NAUNI RAD STUDENATAZATO I KAKO?Doc. Dr Aleksandra Isakovi Asist . Dr Darko Stevanovi

TA JE NAUKA?v U uem smislu, nauka je sistem steenog znanja koje se zasniva na naunim metodima v Postoji eksperimentalna i primenjena nauka v Obe naune grane su meusobno povezane obzirom da omoguavaju primenu naunog istraivanja (eksperimentalna nauka) u odreene svrhe npr. ivotne potrebe (primenjena nauka)Online dictionary". Merriam-Webster. http://www.mw.com/dictionary/science. Retrieved 2009-05-22. " Popper, Karl (2002) [1959]. The Logic of Scientific Discovery (2nd English ed.). New York, NY: Routledge Classics. p. 3.

TA JE NAUKA?v Nauka predstavlja kontinuiranu aktivnost i ulaganje truda u otkrivanje novog i proirivanje postojeeg znanja i razumevanja, kroz razliite naune discipline istraivanja v Od naunika se istovremeno oekuje da publikuje svoje rezultate kako bi drugi naunici mogli da izvedu sline eksperimente i time provere/potvrde zakljuke prethodnog istraivanja v Ovo omoguava bolje razumevanje dogaaja koji su se odigrali, odnosno fenomena/principa a istovremeno otvara mogunost predvianja dogaaja u budunosti tj. toka odreenog fenomena

NAUNO DRUTVOv ini skup naunika i njihovi meusobni odnosi i interakcije v Uglavnom je podeljeno na pod-drutva" od kojih se svako bavi odreenom specifinom naunom problematikom v Komunikacija i razmena znanja ostvaruje se preko kongresa, naunih skupova i razliitih formi publikacija

NAUNA LITERATURAv Nauni asopisi dokumentuju rezultate razliitih istraivaa, zbog ega predstvaljaju osnovnu arhivu nauke v Prvi nauni asopis je izaao 1665. god (Journal des Savans). Od tada pa do danas, broj asopisa koji aktivno periodini izlaze je stalno rastao v 1981, broj naunih i tehnikih asopisa je iznosio oko 11.500 v Dananja Pubmed lista sadri oko 40.000 naslova koji se odnose samo na medicinu kao nauku v Najvei broj naunih asopisa se bavi prouavanjem jedne naune oblasti te se u tom asopisu publikuju rezultati istraivanja iz te naune oblasti. Rezultati istraivanja se prikazuju u obliku naune publikacije originalnog naunog dela ili revijalnog rada

NAUNA LITERATURAv Akademski nauni lanci (publikacije) omoguavaju predstavljanje naunih rezultata u odgovarajuoj literaturi v Primarna literatura predstavlja naune asopise u kojima se publikuju orginalni nauni rezultati kao i tehniki patenti ili odreena tehnika reenja v Sekundarna literatura obuhvata naune asopise u kojima se publikuju revijalni radovi (predstavljaju sintezu dosadanjih saznanja o odreenom fenomenu/problemu) kao i knjige v Tercijerna literatura obuhvata enciklopedije i sline publikacije koje su namenjene svima a ne samo naunom drutvu

ZATO TREBA PUBLIKOVATI?

ZNANJE

KOMUNIKACIJA

LEENJE

ZATO TREBA PUBLIKOVATI?1. Medicinski asopisi sadre pouzdane informacije 2. Publikovanje omoguava kontinuirano obrazovanje strunjaka 3. Viestruke koristi (akademska karijera, stipendije)

Nauno istraivaki rad studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu KAKO?

CSNIRSCentar za struni i nauno-istraivaki rad studenata (CSNIRS) jedna je od najstarijih organizacija na Medicinskom fakultetu. Interes nauke i njegovo stavljanje u prvi plan ostvaruje se kroz brojne aktivnosti koje ovaj centar sprovodi, a koje u prvom redu ukljuuju organizaciju tradicionalnih studentskih kongresa. Do sada je odrano 50 kongresa studenata medicine i stomatologije na kojima je uestvovao veliki broj generacija studenata, iz ijih redova su ponikli mnogi profesori i nauni saradnici naeg fakulteta. U prostorijama CSNIRS-a nalazi se redakcija Medicinskog podmlatka, struno-naunog asopisa Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. U planu CSNIRS-a je takoe da se u narednom periodu aktivnije ukljui u organizovanje uea naih studenata i na strunim kongresima u inostranstvu, i da se time postigne adekvatna prezentacija Medicinskog fakulteta u Beogradu na meunarodnim skupovima.

asopis studenata Medicinskog fakulteta MEDICINSKI PODMLADAK

Centar za struni i nauno-istraivaki rad studenata (CSNIRS)

STUDENTSKI RADOVI- Pravilnik rada CSNIRS-avSvaki student ima pravo da uestvuje u izradi studentskih nauno-istraivakih radova. vStudent pri izradi rada mora imati mentora. Mentor studentskog rada mora biti najmanje magistar nauka i zaposlen na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Prihvatanje teme i studenta mentor potvruje ispunjavanjem MENTORSKOG LISTA koji se distribuira preko CSNIRS-a. vStudenti pete i este godine, apsolventi i lekari na stau mogu raditi rad iz bilo koje oblasti biomedicinskih-nauka koju su odsluali i poloili sa najmanje ocenom 8, ili je trenutno sluaju. vStudenti koji nisu obuhvaeni prethodnim stavom mogu raditi radove samo iz predmeta koji su poloili i dobili najmanju ocenu 8. vStudent u toku jedne kolske godine moe imati maksimalno dva rada. vStudentski rad moe imati najvie dva koautora.

IZBOR MENTORAv Javiti se na vreme kako bi se ispotovali svi predvieni rokovi za izradu i pisanje rada

v ODABIR MENTORA- privlanost problematike kojom se bavi

v POSTAVLJANJE HIPOTEZE

v DEFINISANJE TEME RADA

Rok za predaju teme istie u novembruPriprema prezentacije

KONGRESMini simpozijum

MAJ APRIL

Recenzija rada

MART

Predaja u pismenoj formi Predaja teme i mentorskog lista

FEBRUAR

Pisanje rada

NOVEMBAR

FAZE ISTRAIVAKOG RADA1. Postavljanje hipoteze 2. Planiranje istraivanja 3. Eksperimentalni rad/ prikupljanje podataka 4. Analiza rezultata 5. Zakljuivanje 6. Pisanje rada

PLANIRANJE ISTRAIVANJAv Predkliniko istraivanje v In vivo v In vitro v Planiranje eksperimenata - vreme potrebno za dobijanje rezultata v Savladavanje potrebnih laboratorijskih tehnika v Finansijski aspekti v Etiki aspekti- rad sa eksperimentalnim ivotinjama vPrecizno definisati grupu istraivanja - broj ivotinja

PLANIRANJE ISTRAIVANJAv Kliniko istraivanje v Izbor bolesnika: veliina grupe (incidenca patologije) definisanje grupe ispitanika definisanje kontrolne grupe randomizacija prospektivna/retrospekrivna studija finansijski aspekti etiki aspekti v Statistika obrada podataka

ETIKI KODEKS NAUNO ISTRAIVAKOG RADA

ETIKI KODEKS NAUNO ISTRAIVAKOG RADA

Rok za predaju napisanog rada istie u februaruPriprema prezentacije

KONGRESMini simpozijum

MAJ APRIL

Recenzija rada

MART

Predaja u pismenoj formi Predaja teme i mentorskog lista

FEBRUAR

Pisanje rada

NOVEMBAR

RECENZIJE STUDENTSKIH RADOVA - Pravilnik rada CSNIRS-avRadovi se predaju na konkurs za smotru studentskih radova na Medicinskom fakultetu u Beogradu vRadovi koji se predaju na konkurs moraju biti usklaeni sa tehnikim normama za pripremu radova koje odreuje CSNIRS. Radovi koji nisu pripremljeni u skladu sa prethodnim stavom ovog lana nee se prihvatiti na konkurs, kao i radovi u formi prikaza sluajeva vSvaki prispeli rad na konkurs se recenzira od strane dva recenzenta. Recenzija studentskih radova je javna vRecenzente odreuje predsednik CSNIRS-a u saradnji sa lanovima CSNIRS-a vRecenzenti se biraju iz redova nastavnika i saradnika Medicinskog fakulteta u Beogradu vRecenzent mora biti najmanje magistar nauka

ULOGA RECENZENTAProcena kvaliteta radaNa ta recenzent obraa panju?Da li je tema rada adekvatno izabrana! UVOD - da li je osnovna problematika iznesena na adekvatan nain, koriene reference CILJEVI - kako su definisani MATERIJAL I METODE - adekvatnost odabrane metodologije, definisanje grupa koje su ispitivane, veliina uzorka, definisanje statistikog testa, jasnoa prikaza metodologije REZULTATI - da li su odgovorili na zadate ciljeve, jasnoa prikaza, objanjenja, statistika analiza DISKUSIJA- da li su dobijeni rezultati objanjeni na odgovarajui nain a u skladu sa navedenim referencama LITERATURA- pravilno citirane reference

Rezultati recenzije dospevaju u martuPriprema prezentacije

KONGRESMini simpozijum

MAJ APRIL

Recenzija rada

MART

Predaja u pismenoj formi Predaja teme i mentorskog lista

FEBRUAR

Pisanje rada

NOVEMBAR

Primer jedne recenzije...Ovaj rad je dobro i jasno ukomponovan sa svim potrebnim delovima i jasnom osnovnom idejom. U UVODU su jasno objanjena dosadanja saznanja o .... CILJ je potrebno izdvojiti kao poseban segment rada. METODOLOGIJA je jasno i detaljno opisana. REZULTATI su jasni i adekvatno prikazuju dobijene eksperimentalne vrednosti. DISKUSIJA je saeta i jasna i adekvatno tumai rezultate ove studije uz jasno sagledavanje dobijenih rezultata u skladu sa podacima iz literature. Nedostaje spisak priloga - uneti ga. PRILOZI su jasno prikazani i opisani. Izbaciti prilog 1 iz rada poto ne predstavlja deo cilja, nije opisan u metodologiji, rezultatima i diskusiji. Dodati obeleja x i y ose na grafikonima kao i opis mikrografija, kako bi rezultati bili pregledniji i jasniji. LITERATURA je pravilno koriena i izcitirana. Poeljno je ispraviti slovne greke i u odreenim poglavljima skratiti tekst saimanjem pasusa (SVE POTREBNE KOREKCIJE SU NAVEDENE I U TEKSTU RADA). Rad je izuzetno kvalitetan i zanimljiv, predstavlja autorov orginalan rad, i zbog svega navedenog, predlaem da se ovaj rad prihvati za predstojei kongres.

ISHOD RECENZIJEv NEGATIVNA v USLOVNO POZITIVNA Neophodno je izvesti korekcije koje je recenzent zahtevao, obrazloiti ih i v POZITIVNA

UVEK ODGOVORITI NA SVE PRIMEDBE I PREDLOGE SVAKOG RECENZENTA

Minisimpozijum se odrava u apriluPriprema prezentacije

KONGRESMini simpozijum

MAJ APRIL

Recenzija rada

MART

Predaja u pismenoj formi Predaja teme i mentorskog lista

FEBRUAR

Pisanje rada

NOVEMBAR

MINI SIMPOZIJUMDa omogui studentima naeg fakulteta da sve rezultate do kojih su doli u svojim naunim poduhvatima prezentuju pred komisijom. Mladi istraivai na Mini-simpozijumu ue kako da na adekvatan nain izlau svoje radove, kako da prihvate dobronamerne sugestije profesora naeg fakulteta, a sve to u zajednikom cilju bolje pripreme studenata i predstavljanja fakulteta na predstojeem nacionalnom studentskom kongresu . Autor svoj rad izlae pred komisijom u trajanju od 5 do 7 minuta, nakon ega sledi diskusija. Prezentovanje rada na Mini-simpozijumu je odlukom Vea za nauku obavezno. Autori koji ne odbrane svoj rad na ovom skupu ne mogu uestvovati na predstojeem kongresu.

MINI SIMPOZIJUMKAKO PREZENTOVATI RAD?

PREZENTACIJA

+

KOMUNIKACIJA

USPEH

Korigujte primedbe sa minisimpozijuma i radujte se KONGRESU!!!Priprema prezentacije

KONGRESMini simpozijum

MAJ APRIL

Recenzija Pisanje rada rada

MART

Predaja u pismenoj formi

FEBRUAR

Predaja teme i mentorskog lista

NOVEMBAR

KONGRESKONGRES STUDENATA MEDICINE I STOMATOLOGIJE SRBIJE SA MEUNARODNIM UEEMUsmena prezentacija/ poster prezentacija Komisija

MEUNARODNI KONGRES STUDENATA MEDICINE

Najbolji studentski radovi se publikuju u studentskom asopisu Medicinski podmladak

Predlog najboljih radova sa Mini simpozijuma daje ureivaki odbor Podmlatka Sve predloene radove pregleda Izdavaki Savet Podmlatka Radovi podleu dodatnoj recenziji a konanu odluku o prihvatanju rada donosi izdavaki savet.

KAKO NAPISATI NAUNO ISTRAIVAKI RAD?

KAKO NAPISATI NAUNO ISTRAIVAKI RAD?1. Prikupiti podatke (eksperimentalno/obrada bolesnika) 2. Definisati naslov rada 3. Obraditi i prikazati dobijene rezultate rada (tabele, grafikoni) 4. Pretraiti literaturu 5. Prei na konkretno pismeno oblikovanje rada

DEFINISANJE TEME RADAv Naslov rada treba da bude kratak i jasan v Da zaintrigira svojom sadrinom v Da ukae na sadraj rada v Da ne otkrije sve to je obraeno i prikazano u samom radu

Prikaz klinikog sluaja i revijalni rad NE MOGU da budu tema studentskog rada!

PISANJE RADASvaki rad sadri sledea poglavlja: 1. SAETAK (srpski i engleski) 2. UVOD 3. CILJ RADA 4. MATERIJAL I METODE 5. REZULTATI 6. DISKUSIJA 7. ZAKLJUCI 8. LITERATURA 9. PRILOZI (TABELE, GRAFIKONI, FOTOGRAFIJE...)

SAETAKv Predstavlja kratak prikaz rada u celini i vodi kroz rad v Treba da sadri sve segmente rada (UVOD, CILJ, METODOLOGIJA, REZULTATI, ZAKLJUCI) v Dodatno se treba informisati o specifinostima pisanja apstrakta (font, prored, podnaslovi...) v Saetak NE SME da bude dui od 250 rei v Sadri i kljune rei- rei koje se koriste u pretraivanju literature

UVODv v v v Definisanje problema Obrazloenje problema Ralanjavanje postojeeg znanja Tekst uvoda treba da bude prikazan u kontekstu prethodnih poznatih naunih rezultata iz date oblasti, uz obavezno citiranje relevantnih dokumenata iz postojee literature koji su korieni prilikom pisanja uvoda (1), (2)... ILI (Petrovi P., 2001)...

CILJv Taksativno definisanje ciljeva istraivanja

MATERIJAL I METODEv Precizno definisati grupu istraivanja (broj ivotinja/pacijenti sa odreenim karakteristikama) v Precizno definisati korieni materijal (hemikalije, testovi...) v Tano izloiti eksperimentalnu proceduru (eksperimentalni protokol/klinika tj epidemioloka studija) zbog mogunosti reprodukovanja eksprimentalne procedure v Naglasiti u skladu sa kojim etikim kodeksom je izvedeno istraivanje v Naglasiti koji e test biti korien za statistiki obradu znaajnosti razlike dobijenih rezultata

PRIMER 1:In vitro: U eksperimentu je koriena C6 elijska linija glioma pacova. Ova elijska linija je dobijena sa Instituta za molekularnu genetiku u Moskvi, a potie iz kolekcije ATCC (eng., American Type Cell Culture Collection) sa oznakom CCL107. ...opis dalje eksperimentalne procedure In vivo: U eksperimentu su korieni pacovi Wistar soja mase 200-250g koji su anestezirani tiopenton natrijumom (koncentracija). Po zavrenom anesteziranju pacovi su fiksirani i postavljeni u stereotaksini ram...opis dalje eksperimentalne procedure

PRIMER 2:Ovim istraivanjem su obuhvaeni ispitanici koji su grupisani na sledei nain: GRUPA 1 - je predstavljala kontrolnu grupu. Ona je obuhvatila serume 26 zdravih osoba (14 ena i 12 mukaraca). Prosena starost ispitanika koji su inili kontrolnu grupu je bila 53 7 godina. GRUPA 2 - inili su je pacijenti sa akutnim kalkuloznim holecistitisom (24 seruma; 12 ena i 12 mukaraca). Dijagnoza akutnog kalkuloznog holecistitisa je kliniki postavljena (pacijenti leeni na Prvoj hirurkoj klinici, Klinikog Centra Srbije) a uzorci seruma od ovih pacijenata su uzeti u preoperativnom stadijumu bolesti. Prosena starost ispitanika obolelih od akutnog kalkuloznog holecistitisa je bila 49 10 godina. Od svih ispitanika koji su bili obuhvaeni ovim ispitivanjem, krv je uzimana nate posle 12-asovnog gladovanja pacijenata

PRIMER 3:Ovim istraivanjem su obuhvaeni pacijenati oboleli od neke sistemske bolesti autoimune etiologije a koji su podeljeni u dve grupe: Grupa 1. Obuhvatila je pacijente sa postavljenom dijagnozom neke sistemske bolesti sa laboratorijski negativnim nalazom cirkuliuih imunih kompleksa (CIK) u serumu. U pitanju su pacijenti leeni na odeljenju alergologije i imunologije klinike Interna A, Klinikog Centra Srbije. Ova grupa je obuhvatila deset pacijenata pri emu nisu uzimana u obzir odreena obeleja kao to su pol, uzrast i trenutna terapija. Grupa 2. Obuhvatila je pacijente sa postavljenom dijagnozom neke sistemske bolesti autoimune etiologije sa laboratorijski pozitivnim nalazom cirkuliuih imunih kompleksa u serumu. U pitanju su pacijenti leeni na odeljenju alergologije i imunologije klinike Interna A, Klinikog Centra Srbije. Ova grupa je obuhvatila deset pacijenata pri emu nisu uzimana u obzir odreena obeleja kao to su pol, uzrast i trenutna terapija.

REZULTATIv Redosled prikazivanja rezultata odgovara postavljenim ciljevima i opisanoj metodologiji v Svi prikazani rezultati (tabelarno ili grafiki) moraju da sadre naslove kao i odgovarajue greke (SD, SE) i taan podatak o veliini grupe na kojoj su dobijeni (n) v Moraju da budu pregledni i jasni (izbegavati prikazivanje velikog broja podataka u okviru iste tabele ili grafikona- gubi se jasnoa i poenta rada) v Kratak tekstualni opis rezultata Odreeni rezultat se najee predstavlja na samo jedan nain!

PRIMER NEPREGLEDNE TABELEkasalj Grupa 1a 5.0 0.6 temperatur a 3.0 0.3 crvenilo 5.0 0.6 infekcija 3.0 0.3 znojenje 35.0 0.56 bol 5.0 0.6 Poremeca j funkcije 5.0 0.6

Grupa 1b Grupa 1c Grupa 1d

5.0 0.62 3.0 0.3 54.0 0.6

54.0 0.6 52.0 0.9 5.7 0.6

5.0 0.62 3.0 0.3 54.0 0.6

5.7 0.6 7.90 0.6 54.0 0.6

5.7 0.6 7.90 0.6 5.7 0.6

5.0 0.62 3.0 0.3 54.0 0.6

5.0 0.62 3.0 0.3 54.0 0.6

Grupa 2a Grupa 2b Grupa 2c Grupa 2d Grupa 2e

52.0 0.9 5.0 0.6 5.7 0.6 7.90 0.6 35.0 0.56

7.90 0.6 3.0 0.3 5.7 0.6 3.0 0.3 5.7 0.6

52.0 0.9 5.0 0.6 5.7 0.6 7.90 0.6 35.0 0.56

5.0 0.6 5.7 0.6 5.0 0.6 3.0 0.3 54.0 0.6

5.0 0.6 5.7 0.6 5.0 0.6 52.0 0.9 5.0 0.6

52.0 0.9 5.0 0.6 5.7 0.6 7.90 0.6 35.0 0.56

52.0 0.9 5.0 0.6 5.7 0.6 7.90 0.6 7.90 0.6

60 50 40 30 20 10 S2 0 1 grupe ispitanikakontrola i bolesni 2 S1 S6 S5 S4 S3 Series1 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6

PRIMER NEPREGLEDNIH REZULTATA

60

50

40 Series1 Series2 30 Series3 Series4 20 Series5 Series6 10

0 1 2 grupe ispitanika- kontrola i bolesni

70 60 ispoljenost klinicke slike (%) 50 Series1 40 30 20 10 0 1 grupe ispitanika- kontrola i bolesni 2 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6

PRIMER NEPOTPUNIH REZULTATA

70 60 ispoljenost klinicke slike (%) 50 Series1 40 30 20 10 0 1 grupe ispitanika- kontrolna i bolesni 2 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6

70 60 ispoljenost klinicke slike (%) 50 Series1 40 30 20 10 0 1 grupe ispitanika- kontrola i bolesni 2 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6

PRIMER POTPUNIH I PREGLEDNIH REZULTATA

70

**60 ispoljenost klinicke slike (%)

**50

**40

Series1 Series2 Series3 Series4 Series5 Series6

**30

**20

** - visoko statistiki znaajna razlika * - statistiki znaajna razlika

*10 0 1 grupe ispitanika- kontrolna i bolesni 2

DISKUSIJA

v Kratak osvrt na primenjenu eksperimentalnu tehniku /model/ proceduru

v Diskutovanje i tumaenje rezultata u skladu sa dotadanjim znanjem i poznatim injenicama iz date oblasti

v Obavezno pravilno citiranje odgovarajue literature koja je koriena pri diskutovanju orginalnih rezultata rada

ZAKLJUCI

v Kratko taksativno navoenje zbirnih zakljuaka koji proizilaze iz orginalnih rezultata rada

LITERATURAv Obavezno navesti kompletnu literaturu koja je koriena prilikom pisanja rada vInformisati se o formi u kojoj je potrebno navesti korienu literaturu vAbecedni redosled navoenja literature (Petrovi. P, 2001) vNumeriko navoenje u tekstu a time i u poglavlju literatura (2)Primer: - Costa, D.; Fernandes, E.; Santos, J. L.; Pinto, D. C.; Silva, A. M.; Lima, J. L. NASLOV RADA, Anal. Bioanal. Chem. 2007, 387, 20712081. - Costa, D.; Fernandes, E.; Santos, J. L.; Pinto, D. C.; Silva, A. M.; Lima, J. L. (2007), NASLOV RADA, Anal. Bioanal. Chem., 387, 20712081.

USPENA RECENZIJA

Na ta recenzent obraa panju?Da li je tema rada adekvatno izabrana! UVOD - da li je osnovna problematika iznesena na adekvatan nain, koriene reference CILJEVI - kako su definisani MATERIJAL I METODE - adekvatnost odabrane metodologije, definisanje grupa koje su ispitivane, veliina uzorka REZULTATI - da li su odgovorili na zadate ciljeve, jasnoa prikaza, objanjenja, statistika analiza DISKUSIJA- da li su dobijeni rezultati objanjeni na odgovarajui nain a u skladu sa navedenim referencama LITERATURA- pravilno citirane reference

SRENO!ZA SVA PITANJA I NEDOUMICE

OBAVEZNOKONTAKTIRATI LANOVE CSNIRS-a Csnirs@med.bg.ac.rs 011 36 36 382