Za našu zemlju · 2020. 12. 17. · 2 · ZA NAŠU ZEMLJU · BROJ 85 · 2020. GODINA UVOD Autori...

Autor fotografije: Branislav Mamić

TEME BROJA:

Važnost uništavanja korova primenom ekstirpatora

37

Program mera zaštite zdravlja bilja u Republici Srbiji

36

Još jedna godina je iza nas8

Smanjenje stresa kod biljaka25

Intervju Miloš Janjić

17

JER ZEML JA ZASLUŽUJE NAJBOL JE

Za našu zemljuM

ESEČ

NIK

· B

ESPL

ATAN

PRI

MER

AK ·

202

0. G

ODI

NA

· B

ROJ

96.

CIP: 338:63(497.11)ISSN 2738-0041COBISS.SR-ID 319837191

P R E G L E D

2

U V O D

Dragi prijatelji,

Ovih dana sam obilazila terene širom ove naše ravne Vojvodine, kako bih saznala šta se dešava na poljima. Skoro da nisam videla, u ovo doba godine, tako lepe njive pod strnim žitima, naročito pšenicom, divne useve uljane repice, uzorane par-cele, obran kukuruz, čiste puteve. Prosto sam uživala u toj lepoti.

Utisak godine mi je svakako taj da su svi poljoprivredni proizvođači značajno više poštovali pravovremenu primenu agrotehničkih mera, da je u veoma veli-kom procentu setva pšenice urađena u optimalnom roku, da je analiza zemljišta zaživela kao osnovna mera u poljopri-vredi.

Svaka pošast uvek donese i nešto dobro, a nama u poljoprivredi je donela prosto neku preciznost, brži tempo rada, veće poštovanje nauke i struke, bolju anali-tičnost, sve faktore koji danas mogu biti temelj za uspešnost proizvodnje. Kada to spojimo i sa dobrim cenama, onda danas

sigurno možemo biti zadovoljni godinom koja je na izmaku.

A šta želim u godini koja nas čeka svima nama? Želim da se vratimo u naše život-ne i radne tokove, jači, mudriji, iskusniji, da život slavimo svakog dana, da volimo i poštujemo jedni druge, da prirodu i životnu sredinu čuvamo za sebe i naša buduća pokolenja i da uživamo u malim stvarima jer one, kako mudriji i pametniji od mene kažu, upravo i život znače!

Puno zdravlja, uz mrvicu sreće i malo začina kao što je ljubav u godini Novoj želim Vam od srca!

Jer i mi i naša zemlja to baš, baš zaslu-žujemo!

Dizajn: Lobi KDK, Beograd

Štampa: ABM Ekonomik, Novi Sad

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteke Matice srpske, Novi Sad 338:63(497.11)

Za našu zemlju, glavni urednik Natalija Kur-jak. -2013, br.1- .-Novi Sad, Victoria Logistic , 2013- .-Ilustr.;30 cm.

Mesečnik.

ISSN 2738-0041=Za našu zemlju

COBISS.SR-ID 319837191

2 · ZA NAŠU ZEMLJU · BROJ 85 · 2020. GODINA

U V O D

Autori tekstova i saradnici

Reč urednika

Dragi prijatelji,

Proslavismo oba Božića, Nove Godi-ne, mnoge slave, i krećemo u ciklusne poslove u našoj poljoprivredi. Sledi nam n-min metoda da vidimo sa koliko azota raspolažemo, pa potom prihrana pšenice i ostalih strnih žita, pa odabir za naše nji-

ve, najboljih i najpristupačnijih rešenja za setvu soje, suncokreta, kukuruza... Neko će se opredeliti za podizanje voćnjaka, neko ga je već podigao, pa leske i borov-nice, gođi bobice i svašta nešto novo.

Danas svi vodimo računa o troškovima i uvek se pitamo kako da ih smanjimo. Uz primenu nauke i struke sve je moguće. Standardi su nešto što je, da bi ostva-rili više cene, prosto neophodno da ih imamo, a to je u stvari onaj naš ondašnji JUS, za sve one koji ga se sećaju, što nam je bilo prosto normalno jer ne može i ne sme drugačije.

Preko leđa smo svi, preturili mnoge pro-mene, organizacije, reorganizacije i to je normalno i prosto neophodno. Ali je važ-no da iz njih izađemo sa idejama kako biti bolji, racionalniji, inovativniji i kreativniji

i kako da što snažnije, uz tim i saradnike, idemo ka boljitku i budućnosti.

Sigurna sam da i Vi, dragi moji prijatelji, partneri, saradnici, samo uz primenu nauke i struke, i korišćenje, više puta pomenutih, olovke, digitrona i papira, možete ići u korak sa novim izazovima koji su ispred nas i u ovoj prestupnoj 2020. godini.

Jer stvarno mi to zaslužujemo. I zaslužu-je i ta naša zemlja!

Marketing Victoria Logistic Natalija Kurjak

Poštovani čitaoci,Obzirom da je saradnja jedna od osnovnih smernica našeg tima — pozi-vamo Vas da nam pošaljete komen-tare, sugestije, pitanja i predloge šta biste još voleli da pročitate u narednom broju.

[email protected]

021 4895 470

SadržajQQ Pregled

3 Osvrt na tržišna kretanja u Srbiji u 2019. godini

4 Nove investicije u Luci Bačka Palanka5 Zajedničkom vizijom do uspeha –

pridružite se Donau soja udruženju

6 Opstanak pčela u Srbiji ugrožen7 Pčele kao indikator zdrave životne sredine8 Svetska berzanska kretanja

QQ Zrno po zrno

9 Centar izuzetnih vrednosti za leguminoze

QQ Prozor u svet

11 Napravili protein od vazduha, koštaće kao soja

12 Kuća u stakleniku, a u kući gaje povrće

QQ Zadrugarstvo

13 Još jedna uspešna godina za zadrugarstvo u Vojvodini

QQ Poljoprivreda u fokusu

14 Poljoprivreda u fokusu

QQ Intervju

15 Dr Božo Dalmacija

QQ Znanjem do uspeha

20 Đubrenje jarih useva21 Stonoge22 Štetočine u proizvodnji rasada

QQ Iz ugla stručnjaka

24 Rezultati u proizvodnji pšenice29 Metod savetodavnog rada prilikom

uvođenja proizvođača u ekološke sisteme proizvodnje

2 · ZA NAŠU ZEMLJU · BROJ 85 · 2020. GODINA

U V O D

Autori tekstova i saradnici

Reč urednika

Dragi prijatelji,

Proslavismo oba Božića, Nove Godi-ne, mnoge slave, i krećemo u ciklusne poslove u našoj poljoprivredi. Sledi nam n-min metoda da vidimo sa koliko azota raspolažemo, pa potom prihrana pšenice i ostalih strnih žita, pa odabir za naše nji-

ve, najboljih i najpristupačnijih rešenja za setvu soje, suncokreta, kukuruza... Neko će se opredeliti za podizanje voćnjaka, neko ga je već podigao, pa leske i borov-nice, gođi bobice i svašta nešto novo.

Danas svi vodimo računa o troškovima i uvek se pitamo kako da ih smanjimo. Uz primenu nauke i struke sve je moguće. Standardi su nešto što je, da bi ostva-rili više cene, prosto neophodno da ih imamo, a to je u stvari onaj naš ondašnji JUS, za sve one koji ga se sećaju, što nam je bilo prosto normalno jer ne može i ne sme drugačije.

Preko leđa smo svi, preturili mnoge pro-mene, organizacije, reorganizacije i to je normalno i prosto neophodno. Ali je važ-no da iz njih izađemo sa idejama kako biti bolji, racionalniji, inovativniji i kreativniji

i kako da što snažnije, uz tim i saradnike, idemo ka boljitku i budućnosti.

Sigurna sam da i Vi, dragi moji prijatelji, partneri, saradnici, samo uz primenu nauke i struke, i korišćenje, više puta pomenutih, olovke, digitrona i papira, možete ići u korak sa novim izazovima koji su ispred nas i u ovoj prestupnoj 2020. godini.

Jer stvarno mi to zaslužujemo. I zaslužu-je i ta naša zemlja!

Marketing Victoria Logistic Natalija Kurjak

Poštovani čitaoci,Obzirom da je saradnja jedna od osnovnih smernica našeg tima — pozi-vamo Vas da nam pošaljete komen-tare, sugestije, pitanja i predloge šta biste još voleli da pročitate u narednom broju.

[email protected]

021 4895 470

SadržajQQ Pregled

3 Osvrt na tržišna kretanja u Srbiji u 2019. godini

4 Nove investicije u Luci Bačka Palanka5 Zajedničkom vizijom do uspeha –

pridružite se Donau soja udruženju

6 Opstanak pčela u Srbiji ugrožen7 Pčele kao indikator zdrave životne sredine8 Svetska berzanska kretanja

QQ Zrno po zrno

9 Centar izuzetnih vrednosti za leguminoze

QQ Prozor u svet

11 Napravili protein od vazduha, koštaće kao soja

12 Kuća u stakleniku, a u kući gaje povrće

QQ Zadrugarstvo

13 Još jedna uspešna godina za zadrugarstvo u Vojvodini

QQ Poljoprivreda u fokusu

14 Poljoprivreda u fokusu

QQ Intervju

15 Dr Božo Dalmacija

QQ Znanjem do uspeha

20 Đubrenje jarih useva21 Stonoge22 Štetočine u proizvodnji rasada

QQ Iz ugla stručnjaka

24 Rezultati u proizvodnji pšenice29 Metod savetodavnog rada prilikom

uvođenja proizvođača u ekološke sisteme proizvodnje

Reč urednika

Sadržaj PREGLED3 FADN u Republici Srbiji4 Prognoza vremena5 Leguminoze - osnovni izvor proteina biljnog

porekla7 Agrar u doba pandemije8 Još jedna godina je iza nas12 Trendovi na evopskom tržištu13 Svetska berzanska kretanja

PROZOR U SVET14 Senzori na biljkama smanjuju navodnjava-

nje za četvrtinu

ZADRUGARSTVO15 Zadrugarstvo u Vojvodini u 2020. godini

POLJOPRIVREDA U FOKUSU16 Poljoprivreda u fokusu

INTERVJU19 Miloš Janjić

PREDSTAVLJAMO20 20 godina sa Vama22 JOHN DEERE teški traktori čuvene 8R/RT/

RX serije, dobijaju dosledne naslednike!24 Pametna zaštita bilja u 2020.godini25 Smanjenje stresa kod biljaka 26 Zaštita voćnjaka tokom zime

ZNANJEM DO USPEHA27 Analiza zemljišta29 Crna bakteriozna pegavost oraha30 Integralna zaštita bilja (IPM) u poljoprivred-

noj proizvodnji

IZ UGLA STRUČNJAKA32 Odlike proizvodne 2019/2020. godine u

zaštiti bilja iz ugla PIS-a u ratarsko povrtar-skim usevima

36 Program mera zaštite zdravlja bilja Repu-blike Srbije

37 Važnost uništavanja korova primenom ekstirpatora

Autori tekstova i saradniciMarketing Victoria Logistic Natalija Kurjak

Poštovani čitaoci,Obzirom da je saradnja jedna od osnovnih smernica našeg tima — pozivamo Vas da nam pošaljete komentare, sugestije, pitanja i predloge šta biste još voleli da pročitate u narednom broju.

[email protected]

021 4895 470

ZA NAŠU ZEMLJU · 2020. GODINA · BROJ 96 3

P R E G L E DStručna podrška: Ljiljana Maletić, dipl.ecc, PSS Zrenjanin

Nakon sprovođenja četvorogodišnjeg pro-jekta Evropske Unije, Ministarstvo poljopri-vrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, priprema, organizuje i sprovodi funkcionisanje Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji – FADN. Ovo podrazume-va višegodišnje planiranje i koordinaciju rada velikog broja učesnika uz podršku određenih institucija na različitim nivoima.

Na osnovu postojećih uslova u periodu od 2011.godine uspo-stavljena je sledeća organi-zaciona struktura Sistema računovodstvenih podataka

na poljoprivrednim gazdinstvima u Repu-blici Srbiji (FADN) koju čine:

� Nacionalni odbor za praćenje FADN sistema;

� Nacionalno telo za organizaciju i spro-vođenje FADN istraživanja;

� Regionalna koordinaciona tela (Po-krajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Institut za primenu nauke u poljoprivredi);

� Kancelarije za prikupljanje računo-vodstvenih podataka (Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine i Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije).

� Republička organizacija nadležna za poslove statistike;

� Poljoprivredna gazdinstva (FADN gazdinstva).

Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, propisano je da ministar nadle-žan za poslove poljoprivrede rešenjem osniva posebnu radnu grupu (Nacionalni odbor za FADN sistem). Nacionalni odbor obrazovan je 25. avgusta 2017.godine i u njegovom sastavu se nalaze relevantni stručni učesnici od važnosti za FADN kao

i svi predstavnici institucija uključenih u funkcionisanje FADN sistema u Republici Srbiji.

Treba naglasiti da je veoma važna sarad-nja i sa Naučno–obrazovnim ustanovama (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Eko-nomski fakultet u Subotici).

Ministarstvo poljoprivrede izrađuje Nacionalni plan za funkcionisanje FADN sistema za period od pet godina i on sadrži način unapređenja FADN sistema, aktivnosti učesnika i institucija, njihove međusobne veze, rokove i aktivnosti koje treba sprovesti.

Funkcionisanje FADN sistema u Republici Srbiji uređuje Pravilnik o organizaciji i poslovima učesnika u funkcionisanju sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima koja uče-stvuju u FADN sistemu (Službeni glasnik RS br. 37/2017). Ovim Pravilnikom se propisuje metodologija, način i rokovi prikupljanja podataka, način i uslovi kori-šćenja podataka kao i potrebni obrasci.

Plan za izbor poljoprivrednih gazdin-stava koja će se pratiti, donosi se za

svaku kalendarsku godinu najkasnije do 31. oktobra tekuće za narednu godinu. On se zasniva na podacima iz zvaničnog statističkog registra koji sadrži podatke prikupljene u popisu poljoprivrede iz 2012.godine kao i na osnovu Istraživanja o strukturi PG koja se sprovode svake treće godine.

Plan mora da definiše:

• FADN regione

• Prag ekonomske veličine

• Tipove poljoprivrednih gazdinstava

• Broj gazdinstava za FADN istraživanje.

FADN u Republici Srbiji

4 ZA NAŠU ZEMLJU · 2020. GODINA · BROJ 96

P R E G L E D Stručna podrška: Ljiljana Maletić, dipl.ecc, PSS Zrenjanin

U Republici Srbiji su definisana dva FADN regiona, Srbija-sever i Srbija--jug. Donji prag ekonomske veličine gazdinstva je 4.000 evra. Po popisu poljoprivrede iz 2012.godine, u Srbiji je bilo 631.552 poljoprivrednih gazdinstava. Od tog broja 203.665 poljoprivrednih gazdinstava prelazi donju granicu ekonomske veličine od 4.000 evra i ona predstavljaju polje FADN istraživanja.

Tipologija gazdinstava je precizno de-finisana uredbom (EZ) broj 220/2015.

Klasifikacija PG prema tipu poljopri-vredne proizvodnje obuhvata gazdin-stva specijalizovana za ratarske useve, hortikulturu, višegodišnje zasade, stoku koja se napasa, uzgoj svinja i živine, mešovita biljna proizvodnja, mešovita stočarska proizvodnja, mešovita biljna i stočarska proizvodnja i nerazvrstana PG.

Broj gazdinstava se povećava iz godine u godinu sa ciljem da se dostigne 2.000 gazdinstava koja će biti uključena u FADN sistem.

Reprezentativnost uzorka se obezbeđuje kada se pokrije 90% od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina, 90% ukupnih uslovnih grla stoke i 90% poljoprivredne proi-zvodnje. Rezultati FADN istraživanja se redovno objavljuju u Zelenoj knji-zi koju izrađuje Ministarstvo poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Prognoza vremenaZa period od 21. decembra 2020.

do 10. januara 2021. sa verovatnoćama.

Datum izrade prognoze: 15.12.2020.

Period

Odstupanje srednje sed-modnevne temperature, minimalne i maksimalne

temperature

Verovat-noća

Minimalna temperatura

Maksimalna temperatura

Odstupanje sedmodnev-ne sume padavina

Verovat-noća

Sedmodnevne sume padavina

(°C) (%) (°C) (°C) (mm) (%) (mm)

21.12.2020. do 27.12.2020

U celoj Srbiji iznad višegodišnjeg proseka 80

Od 0 do 5,

krajem perioda do -3 do 1.

Između 1000 m i 1600 m nadmorske visine od -9 do -2.

Od 5 do 11,

krajem perioda od 3 do 8.

Između 1000 m i 1600 m nadmorske

visine od 1 do 7,

krajem perioda od -3 do 4.

U Timočkoj Krajini u granicama

višegodišnjeg proseka50-60

Od 5 mm do 10 mm,

u brdovito-planinskim predelima lokalno i

do 30 mm.

U većem delu Srbije u granicama

višegodišnjeg proseka40

Na severu Vojvodine, u Šumadiji i

Zapadnoj Srbiji iznad višegodišnjeg proseka

50

28.12.2020. do 03.01.2020.



Od -2 do 2,

na zapadu i severu Srbije i do -5.


Od 1 do 6,

na jugu Srbije i do 10.

Između 1000 m i 1600 m nadmorske

visine od 0 do 6.

Na jugoistoku Srbije iznad višegodišnjeg

proseka50

Od 10 mm do 20 mm,


do 30 mm.

U Banatu, Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji iznad


U većem delu Srbije iznad višegodišnjeg

proseka60-70

04.01.2021. do 10.01.2021.

U celoj Srbiji ispod višegodišnjeg proseka 50-60

Od -8 do -1,


Od -2 do 3,

na zapadu i jugu Srbije i do 5.

Između 1000 m i 1600 m nadmorske visine od -4 do 2.

Na jugu Banata, u Istočnoj i Jugozapadnoj

Srbiji u granicama višegodišnjeg proseka

50-60

Od 5 mm do 15 mm,


do 35 mm.




P R E G L E DStručna podrška: Odeljenja za krmno bilje i soju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Globalni porast stanovništva, a još više njegova urbanizacija, veća potražnja za zdravstveno bezbednom hranom i energi-jom sa jedne strane, i promene klime i sa njima povezani biotski i abiotski stres sa druge strane, nameću nove izazove pred savremenu poljoprivrednu proizvodnju.

Iz tog razloga se u najrazvijenijim poljoprivrednim zemljama Evrope primenjuje koncept multifunkcionalne poljoprivrede koja obezbeđuje visok prinos uz niže troškove proizvodnje

i poboljšava kvalitet života u ruralnim sredinama, doprinosi očuvanju biodiver-ziteta i životne sredine.

Upravo sa ekološkog, socijalnog i ekonomskog aspekta, leguminoze su, kao osnovni izvori proteina biljnog porekla, strateški značajne za održivu poljoprivredu.

Ovo su prepoznali naučni timovi Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koji su se spontano udružili radi zajed-ničkog učešća u međunarodnom projektu EUCLEG – „Breeding forage and grain legumes to increase EU’s and China’s protein self sufficiency“ iz poziva Hori-zon 2020. Koordinator projekta je vodeći francuski Nacionalni institut za agronom-ska istraživanja (INRAe).

EUCLEG – projekat za ponos

Strateški cilj projekta EUCLEG je sma-njenje zavisnosti Evrope i Kine od uvoza proteina biljnog porekla, razvojem efika-snih strategija oplemenjivanja ekonom-ski najvažnijih leguminoza za ljudsku i životinjsku ishranu.

Projekat se bavi poboljšanjem diverzifi-kacije najznačajnijih leguminoza (lucerka, crvena detelina, stočni grašak, bob i soja), povećanjem produktivnosti i stabilnosti prinosa kao i kvaliteta proteina u krmi i zrnu. Ostvarenje glavnog cilja odvija se

kroz više projektnih paketa i zadataka, a srpski istraživački timovi su najvećim delom uključeni u aktivnosti vezane za fenotipsku i genotipsku karakterizaciju i evaluaciju leguminoza, analizu genetičke arhitekture agronomskih i kvalitativnih osobina, kao i diseminaciju ostvarenih

rezultata i transfer znanja do krajnjih korisnika.

EUCLEG projekat predstavlja jedinstve-nu priliku i pionirski korak u testiranju najvažnijih leguminoza u različitim agro-ekološkim uslovima, od mediteranske,

Leguminoze - osnovni izvor proteina biljnog porekla

Slika 1. Ogled sa 400 akcesija lucerke (2018-2020.)

Slika 2. Ogled sa 240 akcesija stočnog graška u 2019. i 2020. godini


P R E G L E D Stručna podrška: Odeljenja za krmno bilje i soju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

kontinentalne klime pa sve do hladnog nordijskog pojasa.

Projekat se odvija na dva kontinenta učešćem 38 elitnih naučnih institucija iz Evrope (26) i Kine (12). Evropski partneri su državne institucije ali i privatne selek-cione kuće, od porodičnih do multinacio-nalnih kompanija.

U konzorcijumu iz Srbije učestvuju na-učne ustanove koje su specijalizovane za oplemenjivanje krmnih biljaka – Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Institut za krmno bilje Kruševac. Veliki doprinos srpskih institucija ogleda se u obezbeđenju genetičkog materijala i lokaliteta za ispitivanje više stotina do-maćih i stranih sorti svih pet leguminoza.

Od 2017. godine, kada je projekat za-počet, ostvareni su značajni rezultati koji su prezentovani na međunarodnim i nacionalnim konferencijama i publikovani u međunarodnim časopisima.

Projekat EUCLEG predstavlja jedinstvenu priliku za unapređenje programa ople-

za budućnost istraživanja u ovoj naučnoj oblasti u Srbiji.

Pored toga, učešće srpskih istraživača u projektu svetskih razmera, kao što je EUCLEG, posebno je značajno za unapre-đenje integracije srpske nauke u Evropski istraživački prostor (ERA).

menjivanja jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza, povećanje nivoa znanja o primeni metoda biotehnologije, kao i statističke obrade podataka. Realizacija projekta doprinosi većoj vidljivosti istra-živačke zajednice koja se bavi legumino-zama u Srbiji, ali će uspešnost u ostvare-nju ciljeva projekta biti od ključne uloge

lucerka

crvena detelina

grašak

pasulj

soja

Slika 3. 360 genotipova soje je testirano u toku 2018. i 2019. godine


P R E G L E DStručna podrška: Privredna komora Vojvodine

Statistika pokazuje da je u prvih deset meseci ukupna vrednost agrarne spolj-notrgovinske robne razmene Vojvodine iznosila 1, 9 milijardi evra i veća je za 12,9 % u odnosu na prethodnu godinu. Ostvareno je međugodišnje povećanje izvoza za 10,3 % kao i uvoza za 19,5 %.

Za prvih deset meseci trend učešća izvoza agrarnih pro-izvoda je u porastu – naime izvoz agrarnih proizvoda čini preko jedne četvrtine

ukupnog vojvođanskog izvoza. Za pr-vih deset meseci izvezeno je 804 vrste agrarnih proizvoda u 104 zemlje.

Najnoviji trendovi u agraru, tradicio-nalno su svake godine bili predstavlja-ni na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Ove godine je zbog pandemije, sajam prvi put održan u online for-matu ali je važno prisustvovati ovom događaju i u takvoj formi, ističe sekre-tar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, Mladen Petković.

Privredna komora podržala je od starta ideju da se sajam održi u onlajn formatu jer je to prilika da poljopri-vrednici, ali i struka, razmene mišlje-nja i iskustva u novonastaloj situaciji.

Privredna komora Vojvodine organizo-vala je 16. novembra onlajn konferen-ciju „Vinarstvo i vinogradarstvo kao privredni potencijal u Srbiji, na kom su kao domaćini ugostili predstavnike Saveza vinara Srbije, predstavnike vinarija i učesnike onlajn konferencije koji su razmenili mišljenja o trenut-nom stanju u ovoj oblasti.

Tom prilikom sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Mladen Petković je naglasio da je Privredna komora Vojvodine na usluzi privrednicima i istakao da je ova konferencija uvrštena u kalendar sajamskih manifestacija.

“Poljoprivreda je u doba pandemije odgovorila na najbolji mogući način i spasila srpsku privredu od većih gubitaka” , istakao je Petković. Iz tog razloga ona i zaslužuje lidersku pozi-ciju na privrednoj mapi Srbije.

Udruženje poljoprivrede Privredne komore Vojvodine nastojaće da u narednom periodu u značajnijoj meri zastupa interese poljoprivrednika i prerađivača poljoprivrednih proizvoda.

Agrar u doba pandemije


P R E G L E D

Uskoro se završava i ova, veoma neobična, pandemijska, 2020. godina. Sve sfere živo-ta, rada i privređivanja imale su značajne specifičnosti funkcionisanja, organizovanja i poslovanja. Kao i u drugim oblastima pri-vrede, tako je rad u ovakvim okolnostima uticao i na poslove u poljoprivredi.

Svoj osvrt na godinu koja je iza nas za bilten „Za našu ze-mlju“ dali su naši saradnici iz različitih oblasti poslovanja u poljoprivredi.

� Aleksandra Bundalo, msc, urednica u RTV Vojvodina

Poljoprivredu u Republici Srbiji u godini na izmaku, obeležila je proizvodnja u uslovima pandemije virusa korona ali i specifičnih agroekoloških uslova koji su uticali na gajenje pojedinih biljnih vrsta. Poljoprivrednici su sve važne agroteh-ničke operacije, predsetvenu pripremu i setvu jarih useva obavljali u vanrednim uslovima uz poštovanje policijskog sata i poštujući mere Vlade Srbije.

U tim okolnostima dobra je bila odlu-ka Ministarstva poljoprivrede da kroz elektronske platforme proizvođači dobiju dozvole za rad u polju, višegodišnjim za-sadima i pčelinjacima. Stoga je prolećna setva obavljena na vreme u optimalnim agrotehničkim rokovima uz značajno poštovanje tehnologije proizvodnje po pravilima nauke i struke.

Zbog zatvaranja zelenih pijaca u vreme pandemije, bilo je problema kod plasmana poljoprivrednih proizvoda, a najveći gubi-tak su pretrpeli povrtari. U novim okol-nostima, pojedini proizvođači su prešli na nove vidove poslovanja, na on line prodaju preko društvenih mreža, fejsbuka, insta-grama, kao i prodaju agrarnih proizvoda sa „praga“ i putem kućnih dostava.

Početkom aprila instalirana je digitalna platforma E–pijaca od strane resornog

Ministarstva, koja je omogućila da se putem tog servisa, obavlja trgovina po-ljoprivrednim proizvodima u Srbiji. Samo prvog dana otvaranja platforme, registro-van je 771 proizvođač hrane, a procena je da je broj posetilaca servisa E-pijaca tog dana iznosio gotovo 19.000.

Pomoć poljoprivredi Srbije, radi saniranja posledica pandemije u poslovanju poljo-privrednika, stigla je u aprilu Uredbama Vlade Srbije, u vrednosti do 2,6 milijardi dinara. Jedan deo pomoći se odnosio na novčanu pomoć poljoprivrednicima, a drugi na finansijsku podršku poljo-privrednim gazdinstvima, kroz olakšan pristup korišćenju kredita.

Postignuti rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji, ostvareni su prevashodno naporima vrednih poljoprivrednika ali i ključnim reakcijama nadležnih državnih institucija zbog čega je agrarni sektor u Republici Srbiji u poređenju sa drugim privrednim granama pretrpeo najma-nje posledice u ekonomskom pogledu. Poljoprivreda je pokazala svoju vitalnost i elastičnost i u nepredvidivim okolnostima izazvanih pandemijom korona virusa.

Moja poruka poljoprivrednim proi-zvođačima bi bila da ulože napore za

primenu pune agrotehnike u proizvodnji, a nadležnim institucijama da ubrzaju isplatu zaostalih subvencija i podsticaja po osnovu Uredbe o raspodeli podsti-caja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sredstva predviđena budžetom od preko 41 milijardu dinara subvencija za poljopri-vredu za 2021.godinu, treba raspodeliti sektorski, da poljoprivreda i u narednoj godini ostvari još bolje rezultate, kako bi se realizovala očekivanja da učešće agra-ra u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije (BDP) bude veće od 9 %.

� Dr Jan Turan, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Treba napomenuti da subvencije od države i EU fondova (IPARD) kasne, što direktno ima za posledicu smanjen plasman mehanizacije na tržištu u ovoj godini. U padu je bio i promet polovnom mehanizacijom i rezervnim delovima zbog neodržavanja tradicionalnih vašara (Ruma, Topola, Temerin, Debeljača,..). Uočeno je da je snabdevanje rezervnim delovima pokazivalo prve naznake pro-longiranja rokova plaćanja i isporuke.

Proletnji poljoprivredni radovi protekli su bez većih poteškoća počev od predse-

Još jedna godina je iza nas


P R E G L E D

tvene pripreme, same setve, prihrane i zaštite i nege useva.

Sama žetva strnina je imala svoju ustalje-nu dinamiku bez uočenih većih problema u njenoj realizaciji.

Jesen 2020. godine bila je vlažnija sa više padavina u odnosu na prosečne godine, što se direktno odrazilo na samu eksploataciju korištene mehanizacije, povećanu potrošnju goriva i smanjene učinke u osnovnoj obradi, predsetvenoj pripremi i setvi ozimih useva.

Vlažnost zrna kukuruza je uglavnom bila preko granice SRPS kvaliteta (14%) tako da su ove sezone do izražaja došli prijemni centri koji raspolažu sa moguć-nošću uslužnog sušenja.

Na sekundarnim prijemnim centrima primećen je, u par slučajeva, povišen udeo loma zrna kukuruza (preko 5%), što je posledica neadekvatne manipulacije sa merkantilom u žetvi, kako na primarnom prijemu i tako i na manipulaciji.

Površine predviđena za zimsko oranje biće do kraja godine uzorane, tako da se očekuje mirno proleće 2021. godine.

Ono što je veoma specifično za ovu godinu je da sve više dolazi do izražaja potražnja za pružanjem usluga mehani-zacije.

U narednim mesecima poljoprivrednim proizvođačima predstoji zimski remont i priprema mehanizacije za proletnju se-

tvu, koju bi morali kvalitetno da realizuju. Sigurno je da će ostvarena cena kukuru-za i soje, pa i suncokreta, biti podstrekač za setvu ovih useva na većim površinama za novu sezonu 2021.godine.

� Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS)

Godina 2020. će se pamtiti po tome što je ponovo pokazala koliki je značaj samo-dovoljnosti u proizvodnji hrane, i godina u kojoj je sektor prehrambene industrije pokazao visok stepen sposobnosti da odgovori potrebama novih uslova rada i privređivanja.

Od uvođenja vanrednog stanja na terito-riji Republike Srbije, došlo je do povećane potražnje za osnovnim životnim namirni-cama u zemlji i inostranstvu, a proizvod-nja i snabdevanje su porasli u skladu sa tim. Problemi koji su se javljali su bili, pre svega, u distribuciji proizvoda od fabrika do krajnjih potrošača, u organizaciji i realizaciji proizvodnje, transporta siro-vina i repro materijala, a prevaziđeni su dobrom organizacijom, pravovremenim i adekvatnim potezima privrede i dobro ciljanim merama Vlade RS.

Najveći rast proizvodnje zabeležen je kod proizvodnje brašna i rafinisanog ulja, po-većana je i proizvodnja šećera, konditor-skih proizvoda, mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića, kao i dečije hrane, dok se pad proizvodnje značaj-no osetio u industriji piva. Dok su neke kompanije imale povećan obim posla i zapošljavale nove radnike, druge su imale značajan pad obima poslovanja, suočava-le su se sa problemom plaćanja obaveza, i na žalost otpuštale su svoje radnike.

Sektor primarne poljoprivredne proi-zvodnje je dao dobre prosečne rezultate u svim oblastima, a godina je bila speci-fična i po zabeleženim izuzetno visokim cenama maline u vreme otkupa.

Posebno je zanimljiva činjenica da je ove godine poraslo interesovanje za korišće-nje solarne energije, koja je pre svega uslovljena značajnijim padom cena ovih tehnologija. Sve intenzivniji razvoj novih

tehnologija i rešenja, uz ekstremno brz razvoj digitalizacije i novih IK (internet i komunikacije) tehnologija, otvorile su prostor za dodatno usavršavanje posto-jećih i kreiranje novih rešenja u proi-zvodnim procesima kao i u marketingu i prodaji poljoprivrednih proizvoda.

Otkazani su svi sajmovi u zemlji i ino-stranstvu kao i značajan broj lokalnih manifestacija koje su od neprocenjivog značaja za male proizvođače, koji su ovu godinu prošli sa veoma velikim gubicima. Blokada HoReCa sektora (hoteli, restora-ni, kafići), ostavila je značajne posledice ne samo na male već i na velike proizvo-đače.

U ovoj godini se mora pohvaliti država koja je intenzivno pratila potrebe privre-de i koja je i adekvatnim merama uspela da ublaži negativne posledice pandemije.

Svakako da je danas više nego jasno da bez modernizacije i savremenih tehnolo-gija neće biti moguć opstanak, a kamoli dalji rast i razvoj sektora poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i da treba jača i intenzivnija i interaktivnija komuni-kacija između države i privrede.

� Damir Varga, dipl.inž, direktor Poljoprivredno stručne službe Subotica

Godinu koja je na izmaku, građani Srbije, kao i uostalom celog sveta, neće pam-titi po dobrom zbog pandemije corona virusa. Kada je reč o primarnoj poljopri-vrednoj proizvodnji, zbog specifičnog ka-raktera rada u ovoj oblasti koji obuhvata najvećim delom rad na otvorenom i manji broj radnika u bliskom kontaktu, mere za sprečavanje širenja virusa nisu imale izražen uticaj na proizvodne procese.

Početak godine obeležila su tradicionalna zimska predavanja koja su održana pre-ma planu u naseljenim mestima opštine, realizovana je uobičajena N-min analiza i prihrana ozimih useva.

Vanredno stanje u zemlji i donete mere za sprečavanje širenja virusa, uticali su da se i savetodavni rad morao prilago-diti novonastaloj situaciji. U periodu od druge polovine marta pa do početka


P R E G L E D

juna, meseca u vreme najintenzivnijih radova kada je i najizraženija potreba poljoprivrednih proizvođača za saveti-ma, savetodavci su uglavnom radili od kuće, odnosno na terenu. Kontakti sa proizvođačima održavani su neposredno, izlaskom na parcelu po pozivu proizvo-đača, ili samostalnim obilaskom parcela proizvođača. Saveti su davani i telefo-nom, a zahvaljujući lokalnim medijima na nedeljnom nivou je praćeno stanje useva i davane su potrebne preporuke za negu useva.

Radovi na oglednom polju i izvođenje ogleda odvijali su se nesmetano i na vre-me, pre svega zahvaljujući tome što PSS Subotica poseduje sopstvenu mehaniza-ciju.

Dani polja strnih žita organizovani su nakon popuštanja mera, ali isključivo na parceli i tokom dva dana kako bi se izbe-glo istovremeno okupljanje većeg broja ljudi na jednom mestu. Dani polja jesenjih useva nisu mogli biti organizovani, ali su savetodavci u grupama do 5 proizvođača realizovali nekoliko radionica.

Pomoć poljoprivrednim proizvođačima za apliciranje na razne konkurse odvija-la se nesmetano tokom cele godine, uz poštovanje propisanih mera i zakazivanje pojedinačnih termina proizvođačima, kako bi se izbeglo istovremeno okuplja-nje većeg broja osoba u zatvorenom prostoru. Tokom druge polovine jula i prve polovine avgusta izvršeno je i uzor-kovanje zemljišta, radi vršenja osnovnih agrohemijskih analiza.

Savetodavni rad sa poljoprivrednicima odvijao se u uslovima nastojanja da se neophodni kontakti svedu na minimum ali da pri tome oni ne budu uskraćeni za savete i informacije, uz istovremeno nastojanje da se zaštiti zdravlje kako zaposlenih, tako i zdravlje samih proizvo-đača i njihovih ukućana.

Na terenu severne Bačke pre svega zbog sprovođenja agrohehičkih mera uz kli-matski povoljne vremenske uslove tokom godine, može se reći da su svi zadovoljni ostvarenim proizvodnim i finansijskim rezultatima u 2020. godini.

Na kraju ipak treba istaći da je potreban i dalje veliki oprez uz pridržavanje svih propisanih mera.

� Goran Alimpić, komercijalni menadžer, Mineral pro Beograd

U poljoprivredi kažemo da svake godine krećemo u prvi razred, pa se tako može reći da ova izreka važi i za 2020.godinu.

I pored specifičnih vremenskih prilika (nedostatak padavina u proleće, duži su-šni periodi, toplotni udari) ipak je na kraju to bila dobra godina.

Ono što je karakteriše je svakako veća pažnja poljoprivrednika prema zemljištu na kojem se proizvode gajene biljke, kao i prema zahtevima biljke za hranivima, mineralima, makro i mikro elementima.

Proizvođači su daleko veću pažnju posvetili plodnosti i pripremi zemlji-šta. Uočljiva je bila veća primena kako rasutog tako i peletiranog stajnjaka, mera popravke zemljišta u vidu kalcifika-cije, i to se sve dešavalo više u ruralnim sredinama, zatim zaoravanje žetvenih ostataka, te stoga gotovo da se nisu vide-le zapaljene njive.

Svest da je zemljište živ organizam koji treba čuvati je sve prisutnija.

Sve više poljoprivrednih proizvođača govori o ishrani bilja, a ne o tome koliko su “bacili đubreta”.

Pored unošenja u zemljište makro eleme-nata (N,P,K) primenom klasičnih, osnov-nih mineralnih đubriva, poljoprivredni proizvođači sve više primenjuju i neop-hodne mikroelemente (Zn, Mo, Mn, B,...), aminokiseline, regulatore rasta i druge preparate pri tretmanu gajenih biljaka.

Primetno je da proizvođači na svojim par-celama sami vrše oglede, primenom više proizvoda različitih proizvođača, a svoja iskustva dele između sebe i primenjuju one koji im u njihovim uslovima daju najbolje rezultate.

U ovoj godini bih istakao očiglednu potrebu poljoprivrednih proizvođača, da gajene biljke što bolje „pripreme“ da bi

joj se omogućilo da što snažnija iznese svoj potencijal prinosa, uprkos stresnim uslovima kroz koje tokom vegetacije može proći.

Svest kod proizvođača da biljci dajemo sve što joj može pomoći da što snažni-ja i otpornija donese željeni rod, a da primena pesticida bude preventivna i ciljana mera, je sve prisutnija, što i jeste cilj struke.

� Senka Mišković, dipl.inž. zaštite bilja, PSS Sremska Mitrovica

Početak ove, za poljoprivredu Srema jed-ne od boljih poljoprivrednih godina, nije obećavao, jer je bio evidentan nedostatak padavina od kraja oktobra 2019. godine pa sve do januara 2020. godine, što je dovelo do sporog i razvučenog perioda nicanja ozimih useva. Od početka febru-ara do početka marta meseca počele su obilnije padavine. Količina padavina u tih mesec dana uspela je donekle da nadoknadi nedostatak vlage iz zimskog perioda.

U vreme setve jarih useva nastupa period bez padavina. Do treće dekade maja use-vi strnih žita ne obećavaju neki značajnije bolji prinos, ali iskusne kolege su govorile da još uvek nije kasno i da priroda često zna da “iznenadi”. I priroda nas je izne-nadila i to prijatno. Iako su meteorolozi predviđali najtoplije i najsuvlje leto ikada do sada, priroda nam je ipak „dala“ jednu prosečnu godinu.


P R E G L E D

Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, leto 2020. godine je sa srednjom temperaturom vazduha bilo malo iznad proseka, a sa količinom padavina drugo ikada najkišnije leto u Sremu za poslednjih 70 godina. Sve ovo je uticalo na to da su prinosi gotovo svih poljoprivrednih useva bili iznad proseka.

Obzirom da je bio puno padavina, korovi su stalno nicali. Poljoprivredni proizvođači su uspeli da se izbore sa korovima, a ono malo što ih je preostalo, nije uticalo na pri-nos. Najveći problem su imali proizvođači voća i povrća na kraju proizvodne godine.

Pred samu berbu došlo je do masov-ne pojave stenica prvenstveno zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). Najveće štete od stenica su bile u fazi zrenja plodova, a njihovo suzbijanje je tada otežano. Insekticidi se mogu kori-stiti od doletanja imaga do faze početka zrenja uz obavezno poštovanje karence.

Zbog veće količine padavina setva ozimih strnih žita je završena krajem novem-bra meseca. Na posejanim parcelama je primećena veća aktivnost glodara. Pre-poruke proizvođačima strnih žita su da obiđu svoje useve i ukoliko primete 10-50 aktivnih rupa poljskog miša i 10-500 aktivnih rupa voluharice izvrše suzbijanje registrovanim mamcima.

U nadi da će nam se ponoviti ovakva pro-izvodna godina, sretne Božićne i Novogo-

dišnje praznike želi kolektiv PSS Sremska Mitrovica.

� Radmila Vučinić, vlasnik, CMS Consalting

Kažu da se čovek uči dok je živ. Godina za nama naučila nas je puno toga, ukazala takođe na nedostatke i potrebe unapre-đenja kanala prodaje i samog tržišta.

Iako su od samog početka uslovi za proi-zvodnju bili specifični i otežani, možemo reći da se većina poljoprivrednika ipak dobro snašla u novonastalim uslovima. Sa druge strane da li je podrška poljopri-vrednicima bila adekvatna i pravovreme-na o tome bi se dalo diskutovati. I dalje je, više nego evidentan, nedostatak komu-nikacije sa poljoprivrednicima za njihove potrebe.

Skraćivanje rokova za podnošenje za-hteva i poništavanje konkursa, svakako nisu bili od pomoći. Gorak ukus je ostao i u ustima mladih poljoprivrednika koji punu godinu čekaju rezultate konkursa, jer su oni ti koji treba da budu zamajac i oslonac naše poljoprivrede u budućnosti.

Ovu godinu privodimo kraju u iščekivanju narednog poziva za IPARD 2 za meru 1, prvo za traktore, a potom i ostale investicije u primarnoj proizvodnji. Uslovi i pravila mera podrške se sve intenzivnije menjaju i više nego ikad pre, pored svih ostalih informacija i znanja, poljoprivred-nici moraju da se edukuju i isprate nove

zahteve, kako bi ispunili uslove i ostvarili podršku koja im je neophodna, a ove godine nije bilo uslova ni za tradicionalna okupljanja i prenos znanja.

Poljoprivreda i u najsretnijim vremenima zaslužuje više sluha i podrške, a poseb-no sada i u ovim otežanim okolnostima privređivanja.

Neka nam sledeća godina bude zdrava, uspešna i plodna, pa ćemo dalje zajedno da radimo na novim idejama i planovima.

� Dr Rade Popović, redovni profesor, Ekonomski fakultet, Subotica

Poljoprivredna 2020. godina, koju smo već skoro pregazili, bila je specifična kao i većina proteklih. Jedina značajna razlika jeste proizvodnja i trgovina u uslovima globalne pandemije virusa Kovid-19.

Rast cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu, koji se prelio u poslednjem kvar-talu i na domaće tržište, nastao je kao posledica stvaranja zaliha hrane u većini zemalja. Biljna proizvodnja je generalno ostvarila nešto više prinose u odnosu na proseke u prethodnih 10 godina, naravno uz značajne regionalne razlike. Cene u stočarstvu su imale uglavnom negativan trend u drugoj polovini godine, zbog viškova na domaćem tržištu, smanjenog izvoza i pritiska uvoza po nižim cenama.

U međunarodnoj trgovini prema poda-cima Republičkog zavoda za statistiku, ostvarili smo u prvih 8 meseci 2020. go-dine rast izvoza za 8% i stagnaciju uvoza proizvoda poljoprivrede u odnosu na isti period prethodne godine. Prehrambena industrija je ostvarila blagi rast izvoza od 2,7%. Ono što zabrinjava, jeste porast uvoza prehrambenih proizvoda za 13,8%.

Ekonomski rezultati poljoprivredne 2020. godine su indikativno na osno-vu prinosa i cena verovatno pozitivni, mada će se precizna ocena moći dati tek krajem 2021. godine, kada FADN sistem Srbije objavi analizu poslovanja poljoprivrednih gazdinstava po pripada-jućim tipovima proizvodnje, regionima i ekonomskoj veličini.


P R E G L E D Stručna podrška: Donau soja, Regionalni Donau soja tim

Smanjenje štetnih gasova kroz prizmu soje bila je centralna tema godišnjeg networ-king događaja “Donau Soja Online Annual meeting and Market Highlights” koji je okupio više od 300 učesnika iz cele Evope u virtuelnoj dvorani 19. novembra. Poljopri-vreda doprinosi četvrtini emisije gasova sa efektom staklene baste, od čega stočarstvo i prozvodnja stočne hrane kao značajni korisnici soje, čine čak 60%.

U okviru ovog događaja vodeći evropski trgovinski lanci Edeka, Lidl, Rewe, kao i drugi Donau Soja partneri, predsta-vili su rezultate zajedničke

saradnje u cilju smanjenja emisije CO2 i time potvrdili značajni potencijal Donau Soja sertifikovane soje u borbi protiv klimatskih promena.

“Način na koji hranimo životinje predsta-vlja ogromnu razliku” ističe predsednik Donau Soja udruženja Matias Kron.

Veliki potencijal u smanjenu emisija CO2 imaju proizvođači hrane za ribe i uzgaji-vači atlantskog lososa u Norveškoj, koja je i najveći svetski proizvođač ove vrste ribe, ali i uvoznik soje.

Istraživanje je pokazalo da Donau Soja sertifikovani sojin proteinski koncentrat na bazi soje iz Srbije, Hrvatske i Rumunije ima 4,2 puta manji karbonski otisak u poređenju sa brazilskim standardom, što omogu-ćava smanjenje emisije CO2 za 41% u proizvodnji hrane za losose.

Više od 4.700 poljoprivrednika iz Srbije, Rumunije i Hrvatske proizvelo je viso-kokvalitetnu Donau Soja sertifikovanu soju, što otvara vrata novim tržištima i doprinosi jačanju evropskog snabevanja sojom i održivoj proizvodnji hrane za ljude i životinje.

U prozvodnji svinjskog mesa moguće je smanjiti emisiju CO2 i do 40% po kilogramu mesa, kako pokazaje istraži-vanje nemačke kompanije EDEKA, koje u proizvodnji svog premijum brenda „Hofglück”, koristi Donau Soja sertifi-kovana hraniva. Zahvaljujući Hofglück programu (koji obuhvata 70.000 svinja) emisija CO2 se na godišnjem nivou re-dukuje za 10.000 tona. Rezultati EDEKA projekta potvđuju veliki potencijal za sektor svinjarstva. Primera radi prela-skom na Donau Soja sertifikovana hrani-va u proizvodnji svinja emisija CO2 bi se mogla smanjiti za 1,1 milion tona godišnje. Austrijski proizvođači konzumnih jaja,

su zahvaljujući Donau Soji, već smanjili emisiju CO2 za 110.000 tona.

U okviru Donau Soja Programa Protein-skih Partnerstava, trgovinski lanci LIDL i REWE takođe imaju značajan doprinos u održivosti evropskog snabdevanja sojom, što su istakli njihovi predstavnici na ne-davno održanom događaju.

Više informacija o Donau Soja udruženju i najnoviji Godišnji izveštaj možete pre-uzeti na linku (https://www.donausoja.org/fileadmin/user_upload/Downloads/Annual_Report_International_2019_ENG.pdf)

Trendovi na evopskom tržištu: Smanjenje emisije štetnih gasova (CO2) i do 40% sa Donau sojom


P R E G L E DStručna podrška: Željko Nikolić, direktor sektora trgovine finansijskim derivatima i Marko Mrkić, saradnik u ovom sektoru, Victoria Group

Nakon višemesečnog “skakanja” cena na višemesečne i višegodišnje maksi-mume, cene na berzi u Čikagu su od početka decembra u padu. Povoljne kiše u Brazilu, koje su smanjile brigu oko stanja useva, kao i uzimanje profita velikih fondova nakon što su podigli cene do višegodišnjih maksimuma, vuku cene na dole.

Soja je krajem novembra sko-čila do 12$/bsh (366 EUR/t) zbog brige oko suvog vreme-na u Južnoj Americi i očeki-vanja nastavka dobre kineske

tražnje za američkom sojom. Naime, najsuvlji septembar u Brazilu u proteklih 40 godina je usporio početak setve, koja je u prvih mesec dana sejanja kasnila i po 20 procentnih poena u odnosu na petogodišnji prosek. Međutim, tokom novembra je nešto bolje vreme dozvo-lilo da brazilski farmeri ubrzaju tempo i sustignu petogodišnji prosek setve za ovo doba godine.

Trenutno je završeno oko 90% setve soje u Brazilu na oko 34 miliona hektara i očekuje se da se soja zaseje na 38,5 mi-liona hektara. Zbog povećanih površina pod sojom i zbog ubrzanja setve, glavne analitičke kuće povećavaju svoje procene rekordnog roda soje, čije se procene kreću oko 131-135 miliona tona u odnosu na prošlogodišnji rekord od oko 125 miliona tona. Brazilski farmeri su prodali unapred preko 56% budućeg roda soje, iznad istorijskog proseka od 35% za ovo doba godine, sve podstaknuti visokim cenama soje.

Drugi faktor koji je povukao cene dole je slabljenje kineske tražnje za američ-kom sojom usled skoka cena u periodu septembar-novembar. Od 6. novembra nije bilo kineske dnevne kupovine ame-ričke robe preko 100 kt, dok su od leta američki izvoznici skoro svakodnevno prijavljivali prodaje soje preko 100 kt.

Iz ova dva razloga, cena soje je pala sa 12 $/bsh na 11,5 $/bsh (350 EUR/t) u roku od nedelju dana. Ukoliko se nastave povoljne kiše u Južnoj Ame-rici i usporavanje kineske tražnje za američkom sojom, očekuje se nasta-vak slabljenja cena, posebno kada dođe do pomeranja kineske tražnje za sojom sa severne na južnu hemisferu od januara 2021. godine, kada krene da pristiže rekordni brazilski rod.

Nafta je nastavila da skače usled pozitiv-nog sentimenta zbog nade oko vakcina protiv COVID-19 kao i dogovora člani-ca OPEC+ da nastave sa umanjenom proizvodnjom nafte i u prvom kvartalu 2021. godine. Skok nafte na najviši nivo od marta iznad 45$/barelu je takođe doprineo skoku cena na CBOT.

Pobeda Bajdena na predsedničkim izborima SAD je oslabila $ na najniži nivo od aprila 2018. godine zbog nade oko sti-mulativnih paketa koji treba da podstak-nu privredu SAD, koji će podrazumevati štampanje novčanica. Slabiji $ generalno vuče američku robu u plus zbog povolj-

nije cene na međunarodnom tržištu, a takođe vuče naftu u plus.

Tržište polako ulazi u praznični period pred kraj godine i očekuje se da će fondovi i spekulanti početi da uzima-ju profite i izlaze iz pozicija kako bi prikazali dobre rezultate na kraju go-dine. Neizvesnost oko stanja svetske ekonomije usled širenja korona virusa uliva nesigurnost na sva tržišta, dok nada oko brzog pristizanja vakcina početkom naredne godine smiruje strahove.

Pored ekonomskih faktora, na cene poljoprivrednih proizvoda će u narednim mesecima značajno uticati vremenski uslovi i razvoj useva sa južne hemisfe-re. Pristizanje velikog roda na svetsko tržište, prvo pšenice iz Australije koja ove sezone očekuje rod od 34 miliona tona nakon devastiranog prošlogodišnjeg roda od samo 15 miliona tona, a potom i očekivani rekordan rod soje iz Brazila, ima tendenciju da nastavi pritisak na pad cena, što ćemo videti početkom 2021.godine.

Svetska berzanska kretanja


P R O Z O R U S V E T Stručna podrška: Đorđe Simović, novinar i urednik portala Poljoprivreda info

Upotrebom senzora u staklenicima se može potencijalno smanjiti potrošnja vode i do 25% istovremeno štedeći energiju.

Dvojica istraživača Departmana za biologiju, Univerziteta u Novom Meksiku, SAD, profe-sor Dejvid Hanson i naučnik za istraživanje i razvoj Patrik

Hadson razvili su tehnologiju “mikro-igle” za merenje vode i ostalih parametara u biljkama.

Od samog početka predviđali su primenu putem „nosivih“mikrosenzora pričvršćenih za useve u bežičnoj mreži kako bi mogli neprestano da očitavaju nivo vode i “kon-diciju” biljaka u realnom vremenu, kako bi uzgajivači mogli bolje da odrede pravo vre-me za navodnjavanje i na taj način pospeše optimalan rast biljaka. Proveli su dve godine u razvoju, testiranju i dokazivanju sistema pre nego što su krenuli u komercijalizaciju.

„Bio sam vodeći istraživač projekta za UNM i u prvih šest meseci bio uveren da će oprema funkcionisati i da bi trebalo da postane komercijalni proizvod,“izjavio je Dejvid Hadson „ali smo ipak morali da provedemo još godinu i po dana da bismo razvili opremu kako bi investitori bili voljni da ulože u razvoj sistema.“

Hanson i Hadson zaštitili su svoj patent kao intelektualnu svojinu prošle godine kao zajedničku tehnologiju UNM-a i kompanije Sandia, a zatim su se obratili kompaniji za razvoj elektronske opreme Next State Systems kako bi stvorili prvi komercijalni prototip.

Taj prvi sistem sada je dostupan biotehno-loškim istraživačima. Prvi kupac je bio Uni-verzitet Florida sa ciljem testiranja agruma. Hanson kaže da se trenutno pregovara sa većim brojem komercijalnih kompanija koje uzgajaju povrće u staklenicima.

Trenutni komercijalni prototip dizajniran je za istraživačke svrhe. Pomalo je glomazan

i “veže” se za jednu biljku, iako uključuje više mrežnih senzora za merenje nivoa vode i drugih parametara u biljci domaćinu i nekoliko okolnih biljaka.

„Uređaj je postavljen na vrh biljke i ne utiče na njen rast i razviće”, rekao je Hanson. „Elektronski signal prolazi kroz biljku, a zatim merimo otpor u različitim biljnim tkivima, što nam govori koliko vode i jona ima u biljci. Opširno smo uporedili ta očita-vanja sa drugim standardnim merama i vrlo dobro se poklapaju.”

Ovakvim merenjem uzgajivači mogu odrediti najbolji momenat navodnjava-nja, kako bi obezbedili optimalan rast biljaka, poboljšavajući njen prinos i kvalitet.

Sledeći korak rada je “minijaturizacija” senzora kako bi mogli biti postavljeni na stotine ili hiljade gajenih biljaka.

„Trenutni uređaj je glomazan i očitava podatke sa jedne ili dve obližnje biljke“, rekao je Hanson. „Sada radimo na tome da taj pojedinačni uređaj pretvorimo u distribuiranu bežičnu mrežu sa senzorskim čvorovima na baterije za velike staklenike. Novi sistem će uključivati dugotrajne bate-rije koje će uzgajivačima omogućiti da na

terenu postave celu mrežu senzora koji će tokom cele sezone rasta biti operativni bez potrebe za dopunjavanjem ili promenom baterija. “

Biće potrebno još nekoliko sezona testira-nja u praksi kako bi se sistem optimizovao, i kako bi bila omogućena masovna proizvod-nja.

„Moramo smanjiti troškove proizvodnje kako bi sistem bio dostupan za široku upo-trebu“, rekao je Hanson.

Sistem procenjuje potencijalne uštede vode u staklenicima i do 25% pre svega zbog primene optimalnog navodnja-vanja. To bi, zauzvrat, moglo znatno smanjiti troškove energije ređim pokre-tanjem sistema za navodnjavanje.

Kada mreža mikrosenzora bude dostup-na, prvo će se usmeriti na useve visoke vrednosti, kao što su ukrasne biljne vrste, jer poboljšani kvalitet i količina useva mogu pružiti veliki podsticaj za komercijalizaciju opreme.

„Postoji potencijal za značajne ekološke koristi i uštedu energije primenom ovakvog sistema“, zaključio je Hanson.

Senzori na biljkama smanjuju navodnjavanje za četvrtinu

Slika 1. Biolozi Patrik Hadson (levo) i David Hanson postavljaju senzore na biljke paradajza u stakleniku Santa Fe Communiti College

Slika 2. Biljni senzor pričvršćen je stezaljkama na biljke u istraživačke svrhe. Sada se razvijaju mikrosenzori koji će biti priključeni na hiljade biljaka u staklenicima.


Z A D R U G A R S T V OStručna podrška: Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine

Aktivnosti u privredi i društvu u godini koja se bliži kraju, u velikoj meri su bile pod uticajem posledica pandemije zara-zne bolesti COVID-19.

U 2020. godini svi su poslovali u izmenjenom poslovnom ambijentu, ali su zadruge svoju delatnost obavljale bez prekida i uspešno. Za

razliku od mnogih delatnosti, u procesu poljoprivredne proizvodnje nije bilo zastoja, a ova proizvodna godina je za mnoge zadrugare bila uspešna, kako u pogledu dobrih prinosa, tako i u pogle-du dobrih cena kod većine ratarskih i povrtarskih useva.

Prolećna setva je ove godine obavljena na svim njivama, u čemu je bio veliki doprinos zadruga koje su pored setve na svojim površinama kao i na zemlji-štu zadrugara i kooperanata, pružile pomoć u setvi i u drugim poslovima i svim ostalim poljoprivrednicima koji su imali otežane uslove za rad u vreme tada važećih restrikcija kretanja, što je bilo od posebnog značaja za staračka poljoprivredna domaćinstva.

Kao socijalno odgovorne organizacije, osim što su zadruge pružale pomoć u obavljanju poljoprivredne proizvodnje stanovnicima u svojim lokalnim zajed-nicama, mnoge od njih su i na druge načine pomagale, i to kroz obezbeđe-nje pomoći u humanitarnim paketima prema ugroženim stanovnicima sela, ali i kroz novčane donacije Crvenom krstu, medicinskim ustanovama, ali i budžetu Republike Srbije, čime je došla u prvi plan i socijalna uloga zadruga. Značaj zadruga za sela još jednom je dokazan, kako kroz niz akcija kojima su zadruge pomogle da svaka njiva bude posejana, tako i kroz druge vrste po-moći seoskom stanovništvu u kriznim vremenima.

Pored velikog broja negativnih stva-ri koje su bile posledica pandemije koja je obeležila ovu godinu, za sela se desila i jedna pozitivna stvar na način da su postala poželjnija mesta za život i rad u odnosu na ranije periode.

Značaj sela je najzad prepoznat, o čemu najbolje govori činjenica da smo ove godine po prvi put dobili i Mini-starstvo za brigu o selu, koje će voditi ministar Milan Krkobabić. Kroz ovo mi-nistarstvo će najzad postojati sistem-ska podrška razvoju sela, jer je ministar Milan Krkobabić već napravio “revolu-ciju” u zadrugarstvu kroz sprovođenje programa “500 zadruga u 500 sela” u protekle tri godine, koja će omogućiti kvalitetniji i brži razvoj zadrugarstva. Zadržni savez je uvek naglašavao da u selima koja imaju kvalitetnu zadrugu nema problema u životu i radu stanov-nika, te će upravo kroz podršku razvoju zadruga na najbolji način biti unapre-đen i život ljudi na selu.

Ovu godinu u zadružnom sektoru Vojvodine obeležilo je i osnivanje sve većeg broja specijalizovanih zadruga. Osnivale su se u različitim oblastima intenzivne proizvodnje, u voćarstvu,

povrtarstvu, stočarstvu, pčelarstvu. U više opštih zemljoradničkih zadruga koje su svoju delatnost ranije bazirale isključivo na ratarstvu, poslednjih godi-na sve više ima ulaganja u započinjanja proizvodnje intenzivnih vrsta proi-zvodnje naročito u oblasti voćarstva i povrtarstva. Opredeljenja ka uvođenju intenzivne proizvodnje u zadružnom sektoru su isplativa, koja će dodatno uticati da se unapredi zadružni sek-tor, kao i ekonomski položaj zadruga i zadrugara.

Zadružni savez Vojvodine je organi-zovao Prvu letnju zadružnu školu, od 16-18.06.2020. godine. Škola je okupila je 54 učesnika, mladih i stručnih sarad-nika iz 24 zadruge iz Vojvodine. Škola je otvorena u prostorijama ZZ Mrkšićevi salaši iz Srpskog Itebeja, a realizovana je uz bogat program stručnih preda-vanja i obilaska uspešnih zadruga u Vojvodini, gde su učesnici imali prilike da steknu nova znanja, ali i da vide pri-mere uspešne zadružne prakse.

Zadružna škola je jedan od načina za ulaganje u znanje mladih u zadrugar-stvu, a praksa održavanja škola će se nastaviti i u budućem periodu.

Zadrugarstvo u Vojvodini u 2020. godini


P O L J O P R I V R E D A U F O K U S U

Meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacio-nom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters. Kako se navodi u saopštenju, švajcarska kompanija i njeni konku-

renti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i dobrobit životinja. Inače, očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, na kome trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima, dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine. (Nova ekonomija)

Posađeno 28.000 sadnica hrasta na Fruškoj gori

Od početka velike Akcije pošumljavanja, koju je organizovao Nacionalni park Fruška gora (NPFG), za osam dana posađeno je 28.000 sadnica hrasta na 11 hektara, na dva lokaliteta na Fruškoj gori, saopštio je NPFG. Akcija je počela

15. novembra, povodom obeležavanja 60 godina od proglašenja prvog Nacionalnog parka u Srbiji, sadnjom 60.000 novih sadnica. “Akcija obeležavanja jubileja ‘60 godina-60.000 sadnica’ trajaće svakodnevno dok se ne posadi svih 60.000 sadnica na sva tri planirana lokaliteta”, saopšteno je iz NPFG. Iz Nacionalnog parka Fruška gora zahvaljuju za podršku, doprinos i učešće svim građanima, pojedincima i organizacija-ma, medijima i društveno odgovornim kompanijama. (RTV)

Mlinari predlažu dopunu sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom

Udruženje ”Žitounija” uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishra-nu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. Kako je rekao

Zdravko Šajatović, direktor udruženja ”Žitounija”, ovo bi bila vrednost ”ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju, a na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske”. Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor. (Politika)

Koliko ribe je dovoljno za ekonomsku isplativost

U Srbiji ima oko 500 registrovanih poljoprivredno-ribarskih gazdinstava, ali se komercijalnom proizvodnjom šarana i pastrmke bavi 160 proizvođača. “Jedno gazdinstvo bi moglo da osigura svoju egzistenciju proizvodnjom deset tona

ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 kvadrata, odnosno sa 5 ha šaranskog ribnjaka, u poluintenzivnoj proizvodnji ili sa 1,5 ha u intenzivnoj”, ističe profesor dr Zoran Marković sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ekonomska povoljnost je i ta što se u proizvodnji šaranske ribe upotrebljava hrana sa sopstvenog gazdinstva - pšenica, ječam, kukuruz, soja, a imamo i fabrike za proizvodnju ekstrudirane hrane za pastrmke. (Agroklub)

Kinez kupio goluba za 1,6 miliona evra

Golub pismonoša iz belgijske uzgajivačnice prodat je juče na aukciji jednom kineskom kupcu po rekordnoj ceni od 1,6 miliona evra. Golubica po imenu Nju Kim, koja potiče iz poznate uzgajivačnice na području Antverpena, postala je

najskuplja prodata ptica svoje vrste u svetu. Prethodni rekord je držao golub mužjak Armando koji je prošle godine prodat za 1,24 miliona evra. Elitni evropski golubovi postali su sve popularniji širom sveta poslednjih godina, posebno u Kini. Interesovanje bogatih kupaca, iz Azije ili zalivskih zemalja, dovelo je do skoka cena za ove “šampio-ne”, čiji se takmičenje sastoji u tome da se prvi kući vrate instinktivno, nakon što su ponekad prevalili stotine kilometara. (Beta)


I N T E R VJ UMiloš Janjić

Miloš Janjić je direktor Produktne berze u Novom Sadu. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu završio je 2010. godine na smeru Inženjerski menadžment i stekao titulu diplomiranog inženjera menadžmen-ta. Svoju karijeru je započeo 2010. godine u Produktnoj berzi kao rukovodilac službe informisanja i analitike, od 2016. godine je vršilac dužnosti direktora Berze, a od 2017. godine generalni direktor Produktne berze.

Zakon o robnim berzama u našoj zemlji je stupio na snagu maja 2020. godine. Koje novine donosi učesnici-ma trgovanja? Koji je bio cilj donoše-nja Zakona?

Zakon pre svega reguliše, odnosno de-finiše pravila i način rada za one koji or-ganizuju trgovinu robom po berzanskim principima, tačnije štiti poljoprivrednike, trgovce, mlinare, prerađivače, izvoznike od mogućih problema u trgovini. Naime, cilj je da onima koji na primer poljopri-vredne proizvode prodaju ili kupuju, omogući sigurno i transparentno mesto za trgovanje po realnim, tržišnim cena-ma.

Produktna berza je od samog svog osni-vanja radila po berzanskim principima, tako da tehnički gledano, sa stanovišta kupca ili prodavca promena neće biti velika.

Trgovanje će i dalje biti krajnje jed-nostavno, gde zainteresovane strane kotiraju ponudu i potražnju, a ako ima kontraponude one će se upariti, o čemu će strane u ugovoru biti obaveštene.

Kroz ceo rad na unapređenju sistema to je upravo bio cilj, sačuvati jednostavnost. Sa druge strane, u smislu povećanja sigurnosti, promene su izrazite. Od sada berza, odnosno svako ko želi da se bavi organizovanjem tržišta, mora da snosi punu krivičnu i materijalnu odgovor-nost za svoj posao. To znači da mora da nadoknadi eventualne gubitke kupca

ili prodavca nastale po osnovu greške berze, kao i da postoje zakonske sankcije za nepoštovanje istog.

Isto tako, kupac i prodavac moraju da garantuju za izvršenje svojih obaveza, a to pre svega čine davanjem likvidne garancije za svaki nalog koji kotiraju preko berze. Time je sigurnost trgovanja podignuta na značajno viši nivo.

Šta je Produktna berza promeni-la u svom poslovanju od momenta donošenja Zakona? Da li se povećao broj članova berze pre svega zadruga, poljoprivrednih proizvođača? Koji su njihovi komentari? Koja je vaša uloga za članove berze?

Produktna berza tokom poslednjih nekoliko godina konstantno radi na unapređenju trgovanja, što se naroči-to intenziviralo od momenta usvajanja Zakona o robnim berzama. Ovde bih pre svega istakao tehničku i finansijsku podršku Nemačke razvojne banke KfW. Uz njihovu pomoć razvili smo softver za

trgovanje preko koga će članovi Berze moći direktno da trguju i prate dešavanja na tržištu u realnom vremenu, ali pored same tehnologije, unapređen je i sistem plaćanja i isporuke robe, kao i same ko-munikacije i informisanja članova. Takođe smo, zajedno sa KfW-om, izradili potpuno nove pravilnike i procedure koji definišu kompletan način rada berze, odnosno sistem trgovanja.

Od momenta objavljivanja da se uvodi novi način rada, broj članova Berze je u ovom trenutku trostruko veći, što ukazuje na pozitivan odziv učesnika na tržištu i na predstojeće promene u poslovanju.

Uloga Produktne berze je da omogućimo našim članovima transparentno i nepristrasno poslovanje, da štitimo njihove in-terese i pravovremeno ih informi-šemo, kako bi mogli da planiraju svoje poslovanje.

Miloš Janjić


I N T E R VJ U Miloš Janjić

Sa kojim berzama vi sarađujete? Koji je benefit saradnje sa njima za članove berze? Da li omogućavate plaćanje u stranoj valuti?

Produktna berza već dugo sarađuje sa berzama u Beču, Budimpešti, Bukureštu, a nedavno smo ostvarili saradnju i sa berzom u Bolonji, koja od samog počet-ka saradnje, pokazuje veliko interesova-nje za učešće stranog tržišta u Srbiji.

Veoma bitno za naše poslovanje je da imamo dobru saradnju sa stranim berzama, jer na taj način omogućava-mo pravovremene informacije našim članovima, a uvođenjem novog Zakona omogućićemo poslovanja putem berze i sa inostranim klijentima.

Novim zakonom, otklonjena je svaka prepreka u poslovanju članova Produkt-ne Berze i inostranstva, mogućnošću plaćanja robe i u stranim valutama.

Da li je bilo agencija ili nekih drugih pravnih lica koje(i) nisu poštovale(i) Zakon o berzama? Koje su kaznene odredbe nepoštovanja Zakona?

Pored Produktne berze, postoji i drugi niz agencija koje se bave berzanskim poslom, ali one do sada nisu bile reguli-sane posebnim zakonom. Upravo nepo-stojanje regulative je omogućavalo da se vrši manipulacija na tržištu, naročito kada su u pitanju cene, a sa druge strane učesnici su ostali nezaštićeni. Uvođe-njem novog zakona, svi moramo da se prilagodimo i uskladimo svoje poslova-nje u date okvire.

Prema saznanjima koje imamo, prvi smo i jedini koji svoje poslovanje u ovom mo-mentu prilagođavaju donetoj regulativi.

Kazne za nepoštovanje Zakona su veoma stroge. Novčane kazne se kreću do 3 miliona dinara, a zatvorske i do čak 8 godina. Cilj svega toga je da sve učesnike odvrati od eventualnog krše-nja zakona i ugrožavanja celokupnog sistema i drugih učesnika u berzanskom poslovanju.

Kako se po Vama može okarakteri-sati ova sezona trgovine žitaricama i

uljaricama? Kako bi je poredili u od-nosu na prethodne? Šta se dešava u istom periodu na svetskim berzama? Koliko je pandemija promenila tržište i poslovanje u svetu i kod nas?

Ova godina trgovine je svakako ne-tipična u odnosu na prethodne zbog postojanja pandemije koja je zahvatila čitav svet. Širenje virusa je gotovo cele godine imalo značajan uticaj kako na domaće tako i na strano tržište. Pored dovoljne količine robe pandemija je dovela do psihološkog efekta stvaranja zaliha, ali i do realnih problema koji su se odrazili na logistiku, ograničenje kre-tanja ljudi i pad svetske ekonomije.

Trgovina na berzi je u odnosu na prethodne godine u porastu, žitarice i uljarice su poskupele, te je cenovna razlika kod kukuruza i soje ove sezone, u poređenju sa prethodnom, prelazila u nekim momentima i do 30%.

Rast cena na domaćem tržištu kao jedini razlog ima dešavanja na svetskim berzama. Domaća proizvodnja kako uljarica tako i žitarica prevazilazi naše potrebe, ali je rast potražnje od strane velikih svetskih kupaca, uz špekulacije fondova, vodio cene na gore. Rastu cena su takođe doprineli i vremenski uslovi i suša koja je zahvatila kako Južnu Ame-riku tako i delove Evrope, kao i rekordan kineski uvoz koji je povećao cene na međunarodnom tržištu.

Kakve su svetske zalihe roba i koliko će one uticati na cene u narednom periodu?

Ako gledamo svetske zalihe žitarica, do rasta cena gotovo da nije ni trebalo doći. Na to su, kao što je već rečeno, uticali neki drugi faktori. Zbog toga je jako teško praviti neke preciznije prognoze. Naročito, imajući u vidu nestabilnu situ-aciju oko pandemije i njenog uticaja na tržište i celokupnu svetsku ekonomiju.

Međutim, bilansi su ono od čega uvek treba poći i što predstavlja realan osnov za određivanje tržišnih kretanja. Usled veće proizvodnje pšenice, rast potrošnje neće dovesti do stvaranja manjka. Šta-više, procene svih relevantnih svetskih

institucija su da će zalihe ove žitarice na kraju sezone biti veće nego prošle godine.

Za razliku od pšenice, svetske zalihe soje se trenutno nalaze na sedmogodišnjem minimumu, a zalihe kukuruza nisu bile ovoliko male od 2013. godine.

Kakva su očekivanja za narednu go-dinu? Da li će biti izmena u strukturi domaće setve shodno visokim ovogo-dišnjim cenama?

Obzirom na ovogodišnju situaciju sa virusom, veoma je nezahvalno i teško prognozirati dešavanja u budućem peri-odu. Promenljivost i nepredvidivost koje su prisutne na međunarodnom tržištu, uzrokuju promene i na domaćem tržištu. Prema poslednjim procenama, pšenica je u našoj zemlji posejana na većoj povr-šini u odnosu na prošlu godinu.

Kukuruz i soja su takođe imali dobru cenu, kao i suncokret, pa se ne očekuje velika promena u strukturi dosadašnjeg proseka površina pod ovim usevima.

Produktna berza je marta 2019. godi-ne potpisala Memorandum o saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, sa ciljem trgovanja sekun-darnim sirovinama na berzi. Šta je do sada urađeno na tom planu? Kako bi funkcionisalo ovo tržite? Koja je njegova ekonomska veličina?

Nakon grube analize tržišta, uvideli smo da je zemlji Srbiji potrebno obezbediti organizovano tržište na kojem će se moći trgovati i sekundarnim sirovinama. Pre par meseci UNDP je radio detaljnu analizu ovog tržišta čije ćemo rezul-tate uskoro dobiti, i na osnovu kojih ćemo doneti konačnu odluku o modelu organizovanja trgovine sekundarnim sirovinama.

Proširenjem poslovanja, očekujemo da će se trgovina uspostaviti i izvan granica naše zemlje, naročito u regionu. Samo uvođenje sekundarnih sirovina na listing proizvoda kojima se može trgovati po-


I N T E R VJ UMiloš Janjić

sredstvom Produktne berze, ne razlikuje se mnogo u odnosu na ranije uvođenje drugih vrsta proizvoda. Standardizaci-jom koja je propisana od strane države, ali i dodatnom standardizacijom koju propisujemo mi kao berza, preciziraće-mo parametre sekundarnih sirovina koje one moraju da zadovoljavaju kako bi bile trgovane na berzi.

Inače, industrija za reciklažu ima veliki potencijal u našoj zemlji, dok se tržište sekundarnih sirovina procenjuje na 200 do 300 miliona evra.

Koja bi bila vaša preporuka svim uče-snicima u poljoprivrednoj proizvodnji za narednu godinu i sezonu koja je započela setvom pšenice i uljane repice?

Čovek čime god da se bavi bi trebalo da svoj posao obavlja na najbolji mogući način. Da bi to postigao mora konstant-no da se edukuje i u najvećoj mogućoj meri primenjuje stečena znanja. Obrt u poljoprivredi je jako mali i zato poljopri-vreda ne trpi velike greške, a to se pre svega odnosi na proizvođače.

Poljoprivrednik treba da prati savreme-ne tehnologije i znanja da bi pospešio proizvodnju. A na tržištu, poljoprivred-nici, kao i svi ostali učesnici, od otkuplji-vača, preko prerađivača, trgovaca, do izvoznika, moraju da se usavršavaju u oblasti trgovine.

Na tržištu se materijalizuje celoku-pan rad svakog pojedinca i kompanije. Zbog toga uvek i svakog savetujemo da redovno prate dešavanja na tržištu, kako domaćem tako i svetskom, kako bi doneli što kvalitetnije odluke o trenutku prodaje svoje robe. Pomoć u informisa-nju i u praćenju tržišta im može pružiti upravo Produktna berza.

Na kraju bih naglasio i pozvao sve ozbiljne tržišne učesnike da se priključe članstvu na berzi, jer će pored kvalitet-nih informacija sa tržišta dobiti jedan siguran način za plasman ili kupovinu robe.

Soja

FAO-AMIS USDA IGC

2019/20 2020/21 2019/20 2020/21 2019/20 2020/21

Procenjeno Predviđeno Procenjeno Predviđeno Procenjeno Predviđeno

5-Nov 3-Dec 11-Nov 26-Nov

Proizvodnja 339,4 368,0 366,4 336,7 362,6 338,4 365,3

321,3 349,2 347,5 318,6 345,1 320,2 346,5

Ponuda 402,6 424,7 423,0 449,5 458,0 400,4 414,2

373,5 386,5 384,8 412,0 413,7 361,6 366,5

Potrošnja 360,3 369,8 373,0 353,9 369,0 351,5 369,5

252,2 254,4 256,8 244,7 251,6 240,7 251,3

Trgovina 169,1 166,9 168,2 164,7 167,8 169,6 168,1

70,5 67,4 69,5 65,8 65,4 68,5 66,6

Zalihe 56,9 54,4 49,4 95,3 86,5 48,9 44,7

37,5 32,3 28,9 68,5 59,7 19,9 13,7

Pšenica

FAO-AMIS USDA IGC

2019/20 2020/21 2019/20 2020/21 2019/20 2020/21



Proizvodnja 762,0 762,7 761,7 764,9 772,4 763,4 765,0

628,4 628,7 627,7 631,4 636,4 629,8 630,0

Ponuda 1.033,7 1.038,5 1.038,3 1.049,1 1.073,1 1.025,1 1.043,9

784,8 776,8 776,6 775,7 785,5 772,9 780,0

Potrošnja 749,5 758,0 757,6 748,3 752,7 746,2 751,8

624,0 628,1 627,7 622,3 621,7 617,4 619,8

Trgovina 184,6 184,5 184,5 191,3 190,5 184,3 186,0

179,4 177,5 177,5 186,0 182,5 177,5 178,1

Zalihe 276,6 281,0 282,9 300,8 320,5 278,9 292,1

148,9 146,3 143,8 149,1 156,8 148,7 152,3

Kukuruz

FAO-AMIS USDA IGC

2019/20 2020/21 2019/20 2020/21 2019/20 2020/21



Proizvodnja 1.138,2 1.160,3 1.154,8 1.116,2 11.446,0 1.123,9 1.145,9

877,5 899,3 893,8 855,4 884,6 863,1 887,9

Ponuda 1.499,5 1.515,1 1.509,6 1.436,0 1.448,0 1.450,5 1.443,6

1.040,5 1.053,2 1.047,4 965,1 987,4 985,2 994,2

Potrošnja 1.143,2 1.168,5 1.169,2 1.132,7 1.156,5 1.152,8 1.169,0

877,9 891,7 890,4 854,7 874,5 870,0 880,4

Trgovina 174,0 179,8 182,5 175,1 183,5 173,6 185,1

168,6 172,6 172,5 167,5 170,5 164,6 170,1

Zalihe 354,8 345,8 335,5 303,3 291,4 297,7 274,6

153,5 153,7 143,1 102,8 99,9 106,2 98,8

Tabela 1., 2., 3. Svetske zalihe pšenice, kukuruza i soje po podacima FAO-AMIS, USDA i IGC


P R E D S TAV L J A M O Stručna podrška: Stručna podrška: Syngenta tim, Syngenta doo Beograd

Vaši uspesi kroz godine pokazuju da je kompanija Syngenta opravdala Vaše poverenje, ali ništa od toga ne bi postojalo da nije Vas, i zato Vam VELIKO HVALA za poverenje koje nam ukazujete kroz sezone!

Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompa-nija Zeneca i Novartis, koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za

zaštitu bilja, Syngenta je danas postala jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu, i uopšte u agro-biznisu, jer poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća.

Sa preko 70 registrovanih prepara-ta za različite namene u zaštiti bilja, đubrivima, regulatorima rasta i javnoj higijeni, Syngenta je značajan partner poljoprivrede u Srbiji.

20 godina sa Vama


P R E D S TAV L J A M OStručna podrška: Stručna podrška: Syngenta tim, Syngenta doo Beograd

Svima koji to žele na raspolaganju su kvalitetni i visoko rodni hibridi kukuruza, suncokreta, pšenice, ječma, uljane repice i povrća. Naša sredstva za zaštitu bilja su proizvodi visoke tehnologije i visoke efikasnosti, pri čemu u isto vreme zado-voljavaju i najstrožije standarde u oblasti zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Ne postoje proizvodi za manje ili više značajna tržišta, jer je svaka karika u lancu bitna.

Svedoci smo da se zakonska regulativa u oblasti sredstava za zaštitu bilja u EU stalno menja, pre svega zbog podizanja standarda koje proizvodi ove namene treba da ispune.

Sredstva za zaštitu bilja su hemikalije koje su danas pod najvećom pažnjom stručnjaka iz raznih oblasti, a sve u cilju proizvodnje zdrave, ali i bezbed-ne hrane.

Istraživanja u ovoj oblasti su najveći “potrošaci novca” u svakoj kompaniji koja se ozbiljno bavi ovim poslom i koja ima nameru da bude jedan od lidera na tržištu. Pored toga, standardi koji se tiču zaštite ljudi koji rade u proizvodnji, prometu i primeni sredstava za zaštitu bilja su na daleko višem nivou nego pre nekoliko godina.

Zakonska regulativa u Srbiji se me-nja usaglašavajući se sa evropskim standardima, što nas, zahvaljujući već proverenim preparatima za zaštitu bilja, preporučuje kao pouzdane partnere uzgajivačima voća, povrća, vinove loze, krompira i mnogih ratarskih useva.

Svesni smo da se svet ne može pro-meniti preko noći, ali imamo dovoljno snage, motiva i znanja da otvorimo nove horizonte u ovoj oblasti i da izgradimo direktno partnerstvo sa proizvođačima hrane.

Budućnost zaštite bilja leži u interak-ciji između otpornih sorata i hibrida biljaka, visokog potencijala prinosa i kvaliteta i specifičnih proizvoda visoke tehnologije za njihovu zaštitu od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova.

Mi smo tu da ovu viziju zajedno ostva-rujemo sa našim proizvođačima hrane u ovoj fabrici pod otvorenim nebom.

• Jedinstvena i široka paleta proizvoda

• Globalni lider u proizvodnji sredstava za zaštitu bilja

• Proizvodnja visoko kvalitetnog semena

• Lider u istraživanjima

• Preko 5.000 naučnika širom sveta je zaposleno na istraživačkim projektima

• Globalna pokrivenost kvalitetnim kadrovima

• Preko 28.000 zaposlenih u preko 90 zemalja sveta

• Intenzivne investicije u službi odgovorne poljopri-vrede i očuvanju naše planete


P R E D S TAV L J A M O Stručna podrška: Kite d.o.o. tim, Kite d.o.o. Novi Sad

Osnovna namena traktora, pogotovo onih teške kategorije, je rad sa potezni-com u poslovima obrade zemljišta, kao i u poslovima transporta. Kako bi traktor transformisao potencijalnu hemijsku energiju goriva u vučnu snagu, potreb-no je da celokupan sklop traktora bude usklađen i sinhronizovan.

Efikasnost traktora se ogleda u:

� Maksimalnoj efikasnosti iskorišće-nja energije goriva i prenosnog sklopa

� Maksimalnoj trakciji hodnog meha-nizma

� Mogućnosti odabira pogodne radne brzine za dati priključak koji se vuče.

Najbolja opcija bi bila kada bi se sva hemijska energija goriva transfor-misala u vučnu snagu na poteznici traktora. U praksi je to nedostižno, a istraživanja govore da se oko 55% raspoložive energije iskoristi za koristan rad, dok se 45% izgubi u transformaciji hemijske u mehaničku energiju, zatim u menjačkom preno-sniku i pogonskom mostu traktora i nedovoljnoj trakciji pneumatika ili gusenica u dodiru sa podlogom.

Pri konstruisanju nove 8R serije, konstruktori iz John Deere-a, su se služili realnim podacima iz eksploata-cionih uslova pređašnje serije trak-tora, koji su mahom dobijeni putem John Deere online platforme. Na taj način, eventualni nedostaci koji se ne mogu zapaziti na probnim stolovima, ili ispitnim trakama u samoj fabrici, se unapređuju pomoću realnih radnih podataka.

Motor koji pokreće John Deere 8R seriju je zapremine 9.0 L, i kod mode-la 8R410 razvija nominalnu snagu do 410 KS i obrtni moment od 1.851 Nm.

Snaga kod traktora je svakako bitna, ali malo ljudi obraća pažnju na raspo-loživi obrtni momenat pri određenim obrtajima motora.

JOHN DEERE teški traktori čuvene 8R/RT/RX serije, dobijaju dosledne naslednike!


P R E D S TAV L J A M OStručna podrška: Kite d.o.o. tim, Kite d.o.o. Novi Sad

Trenutno raspoloživa snaga traktora u radu je određena brojem obrtaja mo-tora (rpm) i obrtnom momentu u tom trenutku (Nm). Ovaj podatak je i te kako bitan, obzirom da teške radne operacije u određenom trenutku iziskuju rezervu snage, kako bi se savladao trenutni ot-por koji se javi u zemljištu. Stoga John Deere 8R serija ima tako prilagođenu krivu obrtnog momenta, da je u opsegu između 1.500-1.600 o/min konstantan, a zatim je tendencija opadanja veoma blaga.

Prostije objašnjeno, ukoliko radi-te na obrtajima oko 1.700 o/min, i traktor oseti opterećenje, počeće da opada broj obrtaja motora. Sa opadanjem broja obrtaja motora, dolazi do porasta obrtnog momen-ta, kojim se nadoknađuje gubitak obrtaja motora, zadržava se kon-stantna vučna snaga i premošćava dodatno opterećenje, bez gubitka eksploatacione brzine. Ovako velika elastičnost motora je privilegija samo John Deere motora.

Pored motora, 8R serija John Deere traktora je prepozna-

tljiva kao superiorna i iz razloga što se 94% snage motora transfor-miše u vučnu snagu na poteznici (DLG Test 9/2016, Test Nr. 2016-00253). Pored efikasnosti, takođe je bitno i to da imate dovoljan broj stepena prenosa u radnom opsegu mo-tora, kako biste postigli željenu brzinu kretanja. Sa John Deere e23 Powers-hift transmisijom, imaćete mogućnost odabira nekoliko čisto mehaničkih stepena prenosa za najteže poslove.

Kako bi se snaga sa motora, redu-kovana u menjačkom prenosniku uz pomoć mase traktora, pretvorila u silu vuče, uz 8R seriju moguće je izabrati 3 različita hodna sistema, točkove, dve gusenice ili četiri gusenice.

Hodni sistem je jedan od najbitnijih segmenata na teškim traktorima, gde se izuzev neophodne trakcije, mora vo-diti računa i o pritisku kojim se traktor oslanja na zemljište. To je vrlo bitno kako se struktura zemljišta za kasniji razvoj korenovog sistema biljke ne bi previše narušila, jer na kraju krajeva svi radovi koji se izvode na parceli, mo-

raju biti usmereni ka ostvarivanju što boljih uslova za plodonošenje biljke.

Da sumiramo, kod teških traktora je najbitnije da imate snažan i elastičan motor, efikasnu transmisiju, dobro izba-lansiranu masu i hodni mehanizam koji će sve to da pretvori u vučnu snagu na poteznici. Ukoliko je prilikom dizajnira-nja oslabila samo jedna od karika, onda taj sklop ne radi kao sinhronizovana celina i onda to nije John Deere!

Svi modeli ove nadasve moćne, pouzdane i popularne serije John Deere traktora, su već sada u ponudi jedinog ovlašćenog dilera i servisera John Deere mašina na tržištu Republike Srbije – Kompanije KITE DOO Novi Sad.

Slika 1. Presek John Deere 8R serije traktora

Slika 2. Različiti hodni sistemi traktora serije 8R


P R E D S TAV L J A M O Stručna podrška: Vladimir Dapčević, tehnička i stručna podrška za region centralne Vojvodine, Belchim doo Beograd

Teška 2020. godina je na izmaku. Svet-ska pandemija korona virusa je sa sobom donela novu stvarnost ljudima širom sveta. Takozvani “nevidljivi neprijatelj” je za samo par meseci napravio promene u trgovini, industriji, poljoprivredi.

Globalna pandemija nije sprečila kompaniju Belchim da nastavi sa svojim zadat-kom da se uključi u skoro svaku ratarsku, povrtarsku,

voćarsku proizvodnju i svojom paletom proizvoda odgovori svakoj problematici i izazovima koji se tokom proizvodnje mogu javiti.

Početak setve smo ispratili sa našim herbicidom Proman u soji i suncokretu. Korišten je i u kombinaciji sa preparatom Deluge koji je pronašao svoje mesto u programima zaštite bilja. Herbicid Deluge je dokazao i pokazao da je supe-rioran u borbi protiv širokolisnih korova u tretmanima posle setve, a pre nicanja useva i korova.

Skoro istovremeno proizvođači su vršili prve fungicidne tretmane u pšenici fungi-cidima Bounty i Buzz Ultra. Uz dodatak regulatora rasta Moxa u dozi primene od 0,3 l/ha, tretirani usevi su zagarantovano grabili ka sigurnom prinosu.

Ove godine je, po prvi put na tržištu, bio prisutan fungicid Protendo duo koji u sebi sadrži dve aktivne materije, tebukonazol 160 g/l + protiokonazol 125 g/l. Ova kombinacija aktivnih materija, predstavlja idealno rešenje za zaštitu klasa pšenice uz istovremeno očuvanje lista zastavičara.

U proizvodnji kukuruza, herbicid Motivell extra 6 OD je i ove godine dokazao zašto nosi epitet jedinstvenog nikosulfurona, a kao partner za suzbi-janje širokolisnih korova uz njega je bio herbicid Temsa.

Letnji meseci su nam doneli idealne uslove za razvoj divljeg sirka i muhara u usevima soje, suncokreta i šećerne repe, a kompanija Belchim je i tu imala svoj adut, herbicid Grasser. Uspešno se izborio i nepovratno uništio celokupnu populaciju uskolisnih korova u pomenu-tim usevima.

Tokom jeseni smo se bavili uljanom re-picom kako bi smo je adekvatno pripre-

mili za zimski period. “Čišćenje korova” obavljeno je herbicidom Rapsan plus, a fungicid Sirena i insekticid Scatto i ove godine su pružili odličnu zaštitu od bole-sti i štetnih insekata.

Kompanija Belchim Crop protection se zahvaljuje poljoprivrednim proizvođači-ma na ukazanom poverenju uz obećanje da će nastaviti sa svojom filozofijom pametne zaštite bilja, osvežavajući tržište svake godine novim i efikasnijim proizvodima.

Srećnu, ZDRAVU i uspešnu proizvodnu 2021. godinu želi Vam Belchim tim!

Pametna zaštita bilja u 2020.godini

BELCHIM CARE TECHNOLOGY


P R E D S TAV L J A M OStručna podrška: dipl.inž. Ljubica Bošnjak, CP Distribution doo

Vrlo često smo svedoci da stručna javnost, kada se tokom vegetacije biljnih vrsta, bilo da su u pitanju ratarski usevi, povrtarski ili voćni i lozni zasadi, pojave niske ili visoke temperature, manjak ili višak padavina, mraz, grad, duvanje jakih vetrova, sve to nazivaju stresnim uslovima, i da ti faktori često utiču da se ostvari niži, nezadovolja-vajući prinos.

Najznačajniji uticaj preparata Aleox Agro upravo se i ogleda u njegovoj funkciji smanje-nja stresa na svim biljnim vrstama. Aktivna materija

Dihidrokvercetin, dobijen liofilizaci-jom na -72°C, iz kore Sibirskog Ariša (Larix Siberica) jača imuni sistem biljaka i povećava njihovu otpornost na različite stresne uticaje.

Zahvaljujući Dihidrokvercetinu, šume Sibira opstaju u surovim uslovima ko-jima su izložene već milionima godina.

Hladno vreme i najavljena „oštra“ zima razlog su da preventivnim delovanjem zaštitimo biljke uz pomoć preparata Aleox Agro. Ranim tretiranjem pšenice sprečavaju se posledice golomrazice, odnosno izmrzavanje pšenice, a treba ga primeniti do pojave snežnog pokrivača. Potapanjem semena pre setve i prska-njem u početnim stadijumima razvoja, Aleox Agro obezbeđuje bolje ukorenja-vanje i bolji promet hranjivih materija,

neophodnih za stresnu fazu u kojoj se biljka bori za svoj opstanak.

Pored ratarskih useva, preparat Aleox Agro se preporučuje i za tretiranje svih voćarskih biljnih vrsta. Još uvek je moguća jesenja sadnja voća uz koju se svakako preporučuje primena biostimula-tora, kao što je Aleox Agro, koji omoguća-va da biljka što bolje „prezimi“ u optimal-nom stanju do samog početka vegetacije.

Biljke čiji se koren tretira pre sadnje, imaju veći porast u odnosu na netretira-ne, što se može videti na primeru sadnice oraha u rasadniku Bogdanović (Slika 1.). Sadnice su potapane u rastvor preparata Aleox Agro koji je napravljen sa 100 ml preparata u 200 litara vode. Poseban problem kod starijih voćki, predstavlja slobodna količina vode unutar biljke, koja se pri niskim temperaturama ledi, stvara-jući kristalne strukture unutar ćelije, koje dovode do pucanja tkiva i stvaranja rana, koje su kao infekcijska mesta nepoželjne. Aleox Agro je jako antioksidativno sred-stvo, znatno utiče na imunološki sistem i pospešuje odbrambeni mehanizam biljaka od svih loših spoljnjih uticaja.

Tretiranje preparatom Aleox Agro omo-gućava se normalan rast i razvoj biljaka, koji utiče na povećanje prinosa i kvaliteta roda.

Nakon urađenog ogleda u poljoprivred-nom preduzeću PP „Miletić“ AD SOMBOR

na usevu lucerke, uočeno je povećanje prinosa od čak 14% na 10 ha površine. Tretman Aleox Agro preparatom u koli-čini od 0,1 l/ha urađen je nakon drugog otkosa, a rezultat je povećan broj bala sena nakon trećeg otkosa u odnosu na netretiranu kontrolnu parcelu.

Kao rezultat primene preparata na jabuci na sorti Ajdared, na Poljoprivrednom Ga-zdinstvu Đorđe Radojčić iz Novog Slan-kamena, uočena je znatno bolja fiziološka stabilnost plodova, bolja transportabil-nost i mogućnost za duži period skladi-štenja jabuke u hladnjačama. Preparat Aleox Agro je primenjen u tri tretmana, u dozama od po 330 ml/ha (Slika 3.) .

Procenjuje se da uticaj stresa može da smanji genetski potencijal biljaka i do 30%. Iz tog razloga je neophod-no koristiti biostimulatore kako bi imunološki kapacitet biljnih vrsta imao adekvatan odgovor na sve loše uticaje.

Smanjenje stresa kod biljaka

Slika 1. Primena Aleox Agro

na sadnicama oraha

slika 2. Preparat Aleox Agro

Slika 3. Primena Alox Agro u jabukama

Doza 0,33 l/ha I tretman: plodovi veličine lešnika,

II tretman: plodovi dostigli 80% ukupne veličine, III tretman: početak zrenja


P R E D S TAV L J A M O Stručna podrška: dipl.inž. Jovanka Petrović, Chemical Agrosava

Voćarska proizvodnja ima dugu tradiciju u našoj zemlji, a poslednjih deset godina postala je vrlo značajan izbor za nove investicije. Visoki tehnološki progresi napravljeni su u proizvodnji jabuke, kruške, breskve, borovnice, leske, lateralnih sorti oraha i drugih voćnih vrsta.

Tehnološke promene i novi pri-stupi u voćarskoj proizvodnji, rezultirali su postizanjem viso-kih prinosa sa značajno većim procentom plodova prve klase.

Vrhunski kvalitet plodova voća omogućio je duže skladištenje, a time i plasman na tržište u momentu kada za to postoji najbolji ekonomski interes.

Preduslov za uspešnu voćarsku proizvod-nju je nega voćnjaka tokom cele godine. U jesenjem periodu, po završetku berbe, aktivnosti su usmerene na održavanje higijene u voćnjaku:

• uklanjanje osušenih stabala i preraslih izdanaka,

• defolijacija,

• zatezanje protivgradne mreže,

• uklanjanje suvih polomljenih grana i trulih plodova,

• sakupljanje opalog lišća i plodova (gde je to moguće).

Početkom zime, počinju pripreme za rezidbu. Ovo je jedan od najvažnijih po-slova kojim se postiže ravnoteža između očekivanog prinosa i potencijala biljke odnosno uspostavljanje odnosa između rodnog i nerodnog drveta, kao i obnova i podmlađivanje rodnog drveta za narednu godinu.

Zaštita voća se ne prekida tokom zimskih meseci. Naprotiv, tretmani u ovom periodu imaju višestruke koristi naročito u zasadu kruške.

U toku zime, kruškina buva prezimljava u stadijumu imaga ispod kore stabla, opalog lišća i u drugim skrovitim mestima. Prezi-mljujuće ženke su oplođene, a mirovanje je uslovljeno temperaturama ispod 10º C. Iznad ovih temperatura, ženke pomoću hitinizirane legalice ubadaju “drške” jaja u koru stabla ili pupoljaka. Par dana sa tem-peraturom višom od 10ºC stvara povoljne uslove za polaganje jaja, a voćarima to je znak da je optimalno vreme za suzbijanje imaga. Da bi u vegetaciju ušli sa što ma-njom brojnosti kruškine buve, najefikasnija ali i vrlo ekonomična je kombinacija pire-troida (Plures, Fastac 10 EC) i parafinskog ulja (Letol EC).

U zasadu kruške, a posebno dunje redovna je primena preparata na bazi bakra. Ovim zimskim tretmanom postiže se dezinfek-cija voćke od patogena Erwinia amylovora koji se vrlo teško suzbija u toku vegetacije. Osnova sprečavanja bolesti je jesenje i zimsko tretiranje sa ciljem da se smanji inokulum na kori stabla i u vegetaciju uđe sa što manjim potencijalom patogena. Iz tog razloga, čim temperatura u januaru bude par dana iznad 12ºC, primeniti prepa-rat Everest u koncentraciji od 0,5%.

Prilikom izvođenja jesenjeg prskanja posebno treba obratiti pažnju da voćke u celosti i ravnomerno budu prekrivene depozitom rastvora za tretiranje.

Zaštita ostalih voćnih vrsta izvodi se posle završene rezidbe, tokom febru-ara ili početkom marta, upravo pred samo kretanje vegetacije. Tretmani kod koštičavog voća, maline i kupine su nešto ranije od jabučastog, jer ove voćne vrste kreću ranije sa vegeta-cijom. Pored preparata na bazi bakra (Everest) potrebno je dodati parafinsko ulje (Letol EC) u koncentraciji od 3-4% i insekticid (Savanur, Saturn, Imidan). Ova kombinacija preparata omogućava smanjenje inokuluma i brojnosti štetnih insekata, sprečavajući prelazak iz pre-zimljujuće forme, uzrokujući „gušenje“ ili suzbijanje produženim kontaktom sa insekticidom.

Ukoliko je ikada postojala dilema da li su potrebni zimski tretmani, prethod-ne godine i iskustvo koje smo do sada stekli, potvrdilo nam je opravdanost ovih tretmana.

Povlačenje brojnih aktivnih materija sa tržišta smanjilo je izbor prepa-rata za efikasnu zaštitu, blage zime sa relativno malo padavina omogu-ćavaju prezimljavanje insekata u velikom procentu, a stroge kontrole kvaliteta pri izvozu i prodaji voća na tržištu, zahtevaju redukciju ili značajnu izmenu primene sredstava za zaštitu.

Zaštita voćnjaka tokom zime


Z N A N J E M D O U S P E H AStručna podrška: Natalija Kurjak, direktor marketinga, Victoria Logistic

Analiza zemljišta je osnovna agrotehnička mera svake savremene poljoprivredne proizvodnje i glavna mera za postizanje vi-sokih, stabilnih prinosa i ostvarenja profita.

Poljoprivredni proizvođači u toku svake proizvodne godine teže da u procesu biljne proizvodnje ostvare stabilne i visoke prinose gajenih biljaka

dobrog kvaliteta.

Osnovni preduslov za postizanje ova-kvih rezultata u procesu poljoprivredne proizvodnje je dobro poznavanje faktora koji mogu imati uticaja na visinu prinosa gajenih biljaka.

Vremenski uslovi i tip zemljišta su faktori na koje ne možemo značajno uticati, međutim agrotehničke mere su nešto što možemo sami odabrati. Prilikom odabira i izvršenja svake agrotehničke mere, mo-ramo znati tačno i precizno kakve efekte možemo očekivati nakon njenog izvrše-nja, kako pozitivne tako i negativne.

Agrotehnička mera koja ima najznačajniji uticaj na visinu prinosa gajenih biljaka, ukoliko se izvrši adekvatno, svakako je

primena mineralnih i organskih đubriva. Kako bi se u zemljište unela odgovara-juća količina hranljivih materija putem mineralnih i organskih đubriva neop-hodnih za normalan rast i razvoj gajenih biljaka, najpre moramo dobro ”upoznati” naše njive.

Koji je sadržaj i koja je količina odre-đenih hranljivih materija u zemljištu može se saznati samo nakon uzima-nja uzoraka zemljišta i njihove kasnije analize u laboratoriji. Bez uvida u sadržaj hranljivih materija u zemljištu nemoguće je odrediti količine i formu-laciju mineralnih i organskih đubriva koje je neophodno primeniti na datoj parceli.

Samo ukoliko poznajemo sadržaj hraniva u nekom zemljištu, možemo usmeriti svoje aktivnosti u pravcu dovođenja njihovog sadržaja na optimalan nivo. Ozbiljno bavljenje bilo kojim vidom biljne proizvodnje bez primene analize zemlji-šta nije moguće.

Agrohemijska analiza zemljišta pred-stavlja osnov za donošenje racionalne odluke o količini i formulaciji mineralnih

đubriva koje je potrebno primeniti na nekoj parceli.

Poljoprivredni proizvođači koji primenu mineralnih hraniva vrše na osnovu ana-lize zemljišta, imaju neuporedivo bolju osnovu za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Takođe je pravilo da se samo primenom adekvatnih količina mineralnih hraniva uz zanemarivanje ostalih agro-tehničkih mera ne mogu postići visoki prinosi.

Zašto je važno uraditi pravilno uzorkovanje i analizu zemljišta?

Nisu sva zemljišta podjednako obezbeđe-na hranljivim materijama. U zavisnosti od matičnog supstrata na kome su nastala zemljišta, ona imaju različiti sadržaj pojedinih hranljivih elemenata koje biljke koriste u toku svog procesa rasta i ra-zvoja. Biljke usvajaju veliki broj različitih hranljivih elemenata.

Biljke iz zemljišta ne usvajaju sve hranlji-ve elemente u istim količinama. Na osno-vu količine koje biljke usvajaju iz zemlji-šta, hranljive elemente je moguće podeliti na: mikro, makro i korisne elemente. Tri najznačajnija makrohranljiva elementa

Analiza zemljišta


Z N A N J E M D O U S P E H A Stručna podrška: Natalija Kurjak, direktor marketinga, Victoria Logistic

su azot, fosfor i kalijum. Na njihov sadržaj u velikoj meri utiče i način eksploatacije zemljišta, pre svega primena đubriva.

Svaka biljna vrsta ima određene speci-fičnosti u pogledu potreba za N, P i K (Tabela 1.).

Svake godine se sa proizvodnih površina iznese određena količina hranljivih ma-terija, a njihova količina zavisi od biljne vrste koju gajimo i visine prinosa. Stoga je iznete elemente neophodno vratiti u zemljište đubrenjem u odgovarajućim količinama. Na taj način održavamo hranljive elemente na određenom nivou i čuvamo plodnost zemljišta.

Parcele koje imaju nizak sadržaj hran-ljivih materija u zemljištu, „sprečavaju“ gajene biljke da ispolje svoj genetski po-tencijal. Visok sadržaj pojedinih hranljivih materija u zemljištu takođe je nepoželjan i može vrlo štetno uticati na rast i razvoj gajenih biljaka i godinama stvarati pro-bleme u proizvodnji.

Sadržaj hranljivih materija iznad i ispod optimalnih količina neminovno dovodi do pada prinosa gajenih biljaka.

Radi utvrđivanja sadržaja hranljivih materija u zemljištu i praćenja dinamike kojim se njihov sadržaj menja, neophod-no je redovno vršiti uzorkovanje i analizu zemljišta za potrebe kontrole plodnosti.

Agrohemijska analiza zemljišta predsta-vlja osnov racionalne primene mineralnih đubriva. Đubrenjem na osnovu analize zemljišta, pored obezbeđenja optimalnih količina odgovarajućih hraniva neop-hodnih za normalan rast i razvoj gajenih

biljaka, vrlo se često može doprineti značajnoj direktnoj uštedi novca.

Budite odgovorni prema svojoj zemlji, obavezno radite pravu analizu i preci-zno uzorkovanje zemljišta.

Biljna vrsta Azot (N), kg FOSFOR (P205), kg KALIJUM (K20), kgKUKURUZ 18-30 11-14 15-27

PŠENICA 20-30 8-16 17-25

SOJA 65-80 12-20 15-23

SUNCOKRET 40-50 15-22 60-90

ULJANA REPICA 40-70 30-40 60-100

ŠEĆERNA REPA 3-7 1-3 6-8

Tabela 1. Iznošenje hraniva sa 1 tonom prinosa i odgovarajućom vegetativnom masom


Z N A N J E M D O U S P E H AStručna podrška: Natalija Kurjak, direktor marketinga, Victoria Logistic

Misija unapređenja primarne poljopri-vredne proizvodnje i uticaj na ostvarenja što boljih proizvodnih rezultata, osnovni su zadatak usluge uzorkovanja i analize kontrole plodnosti zemljišta. Uzorkova-nje zemljišta automatskim urađajem sa GPS-om je prepoznatljivo za poslednjih petnaest godina, ne samo u našoj zemlji već i u regionu (Rumunija, Bugarska, Mađarska, Republika Srpska).

Uzorkovanje zemljišta vrši se najsavremenijom automat-skom opremom za uzima-nje uzoraka. Oprema je u potpunosti automatizovana

i sve instrukcije se zadaju pritiskom odgovarajućeg tastera iz kabine vozila. Svaki pojedinačan uzorak je uzet sa iste (zadate) dubine, dok je ljudski rad sve-den na minimum što značajno smanjuje mogućnost bilo kakve greške u radu.

Radni učinak opreme za uzorkovanje je veliki. Jedna oprema u toku radnog dana može da uzorkuje površinu od 200 do 300 ha u zavisnosti od veličina parcela i njihove međusobne udaljenosti (prazan hod).

Prednosti koje ima automatizovano uzorkovanja zemljišta u odnosu na ruč-no uzorkovanje, su brojne.

Prilikom uzorkovanja zemljišta koristi se GPS tehnologija. Na taj način, snima-njem, odnosno mapiranjem parcele GPS uređajem, dobijaju se tačne koordinate parcele kao i njena površina.

Ukoliko je parcela veća od 5-10 ha deli se na više manjih parcela koje se poseb-no uzorkuju (uzorak 1, uzorak 2...). Uko-liko se analizom zemljišta utvrdi različit sadržaj hraniva u pojedinim uzorcima, neophodno je različito đubrenje od-govarajućom formulacijom i količinom

đubriva. Prilikom procesa uzorkovanja zemljišta beleže se i koordinate svakog pojedinačnog mesta uboda.

Zahvaljujući tome postoji mogućnost da posle 4 godine, kada se ponovo vrši uzorkovanje za potrebe kontole plod-nosti, uzorak uzmemo sa istog mesta. To daje mogućnost praćenja promene sadržaja hraniva u zemljištu, kao preci-znost rada.

Prednosti uzorkovanja zemljišta se mogu podeliti na direktne i indirektne.

Direktne mere se ogledaju u poznavanju sadržaja hraniva na svakoj parceli i mo-gućnost uvođenja preciznog đubrenje, jednog od temelja za preciznu poljopri-vredu.

Još je veći značaj indirektnih mera jer se smanjuju nabavke paušalnih količina hraniva, smanjuje se potrošnja goriva, sa-bijanje zemljišta, potencijalno blokiranje i antagonizam sa hranivima (mikroelemen-tima) kojih ima u dovoljnim količinama u zemljištu i mnoge druge mere.

Svaki poljoprivredni proizvođač zna da je analiza zemljišta krvna slika svake parcele koja je investicija i bez koje nijedna proizvodnja ne može biti održiva.

Za sve dodatne informacije pozovite telefon 063 650 282 (Vladan Ćirović)

Uzorkovanje zemljišta i analiza njegove plodnosti uz preporuku za ishranu biljaka


Z N A N J E M D O U S P E H AStručna podrška: dipl.inž.Katarina Radonić, PSS Vrbas

Povećanje površina pod voćem u Au-tonomnoj Pokrajini Vojvodini uslovilo je i povećanjem površina pod leskom i orahom. Orah čije površine decenijama nisu povećavane, poslednjih 5-6 godina se značajno uvećavaju.

Sve se više ulaže u podizanje savremenih zasada oraha, što podrazumeva upotrebu kvalitetnih, deklarisanih sad-nica, uvođenje obaveznog

navodnjavanja (najčešće kap po kap) i svih drugih agrotehničkih mera koje zahtevaju savremeni zasadi. Uvećava-njem površina pod orahom, uvećava se i mogućnost pojave mnogih bolesti i štetočina.

Na području PSS Vrbas ove jeseni se veći broj proizvođača javio sa činje-nicom da imaju “zaražene zasade” oraha. Posle laboratorijskih anali-za, potvrđeno je prisustvo bakterije Xanthomonas arboricola pv. Juglandis kao i prisustvo Brenneria sp.. Pojava je konstatovana kod mladih zasada oraha starosti od 2-3 godine. Sadnice koje su korištene prilikom podizanja zasada uglavnom su nabavljene iz uvoza.

Crna bakterijska pegavost ora-ha koju prouzrokuje bakterija Xanthomonas arboricola pv. juglandis rasprostranjena je po celom svetu pa i kod nas. Ova pegavost spada u izuzetno štetne bolesti, i može da smanji prinos od 30 pa i preko 50 % u pojedinim godinama.

Simptomi ove bolesti se javljaju na svim zeljastim delovima biljke. Na listu se prvo pojavljuju pege koje su u po-četku bezbojne, vremenom potamne, da bi na kraju postale potpuno crne. Različite su veličine i oblika, okrugla-ste ili uglaste, i uglavnom su koncen-trisane uz glavni nerv. Vremenom se spajaju i zahvataju ceo list koji se osuši

i pocrni. List se jedno vreme zadržava na biljci i ne otpada odmah.

Pege su slične i na peteljkama lista kao i na mladarima. Na mladarima se pege spajaju uzdužno, usled čega dolazi do pucanja kore i do pojave ulegnuća, jer bakterija prodire dublje u tkivo biljke. Ova pojava dovodi do sušenja i pucanja mladara.

Na plodovima se takođe formiraju crne pege, a plod može biti inficiran od samog začeća pa sve do kraja vege-tacije. Kada bakterija prodre u jezgro ploda oraha, ono se pretvara u crnu masu. Ovakvi plodovi otpadaju i nisu za upotrebu.

Bakterija se održava u letorastima i pupoljcima oraha. Za njen razvoj po-goduje vlažno i toplo proleće i početak leta. Plodovi oraha oštećeni insektima izuzetno su pogodni za ostvarivanje zaraze. Osim u mladim zasadima, bak-terija pravi velike štete i u rasadnicima. Preko zaraženih sadnica širi se zaraza sa bakterijskom pegavošću oraha i na područja na kojima nije bilo pojava ove bolesti.

Suzbijanje bakterijske pegavosti oraha je vrlo teško i zahtevno. Nekada sve preduzete mere ne daju pozitivne re-zultate pa su sve uobičajenije situacije da se mladi zasadi oraha krče i uništa-vaju.

Hemijske mere suzbijanja se svode uglavnom na upotrebu fungicida na bazi bakra u vreme učestalih padavina. Od agrotehničkih mera preporučuje se orezivanje obolelih mladara, njihovo uklanjanje i spaljivanje van zasada. Potrebno je vršiti stalno uklanjanje opalog lišća i opalih plodova iz zasada.

Najbolja i najefikasnija mera je sad-nja zdravih sadnica oraha.

Crna bakteriozna pegavost oraha

Slika 1. Pege na listu oraha

Slika 2. Pucanje letorasta

Slika 3. Zaraza na plodu


Z N A N J E M D O U S P E H A Stručna podrška: mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja Sombor, internet stranica www. agrolekar.rs

U poljoprivrednoj proizvodnji u našoj zemlji fitosanitarne mere suzbijanja i kontrola štetnih organizama još uvek su bazirane na principima zaštite bilja za konvencionalnu proizvodnju. Zaštita bilja u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji zasniva se na savremenim naučnim dostignućima, upotrebi pesticida i mineralnih đubriva. Ciljevi ove proizvodnje su visoki prinosi i veći profit, uz pre svega, poštovanje ekonomskih principa.

Sa druge strane, zaštita bilja u integralnoj proizvodnji zasniva se na savremenim naučnim dostignućima, upotrebi svih raspoloživih metoda zaštite bilja

i agrotehničkih mera, a kao krajnju meru i upotrebu pesticida. Ciljevi su visoki prinosi i kvalitetna proizvodnja, poštujući kako ekonomske tako i ekološke principe.

Osnovni principi integralne zaštite bilja (IPM - Integrated Pest Management) su efikasnost primenjenih pesticida, eko-nomičnost i zaštita čovekove sredine.

U Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, ob-javljenom u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 41 od 2. juna 2009., i broju 17. od 14. marta 2019. godine, nalaze se članovi koji se upravo odnose na značenje izraza u vezi sa integralnom zaštitom bilja.

Član 3.

Stav 1a)

Aktivna supstanca niskog rizika jeste sup-stanca koja, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, nije klasifikovana u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: karcinogeno, mutageno, toksično po repro-dukciju, senzibilizacija, veoma toksično, tok-sično, eksplozivno, korozivno, kao i supstanca koja nije perzistetna (period poluraspada u zemljištu manji od 60 dana); supstanca čiji je biokoncentracioni faktor manji od 100; supstanca koja ne dovodi do poremećaja rada endokrinog sistema; supstanca koja

ne izaziva neurotoksične ili imunotoksične efekte;

Stav 5.

Dobra poljoprivredna praksa jeste prepo-ručena, odobrena ili registrovana bezbedna primena sredstava za zaštitu bilja u skladu sa postojećim uslovima u bilo kojoj fazi proizvodnje, skladištenja, transporta, distri-bucije i prerade hrane i hrane za životinje i podrazumeva primenu principa integralnog upravljanja štetnim organizmima u odre-đenom klimatskom području, kao i primenu minimalnih količina sredstava za zaštitu bilja i utvrđivanje maksimalnih koncentracija ostataka sredstava za zaštitu bilja na najni-žem nivou, radi postizanja željenog efekta;

Stav 8.

Integralno upravljanje štetnim organizmima jeste pažljivo sagledavanje svih dostupnih metoda za zaštitu bilja i, shodno tome, integracija odgovarajućih mera kojima se sprečava razvoj populacija štetnih organiza-ma i ograničava primena sredstava za zaštitu bilja i drugih oblika intervencije na nivou koji je ekonomski i ekološki opravdan i kojim se smanjuje rizik po zdravlje ljudi i životinja i životnu sredinu na najmanju moguću meru, na način da se podstiče rast i razvoj zdravih

useva i zasada sa najmanjim mogućim pore-mećajima u agro-ekosistemima, kao i prirod-ni mehanizmi kontrole štetnih organizama;

Zaštita bilja u organskoj poljoprivrednij proizvodnji zasniva se uglavnom na ko-rišćenju alternativnih metoda. Koriste se sve raspoložive metode zaštite bilja osim upotrebe sintetičkih pesticida i mineralnih đubriva. Cilj je kvalitetna proizvodnja uz poštovanje pre svega ekoloških principa.

Integralna zaštita bilja (IPM) dobija sve više na značaju u svetu i kod nas, jer su zahtevi potrošača sve strožiji, koji pored kvaliteta očekuju i bezbedan proizvod sa aspekta stručno kontrolisane primene pesticida i mineralnih đubriva.

Ceo sistem kontrole bezbednosti hrane u EU i našoj zemlji menja se implementaci-jom mnogo strožijih propisa.

Maloprodajni konzorcijumi hrane uveli su komercijalne standarde (EUREPGAP--Evropska trgovina proizvodima) i dobra poljoprivredna praksa GAP, čija su načela preoblikovana u Integralnu zaštitu (IPM), i proizvođač koji želi da plasira svoje proizvode u tim objektima mora da ispuni

Integralna zaštita bilja (IPM) u poljoprivrednoj


Z N A N J E M D O U S P E H AStručna podrška: mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja Sombor, internet stranica www. agrolekar.rs

određene uslove proizvodnje i da poseduje odgovarajuću dokumentaciju o tome.

Metode Integralne zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji

U ove metode spadaju u najvećoj meri, primena svih agrotehničkih mera, koje su osnov integralnih mera borbe protiv bole-sti, štetočina i korova.

• Plodored, pažljiv izbor polja za proi-zvodnju.

• Odabir sorte i hibrida tolerantnih i ot-pornih prema štetnim organizmima.

• Plan upravljanja rezistentnošću u toku vegetacione sezone.

• Uzorkovanje zemljišta i analiza – agro-hemijska analiza (vođenje računa o plodnosti zemljišta), i analiza zemljišta na prisustvo štetočina i drugih štetnih organizama.

• Sadnja zdravog i sertifikovanog sadnog materijala, setva sertifikovanog, deklari-sanog semena.

• Pažljiva setva optimalnog broja biljaka na osnovu sortimenta, tipa zemljišta i klimata, optimalan sklop.

• Analiza stanja u polju, stanje useva, pojava i širenje štetnih organizama.

• Pravovremeno i pažljivo navodnjavanje, dovoljno da zadovolji potrebe useva, ali ne i preterano.

• Biološke borbe, “mekše” mere suzbija-nja.

• Skladištenje u takvim uslovima da se održi kvalitet proizvoda i postigne opti-malna tržišna vrednost.

• Vođenje evidencije o svim aktivnostima tokom proizvodnje kroz elektronsku Knjigu polja.

Neke od nabrojanih metoda planiraju se pre zasnivanja proizvodnje, neke tokom vegetacije, a neke nakon skidanja useva.

� Pre zasnivanja proizvodnje potrebno je izvršiti pravilan izbor polja, uz poštova-nje plodoreda, smene useva, uzorko-vanje i agrohemijska analiza zemljišta, plan upravljanja rezistentnošću, odabir sorte i hibrida, postavljanje barijera da bi se sprečilo kretanje insekata, setva sorata otpornih na štetne organizme po ivicama polja.

� Tokom vegetacione sezone, primenjuju se opšte mere integralne zaštite.

9 Obilazak i kontrola useva tokom ve-getacije potreban je najmanje jednom nedeljno, a po potrebi i češće. Potrebno je sagledati čitav proizvodni sistem sa aspekta mogućnosti suzbijanja štetnih organizama pre nego što se javi potreba za primenom pesticida. Odrediti ključna mesta kontrole na uzglavnicama polja, na mestima blizu vetrozaštitnih poja-seva, na područjima nepristupačnim za tretiranja tokom pojave problema. Sve fitosanitarne mere u sklopu integralnih mera zaštite tokom vegetacije imaju za cilj da smanje infekcioni materijal mnogih prouzrokovača bolesti i time obezbede zdravstveno ispravan proi-zvod koji se skladišti.

9 Pre skidanja useva, predstavlja odre-đivanje pravovremeno vreme berbe sa optimalnom zrelošču plodova.

� Posle skidanja useva sledi korišćenje optimalnog režima skladištenja sa naglaskom na optimalnu temperaturu, vlažnost vazduha, sadržaj ugljen dioksi-da i drugo.

U sistemu integralne zaštite bilja veoma važan segment je i sakupljanje pesticidne ambalaže i pesticidnog otpada. Zbrinjava-nje ambalaže od pesticida preko sistema SECPA EKO MODELA koji je otpočeo sa

aktivnostima na preuzimanju ambalažnog otpada 2013. godine.

U Republici Srbiji je doneta UREDBA o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godi-ne koja je objavljena u Službenom glasniku RS, broj 8. od 5. juna 2020. godine, gde su navedene integralne mere zaštite.

Član 2.

Planom iz člana 1. ove uredbe utvrđuju se nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, koji se odnose na sakupljanje ambalaže i ambalažnog otpada, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada.

Primena metoda Integralne zaštite bilja će biti sve više od značaja u narednim godinama, kada se veliki broj pesticida (aktivnih materija) povlači sa tržišta i rešenja mnogih problema u zaštiti bilja će se sve više oslanjati na nepesticidne mere i stručnom pristupu rešavanja problema baziranog na znanju i isku-stvu.

Stoga važno je podsetiti proizvođače o merama integralne zaštite i ukazati na potrebu primene metoda integralne zaštite u poljoprivredenoj proizvodnji u cilju racio-nalne primene pesticida, mineralnih đubri-va i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Nastavak u 97. broju biltena „Za našu zemlju”.


I Z U G L A S T R U Č N J A K A

I deo

Proizvodna godina za izveštajnu službu Vojvodine i Srbije uvek započinje u jesen prethodne sezone. Tako je i početak sezone započeo da setvom uljane repice krajem avgusta 2019. godine.

Usevi iz najranijih rokova setve su već od polovine septembra počeli da niču, kada je regi-strovan let repičine lisne ose (Athalia rosae). Prve ispiljene

pagusenice ove štetočine na biljkama su uočene na početku treće dekade septem-bra, kada je registrovano i naseljavanje lisnim vašima (Aphididae) i buvačem (Phyllotreta sp.). U regionima Sombora i Subotice zabeležen je i napad kupusne muve (Delia radicum) u početnim fazama razvoja biljaka, što do sada nije registro-vano na našem području.

Obzirom da je oktobar 2019. godine karakterisalo toplo vreme sa znatno manje padavina nego što je uobičajeno, setva ozimih strnina je bila dosta otežana i razvučena, a usled veoma malih zaliha vlage u zemljištu i nicanje je bilo dosta sporo i neujednačeno. U usevima iz naj-

ranijih rokova setve koji su imali povoljne uslove za nicanje i početni razvoj kao i u usevima koji su bili u sistemu za navod-njavanje, registrovano je prisustvo lisnih vaši i cikada (Cicadelidae) već od treće dekade oktobra kada su i preporučene hemijske mere zaštite zbog sprečavanja zaraza fitopatogenim virusima.

Do kraja oktobra je u uljanoj repici registrovano prisustvo lisnih vaši na i do 100% biljaka.

U novembru 2019. godine je registro-vano izuzetno toplo vreme, najtoplije u poslednjih 50 godina, sa čestim padavi-nama što je veoma povoljno uticalo na razvoj prouzrokovača lisnih patogena u strnim žitima. U ječmu je utvrđeno prisu-

stvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i pepelnice žita (Erysiphae graminis), a u pšenici simpto-mi lisne rđe (Puccinia triticina) na čak do 30% biljaka kao i pepelnice žita u istom procentu.

U usevima uljane repice su sredinom februara uočene i prve jedinke male repi-čine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus) i velike repičine pipe (Ceutorhynchus napi). Sam proces polaganja jaja u lisne drške i stablo uljane repice je započeo početkom marta kada su i preporučene mere su-zbijanja repičinih pipa kako bi se sprečilo masovno polaganje jaja.

Kako je februar karakterisalo znatno toplije vreme i veća količina padavina od

Odlike proizvodne 2019/2020. godine u zaštiti bilja iz ugla PIS-a u ratarsko povrtarskim usevima

Ilustracija 2: Jaja, larve i simptomi oštećenja od repičinih pipa (foto:PIS)

Ilustracija 1: Lisna rđa, lisne vaši i cikada na pšenici (foto:PIS)

Stručna podrška: Milena Marčić, rukovodilac, PIS Vojvodine i Srbije


I Z U G L A S T R U Č N J A K AStručna podrška: Milena Marčić, rukovodilac, PIS Vojvodine i Srbije

Ilustracija 2: Jaja, larve i simptomi oštećenja od repičinih pipa (foto:PIS)

uobičajenih vrednosti, uslovi za razvoj već prisutnih patogena u usevima strnih žita su bili povoljni. Kao posledica toga, već u prvoj dekadi marta su u ječmovi-ma iz najranijih rokova setve, koji su bili u fazi vlatanja, dostignuti epidemijski pragovi za prouzrokovače mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres), pepelnice žita (Erysiphae graminis) i rđe ječma (Puccinia hordei). I u pšenicama su već od sredine marta registrovani epide-mijski pragovi za prouzrokovače bolesti poput rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i pepelnice žita u usevima iz najranijih rokova setve koji su u tom periodu bili u fazi drugog kolenca.

U ovoj proizvodnoj godini, na biljkama pšenice je zabeležena jača pojava žuto-mrke pegavosti lista pšenice (Pyrenophora tritici-repentis) u od-nosu na period pre nekoliko godina. U usevima ječma, kao i nekoliko godina unazad, u periodu klasa-nja je registrovana značajna poja-va ramulariozne pegavosti ječma (Ramularia collo-cygni).

U drugoj dekadi marta je zabe-ležen izlazak sive repine pipe (Botynoderes punctiventris) sa mesta pre-zimljavanja i pojava prvih jedinki repiči-nog sjajnika (Meligethes aeneus). Krajem marta su postignuti pragovi štetnosti za repičinog sjajnika kada su i preporučene hemijske mere zaštite.

Usled poznih prolećnih mrazeva, jedan deo useva pod šećernom repom je pre-sejan.

U prvoj dekadi aprila, kada su usevi šećerne repe iz najranijih rokova setve

bili u fazi od nicanja do pojave kotiledona, siva repina pipa je započela migraciju ka novim repištima. Toplo i sunčano vre-me tokom aprila povoljno je uticalo i na ostale insekte. U prvoj dekadi aprila su postignuti pragovi štetnosti za trip-se (Thysanoptera) u usevima luka. Sa povremenim padavinama tokom aprila sprovodile su se i preventivne mere zaštite od prouzrokovača šturosti klasa (Fusarium graminearum) u usevima ječma.

Maj je obeležilo kišovito vreme sa nešto nižim temperaturama od proseč-nih vrednosti. Početak i kraj maja su obeležile skoro svakodnevne padavine, a negde su registrovane i vremenske nepogode. Prisustvo padavina i visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha, povoljno su uticale na razvoj prouzro-kovača biljnih bolesti. U prvoj dekadi maja je započela zaštita useva pšenice od prouzrokovača šturosti klasa. U zavisnosti od lokaliteta, zabeleženi su i različiti uslovi za ostvarenje infek-cije, a analizom 146 uzoraka pšenice sa područja cele zemlje u Laboratoriji PIS-a, u svega 5% uzoraka je utvrđeno

prisustvo mikotoksina DON (deoksi-nivalenol) iznad zakonom dozvoljenih vrednosti i to u uzorcima sa parcela gde nije sprovedena hemijska zaštita od ovog patogena.

Pored direktnih oštećenja, lisne vaši su značajne i kao vektori virusnih oboljenja što se kasnije i odrazilo to-kom vegetacije, pogotovo u usevima povrća gde je konstatovano prisustvo simptoma viroza.

Pored vaši, veoma povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje imali su i tripsi (Thysanoptera). Direktne štete od ove grupe insekata, registrovane su na po-vrću. Ove štetočine su značajne takođe zbog vektorske uloge u prenošenju fitopatogenih virusa ali i zbog karantin-skog statusa koji imaju u nekim zemlja-ma gde se izvoze naši poljoprivredni proizvodi. I ove godine, kao i u nekoliko prethodnih, usled intenzivnog prisustva vektora u usevima, proizvodnja povr-ća je pretrpela značajne štete usled delovanja fitopatogenih virusa (virus mozaika krastavca, virus mozaika lucer-

Ilustracija 3: Lisne vaši na jabuci, šljivi i paprici (foto:PIS)

Ilustracija 4: Broj dana sa infektivnim rizicima za C. beticola u 2020. godini


I Z U G L A S T R U Č N J A K A Stručna podrška: Milena Marčić, rukovodilac, PIS Vojvodine i Srbije

ke, virus crtičastog mozaika krompira, virus bronzavosti paradajza i dr.).

Uslovi su bili veoma povoljni za bak-teriju koja prouzrokuje pegavost lista i krastavost plodova paprike (Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria) što je iziskivalo veliki broj preventivnih tretmana preparatima na bazi bakra.

Početkom juna registrovani su i simptomi plamenjače suncokreta (Plasmopara helianthi), ali u manjem intenzitetu nego prethodne godine. Favorizujući uslovi za razvoj pro-uzrokovača plamenjače krompira (Phytophtora infestans) nastavili su se i u prvoj dekadi juna kada su registro-vane noćne temperature od 10 - 15°C, dnevne od 15 -24°C uz oblačno i kišo-vito vreme. To su bili povoljni uslovi i za razvoj bolesti tipa truleži i pegavosti na biljkama suncokreta.

Sredinom juna započela je i zašti-ta useva šećerne repe od prouzro-koča pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola). Intenzivna zaštita od ovog patogena se nastavila tokom čitavog leta zbog čestih padavina i jakih jutarnjih rosa, te je u zavisnosti od loka-liteta, sortimenta i učestalosti gajenja repe, sprovedeno od 4 do 6 fungicidnih tretmana. Na osnovu meteoroloških pa-rametara zabeleženih na automatskim meteorološkim stanicama u usevima šećerne repe, registrovano je i do 53 dana sa visokim rizikom za ostvarenje infekcije od prouzrokovača lisne pega-vosti šećerne repe.

Aktivnost insekata tokom juna je bila na uobičajenom nivou. U prvoj deka-di juna započelo je piljenje larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis).

U regionu Subotice je nakon vršid-be uljane repice došlo do masovne migracije pipe kupusne mahune (Ceutorrhynchus assimilis) sa useva u naseljena mesta. Protiv ove pipe se do sada nisu sprovodile hemijske mere zaštite.

Od sredine jula započeo je i kritičan pe-riod u zaštiti krompira od krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) kada je registrovano podizanje brojnosti na klopkama usled preklapanja leta leptira druge i treće generacije, kada se i započelo sa hemijskim merama kontro-le. Maksimum leta leptira je dostignut krajem jula u većini regiona u zemlji.

Značajna aktivnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera) zabeležena je na samom početku treće dekade jula kada je u ratarsko-povrtarskim usevi-ma registrovan veliki procenat biljaka sa položenim jajima, čak do 50%. Na

samom kraju jula, započelo je i pilje-nje larvi druge generacije kukuruznog plamenca. Kako je let druge generacije bio dosta razvučen kao i polaganje jaja i piljenje larvi, intenzivna zaštita paprike (u severnim delovima zemlje) se nasta-vila sve do polovine avgusta.

Tokom čitavog meseca avgusta regi-strovane su visoke brojnosti pamu-kove sovice na svetlosnim lovnim lampama kao i prisustvo jaja i larvi u usevima kukuruza, paprike, para-dajza, boranije i drugog povrća, što je iziskivalo primenu hemijskih mera zaštite.

U usevima paradajza u plasteničkoj proizvodnji registovano je do sada naj-značajnije prisustvo moljca paradajza (Tuta absoluta). Od kraja jula, tokom avgusta i sredinom septembra meseca, registrovano je povećanje brojnosti ove štetočine, te su u većoj meri bili ugroženi usevi iz druge sadnje, gde su i zabeležene najveće štete, posebno u plastenicima gde nisu sprovedene sve raspoložive nepesticidne mere kon-trole.

Grupa zrenja kukuruza

(%)

klipova sa oštećenjima od insekata

(%)

klipova sa simptomima Fusarium sp.

(%)

klipova sa simptomima Aspergillus sp.

(%)

klipova sa simptomima Penicillium sp.

Rani (FAO 200-300) 27,15 15,6 0,57 1,42

Srednji (FAO 400-500) 26,53 13,21 0,5 1,35

Kasni (FAO 600-700) 25,51 11,23 0,66 1,08

Ilustracija 5: Štete od ishrane larvi moljca paradajza (foto:PIS)

Ilustracija 6: Procenat klipova sa oštećenjima od insekata i sa simptomima patogena po grupama zrenja za područje Srbije u 2020. godini


I Z U G L A S T R U Č N J A K AStručna podrška: Milena Marčić, rukovodilac, PIS Vojvodine i Srbije

U 2020. godini, pregledom 571 parcele kukuruza na području Srbije u okvi-ru monitoringa zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu, registrovano je uobičajeno prisustvo simptoma gljiva iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium, kao i prisu-stvo oštećenja od insekata (pamukove sovice i kukuruznog plamenca) na klipovima.

U Laboratoriji PIS-a je analizirano 286 uzoraka na prisustvo mikotoksina (aflatoksin, fumonizin, zearalenon, deoksinivalenol, ohratoksin) i ni u jednom nije utvrđeno prisustvo miko-toksina iznad zakonom dozvoljenih vrednosti, te se može zaključiti da je rod kukuruza iz 2020. godine zdrav-stveno bezbedan.

U proizvodnji korenastog povrća je u prvom delu vegetacije bilo značajno prisustvo lisnih vaši, crne pegavosti (Alternaria dauci, Alternaria radicina) i rđe (Puccinia spp.) dok je u drugom delu vegetacije proizvodnja bila pod jakim

pritiskom prouzrokovača pepelnice (Erysiphe heraclei).

U proizvodnji ranih kupusnjača je bila redovna pojava kupusove muve (Delia radicum), ali se u južnim kraje-vima u većem intenzitetu javila crvena kupusna stenica (Eurydema ventrale). Kupusnjače iz svih rokova sadnje su bile ugrožene od osam generacija kupu-sovog moljca (Plutella hylostella).

Kao i prethodnu, tako i ovu sezo-nu, obeležilo je prisustvo invazivnih vrsta stenica u poljoprivrednoj pro-izvodnji, zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). Početkom maja je uočena migracija odraslih jedin-ki i njihova dopunska ishrana na različi-tim vrstama biljaka. Tokom jula meseca registrovano je podizanje populacije, a prisustvo stenica u usevima i zasadima je registrovano do kraja vegetacije.

Prisustvo ovih invazivnih vrsta je naročito izraženo na području Vojvo-dine. Međutim, ove godine je prisustvo

zelene stenice registrovano u do sada najvećim brojnostima u južnim krajevi-ma naše zemlje, pogotovo u proizvodnji povrća kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru. Najveće štete su registrovane u ekstenzivnim usevima i zasadima tj. na manjim površinama u blizini naselja (bašte i okućnice) i u usevima i zasadima gde je bila reduko-vana primena insekticida. Od ratarskih useva najintenzivnije su bile prisutne u usevima soje i kukuruza, a štete su uočene i na velikom broju povrtarskih useva poput paprike, paradajza i dr.

Od registrovanja prve pojave ovih stenica na području Srbije pa do da-nas, došlo je do značajnog povećanja njihove brojnosti što predstavlja velik rizik da postanu ekonomski značajne štetočine velikog broja gajenih biljaka kod nas.

Nastavak u narednom broju biltena “Za našu zemlju” sa pregledom pojava bolesti i štetoči-na u voćno loznim zasadima.

Ilustracija 7: Jajno leglo, larve i odrasla jedinka zelene ili povrtne stenice (foto:PIS)

Ilustracija 8: jajno leglo, larva i odrasla jedinka braon mramoraste stenice (foto:PIS)


I Z U G L A S T R U Č N J A K A Stručna podrška: dipl.inž. Milena Petrov, koordinator Programa mera za Sever Srbije, PSS Novi Sad

Program mera zaštite zdravlja bilja sprovodi se u skladu sa članom 31. Zakona o zdravlju bilja (“Službeni glasnik RS”, br.41/2009 i 17/19), radi sprečavanja pojave unošenja, ši-renja i suzbijanja štetnih organizama. Štetni organizmi propisani Programom mera utvrđeni su na osnovu mišljenja Stručnog saveta za zdravlje bilja i isti se obavezno prate na teritoriji Republike Srbije radi pro-vere i potvrde fitosanitarnog statusa štetnih organizama utvrđenih zakonom, a u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije u cilju obezbeđivanja fitosanitarnih zahteva prilikom izvoza.

Program mera za 2020. godinu obuhvata stalni nadzor koji se sprovodi na određenim usevima čije je gajenje od značaja za Republiku Srbiju, kao i poseban

nadzor koji obuhvata određene štetne or-ganizme u skladu sa preduzetim obaveza-ma Republike Srbije u smislu garantovanja fitosanitarnih zahteva u međunarodnom prometu kao i preporukama i obavezama koje proističu iz članstva u međunarodnim organizacijama, u cilju sprečavanja unoše-nja i širenja, provere fitosanitarnog statu-sa i izveštavanja o prisustvu ili odsustvu i rasprostranjenosti određenih regulisanih štetnih organizama.

Da bi se obezbedila adekvatna prime-na međunarodnih standarga (ERRO, ISPM), poseban nadzor pored vizuel-nih zdravstvenih pregleda bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, obu-hvata i uzimanje uzoraka i laborato-rijsko testiranje biljnog materijala na prisustvo štetnih organizama u skladu sa međunarodnim standardima, kao i pripremu procedura i uputstava za preglede i uzorkovanje kada je to po-trebno, edukacije, transport uzoraka, vođenje evidencija, obradu podataka, koordinaciju i izveštavanje.

Izvršioci u sprovođenju poslova po Pro-gramu mera za 2020. godinu su ovlašćene

poljoprivredne službe, ovlašćene labora-torije i institucije i fitosanitarna inspekcija.

U cilju realizacije poslova utvrđenih Reše-njem o ovlašćenju Službe od strane Upra-ve za zaštitu bilja – Ministarstva poljopri-vrede vodoprivrede i šumarstva za 2020. godinu, Uprava je zaključila ugovore sa 27 stručnih službi u 26 Upravnih okruga.

• AP Vojvodina (Sever Srbije), 11 Poljo-privrednih stručnih službi u 7 Upravnih okruga

• Centralna Srbija, 16 Poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi u 19 Upravnih okruga

U skladu sa Programom mera za 2020. godinu, poljoprivredne službe na području za koje su ovlašćene, sprovode aktivnosti stalnog nadzora nad biljem iz Programa mera, kao i aktivnosti u okviru POSEB-NOG NADZORA nad štetnim organizmima (karantinskim) po Programu mera.

Posebni nadzori se rade na različi-tim biljnim vrstama:

• Povrću, voću, vinovoj lozi, kuku-ruzu, 45 štetnih organizama, od čega samo na krompiru 16 štet-nih organizama, u jabučastom voću 3, koštičavom 5, vinovoj lozi 4, malinama i borovnicama 2, lubenicama 1 štetni organizam

• Ukrasnom bilju u zatvorenom prostoru, 6 štetnih organizama

• Šumski rasadnici, šumska po-dručja i javne površine, 7 štetnih organizama

Postkarantinski nadzor

Program mera obuhvata vizuelni pregled i uzorkovanje u proizvodnim zasadima za čije je podizanje korišćen materijal poreklom iz uvoza, od strane ovlašćene poljoprivredne službe, uključujući i labo-ratorijsko testiranje na prisustvo i drugih

štetnih organizama koji nisu obuhvaćeni ovim programom, a nalaze se na Listama štetnih organizama propisanih zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja.

Poseban nadzor nad Xyllela fastidiosa

Ovlašćene službe sprovode pregled i uzor-kovanje osetljivih biljaka i evidentiranje prisustva potencijalnih vektora iz familija Cicadellidae i Cercopidae, nad ovom karan-tinskom bakterijom.

Edukacija vlasnika i držaoca bilja

Ovlašćene službe vrše stalno informisanje, edukaciju vlasnika i držaoca bilja o štetnim organizmima obuhvaćenim Programom mera za 2020. godinu, u cilju podizanja svesti o značaju sprovođenja mera za spre-čavanje pojave, rano otkrivanje, praćenje, suzbijanje i iskorenjavanje štetnih organi-zama u skladu sa Zakonom o zdravlju bilja. Zbog veoma specifične situacije uzroko-vane pandemijom, održavanje radionica i zimskih škola neće biti moguće. Stoga će se važne informacije prenositi obaveštava-ti putem sistema javnog informisanja (sajt Ministarstva poljoprivrede, radio, televizija, novine, portali, bilten „Za našu zemlju”)

Kontrola sprovođenja Programa mera

Fitosanitarna inspekcija vrši kontrolu spro-vođenja Programa mera.

Koordinator za sprovođenje mera za proizvodno područje Sever Srbije je Milena Petrov iz PSS Novi Sad, a Cen-tralne Srbije mr Gordana Jovanović iz PSSS Leskovac.

Program mera zaštite zdravlja bilja Republike Srbije


I Z U G L A S T R U Č N J A K AStručna podrška: mr Ilija Bjelić, savetodavac, PSS Zrenjanin

Nastavak iz prošlog 95. broja biltena.

Kultivatori za dopunsku obradu zemljišta se dele na površinske (poljske) kultivatore i međuredne kultivatore. Površinski kultivatori zemljište obrađuju po čitavoj površini parcele, a međuredni kultivatori obrađuju samo među-redni prostor okopavinskih useva. Efekat rada kultivatora u prvom redu zavisi od oblika (tipa, vrste) radnih organa, a zatim od tipa nosača radnih organa i rasporeda radnih organa na ramu kultivatora.

Radni organi kultivatora obavljaju sledeće funkcije: rastresanje (ra-hljenje) zemljišta, mrvljenje (dro-bljenje, usitnjavanje) zemljišta, mešanje đubriva sa zemljištem,

uništavanje korova (čupanjem ili podseca-njem-podrezivanjem), razbijanje pokorice i ravnanje zemljišta.

Nije poželjno da kultivator prevrće zemljište, da ne bi došlo do gubitka vlage, i da ostavlja iza sebe dublje brazde (ne-ravno, grebenasto, talasasto zemljište). Zbog toga se kultivatori retko koriste sami, već im se dodaju valjci, drljače, diskovi, daske za ravnanje itd. Tako se dobijaju kombinovane mašine -setvo-spremači.

Radni organi kultivatora su motičice različitih oblika. Za istu vrstu motičica u literaturi i praksi se koriste različiti nazivi, što otežava njihovo razlikovanje. Na ovom mestu se prikazuje podela motičica prema obliku koju navode Rajko Bugarin i saradnici u knjizi “Mašine u voćarstvu i vinogradarstvu” (Novi Sad, 2014). Ova podela je prikazana na slici 1.

Postoje 4 osnovna oblika motičica koji se razlikuju po širini i uglu koji zauzimaju u odnosu na površinu zemljišta:

• kopljaste motičice• trouglaste motičice• pačje (guščije) ili ekstirpatorske motičice i• britve ili jednostrano režuće motičice

-kopljaste motičice (a) su uske i dugačke motičice, skoro jednake širine po celoj dužini, koje intenzivno rastresaju zemljište, dobro mrve zemljište i dobro čupaju korove. Imaju najveći ugao u odnosu na horizontalnu ravan (ugao uspona) koji iznosi 23° i više. Iza sebe ostavljaju izbrazdano zemljište zbog bočnog efekta koji se ogleda u rastresanju zemljišta izvan radnog zahvata motičica. Bočni efekat je veći kod veće dubine rada. Imaju najveći vučni otpor koji je pri dubini rada od 8 cm veći od otpora pačjih nogu za 1,8 do 2,4 puta.

-trouglaste motičice (b) su šire od koplja-stih, dobro rastresaju zemljište, dobro mrve zemljište i delimično podsecaju korove. Zau-zimaju ugao od 18° u odnosu na horizontalnu ravan, što je manje od kopljastih. Iza njih je zemljište izbrazdano zbog bočnog efekta.

-pačje (guščije) noge ili ekstirpatorske motičice (c) su najšire motičice koje plitko prodiru u zemljište, podsecaju i rastresaju zemljište, ali ga ne mrve, a korove dobro podsecaju, što im je osnovna funkcija. Zau-zimaju ugao od 6° u odnosu na horizontalnu ravan. Zbog plitkog rada imaju neznatan bočni efekat pa je zemljište iza njih poravna-to. Vučni otpor je značajno manji nego kod kopljastih motičica.

-britve (d) ili jednostrano režuće motičice predstavljaju polovinu pačjih nogu, a koriste se samo na međurednim kultivatorima. U svemu su slične pačjim nogama.

Motičice se postavljaju na nosače koji mogu biti kruti, poluelastični i elastični. Kod po-vršinskih kultivatora, kruti nosači se nalaze samo na najstarijim tipovima kultivatora za dublji rad i teža zemljišta. Danas dominiraju elastični i poluelastični nosači motičica. Na

kombinovanim kultivatorima-setvospremači-ma koji se kod nas najviše koriste, nalaze se elastični nosači motičica u obliku latiničnog slova “S”. Oni se bolje prilagođavaju neravni-nama zemljišta, a zbog vibriranja u toku rada bolje mrve i mešaju zemljište i bolje čupaju korove. Širina nosača je, takođe, značajna za rad kultivatora. Širi nosači jače mrve i mešaju zemljište od užih.

Motičice se na kultivatore postavljaju u više redova, da bi se manje gušile. Broj redova može biti 2, 3, 4 ili 5.

Za ranu, dublju kultivaciju, i kod manje zakorovljenosti, motičice se postavljaju ređe, a za kasniju, pliću kultivaciju, i kod veće zakorovljenosti korovima se postavljaju gušće. Na kultivatorima za podsecanje korova je razmak između motičica najmanji. Kod ovih kultivatora se tragovi motičica preklapuju nekoliko centimetara, da se korov ne bi provukao između motičica.

Na osnovu izloženih karakteristika moti-čica, jasno je da se kultivatori sa različitim oblicima motičica ne mogu jednako uspešno koristiti u različitim uslovima rada. Izbor kultivatora zavisi od stanja zemljišta i ciljeva koji se žele postići.

Kultivatori sa kopljastim motičicama se upo-trebljavaju za ranu, duboku kultivaciju, dok su korovi još mali. Oni dobro rastresaju, mrve i mešaju zemljište i dobro čupaju mali korov, ali ga slabo podsecaju.

Kultivatori sa trouglastim motičicama su kombinovanog dejstva. Koriste se za pliću,

Važnost uništavanja korova primenom ekstirpatora

Slika 1.

Slika 2. Ekstirpator John Deer (sajt za prodaju polovne mehanizacije)


I Z U G L A S T R U Č N J A K A Stručna podrška: Neko

srednje kasnu i kasnu kultivaciju, kada su korovi veći. Ovi kultivatori zadovoljavajuće podsecaju korove, dobro rastresaju, mrve i mešaju zemljište.

Ekstirpatori se koriste kada je korov toliko odrastao da ga drugi kultivatori ne mogu suzbiti. To su jedini kultivatori koji mogu potpuno očistiti zemljište od korova. Ekstirpatorske motičice su široke, pljosnate i tanke. Širina im može biti različita. One koje su manje širine (do 25 cm) dobro podsecaju niži korov sa plićim korenom, a motičice veće širine (25-35 cm) podsecaju veći korov sa dubljim korenom. Dakle, što je korov veći, potrebne su šire motičice. Ove motičice slabo rastresaju, mrve i mešaju zemljište.

Najbolji kvalitet rada se ostvaruje kada kultivator radi po dijagonali parcele, pod uglom od 30-50ᵒ u odnosu na pravac oranja. Tada se postiže najefikasnije uništavanje korova i najbolje ravnanje zemljišta. Pri većoj brzini se zemljište bolje usitnjava i korovi bolje uništavaju, a zemljište se manje lepi za radne organe i manja je vučna sila i potrošnja goriva.

Ekstirpatori su površinski kultivatori koji se veoma dugo koriste u ratarskoj proizvodnji. Njihov značaj je bio jako veliki u periodu pre pojave herbicida. Jedan od klasika agroteh-ničke nauke, Vasilij Robertovič Viljams, sma-trao je da ekstirpatori najbolje od svih oruđa uništavaju korove u toku leta na obrađenom strništu, u toku jeseni na predzimskom ora-nju i u proleće pre setve jarih useva.

U knjizi “Osnovi ratarstva” (Beograd, 1946.), Viljams navodi da ekstirpatori odlično ispu-njavaju sve zahteve koje mora da zadovolji predsetvena obrada zemljišta. On navodi sledeća opšta načela predsetvene obrade zemljišta: 1) zemljište se ne sme obrađivati na veću dubinu od dubine setve; 2) seme mora da leži na slegnutom zemljištu i da je

pokriveno slojem zemljišta stabilne struktu-re; 3) gornji sloj zemljišta mora biti očišćen od korova. Njiva se obrađuje svaki put kad se zazeleni od korova, ali najviše 3 puta pre nego što se obavi setva.

Stavovi koje je izneo Viljams nisu zastareli ni nekoliko decenija kasnije. Najbolji primer za to je knjiga “Obrada zemljišta u ratarstvu (Novi Sad, 1997.) autora Jordana Konstanti-novića. Konstantinović pridaje veliki značaj površinskim kultivatorima za podsecanje korova u nezi oranja. Naziv nega oranja, on koristi za kompleks mera koje se izvode posle ljuštenja strništa i jesenjeg dubokog oranja pa sve do setve jarih useva.

Glavni ciljevi nege oranja su čuvanje vlage, uništavanje korova i predsetvena priprema to jest formiranje setvenog sloja za okopavi-ne koje će se sejati sledećeg proleća. Borba protiv korova je najvažniji cilj nege oranja. On smatra da nakon nicanja korova, u bilo kom periodu da niknu od oranja do setve, njivu treba obavezno podrljati ili plitko kultivirati setvospremačem.

Drljače i setvospremači mogu uspešno uni-štiti korov visine 3-5 cm. Ako su korovi veći, ova oruđa više ne mogu efikasno suzbijati korove pa treba koristiti poljske kultivatore koji mogu uništiti korov visine 10-15 cm, a da se ne zaguše. Kako Konstantinović kaže, za plitku kultivaciju zemljišta treba koristiti polj-ski kultivator (field cultivator) u tipu “John Deere” koji predstavlja specijalni kultivator za uništavanje korova, sa radnim organima u vidu pačje noge koji se preklapaju pa korov ne može da se provuče između motiči-ca. Jednako uspešno se može koristiti i u proleće za predsetvenu pripremu kukuruza, suncokreta i ostalih okopavina.

Nega oranja se u proleće izvodi po istim principima kao i tokom leta i jeseni. U 2-3 navrata se plitkom obradom do setve uništa-vaju korovi visine do 3-5 cm pre nego što se

jače ukorene. Ovaj zadatak uspešno mogu da obave drljače i setvospremači, ali su najbolji poljski kultivatori za podsecanje korova. Ovaj kultivator poseduje svaki američki farmer koji zemljište za okopavine obrađuje na klasi-čan način. Međutim, primena ovih kultivatora je moguća i u nekim novim sistemima obrade zemljišta.

Na kraju, treba nešto reći o kupovini kulti-vatora za podsecanje korova. Ne može se očekivati da naši proizvođači brzo prihvate i počnu da koriste ovu mašinu. Novine se teško uvode u proizvodnju, naročito u slučaju kada proizvođači smatraju da im one nisu neophodne.

Treba se prisetiti kako je donedavno, u većini naših sela, bilo malo valjaka i oruđa za razbi-janje pokorice. U nekim manjim mestima nije bilo ni jedne ovakve mašine, ako ne računamo stare drvene valjke koji nisu imali zadovolja-vajući kvalitet rada. Sada se broj ovih oruđa značajno povećao, naročito broj valjaka.

Drugi primer se odnosi na osnovnu obradu zemljišta za strna žita. Trebalo je dvadese-tak godina da u našem regionu proizvođači sa oranja pređu na tanjiranje. Danas je jako mali broj onih koji osnovnu obradu za strnine obavljaju plugovima. Pošto su fabrički ekstir-patori skupi, jer se proizvode kao širokoza-hvatna oruđa, verovatno će zbog povoljnije cene proizvođači u početku kupovati polovne mašine.

Pored ekstirpatora fabričke izrade, koji se sve češće prodaju kao polovne mašine preko specijalizovanih portala, za podsecanje korova se dosta uspešno mogu koristiti i ek-stirpatori ručne izrade. Ovde postoje dve mo-gućnosti. Prva je da se preurede međuredni kultivatori, a druga je da se napravi novi ram na koji se montiraju motičice sa nosačima sa međurednog kultivatora. Obe varijante su u proizvodnji pokazale dobre rezultate.

Slika 6. Površinski kultivator za podsecanje korova (ručna izrada proizvođača Siniše Guzijana iz Sečnja)

Slika 3. Ekstirpator druga Kastornog (Viljams, 1946)

Slika 4. Širokozahvatni kultivator polukrutog sistema s položenim radnim organima marke John Deer (Vladimir Mihalić, Opća proizvodnja bilja, 1976)

Slika 5. Poljski kultivator John Deer (Konstantinović, 1997)

Osnov savremene poljoprivredne proizvodnje i glavna mera za postizanje visokih prinosa gajenih biljaka

I ove godine u ponudi:

Budite odgovorni prema svojoj zemlji, pozovite nas i uradite kompletnu kontrolu plodnosti i analizu Vaše parcele.Sve informacije možete dobiti pozivanjem telefona:

021 4895 470 i 063 650 282, Vladan Ćirović

Kompletna analiza zemljišta Uzorkovanje• izlazak na parcelu i mapiranje• uzimanje uzoraka, 0-30 i 30-60cm,

automatskom sondom sa GPS-om koji beleži tačne koordinate svakog uboda

• laboratorijska analiza• preporuka za đubrenje po meri za

željenu biljnu vrstu

• izlazak na parcelu i mapiranje• uzimanje uzoraka, 0-30 i 30-60cm,

automatskom sondom sa GPS-om koji beleži tačne koordinate svakog uboda

Analiza zemljišta

Dragi prijatelji,

Hvala na ukazanom poverenju i uspešnoj saradnji. Neka vam predstojeći praznici donesu radost i veselje, a nova godina

mnogo poslovnih uspeha i zadovoljstva u radu.

Srećna Vam Nova godina i božićni praznici!

Vaša Victoria Logistic

Za našu zemlju · 2020. 12. 17. · 2 · ZA NAŠU ZEMLJU · BROJ 85 · 2020. GODINA UVOD Autori...

Documents

Transcript of Za našu zemlju · 2020. 12. 17. · 2 · ZA NAŠU ZEMLJU · BROJ 85 · 2020. GODINA UVOD Autori...