Windows

Osmanović Sonja

Uvod u windows

Windows predstavlja jedan od najpopularnijih operativnih sistema na svetu.

Ova prezentacija je nastala uz pomoć ovog operativnog sistema, i mi ga baš u ovom trenutku koristimo.

Ovo je priča o Windows-u.

Windows 1.0 Prva verzija Windowsa izašla je

20. novembra 1985. Bio je to Microsoft-ov prvi

pokušaj da implementira grafički korisnički interfejs (eng. Graphical User Interface (GUI)) na PC-u.

Windows 1.0 nije bio kompletan operativni sistem, vec produžetak MS-DOSa (zasnovan na verziji 2.0), sa kojim je delio njegove greške i probleme.

Doneo je dosta novih drajvera kojima uopšte nije upravljao MS-DOS, pretežno za grafiku, ali i za miša, tastaturu i štampač.

Podržavao je multitasting, veličina prozora bila je promenljiva i imao je rezervisan prostor za minimiziranje programa.(Koncept taskbara.)

Interesantno je da se prozori nisu mogli preklapati (eng. overlap), mogli su biti samo minimizirani, maksimizirani ili tiled, kao i to da nije imao kantu.

Neki od programa sa kojima se isporucivao su: Calendar, Notepad, Calculator, Windows Write, Windows Paint…

U prvoj veziji Windows-a Microsoft je uključio i ono što danas nazivamo Control Panel.

Ipak, pošto mu je nedostajalo funkcionalnosti i izbor aplikacija bio loš, dostigao je malu popularnost. Razvijalo ga je 55 programera godinu dana, a prodavao se po ceni od 100$.

Windows 2.0 Verzija 2 izašla je 2. aprila

1987. i pokazala se nešto više uspešnom od prethodne.

Prozori su mogli da se preklapaju i predstavljen je napredni mehanizam za prečice pomoću tastature podvlačenjem karaktera koji je u kombinaciji sa “Alt” tasterom birao tu stavku (sistem kakav se i danas koristi).

Prve verzije Microsoft Word-a i Excel-a bile su za ovu verziju Windowsa (postojale su glasine da je prvobitno zamišljen kao platforma pod kojom će raditi Microsoft Office, a tek kasnije kao kompletan operativni sistem).

Dobar deo svoje popularnosti duguje upravo ovim aplikacijama, jer je bio neophodan za njihovo izvršavanje.

MS je isporučivao run-time verziju Windows-a uz Office, koja se startovala pokretanjem Office aplikacija iz DOS-a, a zatvarala izlaskom iz njih.

Uz ovu verziju značajno je porasla podrška third-party proizvodjača, ali je većina njih i dalje bila više orijentisana ka pravljenju DOS aplikacija, jer su korisnici Windows-a činili manji deo tržišta (i oni su isporučivali run-time verziju za one koji ga nisu imali.)

Windows 2.0 Verzija 2 još uvek je koristila

real mode memory [1] model, pa je bila ograničena na maksimum 1MB memorije.

Kasnije je izašla nova verzija nazvana Windows/386 (verzija 2 je preimenovana u Windows/286 zbog konzistentnosti) koja je imala podršku za enhanced mode 386 procesora.

Jedina razlika između ove dve verzije je u tome što je sada moglo da se izvršava više MS-DOS aplikacija paralelno u proširenoj memoriji.

Umesto da se pozadinske aplikacije privremeno obustavljaju za vreme izvršavanja Windows-a, probijajući na taj način limit od 640K osnovne memorije (Windows aplikacije mogle su da rade paralelno kroz kooperativni multitasking).

MS je kasnije tužen od strane Apple-a da je kopirao izgled Mekintoša (eng. Macintosh) u verzijama 2 i 3 zbog preklapanja prozora, kante (eng. recycle bin) i drugih stvari.

Sve osim 10 od 189 optužbi su odbačene jula 1989.

Zanimljiva ideja predstavljanja zaštitnog logo-a Microsofta.

Windows 3.0 Treća verzija koja je izasla 22. maja 1990. bila je prva koja je postigla

veliki uspeh i omogućila je Microsoft-u da se takmiči sa Apple-om i Amigom na polju GUI-a. Doneo je veliki napredak na polju korisničkog interfejsa, kao i brojna tehnička poboljšanja. Mogao je da adresira memoriju preko 640K koristeći mogućnosti Intel-ovih 80286 i 80386 procesora. Tekstualni programi napisani za MS-DOS mogli su se izvršavati u okviru prozora, čineći sistem korisnim i kao sredinu za multitasking starih programa, mada ovo nije bilo baš upotrebljivo za kućne korisnike, jer je većina igara i programa za zabavu zahtevala čisto DOS okruženje.

Neke od novina koje je doneo su:

Program, File i Print menadžeri; Ponovno napisana sredina za razvoj aplikacija, modularni VxD-ovi,

ugrađena podrška za aplikacije koje se izvršavaju u proširenoj memoriji i potpuni preemptive multitasking;

Poboljšan izgled ikonica

Windows 95 Windows 95 (codename Chicago) koji se pojavio u

prodaji avgusta 1995. bio je hibridni 16-bit/32-bitni grafički operativni sistem. Prvobitno je najavljen u junu, ali je MS odložio izlazak da bi osigurali da su svi apgrejdovali NT 3.5 servere na verziju 3.51. Kao naslednik Windowsa 3.11, on je prvi u toj liniji bez podrške za starije, 16-bitne x86 procesore, pa je zahtevao minimum Intel 80386 procesor koji je radio u protekted (eng. protected) modu. Dosta delova napisano je iznova, dok su neki prošli kroz veliku popravku. Ipak, delovi sistema su ostali 16-bitni zbog kompatibilnosti i kraćeg vremena razvoja. To, i činjenica da su brojne greške u dizajnu morale biti prenešene sa ranijih verzija Windows-a na kraju su uticale na njegovu efikasnost i stabilnost.

Windows 95 Ukupno je izašlo 5 verzija:

Windows 95 - prvo izdanje. Windows 95 A – sa Service Pack-om 1 ugrađenim (eng.

slipstream) u instalaciju. Windows 95 B – (OSR 2) koji je doneo nekoliko bitnih

poboljšanja, kao sto su IE 3.0 i potpuna podrška za FAT32.

Windows 95 B USB – (OSR 2.1) doneo je osnovnu podršku za USB.

Windows 95 C – (OSR 2.5) sa svim prethodno nabrojanim i IE 4.0. Omogućen je besplatan upgrade za postojeće korisnike Windowsa 95 i bila je to poslednja verzija koja je izašla.

Windows 98 25. juna 1998 Microsoft je na

tržište lansirao Windows 98 (codename Memphis) koji je predstavljao manju reviziju Windowsa 95.

Doneo je novine kao sto su FAT32 (i program koji je konvertovao FAT16 u FAT32) sa podrškom za particije preko 2GB, poboljšanu podršku za AGP, unapređene USB drajvere, FireWire, podršku za istovremen prikaz na više monitora (do  i Quick Launch bar. I kod njega je Internet Explorer integrisan u GUI (dodatak pod imenom Active Desktop).

Iako se od početka dobro prodavao, bio je dosta glomazniji i sporiji od Windowsa 95, a sa sobom je doneo probleme sa kompatabilnšću i stabilnosti.

Windows 2000  Na tržištu se pojavio 17. februara 2000. kao apgrejd za NT 4.0, ali on je

bio mnogo više od toga. Doneo je puno novina kao što su: NTFS 5 sa podrškom za quotas[12],

enkripciju na nivou fajl sistema i poboljšani korisnički interfejs, nalik onom iz Windowsa 98. WDM drajveri, koji su prvi put korišćeni na NT kernelu, omogućili su razdvajanje opšte funkcionalnosti nekog uređaja od specifične. Npr., MS može da obezbedi osnovnu podršku za USB, kao što je komunikacija sa tim uređajima, a proizvođaču hardvera ostaje samo da napiše drajvere za specificnu funkciju koju taj uređaj treba da obavlja, što je značajno pojednostavilo pisanje drajvera. Nije više bilo bagova (eng. bug) koji su se pojavljivali svaki put kad bi se implementirala osnovna podrška za neki novi uređaj.

Teoretski, WDM drajveri su kompatibilni sa svakim Windows-om koji ih podržava, bez obzira na kernel. Glavni uzrok nestabilnosti Windowsa bili su drajveri, a na ovaj način taj problem je rešen (bar u velikoj meri).

Server verzije su imale dodatke kao što su Active Directory, DNS server za dinamičku registraciju IP adresa i centralizovano upravljanje, zasnovano na polisama.

Windows 2000 Kritikovan je zbog nedostatka opcije za kreiranje butabilne (eng.

bootable) DOS diskete. Iako to nije mnogo bitno prosečnom korisniku, postoje slučajevi kada je neophodna (da li je neko spomenuo update BIOS-a). Neki tvrde da je najbolji Windows ikad napravljen.

Izašao je u 5 verzija:

Windows 2000 Professional – workstation verzija. Windows 2000 Server – za manje serverske sisteme. Windows 2000 Advanced Server – dizajniran za zahtevne sisteme,

male i srednje web sajtove. Windows 2000 Datacenter Server – za visoko zahtevne sisteme i

klastere. Windows 2000 Advanced Server, Limited Edition – verzija za

Intelove 64-bitne Itanium procesore

Windows XP Spajanje NT/2000 i Windows 3.1/95/98/ME linije

konačno se desilo sa Windows XP-om koji je izasao 25. oktobra 2001.

Postoje dve glavne verzije, Home Edition – namenjen prosečnim korisnicima i širokom tržištu i Professional – namenjen zahtevnim korisnicima i u poslovne svrhe.

Home verzija ima samo deo dodataka koje ima Pro, a verovatno najvažnije je da ne može da radi pod domenom i da je otežana kontrola pristupa fajlovima, jer zahteva ulazak u Safe Mode ili korišćenje cacls programa koji radi iz command promt-a.

Windows XP Professional je, za razliku od Home Edition-a, u sebi imao:

Remote Desktop – softver koji omogućava kontrolu nad kompjuterom preko Interneta ili lokalne mreže.

Offline Files and Folders – omogućava kompjuteru da automatski sačuva kopiju fajlova sa druge mreže ili kompjutera i radi sa njima i kad je kompjuter van mreže (eng. offline).

Encrypting File System – enkripcija fajlova na kompjuteru koja onemogućava da im pristupa drugi korisnik.

Symmetric multiprocessing – sposobnost podele posla između više procesora. XP Professional podržava do dva procesora.

Dodaci za administraciju, kao što su programi za pravljenje grupnih polisa, automatska instalacija softvera i održavanje, roaming user profili itd.

Windows Server 2003  Naslednik Windows 2000 Servera svetlost dana ugledao je

24. aprila 2003. Preuzeo je najbolje od njega, a doneo kompatibilnost i druge

mogućnosti XP-a. Omogućava znatno lakši apgrejd sa NT 4.0 domena na Windows 2003, za razliku od apgrejda na Windows 2000, koji je bio težak i zahtevao puno vremena, pa se postavljalo pitanje isplativosti, posebno kada je u pitanju Active Directory.

Doneo je napredak po pitanju upravljanja grupnim polisama, radu sa diskom, uključujući i mogućnost bekapovanja (eng. back-up)otvorenih fajlova, kao i poboljšane skript (eng. script) i commad line alate. U odnosu na 2000 Server, nema nijednu serversku komponentu uključenu automatski, kako bi se smanjila osetljivost na napade na novoj instalaciji.

Promene koje je uneo Microsoft Promene su : Način rada koji podrazumeva

korišćenje isključivo stvarne memorije

Uporedna obrada više zadatak sa prekidima; poseban oblik istovremenog rada sa više zadataka kod kojeg se s vremena na vreme prekida izvršavanje jednog zadatka i predaje kontrola drugom

Skup alata za razvoj softvera koji omogućava lakše pisanje aplikacija za određeni sistem

Skraćeno od Application Programming Interface; skup funkcija koje koje koriste programi za interakciju sa operativnim sistemom.

Poseban režim rada za Intelove procesore koji omogućava zaštitu delova memorije za određeni proces od programa koji pokušavaju da pristupe tim adresama

Virtual Memory System

Digital Equipment Corporation Proširenje ASCII koda koje treba

da obuhvati znake svih jezika koji imaju pismo, kao i sve druge pisane znake

Posrednik između hardvera kompjutera i softvera koji radi na njemu. Ima funkciju da sakrije razlike u hardveru, tako da obezbedi konzistentnu sredinu za aplikacije.

Internet Connection Sharing Windows Driver Model; pogledajte

pod Windows 2000 Praćenje i kontrola korišćenja

hard diska pod NTFS-om. Moguće je svakom korisniku posebno tačno odrediti veličinu prostora koji može da koristi.