenje tužbe, ako je nije još podneo.Ako ne podnese tužbu u određenom ro-Im, sud će opozvati naređene mere.

Sud može na zahtev protivne strankeili po službenoj dužnosti narediti da po-tražilac obezbedi prolilvnoj strani štetu,koja joj može nastati od naređenih, gorepomenutih mera.

§ 61Nezavisno od vođenja luivičnolY po-

stupka mOŽe se u smislu § 57 tražiti i kodgrađanskog suda naknada štete.

§ 62Povređena lica, odnosno ustanove ili

fond, označeni u § 53 ovlašćeni su da za-htevaju kod građanskog- suda da on utvr-di postojanje autorskih prava i da zabranidalju njihovu povredu. U.iedno mogu za-htevati da im povredilac izda svoje obo-gaćenje, ma da ga ne tetreti nikalkva lui-vica.

A mogu tražiti i provođenje mera po-menutih u § 54 i 55.

Stvarno nadležan za građansko-prav-ni postupak u pogledu zahteva DO ovomZakonu je okružni sud. u smislu 1; 46tačka 6 Zakonika o ·sudskom postupku ugrađanskim parnicama od 13 jula 1929godine. Do stupanja na s.na·gu P\,Og gra-đanskog parničnog oostupka stvarno sunadležni za ove parnice postojeći prvoste-peni kolegij alni građanski sudovi.

§ 63Mere. navedene u & 54 i 55 ovw; Za-

kona, može tražiti povređeno Ike bez ob-zira na to d" li povredi oca tereti krivicaili ne.

§ 64Pravo na podizanje krivične tužbe u

smislu prethodnih paragrafa zastareva zadve godine. računajući od dana kada Jeizvršena povreda autorskog prava.

§ 65Pravo za podizan je tužbe za naknadu

~fete z8stareV8 u rOlku 00 tri godine. ra-čunajući od dana kad8 ie autor saznaoza izvrši oca dela i nastalu štetu.

U svakom sluča iu. ovo Dravo zasta-reva za la godina od dana učinjenog dela.

§ 66Zastarelost (§ 64) počinje teći od

onog dana kada je poslednji put učinjenodotično protivpravno delo.

§ 67Kod protivpravnoga umnožavanja po-

činje zastarelost (§ 64) od dana kada je

792 -

ono dovršeno; ako .ie umnožavanje UCl-

njeno radi prometa, teče zastarelost tekod dana kad je taj primerak prvi put stav-ljen u promet.

§ 68Zastarelost prestupa iz § 51 tačka 5

ovoga Zakona počinje teći od onoga časakada je prvi put objavljeno dotično delo.

§ 69Zahtev koji se osniva na § 54 ovoga

Zakona može se postavljati sve dotle dokima predmeta povrede.

Prela zna naređenja.

§ 70Ovaj se Zakon primenjuje i na I(nji-

ževna i umetnička dela stvorena pre negošto ie on stupio na snagu.Ali delo učinjeno pre nego što .ie stu-

pio na snagu ovaj Zakon ne može se pro-.goniti ni l!fađanski n; kri:vično, ako ie todelo bilo dopušteno kad je bi,lo učin·.ieno.. Uživaju punu zaštitu i ona dela ~<oja

dosada nisu uopšte bila zašfićena, ili subila zaštićena u manjem obimu nego štoje to po ovom Zakonu.

§ 7 JPri izračunavanju roka zaštite autor-

sko~ prava uzima se u obzir i vreme oro-teklo od svršetka one godine u ko ioj sedogodila činjenica odlučna za dotični za-štitni rok do dana stupanja na snagu ovo-ga Zakona (§ 47).

§ 72Ako je autorsko Dravo u celini ili de-

limice preneseno na drugo lire ore negošto je stupio na snagu ovaj Zakon, nećese u slučaiu sumnje smatrati kao orene-seno i ono autorsko oravno ovl;jšćen iekoje autoru pripada tek po ovom Zakonu

& 73Mogu se stavliati u oromet i nal ie

orimerci i reprodukci ie, dovršeni i ·izra-đeni na dozvol ien način pre stupanja nasnagu ovoga Zakona. ali samo tada akose ovi molbom zainteresevanoga ·lica pod-nesenom u roku od tri meseca posle stu-pan ia na snagu ovoga Zakona, prijaveooštoj upravnoj vlasti prvog stepena, za-pišu u naročiti spisak i snabdeju pečatom.

Oblik ovoga spiska, sadržinu upisa,oblik pečata i izvršenje postupka propi-

saće Ministar prosvete u sporazumu SaMinistrom unutrašnj ih poslova.

§ 74Dosad dozvoljena, a po ovom Zako-

nu zabranjena umnožavanja i reprodukcijemogu se dovršiti, ako se s njima započelopre nego što je ovaj Zakon stupio na sna-gu. Isto tako sprave za umnožavanje i re-prodt.llkcij u, izrađene pre stupanj a na sna-gu ovog- Zakona, mogu se upotrebljavatiu tu svrhu još 3 meseca, računajući oddana kada je ovaj Zakon stupio na snagu.

Ovim spravama dovršeni i izrađeniprimerci i reprodukcije mogu se u budućetakođe stavljati u promet, ali samo poduslovima postavljenim u § 73.

§ 75Pozorišna i muzička dela, koja su se

s autorovim ovlašćenjem, .iIIi zbog togašto nije bilo zakonske zaštite, izvodila prenego što je s'upio na snagu ovaj ZaJkonmože pređašnji priređivač slobodno izvo-d:ti još za vreme od jedne godine, raču-najući od dana kada je stupio na snaguovaj Zakon.

§ 76Do stupan.ja na snagu Krivičnog za-

konika od 27 januara 1929 godine i Za-konika o sudskom krivičnom postupku od16 februara 1929 godine na prestupe izzakona o žaštiti autorSikog prava - uko-liko ne postoje specijalni propisi u ovomZakonu - primenjivaće se opštipropisiKrivičnog zakona i Zakona o postupkusudskom u krivičnim delima koji važe zateritorij u nadležnog suda.

§ 77Ministarstvo prosvete je dužno da na

zahtev sudova daje stručna mišljenja i ob-jašnjen ia po svim pitanjima autorskogprava, po<krenutim u građanskim ili kri-vičnim sporovima.

Ministar prosvete ustanovIjava u tomcilj u naroči fi Savet stručnj aka iz reda is-taknutih književni,ka. umetnika i pravnika.

Članovi ovog Saveta postavljaju seukazom za vreme od 5 godina na predlogMinistra prosvete.

Sastav i poslovni red Saveta odred'ićeMinistar prosvete.

§ 78U Ministarstvu trgovine i industrije

uvešće se registri autora anonimnih i

793

pseudonimnih dela, u kO.ie će se unositiupisi U sm;slu ovoga Zakona (§ 10, st. 3,39 i 50 tač. I, 2).

Oblnk tih registara i postupak priupisu u njih odrediće Ministar trgovine iindustrij e naredbom.

§ 79Kad stupi na snagu ovaj Zakon, pre-

staju važiti ovi Zakoni:1) Zakon od 26 decembra 1895 go-

dine o autorskim pravima na dela književ-nosti, umetnosti i fotografija (L. D. Z.1895/197);

2) Zakona od 26 februara 1907 go-dine (L. D. Z. 1907/58), kojim se menjazakon pomenut u prethodnoj tačci;

3) Zalkonski član XVI od 1884 zajed-ničkoga hrvatsko-ugarsk0.!ša sabora.

Isto tako prestaju važiti, propisi onihzakona, koj i su ostali na snazi, a koj i supropisi protivni propisima ovoga Zakona.

§ 80Ovaj Zakon stupa u život kad ga

Kralj potpiše, a obaveznu snagu dobijakad se obnaroduje u »Službenim Novi-nama«.*

Pbroj 33.44926 decembra 1929 godine

u Beogradu.

ALEKSANDAR s. r.

Broj 194.

I S PR A V KA

u zakonu o zaštiti autorskog prava

Pr~likom obnarodovanja Zakona ozaštiti autorskog prava u »Službenim no-vinama« broj 304-CXXIX, od 27 decem-bra 1929 god." potkrala se greška u §53, stavu 4, rečenici drugoj, koja menjasmisao te rečenice, a sastoji se u tomešto je 'ispred reči »zastupaju« izostavlje-na reč »ne«.

Prema tome cela druga rečenica sta-va četvrtog § 53 pomenutog zakona imada glasi: »u slučaju da naslednici ne za-stupaju moralno' pravo autora, postojećeakademije nauka t umetnosti, univerziteti

* Obnarodovan u »Službenim Novinama«od 27. decembra 1929. broj 304. - CXXIX.

A.

za izvršenje zakona o zaštiti autorskogprava od 26 decembra 1929 god.

Zapisivanje i snabdevanje pečatom umno-žavanih ili reprodukovanih dela književ-nosti i umetnosti i sprava za umnožava~

nje i reprodukciju takvih dela

dalje prodavati odnosno upotrebiti usmislu § 73 i 74 (Spisak, prilog I i II).Naročito treba navesti sve za prodaju od-ređene primerke umnoženih ili rep rodu-kovanih dela književnosti i umetnosti,sve sprave koje 'isključivo služe za umno-žavanje ili reprodukovanje dotičnih dela(ploče, kamenotiske, negative i t. d.)ako su 27 decembra 1929 godine, kaodana u kome je Zakon o autorskom pra-vu stupio na snagu, već postojale i akoje nj'ihova izrada po do sada postojećimzakonima bila dozvoljena, ali je po no-vom Zakonu o autorskom pravu zabra-n.iena. Dotične predmete treba označititako jasno da se mogu identifikovati.

§ 4.Zainteresovan1im st'ranama u smislu

§ 74 Zakona o zaštiti autorskog- pravadozvoljeno .ie da prijave i docnije 'izra-đena umnožavanja i reprodukcije, alisamo najdalje do 27 marta 1930 godine,u slučaju ako su sprave upotrebljene zanjihovu izradu bile prijavljene prvoste-penoj opštoj upravIlOj vlasti, zapisane ipečatom snabdevene prema propisimaovog Pravilnika.

794 -

zaštiti1929

PRAVILNIK

Broj 195.

Na osnovu § 73 Zakona oautorskog prava od 26 decembragodine propisujemo:

i knjižnice i umetničke organizacije ovla-šćene su da čuvaju moralno pravo autorakod građanskih i kaznenih sudova«.

P.br. 4304. - Iz Opšteg odeljenjaMinistarstva prosvete, 8 februa.ra 1930god.,* u Beogradu.

§ 1.U_ mi.sLu §§ 73i 74 Zakona oz.aštiti

autorskog prava predviđeni upis umno-žavan'ih i reprodukovanih književnih iumetničl<ilh dela. kao i upis sprava i U-mova za umnožavanje ili reprodukcijuknj iževnih ,ili umetničkih dela, vrši se odstrane opšte upravne vlasti prvog stepe-na onog kraja gde se nalazi preduzećeili radnja koja prodaje ili stavlja u pro-met umnožena književna Hi umetničkadela, ili sprave koje isključivo služe zaumnožavanje ili reprodukciju po sadaš-njem zakonu zabranjenih dela.

§ 2.Ovaj upis se vrsI na osnovu pismene

i redovno taksirane molbe zainteresova-ne strane, koju treba podneti do 27 mar-ta 1930 godine.

§ 3.Prijavilac je dužan uz prijavu pn-

ložiti u dva primerka spisak, u kome tre-ba da naznači sve predmete koje trebasnabdeti pečatom, da ih može u buduće

* Obnarodovano il ,.SlužbEnim Novinama«od 15. februara 1930. broj 36. -XII!.

§ 5._ _o.pš!a upr:wna vlast prvo,!!; stepenakojoj je prijava podnesena, dužna je dase uveri o ispravnosti spiska i da ispitada li spisak odgovara odredbama § 3.Pred:meti koje nije bilo potrebno prija-viti 'imaju se izbrisati iz spiska.

§ 6.Ispravno pI'ijavljena umnožavanja i

reprodukcije, kao i sprave za umnožava-nje i reprodukciju. vlast će na shodan na-čin snabdeti zvaničnim pečatom.

Predmeti se žigošu mokrim peča-tom; na predmet'ima kod kojih se nemože utisnuti mokar pečat, stavlja se pe-čat na vosku.

Vlast će zadržati jedan primerakpodnetog spiska, a drugi istovetanstran-ci sa potvrdom dana podnošenja.

§ 7.U smislu stava trećeg čl. 13 Bem-

ske Konvencije za zaštitu književnih ium etničkih dela, ne podleže pnJ aVI Iupisu u smislu §§ 73 i 74 sprave, ploče,va(ici, vrpce i tome slično, koje služe zamehan:čno reprodul<ovanje muzičkih dela

I '

, .

prenesenih u našoj zemlji na pomenutesprave na nezabranjen način pre stupa-nja na snagu Zakona o zaštiti autorskogprava.

§ 8.Lica koja umnožavanja i reI?ro.duk-

cije, kao 1 sprave za umnozavanje I re-produkciju, nisu blagovremeno prijavili usmislu ove naredbe i koja ih i po istekuod 3 meseca po stupanju na snagu Zako-na o zaštiti autorskog- prava prodaju ilijavno upotrebe, kazniće se na zahtev po-vređenog' od strane opšte upravne vlastiI stepe na novčano od 10-1.500 dinara ukorist Fonda za potpomaganje siromaš-nih autora i njihovih porodica (§ 53 Za-kona o zaštiti autorskog prava).

§ 9.Prijave koje nisu podnete u gore

određenom roku, neće se uzimati uobzir.

B.Registrovanje autora anonimno ili pseu-donimno i'zašlih dela književnosti i umet-

nosti.

§ 10.U § 78 Zakona o autorskom pravu

predvi~eni, registar autora, da se utvrdipravo Ime autora anonimno ih pseudo-nimno izašlog dela književnosti i umet-nosti, vodi će se u Ministarstvu trgovine iindustrije kod Uprave za zaštitu indu-strijske svojine u Beogradu, po obrascuprema prilogu pod III.

§ 11.U ovaj registar mogu se upisati ano-

nimno ili pseudonimno izašla dela ako sulizašla u zemlji, ili ako je njiho~ autorgrađanin Kraljevine Jugoslavije, ili akose upis može tražiti· na osnovu međuna-rodnih ugovora.

§ 12.Upisi autora u registar vrše se na

osnovu pismenog traženja autora ili licakoje se letigimiše kao ovlašćenik ili nje-gov pravni naslednik. Za vreme životaautora ovlašćenik ima da podnese nje-gov pristanak.

Ispravnost podataka označenih uprijavi za upis ne ispituje se.

795 -

§ 13.Prijave za upis u registar autora mo-

raju sadržati sledeće podatke:1) Ime, zanimanje, mesto stanova-

nja i podanstvo autora;2) Tačno označenje dela i vrste isto-

ga; kod književnih dela naročito potpunnaslov, broj odeljaka (svezaka, knjiga istrana) ;

3) Način izlaženja dela, naznačenjeizdavačke knjižare, firme i t.d.;

4) Godinu i mesto izlaženja;5) Pseudonim autora, odnosno na-

značenje da je delo izašlo kao anonimno;6) U slučaju da nije sam autor pod-

neo prijavu, ime, zanimanje i mesto sta-novanja prijavioca.

§ 14.Upis se vrši uz plaćanje u Zakonu o

taksama predviđene takse za svako poje-dino delo, koje se u smislu §-a 46 Zako-na o autorskom pravu smatra kao samo-stalno delo. Taksa se prilepljuje na samuprijavu.

§ 15.O izvršenju upisa prijaviocu će se

na traženje izdati potvrda Uprave za za-štitu industriske svojine u Beogradu IZkoje se vidi sadržina upisa.

Upisi će se objaviti povremeno u»Službenim novinama«. i to tako da pri-jave podnete u jednoj kalendarskoj go-dini budu objavljene najdalje u janum'uiduće godine.

§ 16.Svaki može razgledati registar auto-

ra i, uz plaćanje propisne takse, zahte-vati overene prepise iz njega, kao i uve-renje da izvesni u molbi označeni upisnije izvršen u registru.

§ 17.Prednje pr'ijave, kao i overene pre-

pise i uverenja iz registra autora, izda-vaće činovnik određen za vođenje regi-stra i snabdevaće ,ih zvaničnim pečatom.

5 februara 1930 god.P.br. 305

Ministar prosvete,B. Maksimović s. r.

" Obnarodovan tl "Službenim Novinama« od 6. marta 1930. broj 52. - XVIII.

- 796-

SPISAK I

podnet u smislu § 73 Zakona o autor-skom pravu od 26 decem bra 1929

Prezime i ime vlasnika radnje:Tačno označenje radnje, mesta, bli-

že adrese:Tačno označenje umnoženih ili re-

produkovanih predmeta književnosti iumetnosti1), kad umnožavanje ili repro-dukciju nije izvršio autor originalnogdela2) ni od autora ovlašćeno lice i kadjoš nije proteklo 50 godina posle smrtiautora originalnog dela3), broj dotičnihpredmeta na stovarištu, datum kad jeumnožavanje ili reprodukcija izvršena.

Kad je izvršena reprodukcija iliumnožavanje tek posle stupanja na sna-gu Zakona o autorskom pravu, treba na-značiti vlast kod koje su se sprave kojesluže isključivo za reprodukovanje iumnožavanje u smislu § 74 Zakona oautorskom pravu prijavile, dan prijave ibroj delovodnog protokola.

Potpis prijavioca.

(Potvrda opšte upravne vlasti prvog,tepena o danu prij ave, da su se gorenavedeni podaci proverili kao tačni (izu-zev ) i da su se predmeti pro-pisno shodno § 6 Pravilnika od 1930snabdeli pečatom).

1) Kod knjiga: naslov knjige, autor,izdavač, godina izdanja.

2) Kod prevoda se smatra autoromdela prevodilac samo tada kad 'ima iz-ričnu dozvolu autora originalnog dela.

:;) I(njige, brošure, revije, muzika-lije, nacrti, planovi, geografske karte,plastični predmeti, globusi, slike, rezoviu kovini, drvetu 'ili drugom materijalu,predmeti grafičke umetnosti, dela vaj ar-stva, graverske ili medaljerske umetno-sti, fotografije, kinematografska dela (fil-movi).

SPISAK II

podnet u smislu § 74 Zakona o autor-skom pravu od 26 decembra 1929

Prezime i ime vlasnika radnje:Tačno označenje radnje, mesta, bliže

adrese:Sprave koje su već pre stupanja na

snagu Zakona o autorskom pravu izra-đene i služe za umnožavanje posle stu-panja na snagu ovog zakona1) isključivoza reprodukciju i umnožavanje književ-nih i umetničkih dela, kad to ne izvršujeni autor originainog dela2) ni od autoraovlašćeno lice i kad još nije proteklo 50godina posle smrti autora originalnogdela3), sa navodom tačnog naslova iliopisa sprave, po mogućnosti sa naznače-njem imena i sedišta fabrikata sprave iod kOl;a se datum sprave iskorišćava zaumnožavanje dotičnol; književnog od-nosno umetničkog de'a (ovo poslednjetreba izr:čno naznačiti).

Datum

Potpis prijavioca.

(Potvrda opšte upravne vlasti prvogstepena o danu prijave, da su se gorenavedeni podaCi proverili kao tačni(izuzev ) i da su se predmetipropisno shodno § 6 Pravilnika od 1930snabdeli pečatom).

1) Ovamo spadaju već spremljenislog, negativi, kamenotisci, modeli, kojisluže za umnožavanje i reprodukciju Jmji-ževnih i umetničkih dela.

2) Kod prevoda se smatra autoromdela prevodilac samo tada kad ima iz-ričnu dozvolu autora originalnog dela.

3) Knjige, brošure, revije, muzika-lije, nacrti, planovi, geografske karte,plastični predmeti, globusi, slike, rezoviu kovini, drvetu ,ili drugom materijalu,predmeti grafičke umetnosti, dela vajar-stva, graverskeili medaljerske umetno-sti, fotografije, kinematografska dela(filmovi).*

IlljsudO ai I-197-

nistarstva prosvete u spornim pitanjimaautorskog prava, pokrenutim u građan-skim ili krivičnim sporovima.

<Il''''''-'o u'" '" oeu CO:'o-lS ~ ;>.- W'"~ 'c o:~en

o ~~ ~~ <Il '".•...• ar'frcOJ

S E C:S1--1'- >

P~ '.,.!..- c:s.g E '".•...• s o·c~<Il

O ...... ooi O "'cl

l':: §~ ~;> "'C ••••• co: :::sOJ :::SCO:oiU'N <Il •..• ~.,...., ~.s 'Sl'::

CO .-'<L- <Il IlfUa~IlIZ!O W OlSaW !UU!POĐ-::J 'oeu c':s ed cd Qr

Kii• ....-~""Cl ol:: No_

L- '"(1)'- cl

eu N ~ <Il.~ <Il'~'~E- NQ~li) O ._ Cll,..!:::l4 J-o

~.(,) (1) C=

cl .:: ':- ~...:..:::

cl) El -; N'O'a Z"'C:Sc!:: c:: ;>O <Il ,.<:;'o '2.9'- as dJ tUP QJUl~S::"OQCD >(,), •••• cl) cl o co:ul eu 2:~ :::s .,..,..bp, ~ ~·2.s-2 Ul.- 0>.:.:1 o..c::::''''''

Q._"'CI o. .:Ucco:Oas>~O >(,) ••....• .:.:;- o '"

C": Q) cd cl) - •• .."l':: E-t "'=' ~"'O IFJ-~

S os '".:: . ...,. >- ~CO c'\:s oO c't C.N .•....•.:: E '" •...'"c':s 'o-l~"'C co:

<Il~ 0·_ oN1ilcd~N I Q) •••••• enQ) .•..•• Q CE E ~.~•....• ~aAufpd uea

Ill1S!~a.1 rOlf{

Broj 196.

PRAVILNIK

o ustanovIjenju Saveta stručnjaka uoblasti autorskog prava u smiSlu § 77Zakona o zaštiti autorskog prava od 26

decembra 1929 godine

§ I.Pri Ministarstvu prosvete ustalLov-

ljava se Savet stručnjaka u oblasti autor-skog prava, koji kao savetodavno telodaje Ministarstvu stručna mišljenja kojasudovi i druge javne vlasti traže od Mi·

§ 2.Savet stručnjaka ima svoj pečat

kojt čuva pretsednik i sadrži sem držav-nog grba i, natpis: »Savet stručnjaka uoblasti autorskog prava, Beograd«.

§ 3.Savet stručnjaka sačinjavaju pret-

sednik, potpredsednik i potreban brojčlanova Saveta. Oni Se postavljaju uka-zom za vreme od 5 godina na predlogMi,nistra prosvete, iz reda istaknutihknjiževnika sa znanjem potrebnih jezika,naučni ka, muzičara, zastupnika likovneumetnosti, arhitekata i inžinjera, foto-grafa i pravnika.

§ 4.Pretsednik, potpredsednik i članovi

Saveta po stupanju na dužnost polažuzakletvu pred Ministrom prosvete ilinjegovim Pomoćnikom.

Zakletva glasi: »J a NN zaldinj em sesvemogućim Bogom da ću vršeći dužnostpretsednika (potpredsednika, člana) Sa-veta stručnjaka u oblasti autorskog pra-va davati svoje mišljenje po najboljemznanju i savesti. Tako mi Bog pomo-gao!«

§ 5.Administ1-ativne dužnosti Saveta

stručnjaka vrši pretsednik. U slučaju daje ovaj sprečen zamenjuje ga potpred-sednik, a ako je i on sprečen onda naj·stariji po godinama član Saveta.

Pretsednik zastupa Savet pred via·stima i pojedinim licima. On prima svaakta upućena Savetu i naređuje da se za-vedu u delovodni protokol Saveta.

Pretsednika pomažu č'novnici Mini-starstva prosvete, koji se u tu svrhu do-deljuju Savetu stručnjaka. Jednog odtih činovnika postavlja Ministar prosveteza de'lovođu Saveta.

§ 6.Sudovi i druge javne vlasti imaju

tačno da označe pitanje na koje trebadati mišljenje i da prilikom traženja do-stave potrebna akt" i materijal za dava-nje mišljenja.

§ 7.Pretsednik za svaki predmet koji je

stigao radi davanja mišljenja određuje

prema prirodi predmeta referentačlana stručnjaka kome dostavlja aktas nalogom da u određenom vremenupodnese svoj pismeni i obrazloženi re-ferat.

§ 8.Pošto primi referat pretsednik sa-

stavlja jedan odbor stručnjaka za svakipredmet koji se sastoji iz najmanje 5 anajviše 7 članova, zajedno s pretsedni-kom ili njegovim zamenikom ili referen-tom. Jedan član treba da bude pravnik.

Pretsednik određuje dan kada će seodržati sedn;ca odbora za rešavanje pri-spelog predmeta.

§ 9.Svaki član Saveta u S1UC3jevima

predviđenim u §§ 449 odnosno 417 i 451Sudskog postupka u građanskim parni-cama može, a u slučaju § 15 istoga Za-kona ima i dužnost, zahtevati od pretsed-nika odbora da se razreši ili izuzme oddavanja mišljenja i da se odredi drugičlan.

§ 10.Sedn;ce odbora su tajne, a istima

mogu da prisustvuju i drugi članovi Sa-veta stručnjaka, bez prava glasanja iprava na dnevnicu.

Odbor punovažno rešava kad su pri-sutni najmanje 5 članova Saveta za-ključno sa pretsednikom i referentom.Ako nema dovoljnog broja članova,pretsednik može da pozove u zamenudruge članove.

§ Il.Kad pretsedn:k učestvuje u rešava-

jućem odboru, on pretsedava. U protiv-nom pretsedava njegov zamenik.

§ 12.Pretsedavajući kad otvara sednicu

upozorava članove odbora na propise§ 8 ovog pravilnik::! i umoljava ih da uslučaj u sprečenosti iz § 8 ne učestvuj u usednici ni kao slušaoci.

§ 13.Na sednici referent podnosi referat

i stavlja svoj predlog. Predloge možečiniti sval{i član odbora.

Pošto se završi diskusij a po pred-metima, pristupa se donošenju mišljenja.Mišljenje se donosi većinom glasova pri-sutnih članova o-dbora. Pretsednik glasaposlednji. Ako za svako mišljenje po-stoji isti broj glasova smatra se da je

798 -

pr;mljeno mišljenje za koje je glasaopretsednik.

§ 14.U slučaju odvojenog mišljenja, član

ili članovi~ koji su dali odvojeno mišlje-nje mogu tražiti da se nj,ihovo odvojenomišljenje zajedno sa mišljenjem većinedostavi Ministarstvu prosvete. U tomslučaju oni su dužni da najdalje sutradanpodnesu Savetu p:smeno svoje odvojenomišljenje.

§ 15.Odbor ima prava da pozove na svo-

j u sednicu sa savetodavnim glasom dru-go stručno lice van Saveta stručnjaka, ucilju objašnjenja izvesnog pitanja ilimože tra~:ti od njega pismeno objaš-njenje koje se kod davanja mišljenjauzima u obzir.

§ 16.Na svakoj sednici delovođa vodi

zapisnik u kome se navode prisutni čla-nOV1ii unose stavljeni predlozi i zaključcisa rezultatom glasanja. Zapisnik potpi-suju pretsednik i članovi odbora i delo-vođa.

Doneto mišljenje koje se šalje Minl:-starstvu prosvete treba da sadrži imenačlanova odbora i razloge za donošenjetakvog mišljenja. Mišljenje potpisujepretsednik i delovođa i snabdeva se pe-čatom Saveta stručnj aka.

§ 17.Ministarstvo prosvete kada dobije

mišljenje saveta stručnjaka, dostaviće gasudu ili javnoj vlasti koja je tražda miš-ljenje.

§ 18.Članovi Saveta i delovođa primaju

za svaku sednicu naročitu dnevnicu -izbudžeta Ministarstva prosvete. Veličinudnevnice određuje Ministar prosvete.

§ 19.Ovaj Pravilnik stupa na snagu od

dana obnarodovanj a u »Službenim novi-nama«.*

P.br. 733326 februara 1930 godine

u Beogradu

Ministar prosvete,B. Maksimović s. r.

* Obnarodovan u »Službenim Novinama«od 6. marta 1930. broj 52.-XVIII.