wp12 12/01-SBO...zjeg Kraljevstva. Ovaj ˇ casopisizdajuJehovinisvedocijo ˇ s od 1879. Ne bavi se...

345671. DECEMBAR 2012.

NEˇSTO

BOLJE ODBO

ˇZI

´CA

SVRHAˇ

CASOPISA Strazarska kula jeste da slavi Jehovu Boga, Vrhovnog Vladara citavog svemira. Ovaj casopisnam otkriva znacenje svetskih doga�aja u svetlu biblijskih prorocanstava, bas kao sto su se sa strazarskih kulau drevna vremena mogla pratiti desavanja u daljini. Tesi ljude dobrom vescu da ce Bozje Kraljevstvo, koje jestvarna vladavina na nebu, uskoro okoncati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstice nas da verujemo u IsusaHrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo vecni zivot i koji sada vlada kao Kralj Bozjeg Kraljevstva.Ovaj casopis izdaju Jehovini svedoci jos od 1879. Ne bavi se politikom i temelji se iskljucivo na Bibliji.

Ovaj casopis se ne prodaje. On se izdaje u okviru me�unarodnog biblijskog obrazovnog dela, koje se podupire dobrovoljnim prilozima. Ukoliko nije drugacije naznaceno, biblijski stihoviu ovom casopisu uzeti su iz savremenog prevoda Novi svet.

34567 Tiraz svakog izdanja:42 182 000 NA 195 JEZIKA

DECEMBER 1, 2012

TEMA IZDANJA3

ˇSta ocekujete od Bozica?

4 Secanje na Isusa Hrista5 Radost davanja6 Pomaganje drugima

7 Okupljanje porodice8 „Mir me�u ljudima“9 Pronasli su nesto bolje

RUBRIKE10 Pitanja citalaca

Zasto neki ne slave Bozic?

11 Priblizimo se BoguDa li ste u Bozjoj „knjizi secanja“?

16 Upoznajmo Bozju RecZasto je Bog poslao Isusa na zemlju?

21 Da li ste znali?

22 Pismo iz Benina

30 Poucimo svoju decuJotam je ostao veran Bogu uprkos problemima kod kuce

OSTALIˇ

CLANCI12 Napokon sam pronasla pravu slobodu!

18 Da li verujete da ste vec ziveli?

24 Kozmeticka sredstva u biblijsko doba

27 „Istorija ne laze“

KADA se priblizava Bozic, u pesmama, filmo-vima i televizijskim emisijama promovise se

radosno, praznicno raspolozenje.ˇSta bi po va-

sem misljenju trebalo da bude glavna odlika bo-zicnog raspolozenja? Da li je to

˘ secanje na Isusa Hrista?˘ radost davanja?˘ pomaganje drugima?˘ okupljanje porodice?˘ mir me�u ljudima?Kao sto se vidi iz citiranih reci guvernera Hen-

rija, mnogi koji proslavljaju Bozic ne uspevajuda postignu nijedan od tih ciljeva tokom praz-nika. Vreme Bozica obicno karakterisu zurba,stres i povrh svega trosenje novca. Da li je ondanemoguce doziveti radost i ljubav koji bi treba-lo da budu obelezje Bozica?

Biblija nas upravo podstice da se secamo Isu-sa Hrista, da rado dajemo, da pomazemo drugi-ma i da provodimo vreme s porodicom. Tako�enas poucava da budemo miroljubivi. U ovoj se-riji clanaka necemo govoriti o tome zasto nekine slave Bozic,� vec cemo odgovoriti na sledecapitanja:

˘ˇSta neki misle, zbog cega treba slaviti Bozic?

˘ Zasto njihova ocekivanja u vreme Bozica ostajuneispunjena?

˘ Koja biblijska nacela su pomogla milionima daprona�u nesto bolje od Bozica?

� Biblijski razlozi zbog kojih su neki odlucili da ne slaveBozic nalaze se u clanku „Pitanja citalaca — zasto neki neslave Bozic?“, na strani 10.

ˇSta ocekujete odBozica?

„Lako nas zaokupi praznicnaeuforija. Praznici su postalinesto sto se mora odraditi,a brojne obaveze namkradu vreme koje zelimo daprovedemo s porodicom iprijateljima. Radost koju trebada osecamo ponekad je usenci stresa koji dozivljavamo.“BIV

ˇSI GUVERNER OKLAHOME [SAD]

BRED HENRI, 23. DECEMBAR 2008.

STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. DECEMBAR 2012. 3

Zbog cega neki slave Bozic?Neki skrecu paznju na to da je Bozic prazniku cast Isusu. Oni ga proslavljaju u znak seca-nja na njegovo ro�enje.Zasto ocekivanja ostaju neispunjena?Popularne praznicne pesme i mnogi bozic-ni obicaji cesto nemaju nikakve veze sa Isu-som Hristom. Milioni ljudi koji slave ovajpraznik zapravo nemaju veru u Isusa, a nekicak uopste ne veruju da je onpostojao. U da-nasnjem potrosackom drustvu, Bozic je po-stao praznik koji prodaje robu, a ne vremekada se ljudi secaju Isusa.Koja biblijska nacela mogu pomoci?„Sin covecji [je] dosao [...] da svoj zivot da kaootkupninu za mnoge“ (Marko 10:45). Recikoje su citirane u uvodu clanka Isus ocigled-no nije izgovorio na svoj ro�endan vec veceuoci svoje smrti. Tada je uveo jednostavnuproslavu u znak secanja na svoju smrt. Zastobi Isus zeleo da se njegovi sledbenici secajunjegove smrti a ne njegovog ro�enja? Zatosto Isusova otkupna zrtva pruza priliku pos-lusnim ljudima da zive vecno. „Plata za grehje smrt“, kaze Biblija, „a Bozji dar je vecni zi-

vot preko Hrista Isusa, naseg Gospoda“(Rimljanima 6:23). Zato se svake godine, nagodisnjicu Isusove smrti, njegovi sledbeniciprisecaju njega kao ’spasitelja sveta‘, a nekao bespomocne bebe (Jovan 4:42).

„Hrist [je] propatio za vas i ostavio vam pri-mer kako da u svemu idete njegovim stopa-ma“ (1. Petrova 2:21). Da bismo se setili Isu-sa i iskazali mu cast, treba da proucavamoprimer koji je on pruzio kao savrsen, mudarcovek. Dobro je da duboko razmisljamo osamilosti i strpljenju koje je pokazivao, kaoi o njegovoj hrabrosti da cini ono sto je is-pravno. Trudimo se da ga oponasamo u sva-kodnevnom zivotu.

„Kraljevska vlast nad svetom sada pripadanasem Gospodu i njegovom Hristu, i on cekraljevati u svu vecnost“ (Otkrivenje 11:15).Dok se prisecamo Isusa Hrista, razmisljajmoo tome sta on cini sada. On je nebeski Kralj.U jednom prorocanstvu u Bozjoj Reci za Isu-sa se kaze: „Po pravdi ce suditi siromasnima,pravedno ce ukoravati braneci krotke nazemlji“ (Isaija 11:4). Takve privlacne osobi-ne mogu da krase jednog mocnog Vladara ane novoro�ence.

Secanje naIsusa Hrista„

ˇCinite ovo meni na spomen.“(LUKA 22:19)

34567Da li biste zeleli vise informacija ili biste voleli davas neko poseti kako bi s vama besplatno proucavaoBibliju? Molimo vas pisite na odgovarajucu adresu.Za spisak svih adresa, videti www.jw.org/contact.

Albanija: Kutia postare 118, Tirane. Australija: PO Box 280, Ingleburn,NSW 1890. Bosna i Hercegovina: p. fah 303, BiH-71000 Sarajevo. Bu-garska: PO Box 424, 1618 Sofia. Velika Britanija: The Ridgeway, LondonNW7 1RN. Grcka: Kifisias 77, GR-15124, Marousi. Italija: Via della Bufalot-ta 1281, I-00138 Rome RM. Ma�arska: Pf. 20, H-1631 Budapest. Makedoni-ja: Pf 800,1000 Skopje. Nemacka: 65617 Selters. Rumunija: Casuta Postalanr. 132, Oficiul Postal nr. 39, Bucuresti. Rusija: PO Box 182, 190000 St. Pe-tersburg. Slovacka: PO Box 2, 830 04 Bratislava 34. Slovenija: pp 22, SI-1241Kamnik. Srbija: p. fah 173, 11080 Beograd. Ukrajina: PO Box 955, 79491Lviv-Briukhovychi. Francuska: BP 625, F-27406 Louviers Cedex. Hrvatska:PP 58, HR-10090 Zagreb-Susedgrad. Svedska: PO Box 5, SE-732 21 Arboga.

Strazarska kula je polumesecnik. Izdavac srpskog izdanja:Jehovini svedoci — hriscanska verska zajednica, Tosin bunar58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija u publikaciji, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorniurednik:

ˇSandor Palfi.

˘ 2012 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania.Sva prava zadrzana. Printed in GermanyDruck und Verlag: Wachtturm Bibel- und Traktat-Gesellschaft der Zeugen Je-hovas, e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche Redaktion: Ramon Templeton, Sel-ters/Taunus

Vol. 133, No. 23 Semimonthly SERBIAN (Roman)

4

Zbog cega neki slave Bozic?Kao sto je Isus rekao, srecan je i onaj kodaje i onaj ko prima. U zelji da osete takvuradost, mnogi davanje poklona smatrajunajvaznijom odlikom Bozica. Jedno istra-zivanje je pokazalo da su cak i tokom pros-logodisnje ekonomske krize porodice u Ir-skoj racunale da ce na bozicne poklone uproseku potrositi preko 500 evra.Zasto ocekivanja ostaju neispunjena?Ima ljudi koji misle da davanje poklona zaBozic donosi vise stresa nego radosti. Kakoje to moguce? Mnogi su pod pritiskom dakupe poklone koje ne mogu priustiti. Po-sto svi kupuju u isto vreme, nastaju guzvei dugi redovi, zbog cega mnogi postaju raz-drazljivi.Koja biblijska nacela mogu pomoci?„Dajte“, rekao je Isus� (Luka 6:38). On nijemislio da pokloni treba da se daju samo uodre�eno doba godine kada se od ljudi to

� U izvornom tekstu, ovaj grcki glagol oznacavatrajnu radnju i mogao bi se prevesti i kao: „Imajtenaviku da dajete.“

ocekuje. Isus je podsticao svoje sledbeni-ke da im davanje postane navika, deo zi-vota.

„Neka svako ucini kako je odlucio u srcu,ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga koradosno daje“ (2. Korincanima 9:7). Premajednom biblijskom prirucniku, sustina sa-veta koji je dao apostol Pavle jeste u tomeda se „nista ne treba davati ’na silu‘, kaoda smo primorani na to“. Onaj ko „rados-no daje“ ne oseca obavezu da odre�enipoklon da odre�enoj osobi u odre�enovreme — na sta se najcesce svodi bozicnodarivanje.

„Davanje je narocito dobrodoslo ako nekodaje spremno. Od svakoga se ocekuje da dajeono sto ima, a ne ono sto nema“ (2. Korin-canima 8:12). Bog ne trazi od hriscana dase zaduzuju kako bi kupili skupe poklone.Naprotiv, ako osoba daje „ono sto ima“,njeno davanje ce u Bozjim ocima biti „na-rocito dobrodoslo“, a ne samo nesto pri-hvatljivo. To je zaista u pravoj suprotnostisa porukom „kupi sada, plati kasnije“, kojacesto prozima reklame tokom praznika.

Radostdavanja

„Vise usrecuje davanje nego primanje.“(DELA APOSTOLSKA 20:35)

SADA IZLAZI NA 195 JEZIKA: azerbejdzanski, azerbej-dzanski (cirilica), ajmara,� albanski, amharski, arapski, aco-li, afrikans, baoule, bengalski, bikol, bislama, bugarski, valiski,varaji-varaji, venda, vijetnamski, volaita, ga, garifuna, gvara-ni,�� grenlandski, gruzijski, grcki, gun, gudzarati, danski,� eve,engleski,�� estonski, efik, zande, zapotecki (Istmus), zulu,igbo, iloko, indonezanski, islandski, isoko, italijanski,�� jap, ja-panski,�� jermenski, jermenski (zapadni), joruba, kazaski,kambodzanski, kanada, kaonde, katalonski, kvangali, kvanja-ma, kecua (Ankas), kecua (Ajakuco), kecua (Bolivija),� kecua(Kusko), kikongo, kikuju, kiluba, kimbundu, kineski (pojedno-stavljeni), kineski (tradicionalni)� (audio-snimci samo na

mandarinskom), kinjaruanda, kirgiski, kiribati, kirundi, kicua,kongo, korejski,�� kosa, landa, letonski, lingala, litvanski, luva-le, luganda, luo, ma�arski,��maja, makedonski, makua, mala-jalam, malgaski, malteski, mihe, mjanmarski, marati, marsal-ski, mauricijski kreol, mizo, mongolski, more, nahuatl (severnaPuebla), ngabere, ndebele, ndonga, nemacki,�� nepalski,nzema, niue, norveski,� njaneka, oromo, otetela, palau, pan-gasinanski, pandzapski, papijamento (Aruba), papijamento(Kurasao), persijski, pidzin Solomonskih ostrva, poljski,�� po-napeanski, portugalski,�� rarotonganski, rumunski, ruski,��samoanski, sango, svati, svahili, sebuano, sejselski kreol, sesu-to, sepedi, silozi, sinhaleski, slovacki, slovenacki, sranantongo,

srpski, srpski (latinica), tagalog,� taj, tamilski, tatarski, tahi-canski, tvi, telugu, tetum, tiv, tigrinja, tok pisin, tonganski, to-tonak, tuvalu, turski, ukrajinski, umbundu, urdu, uruund, fin-ski,� fidzijski, francuski,�� haicanski kreol, hausa, hebrejski,hiligajnon, hindi, hiri-motu, holandski,�� hrvatski, cvana, con-ga, cocil, cva, ceski,� cibemba, ciluba, citonga, citumbuka, ci-ceva, cukski, svedski,� sona, spanski�� Dostupno i na Brajevom pismu� Moze se dobiti i CD� Moze se dobiti i u MP3 formatu na CD-u� Dostupni su i audio-snimci na www.jw.org

6 STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. DECEMBAR 2012.

Zbog cega neki slave Bozic?Neki zele da oponasaju Isusa koji je poma-gao siromasnima, bolesnima i namuceni-ma. Oni smatraju da je najbolje vreme zato Bozic, kada dobrotvorne ustanove obic-no u vecoj meri sakupljaju priloge.Zasto ocekivanja ostaju neispunjena?Tokom praznika su mnogi ljudi previsezaokupljeni kupovinom, zabavom i pose-civanjem prijatelja i porodice. Zbog togaim preostaje malo vremena, snage i novcada se posvete siromasnima i ugrozenima,osim sto mozda daju novcani prilog zanjih.Koja biblijska nacela mogu pomoci?„Ne uskrati dobra onima kojima je potreb-no, kad rukom svojom to mozes uciniti“(Poslovice 3:27). Ljudi koji su siromasni,gladni ili ih poga�aju druge nevolje nepate samo u vreme Bozica. Ako zapazimoda je nekome potrebna pomoc a mi mu„rukom svojom“ mozemo pomoci, zastobismo cekali neki praznik? Dobra i sami-losna dela ce biti nagra�ena.

„Svakog prvog dana u nedelji neka svakood vas u svom domu stavlja na stranui skuplja koliko moze“ (1. Korincanima16:2). Apostol Pavle je ovaj savet daoprvim hriscanima koji su zeleli da pomog-nu siromasnima. Mozemo li ’stavljati na

stranu‘, to jest izdvajati novac koji cemoredovno davati pojedincima ili nekoj or-ganizaciji koja ce to mudro upotrebiti? Nataj nacin cemo u skladu s nasim moguc-nostima brinuti o onima kojima je potreb-na pomoc.

„Ne zaboravljajte ciniti dobro i delitis drugima, jer se takvim zrtvama uga�aBogu“ (Jevrejima 13:16). Zanimljivo je dapored toga sto ’delimo s drugima‘, treba ida ’cinimo dobro‘, to jest da im pomaze-mo. Na primer, mudri roditelji uce decuda pomazu starijima oko svakodnevnihposlova i da ohrabre bolesne tako sto biim napisala neku lepu rec, posetila ih ilipozvala telefonom. Tako�e ih podsticu dase druze s decom koja su siromasna ilihendikepirana. Deca tako uce da budu do-bra i velikodusna cele godine.

Pomaganjedrugima

„Ko ima blagonaklono oko,bice blagoslovljen, jer od svoghleba daje siromahu.“ (POSLOVICE 22:9)

Mudri roditelji uce decu da pomazustarijima, bolesnima i deci koja imajuneki hendikep. Deca tako uce dabudu dobra i velikodusna cele godine

STRAˇ


Zbog cega neki slave Bozic?Posto su svi Izraelci bili potomci Jakova, tojest Izraela, svi su oni bili „braca“, clanovijedne porodice. Kada su se okupljali to-kom praznika u Jerusalimu, to je bilo „do-bro“ i „divno“. Poput njih, mnoge poro-dice jedva cekaju da se okupe i proveduprijatno vreme za Bozic.Zasto ocekivanja ostaju neispunjena?U jednoj enciklopediji stoji: „Porodicne ra-zmirice koje se tokom godine guraju podtepih cesto izbiju na povrsinu kada se po-rodica okupi u vreme praznika“ (Encyclo-pedia of Christmas and New Year’s Celebra-tions).Koja biblijska nacela mogu pomoci?’Uzvracajte svojim roditeljima i dedovima ibakama za ono sto su vam pruzili‘ (1. Ti-moteju 5:4). Koliko god je to moguce, tre-ba da redovno posecujemo ro�ake.

ˇCak i

ako zive daleko, mozemo cesto biti u kon-taktu. Zasto im ne bismo napisali pismo,pozvali ih telefonom ili se dopisivali pu-tem interneta? Redovna komunikacija po-maze da se nesuglasice svedu na mini-mum.

„Tesno [vam je] u vasim srcima [...] si-rom otvorite svoje srce“ (2. Korincanima6:12, 13). Ro�aci koje vi�amo samo jed-nom godisnje brzo mogu postati stranci

— narocito deci. Ponekad deca misle daimaju malo toga zajednickog s bakom i de-kom ili daljim ro�acima. Roditelji se mogupobrinuti da cela porodica provodi vremesa starijim ro�acima i tako podstaci decuda ’otvore srce‘ prema njima.� Deca kojasu navikla da budu u takvom drustvu obic-no su saosecajnija i vise cene one koji sustariji.

„Rec u pravo vreme — kako je dobra!“(Poslovice 15:23). Kako mozemo sprecitida nesuglasice i neresena pitanja dovedudo zategnutih odnosa u porodici? Jedannacin je da biramo „pravo vreme“ kadacemo razgovarati o problemima koji semoraju resiti. Ukoliko putem redovne ko-munikacije odrzavamo dobre odnose, bicenam lakse da pri�emo nekom od ro�aka irazgovaramo o nastalom problemu. Takoce vreme kada je porodica na okupu uvekbiti „dobro“ i „divno“.

� Videti clanke „Zasto je dobro da bolje upoz-nam baku i dedu?“ i „Kako da budem bliskijis bakom i dedom“, u Probudite se! od 22. aprila i22. maja 2001; izdali Jehovini svedoci.

Okupljanjeporodice„Gle, kako je dobro i kako je divnokad braca zive zajedno u jedinstvu!“(PSALAM 133:1)

8 STRAˇ


Zbog cega neki slave Bozic?Svake godine, papa i druge verske vo�eupucuju poruku mira, u nadi da ce se uvreme Bozica ispuniti an�eoska objava:„Na zemlji mir me�u ljudima koji su[Bogu] po volji.“ Neki u to vreme odlazena posebna hodocasca.Zasto ocekivanja ostaju neispunjena?Mir u vreme Bozica je u najboljem sluca-ju samo privremen. Na primer, u decem-bru 1914, dok je Evropa bila zahvacenaPrvim svetskim ratom, britanski i nema-cki vojnici su izasli iz rovova i proslavili za-jedno Bozic. Delili su hranu, pice i cigare-te.

ˇCak su igrali fudbal. Me�utim, to

primirje je bilo kratkog veka. Jedan Brita-nac je u pismu koje je poslao sa fronta na-pisao sta mu je rekao jedan Nemac: „Da-nas smo u miru. Sutra ces se ti boritiza svoju zemlju, a ja za svoju.“Koja biblijska nacela mogu pomoci?„Rodilo [nam se] dete [...] Ime ce mu biti[...] Knez Mira. Nadaleko ce se prostiratinjegova knezevska vlast i miru nece biti kra-ja“ (Isaija 9:6, 7). Ovo prorocanstvo o Isu-su je zaista utesno. Isusovo ro�enje nazemlji ne treba da donese samo jedan danmira u godini. Kao nebeski Vladar, on ceuspostaviti pravi mir koji nece imati kraja.

„Posredstvom mene [Isusa] imate mir. Usvetu imate nevolju, ali budite hrabri, jasam pobedio svet“ (Jovan 16:33). Isus i da-nas pomaze svojim sledbenicima da zive umiru. Istina je da hriscani dozivljavaju ne-volje. Ali zahvaljujuci biblijskoj pouci, onirazumeju zasto postoji patnja i uvereni suda ce Isus doneti trajni mir. Zato imajuunutrasnje spokojstvo.

Jehovini svedoci postupaju po Isusovimucenjima i zive u miru — bez obzira na tokoje su nacionalnosti, boje koze, poreklaili kojim jezikom govore. U to se mozete isami uveriti ako odete na njihov sastanaku Dvorani Kraljevstva. Mozda cete se po-put mnogih sloziti da me�u njima vladapravi mir, mir koji Bozic nikada ne mozepruziti.

„Mir me�u ljudima“„Slava Bogu na visinama,a na zemlji mir me�u ljudimakoji su mu po volji.“ (LUKA 2:14)

Jehovini svedoci su ujedinjeni i ziveu miru — bez obzira na boju kozei jezik kojim govore. U to se mozetei sami uveriti ako odete na njihovsastanak u Dvorani Kraljevstva

MILIONI hriscana ne zele da slave Bozic.ˇSta oni mis-

le o toj odluci? Da li imaju utisak da nesto propusta-ju? Da li je njihovoj deci nesto uskraceno? Procitajtesta su Jehovini svedoci iz raznih zemalja rekli.˘ Secanje na Isusa Hrista. „Pre nego sto sam postalaJehovin svedok retko sam odlazila u crkvu. Ako bihi otisla, bilo je to samo u vreme Bozica ili Uskrsa. Paipak, ni onda nisam mnogo razmisljala o Isusu Hri-stu. Sada vise ne slavim Bozic ali zato posecujem hri-scanske sastanke dva puta sedmicno i cak poucavamdruge onome sto Biblija govori o Isusu“ (IV, AUSTRALI-JA).

˘ Radost davanja. „Najvise se obradujem kad meneko iznenadi poklonom. Volim iznena�enja! Tako-�e volim da nekome napisem pisamce ili nacrtamnesto jer smo onda srecni i on i ja“ (RUBEN, SEVERNA IR-SKA).

˘ Pomaganje drugima. „Volimo da spremimo obrokza bolesne. Ponekad im odnesemo cvece, kolacili mali poklon da ih razveselimo. Uzivamo u tomei drago nam je sto ih mozemo posecivati u toku celegodine“ (EMILI, AUSTRALIJA).

˘ Okupljanje porodice. „Kada se nasa sira porodicaokupi, deca u opustenoj atmosferi mogu da se zbli-ze sa tetkama, tecama, bracom, sestrama i ostalim ro-�acima. Posto se ne okupljamo samo odre�enog da-tuma, nismo pod pritiskom i nasi ro�aci znaju da ihposecujemo zato sto ih volimo“ (VENDI, KAJMANSKA OS-TRVA).

˘ Mir. „U vreme Bozica, izgleda da ima toliko poslada malo ko razmislja o miru. Saznala sam sta Biblijaobecava ljudima i zato imam mir u srcu. Znam da cemoja deca imati divnu buducnost“ (SANDRA,

ˇSPANIJA).

Pronasli su nesto boljeIV

RUBEN

EMILI

VENDI

SANDRA

10 STRAˇ


ˇˇSirom sveta, svake godine skoro dve milijar-

de ljudi proslavlja Bozic 25. decembra, doknajmanje 200 miliona ljudi proslavlja Hristo-vo ro�enje 7. januara. Pa ipak, milioni drugihuopste ne slave Bozic. Zbog cega?

Jedan razlog je taj sto ne pripadaju hriscan-skoj religiji. Mozda su Jevreji, hindusi, sintoi-sti ili neke druge veroispovesti. Drugi su pakateisti, agnostici, slobodni mislioci ili pobor-nici sekularnog humanizma i zato pricu o Bo-zicu smatraju legendom.

Ipak, zanimljivo je da veliki broj onih kojiveruju u Isusa odbacuju tradiciju slavljenjaBozica. Zasto? Oni navode najmanje cetiri raz-loga.

Kao prvo, ne veruju da je Isus ro�en u de-cembru ili januaru. U Bibliji se ne nalazi kon-kretan datum. U njoj je jednostavno receno:„U tom kraju bili su i pastiri koji su boravili na-polju i nocu cuvali strazu kod svojih stada. IJehovin an�eo je stao pored njih i [...] an�eoim je rekao: [...] ’Danas [se] u Davidovomgradu rodio Spasitelj — Hrist, Gospod‘“ (Luka2:8-11).ˇ

Cinjenice pokazuju da se Isus rodio otprili-ke pocetkom oktobra dok su jos pastiri sa svo-jim stadima nocili na poljima. U Vitlejemu jenajhladnije u decembru i januaru. Zato sutada ovce zatvorene unutra da se ne bi smrzlepreko noci.

Drugi razlog: Jedina svecanost za koju jeIsus svojim sledbenicima konkretno rekao daje proslavljaju bilo je obelezavanje njegovesmrti, a ne ro�enja. To je trebalo da ucineuzimanjem jednostavnog zajednickog obroka(Luka 22:19, 20). Tako�e je vredno paznje dase u Jovanovom i Markovom jevan�elju uop-ste ne pominje Isusovo ro�enje.

Treci razlog: Ne postoje istorijski dokazi dasu prvi hriscani proslavljali Hristovo ro�enje.Ali zna se da su obelezavali njegovu smrt(1. Korincanima 11:23-26). Tek 300 godinanakon Isusovog ro�enja, u hriscanstvu se zva-nicno poceo proslavljati Bozic 25. decembra.Zanimljivo je da je u Engleskoj sredinom XVIIveka odlukom parlamenta zabranjeno pros-lavljanje Bozica. Isti zakon je donet u Sjedinje-nim Drzavama, u drzavi Masacusets. Koji jebio razlog? U knjizi The Battle for Christmasstoji sledece: „Ne postoji ni biblijski ni istorij-ski dokaz da je Isus ro�en 25. decembra.“ Ta-

ko�e se dodaje da puritanci smatraju da je„Bozic samo paganski praznik uvijen u hri-scanstvo“.

To nas vodi do cetvrtog razloga: Neprihva-tljivo poreklo samog praznika. Bozic vodi po-reklo iz paganskog Rima i ima korene u pros-lavama u cast bogu poljoprivrede Saturnu ibogu Mitri, to jest nepobedivom Suncu. An-tropolozi Kristijan Rec i Klaudija Miler-Ebelingnapisali su u svojoj knjizi: „Poput mnogihprethriscanskih obicaja i verovanja, drevnagodisnja proslava posvecena povratku suncasada je posvecena proslavi Hristovog ro�enja“(Pagan Christmas).

U svetlu ovih cinjenica, da li uvi�ate zbogcega pravi hriscani ne slave Bozic?

PITANJAˇ

CITALACA

Zasto neki ne slave Bozic?

Jedina svecanost za koju je Isussvojim sledbenicima konkretnorekao da je proslavljaju biloje obelezavanje njegove smrti,a ne ro�enja

STRAˇ


DA LI Jehova Bog zapaza trud koji njego-ve sluge ulazu da bi mu ugodile? I te

kako! Ali on ne uocava samo njihove reci hva-le i dela koja su mu ugodna. On primecujecak i kada s dubokim postovanjem razmislja-ju o njemu.

ˇStavise, Jehova nikada nece za-

boraviti svoj narod i njegova dobra dela. Za-sto mozemo biti sigurni u to? Odgovor senalazi u recima proroka Malahije. (ProcitajteMalahiju 3:16.)

U petom veku pre n. e., kada je Malahijaprorokovao, stanje u Izraelu je u moralnom ireligioznom smislu bilo ocajno. Svestenici suzanemarivali svoje duznosti, a narod se upu-stio u postupke koji sramote Boga, kao sto suvracanje, preljuba i prevara (Malahija 2:8;3:5). Me�utim, usred takve iskvarenosti, po-stojala je grupa Izraelaca koji su ostali verni.ˇSta su oni radili?

„Oni koji se boje Jehove razgovarali [su] je-dan s drugim“, objasnjava Malahija. Strah odBoga je pozitivno osecanje. Malahija ovdegovori o Izraelcima koji su u isto vreme ose-cali iskreno postovanje prema Bogu i zdravstrah od toga da ce ga izneveriti. Zapazite dasu ti bogobojazni pojedinci „razgovarali je-dan s drugim“. Ocigledno su se okupili dahvale Jehovu i me�usobno se ohrabre, da nebi klonuli i dozvolili da ih okolina iskvari.

Verni Izraelci su pokazali postovanje pre-ma Jehovi na jos jedan vazan nacin: Oni su’razmisljali o njegovom imenu‘. U nekim pre-vodima pise da su ’postovali Njegovo ime‘.Ti odani pojedinci su Jehovu slavili cak i u svo-jim mislima. U svom srcu, oni su s dubo-kim postovanjem razmisljali o Jehovi i nje-

govom velikom imenu. Da li je Jehova tozapazio?

Malahija kaze: „Jehova je pazio i slusao.“Sa svog uzvisenog boravista na nebesima, Je-hova je takoreci prignuo uho i cuo svaku rechvale koju su izgovorile njegove sluge. Tako-�e je obratio paznju na njihova razmisljanja(Psalam 94:11). Ali on je otisao i dalje odtoga.

„Pred njim je pocela da se pise knjiga se-canja“, belezi dalje Malahija. Ta knjiga je za-pis o svima koji besprekorno sluze Bogu. Za-sto se zove „knjiga secanja“?� Zato sto ceJehova uvek pamtiti svoje verne sluge i svesto oni rade da bi mu ugodili — svako dobrodelo, rec i misao. Bog ih se seca s odre�enimrazlogom. On obecava da ce nagraditi vec-nim zivotom one cija imena su neizbrisivo za-pisana u njegovoj knjizi secanja� (Psalam37:29).

Zaista je utesno znati da Jehova ceni sveono sto radimo dok mu sluzimo! Reci iz Ma-lahije 3:16 navode nas na ozbiljno razmislja-nje. Dobro je da se pitamo: ’Da li je moje imeu Bozjoj „knjizi secanja“?‘ Bice ako se svakidan trudimo da nasi postupci, reci i mislibudu nesto cega ce se Jehova rado secati.

� Na hebrejskom jeziku, „secati se“ ne znacisamo dozvati nesto u misli. Tako�e podrazumeva ida se uradi nesto povodom toga.� Vise informacija o Bozjem obecanju o vecnom

zivotu moze se naci u 3. poglavlju knjigeˇ

Sta Bibli-ja zaista naucava?, koju su izdali Jehovini svedoci.

PRIBLIˇ

ZIMO SE BOGU

Da li ste u Bozjoj „knjizi secanja“?

��

PREDLOG ZAˇ

CITANJE BIBLIJE U DECEMBRU:˛ Naum 1–Malahija 4

��

12 STRAˇ


SUDE´

CI po mojim dokumentima, rodilasam se 1924, u selu

ˇSmakovka na dale-

kom istoku Rusije, blizu granice s Kinom.Jednog dana su mog oca i stariju bracu

odveli razbojnici, i majka ih nikada vise nijevidela. Na nju je spala briga o kuci punojmale dece, koju je jedva mogla da prehra-ni. Komsija se ponudio da nas decu odvedeu rusko pravoslavno sirotiste i tamo kaze danas je majka napustila.

Majka je pristala, jer je to bio jedini na-cin da njeni malisani ne umru od gladi.Sada sam, sa preko osamdeset godina, za-hvalna sto nas je poslala u sirotiste. Timenam je sigurno spasla zivot. Ipak, jos uvekne mogu u potpunosti da se pomirim s nje-nom odlukom.

Godine 1941, preselila sam se u Koreju iudala za dobrog coveka po imenu Ivan, kojije tako�e bio Rus. Nasa cerka Olja rodila se1942. u Seulu. Tamo se rodio i nas sin Ko-lja 1945, a najmla�eg sina

ˇZoru dobili smo

1948. Muz je vodio nasu radnju, a ja sampocela da sijem. Posto je Seul ranije bio podokupacijom Japanaca, nasa deca su odma-lena ucila japanski jezik, iako smo kod kucepricali ruski. Sve do 1950, u Seulu su Sovje-ti, Amerikanci i Korejci ziveli u miru. Svi subili musterije u nasoj radnji.

Zatocenistvo u Severnoj KorejiPoput groma iz vedrog neba, sve se

promenilo 1950. Severnokorejske trupe supreuzele kontrolu nad Seulom. Posto nismomogli da pobegnemo, bili smo uhapseni za-jedno sa drugim civilima iz inostranstva.Tri i po godine su nas zajedno sa ratnimzarobljenicima iz Velike Britanije, Rusije,Amerike i Francuske premestali na razlicitelokacije sirom Severne Koreje. Bili smo sme-steni gde god je bilo moguce, a uz to je stal-no pretila opasnost od bombi.

Nekada smo bili u kucama sa grejanjemi dobijali smo dovoljno hrane. Me�utim,najcesce smo za jelo imali samo proso i spa-vali smo u hladnim, napustenim zgradama.Mnogi iz nase grupe su umrli zbog neuhra-njenosti i losih uslova. Bila sam ocajna jersu moja deca patila. Zima je te godine ranostigla u Severnu Koreju. Secam se da sam se-dela pored vatre celu noc i grejala kamenjeda bih ga stavila ispod dece.

Kada je otoplilo, neki korejski seljaci sunas naucili koje divlje biljke su jestive, pasmo krenuli u potragu za zelenim povrcem,malinama, groz�em i pecurkama. Bilo jejasno da mestani ne osecaju mrznju premanama, vec samo sazaljenje zbog nase nevo-lje. Naucila sam kako da lovim zabe i tako

NAPOKON SAM PRONAˇSLA

PRAVU SLOBODU!ISPRI

ˇCALA MARIJA KILIN

„Vi nikome ne trebate“, rekao je zatvorski cuvar uz podsmeh.„Slobodno ostanite ovde.“ Kako smo mi, marljiva i miroljubivaruska porodica, dospeli u zatvor u Severnoj Koreji 1950,oko pet godina nakon Drugog svetskog rata?

U.S. Army photo

dopunim nasu siromasnu ishranu. Deca suse tome toliko radovala da mi se srce sla-malo.

Jednog oktobra nam je bilo zapove�enoda pesacimo do grada Manpo. Receno namje da ce za bolesne i malu decu biti obezbe-�ena kola koja vuku volovi. Olja i moj muzsu bili odvedeni sa grupom koja je pesacila.Nas troje smo sa zebnjom danima cekalidok kola konacno nisu stigla.

Bolesne zatvorenike su bacali na kola kaoda su dzakovi zita. Bio je to uzasan prizor!Noseci

ˇZoru na le�ima, pokusala sam da

smestim Kolju na cosak kola, ali on je pla-kao: „Mama, mama, hocu da idem s tobom!Ne ostavljaj me!“

Kolja je zaostajao i jednom rucicom ste-zao moju suknju dok je kaskao za nama.Mnogi zatvorenici su ubijeni tokom ovogzloglasnog marsa koji je trajao danima. Jatavrana su isla za nama, kljucajuci leseve kojisu lezali na zemlji. Napokon smo se sreli saIvanom i Oljom. Potrcali smo im u zagrljaji briznuli u plac. Te noci sam ostala budnagrejuci kamenje pokraj vatre da bih ga sta-vila ispod dece. Bila sam spokojna jer samsada grejala svu moju decu.

Nas zivot se donekle promenio naboljekada su nas 1953. prebacili blizu38. uporednika, koji deli Severnu iJuznu Koreju. Dobili smo ciste uni-forme, obucu, hleb i cak poneki slat-kis. Ubrzo su oslobo�eni Britanci, apotom i Francuzi. Ali mi nismo biligra�ani nijedne zemlje. Kada su otis-li i poslednji zatvorenici, mi smo osta-li jedini. Gorko smo plakali i nismomogli da jedemo. Tada nam je korej-ski cuvar uputio zajedljive reci koje sucitirane na pocetku.

Moje rodno selo Smakovka,Primorski kraj, daleki istok Rusije

Krajem 1954, Marija Kilin je napisala dir-ljivu pricu o svom zivotu u Severnoj Koreji.Jedan ruski sluzbenik australijske ambasadepreveo ju je na engleski i prodao jednimamerickim novinama. Izlazila je u 12 nastava-ka, od 16. do 28. januara 1955.

Prvi deo pocinje recima: „Ja nisam pisac.Mozda ne mogu svoju pricu napisati recito.Ali mogu je napisati u celosti i mogu je napi-sati verno.“ Marija je to i uradila.

ˇClanak na

ovim stranama sadrzi Marijinu zivotnu pricuu kratkim crtama, ukljucujuci i dramaticnu

promenu koja se odi-grala godinama nakonsto je stigla u Sjedinje-ne Drzave.

IZUZETNA PRIˇ

CA

MOJA RUKOM ISPISANA PRIˇ

CAI PRVI

ˇCLANAK U NOVINAMA

Novi zivot u Sjedinjenim DrzavamaNa nase iznena�enje, nedugo nakon toga

su nas kroz demilitarizovanu zonu odveli uJuznu Koreju. Tamo nas je ispitivalo ameri-cko vojno osoblje, i dozvoljeno nam je dase preselimo u Sjedinjene Drzave. Brodomsmo doputovali do San Franciska, u Kalifor-niji, gde nam je pomogla jedna humanitar-na organizacija. Kasnije smo se preselili uVirdziniju, a poznanici koji tamo zive po-mogli su nam da ponovo stanemo na noge.Kada smo se preselili u Merilend poceli smonovi zivot.

Odusevljavale su nas jednostavne stvarikao sto je recimo usisivac. Poput drugihimigranata, radili smo puno i naporno.Ipak, bilo mi je zao sto su oni koji su se do-bro snasli u novoj sredini iskoriscavali no-vopridosle. Ubrzo nakon sto smo stigli,upoznali smo jednog ruskog pravoslavnogsvestenika koji je rekao: „Sad ste na blagos-lovljenoj zemlji. Ako hocete da napreduje-te, drzite se podalje od svojih sunarodnika.“Bila sam iznena�ena i zbunjena. Zar ne tre-ba da pomazemo jedan drugome?

Jehovin svedok po imenu Berni Betlmendosao je 1970. na nasa vrata da razgovara o

Bibliji. Bio je temperamentan i otvoren, baskao i mi. Pricali smo satima. Posto samodrasla u pravoslavnom sirotistu, znala samcrkvena ucenja napamet. Ali nikad nisammislila da mogu imati Bibliju! Berni nam jedao jednu, rekavsi: „Doneo sam vam ovuBibliju jer vas volim.“ Tako�e nas je upoz-nao sa Benom, Svedokom iz Belorusije kojije govorio ruski.

Ben i njegova zena su strpljivo odgovara-li na moja pitanja o Bibliji. Ipak, smatralasam da su Svedoci izmenili biblijski tekst.Narocito me je razljutilo to sto je u njiho-vim publikacijama pisalo da je Marija ima-la jos dece osim Isusa, dok je crkva druga-cije naucavala.

Pozvala sam prijateljicu koja je Poljakinjai zamolila je da u svojoj Bibliji na poljskompogleda sta pise u Mateju 13:55, 56. Kadami je procitala stihove, zaprepastila sam sezbog toga sto pise da je Isus zaista imao mla-�u bracu! Ona je tako�e pozvala poznani-cu koja je radila u Kongresnoj biblioteci uVasingtonu da proveri ove stihove u svimdostupnimprevodima Biblije. Porucila je dau svakom pise isto: Isus je imao bracu isestre!

Ivan i ja na dan vencanja, 1941. S mojim suprugom i nase dvoje dece, 1954.

U.S.Arm

yphoto

STRAˇ


Imala sam jos puno pitanja. Zasto decaumiru? Zasto nacije ratuju? Zasto se ljudime�usobno ne razumeju, iako govore istimjezikom? Odusevili su me odgovori iz Bib-lije. Saznala sam da nije Bozja volja da lju-di pate. Obradovalo me je to sto cu mociponovo videti voljene koji su stradali u raz-nim sukobima. Postepeno je Jehova postaostvarna osoba za mene.

Jednog dana sam stajala ispred svojih iko-na i molila Boga da pomogne mom sinukoji se upravo vratio iz Vijetnama i imaotraume iz rata. Najednom sam razumela damoje molitve ne treba da budu upucene sli-kama vec zivom Bogu Jehovi. Rastavila samikone i shvatila da je to obican sareni papir.Iako sam ih kupila u crkvi, te noci sam ihse resila.

Nije bilo lako napustiti crkvu u kojoj samodrasla. Ali ono sto Biblija naucava postalomi je vaznije od svega ostalog. Godinu danakasnije, otisla sam s cerkom i muzemkod ruskog pravoslavnog svestenika. Pone-la sam svesku punu pitanja i biblijskih sti-hova zapisanih ispod. Dok sam naglas cita-la stihove, svestenik je odmahivao glavomgovoreci: „Vi ste izgubljeni.“ Rekao je davise nikada ne pre�emo njegov prag.

Ovaj doga�aj je ostavio utisak na mojuenergicnu, radoznalu cerku Olju. I ona jepocela da pomno ispituje Bibliju i ubrzo jekrenula sa mnom na sastanke Svedoka. Jasam se krstila 1972, a Olja sledece godine.

Porodicni motoNas moto je bio: „

ˇZivi u sadasnjosti, osta-

vi proslost iza sebe.“ Zato nismo nikada ok-levali da probamo nesto novo ako smo si-gurni da je ispravno. Dok smo cerka i jarazvijale prijateljstvo sa Bogom, dobile smojaku zelju da posecujemo ljude u njihovimdomovima i podelimo s njima ono sto zna-mo. Moram priznati, zbog toga sto sam po

prirodi direktna i nisam sentimentalna, onikoji su bili sa mnom ponekad su morali dase umesaju i ublaze moje reci. Ali s vreme-nom sam naucila da razgovaram s ljudimarazlicitih nacionalnosti i zivotnih okolnostikoji su, kao i ja, trazili bolji zivot.

Tokom narednih godina, cerka i ja smocesto govorile da cemo, u slucaju da padneGvozdena zavesa, otici u Rusiju da pomaze-mo ljudima poput nas da upoznaju Boga.To se dogodilo pocetkom devedesetih, iOlja je taj san ispunila za obe. Preselila se uRusiju i tamo je 14 godina bila u punovre-menoj sluzbi. Proucavala je Bibliju s mno-gima i imala je priliku da u ruskoj po-druznici Jehovinih svedoka ucestvuje uprevo�enju biblijske literature sa engleskogna ruski.

Sada sam vezana za krevet, a moja decadaju sve od sebe da mi olaksaju zivot. Za-hvalna sam Bogu sto sam pronasla bolji zi-vot nakon sto sam u mladosti prosla krozmnoge patnje. Uverila sam se u reci koje jepastir David zapisao u biblijskom psalmu:„Na pasnjacima zelenim odmor mi daje,vodi me [Bog] na spokojna mesta gde obil-ne vode teku. Dusu moju krepi. Zbog ime-na svoga vodi me stazama pravednim“ (Psa-lam 23:2, 3).�

� Marija Kilin je preminula 1. marta 2010, dokje ova zivotna prica bila u pripremi.

U basti moje kuce u Merilendu, oko 1990.

1. Gde je Isus bio pre nego sto ga je Bogposlao na zemlju?

Pre nego sto se rodio u Vitlejemu, Isus Hrist jeziveo kao duhovno bice na nebu. Bog je prvostvorio Isusa i jedino je njega stvorio direktno.Zato je prikladno sto se za Isusa kaze da je Bozjijedinoro�eni Sin. Dok je bio na nebu, cesto je za-stupao Boga govoreci u njegovo ime. Zato je na-zvan Rec. Tako�e je bio Bozji pomocnik i ucestvo-vao je u stvaranju svega (Jovan 1:2, 3, 14). Isus jeziveo sa Bogom na nebu nebrojeno mnogo godi-na pre nego sto su stvoreni ljudi. (Procitajte Mi-heja 5:2 i Jovana 17:5.)

2. Kako je Bog poslao svog Sina nazemlju?

Jehova je pomocu svetog duha preneo Isusovzivot s neba u Marijinu matericu. Zato nijedan co-vek nije bio njegov bioloski otac. An�eli su obja-vili njegovo ro�enje pastirima koji su nocu bora-vili napolju i cuvali strazu kod svojih stada (Luka2:8-12). Dakle, Isus nije ro�en usred zime, vecnajverovatnije pocetkom oktobra, kada je vremejos uvek lepo. Nesto kasnije su Marija i njen muzJosif otisli sa Isusom u Nazaret, gde je on odra-stao. Josif je brinuo o Isusu kao svom usvojenomsinu. (Procitajte Mateja 1:18-23.)

Isus se krstio sa oko 30 godina i Bog je javnoobznanio da je on njegov Sin. Tada je Isus zapo-ceo s delom zbog kog ga je Bog poslao na zem-lju. (Procitajte Mateja 3:16, 17.)

UPOZNAJMO BOˇ

ZJU REˇ

C

Zasto je Bog poslaoIsusa na zemlju?

U ovom clanku se iznose pitanjao kojima ste mozda razmisljalii navodi se gde mozete pronaciodgovore u svojoj Bibliji. Jehovinimsvedocima ce biti drago da zajednos vama razmotre ta pitanja.

3. Zasto je Bog poslao Isusa na zemlju?Bog je poslao Isusa da poucava ljude istini. Isus

ih je ucio o Bozjem Kraljevstvu, nebeskoj vlastikoja ce uspostaviti mir na celoj zemlji. Ulio im jenadu u vecni zivot (Jovan 4:14; 18:36, 37). Tako-�e je pruzio mnoge pouke o tome kako pronacipravu srecu (Matej 5:3; 6:19-21). Poucavao je pri-merom. Recimo, pokazao je kako cak i u teskimokolnostima covek moze vrsiti Bozju volju. Kadasu ga drugi maltretirali, on se nije svetio. (Proci-tajte 1. Petrovu 2:21-24.)

Isus je svoje sledbenike poucio da razvijaju sa-mopozrtvovanu ljubav. Iako je na nebu imao je-dinstven polozaj kod svog Oca, ponizno ga je pos-lusao i dosao na zemlju da zivi me�u ljudima.Niko nam ne bi mogao pruziti bolji primer u po-kazivanju ljubavi. (Procitajte Jovana 15:12, 13 i Fi-lipljanima 2:5-8.)

4. Sta je Isus postigao svojom smrcu?Jos jedan razlog zasto je Bog poslao Isusa jeste

da umre za nase grehe (Jovan 3:16). Svi smo gres-nici, sto znaci da smo nesavrseni i gresimo. Zatoobolevamo i umiremo. Za razliku od toga, prvicovek Adam je bio savrsen. Nije bio gresan i ni-kada ne bi umro niti bi se razboleo. Me�utim,izgubio je savrsenstvo time sto je bio neposlusanBogu. Od Adama smo nasledili greh, kao i platuza greh — smrt. (Procitajte Rimljanima 5:12; 6:23.)

Isus je bio savrsen covek i nije umro za svojegrehe. On je umro za nase grehe. Isusova smrtnam je omogucila da dobijemo vecni zivot i bla-goslov od Boga. (Procitajte 1. Petrovu 3:18.)

Vise informacija moze se naci u 4. i 5. poglavljuove knjige, koju su izdali Jehovini svedoci.

ˇSTA BIBLIJA

zaista NAUˇ

CAVA?

17

DA LI ste se ikada pitali ko ste vi u stva-ri? Da li ste nekada razmisljali o tome

da ste ranije vec ziveli? Ako jeste, niste je-dini. Jos od davnina su o takvim pitanjimarazmisljali kako ljudi iz istocnjackih kultu-ra, tako i pripadnici zapadne kulture. Nekisu odgovore potrazili u verovanju pozna-tom kao reinkarnacija. To verovanje po-drazumeva da prilikom smrti neopipljiva„dusa“ napusta telo i zatim se jedanput ilivise puta zaredom ponovo ra�a u dru-gom telu — kao covek, zivotinja ili cakbiljka.

DA LI VERUJETEda stevec ziveli?

„Povratak u zivot je cinjenica, kao i to dazivi nastaju od mrtvih i da duse mrtvihnastavljaju da zive.“ (PLATON, GR

ˇCKI FILOZOF

IZ PETOG VEKA PRE N. E., CITIRAJU´

CI SOKRATA)

„Posto dusa ne moze prebivati van tela,a ipak nije samo telo, ona moze biti ujednom ili drugom telu i prelaziti iz telau telo.“ (ÐORDANO BRUNO, ITALIJANSKI FILOZOF

IZ XVI VEKA N. E.)

„Niko nije mrtav; zabluda je da ljudiumiru [...] Eno ih tamo, stoje i gledajukroz prozor, zivi i zdravi, preruseni u nekinovi, cudan oblik.“ (RALF VALDO EMERSON,

AMERIˇ

CKI ESEJISTA I PESNIK, XIX VEK N. E.)

STRAˇ


Premda su neki zadovoljni takvim objas-njenjem, kako mozemo znati da li je to isti-na?

ˇSta o tome govori Bozja Rec, Biblija?

Najpre moramo saznati odakle potice to ve-rovanje.

Poreklo verovanja u reinkarnacijuPrema istoricarima i drugim strucnjaci-

ma, stanovnici drevnog Vavilona, grada os-novanog krajem treceg milenijuma pren. e., spekulisali su o besmrtnosti ljudskeduse. Pitanje besmrtnosti je „zaokupljalopaznju vavilonskih teologa“, navodi MorisDzastrou u knjizi The Religion of Babyloniaand Assyria. On objasnjava da je za Vavi-lonce „smrt bila prolaz ka drugom oblikuzivota“. Tako�e dodaje: „Bez sumnje, cove-kova nemogucnost da zamisli da ce zauvekostati bez svesti bila je uzrok nastankaprvobitne teorije o vecnom postojanju unekom obliku.“

Od svog pocetka u Vavilonu, ucenja o se-ljenju i ponovnom ra�anju duse prosirilasu se i u druge delove drevnog sveta. Indij-ski filozofi su izgradili citav sistem verova-nja na temelju ideje o kruznom toku ra�a-nja i umiranja, koji se zasniva na zakonuuzroka i posledice, to jest karmi. Uticajnigrcki filozofi tako�e su prihvatili ucenje oreinkarnaciji i time doprineli njegovom si-renju.

U nase vreme je u zapadnim zemljamadoslo do naglog porasta interesovanja zareinkarnaciju. Slavne licnosti i pripadnicimla�e generacije fascinirani su verovanji-ma i obicajima istocnjackih religija. Danaspostoji obilje knjiga i stranica na internetukoje govore o znacaju iskustava iz proslogzivota. U mnogim zemljama je sve popu-larnija takozvana regresivna terapija, kojaukljucuje upotrebu hipnoze s ciljem da seu navodnim proslim zivotima prona�euzrok sadasnjih zdravstvenih problema imodela ponasanja.

Da li reinkarnacija zaista postoji?Iako ovo verovanje ima drevne korene,

ostaje da se odgovori na najvaznije pitanje:Da li reinkarnacija zaista postoji? Hriscani-ma je vazno da znaju da li je to verovanjespojivo sa hriscanskim ucenjima koja sezasnivaju na Bibliji (Jovan 17:17). Posto jenas Stvoritelj, Jehova Bog, Izvor zivota ionaj koji „otkriva tajne“, on nam o zivotui smrti otkriva ono sto inace ne bismomogli znati. S pouzdanjem mozemo potra-ziti odgovore u njegovoj Reci, Bibliji (Da-nilo 2:28; Dela apostolska 17:28).

Ako dozvolimo Bibliji da samu sebe tu-maci, bice nam ocigledno sta Bog kaze oovoj temi. Na primer, u Postanku 3:19 na-lazimo reci koje je Bog uputio Adamu na-kon sto su Adam i Eva zgresili: „U znojusvog lica jesces hleb dok se ne vratis u zem-lju, od koje si i uzet. Jer si prah i u prah cesse vratiti.“ Adam je stvoren od praha. Kadaje umro, vratio se u prah. Bog je jasno re-kao sta se desava prilikom smrti.

ˇCovek se

ne ra�a ponovo u nekom drugom oblikuvec prestaje da postoji.� Kao sto su u supro-tnosti toplo i hladno, suvo i mokro, sve-tlost i tama, tako je i smrt suprotnost zivo-tu. Mrtvi su zaista mrtvi! Zar to nijejednostavno i logicno?

Stoga, mora postojati neko drugo objas-njenje za secanja iz proslih zivota. S jednestrane, jos uvek se ne razume u potpunostikako funkcionise ljudski mozak, ukljucuju-ci i podsvest, kao ni to kakav uticaj moguimati lekovi i traumaticni dozivljaji. Zahva-ljujuci velikoj kolicini informacija kojase cuva u memoriji mozga nastaju snovii zamisljeni doga�aji koji mogu biti to-liko zivopisni da deluju veoma realno.S druge strane, zle duhovne sile ponekad

� Vise informacija moze se naci u knjiziˇ

Sta Bib-lija zaista naucava?, u 6. poglavlju pod naslovom„Gde se nalaze mrtvi?“; izdali Jehovini svedoci.

Umesto da pokusavamo da sklopimo sli-ku na osnovu nepouzdanih, misterioznihsecanja iz proslih zivota, bolje je da ispita-mo biblijsko ucenje o uskrsenju. Tako cemopronaci zaista uverljive odgovore i utehukoja nam je potrebna u vreme zalosti.

Na primer, Teodor je bio duboko oza-loscen nakon smrti svoje voljene suprugeRouzmari, s kojom je bio u braku 44 godi-ne. On kaze: „Znam da je Rouzmari na naj-bezbednijem mestu — u Jehovinom seca-nju. Biblijski zapisi o uskrsenju su zaistasigurni i dobro potvr�eni svedocanstvomocevidaca. Zato jedva cekam da joj Isuskaze, kao sto je rekao i Lazaru: ’Rouzmari,iza�i!‘ “

Kostas i Marija su bili ocajni nakon tra-gicnog gubitka 20-mesecne cerke usled ge-netskog poremecaja. Marija kaze: „Ne mo-zemo opisati bol koji smo osecali kada jeumrla Evi. Od tada drugacije dozivljavamopatnju, smrt i nadu u uskrsenje. Sada nammnogo vise znace biblijski stihovi poputIsaije 33:24 i 35:5, 6, kao i Otkrivenja21:4, 5. Jehova je zaista brizan Otac kojinam pruza sigurnu nadu u uskrsenje.“

Biblijske odgovore na pitanja o zivotu ismrti pruza nam sam Stvoritelj. Poput Teo-dora, Kostasa i Marije, i vi mozete imati si-gurnu nadu u buducnost ako je gradite nacvrstom temelju Bozje Reci. Ona nikada nemoze lagati! (Titu 1:2).

Prava nada

prouzrokuju natprirodne pojave zbog ko-jih nesto sto je nestvarno deluje kao da jestvarno (1. Samuilova 28:7-19).

Prirodno je da covek zeli da zivi i da znasta ga ceka u buducnosti. Ali odakle mu tazelja? Zanimljivo je da Biblija o Stvoriteljukaze sledece: „

ˇCak je i vecnost stavio ljudi-

ma u srce“ (Propovednik 3:11). Dakle, lju-di u srcu imaju zelju da zive vecno.

Ako je nas Stvoritelj, Jehova Bog, usadioljudima u srce zelju za vecnim zivotom, lo-gicno je da je tako�e objasnio kako se ta ze-lja moze zadovoljiti. Biblija kaze da je Stvo-riteljeva uzvisena namera da blagosloviposlusne ljude vecnim zivotom na rajskojzemlji. „Pravednici ce posedovati zemlju, izauvek ce na njoj ziveti“, rekao je kraljDavid pod Bozjim nadahnucem (Psalam37:29). Jedna od osnovnih biblijskih naukakoja je neraskidivo povezana s Bozjom vec-nom namerom jeste uskrsenje mrtvih (Delaapostolska 24:15; 1. Korincanima 15:16-19).

Uskrsenje — sigurna nada za umrleU Bibliji nalazimo osam zapisa, potvr�e-

nih svedocanstvom ocevidaca, koji govoreo tome da su mrtvi bili vraceni u zivot nazemlji.� U pitanju je bilo uskrsenje, a nereinkarnacija. Kada su vraceni u zivot, cla-novi porodice i prijatelji su ih odmah pre-poznali. Ni u jednom slucaju ro�aci nisumorali da me�u novoro�enim bebama tra-ze dete koje bi bilo reinkarnacija njihovedrage osobe (Jovan 11:43-45).

Utesno je znati da Bozja Rec govori otome da ce velika vecina onih koji su umr-li uskrsnuti u Bozjem novom svetu, koji ceuskoro zameniti ovaj zli svet (2. Petrova3:13, 14). Sada se sve pojedinosti o zivo-tu milijardi ljudi cuvaju u bezgranicnom,savrsenom secanju Jehove, Boga koji znacak i imena svih zvezda! (Psalam 147:4; Ot-krivenje 20:13). Dok bude uskrsavao gene-raciju za generacijom u novom svetu, svi cemoci da upoznaju pretke i otkriju svoje po-rodicno stablo. Tome se vec sada mozemoradovati!

� Tih osam zapisa su: 1. Kraljevima 17:17-24;2. Kraljevima 4:32-37; 13:20, 21; Luka 7:11-17;8:40-56; Jovan 11:38-44; Dela apostolska 9:36-42;20:7-12. Dok ih citate, zapazite da su se ova us-krsenja odigrala pred mnogim svedocima. Devetije zapis o uskrsenju Isusa Hrista (Jovan 20:1-18).

STRAˇ


ˇ U svojoj Propovedi na gori, Isus jerekao sledbenicima: „Vi ste so zem-lje. Ali ako so postane neslana, kakoce joj se obnoviti slanost? Vise nije niza sta drugo nego samo da se bacinapolje i da je ljudi gaze“ (Matej5:13). So je konzervans. Zbog toga jeovo pore�enje najverovatnije znaciloda Isusovi ucenici mogu i treba da sti-te druge od iskvarenosti u duhovnomi moralnom pogledu.

U povezanosti sa onim sto je Isusrekao o soli, jedna enciklopedijakaze: „So sa podrucja Mrtvog moranajcesce je predstavljala mesavinu

vise minerala; cista so bi se moglarastvoriti i nestati, pri cemu bi osta-la samo supstanca neutralnog uku-sa“ (The International Standard BibleEncyclopedia). Zato je razumljivo tosto je Isus za taj ostatak rekao da„vise nije ni za sta drugo nego samoda se baci napolje“. U enciklopedijise dalje navodi: „Iako je zbog svojihprimesa so iz Mrtvog mora uglav-nom losijeg kvaliteta od drugih mor-skih soli, predstavljala je glavni izvorsoli u Palestini jer je bila lako dostup-na (jednostavno se mogla pokupiti saobale).“

DA LI STE ZNALI?

Da li je Isus pogresio kada je rekao da so mozepostati neslana?

NASLAGE SOLINA PODRU

ˇCJU

MRTVOG MORA

ˇ Isus je ispricao pore�enje o zenikoja je izgubila jednu od deset drah-mi a potom uzela svetiljku i temeljnopocistila kucu da bi je pronasla (Luka15:8-10). U Isusovo vreme, vred-nost drahme bila je priblizna jednojdnevnici, sto znaci da novcani gubi-tak o kojem je on govorio nije biozanemarljiv. Ipak, takva situacija jebila bliska slusaocima i iz drugih raz-loga.

U nekim izvorima se navodi da suzene cesto koristile novcice kao ukra-se. Stoga, Isus je mozda govorio onovcicu koji je bio deo zeninog mi-raza ili dragocenog porodicnog nas-le�a. U svakom slucaju, razumljivo jeda bi zeni koja izgubi jedan od deset

dragocenih novcica bilo veoma stalodo toga da ga na�e.

Pored toga, kuce obicnih ljudi u todoba bile su gra�ene tako da sto ma-nje svetla i toplote ulazi spolja. Ima-le su tek pokoji prozor ili ih uopstenisu imale. Podovi su najcesce biliprekriveni slamom ili suvim stablji-kama raznih biljaka. Ukoliko novcicpadne, bilo bi ga tesko naci. Autorjednog dela kaze: „Ako bi neko na ta-kvom mestu izgubio mali predmetkao sto je novcic, najverovatnije bi gatrazio tako sto bi cistio kucu uz sve-tlost lampe.“

Sta je u Isusovo vreme znacilo izgubiti drahmu?

DRAHMA

BILO je tipicno zapadnoafricko jutro. U vaz-duhu su se mesali mirisi raznih sosova i

pirinca.ˇZene su s lakocom nosile ogroman te-

ret na glavi. Zvuk srdacnog smeha preplitao sesa zucnim cenkanjem. Tek izaslo sunce vec jepodsecalo na uzarenu loptu.

Kada je grupa dece ugledala mene, belki-nju, brze-bolje su zapocela uobicajenu pesmui igru. Posto ovde belog coveka zovu jovo, pe-sma pocinje recima: „Jovo, jovo, bon soa.“ Nakraju deca postavljaju pitanje: „Ima li neka na-grada za nas?“ Jedan decak nije pevao. Kadasam nastavila svojim putem, on me je pratiogestikulirajuci rukama. Delovalo je kao zna-kovni jezik. U Sjedinjenim Drzavama sam uci-la da spelujem na americkom znakovnom je-ziku, ali Benin je francusko govorno podrucje.

Nekako sam se setila znakova za osam slovasvog imena i pokazala kako se zovem. Decako-

vo lice se najednom razvuklo u osmeh. Zgra-bio me je za ruku i poveo kroz uzane ulice dosvog doma — tipicne dvosobne kuce od sup-ljih betonskih blokova. Njegova porodica seokupila oko mene i svi su poceli dami se obra-caju na znakovnom.

ˇSta cu sad? Ponovo sam

pokazala svoje ime na znakovnom jeziku i po-tom napisala na papir da sam misionar kojipoucava Bibliji i da cu doci opet. Tu su bili iljudi iz komsiluka koji cuju, i svi su klimaliglavom u znak odobravanja. ’U sta sam seupustila?‘, pomislih u sebi.

Kod kuce sam razmisljala o tome da morapostojati neko ko bi ovim ljudima mogao pre-neti Bozje obecanje: „Usi gluvima otvorice se“(Isaija 35:5). Malo sam istrazivala i saznalada prema jednom popisu, u Beninu postoji12 000 gluvih osoba i onih sa ostecenim slu-hom. Na moje odusevljenje, otkrila sam da seu skolama za gluve koristi americki znakovnijezik, a ne francuski. Ali nazalost nijedan Jeho-vin svedok ovde nije znao znakovni. JednojSvedokinji sam sa uzdahom rekla: „Volela bihda nam do�e u pomoc neko ko zna znakovnijezik.“ Odgovorila mi je: „Pa ti si ovde, zarne?“ I bila je u pravu! Narucila sam knjigu zasamostalno ucenje jezika, kao i DVD-e naamerickom znakovnom koje su izdali Jehovi-

PISMO IZBENINA

U sta sam se upustila?

STRAˇ


ni svedoci. Moje molitve za pomoc su bile us-lisene kada se iz Kameruna doselila Svedoki-nja koja dobro zna znakovni jezik.

Brzo se procula vest o mom ucenju. Rekli sumi da treba da posetim Brisa, koji se bavio os-likavanjem natpisa. Usred tople i vlazne kli-me, bilo je prilicno prijatno i sveze u njego-vom ateljeu, to jest radionici od isprepletenogpalminog lisca. Od visegodisnjih tragova cet-kice, zidovi su mu bili isarani u svim duginimbojama. Obrisao je prasinu sa dve stolicice igledao u mene, cekajuci da pocnem. Ubacilasam DVD u svoj prenosivi plejer. Privukao jestolicu blize malom ekranu. „Razumem! Ra-zumem!“, pokazao je znakovima. Deca izkomsiluka su se okupila izvijajuci vratovekako bi videla sta se desava. Jedno dete nijemoglo da izdrzi a da ne pita: „Zasto gledajufilm bez zvuka?“

Kad god sam posetila Brisa, guzva oko ple-jera bila je sve veca. Uskoro su on i drugi po-

celi da dolaze na nase sastanke. Pokusavajucida im prevodim, bolje sam savladala jezik.Kako je grupa rasla, neki su cak poceli da metraze. Na primer, jednog dana sam vozila svojstari auto koji je bucno negodovao kada bihnaletela na rupu pokusavajuci da zaobi�emzalutale koze i svinje. Odjednom sam culasnazan udarac otpozadi. ’Samo da nije josneki kvar!‘, pomislila sam. Ali bio je to zapra-vo gluvonemi covek koji je trcao za mojim au-tom i pokusavao da mi privuce paznju najbo-lje sto je znao — udarajuci u moj auto!

I u drugim gradovima su nicale grupe naznakovnom jeziku. Kada je organizovano dase delovi programa na nasem kongresu prevo-de na znakovni, i ja sam bila zamoljena da po-mognem. Dok sam stajala na bini i cekala dagovornik pocne, u mislima sam sena trenutakvratila u vreme kada sam tek dosla na svojudodelu. Nekada sam se pitala:„

ˇSta jos mogu da uradim kao mi-

sionar u Africi?“ Gledajuci u pub-liku, shvatila sam da sam pronas-la odgovor — bicu misionar kojipomaze gluvima. Vise se ne pitamu sta sam se upustila.

24 STRAˇ


PO SVEMU sudeci, zene su od davninapridavale veliki znacaj ulepsavanju.

Crtezi iz drevnih grobnica u Mesopota-miji i Egiptu, kao i freske i mozaiciotkrivaju da je koriscenje kozmetickihsredstava tada bilo uobicajeno. Posebnodivljenje izazivaju slike Egipcanki sa na-sminkanim ocima, uokvirenim u oblikubadema.ˇ

Sta se moze reci o Izraelkama? Da li sui one imale kozmeticka sredstva?

ˇSta su

koristile? Naravno, odgovore ne mozemonaci na freskama ili na crtezima u grob-nicama iz drevnog Izraela. Ali neki biblij-ski zapisi, kao i arheoloske iskopine sa togpodrucja mogu nam pruziti mali uvid.

Kozmeticki priborNa podrucju Izraela su iskopani mno-

gi predmeti povezani sa koriscenjem ko-zmetickih sredstava i parfema. Izme�uostalog, tu su plitke kamene posude zamrvljenje i mesanje, duguljaste parfem-ske bocice, alabastarske teglice za cuvanjemelema, kao i rucna ogledala od uglaca-

ne bronze. Na rucki jedne kasike od slo-novace s jedne strane je izrezbareno pal-mino lisce, a s druge strane lice zene i okonje golubice.

Ukrasene skoljke su bile popularne kaokozmeticke posudice me�u imucnima.Na podrucju Hanana i Egipta prona�enesu kasicice od slonovace ili drveta, izre-zbarene u obliku devojaka koje plivaju iu drugim zanimljivim oblicima. Sve namto otkriva da su zene iz tog doba dosta ko-ristile kozmeticka sredstva.

Ulepsavanje ocijuBiblija kaze da se jedna Jovova cerka

zvala „Keren-Apuha“, sto na hebrejskomznaci „rog sa crnom bojom (za oci)“. Toje zapravo posuda ili kutija u kojoj se cu-vala sminka, verovatno prasak ili boja zaizvlacenje linije ociju (Jov 42:14). Njenoime mozda aludira na njenu lepotu ali ta-ko�e otkriva da su se zene iz tog dobasminkale.

Zanimljivo je da se u Bibliji sminka zaoci uvek pominje u vezi sa zenama na lo-

Kozmeticka sredstvau biblijsko dobaNakon kupanja, zena maze omeksalu kozu mirisnim uljima. Zatim otvara ukrasnukutiju u kojoj se nalaze bocice, posudice i teglice, sve to napravljeno od stakla,slonovace, skoljki ili kamena. To je njena kolekcija ulja i parfema s finim mirisombalzama, kardamona, cimeta, tamjana, meda, smirne, i tome slicno.

Ona iz kutije uzima nekoliko fino izra�enih kasicica i cinija. Zatim mesa sredstvakoja je izabrala za taj dan. Dok se ogleda u bronzanom ogledalu, nastavljasa tretmanom ulepsavanja.

STRAˇ


sem glasu, poput prepredene kraljice Je-zavelje i bludnice koja u prorocanstvimaJeremije i Jezekilja predstavlja neverniJerusalim (2. Kraljevima 9:30; Jeremija4:30; Jezekilj 23:40). Iskopan je velikibroj staklenih i kamenih posudica sa sta-picima za nanosenje crne boje oko ociju.Sudeci po tome, mnoge zene u otpadnic-kom Izraelu — narocito zene kraljevskogroda i one iz imucnih porodica — usvoji-le su naviku da se preterano sminkaju iisticu oci.

Mirisna ulja za svetu sluzbui licnu upotrebu

Proizvodnja i koriscenje parfema nabazi maslinovog ulja ima dugu istoriju uIzraelu. U biblijskoj knjizi Izlazak nalazise recept za pravljenje svetog mirisnogulja koji su svestenici koristili u hram-skoj sluzbi. To je mesavina cimeta, smir-ne i drugog aromaticnog bilja (Izlazak30:22-25). Arheolozi su u Jerusalimu ot-krili radionicu, za koju smatraju da poti-ce iz prvog veka nove ere, u kojoj su se

KOZMETIˇ

CKE POSUDEOD KRE

ˇCNJAKA, IZRAEL

GLINENA BOˇ

CICAZA PARFEM, IZRAEL

POSUDICA ODSLONOVA

ˇCE, IZRAEL

ˇZene iz biblijskih vremenakoristile su kozmeticka sredstvaza ulepsavanje ociju, lica i koze

Svipredmeti:Erich

Lessing/ArtResource,NY

26 STRAˇ


pravili mirisi i tamjan za sluzbu u hramu.U Bibliji se mnogo puta spominju miris-na ulja koja su se koristila u svetoj sluzbiBogu, ali i u svakodnevnom zivotu (2. Le-topisa 16:14; Luka 7:37-46; 23:56).

Podrucje Izraela je bilo susno pa su mi-risna ulja i te kako bila dobrodosla u lic-noj higijeni. Ulje se nije koristilo samo zazastitu koze zbog tople suve klime vec izbog kozmetickih svojstava (Ruta 3:3;2. Samuilova 12:20). Mlada Jestira je preizlaska pred kralja Asvira imala dvanae-stomesecni tretman ulepsavanja — sestmeseci masaze uljem od smirne, a potomsest meseci balzamom (Jestira 2:12).

Parfemi i parfimisana ulja bili su naceni kao i srebro i zlato. Kada je kraljicaSave krenula na svoje epsko putovanje uposetu kralju Solomonu, me�u dragoce-nostima koje je ponela naslo se zlato,drago kamenje i balzam (1. Kraljevima10:2,10). Kada se kralj Jezekija hvalio svo-jim blagom pred vavilonskim izaslanici-ma, pored srebra, zlata i oruznice, ponos-no je pokazao i ’balzam i skupoceno ulje‘(Isaija 39:1, 2).

Iz razlicitih vrsta cveca, voca, lisca,smola ili kore drveta mogu se dobiti vrlomale kolicine parfema ili etericnog ulja.Biblija pominje mnoge aromaticne biljkepoput aloje, balzamovog drveta, bdela,i�irota, kasije, cimeta, tamjana, smirne,safrana i narda. Neke od njih su poticaleiz tog podrucja i uspevale su u dolini rekeJordan. Druge su se legendarnim „putemtamjana“ uvozile iz Indije, juzne Arabijei drugih mesta.

Zagonetni balzamKao sto smo videli, balzam se pominje

u biblijskim zapisima o kraljici Jestiri,kraljici Save i kralju Jezekiji. U jednoj pe-

cini blizu Kumrana, na zapadnoj obaliMrtvog mora,1988. prona�en je mali cupulja. Pojavila su se mnoga pitanja. Da lije to poslednji uzorak cuvenog balzama?Strucnjaci nemaju konacan odgovor. Dodan-danas uzgajivaci pokusavaju da dobi-ju nekada slavne sadnice balzamovogdrveta.

Po svemu sudeci, balzam o kom se go-vori u Bibliji proizvodio se na podrucjuoko En-Gada. Tamo su iskopane peci, cu-povi i razni predmeti od metala i kostiju,datirani na sesti vek pre n. e., nalik napredmete koji su u drugim krajevima ko-risceni za pravljenje parfema. Vecina izu-cavalaca veruje da balzamovo drvo poti-ce iz Arabije ili Afrike. Miris se dobija izbiljnog soka. Balzam je bio toliko cenjenda su se metode uzgajanja ove biljke iproizvodnja balzama cuvali u tajnosti.

Balzam se cak koristio u politickimpre-govorima. Na primer, prema istoricaruJosifu Flaviju, Marko Antonije je nabaviovise ovih dragocenih sadnica i zatimih poklonio egipatskoj kraljici Kleopatri.Rimski istoricar Plinije pominje da su to-kom judejskog rata u prvom veku n. e.,judejski ratnici pokusali da uniste balza-movo drvece da ne bi dospelo u rukeRimljana.

Na osnovu biblijskih zapisa i arheolo-skih iskopina mozemo steci uvid u ume-tnost ulepsavanja u biblijsko doba. Bibli-ja ne osu�uje koriscenje kozmetike iulepsavanje. Ona istice da je vazno bitiskroman i razborit (1. Timoteju 2:9). Apo-stol Petar je istakao da je ’miran i blagduh dragocen u Bozjim ocima‘. To je sva-kako odlican savet za hriscanke, i starijei mla�e, u ovom svetu u kom se moda istilovi neprestano menjaju (1. Petrova3:3, 4).

STRAˇ


„ISTORIJA ne laze.“ Tako glasi jedna poz-nata estonska izreka, a slicne izreke se

mogu cuti i u drugim zemljama. Zaista,proslost ne mozemo promeniti, ali moze-mo nesto nauciti iz nje. Solomon, mudrikralj drevnog Izraela, napisao je sledece:„Sve sam to video i usmerio sam srce svo-je na sve sto se pod suncem radi, kad co-vek vlada nad covekom na nesrecu njego-vu“ (Propovednik 8:9).

Snazan dokaz u prilog ovoj biblijskojizjavi predstavlja sve ono sto se pre vise odpola veka doga�alo u Estoniji, kao i u dru-gim delovima Istocne Evrope.

ˇCovekovo

vladanje je donelo patnju bezbrojnim ne-duznim ljudima koji su bili prisilno odve-deni i naseljeni u udaljenim krajevima ilizatvoreni u radnim logorima.

Prema estonskim istoricarima, u perio-du od 1941. do 1951. iz ove male zemlje jeprognano preko 46 000 civila. Vecina njihje prognana zbog politickog opredeljenja,dok su drugi bili zrtve zbog svoje nacio-nalnosti ili socijalnog statusa. S druge stra-

ne, Jehovini svedoci su bili na meti progo-nilaca zbog svojih verskih ube�enja.

Napad na bogobojazne ljudeU jednoj studiji koju je 2004. objavio

Univerzitet u Tartuu istoricarka Ajgi Rahi--Tam navodi: „Od 1948. do 1951, uhapse-na su 72 Jehovina svedoka, ukljucujuci iosobe koje su bile u kontaktu s njima. Me-�utim, planirana je jedna mnogo veca de-portacija, koja je i sprovedena 1. aprila1951, i to ne samo u baltickim zemljama,vec i u Moldaviji, zapadnoj Ukrajini i Belo-rusiji.“

Jehovini svedoci su pre 1951. bili hapse-ni, saslusavani, zatvarani i na njih je vrsenpsiholoski pritisak. Novi talas progonstvapo svemu sudeci je bio pokusaj da se Jeho-vini svedoci istrebe iz Estonije.

Na pomenutoj postanskoj marki nalazise datum 1. april 1951. Pojavljuje se i broj382 koji se odnosi na broj Svedoka i njiho-ve dece koji su deportovani tog dana. Tusu uracunati i neki ro�aci i komsije koji

„ISTORIJANE LA

ˇZE“

Posta Estonije je 14. juna 2007. izdalakomemorativnu postansku marku prikazanus desne strane. Tom prilikom je dato sledeceobjasnjenje: „Ova marka je izdata u znaksecanja na zrtve Staljinovog genocida nadEstoncima.“ U periodu od 1941. do 1951.na desetine hiljada Estonaca deportovanoje iz svoje zemlje.

nisu bili Jehovini svedoci. Tokom danaSvedoci su hapseni sirom zemlje. Tokomnoci su one koje su uhapsili, kako mladetako i stare, stavljali u stocne vagone i sla-li za Sibir.

Me�u prognanim Svedocima bila je i ElaTom,� koja je tada imala 25 godina. Prise-cajuci se jednog tipicnog saslusanja, onaprica: „Islednik je pokusao da me zastrasii zahtevao je da prestanem da propove-dam. Jednom me je pitao: ’Da li zelis da zi-vis? Ili zelis da umres sa svojim Bogom nasibirskim poljima?‘“ Me�utim, Ela je na-stavila hrabro da propoveda dobru vest.Poslata je u Sibir gde je skoro sest godinaprovela u radnim logorima.

Me�u stotinama pojedinaca koji su biliprognani bez sudskog saslusanja nalazilase i Hisi Lember, jos jedna mlada Svedoki-nja. Secajuci se doga�aja koji su se odigra-li 1. aprila 1951, ona prica: „Dosli su izne-nada tokom noci i naredili nam: ’Imatepola sata da se spakujete!‘“ Hisi i njena se-stogodisnja cerka odvedene su pod okri-ljem mraka na zeleznicku stanicu. Voz jeuz skripu isao od stanice do stanice, gde suse ukrcavali i drugi Svedoci. „Potrpali su

�ˇZivotna prica Ele Tom objavljena je u Probudi-

te se! od aprila 2006, na stranama 20-24.

nas u stocne vagone. Na svu srecu, balegaje bila smrznuta, jer bi inace bilo jako te-sko stajati na njoj. Postupali su s nama kaosa zivotinjama.“

Iscrpljujuce dvonedeljno putovanje biloje zaista traumaticno iskustvo. Vagoni subili pretrpani, a uslovi nehigijenski. I mla-di i stari su bili ponizeni i osramoceni usvakom smislu. Neki su plakali i odbijalihranu. Me�utim, Svedoci su pomagali jed-ni drugima i me�usobno se hrabrili takosto su pevali hvalospeve Bogu i delili hra-nu jedni s drugima. Receno im je da iduna svoje „trajno odrediste“ i da je ovo „putbez povratka“.

Hisi se seca dirljive podrske suvernikatokom ovog teskog iskusenja. Ona kaze:„Na jednoj stanici, nas voz je stao poredvoza iz Moldavije. Iz vagona smo culi kakojedan covek pita ko smo i kuda idemo.Rekli smo da ne znamo gde nas vode i dasmo Jehovini svedoci iz Estonije. Taj razgo-vor su culi Svedoci koji su bili u vozu izMoldavije. Ubacili su u nas vagon velikuveknu hleba i nekoliko suvih sljiva.“ Onadodaje: „Tada smo razumeli da nismo samii da su Jehovini svedoci hapseni po celomSovjetskom Savezu.“

Dve Svedokinje u tinejdzerskim godina-ma, Korina i njena sestra Ena, vise od sestgodina su bile razdvojene od majke. Njiho-va majka, tako�e Jehovin svedok, uhapse-na je ranije i poslata u radni logor. Zatimsu te kobne aprilske noci devojcice kidna-povane iz svoje kuce i ukrcane u voz. Ko-rina se sa zahvalnoscu priseca: „U vozunam je jedna Svedokinja, koja i sama imadvoje dece, rekla da ce brinuti o nama i damozemo ziveti s njom i njenom decomkao porodica.“ˇ

Sta se dogodilo kada su stigli na odredi-ste? Vec sutradan nakon njihovog dolaskau ledenu sibirsku pustos pocela je poniza-

’Nemoguce je sagledati razmere neopi-sivog terora koji je harao nasom zemljom[...] Milioni zivota su unisteni — ljudi supogubljeni bez su�enja i bez zapisa o tome;ljudi su prognani i poslati u koncentracionelogore, liseni gra�anskih prava zbog „po-gresnog“ zanimanja ili „neprihvatljivogetnickog porekla“ [...] Razmislimo samo oovome: Milioni su stradali kao zrtve terorai laznih optuzbi.‘ (PREDSEDNIK RUSKE FEDERA-CIJE MEDVEDEV, 30. OKTOBAR 2009)

Nesagledive razmere terora

STRAˇ


vajuca „trgovina robljem“. Muskarci iz ob-liznjih zemljoradnickih zadruga dosli suda izaberu radnike za svoja imanja. Korinaprica: „

ˇCuli smo kako se prepiru me�u so-

bom govoreci: ’Ti si vec dobio vozaca zatraktor, ovaj ce biti moj‘ ili: ’Ja sam vecuzeo dvoje starijih, moras i ti da uzmes ne-kog‘.“

Korina i Ena su bile hrabre devojke. Onesu kasnije rekle: „Mnogo nam je nedosta-jala nasa mama i ceznule smo za njenimtoplim zagrljajem.“ Pa ipak, ostale su du-hovno jake i sacuvale su smisao za humor.Korina dodaje: „Mozda je i dobro sto nasmajka nije videla jer smo ponekad moraleda radimo napolju na ostroj zimi a nismoimale odgovarajucu odecu.“

Sasvim je jasno da su neduzni ljudi uEstoniji i drugim zemljama pretrpeli veli-ke nepravde. Me�u njima su bili i Jehovi-

ni svedoci. (Videti okvir „Nesagledive ra-zmere terora“.) Me�utim, uprkos takvommaltretiranju i patnjama koje su doziveli uproslosti, Jehovini svedoci u Estoniji susrecan narod koji je i dan-danas aktivan.

Svetla buducnostBiblija nas uverava da Jehova Bog mrzi

nepravdu. U njoj pise: „Jehovi, tvom Bogu,odvratan [je] svako ko cini tako, svako kocini nepravdu“ (Ponovljeni zakoni 25:16).Premda je Bog tolerisao zlo u proslosti,uskoro ce doci vreme kada ce on okonca-ti nepravdu i zlo. Psalmista je napisao: „Josmalo, i zloga vise nece biti; pogledaces namesto njegovo, a njega nece biti. A krotkice posedovati zemlju, i uzivace u izobiljumira“ (Psalam 37:10, 11).

Pred nama je zaista svetla buducnost!Iako ne mozemo promeniti proslost, mo-zemo uciniti nesto kako bismo uticali nasvoju buducnost. Priblizite se Bogu i saz-najte kako mozete doziveti divno vremekada ce pravednost prebivati (Isaija 11:9).

1. ELA TOM2. HISI LEMBER SA

´CERKOM MAJOM

3. ENA I NJENA SESTRA KORINA

1 2 3

KADA roditelj napusti istinitog Boga,Jehovu, to detetu moze otezati zi-

vot. Hajde da osmotrimo Jotamov pri-mer. Saznacemo s kojim problemima sesuocavao kod kuce dok je odrastao.

Njegov otac, Ozija, bio je kralj Jude.Bio je najmocniji covek u zemlji i dobarkralj dugi niz godina, cak i pre nego stose Jotam rodio. Ali kasnije, dok je Jo-tam jos bio mlad, Ozija je postao pono-san i prekrsio je Bozji Zakon. Zato ga jeBog kaznio strasnom bolescu — dobioje gubu. Da li znas sta je bilo s Jotamomnakon toga?—�

Jotam je nastavio da sluzi Jehovi. Utome mu je mozda pomagala njegovamajka Jerusa. Ipak, verovatno mu nijebilo lako da ostane veran Jehovi nakonsto je njegov otac, Ozija, izbacen iz Jeho-vinog doma.ˇ

Sta ako tvoj otac ili majka prestanu dasluze Jehovi? Da li bi ti to tesko palo?—Nije pogresno razmisljati o tome. To vidi-mo iz onoga sto je David napisao u Bibliji.

Davidov otac, Jesej, bio je dobar covekkoji je sluzio Jehovi. David je sigurno vo-leo svog oca. Ali jos vise je voleo Jehovu.Hajde da vidimo kako to znamo.� Ukoliko citate s detetom, crta treba da vas podseti

da zastanete i podstaknete dete da se izrazi.

POUˇ

CIMO SVOJU DECU

Jotam je ostao veran Boguuprkos problemima kod kuce

Molimo te da u Bibliji prona�es Psalam27:10. Tu je David napisao: „Ako me iotac i majka ostave, Jehova ce me prihva-titi.“ Razmisli o ovome: Biblija zapravokaze da ako do�e do toga da Davidovotac ili majka napuste Jehovu, David ceipak nastaviti da mu sluzi.

A ti? Da li bi nastavio da sluzis Jehovicak i ako tvoj otac ili majka ne bi?— Do-bro je da sebi postavis to pitanje zato stoje to povezano s najvaznijom zapovescuu Bibliji. Ona glasi: „Voli Jehovu, svogBoga, svim svojim srcem i svom svojomdusom i svim svojim umom.“

Ta zapovest znaci da treba da budesveran Jehovi cak i kada je to tesko. Stamislis, ko zeli da prestanemo da sluzimoJehovi?— Bozji protivnik Satana Ðavo.Isus je za njega rekao da je „vladar ovogsveta“. Biblija tako�e kaze da je on „bogovog sveta“. Da li treba da se plasimo Sa-tane?—

Ne treba. Ne smemo zaboraviti da jeJehova mocniji od Satane. On ce nas za-stititi ako se uzdamo u njega. Procitaj usvojoj Bibliji kako je Jehova sacuvao Da-vida od strasnog i ogromnog Golijata. Je-hova moze i tebe zastititi ako mu ostanesveran.

PROˇ

CITAJ U SVOJOJ BIBLIJI2. Letopisa 26:16-21; 27:1, 2Matej 22:37Jovan 12:31; 2. Korincanima 4:4Jevrejima 13:5, 61. Samuilova 17:41-54

31

ˇCak i u ovom svetu punom problema mo

ˇzete biti sre

´cni ako upoznate Boga, saznate

ˇsta je

njegovo Kraljevstvo i koja je njegova divna namera zaˇ

coveˇ

canstvo. Ukolikoˇ

zelite viˇ

seinformacija ili biste voleli da vas neko poseti kako bi s vama besplatno prou

ˇcavao Bibliju,

piˇ

site na odgovaraju´

cu adresu navedenu na 4. strani.

www.jw.org wp12 12/01-SBO

ˇSta bi po vasem misljenju trebalo da bude glavna odlika

bozicnog raspolozenja? Postoji li nesto bolje od Bozica?STRANE 3-9

Da li znate zasto je Bog poslao Isusa na zemlju?STRANE 16-17

Da li ste vec ziveli? Zbog cega neki veruju da jesu?STRANE 18-20

Koja su sredstva za ulepsavanje koristile zeneiz biblijskog doba? STRANE 24-26

Da li biste prihvatili posetu?

wp12 12/01-SBO...zjeg Kraljevstva. Ovaj ˇ casopisizdajuJehovinisvedocijo ˇ s od 1879. Ne bavi se...

Documents

Transcript of wp12 12/01-SBO...zjeg Kraljevstva. Ovaj ˇ casopisizdajuJehovinisvedocijo ˇ s od 1879. Ne bavi se...