Stručni komentar

UGOVOR O ZALOZI NA POKRETNOJ STVARI I STICANJE ZALOŽNOG PRAVA UPISOM U

REGISTAR ZALOGE

Pravo zaloge je stvarno pravo koje se konstituiše na osnovu pravnog posla (ugovora), sudske odluke i neposredno na osnovu zakona.

Zaloga je pravni institut kojim se obezbeđuje određeno novčano potraživanje koje ima poverilac prema svom dužniku. Poverilac se javlja u ulozi založnog poverioca, a dužnik u ulozi založnog dužnika. Založni dužnik može biti i treće lice, ako prihvati da založi svoje stvari, odnosno pravo za račun dužnika iz osnovnog pravnog posla. Predmet zaloge mogu biti pokretne i nepokretne stvari, kao i određena prava založnog dužnika kojima on može neograničeno raspolagati. Zaloga na nepokretnim stvarima u pravu je nominovana kao hipoteka, dok se zaloga na pokretnim stvarima često naziva i ručnom zalogom (pignus).

Zaloga je pravni institut poznat još u robovlasničkom sistemu a zadržao se, zbog raznovrsnosti sadržine, do današnjih dana kao nužan pratilac prometnog i kreditnog sistema. Konstituisano založno pravo daje pravo založnom poveriocu da svoje potraživanje naplati iz založene stvari ili prava pre ostalih poverilaca, ako mu to potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti. Zaloga kao sredstvo obezbeđenja pruža poveriocu veću sigurnost za naplatu potraživanja od jemstva, odnosno drugih sredstava ličnog obezbeđenja.

U našem pravnom sistemu, zaloga na pokretnim stvarima je uređena:

- Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) i

- Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr. - dalje: Zakon).

Zakonom o obligacionim odnosima, čl. 966. do 988, je uređena zaloga na pokretnim stvarima kao pravni posao (ugovor) kojim se dužnik ili neko treće lice (zalogodavac) obavezuje prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu. Zalogoprimac stiče založno pravo kada mu stvar koja je predmet ugovora o zalozi bude predata u državinu.

Predmet zaloge mogu biti i određena potraživanja koja dužnik ima prema trećim licima. Ta potraživanja daju se u zalogu prenosom isprave odnosno hartije od vrednosti u kojoj je sadržano to potraživanje na zalogoprimca, što je uređeno čl. 989. do 996. Zakona o obligacionim odnosima.

U odnosu na zalogu stvari i prava, državina na stvari, odnosno na pravu prelazi sa dužnika - zalogodavca na poverioca - zalogoprimca, odmah nakon zaključenja ugovora o zalozi, što ovaj ugovor čini realnim ugovorom.

Međutim, Zakonom se uređuje zaloga na pokretnim stvarima i pravima radi obezbeđenja potraživanja poverioca, kada te stvari i prava ostaju u državini dužnika.

Založno pravo na pokretnim stvarima i određenim pravima stiče se upisom tog prava u Registar zaloge (dalje: Registar) koji vodi Agencija za privredne registre (dalje: Agencija).

Zakonom se uređuje zaloga bez predaje u državinu pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze ugovornih strana, upis založnog prava u Registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava.

Na pravne odnose koji nisu uređeni ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni i svojinskopravni odnosi, kako je to utvrđeno članom 1. Zakona.

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Novčano potraživanje obuhvata glavnicu duga, dužnu kamatu i troškove naplate potraživanja. Založnim pravom na pokretnim stvarima mogu se obezbediti buduća, kao i uslovna potraživanja.

Odredbe Zakona ne primenjuju se na zalogu brodova, vazduhoplova i zalogu hartija od vrednosti (elektronske - dematerijalizovane hartije od vrednosti), o čemu se vode odgovarajući registri.

Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati. Založiti se mogu i pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se te stvari mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste.

Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari, kao što je roba u određenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti, u skladu sa ugovorom o zalozi.

Založno pravo po osnovu ugovora u privredi, koje stiče prevozilac, komisionar, otpremnik i skladištar, nastalo otpremom ili prevozom stvari, koje su predmet zaloge prema zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi, ima prvenstvo u odnosu na založno pravo upisano u Registar.

Istovetno pravilo važi za pravo poslenika za potraživanja nagrade za rad, naknade za utrošeni materijal i ostala potraživanja u vezi sa njegovim radom, nastala na osnovu ugovora o delu zaključenog na osnovu zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Za zakonsko založno pravo države po osnovu potraživanja poreza i drugih dažbina, red prvenstva određuje se prema vremenu njihovog upisa u Registar.

Založno pravo stečeno predajom založne stvari u državinu ima prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar, ako se zasniva na ugovoru o zalozi overenom u sudu ili drugom organu ovlašćenom za overu potpisa.

Založno pravo na pokretnim stvarima i pravima zalogodavca, zalogoprimac stiče upisom toga prava u Registar. Registar vodi Agencija, čija je delatnost uređena Zakonom o Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004) i Statutom Agencije.

Karakteristike ugovora o zalozi na pokretnoj stvari

2

Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari (pravu) zalogodavca upisati u Registar.

Ugovorne strane u ugovoru su založni poverilac i zalogodavac. Zalogodavac je dužnik koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati. Zalogodavac može biti i treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug.

Ugovor o zalozi sadrži odredbe o imenu ili firmi, prebivalištu ili boravištu, odnosno sedištu poverioca i zalogodavca kao dužnika, odnosno trećeg lica, predmetu zaloge sa potrebnim obeležjima, podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom, odredbe o pravima i obavezama ugovornih strana i datum zaključenja ugovora o zalozi.

Založni poverilac može ugovorom o zalozi odrediti i treće lice (punomoćnika) radi preduzimanja pravnih radnji radi zaštite i namirenja založnog potraživanja. To je i neophodno kada je založni poverilac pravno lice, što se upisuje u Registar.

Ugovor o zalozi zaključuje se u pisanoj formi i dostavlja Agenciji radi upisa založnog prava u Registar.

Zalogodavac je dužan da nakon zaključenja ugovora o zalozi čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika, što podrazumeva tekuće održavanje i potrebne opravke.

Ugovorom o zalozi može se predvideti obaveza zalogodavca da osigura predmet zaloge, što će u praksi biti čest slučaj, posebno kada se zalogom pokretne stvari obezbeđuje plaćanje bankarskog ili robnog kredita, odnosno otplata stvari date na lizing. U tim slučajevima založni poverilac najčešće traži kasko osiguranje uz obavezu da se polisa o osiguranju vinkulira u korist založnog poverioca (čl. 902. i 938. Zakona o obligacionim odnosima).

Zalogodavac ima pravo da i posle upisa založnog prava u Registar drži predmet zaloge i da ga upotrebljava prema njegovoj uobičajenoj nameni. Ako zalogodavac o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu založene stvari, a založni poverilac stiče pravo na državinu te stvari shodno čl. 20. i 35. Zakona.

Ako predmet zaloge daje plodove, zalogodavac je ovlašćen da pribira te plodove. Ugovorom o zalozi može se predvideti da plodove založene stvari može pribirati i založni poverilac umesto zalogodavca.

Predmet založnog prava zalogodavac može dati u zakup i o tome zaključiti ugovor sa trećim licem, kojem se predmet zaloge daje na upotrebu i pribiranje plodova, ako ugovorom o zalozi nije drugačije predviđeno. Zalogodavac može i ponovo založiti predmet založnog prava, ako ugovorom o zalozi nije drugačije predviđeno.

Ugovorom o zalozi može se ograničiti upotreba predmeta zaloge i odrediti način na koji zalogodavac može ubuduće da ga upotrebljava. Ugovorom se može isključiti određeni način upotrebe založene stvari.

Zalogodavac može otuđiti založenu stvar i preneti pravo svojine na treće lice, a to pravo je opterećeno upisanim založnim pravom. Zalogodavac je dužan da bez odlaganja podnese zahtev radi upisa založnog prava u Registar na teret novog vlasnika. Istovetnu obavezu ima i novi vlasnik založene stvari. Zalogodavac i novi vlasnik založene stvari,

3

solidarno odgovaraju založnom poveriocu za eventualnu štetu koja može nastati zbog njihovog propusta da u Registar upišu založno pravo na teret novog vlasnika.

Kada zalogodavac predmete založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti (npr. robu sa skladišta ili iz prodavnice), kupac stiče pravo svojine bez tereta na tako kupljenoj stvari.

Ugovorom o zalozi može se isključiti pravo zalogodavca da otuđi predmet zaloge, ako je to u interesu založnog poverioca.

Ako zalogodavac ima status privrednog subjekta (preduzeće, privredno društvo, imalac radnje i drugo fizičko lice koje u vidu zanimanja obavlja privrednu delatnost), ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac založenu stvar može prodati na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. Ukoliko založena stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da je proda po toj ceni ili da je po toj ceni zadrži za sebe.

Ako predmet zaloge nema tržišnu, odnosno berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interes dužnika i zalogodavca kada to nisu ista lica.

Kada se u svojstvu zalogodavca javlja fizičko lice, koje se ne bavi privrednom delatnošću, ugovorom o zalozi ne može se predvideti da će založena stvar preći u svojinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. Takođe, ugovorom o zalozi ne može se predvideti da založni poverilac, ukoliko njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, predmet zaloge može prodati po unapred određenoj ceni ili ga zadržati za sebe.

U trenutku dospelosti potraživanja, založni poverilac i zalogodavac se mogu dogovoriti da će založena stvar preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da će poverilac moći da je proda po određenoj ceni ili da je po toj ceni zadrži za sebe (čl. 2, 3. i 18. do 28. Zakona).

Namirenje potraživanja založnog poverioca

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu založene stvari na osnovu Zakona (član 35) i može iz vrednosti te stvari namiriti svoje potraživanje, što podrazumeva glavnicu, dužnu kamatu i troškove naplate potraživanja. Višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, založni poverilac je dužan bez odlaganja isplatiti zalogodavcu. Ako založni poverilac ne plati dužniku višak cene dobijene prodajom založene stvari, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu.

Založni poverilac je dužan, o nameri da svoje potraživanje namiri iz vrednosti založene stvari, o tome preporučenim pismom obavesti dužnika i zalogodavca ako to nije isto lice, kao i treće lice kod koga se stvar nalazi (zakupca). Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku, odnosno zalogodavcu na adresu upisanu u Registar.

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar upiše da je započeo postupak namirenja.

Zalogodavac je dužan da sarađuje sa založnim poveriocem u postupku namirenja poveriočevog potraživanja i da pruža potrebna obaveštenja. Istu obavezu ima i dužnik, ako

4

to nije isto lice. U protivnom dužnik, odnosno zalogodavac su dužni da založnom poveriocu naknade moguću štetu.

Nakon dostavljanja obaveštenja o namirenju dužniku i zalogodavcu kad to nije isto lice, odnosno trećem licu kod koga se stvar nalazi, založni poverilac ima pravo da predmet zaloge uzme u državinu. Zalogodavac je dužan da isprave koje su neophodne za sticanje državine, preda založnom poveriocu na njegov zahtev.

Do predaje u državinu založene stvari založnom poveriocu, zalogodavac je dužan da se uzdrži od radnji kojima se može smanjiti vrednost te stvari. Zalogodavac je dužan da preduzme i druge radnje, odnosno da trpi preduzete radnje založnog poverioca, da bi poverilac što pre namirio svoje potraživanje iz predmeta zaloge. Ako povredi neku od tih obaveza, zalogodavac je dužan da založnom poveriocu naknadi moguću štetu po tom osnovu.

Ukoliko zalogodavac dobrovoljno ne prenese u državinu založenu stvar založnom poveriocu, založeni poverilac može pokrenuti sudski postupak kod izvršnog suda radi sticanja državine na predmetu zaloge. Postupak za predaju u državinu založene stvari založnom poveriocu je hitan, a sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak (član 41. Zakona).

Namirenje potraživanja založnog poverioca može se ostvariti sudskom prodajom predmeta zaloge ili vansudskom prodajom putem javnog nadmetanja, odnosno direktnom pogodbom (čl. 43. do 50. Zakona).

Posle izvršenog upisa početka namirenja u Registar, založni poverilac može zahtevati sudsku odluku da se predmet zaloge proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kada stvar ima tržišnu ili berzansku cenu. Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud može odlučiti da založni poverilac može prodati predmet zaloge po ceni koju odredi ovlašćeni stručnjak ili da ga po toj ceni zadrži za sebe.

Vansudskoj prodaji predmeta zaloge založni poverilac može pristupiti po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar. Vansudskoj prodaji predmeta zaloge putem javnog nadmetanja, založni poverilac može pristupiti ako je takav način predviđen ugovorom o zalozi. Sprovođenje javne prodaje, založni poverilac može poveriti stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću.

Dužnik može punovažno izmiriti dug prema založnom poveriocu u bilo koje vreme pre prodaje predmeta zaloge. To može učiniti i zalogodavac za račun dužnika, kada dužnik i zalogodavac nisu isto lice.

Predmet zaloge založni poverilac može prodati po tržišnoj, odnosno berzanskoj ceni, ako je takav način prodaje predviđen ugovorom o zalozi. Ako predmet zaloge nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati direktnom pogodbom, a na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika, odnosno zalogodavca.

Svako savesno lice, koje je kupilo predmet zaloge na sudskoj, vansudskoj javnoj prodaji, odnosno kupovinom po tržišnoj ili berzanskoj ceni, stiče pravo svojine na toj stvari bez tereta. To pravo savesnog kupca ne može se osporavati ni zbog eventualnih propusta u postupku prodaje (pojedinosti o načinu namirenja potraživanja založnog poverioca uređeni su odredbama čl. 43. do 50. Zakona).

Registar zaloge

5

Založni poverilac stiče založno pravo upisom u Registar ako nije drugačije određeno zakonom.

Registar je javni registar založnih prava na stvarima fizičkih ili pravnih lica i drugih podataka koji se u skladu sa Zakonom upisuju u Registar.

Osnovu Registra čini jedinstvena elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar. Registar vodi Agencija čije je sedište u Beogradu, gde se vodi i centralna baza podataka tog Registra. Registar može imati svoje jedinice koje se formiraju u jedinicama lokalne samouprave preko kojih se obezbeđuje pristup centralnoj bazi podataka radi upisa i pretraživanja.

Podaci iz Registra su javni i svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u taj registar, kao i pravo na mogućnost upisa i pretraživanja podataka sadržanih u Registru. Smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem založnog prava upisanog u Registar i niko se ne može pozivati na okolnost da mu ti podaci nisu bili poznati.

Registar u Agenciji vodi ovlašćeno lice tzv. registrator koga imenuje i razrešava Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Registrator se bira na vreme od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano.

Registrator se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Registra, donosi odluke po zahtevu za upis i brisanje podataka iz Registra i preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Registra u skladu sa zakonom. Na pitanja koja se odnose na postupak upisa u Registar, a koja nisu uređena Zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U Registar se upisuju podaci o:

- založnom poveriocu, koje može biti fizičko i pravno lice;

- zalogodavcu i dužniku kada to nisu ista lica;

- punomoćniku koji će u ime i za račun založnog poverioca preduzimati pravne radnje radi zaštite i namirenja potraživanja založnog poverioca;

- založenoj pokretnoj stvari, odnosno podatke o založenom potraživanju zalogodavca;

- potraživanju koje se obezbeđuje zalogom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa;

- postojanju spora o založnom pravu, odnosno predmetu zaloge;

- početku postupka namirenja i realizaciju založnog prava, kao i

- promenama koji se odnose na već upisane podatke u Registar.

Postupak upisa u Registar pokreće se podnošenjem odgovarajućeg zahteva za upis kojem se prilaže propisana dokumentacija. O podnetom zahtevu Registar odlučuje rešenjem ili zaključkom. Rešenjem se odobrava upis ili brisanje podataka, a zaključkom se odbacuje zahtev ako nije podnet u skladu sa Zakonom. Podaci koji su upisani u Registar objavljuju se istovremeno na internet stranici Agencije.

6

Za upis podataka u Registar i za druge usluge koje pruža Agencija, plaća se naknada koju određuje Upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Registar je uređen čl. 56. do 65đ Zakona.

Prestanak založnog prava

Kada poveriočevo potraživanje prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca kada to nije isto lice. Založni poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Založno pravo prestaje i briše se iz Registra u slučaju kad založena stvar propadne. Ako je predmet zaloge bio osiguran, založno pravo se uspostavlja na potraživanju iznosa naknade osiguranja.

Založno pravo prestaje i u slučaju prodaje predmeta zaloge na sudskoj, odnosno vansudskoj prodaji. Po pravnosnažnosti sudske odluke o namirenju, sud rešenjem određuje da se založno pravo briše iz Registra. U slučaju vansudske prodaje predmeta zaloge, poverilac je dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može tražiti brisanje založnog prava. To pravo ima i kupac koji je predmet zaloge pribavio na vansudskoj prodaji.

Založno pravo prestaje i u slučaju kada:

- se založni poverilac odrekne založnog prava u pisanoj formi,

- se svojstvo založnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika (slučaj tzv. konfuzije prava), kao i

- založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloge.

Kada dužnik ili zalogodavac traže brisanje založnog prava dužni su da Registru podnesu pismenu izjavu poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo (čl. 51. do 55. Zakona).

Stručni komentar

SREDSTVA OBEZBEĐENJA NOVČANOG POTRAŽIVANJA

Ukoliko poverilac prema dužniku dobro (adekvatno) obezbedi svoje novčano potraživanje, time je završio najveći (najvažniji) deo posla. Ovako bi se najjednostavnije mogao opisati značaj koji obezbeđenje novčanog potraživanja ima u dužničko-poverilačkom odnosu. Cilj ovog stručnog komentara jeste da ukaže na sredstva obezbeđenja koja su predviđena pozitivnim propisima, fazu u odnosima poverioca i dužnika u kojoj se mogu koristiti, odnosno odrediti, da li pojedina sredstva u sebi sadrže i izvršnu ispravu, pri čemu će biti posebno ukazano na pojedina rešenja predviđena Zakonom o hipoteci ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dalje: Zakon) i Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr.).

Sredstva obezbeđenja

7

U Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) taksativno su nabrojana sredstva obezbeđenja, odnosno odredbom člana 261. i propisano je da se mogu odrediti sledeća sredstva:

- založno pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka,

- založno pravo na nepokretnosti na osnovu izvršne isprave,

- prethodne mere i

- privremene mere.

Prema Zakonu, hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog i na osnovu:

- ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka) i

- založne izjave (jednostrana hipoteka).

Prema Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, založno pravo se stiče upisom u registar zaloge, a jedan od osnova je ugovor o zalozi.

Obezbeđenje na stvarima predstavlja najbolji vid obezbeđenja novčanog potraživanja pod uslovom da je vrednost stvari takva da se njenom prodajom može u celosti namiriti novčano potraživanje poverioca. Takođe je najpovoljnije za poverioca da obezbeđenje na stvari (bilo dužnika, bilo trećeg lica koje time što se na njegovoj stvari obezbeđuje novčano potraživanje prema dužniku postaje zalogodavac i time jemči svojom stvari da će dužnik ispuniti svoju obavezu) ustanovi istovremeno sa zasnivanjem dužničko-poverilačkog odnosa. Ovo je važno jer je praksa pokazala da dužnik, nakon što mu poverilac dodeli novčana sredstva (po osnovu kredita, zajma), svoju imovinu uključujući i pokretnu i nepokretnu otuđuje, prikriva ili opterećuje.

Za poverioca je veoma važno da pre nego što novčana obaveza dužnika bude dospela, odnosno pre nego što dođe do bilo kakvog spora između njega i dužnika u vezi novčanog potraživanja, obezbedi potraživanje i ne samo to, nego da stekne i izvršnu ispravu.

Ukoliko poverilac kroz sredstvo obezbeđenja ima iz čega da namiri svoje novčano potraživanje i ako istovremeno poseduje i izvršnu ispravu, onda ne samo da je izvesno da će namiriti svoje potraživanje nego je i pošteđen vođenja parničnog postupka u kome bi morao steći izvršnu ispravu. Sve ovo pojedina sredstva obezbeđenja čini pouzdanim i efikasnim.

Sredstva obezbeđenja novčanog potraživanja koja u sebi sadrže ove dve karakteristike su:

- ugovor o hipoteci,

- jednostrana hipoteka (založna izjava),

- ugovor o zalozi (na pokretnim stvarima) i

- založno pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.

8

Sva navedena sredstva obezbeđenja, pružaju pravo da poverilac svoje novčano potraživanje namiri iz cene ostvarene prodajom bilo nepokretne ili pokretne stvari, i da to ostvari u vansudskom ili sudskom izvršnom postupku, ali u svakom slučaju bez prethodnog vođenja (često dugotrajnog) parničnog postupka.

Ugovor o hipoteci i jednostrana hipoteka

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona, ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan Zakonom. Prema st. 2. i 3. istog člana dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi, a ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).

Zakon predviđa obaveznu pismenu formu, kao i overu potpisa u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (za sada je to sud). Moguće je hipoteku zasnovati kako na izgrađenom objektu, tako i na objektu u izgradnji, na suvlasničkom udelu i na posebnom delu zgrade na kom postoji pravo svojine.

Neophodno je da ugovor o hipoteci sadrži:

- podatke o poveriocu, dužniku i zalogodavcu ako je to treće lice,

- bezuslovnu izjavu (pristanak) vlasnika ili zalogodavca, da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti,

- precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje i

- podatke o hipotekovanoj nepokretnosti sa dokazom o vlasništvu.

Da bi uz navedeno, ugovor o hipoteci imao i svojstvo izvršne isprave, mora sadržati i sledeće odredbe:

- jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, poverilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje, utvrđenim Zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

- izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti i da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama Zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed, u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne proda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

- jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac, i dr.) radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.);

9

- izričitu izjavu trećeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu državinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.), da je svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci može dovesti, uključujući i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenja državine na njoj, kao i da je saglasan sa pravima i obavezama iz Zakona.

Ako ugovor o hipoteci odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz stava 3. člana 15. Zakona namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak.

Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave koja po formi i sadržini odgovora ugovoru o hipoteci i predstavlja ispravu shodno članu 14. stav 2. Zakona. Da bi založna izjava imala svojstvo izvršne isprave mora sadržati kao i ugovor o hipoteci, odredbe iz člana 15. stav 3. Zakona.

Vansudski postupak namirenja

Kada su sačinjeni po formi i sadržini na način kako je to Zakonom propisano, poverilac na osnovu ugovora o hipoteci ili založne izjave (jednostrana hipoteka) može namiriti svoje potraživanje u postupku van suda u skladu sa odredbama čl. 29. do 42. Zakona. Ovaj postupak podrazumeva da je potraživanje dospelo, a da dužnik isto nije izmirio. Obaveza je poverioca da uputi dužniku opomenu koja sadrži elemente iz člana 29. stav 2. Zakona i ukoliko i po isteku roka od 30 dana od prijema opomene, dug ne bude izmiren, upućuje se nova opomena kako dužniku tako i zalogodavcu sa podacima iz člana 30. Zakona. Istovremeno na zahtev poverioca u nadležnom registru se vrši zabeležba hipotekarne prodaje.

Registar nepokretnosti donosi posebno rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje koja se dostavlja poveriocu, dužniku i zalogodavcu ako je to treće lice. Po pravnosnažnosti navedenog rešenja poverilac može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe. Zakon predviđa kratak rok u kome drugostepeni organ mora da odluči o eventualnoj žalbi (15 dana od dana podnošenja žalbe), a razlozi žalbe su Zakonom taksativno nabrojani i to su da:

- potraživanje ne postoji,

- hipoteka ne postoji,

- potraživanje nije dospelo za naplatu ili

- je dug isplaćen.

Svaki istaknuti razlog mora se potkrepiti pismenim dokazom.

Odluka doneta po žalbi je konačna i izvršna i ne može se pobijati pravnim lekom, niti se može pobijati tužbom u upravnom sporu. Zakon propisuje da se opomene i obaveštenja smatraju uručenim dužniku, ako su poslati preporučenom pošiljkom bilo na adresu hipotekovane nepokretnosti, adresu navedenu u ugovoru o hipoteci, odnosno na adresu vlasnika nepokretnosti (založni dužnik).

Po proteku roka od 30 dana od kada je rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje postalo pravnosnažno, a dužnik ne isplati dug poveriocu, može se pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti. Poverilac može da bira između dva načina prodaje: aukcijska prodaja ili neposredna pogodba.

10

Pre same prodaje poverilac će preko sudskog veštaka (građevinske struke) utvrditi tržišnu vrednost nepokretnosti, s tim da početna cena za prodaju može biti najmanje 75% procenjene vrednosti. Zakon ne propisuje donošenje posebne odluke ili akta o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, nego je to ona vrednost koju je veštak opredelio u svom nalazu i mišljenju.

Aukcijska prodaja

Aukcijska prodaja se vrši u neposrednoj organizaciji poverioca ili preko lica koje se profesionalno time bavi. Aukcijska prodaja se objavljuje u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi nepokretnost i javni oglas treba da sadrži:

- opis nepokretnosti,

- ime i prezime, odnosno naziv poverioca,

- podatke kako kontaktirati poverioca,

- početnu cenu na aukciji,

- vreme i mesto održavanja aukcije i

- druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Poverilac je dužan da o oglasu obavesti dužnika i treća lica koja imaju prava na nepokretnosti. Dužnik do otpočinjanja aukcije može da isplati celokupan dug i time izbegne prodaju, a u slučaju neuspele prve aukcije, na drugoj aukciji početna cena može biti 60% od procenjene vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Izuzetno poverilac i dužnik mogu pismeno ugovoriti i nižu početnu cenu od 60% procenjene vrednosti. Značajno je ukazati da poverilac može biti kupac na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom

Prodaja neposrednom pogodbom vrši se preko advokata ili agencije za promet nepokretnosti, ako je ne vrši sam poverilac (samostalno), a uslov je da je cena približna tržišnoj vrednosti u mestu gde se nepokretnost prodaje. Ako se prodaja vrši preko advokata ili agencije za promet nepokretnosti provizija mora da se uključi u prodajnu cenu.

Ugovor koji se zaključuje o prodaji mora biti sačinjen u skladu sa zakonom koji reguliše promet nepokretnosti tj. obavezna je pismena forma i potpisi ugovarača moraju biti overeni kod suda.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora poverilac o prodaji obaveštava dužnika, vlasnika nepokretnosti, odnosno lica koja imaju druga prava na nepokretnosti uz naznaku:

- iznosa potraživanja,

- procenjene cene,

- bitnih elemenata ugovora,

11

- datuma za kada se predviđa zaključenje ugovora o kupoprodaji,

- načina raspodele cene,

- datuma predaje nepokretnosti u posed kupcu i

- roka do kada se može isplatiti ceo dug čime se izbegava prodaja.

Nadležni organ unutrašnjih poslova je dužan da u postupku vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti poveriocu ili njegovom zastupniku pruži svu neophodnu pomoć u slučaju da dužnik ili lice koje je u posedu nepokretnosti ne dozvoljava pristup hipotekovanoj nepokretnosti ili ne želi da se dobrovoljno iseli iz iste. Potrebno je organu unutrašnjih poslova pre tražene pomoći pružiti na uvid rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje, odnosno ugovor o prodaji.

U slučaju kada je ugovor o hipoteci ili založna izjava sačinjena u skladu sa članom 15. Zakona, prodaja se vrši vansudskim putem. Samo namirenje, ako postoji više hipotekarnih poverilaca, vrši se prema redosledu koji odgovara vremenu nastajanja hipoteke (računaju se čak i minuti nastanka hipoteke, odnosno upisa). Prvenstveno se namiruju troškovi prodaje, potom potraživanje hipotekarnih poverilaca po redosledu, a eventualni ostatak cene pripada dužniku. Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima razlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

Može se primetiti, da je zakonodavac trebalo da ostavi mogućnost poveriocu da bira, da li će u sudskom ili vansudskom postupku tražiti prodaju hipotekovane nepokretnosti, a imajući u vidu da Zakon, ugovoru o hipoteci i založnoj izjavi daje svojstvo izvršne isprave pod uslovima iz člana 15. Zakona. Nije dobro rešenje da Zakon takvu izvršnu ispravu vezuje samo za vansudski postupak namirenja. Naime, ako ugovor ili založna izjava ne sadrže odredbe iz stava 3. člana 15. Zakona, onda suprotnim tumačenjem Zakona (nije ispunjen uslov iz člana 15) nemaju svojstvo izvršne isprave i odredba Zakona iz člana 15. stav 4. da se namirenje sprovodi u skladu sa Zakonom koji uređuje izvršni postupak nema gotovo nikakav značaj, jer poverilac na osnovu takvog ugovora (onaj koji ne sadrži odredbe iz stava 3. člana 15. Zakona) ili izjave, mora izdejstvovati u parničnom postupku izvršnu ispravu da bi predložio izvršenje.

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, pri čemu su najčešći osnovi za ispis hipoteke, dokazi o tome da je dug koji je obezbeđen hipotekom isplaćen u potpunosti, propašću nepokretnosti i izvršenom vansudskom ili sudskom prodajom predmeta.

Ugovor o zalozi

Ugovor o zalozi prema Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, pruža obezbeđenje poveriocu prema zalogodavcu, da za svoje novčano potraživanje upiše pravo (zaloge) na pokretnim stvarima u registar založnog prava (dalje: Registar). Za ugovor je predviđena obavezna pismena forma, potpisi ugovarača se ne moraju overiti kod suda ili drugog nadležnog organa, ali takav ugovor treba da sadrži bliže podatke o ugovaračima i trećem licu, ako je ono zalogodavac, precizne podatke o potraživanju (iznos glavnog duga, kamata, valuta, dospeće obaveze) i identifikacione podatke o predmetu zaloge. Kao i na nepokretnosti založno pravo se stiče upisom u Registar. Registar vodi Agencija za privredne registre (dalje: Agencija).

12

Na založenoj stvari i posle upisa prava u Registar zalogodavac ima pravo državine. U slučaju da o dospelosti obaveza prema založnom poveriocu ne bude ispunjena, zalogodavac po sili zakona gubi državinu na založenoj stvari u trenutku dospeća obaveze.

Privredni subjekti kao poverioci u ugovoru o zalozi imaju privilegovan položaj jer za sebe mogu ugovoriti prava koja ne mogu ugovarati i poverioci, fizička lica. Ova lica (privredni subjekti) i pre dospelosti u ugovoru o zalozi, imaju pravo prodaje založene stvari na vansudskoj prodaji ili pravo da predmet zaloge zadrže za sebe, čime se smatraju namirenim u visini tržišne ili berzanske cene založene stvari.

Fizičko lice kao založni poverilac, tek po dospelosti potraživanja, ali samo u slučaju sporazuma (dakle neophodna je saglasnost zalogodavca) sa zalogodavcem može steći prava predviđena za privredne subjekte.

Založni poverilac ima prvenstvo namirenja iz založene stvari pre tzv. običnih poverilaca, što i predstavlja suštinu zaloge, a red prvenstva više založnih poverilaca na istoj stvari određuje se prema vremenu prijema zahteva za upis založnog prava u Registar. Značajno je ukazati, da onaj poverilac koji je stekao založno pravo predajom u državinu ima prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar. Uslov je, da je navedeno založno pravo zasnovano na ugovoru o zalozi u pismenoj formi, da su potpisi ugovarača overeni u sudu ili kod drugog nadležnog organa za overu potpisa. Ovde je reč o tzv. ručnoj zalozi, a teret dokazivanja trenutka predaje je na poveriocu koji se na to pravo poziva.

Osim navedenog, založno pravo koje na osnovu Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar imaju prevozilac, komisionar, otpremnik i skladištar ima prednost nad založnim pravom upisanim u Registar, ako je stečeno pre upisa. Isto važi i za poslenika u odnosu na njegovo potraživanje za rad i utrošeni materijal, i druga potraživanja proistekla iz ugovora o delu.

U slučaju da dužnik ne ispuni svoju novčanu obavezu o dospelosti založni poverilac na osnovu Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar stiče državinu na založenom predmetu, kao i pravo da celokupno potraživanje sa kamatom i troškovima namiri prodajom založenog predmeta. O nameri da započne i ostvari pravo na namirenje iz založenog predmeta, poverilac je dužan da preporučenim pismom obavesti dužnika, odnosno treće lice ako je ono zalogodavac. Takođe je obaveza poverioca da zatraži upis započinjanja postupka namirenja u Registar. Istovremeno postoji obaveza zalogodavca da predmet na kome je upisano založno pravo preda u državinu poverioca. U slučaju da zalogodavac ne želi da dobrovoljno ispuni svoju obavezu predaje založenog predmeta poveriocu, ovaj može od suda da zahteva da rešenjem odredi oduzimanje od zalogodavca predmeta zaloge, s tim što se uz zahtev podnosi overen izvod iz Registra i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra ima snagu izvršne isprave zbog čega se ceo postupak pred sudom sprovodi u skladu sa pravilima iz Zakona o izvršnom postupku.

Sama prodaja predmeta zaloge može se izvršiti po zahtevu poverioca preko suda na javnoj prodaji, ili po odluci suda to može učiniti sam poverilac, ili predmet zaloge zadržati za sebe kada se smatra namirenim do visine cene predmeta zaloge.

Vansudska prodaja može se obaviti kada istekne 30 dana od upisa početka namirenja u Registar, s tim što vansudska javna prodaja mora biti predviđena ugovorom o zalozi. Sam postupak prodaje može sprovesti poverilac lično ili ga može poveriti stručnom licu. Poverilac je u obavezi da dužnika i zalogodavca, ako je to treće lice, obavesti (preporučenim pismom) o mestu i vremenu održavanja prodaje. Predmet zaloge prodaje se po tržišnoj ceni koja važi

13

u mestu prodaje ili najbližem mestu, ako nema tržišnu vrednost u mestu prodaje, odnosno po berzanskoj ceni, ako se predmet zaloge kotira na berzi.

Po unovčenju predmeta zaloge i namirenju potraživanja poverioca eventualni višak cene se u roku od osam dana isplaćuju zalogodavcu. Zalogodavac može tužbom kod nadležnog suda osporiti pravo založnom poveriocu da se namiri vansudskim putem, s tim što je dužan da tužbu podnese u roku od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar. Podneta tužba ne sprečava postupak namirenja osim u slučaju da zalogodavac uz tužbu podnese i javnu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisan način, iz koje proizilazi da je dug isplaćen, da potraživanje ili založno pravo ne postoji ili da potraživanje nije dospelo.

Založno pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka

U postupku koji se odvija pred sudom, poverilac može obezbediti svoje novčano potraživanje prema dužniku, zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti dužnika ili trećeg lica (založni dužnik) ili na pokretnim stvarima dužnika ili trećeg lica, a na osnovu sporazuma stranaka. Mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju je upisana nepokretnost, odnosno sud na čijem se području nalazi organ koji vodi javnu knjigu u koju je upisana nepokretnost. Za postupak na pokretnim stvarima mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze pokretne stvari.

Što se tiče stvarne nadležnosti za odlučivanje o predlogu za zasnivanje založnog prava na nepokretnosti na osnovu sporazuma stranaka, nadležan je sud opšte nadležnosti, bez obzira na svojstvo stranaka, a na pokretnim stvarima, to su i trgovinski i sud opšte nadležnosti u zavisnosti od svojstva stranaka. Ukoliko su obe stranke pravna lica, privredni subjekti ili preduzetnici, tada je stvarno nadležan trgovinski sud za obezbeđenje na pokretnim stvarima.

Postupak se pokreće zajedničkim predlogom stranaka koji mora biti potpisan od strane poverioca, dužnika i založnog dužnika (ako založni dužnik nije dužnik iz obligacionog odnosa), odnosno od strane ovlašćenih lica (punomoćnici, statutarni zastupnici).

Pred sudijom pojedincem na ročištu sačinjava se zapisnik u kome se utvrđuje sporazum stranaka koji ima snagu sudskog poravnanja i koji treba da sadrži sve elemente koji će ga činiti podobnim za izvršenje. Ti elementi su: postojanje i visina novčanog potraživanja, vrsta valute i kamate, vreme dospeća obaveze, kao i saglasnost stranaka da se upisom založnog prava na nepokretnosti, odnosno na pokretnim stvarima (popisom) obezbedi novčano potraživanje poverioca. Ako je treće lice zalogodavac, ono takođe potpisuje zajednički predlog, a docnije sa strankama i zapisnik sačinjen pred sudom na ročištu. Ako se za treće lice zalogodavca pojavljuje punomoćnik on mora imati specijalno punomoćje (overeno pred sudom).

Sud ili organ koji vodi javnu knjigu, na osnovu rešenja suda pred kojim je zaključen sporazum, sprovodi upis založnog prava na nepokretnosti, odnosno sudski izvršitelj vrši popis pokretnih stvari, a upis založnog prava sprovodi Agencija. Značajno je ukazati da je neophodno da lice koje podnosi zahtev za upis založnog prava Agenciji, ili ako to čini sud, mora to da učini u skladu sa odgovarajućim formularima koje je Agencija propisala i koji se mogu naći na web sajtu Agencije. Po dospeću novčane obaveze iz sporazuma na predlog poverioca, sud će rešenjem odrediti izvršenje na nepokretnosti, odnosno na pokretnim stvarima, na kojima je zasnovano založno pravo i sam postupak izvršenja se sprovodi u skladu sa odredbama o izvršenju na nepokretnosti odnosno na pokretnim stvarima.

14

Veoma je značajno da upis založnog prava na nepokretnosti na osnovu sporazuma stranaka ima pravno dejstvo upisa rešenja o izvršenju na nepokretnosti (zabeležba rešenja o izvršenju) i to od momenta upisa založnog prava. To znači da od tog momenta poverilac stiče pravo da u izvršnom postupku namiri svoje potraživanje iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice stekne svojinu na nepokretnosti nakon izvršenog upisa založnog prava na osnovu sporazuma stranaka, a pre donošenja rešenja o izvršenju po predlogu poverioca po dospeću obaveze. Dakle, upis založnog prava sproveden na osnovu sporazuma stranaka već od tog momenta proizvodi dejstvo upisa rešenja o izvršenju.

Na pokretnim stvarima, ukoliko se pokrene izvršni postupak, ne vrši se ponovni popis, jer založno pravo dejstvuje od izvršenog popisa na osnovu sporazuma stranaka.

U ovom stručnom komentaru je dat prikaz sredstava i načina obezbeđenja novčanog potraživanja, odnosno dat je prikaz pojedinih sredstava obezbeđenja koja su istovremeno i izvršna isprava tj. na osnovu kojih poverilac može bilo sudskim ili vansudskim putem zahtevati i ostvariti namirenje svog potraživanja, bez da je prethodno vodio parnični postupak. Poseban osvrt dat je na nova rešenja (sredstva i postupak) koja su propisana zakonima kojima je uređena hipoteka i založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar, bez kritičkih osvrta na predviđena rešenja u pomenutim zakonima. Kritički osvrt na pojedine odredbe, odnosno sporna pitanja koja su se već pojavila u praksi u primeni pojedinih odredbi navedenih zakona, zaslužuju posebnu pažnju i osvrt.

Stručni komentar

POČINJE SA RADOM REGISTAR ZALOGE

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003), koji je stupio na snagu 7. juna 2003. godine, a koji je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2004. godine, stvorio je zakonske uslove za početak rada Registra založnog prava. Međutim, za početak rada ovog registra neophodno je bilo obezbediti i druge uslove, pre svega, odgovarajuću tehničku podršku informacionog sistema.

Registar zaloge predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka koja, uz svima dostupnu informaciju, omogućava veću pravnu sigurnost. Na jednostavan, brz i savremen način svima će biti dostupni podaci o upisanom založnom pravu, redosledu prvenstva u namirenju založnih poverilaca i visini obezbeđenog potraživanja.

Vođenje Registra zaloge povereno je Agenciji za privredne registre, koja već vodi Registar privrednih subjekata i Registar finansijskog lizinga.

Registar zaloge će početi sa radom 15. avgusta 2005. godine.

ZAKONSKE ODREDBE

Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, uređeno je:

• zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca,

• ugovor o zalozi - prava i obaveze ugovornih strana,

15

• upis založnog prava u registar,

• namirenje založnog poverioca,

• prestanak založnog prava.

Ugovorom o zalozi se obavezuje zalogodavac prema poveriocu da pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje, na taj način što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava - Registar zaloge.

Prava i obaveze založnog poverioca i zalogodavca se do sada nigde nisu registrovali.

U odnosu na dosadašnja zakonska rešenja, novina je u tome što konstituisanjem založnog prava zalogodavac ne gubi pravo državine na stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac ima pravo da pribira plodove, daje stvar u zakup i zaključuje druge ugovore kojima se predmet založnog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova trećim licima. Zalogodavac može preneti vlasništvo na stvari koja je predmet zaloge, a založni poverilac, koji je stekao založno pravo upisom u Registar zaloge, je obezbeđen na taj način što je njegovo pravo upisano u javni registar.

Postoji zakonska pretpostavka da su treća lica upoznata sa postojanjem založnog prava, a ukoliko bi došlo do otuđenja predmeta zaloge, pribavilac stiče svojinu pod teretom.

U Registar zaloge će se upisivati i sve druge vrste založnog prava bez predaje u državinu:

- zakonsko založno pravo države na pokretnim stvarima poreskog dužnika nastalo na osnovu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004 i 61/2005),

- sudsko založno pravo nastalo sporazumom stranaka pred sudom ili prinudnim putem u izvršnom postupku na osnovu odredaba Zakona o izvršnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004).

U Registar zaloge će se upisivati i zaloga na pravima intelektualne svojine (na žigu, patentu, dizajnu i dr.) sve do donošenja posebnih propisa kojima se bliže uređuje upis založnog prava u registrima intelektualne svojine.

Poverilac čije je založno pravo upisano u Registar zaloge može svoje potraživanje, ako ne bude izmireno o dospelosti, naplatiti pre ostalih poverilaca iz vrednosti predmeta založnog prava.

Založnim pravom se obezbeđuje novčano potraživanje i to:

• iznos glavnog duga,

• kamata,

• troškovi naplate potraživanja.

16

Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar, stvar određena po vrsti, zbir pokretnih stvari (stvari u skladištu ili prodavnici), ali i pravo potraživanja, buduća stvar ili pravo (ono koje će se pribaviti u budućnosti). Ako je predmet založnog prava bio osiguran, a dođe do njegove propasti, založno pravo se uspostavlja, po sili zakona, na potraživanju iznosa (ili naknade) osiguranja.

U Registar zaloge se neće upisivati založno pravo nastalo na hartijama od vrednosti, brodovima i vazduhoplovima, a norme ovog zakona se neće primenjivati ni na preduzeća u stečaju, jer se u slučaju stečaja nad imovinom zalogodavca na namirenje primenjuju pravila propisana zakonom kojim je uređen stečajni postupak.

Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, bilo je propisano da kod nedržavinske zaloge nastale odlukom suda, neposredno na osnovu zakona ili odlukom državnog organa u skladu sa zakonom, pravo prvenstva u namirenju potraživanja poverilac ima od momenta njenog nastanka, ako zahtev za upis podnese do 15. januara 2004. godine, a u suprotnom računaće se od dana upisa u Registar zaloge.

Kako su navedeni rokovi prošli i pre nego što je Agencija za privredne registre počela sa radom, a u cilju zaštite prava prioriteta poverilaca kod već konstituisanih zaloga, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), ostavljen je rok od 90 dana od počinjanja sa radom Registra zaloge (a to je 14. oktobar 2005. godine) za podnošenje zahteva za upis. Ukoliko se u propisanom roku podnese zahtev za upis, pravo prvenstva u namirenju potraživanja računa se od momenta konstituisanja založnog prava, i to:

1. od dana donošenja odluke suda, odnosno od sačinjavanja zapisnika o popisu i proceni (sudska zaloga),

2. od dana nastanka nedržavinske zaloge ili od dana donošenja akta državnog organa (zakonskazaloga),

3. od dana overe ugovora (ugovorna zaloga).

Ako se zahtev podnese posle 14. oktobra 2005. godine, kao momenat od kada se računa pravo prvenstva u namirenju potraživanja uzima se momenat predaje zahteva Agenciji za upis založnog prava.

Za upis u Registar zaloge plaća se naknada koja je utvrđena Uredbom o visini naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004).

Iznosi naknade su određeni u zavisnosti od visine potraživanja koje se zalogom obezbeđuje i kreću se od 400 dinara za potraživanja do 1.500 EUR do 3.000 dinara za iznose potraživanja preko 150.000 EUR.

POSTUPAK UPISA U REGISTAR ZALOGE

Zahtev za upis u Registar zaloge može tražiti državni organ (Poreska uprava u ime Republike Srbije), sud u izvršnom postupku, založni poverilac, zalogodavac, lice koje je od strane poverioca određeno da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja založnog potraživanja i punomoćnici ovih lica.

U Registar se upisuju:

17

• subjekti založnog prava - založni poverilac, dužnik, založni dužnik, lice koje je od strane poverioca određeno da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja založnog potraživanja i punomoćnici ovih lica,

• pravni osnov založnog prava,

• predmet založnog prava - stvar ili pravo,

• visina obezbeđenog potraživanja,

• dan dospelosti potraživanja.

Momenat predaje zahteva za upis, odnosno momenat prispeća zahteva upućenog poštom u Agenciju, evidentira se kao dan, čas i minut konstituisanja založnog prava na predmetu založnog potraživanja, ukoliko posebnim zakonom nije predviđeno drugačije.

Podnosilac zahteva o predatom zahtevu dobija potvrdu o predaji sa vremenom podnošenja zahteva.

Podneti zahtev će se prikazivati na sajtu Agencije uz napomenu da je podnet zahtev za upis, ali da nije obrađen.Posle obrade zahteva na sajtu se prikazuju svi relevantni podaci o založnom pravu i visini obezbeđenog potraživanja.

VRSTE UPISA U REGISTAR ZALOGE

Agenciji za privredne registre, u zavisnosti od vrste upisa koji se traži, podnosi se odgovarajući zahtev, i to za:

• upis založnog prava;

• izmenu ili dopunu podataka o upisanom založnom pravu;

• upis i brisanje zabeležbe spora;

• brisanje založnog prava iz Registra zaloge;

• izdavanje izvoda iz Registra zaloge.

Obrasci navedenih zahteva nalaziće se na internet strani Agencije za privredne registre www.apr.sr.gov.yu.

Uz zahtev za upis založnog prava se obavezno podnosi dokaz o pravnom osnovu založnog prava, i to za:

• zakonskozaložnopravo - rešenje nadležnog organa, odnosno zapisnik o popisu pokretnih stvari;

• sudsko založno pravo - sudska odluka, poravnanje, zapisnik o sporazumu ili popisu, zaključak i drugo.

• ugovorno založno pravo - ugovor.

18

Potrebno je dostaviti i dokaz o identitetu podnosioca zahteva, dokaz o identitetu založnog poverioca i založnog dužnika, izjavu zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo, kao i dokaz o uplati naknade.

JAVNOST RADA REGISTRA ZALOGE

Rad Registra zaloge je javan i podaci o upisanom založnom pravu su svima dostupni.

Ko "poseti" internet adresu Agencije moći će da izvrši uvid u red prvenstva naplate potraživanja na određenom predmetu založnog prava, visini obezbeđenog potraživanja i mogućnosti konstituisanja novog založnog prava na istoj stvari ili pravu. S obzirom da se u Registar zaloge upisuju i promene u pogledu založnog prava i stranaka, kao i započeti postupci namirenja i sudski sporovi, sva zainteresovana lica će moći da se na jednostavan, brz i jeftin način informišu o mogućnostima obezbeđenja svog potraživanja pre zaključenja ugovora o zalozi, a savesnim dužnicima biće obezbeđeno lakše dobijanje novčanih sredstava zalaganjem stvari ili prava.

Očigledno je da ustanovljavanje Registra zaloge, kao jedinstvene elektronske baze podataka, vodi većoj pravnoj sigurnosti i jednostavnoj, brzoj i savremenoj i ne mnogo skupoj usluzi. Na ovaj način će se i Srbija, u skladu sa najmodernijim tendencijama u Evropskoj uniji, priključiti brojnoj grupi zemalja koje već dugi niz godina vode ovakve registre.

19