Zastita prava na intelektualnu svojinu

Intelektualna svojina je opsti pojam za odredjene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra

Predmeti intelektualne svojine se razvrstavaju u dve osnovne kategorije:

1.Industrijska svojina 2.Autorska i srodna prava

Razlika izmedju ove dve podgrupe je u tome sto pravo industrijske svojine pruza pravnu zastitu tvorevinama na polju tehnike i industrije, dok autorsko pravo daje zastitu stvorenim delima iz umetnosti, knjizevnosti i nauke.

Oba prava stite rezultate intelektualnog stvaralastva.

Intelektualna svojina podstiče ljudsko stvaralaštvo, pomerajuci granice nauke i tehnologije i obogaćujuci svet književnosti i umetnosti.

Računarski program je spisak naredbi napisan u nekom programskom jeziku namenjen za određenu računarsku platformu.

Racunarski program nije pronalazak, vec autorsko delo, koje se stiti autorskim pravom. U evropskoj nauci preovladjuje stanoviste da su racunarski programi autorska dela.

Zastita prava intelektualne svojine promovise:

1.Progres tehnologije i kvaliteta kreacija zasnovanih na kvalitetima ljudskog uma

2.Materijalnu i moralnu nadoknadu stvaraocima

3.Otkrivanje kreacija uma sa ciljem da ih ucini dostupnim javnosti

Za razliku od evropskog prava, americko i japansko pruzaju patentnu zastitu racunarskim programima.

To znaci da racunarski program ukoliko ispunjava predvidjene uslove moze biti zasticen patentom.

Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenljiv.

Distribucija programskih proizvoda

Kao oblik intelektualnog stvaralastva racunarski program uziva pravnu zastitu, od trenutka njegove registracije.

Distribucija racunarskog programa se ostvaruje ugovornim putem, zaključivanjem ugovora o licenci.

Tvorac ostvaruje naknadu, a sticalac licence pravo da iskorišćava programe koji su predmet ugovora.

Distribucija može biti vrsena klasicnom prodajom (u prodavnicama, supermarketima i slično) od strane ovlascenih distributera

Takodje se može vrsiti preko interneta, zaključivanjem ugovora po pristupu za korišćenje računarskog programa u odredjenom periodu.

Danas je distribucija putem interneta sve zastupljenija u svetu

Najbolji primer je licenca za koriscenje operativnog sistema Windows XP preko OSL-a.

Microsoft je ponudio svim korisnicima mogućnost korišćenja programa operativnnog sistema za odredjeni vremenski period

u skladu sa uslovima sadrzanim u Open Suscribe Licence (OSL), što znači da se svi zainteresovani korisnici potpisivanjem ugovora mogu “uclaniti” i koristiti program.

Putem ove distribucije se mogu kupiti aplikacioni programi, antivirus programi i mnogi drugi vazni programski proizvodi koji nam znace u svakodnevnoj upotrebi racunara.

Razvojem Interneta , Pravna zastita postaje vazna kao i sam razvoj racunarskog programa.

Zaštita racunarskog programa je deo seta zakona o autorskim pravima koji ograničava i kaznjava prestupnike, odnosno neovlascene korisnike zasticenog programa.

Cilj pravnog sistema je postavljanje takvih normi, kako bi se proizvodjacu omogucio nesmetan razvoj i distribucija racunarskog programa tj. podsticanje na inventivnost, stvaranje novih programa koji ce olaksati korisnicima resavanje svojih zadataka.

Racunarski program kao vid informacionih tehnologija zašticen je zakonom i dat mu je status autorskog dela

Autor racunarskog programa, zadrzava sva prava data zakonom osim prava koja pribavilac racunarskog programa stice kupovinom navedenog dela:

smesta program u memoriju racunara pusta program u rad otklanja greske u programu (ako ugovorom

nije drukcije određeno) pravo na jednu kopiju dekompilacija programa iskljucivo radi

postizanja interoperabilnosti, pod uslovom da ti podaci nisu bili na drugi način dostupni

Softverska piraterija i kompjuterski programi

Softverska piraterija je neovlasceno kopiranje racunarskog softvera

Postoji vise razlicitih kriminala kad je u pitanju cyber kriminal i svi oni su regulisani posebnim pravnim regulativima.Ljudi koji se bave kriminalom u vidu razbijanja kompjuterskih programa nazivaju se krakeri, međutim sami programi se distribuiraju od strane organizovane grupe.

Tehnička rešenja u smislu zastite programa pronađena do sad i pored velikih ulaganja ne donose najbolje rezultate. Upravo zbog toga mnoge velike softverske kompanije su odlucile da se okrenu edukaciji potrosaca pokusavajuci ne da potpuno iskoreni pirateriju, vec da je postepno smanjuje.