wiga ãezdeset ãesta K - · PDF fileKAKO ZNAM ZA HRISTA Tako ãto smo se...

Biblioteka

MMiinnuutt

Kwiga ãezdeset ãesta

UrednikPredrag Markoviñ

Rukopis ove kwige nagraðen je Kwiæevnom stipendijom Fondacije

„Borislav Pekiñ“

OpremaDuãan Ãeviñ Beograd

2000.

Sreten Ugriåiñ

Bog jezika i druge pri~e

Mali Hristos

Kako znam za Hrista Blagovesti

Triptih o pokornostiPepequgin sin

Sretewe Oksidacija

Obrnuta perspektiva

Na koricama: Nepoznati slikar,

Bogorodica sa Hristom, detaq

© „Stubovi kulture“

KAKO ZNAM ZA HRISTA

Tako ãto smo se jednom igrali zajedno.Imali smo obojica pet ili ãest godina

tada, ne viãe, znam jer joã nisam bio poãaou ãkolu. Roditeqi su me ostavili samog ustanu, na par sati, vaqda prvi put u mom æi-votu bez nadzora nekog starijeg. Odlazeñi,rekli su:

– Nemoj nikome da otvaraã vrata. Miñemo brzo doñi. Ti budi dobar, igraj se, crt-kaj, åitaj, ali zapamti – nikome ne otvaraj,åak ni ako neko poznat pozvoni ili pokuca,ni tada ne otvaraj, kao da nisi tu, kao da ni-kog nema u stanu. Jesi li razumeo?

Gledao sam uvis ne trepñuñi, majci uoåi, klimnuo sam glavom. Sagnuli su se i po-qubili me u teme, prvo majka, zatim i otac.Onda su otiãli.

Nije proãlo ni pet minuta, neko poku-ca na vrata. Tiho kucawe, ali åuo sam jer sami daqe stajao u predsobqu, kao da sam to oåe-kivao. Primaknem se sasvim i naslonim uvona kquåaonicu, taman toliko sam bio visok.Ñutim i osluãkujem. Opet se zaåu kucawe.

7

BLAGOVESTI

VEZIQA

Izvan vrta je drugi svet, zabludela is-torija koja ne zna da joj kroz uskovitlani pe-sak Judeje sipe posledwi trenuci. Jedna mla-da æena sedi u vrtu i åita.

Svaka reå je vaæna. Maãta se jasno ogle-da u priåi, kao ãto se srce ogleda u oku. Nijeispriåano zato ãto je istina, nego je istinazato ãto je ispriåano.

Wu, åednu, ãtivo je zanelo, pa ne vidida viãe niãta nije kao pre. Juåe je kuña bi-la skromna, starog drvodeqe; ograda niska, odhrapavih dasaka; zemqa posna, zasad od malopovrña i tek poneke ãkrte voñke. Ali danas,danas je svemu dato sveåano, raskoãno ruho:lovor je smenio trwe, slava sramotu.

Umesto trwem najeæenog korova i gologãibqa – grm lovora, modrozelena buktiwa samirisnim plamiåcima listova. Gori, a nesagoreva – bez sivog dima ãto peåe oåi, bezsivog pepela ãto prqa ruke – u prozirnomoblaku sveæeg mirisa.

9

– Ovde nema nikog – rekoh glasno. Sa one strane tiãina. – Ovde nema nikog – ponovih glasno i

odluåno. – Idite kuñi.Na to, mali Isus malo saåeka, pa pokuca

i treñi put. Otvorim mu. On uðe, a ja izaðem. Saåekao sam pet minuta na stepeniãtu,

praveñi se kao da vezujem pertlu, hteo sam damu dam malo vremena, da se snaðe, pa sampriãao vratima i pokucao.

Isprva, niko mi se ne odazove. Pokucamponovo. Sa one strane tiãina.

– Otvori mi – ãapnuo sam u kquåaoni-cu – znam da si tu.

Niãta. Pokucam posledwi put. – Ovde nema nikog – åuh najzad blagi

glas sa one strane.Poverovah tim reåima, okrenuh se i

odoh svojim putem.

8

voqena i od smrtnog i od besmrtnog, åeka dabude izabrana, spokojno, sabrano.

Glava blago pognuta, vrat sasvim iz-loæen svetlosti. Ruke, ramena i leða zauzi-maju isti poloæaj kao pri vezu.

Na drugom kraju baãte, umotan u tankupozlatu sunca, tvrdi plod nara pulsira kaostisnuta pesnica – pa prsne. U raãivenomprorezu glatke kore otvara se rubinsko oko.

Spoqa je vetar koji kovitla i dere, aovde, oko we, kao da nema vazduha. Topliprovidni vosak prelio se preko zvukova, za-cequje.

Bledozeleni pupoqci upijaju meku svet-lost, hrane se. Nebesa od åistog biqura –duboka kao ãirom raskriqeni prozor – za-uzimaju sav prostor, nemaju kud.

Jedini listovi koji se pokreñu beli su,u kwizi.

Unaokolo su æivotiwe, male i velike,krvoæedne i pitome – samo se ne vide.Krtica je u zemqi. Leptir je u ruæi. Golubje sav u svetlosti koja izbija sa dna neba,sliåan krupnoj zvezdi, zorwaåi. Jednorog jeu priåi koju ona åita. Tigar je reka na krajusveta.

11

Pored fontane, kristalnog drveta samlazevima grana i pupoqcima kapi: gustiãruzmarina. A malo daqe, gle – tepih dete-line, umesto spræenog bodqikavog draåa.Senka fontane ovaplotila se u maslinu, raz-granatu, razlistalu, srebrnastu.

Åitateqka kao da nije tu, veñ u kwizi:odevena je lepãe od bilo koje neveste, a joãne zna razlog. Haqina je od svile, purpurna,veãto saãivena jednom jedinom niti – baãonom ãto oblikuje wen stas. Razbokoreniruæiåwak iste je boje.

Staza je zlatna i uska kao vrpca, odmota-va se sa wenih stopala – prolazi pored fon-tane, pa niz travwak, vijuga izmeðu muziåkihinstrumenata pripremqenih za sveåanost –i deli bujno biqe koje miruje, kao da je na-crtano.

Prsten je od tri navoja: neprimetno jojklizi niz domali prst, kao da je preãirok,devojaåki; onda zastane, jer je ipak po meri,kao vereniåki; pa se venåani stegne i neænoureæe.

Ima dva muæa, a nijedan se nije sastaosa wenim telom. Jedan je Josif, drugom ne znaime; onaj smeran, ovaj svet. Ne sluteñi da je

10

GLASNIK

Neko joj prilazi, a nije ni muæ, ni brat,ni Cezarov centurion. Vojnik je, a nema åin,ni uzrast, ni pol. Neko je zaboravio da gaoboji. Kad bi etar imao boju, bila bi to pro-zirno bela, boja krina.

U wegovim ustima nema ukusa – donosiåiste reåi. Iz tela mu iãåilela senka, a izprstiju dodir, kao vreme iz sunåanih åasov-nika Rima.

Æivotiwe ga ne opaæaju, ali nagon imkaæe da je tu.

Ne gleda u neznanca, prati ãtivo – takovidi boqe, kao na dlanu. Isprva, prepoznajeeteriåni kad, jasno ispuwen oblikom i pos-tojanoãñu, kao da je opipqiv.

Nikad se nisu videli, a poznaju se.Pisano je da ñe se sresti. Leva ruka poseti-oca razlistala se – nudi na poklon belicvet. Desnica bez listova produæuje se udrãku maåa, a milost u seåivo.

Golub roni sa dna neba ka wemu, rastuñi,zaustavqa mu se na ramenu. Kao da namernozaklawa obasjanu glavu neznanca. Pozajmquje

13

Tamo izvan vrta, u vetru, leprãa vuåi-ca sa dva mladunca pod sisom. Dugi nizprasaka zastave natopqene krvqu ne dopireni do kapije, presahne.

Ovde, stiãanost je zaåarala baãtu utajni zveriwak. Åak ni velikog pauna nikone vidi – sve oåi uprte su u wegov rep. I jag-we je tu, joã nesigurnih nogu, skrilo joj seiza leða. Zmija je u travi – nerazluåiva odvlati kao otrov od leka. Svilena buba je uåauri ãto kao broã krasi haqinu.

Æivotiwe sebe prepoznaju u wenim ose-ñawima – jer i oseñawa su nevidqiva, wiho-vo prisustvo treperi zakloweno savrãenommimikrijom. Leptir je strepwa, ali jednorogje qubav. Krtica je bol, ali jagwe je uteha.

Kad bi mogla da ih vidi, kao ãto te æi-votiwe gledaju u wu, netremice, znala bi dasu spremne da je slede. Ali ona ne nameravanikud, sedi.

Jedine zenice koje se pokreñu crne su,wene.

12

plodom. Reåi ne opisuju ãta se dogodilo –dogaðaj je æivi odraz tih reåi.

Kao na venåawu: reåi, starije od istine,nisu opis muæa i æene, nego su wih dvojeslika i prilika tih reåi. Prsten se stopiosa prstom, dobio boju puti, a put postojanostnajplemenitijeg kova.

Najsvetije se zaåiwe jedino reåju. Sve jekroz reåi postalo i bez reåi niãta nije po-stalo ãto je postalo. Reåi izgovaraju nas, raz-govetno, a ne mi wih, nagaðajuñi.

Marija, jer tako se zove, prestala je daåita – spoznavãi sebe i plod svoje utrobe,odgovara:

– Neka mi bude po reåi tvojoj.Wena druga ãaka odlaæe ãtivo na stra-

nu i spuãta se. Ruke se ukrãtaju u bezgreã-nom krilu od purpura: spasonosni znak, kaoãtit i pozdrav.

Anðeo, krilati torzo, otpozdravi joj, po-qubi ukrãtene ruke i otide od we pune bla-godeti. S wom osta Bog.

Sve æivotiwe u isti mah izviruju izskloniãta. Oseñawa probijaju koprenu ne-vidqivosti. Jednorog se propne i rogom zaoreopnu od voska. Iz Marije buja blaæenstvo.

15

mu krila. Vrhovi pera miluju ãiroka leða,piãu po mirnoj vodi. Svaka reå je vaæna.

Ne remeteñi tiãinu, voðen zlatnom pan-tqikom, nepoznati stiæe pred veziqu kojaåita. Ne nose ga krila, veñ on nosi wih, kaosvoj jedini teret. Wegov je jaram blag, bremeje wegovo lako.

Lebdi nad tlom u visini wenih oåiju,blizak, neizbeæan. Ona podiæe pogled saãtiva. Posetilac klimne glavom, sklopikrila, dve lepeze od åipke, dodirne stopamaåvrsto zlato pred wenim skutom.

Klekne, kolenima utone u sjaj kao u med.Predaje maå i cvet. Ostavãi bez ruku, kaæe:

– Device, u tebi je dete.Baãtom opet zavlada tiãina: suze pro-

vidnog voska izbijaju iz pozadine, prelivajuse preko æivog prizora koji pod pogledomopet zarasta, bez oæiqka, zaustavqen u sliku.

Ãaka se odvojila od korica kwige i sadprijawa uz trbuh. Dlan åuje dva srca: blago-vesti. Dvostruki otkucaji, usklaðeni, poåelida broje vreme. Zrnce peska koje sipi, nekadmera istorije, od sad je mera beznaåajnosti.

Ãto pre nije moglo, posle wegovih reåi– jeste. Sad ih je troje. Vrt raða slatkim

14

Dve male siluete se preklapaju: poloæajdeteta i Marijine ukrãtene ruke – da ih nedeli plot trbuha, imali bi jednu senku.

Sin je zauzeo mesto koje mu pripada,kako mu je pisano. Majka sedi, a sin stoji, kaoda je iznad we, uokviren tim nevidqivimkrstom, kao obala morem.

Majka ne nosi sina, jedini teret – sinnosi wu, svu od reåi. Reåi uvek kaæu isto: dañe seme i plod zameniti mesta, kao noñ i dan.Da bi vaskrsli, moramo umreti.

Sin je u woj kao leptir u ruæi, a Marijaje u wemu kao ruæa u vrtu. Poåetak ñe bitina kraju, roditeq ñe biti dete. Raduje seMarija, blaæena meðu æenama.

Reåi su naã æivot. Meðu svetovima os-tao samo jedan i u wemu je sve od reåi, is-priåano. Jezik je materwi, jer nas raða.

Meðu vrtovima ostao samo jedan. U we-mu je fontana – raskoãno drvo æivog krista-la, ukoreweno u åisti humus neba, okaåeno otle kao lampa o svod. Prska punim sjajem –dawu bistru vodu svetla, noñu gusto igliåas-to mleko meseåine.

Visoka kamena ograda je iza fontane, izaruzmarina i nara, iza grana voñki povijenih

17

SIN

Nepomiåno liãñe vrta iza Marije har-tija je iza reåi. Glasnik joj odneo iz koseblistavu dijademu, za platu. Ali nad åelomse ipak zadræao tanki luk odsjaja: utisnutioreol kao vodeni æig.

Nije znala za muæa, a rodiñe sina; i bi-ñe joj radost i veseqe, i mnogi ñe se obrado-vati wegovu roðewu. Zaået meðu æivotiwa-ma, rodiñe se meðu æivotiwama. Jer u Boga jesve ãto je reåeno.

Zaåetog u proletwem vrtu, u podne, ro-diñe ga u pokoãenom senu, u decembarsku po-noñ, sa zaustavqenom kometom u zenitu, nadjaslama. Dok gusti sneg zveæða sporo sipi iokovom od srebra optaåe slavu Vitlejema.

Wen sin ne mora da raste – velik je isva je slava wegova. Pod vencem zimzelenoglovora oæiqci od trnove krune. Vidi se daovo dete nije sklupåano u woj – ruke mu ra-ãirene, a krhka ramena, kiåma i noge nepri-rodno uspravqeni, kao da je veñ izvan, kao daje veñ åovek.

Razapet i go, podupire iznutra.

16

Negde daleko, nigde: vuåica sa iskrzanezastave izvija vrat, kezi tupe oåwake i zavi-ja, nemo, posledwi put.

Marija trepne, odobrava kapcima. Tajtreptaj je zakquåni trenutak tiãine. Vrtomprostruji muzika. Vazduh se blago zatalasa,prenoseñi tonove kao polen, kao bezazlenuepidemiju radosti.

Sreña zagluãuje grmqavinu.Ovim se priåa o blagoveãtewu zavrãava.

19

od roda, iza muziåkih instrumenata pose-janih u travi, iza tiãine koja je pritisla po-qupcem svaku poru i pamukom ovila pupoq-ke, iza razrogaåenih smaragdnih oåiju pauno-vog repa, iza ãuma gde æive sve æivotiweovog sveta. Osim ribe – nacrtana je na zidu:

kao kquåaonica na kapiji.IHTIS. Tako je Marija proåitala znak,

ãto znaåi: Isus Hristos, Sin Boga.Duga sjajna staza kroz biqe, sasvim se

razmotala, qeskajuñi se usput kao pastrmka ubistrom pliñaku. Drugim krajem stigla dovisoke kamene ograde, popela se uz wu, veãtokao brãqan, do vrha. Nalik je vrpci na pok-lonu. Ukraãava i razdvaja.

Iz zlatne pukotine u zidu, uspravne iisprva tanke poput maåje zenice, razmiåu sekapije, polako, ãirom: æito. Bledo æuto pu-stiwe prevladano jarko æutim æita.

Iza zadwih redova klasja je reka. Åamcii laðe slede snaænu maticu. Ka Jerusalimuteåe Jordan. Udaqeni huk moæe lako da se za-misli. Niz obalu, daqe, vinogradi su zelenii modro zapeweni, a druge obale nema.

Nad morem bqesnu muwa.

18

noñi, koje su sve jedno ime, neophodno æivo-tu. A moja smrt me ne razlikuje od te kompli-kovane pozadine, pa je odustala, sad sam sas-vim sam. Nemam nikakvu tajnu, ni skloniãte.Odmah ñu pristati, kaæe isihast. Æivim ti-ho, ñutim.

ISUSOVAC

Neki snovi imaju takvu snagu, åovekaobuzmu toliko da æivot ostane tek fusnota,priåa Isusovac. To su snovi na javi, probu-ðeni iz svakodnevne budnosti. Græegoræ jeto znao i zato se sav predao zadatku buðewa,probuðenosti budnog. Jednostavno se probu-diã iz svakodnevice i slediã svoj poziv,ono zbog åega si tu.

Posle mature pridruæio nam se, priåaIsusovac, Isus je bio wegov san, jaåi od æi-vota koji liåi na bilo åiji æivot. Bratstvoga nije prihvatilo bezrezervno od prvog dana,ubrzo, meðutim, i to nevidqivo, niåim poka-zano, poåetno nepoverewe iãåili. Kako i nebi, uvek je prvi, najpriqeæniji, najradosni-ji, uvek spreman da pomogne, za Græegoræa ne-

21

TRIPTIH O POKORNOSTIKako neki ne znaju za Hrista

ISIHAST

Ñutim, tiho æivim, kaæe isihast. Od-mah ñu pristati. Samo uzimam ãto je moje.Nemam nikakvu tajnu, ni skloniãte. Udiãemi izdiãem samo jedno ime, koje je vazduh,neophodan æivotu. Niãta ne znam, niãtaznam, kaæe isihast. Padam, padam, visoko, vi-soko uzdignutih påela roj me sledi, kroz vaz-duh redak ali sveæ i pun mednog miqa, kudostavqam bled i gladak trag kao dlan po pro-zoru, lica radosna od radosti same, kose za-baåene niz ramena, da pada sa mnom.

I danas je praznik, ali tiãina ne bi daje åuju sveåanom, ostaje u pozadini, oslonackiåmi. Ne poznajem nijednu od sedam ple-menitih veãtina, kaæe isihast, osim maleliåne izdaje, molitve za ruke, da ispletu odprstiju åamac, za ukras, koji tone. Gledam dapogledom ne povredim. Pasem vazduh kao ri-ba i plivam u svetlima dana i u svetlima

20

piscima i nauånicima, umetnicima i glum-cima. Åega god se prihvati – ide mu, kako ine bi, kad je uvek prvi, najpriqeæniji, naj-radosniji, uvek spreman da pomogne, za Græe-goræa nema nepremostive prepreke, u svemuvidi napredak i dobro, ranije ustaje, kasni-je leæe...

Desete godine nakon izlaska iz Isuso-vaåkog reda, priåa Isusovac, put ga nanese ugrad u koji je prvi put stigao pre taånodvadeset godina, odmah posle mature. Ode domanastira da se pozdravi, pokuca na kapiji,prepoznaju ga.

Najboqeg druga iz mladosti, mene, priåaIsusovac, zamoli da ga ispovedi, najbliæegbrata, sa kojim je delio davnu naivnu vizijuo snu na javi – o buðewu iz svakodnevne bud-nosti, o predanosti zadatku buðewa, o pro-buðenosti budnog. Græegoræ ispovedajuñi seizgovori ono ãto onda nije mogao, ni umeo, otome kako je i zaãto odluåio da ih napustii zapoåne drugaåiji æivot. Drug ga sasluãa,pa mu ovako odgovori:

– Zar si mislio da treba zaspati otvo-renih oåiju?

– Ne razumem te – uzvrati Græegoræ.

23

ma nepremostive prepreke, u svemu vidi samonapredak i dobro, ranije ustaje, kasnije leæe,duæe uåi, predanije se moli, samostalno or-ganizuje dodatne kurseve, izlete, brine o baå-vama s vinom koje i bez iåije pomoñi åine vi-no svetim, ali on misli da ipak nije naodmet...

Deseta je godina sna o buðewu iz bud-nosti, priåa Isusovac, ali Græegoræ se ni-je pribliæio ni za korak, ni za misao mawe,ni za otkucaj srca istinitije. Najzad ga slo-mi zaludnost poduhvata, ugleda sebe kao gu-bitnika: izmislio patetiåni liåni mit ipride se upiwe da u taj mit veruje.

Skinuvãi mantiju, tetovira se po mi-ãicama i vratu, priåa Isusovac, osniva pankbend, i to uspeãan. Bavi se umetniåkom fo-tografijom. Putuje van Evrope, po Evropiãeta kao po korzou u rodnoj palanci. Stiåedvoje vanbraåne dece, sa æenama koje voli ikoje wega vole, jednom mnogo mlaðom i dru-gom mnogo starijom od sebe, osniva izdavaåkukuñu, specijalizovanu za izdawa na latin-skom, sa edicijom reånika nedoumica – mo-ralne nedoumice, estetiåke, teoloãke, poli-tiåke, kulinarske... Druæi se sa poznatim

22

viru i qubav i saznawe, delawe i moral. Ta-ko da ipak imamo neãto starije i od Boga –veru. Bez vere u Boga, Boga nema, nije to tektruizam, tumaåi filozof, vera je subjektivnipreduslov, ona je – bar za nas – pre, prva, naj-starija. Iracionalnost ovog odnosa pokazujese u oåiglednom paradoksu, tumaåi filozof,jer veruje se upravo u suprotno – da je Bogprvi, pre vere i pre svega ostalog, da je Bog– i po sebi i za nas – objektivni preduslov,da je Bog najstariji. U tom smislu, vera je sa-moponiãtavajuñi, negativni apsolut, ona sa-mozakonito i spontano potire sopstvenu bez-uslovnost, u ime pozitivnog apsoluta, Boga.I Bog, onda, na to pristaje, takoðe spontanoi samozakonito, åak sa potpuno blaæenom ne-upitnoãñu, nevino i neposredno, naivno, kaodete. Ako je neãto savrãeno, tumaåi filo-zof, onda je to ovaj tako netipiåno qudskiåin – apsoluta vere slobodno i samopotvrðu-juñe pokorenog Bogu.

25

– Zar i sad misliã da treba zaspatiotvorenih oåiju? Nikad ti nije palo na pa-met da bi bilo dovoqno prosto sklopiti oåii prepustiti se?

Græegoræ se nasmeãi, priåa Isusovac,pa prekrije lice rukama. Iduñeg meseca po-novo se pridruæi brañi Isusovcima.

FILOZOF

Apsolut je definicija naãe vere, niåimograniåene, ni od åega zavisne, tumaåi filo-zof, nije vera definicija apsoluta. Vera jeapsolutna, a ne Bog. Nije vera odreðena Bogomniti podreðena Bogu. Ako uopãte ima Boga,sama vera je Bog, jer upravo vera je bezus-lovni, samo u sebi utemeqen åin, odnos. Akoje poduprta ili motivisana bilo åim izvansebe, vera nije autentiåna, nego je tek prividnekog drugog åina ili odnosa – saznajnog,psiholoãkog, politiåkog, ekonomskog... Ver-nik ne veruje zato ãto zna, ili zato ãto voli,ili zato ãto je korisnije, ili zato ãto takotreba, on prosto veruje – veruje zato ãto ve-ruje. Tek tada, iz takvog Boæanstva vere, iz-

24

Klizi niz ãiroko mermerno stepeniãte, doksa ramena i åela kapqu odsjaji razlivenogsrebra. Silazi niz piramidu. Kad Pepequgaprolazi, stepenice se dele na gorwe i dowe.Iznad wene glave nepokretni talasi pahuqa,zaleðeni mleå. Poqa maslaåka zauvek.

Niko u Vitlejemu ne zna zaãto ona æu-ri. U Pepequgi kuca sat. Princ traæi baãwu. Jaãe, s kraja na kraj kraqevstva, od poået-ka do poåetka kraqevstva. U srcu mu drhtiigla busole. Koristeñi astrolab, vitez taånoodreðuje svoj poloæaj u prostoru i vremenu.Penkalom u mapu upisuje put, kao da ucrtavadotad nepoznatu reku. Poneo je puãku sa mu-nicijom za neæno uspavqivawe divqaåi.

Prepoznañe je po dvanaest prstiju. Decakoja sluãaju bajku uåe kako se zovu prsti:palac, kaæiprst, ñutiprst, domali, mali, ãe-sti. Pepequga pqesne rukama. Princ traæibaã wu. Naniãaniñe i odapeñe strelicu. Naãesti prst staviñe joj prsten. Kad se prviput poqube, biñe to izdaja svega u ãta su dotada verovali. Tako poåiwe sreña.

O wihovom æivotu priåañe se deci, sva-ke veåeri pred spavawe. Deca se raduju. U da-qini zvone praporci. U Jerusalimu gore dr-

27

PEPEQUGIN SIN

1.U Pepequgi kuca sat. Znatno bræe i ne-

pravilnije nego pre. Ali ako ne prisloniãuvo na wene grudi, to ne åujeã.

Bajku åine reåenice kakve nigde nemoæeã nañi, tajanstvene i pouåne. Tiho je,napoqu pada prvi sneg, unutra ti åitaã.Toje tvoja sluæba. Neka deca prvo nauåe da åi-taju, pa tek onda da govore. Ti si takvo dete.Kad åitaã, redovi se dele na gorwe i dowe.Lestvica te sama vodi. Kad pada sneg, maslaå-ci se dele na gorwe i dowe. U centru svakepahuqe je semenka, sitna kao trun praãine.Jedno je sigurno: sreñan kraj. Ako åitaã po-lako i paæqivo, trebañe ti oko tridesetminuta.

U Pepequgi kuca sat. Ali ako ne pris-loniã uvo na wene grudi, to ne åujeã. Za-dihana je, kao da se poraðala. Plesala je celunoñ. Mora da ode pre nego ãto se pretvori uneãto drugo: u lutku, u larvu, u leptiricu,uhvañenu u pauåini. Vazduh je propuãta, nepruæa otpor. Veåeras joj sve polazi za rukom.

26

– Bog postoji.Drugi je Melkhior, koji kaæe:– Svet je savrãen. Treñi je Gaãpar, koji kaæe: – Amin.Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku,

a nekome iz glave. Odmah se povlaåe iz obas-jane ãtale, æure, moraju da odu pre nego ãtose pretvore u neãto drugo: u tri crvene islatke kriãke lubenice.

Deca se raduju. Deca vole Pepequginogsina. Radost je zarazna i Pepequga se smeje.Zvone praporci, okaåeni o vratove pitomihæivotiwa. Ako moæeã, ostavi ãtivo, uhvatije za ruku, pomiluj je. Ako ne moæeã, ona ñepomilovati tebe. Veåeras joj sve polazi za ru-kom. Danas joj je roðendan, doãla je na svet uisti dan kad i wen sin. Deca brzo rastu. To subiña natprirodnog i nadistorijskog suãta-stva. Kada dostignu punoletsvo, dele se na onekoji govore istinu i na one koji ne govoreistinu. Na tebi je da kaæeã ko je u pravu.

U Pepequgi kuca sat. Ali ako ne pri-sloniã uvo na wene grudi, to ne åujeã. Zadi-hana je, kao da je plesala celu noñ. Bio je tobezbolan poroðaj. Sveåan i tih kao ponoñna

29

voredi. U koãnici bruji roj. U planini pu-ca led. U Pepequgi kuca sat. Kazaqke skri-vaju jedna drugu, kao kada su tasovi u rav-noteæi. I zaista, tasovi su u ravnoteæi. Se-kund posle dvanaest izgubiñe cipelicu, a do-biñe bebu. Wenu ãuãtavu balsku haqinu vre-me ñe prekrojiti u stari oquãteni kredenac,sa policama punim rasparenog porcelana iåaãa od tankog stakla. Praãina je prosutakao slama. Krhka staklena baletska cipelicaleæi razvezana, prazna majuãna zdela. Niãtane diraj, neka ostane tako kako jeste. Na naj-viãoj polici, tamo gde je srce, pouzdani åa-sovnik na navijawe bocka tiãinu vitrine od-luånim otkucajima. U Pepequgi kuca sat.

Viãe nema vremena. U satu je opruga, na-pregnuta i spremna da iskoåi. To je Pepe-qugino dete, mali Hristos u majci Mariji.Danas je Boæiñ. Prvo jutro, sa najsjajnijomzvezdom iznad novoroðenåeta. Posledwikratki trzaj duæe kazaqke. Ulaze tri mudrakraqa sa Istoka, otresaju sneg sa kaputa iklawaju se. Predaju joj svete poklone: kuglu,kocku, beskrajnu ravan. Stari su i radosni,kao tri Deda Mraza.

Prvi je Baltazar, koji kaæe:

28

tematika. Odbrojava se na prste, do dvanaesti nazad do jedan. Onda se vaqa prekrstiti, paispoåetka. Pepequga uæiva, kao da se igraæmurke. Pqesne rukama. Sklapa sva tri okai nastavqa da gleda. Kao devojåica iz sli-kovnice. Kao da æivi u bajci. Blista, wenojsreñi nema kraja. Pewe se uz piramidu. Wenæivot je lep i istinit kao Euklidova geome-trija. Neko sve vreme misli na wu. Neko jeuvek budan. Pravo ime joj je Marija, nemaprezime. Qudi daju imena, a Bog prezimena.

2.O wenom æivotu åitañe se deci. Srce joj

na mestu, puno meda, mleåa i polena. Hajde,prisloni uvo, polako, da ne uplaãiã ma-leckog u wenom naruåju. U Pepequgi kucasat. Plastiåni eksploziv sa programiranimmehanizmom. Koliko je sati? Sve se dogaðaprvi put. Porodica je na okupu, prvi put.

– Da li on oseña moju qubav? – pitaPepequga.

– On od toga æivi – odgovara joj muæ. Viãe nije princ, sada ima dete, sada je

kraq. Ima i kraqicu, Pepequgu. U wenom sr-

31

liturgija. Kad se Hristos i Marija prvi putrazdvoje, biñe to dokaz da je Bog svemoguñ.Tako poåiwe istorija. Sve se dogaða prviput. Niãta ne diraj, neka sve ostane takokako jeste.

Duæa kazaqka æuri. Deca brzo rastu.Samo Pepequgin sin predoseña opasnost.Beba, sa dojkom u ustima, mqacka ritmiåno,bezbriæno. Bog doji Pepequgu, a ona WegovogSina. Mleko kola spojenim sudovima sveta.Deca vole Pepequginog sina. Punih usta,guguåe. Veñ leti, jer Pepequgino naruåje jeduboko i ãiroko raskriqeno kao nebo. Krilamu zuje, kao da su påeliwa.

Biñe to ãto jeste – suãto mleko – nika-da se neñe pretvoriti u neãto drugo. Probaj,ukusno je. Mleko je naãa najzdravija hrana.Ostavqa beleg iznad gorwe usne. Tako se znada si pio mleko. U mleku ima mnogo belanåe-vina, neophodnih za naã æivot. U belanåevi-nama se vrãi tajanstveni proces fotosinte-ze: svetlosti neba i zemqe se prvo ujediwujuu nerazluåivi åisti zeleni zrak, da bi se za-tim taj zrak delio u sebi na gorwi i na dowi.

U Pepequgi kuca sat. Od wenog sina po-åiwe naãe raåunawe vremena. Laka je ta ma-

30

Pepequgi kuca sat. Automatski mehanizam sadatumarom. Pokretan samo u jednom smeru.Kazaqke i brojåanik osvetqeni. Toåkiñ nanavijawe priåvrãñen za kuñiãte. Safirnostaklo ne prima ogrebotine. Otporan na vo-du do dubine od sto dvadeset metara. Pepe-quga æivi joã dubqe.

– Slatko mi je da jedem hleb sa tobom –kaæe joj muæ.

– Jesi li ti moj? – upita Pepequga mu-æa.

– Tvoj.– Je li to sigurno? – uporna je Pepe-

quga. – Koliko je i ovo dete tvoje.– Æao mi je ãto ti nisam kñerka – pri-

znaje Pepequga muæu.Josif joj poqubi ruku. Wena leva ruka

sestra je blizankiwa wene desne ruke. Delesve ãto imaju. I daju bliæwima. Priði ipogledaj: u Pepequgi sija brojåanik. Brojevisu rimski. Kazaqke se neprimetno miåu, su-stiæu, razdvajaju. U Pepequgi kuca sat. Sinaje okupala mlekom i åvrsto umotala u peleneod belog pergamenta. Novi zavet povijen uStari zavet. Papirus ãuãti. Tiho je, dok åi-

33

cu je sat, a u wegovom busola. Eva je nastalaiz muæevqeva rebra, a Pepequga iz muæevqe-ve kquåne kosti.

Umesto pupka pospano æmirka wenotreñe oko. Wime vidi ko je kakav. Ako sigorak, prozre te i poloæi ti zrnce ãeñera,sitni dijamant, pod prsa. Osetiñeã prijat-no golicawe. Kristal u tebi postepeno raste.Ne moæeã da razumeã, ako ne probaã.

Zavetovala se da ñe i posle smrti ãti-titi ogoråene. Smrt ne ubija, samo zavrãavanaãe raåunawe vremena. Ãuãnu srebrnas-tozelene iglice. U Pepequgi kuca sat. Se-kundara je tanka kao borova iglica. Vreme jekao vatra, dobar sluga, ali rðav gospodar. Ru-ke se u vatru ne stavqaju. Zimzelena bukti-wa se rasplamsala, gori, a ne sagoreva. Pepeoje joã crven.

– Mnogo volim tvoga oca – kaæe Pe-pequga sinu.

Sin je razume, ne gleda u Josifa. Majkastavqa ãestoprstu ruku na detetovo teme.Boravak u wenoj utrobi priprema je za æivotposle Boæiña. Boravak u Judeji priprema jeza æivot posle smrti. Boravak u piramidi jebesplatan. U piramidi je tiho. Åitaã. U

32

vratili. Samo su sada mlaði i ruæniji inisu muãkarci nego æene. To je Pepequginamañeha sa dve kñeri, nosatom i brkatom.Brbqive su, laskaju prisutnima. Niko ih nerazume. Hodaju u krug, u smeru suprotnom odkretawa kazaqki na satu. Svima u ãtali vr-ti se u glavi.

Zlatna slama je prosuta kao praãina.Odsjaji, kao Sunce u preplanuloj kosi. Ve-ãtiåja stopala ne podnose svetlost, trule kaopokvareno voñe. Nijedna obuña im ne prista-je. Meðu nogama dræe metle, ali ne metu.Pogledaj, izrastaju im nokti na rukama,oãtri i crni kao vrh ãkorpijinog repa. UPepequgi kuca sat. Neznatno bræe i nepra-vilnije nego pre. Prisutne spopada nagon zapovrañawem, okreñu glavu u stranu, da ih negledaju. Åak i ti za trenutak skreñeã pogled.Ostavio si ãesti prst na hartiji, da znaãgde si stao. I zaista, sad ih niko ne gleda!Hitri zamah metlama – skok u oblaku praãi-ne prema devici – wen razrogaåen trostrukipogled – nokti paraju beli pergament Starogzaveta – istina je ogoqena i nezaãtiñena –Marijine prazne ruke – gotovo! Gube se u pra-ãini, kao posledwa para. Oteli odojåe iz

35

taã. Osluãkujeã: ãuãti. Napoqu pada jakakiãa. Ne, to se dete meãkoqi u uãtirkanimpelenama, kao u suvom liãñu.

Ruåicama hvata stopala. Hoda na fluo-rescentnim rukama. Danas mu je roðendan,doãao je na svet u isti dan kad i wegova mati.Doãao da ostane, da se odræi na zemqi, vodii nebu. Tako poåiwe bol. Mali Hristos pla-åe. Moæda je gladan? Usran? Bolestan? Nikou åitavoj Judeji ne zna zaãto Pepequgino de-te plaåe. Odojåe se umiri, naglo, kako je i za-plakalo. Jedino Hristos predoseña opasnost.Niãta-niãta, nije straãno, pomiãqaã, ma-lo se zagrcnuo, pun mleka.

Glava mu sitna, ali åvrsta, kao ãiãar-ka. Mama mu peva, neumorno ga mazi i qu-quãka. Wena blagost veånija je i blagorod-nija od umetnosti. I deca znaju da umetnostmoæe da zadræi vreme. U Pepequgi kuca sat.Kraña kazaqka kasni. Ponoñ je odavno pro-ãla i sada vreme teåe unazad. Dazanu eåetemerv adas i alãorp onvado ej ñonop. Svakareåenica bajke odaje po jednu tajnu, tiho, po-verqivo.

Pepequga nije primetila da desni taspreteæe. Ni da su se ona tri vesela kraqa veñ

34

ga, kreñe u poteru. Ali i najbræi galop pre-spor je za aveti.

Igla busole bezglavo se vrti u krug.Srce mu kuca åas prebrzo, åas presporo. Aliako ne prisloniã uvo na wegove grudi, to nemoæeã znati. Zaboravio je da ponese oruæje,mapu, penkalo. Veåeras mu niãta ne polaziza rukom. Spotiåe se i pada, dugo i tiho kaoprvi sneg. U Pepequgi kuca sat. U Judeji jesmrt zarazna, kao radost. Veñ je Josifu ukrvi. Stiñi ñe ih, jer zvezde su na wegovojstrani. Ali ne vidi dobro, sve zvezde su iste.Jednako sijaju i one koje postoje i one koje nepostoje. Zaboravio je da ponese astrolab.Koristeñi astrolab za odreðivawe visinezvezda iznad horizonta, ili za simulirawerotacije noñnog neba, putnik moæe da odre-di svoj poloæaj u vremenu i prostoru. Aliãta to sada vredi. Aveti odmiåu, brzo kaosekundara, sve su mawe. Wihova neuhvatqi-vost raste kao funkcija protoka vremena.Komplikovana jednaåina sa tri nepoznate.Josif je samo kraq, vitez – nije ni matema-tiåar, ni astronom. U Pepequgi kuca sat.

Æiva je kao æiva rana, gori, a ne sagore-va. Sjaj odsutne vatre, okovan ledom, treperi

37

Pepequginog naruåja. Istrgli melodiju izpesme.

Tiho je, dok åitaã. Pelene su iscepanekao liãñe vinove loze posle letwe oluje sagradom. Praãina se sporo sleæe. Izvoripraãine su nepresuãni. Odneli Pepequginoåedo u prqavoj vreñi za krompir. Deci kojaåitaju ili pred san sluãaju bajku o Pepequgizastaje dah. Ali ako ne prisloniã uvo na de-tiwe grudi, to ne moæeã znati. U koãniciprestaje bruj. U mramornoj namesniåkoj pa-lati Pontije Pilat pere noge.

Najveña dragocenost iz Pepequgine vit-rine je ukradena. Sada je devet i petnaest,kazaqke su razapete i ne pomeraju se, zakovaneekserima. Brojevi su rimski. Ko je izdao? UPepequgi kuca sat. Dvanaest zgråenih prsti-ju. Devica ne zapomaæe, ukoåena je, kao flu-orescentni fosil u ledenoj santi. Zaista,kao plastiåna lutka, iz koje se ispilila lep-tirica, uhvañena u paukovu mreæu. Pravomañehino ime je Crna udovica.

Utihnuãe praporci, uguãeni nemim ot-porom opqaåkanog vazduha. Svi junaci nikomponikoãe. Princ je ponovo osedlao jednoro-

36

Neko je uvek budan. Neko koraåa praãinom, aneko morem. Na nebu ni oblaåka, na tlu ni ma-slaåka. Zalutali Josif stiæe pred ulaz u taj-ne rudnike srebra cara Solomona. Iznad ot-vora u crnoj zemqi Crnog mora piãe: Sreñno!

Na ulazu u podzemqe svet se deli na gor-wi i dowi. Deca su gore, a odrasli dole. Decabrzo rastu. Znaju da se od srebra pravi novac,u niskim peñima, na visokoj temperaturi. UPepequgi kuca sat. Zvoni na uzbunu. Josifstavqa ruke u vatru. Ruke se u vatru ne stav-qaju. Sveta plot na tim temperaturama pod-leæe belom usijawu, a potom kristalizaciji.Ostarelom Josifu je potrebna pomoñ. Naodvaqenoj steni sedi veliki beli anðeo ipokazuje – kaæiprstom i ãestim prstom –kuda treba traæiti. Ñutiprst mu na usnama.Ali povoj je prazan.

– Da li ukradeni sin oseña moju qubav?– pita oåajni Josif. Sklapa kristalnedlanove u molitvi – cin-cin! – i iz te vazeniåe buket qubiåica, usred pustiwe.

– On od toga æivi – tiho ga teãi anðeo,sa svakom reåju sve bleði.

– Sreñno! – pozdravqa se Josif saanðelom i unosi qubiåice u rudnik.

39

fluorescentno. Vitezu je put slabo osvetqeni pust. Put kojim idu lopovi neprohodan jeod qudi, od mora qudi koje se zove Slano,ili Mramorno, ili Mrtvo, ili Crno. NosePepequgino åedo u prqavoj vreñi za krom-pir. Niko u åitavoj Judeji ne zna ãta se do-gaða, niko niãta ne zna.

Ma sigurno ñe ih stiñi i pobediti, jervojska miliona dobrih påela poletela mu jeu pomoñ. Ali iz æaoka umesto otrova odavnosipi samo ãeñer u prahu. Veñ im je na tragu,eno za wima u planini puca led. U Jerusali-mu gore drvoredi. Pucketa grawe izlomqenovatrom. Pepeo je joã crven. Tiho je, dok åi-taã, sedeñi ãñuñuren na prvom stepenikupiramide. U tekstu nema smrti, teãiã samogsebe, hrabriã starog Josifa. Piramida jeposledwi orijentir, vidi se i sa vrha i sadna neba. Ali avaj, vitezova åula su tupa izarðala kao kladivo izgubqeno u nepokoãe-noj travi.

On zna samo za dobro. Zlo ne bi prepoz-nao ni u sebi. Iz gvoæða se rascvetavaju ras-koãne orhideje rðe, srebro sedi, samo olovoostaje olovo. Na svetu viãe nema sjaja. U Pe-pequgi kuca sat. Neko sve vreme misli na wu.

38

beãe veñ odavno umrla. Ne moæe da zaboraviwenih dvanaest zgråenih prstiju. Ako moæeã,ostavi ãtivo, uhvati je za ruku, pomiluj. Akone moæeã, ona ñe pomilovati tebe. Pepequgapoåiva u ledenom kovåegu, kao putnik izbuduñnosti, upuñen ka poåetnim intergalak-tiåkim odrediãtima. Hladno je, ali mleånapara ne izlazi iz wenih usta. Suve igliceleda kao dijadema na wenom åelu. Ne blista,severnom kraqevstvu wene smrti nema kraja.U Pepequgi stao sat.

Kad stane sat, vreme se deli na gorwe ina dowe. Vreme stoji, gorwe na najviãoj po-lici, a dowe na samom dnu kredenca. Pepe-quga sklapa sva tri oka i nastavqa da gleda.Uvek je volela da igra æmurke. I posle smr-ti ãtiti ogoråene. Wena smrt izdaja je sve-ga u ãta su qudi do tada verovali. Tako serazdvajaju sveto i svetovno. Tako poåiwe baj-ka o Pepequginom sinu. Niãta ne diraj, ne-ka sve ostane kako jeste. Sve se dogaða prviput. Tiho je, dok åitaã. Pored tvog uzglavqaãoqa toplog mleka. Mleko je naãa najzdra-vija hrana. Deca vole Pepequginog sina.

Kraq se ponovo oæenio, kaæe bajka, idoveo svome detetu mañehu. Kraq zna samo za

41

– Sreñno! O tvom æivotu priåañe sequdima nedeqom u crkvi.

Ãta ñe sad biti? Ne pitaj. Prestani daåitaã. Ãta ñeã ti da uradiã? Ako ne prona-ðeã ukradeno dete, pretvoriñeã se u neãtodrugo. U Pepequgi kuca sat.

3.Kad bi vreme bilo teånost, klizilo bi

preko tvrdih stvari, ubrzavalo i sustizaloæiva biña, kao potok pastrmku. Teklo biæureñi da ãto pre uzme oblik posude u kojuga sipaã. I zaista, vreme teåe. Posuda se åu-va u starom oquãtenom kredencu, staklenapapuåica za balet. Na dohvat ruke.

Leva i desna ruka su blizankiwe. Svedele, gorwima i dowima, deci i odraslima.Dlanom o dlan i proãlo je trideset godina,taman koliko treba za bajku. Åitaã, bogat si,tvoje vreme nije novac. Bajku åine reåenicekakve nigde ne moæeã nañi, tajanstvene ipouåne. Jedno je sigurno: svaka reåenica imasreñan kraj. Kad åitaã, redovi se dele na gor-we i dowe.

Priåa se kako je u Nazaretu æiveo jed-nom kraq sa sinom jedincem. Kraqica mu

40

drowke i naredi mu da spava u ãtali. Nijeimao izbora te posluãa mañehu.

Neko spava meðu qudima, neko meðu æi-votiwama, a neko sam. Neko je uvek budan.Neko mora praãinom, a neko morem. Na nebuni oblaåka, na tlu ni maslaåka. U zloj kra-qici nije bilo nikoga, pauk je u toj prazni-ni pleo ãestougaonu mreæu, ogromnu crnupahuqu.

U Pepequgi kuca sat. Hronograf od ti-tanijuma sa neuniãtivim kristalnim meha-nizmom. Navija se bez napora, sam od sebe,tokom noñi. Mladi princ, pun mleka, provo-dio je noñi u slami pored krave, kowa i ma-gareta, a dane åisteñi, cepajuñi drva, peruñi,ribajuñi podove... Otvarao je i zatvarao teã-ka vrata dvorca, ubogi bezimeni lakej. Svakogdana dovlaåio je na leðima vreñe krompira,belog luka i kupusa.

Niko u åitavoj Judeji ne zna kakva jesudbina Pepequginog sina. Ali sve je to pod-nosio mirno i ñutke, znajuñi da je sam i neza-ãtiñen. Melodija istrgnuta iz pesme. Tihoje, ñutiprst je na anðeoskim usnama. Decaunapred znaju da ñe na magaretu ujahati u Je-rusalim, jer bajku znaju napamet. U Pepequgi

43

dobro. Zlo ne bi prepoznao ni u sebi. SamoPepequgin sin predoseña opasnost. Ta drugaæena je bila opaka, a dovela mu je sa sobom isvoje dve kñeri iz prvog braka. Nijedna odwih tri ne ume da åita. Brbqive su, stalnosebi laskaju. Niko ih ne razume. Nijednaobuña im ne pristaje. Nijedna bajka im nepristaje. Nijedna reåenica im ne pristaje.Nijedna od wih tri ne veruje u Boga. Bog jesakriven, u piramidi. Piramida je u pusti-wi. U pustiwi nema nikog. Tamo se taloæi iåuva vreme. U Pepequgi kuca sat.

Posle nekog vremena razboli se kraq iumre, kaæe bajka, a wegov sin jedinac osta ukuñi sa mañehom i oåevim pastorkama. Josi-fova smrt tuæna je i istinita kao drugi za-kon termodinamike. Tako poåiwu muke. Novakraqica, Crna udovica, beãe okrutna, a iwene kñeri behu okrutne, pa åim je Josifsklopio oåi stadoãe zlostavqati wegovodete. Tako mañeha naredi siroåetu da po kuñiobavqa najteæe i najprqavije poslove. Odu-zme mu oåevo penkalo, oåev astrolab, oåevprsten i oåevu puãku sa municijom za neænouspavqivawe divqaåi. Obuåe ga u rite i

42

tao neprimetno, jaåajuñi polako, kao ãto ja-åa mladi bor. Drvo nam daje kiseonik, u wego-vom zagrqaju se lako diãe. Udahni i nikadaneñeã izdahnuti. Wegove ruke zadræavajusneg. Doãao je da ostane, da se odræi na zem-qi, vodi i nebu.

I zaista, on je boæiñno drvo, na vrhujelke sija zvezda koja mu je sijala nad åelomkad se rodio. Vrh strele hitnute iz napetogmeseåevog luka. Strela leti u pravcu kazaq-ki sata. Kazaqke i brojåanik noñu svetle. Uovom åasu sat je busola koja pokazuje pravo kaseveru. Kad sat krene ispoåetka, iz wegabqesne neæna muwa åistog zelenog zraka, dabi se zatim taj zrak podelio u sebi na gorwii na dowi. Od Pepequginog sina poåiwenaãe raåunawe vremena, otkucaji naãih sr-ca.

Danas mu je roðendan. Sveåano je u ãta-li, kao na ponoñnoj liturgiji. Tiho je, dokåitaã. To je tvoja sluæba. Povlaåiã pogle-dom, ãestim prstom, ispod redova. Svaka re-åenica ima sreñan kraj. U tekstu nema smrti.U Pepequgi æivi Pepequga. U Pepequgi ku-ca sat. Pepequgin sin viãe nije dete. Podwim puno poklona. Nad wim piãe: INRI.

45

kuca sat. Dvanaest rimskih brojeva. Decavole Pepequginog sina. Pustite ih k wemu.

Usamqen je, od kad zna za sebe. Jedina sumu uteha i druãtvo prijateqi iz ãtale, kaoi golubovi koje je kradom, iduñi na bunar povodu, hranio. Osim toga, voleo je i male ta-vanske miãeve, pa im je svake veåeri os-tavqao mrvice sa stola.

– Slatko mi je da jedem hleb sa vama –govorio im je.

Pepequgin sin nosi vodu. Doñi ñe vre-me da voda ponese wega. Kad stigne do ras-krãña, putevi se dele na dowe i gorwe.Hristos hoda na fluorescentnim rukama, we-govi putevi su gorwi. Prolazi. Kad prolaziPepequgin sin, vreme stoji. Onda vodonoãazastane. Vreme poteåe. Kad doðe jesen, liãñese deli na gorwe i dowe.

Miriãe borovina i majkina duãica. Ubaåvama zri vino, vri hleb, pupi plot. Vremesada sporije teåe, tek kapne koja suza. Ispu-nilo je vrhom posudu. More je nepomiåni vo-deni sat, promenqivih ivica. Tih je okean,pa nikome ne smeta. Kad doðe zima, iz zemqetiho izrasta sneg okeana. Bela poqa maslaå-ka, zauvek. Deca brzo rastu. Hristos je odras-

44

maslaåci, beli leptiri kupusari. Kazaqke seopet poklopile, sakrile jedna drugu, tasovisu opet u ravnoteæi. Sve se dogaða prvi i po-sledwi put, uvek. U Pepequgi kuca sat. Usatu je opruga, napregnuta i spremna da isko-åi. Ali ako ne prisloniã uvo na wene gru-di, to ne åujeã. Zadihana je, kao da se poraða-la. Danas joj je roðendan, doãla je na svet uisti dan kad i wen sin. Vratila se sa bala, upravi åas. Sekund posle dvanaest gubi sta-klenu cipelicu, a dobija sina, veñ sasvim od-raslog, visokog i snaænog kao bor.

– Uði – kaæe Pepequgin sin.– Izaði – uzvrañaã.Korakne on, korakneã ti. Sudarite se u

kapiji. Åelom o åelo. Nekome dragocenostiispadaju iz ruku, a nekome iz glave. Sagne seon, sagneã se ti. Opet se sudarite åelom o åe-lo. Niãta ne boli, smejete se. Uhvati se zaglavu on, uhvatiã se za glavu ti. Vrãwaci.Stojite na pragu, zaglavqeni. Niti veñegdvorca, niti mawih vrata. Niti on moæe ova-mo, niti ti tamo. U Pepequgi kuca sat. Ne-znatno bræe i nepravilnije nego pre. Tadawen sin ipak proðe kroz tebe. ãuãnu boroveiglice. Istovremeno, i ti proðeã kroz we-

47

Deca sriåu i raduju se. Ponoñ, vreme je zapromenu datuma.

Jednog dana, gorwim putem stiæe u kra-qevski dvorac glasnik. Tajanstveno je wego-vo poslawe. To si ti. U åitavoj Judeji samoti znaã ko si. Po belegu iznad gorwe usnevidi se da si pio mleko. Povlaåiã kaæiprstpo dowim redovima, da bi se pojavili gorwi.Lestvica te sama vodi. Traæiã baã Hrista.Kad si kretao na put, poneo si kwigu za neæ-no uspavqivawe dece.

Kucaã na vrata. Ako ti otvore, treba dakaæeã samo dve reåi: reå Sreñan, i u istomdahu reå Boæiñ. Istinit je taj zbir, laka jeta matematika. Nema nikog ko bi to uåinioumesto tebe. Hristos ti otvara vrata. To jetvoj prvi susret sa wim. Od sada ga viãeneñeã ispuãtati iz vida. I zaista, diæeãpogled sa ãtiva, prestajeã da åitaã, gledaãPepequginog sina u oåi: jedan drugom u zeni-ci, vrãwaci. I kaæeã naglas, veselo, u jed-nom dahu:

– Sreñan Boæiñ!Pepequga pqesne rukama. Æiva je kao

æiva rana. Otrese sneg sa golih ramena. Po-novo diãe, iz wenih usta izleñu pahuqe,

46

SRETEWENeprevodivo

Serbski car Duãan Silni poæeli damu se kwige Starog Zaveta prevedu sa gråkogna serbski. Sila Boga ne moli, Bog silu neblaæi. Po predawu, meðu sedamdesetoricompreporuåenih za taj veliki posao, uåenih ijeziku naklowenih, naãao se i mladi SimeonFilozof.

Simeon Filozof, kao i svaki od sedam-deset odabranih Serba, dobi nebeskog opu-nomoñenika, anðela uteãiteqa, da mu sedi naramenu dok radi, da mu zauzdava uroðenupohlepu za Bogom i da mu pomaæe, da se isti-na otkrije i saåuva u obliåju serbske verois-povesti.

Samo ãto anðeo Simeonov æenski – An-ðelka. Anðelka veåno mlada, pa kao svako dete– voli da se igra. Anðelka zaæmuri, pokrivaoåi dlanovima i ãapuñe, ovim serbskim re-åima:

– Naði me... Naði me...Spokojan i usredsreðen na svoj posao,

Simeon joj se smeãi.

49

ga. Kao veslo kroz vodu, slomiã se, aliuopãte nisi slomqen. Izbavqeni.

Umirena, deca su zaspala blaæenimsnom. Kraj je sreñan. Od poåetka do kraja is-teklo je trideset minuta. U Pepequgi kucasat.

48

A ni Anðelka. Ko u pravu – ili staro-zavetni Isaija, ili mladi Simeon? Anðelkana Simeonovom ramenu kao da se kolebala,hoñe li se prikloniti na stranu proroka ilina stranu tumaåa. Gde, slatka sestro, istina– gde?

Izgleda da se na gråkom moæe nazvatidevicom mlada æena koja u utrobi nosi dete,a da to ipak istina, pomisli mladi i bistro-umni prevodilac serbski Simeon, jer nijed-na reå nema samo jedno znaåewe. Moæe li se,pitao se daqe muåenik Simeon, isto tako ina serbskom nazvati devicom mlada æena ko-ja u utrobi nosi dete?

– Moæe – odgovori, sam sebi serbskijasno i glasno – ali samo ako se protivreåijeziku. Istina kao Bog – nikad tu, ali akoipak ima istine na svetu, ona u jeziku, nigdedrugde.

– Ko protiv serbskog taj protiv istine– potvrðuje Anðelka Simeonu ãapatom, alisa kojeg ramena, levog ili desnog?

Doduãe, ima jedna serbska reå, sine Si-meonu Filozofu, serbskoznalcu, koja oz-naåava i devicu i mladu æenu, i ta reå djeva,

51

Anðelka åitala sa gråkog, a prevodilacpisao na serbskom. Ãto se tako otkrilo isaåuvalo, onda prevodilac ãaputao na serb-skom, a Anðelka zanavek pamtila.

Simeonu zapalo da otkrije i na serb-skom saåuva baã kwigu proroka Isaije. KadIsaija kaæe, ostane zapisano i na serbskom.Kad Simeon zapiãe – åitalac zanemi. JerSerb, dragi brate, pismen ili nepismen –kad poveruje, viãe ne pita.

Kada kod Isaije naiðe na gråke reåi dajednom ñe jedna devica zatrudneti, i kao »de-vica« roditi sina Gospodweg, Spasiteqasveg Izraiqa – a ne »mlada æena«, kako sma-trao da treba da piãe, jer kako devica moæeostati devicom, a noseña – zastane u poslu,neodluåan. Pomisli da prorok pogreãio.

Potom pomislio da pogreãio ãto po-mislio da prorok pogreãio. Pravo kaæu dañud æenska nestalna i prevrtqiva – da lise to anðeo utehe na desnom ramenu SimeonaFilozofa premeñe u anðela ironije na le-vom ramenu Simeona Filozofa? Ali Si-meon se ne uplaãi zagonetke pred kojom senaãao.

50

stvu u jednoj istoj osobi, nesporno plemeni-toj. To ne reå, brate, veñ protivreåje, u serb-skom kao i u bilo kom drugom jeziku, jer ne-ma te qudske reåi koja istovremeno moæe daoznaåi suprotnosti – i deviåanstvo i maj-åinstvo – a da bude smislena.

Simeon morao da bira ãta starije –prorokove reåi, ili jezik kojim se prorok usvom govoru sluæi. Zakquåi da jezik ne nas-taje iz Prorokovih reåi, nego wegove reåi izjezika. Jezikoznalac, kakav ãe mladi SimeonFilozof, nikako drugaåije ne mogaãe darazume ovu zagonetku.

Voðen sopstvenim zakquåkom, neiskus-ni Simeon prekoraåi ovlaãñewa svoga za-datka, pa umesto da zapiãe kako na serbskomglasi Isaijino proroåanstvo, on se usudi dapromeni sam izvornik. Jer ãe ubeðen da ta-mo neispravno zapisano.

Ne zavisi to, zaslepqeno mislio Si-meon Filozof, ni od serbske, ni od gråke,niti od ine transkripcije, veñ od onoga ãtosvakom od zapisa podleæeñe – od same istinekoja se nemarno i lakomisleno u qudskomgovoru skriva, umesto da se otkriva. A pod

53

beleg nesvakidaãwe æenske plemenitosti ilepote.

– Pri tom, pogledaj malo bliæe i vide-ñeã – reåe Simeon svojoj Anðelki åuvarki –naåin upotrebe serbskog odreðuje znaåeweserbskog. Serb ume da pogreãi, ali tu, barem,Serb nikada ne greãi. Zna se taåno kad dje-vom misli na plemenitu mladost æeninu, is-tanåanu vrsnost wenih sitnih leta – bilo daje telesno veñ upoznala muæa, bilo da nije.

– Ma siguran li? – joã ne pristajeAnðelka.

– Siguran, nego ãta! – odgovara u zanosuSimeon – Kao ãto se taåno zna i kad Serb,opet, misli na plemenitu nevinost plotne ne-dodirqivosti, bez obzira na uzrast æeninu.

– A ima li joã koje znaåewe ta serbskareå djeva – pita, ironiåno, opet Anðelka.

– Joã barem jedno – Simeon ñe bræe-bo-qe, da se vidi koliko on zna – plemenitostroda æeninog i rodbine wene, bez obzira nauzrast i bez obzira na nevinost ili greãnostploti.

U Isaije, meðutim, reå ni o jednom ni odrugom ni o treñem. Reå ãe o oåiglednomprotivslovqu: o åistoti plotnoj i majåin-

52

I æiveo mladi Simeon Filozof, svemawe mladim, a sve viãe filozofom. Hteo nehteo, iskustvo ga mudrilo, neprimetno gabliæilo istini. Æiveo dugo, noseñi dilemuu sebi a bol u rukama, åak i kad veñ odavnoumrli svih ãezdeset devet wegove brañe pre-vodilaca. Æiveo dugo, noseñi dilemu u sebia bol u rukama, åak i kad hu veñ odavno sviserbski carevi umrli, i kraqevi, i knezovi,i gospodari. Æivot bez ruku, dragi brate,predugo traje.

Simeon Filozof, suæaw æivota. Pre-æiveo bez ruku, i kad ãe narod serbskog Ca-rigrada i okoline pogodio veliki pomor,dnevno umiralo po pet i viãe hiqada. Pre-æiveo bez ruku i kad se straãni zemqotresiz Antiohije premeãtao sve do Save i Duna-va, a zemqa pod nogama pomerala kao vetar nadglavama.

Preæiveo bez ruku i na Vidovdan tristaosamdeset devete, kad Serbi razmeniãe car-stvo zemaqsko za carstvo nebesko, zavetomdostojnim jedino anðeoskih vojski, a nijednequdske, pa ni serbske. Po predawu, ta bitkana smrt i na veåni æivot ãe odluåna za sva-

55

istinom Simeonovom, tada, tek samouverenirazum Simeonov leæaãe.

Pokuãa da noktom izgrebe sa papirusaprorokove reåi. I vide Anðelka åuvarka Si-meonova da ãto ne razumeju, Serbi ne trpe.

Saæali se Anðelka na Simeona Filo-zofa, svoga ãtiñenika, jer svi anðeli na sve-tu znaju da ne razume jedino onaj koji nijeiskusio. Simeon ãe uåen i pametan, ali mladi neiskusan. I reãi Anðelka da ponudi Si-meonu priliku, da i on iskusi, kako bi ipakrazumeo o åemu Isaija govori, dok Hristaprorokuje.

I spreåi Anðelka Simeona u ionakouzaludnoj nakani da izgrebe i u prah razvejesvete reåi Staroga Zaveta. Ukoåi mu obe ruke,zgråi mu ãake u åokot stare loze koja odavnone raða, i doãapne mu anðeosku utehu, koja naserbskom zazvuåa kao tajanstvena æenskapretwa, reåima:

– Æiveñeã sve dok na svoje ruke ne pri-miã Hrista.

Anðeoska pretwa – Serbinu odluånoobeñawe, ako pride æenska – tim joã slaðe.

54

Serbi mislili da mu ãake ukoåene zbogstarosti. Simeon uz svu mudrost i daqe ãeneiskusan, a najstariji. Anðelka, veåno mla-da, lepa i vragolasta, s vremena na vremesvrañala sa neba da ga obiðe i da mu obeli ipotkreãe kosu i bradu. Ne hteãe mu se pri-kazivati, da ubogi Simeon ne pati joã viãe.

Kad mu doðe, Anðelka kao uvek zaæmuri,pokriva oåi dlanovima i ãapuñe, ovim serb-skim reåima:

– Naði me... Naði me...Spokojan i usredsreðen na svoj posao,

Simeon joj se smeãi.

Simeonov zadatak joã uvek stajao tamogde jednom davno ãe prekinut, kod Isaije, ta-mo daleko, daleko kraj reåi djeva. Tamo ceoæivot wegov, tamo Serbija. Jer Simeon joãne ãe reãio laki zadatak svog muåeniåkogæivota, æiveo i muåio se u svom jeziku, jerserbski ne gibak – jako se opire, ne da odsebe. Po tvrdom otporu ãto boli poznaje seserbski.

Za utehu, opetuje mu mila Anðelka naserbskom: Æiveñeã sve dok na svoje ruke neprimiã Hrista i onda ode od wega. Ãta,

57

kog Serba, osim za Simeona, jer on, i da ãehteo, umreti slavno na Kosovu poqu – ne mo-gaãe. Jer wegov æivot davnih dana veñ raz-mewen ãe za jednu reå.

Preæiveo starina Simeon Filozof bezruku i kad Omraz, a nekad bogoumilni Mio-drag, åukununuk Duãana Blagog, a nekad Sil-nog, naredio strogi post kroz deset leta iblagu molitvu kroz deset zima po celom Ne-kad-carstvu, a da bi se Gospod smilovao svomenarodu. Preæiveo bez ruku i kad Nekad-car-stvo spalo na jedan grad i kad ovaj Nekad-gradspao na tri glave, cele tri glave a jedno serd-ce i jedna jedina nada.

Preæiveo bez ruku i kad iz tih serbskihglava opet sve vaskrslo, a da niko osim wega,Simeona Filozofa ukoåenih ãaka, ne pozna-vao negdaãwu slavu, samo mnogo tiãu, skrom-niju i otporniju.

Drugi umirali, on ne. Æiveo kako muobeñano: æiveñeã sve dok na svoje ruke ne pri-miã Hrista. Simeon Filozof, suæaw æivo-ta. Onu dilemu u wemu i bol u rukama blaæi-la jedino molitva.

56

Tako i sad, umotana ãe u svilene zastavenad vojskama, u marame marama, plavet pri-kriva weno deviåanstvo, ali deviåanstvo sesakriti ne da. Marijina lepota sluæi Mari-jinom deviåanstvu kao ãto Marijino devi-åanstvo sluæi Marijinom Sinu.

Ali ipak niko da toga dana doåeka Ma-riju, Isusa i Josifa. Zateklo ih napuãtenoKosovo, prazno i od qudi i od Gospoda.Serbi viãe nehu tu, podlegavãi uroðenojpohlepi za Bogom, koji nikad tu.

Posle Kosovskog boja stoleñima u Serbaodolevaãe plemenitost i slava vidovdanskogzaveta. Ali Bog kao Bog – nikad tu. Dalekood serbskih oåiju, daleko-daleko od serbskogserdca, govore Serbi, ali ne znaju da kad takokaæu, izriåu upravo suprotno: daleko od serd-ca, daleko od oåiju.

Onda, u toj Boæjoj daqini, lakoverni ilakoruki izneveriãe. Slepi kod oåiju, iz-dali kukaviåki, od straha.

– Od åega, tako ti Boga, uplaãeni? – pi-ta ironiåno Anðelka.

Simeon Filozof ñuti, kao da ne åuje.

59

dragi brate, straãnije: ironija kao posled-wa uteha, ili uteha kao posledwa ironija?

Bol koju nosi u rukama ni starila niblaæila. U dubokoj starosti, Simeon doæi-veo da wegovu nepojamnu dob Serbi cene naviãe stotina godina, verujuñi da to iznosikoliko i veånost, ili bar pribliæno toliko.

Ono za ãta na zemqi serbskoj potrebnoãe åetristo godina, na nebu svetskom trajeåetrdeset dana. I tako, åetrdesetog dana poroðewu, Marija u pratwi Josifa donese mla-denca, malenog Hrista, u Peñku Patrijar-ãiju, da ga i pred Serbima posveti Gospodu,kako i pisano.

Wena plava odeña sluæi wenom telu kaoãto weno telo sluæi wenoj lepoti.

Kad je ugleda, i Serb moæe da nauåi ãtaãe lepota: ono u ãta se zaqubqujemo. Mari-jina lepota probija kroz veo telesnosti ko-jim se zagrnula iz uviðavnosti, da ne ometaqude sa kojima se susreñe. Ali oni se stalnoosvrñu za wom, spotiåu, zaboravqajuñi svesvoje dotadaãwe namere i æeqe, znawa i ima-wa, slede je u zaprepaãtewu, gube glavu, na-laze serdce.

58

– A da savest umirimo, wih okrivismoda hu uzeli od nas ãto odavno veñ sami izgu-bismo. Tako ãe.

– Drugi hu krivi, to nehu samo serbskereåi za zlo – teãi Simeona Anðelka. –I udrugim jezicima ovo Drugi hu krivi znaåi is-to ãto i u serbskom.

Ali Simeon jednako nastavqa, ne da jojda mu ovaj govor prekine:

– Slepi kod oåiju, nepoåinstvom prvosebi pred Bogom naudismo, bespovratno, patek onda drugima. Za Gospoda znam, beskrajnemilosti, ali kako moliti oproãtaj od qudikojima tolika zla nanesmo?

Tek sad zañuti Simeon Filozof. We-govo serdce, serbsko, najzad se ukoåi, kao iruke.

– Nedostojni hu. Tako sebe izdali za åastili, i sve u ãta se kleli stoleñima – zakqu-åi umesto Simeona blaga Anðelka. – Tako iproñerdali serbsko pravo na serbsko Kosovo.

Onda se umori Anðelka od muånog razgo-vora i odleprãa, ne kazavãi kad ñe mu pono-vo doñi.

61

– Od samih sebe, zar ne? – pomaæe mumalo Anðelka.

– Jeste, od tog nema veñeg straha – odgo-vara Simeon åista serdca, i daqe progovara:

– Ne umesmo da saåuvamo Kosovo, ãto naserbskom znaåi: sebe. A joã mnogo pre svihduãmana, pre Turaka i Arbanasa…

– Germana i Kroata – ubacuje, kao za se-be, Anðelka, ãalom blaæeñi Simeonovu gor-åinu i preozbiqnost – Bugara i Anglosakso-naca…

– …Znasmo da viãe ne ãe u naãoj moñi– ne obazire se Simeon – da neñemo umeti daga saåuvamo. To saznawe toliko nas pre-stravi, da izgubismo serdce i glavu.

Anðelka paæqivo sluãala ãta Simeonima da kaæe. I on uzdahnuvãi nastavi, ovimserbskim reåima:

– Na smrt uplaãeni od sebe samih, satr-smo druge, inoverne, na Boga mawe pohlepne.Pobismo, spalismo, opqaåkasmo, proterasmopreko Prokletija. Ni decu im ne ãtedesmo.

Ñuti sirota Anðelka, sluãa raba Bo-æijeg Simeona Filozofa, Serba kome davnihdana ãe ruke ukoåila.

60

– Serbija ubija. Serbija ubija i druge isebe.

Kako priznaãe, tako i odoãe s Kosova,bez iåega svog iza ili ispred, osim crneserbske sramote.

Kako dolikuje, Serbe poveo Patrijarhserbski, kao vodu ãto vodi nizbrdica, jer seodveñ strmo uzdiæe ta crna zemqa nekadznana i zvana serbskom, bez korena u serbskimqudima, bez uzdignutih ruku u Bogu. Koprekjuåe, ko juåe, a poneko, bogami, joã jutros.Kud koji mili moji. I neñe se vratiti. Serbikad odu, dragi brate, ne znaju da se vrate.

Od tog doba u serbskom nema glagola ko-jim se kazuje bivstvo – da neåeg ima, a ne ne-ma – kojim se kazuje postojawe, tu gde mumesto i sad kad mu vreme, kojim se kazuje æi-vot.

Bez razloga serbskog bivstva, ni razlo-ga serbskog jastva. A bez razloga serbskog jas-tva, brate moj, ni razloga serbskog jemstva,jemstva da Serbi kad govore – govore istinu.

Namesto glagola koji daje jemstvo svimdrugim glagolima serbskog – jemstvo nemuãtepraznine. Serbski ne zna za istinu, po serb-

63

Jaka ãe mera serbska – misli SimeonFilozof, misleñi da je ostao sam, sa sobom,serdca kamenoga – izdræavala, izdræavala,ali najzad ipak pade mera serbska, nadjaåanakukaviålukom koji najveñi ãe u nas Serba,jer baã mi verovasmo kako od pamtiveka naj-hrabriji.

– U drugih mera wina ni upola tolikone istraja – omakne se Anðelki, jer i kaddaleko od svog ãtiñenika, ona ipak uvek ãetu, u wegovim mislima, da uteãi ili da sedobroñudno podsmehne. Ali veñ zna Simeontvrda serdca za jadac:

– Samo ako, mila sestro, nudiã laænuutehu za mene – progovori serbski naglasopet, kao da sam sa sobom priåa.

Eh, lako li se serbskim reåima uteãiti,pomisli, a od tada viãe puta, gledajuñi od togdoba åeãñe kako serbski poåe da laæe jer serb-ski nema viãe ãta da kaæe. Serbski serbskeslave propade u serbski serbske sramote.

Ipak, pretekne trica savesti, da Serbipriznaju, da progledaju i u oåi pogledaju, se-bi i drugima, ovim serbskim reåima:

62

di ka stepeniãtu hrama Boæjeg – dok stari-na Simeon sporo vrteo glavom, pokuãavajuñida se priseti ãta ñe tu. Joã ih ne ugleda.

Zakquåi konaåno da mu nema druge negoda se vrati nazad u keliju, zadwu u dugom hod-niku puste lavre, da nastavi molitvu. Okrenese, da poðe. Ali ne bi mu pisano da otud poðe,nego da ostane gde ãe. Åim se okrenuo, u serd-cu se premetnuo.

Ah, kakva Marijina lepota – svi poåa-stvovani! – i biqke i æivotiwe i oblaci nanebu, åak i zemqa crnica – svi u svetlosti.Simeon Filozof, bez ruku, na straãnom mes-tu kadar izdræati, klekne niåice na obakolena, pred Djevu. A bolne ruke SimeonaFilozofa pruæe se same, prema Spasu.

Primi Simeon Bez Ãaka Sina Mariji-nog na svoje ãake.

Deåje lice æivo, dete mu zaplakalo narukama. Simeon ne. Deåje lice æivo, dete seumiri. Simeon joã ne. U dobar åas seti seAnðelkine igre, sklopi åvrsto kapke iobrati se æivom licu svoga Spasiteqa vese-lo, ovim serbskim reåima:

– Naði me... Naði me...

65

skom – istine nema, to nekakva tuða, neserb-ska reå, ãta li? Po toj odsutnosti ãto zvr-ji poznaje se serbski. Jezik naãeg srama, ukome, brate, i ovo ãto åitaã ãe napisano,iako ne moæe da se napiãe.

Serbski bez bivstva kao god Simeon bezãaka.

Meðu ono malo prestarelih monaha – ko-ji i posle serbske stvarnosti ostali uSerbskoj Patrijarãiji, jer ñe ionako ubrzoumreti, pa nemaju raãta kretati na dalek ineizvestan put – najstariji ãe Simeon BezÃaka. Tako ga, jadnog, zvali: Simeon Bez Ãa-ka. I suæaw æivota se odazivao, pokorno,tvrda serdca.

U podne, kad naiãla Sveta porodica,stajao suæaw æivota baã pred vratima hramaBoæjeg, rasejan i sam, ne señajuñi se niti za-ãto prekinuo molitvu, koju nikad ne preki-da, niti kuda se toga jutra zaputio, kad iona-ko nema kud odavde. Noge ga joã dobro slu-æile, ali ukoåene ãake bolele jaåe nego ikad.

Marija, Josif i Hristos stali mu izaleða, ne vaskrsli nego æivi – samo Bivstvona kamenitoj stazi ãto kroz travu i trwe vo-

64

Stariji od jezika u kojem nastaju, iskazioduvek hu deca koja tek treba da se orodite-qe, deli Anðelka misao sa Simeonom. Istina– to tajna koju qudi povezani jednim jezikomtek treba da prepoznaju. A Serbi baã takvi– utvrdi Simeon – roðaci kojima se, eto, tekåini da se razumeju.

I vrati suæaw æivota Sina Boæijeg unaruåje Bogorodici, Devici Mariji, ovimserbskim reåima:

– Uzmi svoje åedo, Djevo Marijo, i menes Wim.

Na te reåi, Marija prihvati Sina nazadu naruåje. I pomiluje starog filozofa Sime-ona, niwe i prisno, ovim serbskim reåima:

– Gospode, pomiluj raba svoego SimeonaBez Ãaka.

Dodirnu Simeona Marijine reåi mi-loãñu, kao treñom rukom. Serdce skoåi ireåe:

– Hop!

Sada Anðelka åuvarka Simeonova zamo-li Gospoda da otpusti najzad iz ovog æivotawenog ãtiñenika, muåenika, suæwa.

67

Deåje lice æivo, dete se obraduje.I zaista, Simeon se najzad obraduje, åis-

to i prisno, baã kao novoroðenåe. Hristos, ãto na serbskom znaåi: Hris-

tos, radosno se premetao na ãakama SimeonaBez Ãaka. I gugutao kao golub Duha Svetoga.I mrdao prstiñima kao da broji suze rados-nice Simeona Filozofa. Bol se ovaplotilau radost, soåni grozd iz suvog åokota.

Ugleda iz prikrajka dobrim oåimaAnðelka prizor koji nikada neñe zaboravi-ti: gde Djeva Marija sa svojim Sinom, tu iSimeon Filozof sa svojim Spasiteqem. Izaklepeta zvonåiñima Anðelka, pozdravqa-juñi mali sveti skup:

– Cin-cin! Cinci-linci-cin!– O Anðelka, Anðelka, zvonce moje mi-

lo – pomisli u serdcu Simeon Filozof –istinu, meni gluvom, oduvek govorila. A jasporio, ni ne mnevajuñi da nemi nemaju ãtareñi. A sad gle: evo Sina, a evo Mu i Majke,Device Marije. Æiva istina. Istina uIsaije, a ne u serbskom.

Spozna Simeon Filozof: da istina seobjavquje tek ako iskaz otkriva smisao kojiu serbskom pre toga nepoznat.

66

skog, nego serbski nastaje iz Proroåkih reåi.Ne moæe istina u serbskom da se åuva, negosamo obrnuto – serbski u istini.

Sveti Simeon Filozof joã i ovo na-uåio od serbskog: dve su rase Serba, jato malo-brojnih roðaka koji serbski uobliåuju i sta-do mnogobrojnih roðaka koji serbski troãe,razobliåavaju. Jato leti visoko i ne vidi se,a stado pase u nepreglednom broju i ne da tida proðeã. I kud ñeã – ãta ñeã, nema ti,brate, druge nego da ih preletiã.

Hop! Leti Sveti Simeon Filozof, le-ti, uznesen: dao mu Bog da piãe, pa leti, lakoperom po hartiji, a krilom po nebu, joã lak-ãe krilom po hartiji a perom po nebu, ceodan od podne i noñ do ponoñi, bez predaha,poletno, visoko nad svetom. Odande, neki put,åini mu se – Gospod: ne tako dalek kao ãtoizgleda.

Ali oåi ga najzad peku. Jer ko piãe – mo-ra da åita, a ko åita – mora da piãe. Ako netako, niãta ni od jednog ni od drugog. Svakasledeña napisana reåenica kaligrafska beleã-ka o taåno proåitanoj prethodnoj reåenici.

69

I naðu ga na stepeniãtu pred vratimahrama Boæjeg, Simeona Filozofa Bez Ãaka,mrtvog. Sa rukama koje rastu uvis iz nepo-miåne ploti, koja ãe serbska zemqa, Kosovomzvana i znana.

I naðu ga u hramu Boæjem, æivog izdravog, kako piãe.

Hop! Hopa-cup! Piãe æivo serbskoserdce. Ãkrip-ãkrip, lako perom po harti-ji.

Piãuñi, Sveti Simeon Filozof, vrsnijezikoznanac, ispisujuñi sa radoãñu reåiStarog Zaveta Gospodweg baã kako izvornoiskazane – ispoåetka uåio svoj jezik, serbs-ki, koji znaåi, kad se sav ispriåa:

I djeva zatrudne, i djeva rodi sina, bezkojeg ni woj nema æivota.

Sveti Simeon Filozof pravi Serb.Svi Serbi nalik maloj deci koja tek uåe dagovore – kad progovore serbski tek poåeli dauåe serbski. Uåe da govore celog æivota. Uåeod serbskog, koji kakav-takav mnogo zna i svepriznaje, a oni ni malo.

Na kraju, serbski nauåi ovog posram-qenog serbskog åoveka, Svetog Simeona Fi-lozofa, da Prorokove reåi ne nastaju iz serb-

68

odrasli joã uvek spavaju åvrstim snom, bri-gama zaåarani.

Ãta to piãe naã Sveti Simeon Filo-zof, sad kad serbski prevod proroka Isaijeuspeãno okonåan? Evo tih stihova, na bes-krajnoj margini Prvoga Zaveta:

Zemqa nam crnicaPãenica bjelicaA Marija DevicaTo, po predawu serbskom, piãe Sveti

Simeon Filozof, serdcem. Ruke ga sluæe vr-lo dobro, kao uvek. A i krila bogami, kali-grafski.

Ne pitaj da li ñe se vratiti. Serbski seto lepo kaæe, da te ceo svet razume:

– Neñe se vratiti.

71

Najzad zaspa, tako, za tesnom skamijom.Glava klonu. Svom teæinom pritiska mu pod-lakticu. Diãe vrlo tiho. Iz zaustavqeneãake posle nekog vremena ispadne olovka –obrne se nekoliko puta oko sebe, sklizne sarukopisa, kucne o skamiju. Zaustavi se. AliSveti Simeon to ne mogao znati. Veñ daleko.

Oåi viãe ne peku. Ako se prevrtqiviæenski anðeo na ramenu nagne i pogleda mupreko ramena, proåitañe posledwu reåenicukoja glasi: Neñe se vratiti. Anðelka veñ mo-ra da zna: sve posledwe reåenice u serbskomtako glase.

Dok bespovratno piãe ãto ima da na-piãe, Sveti Simeon Filozof lako maãekrilima – jasno se vidi u prozraånom jatumalobrojnih. Sa Anðelkom i svim svetima udobrom druãtvu.

– Cin-cin! Cinci-linci-cin!Eno ga!

Kako to piãe naã Sveti Simeon Fi-lozof? Piãe bespovratno, spokojan i usred-sreðen, kao detence, tek probuðeno, koje seigra vlastitim rukama, u rano jutro, kad

70

Niãta od toga ne dopire do moje ãakekoja sawa, halucinira, uãuãkana kao fetusu materici, jer rukavica tela je savrãeni za-klon i utoåiãte, ali iz daqine dolazi åasbuðewa, åas da se izvuåe ruka, pribliæava setaj åas, velika je brzina neminovnosti,naglim pokretom rukavica ñe se izvrnuti,samo ãto nije, evo!

Nesvakidaãwi prizor: ãto je bilo spo-qa sada je unutra, a ãto je bilo unutra sadaje spoqa, gore je postalo dole, zemqa se pre-mestila na nebesa. Izvrnute napoqe, åistotai toplota kratko traju, veñ su uspomena, halu-cinacije åile, izvrnuta rukavica je prazna.Wena ãaka, moja ãaka, wena duãa, sada jenegde drugde.

Duboka noñ, ili voda, svejedno, ukoåeno,smrznuto do belog usijawa. Uska ulica neskreñuñi vodi mojoj kuñi, ocu, u konaånombroju koraka, pusta, ako ne raåunam dobro-ñudne æivote visokog drveña u drvoredu, saobe strane, veånu noñnu straæu, budnu i upripravnosti, straæu koja nikakvim seåivomne moæe biti poseåena, nikakvim ordewemprimereno nagraðena za vernost i poærtvo-vawe do smrti.

73

OKSIDACIJA

Ãaka u rukavici ne vidi se kao ãto sene vidi ni duãa u telu, prsti se pokreñu sa-mi od sebe, kao noge pauka koji spretno hodapo lelujavoj mreæi. Kad zgrabi, stisak jesnaæan, nepopustqiv ugriz terijera.

Rukavica oseña ãakom. Kadra je za mno-go ãta, weni poduhvati su komplikovani idelikatni. Ipak, rukavica nije æiva, a vidise – obrnuto od moje ruke koja je æiva, a ipaknevidqiva, obloæena zaãtitnom koæom ikrznom.

Iznutra je toplo kao u telu, kao u golomi bosom telu koje stoji na snegu, na minusdvesta sedamdeset tri, dok ãiba ledeni vetara duga noñ je tek poåela. Napamet znana uli-ca je sva od ogledala i ukoåena, toliko åvrstoda se retki pramenovi dima ne pomeraju –iako straãno duva – ti pramenovi iznad gla-va ponekog prolaznika kojeg ne prepoznajemizgledaju kao ogolelo grawe davno poseåenogdrvoreda. Nestvarno zaustavqeno, grawe pra-menova deluje sablasno, poput belih koralau dubokom staklu Severnog mora.

72

mlake kotlove, preskaåe najnuænije kretwe iispada iz koloseka, maãina je zaribala ituæno otkazala posluãnost, stao sam teãkoi neopozivo kao pristaniãte za teretnebrodove, kao æelezniåka stanica, tiãinapreuzima vlast.

Kad o svemu razmislim sa bezbedne raz-daqine, sa starinskim pozoriãnim daleko-zorom u unutraãwem oku, nameñe se pret-postavka da je za sve kriva ta rukavica kojase izvrnula i koju sam izgubio i breskva ko-ju sam ko zna zaãto dræao u goloj ruci, moæ-da zato ãto je bila plod moje ãake kojoj se,eto, prohtelo da na golom dlanu oseti neãtoneoåekivano i åudesno. A onda, zastavãi iakonisam morao, pojeo sam breskvu u tri zaloga-ja, pohlepno kao gladni divqak.

Oprezno sa plodovima usred zime kad imvreme nije, ipak, najmawe loãa pretpostavka,ta breskva, smazana za tren, zapamñena za uvek.Posuta crvenkastom praãinom, u kojoj niã-ta ne uspeva. Hrapava koæa steæe med i meso.Bela porozna koãtica sazrelom plodu dajeåvrstinu. Kad je oglodaã, ostañe u ruci maliokameweni mozak, porozni fosil lakãi odoblaåka. Joã æivi nervni zavrãeci kao

75

A tu su i pogrbqene uliåne svetiqke,priliåno niske, kao da nisu za qude, nego zadecu i patuqke, u nizu sjaje i zuje, tek pone-ka æmirka, vlaænom svetloãñu od ove ulicegrade beli tunel, podupiru kao rebra u tru-plu broda taj dugaåki tunel veãtaåke svet-losti, pun kiseonika.

Neko, senka, sad ulazi u tunel, nem, pog-nute glave, bezvoqno opuãtenih ruku niztelo koje koraåa samo zato ãto mora, bez æe-qa i bez razloga, a taj neko sam mogao i nebiti ja, jadan ja, sluåajnost po sebi. Telo jeizabralo putawu, sluåajno, desnom stranomdrvoreda, mada se obiåno sluæi levom, neprimeñujuñi pri tom da se ramenom u prolazuoåeãe o svako stablo, korom o koru.

Kiseonik zeva, gomilajuñi se besmisle-no po dnu, kao razbacani baloni od sapunice,providne plastiåne lopte za plaæu koje sepri dodiru sa tvrdim tlom nisu rasprsle. Tuse koraci ne åuju, a pogled se oklizne o svakuopaæenu stvar, prizori se vaqaju kao da samna palubi broda kog quqaju talasi-planinehimalajskih kresti, moje telo odbija bilo åi-je naredbe, zanemaruje sopstvene instinkte,prosleðuje preostale æeqe ocu, gasi ionako

74

ptica, neodreðene vrste, bez oåiju i bez ijed-ne mrqe na perju, skoro stotinu wih, kao noñ-ni grozdovi vetrom izbuãene kroãwe bezlistova, prezrele kupine u velikom æbunutrwa koje ãuãti ali niãta ne kaæe. Kakoipak znam za te ptice, kad viãe ne znam ni zasebe? Tako ãto su se one trgle, neåujnim bi-ñem oãinute iz åista mira, baã kad sam se za-tekao tu ispod wih, æive ptice u gnezdima-tabakarema-sarkofazima, trgle se i paniånouzletele uvis, uz strahovitu buku, kliktaje ilepet oãtrih krila-sabqi koja se sudaraju, dase rasprãe zauvek i da nijedna ne ostane.

Kao da su sve bile povezane crnim kon-cem, ãto znaåi meni nevidqivim, za crnu ru-ku u crnoj rukavici, ãto znaåi meni nevid-qivu, crnog lutkara, ãto znaåi meni nevid-qivog, koji ih je jednim naglim i neprirod-nim pokretom cimnuo, kao gladni ribar ho-botnicu koja je konaåno zagrizla mamac, uzdi-gao ih i velikom brzinom odneo na drugustranu, u noñ noñi, kao da su nepojamno kriveãto su zaspale tu, u grawu od buketa ugqe-nisanih muwa, iznad moje glave.

U istom åasu sa pticama i kiseonik za-ãiãti i uskomeãa se, a svaka vlas na mom

77

vlaæni korenåiñi golicaju dlan veñ sto mi-liona godina.

To ãto vidiã u obliåju koãtice jesteum okretne lasice. Unutra kovitla misao,neuhvatqiva i sjajna kao elektron, misao ko-ja uzvraña ujede. Ali tebi joã nije dato daznaã tu molitvu. Samo si gladno dete, leði-ma okrenuto nepoznatom ocu, koji je tvojplitki koren, kratki fitiq kojeg hraniãsporim ali neprekidnim rastom, i sinu, ko-ji je tvoja kroãwa, koju, videñeã veñ, uzne-mireni vetar ne pomera, nego pali.

Stojim tako, lepqivih usana i prstiju,ne mogu ni napred ni nazad, ãto je ionako is-to, leðima se oslawam na åvrsto stablo naj-nepouzdanijeg drveta u ulici, inaåe bih veñpao, joã samo nekoliko udisaja, joã samojedan, udisaj i izdisaj, kraj. U kiseoniku, aprestajem da diãem, sasvim klone glava, pri-druæuje se snegu asfalta i zemqi zemqe, ko-ja je u dowim slojevima topla, ispod dubokogstewa, ãto bar liåi na utehu i milost. Ondanestaje i posledwa misao, izgubqen sam bezijedne misli, tako je glasila.

Gore u golom grawu, nisam to znao, nepo-miåno je åuåalo jato krupnih zift-crnih

76

Evo ide åas, i veñ je, da izgorim u åis-tom kiseoniku i da me nema, ali nisam sam,jer je otac sa mnom, doãao je da mi kaæe da megleda i da zato dobro pazim ãta radim, vo-qeni otac je sa mnom, moj otac je sa mnom,samo moj, ponavqao sam u sebi, sa mnom, bezmene. I nije mi se zavrtelo u skalpiranojglavi, one rasprãene slepe ptice odnele sukosu u kandæama i viãe nema koprene,neuspele frizure, perike, izmeðu mene i ne-ba, nema, åist sam i mogu mirno kuñi, ocu, iko god hoñe do wega od sad ñe iñi sa mnom,jedino kroz mene moj je otac dostupan, kquåje u mom xepu, za koji åas otvoriñu vrata, jerostalo je tek nekoliko koraka, lakih.

Ãto i åinim, åio i veseo, kao da se niã-ta nije desilo, kao da uopãte nisam izvukaoprste iz tih rukavica koje sam od wega jed-nom davno dobio na poklon, kao da nisam za-stao kod onog drveta, najviãeg u zapaqenomdrvoredu, da pojedem breskvu pa ãta bude, kaoda nije bilo oksidacije, delirijuma, haluci-nacije, histerije, nego je obiåna noñ, ni poåemu razliåita od drugih noñi.

I idem, a moje srce peva jer joã miriãedim samospaqenog drveña u mraku, iza mojih

79

temenu uspravi se i zategne u zelen-borovuiglicu, obrve se nakostreãe kao maåje, koæana lobawi najeæi se kao ãmirgl-papir. Ot-vorio sam usta u zaprepaãñewu, ja novoro-ðenåe, mladenac, siroåe kod æivih roditeqa.

I bi tama – svetiqke se ugase, sve do jed-ne – i moje lice nad bezdanom, kao nad veli-kim glatkim ogledalom, i onda se, o Boæe,drveñe u ulici zapali, sa obe strane, samo odsebe, kroãwe se razgore po ãtukinoj zapove-sti, u prave buktiwe, palacaju izduæeni crve-no-zlatni plamenovi, pucketa uæareno grawe,kao crveni korali, i ruãi se pepeo, pune ãa-ke vrelog pepela.

Jedino ovo drvo uz koje sam se prislo-nio nije se zapalilo, ostalo je hladno, pri-brano, a kad je sporo okretawe tela oko sta-bla poåelo digao sam ruke, kao vetrokaz uæivom kiseoniku koji je æiva hrana æivojvatri, i joã sam jako raãirio prste, taånijeprsti su se sami raãirili u koãåatu lepezu,kao da sam Sveti Duh æeli da mi poliæesmrznute nokte i ulije se u mene, vaskrslog,sa vencem senki koje se odmotavaju od mojihnesigurnih stopala i pleãu po tlu.

78

OBRNUTA PERSPEKTIVA

Potroãivãi sav kiseonik, Ñirilo iz-rawa. Na brzinu svlaåi teãku opremu sa sebei tråi preko palube ka svojoj kabini. Joãmokar, nagiwe se nad mali radni sto i zadi-hano zapisuje, nalivperom, ovu reåenicu:

„U dubini je plavi kit.“ Ili reåenicu: „Voda izmiåe opisu.“ Ili: „Neka pisac izabere strategiju

sipe: pustiti mastilo i nestati!“ Ili: ”Plankton usporava ponirawe, le-

luja kao magla na putu, visoko u planinama.” Ili: “Ko vriãti pod vodom, mene zove.” Ili: „Kwiæevnost kao posledwa verois-

povest.“ Dok Ñirilo piãe, kap okeana odrowava

se sa vrha wegovog nosa i propada u bezdan,pada taåno na tek stavqenu taåku, pretvara-juñi je u malo plavo okeansko Sunce. Ñiri-lo zapiãe joã i:

„Nebo je od hartije.“ Tako mokar, Ñirilo kao da je sav od mas-

tila. Zaista, sliåan je sipi.

81

leða, i golu lobawu sam uspravio i ako nekogsretnem reñi ñu, nasmejan: dobro veåe, kao dase poznajemo.

80

tron. Nirvana i Adrenalin. Maratonac iSprinter. Ataraksija i Euforija. Sporople-ti i Brzopleti. Prilika i Slika. Ñirili-ca i Metod.

– Åitañemo – glasi wihova tajna za-kletva s kraja detiwstva.

Metodije tek sada shvata: bili su koricejedne kwige.

– Ti piãeã boqe – jednog dana Meto-dije prizna Ñirilu. Ovaj mu uzvrati:

– Opet brzoplet zakquåak.

Pisawe priåa u poåetku bilo je suviãesloæeno, a onda suviãe prosto; a pitawa oBogu, opet, prvo suviãe jednostavna, da bi seposle straãno zamrsila.

Ñirilo nije ni slutio da su to pismo iglava istog novåiña. Taj novåiñ bio je svo bo-gatstvo koje je imao, misli Metodije.

Pisawu je dorastao kad je nauåio daproåita prethodno napisanu reåenicu. Jer uwoj su, po Ñirilu, sledeñe reåenice. Samo ihtreba, jednu po jednu, paæqivo proåitati. Re-åenice su åiwenice o kojima samo treba taånoizvestiti. Tako se pisawe, po Ñirilu, svo-di na precizno åitawe.

83

Reåenice su kao trwe, zakaåe se u pro-lasku. Ñirilo oseña koliko je grub i ne-spretan. A tek brzopleti Metodije!

Hteli su da saznaju o åemu govore naj-lepãe reåenice naãeg jezika.

– Odluåio sam – reåe Ñirilo Metodiju.– Neñu izmiãqati reåenice da bih prikazaodogaðaje. Postoji neãto neuporedivo lepãeod toga.

– Ãta to? – upita Metodije zanetogprijateqa.

– Izmiãqañu dogaðaje da bih prikazaoreåenice.

– U pravu si – prihvati Ñirilovo mi-ãqewe Metodije. – Priåe se sastoje od re-åenica, a ne od dogaðaja.

Metodije nosi duboki otvor u svojimgrudima, sliåan malom otvorenom balkonu nakoji uvek moæe da izaðe i pozove prijateqa.

Ñirilo ima samo jednog prijateqa. SaMetodijem je odrastao ne razdvajajuñi nijed-nu tajnu. Obrañaju se jedan drugom redovnijei istinitije nego sami sebi.

Bliæi jedan drugom nego bilo koja dvablizanca: Tigar i Eufrat. Proton i Elek-

82

godinama pomerao, sa sredweg prsta na doma-li, sa domalog na mali. Posle premeãtawa,ostajao bi tanki luk izbledele koæe. Kad vi-ãe nije mogao da ga nosi, primeti da muprsten viãe nije ni potreban.

Otac je lik u nekim od Ñirilovih pri-åa. Ali i pod maskom izmiãqenih imena otacizmiåe opisu. Izgleda da je moguñe govoritisamo o sinu. Priåom o sinu slavi se otac.

Majka je prethodnog dana otputovala posestru koja evo veñ treñu godinu æivi u ma-nastiru. U sobi su samo wih dvojica.

Velika modrozelena senka bora raste uzotvoreni balkon.

Pod stonom lampom, na kristalnom po-sluæavniku bele kriãke jabuke i zdela is-puwena zrnima nara. Crvene se vrpce oqu-ãtene kore, obavijene oko kratkog srebrnognoæiña. Pored lampe leæi joã neuramqenacrno-bela porodiåna fotografija – prizorsa letovawa, sa velikim jedrom kao jedinompozadinom.

Sto pored oåevog kreveta prekriven åip-kom: uzdarje sestre Marte. Olovka na listuprazne hartije. Ãoqa tamnog i hladnog, nekad

85

Bog – zapisuje mladi Ñirilo – tek lis-tasta skrama ispod dubokog i bistrog staklaneba, svetlucavi nitratni premaz koji omogu-ñava da svet vidi i prepozna svoje lice. Na-ravno, samo pod odreðenim uglom ili pogod-nim osvetqewem.

Tako se åinilo Ñirilu, tada.

Po Metodiju, najlepãa reåenica naãegjezika glasi:

Zrna nara ispadaju mu iz dlanova.O åemu govori ova Ñirilova reåenica?

Malecni Ñirilo dugo nije umeo daodredi gde je levo, a gde desno. Nikakve veæbenisu davale rezultata. Onda mu otac pokloniprsten, stavi ga na sredwi prst Ñirilovedesne ruke, kao da ga venåava, i reåe:

– Nemoj nikad da skidaã ovu zlatnuburmu. Åarobna je i pomoñi ñe ti kad god tre-ba da odrediã stranu. Pogledaj u prste iznañeã: tamo gde je prsten to je desna strana,a tamo gde ga nema – leva.

Ñirilo posluãa oca – nikad nije ski-dao prsten s ruke, ni kad spava. Samo bi ga sa

84

– I onda taj neko – kad dovoqno ojaåaã,ili odrasteã – ukloni ruku, neprimetno, dokspavaã ili za trenutak ne misliã na to, alitako da dodir ipak ostane gde je i bio,razumeã...

Otac vidi da ga sin åuje i razume. Ondakaæe joã i:

– Iz te velike podignute ruke neåujno ñese prosuti nekoliko sitnih zrna nara, ali tito neñeã primetiti, neñeã ni znati da rukeviãe nema. Jer toplota, i spokoj, i pouzdawejoã uvek su tu. Kao utisnuti...

Åipka, ãumovi, mirisi i senke izblededo uzajamne neprepoznatqivosti. Otac seoãtro nakaãqe, lice pokaæe radost, a ne bol.

Mladiñ je stiskao oblutak, skriven uxepu, u oåajawu, kao da stiãñe oåevu ruku.Mali, savrãeni kamen, davno naðen na dnumora, glatki kliker osloboðen svakog svoj-stva osim sopstvenog oblika, koji je nosiosvud sa sobom. Otac nastavi:

– Znaã, ja, na primer, stalno tako ose-ñam. Taj otisak, prozirni peåat, kao vodeniæig na hartiji... To me ne napuãta. Na mojimgrudima nema, kao ãto vidiã, niåije ãake,

87

prozirnog i vrelog åaja. Umesto tople miris-ne pare, oåev glas:

– ...Voleo bih da to mogu da ti objasnim...Kao kad bi ti neko zadræao ruku na grudima,veliku, sigurnu mirnu ãaku, taåno nad srcem.I ne bi je uopãte pomerao odatle. Dlan biuvek bio tu. Tebi bi, Ñirilo, bilo dobro –dlan ti ne bi smetao, ma ãta da radiã, gde godda ideã – naprotiv...

Govorio je tiho, glasom iscrpqenog åo-veka koji mesecima leæi u krevetu. Pod za-ravwenim pokrivaåima kao da nema tela –tek lice i glas.

Strah je Ñirilu otvorio sva åula. Slu-ãao je oca i nesvesno pamtio svaku reå, pauzu,intonaciju:

– Istovremeno bi i tom dlanu bilo do-bro sa tobom. Taj neko, åija je ruka, drag ti je,tvoj – kao sestra, najbliæi prijateq, devojkakoju voliã, prvi uåiteq, tako neko – i veñdugo dræi blagu ruku, tu nad tvojim srcem,veoma dugo... i dok je sve u redu i kad je teãko,stalno, godinama...

Senka bora poraste joã malo, provirikroz otvoreni balkon, pruæi se do vrata,vrhom dotakne tepih u sobi.

86

staklenoj ploåi nad mahagonijem odraziprovidnih lica zarobqeni kao u plitkoj vo-di. Osmotrivãi izraze neverice – istovre-mene a ipak razliåite kod svakog ponaosob –advokat produæi sa åitawem:

– ...Ni u dobrotvorne svrhe, ni crkvi, nipolitiåkoj stranci, ni advokatima – nikomei niåemu, poznatom ili nepoznatom, åovekuili instituciji – nikada.

Iskazujuñi svoju posledwu i nepore-civu voqu, otac je ostavio zavet – pri punojsvesti i neprisiqen od bilo koga – da svaimovina, pokretna i nepokretna, kako u zem-qi tako i u inostranstvu, sav kapital, ukqu-åujuñi sve buduñe rente, dividende i kamate,åuvena umetniåka zbirka, kowi, koãarkaãkiklub koji je viãestruki ãampion Evrope,fondacija za hendikepiranu decu, itd. – do-slovno sve ãto ostaje iza wega – ne sme pri-pasti nikome.

Ni æeni, oboæavanoj majci wegove dece,ni punoletnom jedincu Ñirilu, ni Ñirilo-voj starijoj sestri, monahiwi Marti. Ni ro-ðacima, ni prijateqima, ni poslovnim par-tnerima, ni dræavi, ni gradu, ni narodu...Ukratko:

89

ali veliki nevidqivi dlan je ipak tu i tajdodir, åini mi se, nikada neñe proñi.

Nije rekao viãe nijednu reå. Ñirilopoloæi oåev mirni dlan sebi na grudi. Utiãini, Ñirilo, ne shvatajuñi ãta se dogaða,stvari u sobi nisu disale, niko u sobi nijedisao.

Sledeñeg jutra, smrt najbogatijeg åovekau zemqi bila je vest dana. Kursne liste za-beleæile su blaæi pad nacionalne valute.

Sahrawen je po jednostavnom obredu, unajuæem krugu porodice i nekoliko prijate-qa. Wegov dlan, do maloåas stvaran i æivnad Ñirilovim srcem, nestao je. Dodir je idaqe bio tu, ali mladiñ je to primetio tekposle sahrane.

Ima dogaðaja posle kojih, po Ñirilu,nikada viãe, niãta viãe, nije isto. U we-govom sluåaju, misli Metodije, to nije bilaoåeva smrt, veñ åitawe testamenta.

Metodije se joã seña kako je advokat zaåas zastao i preko naoåara pogledao u oku-pqene oko velikog ovalnog stola. U teãkoj

88

Otac je za æivota bio poznat kao altru-ista, ãtampa je pisala kako je åesto pomagao,davao, javno i anonimno, bez dvoumqewa. Uponaãawu nije pokazivao znake ekscentri-ånosti svojstvene qudima wegove moñi i uti-caja.

– Wegovo ime je definicija xentlmena– rekao je na televiziji ministar spoqnihposlova.

Ugledni arhitekta, koji mu je podigaonekoliko graðevina, tvrdio je da je to bioåovek bez religije, apsolutni agnostik, svoj.

A logoreiåna, dinamiåna predsednicafondacije za hendikepiranu decu divila muse kao predanom vegetarijancu, objaãwavajuñikako to samo prividno nema veze sa suãti-nom wegovog humanistiåkog angaæmana.

– Za wega, radni dan poåiwao je veñ usedam, i trajao do kasno uveåe, ali åesto biza vreme ruåka odlazio kuñi, porodici, nasat-dva – posvedoåio je oåev poslovni sekre-tar.

Za brkatog bankara, nepoznatog Ñirilu,predsednika Meðunarodnog monetarnog in-stituta, otac je bio buntovnik unutar sis-

91

nikome nikada niãta.

Ritual åitawa testamenta priliåno seoduæio. Otac je odluåio da posle wegove smr-ti ono ãto mu je pripadalo mora ostati ni-åije – doveka. Ta odluka bila je neopoziva,nepodloæna izmenama, interpretacijama ilipravnim zaobilaæewima.

Jedna roðaka ãapatom zapita ujaka kojije sedeo do we:

– U åemu je naãa krivica?Odbivãi dim iz lule, stari ujak, seña

se Metodije, niãta ne odgovori. Sestra Marta gledala je pravo ispred

sebe, u mapu sveta na zidu: mapa je stara, nekekontinente tek treba otkriti. Nedokuåivarazuðenost obala savrãena je u svojoj åudesnojasimetriånosti. Vijugave modre linije po vo-di ukazuju na dubinu okeana. Kao godovi ve-likog plavog pawa. Koncentriåni talasi okotaåke gde je dno najdubqe.

Ñirilo i daqe nije razumevao ãta sedogaða.

Nije tu bilo nikakve krivice, ni poka-jawa, ni osvete, ni qubavi, tu niåeg nije bi-lo.

90

egzotiåni kult. Pa eto, ipak: nikome nikadaniãta.

Oåeva voqa, ma koliko zbuwujuña istraãna, dosledno je ispoãtovana.

Zaboravqeni oblutak u praãini podkrevetom, kao viãwa uvaqana u braãno, kaokap rose zarobqena pauåinom. Mislio je daga je onog dana kad je otac umro zauvek izgu-bio, a sad, kad je nameãtaj odnet, savrãenikamiåak se pojavio.

Qudi su iznenada otiãli, neãto ih jeoteralo, vetar im potiskuje leða kao ne-vidqivi buldoæer, gurajuñi nemilosrdno.

Sada je tu joã samo setni mladi gospo-din, u nezakopåanom kaputu, sa rukom veñ nakvaki. Nije teãko pogoditi: u ovoj kuñi Ñi-rilo je odrastao. Åini mu se da je soba mawanego pre, dok su u woj bile stvari, predstav-nici toliko razliåitih vrsta.

Logiåno bi bilo da je veña – mislimladiñ. – Da posle selidbe, kad se sve iznesei soba ostane potpuno prazna, bude prostra-nija nego pre. Pokuñstvo je zauzimalo pro-stor, pa kad su svi zajedno najednom iznetinapoqe, oåekivao je da soba dobije na veliåi-

93

tema, doduãe, otmeni buntovnik, ali ipakfinansijski avanturista koji je jednom ste-åeno umeo da ustostruåi riskantnim poslov-nim potezima, na zaprepaãñewe i neskrivenuzavist konkurencije.

Ñirilov otac je izmicao opisu. Moguñe je govoriti samo o sinu. Priåom

o sinu slavi se otac.

Za æivota, Ñirilov otac je sa bliæom idaqom rodbinom bio vrlo prisan. Ponekad jemajka neusiqeno i srdaåno priåala o tome, uzopãte odobravawe:

– Kao pravi Deda Mraz – zadirkivalabi muæa – nikud bez poklona.

I zaista, otac se najboqe oseñao sa po-rodicom. Tek tu – meðu najbliæim srodni-cima – potpuno se opuãtao i uæivao. Ne-stvarno osloboðeni materijalnih briga, doko zna kog kolena, liåili su na porodicusavremenih boæanstava.

Zaseweni gosti priåali bi o poseti kaoo dragocenom dogaðaju, nalik odlasku u elit-no pozoriãte, ili operu. Domañinova posve-ñenost æeni i deci podseñala je na nejasni,

92

Åak i najunosnije firme: energetsko-maãi-nograditeqska grupacija, internacionalnoosiguravajuñe druãtvo, mreæa prodavnicasportske opreme, dugi lanac rudnika srebrana Bliskom istoku... – niz moñnih korpora-cija u kojima su posedovali veñinske paketeakcija u meðuvremenu su bankrotirale.

Porodiåne kuñe, brojni stambeni i po-slovni objekti, klub sa sportskom halom zapetnaest hiqada posetilaca, vinogradi idruga imawa, blistavi vozni park, avion ijahta, itd. – niko to nije koristio, niko otome nije brinuo, pa je sve zaraslo u korov itrwe, kao u bajci.

U kakvom je sve stawu danas – Metodijemoæe samo da nagaða. Klub i ergela najpre suse raspali, ãto je Ñirilu, tada, posebnoteãko palo.

Samo je galerija opstala. Kao da je otactu, meðu slikama koje je sakupqao celog æivo-ta.

Posetioci dobrovoqnim prilozimapodmiruju troãkove odræavawa, pripreme te-matskih izloæbi, ãtampawe kataloga. Kusto-si-volonteri se posle svake sezone redovno

95

ni, da se rasprostre do kraja... Trebalo bi daje veña. A nije, mawa je.

Zatvori oåi, pokuãa da unutraãwim po-gledom vrati sobi nekadaãwi izgled. Otvo-ri oåi, pogleda u stranu, ka svojoj okamewenojãaci koja se åvrsto dræi za kvaku. Ne moæeda ode.

Mati i sin odselili su se, za prvo vre-me, kod wenih. Æiveli su kao meseåari.Opåiweni zagonetkom, pokretani inercijom,nisu se nikad prilagodili.

Ona je svakog popodneva crtala vaze. Uzãoqu åaja, zauzimala bi svoje mesto kraj pro-zora i jedva primetnim pokretima ispuwa-vala bi novi list u crtañem bloku, list savazom za taj dan.

Kad bi se spustilo veåe, crteæ je bio go-tov. Joã jedna prazna vaza, drugaåija od svihprethodnih, ali jednako prazna.

Majka bi se uveåe, poãto zavrãi crteæza taj dan, premeãtala u stolicu za quqawe,kao majke ãto åine, u predveåerja.

Proãlo je od tada, brzo, deset godina.Kapital van obrta, poniãten infla-

cijom, sveden je na neznatni trag nekadaãweg.

94

Zaista, ocu se priåa nije naroåito do-pala. Kao ni sledeñih tri, åetiri… Kad jeproåitao petu, reåe:

– Ovo veñ liåi na neãto, ima poåetak,sredinu i kraj, kako Bog zapoveda. Kroz tetvoje reåenice kao da se nazire neoåekivan, azakonit ishod… Ne, uopãte nije loãe.

Åim se vratio u svoju sobu i zatvoriovrata, Ñirilo je ovu priåu pocepao.

– Zaãto? – brzopleto ga upita Metodije.– Siguran sam da je tu neãto u osnovi

bilo pogreãno, ne znam ãta, ali znam da ni-je vaqalo…

Kako Ñirilo zamiãqa vaskresewe: bilo kad, bilo gde, jednostavno – uzmeã

omiqenu kwigu, otvoriã korice i poåneã daåitaã. Paæqivo, od poåetka do kraja. Biraãkako ti viãe odgovara – moæeã da åitaã ilinaglas, ili u sebi, uz pratwu prsta ili bez,sa podvlaåewima olovkom i beleãkama namargini, ili samo za sebe i za taj trenutak,ovenåan proåitanim. Ukratko, samo åitaj. Toje najvaænije. Zapovest glasi: åitaj! Spro-vodiã je u delo s lakoñom. S tim si se rodio.Åitajuñi, tvoje ruke listaju stranicu za stra-

97

smewuju, pa meðu posetiocima ne prepoznajunekadaãwe vlasnike.

Ñirilo ponekad odlazi tamo, hodaizmeðu eksponata.

– Na isti naåin hodao je i otac, dræeñiruke na leðima – primeti majka.

Niåija zbirka samosvrhovitih predmeta,pomisli brzopleti Metodije.

A sporopletog Ñirila ovde opseda ide-ja o savrãenstvu – misli na oca, dok koraåapolako od slike do slike, meðu skulpturama– o dostiænom, smrtnom, qudskom savrãen-stvu. Po Ñirilu, savrãenstvo boli.

Metodije se dobro seña veåeri kad jeÑirilov otac prvi put zatraæio od sina damu pokaæe neku svoju priåu. Ovaj izabere, sve-stan da neñe pogoditi oåev ukus, zamoli Me-todija da ga saåeka, preda tekst ocu bez ijednepropratne reåi, sedne u najdaqu fotequ.

Otac je åitao usredsreðeno, stojeñi krajprozora, kao da je napoqu joã dan, kao da mune smeta nedostatak svetlosti, kao da je har-tija koju dræi u ruci iluminisana.

Napoqu je bilo veåe, kao i svako drugo,za sve qude na svetu osim za Ñirila.

96

Metodije se ne uzdræi, nego proåita na-glas:

– Postoji ikona Trojica Rubqova, daklepostoji Bog.

Ñirilo se ne odazove, kao da nije åuo,samo se jedva primetno promeãkoqi u korpiquqaãke.

– Reci – obrati se Metodije prvi Ñi-rilu.

– Zaãto Bog ne pokaæe sebe? – zapitaÑirilo.

– Jesi li toga dostojan? Da ili ne? –uzvrati pitawem Metodije.

– Da – samouvereno ñe Ñirilo.– Ti si ohol i makar zbog toga nedosto-

jan – metodski zakquåi Metodije.– Ne – Ñirilo ispravi svoj prethodni

odgovor.– I tako, ti si nedostojan – reåe Meto-

dije, mirno, ne likujuñi, veñ naprotiv, set-no.

Obojica sagnu glave i nastave da åitaju,svako svoje ãtivo.

– Jutro ñe doñi, svanuñe novi dan. Korazuman moæe sa nepobitnom izvesnoãñu da

99

nicom, ali toga nisi svestan, jer si obuzetãtivom. Nekad se nasmejeã, ili pak rasrdiã,nekad ti oko zasuzi, ili se u glavi roje mi-sli i pitawa, ali uvek nastavqaã, jednako,da åitaã. Kad sve proåitaã, zaklopiã ko-rice, to je kraj.

Ne odloæiã ãtivo, ostane ti u rukama,na grudima, ako veñ leæiã. Malo saåekaã,tek da se slegnu utisci, moæe i sklopqenihoåiju. Æivo naviru detaqi koji ti tolikoznaåe. Primaã ih blagorodno. Ne primeñu-jeã koliko brzo protiåe vreme. Ono je ne-vidqivi glasnik, donosi ti vesti i odnosiih od tebe. Ali ti si uvek tu, na poznatojadresi. Ukotvqen, postojan.

Onda, iz tog spokoja, koji je veåan i sa-vrãen, bez odluke i bez povoda, opet otvoriãkorice i poåneã da åitaã. Predan potpuno,od samog poåetka, kao da ti je prvi put. Predtobom je joã jedan æivot.

Zakletva glasi: Åitañemo. Jednom, åitali su zajedno, sedeñi nepo-

miåno u quqaãkama okaåenim o visoki bor.Metodije Ikonostas Florenskog, a ÑiriloPaskalove Misli.

98

Ãta je dramatiånije? Ima li uzbudqi-vije teme za priåu? Ima li iåega na svetuãto bi qude viãe zanimalo? Ãta moæe bitivaænije od toga?

Metodije je zaqubqen, joã od detiwstva,u Ñirilovu sestru. Znao je to Ñirilo, na-ravno.

Kad se Metodije usudi da je zaprosi, onaga pomiluje po obrazu, vlaæan joj beãe dlan,prizna mu da je jedini na svetu za koga biæelela da se uda i izrodi mu decu. Bio je tonajsreñniji trenutak u Metodijevom æivotu.

Ali, posle kratkog ñutawa – vremena ko-je on sada pamti kao jedan ceo zajedniåki vek,kristalno treperav i åist – priznala mu jejoã neãto, ãto nikome joã nije priznala: daje joã pre nekoliko godina reãeno da se za-monaãi, u wenom srcu, bez odluke i bez povo-da, da su pripreme sasvim pri kraju i da zadve nedeqe odlazi.

Tri godine starija od brata, Metodijevavrãwakiwa, tri puta boqa, mislio je Ñiri-lo, tri puta lepãa od bilo koje druge devoj-ke, mislio je Metodije.

101

tvrdi tako neãto? – pita Ñirilo. – A ãtaako bude pomraåewe, ili ako u Zemqu udariogroman asteroid i raznese svet u param-paråad, ili ako…

– Onaj koji veruje. Ja ti tvrdim i sve-doåim – prekida ga brzopleti Metodije. –Zar nije svaki naã dan, zakquåno sa ovim da-naãwim danom, dovoqan dokaz?

– Nuæan, ali ne i dovoqan dokaz, naæa-lost – ostaje pri svom sporopleti Ñirilo.

– Poverovati znaåi ujediniti. – drugomñe prilikom Ñirilo – Sve, sve ujediniti.Usmrtiti razliku.

– Razlika je u smrti. – odgovara mu Me-todije – Umreti ateiste i umreti verujuñegrazlikuje se kao spavati i sawati.

I tako, jedan åovek dugo nije verovao –kad se ne veruje, to uvek predugo traje. Dugo,viãe od pola svog veka, ali onda je ipakpoverovao. Kako? Kako åovek poveruje?

Priåu o Ñirilu moæe da ispriåa jedi-no Metodije, prvi jemac i svedok, koji zna.Ñirilica i Metod. Kakva je to kwiga! A wihdvojica korice su te kwige.

100

Polako, Ñirilo iscrtava konturu svojeãake: olovka polazi sa dna lista, od zglavka,pa nagore, oslawajuñi se uz prst, zagolicajagodicu, pa se brzo spuãta. Pet puta tako.Linija stiæe na dno lista, i joã malo preðepreko. Time je crteæ gotov.

Ñirilo joã ne podiæe ruku sa papira.Zamislio se, kao dete.

Tako su se sestra i on igrali kad subili mali. Upisivali bi se jedno drugom udlan. U to vreme, ãaka starije sestre bila jeneãto veña od Ñirilove. Dvostruki crteæbi nekad uspeo boqe, a nekad nije liåio nina ãta. Neuspelu siluetu pretvarali bi uneãto drugo – u drvo debelih grana (baobabkoji raða perece), ili u profil nosatog i åu-pavog roðaka koji je isplazio jezik, ili u ve-liku crvenu vatru sa vrelim plamenovimakoji bi te opekli ako opet primakneã ruku.

A uspelu siluetu ukraãavali bi raznimdetaqima: Ñirilo bi ucrtao svoj prsten, ilisat (kazaqke obiåno na pola dva), a sestramaminu narukvicu, crveno lakirane nokte,ili Ñirilov oblutak na sredini dlana.

Ñirilo skloni ruku: otisak velike pro-zirne ruke.

103

Ãta je qubav – objaãwavao je u zanosuMetodije svome drugu – ako ne naã odnosprema lepoti.

Mesec dana posle prosidbe – za koju suionako znali samo wih troje – zaista je oti-ãla u manastir. Dobi svoje pravo ime: Marta,sestra Marta.

Izabrala je jedan od najstarijih i naj-zabaåenijih naãih manastira, Svetog Pre-obraæewa, na krajwem jugu zemqe. Tamo se pu-tuje vozom, pa peãke uzbrdo, dva sata, priåaoje Ñirilo drugu.

Kad zavrãi sa dnevnim obavezama, sestraMarta se povlaåi u beli sobiåak, veze, molise. Ãapatom åita Novi Zavet, gde se ãtivootvori.

Na zidu iznad posteqe ikona: Blagove-sti. Oåev poklon. Vizantija, XI vek. Nebeskivojnik pozdravqa Bogorodicu koja åita.

Svici u lampi se umire. Sestra Martaåipkom, zaplet po zaplet, veze poverewe usvet. Glava joj blago pognuta. Ruke, ramena ileða zauzimaju isti poloæaj kao pri åitawu.

102

Sestra Marta se pridigne i ode do sto-la, uzme olovku, a pismo stavi pred sebe.Poloæi dlan unutar bratovqevog, u kalup pomeri. Stojeñi, mirno iscrta konturu u jed-nom potezu od poåetka do kraja. Skloni ruku(koja je veñ ionako bez teæine) i pogleda.Podigne papir i postavi ga naspram lampe.Pozdrav. Blagovesti.

Prekrsti se.Nevidqivi dlan unutar istog takvog, be-

log nevidqivog dlana. Åula je da u nekim morima postoje ostr-

va unutar ostrva: na ostrvu je jezero, a u tomjezeru opet jedno mawe ostrvo. Ali ovaj crteæje mapa poluostrva unutar istog takvog, neã-to veñeg poluostrva. To je geografski ap-surdno – ipak, ona vidi da je moguñe.

Sestra Marta spuãta ruke u krilo.Zaboravio je da se potpiãe.Sklopi pismo naåetvoro i pohrani ga u

Sveto pismo, kao u herbarijum. Mladi, svet-lozeleni list poloæen u humus. Potom sepripremi za spavawe.

Molitve dugo traju. Vraña im se. Vrañajuse. Ona je kamen baåen u vodu, a molitve su

105

Ovaj crteæ nije bio loã. Linija vernoodraæava æivi original. Zadovoqan je po-stignutim, baã kao ãto bi deåak bio zadovo-qan.

Iz onog ãto vidi izrawa mapa polu-ostrva. Svaki prst je izduæeni rt zariven uzapenuãanu belinu hartije. Izmeðu prstijuvlada sigurno zatiãje i tu su qudi podigligradove sa lukama. Ti gradovi nikada nisumeðusobno ratovali. U rat su polazili udru-æeni protiv zajedniåkog neprijateqa. Wiho-vi jedrewaci hrabro su sekli uzburkane ta-lase. Izbivãi na otvoreno more, brzo bidosezali obzorje i nestajali iz vidokruga...

Otac je opet izmakao opisu.Ñirilo preklopi list i stavi ga u

kovertu, adresira.

Sestra dræi pismo u ruci, zna da je odbrata, sluti da su unutra dobre vesti. Po-vlaåi se u sobiåak u potkrovqu manastirskogkonaka. Pred ikonom izgovori Oåe naã, sednena uski krevet i otvori kovertu. Rasklopilist.

Dok åita bratovqevo pismo, sestri Mar-ti zari se lice.

104

Od pre nekog vremena, prestala je da cr-ta vaze. Wiãe je stolica za quqawe.

Raãirenom lepezom nervozno tera reåikoje ne razume, daqe od svog lica. Kao da jekoãåatom ãakom ãåepala telo ogromnog lep-tira koji snaæno zamahuje krilima, poku-ãavajuñi da joj se istrgne.

Raznobojni prah ispuwava sobu, oteæa-vajuñi disawe.

Metodije se susreo sa Ñirilovom se-strom, sestrom Martom, joã samo jednom uæivotu – nedavno, na sahrani Ñirilove iwene majke.

Sestra Marta i Metodije dræali su seza ruke, oseñajuñi da su ruke dugaåke izra-sline na srcu. Zaqubqeni par, qubili segrlili se sve do pola dva, tako ih je nekadzadirkivao Ñirilo. Wen stisak je bio blaæiod omåe svezane jednom niti pauåine.

Otpratio ju je na æelezniåku stanicu. Utrenutku kad su se toåkovi lokomotive po-krenuli, u trzaju olakãawa, Metodije jojoprosti.

107

koncentriåni krugovi malih talasa. Na dnuje zlatni pesak, mekan kao perjani jastuk.

Sestra åesto sawa brata.

Ñirilo ne pamti svoje snove. Zagonetkaoåevog testamenta u potpunosti zaokupqa,hipnotiãe wegov um. Nikome nikada niãtatraæilo je, iz dana u dan i iz noñi u noñ, dabude rastumaåeno.

Proãlo je, sporo, dvadeset godina raz-miãqawa.

Sporopleti Ñirilo najzad zna da jepogreãno izjednaåavati poruku i oporuku.Deåak u wemu joã uvek sedi u onoj sobi saocem, sluãa, boji se smrti i ne shvata ãta sedogaða, a zreo åovek kaæe:

– Zavet nije isto ãto i savet. Kad bitestament neãto znaåio, oåev æivot ne biznaåio niãta.

Ako je vaæno da otisak dlana bude tu,dlan mora biti negde drugde. Najzad zna.

Pokuãao je da to objasni majci, joãæivoj. Starica oseña delimiånu utehu dok jojÑirilo govori o tome da oåev æivot ne biimao nikakvog smisla kada bi testamentznaåio bilo ãta.

106

Kad dokoni qudi, kao ja sad, predoåava-ju sebi vremenski sled, misli Ñirilo, niæuuvek prvo proãlost, zatim sadaãwost, da bina kraju niza usledila buduñnost. Ñirilo za-misli vremensku osu kao prugu: svaki trenu-tak je popreåni prag, spaja dve paralelne li-nije koje se na horizontu varqivo ukrãtajuu jednoj taåki.

Ako vreme zamisli u teãkom obliåjudugaåkog voza – stara lokomotiva na paru,paradoksalni spoj teæine i lakoñe – ondasadaãwost za sporopletog Ñirila postajeæelezniåka stanica, vreme je tu, pred nama,sa nama. Na stanici je velika guæva, ali sviprisutni mogu da se ukrcaju u kompoziciju ida otputuju.

Ako kojim sluåajem voza nema u stanici,onda – ili dolazi, ili odlazi, nema treñemoguñnosti. Da bi voz bio tu, mora prvo dadoðe na stanicu. Taj voz koji dolazi je pro-ãlost, po Ñirilu, kao vreme koje je bilo pre– ono je na ãinama ispred ovog sadaãweg ukome smo mi. Voz proãlosti kasni, joã nijepristigao u stanicu, a veñ mu je bilo vreme.

Po istoj Ñirilovoj saobrañajnoj teori-ji, buduñnost je voz koji odlazi, u oblaku

109

Jadni sporopleti Ñirilo, dvadeset go-dina je mislio da se moæe verovati samo uneãto ãto ne postoji. Jer ono stvarno, sma-trao je, veñ nalazimo u iskustvu. Åinilo muse glupim i besmislenim da veruje u neãtoãto moæe i da opipa. Obrnuto, verovati daje Bog stvaran znaåilo bi da to u ãta se veru-je – ne postoji.

Veruje se samo u ono ãto se nikakvimiskustvom ne da proveriti. Ali na åemu on-da – bunio se Ñirilo svih dvadeset godina– utemeqiti svoju veru, ni na åemu? Na verisamoj?

S proleña, poseñivao bi sestru i pove-ravao joj svoje nedoumice. Nije bio sigurankojoj od sestara dolazi: roðenoj, ili Marti.

Ñirilo putuje vozom na jug. Tamo je ma-nastir sestre Marte. Sam je, vreme sporo pro-lazi. Kao da parna lokomotiva vuåe dugaåkui pretovarenu kompoziciju sekundi, uzbrdo.Noñ je, Ñirilo gleda kroz prozor, ali kao dasu mu oåi zatvorene.

Po Ñirilu, oduvek postoje dva vremena:jedno koje poåiwe, i drugo, koje se zavrãava.Wihova istovremenost je veåna.

108

taåka oko koje se pravac kretawa obrñe. Vozsadaãwosti uvek je tu, u stanici, sa nama, kaoda nikada neñemo nikuda otiñi… Istovre-menost vremena koje poåiwe i vremena koje sezavrãava je veåna. Uvek je sad.

A nikad? Nikad je – misli Ñirilo, veñpriliåno umoran od puta – suprotno od sad.Nikad je æelezniåka stanica na koju nijeprispeo nijedan voz – prazna, bez ijednog put-nika. Ñirilo ne raåuna samog sebe. Na tajslepi kolosek nijedan voz neñe stiñi, sa tenevidqive, onostrane stanice nijedan vozneñe krenuti, nikada.

Teãka zvowava ispuwava sive i beleodaje, do vrha. Zawihane mantije kao æurnesenke klize po hrapavoj pozadini manastir-skih zidina, mewajuñi neprimetno boju, nisuviãe crne nego qubiåaste, nisu viãe qubi-åaste nego bronzane… Qudi koraåaju pognu-tih glava, æure, kasne? Unutraãwi bruj ne-preciznih, suviãnih pitawa i utisaka po-jaåava Ñirilovu nervozu.

Nije nikako mogao da se odluåi izmeðupostoji i ne postoji. Jer verovati da Bog pos-toji – pokuãavao je da objasni strpqivoj se-

111

vrele pare napuãta peron, jer je to vremeposle ovog sadaãweg, veånog staniånog, gdesmo mi. Voz buduñeg vremena krenuo je pretrenutka precizno oznaåenog u voznom redu,ostavqajuñi na stanici zbuwene putnike, na-tovarene prtqagom.

Dakle, svodi raåun u sebi Ñirilo, akoje vreme kao voz, onda je vozni red upravoovakav: proãlost je vreme koje nam dolazi, jervoz prvo mora da stigne na stanicu – pro-ãlost je prvo od svih vremena. Sadaãwost jeonda vreme koje je tu, sa nama, posle proãlo-sti, kao voz koji je upravo stigao na stanicu,joã se puãi, doliva vodu u rezervoare. A bu-duñnost je uvek posledwe od svih vremena, onovreme koje odlazi od nas.

Ukoliko u ovoj slici ima neke istine,to znaåi da vreme koje dolazi, po Ñirilu, ni-je buduñnost, kako su qudi navikli da misle– nego proãlost. Isto tako, vreme koje od-lazi viãe se ne moæe smatrati proãloãñu,nego – buduñnoãñu. U Ñirilovoj glavi smerkretawa kompozicije vremena se obrnuo.

Jedino sadaãwost ostaje ista, bez obzi-ra kako se vreme zamiãqa, to je nepokretna

110

Na kog oca misli? – pitao se retoriå-ki Ñirilo.

Åinilo mu se da se bori sa nevidqivimneprijateqem. Kao starozavetni Jakov koji seu snu borio sa uhvañenim anðelom.

– Neñu te pustiti dok me ne blagoslo-viã – govori Jakov anðelu, steæuñi ga åvrstorukama.

Anðeo se otima, moli da ga pusti, aliJakov ga ne ispuãta, ni po koju cenu.

Prevrtali su se po zemqi, napiwalimiãice, prãtalo je perje na sve strane...Zahtevao je da mu se onostrano biñe obratineposredno – blagoslovom! – i time dokaæeda zaista postoji, da nije tek plod uobraziqe.

Kad anðeo vide da se ne moæe tek takoiskobeqati iz Jakovqevog stiska, udari ovogsvom snagom u slabinu. Jakov jaukne, uhvatise za mesto gde je primio udarac, probudi se.Kad je zakoraåio, jak bol u slabini natera gada hramqe.

Osloboðen iz snaænog zagrqaja, anðeoudahne duboko, zamahne krilima i uspne sepresamiñenom Jakovu na ramena, tako da gaovaj viãe ne moæe dohvatiti. I ostane tu, svedo kraja Jakovqeva æivota.

113

stri Marti – znaåilo bi, u stvari: Bog ne po-stoji, jer moæe se verovati samo u neãto åe-ga nema. Tek saznawe da Bog sigurno ne posto-ji znaåilo bi da ipak ima smisla verovati.

Priznao je sestri da joj zavidi.– Neka, to ti samo tako kaæeã…Zaãto me ne pita za Metodija? – ne

razume Ñirilo, ali ne izgovara.Uveren je da je æivot lakãi onima koji

su se opredelili, naroåito ako su to uåinilibez odluke i bez povoda, kao wegova sestra:prema prilici su zaãtiñeni, ili kaæweni;obezbeðena im je uteha, ili su razreãenipotrebe za wom.

Na kraju, poqubio bi sestri ruku i vra-ñao bi se – odakle, pitao se, i kuda sad...Zastao bi, po navici iz detiwstva pogledaou ruke: Desno? Levo?

Ñirilo je istrajavao u vlastitoj ne-odluånosti i uzdræanosti.

Izabrao si nemoguñi lebdeñi poloæaj,napisala mu je u pismu sestra, bez oslonca, saotvorenom ranom kojoj ne dozvoqavaã dazaraste. Budi milostiv, kao Otac naã ãto jemilostiv.

112

stawe bilo sliåno hipnozi. Ñirilova svestkao da je utrnula, zaraæena dugogodiãwomnereãivom enigmom.

Metodije je oåekivao je da ñe se najzadprobuditi, pun mastiqavih modrica i sabolom na bedru kao starozavetni Jakov, sabolom od koga se hramqe. A ta bol biñe spa-sonosna i sveta, kao prvi najzad pouzdan znakda Ñirilo anðela nije sawao, nego da se upu-stio u koãtac sa boæanstvom koje je stvarno.

Takvog spasonosnog buðewa, meðutim, zaÑirila nije bilo. Ni modrica nije bilo, nihramawa pri hodu, jer borba sa anðelom joãje trajala, u snu iz koga se nije budio dvade-set godina.

Kao da gleda uvek isti film, a ne znakakav je kraj. Uvek od poåetka, od naslova iãpice, sve do pred sam zavrãetak, ali ondakao da celuloidna traka pukne – izgori odsvetlosti kojom je prejako osvetqena... Nedo-staju kquåne scene kojima se razreãavazaplet, pa sve mora iznova, neprestano...

Beskonaåno, åinilo se briænom Meto-diju, naslov tog Ñirilovog filma mora da je„Beskonaåno“.

115

Zabrinut, Metodije oprezno zamoli pri-jateqa da se pomoli:

– Ko zna, moæda ñe ti to pomoñi.Ñirilo oñuta. Onda ipak reåe:– Kako da se pomolim? Kako se to radi,

Metodije moj najdraæi? Koji je tvoj metod?– Iz srca, kaæu qudi. Iz åistog srca...– Kao ãto je tvoje? – Kao ãto je tvoje, Ñirilo. Onda reåe Ñirilo:– Ãta treba da se kaæe?– Ovako neka kaæe tvoje srce – radosno

uzvrati Metodije:Gospode Isuse Hriste Sine Boæiji, smi-

luj mi se.Tada, promaja naglo otvori prozor, a

kroz prozor izlete papiri sa Ñirilovog sto-la. Skoåi brzopleti Metodije kao oparen, daspasava rukopis.

Reåe sporopleti Ñirilo:– Gospode Isuse Hriste Sine Boæiji,

smiluj mi se.

Uspevalo mu je da se odræi, pod okriqemnezaãtiñenosti, vaqda zato ãto je wegovo

114

Pokrene ruku, nesvesno, i stavi dlan nagrudi. Tanka modra linija bez poåetka i kra-ja zatreperi, zategnuta kao najtawa struna naviolini.

Ñirilo priðe nizu ikona koje pred-stavqaju vojnike. Meðu ratnicima zapadne muza oko lik Svetog Metoda, zbog crne rupepravougaonog oblika, koja je zjapila posredgrudi. Nije ni mogao znati kako se baã tajsvetac zove, sa one udaqenosti ime nije biloåitqivo. U katalogu je pisalo da je to SvetiMetod Nerawivi, jedan vrlo mlad, naoåitsvetac, pobednik.

Nije znao da i sveti Metod beãe ratnik,nepobedivi vitez vere. Morañe to da ispriåaprijatequ, imewaku nerawivog sveca probu-raæenog lika.

Ikonopisac Svetog Metoda Nerawivogæeleo je da naslika uobiåajenu ukrasnu plo-åicu, ojaåawe na prsima ratnikovog oklopa.Ali, poãto je neprecizno sledio obrazacobrnute vizantijske perspektive, umesto åe-liånog ispupåewa naslikao je – prema ilu-zionistiåkom efektu zapadnog kanona – neã-

117

Konaåno, utrnulost kao guba spade s we-ga. Izloæba zbirke sredwovekovne umetnostiizazvala je veliko interesovawe. Ñirilo jeovog puta doãao sam, bio je neupadqiv, obi-åan posetilac, a opet, razlikovao se u tolikojmeri, kao da je, recimo, hodao na rukama, na-glavaåke, samo to niko nije video.

Posetioci su se grupisali oko najbli-stavijih eksponata: pod staklenim kupolama,na purpurnom somotu briæqivo poreðanikrstovi od zlata i dragog kamewa, krune,nakit vladara i patrijarha, æezla i pehari,okovi Åetvorojevanðeqa.

Hodajuñi izdvojen od ostalih, Ñirilo usali na kraju hodnika naiðe na kolekciju vi-zantijskih ikona. Osvetqewe kao da je ovde bi-lo blaæe nego u drugim prostorijama galerije.

Zid je pun ikona. Ñirilo stoji, sam, kaopred ikonostasom.

Ni na jednoj od slika nema linije hori-zonta. Predstavqeni prizori dogaðaju se nazemqi uznetoj do neba, na nebu naklowenomqudima, do zemqe.

Obzorje koje se prekoraåuje, misli Ñi-rilo, nije napoqu, daleko u dnu vidokruga,vidqivo – veñ u åoveku koji gleda i veruje.

116

koga voli i u koga veruje, jer je svetac, jer jeprijateq.

Moæda Bog nije prijateq, misli Ñiri-lo, nego neprijateq?

Seo je na nisku klupicu pred jednimRaspeñem iz IX veka, vremena ikonoborstva,kad je ikonopisawe bilo opasno po æivot.

Borova daska debqine ãake. Na drvo je na-net tanak sloj pozlate, sada sasvim ispucale.

U katalogu je, pored ostalog pisalo, is-pod crno-bele reprodukcije:

Raspeñe Sa Velikim Rukama33cm x 33cm. Autor anoniman.

Ikonopisac nije naslikao krst, ostavioga je neobojenog. Samo ga je uokvirio quspas-tim zlatom pozadine. Kao da krst nije pred-stavqen, veñ stvaran. Vlakna u drvetu jasnose vide: teku od Hristovih stopala naviãe igranaju se na levu i desnu stranu. Bog je do-bar drvodeqa.

Crni gvozdeni klinovi tri su trna za-bodena ukoso, u obrnutoj perspektivi. Ñiri-lovo oko se zbuni, ali Ñirilo se ne da zbuni-

119

to drugo: pravougaoni otvor u metalu, u teluSvetog Metoda, a moæda åak i u samoj ikoni.

Kratke kose linije koje treba da pri-kaæu ivice te ukrasne ploåice na grudimapovuåene su nespretno, u neodgovarajuñu stra-nu i pod pogreãnim uglom, tako da – predzbuwenim okom posmatraåa – pretvaraju gvoz-deni ukras u otvor na telu.

Fokusiran, pravougaoni otvor usredgrudi Svetog Metoda Nerawivog daqe se pre-obraæava – tako bar izgleda Ñirilu – u sli-ku unutar slike, u neãto nalik malom mis-tiånom balkonu kroz åija vrata se moæeproñi i pristupiti neposredno – u tamu, unevidqivo.

Ñirilo je siguran da je wegov pobratimMetodije svetac, makar zato ãto veruje uBoga, zato ãto nikada nije posumwao. Topostignuñe, po Ñirilu, prevazilazi moñiobiånih smrtnika.

Ñirilo ne zna kako iz nesvetog niåesveto – kako se iz Savla raða Pavle, iz vodevino, iz hleba telo, iz ruke poklon, iz izu-zetka dubqa istina – ali zna da on sam nikadneñe postati svetac, onakav kakav je Metodije,

118

najzad seku negde na sredini linije horizon-ta, one se sa dubinom divno ãire. Tako subliæe figure mawe od drugih, naslikanih upoziciji daqe od posmatraåa.

– Kad bi ih bilo na ikonama – daje pri-mer Metodije – ãine pruge bi se sa udaqe-noãñu ãirile, a ne suæavale, posledwi vago-ni voza koji nam dolazi u susret bili bi ve-ñi od lokomotive.

I zaista, Ñirilo je tako video: najveñeje najdaqe od nas.

Zlatna pozadina Raspeña ujedno je ipozadina samog ovekoveåenog dogaðaja: to sedogodilo u zlatu, nije moglo biti drugaåije.Raspeti je utisnut u dubinu gustog, ne-prozirnog sjaja.

Oko se prilagodilo drugaåijem raspore-du. Ikona je uverila Ñirila da je prostor ko-ji se vidi naliåje prostora koji se ne vidi.

Povrãina neba izbrazdana zlatnim æi-licama sjaja, raspukla se tik pred Ñirilo-vim licem, hrapava kao povrãina isuãene iispucale zemqe. Praãina se slegla i smi-rila, stvrdla se, davno pre poåetka istori-je.

121

ti. Pod tim neprirodnim uglom i bol, po-misli, mora da je neprirodna.

Ãaku joã dræi na grudima.Vidi da onostranost zahteva odgovara-

juñi naåin predstavqawa – onostranu per-spektivu, postavqenu suprotno od uobiåajene,svetovne. Æiæa zamiãqenih linija kojeuobliåavaju dubinu prostora mora se pre-mestiti – sa udaqenog horizonta na mestoposmatraåeve taåke glediãta.

Ñirilo vidi da dubina nije svojstvenaograniåenoj ravnoj ploåi slike, nego bezdanuåoveåijem. Æiæna taåka svetog prostoraikone mora biti u meni, misli Ñirilo, a nenegde napoqu, daleko. Zraci svetosti kojeikona lepezasto isijava treba da se uliju uoko i srce, a ne da se izlivaju u provaliju izailuzije vidqivog horizonta.

Brzopleti Metodije objaãwava ãta Ñi-rilo vidi, on vidi to ãto Ñirilo vidi, izna: na vizantijskim ikonama, svet kao da jepostavqen naopaåke – umesto da se paralelnelinije perspektive suæavaju sa daqinom i

120

pred oluju, pramenovi kose ãibaju joj lice.Wen pogled ne moæe se istinito opisati.

Ali ta veåna æenska ruka ispruæena udubinu, ãto je daqa od posmatraåa, a bliæaRaspetom – sve je veña, umesto da se smawujei suæava – raste, i sve je svetlija ãto je daqaod we same, a bliæa Bogu.

Onda Ñirilo premesti pogled dubqe,sledeñi pravac koji mu je zadat, da bi boqeosmotrio Isusove ruke: mrãave, nesrazmer-no velikih ãaka, probijeni dlanovi ãirokii bledi kao pun Mesec.

Ti veliki dlanovi sasvim se primaknuÑirilovom licu – kao da ih je neãto naglogurnulo napred, kao da ih je Hristos pomerioda budu bliæe Ñirilovim oåima.

Ãto je bilo zakovano sada se kreñe, ãtoje bilo daleko, sada je blizu. Ãto je bilo ma-lo, sada je veliko, ãto je bilo posledwe, sa-da je prvo.

Dugo zagledan u ikonu, pomilovan, Ñi-rilo je jasno video i na margini kataloga za-pisao, pored reprodukcije Raspeña Sa Veli-kim Rukama:

123

Podloga ogledala je srebro, a podloga iko-na je zlato. U tome je razlika, po Ñirilu, iz-meðu zapadnih i pravoslavnih slika.

– Oåe, zaãto si me napustio? – uzdahneRaspeti.

Ñirilo åuje. Ali misli da åuje svojereåi, svoje misli.

– Oåe, zaãto si me napustio? – ponavqau pasiji Hristos.

Ñirilo viãe nije siguran… Ko izgovaraove reåi? Pokuãava da proveri. Ñuti. Nemisli ni na ãta. Åeka.

U galeriji vlada potpuna tiãina. SamoÑirilovo srce udara jako.

Onda reåe Hristos, po treñi put, raz-govetno:

– Oåe, zaãto si me napustio?

Iza Hristovih leða, mravi putuju pora-ma u borovoj dasci.

Ruka jedne od æena koje kleåe pod krstompruæena je, veåno, ka Raspetom. Pokazuje Ñi-rilu ãta se dogaða: Hristos u patwi ogoqenojdo bestidnosti, tela raskriqenog u preãirokzagrqaj, iza je i iznad we. Nebo se kovitla

122

Laka senka trwa sitnim ubodima minuåelom.

Ñirilo poverova. Izmeðu postoji i verovati razlika se

izbrisala, zarasla. Osta tek bezbolni oæi-qak, vodeni æig u obliku odsutnog dlana uti-snuo mu se na grudi, kao na hartiju.

– Ne liåi sin na oca – svedoåi Meto-dije – nego otac na sina.

Definicija Novog Zaveta.

125

zrna naraispadaju muiz dlanova

Posle, åitajuñi ove reåi, imao je jasanoseñaj da ih je napisao neko drugi.

Kao da je neko dalek – moæda baã tajsredwovekovni ikonopisac ovog Raspeña SaVelikim Rukama – vodio nalivpero u Ñiri-lovoj ruci.

Ñirilo sagleda, u vremenskom luku du-gom dve decenije, a kratkom kao efekat foto-blica: to je taj dlan! Veliki dlan o kome muje otac govorio na samrti.

Trostih, opis Hrista na Golgoti – pre-ciznijeg Ñirilo nikada nije proåitao – po-klapao se sa oåevim reåima na samrti, kaoãto se poklapaju desni dlan i levi dlan.

Pqesak! Podudarnost dva prizora, po-dudarnost dva otiska, blago i jasno mu se uka-zala, bez odluke i bez povoda, nedvosmislena,istinita.

U Jevanðequ piãe: I ruka Gospodwa be-ãe s wim.

I velika ruka Gospodwa beãe s Ñirilom.

124

Veliki Hristos

Veåera u EmausuNepokretni pokretaå

UtopijaJeres

Melodrama s mladencimaKapetan iz Kapernauma

Perce

VE^ERA U EMAUSUPutopis

Kad voda pada na zemqu, kaæemo: kiãa.A kad se zemqa uzdiæe iz vode, kaæemo: svet.Svet je bez kiãe pust. Zemqa se suãi i trne,usitwava se u praãinu, pesak slanih pusti-wa.

Tek ãto poåe prvi proletwi pqusak –posle dugih meseci æeði, kad su brda gorelaiz dana u dan – ali odmah stane. Oblaci veñiãåileli, oponaãajuñi milost, nema ih, kaoglasa u uzviku zanemelog, kao vode u morupeska.

Posledwe kapi brzo tonu iz vedrog ne-ba. Tamo gde padnu rasprskavaju boju. Hoñe liiz svakog zrnca peska isklijati bledozelenavlat?

Prognane sa brda poæarom, æivotiwesilaze u judejsku dolinu. Podiæu fino braã-no praãine. Predvodi ih vaskrsli Hristos,belih udova, sa jagwetom na ramenima. Stadoje za Rimqane nevidqivo. Wihovo carstvodopire dokle pogled moæe da obuhvati. Vid-qivo je limes. Ko je zaboravio da oboji zveri?

129

Vrata otvaraj od sebe, a Luka znaåi: Vrataotvaraj ka sebi. U wihovim imenima kriju sequdi.

Dva Isusova sledbenika, dva mrãava i ubradu zarasla apostola, na krivudavom putuza Emaus, razgovaraju o uåitequ. Sledbenicisu i dele miãqewe: on beãe – jedini – dos-tojan da ga qudi budu nedostojni. Ne moæeãga hvaliti, nego jedino slaviti.

Ali i spore se: Andreja tvrdi za uåite-qa da je bio Judejac. Luka ne odobrava i kaæeda je bio Galilejac.

Po Andreji, molitva mu je bila:Razapni me kao luk, hitni me kao strelu.A po Luki, molitva mu je bila: Razapni me kao razboj, udeni me kao pot-

ku.Joã jutros krenuãe, sve tako razgovara-

juñi, jer daleko je Emaus. A wihova nepresta-na molitva beãe: Boæe, smiluj mi se, daj mida poverujem, kojom sami sebi, smuãeni i oja-ðeni, protivreåe. Idu tamo, a kuda su se upu-tili – znaju li?

Malopre pokisli, a veñ suvi. Stvarno,odveñ kratko potraja daæd. Ne primeñuju ka-ko se u ubogu, ispranu odeñu vrañaju boje. Nad

131

Kapi kiãe izdubile uzane kanale u vaz-duhu, åineñi ga poroznim, nalik hlebu. Mi-riãe, miriãe na cimet i majåinu duãicu.Æivotiwe se u pomeãanim krdima spuãtajuniz padine i dahñu, site. Dolaze li u miru?

Kad su stigli, rasporedi ih po gajevimai vrtovima, po zastavama i sazveæðima, po na-ãim imenima i snovima. Jagwe ostavqa lavuna leðima, sa wuãkom zagwurenom u grivu;pauna na tepih, a crva pod zemqu; pile u ãa-reno prazniåno jaje, a svice u fewer; malogmedveda nedaleko od velikog medveda, a maj-muna meðu druge majmune; jato riba u Petrovumreæu, a sviwu pod hrast. A biser? Biser uãkoqku.

Svakom naðe mesto, pa se oprosti i vra-ti opet meðu qude.

I zaista vam kaæem: treñi je dan poã-to je Isus Nazareñanin, pogrdno od Rimqananazvan Cezarom Judejskim, izdahnuo na krstu,razapet. Veñ treñi dan; æivoti naãi tekudaqe, kao da se niãta nije dogodilo.

– Svaki naã dan oduvek je bio ovaj dan– kaæe Andreja Luki. U wihovim imenimanisu se sakrile æivotiwe, jer Andreja znaåi:

130

– O neshvatqivom raspeñu na kamenitojGolgoti, ãto znaåi: Kosturnici, kao da jebio, oprosti mi Boæe, zloåinac, a ne SinTvoj, bezgreãno zaåeti – upadne u reå Andre-ja, pogledavajuñi u nebo.

Tako mu rekoãe. Gledao im je u oåi, na-mrãtene, razumeo je ãta mu govore. I ne bituæan zbog toga, nego radostan, iz pristoj-nosti krijuñi osmejak.

Apostoli nastave æustro da raspravqa-ju o æenama koje su dan posle sahrane naãlegrobnicu ispraæwenu – baã onu u koju jeIsusovo izmuåeno telo bilo poloæeno. Nijebilo spokoja, za wih dvojicu, u tom govoru.Jedno je verovati Bogu, a drugo – æenama.

Spomiwali su da je iza razvaqene teãkestene ostao, ako je verovati æenama, tek åar-ãav pokrova, åist kao voda, bez mrqe krvi.Ãto je ukazivalo, po wima, na åudo uskrsnu-ña, kako je i bilo predskazano.

Uoåi stranac: iako je srce apostolskohtelo da kliåe Da!, glava apostolska bolnosumwaãe. Ima li opravdawa wihovoj sumwi?Zaãto sumwaju? Ima li im povratka sa ovogputa u Emaus?

133

wima sunce, sija jarko, kao i pre tri dana, kaoi pre trideset tri dana, kao i pre tri hiqadetrista trideset tri dana...

– Kako to? – pitaju se, nesreñni, neis-pavani.

Da li od preobilne tuge mnogo ãta nerazumeju?

I zaista vam kaæem: kad su bili na ne-koj pustoj raskrsnici, Isus im priðe. Iz-daleka, a sasvim blizu. Pridruæi se, sluãa-juñi razgovor krene ukorak sa wima. Kako jeizgledao? Ãirokih pleña, meke riðe kose itek nikle brade – ali neupadqiv svat, sliåanbilo kom namerniku.

Podmlaðen vaskrsewem. U obrvama muzemqa, a na vrhovima prstiju titravi vazduh.Ona dvojica, oåajni i zaneseni raspravom,nisu ga prepoznali. Bar oåima nisu.

Uåtivo ih upita o åemu razgovaraju i za-ãto su tuæni.

– O izdaji Judinoj Isusa Hrista je reå,mladiñu, o izdaji uåiteqa naãeg i Spasite-qa Izraiqa – odgovori mu Luka, gorko. – Ataj izdajnik je Juda Iskariot, ãto znaåi:Viseñi plen besne hijene.

132

Dete odmah uteåe, i ne obrisavãi suze. Jerodrasliqudinepriznajudasu plakali, nikada.

– Ãta to radiã, nesreñniåe! – poviåeapostol, joã onoga åvrsto pridræavajuñi.

– Zar roðeni otac da me opqaåka... –prostewe kroz zube nasilnik, zamahujuñiãakom ka beguncu, nemoñan da se otme izLukinih ruku.

Kako to: otac mlaði od sina? Luka seprevari misleñi da je ovaj od besa i jada po-brkalo ko je predak, a ko potomak. Jednako gadræaãe, ne popuãtajuñi stisak.

– Ãta bi ti na mom mestu uåinio? –upita Luku sputani åovek.

Luka, videvãi da ne laæe, pusti ga, po-raæen.

Andreja priðe prijatequ koji nemoñnodizaãe ruke uvis, ostavãi bez reåi. ReåeAndreja Luki:

– Ma pusti, idemo svojim putem. A stranac? Priðe onom åoveku i reåe mu: – Zar ti sam veñ ne kradeã, moæda baã

od sina. Zar i ti sam nisi dete?Na te reåi, nesreñnik opet uze lik de-

teta. Andreja i Luka viãe nisu bili tu, davide åudo.

135

– Bio je najboqi meðu qudima – ubeði-vao je neznanca Andreja.

– Boqi od qudi, nemerqiv... – poprav-qao je Luka, verujuñi da zvuåi joã ubedqivi-je. A ne doseñaju se da sebe æele da ubede.

– Najmawe loã, taånije je i razumnijereñi: Najmawe loã – tako im je odgovaraoovaj. Ali govor treñeg nisu razumeli, kao daim se obraña na nekom tuðem jeziku. Åuli susamo jedan drugog, a za ostalo behu gluvi islepi.

Andreja i Luka pruæe korak.

Naiðu na ovakav prizor: deåak, izbezum-qen od besa, udara onemoñalog odraslog åove-ka.

– Pogledajte – reåe onaj riði mladiñãto iðaãe sa Andrejom i Lukom. – Otac tuåesvoje dete.

Wegove reåi ne opisuju ãta se dogaða –dogaðaj je æivi odraz tih reåi: jer sad zaistadeåak leæi na tlu, pokrio se rukama po glavi,a roditeq ga udara, nogama i ãakama, ne gle-dajuñi gde bije. Luka prvi pritråi i obuzdanasilnika.

134

Jedino su muve stalno zujale nad Andre-jinom i Lukinom glavom. A nad neznanåevom,odveñ visoko da bi ga apostoli spazili, go-lub – uopãte ne pomera krila, kao da je na-crtan.

Onda putem pored wih protutwi rimskidvopreg. Preåesti behu pucwi dugog biåa nadzabalavqenim i izbezumqenim kowskim gla-vama. Crni kowi u beloj peni – åega su zna-mewe?

Centurion prejako stezaãe uzde. Mi-moilazeñi ih, urlikne neãto, vaqda upozo-rewe da mu se ona dvojica uklone s puta.Treñeg u naletu ni ne opazi.

Velikom brzinom vojnik je grabio usuprotnom smeru od wihovog.

Sunåeva bezbojna kugla pratila ih jeputawom ogromnog luka, s kraja na kraj nebai zemqe, od Jerusalima do Emausa. Sjaj i vre-lina nisu dozvoqavali da se vidi bilo ãtadrugo osim puta, svega nekoliko koraka is-pred. Bilo ãta po strani, makar i neznatnoudaqeno – pokretno ili nepokretno, æivoili neæivo – topilo se gubeñi obrise lako

137

– Ko si ti, da sudiã? – uzvrati deåak.I ode, ne åekajuñi odgovora, ne sledeñi stopesvog odbeglog oca, jer deca ne sluãaju rodite-qe, nikada. Ko sluãa, nije dete. A neizgovo-reni odgovor beãe: Lopov sam, od oca kradem.

– Andreja! Luka! – viknu nepoznati mla-diñ za onom dvojicom ãto veñ odmakoãe. –Hej, saåekajte me!

I oni zastanu.

Sporo su se primicali Emausu. Dugo sutraæili putokaze. Wihovog puta nije bilona kartama Avgustove Imperije. Apostoli binabasali, umesto na znakove, samo na divqezveri: ãkorpije i guãtere gazili su ne-hotice, otkidajuñi im rep pre no ãto bi gagmizavac sam sebi progutao; zalutalog ma-muta oteraãe prañkom, kao da su oterali br-do kojeg nema na rimskoj vojnoj mapi; vuåicisa mladuncima – nalik onoj sa rimskog ste-ga – baciãe kosku da je gloðe i udaqiãe se,a zastava osta da lewo leprãa; uplaãenogmodrog kengura nateraãe svojom pojavom ubezrazloæan beg, jer kad se u visokim skoko-vima udaqio narastu mu uãi i pokaæe se daje zec.

136

pquvan i izrugan. Stideli su se prizora nakrstu, a ne ponosili, kako ih je uåio i obeñaoim. Uz to, bili su svedoci da je Boæji Sinizdahnuo na krstu, a znali su da tako ne moæebiti. A ako je ipak bio mrtav, i sahrawen, on-da nije moglo biti istina da je vaskrsao.

Preteãka, prebolna iskuãewa za wihovnesigurni um! Je li u Emausu izlaz iz ovogñorsokaka, ili negde joã daqe?

Iza koprene vidqivog sveta promicalasu krda slonova, kamila, æirafa, bizona, ze-bri i nosoroga. Poãto ih ne videãe, priåi-ni im se da zemqa podrhtava od zemqotresa.Strepeñi, ipak produæe daqe.

Nedoumice su se nizale jedna na drugu,kao åvorovi na uæetu ãto sve jaåe steæe. Asuæwi se koprcaju, stalno novim pitawimana koja nemaju odgovora, i tako doprinosevlastitoj muci. Delili su Andreja i Luka ne-doumice sa zebwom, sve iznova preispitu-juñi, ali neizreåeni straãni zakquåak ras-prave stalno je na isto navodio.

Ko hoñe duãu svoju da saåuva, izgubiñe je,a ko izgubi duãu svoju mene radi, onaj ñe je sa-åuvati – mogao im je reñi. Ali viãe niãtanije rekao.

139

kao ãto se slovo gubi u reåi, reå u slici, aslika u oku.

I zaista vam kaæem: svet je treperio ujari i braãwavoj izmaglici, kao da je sav –opsena. Koraåali su kroz privid uporno, rav-nomernim hodom. Ne, oni ne mogu znati kudaidu.

– A ti, stranåe, kuda? – upita pratiocaAndreja.

– Moje kuda je odakle.– Aha. A gde ti je to? – zajedqivo ñe

Luka.– Odakle se znawe i stid povlaåe… –

ovim nespretnim reåima pokuãa posledwiput Hristos, kao da ne zna da govori smrtni-ma, kao da ne zna da odgovori smrtnima.

Ma ko si ti da sudiã, pomisle na toAndreja i Luka, ali ne izrekoãe. Kad bi qu-di govorili sve ãto misle, videlo bi se dasu joã uvek deca.

– Mi idemo u Emaus, a ti kako ti drago– uzvrate mu.

Andreja i Luka koraåaju u sramu, ophrva-ni poniæewem: nikada neñe zaboraviti kakoje wihov uåiteq bio ismejan i iãiban, is-

138

Promicali su sporednim ulicama, govo-rili tiãe. Nebo je mewalo boju i oblik: raz-livene crvene mrqe zgruãavale se u bokorequbiåastih jorgovana, cvetne grozdove za-saðene u duboke oblake. Ali cvetovi brzoistrule, pomodre, puãtajuñi mastilo. U tomastilo, ko umaåe pero?

Kao da je naseqe pod vodom, u nekakvomjezeru, ili moru. Zraci kojima zvezde probi-jaju opnu noñnog svoda joã nemaju taåno ime,mogu samo da se pokaæu prstom: kao na mrkimbodqama morskog jeæa, srebre se vrãci igala.

Zaãto nijedan, dok koraåaju po dnu, nepogleda gore?

Uðu, sva trojica, u sirotu ali prijate-qsku kuñu, da tu prenoñe. Zidovi i pod behuod zemqe, tepih od humusa, grubi nameãtaj iposuðe od gline. Åak i vosak sveñe bio je odzemqe koja se topi. A ta silna zemqa, od åegaona bi?

Stranca boja plamena podseti na bojuoåiju wegove majke. On priðe i poqubi voã-tanicu, kao da qubi usne device, a Andreja iLuka zaåude se. Moæda je to obiåaj iz nez-

141

Bezuslovna predaja za bezuslovnu utehui spas? Takve vere ova dva suæwa opsene nisunalazili, bar ne ovuda, dok tlo podrhtava, nakrivom rimskom drumu za Emaus. A Hristos,æivi pastir svih æivotiwa i qudi, koraåaim uz bok.

Retko drveñe, ãto raste tu i tamo uz put,pupelo je. Moglo se kroz sparinu nazretikako neænocrveni roãåiñi niåu po grawu –åak i po korewu – ali ko bi joã mario za to.Ima li razlike izmeðu nastojawa u biqu, iwihovog?

Bar Emaus viãe nije daleko. Mladi ri-ði stranac pokaæe ka prvim krovovima, razbiprivide dana, i oni kao da osetiãe olakãa-we. Ali Andreja i Luka samo ubrzaju korak,ne obrate paæwu na nagoveãtaj.

S prvim mrakom pristignu u Emaus, a dase nijednom nisu osvrnuli, praãinom neho-tice zameñuñi tragove vlastitih koraka. Dasu se okrenuli, videli bi od tragova samodva, oba zlatnih stopa, svoja. Umesto treñegtraga: mnoãtvo otisaka kopita, ãapa, kanxi,peraja. Koja li to nebeska ptica krilom metestope Vaskrslog?

140

Oni podigoãe glave. Kako je nekad lakopodiñi preteãku glavu!

Dok su pruæali ruke da prihvate hleb,wima se otvore oåi. Veñ otvorene – kadvideãe te probijene neznanåeve ãake i uwima dosuðene im komade nasuãne hrane –opet se otvoriãe oåi.

Uåinio je to upravo kao na posledwoj za-jedniåkoj veåeri, onu noñ pred izdaju Judinu,pred trostruko odricawe Petrovo: ista bla-gost bez mere, iste mrve pale beãumno na sto.

I poznaãe ga.Mrkla bura u duãama dobi jasno obliå-

je – grubi reqef zemqe najednom se taåno uk-lopi u meki reqef neba, kao u kalup po meri.

Progledaãe Andreja i Luka: vide Ras-petog, koga nisu dostojni. Kapi vina teæinomæive kapqu mu iz dlanova. Wihova srca upi-ju ih, kao dve suve sredine od hleba.

I vide sramotu svoju, jer sramota wego-va beãe za slavu, a ne za stid.

Vide. Koliko traje treptaj otvorenogoka?

Dovoqno dugo da se i napoqu haos ure-di: praãina se uåas staloæi, zauzme zadano

143

nanåevog zaviåaja, nama nepoznat, pomisliLuka, koji je svemu traæio objaãwewe.

Mladiñ klekne na pod. S toplog vrha vo-ãtanice skotrqa se jedna suza i kane na åe-lo ædrebetu – da bi ostala zauvek, kao pri-qubqena latica, kao znak raspoznavawa. A voi magare stajahu sa strane, pasuñi humus.

Ne videñi æivotiwe, Andreja i Lukaprimaknu se sasvim kleklom. Neznanac mir-no ustane sa zemqe, osvrne se:

– A gde nam je domañin? – zapita.

Kad su seli za trpezu, ñutke, umorni odduga peãaåewa – a ona dvojica joã viãe odnesreðenosti i åamotiwe – Isus prvi uzmehleba, kao da je wegov, kao da je baã on ovdedomañin. I nali vina u tri åaãe.

Luka i Andreja pognu glave, zahvaqujuñinemo za hranu.

I hleb je od testa zemqe, jer zemqa je odhleba. Praãina i braãno isto su, u åitavojJudeji napañenoj. Niko na svetu viãe nikadaneñe biti gladan ako zaore, da bi se nahranio,tim hlebom. Blagoslovivãi, prelomi ga natroje i dade im.

142

va riba, upecana na fitiq. Topli vazduh sobetreperi vodenastim odsjajima.

Malo odmaknuta, treña stolica je zemqa-ni presto neba. Tu je do maloåas sedeo Cezarsvih æivotiwa i qudi. Mladu glavu proædi-rala mu riða griva, sporo kao plima obalu.Ili to beãe talasasto runo ovna predvodni-ka?

Tvrda beãe ta glava, na åelu – meðu moñ-nim spiralnim rogovima, triput izuvijanim– neãto je pisalo. Ti su redovi ãare nakrilima velikog noñnog leptira. Krila supraãwava kao listovi prastare kwige.

I zaista vam kaæem: leptir je taj kaootvorena drevna kwiga – nepokretan i ta-janstven, izloæen samo pogledu upuñenog åi-taoca. Andreja i Luka, sriåuñi, åuju reåimolitve Gospoda Isusa Hrista, Sina Boga iSpasiteqa Naãeg.

Åuju ga kako poziva lovca: Razapni mekao luk, hitni me kao strelu.

Åuju ga kako ãapuñe tkaåu: Razapni mekao razboj, udeni me kao potku.

Åuju ga kako se udvara praqi: Razapni mekao åarãav, prekrij me kao rosa.

145

mesto. Prostor se pokrene kao slika koja seovaplotila i oæivela; a vreme stalo i pro-strlo se kao prosuta voda, razlivena u prazni-ni izmeðu predmeta, æivotiwa i qudi, nadzemqom.

Zar baã sve doðe na svoje mesto, k sebi?U dobar åas – smire se apostoli i prepozna-ju se u pronaðenoj sudbini. Otvore se vrata,oba krila istovremeno – i od sebe i ka sebi.Ãto je pre bilo nemoguñe, ukaæe im se jedi-no stvarnim. Andreja i Luka najzad spoznaãetajnu: da bi vaskrsao, morao je umreti. Morajuli i oni tako?

Ovim poznawem svako biñe – dotle tuðei divqe – dobi ime i smisao pitomine. Svetposta wihov.

Jer poznaãe ga – ovog æivog åoveka ãto,iako mrtav i sahrawen, evo sedi s wima zastolom – kao vaskrslog Spasiteqa i svog Bo-ga. Otvorenih oåiju ugledaãe ga, prvi putonakvim kako zaista izgleda, i poznaãe Ema-nuila, ãto znaåi: S Nama Bog.

Ali u isti åas wega nestade.

Sveña jednako sagoreva, nedri suzu za su-zom. Plamiåak se trza kao majuãna svetluca-

144

I soba kao da je narasla, sad je veña odåitave kuñe, a kuña je veña od åitavog naseqaemauskog. Emaus je pod vodom, u mastilu. Ilitako samo izgleda zato ãto je noñ. Ali noñ nepoåiwe, iako tek ãto je stigla, nego se upra-vo povlaåi, kao oseka koja ogoquje biña do ta-da utonula u mastilo.

I zaista vam kaæem: za duboku modruvodu kojom se piãe kaæemo: vreme. Reåi namostaju, vreme oteåe. Treña je noñ od kad je iz-dan Isus Nazareñanin, pogrdno od Rimqananazvan Cezarom Judejskim.

U toj noñi negdawi prijateq Andrejini Lukin, Juda Iskariotski, najverniji odsledbenika, joã uvek visi, daleko negde odEmausa, nigde. Trulim je plodom rodila onausamqena maslina. I treñe noñi wiãe gavlastiti smrad. Iskeæena hijena mu podstopalima, pobesnela od gladi.

Truo je kanap, crna peteqka cepa se ukonåiñe, truplo ñe pasti u zoru.

Je li svaka naãa noñ oduvek bila ovanoñ, pomisli Andreja, ali ne izreåe. Svaka,pomisli Luka, jer isto se u istom åasu zapi-

147

Åuju ga kako nareðuje ribaru: Razapni mekao mreæu, sputaj me kao zver.

Åuju ga kako moli greãnicu: Razapni mekao udove, pomiluj me kao dete.

I vide Andreja i Luka – gledajuñi ne-tremice u sitna pismena na krilima noñnogleptira – da sve uåiteqeve molitve usliãe-ne su, kako one upuñene ocu, tako i one upu-ñene majci.

Posut prelivima zemqanog praha, nepo-miåni mrki insekt verno oponaãa pozadinupraznog naslona stolice. Gde se zavrãavajukrila, a gde poåiwe prah?

Iãåeznuñem iz vida pozva ih da poðu zawim.

Jedan od wih taman beãe zaustio da muse obrati, ali ukazawe ne potraja ni kolikonajkraña reå. Da li su ga ugledali zato ãtoje nestao, ili nesta zato ãto ga ugledaãe?

Dve narasle senke, Andrejina i Lukina,hrapavom tavanicom prelomqene pod pravimuglom – viãe ne drhte, lelujaju mirno poputzavese, one su åisti åarãav Spasiteqevogpokrova.

146

Emausa do Jerusalima. U praskozorje svicisu izleteli iz fewera i lampi – sad sijajuoko glave Andrejine i oko glave Lukine.

Svima zapadnu za oko jarke boje odeñedvojice apostola ãto su se upravo vratili izEmausa. I prilaze qudi da opipaju tkaninui da priupitaju gde su bili i ãta im se todesilo na putu.

U gomili stajaãe, neodluåan i znatiæe-qan, åak i rimski straæar. I one æene ãtosu znale za Vaskrs htedoãe im priñi, ali nemogahu od mnoãtva naroda.

A uz svakoga åoveka bi po jedna pitomaæivotiwa, kao senka obojena mastilom. I gle,modra persijska maåka jemåi za lovca. Modrasvilena buba brine o tkaåu. Modri pas åuvapraqu. Modri petao straæari uz vojnika. Mod-ri pelikan stara se o ribaru. Modra lastapraãta za greãnicu. Modri kit je u dubini.

Podigne ruku Luka i ispruæi kaæiprstpred licem, ciqajuñi visoko iznad grada,ãto znaåi: Priðite, da se poklonimo.

I govore okupqenim qudima Andreja iLuka, apostoli Hristovi u prvom sjaju novogdana, u mirisu cimeta i majåine duãice,puni svetosti, istinu im govoreñi:

149

tao. Ali ni on ne izreåe, jer veñ odavno biizreåeno.

U wima nestali Hristov lik, ñuti i åe-ka, kao pre tri noñi, kao i pre trideset trinoñi, kao i pre tri hiqade trista tridesettri noñi... Razapet – go i åist kao odranaæivotiwa – podupire iznutra.

I zaista, zaista vam kaæem: nesta. Svakom naðe mesto i vrati se opet meðu

zveri, pitome i nepokorne.

Postojana je nepostojanost Hristova:odbi obliåje, da bi ga dao svemu drugom. Ãtopre nije imalo nikakvog smisla, sada je jedi-na istina, i zauvek.

Na kraju puta Luka i Andreja zakoraåejoã po korak: prolaze kroz ãiroko raskriqe-na vrata.

Ne zaåudivãi se ni malo Spasiteqevuiãåeznuñu, ustanu od prebogate trpeze uEmausu, istovremeno, gledajuñi se u oåi. Bezreåi poæure nazad u Jerusalim, da posvedoåe.

Tamo ñe stiñi u zoru.

Mrtve muve zelenkastim odsjajima pre-krivaju dugaåki rimski drum ãto vodi od

148

NEPOKRETNI POKRETA^

Nepomiåni jednakostraniåni trougao.U trouglu je upisan krug.Krug ne miruje, trougao ga pokreñe.

prva stranica trougla

Qudi se dele na one koji su umetnici ina one koji to nisu. E, sad, oni koji nisuumetnici dele se na one koji znaju da nisuumetnici i na one koji ne znaju da nisu umet-nici. Ovi prvi, koji znaju da nisu umetnici,dele se daqe na one koji znajuñi da nisu umet-nici ne æele to ni da budu, i na one koji,iako znaju da nisu umetnici, ipak æele to dabudu. Reñi za ove druge da su oåajnici, bio biniåim utemeqen kompliment. Ostaju joã onikoji nisu umetnici i pri tom ne znaju za to.Takve uopãte nije briga za umetnost, ãtoznaåi da izlaze iz okvira ovog razmatrawa,pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe napodvrste. Ãto se tiåe umetnika, oni svi odre-da znaju ãta su. Takva je, prosto, umetnost –

151

– Odbi obliåje, da bi ga dao svemu dru-gom. I zaista vam kaæem – govori Andreja –dok ti je stalno pred oåima, neñeã ga vide-ti.

– Tek kad ga prepoznaã i kad srce kaooko wime napuniã, izgubiñe ti se iz vida.Tada poði za wim – govori Luka.

I poklone se qudi u Jerusalimu. Poklo-ne se do zemqe, toliko duboko da su obrvamapokupili svu riðu praãinu, pesak slanihpustiwa, dok im ruke ostadoãe gore, prstijuzarivenih u vazduh, mlak od daha sitih æivo-tiwa.

Tako poåiwe dan åetvrti.

150

dele se na one koji znaju da nisu oåajni i naone koji ne znaju da nisu oåajni. Ovi prvi,koji znaju da nisu oåajni, dele se daqe na onekoji znajuñi da nisu oåajni ne æele to ni dabudu, i na one koji, iako znaju da nisu oåajni,ipak pomiãqaju da li bi, s obzirom na okol-nosti, trebalo da budu oåajni. Reñi za ovedruge da moæda nisu sasvim izgubqeni, biobi åin jednostavne qudske podrãke. Ostajujoã oni koji nisu oåajni i pri tom ne znajuza to. Takve uopãte nije briga niti ko su ni-ti u kakvom svetu æive, ãto znaåi da izlazeiz okvira ovog razmatrawa, pa bi bilo be-smisleno deliti ih daqe na podvrste. Ãtose tiåe oåajnih, oni svi odreda znaju ãta sui kako im je. Takav je, prosto, oåaj – ako ti jedat, moraã ga biti svestan. Oåajni se zatodele na dve osnovne vrste: jedni se jako trudeda budu oåajni, sakrivajuñi ãto viãe mogu,od sebe i od drugih, åiwenicu da nisu samooåajnici nego da su, izmeðu ostalog, obiåniqudi koji joã uvek umeju da se obraduju, kadse nekim åudom odnekud pojavi neki mali raz-log za radost. Uzaludan je napor to bezuslov-no pokoravawe oåaju. A ovi, pak, od drugevrste oåajnika, kriju od sebe i od drugih baã

153

ako ti je data, moraã je biti svestan. Umet-nici se zato dele na dve osnovne vrste: jednise jako trude da budu umetnici, sakrivajuñiãto viãe mogu, od sebe i od drugih, åiweni-cu da nisu samo umetnici nego da su, izmeðuostalog, obiåni, smrtni qudi. Uzaludan je tonapor. A ovi, pak, od druge vrste, kriju odsebe i od drugih baã to da su umetnici, kaoda se stide nekakve ruæne bolesti koja ih jesnaãla i paze da se to ãto mawe primeti,oponaãajuñi æivot ostalih smrtnika. Opet,naravno, uzaludni napor. Obe vrste umetni-ka su oåajnici. S tim da ovi drugi imaju vi-ãe razloga za oåaj. Ali bar je wihova umet-nost mnogo viãe umetnost od umetnosti onihprvih. Eto takva je Kafkina umetnost, kao iumetnost Bruna Ãulca. Eto takva je Gogoqevaumetnost, kao i umetnost A. P. Åehova. Umet-nost u tolikoj meri ogoqena da se we umet-nik stidi.

druga stranica trougla

Qudi se dele na one koji su oåajni i naone koji to nisu. E, sad, oni koji nisu oåajni

152

treña stranica trougla

Qudi se dele na one koji su prisutni ina one koji su odsutni. E, sad, oni koji suodsutni dele se na one koji znaju da su odsut-ni i na one koji ne znaju da su odsutni. Oviprvi, koji znaju da su odsutni, dele se daqena one koji znajuñi da su odsutni æele to ida budu, i na one koji, iako znaju da su odsut-ni, ipak ne æele to da budu. Ovi prvi sumrtvi, neka poåivaju u miru. Ovi drugi su de-ca, neka doðu u miru. Ostaju joã oni koji ni-su prisutni i pri tom ne znaju za to. Takviqudi su sreñni, ãto znaåi da izlaze iz okvi-ra ovog razmatrawa, pa bi bilo besmislenodeliti ih daqe na podvrste. Ãto se tiåeprisutnih, oni svi odreda znaju gde su i ãtasu. Takva je, prosto, prisutnost – ako ti je da-ta, åini te prisutnim i moraã je biti sves-tan. Prisutni se zato dele na dve osnovnevrste: jedni se jako trude da budu prisutni,sakrivajuñi ãto viãe mogu, od sebe i oddrugih, åiwenicu da nisu neprestano prisut-ni nego da su, izmeðu ostalog, ponekad iobiåni, smrtni qudi. Ogroman je to napor,koji ipak uspeva, jer prisutnima sve uspeva,

155

to da su oåajni, kao da se stide nekakve ruænebolesti koja ih je snaãla i paze da se to ãtomawe primeti, oponaãajuñi æivot smrtnikakoji nisu oåajni, verujuñi iskreno da veñinaqudi upravo tako postupa, krijuñi briæno ipedatno sopstveni oåaj od drugih, jer oåajaionako ima odveñ na svetu. Opet, naravno,uzaludni napor. Obe vrste oåajnika su dobriqudi, dakle, pripadnici retke vrste. S timda ovi drugi moæda imaju malo viãe razlogaza nadu. Ali je zato wihovo oåajawe viãe oåa-jawe od oåajawa onih prvih. Eto takav je oåajgospodina Kafke, kao i oåaj gospodina Ãul-ca. Eto takav je oåaj gospodina Gogoqa i oåajgospodina Åehova. Nepatvoreni oåaj, aliveãto maskiran, mimikrijski zatomqen takodobro da åovek ne moæe a da odmah ne uoåiwegovo urliåuñe odsustvo, koje vam donosirumen u obraze i obavezuje na poãtovawe, ãtoniti Kafka niti Ãulc, niti Gogoq niti A.P. Åehov, meðutim, uopãte ne primeñuju, jeri sami su veñ postiðeni pred vama, ma ko daste, i trude se da vam nenametqivo iskaæusvoje iskreno poãtovawe.

154

UTOPIJA

1.

Ide åovek praznim putem, nosi svoje imei prezime.

Stopira. Palac je stalno u vazduhu. Ho-da bos ivicom asfalta. Letwe je doba, jakoSunce, senka treperi. Na glavi mu slamnatiãeãir ukraãen fazanovim perom.

Na leðima bele koãuqe napisano je we-govo ime i prezime, kao na sportskom dresu,samo ãto ovde nema broja. Kako se zove ovajåovek, joã mladiñ? To mora da se proåita. Kohoñe da proåita, mora da zna posebnu podva-rijantu redukovane ñirilice.

Umoran od hodawa, svrati u crkvu poredputa. Nema vrata. Uðe. Senovito je, iako jedandeo krova nedostaje. Skida kapu. Svetlost sekroz procep sliva kao plaãt od blede pene,u kosom slapu, predmete koje obgrli demate-rijalizuje, zasipa sjajnom praãinom.

Åovek stane pred visoki ikonostas, teã-ku konstrukciju od izrezbarenog ruæinogdrveta, malo nagnutu prema posmatraåu. Kao

157

zato i jesu prisutni. A ovi, pak, od drugevrste, kriju od sebe i od drugih baã to da suprisutni, kao da se stide nekakve ruæne bo-lesti koja ih je snaãla i paze da se to ãtomawe primeti, oponaãajuñi æivot ostalihsmrtnika. Opet ogroman napor, koji ipakuvek uspeva, jer prisutnima sve uspeva. Obevrste prisutnih su sveci. S tim da samo ovidrugi zasluæuju slavu. Jer wihova je svetostmnogo viãe svetost od svetosti onih prvih.Eto takva je Kafkina svetost, kao i svetostBruna Ãulca. Eto takva je Gogoqeva svetost,kao i svetost A. P. Åehova. Svetost u tolikojmeri ogoqena, da se we svetac stidi.

156

– Idem prema granici, je li to i vaãpravac?

– Jeste. Uðite – odgovori æena za vola-nom.

Wegovih je godina, ili malo starija,sitna, kratke smeðe kose. Nosi plastiånenaoåari za Sunce. Na usnama nema karmina,na kratkim, ali ipak zgodnim nogama nemacipela. Ne okreñe glavu, pogled joj je za-lepqen za asfalt. Na wenoj haqini je sre-brnim koncem izvezeno ime. Poãto je naslo-wena na sediãte to se ne vidi.

Autostoper ionako ne æeli niãta da jepita. Ona pripaquje cigaretu, nudi i wemu.On kaæe:

– Ne hvala – i to je sve.Polaze. Buba se kreñe sporo i jedno-

liåno. Æena se plaãi da kola ne prokuvaju,zato vozi paæqivo. On se ne æali. Nema sao-brañajnih znakova, niti pune niti ispreki-dane bele linije, ispred je samo loã, hrapaviasfalt. Ako ih ne zaustave, do prelaza ñe imtrebati najmawe tri sata. Taånije, do prvihgraniåara.

Nebo je ogromno i åisto, ali se uopãtene vidi, od prejake jare koja kipi kao mleko.

159

da je samo joã pauåina åuva od pada. Veñinaikona je tu, uprqane su, ali neoãteñene.

Gleda, ali niãta ne razume. Sedne predRaspeñe. Ne gleda viãe, sagnuo je glavu, ble-da trava izbija izmeðu kamenih blokova po-da, pa onda ipak opet pogleda. Raspeti imasklopqene kapke, pa se ne razaznaje je li æivili mrtav. Pre ñe biti da je joã æiv, pomis-li posmatraå, tako bi slika dobila na dra-matiånosti.

Podigne ruke u visinu ramena, dræi ihtako, raãirene, nagne glavu na prsa, nehajnooponaãajuñi prizor. Spuãta ruke. Odmarase. Odmori se.

Izaðe iz crkve. Nastavi da hoda. Ponovopodiæe palac. Istina je ono ãto su mupriåali: ovim drumom nema saobrañaja.

Ide åovek praznim putem, nosi svoje imei prezime. Najzad nailazi jedan automobil,staje. Buåna plava buba, model izvan proiz-vodwe veñ dvadeset godina. Vozaå je ugasiomotor i åeka. Autostoper skida ãeãir, ot-vara vrata. Kvaka je vrela. Za trenutak, uåi-ni mu se da unutra nema nikoga. Zavuåe glavusasvim u kabinu, ãkiqeñi kroz trepavicekaæe:

158

Par iz plave bube nema nikakav plan.Zakopavaju jedno drugo u telesnost najdubqeãto mogu, potiskuju iz svesti – doslovnosnagom i neænoãñu udova – tragove bilokakvog smisla, ãto im priåiwava æestokozadovoqstvo. Kao da ñe se spasiti tek ako nes-tanu jedno u drugom, proædiruñi se.

Ãapuñu skarednosti na stranom jeziku,zabrawenom u wihovoj zemqi. Ona je zapoåelatu igru, ako je to uopãte igra.

– Ze akun ifugoy… Ifugoy grahes… – vreðaga ona, dok joj uzbuðewe liæe koæu, jeæi je.

– Vose buqewm cet a kaeledid tlehe – on jojuzvraña.

Dok æena svrãava, fazanovo pero neænoje miluje po kiåmi. Svaki prãqen je dotak-nut i na trenutak osloboðen svakodnevnogpritiska teæine, straha. Ide pero niz moæ-dinu, nosi åarobni prah blaæenog olakãawa,sreñe.

On vadi okameweni kurac iz prepuneali joã uvek halapqive sipe wene piåke,pridiæe se na kolena, nabija ga, skroz do us-paniåenih muda, u wena usta. Ejakulira izgo-vorivãi na materwem jeziku prosto:

– Da.

161

Dan, a kao da je noñ, bez ijedne zvezde. Ovo jeneka druga planeta, pomiãqa æena, ovo nijeZemqa. Pogleda u åoveka do sebe. On imasklopqene kapke, pa se ne razaznaje je li æivili mrtav. Pre ñe biti da je joã æiv, pomis-li, jesmo li od iste vrste, mali zeleniizgubqeni Marsovci, Jupiterijanci…?

Ide plava buba praznim drumom, nosidva slepa putnika.

Kad kasnije u prqavoj sobi motela jebujedno drugo, razliåiti od sebe samih, to moæ-da joã uvek nije åin obeznawenog trgawasvake veze sa spoqnim svetom, ali nisu ni da-leko od toga. Bar åili – bolno ali zato pot-puno – sveprisutna bezuslovna zavisnost odOtaxbine, Naroda i CKS-a, oboæavanog Cen-tralnog Komiteta Spasa. Gube tlo pod nogama,nebo su veñ usput izgubili i sada plutaju uvakuumu, jedno telo drugom telu jedina ori-jentacija.

Motel je zapuãten, isti kao svi moteliu zemqi, posledwi sa ove strane granice. Odwih dvoje, bliæe onoj strani u ovom trenutkusamo su vojnici u punoj ratnoj opremi. Znase da graniåari imaju metak u cevi i samo jed-no nareðewe: ubij ili budi ubijen.

160

moæe ponovo prizvati, ali snop je gust i vreokao gejzir, prikiva ih za leæaj.

Odozgo, iz ugla tavanice kamera zumira:na stopalima, od prstiju do pete, imaju iste-tovirane serijske brojeve, slova, ãifru.Nadgledni organ nema problema sa identi-fikacijom.

Na wenom levom ramenu istetovirana jemala ruæa: cvet, bodqa, list. Crteæ je ne-veãt, delimiåno razliven, bolan, nedavnonanesen, nezakonit.

Wegova mleånobela ramena proãaranasu pegama kao neænom rðom, izbledela ge-ografska karta severnog arhipelaga. Plovibrod uskim moreuzima, nosi lak ali drago-cen tovar, pleña su jedra, jarbol kiåma. We-gova leva ruka sama od sebe zauzima poloæajkao pri stopirawu, sa podignutim palcem.

Imena i prezimena istetovirana su imna leðima, krupno, maãinski precizno, umasnom crnom luku od lopatice do lopatice.Zvaniåna dræavna ñiriliåna tipografija.

Wegovo ime – kao ona velika slova nakartama sveta kojima ne ugledaã odmah niz,nego moraã da potraæiã pogledom sledeñeslovo da bi sastavio ime kontinenta.

163

Leæe na stomacima jedno uz drugo, licemprema licu, ipak se ne dodirujuñi, åak ni po-gledom, providni su, kao one ribe-åudoviãtaiz najdaqih okenskih dubina kuda nikakvasvetlost nikada ne prodire. Imaju otvorenekapke, ali se ne moæe razaznati jesu li æiviili mrtvi. Pre ñe biti da su joã æivi, takoprizor dobija na dramatiånosti. Joã ne spa-vaju, ali niãta im drugo ne preostaje. Jednawena zenica je zlatna, druga zelena, zemqanozelena.

Nisu gladni, a morali bi biti, niãtanisu jeli åitavog dana. San im se pribliæa-va krijuñi se, nije im potreban. Nije im vi-ãe ostala nijedna æeqa, slobodni su od svakeboli.

Veliki ventilator na plafonu je pro-radio – raæalovani helikopter, gvozdeni vi-lin kowic bespomoñno prevrnut naglavaåke– i sad im sluæi da isuãi znoj, rashladiogrebotine.

Ide helikopter praznim noñnim nebom,nosi na trbuhu reflektor, buka je nesnosna,sva sreña da je straãna letilica samo vir-tuelni plod wihove podsvesti, pa se tiãina

162

tu, ponosan na svoj pasoã od roto-hartije, zajednokratnu upotrebu.

A ona je sawala svoju omiqenu bajku,staroindijsku, koju joj je starija sestra pri-åala pred spavawe, svaki put pomalo izme-wenu, ali sa uvek istim veliåanstvenim kra-jem, toliko lepim da se ne da razumeti.

Sawaju lako i precizno, nema inter-ferencija, kao da su budni.

Reklama i bajka, iako ih deli åetirihiqade godina, poruåuju isto: istina ne znaza istorijski progres, wen jedini Bog je Bogjezika. Reklama i bajka poruåuju isto: isti-na je jaåa od æivota za æivot i od smrti predsmrñu, ona qubi u usta i iz usta, duboko ibestidno. Uvek nalazeñi razliku i greãku uvladajuñem poretku, ona ih odaje kao svoje naj-intimnije biñe, pobedniåki krãeñi prinuduvaæeñih principa i zakona. Ona je velikimajstor maske i iznenaðewa, neprimetno gra-di svoj put i krajwe odrediãte, uæiva da sepokazuje tek u posledwem prizoru, da se åujetek u posledwoj replici – istina se govoritek u posledwoj reåenici.

Ide gas praznim cevima, nosi slatkusmrt.

165

Weno ime – kao naziv male cveñare nauglu ulice.

Ta imena se ne poklapaju s imenima nawihovoj odeñi.

Koga to ovo dvoje oåajnika misle da pre-vare: Narodnu Miliciju, Dræavnu Bezbed-nost, Kontraobaveãtajnu Sluæbu? Ili pros-to sebe, Boga? Kako god bilo, nije viãe ni odkakvog znaåaja. Neutralisani su tu, na kreve-tu pograniånog motela, u snu, ne pomerivãise, nervnim gasom sporog dejstva, ispuãtenimiz pokvarenog ventila na radijatoru, to jestispravnog.

Najvaænije je da su posle mnogo godinaoboje slobodno sawali, izvan dometa totalnekontrole programirane nastave NSOP-a, Ne-prekidnog Svenarodnog Obrazovnog Procesa,izvan dometa hladnih senzacija CNSN-a,Centralnog Nervnog Sistema Naroda, izvandometa ultrakratkih talasa hiperealizmaDRTL-a, Dræavne Radio-Televizije i Lite-rature. Tako sawati nezamisliva je sreña.

On je sawao svoju omiqenu televizijskureklamu, koju je video kada je bio na sluæbe-nom putu u inostranstvu, jedini put u æivo-

164

puãi na lulu. U ovoj priåi on je tek usput-ni lik (mada je dim iz lule moæda otrovan).

Putem nailazi neko na biciklu. Laganose pribliæava. Ãto je bicikl bliæe, jasni-je se åuje ãkripavi zvuk koji unosi jedinuneprijatnu notu u savrãeni red i spokojstvoidiliånog okruæewa. Ono ãto se vidi, vidise dobro, izuzetno precizno i jasno. Bicik-lom upravqa crnokosa devojka, u jednostavnojlanenoj haqini na cvetiñe, kratkoj, tako damoæe nesmetano da okreñe pedale. Ãkrikc-ãkrikc-ciju! Ãkrikc-ãkrikc-cij!

To je Ruæa. Izgleda da Ruæa ide u sus-ret onome koga voli, ali ko zna, to se ne vi-di, pa moæda to i nije taåno. Sve je bliæa,sad je veñ i slepcu jasno da je Ruæa vrlo lepa.Poæeqna kao pupoqak, kao treãwa na vrhutorte, ili taånije, ta treãwa koju svi spomi-wu poæeqna je kao Ruæa, jer svaka poæeqnostna ovom svetu potiåe od naãe Ruæe i uvireu naãoj Ruæi.

Ruæa je svesna svojih atributa, sve je tui sve zavodi: besmrtni torzo izvajan u kliza-vom emajlu, spokojan pogled visoko plemenitebake, nenametqiva elegancija zrele æene,gipki i odluåni pokreti samosvesne devojke,

167

2.

Sve vreme sliku ne prati nikakva muzi-ka, samo prirodni zvuci, vazduh koji mirnodiãe, tiãina. Povremeno nekakvo jedva åuj-no ãuãtawe, kao kad se grafitnom olovkompiãe po tankoj hartiji. Moæda ni to. Jerslika je uglaåana, do nedodirqivosti.

Slika predstavqa uski asfaltni putkroz blago zatalasani zeleni pejzaæ. Sa jednestrane travwaci, a sa druge veñ olistala ãu-ma. Na vlatima trave podrhtava rosa, titra-ju zemaqske zvezdice. Tamo u tepihu detelineåuåe dva bela zeca, doãaptavaju se, a u seno-vitoj ãumi divqih jabuka neko gradi jedre-wak sa hiqadu jarbola.

Kroz vitke senke jarbola zaåuðene srnepromiåu beãumno. Treñi zec leæi u grmuleãnika, gladi uãi, siguran da ga niko nevidi. Ali grdno se vara.

Vedro nebo kao plitka plima. Blistavobistro jutro u kasno proleñe, lako, ispranoi ispeglano kao pelena. Ekran emituje vrloprijatnu sveæinu. Ono ãto se ne vidi, tu nepostoji. Pored puta na klupi sedi gospodinsredwih godina, po svemu sudeñi slep, mirno

166

Tlo je nosi i ne znajuñi ãta radi, kao påelaãto nosi polen pokupqen nehotice sa miris-nih tuåkova. Ruæa silazi sa sica. Oslawa bi-cikl na kratku pomoñnu nogaru.

Sagiwe se do lanca i cimne ga malo na-pred, malo nazad. Lanac ãkripi. Ãkrikc-ãkrikc-ciju-cij! Lanac je suv i zarðao, jer jebicikl pre neku noñ ostao ispred kuñe nakiãi, nepokriven. A sipilo je do zore, kao danikada neñe stati. Zato sad lanac ãkripi.Moæe li ova nesmotrenost naãe Ruæe bitikobna?

Ne moæe, naravno. Ruæa zna u kom grmuleæi zec. Wenim licem minu ozarewe ide-jom. Trepne, kao æiva lutka.

Ruæa se uspravqa i iz korpe od pletenogpruña nad zadwim toåkom uzima okrugluplastiånu kutijicu, prozirnu kao åaãa vode.Odvrñe poklopac i prstima zahvata malo be-liåaste pomade. To je ona åudesna krema kojasvakoj naãoj æeni moæe podariti svilenkas-tu put vilinske finoñe.

Zatim se opet sagne, åuåne i kremu nane-se duæinom lanca, od toåka do pedala, sa gor-we i sa dowe strane karika. Weni prsti su ne-stvarni, ãta god da Ruæa radi – ostaju åisti.

169

osmejak devojåice zanete omiqenom igrom,koæa odojåeta, æivotnost ñelijskog jedra.

Opisati je zahtevalo bi mnogo viãe vre-mena nego ãto dozvoqava trajawe jedne tele-vizijske reklame. Kakve prozraåne oåi, kak-va glatka i prozraåna koæa! Kakve soåne islatke usne! Naroåito treba obratiti paæwuna to lice, na svilenkaste prelive puti. Ru-æa zna tajnu koja svakoj naãoj æeni moæe po-dariti baã takvu svilenkastu put. Lepotapoåiwe lepom koæom.

Lepota je neopisiva, jer lepo je u opisu,a ne u devojci. Nije reå o opisu lepote, negoo Ruæi – o lepoti opisa. Ako je lepa – a je-ste, to se dobro vidi – onda to znaåi da wenlik neãto opisuje. Samo ãta?

Bilo kako bilo, Ruæa je bezbriæna, we-na duga crna kosa prati je kao talas belubarku, a gola kolena qeskaju, dok ih podiæei spuãta lakim ujednaåenim ritmom. Ali toãkripawe je sve glasnije. Ãkrikc-ãkrikc-ciju! Dok prizor sporo i meandrirajuñi pro-tiåe i ne dodiruje je, da ne naudi savrãen-stvu: ãkrikc-ãkrikc-cij!

Na prvoj krivini Ruæa usporava, skreñesa asfalta, prikoåi, spuãta stopalo na tlo.

168

ne s puta i prekine voæwu. Doduãe, ãkri-pawe i cijukawe kao da je neznatno tiãe, alito je samo privid – zato ãto Ruæa sve viãeodmiåe, lagano kao pri dolasku. Vrluda bez-briæno daqe niz predeo, smawuje se poste-peno. Wena leða i vrat takoðe su vrlo lepi– ista jedrina, ista prozraånost i sveæinakoæe – opisuju obrise porcelanske vaze u ko-ju ñe staviti ono cveñe sa haqine kad stignekuñi.

Kuñi koja ne postoji, jer se sa ovog mes-ta ne moæe videti, nije prikazana. A kad bipostojala! Ali ta kuña je onostrana, nema uovoj reklami nikakvu ulogu, Ruæa stiæe ni-otkud i odlazi ko zna gde. Jedino je ãkripa-vo cijukawe stvarno.

U stvari, neprijatni zvuk zarðalog lan-ca sada je åak i glasniji, misli Ruæa. Ipak,to joj ne smeta da iskreno uæiva. Nikakvoãkripawe, cijukawe, zveckawe ili åegrtawene mogu je uåiniti mawe lepom, mawe po-æeqnom, niti wenu koæu mawe prozraånom iglatkom. Weno lice je istinski izvor svet-losti koja åitav pejzaæ omiquje, uznosi.

Gledati Ruæu isto je kao sluãati naj-draæu melodiju, tiho, u dubini uãiju. Pre-

171

Prozraåni i slatki su prsti ove devojke,opisuju mreãkawe vode na obliæwem jezeru.

Kad zavrãi sa mazawem zarðalog lanca,Ruæa ipak obriãe ruke, i åini to vrlo uver-qivo. Sve ãto åini, ona åini kao da to za-ista i åini. Vraña pomadu na mesto, opet za-jaãi bicikl. Podigne ruku i zabaci kosu izaramena, kao gavran krilo, u pesmi. Usmeripogled pravo napred. Vidi put koji joj pred-stoji. Weno lice zorno pokazuje u åemu je taj-na lepote – lepota poåiwe lepom koæom.

Jedan trenutak potpune, bezuslovne ti-ãine. Ono ãto se ne vidi na ekranu, ni nepostoji. Naãa svest je kao taj ekran – slikaje uglaåana, do nedodirqivosti.

Ruæa se otiskuje od tla kao jedrewak sahiqadu jarbola od pristaniãta, nastavqavoæwu. Ãuma sa desne strane ponovo krene,klizi tik niz glatku blistavost Ruæine po-jave i wenog bicikla. Ali neãto nije u redu:bicikl i daqe ãkripi! Ãkrikc-ãkrikc-ci-ju-cij! Da, da, Ruæa bezbriæno okreñe peda-le, ali bicikl jednako ãkripi. Ãkrikc-ãkrikc-ciju! Ãkrikc-ãkrikc-cij!

Taj zvuk je neopozivo ostao tu. Ruæa sene obazire, uopãte nema nameru da opet skre-

170

ãto ga posipaju laticama tek niklih cveto-va voñki i livadskih biqaka. Dok lebde nadwim, kao stotinu pokretnih drhtavih oreo-la, sliåne vilinim kowicima, on blista,oliåavajuñi pralik lepote i moñi.

Ali jedna od zaqubqenih vila zakaåi uletu granu procvale treãwe – bila je nepaæ-qiva jer nije mogla da odvoji pogled od svogBoga – i strmoglavi se na zemqu. Kad se pro-budila iz nesvesti, vide da je u telu natpri-rodno lepe, natprirodno mirisne, ali sirotedevojåice, roðene u brojnoj porodici koja jeoduvek pripadala kasti Nedodirqivih.

Devojåici su dali ime po jedinom nat-prirodnom cvetu za koji su znali – Ruæa. Izaista, umesto srca imala je pupoqak ruæe.

Ruæa se señala svog prethodnog æivotai Laticama Ovenåanog koga je oboæavala.Ovde na zemqi, izvan svetosti, oboæavawe jeostalo, ali je zadavalo bol. Samo noñu, kadsvetlost mine, bilo joj je malo lakãe. Onoãto je za Ruæu bila bol, qudi su na wenomlicu tumaåili kao blaæeni osmeh.

Roditeqi devetogodiãwu devojåicu uda-ju za mladiña iz udaqenog sela, koga nikadado tada nije videla. Æenik je bio dobra pri-

173

deo je jedva primetno nagnut, kao beskonaånoproduæena nizbrdica, tako da voæwa ne izi-skuje nikakav napor. Na biciklu koji upornoãkripi. Ruæa najzad zamiåe krivinom, naputu viãe nema nikog. Kuda se prozraåna le-potica uputila nije vaæno, jer sada je rekla-mi koja ãkripi i cijuåe doãao kraj.

Svaki pokret na slici prestaje. Onajzvuk se joã uvek jasno i glasno åuje: ãkrikc-ãkrikc-cij! Pred oåima, preko zaustavqeneslike, na ekranu niåe natpis, slovo po slo-vo:

tajna koju svaka naãa æena znaR u æ i n a K r e m agarantujeÅISTU VLAÆNOSTbez imalo masnoñe!

3.Naãe prvo boæanstvo, proletwi Bog fo-

tosinteze po imenu Laticama Ovenåani, æi-vi u svetlosti, u nekoj vrsti rajskog vrta, gdega dvori stotinu prelepih vila, skoro devoj-åica, stotinu bistrih duga. One mu iskazujusvoju bezuslovnu privræenost i qubav time

172

Videvãi kako je hram zahvaqujuñi Ruæiponovo oæiveo, qudi poånu åeãñe da dolaze.Dok sunce zalazi, ogromno indijsko sunce,razgovarali su sa wom o Laticama Ovenåa-nom, obrañali joj se za pomoñ i savet, miri-sali rascvetali cvet wenog srca. Ruæa je usvakom åoveku oæivqavala traåak lepote iveånog dostojanstva.

Kod kuñe, poærtvovano je brinula o de-ci i marqivom muæu. Poslovi su mu se pos-reñili, tako da su od nekog vremena malolakãe i lepãe æiveli. Desio se nezapamñenpresedan – bili su primqeni u kastu iznadsvoje. Ruæa i wena porodica postali sudodirqivi. Ime wihove porodice uzbuðenoje ãaputala cela Indija.

Ruæin æivot proticao je u skladu sasmrtnim qudima i u åeæwi za svojim dale-kim nebeskim zaviåajem.

Doæivela je da vidi unuåiñe, pra-unu-åiñe i åak åukun-unuåiñe. Svi koji su jeznali smatrali su staricu sveticom. Uprkosborama i umornim kostima, wena lepota ni-je prolazila i to su åak i slepci mogli davide, samo da su znali gde da doðu i pogleda-ju.

175

lika, zdrav i vredan mladiñ, pripadnik istekaste. U wegovom selu nalazio se mali hramLaticama Ovenåanog, ubog i zapuãten. Nikood meãtana odavno nije obrañao paæwu nasjaj, zarobqen åipkom gustog brãqena.

Ruæa bi dobra æena svome muæu i bi do-bra majka brojnoj deci. I pored svih æivot-nih obaveza koje su je iscrpqivale – u kuñi,u poqu, na pijaci – nalazila je snage i vre-mena da svakog dana odlazi u obliæwi hramLaticama Ovenåanog.

U dvoriãtu zasadi treãwu. Drvo niknei razgrana se, æivo kao mlazevi u fontanibogatoj vodom. Pupoqak u Ruæinom srcu poåeda se otvara.

Do wenog dolaska u selo hram je bio sko-ro zaboravqen, a Ruæinom brigom i maromponovo je zablistao. Svakog predveåerja bidolazila, plevila korov, sakupqala latice,åistila i prala, palila mirisna drvca predoltarom, polivala zasaðeno cveñe i dugo unoñ molila se svome Bogu.

Treãwa u dvoriãtu cvetala je svakogproleña åudesno lepim cvetovima i potomraðala mnoãtvom slatkih, jarkocrvenih plo-dova.

174

JERES

Sev.Tajac.Grmqavina.

Sledili ga, lako, jer lako je sleditionoga ko je ispuwen svetloãñu kao staklenaåaãa mlekom zvezda.

– Ne dodirujte me, ne dodirujte me –govori im.

Sledili ga, lako, jer lako je sleditionoga ko je ispuwen svetloãñu kao najduæegrawe vrba vodom.

– Ne gledajte me, ne gledajte me – govoriim.

Sledili ga, lako, jer lako je sleditionoga ko je ispuwen svetloãñu kao golubijekrilo vazduhom strujeñeg neba.

U smiraj, umoran, obrati se gologlavimuåenicima, okupanima pquskom, deci bezoruæja i bez savesti, tek u prvom semenu za-åetima, ovim reåima:

– Da bi vaskrsli, moramo umreti.

177

Ali posle mnogo godina, prva laticawenog srca se sparuãi i otpadne, spusti sebeãumno u mirisni humus mrtvog cveña.

Kad je osetila da se smrt konaåno prib-liæila, ona u hramu pripremi sebi odar.Treãwa se upravo osula hiqadama cvetova iRuæa reãi da sagradi odar pod tom svetomkroãwom.

Cveñe se samo od sebe trgalo iz zemqe isa grana, hrlilo starici u naruåje. Tako jeRuæa uspela, uprkos godinama, da sama sebipripremi mirisni leæaj.

Kad je umrla, probudi se u krilu Lati-cama Ovenåanog, mlada i lepa kao uvek. De-vedeset devet vila vrãwakiwa posipalo ihje laticama cvetova svih vrsta i mirisa.Voqeni proletwi Bog fotosinteze pomilu-je je, sklonivãi nedodirqivim dlanom lati-ce sa wenih kapaka, i neæno joj reåe:

– Mila moja, pa gde si ti do sad? Åita-vog jutra smo te traæili.

176

Toma osta bez svog odgovora. Gledao je uzemqu i åekao. Strpqiv je bio Toma, kolikoi pun vere.

I taman kad se reãio da ih sve napusti,i drugove i Uåiteqa, veñ se bio i pridigao,da se pozdravi, kad se nebo jaåe zamraåi iuskovitla se oluja.

Da drugi ne åuju, nagne se i uzvrati naj-zad Tomi:

– Tomo, ti si mi najdraæi, jer znaã isam ko si. Ostali niti su sigurni da znajusami ko su, niti su sigurni da znaju kogaslede. Ti bar misliã svojom glavom.

Joã reåe, ali sada da svi åuju, najzad si-guran da ñe shvatiti:

– Ne sluãajte mene. Åuli ste Tomu. Negovori on samo za sebe.

– Ravi – pobuniãe se ostali u glas –pusti umiãqenog Tomu, ne zna ãta priåa.Uvek neãto izmiãqa, ili proverava, iliprosto bulazni, tako, samo da nije kao drugi.

– Toma boqe zna! – odluåno ih upozori.Tajac.Pa im joã zagrmi nad sitnim glavama:

179

Uplaãe se, jako. Stane drhtati ova jad-na sveta vojska, od vlaæne odeñe i od vlaænogoklopa prve vere, kojim se bespomoñno braneod sveta.

I prozre kako im veñ sumwa sadi prvoprqavo cveñe rðe u taj teæak oklop æivotakoji s naporom nose ispred svojih srca, joãneispuwenih ni do pola.

Pozna da ga nisu razumeli.

Osim jednog: – Ravi – upita Toma – a kad vaskrsnemo,

hoñemo li umreti?Okrene se na tu stranu i reåe oãtro:– Ãta me to pitaã, Tomo?– Oprosti mi prostotu, Ravi, ali ako

sam te dobro razumeo, onda bih voleo da mikaæeã – pa ponovi Toma, na zaprepaãñewesvojih drugova – po tebi, kad vaskrsnemo, ho-ñemo li potom moñi opet umreti?

– Hoñeã da kaæeã, onako kao ãto ñemo,po meni, vaskrsnuti kad umremo?

– Baã tako. Sreñan sam da si me razumeo– odgovori mu Toma – taman koliko i ja tebe.

Drugi nisu razumeli nijednog od wihdvojice.

178

Ali sada tamo gde beãe mleko zvezda po-javile se æile i kosti ploti, gde beãe bis-tra voda pojavi se drob smrdqive neåistoñe,gde behu nebeske struje pojavi se neuteãnateæina i ukopanost stewa.

– Dodirnite me – reåe im.Sledbenici diraju: Boæje rane.

Tako im se javi na Tavoru, olujnoj gori,od stewa glatkog kao tamno naoblaåeno nebo.Pred uåenicima, pred svojom jadnom vojskomkoja se nestankom Tominim za åitavu treñinuosula.

Sad su oni u sjaju, a Uåiteq u tami. – Gledajte me – reåe im.Ranije je svetlost otkrivala vidqivo, a

sakrivala nevidqivo. Sad ova tama, pak,sakriva vidqivo, a otkriva nevidqivo.

Nisu dugo gledali, sveci. Zenica Boæjauzvrati im pogled, blaga muwa probi im ok-lop i svaki od wih naðe Tomu, u svom srcu,eto gde se osobewak beãe skrio.

Krenu daqe, svi na okupu.

181

– Obeñavam svakome svoje! Obeñavam!Åak i Tomi vaskrslom smrt obeñavam!

U taj åas pade Toma niåice. I viãe gane videãe.

Svaka zveråica liåila je na Tomu, sva-ki kamen liåio je na Tomu, svaki list poki-dan besnim vetrom, svaki tmasti oblak.

Gde je Toma? – Tomo! – krikne neko.Toma se ne odaziva. Traje tajac. Zaãto viãe nije sa wima? Je li to smrt?Ãta ñe sad biti?Kao jedan podigoãe u oåajawu glave pre-

ma Spasitequ.

A tamo, iz Wega: nekakva svetlost kojune vidiã ali koja sve unaokolo åini æivimi dostojnim da bude viðeno. Nasta crna rupa,Toma je pun Mesec iãåupao iz noñi.

Sledbenici vide: Boæja zenica.Lako je bilo slediti ga dok beãe is-

puwen svetloãñu – kao staklena åaãa is-puwena mlekom zvezda, kao najduæe grawe vr-ba ispuweno vodom, kao golubije krilo is-puweno vazduhom strujeñeg neba.

180

Sveãtenik prvo upita nevestu. Ona iz-govori, izazvavãi drhtaj vela:

– Da.Potom, sveãtenik pita mladoæewu. Oza-

reni svatovi – izduæenih vratova, nasme-ãenih lica, blago nagnutih u stranu – oåeki-vali su da mladoæewa klimne glavom. Ili daprstima u vazduhu iscrta svoj pristanak.Umesto toga, on progovori:

– Da.Zvanice zaneme od iznenaðewa.

Slava Isusu Hristu, Bogu jezika. Ãta kaæe Bog jezika? Evo ãta kaæe, ne-

ka svi åuju: da naã jezik ima åetiri pomoñ-na glagola: raditi, verovati, voleti, umreti.Meðusobno su razmewivi, kao åetiri valuteiste kovine. Bez wih, åovek æivi nemo.

Laka je ta gramatika. Progovorio, jer is-punio je sva åetiri naloga jezika. Sad to zna.Ali gde je onda smrt? Ako je to posledwiuslov, zar samo mrtvi govore? Misli brzosmewuju jedna drugu, posledwa u nizu glasi:kako se umire, a ipak ostaje æiv?

Na venåawu se ne moæe umreti. Smrt åe-ka.

183

MELODRAMA SMLADENCIMA

Valovita reka za wega je huk; muwa jegrom; okret kquåa u bravi je ãkqocawe; ozno-jeni jednorog u galopu je topot; uskovitlaniroj påela je zuj; nizovi crnih kvræica nanotnom papiru – muzika; pucaw je dugi biåkoji u vazduhu velikom brzinom ispisujeneåiji zapetqan, neåitak potpis; guæva predhramom je æamor.

Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta,ãiroko otvorenih usta, dok sa obe ruke pri-dræava glavu, åupa kosu, jeste krik.

Juåe, vrañajuñi se iz vinograda, ugledatu devojku prvi put. Gluvi vide jasnije, daqei viãe. Bdi celu noñ, sa wom pred oåima, åasotvorenim, åas zatvorenim, slika je ista. Adanas, kud god pogleda – åuje wu.

Nemi prose boqe od reåitih. Dobi devojku.

182

Kad su izlazili iz hrama, poåe da padakiãa.

Kapi su sitne i slatke kao zrna pirin-åa. Ãuãtawe pquska pomeãa se sa radosnimaplauzom okupqenih zvanica. Muwa je grom.Odsjaji svetla u baricama po kojima mladen-ci gaze srebre se kao novåiñi.

Odvede je, vezujuñi je åvrsto rukom okostruka za sebe. Za wima se spusti neæna vo-dena zavesa. Guæva pred hramom je æamor.

Sve ñe biti dobro. Svatovi zapevaju, krajjedne pesme poåetak je sledeñe, a svaka je o na-ãem Bogu. Nizovi crnih kvræica na notnompapiru glase: INRI! INRI! INRI!

Ramena joj gola, do providnosti. Izmeðuwe i wene purpurne venåanice – video je tou predveåerju – nije bilo niåega. Ãapne mu:

– Haqina je saãivena jednom jedinomniti, koncem bez åvora…

Sagiwuñi se da joj poqubi vrat, on uzbu-ðeno zakquåi:

– Povuåem li, dakle, na jednom kraju,izvuñi ñe se, sve… Haqina ñe se raspasti, de-lovi svile rasuñe se pred mojim oåima.

185

Ãta joã kaæe Bog jezika? O ostalom,Bog jezika ñuti, ili se grohotom smeje.

Proglase ih za muæa i æenu. Ãto prenije bilo, posle wihovih reåi – jeste.

Ukrste ruke, prstenuju se istetoviranimlovorom svijenim oko domalog prsta na levojruci. Zgazi åaãu i slomi je, ona zgazi wegovucipelu, tek sad vidi da mu je æena bosa.

Uzeli su se, a dali su reå. Stoje zajedno,od reåi su koliko i od ploti, sad pa doveka.

Muæ podigne veo: kao da lebdi nad tlomu visini wegovih oåiju, bliska, neizbeæna,da im ruke nisu spojene odletela bi uvis, bezijednog zamaha.

Poqubi æenu. Sa wegovih usana i po-qubac je reå.

Klekne pred wu, kao kad je prosio. Tadaniãta nije mogao da izgovori. Sada reåe svo-joj æeni:

– Hoñeã li da budeã moja devojka?Ona se divno osmehne, pristane. Æena

se nakloni pred wim. Ustane i stavi joj sre-brnu dijademu u kosu. Æena je venåana, a de-vojka ovenåana.

184

Podigao ju je i preneo preko praga: noseñije, liåio je na loãeg pantomimiåara koji setrudi da uveri qude kako u naruåju nosi devo-jku, ali avaj, lakoña je kvarila iluziju o we-nom postojawu. Mladina teæina bila je najma-we istinita od svega ostalog u vezi sa wom.

Vrata se sama zatvore za wima. Okretkquåa u bravi je ãkqocawe.

Mesec je od meda. Zaustavio se usred mo-drozelenog neba, pun i lepqiv kao tegla, te-æak. Toliko ga ima da se preliva preko obo-da, curi tankim, medenim kapima. Uskovit-lani roj påela je zuj.

Reflektujuñi treperavu svetlost, koja sedizala sa poda kao sa vode, zasvetlucaju jojoåi, osvetlivãi na åas åelo i kosu podignu-tu u jednostavnu, elegantnu punðu.

Onda pored wih, kroz sobu – projuri ko-meta, isti onaj meteor koji im se vraña svakeveåeri. Proðe kroz zidove ne oãtetivãi ih,repa tek neãto duæeg i sjajnijeg od devojåinekose. Vihor joj razbije frizuru. Tamne vlasizaleprãaju, vrãci pramenova trnom dotiåunajeæene bradavice. Zagolicana, jaåe se priviuz wega.

187

Nastavi da je qubi. Traæio je… Krajpurpurne niti bio je iznad desne dojke. U åa-su kad ga je pronaãao nebo zapara meteor, sre-brne putawe koja lukom dokazuje da je svoddaleka kupola po kojoj planete jure kao glavaãibice po hrapavoj povrãi kresiva.

Zagrizao je slobodan kraj konca gladnimzubima i polako, polako povukao.

Ono ãto se pojavilo pred wim moglo jepostati stvarno samo pod jednim uslovom:otelotvoreno wegovim rukama.

– Muæ neka saåini od devojke æenu, aæena neka saåini od mladiña muæa – ostaloje u uãima ãta im je åitao sveãtenik – kaokap vode posle kupawa.

Reåi su bile poznate, ali niko od sva-tova nije znao o åemu govore. Meðu reåima,mora biti i takvih, koje ne govore.

– Ako muæ ne moæe sebi da stvori æenu,ni ona neñe moñi sebi da stvori muæa. Nikodrugi to ne moæe da uradi za wih, veñ mora-ju sami. Slava Bogu.

Sveãtenik zaklopi korice i prekrstise, Bog je svoje rekao, sad mladoæewa ima puneruke posla.

186

– Gde ñeã? – upita je.– Odmah se vrañam – odgovori mu, po-

diæuñi uveæbanim pokretima kosu u kowskirep. Ne odvaja pogled od muæa ni za trenutak,wen profil je kao riba-list, sa oba krupnaoka na istoj strani lica.

Patila je od nesanice, nije mogla da senavikne na sreñu.

Ona sad stoji pored posteqe, uspravqe-na, malo raãirenih nogu. Uvek bosa, poåe dahoda unatraãke, sporo, dajuñi vremena stva-rima da joj se uklone s puta. Gleda ka muæu:uãuãkan u mekotu dima, ulepqen u melasupolutame, uvaqan u modrikastu prozraånostizguævane posteqine, kao u najfinije sam-leveni ãeñer.

Æeleo bih da mi se vratiã, pomisli.Pri tom oseti jako zadovoqstvo, izazvano saz-nawem da ñe mu se voqena æena zaista vrati-ti, veñ za koji minut, jer tu je, posluje u kuhi-wi, i doñi ñe nasmejana, zaqubqena.

Kakva sreña, pomisli, kao kad bi se nekou skruãenoj strepwi molio Bogu, a opet zna-juñi da ispuwewe sigurno stiæe, da je upra-

189

Oko prstiju mrestila se topla æenskost.Blagim dlanom dugo je milovao veñ sazrelukajsiju u kojoj nema koãtice. Soåno unutarjesisalo mu je prvo svaki prst, posle i ukoåeniud.

Oznojeni jednorog u galopu je topot.Stopala joj se iznenada pojavquju iznad tla,u etru, ili u pauåinastom dimu sveña koje go-re svuda po podu. Ona lebdi. A pod wim. Kaoda mu hoda po leðima, po uzburkanom moru.

Veæe je åvrãñe rukom oko struka za sebe.Ona ipak ima krila. Ili se pocepao jastuk.Trebalo je smoñi snage, pa da joj sasvimpoveruje.

Pridigla se prvo na laktove, pa sela nakolena – paganski totem u slavu boæanstvanagosti – treperi kroz polumrak kao da je odmeseåine, nad wim. Potom prebaci telo pre-ko muæevog, ne bi li se nekako izvukla izkreveta: vitki beli most nad tamnom prova-lijom. Valovita reka je huk. Prihvativãineæno, obema rukama, wene tvrde grudi, on is-koristi priliku i poqubi ih, grize zelenekradene kruãke.

188

Umrla je na poroðaju. Breme je bilo pre-teãko.

Pobedila je nepobedivu nesanicu i zas-pala dubokim, trajnim snom.

Rodila je tri sina. Jedan glasniji oddrugog. Od reåi je ovaj porod, koliko i odploti. Reå im je od oca, a plot od majke.

Ona veåerwa kometa je zalutala, nema jeviãe da ih obiðe.

Palio je ãibice. Tek tada sinoviprestanu da plaåu, umire se, zaspu, rastu.

Veoma smo blizu, pomisli. Odmaramo sejedno uz drugo, kao da smo upravo vodiliqubav, æestoko se rawavajuñi, umorno robqesreñe. Pucaw je dugi biå koji u vazduhu ve-likom brzinom ispisuje neåiji zapetqan,neåitak potpis, joã odzvawa sobama.

Slika koju vidim je prozirno jasna: me-ko popodnevno sunce prolazi kroz stakla, bezotpora. Tanka bela zavesa svetlosti beãum-no klizi, u mekim plitkim talasima, nizukoso nagnutu pritku, gomilajuñi se po tepi-hu pod prozorom. Kao sneg od ulupanog be-lanca, kao jedini oblak unutar åitavog svet-

191

vo na putu i da ga niãta na svetu ne moæezadræati. Koliko je slatka ta molitva...

Naslaðuje se ponavqajuñi tiho svoju mo-litvu, lagano, sporim ãapatom, ovim reåima:

– Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bihda mi se vratiã. Voleo bih da mi se vratiã.Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bih da mise vratiã...

Svaki sledeñi put kad bi to izgovoriobio je za stepen viãe uzbuðen, sreñan, jerodbrojavawe do trenutka wenog povratkabliæilo se ispuwewu.


I zaista, ona mu se vrati. Polaæe svojetelo u wegovo. To je jedini naåin da i ona za-spi.

Godinama nisu imali poroda. Hiqadugodina, åinilo se wemu. Hiqadu godina,åinilo se wegovoj æeni. Ukupno: dve hiqadegodina.

Onda æena zabremeni.

190

Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bih da mise vratiã...

Svaki sledeñi put kad bi to izgovoriobio je za stepen viãe uzbuðen, sreñan, jerodbrojavawe do trenutka wenog povratkabliæilo se ispuwewu.


I zaista, ona mu se vrati. Ugledavãi je,on zanemi.

Zanemeo, jer izneverio je posledwi na-log jezika.

Slave ga tiho, naãa crkva i naã narod.Wegova ikona iscequje tvrde na uãima i mu-tave, budi zabludele, opomiwe veãte na je-ziku. Na ikoni niãta ne piãe, åak ni imesveca oduzetog jezika, zaãtitnika mladenaca.

Svet, jer je izneverio Boga jezika. Dobarglas proneo se nadaleko.

Valovita reka za wega je huk; muwa jegrom; okret kquåa u bravi je ãkqocawe; oz-nojeni jednorog u galopu je topot; uskovit-lani roj påela je zuj; nizovi crnih kvræica

193

loplavog vidokruga. Ko bi tu zagazio, pomis-li, znao bi kako je na nebu.

Wegove misli brzo smewuju jedna drugu,naredna glasi: nas dvoje smo, meðutim, nepo-kretni. Tek diãemo, niãta viãe. Nehotice,oponaãamo tiãinu. Moje oåi su ãiromotvorene, ali se ipak otvaraju. Vidim te.

Leæiã na boku, glavu si oslonila oruku. Tvoje oåi neãto åitaju. Iako ne vidimãtivo, znam da tvoje nemirne zenice taånoslede tragove reåi. Kao, ne primeñujeã da teposmatram sa divqewem.

Æeleo bih da mi se vratiã, pomisli.Pri tom oseti jako zadovoqstvo, izazvano saz-nawem da ñe mu se voqena æena zaista vrati-ti, veñ za koji minut, jer tu je, posluje u kuhi-wi, i doñi ñe nasmejana, zaqubqena.

Kakva sreña, pomisli, kao kad bi se nekou skruãenoj strepwi molio Bogu, a opet zna-juñi da ispuwewe sigurno stiæe, da je upra-vo na putu i da ga niãta na svetu ne moæezadræati. Koliko je slatka ta molitva...

Naslaðuje se ponavqajuñi tiho svoju mo-litvu, lagano, sporim ãapatom, ovim reåima:

– Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bihda mi se vratiã. Voleo bih da mi se vratiã.

192

KAPETAN IZ KAPERNAUMAPo istinitom dogaðaju

U toga kapetana sluga se razboli i le-æaãe na umoru.

A beãe mio gospodaru kao da mu je brat,a ne rob. Kad åu za Isusa, posla k wemu sta-reãine judejske da bi ovaj doãao da mu is-celi slugu.

Stareãine se dvoumiãe da li da poslu-ãaju kapetanov nalog. Ipak, beãe to dobraprilika da i sami provere glasine o åudo-tvorstvu Galilejca, samozvanog SpasiteqaIzraiqa.

Ne poðe li mu za rukom da isceli polu-mrtvog rimskog slugu, nadahu se, kapetan ñega uhapsiti kao varalicu i laænog proroka.Tako i reãe da odu do Isusa.

Na nebu iznad Kapernauma spremaãe seoluja.

I moqahu ga stareãine, uz pomoñ fari-zeja, predstavqajuñi kapetana u dobrom svet-lu, ãto i ne beãe laæ.

195

na notnom papiru – muzika; pucaw je dugibiå koji u vazduhu velikom brzinom ispisu-je neåiji zapetqan, neåitak potpis; guævapred hramom je æamor.

Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta,ãiroko otvorenih usta, dok sa obe rukepridræava glavu, åupa kosu, jeste krik.

194

Isus ipak poðe, prizvan dostojanstvom.Kad su bili nadomak kuñe, izaðe kapetan

kapernaumski pred wega, u punoj ratniåkojspremi i sa odliåjima Cezara Avgusta nablistavom oklopu.

Ovako ga pozdravi: – Doãao si. Ti si åist kao voda, ne tru-

di se, jer nisam dostojan da uðeã pod mojustrehu. Stani, a ja ñu priñi tebi.

Zastane Isus i vide zaãto mu ovaj åoveknije sam odmah priãao, nego je druge slao,mawe dostojne.

Stareãine i farizeji stajahu okolo idoãaptavahu se, ne shvatajuñi ãta znaåi ova-kav susret. Pogledavahu ispod oka na kapeta-novu falangu, brojnu straæu postrojenu predkuñom. Iãåekivahu tren kad ñe Isus izne-veriti nadu zbog koje je pozvan.

– Ne dræah sebe dostojna da ti doðem,nego samo reci reå i ozdraviñe moj sluga –zamoli kapetan Isusa.

Na tu iskrenu molbu, zaåudi se i obra-dova Isus, okrene glavu ka stareãinama i kaokupqenom narodu, reåe im ovako:

197

– Dostojan je da mu to uåiniã – nagova-rahu ga.

– Kako rimski centurion da bude dos-tojan naãega uåiteqa? – zapitaju u jedan glasJuda i Toma, najverniji i najneverniji odsledbenika.

U prilog pohvali rekoãe farizeji: – Jer nije åinio naæao Judejcima, jer qu-

bi naã narod, åak nam je i vrt sa æivotiwamanaåinio ovde u Kapernaumu. I ponekad bi na-rod zabavqao izlazeñi na megdan zverima. A mismo kao deca aplaudirali wegovim pobedama.

I naroåito ovo istakoãe farizeji:– Tuðinu budi tuð, bratu budi brat, pri-

jatequ budi prijateq, protivniku budi pro-tivnik. Takva je voqa u ovog kapetana kaper-naumskog, tako on misli i postupa, a da i netroãi suviãne reåi.

Vredan hvale beãe kapetan kapernaumski.

Uåenici rekoãe Isusu da ne ide ofici-ru mada je potreba i mada je molilac od ugle-da, ne zato ãto su prozreli govor stareãinai farizeja, nego zato ãto se bojahu bezboænogrimskog maåa, a joã viãe bezboæne rimskedoslednosti.

196

– Jedini ja, izgleda mi, tebi verujem, Na-zareñanine – prekine tiãinu kapetan. – Jeri ja sam åovek od vlasti, imam pod sobom ver-ne vojnike, pa ako kaæem jednome: ubij, on ubi-ja; a drugome: poãtedi, i taj poãtedi; i sluziako zapovedim svojemu: uåini to, i on uåini.Odavno znam da mora biti kako je kazano.

Razumevãi kapetanove reåi, sad stare-ãine judejske i farizeji sa wima bojahu senepredviðenog obrta u ovom danu koji ne be-ãe wihov dan, u æivotu koji ne beãe wihovæivot, u veånosti koja veåno ne beãe wiho-va.

– Jer ti si naredio – govori kapetanIsusu – sluga je izvrãio. Kazao si, tu za me-ne ne beãe ni opsene ni laæi. Tako i ja åi-nim otkad znam za sebe. I moja reå starija be-ãe od istine, kao i tvoja. Kazano izvrãavah,ãto sam kazao bi izvrãeno. Zato ti verujem,ne proveravajuñi niti sumwajuñi.

Joã viãe se obradova Spasiteq wego-vim reåima, a i sledbenici, kojih sada bi vi-ãe no pre, a od istog broja. Ipak, svi iãåe-kivahu ishod.

Ali qudima ispred kapetanove kuñe nebeãe dato da odmah vide ishod.

199

– Kaæem vam, ni u Izraiqu tolike verene naðoh.

Svi ñutahu.

– Zdrav ti je sluga koliko i ti si zdrav,a qudi vide da jesi – reåe Isus. – I ja vidimda jesi, jer sluga si koliko je i on, a qudiznaju da jeste.

I reå postade telo i useli se u kape-tanovog slugu, punog blagodeti i istine. Podkuñom, jednako svi ñutahu.

Onda kapetan reåe: – A sad idi daqe, dok ti je vreme, i ne-

ka ti je Bog uvek u pomoñi, i kad viãe nebude vremena.

Ali narod se ne razmakne, a ni vojnici,napregnutih miãica, stisnutih zuba. Hri-stovi sledbenici uplaãe se.

Mastiqavi behu oblaci nad Kapernau-mom, gomilahu se i pretiãe muwom.

I stajaãe Isus pred ovim kapetanom,Sin Boæji kao jedna od zveri puãtena izkaveza da izaðe na megdan nepobedivom rim-skom zapovedniku.

198

Trajaãe tajac, tajanstven i reåit. Nekotrepnu, neko neåujno uzdahnu, neko nestr-pqivo iãåekivaãe tresak groma. Kapetan jeosluãkivao reå Isusovu, kao ãto su vojnicikapetanovi osluãkivali naredbu kapetanovu,steæuñi åvrãñe maåeve. Ali se ne pomeriãe.

– Lako je proåitati, kapetane, ãta pi-ãe u tvojoj duãi – ãapne Hristos.

Vide kapetan da je ova borba na æivot ismrt, i da viãe nije jaåi nego slabiji. Spoz-na da i nad åovekom ima zver, kao ãto je åovekiznad zveri. I spozna: vredan hvale klawa sepred vrednim slave.

Bqesne muwa, pozlati se duboko nebo.Ali straãni vetar joã ne zarawa do kaper-naumskih krovova.

Reåe najzad kapetan, nadglaãavajuñi gr-mqavinu, da svi åuju:

– Vidim da opet doðe vreme da ja iz-vrãim. Jer vaqa umreti da bi se doveka æi-velo. Slava tvoja istinita je, Nazareñanine,proåitaj mi zapoved.

Stareãine judejske ne mogahu poverova-ti u ono ãto åuju, nego jedan drugog u åudugurkahu laktovima. Propitivahu jedan dru-

201

Visoko u nebesima oblaci se uzburkaãekao talasi u peni. Zemqu pak pritisnu teã-ka, nepomiåna sparina.

U kuñi, kapetanova æena zatekne sluguzdrava i bez bolova. Åovek ustane – eno ga,proteæe udove i trqa oåi kao da se probudioiz krepkog sna. Dobro je, pomisli æena, mol-ba moga muæa ispuni se.

Ali ona bi jedini oåevidac åuda. Inagne se æena kroz otvoren prozor, da javi do-bru vest muæu. Ali vide ga kako razgovara sanepoznatim, pred varvarskim narodom i predvojskom i zabrinu se. Oseti srcem da napoquveñ drugo je vaænije. Ãta moæe biti vaæni-je od zdravqa?

– U poåetku sam i sam izvrãavao poko-rno. – nastavi obrañawe Hristu dostojnikapetan. – Istakoh se u borbama, dadoãe da ija upravqam. Potom celog veka upravqah inareðivah, a drugi bi izvrãavali. Kohortame je bez pogovora sledila, i u smrt, kad jepisano. I evo me sad pred tobom.

Isus mu priðe sasvim, skoro na uho mo-gao je da mu ãapne reå, stariju od istine.

200

vrãini peska, i pokaæe se krst, titravo is-crtan tankom pozlatom. Pokaæe se, iako za-peweni oblaci joã zaklawahu daleko Sunce.

Pritisnut lakoñom kakvu nikad u æivo-tu nije osetio na pleñima, kapetan padne nakolena. Poloæi maå pred Hristova stopala,u onu titravu senku, kao u prikladnije kori-ce. I u praãini okrene vrh oãtrice ka sebi.

Onda straæari uåine isto, sledeñi ko-mandira, i oni po nemoj komandi. Poloæeoruæje, jedan po jedan, u praãinu pod Isu-sovim nogama, i kad praãina kao prozirnavoda prelomi im maåeve, oni odu. Jer svakastvar urowena u åistu vodu biva prelomqena,ma koliko naizgled da je åvrsta.

Povuku se rimski vojnici ñutke i gla-va pognutih, ni u najveñem porazu nisu takoodlazili.

Otkud voda u praãini, pitahu se zaneme-le stareãine judejske i farizeji. Tu bi, jer re-åe kapetan da Hristos je kao voda, a pod vodomnema praãine, nego je sve od prozirne svet-losti.

U taj åas kapetan se uhvati snaænom ãa-kom za srce i premine.

203

gog åuju li isto, ili im se, moæe biti, priåi-wa: kapetan se obraña Nazareñaninu kao voj-skovoða Cezaru, kao sluga gospodaru.

Ali ne bi priåine u reåima kapetanakarpenaumskog. Reåi su starije i od obmane.Ovaj centurion beãe i vojskovoða i sluga, aCezar wegov nije u Rimu, veñ ovde u Kaperna-umu judejskom, pred wim.

– Gospodaru budi gopodar, sluzi budisluga – oglasi zapovest Hristos.

Ove reåi niko od prisutnih ne åu.Okupqeni narod judejski, sliåan zbuwenomstoglavom åudoviãtu, ãto je joã uvek u kave-zu, gledaãe onu dvojicu kako prsa u prsa raz-govarahu. Kao kroz zarðale reãetke da gleda-ju, iako nikakvih reãetki tu ne beãe.

Samo prqavi prah rðe ostañe meðuprstima stareãina judejskih i farizeja.

Na te reåi, åasni oficir spusti bron-zani ãtit u praãinu, skide teãki oklop punodliåja sa sebe i lakne mu. Skide sa glavekacigu sa crvenom peruãkom i lakne mu.

Isuåe blistavi maå iz korica i zabodega u zemqu. Senka maåa polegne po mekoj po-

202

Narod judejski razmakne se i oni proðu– Isus prvi, za wim æena i wen muæ, zatimostali sledbenici.

Kao beli hram da se pokrenuo, a u tomhramu Isus beãe kapija kroz koju se prolazi,a oni – kolonada. Na pokretnim stubovimapoåiva hram, svaki je drugaåijeg postoqa ikapitela, ali iste visine i nosivosti.

Onamo osta nepomiåno tek drvo s naro-vima. A u dubokim visinama nad kroãwomrazbistri se nebo.

Posledwi odlazeñi sa popriãta, Judaotkine sa onog drveta jedan krupni plod punrubinskih zrnaca, kao srce ãto je puno kapi-ma krvi.

Oluja proðe ne dotakavãi grad, ni zve-riwak.

Posle, oni ãto su sa razoruæanim voj-nicima uãli u kapetanovu kuñu, a u guævibehu i stareãine judejske i farizeji, zateknuzaista kapetanovog slugu æiva i zdrava.

Pobedniåka rika æivotiwa u kavezima,pitomih a nepokornih, nije prestajala åitavunoñ.

205

Æena mu, ãto je gledala sa prozora, iz-juri iz kapije i kroz atrijum dotråi do wih.Zagrli, u suzama, mrtvog muæa, dostojnog danikada ne umre. Pripi se uz wega kao brãqanuz visoko jako drvo, sa sveæom zelenom kroã-wom punom narova ãto prskaju.

Sparina naglo popusti, liãñe kao da za-ãuãti, tiho. Ãum ne åusmo, samo nam se uåi-ni, pomisli Toma, najneverniji meðu Hristo-vim uåenicima. Ipak, åini nas opreznijima.Ima ãumova, po Tomi, koji se nikada viãene ponove, ma koliko da se osluãkuje –beãumnih kao kroãwa nepokretnog liãña.

Hristos uzme æeninu ruku i reåe:– Muæ ti je, ti ga znaã najboqe. Wegov

maå je moj. Moj æivot je wegov. Æena si mu,veruj mi.

Tako joj reåe. I joã ovo:– Treba samo da mu kaæeã da poðe sa na-

ma, za tobom, kao ti ãto si åitavog veka iãlaza wim.

A kad razapnu ruke da je primi u zagrqaj,vide æena kako Isusu krupna zrna nara ispa-daju iz dlanova. Odmah poverova i poðe zawim.

204

Uspavanka

Dan pun uzbuðewa brzo proðe. Vreme jeza deåji san.

Marija u tami uspavquje sina priåom:– Sada je noñ. Mama je upalila sveñu.

Sveña gori i osvetqava tvoje lice. Plamiåaktreperi. Duni, sine, i ugasi sveñu.

– Phu! – mali Isus dune u mrak. – Bravo, sine! Ugasio si sveñu – ãapñe

sreñno Marija, nagnuta nad detiwim kreve-com. – Sad je opet noñ. Mama ñe ti dati jedanbeli maslaåak. Evo ga. Uzmi, sine, maslaåaki duni u wega. Neka se razlete semenke na svestrane, kao sneg.

– Phu! – mali Isus dune u mrak.– Oj! Koliko srebrnih semenki. Vidi!

Svud su se razletele po sobi. I tamo i tamo…– Daaa… – kaæe zadovoqno mali Isus.– Nema ih viãe.Deåakove oåi ãirom su otvorene, nima-

lo se ne plaãe tame. On iãåekuje posledwinastavak priåe.

Marija mu se joã malko primakne iãapne:

207

PERCE

Postawe

Kad je Hristos bio sasvim malo dete, sanepune dve godine, voleo je da dotråi dobliæwih i da zaæmuri, åvrsto stisnutih ka-paka, da bi radosno rekao:

– Nema Isusa. Dete moæeã da vidiã samo kada dete vi-

di tebe. Tako, kad zaæmuri – ono nestane. Åi-tav svet zavisi od tih bespomoñnih oåiju.Kad se ponovo otvore – svet odmah vaskrsne.Sad ga vidiã – sad ga ne vidiã.

– Nema Isusa.Srce kome bi se Mali Hristos iznena-

da obratio na ovaj naåin obradovalo bi se inasmejalo. Odrasli su milovali detence pokosi, qubili ga u kapke i u prisnoj nevi-nosti potvrðivali:

– Gle, stvarno, nema naãeg dragog Isusa.Gde li se denuo? Hej, Isuse! – zovu ga, osvrñu-ñi se oko sebe. – Gde si? Javi se! Doði!

Onda bi Isus otvorio oåi.

206

Dete za trenutak ne odgovara, nasluñujeda se priåi bliæi kraj. Onda brzo dune, ovogputa ne toliko snaæno.

Perce ponovo uzleti.– Bravo, sine! Leti perce, do tavanice.

Leti, leti, tamo, sve daqe, leti, leti, gde je,nema ga, odletelo…

– Od’etelo pe’ce tamo – potvrðuje tihodete.

– Da, sine, odletelo perce. Spava perce– kaæe na kraju uspavanke Marija. – Spavaji ti. Laku noñ, sine moj mili.

Marija miluje Isusa po åelu i qubi ga.– Laku noñ – nagiwe se i Josif nad

krevetac i qubi dete.– ‘Ku no’… – otpozdravqa im, veñ sasvim

pospano, sklopqenih oåiju, mali Isus.

Åas letewa

Dve ili tri godine kasnije, u dvoriãtuiza kuñe, strpqivo je brojao oblake, nikakone uspevajuñi da ih skupi viãe od tri.

– Jedan – dva – tri… Uvek bi mu neãtozasmetalo, neki uzvik sa ulice, svilena nit

209

– A sad, pruæi mami dlan da ti dam perce.Malecki Isus radosno pruæa ruku, ot-

vara dlan. Majka dotakne åaãicu dlana vrhomprsta i kaæe:

– Evo ga perce. Duni, sine, u perce. Nekapoleti!

Dete brzo udahne i dune, junaåki, u perce:– U-phu!– Bravo, sine – kaæe Marija i pomilu-

je sina po åelu – Gle kako visoko leti perce.Leti, leti i spuãta se, spuãta se pravo nanos tati Josifu. Duni, Josife, neka opet po-leti perce!

– Fuuu! – dune gromko kroz sedu braduJosif.

– Au! Leti perce visoko-visoko. Leti,leti i spuãta se, spuãta se pravo na nos ma-mi. Sad ñe mama da dune:

– Fu!– Leti pe’ce, leti pe’ce! – uzvikne mali

Isus.– Visoko, gore, skroz do tavanice. Vidi,

sine, evo poåiwe da se spuãta, polako. Vidikako se wiãe i leti prema Isusu i spuãtase, spuãta sve bliæe i seda naãem Isusupravo na nos. Duni, sine!

208

Na to, perce se uzdigne uvis, okrene sedva-tri puta oko sebe u vazduhu. Iz daqine,pre nego ãto ñe se ponovo spustiti, vikne:

– Duni u mene jaåe!Deåak dune jaåe.Perce uzleti joã viãe, uzdiæuñi se

nepravilnom putawom, ali poletno i ne bezuroðene elegancije.

Tada ga deåak na trenutak izgubi iz vi-da.

Gledao je u nebo, levo-desno oko sebe,prema oblaku, pa prema onom drugom, mawem,ãto liåi onom najdaqem, treñem oblaku kaojastuk pun perja jastuku punom perja. Alinigde perceta. Dok ga nije najzad ponovougledao kako mu se lagano pribliæava, wi-ãuñi se i trepereñi, smerajuñi prema vrhuIsusovog nosa, kao da ga nos magnetski pri-vlaåi.

Mali Isus otvori dlan i perce se pono-vo bezbedno prizemqi.

– Divan let, nema ãta – reåe Isus –blago tebi.

– Vidiã da nije teãko. A sad probaj iti.

– Da probam? Ali kako ñu?

211

pauåine koju je primetio u grawu, neãto åe-ga bi se setio… Jedan – dva – tri…

Jedno bledo, skoro prozirno golubijeperce dotakne mu vrh nosa, skotrqa se nizgrudi, da bi se beãumno smestilo u spretnopodmetnut dlan.

– Zdravo – reåe Isus.– Oh! – poskoåi perce sa dlana, tek to-

liko da se okrene na drugu stranu, da boqevidi s kim razgovara. – Najzad prizemqewe.Kakva je vratolomija ovo letewe kroz vazduh!

– Ipak – mali Isus ñe na to – mora daje lepo tako leteti.

– Nije uopãte teãko kao ãto na prvipogled izgleda. Hoñeã li da ti pokaæem?

– Vrlo rado bih nauåio da letim kao ti,ali bojim se da to neñe biti moguñe.

– Varaã se. Dozvoli da ti pokaæem.Dovoqno je da duneã.

– Da dunem?– Da. Udahni duboko i jednostavno duni

u mene. Hajde, uåini tako i uveriñeã se. Mali Isus dune u perce na svom dlanu,

u golubije perce koje ne samo ãto ume da letinego ume i da govori.

210

sjuruju odvaæno niz horizont, dok druge mir-no stoje na svom mestu, tek da se zna da su tu.

Svetluca odasvud tako zveæðe na nebunad percetom. Gleda perce zadivqeno. Kaæezvezdama, namignuvãi:

– Velikog uåiteqa åini ðak koji gaviãestruko nadmaãuje.

Zadovoqno ishodom lekcije letewa, per-ce zaspi. Sjedini se najzad u snu ponovo sapaperjem pod krilom goluba Svetog Duha,odakle je i palo na zemqu.

Javi mu se Hristos u snu i reåe:– Ti si lagan, a opet toliko teæi od

mene. Ti imaã makar nekakvu teæinu, a ja sambez ikakve. Nauåi me da se spustim na zemqu.Hoñu opet da hodam.

Na te reåi perce u snu odgovori:– Tome ne mogu da te nauåim. Prava

teæina nije mi svojstvena. Pitaj svoje srce.Ono ñe ti najboqe reñi ãta treba da radiã.

Ima Hrista

Sutradan, srce je pokazalo Isusu novuigru: kako se najlepãe i najlakãe kreñe

213

– Lako je, video si mene – pouåi ga per-ce. – Spremi se. Ja ñu da dunem u tebe.

I odmah dunu perce pravo Isusu u prsa,ovako:

– Phu!Ruke Isusove podignu se uvis, same od

sebe, za wima ramena, i on se, na vlastito iz-nenaðewe, sasvim odvoji od tla. Premetne senekoliko puta u vazduhu.

– Hej, ãta ovo bi! – viknu gledajuñidole s visine.

– Ne priåaj mnogo – opomene ga perce –nego pazi ãta radiã, jer sad ñu da dunem joãjaåe.

Perce udahne svim pluñima i dune za-ista jako, kako se ne bi oåekivalo od jednogbledog, skoro prozirnog golubijeg perceta:

– Fuuu!Na to, mali Isus se uznese toliko vi-

soko da ga perce potpuno izgubi iz vida.Åekalo ga je da se vrati, åekalo, strpqivo,nekoliko sati.

Onda i Sunce zaðe, a umesto Isusa spu-sti se nazad na zemqu noñ, prepuna zvezda.Svetlucaju zvezde, obleñu jedna oko druge kaopahuqe, srebrne semenke maslaåka. Neke se

212

– Ne misli ni na ãta odreðeno. Pro-ãetaj ovom pustom plaæom koju zovemo pusti-wa i potraæi sebi lep oblutak. Tu je negde,leæi u toplom pesku kao jaje u gnezdu.

Sunce je upravo zaãlo, ali velika svet-lost joã se quqa na vodi. Nema vetra, po-vrãina Jordana glatka je i nepomiåna, kao tajfini obli kamen koji je Emanuil pronaãao.

– Stavi ga na dlan. Odmeri mu teæinu,prouåi oblik.

Deåaku zasmeta pesak u sandali. Wihdvojica kao da su posledwi qudi na svetu.Reka je toliko ãiroka da nema druge obale.

Deåak vidi da je Jordan more, beskrajnomore u beskrajnoj pustiwi.

– Priði, skroz, do ivice vode. Mali Hristos zakoraåi napred.– Stani i pogledaj: ispred tebe nema ni-

åega, åisti otvoreni prostor – bez ijednog os-trva, galeba, laðe, ili nekog drugog ukrasa. Ho-rizont je åvrsto razapet u visini tvojih oåi-ju. Zategnut kao struna s kraja na kraj vi-dokruga.

Kad se uverio da deåak jasno vidi sliku,Jovan Pustiwski reåe:

215

zemqom. Samo treba dotråati do nekog bliæ-weg i poveriti mu se, ovim reåima:

– Doãao sam da ti kaæem da te volim.Igra se malom Isusu veoma dopala. Sva-

ko kome bi priãao odgovarao mu je drugaåije. Åitavog dana, sve do zalaska Sunca,

tråkarao je unakolo, prilazio qudima, zna-nim i neznanim, da bi im se poverio, taånotim reåima koje je nauåio od srca:

– Doãao sam da ti kaæem da te volim.

Bogojavqewe

– Saåekaj da svi odu – reåe Jovan Krsti-teq.

Deåak ga posluãa. Åekao je strpqivo.Ime mu je Emanuil, ãto znaåi: Bez Nas Bog.Za Krstiteqa, ovo dete joã je bezimeno.

Onda sunce zaðe i svi odu, krãteni vo-dom Jordana i Jovanovom rukom. Pusta je pu-stiwa.

Emanuil je sve vreme igrao svoju omiqe-nu igru: pokrije lice dlanovima i ãapuñe:

– Naði me... Naði me... Naði me...Krstiteq mu opet priðe. Skloni deåako-

ve ruke sa lica i obrati mu se, ovim reåima:

214

– Neko treñi bi, meðutim, sa pouzdawembacio kamen – odmah, bez razmiãqawa – do-voqno jako i visoko da tim hicem prebacihorizont, tu modru strunu koja je tako blizu,na dohvat ruke.

Åuo je ãta mu Jovan Krstiteq govori,ali ga viãe nije video – iãåezla je i haqi-na od kamiqe dlake i koæni pojas oko Jova-novog pasa i skakavac u åupavoj bradi Krsti-teqa i med divqih påela pod wegovim jezi-kom.

– Ãta ñeã ti da uradiã? – upita glasvapijuñeg u pustiwi.

Velika tiha voda se pokrene.Daleka naspramna obala ipak se pojavi,

iako su qudi odavno zaboravili da postoji,jer je onostrana.

Neåujno nadolazi plima, prespora zaoko. Beskonaåna reka Jordan kao sveti okeanpremeãta se sa jedne obale na drugu, sa kon-tinenta na kontinent, sa sveta na svet – pri-nosi deåaku svoje ogromno prozirno telo, uzneizmeran napor.

Dotaknut vodom, Emanuil hitne oblutak,lako prebaci blisko obzorje. Tamo, oblutakne upadne u vodu, nego u nebo, ne okvasi se.

217

– Pokuãaj da hitneã kamen ka vodi, alitako da ne upadne u wu i ne okvasi se.

Zastane na åas, pogleda krajiåkom oka udete. Mali samouvereni åovek gledao je pra-vo ispred sebe, ñutao, sa rukama iza leða,stiskao u ãaci svoj oblutak, iãåekujuñi.

– Neko bi pomislio da je to nemoguñe –naglasi Krstiteq, osmehnuvãi se jedva pri-metno. Uzvrañeno mu je vernim, umawenimodrazom tog osmejka.

– Drugi bi åekao da odnekud struja do-nese neko oboreno stablo, ili, joã boqe, danaiðe velika spora barka, pa bi pokuãao daoblutak ubaci u plovilo.

Sada je gledao Emanuilu u oåi, spokojno,video mu ime.

A ovaj je, nespokojno, gledao kroz Krsti-teqa. Modra linija treperila je pred deåa-kom – vodoravna – nije imala ni poåetak nikraj.

Åitav svet razdeli se, potpuno i ko-naåno, u detetu i van deteta, na dva simetriå-na dela koji se ogledaju jedan u drugom. Dvaneba, dva mora, dva ogledala, iste nepreglednedubine i åistote.

Tada mu reåe Krstiteq joã i ovo:

216

Naravouåenije

Videñeã... Doñi ñe neko, blizak i neiz-beæan, ko ti nedostaje mada toga nisi sves-tan. Doñi ñe da ti kaæe da te voli. Osloviñete po imenu – iako se vidite prvi put u æi-votu – i otkriñeã kako se stvarno zoveã.

Doñi ñe... Neko ko te je dugo traæio, jed-na devojåica – nestvarna, a jednako æiva inepredvidiva kao perce ili mladunåe divqeæivotiwe – biñe u koga si veñ dugo tajno za-qubqen.

Doñi ñe. Videñeã – stañe kraj tebe, uze-ñe te za ruku i reñi ñe da je doãla da ti kaæeda te voli. Niãta viãe. Gledañe te u oåi,znañe tvoje pravo ime, i to ñe biti dovoqnoda shvatiã ko si.

219

Videvãi detiwi podvig, Jovan Krsti-teq padne na kolena i uzvikne u pustiwi, triputa:

– Ti treba mene da krstiã! Ti trebamene da krstiã! Ti treba mene da krstiã!

Deåak je shvatio ko je. Ime koje je nosiosada ponese wega: Sa Nama Bog. Bi krãten. Aonaj koji ga je krstio bi roðen.

Potom pustiwak reåe, promuklim gla-som:

– Naãao sam te... Emanuile, nisam dos-tojan ni te razvezane pertle na sandali da tiveæem.

I zaista, ostavi mu remene razvezanim.A plima je i daqe nadolazila. Krstiteq

sasvim potone u vodu. Zagwuren, oåisti se odsvake prqavãtine smrtnog æivota.

I krstivãi se u dubinama, izaðe Jovaniz vode, svete kao zavet. Izlazeñi, video jeEmanuila kako hoda po povrãini, razvezanihsandala, pozdravqa galeba, ovim reåima:

– Doãao sam da ti kaæem da te volim.Deåak nagazi na razvezanu pertlu, spo-

takne se. Ali ne upadne u vodu, nego u nebo,uznet. Golub je meðu galebovima.

218

Sreten Ugriåiñ, septembra 1997.

221220

BELE[KA O AUTORU

Sreten Ugriåiñ roðen je 1961. godine uHerceg-Novom. Diplomirao je filozofiju naFilozofskom fakultetu u Beogradu.

Objavio je kwige: Upoznavawe sa veãti-nom, priåe o æenama i metafizici (1985), Ne-ponovqivo Neponovqivo, åetvorojevanðeqepostmodernog romantizma, sa komentarima(1988), Maja i ja i Maja, roman o odrastawu(1992), Infinitiv, teorijska studija o jednomizmiãqenom savremenom filozofu (1997).

Æivi u Beogradu. Autor je „Stubova Kul-ture” od 1997. godine.

223

FotografijaGoranka Matiñ

222

SADR@AJMali Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Kako znam za Hrista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Blagovesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Triptih o pokornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Pepequgin sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Sretewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Oksidacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Obrnuta perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Veliki Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Veåera u Emausu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Nepokretni pokretaå . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Utopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Jeres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177Melodrama s mladencima . . . . . . . . . . . . . . . . 182Kapetan iz Kapernauma . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Perce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

Beleãka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

225224

Sreten UgriåiñBog jezika i druge pri~e

UredniciPredrag Markoviñ

Gojko Boæoviñ

OpremaDuãan Ãeviñ

KorekturaDesanka Sanduloviñ

Prelom kwige i priprema korica“Stubovi kulture”

Izdavaå“Stubovi kulture”, Beograd

Gradiãtanska 15tel. 403-122, 404-687

e-mail: [email protected]

Za izdavaåaMilan Pajeviñ

Ãtampa i povez“Art print”, Sopot

Tiraæ1000 primeraka

wiga ãezdeset ãesta K - · PDF fileKAKO ZNAM ZA HRISTA Tako ãto smo se...

Documents

Transcript of wiga ãezdeset ãesta K - · PDF fileKAKO ZNAM ZA HRISTA Tako ãto smo se...