Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej - О Д Б ...odbrana.mod.gov.rs/odbrana/110/110...

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rsG

od

in

a VI

Br

oj 1

10

15

. a

pr

il

2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

a

W e g o v a s v e t o s t p a t r i j a r h s r p s k i

g o s p o d i n I r i n e j

40

I n t e r v j u

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

4

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Vladimir Po~u~, major (odbrana),Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (fotoreporter)Darimir Banda (fotoreporter) Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

24Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Radovan P

OP

OVI

]

Obeleèna 65. godi{wica proboja Sremskog fronta

TEMEQ NOVE EVROPE 6

I N T E R V J UWegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej

JEDINSTVO JE NA[A SNAGA 8

Uloga èna u izgradwi sistema bezbednosti

JEDNAKE [ANSE I PRAVA 12

Srpski medicinski tim u âdu

SIMBOL HUMANOSTI 14

Profesionalni sastav Prve brigade

JEDINSTVO RAZLIKA 19

O D B R A N APrvi sastanak me|unarodne ekspertske radne grupe ABHO

KORAK DO REGIONALNOG CENTRA 20

[esti centar za obuku

NADOGRADWA SPOSOBNOSTI 22

Na Pasuqanskim livadama

FINALE @UTOG PERIODA 24

Re~na flotila na Dunavu

NAVIGACIJSKO PLOVQEWE 28

@ene profesionalni vojnici

U STROJU PERSPEKTIVNIH 29

15. april 2010.

28

re~ urednika

5

14

Startredsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev,

potpisali su 8. aprila u Pragu novi ugovor o ograni~ewu

i smawewu nuklearnog strate{kog naoruàwa dve dràve.

Sporazum je zamenio prethodni ugovor START I, koji su 1991.

godine potpisali tada{wi predsednici Mihail Gorba~ov i

Ronald Regan, a prestao je da vaì 5. decembra 2009. godine.

Novim ugovorom smawuju se sada{wi kapaciteti strate{kog

ofanzivnog naoruàwa za 30 posto. Broj raspore|enih

nuklearnih bojnih glava smawi}e se na 1.550 na obe strane,

{to je mawe od trenutnog limita od 2.200.

Potpisivawe sporazuma ima pre svega politi~ki zna~aj

jer pokazuje nameru obe strane da unapre|uju me|usobne odnose,

ali je wegovo bezbednosno zna~ewe neizvesno. Naime, ugovor

ima smisla samo ako podrazumeva da se ne}e pove}avati

sposobnosti antibalisti~kih raketa.

Pove}awe odbrambenog naoruàwa neizbe`no povla~i

za sobom pove}awe ofanzivnog naoruàwa, tvrdi se u Moskvi

i iznosi sumwa da }e u tom slu~aju i druge zemqe odstupiti

od sporazuma o ne{irewu nuklearnog oru`ja. Ameri~ki

protivraketni {tit u Evropi bi}e izazov pojedinim dràvama,

misli se pre svih na Iran i Severnu Koreju, za usavr{avawe

balisti~kih raketa i bojne opreme radi ja~awa mogu}nosti

efikasnog prevladavawa protivraketne odbrane.

To }e prinuditi i Rusiju da preduzima uzvratne mere,

{to bi zna~ilo po~etak nove trke u naoruàvawu.

Zbog protivqewa Rusije, nova ameri~ka administracija

odustaje od postavqawa radara u ê{koj i raketa u Poqskoj,

za koje se tvrdilo da nisu uperene protiv Rusije. Umesto toga

planira se stacionirawe raketa sredweg dometa patriot

u Poqskoj i instalirawe raketnih presreta~a u Rumuniji,

kao sastavnom delu novog ameri~kog obrambenog {tita,

o ~emu imaju pristanak rumunske strane.

Do{lo je, dakle, ponovo vreme da se glas Rusije u

me|unarodnim odnosima mora uvaàvati. Zadugo u nemo}i posle

raspada Sovjetskog Saveza, Rusija nije mogla da se suprotstavi

ni {irewu Natoa na istok ni jednostranim aktima SAD koje su

u~vr{}ivale svoje prisustvo na Balkanu, ju`nom Kavkazu

i sredwoj Aziji.

Me|utim, sabirawem snaga i konsolidacijom na

unutarpoliti~kom planu, u vreme predsednika Vladimira Putina,

a sada i Dmitrija Medvedeva, Rusija je najavila povratak

na me|unarodnu scenu, otvoreno isti~u}i svoje geopoliti~ke

interese. U ponu|enom Evropskom bezbednosnom sporazumu

predlaù se novi bezbednosni odnosi u Evropi, a u novoj vojnoj

doktrini, koju je predsednik Medvedev potpisao 5. februara ove

godine, {irewe Natoa na istok prvi put se ocewuje kao direktna

pretwa wenoj bezbednosti. Druga zna~ajna novina je navo|ewe

prava Rusije da koristi oruàne snage van svojih granica

za za{titu svojih interesa i svojih gra|ana.

Odlu~nost da za{titi svoje interese Rusija je efikasno

pokazala u ratu protiv Gruzije, 2008. godine, {to je nai{lo na

neodobravawe zapadnih saveznika. Priznala je i nezavisnost

otcepqene gruzijske oblasti Ju`ne Osetije, u kojoj sada instalira

svoju bazu na rok od vi{e decenija.

Iako se iza wene odlu~nosti kriju brojne slabosti, uverqiv

faktor mo}i predstavqa nuklearni, energetski i ostali

potencijal, {to Rusiju sigurno vra}a me|u va`ne igra~e na

svetskoj sceni, zajedno sa jo{ nekoliko regionalnih lidera,

kao {to su Kina, Indija i Brazil.

Radenko MUTAVXI]

Mr Sowa Stojanovi} direktorka Centra

za civilno-vojne odnose

SCENARIO ZA DAN POSLE 30

D R U [ T V ODokumentarni film „@ivota \uri} – ìvot,

juna{tvo, pam}ewe”

POSLEDWI LET ORLA 34

Sa galerije

JU@NOAPRILSKI OSMEH 35

S V E TIznena|ewa u odbrani od terorizma

NEMO] DR@AVA 36

Paralele

NOVI BEZBEDNOSNI KROV 39

K U L T U R ANove kwige

DUHOVNA I MORALNA OBNOVA VOJSKE SRBIJE 40

F E Q T O NFrancusko-srpski odnosi (2)

IZME\U DVA RATA 42

Sto godina od ro|ewa Me{e Selimovi}a (1910–1982)

VE^NO TRAGAWE ZA BOQIM ÔVEKOM 45

6 15. april 2010.

Sr bi ja je da la iz u zet no

ve li ki do pri nos

sa ve zni~ kim po be da ma

u Pr vom i Dru gom

svet skom ra tu, i na taj

na ~in se ugra di la u

te me qe sa vre me ne

Evro pe, re kao je

mi ni star [u ta no vac

na ko me mo ra ci ji

po gi nu li ma na

Srem skom fron tu

O b e l e e n a 6 5 . g o d i { w i c a p r o b o j a

S r e m s k o g f r o n t a

Te meq no ve Evro pe

K Bor ci Ju go slo ven ske ar mi je i we nih sa ve zni -

ka pro bi li su, od 21. ok to bra 1944. do 12. apri -

la 1945, na Srem skom fron tu, uz ve li ke `r tve,

vi {e stru ke ne pri ja teq ske li ni je i su {tin ski do -

pri ne li uspe {nom okon ~a wu bor bi za ko na~ no

oslo bo |e we ze mqe u Dru gom svet skom ra tu.

U bi ci je sa obe stra ne u~e stvo va lo oko dve -

sta pe de set hi qa da voj ni ka. Uz je di ni ce Ju go slo -

ven ske ar mi je, u~e stvo va le su i tru pe Cr ve ne i

bu gar ske Na rod ne ar mi je, kao i bri ga da Ita li ja.

U te {kim bor ba ma po gi nu lo je oko tri na est

i po hi qa da ju go slo ven skih voj ni ka, uglav nom

mla di }a iz Sr bi je i Cr ne Go re, hi qa du sto pri -

pad ni ka Cr ve ne ar mi je, {eststo tri de set pri -

pad ni ka bu gar ske Na rod ne ar mi je i sto {e zde set

tri Ita li ja na iz sa sta va ju go slo ven skih je di ni -

ca. Na stra ni ne pri ja te qa, po gi nu lo je oko tri -

de set hi qa da voj ni ka.

Mla dost za slo bo du

o me mo ra ci jom i oda va wem po {te

po gi nu li ma, kod spo men-obe le` ja

u Ada {ev ci ma kod [i da, 12. apri -

la obe le e na je 65. go di {wi ca pro -

bo ja Srem skog fron ta. Ce re moni ji

obe le a va wa pri su stvo va li su mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac, mi ni -

star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i},

na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge -

ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, pre -

d stav ni ci Sub no ra, u~e sni ci Na rod no o -

slo bo di la~ ke bor be, di plo mat ski i voj -

no di plo mat ski pred stav ni ci ze ma qa ~i je

su tru pe u~e stvo va le u bor ba ma na Srem -

skom fron tu i dr a va sa ve zni ca.

Mi ni star [u ta no vac re kao je da je

bor bu Na rod no o slo bo di la~ ke voj ske na

Srem skom fron tu od li ko va lo ro do qu -

bqe i `e qa za stva ra wem dru {tva na

prin ci pi ma slo bo de, ne za vi sno sti, rav -

no prav no sti, a iz nad sve ga po {to va we

Mi ni star od bra ne Dra -

gan [u ta no vac upi sao se 13.

aprila u kwi gu à lo sti ko ja je

u Am ba sa di Poq ske u Be o gra du

otvo re na po vo dom po gi bi je

pred sed ni ka Poq ske Le ha Ka ~iw skog i poq ske de le ga ci je u avi on skoj ne sre }i kod Smo -

len ska.

„Sa ve li kom tu gom pri mi li smo vest o tra gi~ noj po gi bi ji pred sed ni ka Poq ske go spo -

di na Ka ~iw skog i vi {e zva ni~ ni ka va {e dr a ve. U ime pri pad ni ka Mi ni star stva od bra -

ne i svo je li~ no ime iz ra a vam naj du bqe sa u ~e {}e poq skom na ro du i po ro di ca ma po gi nu -

lih”, na pi sao je mi ni star [u ta no vac.

U kwi gu a lo sti upi sao se i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov -

nik Mi lo je Mi le ti}.

Institut za strategijska istraìvawa

Sektora za politiku odbrane organizovao

je krajem marta okrugli sto „Bezbednosni

i odbrambeni aspekti prikqu~ewa Repub-

like Srbije Evropskoj uniji”.

Direktor Instituta general-pot-

pukovnik mr Milan Zari} govorio je o

projektnim zadacima tog na u~no istra -

ìva ~kog projekta. Otvarawu skupa pri -

sustvovao je i na~elnik Vojnomedicinske

akademije general-major prof. dr Mio-

drag Jevti}.

Rasprava se odvijala u tri panela.

Prvi je razmatrao ~inioce bezbednosnih

i odbrambenih aspekata pri kqu ~ewa na{e

ze m qe Uniji. Drugi se odnosio na po litiku

bezbednosti i od brane Evro p ske unije, dok

su u~esnici na tre }em panelu ra spra vqa -

li o kriterijumima za ~lanstvo u toj orga-

nizaciji. S. \.

7

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je

Mi le ti} pri mio je ko man dan ta Kop ne -

ne voj ske Evrop ske ko man de Oru a nih

sna ga Sje di we nih Ame ri~ kih Dr a va

ge ne ra la Kar te ra Ha ma.

Ge ne ra li Mi le ti} i Ham raz ma -

tra li su mo gu} no sti da qeg una pre |e -

wa voj ne sa rad we, pre sve ga u obla -

sti {ko lo va wa i obu ke.

Ge ne ral Ham do pu to vao je u po se -

tu Re pu bli ci Sr bi ji, u okvi ru ko je }e

ob i }i je di ni ce Kop ne ne voj ske Voj ske

Sr bi je.

Okrugli sto o prikqu~ewu Srbije

Evropskoj uniji

Sa rad wa sa Evrop skom ko man dom

Oru a nih sna ga

SAD

Mi ni star [u ta no vac

upi sao se u kwi gu à lo sti

u Am ba sa di

Poq ske

qud skih pra va i su ve re ni te ta sva ke dr -

à ve.

Mi ni star je is ta kao da Sr bi ja e li

da gra di do bro su sed ske od no se sa ze -

mqa ma re gi o na i da po sta ne ~la ni ca

evrop ske po ro di ce na ro da.

Ia ko Sr bi ja na po ~et ku 21. ve ka ni -

je voj no ugro e na, re kao je mi ni star od -

bra ne, po sto je sa vre me ni iza zo vi, ri zi -

ci i pret we ko ji ugro a va ju sve ze mqe

sve ta. Zbog to ga {to se ni jed na dr a va

od ta kvih pret wi ne mo e sa mo stal no za -

{ti ti ti, Sr bi ja, pre ma we go vim re ~i ma,

è li da u~e stvu je u o~u va wu glo bal nog

mi ra, sa pri ja te qi ma i part ne ri ma u

sve tu.

– Da nas, ka da sla vi mo 65. go di {wi -

cu pro bo ja Srem skog fron ta, mi ape lu je -

mo za mir i raz u me va we me |u na ro di ma,

re li gi ja ma i dr a va ma – re kao je mi ni -

star od bra ne.

Na ceremoniji obeleàvawa go -

di {wice proboja Sremskog fronta

go vorili su i predsednica op{tine

[id Nata{a Cvijetkovi} i predsed-

nik Republi~kog odbora SUBNOR-a

Slavko Popovi}.

Na spo men-obe le` je u Ada {ev ci ma

ven ce su po lo i li mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac, mi ni star unu tra -

{wih po lo va Ivi ca Da ~i}, pred stav ni ci

Au to nom ne po kra ji ne Voj vo di na, op {ti -

ne [id, Sub no ra i am ba sa da – Ru si je,

Ukra ji ne, Be lo ru si je, Cr ne Go re, Bu gar -

ske, Ma ke do ni je.

Ven ce na spo men-obe le` je pa lim

bor ci ma pr vi put su po lo i li pred stav -

ni ci am ba sa da Ne ma~ ke, Ita li je i

Fran cu ske.

A. PE TRO VI]

Sni mio G. STAN KO VI]

Pri pad ni ci ma Voj ske

Sr bi je po ru ~u jem da

vo le svo ju otax bi nu i da

se ni ka da ne po sti de i

ne od rek nu svo je

pro {lo sti ko ja je ve li ka

i slav na. Bog nam je dao

ovo par ~e ze mqe i

pod ne bqe kao ve li ki dar.

Ima mo {ta da vo li mo i

~u va mo. Mo ra mo bi ti

je din stve ni u sve mu.

Sna ga nam je u je din stvu.

Ma li smo na rod i ako smo

po de qe ni li {a va mo se te

sna ge, re kao je pa tri jarh

srp ski u eks klu ziv nom

in ter vjuu za „Od bra nu“.

Jedin

W e g o v a s v e t

Fo

to

: I

nf

or

ma

tivna

slu`

ba

S

PC

dom. Da po me ne mo pro tu Ma te ju Ne na do vi }a, ko ji je bio du hov ni

ali i na rod ni vo |a u vre me ustan ka. Ta da je Cr kva, kao je di na or -

ga ni zo va na in sti tu ci ja, sta ja la na ~e lu na ro da ne od ri ~u }i se,

na rav no, svo je pri mar ne ulo ge.

Ima i do sta pri me ra da su voj ni ci osta vqa li voj nu slu bu i od -

la zi li u ma na sti re. Znam ne ko li ko ta kvih slu ~a je va. Jed nom ofi ci ru

je po sle Pr vog svet skog rata dr a va ak tom do zvo li la da ski ne uni -

for mu i da se za mo na {i Hi lan da ru. Ta mo je kao voj nik Hri stov pro -

veo 22 go di ne. Igu man Ev sta ti je iz ni {ke epar hi je bio je ofi cir i

ka da je pen zi o ni san po sve tio se Cr kvi za jed no sa svo jom su pru gom.

On u jed nom, a ona u dru gom ma na sti ru. Da po me nem i jed nog mla dog

mo na ha iz ovog vre me na, ne ka da {weg ofi ci ra, oca Do si te ja Hi lan -

dar ca, ko ji je pre de se tak go di na oti {ao na Sve tu Go ru, za vr {io bo -

go slov ski fa kul tet i sa da je na po sle di plom skim stu di ja ma u So lu nu.

To {to ver ska slu ba u Voj sci Sr bi je jo{ ni je us po sta -

vqe na ni je bi lo pre pre ka da se, po sled wih go di na, od no si

sa SPC vr lo uspe {no raz vi ja ju u raz li ~i tim obla sti ma. Ka -

kve su mo gu} no sti da se oni una pre de i obo ga te no vim sa dr -

`a ji ma?

Pre dva de se tak go di na bio sam u pri li ci da vi dim po se tu gr~ -

kih voj nih ka de ta Hi lan da ru, wi ho vo po na {a we i od nos pre ma cr kvi.

Ta da sam im ma lo za vi dio jer to ni je bi lo svoj stve no na {em voj ni ku.

Vre me na u ko ji ma Voj ska i Cr kva ni su ima le mal te ne ni ka kvih kon ta -

ka ta Bo gu hva la sa da su ve} da le ko iza nas. Od -

no si te dve in sti tu ci je se ve} vi {e go di na, na

obo stra no za do voq stvo, vr lo uspe {no raz vi -

ja ju u raz li ~i tim obla sti ma, {to je uo ~i Vas kr -

sa ov de is tak nu to i u raz go vo ru sa mi ni strom

od bra ne Dra ga nom [u ta nov cem i we go vim sa -

rad ni ci ma. Vi {e ni je ~ud no da epi sko pi i sve -

{te ni ci na {e cr kve pri su stvu ju voj nim sve ~a -

no sti ma. I sam sam se sa ve li kom ra do {}u

oda zi vao ta kvim po zi vi ma. Voj ni ci i ofi ci ri

su uvek ra do vi |e ni go sti u na {im hra mo vi ma

i ma na sti ri ma, a ~e sto, na raz li ~i te na ~i ne,

po ma u i ob no vu srp skih sve ti wa.

U ka sar na ma se ne ret ko odr a va ju pre -

da va wa i tri bi ne sa ver skom te ma ti kom, a

na zah tev pri pad ni ka Voj ske i uz odo bre we

nad le nih ko man di sve {te ni ci osve }u ju pro -

sto ri je u voj nim ob jek ti ma i vr {e po men po -

gi nu lim voj ni ci ma. Ne ke voj ne je di ni ce, ko -

li ko mi je po zna to, ve} sla ve sla vu, a na

VMA je, da pod se tim, ure |en i pr vi voj ni bo -

go slu be ni pro stor, pa ra klis Sve tog Lu ke

voj no je se nic kog u ko me se re dov no odr a va -

ju bo go slu e wa.

Mo gu} no sti da se od no si una pre de i obo ga te no vim sa dr a ji ma,

na rav no po sto je i one }e pot pu no bi ti is ko ri {te ne ka da se ko na~ no

us po sta vi ver ska slu ba u Voj sci Sr bi je na ~e mu se uve li ko ra di. O

to me sam ne dav no ta ko |e raz go va rao sa mi ni strom [u ta nov cem.

Naj zna ~aj ni ji re zul ta ti, sti ~e se uti sak, po stig nu ti su u

sa rad wi Od bo ra za pro sve tu Ar hi e pi sko pi je be o grad sko-

kar lo va~ ke i Voj ne aka de mi je. Plo do vi te sa rad we su vr lo

Vre me na u ko ji ma Voj ska i Cr kva ni su ima le mal te ne ni ka kvih

kon ta ka ta sa da su ve} da le ko iza nas. Od no si te dve in sti tu -

ci je se ve} vi {e go di na, na obo stra no za do voq stvo, vr lo

uspe {no raz vi ja ju u raz li ~i tim obla sti ma, {to je uo ~i Vas -

kr sa is tak nu to i u raz go vo ru We go ve sve to sti pa tri jar ha srp -

skog go spo di na Iri ne ja sa mi ni strom od bra ne Dra ga nom [u-

ta nov cem. Bio je to po vod za, ko li ko nam je po zna to, pr vi in ter vju

pa tri jar ha srp skog za je dan voj ni list u ko me smo se po seb no osvr -

nu li na zna ~aj us po sta vqa we sve {te ni~ ke slu be u voj sci, du hov nu

ob no vu srp ske voj ske, re zul ta te u spro vo |e wu ver ske na sta ve u

Voj noj gim na zi ji ali i na sli~ no sti Cr kve i Voj ske.

Va {a Sve to sti, ka ko ob ja {wa va te ~i we ni cu da su Srp ska

pra vo slav na cr kva i Voj ska Sr bi je in sti tu ci je u ko je, pre ma

svim is tra i va wi ma jav nog mwe wa, gra |a ni Sr bi je ima ju

na jvi {e po ve re wa?

Mi slim da to ni je slu ~aj no. Srp ska cr kva i srp ska voj ska su ne

sa mo naj sta ri je in sti tu ci je u na {oj isto ri ji i kul tu ri ve} su, po

svo joj su {ti ni, dr a vo tvor ne i na rod ne in sti tu ci je. Od ute me qe -

wa srp ske dr av no sti u do ba Ne ma wi }a pa sve do da na {wih da na

bi le su i osta le ogle da lo ~a sti, ro do qu bqa i kon ti nu i te ta u srp -

skom na ro du, oslo nac i ~u va ri na rod nog bi }a. Srp ska voj ska, kao

simbol dr`avnosti, ima ulo gu te la u to me bi }u, a Cr kva ulo gu du -

{e. Voj ska bri ne o gra ni ca ma, o mi ru, re du i po ret ku u dr a vi,

bri ne o ono me {to je ma te ri jal no i te le -

sno. A, Cr kva bri ne o ono me {to je pre vas -

hod no du hov no, {to pred sta vqa te meq kul -

tu re i isto ri je, {to na rod ~i ni na ro dom i

{to mu uli va sna gu. Zbog te isto rij ske ulo -

ge i is ku stva na rod ih sma tra naj o da ni jim

in sti tu ci ja ma, po go to vo u vre me ni ma na -

glih i br zih pro me na.

Po zna to je da su u isto ri ji srp skog

na ro da mno gi sve {te ni ci u te {kim

vre me ni ma po sta ja li rat ni ci i voj -

sko vo |e, ali i mno gi voj ni ci su obla -

~i li mo na {ku ri zu. Ta kvi pri me ri

po ka zu ju, na ne ki na ~in, bli skost te

dve pro fe si je ia ko se na pr vi po gled

to ne bi mo glo re }i. [ta je po Va -

{em mi {qe wu za jed ni~ ko za voj ni i

sve {te ni~ ki po ziv?

Za jed ni~ ko obe le` je voj nog i sve {te -

ni~ kog po zi va je ste duh re da, ra da, di sci -

pli ne i od go vor no sti pre ma slu bi i pre -

ma na ro du ko me slu e. Po red to ga, ta dva

po zi va ba {ti ne iste naj ple me ni ti je du -

hov ne vred no sti. Za to ni je ni ma lo ~ud no {to je Ste fan Ne ma wa

po sle osni va wa i u~vr {}i va wa srp ske dr a ve obu kao mo na {ku

ri zu, jer se ra di o istom du hu qu ba vi pre ma bli wem, pre ma svo -

me ro du i naj u zvi {e ni jim ci vi li za cij skim vred no sti ma ko je su ga

po kre ta le u oba slu ~a ja.

U na {oj isto ri ji bi lo je slu ~a je va da su po je di ni sve {te ni ci

sa kr stom u ru ci sta ja li u pr ve bor be ne re do ve sa svo jim na ro -

9

stvo je na{a snaga

o s t p a t r i j a r h s r p s k i g o s p o d i n I r i n e j

I u te {kim tre nu ci ma

Voj ska je uvek bi la sprem na

da po mog ne Cr kvi. Ka da je go -

reo sa bor ni hram u Ni {u

voj ni ci i sta re {i ne ni {kog

gar ni zo na su pr vi pri te kli u

po mo}. Ne de qu da na ra{ ~i -

{}a va li su cr kvu sa iz u zet -

nom vo qom i pre da no {}u. I

ne sa mo to. Pr va sred stva

ko ja smo do bi li za ob no vu

hra ma pri ku pi li su ofi ci ri

od svo jih pla ta. To ne mo e

da se za bo ra vi.

tre ba do da ti i obi la ske Kr fa i ostr va Vi do u Gr~ koj i broj ne po -

se te sve ti wa ma po Sr bi ji.

I sa mi ste kao epi skop ni {ki ima li ~e ste kon tak te sa Voj -

skom. Ka kva su Va {a is ku stva u sa rad wi sa je di ni ca ma Voj -

ske Sr bi je?

Oda zi vao sam se na sva ki po ziv da bu dem gost na za kle tva ma

voj ni ka, na pro sla va ma Da na Voj ske i dru gim voj nim sve ~a no sti ma.

To sam do i vqa vao kao vra }a we pra vim vred no sti ma ko je ~i ne le -

po tu u na {em ì vo tu. U ka sar ni sam se uvek ose }ao kao u svom do mu

za to {to sam pri me }i vao po {to va we i uva a va we qu di ko je sam

po se }i vao. I u te {kim tre nu ci ma voj ska je uvek bi la sprem na da po -

mog ne. Ka da je go reo sa bor ni hram u Ni {u voj ni ci i sta re {i ne ni -

{kog gar ni zo na su pr vi pri te kli u po mo}. Ne de qu da na ra{ ~i {}a -

va li su cr kvu sa iz u zet nom vo qom i pre da no {}u na gla {a va ju }i da

im je bi la ~ast da mo gu na ne ki na ~in da po mog nu u ot kla wa wu po sle -

di ca. I ne sa mo to. Pr va sred stva ko ja smo do bi li za ob no vu hra ma

pri ku pi li su ofi ci ri od svo jih pla ta. To ne mo e da se za bo ra vi.

Prav ni okvir za re gu li sa we ver skih pi ta wa pri pad ni ka

VS bi }e usko ro za o kru en do no {e wem Ured be o ver skoj slu -

`bi, ko ja po red osta log pred vi |a i uvo |e we voj nih sve {te ni -

ka u je di ni ca ma Voj ske. Ka ko SPC do ~e ku je tu zna ~aj nu no vi nu

u ì vo tu voj ske ko ja }e omo gu }i ti voj ni ci ma da svo je ver ske

po tre be mo gu da za do vo qe i za vre me vr {e wa voj ne slu be?

Srp ska pra vo slav na cr kva sa ve li kom na dom i{ ~e ku je taj tre -

nu tak ka da }e se po no vo us po sta vi ti in sti tu ci ja voj nog sve {ten st-

va u na {oj voj sci kao {to je to slu ~aj u go to vo svim mo der nim ar -

mi ja ma sve ta. Du go se ra di na tom po slu, ali ne tre ba ù ri ti i do -

no si ti re {e wa i od lu ke pre ko ko le na. To }e bi ti od ve li ke ko ri -

sti voj sci jer }e se stvo ri ti uslo vi da se upot pu ne du hov ne po tre -

be voj ni ka, {to }e sva ka ko po zi tiv no uti ca ti na kom ple tan ì vot

i rad. I cr kva }e ima ti ko rist od uvo |e wa sve {te ni ka u voj sku, jer

}e po red mi si je u na ro du ima ti i mi si ju u voj sci, jer, da po no vi mo,

na rod je neo dvo ji vo ve zan za voj sku i za jed no ~i ne ce li nu, ta ko da

na{ voj nik ne }e bi ti li {en i te du hov ne pot po re. Sve {te ni ci }e

bi ti od po mo }i voj ni ci ma na ro ~i to u te {kim si tu a ci ja ma jer voj na

slu ba je vr lo zah tev na i pu na iza zo va.

Imao sam pri li ku da raz go va ram sa voj nim sve {te ni ci ma u

ne kim ar mi ja ma i oni ka u da je wi ho vo pri su stvo u je di ni ca ma

neo p hod no, jer qu di u voj sci, mo da i vi {e ne go u ci vil stvu, do la ze

u mo ral ne i du hov ne kri ze ta ko da oni ima ju pri li ku da sa slu {a ju

pro ble me voj ni ka i da ju ima sa vet. Uop {te u dru {tvu su te kri ze da -

nas ~e ste, pa je po treb no ne ko du hov no uput stvo ~o ve ku da u ta kvoj

si tu a ci ji osmi sli svoj put, svoj ì vot, pa i svo je pat we na kra ju.

Tu su i psi ho lo zi do bro do {li jer i oni ima ju svo ju mi si ju u

otva ra wu sr ca ~o ve ka. Jer ako se ~o vek za tvo ri u se be, na la zi

uglav nom naj ne ga tiv ni ja re {e wa.

Pre ma is ku stvi ma u stra nim ar mi ja ma pri su stvo sve {te -

ni ka u voj nim je di ni ca ma um no go me je uti ca lo i na sma we we

{tet nih po ja va kao {to su na si qe, al ko ho li zam i nar ko ma -

ni ja u voj ni~ kim re do vi ma.

Po qe ra da sve {te ni ka u voj sci je ve li -

ko. Sve te dru {tve ne pro ble me, voj nik do no si

sa so bom u je di ni cu. Cr kva i sve {te nik su tu

da mu da ju po u ku da se po na {a kao ~o vek i kao

hri {}a nin u sva koj pri li ci. Da u se bi sa ~u va

lik Bo` ji ko ji ~o vek no si u se bi i da taj lik ne

pri ka e u ne kom ne ga tiv nom sve tlu.

Ko je vred no sti, po Va {em mi {qe -

wu, tre ba po seb no ne go va ti me |u pri -

pad ni ci ma Voj ske Sr bi je da bi bi li

do stoj ni bra ni o ci otax bi ne?

Tre ba ne go va ti pre sve ga hri {}an ski

mo ral, ~o ve~ nost i qu bav pre ma otax bi ni.

kva li tet na ver ska na sta va u Voj noj gim na zi ji ko ju po ha |a ~ak

98 od sto u~e ni ka, broj na pre da va wa, obi la sci srp skih sve -

ti wa i po klo ni~ ka pu to va wa na Sve tu Go ru. Da li }e se sa

tom prak som na sta vi ti i ove go di ne?

Voj na aka de mi ja i Voj na gim na zi ja pred wa ~e u sa rad wi sa Cr -

kvom. @eleo bih ovom pri li kom da pod se tim da su jo{ 2007. go di -

ne vi kar ni epi skop Ata na si je Ra ki ta, pred sed nik Od bo ra za pro -

sve tu Ar hi e pi sko pi je be o grad sko-kar lo va~ ke, i ge ne ral-ma jor Vi -

do sav Ko va ~e vi}, ta da {wi na ~el nik Voj ne aka de mi je, pot pi sa li

Spo ra zum o pro svet noj sa rad wi. Do pu nu tog spo ra zu ma za ovu go -

di nu ne dav no su pot pi sa li epi skop Ata na si je i bri ga dni ge ne ral

Mla den Vu ru na, sa da {wi na ~el nik Voj ne aka de mi je. We mu i we go -

vom pret hod ni ku, za tim di rek to ru Voj ne gim na zi je pu kov ni ku Mi la -

nu Ste vi }u i, na rav no, ve ro u ~i te qu je re ju Jo va nu Ba bi }u è lim da

odam pri zna we za po stig nu te re zul ta te u spro vo |e wu ver ske na -

sta ve i dru gih ak tiv no sti ko je su pla ni ra ne tim do ku men tom.

Vla di ka Ata na si je, kao pred sed nik Od bo ra za pro sve tu, pun

pri ~a je i uti sa ka o Voj noj gim na zi ji i Voj noj aka de mi ji i ne sa mo

pri ~a ve} i is ku sta va iz su sre ta sa ka de ti ma i u~e ni ci ma ko ji su

ve o ma bli ski i to pli. Imao sam pri li ku da upo znam te mla di }e.

Ve o ma su skrom ni, po {te ni i vas pi ta ni, {to je u da na {we vre me

pra va ret kost.

Sa or ga ni za ci jom po klo ni~ kih pu to -

va wa na sta vi }e se i ove go di ne. Jed na gru -

pa u~e ni ka ne dav no je po se ti la sve ti we i

zna me ni to sti Ni {a i bi li su ho do ~a sni ci

ma na sti ra Stu de ni ce, maj ke srp skih ma na -

sti ra i iz vo ri {ta srp ske du hov no sti i ro -

do qu bqa. U pri pre mi je pu to va we ka de ta

Voj ne aka de mi je u ma na stir Ostrog, a ove

go di ne bi }e or ga ni zo va na i po se ta Sve -

toj ze mqi.

Ka de ti i u~e ni ci su to plo pri hva ti -

li ova kav ob lik sa rad we, {to se vi di i

iz po da tka da je pro {le go di ne 100 pri -

pad ni ka Voj ne aka de mi je i 110 pri pad ni -

ka Gim na zi je po ho di lo Hi lan dar. To me

10

Bi ti na ci o na li sta ni je

ne ga tiv na stvar. Bi ti {o vi -

ni sta je ste jer pod ra zu me va

mr wu pre ma dru go me. Mo -

ra mo vo le ti svoj na rod i

kul tu ru i da se we ne sti di -

mo. Ako ne ko ne vo li svoj na -

rod ne }e vo le ti ni dru gi.

Snim

io Radovan P

OP

OVI

]

15. april 2010.

Za tim, qu bav pre ma du hov nim i kul tur nim vred -

no sti ma na {eg na ro da. Voj nik tre ba da bu de

kom plet na li~ nost. Sva ko jed no stra no vas pi ta -

we i ob ra zo va we ide na u{trb raz vo ja li~ no sti

i spu ta va ~o ve ka da spo zna uni ver zal ne vred no -

sti, op {te pro ble me i po tre be za jed ni ce u {i -

rem smi slu. Sr bi ja je deo {i re za jed ni ce i toj

za jed ni ci ona è li i mo e da do pri ne se svo jim

vla sti tim vred no sti ma

U svo joj be se di na us to li ~e wu u tron pa -

tri jar ha srp skog re kli ste da je je dan od

pr vih i naj sve ti jih za da ta ka da se sa ~u va

na {e sve to mu ~e ni~ ko Ko so vo. Ka ko se da -

nas tre ba bo ri ti za o~u va we Ko so va i

Me to hi je, ko lev ke srp skog na ro da?

Ne è li mo i ne bi bi lo do bro da ga bra -

ni mo oru` jem. Na dam se da do to ga ne }e do }i da

svet ima u vi du da je Sr bi ja bez Ko so va i Me to -

hi je te lo bez gla ve ili te lo bez sr ca. Za nas je

ne za mi sli va isto ri ja i mo gu }a ~i we ni ca da Ko -

so vo ne bu de u okvi ru Sr bi je. Sr bi ja je Ko so vo i

Me to hi ja. Ta mo je po ~e tak na {e isto ri je i kul tu -

re. Ta mo je cen tar na {e cr kve, Pe} ka pa tri jar -

{i ja. Ne kad je to bi lo se di {te pa tri jar ha. I da -

nas je to. Us to li ~e we je uvek bi lo ta mo i sa da }e

bi ti ta mo. Ne za mi sli vo je da De ~a ni su tra ne bu -

du u Sr bi ji. I ne sa mo to, ta kvim re {e wem }e se

stvo ri ti ne u ral gi~ na ta~ ka iz me |u nas i na {ih

su se da. Ona }e uvek bi ti opa snost za mir i na{ i

wi hov i svet ski. Da kle, Ko so vo da nas mo ra mo

bra ni ti na {om isto ri jom, kul tu rom, isti ca wem

pri su stva na {ih ta mo {wih sve ti wa i na {e qu -

ba vi pre ma wi ma. Pre ma to me, na da mo se da svet

ne }e u~i ni ti gre {ku da taj naj sve ti ji deo na {eg

tla da ne kom dru go me.

Ko je je na {e glav no oru` je u toj bor bi?

Na {e glav no oru` je u toj bor bi je qu bav pre ma Ko so vu. Dok

Ko so vo bu de u na {im mi sli ma, u na {im sr ci ma, u na {im pe sma ma i

dok o Ko so vu bu du „pe va le gu sle“, ono ne mo e bi ti ni ~i je ne go srp -

sko. Kao deo svet ske kul tur ne ba {ti ne i na sle |a sve ti we Ko so va i

Me to hi je su i svo ji na ce log sve ta, ali one su ro |e -

ne u du {a ma srp skog na ro da.

Ka ko gle da te na od lu ku Kfo ra da po vu ~e

je di ni ce ko je obez be |u ju srp ske sve ti we na

Ko so vu i Me to hi ji i da ih pre pu sti Ko sov -

skoj po li cij skoj slu bi?

Tra gi~ no. Uz sa da {we ras po lo e we na {ih

kom {i ja Al ba na ca, to mo e bi ti tra gi~ no. Evro -

pa mo ra u~i ni ti sve da se o~u va osta tak srp skog

na ro da na Ko so vu i Me to hi ji, da se ra se qe ni

vra te svo jim do mo vi ma, gro bqi ma i sve ti wa ma i

da se ta svest kom {i ja ko ja pla ni ra da nas iz bri -

{e sa tih pro sto ra pro me ni.

Ka ko se od u pre ti is ku {e wi ma glo ba li -

za ci je ko ja je ozbiq na pret wa po ni {ta va wu kul tur nog i na -

ci o nal nog iden ti te ta ma lih na ro da?

Mo ra mo bi ti sve sni uz vi {e no sti na {e kul tu re. Ona mo ra

bi ti deo na {e ga ì vo ta. Ne sa mo te o ri ja, pri ~a i fi lo zo fi ja, ne -

go ì vot. Srp ski na rod je mno go do pri neo svet skoj kul tur noj ba -

{ti ni i on je od u vek u Evro pi. Bal kan je me sto gde je ro |e na fi lo -

zo fi ja i kul tu ra Vi zan ti je. Kao na rod ne ma mo ni {ta pro tiv ula -

ska u Evrop sku uni ju. Ali da u Evro pu ula zi mo sa mi ri som na {eg

cve }a. Cve }a ko je ne }e ni ko ga otro va ti ne go ople me ni ti. Unaj kra -

}e, na glo ba li za ci ju tre ba od go vo ri ti ne go va wem svo ga iden ti te ta

i vla sti tih du hov nih vred no sti pri ~e mu tre ba iz be ga va ti sva ku

izo la ci ju i usva ja ti sve po zi tiv ne vred no sti ~o ve ~an stva.

Mo ra mo ~u va ti i ne go va ti na {u kul tu ru, du hov nost i pro sve -

tu. Mo ra mo ~u va ti i na {u }i ri li cu. To je na {e pi smo. Mo ra mo ~u -

va ti ro do qu bqe, na{ na ci o nal ni duh.

Bi ti na ci o na li sta ni je ne ga tiv na

stvar. Bi ti {o vi ni sta je ste jer pod -

ra zu me va mr wu pre ma dru go me. Mo -

ra mo vo le ti svoj na rod i kul tu ru i da

se we ne sti di mo. Ako ne ko ne vo li

svoj na rod ne }e vo le ti ni dru gi.

Va {a Sve to sti, {ta bi ste na

sa mom kra ju ovog raz go vo ra po -

ru ~i li pri pad ni ci ma Voj ske

Sr bi je?

Pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je

po ru ~u jem da pra te raz voj mo der nih

do stig nu }a i sa vre me nih stra te gi ja

ali da se ni ka da ne po sti de i ne od -

rek nu svo je pro {lo sti ko ja je ve li ka i slav na. Uvek smo gi nu li za

svo ju rod nu gru du. Tr pe li ve li ka zlo de la ali ih ni smo ~i ni li pre ma

dru gim na ro di ma. To nam je po nos i ~ast pred Bo gom i isto ri jom.

Po ru ~u jem im ta ko |e da vo le svo ju otax bi nu. Bog nam je dao

ovo par ~e ze mqe i pod ne bqe kao ve li ki dar. Ima mo {ta da vo li mo

i ~u va mo. Mo ra mo bi ti je din stve ni u sve mu. Sna ga nam je u je din -

stvu. Ma li smo na rod i ako smo po de qe ni li {a va mo se te sna ge.

Sla vo qub M. MAR KO VI]

11

Na {e glav no oru` je u

bor bi za o~u va we Ko so va i

Me to hi je je qu bav. Dok Ko so -

vo bu de u na {im mi sli ma, u

na {im sr ci ma, u na {im pe -

sma ma i dok o Ko so vu bu du

„pe va le gu sle“, ono ne mo e

bi ti ni ~i je ne go srp sko.

Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je Wegovu svetost pa-

trijarha srpskog gospodina Irineja na Veliki ~etvrtak, 1. aprila, u Srpskoj

Patrijar{iji u Beogradu.

Prijemu je prisustvovao Wegovo preosve{tenstvo episkop hvostanski

gospodin Atanasije, vikar Patrijarha srpskog, dràvni sekretar u Mini-

starstvu odbrane Igor Jovi~i} i brigadni general Milan Bjelica.

Ministar odbrane Dragan [utanovac informisao je patrijarha Iri-

neja o reformskim koracima u okviru sistema odbrane, a posebno o planu

uvo|ewa verske slu`be u Vojsci.

Izraèno je obostrano zadovoqstvo zbog dobre saradwe, uz èqu da

se ona produbi.

Uvo|ewe verske slu`be u Vojsci

Snim

io Jovo M

AM

UL

A

imamo oko 330 ena u uniformi, i 105 kadetkiwa, {to je otprilike

2,6 posto – rekao je ministar [utanovac.

U celom sistemu odbrane situacija je znatno boqa, budu}i da

ima pribli`no 5.800 pripadnica ènskog pola, {to je 46,80 odsto

od svih pripadnika sistema.

– Ministarstvo odbrane dalo je doprinos implementaciji Re-

zolucije i èqa nam je da tako i nastavimo. Pored toga, na konkurs

za Vojnu akademiju od prijavqenih kandidata, 25 posto su ene. To je

rekordno visok broj, koji ukazuje da ène prepoznaju mogu}nost i

svoju perspektivu u Ministarstvu odbrane

i Vojsci Srbije – rekao je ministar

odbrane, isti~u}i da u narednom periodu

Ministarstvo planira da zavr{i izradu

kona~ne verzije Nacionalnog akcionog

plana, i druge aktivnosti u vezi wegove

primene, te da u ovom trenutku ima ka-

pacitete i mogu}nosti da bude lider u sis-

temu, dràvi i regionu u toj oblasti.

Na pitawe da li }e to biti skupo, min-

istar [utanovac odgovorio je da nema

nikakvih ekskluzivnih tro{kova za

upo{qavawe èna u Vojsci.

Profesorka Marijana Pajvan~i}

ukazala je na sadràj Akcionog plana za

primenu Rezolucije, ciqeve koje on

postavqa i na kompletan projekat.

Nacionalni akcioni plan (NAP) sis-

tematizuje aktivnosti usmerene na

stvarawe ambijenta u kome }e ènama i

mu{karcima biti obezbe|en ravnopravan

pristup sektorima odbrane i bezbednosti i jednake mogu}nosti da

budu kreatori i akteri dru{tvenih politika u tim sektorima, kao i

podizawe vidqivosti èna u wima, te uslove za pove}awe wihovog

anga`mana u procesu reforme tog dela dru{tva.

Projekt izrade smernica za pisawe Nacionalnog akcionog

plana za implementaciju Rezolucije 1325 u Srbiji, podràli su

misija Oebs u Srbiji, Ministarstvo spoqnih poslova Kraqevine

Norve{ke, UNIFEM i Kanadski fond.

A. PETROVI]

Snimio D. BANDA

12 15. april 2010.

Povodom izdavawa Preporuka za izradu Nacionalnog ak-

cionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbed-

nosti Ujediwenih nacija u Srbiji o ènama, miru i bezbed-

nosti, 31. marta u Domu Vojske Srbije odràna je konferencija za

novinare na kojoj su govorili ministar odbrane Dragan [utanovac,

predsednica Beogradskog fonda za politi~ku izuzetnost Sowa Liht

i profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marijana

Pajvan~i}.

Predaju}i Preporuke ministru odbrane Srbije, Sowa Liht je

istakla da je primena Rezolucije 1325

izuzetan korak u promi{qawu i

druga~ijem postavqawu sistema bezbed-

nosti u celom svetu. Rezolucija 1325 je

doneta 2000. godine u Savetu bezbednos-

ti i ima obavezuju}i karakter za sve

~lanice Ujediwenih nacija.

Srbija ima mogu}nost da bude prva

postkomunisti~ka zemqa u regionu koja

ima takvu rezoluciju. Va`no je da su Min-

istarstvo odbrane i druge strukture u

dru{tvu prepoznale zna~aj u~e{}a èna

u svim segmentima bezbednosti, rekla je,

izme|u ostalog, Sowa Liht.

– To je jo{ jedan korak Srbije na

putu ka evropskim integracijama i za

ukqu~ewe u najnaprednije planetarne

tokove. Bez ravnopravnosti vi{e od 50

posto populacije – èna – ne moèmo da

tvrdimo da pripadamo krugu zemaqa koji

obezbe|uje jednake {anse i prava svima

– istakla je Sowa Liht i dodala da se time ispuwava i ustavna

obaveza pune ravnopravnosti mu{karaca i èna u svim poslovima

dràve i dru{tva.

Ministar [utanovac je istakao da je ~iwenica da je vojni~ki

posao u Srbiji tradicionalno mu{ki, ali je i ~iwenica da smo pre-

poznali mogu}nost da ga obavqaju i ène.

– Danas na Vojnoj akademiji imamo 105 kadetkiwa, a slede}e

godine prva generacija èna potporu~nika zavr{i}e Akademiju. Na

to smo veoma ponosni. I pored èqe da imamo {to ve}i broj èna

u na{em sistemu, taj broj je naàlost jo{ relativno nizak. Trenutno

Na inicijativu

Beogradskog fonda za

politi~ku izuzetnost

pokrenuta je ideja za

izradu Nacionalnog

akcionog plana,

~iji je ciq pove}awe

vidqivosti èna

u sektoru bezbednosti,

pove}awe wihovog

anga`mana u

mirovnim procesima

i poboq{awe

implementacije rodne

jednakosti

Ciqevi

Nacionalni akcioni plan kao ciqeve

postavqa pove}awe u~e{}a i uticaja èna na

odlu~ivawe u bezbednosnim pitawima i ravno-

pravno u~e{}e èna u procesu uspostavqawa i

izgradwe mira i u operacijama podr{ke miru.

Ciq je i osigurawe zadovoqavaju}eg nivoa

qudske bezbednosti i delotvorna za{tita èna

i devojaka od svih vidova diskriminacije,

kr{ewa qudskih prva i rodno zasnovanog

nasiqa. Poboq{awe uslova za brojnije za-

po{qavawe i napredovawe èna u sektoru

bezbednosti, posebno u operativnom sastavu,

tako|e je ciq NAP-a.

Ministarstvo odbrane aktivno je u~estvo-

valo u svim fazama rada na Preporukama za

izradu Nacionalnog akcionog plana.

Uloga èna u

izgradwi sistema

bezbednosti

Jednake {anse i prava

do

ga

|a

ji

Na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu G[ VS ge ne ral-ma jor

Pe tar ]or na kov i na ~el nik za ope ra ci je u Ge ne ral {ta bu Re pu -

bli ke Tur ske ge ne ral-pot pu kov nik Meh met Eroz pot pi sa li su, 8.

apri la u Voj noj aka de mi ji, Spo ra zum o sa rad wi u obla sti obu ke

iz me |u Mi ni star stva od bra ne Sr bi je i Ge ne ral {ta ba Re pu bli -

ke Tur ske.

– Ovaj spo ra zum obez be |u je okvir sa rad we i uslo ve za us po -

sta vqa we od no sa part ner stva u ko ji ma po dr a va mo jed ni dru ge i

na obo stra nu ko rist – iz ja vio je tom pri li kom ge ne ral ]or na kov.

Ge ne ral Eroz je is ta kao da su voj ni spo ra zu mi zna ~aj ni

jer uvek po ma u po boq {a va wu od no sa dve ze mqe.

Spo ra zum o sa rad wi u obla sti obu ke pod ra zu me va voj ne po -

se te pred stav ni ka obe voj ske, {ko lo va we na svim ni vo i ma ob ra -

zo va wa, pro fe si o nal nu i prak ti~ nu obu ku u cen tri ma za obu ku u

ze mqa ma pot pi sni ca ma, raz me nu in struk to ra, sa vet ni ka i uza -

jam nu po mo} s ci qem una pre |e wa po mo} nih sred sta va za obu ku i

{kol skog ma te ri ja la.

Pot pi si va wu spo ra zu ma pri su stvo va li su am ba sa dor Re pu -

bli ke Tur ske u Sr bi ji Su ha Umar, iza sla nik od bra ne te ze mqe

pu kov nik Bur han Ak ta{, na ~el nik VA bri gad ni ge ne ral Mla den

Vu ru na i de kan VA pu kov nik Dra go qub Se ku lo vi}. J. K.

13

Sa rad wa u obla sti obu ke sa Tur skom

Ja ~a we partnerstva

Broj pri ja vqe nih kan di da ta na ovo go di {we kon kur se za up-

is u Voj nu aka de mi ju i Voj nu gim na zi ju re kor dan je u po sled wih

ne ko li ko go di na, {to po ka zu je da se trend ra sta in te re so va wa

za upis u voj ne {ko le be le i i ove go di ne.

Na kon kurs za upis u Voj nu aka de mi ju, ko ja ove {kol ske go -

di ne upi su je 240 ka de ta i ka det ki wa, pri ja vi lo se 1.259 kan di -

da ta (936 mla di }a i 323 de vo ja ka).

Na kon kurs za upis u Voj nu gim na zi ju, ko ja ove go di ne pri ma

120 mla di }a, pri ja vi la su se 1.027 u~e ni ka za vr {nih raz re da

osnov nih {ko la.

Ovi re zul ta ti, iz me |u osta log, po ka zu ju da se re for ma voj -

nog {kol stva spro vo di u pra vom sme ru i da ugled Voj ske Sr bi je u

jav no sti ra ste.

Kon kur si za upis u Voj nu aka de mi ju i Voj nu gim na zi ju bi li su

otvo re ni u pe ri o du od 15. fe bru a ra do 1. apri la 2010. go di ne.

Re kor dan broj kan di da ta za upisu voj ne {ko le

Snimila R. TOMI]

Uprava za obuku i doktrinu organizovala je 13. i 14. apri-

la seminar i ekspertske razgovore o iskustvima oruànih snaga

ê{ke u uspostavqawu sistema vojne doktrine. U delegaciji In-

stituta za doktrinu oruànih snaga Republike ê{ke, bili su

pukovnik Toma{ Rak, na~elnik Instituta za doktrinu, potpukov-

nici Du{an Faltinek, na~elnik Odeqewa za vazduhoplovne pu-

blikacije, i Jirìj Pohlodek, na~elnik Odeqewa za zdruènu

doktrinu i publikacije. U sastavu delegacije bili su i pukovnik u

penziji Pavol Varga, na~elnik Odeqewa za nau~ene lekcije, i

savetnik za odbranu Ambasade Republike ê{ke u Beogradu

Jirìj Jurik.

Pukovnik Branko Deleti}, zamenik na~elnika Uprave za

obuku i doktrinu, naglasio je da je ciq seminara sagledavawe

metodologije izrade vojnih doktrina u Oruànim snagama Repub-

like ê{ke i iskustava u izradi doktrinarnih dokumenata.

Pukovnik Deleti} dodao je da su iskustva i znawa koje su ~e{ke

kolege izneli na seminaru dragocena i da je potrebno sagledati

mogu}nosti primene ~e{kih iskustava i metodologije izrade dok-

trinarnih dokumenata u Vojsci Srbije.

B. M.

Uspostavqawe

sistema vojne

doktrine

14

Simbol humm anosti

S r p s k i v o j n i m e d i c i n s k i t i m u ^ a d u

^e tvo ro go di {wa de voj ~i ca cr ne pu ti mir no se di

u na ru~ ju srp skog ofi ci ra le ka ra. Pri dnu vra ta

ona ima trag hi rur {kog za hva ta. ^o vek ko ji je dr i

imao je pre ne ko li ko ne de qa ma we od dva mi nu ta

da na pra vi ri zi ~an rez i spa si je od gu {e wa.

Od lu ka pot pu kov ni ka dr Mar ka Ko vi ni }a,

kao i mno ge in ter ven ci je we go vih ko le ga,

~i ne da srp ska tro boj ka u afri~ koj pu sti wi

bu de sim bol hu ma no sti.

Simbol hum anosti

Pr ve no }i u Ab e ~eu ni ko ne spa va. Pro se ~an Evro -

pqa nin te {ko se pro la go |a va no voj stvar no sti.

Sum wi vi zvu ci hra ne ne sa ni cu, a pre na preg nu ta

svest ni {ta ne pro pu {ta. Pri zna je mo se bi da mo -

`da ni smo sa svim pa qi vo ~i ta li pi sma na {ih mi -

rov wa ka ne ko li ko pret hod nih me se ci. U wi ma je, po red de taq -

nih iz ve {ta ja, na mar gi na ma ~e sto bi lo i ma lo li~ nog pro i -

vqa va wa, no stal gi je. Pri se }a mo se upo zo re wa – en dem sko

pod ru~ je za ma la ri ju, opa sni gmi zav ci, pa u ko vi, vru }i na...

Do bro do {li u Afri ku

Avi on Er Fran sa 21. mar ta po pod ne bio je pr vi ko ji je

po sle ~e ti ri da na po le teo iz Pa ri za za Nxa me nu. Pe {~a na

olu ja, ~u je mo od put ni ka na ter mi na lu, ni je do zvo qa va la va -

zdu {ni sa o bra }aj. De le ga ci je mi ni star sta va od bra ne Sr bi je

i Nor ve {ke po {le su u po se tu za jed ni~ kom kon tin gen tu mi rov -

wa ka, ko ji u okvi ru mi si je MI NUR CAT u â du ima ju za da tak da

bri nu o zdra vqu pri pad ni ka sna ga Uje di we nih na ci ja. Nor ve -

à ni ma je to ko zna ko ji po re du put u Afri ku. Sr bi ma je pr vi.

Ne gde oko po no }i bo ing 777 sle teo je na me |u na rod ni ae -

ro drom u Nxa me ni. Vreo va duh pre za si }en sit nim pe skom po -

zdra vio nas je po iz la sku iz raz ma e ne udob no sti le te li ce.

Na no si mo re pe len te na sve ot kri ve ne de lo ve te la. Spu {ta mo

ru ka ve. Je dan ubod ko mar ca ov de zna da do ne se mno go ne vo qa.

Pr tqag se ~e ka ne pri stoj no du go. û ju se {a le na ra ~un

ca ri ne. Na i me, âd je pre ma ne kim pro ce na ma ze mqa sa naj ve -

}om ko rup ci jom na sve tu.

– Da li bi de set do la ra u po so {u ubr za lo stva ri? – na mi -

gu ju nam vic ka sti Nor ve a ni.

U uglu sa lo na ae ro dro ma se di cr nac evrop skih ma ni ra.

Le vo do we ga jo{ dvo ji ca u tra di ci o nal nim {a re nim ha qi na -

ma. „Blek be ri“, „ro leks“, zlat no pr ste we... Cr ni mla di }i po -

vre me no im pri la ze i po gnu te gla ve ti ho sa op {ta va ju ne {to,

do no se osve e we. û je mo da }e za tri da na u tom istom sa lo nu

se de ti pu kov nik Ga da fi. Do la zi na kon fe ren ci ju o kli mat skim

pro me na ma u po ja su Sa ha re. Ae ro drom }e, ka u, zbog we ga bi ti

za tvo ren pet da na. Mi od la zi mo ne ko li ko sa ti ra ni je. Ta ko smo,

ba rem, pla ni ra li.

Po gled na pusti wu

Do ~e ku je mo svi ta we na pu {ta ju }i ho tel „No vo tel“, ko ji sem

ime na i ce na ima ma lo za jed ni~ kog s ho te li ma iz istog lan ca u

Ame ri ci ili Evro pi. Pra ti nas voj na po li ci ja Uje di we nih na ci ja.

Mla di} ko ji nas vo zi, pri pad nik lo kal nog sta nov ni {tva, a za po -

slen u UN , ukqu ~u je ra dio. Tam-tam da je ri tam pe smi ko ja je po la

na fra n cu skom, a po la na je zi ku ko ji ne pre po zna je mo. âd je, ina -

~e, pod ve li kim uti ca jem Fran cu ske i vi {e od po la ve ka po sle sti -

ca wa sa mo stal no sti. Ta evrop ska dr a va i da nas ima u a du ozbi -

qan kon tin gent voj nih sna ga i ~i ni da je zi ~ak na po li ti~ koj va gi

uvek pre teg ne na stra nu in te re sa Pa ri za.

Na ae ro dro mu je ne ko li ko ma lih avi o na. Na da mo se si mpa -

ti~ nom „lir xe tu“. Ipak... Do Abe ~ea le ti mo vre me {nim „pro pe -

ler cem“ na ~i jem ula zu do bi ja mo ne ki pa pir na ko me pi {e da let

ne pod ra zu me va od re |e ne bez bed no sne stan dar de. Pi {e da UN ne

sno si od go vor nost. Tak sa tiv no na ve de no. Po vre da, gu bi tak, smrt...

Ni ko iz de le ga ci je ne ~i ta do kra ja. I ne pot pi su je. Ia ko na dnu

pa pi ra po sto ji me sto pred vi |e no za pot pis put ni ka.

Go to vo dva sa ta le ta tre ba do Abe ~ea, me sta na kraj wem is to -

ku â da gde se, po red osta log, na la zi nor ve {ka poq ska bol ni ca u

ko joj ra de i voj ni le ka ri iz Sr bi je. Za oko 800 ki lo me ta ra pu ta

kroz pro zor avi o na vi di se sa mo pe sak sa ret kim ta~ ka ma za ga si to

ze le ne bo je. Ja sno je za {to ad na zi va ju „mr tvo sr ce Afri ke“. Ret ko

ko me se ta da ne na met ne pi ta we za {to su qu di ov de ta ko su ro vi jed -

ni pre ma dru gi ma ka da je pri ro da ve} us kra ti la go to vo sve.

16

Sli ke hu ma ni tar ne

ka ta stro fe u obla sti

Dar fur, ko ja je oko 80

ki lo me ta ra uda qe na od

me sta u ko je pu tu je mo, ob -

i {le su svet. Evrop ska

uni ja po sla la je 2008.

go di ne hu ma ni tar nu mi -

si ju na tro me |u â da,

Su da na i Cen tral no a -

fri ~ ke Re pu bli ke ka ko

bi za {i ti la oko

400.000 iz be gli ca na

tom po d ru~ ju. Po ka za lo

se da je mi si ja EU, li {e -

na bo r be ne kom po nen te,

ne mo } na pred ban dit sk -

im na pa di ma. Uje di we ne

na ci je re a gu ju mar ta

2009. sla wem mi si je MI -NUR CAT u ko joj, po red

os ta lih ze ma qa, za jed no

sa Nor ve a ni ma u~e -

stvu ju i pri pad ni ci Voj -

ske Sr bi je – {est le ka -

ra, 11 me di cin skih teh -

ni ~a ra i ~e ti ri {tab na

of i ci ra.

– Do bro do {li u

Abe ~e! – po zdra vqa ta -

m no pu ti pi lot na iz la zu

iz avi o na. Tem pe ra tu ra

17

je oko 35 ste pe ni, {to zna ~i da ima mo sre }e. ^o vek iz prat -

we ka e da je pre tri da na mak si mal na dnev na bi la oko 50!

Do ~e ku ju nas pu kov nik dr Sla vi {a ]i ri}, in fek to log,

~o vek ko ji vo di na{ kon tin gent, i we gov po mo} nik pot pu kov -

nik dr Mar ko Ko vi ni}, hi rurg. Ozbiq ni qu di, pre ka qe ni le -

ka ri, ni su mo gli da sa kri ju emo ci je na su sre tu.

„Haj-tek“ bol ni ca

– Ovo je pr vi put da nas po se }u je ne ko iz do mo vi ne! –

ka u. Qu be nas, tra di ci o nal no tri pu ta, po ~ev od dr av nog

se kre ta ra Zo ra na Ve si }a, {e fa de le ga ci je, pa na da qe. Nor -

ve a ni, ia ko ve} svik nu ti na srp ku ne po sred nost, gle da ju zbu -

we no.

– Nor ve {ki kamp je da le ko naj bo qe opre mqen od svih u

mi si ji. U we ga i bol ni cu do sa da je ulo e no go to vo sto mi li -

o na evra! – ka u do ma }i ni. Da to ni je da le ko od isti ne uve -

ri li smo se ve} pri pr vom obi la sku.

Na i me, me sto na ko me se kamp na la zi Nor ve a ni su in -

fra struk tur no pri pre ma li dva i po me se ca. Ni vo tla po dig -

nut je ka ko bi se spre ~i lo pla vqe we to kom ki {ne se zo ne, a u

ze mqu su uko pa ne sve po treb ne in sta la ci je. [a to ri za sme -

{taj po seb no su pro jek to va ni za tu mi si ju – na ula zu su me -

tal na vra ta ko ja vo de u hod nik iz ko ga se, le vo i de sno, ula zi

u 12 so ba. Vra ta na wi ma za tva ra ju se po mo }u raj sfer {lu sa

ka ko bi se spre ~io ula zak in se ka ta i gmi za va ca. Svi {a to ri

su kli ma ti zo va ni, a hla dan va zduh uba cu je se kroz ru pe na

plat ne nim ce vi ma ko je pro la ze kroz sve pro sto ri je.

Unu tra {wost bol ni ce sva kog bi iz ne na di la. Re~ je o po -

ve za nom si ste mu ko n tej ne ra i {a to ra opre mqe nih naj sa vre -

me ni jom me di cin sk om opre mom na

ko joj bi po za vi de la ve }i na kli ni -

ka u Sr bi ji. To a le ti i ku pa ti la ta -

ko |e su u kon tej ne ri ma, ali pru a -

ju udob nost i funk ci o nal nost ho -

tel skog ni voa. Kamp ras po la e

sop stve nim si ste mom na pa ja wa

elek tri~ nom energijom, po sto je -

wem za pre ~i {}a va we vo de, spa -

qi va we ot pa da... ima re sto ran,

in for ma ti~ ki {a tor i pro stor za

od mor i re kre a ci ju. Sve to obez -

be |e no je og ra da ma sa bo dqi ka ve

`i ce i elek tron skim ka pi ja ma.

Osta je uti sak da su Nor ve a ni

sva ku mu dru mi sao spro ve li u de lo

i da su za to ima li od go va ra ju }i

bu xet.

– Ovo je, ve ro vat no, naj be -

zbed ni je me sto u ovoj obla sti – re -

kao je ko man dant kap ma pu kov nik

Lo land na uvod nom bri fin gu. Ka -

sni je smo sa zna li za {to.

To ga da na u Abe ~eu za do voq -

stvo je bi lo bi ti Sr bin. Ia ko su

kamp i sve oko we ga fi nan si ra li

Nor ve a ni, ni ko od wih ni je re kao

da je to nor ve {ka, ne go nor ve {ko-

srp ka bol ni ca. Re ~i hva le za stru~ nost, po r tvo va nost, pri ja teq -

stvo na {ih qu di.

Bez ob zi ra na to {to je nad le nost bol ni ce sa mo le ~e we per -

so na la UN i pri pad ni ka hu ma ni tar nih i ne vla di nih or ga ni za ci ja

ko je de lu ju na tom pod ru~ ju, po mo} se pru a i lo kal nom sta nov ni -

{tvu. Po sto ji opa snost, upo zo ra va pu kov nik Lo land, da se, uko li ko

bol ni ca pri hva ti ve }i broj ci vi la, oko kam pa stvo re de se ti ne hi -

qa da onih ko ji o~e ku ju me di cin sku po mo}. Za to se le ka ri uglav nom

an ga u ju ta ko {to po ma u lo kal noj bol ni ci.

Stru~ nost i pri ja teq stvo

Gle da mo pre zen ta ci je, sli ke. Iz dva ja se jed na – ~e tvo ro go di -

{wa de voj ~i ca cr ne pu ti mir no se di u na ru~ ju srp skog ofi ci ra le -

ka ra. Pri dnu vra ta, de voj ~i ca ima trag hi rur {kog za hva ta. ô vek

ko ji je dr i, pre ne ko li ko ne de qa imao je ma we od dva mi nu ta da na -

pra vi ri zi ~an rez i spa si je od gu {e wa. Od lu ka pot pu kov ni ka dr Ko -

vi ni }a, kao i mno ge in ter ven ci je we go vih ko le ga, ~i ni da srp ska

tro boj ka u afri~ koj pu sti wi bu de sim bol hu ma no sti.

Isto slu {a mo i u po se ti lo kal noj bil ni ci u Abe ~eu. Za hval -

nost le ka ri ma. Svi po zna ju na {e qu de. Ia ko vla sti â da è le da

sma we pri su stvo voj nog de la UN sna ga, tra e da bol ni ca osta ne. Po

sve mu su de }i, wi ho vom zah te vu te {ko da }e se iza }i u su sret.

U bol ni ci je za bra we no fo to gra fi sa we, kao uo sta lom i na

dru gim jav nim me sti ma. U â du je to za ko nom de fi ni sa no, a mo e

do }i do ne pri li ka i sa lo kal nim sta nov ni {tvom. Po {tu je mo, ali

ta kvi se pri zo ri ne vi |a ju ~e sto. Stvar nost â da ne ma do di ra

sa stvar no {}u ko ju po zna je na {a ci vi li za ci ja. Na ro ~i to u gra -

do vi ma ka kav je Abe ~e. S vre me na na vre me dva de se ti vek se po -

mo li od ne kud u vi du mo to ci kla ili ne kog sta rog au to mo bi la ili

rob ne mar ke ko ja se pro da je na im pro vi zo va nom ra fu ne ke pro -

dav ni ce. Ta ro ba je, ka ko smo ~u li, uglav nom iz hu ma ni tar ne po -

mo }i.

Dan je kra tak za sve {to su do ma }i ni pri pre mi li. Se ri je

sa sta na ka dr av nog se kre ta ra Zo ra na Ve si }a i we go vog nor ve -

15. april 2010.18

{kog ko le ge Espe na Bar ta Ei dea sa pred stav ni ci ma Mi si je. ô vek

evrop skih ma ni ra ko ga smo pret hod ne no }i vi de li u sa lo nu ae ro -

dro ma je ge ne ral Ela |i Mu ha med Kan |i, ko man dant voj nih sna ga

UN u â du. I on je po tvr dio uspeh na {ih voj nih dok to ra. Na po -

klon do bi ja kwigu „Srp ski voj ni sa ni tet“. Ve ru je mo da }e je po ka -

zi va ti {i rom sve ta.

Tre }i dan po se te bio je re zer vi san za po vra tak i sa stan ke u

Nxameni s zva ni~ ni ci ma mi si je MI NUR CAT i Vla de â da. Dok to ri

]i ri} i Ko vi ni} nas pra te do ae ro dro ma. Si no} su u na {u ~ast pri -

re di li za ba vu. Ima ju ~ak i mu zi~ ku gru pu „Je dva se zbra smo“ i je dan

deo im pro vi zo va nog ba ra ko ji su na zva li „Srp ska ka fa na“. To je i

Nor ve a ni ma omi qen ku tak. Uve ri li smo se.

Ma mur lu ka ipak ne ma, jer se u kam pu al ko hol ko ri sti is kqu ~i vo

u me di cin ske svr he. Opet tri pu ta „po na {ki“, za do vi |e wa!

„Pro pe le rac“ nas ~e ka, kar te i pri me rak do ku men ta od ju ~e.

U Nxa me ni se de le ga ci je sa sta ju sa iza sla ni kom ge ne ral nog se -

kre ta ra UN Vik to rom da Sil va An |e lom ko ji ru ko vo di Mi si jom. I

on ima do bro is ku stvo sa srp skim le ka ri ma. Na{ le kar ga je ne dav -

no pra tio u Wu jork ka da je imao sr ~a nih pro ble ma. Raz go va ra se o

na stav ku Mi si je. Na {i le ka ri ve ro vat no se po vla ~e za jed no sa nor -

ve {kim kon tin gen tom 15. ma ja.

U ime Vla de a da de le ga ci je je pri mio ge ne ral Oki Mah mat Ja -

ja Da ga ~e, je dan od pr vih sa rad ni ka pred sed ni ka Idri za De bi ja, ~o -

ve ka ~i ja sli ka sto ji u sva koj pro sto ri ji (sem UN obje ka ta) u ko joj smo

bo ra vi li. Po {to va we i po hva le kon tin gen tu. Ge ne ral je sve stan zna -

~a ja bol ni ce u Abe ~eu.

Sa zna li smo da je ge ne ral Da ga ~e bio je dan od qu di ko ji su li~ -

no bra ni li pa la tu pred sed ni ka De bi ja, ko ju je pre ne ko li ko me se ci

2.500 po bu we ni ka po ku {a lo da za u zme pra vim „blic kri gom“ i ta ko

svrg nu De bi ja ko ji vla da od 1996. go di ne. Otu da ogrom no pred sed -

ni ko vo po ve re we u we ga.

Po sle sa sta na ka, je di na mi sao je po le ta we Er Fran sa pla ni -

ra no za po no}. Ne ko li ko sa ti pre do la ska pred sed ni ka Li bi je.

Alek san dar PE TRO VI]

V

Profesionalni vojnik razvodnik

Hani Abasi je voza~-posluìlac doz-

era u inìwerijskom bataqonu Prve

brigade. Zadovoqan je radom u vojni -

~koj uniformi. Kako kaè, ima dobar

posao i sigurnu platu. Srbin arapskih

gena, uz redovan vojni~ki posao, studi-

ra Pravni fakultet u Novom Sadu. Na -

me rava da posle zavr{etka studija ste -

kne odgovaraju}i ~in i nastavi rad u

Vojsci Srbije. Hani pri~a da je Jordan

pr vi put posetio pre osam godina.

Ipak mu, kako kaè, vi{e odgovara

men talitet na{ih qudi.

Srbin arapskih gena

ojvodina je etni~ki najheterogenije podru~je u Srbiji – u woj

ìve pripadnici 26 naci onalnosti. Prema zvani~nim podaci-

ma spo sledweg popisa gra|ana iz 2002, vojvo|ansku nacio -

nalnu str ukturu, od ukupno 2. 031.992 sta novnika, ~ine – 65,5

odsto Srba, 14,28 odsto Ma |ara, Slo vaka 2,79 odsto, 2,78 odsto

Hrvata, Jugoslovena 2,45 odsto, 1,75 odsto Crnogoraca, Rumuna 1,5

odsto. Uz wih, u Vo jvodini ive i Rusini, Ro mi, Makedonci, te malo-

brojne nacionalne zajednice kao {to su Bugari, Muslimani, Alban-

ci, Bo {waci, Buwevci, Vlasi, Goranci, Nemci, Slovenci, Ukrajin-

ci, êsi...

Jedinice Prve brigade razme{tene su na {iroj teritoriji Vo-

jvodine – u Novom Sadu, Pa n~evu, Sre mskoj Mitrovici i Ba~koj

Topoli. Sastavi ra zme{teni u ga rnizonu Ba~ka Topola, na primer,

(op{tina ima oko 60 odsto stanovnika ma|arske nacionalnosti),

popuweni su, sem ostalog, oko 10,3 odsto Ma|arima, te sa 3,4 odsto

Hrvatima, dok su ostale nacionalne mawine zastupqene oko sedam

odsto kao profesionalni pripadnici Vojske.

U jedinicama razme{tenim u garnizonu Sremska Mitrovica

(op{tina ima vi{e od 87 odsto srpskog ìvqa i oko 22 odsto pri-

padnika nacionalnih mawina) struktura nacionalne popuwenosti

jedinica je ne{to druga~ija. Naime, pripadnici nacionalnih maw-

ina u profesionalnom sastavu, od ukupnog predvi|enog broja, zas-

tupqeni su ok o {est odsto.

Prva brigada je do septembra pro{le godine bila popuwena

90 odsto profesionalnim kadrom. Posle novih organizacijsko-mo-

bilizacijskih promena otvorena su i nova radna mesta za profe-

sionalne vojnike. Prema re~ima komandanta brigadnog generala

\okice Petrovi}a, trenutna popuwenost brigade iznosi oko 60

odsto. Zbog pove}anog zanimawa mladih za ulazak u profesionalnu

vojnu slu`bu, komandant o~ekuje da }e do kraja godine jedinica

dosti}i planirani nivo popune.

Kako isti~e kapetan Damir Halimovi}, referent za odnose s

javno{}u u Komandi Prve br igade, u sa radwom sa Nacionalnom

slu`bom za zapo{qavawe, uspe {nim nastupima na sajmovima za-

po{qavawa i promovisawem profesionalnih vojni~kih du`nosti,

gra|ani Vojvodine su, u dobroj meri, sagledali potrebe jedinice.

Trenutno su na jedno upra`weno mesto konkurisala dva do tri kan-

didata, ~ime se, osim brojnosti, obezbe|uje kva litetnija popuna

brigade profesionalnim vojni ~kim kadrom svih nacionalnih zajed-

nica s teritorije.

U Prvoj brigadi o~ekuju da }e, posle pisma koje je po ~etkom mar-

ta Ministarstvo odbrane uputilo predsednicima vi{e multina-

cionalnih op {tina, a koje imaju ve}i broj nezaposlenih, biti

pove}ano zanimawe pripadnika nacionalnih mawina za oba vqawe

pro fesionalnih vojni~kih du`nosti.

Iako nacionalno heterogena, Prva brigada danas predstavqa

sna`nu homogenu jedinicu ta kti~ko-operativnog nivoa, koja je

osposobqena da se uspe{no odupre rizicima, izazovima i pretwa-

ma iz oblasti sve tri misije Vojske Srbije, i van teritorije na kojoj

su razme{tene wene jedinice.

Budimir M. POPADI]

19

Jedinstvo razlika

Profesionalni sastav Prve brigade

15. april 2010.

Posle potpisivawa Pisma o namerama, projekat je u febru-

aru pr ezentovan na radnom sastanku Natoa u Briselu. Potom se

pr i stupilo wegovoj realizaciji i ugovarawu donacija sa mini -

starstvima odbrane Norve{ke, Ma|arske, Danske i Belgije. Da bi

se nadaqe precizirale aktivnosti prema usvojenom projektu, Min-

istarstvo odbrane Srbije organizovalo je 30. marta u Kru{evcu

prvi sastanak me|unarodne radne grupe ABHO.

Implementacija projekta

Me|unarodnom eksperstskom gr up om predseda vao je za menik

komandanta Ce ntra za usavr{avawe kadrova ABHO po tpuko vnik

mr Iv an Lazarevi}, dok su ~lanice Foruma za pomo} zemqama ju-

goisto~ne Ev rope za stupali pukovnici Izet Boja i Radomir Gale-

vi} iz Bosne i Hercego vine i Crne Gore i potpukovnici Tomica

Sa boli}, Sa fet Mecinovi} i Marjan Tu {ak iz Hrvatske, Make-

donije i Slovenije.

Tokom dvodnevnog sastanka, komandant Centra informisao

je me|unarodne eksperte o sistemu ABHO u na{oj vojsci, Centru

za usavr{avawe kadrova, a potpukovnik mr Ivan Lazarevi} i

kapetan mr Dalibor Jovanovi} prezentovali su osnove projekta

o regionalnom centru ABHO, te mogu}nostima obu~avawa, kur-

sirawa i stru~no-specijalisti~kog {kolovawa u wemu. ^lanovi

ekspertske grupe obi{li su ve`bali{te „Ravwak”, nastavne pros-

torije i objekte Centra, ali i kru{eva~ku kasarnu „Car Lazar”.

Gosti su imali priliku da vide takti~ko-tehni~ki zbor na o -

ruàwa i vojne opreme ABHO u Vojsci Srbije, a zatim i ve`be u

radiolo{koj i hemijskoj labaratoriji, kabinetu toksikologije i

dozimetrijskoj sali.

Projekat Regionalni centar ABHO sadrì aktivnosti

zemaqa – po tencijalnih donatora i Ministarstva odbrane

Sr bije kako bi se {to pre formirao vojno-civilni region-

Korak do

regionaln

ro{le godine na sastanku Ameri~ko-jadranske inicijative u

Sarajevu ministri odbrane dràva iz na{eg regiona pot-

pisali su Zajedni~ku izjavu – pismo o namerama kojom je pre-

cizirano unapre|ewe regionalne saradwe razvojem region-

alnih centara na zapadnom Balkanu. Tim dokumentom defin-

isano je i formirawe regionalnog centra ABHO u Kru{evcu.

Na taj na~in krunisani su napori predstavnika na{e dr ave,

Mi nistarstva od brane, General{taba Vojske Srbije, sr pske di -

plomatije, te pripadnika Centra za usavr{avawe kadrova ABHO

da izrade projekat regionalnog centra ABHO, formuli{u wegove

zadatke i ulogu u budu}nosti. Projekat je promovi san tokom bilat-

eralnih kontakata sa predstavnicima or uànih snaga Nema~ke,

Italije, Austrije, [vajcarske, Rumunije, Makedonije, Ka nade i

Turske.

Prvi sastanak me|unarodne ekspertske

radne grupe ABHO

od

br

an

a

Na osnovu prikazanih sadràja obuke,

kapaciteta i mogu}nosti Centra za

usavr{avawe kadrova ABHO,

predstavnici ~lanica Foruma za

pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope

usaglasili su projektovane funkcije

i zadatke budu}eg regionalnog

centra ABHO u Kru{evcu. Tako|e,

precizirali su potrebe zemaqa

iz regiona kada je re~ o obuci,

kursirawu i {kolovawu kadra ABHO u

kru{eva~kom centru, ali i standarde

koje on u radu treba da zadovoqi.

21

alni centar ABHO, koji ima mogu}nosti da realizuje eduka-

tivne, operativne i razvojne zadatke iz te oblasti za

potrebe zemaqa regiona. Takav centar bio bi ukqu~en u

mreù ostalih modernih centara ABHO u svetu.

Forum za pomo}

Osnovna namena regionalnog centra bila bi da obu~ava,

kursira i {koluje civilno-vojne strukture zemaqa regiona u

oblasti ABHO, te da razvija doktrinarne principe iz te

oblasti. Sara|ivao bi sa zemqama koje su ~lanice Programa

Partnerstvo za mir, Evropske unije, Ujediwenih nacija, Orga-

nizacije za zabranu upotrebe hemijskog oru`ja i ostalim

me|unarodnim institucijama.

Ina~e, Centar ABHO u Kru{evcu radi ve} 63 godine, i u

wemu je {kolovano vi {e hiqada pripadnika na{e vojske i oru -

ànih snaga stranih zemaqa.

Poseban zna~aj za nastanak i razvoj re gionalnog centra

ABHO u Kru{evcu ima Fo rum za pomo} zemqama jugo isto~ne

Evrope, koji predstavqa regionalnu be zbednosnu inicijativu.

Forum su 2004. po krenule Evropska komanda oruànih sna ga

SAD i Ministarstvo odbrane Republike Slovenije radi dona-

torske pomo}i ze mqama jugoisto~ne Evrope – Albanija, Hrvats-

ka, Makedonija, Srbija, Crna Gora i BiH – na putu wihovih

evroatlantskih integracija.

Sredstva su do sada pristigla iz Velike Britanije, Danske,

SAD, Slovenije, Austrije, [vajcarske, [vedske i Ma|arske, a

ko ristila su se za realizaciju projekata, na bav ku op reme, orga-

nizovawe kurseva en gleskog i nema~kog jezika, seminara iz obla -

sti me dija, civilno-vojnih odnosa u va nrednim situacijama, te

pripreme za u~e{}e u mirovnim misijama.

Zoran MILADINOVI]

og centra

Zbornik radova o

bombardovawu Srbije

Vesti

Inostrani vojni predstavnici u Srbiji posetili su

nedavno Centar za obuku logistike u Ni{u i pripadnike

~ete za obuku vodi~a pasa, uzgoj i dresuru pasa.

Komandant Centra za obuku logistike pukovnik Milo-

rad Dimitrijevi} i komandir ~ete kapetan Zdenko Cvijeti}

informisali su goste o radu Centra i aktivnostima koje se

sprovode radi formirawa Regionalnog veterinarskog cen-

tra. Pripadnici jedinice izveli su pokaznu ve`bu „Upotre-

ba slu`benih pasa”.

Izaslanik odbrane Kraqevine [vedske potpukovnik

Bjorn Torstenson izrazio je zadovoqstvo zbog prilike da

wegove kolege prate sadràje obuke u Centru. Inostrani

vojni predstavnici su tokom posete obi{li Tvr|avu, ]ele-

kulu i ostale znamenitosti Ni{a.

Z. M.

Povodom 11. godi{wice bombardovawa Srbije, ob-

javqen je trotomni zbornik – „Vojska Jugoslavije u odbrani

od agresije Natoa 1999”. Zbornik je iza{ao u izdawu Klu-

ba generala i admirala Vojske Srbije i predstavqen je

javnosti u sali Op{tine Novi Beograd.

General-pukovnik u penziji dr Vidoje Panteli} podse-

tio je na promociji na sna`ni otpor naroda i snagu

odbrane Vojske Jugoslavije.

Posle promocije zbornika, prikazan je dokumentarni

film o razarawu i stradawima za vreme bombardovawa.

S. \.

Inostrani vojni

predstavnici u Ni{u

15. april 2010.

jedinice

[ e s t i c e n t a r z a o b u k u u

OOd for mi ra wa (4. maj 2007) do da nas, [e sti cen tar za obu -

ku ob u ~io je de set ge ne ra ci ja voj ni ka na slu e wu voj nog ro ka,

od no sno vi {e od 6.500 re gru ta. To go vo ri i o an ga o va wu

sta re {i na Cen tra ka da je re~ o osnov noj in di vi du al noj obu -

ci. Pri pad ni ci tog sa sta va Voj ske Sr bi je su u tom vre me nu

oba vi li i mno ge dru ge za dat ke – kur se ve za in struk to re obu ke

i ospo so bqa va we pro fe si o nal nih voj ni ka. Tre nut no, u cen tru se

re a li zu ju or ga ni za cij ske pro me ne ko je }e znat no pro me ni ti we go -

vu na me nu i ulo gu. O po me nu tim no vi na ma raz go va ra li smo u kru -

{e va~ koj ka sar ni „Car La zar” sa ko man dan tom pu kov ni kom Zo ra -

nom Jo va no vi }em i we go vim naj bli im sa rad ni ci ma.

Ser ti fi ka ti za ob u ~e nost

Osnov na in di vi du al na obu ka voj ni ka na slu e wu voj nog ro ka

u Cen tru za obu ku u Kru {ev cu tra je me sec i po da na. Po sle to ga

voj ni ci se upu }u ju u spe ci ja li sti~ ke cen tre gde na sta vqa ju stru~ no-

spe ci ja li sti~ ko ospo so bqa va we. Po sta vqa se pi ta we da li je 45

da na do voq no da se ovla da po treb nim zna wi ma iz osnov ne in di -

vi du al ne obu ke.

– Me sec i po da na je, sva ka ko, kra tak pe ri od da se spro ve du

svi sa dr a ji obu ke, pred vi |e ni pla nom i pro gra mom, ali smo za -

la ga wem sta re {in skog ka dra i pro fe si o nal nim od no som pre ma

ra du, uz po mo} Ko man de za obu ku, uspe li da pre va zi |e mo pro ble -

me i po stig ne mo zah te va ni ni vo ospo so bqe no sti voj ni ka. Ci fra

od 6.500 voj ni ka ko je smo ob u ~i li u Cen tru slu i nam za po nos.

Sva kog od wih tre ba lo je pri hva ti ti, opre mi ti, sme sti ti, pri vik -

nu ti na voj ni~ ki `i vot, ob u ~i ti i upu ti ti u pre me {taj. Pri li kom

re a li za ci je ta kvih ak tiv no sti ni je bi lo po vre |i va wa i van red nih

do ga |a ja. Naj ve }i broj na {ih voj ni ka do bro se po ka zao u no vim

voj nim ko lek ti vi ma, {to po tvr |u je da smo im da li kva li tet nu osno -

vu za na do grad wu spo sob no sti – ka e pu kov nik Jo va no vi}.

Zna ~a jan je i po da tak da je obu ku u [e stom cen tru uspe {no

za vr {i lo 98 po sto voj ni ka, te da je sa voj ni ci ma re a li zo va na ser -

ti fi ka ci ja osnov ne i spe ci ja li sti~ ke ob u ~e no sti. Po ka za te qi go -

vo re da eva lu a ci ja i do de qi va we ser ti fi ka ta jo{ vi {e mo ti vi {u

voj ni ke na ula ga we na po ra za ostva ri va we bo qih re zul ta ta to kom

obu ke. Raz lo zi za to mo gu se pro na }i u ~i we ni ci da voj nik do bi ja

ser ti fi kat ko ji sve do ~i da je stru ~an za ono ~i me }e se ba vi ti to -

kom slu e wa voj nog ro ka i {to ka sni je mo e is ko ri sti ti za do bi -

ja we sta tu sa pro fe si o nal nog voj ni ka ili oba vqa we po je di nih spe -

ci fi~ nih du no sti u gra |an stvu.

Da bi se eva lu a ci ja i ser ti fi ka ci ja {to bo qe pro ve li, u

[e stom cen tru or ga ni zo va na su ~e ti ri kur sa za in struk to re in di -

vi du al ne osnov ne obu ke, na ko ji ma su 64 in struk to ra ospo so bqe -

na da kva li tet no re a li zu ju osnov nu obu ku. Wi ho vi re zul ta ti u ra -

Na do grad wa spo

Vi {e bo jac i xu di sta

Naj bo qi spor ti sta u [e stom cen tru za obu ku je ko man dir vo -

da pot po ru~ nik Sr |an \u ri}. Ostva rio je za pa e ne re zul ta te na

sport skim pr ven stvi ma Voj ske Sr bi je u di sci pli ni voj ni vi {e boj.

Pot po ru~ nik \u ri} je i do bar xu di sta. U~e stvo vao je kao pred -

stav nik Voj ske Sr bi je na Me |u na rod nom sport skom voj nom pr ven -

stvu u Vin kov ci ma i na Voj noj olim pi ja di u In di ji.

Obu ku u [e stom cen tru uspe {no je

za vr {i lo 98 po sto voj ni ka.

Re a li zo va na je i ser ti fi ka ci ja

osnov ne i spe ci ja li sti~ ke ob u ~e no sti.

Po ka za te qi go vo re da eva lu a ci ja i

do de qi va we ser ti fi ka ta jo{ vi {e

mo ti vi {u voj ni ke na ula ga we na po ra

za ostva ri va we bo qih re zul ta ta to kom

obu ke. Raz lo zi za to mo gu se pro na }i u

~i we ni ci da voj nik do bi ja ser ti fi kat

ko ji sve do ~i da je stru ~an za ono ~i me

}e se ba vi ti to kom slu e wa voj nog

ro ka i {to ka sni je mo e is ko ri sti ti

za do bi ja we sta tu sa pro fe si o nal nog

voj ni ka ili oba vqa we po je di nih

spe ci fi~ nih du no sti u gra |an stvu.

du go vo re da su kur se vi do bro osmi {qe ni, iza bra ni pra vi sa dr -

à ji obu ke i da su na wi ma ste ~e na neo p hod na i po treb na zna wa.

U Cen tru su ve li ku pa wu pri da li i re a li za ci ji obu ke i pri -

pre mi pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj ske Sr bi je za an ga o va we u

Kop ne noj zo ni bez bed no sti. Ta ko je 75 sta re {i na i voj ni ka ospo -

so bqe no za osnov ne tak ti~ ke rad we i po stup ke u bor bi, dej stva

pro tiv di ver zant sko-te ro ri sti~ kih gru pa i sa vla |i va we min skih

pre pre ka. Re~ je o sa dr a ji ma ko ji po sto je u pla nu i pro gra mu obu -

ke voj ni ke, ali su na obu ci ob ra |e ni de taq ni je i kon kret ni je, {to

omo gu }a va da se u je di ni ca ma, ko je su no si o ci obez be |e wa u Kop -

ne noj zo ni, na pra vi na ~in pro ve de spe ci fi~ no ospo so bqa va we

pred sa mo an ga o va we na za da ci ma obez be |e wa ad mi ni stra tiv ne

li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji.

Na sta vak tra di ci je

[e sti cen tar za obu ku je, kao no si lac lo gi sti~ ke po dr {ke

svih je di ni ca u gar ni zo nu Kru {e vac (Cen tar za obu ku lo gi sti ke,

Cen tar za usa vr {a va we ka dro va AB HO i 246. ba ta qon AB HO),

obez be dio op ti mal ne uslo ve za ì vot i rad i iz vr {e we za da ta ka

cen tra i osta lih sa sta va. Ta ko je, na pri mer, ra di snab de va wa je -

di ni ca u 2009. go di ni mo tor nim vo zi li ma pre |e no 260.000 ki lo -

me ta ra i pre ve ze no 17.000 li ca i 2.500 to na te re ta, bez sa o bra -

}aj nih pre kr {a ja i ude sa. U lo gi sti~ kim po slo vi ma naj ve }i te ret

pod ne la je ko mand na ~e ta.

Cen tar je u pro te klom pe ri o du ostva rio iz u zet no do bru sa rad -

wu sa ci vil nim struk tu ra ma u Kru {ev cu, pri ~e mu po seb no tre ba is -

ta }i ra zno vr sne mo da li te te sa rad we sa Skup {ti nom gra da Kru {ev -

ca, Srp skom pra vo slav nom cr kvom, Na rod nim mu ze jom i pred stav ni -

ci ma lo kal nih me di ja. Kva li tet ni od no si us po sta vqe ni su i sa op -

{ti na ma Var va rin, ]i }e vac, Tr ste nik, Brus, Alek si nac i Ra aw.

Kru {e va~ ki cen tar za obu ku na sta vqa tra di ci je 125. mo to -

ri zo va ne bri ga de i dru gih je di ni ca sa pod ru~ ja Ra sin skog okru ga.

Za to se u ka sar ni „Ra si na” s po seb nim pi je te tom vo di bri ga o Spo -

men-so bi 125. mo to ri zo va ne bri ga de. U woj se na la zi i kom pleks

spo men-obe le` ja po gi nu lim voj ni ci ma i sta re {i na ma.

Ove go di ne u [e stom cen ta ru ni je bi lo voj ni ka na obu ci. Or -

ga ni za ci o nim pro me na ma pro me we na je we go va ulo ga – vi {e se u

Cen tru ne }e ob u ~a va ti voj ni ci ve} te ri to ri jal ne je di ni ce za re a -

li za ci ju za da ta ka pr ve mi si je Voj ske. Ko man da za obu ku i Ko man da

[e stog cen tra pred u zi ma ju po treb ne me re da se svi za po sle ni iz

tog sa sta va ras po re de na od go va ra ju }e du no sti.

Zo ran MI LA DI NO VI]

K r u { e v c u

Ve ba na kar ti Ko man de

Kop ne ne voj ske

Pri pad ni ci Ko man de Ko -

p ne ne voj ske iz ve li su dvo dne -

v nu ve bu na kar ti (VE KAR) pod

na zi vom „Po ~e tak 2010“ ~i ji

je ciq ob u ~a va we u pla ni ra wu

ope ra ci ja.

Ve bom je ru ko vo dio na -

~el nik {ta ba Ko man de Kop ne -

ne voj ske bri gad ni ge ne ral Vo -

jin Jon di}. Ve ba na kar ti je

pa ra lel no iz ve de na i u ko man -

da ma bri ga da Kop ne ne voj ske,

po fik tiv nom sce na ri ju i na

za mi {qe nom pro sto ru. Ova kav na ~in uve ba va wa se ko ri sti,

ka ko bi se ko man de, kroz rad na kar ti, upo tre bu gra fi ko na, pre -

gle da i kom pju ter skih si mu la ci ja, ui gra le za rad u pro ce su do no -

{e wa od lu ke. Z. M.

Pri pre me za ve bu

„Air So lu ti on 2011”

Pred stav ni ci ViP VO Voj ske Sr bi je i Va zdu ho plov stva

Oru a nih sna ga Ru mu ni je sa sta li su se u pro sto ri ja ma Ko man de

ViP VO u Ze mu nu, u okvi ru Ini ci jal ne plan ske kon fe ren ci je po -

vo dom za jed ni~ ke va zdu ho plov ne ve be „Air So lu ti on 2011“, ko ja

}e bi ti odr a na u pro le }e 2011. go di ne.

U toj dvo dnev noj ve bi u~e stvo va }e je di ni ce voj nih va zdu ho -

plov sta va Sr bi je i Ru mu ni je, a iz vo di }e se na ae ro dro mi ma Ba -

taj ni ca u Sr bi ji i Kam pia Tur zi u Ru mu ni ji.

Pr va u ni zu za jed ni~ kih ve bi va zdu ho plov sta va Sr bi je i

Ru mu ni je odr a na je 2008. go di ne, a na red ne go di ne usle di la je

znat no slo e ni ja ve ba. Plan je da ve ba „Air So lu ti on 2011“ bu -

de naj slo e ni ja do sa da, uz znat no vi {e sa dr a ja, te da se i ubu -

du }e na sta vi re a li za ci ja ta kvog vi da ospo so bqa va wa. P. V.

Vi so ki stan dar di ob u ~e no sti

Na kon uspe {no oba vqe ne re dov ne obu ke, 211 voj ni ka de cem -

bar ske kla se, iz pet je di ni ca Cen tra za obu ku ViP VO, uspe {no je

po lo i lo po sled wi is pit in di vi du al ne spe ci ja li sti~ ke ob u ~e no sti.

Pre ma re ~i ma ma jo ra Dar ka Se ku li }a, ko ma dan ta Cen tra za

obu ku ViP VO, ser ti fi ka to ri na osno vu ja sno po sta vqe nih stan -

dar da pro ve ra va ju ob u ~e nost voj ni ka u pra vil nom po zna va wu, ru -

ko va wu i upo tre bi sred sta va rat ne teh ni ke u sa sta vu ViP VO na

ko ji ma su ob u ~a va ni.

U Cen tru su po no sni na ~i we ni cu da je pro {le go di ne 1.361

voj nik iz ~e ti ri ge ne ra ci je uspe {no sa vla dao po sta vqe ne vi so ke

stan dar de ob u ~e no sti. Cen tar }e sprem no do ~e ka ti pot pu nu pro fe -

si o na li za ci ju Voj ske, na sta vqa ju }i da i da qe vr {i ser ti fi ka ci ju

in di vi du al ne spe ci ja li sti~ ke ob u ~e no sti za po tre be ViPVO.

P. V.

sob no sti

@ene pro fe si o nal ni voj ni ci

Pri pad ni ci [e stog cen tra za obu ku ima ju ve li ko is ku st-

vo u obu ci è na kan di da ta za pro fe si o nal ne voj ni ke. To kom

tri ci klu sa obu ke ospo so bqe no je 88 e na, ko je da nas oba vqa -

ju raz li ~i te du no sti pro fe si o nal nih voj ni ka u je di ni ca ma

Voj ske Sr bi je.

Kan di dat ki we za pro fe si o nal ne voj ni ke ima le su istu

obu ku kao i mu {kar ci, na rav no, uz uva a va we od re |e nih spe ci -

fi~ no sti u or ga ni za ci ji ì vo ta i ra da. Pre ma re ~i ma naj od go -

vor ni jih sta re {i na [e stog cen tra za obu ku, po seb no je zna ~aj -

no {to su se de voj ke istin ski opre de li le za voj ni po ziv i da je

upra vo to omo gu }i lo da sa vla da ju i naj te e sa dr a je obu ke.

VESTI

Sni mio D

. A

TL

A GI

]

Obuka po novom

Najodgovorniji za sve jedinice koje se trenutno nalaze na lo-

gorskoj prostoriji jeste komandant bataqona major Sla|an Arseni}.

Tu su i major Branislav \or|evi}, na~elnik referata za logistiku, i

kapetan Miroslav Bobi}, zaduèn za obuku u bataqonu. Iz pretpo-

stavqene komande tokom logorovawa sa wima je bio major Goran Di-

ni}, a kapetan Dejan Stoli} je komandir prve mehanizovane ~ete.

Jedinica je jednim delom sme{tena u zidanom objektu, a drugim u

logorskoj prostoriji – {atorima. Kaù da logorovawe te~e po planu,

bez problema i da se obuka privodi kraju. Dodu{e, ona se od 1. ja-

nuara odvija prema odredbama novog Uputstva za upravqawe obukom.

Major Arseni} obja{wava da su po~eli da primewuju te odredbe i

da je prva mehanizovana ~eta wihovog bataqona u prvom tromese~ju

angaòvana iskqu~ivo na obuci. U skladu sa tim planom do{li su i

na Pasuqanske livade.

– Na poligonu realizujemo sadràje iz takti~ke i vatrene

obuke i to – ve`be na terenu mehanizovanog odeqewa, mehani-

zovanog voda i mehanizovane ~ete, {kolsko ga|awe na rednom

broju 9 iz BVP M80A, bojna ga|awa mehanizovanog odeqewa,

takti~ke ve`be s bojnim ga|awem mehanizovanih vodova i, u

sklopu pripreme za Kopnenu zonu bezbednosti, ga|awa iz nao-

ruàwa kojim su opremqene baze – minobaca~a 82 mm, BGA 30

mm i dalekometne pu{ke 12,7 mm – kaè major Arseni}, dodaju}i

da su svi pokazali visok nivo motiva cije i èqe da se ob u~e.

Poligon je ujedno i prilika da se pro veri sve {to su u pre -

thodna tri meseca radili u kasarni, potom u Ni{u (jer je i tamo

Na poligonu Pasuqanske livade, od 15.

do 20. marta, zavr{nicu takozvanog

ùtog perioda – intenzivne obuke

imala je prva mehanizovana ~eta

jedinice iz Kur{umlije, koja je u

sastavu Tre}e brigade Kopnene vojske.

Posle ga|awa, uve`bavawa i ve`bi

bi}e spremni da odgovore na sve

zadatke misija. To i jeste poenta

wihove obuke.

15. april 2010.24

poligon

Logorovawe i ga|awe, dve su re~i koje ozna~avaju zavr{etak

obuke i po pravilima ustaqene prakse izvode se na poligonima.

Najve}i u zemqi danas je Intervidovski poligon Pasuqanske

livade. Ujedno, on jedinicama Vojske Srbije obezbe|uje tehniku

i sme{tajne kapacitete.

Od 15. do 20. marta tu je prili~no ìvo jer se u logorskoj pros-

toriji nalazi prva mehanizovana ~eta jedinice iz Kur{umlije, koja je

u sastavu Tre}e brigade Kopnene vojske. Poligonom su se razmilela

borbena vozila pe{adije BVP M80A, vojnici profesionalci i wi-

hove stare{ine. Po novom sistemu obu~avawa ~eta je sada u takoz-

vanom ùtom periodu ili periodu intenzivne obuke, dakle u fazi

uve`bavawa i od wenih pripadnika o~ekuje se puno – da u izuzetno

kratkom vremenu pokaù svoju obu~enost i vojni~ku sazrelost.

Pored izuzetnih napora kojima su izloèni zbog intenziteta

obuke, barem mogu da kaù kako su ih vremenske prilike posluìle.

To je retkost na Pasuqankama, pogotovo u ovo doba godine, jer vreme

na tom poligonu zna da bude hirovito i da u jednom danu vojsku provede

kroz sva ~etiri godi{wa doba. Kur{umlijci su mogli da se pohvale

kako ih je samo jedan dan pratio sneg, a sve ostale sunce. I naravno,

nezamenqiv pratilac bilo je blato. Od wega se ne moè pobe}i, ali

mawe „boli” od ugriza vetra, sveprisutne {tipaju}e pra{ine i

dosadne ledene ki{e.

Sa stare{inama i vojnicima iz te jedinice proveli smo jedan

dan i prisustvovali ve`bi koju su tada izvodili. Iako smo èleli da

ih ne ometamo i ne krademo im dragoceno vreme, mo`da su ih kamere

malo poremetile jer nije lako izvoditi ve`bu i biti neprekidno na

meti objektiva, kamera i novinara. A i oni su se nekima „osvetili”

na svoj na~in – ko se suvi{e pribliìo vozilima zarad dobre fo-

tografije, nenamerno je isprskan blatom.

najemo za scenar io – po dobijenom signalu za po~etak napada, po sade

BVP-a krenule su do linije razvoja u mar{evskom poretku. Na toj li-

niji razvili su se u borbeni poredak. Ne idu vi{e u koloni ve} se

{ire i kre }u u borbenu situaciju. Odatle na stupaju prema za -

mi{qenom predwem kraju gde se iskrcava pe{adija. Dinamiku ve`be

obe leìo je upravo taj borbeni deo – prelazak iz mar{evskog u bor-

beni poredak, dejstvo, pojavqivawe markiranata, pucwava...

Imali su i nekoliko supozicija – prva je bila napad helikop-

tera iz vazduha, druga dejstvo minobaca~ke vatre, potom dva iskrca-

vawa ukrcnog dela borbenih vozila i protivnapad s boka.

– Dana{wi dan je za nas bio vrhunac takti~ke osposobqenosti

osnovne jedinice, a sutra }e biti kruna vatrene osposobqenosti

osnovne jedinice – takti~ka ve`ba mehanizovanog voda sa bojnim

ga|awem – kaè major Arseni}.

Umorni vojnici i wihove stare{ine vratili su se posle izve-

dene ve`be u logorsku prostoriju. Tamo je toplo jer se svaki {ator

greje. êka ih okrepqewe i, kako kaù, dobra vojni~ka hrana.

Profesionalci

Jedinica je popuwena 98 odsto profesionalnim sastavom, tako

da je redovni deo – vojnici na sluèwu vojnog roka – uglavnom

angaòvan na logisti~kim du`nostima zna~ajnim za funkcionisawe

garnizonog mesta. Oni uop{te ne u~estvuju aktivno u procesu obuke.

Samo profesionalci.

Raspisan je konkurs za prijem novih profesionalnih vojnika i

o~ekuju da }e i taj posao brzo privesti kraju. Odziv je veoma velik

realizovan deo specijalne obuke). U tom periodu obu~avawa

vojnici su izvodili ga|awa koja su specifi~na za wihovu voj-

noevidencionu specijalnost i du`nosti koje obavqaju, te za dru-

ge du`nosti za koje se angaùju – ~uvarska slu`ba, obezbe|ewe,

za zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Na pitawe da li se ovaj tip obuke za sada pokazao dobrim,

odgovara kapetan Miroslav Bobi}.

– Svakako, jer obezbe|uje prisustvo kompletne jedinice na

obuci. Do sada to nije bio slu~aj jer je angaòvawe na mnogo-

brojnim zadacima uslovilo veliko odsustvo sa obuke. Na ovaj

na~in, odnosno, primenom novog Uputstva, jedinica se stavqa u

poziciju da u ùtom periodu izvodi iskqu~ivo obuku i nema od-

sutnih lica, sem pojedinaca iz zdravstvenih razloga.

Logorovawe na Pasuqankama razlikuje se od dosada{wih

po jo{ ne~emu. Major Arseni} isti~e da su na poligonu razvili

me{oviti logisti~ki vod i wegova je obaveza da snabde jedinicu

municijom, gorivom, hranom, da pripremi i podeli hranu. Zna~i,

jedinica koja logoruje nije kao do sada oja~ana drugom

logisti~kim sastavom, ve} su svi iz wenog bataqona.

– Za nas je obuka i za kuvare i za voza~e, a ne samo za

posade borbenih vozila pe{adije. Naravno, najatraktivniji deo

jeste ono {to se vidi na terenu – kaè Arseni}.

Scenario ve`be

Na terenu je zapo~ela ve`ba – mehanizovana ~eta u napadu. Dok

motori borbenih vozila pe{adije bruje u pozadini, nagove{tavaju}i

do lazak u o~ekuju}i rejon, od najodgovornijeg ~oveka u ba taqonu saz-

N a P a s u q a n s k i m l i v a d a m a

Finale ùtog

perioda

25

19 godina ve} qudi od

tridesetak. Kako se na{

teì{ni zadatak odnosi

na angaòvawe u Kopne-

noj zoni bezbednosti, do-

datno su nov~ano stim-

ulisani. Sem toga, kad za-

vr{imo radno vreme i

odemo iz kasarne vi{e

nemamo 200-300 vojnika

nego samo organe unu-

tra{we slu`be i nema

problema oko toga da li

je neko pobegao u grad. To

su profesionalci – kaè

major Arseni}.

Kada smo kapetana

Dejana Stoli}a upitali

da li se neko iz sastava

posada BVP-a posebno

istakao, nije hteo nikoga

da izdvoji jer smatra da

su svi radili i uradili

profesionalno svoj po -

sao, ali je ka petan Miro-

slav Bobi} dodao da tre-

ba posebno pohvaliti ko-

mandira tre}eg mehanizo-

vanog voda u prvoj meha-

nizovanoj ~eti po ru~nika

Bo jana Sta nkovi}a. Za

wega kaè da je zaslu io

~istu peticu po zalagawu

i celoku pnom radu – po -

~ev od anga ovawa u ulo-

zi or ga na unutra {we slu -

be, preko izvo |e wa

obu ke, or ga ni zo va wa je-

dinice i ispo mo }i ko -

ma ndi ba ta q ona za ne -

ka pitawa.

U raspoloèwe i

angaòvanost na te renu

uverio se i koma ndant

Tre}e brigade pukovnik

êdomir Bra nkovi}, to -

kom obilaska jedinice, a

i mnogi drugi iz komande

brigade koji su ih po-

hodili.

Kada zavr{e kom-

pletan Plan i program sa

svim ga|awima, , ve ba -

ma, stare{ine mogu da

izveste pretpo sta vqene

kako u garnizono m mestu

Kur{umlija imaju jednu

mehanizovanu ~e tu koja

moè da od go vori na za-

datke misije. To i jeste

poenta sve ga.

Po zavr{etku ù tog pe ri -

o da obuke, ~ekaju ih ze leni period anga o vawa jedinice i crveni –

dezangaòvawa, kada se jedinica {aqe na godi{wi odmor.

Slede}i dolazak Kur{umlijaca na Pasuqanske livade

predvi|en je za jul, kada }e druga mehanizovana ~eta zavr{iti tro -

mese ~ni ciklus obu~avawa.

Mira [VEDI]

Snimio Du{an ATLAGI]

poligon

jer su i plate na jugu Sr-

bije u rangu zaposlenih

sa visokom stru~nom

spremom.

Najvi{e je novopri-

do{lih profesionalca

koji su u jedinici proveli

~etiri do pet meseci, a

ima i onih koji su tu vi{e

godina. Radni odnos zas-

novalo je i nekoliko wi-

hovih bi v{ih vojnika, a

na po ligonu smo zatekli

i dve pr i pa dnice lep{eg

pola. I one su u jedinici

pet-{est meseci i zaje-

dno su sa osta lima sav-

ladale sve sadr` aje obu-

ke. Na po ligonu su im ma-

lo pr og ledali kroz prste

i ob ezbe dili uslove spe -

cifi~ ne za vojnike ène

– prostoriju za pre-

svla~ewe i spavaonicu u

zidanom objektu.

Ranije je jedinica

logorovala i po mesec

kako bi se realizovali

svi sadràji, a sada je

optere}ewe ve}e jer

moraju da zavr{e sve to

za pet dana. Ta~nije,

integri sani su sadràji

takti~kog obu~avawa i

vatrenog osposobqava-

wa jedinice, {to pred-

stavqa krunu obuke, tako

da je sve dinami~nije i

nema lufta – radio se

pre i posle podne. Ono

{to su pripremili ju~e,

danas su uradili, a is-

tovremeno treba da se

pripreme i za sle de}u

ve`bu, koja }e se odr` ati

sutra. I tako pet dana.

Celodnevno uve ba -

vawe, tru ckawe, pre tr -

~av awe, proigravawe...

Dan je veoma kratak za

sve to, pa nije ~udo {to

mnogi pri eqkuju da pa -

dne no} i da malo od mo -

re. Neki uveliko zaspu

ve} oko devet uve~e.

Kako sve to postiù,

pitali smo kapetana De-

jana Stoli}a, komandira

prve mehanizovane ~ete.

On sma tra da mogu sve jer

su profesionalci. Tokom

tri me seca utog perioda

pro{li su individualnu ob uku u kojoj se proveravaju osno vne,

bazi~ne stvari, koje su vojnicima potrebne. Nakon toga imali su

odeqensku obuku i na kraju sve ove ve`be koje izvode na Pasuqan-

skim livadama, a koje su kruna obu~avawa.

Za sada je jedan nula za profesionalce, a mo`da i dva nula.

– Sa wima je lak{e raditi jer su motivisani za to. Wima je to

poziv i na~in na koji zara|uju za ìvot. To vi{e nisu momci od 18-

26

– Obuka na poligonu proti~e do-

bro. Malo je naporno, ali smo se pri-

premali za ovo. Zadovoqan sam kako

su qudi izveli ve`bu – mehanizovana

~eta u napadu. Motivisani su i sve po-

trebne radwe i postupke izvr{avali

su kako treba. eka nas odeqensko boj-

no ga|awe i takti~ka ve`ba s bojnim

ga|awem i o~ekujem da }e rezultati bi-

ti vrlo dobri – kaè kapetan Dejan

Stoli}, komandir prve mehanizovane

~ete. On je u jedinici od 2006. godine.

Prethodno je radio u Prokupqu i kad

se jedinica ugasila pre{ao je u

Kur{umliju.

Motivisanost

15. april 2010.

Miroqub Vu~kovi} je profesiona-

lni vojnik od 1998. i ima sta` od 12 go-

dina u Vojsci. U toj jedinici je posledwe

tri godine. Ve`be koje su izvodili na Pa-

suqankama odradio je tridesetak puta i

ni{ta mu nije posebno novo. Tempo rada

na poligonu je estok, ali se sve stiè jer

su, kako kaè, profesionalci. Ipak, ovo

logorovawe pamti}e po ne~em novom – po

snimawu. Do sada wegov rad nikad nisu

pratile kamere.

Staro – novo

Nikola Nikoli}, profesiona-

lni vojnik desetar, radi u jedini-

ci u Kur{umliji od 10. aprila

2009. godine. Odlu~io se da kon -

ku ri{e za taj posao posle sluèwa

vojnog roka. Ima 22 godine i ovo

mu je prvo logorovawe. Iako su an-

gaòvani u proseku od jutra do

mra ka, kaè da je super i da je vre -

me idealno za ve`bu. Smatra da je

posao koji radi izazov za svaku

mladu osobu i da je pro na{ao se -

be. âk mu ne pada te{ko da putuje

sva kodnevno 35 kilometara do je-

dinice, jer je rodom iz Prokupqa.

Izazov za mlade

Vi {i kurs za in struk to re obu ke

Ospo so bqa va we

pod o fi ci ra

Po la zni ci kur sa }e to kom de set da na pro }i obu ku

u li der stvu i ko man do va wu, sa dr a ji ma me to di ke

op {te tak ti ke, va tre ne obu ke i fi zi~ ke obu ke ko je }e

pri me wi va ti na osnov nim kur se vi ma za pod o fi ci re

Po men pi lo ti ma

bra ni o ci ma

Be o gra da

De le ga ci ja ko man de ViP VO, ko ju je pred vo dio

bri gad ni ge ne ral Sre to Ma li no vi}, po lo i la je

ve nac na spo me nik pi lo ti ma 6. lo va~ kog pu ka Kra -

qev skog rat nog va zdu ho plov stva ko ji su da li ì vo te

u ne rav no prav noj bor bi za od bra nu ne ba iz nad Be -

o gra da 6. apri la 1941. go di ne. Ven ce na spo me nik

pi lo ti ma po lo i li su i pred stav ni ci Be o gra da,

Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, Sub no ra

i udru e wa za ne go va we va zdu ho plov nih tra di ci ja.

Voj ska Sr bi je sva ke go di ne obe le a va jed nu

od naj sve tli jih epi zo da na {ih pi lo ta ko ji su, po

re ~i ma ge ne ra la Ma li no vi }a, pru i li he roj ski

ot por fa {i sti~ kim za vo je va ~i ma i po sta vi li naj -

~a sni ju oba ve zu ko ju su ne ko li ko de ce ni ja ka sni je

istim à rom is pu ni li hra bri pi lo ti na {eg va -

zdu ho plov stva.

Na pad Tre }eg raj ha po ~eo je bez ob ja ve ra ta,

upr kos to me {to je Vla da ne ko li ko da na ra ni je Be o -

grad pro gla si la otvo re nim, ne bra we nim gra dom.

Pr ve bom be pa le su 6. apri la 1941. u po la se dam,

dok je ve }i na sta nov ni ka srp ske pre sto ni ce jo{ spa -

va la. Ne ma~ ki bom bar de ri su istog da na u ~e ti ri

na vra ta ra zor nim i za pa qi vim bom ba ma za su li

grad, a oko pod ne je, iz prav ca Ru mu ni je, do le te lo

tri de se tak zlo gla snih bom bar de ra „{tu ka” iz ko jih

se pu ca lo po ko lo na ma iz be gli ca, dok su pa ni~ no

na pu {ta le ra zo re ni grad. Pi lo ti 6. lo va~ kog pu ka

le te li su u avi o ni ma Me-109E i na lov cu IK-3.

U va zdu {nim bit ka ma iz nad Be o gra da ì vo te

je iz gu bi lo je da na est pi lo ta.

P. V.

Po~ast junacima

monitora Drava

Posle neravnopravne tridesetominutne

borbe sa eskadrilom nema~kih {tuka, u jutarwim

satima 12. aprila 1941, nadomak êlareva, na

1.287. plovnom kilometru Dunava, brane}i nebo

nad otaxbinom, potopqen je brod Drava, monitor

Re~ne flotile Kraqevine Jugoslavije. Na dno je

odneo 76 ~lanova posade, me|u kojima i komandan-

ta poru~nika bojnog broda prve klase Aleksandra

Beri}a.

Na taj dan, pripadnici Re~ne flotile su,

prvi put posle Drugog svetskog rata, u znak se}awa

na snaàn otpor agresoru i pogibiju mornara

Drave, sa Re~nom stanicom za razmagnetisawe

brodova RSRB 36 [abac u pratwi re~nih minolo-

vaca Vu ~e dol i \erdap isplovili su uzvodno sa

veza u Novom Sadu do istorijskog 1.287. plovnog

kilometra Dunava.

Uz postrojenu brodsku straù, utihnule

brodske motore i zvuke Mar{a na Drinu odràna

je komemoracija. Tom prilikom delegacija Re~ne

flotile, u kojoj su bili zastupnik komandanta pot-

pukovnik Milo{ Jakovqevi} i na~elnik [taba

kapetan fregate Venko Mehanxiski, spustila je

venac u vode Dunava, odaju}i du`no po{tovawe

mornarima monitora Drava prema kojima je, tim

~inom, ispravqena vi{edecenijska nepravda.

B. M. P.

27

UDru gom cen tru za obu ku voj ni ka u Pan ~e vu za po ~eo je vi {i kurs za in struk -

to re obu ke. Ciq kur sa, or ga ni zo va nog u sa rad wi s Kra qev skom voj nom

{ko lom kra qe vi ne Ho lan di je, je ste ospo so bqa va we bu du }ih pod o fi ci ra –

in struk to ra obu ke za iz vo |e we obu ke na osnov nom kur su za pod o fi ci re, ali i

ospo so bqa va we pod o fi ci ra za li der ske ve {ti ne i ko man do va we. Vi {i kurs za

in struk to re obu ke iz ve {}e ~e ti ri pod o fi ci ra – in struk to ra obu ke iz sa sta va

Voj ske Sr bi je i dva pod o fi ci ra iz Ho lan di je.

– Ciq nam je da na kur su ospo so bi mo pod o fi ci re ko ji }e bi ti uzor bu du -

}im pod o fi ci ri ma Voj ske Sr bi je, od ko jih }e na u ~i ti osnov ne ve {ti ne ko man -

do va wa i bi ti ka dri da ih i da qe pre no se – is ta kao je di rek tor kur sa ka pe tan

Sa {a @. Pet ko vi}.

Voj ni iza sla nik Kra qe vi ne Ho lan di je pot pu kov nik Ben Staj ne bah na gla sio

je da je kurs ko ji se or ga ni zu je u Pan ~e vu zna ~a jan zbog for mi ra wa sta bil nog i

sna nog pod o fi cir kog ko ra, ko ji je u Voj sci Sr bi je tek u na sta ja wu, dok je u voj -

sci Ho lan di je on oslo nac po sled wih dva de set go di na, ali i deo du e voj ne tra -

di ci je ze mqe.

– Za do voq stvo mi je {to je Voj ska Sr bi je uzor za iz ra du svog pod o fi cir -

kog ko ra pro na {la u ho land skoj voj sci. Na {a is ku stva u toj obla sti su bo ga ta, a

pod o fi ci ri in struk to ri iz sa sta va srp ske voj ske ko ji su u pret hod nom pe ri o du

bi li na obu ci na Kra qev skoj voj noj {ko li Ho lan di je, tu su da to kom kur sa ta mo

ste ~e na zna wa, sa svo jim ho land skim ko le ga ma, pre ne su na bu du }e pod o fi ci re

in struk to re – is ta kao je pot pu kov nik Staj ne bah.

Na ~el nik Ode qe wa za ope ra tiv ne po slo ve Ko man de za obu ku u Dru gom cen -

tru za obu ku pu kov nik Ma rin ko Pa vlo vi}, obra }a ju }i se po la zni ci ma kur sa, re -

kao je da su oni iza bra ni kao naj bo qi iz Voj ske Sr bi je da ob u ~a va ju i pri pre ma -

ju bu du }e pod o fi ci re.

– Do sa da vi ste bi li za du e ni da ob u ~a va te voj ni ke {to pod ra zu me va po -

se ban na ~in i me tod obu ke, ali naj te i me tod je ste na u ~i ti dru gog da zna wa ko -

ja ima pre ne se da qe, a to }e sa da bi ti va {a du nost. Ako ostva ri mo sa mo taj

za da tak, mo e mo sma tra ti da je kurs bio uspe {an – na po me nuo je pot pu kov nik

Ma rin ko Pa vlo vi}.

N. DRA@OVI]

Sni mio D. ATLA GI]

15. april 2010.

Tokom plovidbe znawa u obavqawu palubne i ma{inske

slu`be proveravali su svi ~lanovi posade, od zamenika

komandanta broda do kormilara, signaliste na mostu,

stare{ina i, posebno, profesionalnih vojnika na krmenom

vezu i poslu`ilaca brodskih motora.

Jedna od karakteristika jedinice je i ta da je od 2008. go-

dine do danas u stalni radni odnos primila vi{e od 200 pro-

fesionalnih vojnika, ~ime je stepen profesionalizacije, od

predvi|enih 95 odsto do juna ove godine, dostigao 90 odsto.

Kako je u toku prihvat novih kandidata, ova specifi~na jedinica

Kopnene vojske, koja svoje zadatke izvr{ava na vodi i sa vode,

na 1.699 kilometara plovnih puteva kroz Srbiju, ispo{tova}e

rok postavqen za potpunu profesionalizaciju sastava.

@ena profesionalnih vojnika u jedinici ima oko deset

odsto, ali iskqu~ivo zbog ograni~avaju}ih tehni~kih mogu}nos-

ti, a ne zbog du`nosti koje se obavqaju na brodovima.

Da se tamo gde trenutne mogu}nosti dopu{taju ne postavqa

razlika u „mu{kim” i „`enskim” vojni~kim du`nostima govori i to

da u Prvom pontonirskom bataqonu Re~ne flotile, razme {tenom

u garnizonu [abac, posao komandira i voza~a amfibijskog trans-

portera uspe{no obavqaju bliznakiwe Tawa i Sawa Mitrovi}.

I najmla|i ~lan posade re~nog minolovca razvodnik Igor

Per~i}, kuvar i punilac na pram~anom protivavionskom topu,

koji je pre tri meseca, posle zavr{ene obuke u Petom centru za

obuku u Kru{evcu, otpo~eo profesionalnu vojnu karijeru, tvrdi

kako u izboru sada{weg opredeqewa nije nimalo pogre{io, te

da su mu ispuwena sva o~ekivawa, ~ak i vi{e od toga.

Potpukovnik Milo{ Jakovqevi}, zastupnik komandanta

Re~ne flotile, isti~e da su iskustva u radu s profesionalnim

kadrom dobra, obuka i obu~enost su daleko kvalitetniji, ~emu

ponajvi{e doprinosi visoka motivisanost profesionalnog vo-

jni~kog kadra, najpre jer su sami, u~e{}em na konkursu, izabrali

posao.

– Ne treba zanemariti ni brojne pogodnosti koje, u odnosu

na civilne strukture, nudi profesionalna vojni~ka karijera,

kao {to su redovna primawa, besplatni sme{taj i ishrana u vo-

jnim objektima, ali i mogu}nost profesionalnog usavr{avawa i

sticawa znawa van vojni~ke profesije. Stoga je jedan broj pro-

fesionalnih vojnika jedinice, uz rad, nastavio {kolovawe na

fakultetima Novosadskog univerziteta – navodi potpukovnik

Jakovqevi}.

Budimir M. POPADI]

obuka

Navigacijsko plovqewe

R e ~ n a f l o t i l a n a D u n a v u

Posade re~nog minolovca

336 „\erdap” i desantnog

juri{nog ~amca 412 izvele su,

u okviru redovne programske

obuke, navigacijsko plovqewe

Dunavom

29

Od po~etka maja pro{le godine,

kada je u Prvom centru za obuku

u Somboru primqena prva

generacija kandidata za

profesionalne vojnike

ènskog pola, predvi|enu obuku

pro{lo je 338 kandidatkiwa.

One su nakon zavr{ene

specijalisti~ke obuke u

mati~nim jedinicama zasnovale

radni odnos u Vojsci Srbije.

NNa tak ti~ kim po li go ni ma som bor ske ka sar ne „Ae ro drom”

ovih da na je i {e sta ge ne ra ci ja u ê ti za obu ku kan di da ta za

pro fe si o nal nog voj ni ka. Na kon in ten ziv ne pe to ne deq ne in -

di vi du al ne obu ke za vr {ni is pit po lo i la je 51 è na i ti me

su ste kle ser ti fi kat za na sta vak spe ci ja li sti~ ke obu ke u svo -

jim ma ti~ nim je di ni ca ma.

Avio-dis pe ~e ri, strel ci, te le prin te ri sti, ra dio-te le gra fi -

sti, po slu i o ci osma tra~ kih ra da ra, strel ci na BVP M-80, po slu -

ì o ci na to po vi ma ha u bi ca ma, ra ~u na ~i, ni {an xi je na ten ku M-80,

deo su voj no e vi den ci o nih spe ci jal no sti za ko je su ob u ~e ne, a pred

ko man dan tom Cen tra pot pu kov ni kom La za rom Osto ji }em, is ku snim

ko man di ri ma i in struk to ri ma, uspe {no su pri ka za le po zna va we

tak ti~ ke, va tre ne, stroj ne i fi zi~ ke obu ke i pra vi la slu be.

Skle ko vi, po di za we tru pa sa tla i tr ~a we, ko ji su se ce ni li

kao ele men ti fi zi~ ke ob u ~e no sti, bi li su tek {a la za Te re zu Bo go -

vi} iz Ru me, dr av nu re pre zen ta tiv ku i su di ju u kla si~ nom bok su,

per spek tiv nu kik-bok ser ku i kan di dat ki wu za strel ca na BVP M-

80, ali i za sve we ne ko le gi ni ce.

Ia ko je to kom is pi ta hlad ni se ve rac ne u mo qi vo du vao, pr sti

bu du }ih pro fe si o nal nih voj ni ka ve {to su ras kla pa li i skla pa li

pi {toq, {to je po red onog naj va ni jeg, uspe {nog ga |a wa, bi lo jed -

no od is pit nih pi ta wa iz pred me ta va tre na obu ka.

Ni tak ti~ ka sta za sa zah tev nim pre pre ka ma, na ko joj su kan di -

dat ki we po la ga le rad i po stup ke voj ni ka u ra znim bor be nim si tu a -

ci ja ma, za do bro ob u ~e ne i iz u zet no mo ti vi sa ne de voj ke ni je pred -

sta vqa la ne pre mo sti vu is pit nu pre pre ku, pa su ko man dir ~e te ka -

pe tan De jan Hr ka lo vi} i in struk to ri sa za do voq stvom upi sa li sa -

mo vi so ke oce ne.

@en ski ose }aj za ulep {a va we do {ao je do iz ra a ja pri li kom

uko pa va wa, na o ru a va wa i ma ski ra wa pro tiv ten kov skih mi na pa

su, pa qi vo oda bra na i ma skom pri la go |e na oko li ni, me sta wi ho -

vog po sta vqa wa bi la te {ko uo~ qi va ~ak i za is ku sno in struk tor sko

oko.

Ko li ko su tra Ma ri ja Go lu bo vi}, ra di o te le gra fi sta, Ma ja Ta -

ba ko vi}, te le prin te ri sta, Na ta {a La za re vi}, stre lac, i ~e tr de -

set i osam wi ho vih ko le gi ni ca, ko je su u Pr vom cen tru za obu ku na -

~i ni le pr ve voj ni~ ke ko ra ke, na }i }e se u ma ti~ nim je di ni ca ma na

spe ci ja li sti~ koj obu ci i prob nom ra du, a na kon to ga i na for ma -

cij skim voj ni~ kim du no sti ma za ko je su i kon ku ri sa le.

B. M. PO PA DI]

U stroju

perspektivnih

@ene profesionalni vojnici

15. april 2010.30

Bez ob zi ra na to {to

mi sli mo da je ono {to se

na ma de {a va

dra ma ti~ no i te {ko, to

je ste mno go bla e

u po re |e wu s onim {to

se de {a va u ne kim

de lo vi ma Afri ke ili

Azi je, pa i Ju ne

Ame ri ke. Evro pa,

ukqu ~u ju }i i Bal kan,

za pra vo je vr lo ure |en

deo sve ta, uti sak je

di rek tor ke Cen tra

za ci vil no-voj ne od no se.

Scenario za

dan posle

Mr So wa Sto ja no vi}, di rek torka Cen tra za ci vil no-voj ne od no se

Oda bra na za u~e {}e u Pro gra mu o po li ti ci na ci o nal ne bez bed no sti SAD, u

or ga ni za ci ji Stejt de part men ta (Mi ni star stva spoq nih po slo va SAD), di -

rek tor ka Cen tra za ci vil no-voj ne od no se mr So wa Sto ja no vi} ne dav no je

pro ve la {est ne de qa na stru~ nom usa vr {a va wu u toj ze mqi. U dru {tvu 17

qu di sa ~e ti ri kon ti nen ta – Evro pe, Azi je, Ju ne Ame ri ke i Afri ke – ko ji

is tra u ju po li ti ku bez bed no sti ili ra de u si ste mu bez bed no sti svo jih dr-

à va, ona je bi la je di na u~e sni ca iz Sr bi je, u ko ju se vra ti la sa pod sti caj nim

sa zna wi ma.

Bi li ste je di ni u~e snik iz Sr bi je, ili bo qe re }i – u~e sni ca, u Pro gra -

mu o po li ti ci na ci o nal ne bez bed no sti SAD. U vre me nu ka da se in ten ziv -

no ra di na spro vo |e wu Re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN 1325 o po ve -

}a wu u~e {}a è na u si ste mu bez bed no sti, da li je to {to ste è na ima lo

uti ca ja pri li kom Va {eg iz bo ra za u~e {}e u Pro gra mu?

– Mo gu }e da je pri oda bi ru kan di da ta i to ima lo ulo gu. U Stejt de part men -

tu su nam re kli da obi~ no ka da zo vu u~e sni ke na pro gra me sli~ ne ovom na ko me

sam u~e stvo va la, a ko ji su fi nan si ra ni na osno vu Ful braj to vog za ko na, ne ma ju

pro ble ma da obez be de pod jed na ku za stu pqe nost oba po la. Kva li fi ko va ne kan -

di dat ki we re la tiv no la ko na la ze ka da je re~ o ob ra zov nim pro gra mi ma o spoq -

noj po li ti ci SAD, ame ri~ koj kul tu ri ili po li ti~ kom si ste mu. Ali, ka da je re~ o

pro gra mu ko ji se ba vi stu di ja ma bez bed no sti, je dva su uspe li da do bi ju nas {est

u~e sni ca, jer se po li ti ka bez bed no sti i da qe tra di ci o nal no sma tra mu {kim

do me nom, u ko me je è na ma te e da pro |u. Na rav no, na ovoj stra ni, na ko joj se

ja ba vim bez bed no {}u, zna ~i u ne vla di nom sek to ru, pro la znost je ve }a.

}a va da to kom le ta sta i ra ju dva me se ca u ne koj od dr av nih usta -

no va – u Pen ta go nu, Stejt de part men tu i sli~ no. Ta dva me se ca ra -

de na pro jek tu za ko ji su za du e ni i sti ~u pro fe si o nal no is ku st-

vo u dru ga ~i joj in sti tu ci o nal noj sre di ni. Sli ~an pro gram sta i -

ra wa ima ju i u Afri ci, gde su stu den ti iz lo e ni pot pu no dru ga ~i -

joj sre di ni od one u ko joj ina ~e ì ve. Uz to,

sta i ra ju u ne vla di noj or ga ni za ci ji, s ide -

jom da tre ba da se pri la go de ne sa mo dru -

goj kul tu ri, ve} i or ga ni za ci ji. To se sma -

tra naj bli im is ku stvu ko je }e jed nog da na

ima ti kao bu du }i ofi ci ri, od no sno ru ko -

vo di o ci u si ste mu bez bed no sti.

Dru gi pri mer pred sta vqa Mu zej kop ne -

ne voj ske. Sa ma ide ja Mu ze ja aso ci ra na

pro {lost, ali po red pre zen ta ci je ar hiv -

skog ma te ri ja la, on pri ku pqa i ma te ri jal

iz ak tu el ne isto ri je. U Mu ze ju de lu je pro -

gram „usme ne isto ri je“, u okvi ru kog su naj -

vi {i ko man da ti ame ri~ ke kop ne ne voj ske po

pen zi o ni sa wu oba ve zni da ne ko li ko da na

da ju in ter vju za po sle ni ma. Uti sci ko je su

ste kli na ko mand noj po zi ci ji u da tom isto rij skom tre nut ku po tom

se ar hi vi ra ju. Oni, da kle, una pred raz mi {qa ju o iz vla ~e wu po u ka

o ono me {ta se ne dav no de si lo. Ve ru jem da bi ta ko ne {to i na ma

bi lo od ko ri sti.

Na stu dij skom pu to va wu sre li ste i srp skog ofi ci ra na

usa vr {a va wu u Ko mand no-{tab noj {ko li Kop ne ne voj ske.

– Na ve li ku sre }u, do ma }in u toj {ko li bio je na{ ofi cir pot -

pu kov nik Ro bert Sre} ko vi}, za kog mi je re ~e no da je u

jed noj od naj bo qih gru pa, {to zna ~i da su u we mu pre po -

zna li ve li ki po ten ci jal. Sa wim sam pri su stvo va la ~a su

na ko me su on i we go ve ko le ge ras pra vqa li ka ko da de -

fi ni {u ci qe ve za po ten ci jal nu in ter ven ci ju u Ni ge ri ji.

Vi de la sam ko li ko ce ne na {eg ofi ci ra i ka ko te ~e pro -

ces pla ni ran ja. Bi la je to pri li ka i da uo ~im or ga ni za -

ci o ne i kul tu ro lo {ke oso bi ne voj ske u SAD.

Put je bio i pri li ka da raz me ni te mi {qe we i sa

ko le ga ma s ~e ti ri stra ne sve ta. Pret po sta vqam da je

bi lo do dir nih ta ~a ka? Ka ~e mu je usme re na wi ho va pa wa

ka da se go vo ri o bez bed no sti?

– Za jed ni~ ko nam je bi lo to {to smo usta no vi li da smo ima li

vi so ka o~e ki va wa od do la ska pred sed ni ka Oba me

na vlast. Ka ko sam taj do la zak ni je pro iz veo mo -

men tal ne pro me ne na te re nu, bi lo je i raz o ~a ra -

wa. S dru ge stra ne, bi lo mi je za ni mqi vo raz mi -

{qa we ko le ga iz In di je i Bra zi la, kao si la u na -

sta ja wu. Oni su na ame ri~ ku spoq nu po li ti ku re a -

go va li s po zi ci ja do mi nant nih si la u svom re gi o -

nu, kao part ne ri, pa i po ten ci jal ni tak ma ci ko ji

è le do mi na ci ju u svom de lu sve ta.

Ko li ko je Pro gram pro {i rio Va {e po i -

ma we bez bed no sti, a ko li ko su sa zna wa ko -

ja ste ste kli bi la u gra ni ca ma o~e ki va nog?

– Vi de la sam da, bez ob zi ra na to {to mi mi -

sli mo da je ono {to se na ma de {a va dra ma ti~ no i

te {ko, bez bed no sna i eko nom ska si tu ci ja u na {em

de lu sve ta mno go bla a u po re |e wu s onim {to se

de {a va u ne kim de lo vi ma Afri ke, Azi je, pa i Ju ne Ame ri ke, kao i

to ko li ko je Evro pa, ukqu ~u ju }i i Bal kan, za pra vo, vr lo ure |en deo

sve ta. Dru go va no sa zna we je ste da Evro pa pre sta je da bu de bit na,

ne smo Ame ri ci, ve} i ostat ku sve ta. Jed no stav no, po ja vqu ju se dru -

gi, al te ran tiv ni li de ri, no vi ne sa mo u eko nom skom, ve} i u po li -

ti~ kom, pa i u voj nom smi slu. In di ja je, re ci mo, je dan od naj ve }ih do -

na to ra u Av ga ni sta nu. Ona je ve o ma an ga o va na u re kon struk ci ji te

ze mqe. Ju na Afri ka je je dan od naj ve }ih li de ra na svom kon ti nen -

Ka ~e mu je Pro gram o po li ti ci na ci o nal ne bez bed no sti

kon kret no usme ren?

– Pro gram ~i ne tri ce li ne: sa gle da va we si ste ma na ci o nal ne

bez bed no sti SAD, u okvi ru ~e ga nam je po ka za no ka ko se kre i ra ta

po li ti ka, ko su we ni u~e sni ci, ko ji su joj iza -

zo vi, a za tim spe ci fi~ no sti Oba mi ne ad mi -

ni stra ci je. Dru ga ce li na ba vi la se ana li -

zom raz li ~i tih vr sta pret wi, po seb no ta ko -

zva nih no vih pret wi, kao {to su saj ber

pret we, eko lo {ke ili bez bed nost hra ne.

Ame ri~ ki pri ro ri te ti u raz li ~i tim re go i -

o ni ma bi le su tre }a ce li na. Evrop skim pi -

ta wi ma u wi ho voj spoq noj po li ti ci po sve -

}u je se sve ma we pa we. Naj vi {e smo se ba -

vi li Azi jom, i u ne {to ma woj me ri Afri -

kom i Ju nom Ame ri kom.

[ta je na Vas osta vi lo naj ja ~i

uti sak to kom Pro gra ma?

– Naj ja ~i uti sak osta vi lo je sa zna we

ko li ko je si stem na ci o nal ne bez bed no sti SAD glo ma zan i spor.

Kao gra |an ka Sr bi je {to {ta mo gu za me ri ti spoq noj po li ti ci SAD,

ali sa gle dav {i de taq ni je na ~in do no {e wa od lu ka u toj obla sti,

raz u mem da po ne kad ni je bi lo re ~i o lo {im na me ra ma, ve} o ogrom -

nom si ste mu u ko me po sto je te {ko }e u sa rad wi raz li ~i tih dr av nih

in sti tu ci ja.

S dru ge stra ne, vi de la sam i do bre stra ne si ste ma, kao {to

su ve li ka po sve }e nost pla ni ra wu una pred, na vi {e go di na, te sti -

ra we raz li ~i tih sce na ri ja ili

uve za nost raz li ~i tih ak te ra. Na

me ne je po seb no uti sak osta vi la

in te ziv na ko mu ni ka ci ja i sa rad -

wa iz me |u dr av nih usta no va u

si ste mu bez bed no sti i ne za vi -

snih is tra i va~ kih cen ta ra.

Sa gle da va wem dru ge dve

ce li ne, iz ne na di lo me je ko li -

ko je Evro pa sve ma we pri o ri -

tet, i ka ko je bi je glas da je spo -

ra i su vi {e kon fu zna. Na pre -

da va wi ma, di sku si ja ma i iz ra do va ko je sam ~i ta la to kom bo rav ka u

Ame ri ci, uvi de la sam da je ame ri~ ka spoq na po li ti ka usme re na ka

po ten ci jal nom ri va li te tu s Ki nom i ka re {a va wu go ru }ih pro ble ma

kao {to su Av ga ni stan, Irak i ener get ska bez bed nost.

Ka da po re di te ono {to ste

vi de li i ~u li u SAD s na {om

si tu a ci jom, {ta je to {ta bi -

ste mo gli pre ne ti kao is ku stvo

ko je bi even tu al no bi lo upo -

tre bqi vo i u na {em si ste mu

bez bed no sti?

– Na{ pro gram se od vi jao na

Uni ver zi te tu u De la ve ru, a u to ku

{est ne de qa ima li smo pri li ke za

stu dij ske po se te to kom ko jih smo ob -

i {li osta le uni ver zi te te, dr av -

ne usta no ve, ne za vi sne in sti tu te i

voj ne ob ra zov ne usta no ve. Po se ta

usta no va ma voj nog {kol stva uve ri -

la me je u to da je ciq voj nog ob ra zo va wa ne sa mo sti ca we aka dem -

skih i voj nih ve {ti na, ve} i raz voj li der stva. Po se ban uti sak na

me ne osta vi lo je i sa zna we da su pro gra mi voj nih aka de mi ja aù -

ri ra ni naj no vi jim sa zna wi ma o po u ka ma iz ope ra ci ja u Ira ku, Av -

ga ni sta nu, sta vo vi ma po sle ras pra va o po li ti~ kim pri o ri te ti ma

u Va {ing to nu, ali i s re zul ta ti ma na u~ nih is tra i va wa.

Na ve {}u ne ko li ko pri me ra. Na Vest Po in tu smo, re ci mo,

sa zna li da wi ho va ka te dra za dru {tve ne na u ke stu den ti ma omo gu -

31

Evro pa pre sta je da bu de

bit na, ne sa mo Ame ri ci, ve}

i ostat ku sve ta. Jed no stav no,

po ja vqu ju se dru gi, al te ran -

tiv ni li de ri, no vi ne sa mo u

eko nom skom, ve} i po li ti~ -

kom, pa i voj nom smi slu.

In di ja je je dan od naj ve -

}ih do na to ra u Av ga ni sta nu,

ve o ma an ga o va na u re kon -

struk ci ji te ze mqe.

Mu zej kop ne ne voj ske ima

i pro gram usme ne isto ri je, u

okvi ru kog su naj vi {i ko man -

da ti ame ri~ ke kop ne ne voj -

ske po pen zi o ni sa wu oba ve -

zni da ne ko li ko da na da ju in -

ter vju za po sle ni ma u Mu ze ju,

{to se po tom ar hi vi ra.

tu. Ko le ge iz te ze mqe iz ne na di le su me svo jim, re kla bih, naj e vrop -

ski jim shva ta wem bez bed no sti.

Na kra ju Pro gra ma do bi li ste pri li ku da odr i te pre da -

va we ko le ga ma. Ka ko ste is ko ri sti li tu mo gu} no st?

– Po do la sku u SAD svi u~e sni ci Pro gra ma do bi li su pri li -

ku da ko ri ste bi bli o te ku i kon sul tu ju se sa pro fe so ri ma na Uni -

ver zi te tu pri li kom sa mo stal nog is tra i va wa. Ja sam is ko ri sti -

la tu pri li ku da ana li zi ram ame ri~ ku po li ti ku po dr {ke re for -

ma ma sek to ra bez bed no sti u dru gim dr a va ma. Bi lo mi je za ni -

mqi vo da vi dim za {to su se SAD, za raz li ku od Evro pe, ka sni je

ukqu ~i le u ras pra vu o kon cep tu re for me sek to ra bez bed no sti, ko

su bi li ak te ri na ame ri~ koj po li ti~ koj sce ni, ko ji su pi ta we re -

for me sek to ra bez bed no sti sta vi li u pr vi plan, i da li se ame -

ri~ ki pri stup raz li ku je od evrop skog. Is tra u ju }i tu te mu, sa zna -

la sam da je tek is ku stvo ste ~e no u Ira ku i Av ga ni sta nu po di glo

zna ~aj tog pi ta wa u o~i ma onih ko ji u Ame ri ci od lu ~u ju. Po sle

voj nih in ter ven ci ja u te dve ze mqe uvi de li su da ni je do voq no sa -

mo po be di ti u ra tu, ve} da je neo p hod no i na vre me pri pre ma ti

sce na rio za dan po sle, po seb no {ta ra di ti s biv {im sek to rom

bez bed no sti ili ka ko ga stvo ri ti ta mo gde ne po sto ji,

kao u Av ga ni sta nu.

Za raz li ku od

Evro pe, u ko joj su

na zna ~aj re for me

sek to ra bez bed no -

sti pr va uka za la

mi ni star stva ko ja

se ba ve pru a wem

po mo }i ne raz vi je -

nim ze mqa ma, hu -

ma ni tar ne or ga -

ni za ci je i mi ni -

star stva od bra -

ne, u SAD je to pi -

ta we pr va is ta -

kla voj ska, na kon

{to je na te re nu

uo ~i la pro ble me.

Sto ga je Pen ta gon

u sa rad wi sa In -

sti tu tom za mir,

ne za vi snim is -

t r a i v a ~ k i m

cen trom iz Va -

{ing to na, po kre -

nuo niz stru~ nih ras pra va ka ko bi uka zao na po tre bu da Stejt de -

part ment pre u zme ve }u ulo gu u osmi {qa va wu te po li ti ke i u ko -

or di ni sa wu po mo }i raz li ~i tih dr av nih slu bi ko je u~e stvu ju u

spro vo |e wu re for mi sek to ra bez bed no sti van te ri to ri je SAD.

Tek je kra jem pro {le go di ne do ne ta zva ni~ na po li ti ka u ko joj je

de fi ni sa no da je Stejt de part ment ko or di na tor te po mo }i i da je

za du en da nad zi re we no spro vo |e we.

Ve li ka je raz li ka u ka pa ci te ti ma Mi ni star stva od bra ne

Ame ri ke i Stejt de part men ta. Mi ni star stvo od bra ne ima ve }e

or ga ni za ci o ne spo sob no sti, ume da re a gu je u krat kom ro ku i u

kri znim si ta u ci ja ma, we go vi pri pad ni ci su {ko lo va ni da bu du

li de ri. U pret hod nom pe ri o du ra di li su ~i tav niz po slo va ko ji

ni su kla si~ no voj ni, pa su ih upo re |i va li sa va tro ga sci ma. Ste-

jt de part ment ni je do sa da pri pre man za ta kve po slo ve, ve} za

do no {e we od lu ka u sta bil ni jem kon tek stu. Ad mi ni stra ci ja pred -

sed ni ka Oba me pr vi put je po sle mno go de ce ni ja od lu ~i la da po -

dr i raz voj ve }ih ka pa ci te ta Stejt de part men ta i u tu svr hu mu

je po ve }a la bu xet.

Sne a na \O KI]

Sni mio Darimir BAN DA

32

Po se ta usta no va ma voj -

nog {kol stva uve ri la me je u

to da ciq voj nog ob ra zo va wa

ni je sa mo sti ca we aka dem -

skih i voj nih ve {ti na, ve} i

raz voj li der stva. Po se ban

uti sak na me ne osta vi lo je i

sa zna we da su pro gra mi voj -

nih aka de mi ja aù ri ra ni

naj no vi jim sa zna wi ma o po u -

ka ma iz ope ra ci ja u Ira ku,

Av ga ni sta nu, sta vo vi ma po -

sle ras pra va o po li ti~ kim

pri o ri te ti ma u Va {ing to nu,

ali i sa re zul ta ti ma na u~ nih

is tra i va wa.

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Nove transplatacije

jetre u VMA

U okvi ru pro gra ma „Pro du i ì vot” tran splan ta ci o ni

tim VMA uspe {no je iz vr {io osmu i de ve tu tran splan ta ci ju

je tre. U no }i iz me |u 26. i 27. mar ta je tra je tran splan ti ra na

tri de se to go di {woj de voj ci, dok je 1. apri la po pod ne no vu je -

tru do bi la bo le sni ca sta ra 59 go di na. Ovi za hva ti u~i we ni

su u sa rad wi sa Kli ni~ kim cen trom Sr bi je i Kli ni~ kim cen -

trom Ni{. Pa ci jen ti su do bro pod ne li za hva te i uspe {no se

opo ra vqa ju.

Posle misije

besplatno {kolovawe

Vi so ka me di cin ska {ko la stru kov nih stu di ja „Mi lu tin

Mi lan ko vi}“, na osno vu spo ra zu ma sa VMA, obez be di la je

bes plat no {ko lo va we za me di cin ske teh ni ~a re ko ji su u~e -

stvo va li u mi rov noj mi si ji Uje di we nih na ci ja u â du.

– Sa rad wu dve usta no ve ka rak te ri {e i kva li tet vi {e,

to je do bro raz u me va we mi si ja Voj ske Sr bi je u ko ji ma u~e -

stvu je VMA kao na ci o nal no bla go i stra te {ki oslo nac Mi ni -

star stva od bra ne Sr bi je – re kla je prof. dr Ve ra Ilan ko -

vi}, di rek tor Vi so ke me di cin ske {ko le ~i je se di plo me pri -

zna ju u SAD i Evrop skoj uni ji.

Konkurs za drugu

klasu kadeta visoke

{kole

Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je ras pi sa lo je

kon kurs za pri jem kan di da ta iz gra |an stva za ka de te Vi so ke

{ko le Voj no me di cin ske aka de mi je za {kol sku 2010/2011. go -

di nu. Vi so ka {ko la VMA ove go di ne upi sa }e 25 de vo ja ka i

mla di }a na In te gri sa ne aka dem ske stu di je me di ci ne. Kon kurs

je otvo ren do 30. apri la, a upis kan di da ta pre ma ko na~ noj

rang li sti oba vi }e se 15. i 16. ju la.

15. april 2010.

Dràvni rekord u streqa{tvu

33

Ke trin Ke sa da, pred stav ni ca Cen tra za de mo krat sku kon tro lu oru a nih sna -

ga s se di {tem u @ene vi (DCAF), po se ti la je Voj nu aka de mi ju. Ciq po se te bio je na -

sta vak raz go vo ra o do sa da {wem na pret ku pro ce sa uvo |e wa è na u Voj nu aka de mi -

ju i Voj sku Sr bi je.

U ime Aka de mi je, go {}u je pri mio pu kov nik prof. dr Jan Mar ~ek, a sa stan -

ku su pri su stvo va li do cent dr Jo van ka [a ra no vi} iz In sti tu ta za stra te gij ska

is tra i va wa i ko man dant 1. stu dent skog pu ka pu kov nik Jan ko Gran di}, ko ji je

pre zen to vao ana li zu an ga o va no sti è na u re do vi ma ka de ta Voj ne aka de mi je.

O ci qe vi ma po sta vqe nim u Na ci o nal nom ak ci o nom pla nu go vo ri la je dr Jo -

van ka [a ra no vi}.

Ke trin Ke sa da in for mi sa la je pri sut ne o do sa da {wim is ku stvom iz obla sti

rod ne rav no prav no sti i re for me sek to ra bez bed no sti. Ta ko |e je po zi tiv no oce -

ni la na pre dak Voj ne aka de mi je ka da je re~ o po ve }a wu bro ja è na u we nim re do vi -

ma i do da la da o~e ku je na sta vak sa rad we u or ga ni zo va wu za jed ni~ kih pre da va wa i

ra di o ni ca u Sr bi je, a po seb no u Aka de mi ji.

U Sport skom cen tru Voj ne gim na zi je odr -

à no je Pr ven stvo Be o gra da u rva wu gr~ ko-

rim skim sti lom, na ko jem su po red broj nih

klu bo va iz Be o gra da u~e stvo va li i u~e ni ci

~la no vi rva~ ke sek ci je Voj ne gim na zi je. U kon -

ku ren ci ji od 120 tak mi ~a ra, u~e ni ci Voj ne

gim na zi je osvo ji li su jed nu zlat nu, dve sre br -

ne i jed nu bron za nu me da qu u raz li ~i tim ka -

te go ri ja ma. Zlat nu me da qu osvo jio je u~e nik

Ne ma wa Ra do sa vqe vi} iz 36. kla se, sre br ne

me da qe osvo ji li su u~e ni ci No vak Bek ~i} i

Du {ko Mla de nov iz 35. kla se, a bron za nu me -

da qu u~e nik Ne nad Sta ni {i} iz 35. kla se.

Ponovo osvajaju

medaqe

Najmla|i slu{aoci [kole za rezervne

oficire poloìli zakletvu u Vojnoj ak -

ademiji. Slu{aoci smera pe{adije, ok lo pnih

jedinica, inìwerije i intendantske slu`be,

ukupno 118 wih, zakleli su se da }e sl uìti

Republici Srbiji. Oni }e po ha|ati nastavu

do 30. juna kada odlaze na staìrawe u jedi-

nice VS. Staìrawe za vr{avaju krajem avgu-

sta kada se unapre|uju u ~in rezervnog potpo-

ru~nika Vojske Srbije. Naredna klasa

slu{alaca za rezervne oficire prima se u

septembru ove godine.

Pri pre mio Jo van KRI VO KA PI]

Na pr ven stvu Sr bi je va zdu {nim pi {to qem u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, SK „Aka -

de mac“ no si lac je no vog dr av nog re kor da u me |u na rod nom „A“ pro gra mu va zdu {ni pi -

{toq, sa 588 kru go va. Sta ri re kord iz no sio je 587 kru go va, a po sta vqen je 2003. go -

di ne. Re kord je po sta vio ~lan SK „Aka de mac“ Di mi tri je Gr gi}, a sa ti me i pr vo me sto i

zlat nu me da qu u po je di na~ noj kon ku ren ci ji.

Bron za ni pe har Stre qa~ kog klu ba „Aka de mac“ za bli stao je na Pr ven stvu Sr bi je

stan dard nim va zdu {nim pi {to qem (me |u na rod ni pro gram) u ka te go ri ji se ni o ri. Na kon

tri de ce ni je se ni o ri, u sa sta vu Di mi tri je Gr gi}, ma jor @eq ko No vo vi} i za stav nik Sa -

{a Mu dri ni}, osvo ji li su ekip no tre }e me sto. Do sre br ne me da qe ne do sta ja lo im je de -

vet kru go va. Ne pri ko sno ve ni SSK „Po li ca jac“ bio je ekip no pr vi, dok su dru go me sto

za u ze li strel ci SK „Ki kin da“.

U po je di na~ nom pla sma nu, za stav nik Sa {a Mu dri ni} za u zeo je 12. me sto sa 557

kru go va, a ma jor @eq ko No vo vi} 17. sa 546 kru go va. Re zul ta ti su ta kvi za hva qu ju }i no -

vom oru` ju ko je je na ba vqe no kra jem pro {le go di ne i raz u me va wu ko mand nih struk tu ra

VA ko ji ih po dr a va ju u sva kom po gle du.

Sve ~a na pro mo ci ja kla se [RO je sen 2009. go di ne u ~in re zer vnog pot po ru~ ni ka

odr a na je u ka sar ni „Ge ne ral Jo van Mi {ko vi}”. Naj bo qi slu {a o ci su na gra |e ni, a

pr vi u ran gu iz ra zio je, u ima svo jih ko le ga, za hval nost sta re {i na ma i pro fe so ri ma.

Una pre |e nim pot po ru~ ni ci ma obra tio se na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad ni ge ne ral

Mla den Vu ru na i po e leo im sre }u i uspeh u ì vo tu.

Promocija nove klase

Sastanak o rodnoj ravnopravnosti

O~ima studenta

Pro mo ci ja zbor ni ka na gra |e nih ra do va

ka de ta Voj ne aka de mi je pod na zi vom „[ko lo -

va we u Voj noj aka de mi ji o~i ma stu den ta“ odr -

à na je u Cen tral nom do mu Voj ske Sr bi je.

Po red na ~e l ni ka Voj ne aka de mi je bri gad nog

ge ne ra la dr Mla de na Vu ru ne, tom do ga |a ju

pri su stvo va li su Pa vel Bal tik, pred stav nik

~e {ke am ba sa de u Be o gra du, Da ja na Fa lo ni,

{e fi ca Ode qe wa za de mo kra ti za ci ju mi si je

Oebs u Sr bi ji, osta li pred stav ni ci mi si je

Oebs u Sr bi ji i na gra |e ni ka de ti.

Zbor nik ra do va pred sta vqa kru nu sa -

rad we iz me |u mi si je Oeb sa i Voj ne aka de -

mi je, a ka de ti su bi li na gra |e ni stu dij skim

pu to va wem ê {ku od 1. de cem bra do 5. ma ja

2009. go di ne. Pa vel Bal tik, pred stav nik ~e -

{ke am ba sa de, iz ra zio je ve li ko za do voq -

stvo zbog iz da va wa zbor ni ka i oce nio da je

sa rad wa iz me |u dve voj ne aka de mi je ve o ma

bit na za da qi raz voj i po ve zi va we.

Poloìli zakletvu

{kolstvo

povodi

Po ge o graf skim od red ni ca ma ma la ze mqa. Po ste re o ti pu gra -

di} ko ji pri pa da pro vin ci ji. Je dan ma li trav na ti sport ski ae -

ro drom, ko ji i ni je na ma pi po zna tih uz le ti {ta, ì vot na pri ~a

i san ko ji su po ~e li upra vo tu, ne slu te }i da }e se jed no ga da na

sve sklo pi ti u ~u de san mo za ik i po le te ti po sled wi put.

î we ni ce...

@ivo ta \u ri}, rat ni ko man dant 241. lo va~ ko-bom bar der ske

avi ja cij ske eska dri le „Ti gro vi” iz La |e va ca, po gi nuo je 25. mar ta

1999, dru gog da na agre si je Na toa, na bor be nom za dat ku u bli zi ni

Glo gov ca, Ko so vo i Me to hi ja.

Je da na est go di na ka sni je...

Pa ra }in, @ivo tin rod ni grad. Me sto pu no to pli ne, bez uùr -

ba nih to ko va i tem pa ko ji ne do zvo qa va ni pre dah za se }a we. Se }a -

we je i raz log na {eg do la ska, su sret s prav dom ko ja je ~e ka la je da na -

est go di na.

Pri ~a sa da mo e ne sme ta no po te }i. Pri ~a o jed nom ~o ve ku,

voj ni ku, ocu, dru gu i he ro ju...

Ka ko se

po sta je pi lot

Eki pa lo kal ne ra dio-te le -

vi zi je „Ka nal M”, ko ju je vo dio

glav ni pro du cent Emil Mi lo je -

vi}, od lu ~i la je pre dve go di ne da

pod se ti Pa ra }in ce na su gra |a -

ni na i da im do ~a ra sud bi nu pi -

lo ta srp skog rat nog va zdu ho plov -

stva ko ji je ì vot sta vio u slu bu

od bra ne svog na ro da on da ka da

je to bi lo ve o ma te {ko i na da sve

po treb no.

@ivo ti na rod na ku }a vr lo

je bli zu ma log sport skog ae ro -

dro ma u Da vi dov cu, na pe ri fe ri -

ji Pa ra }i na. Me sto na ko me se

kao de ~ak igrao i pr vi put po sta -

vio pi ta we jed nom le ta ~u: Ka ko

se po sta je pi lot? Sa da je na toj

„li va di” spo men-plo ~a po gi nu lom

pot pu kov ni ku po red ko je sva kog

25. mar ta sto ji {pa lir we go vih

dru go va iz pu ka.

Pri su stvo va li smo po la ga -

wu ven ca, za gle da li se u li ca we -

go vih sa bo ra ca. Pi ta li se o ~e mu

li sve raz mi {qa ju i ko ja su im

sve se }a wa osta la?

Sa ~u va ti uspo me ne na hra -

brog su gra |a ni na i pod se ti ti Pa -

ra }in ce na ~a snog pi lo ta ko ji je

bra nio slo bo du wi ho vog, na {eg

ne ba. To je bi la ide ja eki pe „Ka na la M”. Bez ika kve fi nan sij ske po -

mo }i, bez è qe da ih se „ne ko se ti”, uze li su stvar u svo je ru ke. Ne -

se bi~ nu po mo} i se }a wa pru i li su im pi lo ti @ivo ti ne eska dri le,

sa da {we 98. avi ja cij ske ba ze.

Slike zauvek ostaju

Sre }e mo ih po dru gi put to ve ~e, u lo kal noj ga le ri ji Kul tur nog

cen tra. Sve ~a noj pre mi je ri pri su stvu ju rod bi na, su gra |a ni, ne ko li -

ko no vi na ra i na {a eki pa. Ima li smo sre }e da pro ve de mo ceo dan

sa pro du cen ti ma fil ma, qu di ma ko ji su ko ri ste }i ogra ni ~e ne re sur -

se i bez ika kvog ko mer ci jal nog in te re sa na pra vi li do ku men ta rac. A

on po ~i we ret ko vi |e nom for ma ci jom or lo va u su to nu.

Sme wu ju se ~la no vi po ro di ce, pri ja te qi, rat ni dru go vi... Isti

oni ko ji @ivo tu sa da gle da ju u za mra ~e noj bi o skop skoj sa li. O ~e mu

raz mi {qa ju, {ta ose }a ju? U ne -

ko li ko tre nu ta ka ~u ju se uz da si,

ti hi je ca ji mno go broj ne @ivo ti ne

po ro di ce ko ja je u pr vim re do vi -

ma. Sa da }e ima ti sli ku ko ja ide

uz po nos i uspo me ne.

Po sle do ku men tar nog fil ma

ne po sto ji pro stor za bo ra va.

Sli ke osta ju u qu di ma, za u vek.

Tre ba lo je lik iz u zet nog ~o ve ka i

hra brog pi lo ta sa ~u va ti od za bo -

ra va. Umet ni~ ka vi zi ja ver na je

we go voj sud bi ni. Sa na dom da }e

ga ne ka da ka sni je ot kri va ti mla -

|e ge ne ra ci je i na u ~i ti po ne {to

o pra vu na sno ve, pa tri ot skom

du hu, prav do qu bqu i slo bo di ko ju

naj ~a sni ji voj ni ci ~e sto pla }a ju

ì vo tom.

Petar VOJINOVI]

Dokumentarni film „@ivota \uri} – ìvot, juna{tvo, pam}ewe”

34

Eki pa pa ra }in ske ra dio-te le vi zi je „Ka nal M” na ~i ni la je

de lo ko je im slu i na pro fe si o nal nu ~ast i ~u va se }a we na

~o ve ka ko ji je po nos svo ga kra ja i in spi ra ci ja mla di ma ka ko

se vo li za vi ~aj i slo bo da

Nikada ga ne}emo zaboraviti

– Film go vo ri o ne ~e mu {to se do go di lo pre 11 go di na.

To je do voq no du go da se za bo ra vi mno go to ga ali za po ro di cu

i za nas Ti gro ve 98. ju ri {nog pu ka, kao da se de si lo ju ~e.

Ta ra na jo{ bo li. Sa po seb nim emo ci ja ma uvek spo mi we -

mo na {eg @ivo tu. Kri la su mu sklo pqe na ta mo gde su La za re vi

vi te zo vi po ku {a li da spre ~e ono {to nam se de {a va lo kroz

isto ri ju. I on se svr stao u red ta kvih. Nas, we go ve ko le ge i

sa bor ce, u~i nio je ve li kim i po no snim. Pa ra }in tre ba da zna

ka kvog je ~o ve ka imao. Ali, ima }e ga i da qe. On je sa da u ne koj

dru goj eska dri li.

Hva la au to ri ma fil ma ko ji su na svoj na ~in po mo gli obi~ -

nim qu di ma ko ji ~e sto, za o ku pqe nim svo jim pro ble mi ma, za bo -

ra ve ko im je bio kom {i ja, su gra |a nin, bra ni lac... Mi to ne

mo e mo za bo ra vi ti, na dam se da ne }e te ni vi – re kao je po sle

film ske pre mi je re bri gad ni ge ne ral Sre to Ma li no vi}, za me -

nik ko man dan ta ViP VO Voj ske Sr bi je.

Posledwi let orla

Snimio M. ILI]

35

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Ju`noaprilski

osmeh

V

S

A

e} po tra di ci ji, {i rom sve ta april po ~i we {a -

lom. Tog pr vog da na pla ne tu uje di ni naj zdra vi je

du hov no i fi zi~ ko sta we – ve se qe i smeh. Svi se

po ma lo ose }a mo kao `r tve skri ve ne ka me re ko je nam,

ma we ili vi {e ve {to, po sta vqa ju ro |a ci, pri ja te qi,

ko le ge... Pre sli {a va mo se da nas ne iz ne na di ako nam

ne ko sa op {ti da nam se ode }a po ce pa la ta mo gde ne

tre ba ili nam je pti ca po sla la dar s ne ba, da smo do -

bi li po vi {i cu ili je ne ko to ga da na ura dio po sao ume -

sto nas. Na rav no, ima mo spre man de ur ni osmeh i

oba ve zno: apri-li-li-li! Me |u tim, de {a va se da za -

bo ra vi mo ba{ ono {to smo upor no è le li da ne za -

bo ra vi mo i, eto {a le na sva ~i ji ra ~un.

Ni je {a la da su se na {e da me oki ti le zla tom na

evrop skom pr ven stvu u stre qa {tvu. Le po im sto ji, ne ma

{ta. Iz ne na |e we? Ni ka ko! Tra di ci ja, ta le nat, upo ran

rad i ni ka kvi uslo vi za tre ning.

To je na {a for mu la uspe ha ko ja

zbu wu ju }e de lu je u raz me ra ma

svet skog ozbiq nog pro u ~a va wa

uspe ha srp skog spor ta. Du le Vu jo -

{e vi}, ma |i o ni ~ar pod ko {ar ka -

{kim obru ~i ma, po znat kao Da -

vi dov se kun dant sa uòm spe ci -

jal no {}u zva nom pri pre ma za

bor bu pro tiv fa vo ri ta i po la -

ga we Go li ja ta na ple }a. Mu ni ci ja

za pra} ku, tak ti ka, teh ni ka... Sve

funk ci o ni {e bes pre kor no. Os-

tao ~o vek bez go to vo ce log ti ma

pa {ta }e ne go da na pra vi no vi.

Ako ne bo qi, ono isti ta kav. Le -

po je Du le sa svo jim mom ci ma osve tlao ime Sr bi je i

srp ske ko {ar ke, a pla sman cr no-be lih me |u osam

evrop skih ve li ka na de lu je po ma lo ne stvar no, ima ju }i u

vi du da osta lih se dam eki pa vre de kao ~i ta va fa bri ka

na gla su sa do brim po slo va wem.

Sport je sve vi {e in du strij ska gra na a tek po ma -

lo vi te {ko nad me ta we, bor ba a ne igra, (po)`r tvo va -

we sa uku som pro la znog uìt ka. Ne mi nov no pri su stvo

ele me na ta ra to va wa i ko man do va wa str pqi vo }e nas

do ve sti do spo zna ja su {ti ne po be de po sva ku ce nu, po -

ra za kao ka zne i ko la te ral ne {te te u {i rem opi su

po sto ja wa pret hod na dva poj ma.

a mit di rek to ra po li ci ja ze ma qa u~e sni ca svet -

skog fud bal skog pr ven stva skre nuo nam je pa wu

na ne mi lo srd ne za ko ni to sti vre me na u ko me

ì vi mo. Od ka da su se sport i spor ti sti na {li na me -

ti te ro ra i te ro ri zma, tak mi ~a ri su po sta li me te za

od strel i mo ne te za pot ku su ri va we po li ti~ kih po tra -

ì va wa, sa vr lo sum wi vim idej nom pod lo gom. Bo le sna

je ve} i sa ma po mi sao da se ì vo ti ma spor ti sta na mi -

ru ju bi lo ka kvi ra ~u ni. Na a lost, to ga je bi lo... Od

Olim pij skih iga ra u Min he nu ka da su stra da li izra el -

ski tak mi ~a ri do oru a nog na pa da na re pre zen ta tiv ce

To goa pred po ~e tak fud bal skog pr ven stva Afri ke.

Po li caj ci, oba ve {taj ci, kon tra o bav {taj ci, spe -

ci jal ci..., na vre me su po ~e li pri pre me, mno go pre

fud ba le ra. Na rav no, Sr bi ja }e se po na {a ti u du hu

do go vo re nih na ~e la da sva ka re pre zen ta ci ja vo di sa

so bom tim po seb no ob u ~e nih pri pad ni ka po li ci je,

{ko lo va nih, sa zna wem en gle skog je zi ka, sprem nih ne

sa mo da od bra ne igra ~e ve} de lu ju pre ne go {to se

even tu al no zlo do go di. Ni ma lo lak za da tak. Osta lo je

da se vi di ho }e li po li caj ci no si ti oru` je ili ne. Sva

je pri li ka da ho }e, mo ra ju.

Mo e li de se tak spe ci ja la ca da za {ti ti ce lo kup -

nu srp sku re pre zen ta ci ju? Sa mi ne mo gu ni ti bi to po -

{lo za ru kom ijed nom sa mo stal nom ode qe wu, ali uz

lo gi sti ku do ma }i na i uz sa rad wu sa ko le ga ma iz sve ta,

uspe {no }e oba vi ti po ve re nu im mi si ju. Pi ta we bez -

bed no sti na glo bal nom ni vou mo e se sa gle da ti i kroz

pri zmu sve ko li kih pri pre ma za

do ga |aj ko ji }e ovog le ta pri vu }i

op {tu pa wu. Na a lost, pro {lo

je vre me ka da je sport bio okre -

nut sa mo spor ti sti ma, bez po li -

ti~ kih pri me sa, ob ra ~u na i pret -

wi. Sva ka neo pre znost mo e da

bu de sku po pla }e na.

kod nas, pro le }e ni je do ~e -

ka lo 68 vre me {nih pla ta na

u pre sto ni~ kom Bu le va ru

kra qa Alek san dra. Upr kos pro -

ti vqe wu „gru pe gra |a na”, wi ho -

va se ~a bi la je ne mi nov ni ~in.

Ta ko re ko {e. Ali, uspo me nu na

taj do ga |aj me |u bu du }im mla dim

sta bli ma ~u va }e je dan pla tan ko ji je pre i veo uglav -

nom za hva qu ju }i upor nom ju na ku pri ~e. We go vo ime je

Vla di mir @iva no vi}, ap sol vent ki ne skog je zi ka i sa -

mo zva ni „dr ve ni advo kat”. De set da na, po le de noj ki {i

i su sne i ci de u rao je kraj sta bla i ~u vao „svoj” pla -

tan. Ne, ni je se su ko bio sa qu di ma ko ji su ra di li svoj

po sao i po li ci jom, da le ko bi lo. Jed no stav no, sku pqao

je pot pi se gra |a na pa ka da ih je bi lo dve hi qa de na

bro ju od neo je pe ti ci ju u Skup {ti nu gra da. Do bro, jed -

no dr vo ma we-vi {e. Ta ko su ve ro vat no raz mi {qa li

nad le ni, va ga ju }i {ta je pre ~e za rad mi ra u ku }i. Ta -

ko je Vla di mi rov pla tan pre i veo pr vu fa zu re kon -

struk ci je Bu le va ra.

Sti ca jem okol no sti Be o grad je do bio jo{ je dan

sim bol i ta~ ku ori jen ta ci je. „Na la zi mo se kod dr ve ta”,

ka u mla di ka da se do go va ra ju oko me sta sa stan ka.

Ovih da na gru pa na {ih qu di ko ji ra de u Ju noj

Afri ci po sla la je pi smo na {im re pre zen ta tiv ci -

ma nu de }i im, osim go sto prim stva, po dr {ku sva ke

vr ste. Pi sac tek sta is pod ko ga sto ji dva de se tak pot -

pi sa, ne ho ti ce je na pra vio sim pa ti~ nu oma {ku.

Ume sto po zdra va uz ju no a fri~ ki osmeh, pi {e „po -

zdrav uz ju no a pril ski osmeh”. Mo e i ta ko, za {to

da ne?

Sport je sve vi{e industrijska

grana a tek pomalo vite{ko na-

dmetawe, borba a ne igra,

(po)`rtvovawe sa ukusom

prolaznog uìtka. Neminovno

prisustvo elemenata ratovawa

i komandovawa strpqivo

}e nas dovesti do spoznaja

su{tine pobede po svaku cenu,

poraza kao kazne i kolateralne

{tete u {irem opisu postojawa

prethodna dva pojma.

ak i ka da po sto je kva li tet ne oba ve {taj ne

in for ma ci je o no si o cu te ro ri sti~ ke pret -

we, one ne ga ran tu ju ap so lut nu bez bed nost

{ti }e ne vred no sti. Oba ve {taj ne in for ma ci je

sa me po se bi ni su do voq ne da op ti mal no obez be -

de `r tvu od te ro ri sti~ kog iz ne na |e wa. To je mo -

gu }e sa mo u slu ~a ju da su sve sa vre me ne dr a ve

voq ne i spo sob ne (a to, na a lost, ni su) da na

svo joj te ri to ri ji pot pu no one mo gu }a va ju te ro ri -

ste i da iskre no me |u sob no sa ra |u ju na is ko re -

wi va wu tog bru tal nog na si qa.

U kon kret nom, ru skom slu ~a ju, jav nost je ve o -

ma br zo oba ve {te na o na ci o nal noj oba ve {taj noj

pre mo }i. Na i me, ru ske spe ci jal ne slu be ras po -

la ga le su oba ve {taj nim po da ci ma o iz vr {i o ci -

ma sa mo u bi la~ kih te ro ri sti~ kih na pa da. Br zo su

iden ti fi ko va ne dve `e ne, te ro rist ki we, ko je su

po ~i ni le ma sa kr u mo skov skom me trou. One su bi -

le pri pad ni ce isla mi sti~ ke ban de ja ~i ne oko 30

po ten ci jal nih te ro rist ki -

wa sa mo u bi ca, po zna te

kao „cr ne udo vi ce“.

e~ je o su pru ga ma

ili ro |a ka ma te ro -

ri sta sa Kav ka za

ko ji su po gi nu li to kom

ope ra ci ja ru skih sna ga

bez bed no sti. Wih je re -

gru to vao isla mi sta Sa id

Bur jac ki (ubi jen je po ~et -

kom mar ta ove go di ne u

pro tiv te ro ri sti~ koj ak -

ci ji ru skih spe ci jal nih

sna ga u In gu {e ti ji) i po -

tom su u re i ji ve ha bi ja

upu }e ne na obu ku, pre ma

ne kim po da ci ma u Tur skoj,

a po dru gim u Pa ki sta nu,

i po sle vra }e ne u Ru si ju.

Iz vo |a ~i sa mo u bi la~ kih

te ro ri sti~ kih na pa da u

Ki zqa ru (mu {kar ci) ta ko -

|e su iden ti fi ko va ni, od -

no sno re gi stro va ni kao

sled be ni ci ve ha bi zma.

[ta je i{lo na ru ku

te ro ri sti ma, te su uspe -

{no iz ve li ~e ti ri sa mo u -

bi la~ ka na pa da? Ne sum -

wi vo, bi li su to pr ven stve no neo pre znost, a po -

tom i ne mo} naj ve }eg bro ja dr a va sa vre me nog

sve ta da spre ~e ve ha bi te da zlo u po tre bom isla -

ma od no sno „ne vi dqi vom“ in dok tri nar nom an ga -

`o va no {}u „pro iz vo de“ te ro ri ste, ~i ji fa na ti -

zam ga ran tu je da }e svo je te lo upo tre bi ti kao

oru` je za usmr }i va we i za stra {i va we ci vi la

(vo |a ~e ~en skih isla mi sta Do ku Uma rov jav no je

pri znao da je na re dio sa mo u bi la~ ke te ro ri sti~ -

ke na pa de u mo skov skom me trou).

pra vo za to, oba ve {taj na mo} i nad mo} od -

re |e ne dr a ve ni je do voq na da na dok na di

po me nu tu ka rak te ri sti~ nu ne mo} re spek ta -

bil nog bro ja da na {wih dr a va. Jer, ia ko oba ve -

{taj ci uspe {no i pra vo vre me no re gi stru ju po ten -

ci jal ne te ro ri ste, oni ni su nad le ni da one mo -

gu }e wi ho vo „le gal no“ re gru to va we i ob u ~a va we.

Taj za da tak je u nad le no sti osta lih dr av nih i

dru {tve nih in sti tu ci ja.

Ta kva vr sta ne mo }i po -

seb no ka rak te ri {e dr a ve

u ne po sred nom i da qem

okru e wu Av ga ni sta na, ko ji

je vi {e od dve de ce ni je epi -

cen tar isla mi sti~ kog te ro -

ri zma. Pod se ti mo se da je u

toj ze mqi stvo re na te ro ri -

sti~ ka mre a Al Ka i da u ~i -

jem sa sta vu je ne po znat broj

~la no va iz mno gih sred wo a -

zij skih dr a va i Ru si je. Fi -

nan si je ri i in struk to ri Al

Ka i de ima li su is tak nu tu

ulo gu u te ro ri sti~ ko-po bu -

we ni~ kim dej stvi ma ~e ~en -

skih isla mi sta pro tiv Ru si -

je od 1994. do 1996. i od

1999. do 2000. go di ne.

Vo |a Al Ka i de Osa ma

bin La den i we gov {tab ob -

u ~i li su u Av ga ni sta nu vi {e

hi qa da te ro ri sta sa mo u bi -

ca, ko je su po tom po sla li

{i rom sve ta. Oni su to kom

pret hod nih de se tak go di na

iz ve li mno ge spek ta ku lar ne

sa mo u bi la~ ke na pa de u vi -

{e od 20 ze ma qa i usmr ti -

li ne ko li ko hi qa da qu di.

36 15. april 2010.

po

gl

ed

i

Iz ne na |e wa u od bra ni

od te ro ri zma

Vo |e Al Ka i de su ~e ~en skim isla -

mi sti ma na me ni le glav nu ulo gu u de sta -

bi li za ci ji Ru si je. Wi hov vo |a Do ku

Uma rov, ko ji se be oslo vqa va sa „emir

Kav ka skog emi ra ta“, ma {ta o oti ma wu

ju nih ru skih te ri to ri ja. Upo ri {te we -

go vih uto pi ja, osim u pro gra mu Al Ka i -

de, ne sum wi vo je i u sa zna wu da su ne ki

we go vi sa rad ni ci, ko ji su na ru skoj po -

li cij skoj po ter ni ci zbog po ~i we nih kri -

vi~ nih de la te ro ri zma, ak tiv ni po li -

ti~ ki azi lan ti u ne kim ze mqa ma za pad -

ne de mo kra ti je.

U tom kon tek stu tre ba tre ti ra ti

pret we ko je je on upu tio Ru si ji (u fe -

bru a ru ove go di ne) da }e „rat do ne ti

na ku} ni prag Ru si je“, a ko je je po tvr -

dio i sa mo u bi la~ kim te ro ri sti~ kim

na pa di ma u Mo skvi i Ki zqa ru. Mo e

se pret po sta vi ti da }e na sta vi ti da

pre ti i ~i ni zlo ~i ne, bu du }i da ras -

po la e rek spek ta bil nim sa mo u bi la~ -

kim te ro ri sti~ kim re sur si ma.

Rat na ku} nom pra gu

Pi {e

dr Mi lan MI JAL KOV SKI

Sa mo u bi la~ ki

te ro ri sti~ ki

na pa di isla mi sta

u Mo skvi

(29. mar ta)

i u Ki zqa ru

(1. apri la),

u ru skoj Re pu bli ci

Da ge stan, u ko ji ma

je ubi je no oko 50

i ra we no dvo stru ko

vi {e oso ba,

po red osta log,

pred sta vqa ju

jo{ jed no

upo zo re we o

ne mo }i dr a va da

se efi ka sno bra ne

od te ro ri sta.

Uspe {no

ot kla wa we bi lo

ko je vr ste

bez bed no snih

pret wi

na ci o nal noj

bez bed no sti

od re |e ne dr a ve

po ve za no je

s po u zda nim

oba ve {taj nim

in for ma ci ja ma

o no si o ci ma

pret wi.

Ne mo}

dr a va

Sa vre me ni na ~i ni

u~e wa, stra ni

pre da va ~i, vr hun ska

teh ni~ ka opre ma – to je

Cen tar za obu ku za

mi rov ne ope ra ci je u

ba zi But mir po red

Sa ra je va. Cen tar se

raz vi ja od 2001. go di ne,

ka da se po ja vi la

po tre ba za obu kom

mla dih voj ni ka i

ofi ci ra za mi rov ne

ope ra ci je. Po slu io je

ta da i kao fo rum gde

su se u BiH pr vi put

sa sta ja li mla di

ofi ci ri ne ka da {wih

ra tu ju }ih stra na.

Ka pe tan Go -

ran Bo ro{ u sa -

ra je v ski ce n tar

do { ao je iz jed nog

sli ~ nog u Hr vat -

skoj, gde je kao in -

struk tor me |u na -

rod n ih voj nih op -

e ra ci ja pro veo

po sled wih se dam

go di na:

– Mo du li u

ko ji ma ja su de lu -

jem kao in struk -

tor i pre da va~

su uv od u ope ra -

ci je po dr {ke mi -

ru, gde se ob ja -

{wa va ju ciq i svr ha tih ope ra ci ja. Tu su i

mo du li ko je po kri vam za jed no sa ko le ga ma,

a to su Na to ope ra ci je od go vo ra na kri ze

i na ko ji na ~in UN vo di svo je ope ra ci je po -

dr {ke mi ru.

Ma jor Zlat ko Bla {e ski i sam je ne ka -

da {wi po la znik Cen tra, a da nas je je dan od

in struk to ra ko ji stu den ti ma pre no si ste ~e -

na zna wa:

– Mo ram po hva li ti da je ovo od li~ na

in sti tu ci ja, gde do la zi te s osme hom na li cu

i ta ko se i vra }a te ku }i. Mo ja u`a spe ci jal -

nost je obu ka o pi ta wu mi rov nih mi si ja i me -

di ja, od no si sa jav no {}u – jer se ov de ba{

iz u ~a va ono prak ti~ no i re al no {to je po -

treb no qu di ma kad odu u jed nu mi rov nu mi -

si ju, kad se ra di o in ter na ci o nal nom sta vu.

Pro fe sor Hajnc Ve ~e ra je pre da va~ sa

~e tr de se to go di {wim is ku stvom na Aka de mi -

ji dr av ne od bra ne Au stri je i jo{ ne ko li ko

pre sti nih in sti tu ta i fa kul te ta za od bra -

nu – od @ene ve do Bal ti ka.

U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je u Sa -

ra je vu ra di ve} ~e ti ri go di ne, a zna wem i

ugle dom uspe va u Cen tar da do ve de ugled ne

me |u na rod ne is tra i va ~e i na u~ ni ke:

– Moj po sao je pre sve ga aka dem sko do -

pu wa va we voj nog obra zo va wa, na kur se vi -

ma za ofi ci re. Tu su i ugo va ra wa pre da va -

wa stra nih pre da va ~a, pre da va ~a iz BiH.

Cen tar za obu ku za mi rov ne ope ra ci je

u Sa ra je vu otvo ren je i za ci vi le, te kurs o

me |u na rod nim od no si ma, ko ji je u to ku, po ha -

|a ju i stu den ti iz Sa ra je va, za po sle ni u Mi -

ni star stvu ino stra nih po slo va Ma ke do ni je,

ali i pri pad ni ci [ta ba Na toa u BiH.

37

VEST PO INT

U BUT MI RU

Ma jor Ha zim Ho xi} pro veo je pet

me se ci pro {le go di ne u mi rov noj mi -

si ji u Av ga ni sta nu gde je ra dio na po -

slo vi ma pla ni ra wa, ali ~e sto i na

kon tak ti ma sa do ma }im me di ji ma. Te le -

vi zij skim i ra dio ku }a ma u Av ga ni sta -

nu go to vo je ne mo gu }e da ra de, jer su

sva ko dnev no su o ~e ne sa pret wa ma ta -

li ba na, ta ko da je mi si ja na tom pod -

ru~ ju bi la pu na iza zo va, ka e Ho xi}.

– Je di ni ca je bi la ras po re |e na

na ju gu Av ga ni sta na, ko ji je po znat kao

in ten ziv no rat no pod ru~ je. Is ku stva

ko ja sam ste kao ov de kao u~e nik, s ob -

zi rom na to da sam za vr {io kur se ve

ko je pre da jem u Cen tru, pro jek to va na

na re al nost su iz u zet na. Uglav nom sam

ra dio na po slo vi ma pla ni ra wa i in -

for ma cij skih ope ra ci ja. Sa rad wa sa

sta nov ni {tvom, sa rad wa sa lo kal nim

ra dio i tv sta ni ca ma i od re |e ni pi sa -

ni ma te ri ja li, ko ji su bi li do sta li mi -

ti ra ni s ob zi rom na to da je sa mo oko

32 po sto sta nov ni {tva u Av ga ni sta nu

pi sme no, ta ko da je taj na ~in ko mu ni ka -

ci je ja ko ogra ni ~en. Bi lo ka kav nor ma -

lan rad je pri li~ no iza zo van, pa i rad

ra dio sta ni ca, od no sno te le vi zij skih

ku }a. Za {to? Za to {to su iz lo e ni

pret wa ma ta li ba na, ta ko da smo, ima -

ju }i to u vi du, ima li pri li~ no do bru

sa rad wu i raz me nu ma te ri ja la s tim

me dij skim ku }a ma.

Is ku stva iz Av ga ni sta na

Cen tar za obu ku za mi rov ne ope ra ci je u

Sa ra je vu je dan je od 15 cen ta ra Na toa

za tre ning i obu ku, po put Mor na ri~ ke

{ko le u Ka li for ni ji, @ene va cen tra za si -

gur no snu po li ti ku i Od bram be ne aka de mi je

u Ve li koj Bri ta ni ji.

– Vi {e od 1.500 ofi ci ra iz BiH, ali

i 17 ze ma qa re gi je i sve ta, pro {lo je kroz

ovaj bo san sko her ce go va~ ki Vest Po int, a

ob u ~a va li su ih naj bo qi stra ni i do ma }i

pro fe so ri. U~e o me |u na rod nim od no si ma,

dok tri ni, ne tra di ci o nal nim pret wa ma i

ne bor be nim ope ra ci ja ma – ka e ko man dant

Cen tra, bri ga dir Ke nan Da ut be go vi} i do -

da je:

– Tre nut no ima mo {est kur se va ko je

nu di mo. Dva su ~i sto {tab ne pri ro de –

{tab ni kurs o osnov nim ve {ti na ma za ofi -

ci re i {tab ni kurs za mla |e ofi ci re. A po -

red to ga, na pra vi li smo od na {a ~e ti ri mo -

du la ~e ti ri po seb na kur sa. Je dan ta kav kurs

se sa da do ga |a – to je kurs o me |u na rod nim

od no si ma. Je dan je o ne tra di ci o nal nim voj -

nim pret wa ma, u ko je spa da ju te ro ri zam,

pro tu po bu we ni~ ke ope ra ci je, po mo} ci vil -

nim or ga ni ma vla sti u slu ~a ju ka ta stro fa i

sli~ ne te me, je dan je ci vil no-voj na sa rad -

wa, i je dan je ulo ga me di ja u sa vre me nim mi -

rov nim ope ra ci ja ma.

Ru si ja }e od ove go di ne po ~e -

ti da is po ru ~u je Al i ru 38 pro tiv -

va zdu {nih si ste ma pan cir, ukup ne

vred no sti 500 mi li o na do la ra.

To kom 2006. go di ne pred sed -

nik Vla di mir Pu tin po se tio je Al -

ìr, i ta da je ugo vo re na voj na

opre ma u vred no sti od 6,3 mi li jar -

de do la ra, od ko jih je 3,5 mi li jar di

na me we no za ku po vi nu bor be nih

avi o na.

Za ru ske pro tiv va zdu {ne si -

ste me za in te re so va ne su, ta ko |e,

Sa u dij ska Ara bi ja i Li bi ja. Uje di -

we ni Arap ski Emi ra ti su ve} ku -

pi li 50 si ste ma pan cir, dok je Si -

ri ja na ba vi la 36 tih si ste ma, a je dan deo je ve} is po ru ~en. Ugo vor sa Li bi jom je u za -

vr {noj fa zi.

Si stem pan cir ima spo sob nost da uz ve li ku pre ci znost po go di sva ku va zdu {nu me -

tu na uda qe no sti do 20 ki lo me ta ra i na vi si ni od 15 ki lo me ta ra.

38

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Al ba ni ja je od lu ~i la da uni {ti skla di {ta

za sta re le mu ni ci je, ko ja po ti ~e jo{ iz vre me na

ko mu ni sti~ kog re i ma i pred sta vqa ve li ku opa -

snost za bez bed nost sta nov ni {tva. Mi ni star -

stvo od bra ne Al ba ni je sa op {ti lo je da je za te

na me ne od SAD do bi lo do na ci ju od 10 mi li o na

do la ra. To je sa mo deo sred sta va ko ja Ti ra na

tre ba da do bi je od ze ma qa Na toa, ka ko bi se do

2013. go di ne oslo bo di la 90.000 to na za sta re -

le mu ni ci je, ko ja je pre o sta la jo{ od ko mu ni sti~ -

kog re i ma En ve ra Ho xe.

Al ba ni ja, ko ja je pro {le go di ne po sta la

~lan Na toa, tre ba da do bi je od ze ma qa Atlant -

skog sa ve za ukup no 50 mi li o na do la ra za uni -

{ta va we za sta re le mu ni ci je. U Al ba ni ji je u to -

ku i ak ci ja za tva ra wa mno go broj nih be ton skih

bun ke ra ko je je biv {i re im gra dio oko ve }ih

gra do va i na sre do zem noj oba li, ka ko bi se od -

bra nio od po ten ci jal nih ne pri ja te qa. Sa da se

ubr za no ukla wa ju bun ke ri kod pri mor skih me -

sta, po {to oni „psi hi~ ki ne po voq no“ uti ~u na

stra ne tu ri ste.

15. april 2010.

Ame ri~ ko mi ni star stvo od bra ne oba ve sti -

lo je Kon gres da }e {est evrop skih ze ma qa, me |u

ko ji ma je i Hr vat ska, ove go di ne pri mi ti po seb na

sred stva mi ni star stva za po mo} wi ho vim sna ga -

ma u Av ga ni sta nu, sa op {tio je Pen ta gon. Hr vat -

ska, Gru zi ja, Esto ni ja, Li tva ni ja, Ma |ar ska i Le -

to ni ja, ka ko pre no si hr vat ska te le vi zi ja, do bi }e

sred stva za po mo} wi ho vim je di ni ca ma ko je de lu -

ju za jed no sa sna ga ma SAD u Av ga ni sta nu.

U pro gra mu „Fi nan si ra we odeq ka 1206”,

Pen ta gon je pred lo io iz dva ja we 350 mi li o na

do la ra u ovoj fi skal noj go di ni za na ve de ne ze -

mqe.

Hrvatskoj novac

Pentagona

Ru si ja je sa Ju nom Ose ti jom pot pi sa la

spo ra zum o us po sta vqa wu stal ne ru ske voj ne ba -

ze. „Od sa da se sta tus na {e voj ne ba ze u re pu -

bli ci Ju noj Ose ti ji me wa. Pot pi si va wem ovog

spo ra zu ma, Ru si ja pre u zi ma pu nu od go vor nost za

za {ti tu Ju ne Ose ti je“, re kao je ru ski mi ni star

od bra ne Ana to lij Ser |u kov po sle pot pi si va wa

spo ra zu ma.

Bu gar ska za u zi ma dru go me sto

po bro ju voj ni ka u od no su na

broj sta nov ni ka u Evrop skoj uni -

ji, na vo di se u iz ve {ta ju o sta -

wu od bra ne to kom 2009. go di -

ne, ko ji je upu }en bu gar skom par -

la men tu na usva ja we. Bu gar ska

ima 45 voj ni ka na 10.000 sta -

nov ni ka, dok je pro sek u EU 36

voj ni ka.

Na pr vom me stu po bro ju voj -

ni ka u od no su na broj sta nov ni -

ka Gr~ ka je sa 119 voj ni ka na

10.000 sta nov ni ka. Pre ma iz ve {ta ju, Bu gar ska ima dva pu ta broj ni ju voj sku u od no su na

broj sta nov ni ka od Ma |ar ske, ê {ke i Ir ske, a ~ak ~e ti ri pu ta vi {e od Au stri je.

U iz ve {ta ju se na vo di da zbog lo {eg upra vqa wa voj skom, Bu gar ska ni je uspe la da

uskla di svo je od bram be ne spo sob no sti sa sna ga ma Na toa.

Albanija uni{tava

zastarelu municiju

Bugarska na drugom mestu po broju vojnika u EU

Protivvazdu{ni sistemi pancir za Alìr

Stalna ruska baza u

Ju`noj Osetiji

Pred stav ni ci Cr ne Go re i

Evrop ske uni je (EU) pot pi sa li su u

Bri se lu spo ra zum o u~e {}u cr no -

gor skih voj ni ka u ope ra ci ji Ata -

lan ta u vo da ma So ma li je.

Spo ra zum su pot pi sa li voj ni

pred stav nik Cr ne Go re pri Na tou

i EU ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi -

{a Jo ki} i ge ne ral ni di rek tor

Di rek to ra ta za spoq ne i po li ti~ -

ko-voj ne od no se EU Ro bert Ku per,

sa op {ti lo je Mi ni star stvo od -

bra ne Cr ne Go re.

Cr na Go ra }e u ope ra ci ji Ata lan ta po sla ti tri voj ni ka. Tu ope ra ci ju pred vo di EU

ra di za {ti te i po mo }i tr go va~ kim bro do vi ma u vo da ma So ma li je.

Crnogorski vojnici u Somaliji

39

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Novi bezbednosni

krov

Pred sed ni ci SAD i Ru si je Ba rak Oba ma i Dmi -

trij Me dve dev sta vi li su u Pra gu, 8. apri la,

pot pis pod no vi START (kod Ru sa do ku ment no si

na ziv SNV-3), ko jim se li mi ti ra broj stra te {kih no sa -

~i nu kle ar nog na o ru a wa na 800 ko ma da, od no sno 700

ak tiv nih no sa ~a i 100 u re zer vi, i broj nu kle ar nih gla -

va na 1.550 ko ma da. Stra te {ki bom bar de ri u sta ti -

sti ku ula ze u for mu li je dan avi on–jed na nu kle ar na je -

di ni ca. Rok va no sti no vog START-a bi }e de set go di na

od ra ti fi ka ci je u par la men ti ma obe dr a ve.

Se dam go di na je rok za eli mi na ci ju vi {ko va in -

ter kon ti nen tal nih ba li sti~ kih ra ke ta, za tim ba li sti~ -

kih ra ke ta ko je se lan si ra ju sa pod mor ni ca i stra te -

{kih bom bar de ra. Pre ma no vom START-u, obe stra ne

za dr a }e od re |en broj stra te -

{kih no sa ~a sa kon ven ci o nal -

nim gla va ma, ali pod uslo vom

da se na la ze u od re |e nim pod -

ru~ ji ma i pod kon tro lom iz vi -

|a~ kih sa te li ta.

Vi {ko vi u nu kle ar nom

ar se na lu obe dr a ve bi }e

pri li~ no ve li ki jer su sta ri

li mi ti bi li 1.600 no sa ~a pre -

ma START-1 iz 1991. go di ne i

2.200 nu kle ar nih gla va pre ma

SORT iz 2002. go di ne.

Pre go vo ri oko no vog

START-a otvo re ni su 2009. go -

di ne kao je dan od pr vih po te za

Oba mi ne ad mi ni stra ci je sa na -

me rom da se pre mo sti jaz po sle

is te ka va e wa START-1, 5. de -

cem bra 2009. go di ne. Po vre me -

no hlad ni to no vi iz me |u SAD i

Ru si je ni su se od ra zi li na od -

lu ku obe si le da pot pi {u do ku -

ment. Do du {e, zbog kri ze od no -

sa, no vi START ni je pot pi san od -

mah po sle is te ka va no sti sta -

rog, ka ko se to pla ni ra lo na sa -

stan ku pred sed ni ka dve dr a ve

pre go di nu da na.

Re duk ci ja bro ja nu kle ar nih pro jek ti la od ra zi la se

na no vu nu kle ar nu stra te gi ju SAD, u ko joj se na vo -

di da }e ulo ga tog oru` ja u za {ti ti na ci o nal ne

bez bed no sti bi ti bit no sni e na. Ame ri~ kim vla sti ma

stra te gi jom ni su ve za ne ru ke u iz bo ru sred sta va u bor -

bi pro tiv re i ma ko ji pre ma po gle di ma iz Va {ing to na

ugro a va ju glo bal ni mir i po re dak iz be ga va wem pot pu -

ne pri me ne spo ra zu ma o ne {i re wu nu kle ar nog oru` ja.

Tu se mi sli pre sve ga na Se ver nu Ko re ju i Iran. Ame ri -

kan ci }e u od no su pre ma dru gim nu kle ar nim si la ma za -

dr a ti pra vo na nu kle ar ni uz vrat ni udar.

Sa ru ske stra ne po zdra vi li su pro me ne u ame ri~ -

kom pri stu pu, ali od mah po sle pot pi si va wa no vog

START-a uka za li su na sla bu ta~ ku nu kle ar nog ba lan sa

dve si le – ame ri~ ke na me ru da se na sta vi sa ra dom na

pro ti vra ket nom si ste mu. Ru ski stav u tom po gle du osta -

}e ta ko |e prin ci pi je lan – da ne ma go vo ra o to me da se

na ru {i efi ka snost no vog START-a sa pro ti vra ket nim

si ste mom.

Za to je ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev iz ja -

vio, 12. apri la, ame ri~ koj TV sta ni ci ABC da }e Ru si ja

iza }i iz no vog START-a ako SAD bu du ra di kal no po di gle

mo} svog si ste ma pro ti vra ket ne od bra ne i to }e da se

tre ti ra kao ugro a va we na ci o nal ne bez bed no sti Ru si -

je. Kri te ri jum za „ra di kal no ja ~a we“ pred sta vqa teh ni~ -

ki ni vo ko ji blo ki ra dej stva dru ge stra ne. Ru si ne }e pri -

hva ti ti ta kvu ne rav no te u. Na zah tev ru ske stra ne zbog

pro ti vra ket nog {ti ta u no vi STARTpr vi put su une te pre ci zne od red -

be o pro ce du ri iz la ska iz spo ra -

zu ma.

Sve dok se ne stvo ri ta kav

„krov“ SAD i Ru si ja ra di }e

na to me da se teh no lo {kim

usa vr {a va wem no sa ~a nu kle ar nih

gla va ga ran tu je pot pu no me |u sob -

no uni {ta va we u nu kle ar nom ra -

tu. U pri pre mi no vog START-a pre -

go va ra ~i sa obe stra ne u pro ce ni

li mi ta bro ja no sa ~a i nu kle ar nih

gla va po {li su od ko li ~i na po -

treb nih za me |u sob no uni {te we

kao glav nog kri te ri ju ma. U no vom

START-u li mi ti su vi so ki u sra -

zme ri sa ak tu el nim pri li ka ma u

in ven ta ru, po seb no Ru si je. Na i -

me, Ru si ja sa da ima ma we no sa ~a

nu kle ar nih gla va od li mi ta. Ce ni

se da Ru si ja po se du je 331 in ter -

kon ti nen tal nu ba li sti~ ku ra ke tu

sa 1.100 gla va, 10 pod mor ni ca u

ak tiv noj slu bi sa 160 ra ke ta sa

576 gla va i 75 stra te {kih bom -

bar de ra. Sa dru ge stra ne, Ame ri -

kan ci }e mo ra ti re du ko va ti i ko -

li ~i ne no sa ~a i ko li ~i ne nu kle ar nih gla va.

Za obe stra ne va an li mit bi }e od nos bro ja ra -

ke ta i nu kle ar nih gla va ko ji ne }e mo }i da bu de ve }i od

~e ti ri, pod pret po stav kom da }e se na mak si mal na broj

pro jek ti la po sta vi ti mak si ma lan broj gla va. No vi

START ne de fi ni {e za bra nu po sta vqa wa ve }eg bro ja

gla va, ali pod pret po stav kom da se na mi ri sta ti sti ka.

Sa da ka da su SAD i Ru si ja de fi ni sa le „pra vi la

nu kle ar ne igre“ obe dr a ve mo gu da se po za ba ve iz vo -

ri ma nu kle ar ne bez bed no sne pret we. U Ira nu su ve}

pre po zna li da su pro zva ni i za to se iran ski pred sed -

nik Mah mud Ah ma di ne xad ve} obra tio svet skoj jav no sti

kri ti kom ame ri~ ke na me re da za u sta vi iran ski nu kle -

ar ni pro gram.

Posle potpisivawa

novog START-a o

ograni~ewu

nuklearnog

potencijala Rusije

i SAD, ostalo je

neslagawe dve

strane o ameri~koj

protivraketnoj

odbrani.

Amerikanci su za

sada tvrdo na staroj

poziciji gradwe

vlastitog sistema,

sa osloncem na

saveznike iz Natoa.

Ipak, u Natou se i

druga~ije gleda na

problem.

Na panel diskusiji

o novom Strate{kom

konceptu Natoa

generalni sekretar

Anders Fog

Rasmusen zalo`io

se za protivraketni

sistem koji ukqu~uje

i Nato i Rusiju

i stvarawe „jednog

bezbednosnog krova

koji nas sve {titi“.

Osnov ni ciq bez bed no -

snog si ste ma SAD bi }e pre -

ven tiv no de lo va we usme re no

na one mo gu }a va we te ro ri sta

da pri me ne nu kle ar no oru` je

i spre ~a va we {i re wa nu kle -

ar nog oru` ja. Pre ma no voj

stra te gi ji, SAD ne pre po zna je

pri me nu nu kle ar nog oru` ja

kao sred stva za za {ti tu na ci -

o nal ne bez bed no sti. Ta kav

stav u~vr sti }e se od red bom po

ko joj se SAD oba ve zu je da ne }e

ko ri sti ti nu kle ar no oru` je

pro tiv dr a va ko je ne po se du ju

nu kle ar no oru` je. To se pod ra -

zu me va ~ak u slu ~a ju da te dr -

`a ve pri me ne pro tiv SAD dru -

ge vr ste sred sta va za ma sov no

uni {ta va we iz li ste bi o lo -

{kog i he mij skog oru` ja.

o nu`nim teorijskim pretpostavkama i poja{wavawu potrebnih

eti~kih pojmova bez kojih kadeti Vojne akademije ne bi mogli

uspe{no da prate, spoznaju i razumeju sloène moralne dileme,

eti~ka pitawa i ìvotne nepoznanice. Pogotovo sve eti~ke

zapitanosti koje kroz vekove prate vojni poziv i profesiju

oficira i koje se najdramati~nije, najpresudnije i najjasnije isti~u

u oruànim sukobima. Pojedinci koji se dugo bave pitawima etike i

dobro poznaju vojni~ki poziv znaju koliko je sloèno i mukotrpno

uklopiti u jednu kwigu raznolika teorijska, nau~na i idejna

stanovi{ta qudi, mnogih epoha i vekova, pa ~esto i suprotne

religijske, politi~ke i filozofske poglede o istim eti~kim

pitawima.

ETIKA U MISIJAMA VOJSKE

Drugi deo hrestomatije pod naslovom Primewena etika – tri

misije Vojske Srbije ~ine tekstovi, koji su tako|e pa`qivo i sa

merom odabrani, jer docent Grozdi} nastoji da svi dosada{wi

pravci u istoriji etike dobiju svoje zasluèno mesto, kako bi se

na{i kadeti na najprimereniji na~in obavestili o razli~itim

eti~kim nasle|ima i filozofskim pravcima. Smatramo da je

ovakav pristup ispravan i blagotvoran jer izbegava zamke

jednostranosti i prenagla{avawa jednog od

mogu}ih pristupa problemu vojne etike. Namera

prire|iva~a je kristalno jasna, a to je da mi

{kolovawem budu}ih oficira treba da ih na

najboqi mogu}i na~in osposobimo u eti~kom i

qudskom smislu za izvr{avawe sve tri misije

Vojske Srbije. Svi qudi koji se smisleno bave

eti~kim i filozofskim pitawima znaju da je

mudar ~ovek okrenut prema istoriji i tradiciji,

ne da bi bio zarobqenik pro{lih dana nego da

bi jasnije video one dane koji dolaze. Ni{ta

nije istinski zapo~elo niti }e zauvek zavr{iti

samo sa dana{wim ~ovekom.

U potcelini koju je doktor Grozdi}

naslovio Etika i humanitarizam, on sa punim

pravom teì{te stavqa na pitawe odnosa etike

i qudskih prava. Pukovnik Grozdi} otvara i

va`na eti~ka pitawa koje postavqa na dnevni

red istorije humanitarna intervencija: za{tita

stanovni{tva, odnos suvereniteta i

humanitarne intervencije, legitimitet i

legalitet intervencije, kriterijume koje treba

ispuniti da bi se realizovala humanitarno-

vojna intervencija i kada je sa stanovi{ta morala intervencija

dopustiva, koje snage i ko treba da interveni{e i koja su eti~ka

sredstva u intervenciji dozvoqena. Ima mnogo otvorenih eti~kih

nedoumica koje se postavqaju pred me|unarodnu zajednicu, ali i

40

P R I K A Z I

kultura

15. april 2010.

NOVE KWIGE

Pukovnik docent doktorBorislav D. Grozdi},nastavnik vojne etike u Vojnojakademiji, priredio jehrestomatiju (izabranetekstove) iz podru~jafilozofije, etike i morala,koja }e na najboqi na~inista}i i pojasniti sadràj,smisao, ideju i ciq nastavnogplana i programa ovogzna~ajnog predmeta za kadeteVojne akademije i slu{aoce{kole za rezervne oficire

DUHOVNA I MORALNA OBNOVA

VOJSKE SRBIJE

Doktor Grozdi} je znala~ki i pa`qivo

odabrao vrlo va`ne tekstove i razvrstao

ih u tri glavna poglavqa, koja logi~ki,

smislom i zna~ewem ~ine zaokruènu,

skladnu i vrednu celinu. Te{ko je u nauci

stvoriti harmoniju delova i posti}i

smisao jedinstva.

Prire|iva~ u prvom delu Teorijske osnove

hrestomatije odabira tekstove koji kadetima

poja{wavaju osnove predmeta vojna etika jer

govore o osnovnim i su{tinskim pojmovima

filozofije, etike, morala, obi~aja, prava,

religije i politike, te wihovom me|usobnom

odnosu, uzajamnom proìmawu i uzavrelom

ìvotu duha ~oveka. Naravno, uvek je u prvom

planu pojam morala, jer se u odnosu na wega

uglavnom i razmatraju bitne i presudne veze

morala prema obi~aju, pravu, religiji i

politici. Svako novo poqe uzdignutog ìvota je

kqu~alo vrelo qudskog vrednog nadahnu}a i

neponovqiva stvarnost sveta, i sve je tada u

zajednici uzvi{ena igra trajawa i prelepo

stvarawe ~oveka. Doktor Grozdi} zatim navodi zna~ajne tekstove o

va`nim pitawima za sve profesije, a posebno za vojni poziv: o

moralnoj krivici i sankciji, moralnom stidu i kajawu, savesti,

li~noj moralnosti i moralu profesionalnog vojnika. Dakle, re~ je

41

svaku dràva koja sa svojim snagama u~estvuje u vojnoj intervenciji.

Eti~ke zapitanosti se pogotovo postavqaju pred qude koji u

intervenciji li~no u~estvuju, a pre svih onim pripadnicima

oruànih snaga, dakle komandnom sastavu, koji tom intervencijom u

operativnom i eti~kom smislu treba da rukovode. Na taj na~in

na{im kadetima otvaraju se vidici o kojima do sada nisu

razmi{qali. Ovaj pristup je vrlo vaàn jer Vojna akademija mora

najvernije da sluì svojoj zajednici i da na najume{niji na~in

osposobi budu}e oficire za sve te{ke zadatke i va`ne misije.

Svet je protivre~an i kada je u dugotrajnom miru, a kada nastupi

vreme borbe, rata i zla malo je umnih koji ga mogu do kraja

razumeti a jo{ mawe koji se mogu na eti~ki na~in pona{ati i biti

na visini qudskog poziva.

VASPITAVAWE BUDU]IH LIDERA

U tre}em delu kwige, koji je Grozdi} naslovio Profesionalna

vojna etika, govori se o onome {to je za vojni poziv najkonkretnije

i najzna~ajnije, o ~emu su na{i kadeti najvi{e li~no

zainteresovani. Dakle, tu je re~ o etici vojnog poziva. U

potcelini koja nosi naslov Moral vojske – iskustva stranih armija

isti~e se, sa punim pravom, o razli~itim iskustvima vojnog etosa,

jer smo duboko svesni da vojni poziv ima mnogo zajedni~kog bez

obzira o kojoj dràvi je re~. Vrednost ovakvog pristupa je

nesumwiva, jer na{i kadeti mogu iz raznolikih kultura da uo~e i

shvate {ta je to zajedni~ko u eti~kom smislu svim armijama sveta, a

po ~emu se u odnosu na vojni etos zemqe i kulture razlikuju, sa

ciqem da vide gde smo mi kao narod i vojska u tim moralnim

pitawima. Prire|iva~ na kraju kwige navodi deo Eti~ko liderstvo

– oficir i moral vojske, gde naglasak stavqa na eti~ko liderstvo

bez kojeg nema istinskog komandanta i govori o oficiru

budu}nosti. Hrestomatija se zavr{ava upravo onako kako bi i

svaka pisana re~ trebalo da ima kraj – sa vizijom budu}nosti.

Recenzent pukovnik vanredni profesor doktor Ilija Kajtez,

na~elnik Katedre dru{tvenih i ekonomskih nauka, èle}i da

podari svoj doprinos ovom poduhvatu u delu kwige O uzvi{enosti

vojnog poziva isti~e: „Oficir je ona svetla nada vojniku koja nikad

ne sme da gasne, jer je on ~esto posledwe lice koje borac susre}e u

ovoj na{oj dolini suza. Stare{ina mora kao iskusni vojnik koji je

iza sebe ostavio mnoge te{ke bitke ìvota, da uvek, i kada drugi

klonu duhom i telom, bude na osmatra~nici qudskog dostojanstva i

qubavi, da je stalno na visini svog dru{tvenog zadatka i qudskog

poziva, i kada ga izdaju drugi qudi i dosledno ne prate saradnici i

pot~iweni i kada je sve u jednom trenu protiv wegove snage:

neprijateq, sopstvena nemo}, nespremnost qudstva na velika dela,

nedostatak savremenih borbenih sredstava – on mora da ostane

vojnikova nepredajna snaga, da bude siguran kormilar broda u kojeg

upiru o~i vojnici i beznadni qudi, jer {ta }e o~ajni putnici me|u

hridima ìvota ukoliko se ugasi svetlost, nada i vera u prvog

kormilara”.

Doktor Grozdi} je uloìo mnogo napora i energije u odabir

tekstova, od poznatih i priznatih autora, koji bi na najboqi na~in

predstavili sva te{ka i neophodna eti~ka pitawa i moralne

dileme sa kojima se suo~ava svaki vojnik, a oficir posebno, i

sama vojna profesija, kao izuzetno zna~ajna delatnost u svakoj

zajednici. Posebna vrednost kwige jeste u tome {to je na jasan i

pregledan na~in na duhovnu trpezu kadetima ponudila mnogo

vrednih tekstova, pa`qivo odabranih. Sa merom su postavqeni

~vrsti temeqi za predmet vojna etika, a ispo{tovani su u najve}oj

meri zahtevi dràve o osposobqavawu kadeta za sve tri budu}e

misije Vojske Srbije. Naravno, re~ je pre svega o eti~kom

stanovi{tu ali ne samo eti~kom, nego i mnogo dubqem i zna~ajnijem

– o vaspitavawu budu}ih lidera na{e vojske.

Ilija KAJTEZ

R E ^ I I S I N T A G M E

BENEFITSvako vreme imalo je svoje top re~i i sintagme – tenzija, {ta jo{ treba da sedesi, me|unarodna zajednica, ni~imizazvane, kohabitacija, kredibilitet, ne}u da licitiram, kapacitet, benefit...

Dan nakon {to je saop{teno da je prvi predsednik Republike

Srpske i ha{ki optuènik dr Radovan Karaxi} uhap{en u Beogra-

du (jul 2008. godine), u specijalnoj emisiji Radio televizije Srbi-

je, uprili~enoj povodom tog doga|aja, voditeqka Olivera

Jovi~evi} zapitala je jednog politi~kog analiti~ara da li }e

Srbija navedenim hap{ewem ostvariti benefit. Od tog trenutka

moja pa`wa vi{e nije bila na temi emisije, ve} na prelistavawu

novinskih ise~aka koje sam posledwih nekoliko godina odlagala

(dopuwavala) u fasciklu, koju zbog debqine vi{e nisam mogla da

drìm jednom rukom, i na kojoj je pisalo „aktuelne re~i”.

Obi~no crvenom olovkom u tekstovima su bile podvu~ene

re~i koje su u odre|enom trenutku bile top, a u ve}ini slu~ajeva

bile su u re~enicama zvani~nika ili javnih li~nosti izgovorenih

kao odgovor na neko od novinarskih pitawa. Pa`qivim ~itawem

sti~e se utisak da su intervjuisani (uglavnom politi~ari) odgovor

tako koncipirali kako bi obavezno upotrebili top re~. To

zapaàwe potvr|uje i nekoliko primera u kojima je, zarad

obaveznog kori{}ewa top re~i, izgubqen smisao odgovora na

postavqeno pitawe.

Pre dve decenije, tada{wi predsednik savezne vlade Ante

Markovi} lansirao je re~ tenzija (1989), koja je skoro u potpunosti

oslikavala stawe u tada{woj Jugoslaviji. Po~etni rezultat takvog

stawa ogledao se u vi{e pojedina~nih slu~ajeva stradawa vojnika

JNA, pa su se zvani~nici horski pitali {ta jo{ treba da se desi

(1990) da bi se shvatilo da je na sceni razbijawe dràve. Nekako u

to vreme pojavio se i termin me|unarodna zajednica (nekada smo

govorili – velike sile), koja nam je ubrzo nametnula ni~im izaz-

vane (1992) sankcije. Polovinom devedesetih prvo nam je nametnuta

sintagma me|unarodno prisustvo (1995), da bi se posle Dejtonskog

sporazuma (1996) ono i ostvarilo. Logi~no, sledilo je devasti-

rawe (1997) i diversifikacija (1998), a kada smo u jesen 2000.

u{li u period demokratskih promena, top re~i bile su – ho}u da

verujem, koje su uglavnom ponavqali zvani~nici nove vlasti,

potvr|uju}i wima ube|enost u ispravnost svoje politike.

Zbog razli~itog pristupa demokratskih lidera (i wihovih

stranaka) realizaciji promena, bila je neminovna wihova kohab-

itacija (re~ lansirana 2003. godine), da bi se ve} slede}e godine

razlog za wen neuspeh nalazio, ni mawe ni vi{e, nego u krim-

inogenoj sredini u kojoj deluje suprotna strana. Dve godine kasni-

je (2006) osporavan je kredibiletet Vlade, a na pitawe kada }e

do}i do novih izbora, politi~ari su odgovarali da o tome ne}e

da licitiraju. Ipak, 2007. doveden je u pitawe kapacitet Vlade,

pa smo godinu dana kasnije imali izbore.

Moèmo zakqu~iti da je svako vreme imalo svoje top re~i i

sintagme, a da li }emo od pozitivne saradwe sa Ha{kim tri-

bunalom imati benefit, odnosno korist i olak{ice na putu ka

punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji, ostaje da se vidi. Oni

najhrabriji to ve} i prepoznaju i apliciraju.

Autorka je istori~ar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Pi{e

Zorica JANKOVI]

42

Posle Prvog svetskog

rata Francuska postaje

za{titnik i pokroviteq

novostvorene

Kraqevine Jugoslavije,

znatno ve}e, sna`nije

i u me|unarodnim

odnosima mo}nije

dr`ave od negda{we

Srbije

Po sle Pr vog svet skog ra ta ra ta, i Fran cu ska i Kra qe vi na SHS po ja vi le su se

sa oja ~a nom me |u na rod nom po zi ci jom. U krat kom me |u rat nom pe ri o du obe ze -

mqe ima le su ve o ma raz vi je nu mre u od no sa, ko ja se, u naj in ten ziv ni joj fa zi,

mo e oce ni ti kao stra te {ko part ner stvo. Fran cu ska je, po sle Ver sa ja, po -

sta la jed na od naj ja ~ih evrop skih i svet skih si la – za hva qu ju }i i svom, ni kad

ve }em, ko lo ni jal nom car stvu, dok je evrop sku kop ne nu he ge mo ni ju, u ne do stat ku pra vih

ve li kih part ner skih dr a va, sup sti tu i sa la lan cem sa ve za uglav nom sa no vo for mi ra -

nim dr a va ma sred we mo }i, kao {to su Ju go sla vi ja, Poq ska, e ho slo va~ ka i Ru mu ni ja.

Ma la An tan ta mo e se shva ti ti kao sa vez ko ji je de lo vao pod pa tro na tom Pa ri za.

Uti caj na Ju go sla vi ju za sni vao se na pro du bqi va wu sta rog sa ve za sa Sr bi jom,

a u tom pe ri o du on je, kao i ra ni je, bio i eko nom ski i kul tur ni. Po red Ma le An tan -

te, Kra qe vi na Ju go sla vi ja bi la je ~lan i Bal kan skog sa ve za, za je de no sa Gr~ kom, Ru -

mu ni jom i Tur skom. I ovaj sa vez imao je pre vas hod no od bram be ni ka rak ter za {ti te

te ko vi na Ver saj skog mi rov nog ugo vo ra od re vi zi o ni sti~ kih si la i u`i vao po dr {ku

Fran cu ske. Fran cu ska je i u me |u rat nom pe ri o du an ga o va la svo je naj ve }e sna ge

kao bra nu od ne ma~ kog re vi zi o ni zma, pa je sa tog aspek ta va no po sma tra ti we nu

evrop sku i svet sku po li ti ku u ce li ni. Upr kos po be di u Pr vom svet skom ra tu, ona ni -

je mo gla da ra ~u na na po dr {ku dru gih ve li kih si la, ko ji ma bi na do me sti la in fe ri -

or nost u od no su na su sed nu Ne ma~ ku (u de mo graf skom, eko nom skom, a s vre me nom,

na ro ~i to od do la ska Hi tle ra na vlast, i u voj nom smi slu).

Be o gra du je u to vre me naj ve }i pro blem pred sta vqa la eks pan ziv na fa {i -

sti~ ka po li ti ka na sr tqi ve Ita li je, pa je Pa riz do sta ener gi je utro {io na smi ri -

va we Ri ma, sa ko jim je i sam imao do sta pro ble ma. No, bu du }i da je za Fran cu sku

15. april 2010.

Francusko-srpski odnosi (2)Dr Dragan PETROVI]

Izme|u

dva rata

deo ju go slo ven skih tru pa u za pad noj e {koj imao ope ra tiv ni za da tak

od bra ne gra ni ce, i ~ak pro do ra u prav cu Ba var ske. Po ~et kom tri -

de se tih go di na, ovaj plan de lom se re du ci ra na od bra nu gra ni ca e -

ho slo va~ ke pre ma za pa du, uz po mo} de la Ju go slo ven ske voj ske. Naj -

zad, sre di nom tri de se tih, ~ak se uno si i mo gu} nost da se ove tru pe,

a u slu ~a ju sa dej stva sa Ita li jom pro tiv Ne ma~ ke, gru pi {u u Po du na -

vqu. U naj ve }em de lu me |u rat nog pe ri o da po sto jao je i al ter na tiv ni

plan o lo ka li zo va nom ra tu pro tiv Ita li je u slu ~a ju ita li jan ske

agre si je pre ma ju go slo ven skom pro sto ru, pri ~e mu bi se di rekt no

ili in di rekt no Fran cu ska ume {a la na stra ni Be o gra da. Ciq Ju go -

slo ven ske voj ske bio bi de fan zi van, sa mo gu} no {}u uda ra ka pro -

sto ru Ve ne ci je.

Fran cu ski isto ri ~ar Alek sis Trud na vo di da su po se te pred -

stav ni ka fran cu skih voj nih sna ga u Ju go sla vi ji po zdra vqa ne bur no i

sa odu {e vqe wem. Isti na, on pra vi iz ve sne raz li ke, pa na po mi we

da su Sr bi i srp ski et ni~ ki pro sto ri do ~e ki va li Fran cu ze sa ve li -

kim sim pa ti ja ma, dok su Hr va ti, a u ma wom me ri i Slo ven ci, vi {e

sim pa ti sa li Nem ce. Isto vre me no, za raz li ku od dru gih ro do va voj -

ske, mor na ri ca ni je ima la broj ~a nu pre do mi na ci ju Sr ba, ve} su u

woj ve }i nu ko mand nog ka dra ~i ni li

Hr va ti. Tek u tri de se tim go di na ma

do la zi do po ve }a va wa ude la Sr ba

u ofi cir skom ko ru Rat ne mor na ri -

ce., Po {to je ima la ogro man uti caj

na ustroj stvo Ju go slo ven ske voj ske,

Fran cu ska je bi la za in te re so va na

da se sta ra osno va ofi cir skog ko -

ra u mor na ri ci jo{ iz do ba Au stro -

u gar ske me wa po ste pe nim ula skom

no vih ka dro va, ma hom srp ske na ci -

o nal no sti.

Ekonomski odnosi

U eko nom skoj sa rad wi dve dr -

`a ve su, to kom ovog pe ri o da, pro -

{le ne ko li ko fa za. Sre di nom tri -

de se tih go di na, u pri vred nim od no -

si ma sa Kra qe vi nom Ju go sla vi jom

ap so lut ni pri mat od Fran cu ske

pre u zi ma Ne ma~ ka. Do ta da, pri -

vred ni od no si Fran cu ske i Ju go -

sla vi je bi li su di ri go va ni i du gom

Kra qe vi ne Sr bi je, ko ji je po seb no

po gor {an za vre me Pr vog svet skog

ra ta, ka da su uzi ma ni ve li ki rat ni

kre di ti. Ju go sla vi ja je 1923. i

1924. od Fran cu ske uze la kre di te

u iz no su od 300 mi li o na fra na ka,

ra di na o ru a va wa. U dru goj po lo -

vi ni dva de se tih go di na pot pi san je

no vi tr go vin ski ugo vor dve ju ze ma -

qa, da bi 1930. Ju go sla vi ja u sklo -

pu re {e wa ne ma~ kih re pa ra ci o nih

oba ve za pre ma tre }im ze mqa ma,

po zna tom kao Jan gov plan, znat no

sma wi la svoj dug pre ma Fran cu skoj.

U tom pe ri o du za be le e na je i po -

ve }a na ak tiv nost fran cu skog ka pi -

ta la oli ~e na u no vim ula ga wi ma u in du strij ska pred u ze }a, ~e mu tre -

ba do da ti i di rekt no an ga o va we ve li kih fran cu skih pred u ze }a po -

put „Ba ti wo la“ i „Evrop skog dru {tva“, na iz vo |e wu obim nih i sku -

pih ra do va u Ju go sla vi ji.

U vre me pr ve po lo vi ne tri de se tih go di na eko nom ska sa rad wa

se na sta vqa, uz iz ve sna ma kro e ko nom ska ogra ni ~e wa iz ra e na u

od je ci ma ve li ke svet ske eko nom ske kri ze. Ju go sla vi ja, kao pre te no

agrar na ze mqa, ima ve li kih pro ble ma da svo je pro iz vo de iz ve ze i

na fran cu sko tr i {te, s ob zi rom na to da je cen tral na vla da uve la

niz ogra ni ~e wa pre ma ino stran stvu – upra vo u do me nu uvo za po qo -

pri vred nih pro iz vo da – u po ku {a ju za {ti te sop stve nog pri mar nog

43

naj ve }a bri ga bi la Ne ma~ ka, u vre me we nog po nov nog ja ~a wa od

do la ska na ci sta, ja vqa la se po tre ba da se ne ka ko na go di sa Ri -

mom, pa su ju go slo ven ski in te re si u od no su na Ita li ju po ti ski va ni

u dru gi plan. Tim vi {e {to je po li ti ku spo ra zu ma sa Ri mom pod -

sti cao i Lon don.

Vojna saradwa

Re al no sla bqe we uti ca ja i sna ge Fran cu ske po lo vi nom tri de -

se tih, pro sto je gu ra lo Be o grad u su sret bo qim od no si ma sa Ne ma~ -

kom, za rad ja ~a wa sop stve ne bez bed no sti. Od pro le }a 1937. pro pa -

da i po sled wi po ku {aj Fran cu ske da Be o grad sa ~u va pod svo jim do mi -

nant nim okri qem, ~i me Ma la An tan ta op sta je sa mo na pa pi ru. Uo ~i

po ~et ka Dru gog svet skog ra ta Ju go sla vi ja po ku {a va da sa ~u va ne u tral -

nost i in te gri tet u tur bu lent nom vi ho ru Evro pe, ko ji od 1. sep tem bra

pre ra sta u svet ski rat. Ia ko je u go di na ma uo ~i Dru gog svet skog ra ta

zva ni~ ni Be o grad u~i nio iz ve stan ot klon od oslon ca na Fran cu sku i

pri bli io se, na ro ~i to u pri vre di, sa rad wi s Ne ma~ kom i Si la ma

Oso vi ne, pri ja teq ski i de lom ~ak sa ve zni~ ki od no si sa Pa ri zom za -

dr a ni su sve do ka pi tu la ci je Fran cu ske, ju na 1940. go di ne.

U pe ri o du us po sta vqa wa no -

vog ju go slo ven skog dru {tva i va -

`nih dr av nih in sti tu ci ja, Voj ska

Kra qe vi ne Ju go sla vi je za u zi ma la

je ve o ma va no me sto. Ju go sla vi ja

je, od sa mog na stan ka, po sta la va -

`na ka ri ka u no vom fran cu skom

si ste mu bez bed no sti, ta ko da }e se

raz vi ti ve o ma te sna sa rad wa sa

Ju go slo ven skom voj skom to kom ce -

log me |u rat nog pe ri o da. Ta ko je

kra jem 1921. go di ne pu ko vi nik

Del tal, voj ni ata {e Fran cu ske u

Be o gra du, iz ve {ta vao Pa riz da

„fran cu ski uti caj ni je bio sa mo

naj do mi nant ni ji, on je bio je di ni“.

Pri vik nu ti na fran cu ski na ~in

ra da to kom za jed ni~ ke bor be na

So lun skom fron tu, srp ski ofi ci -

ri su u ve li kom bro ju go vo ri li

fran cu ski, pro u ~a va li fran cu ska

voj na pra vi la i dru ge pu bli ka ci je.

Fran cu ska je u vi {e na vra ta po -

ma ga la u opre ma wu Ju go slo ven ske

voj ske, po ~ev {i od pre pu {ta wa ve -

}ih ko li ~i na svog rat nog ma te ri ja -

la na kon Pr vog svet skog ra ta, do

odo bra va wa zaj ma od 300 mi li o -

na fra na ka za ob na vqa we rat ne

in du stri je, kao i na men ski za iz -

grad wu in du stri je avi o na u Kra qe -

vu, a ka sni je i u Ra ko vi ci.

U voj nom po gle du Ju go sla vi ja

je u Is to~ noj Evro pi za u zi ma la ve -

o ma zna ~aj no me sto, a oce ne

Fran cu ske o we noj boj noj sprem -

no sti i sna zi ar mi je, ~e sto su bi le

ve o ma vi so ke. To kom me |u rat nog

pe ri o da, Fran cu ska je u svo jim

pla no vi ma vo |e wa po ten ci jal nog ra ta u ni zu so lu ci ja ra ~u na la na

sa dej stvo Ju go sla vi je. Isti na, ove pro jek ci je me wa le su se to kom po -

sma tra nog pe ri o da, u skla du sa ni zom pro me na u evrop skom okru e -

wu, kao i u sa mim dve ma ze mqa ma – Fran cu skoj i Ju go sla vi ji. Me |u -

tim, ~ak i po sle 1935. go di ne, ka da je u me |u na rod nim okvi ri ma do -

{lo do evi dent nog dis tan ci ra wa ju go slo ven ske po li ti ke od do ta da -

{weg bez u slov nog oslon ca na Fran cu sku, i da qe se, sve do kra ha

Tre }e re pu bli ke, ju na 1940, naj o zbiq ni je sa ra |i va lo i u Be o gra du

pla ni ra lo sa ve zni {tvo sa Pa ri zom. To kom dva de se tih go di na u Pa -

ri zu se, u slu ~a ju no vog ve li kog ra ta, ra ~u na lo na u~e {}e ze ma qa

Ma le An tan te pro tiv Ne ma~ ke i Au stri je, s tim da bi po ten ci jal no

Izme|u

U ne do stat ku po u zda nog sa ve za sa dru gim ve li kim si la -

ma, Ma la An tan ta, Bal kan ski sa vez i bi la te ral ni spo ra zu mi

u is to~ noj i ju noj Evro pi, pred sta vqa li su za Fran cu sku os-

nov o~u va wa te ko vi na Ver sa ja, mi ra u Evro pi i sop stve ne

bez bed no sti. Kra qe vi na Ju go sla vi ja je u tom kon cep tu pred -

sta vqa la po seb no va nu ka ri ku, pa je, do sre di ne tri de se tih

go di na, Fran cu ska bi la naj ve }i spoq no po li ti ki po kro vi teq

no vo stvo re ne ju go slo ven ske dr a ve.

VE]I ZNA^AJ

KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

Isto ri ~ar Mi le Bje la jac na vo di da su fran cu ski ofi -

ci ri po sta li men to ri re for mi ju go slo ven ske voj ske na osno -

vu mol be ko ju je kraq Alek san dar upu tio Fran cu skoj 1928.

go di ne, a {to se po tom spro vo di lo to kom tri de se tih go di na.

Bje la jac tvr di da je in ten ziv na sa rad wa dve ju ze ma qa u voj -

nim pi ta wi ma na sta vqe na na po lu taj ni na ~in sve do 1940.

go di ne i ne stan ka Tre }e re pu bli ke.

„Pa i u vre me nu ko ji po ne ki ozna ~a va ju ’pro me nom kur -

sa’ Ju go sla vi je, sa rad wa na voj nom po qu je bi la jo{ in ten -

ziv ni ja. Fran cu ski ofi ci ri su u go di na ma pred rat je di ni

od stra na ca bi li po zi va ni da pri su stvu ju ve ba ma i ma ne -

vri ma. Ma da u ne u tral no sti, Ju go sla vi ja je na sta vi la taj nu

sa rad wu sa fran cu skom ar mi jom, a po sled wa po mo} na pad -

nu tom sa ve zni ku bi lo je sla we ta~ nih po da ta ka o bro ju i

vr sti di vi zi ja ne ma~ ke voj ske ko je kre }u na Fran cu sku, Ho -

lan di ju i Bel gi ju u ma ju 1940. go di ne. (...) Ov de va qa po me -

nu ti da je ugo vor o pri ja teq stvu, ob na vqan i u pred ve ~er je

Dru gog svet skog ra ta, imao svo ju va nu, skri ve nu kom po nen -

tu. U slu ~a ju ra ta sa Ita li jom, Fran cu ska bi od mah pri sko -

~i la u po mo}. Ovo sa zna je mo iz fran cu skih po ver qi vih iz -

vo ra.“

TAJNA DIPLOMATIJA

44

sek to ra. Ipak, i u ovom pe ri o du do bri po li ti~ ki od no si dve ju ze ma -

qa po mo gli su u po ku {a ji ma pre va zi la e wa ogra ni ~e wa ko je je na -

met nu la svet ska eko nom ska kri za u obla sti pri vred ne sa rad we. To -

kom dru ge po lo vi ne tri de se tih go di na pri vred na sa rad wa dve ju ze -

ma qa se na sta vqa, ia ko Ne ma~ ka za u zi ma sve ja ~u po zi ci ju u eko -

nom skoj sa rad wi sa Ju go sla vi jom.

Kulturni uticaj

Fran cu ski uti caj pro i mao je po li ti ku, na u ku, umet nost, kul tu -

ru i pro sve tu, for mi rao je ma ni re po na {a wa u grad skim sre di na -

ma, sti zao pre ko mo de i no vih obi ~a ja, is ka zi vao se u is hra ni i sva -

ko dnev nom ì vo tu. U se ver nim i se ve ro za pad nim de lo vi ma Kra qe -

vi ne, po seb no u obla sti ma na se qe nim ka to li~ kim sta nov ni {tvom i

ma |ar skom i ne ma~ kom na ci o nal nom ma wi nom, tra di ci je Au stro u -

gar ske mo nar hi je bi le su jo{ su vi {e ì ve i ja ke da se ne bi su prot -

sta vi le no voj kul tur noj ori jen ta ci ji. Me |u tim, i ta mo su ja ~a li

fron to vi onih ko ji su od dr av nih vla sti tra i li da us po sta vqa -

wem no vog kul tur nog stan dar da, pre ko {i re wa fran cu skog kul tur nog

uti ca ja i u~e wa fran cu skog je zi ka, de fi ni tiv no bu de zbri san ne -

ma~ ki kul tur ni uti caj i ko na~ no, i u sfe ri kul tu re, bu de o~i gled no

da je ne ka da {wa mo nar hi ja de fi ni tiv no mr tva.

Osnov nu tran smi si ju {i re wa fran cu skog kul tur nog uti ca ja ~i -

ni le su {ko le i uni ver zi te ti. Kul tur na ak ci ja bez re zer vno je po dr -

à va la ce lo vi tu, in te gral nu Ju go sla vi ju, i ta ko pri do bi ja la po dr -

{ku re i ma. Kul tur no je de lo va no u svim obla sti ma Kra qe vi ne, po -

seb no u oni ma ko je su u pret hod nom pe ri o du bi le pod ne ma~ kim i

ita li jan skim uti ca jem, a ko je su kao i fran cu ska kul tu ra pri pa da le

ri mo ka to li~ kom kul tur nom kru gu. U pro pa gand no-kul tur nom na stu pu

is tra ja va lo se na po dr {ci ~i ta ve ar mi je fran cu skih |a ka, od ko jih

su mno gi za u zi ma li ~el na me sta u struk tu ra ma vla sti i ~i ni li dru -

{tve nu, po li ti~ ku, eko nom sku, na u~ nu i kul tur nu eli tu Kra qe vi ne Ju -

go sla vi je. Kul tur ni uti caj je kao svoj kraj wi ciq imao ukqu ~i va we

Bal ka na u fran cu sku or bi tu. Vla sti ma u Kra qe vi ni Ju go sla vi ji ta -

kva kul tur na po li ti ka Fran cu ske i{la je na ru ku, jer je afir mi sa la

ju go slo ven sku dr a vu, do pri no si la na me ta wu je din stve nog kul tur nog

stan dar da na ~i ta voj te ri to ri ji dr a ve, i uti ra la put for mi ra wu

iste kul tur ne sve sti.

Vi {e ge ne ra ci ja kwi ev ni ka, umet ni ka, na u~ ni ka i in te lek tu a -

la ca {ko lo va nih na fran cu skim uni ver zi te ti ma do pri no si lo je {i -

re wu fran cu skog kul tur nog uti ca ja u Kra qe vi ni SHS (Ju go sla vi ji).

Kqu~ ni qu di srp ske kul tu re, {ko lo va ni u Fran cu skoj, pre sud no su

uti ca li na for mi ra we mla dih na ra {ta ja, ko ji su u srp sku kul tu ru i

li te ra tu ru uli li i evrop ske kul tur ne to ko ve, po kre nu li „Srp ski

kwi ev ni gla snik“ i ~i tav niz dru gih ~a so pi sa, iz gra di li je dan oso -

ben stil iz ra a va wa, obe le i li ~i ta vo jed no vre me. Omla di nu

{ko lo va nu u Fran cu skoj to kom Pr vog svet skog ra ta pot po ma ga la je

fran cu ska vla da i aso ci ja ci je po put „Fran cu sko-srp skog od bo ra“,

„Srp skog na ro da“ u Fran cu skoj, „Srp ske li ge“ u Pa ri zu, i dru gih.

Pro fe so ri Uni ver zi te ta u Be o gra du osno va li su kra jem 1926.

go di ne Fran cu ski in sti tut, ~i ji je za da tak bio da ra di na {i re wu

fran cu skog je zi ka i kul tu re, ali i na in te lek tu al nim i na u~ nim ve za -

ma sa fran cu skim uni ver zi te ti ma i fran cu skim na ro dom. Fran cu ski

kul tur ni uti caj {i ren je i pre ko Udru e wa biv {ih |a ka fran cu skih

{ko la ~i ji je za da tak bio da {i ri je zik, duh i ide je i da se „pa wom i

za hval no {}u“ odu e Fran cu skoj. Sve ~a no sti, aka de mi je, obe le a va -

we go di {wi ca zna ~aj nih da tu ma, ko me mo ra ci je i pro sla ve, bi li su

ob li ci ko ji ma je u~vr {}i va na kul tur na sa rad wa i {i re na kul tur na

pro pa gan da iz me |u Kra qe vi ne Ju go sla vi je i Re pu bli ke Fran cu ske.

U Kra qe vi ni Ju go sla vi ji bi la je or ga ni zo va na Iz lo ba fran -

cu ske umet no sti, na ko joj su iz la ga li vo de }i re pre zen ti fran cu skog

sli kar stva, i obr nu to – ju go slo ven ski umet ni ci iz la ga li su u gra do -

vi ma {i rom Fran cu ske. Sa ve li kom pa wom ju go slo ven ska jav nost

pra ti la je i na stu pe fran cu skih mu zi~ kih umet ni ka, kao {to je fran -

cu ska jav nost pra ti la Fe sti val ju go slo ven ske mu zi ke. Sve to uka zu je

na ve o ma ì ve kul tur ne ve ze ko je su po sto ja le iz me |u Kra qe vi ne Ju -

go sla vi je i Re pu bli ke Fran cu ske – sve do smr ti kra qa Alek san dra

Ka ra |or |e vi }a, ka da fran cu ski uti caj u Kra qe vi ni Ju go sla vi ji po -

~i we da sla bi.

(Nastavak u slede}em broju)

16. april 1900.

Ge ne ral Jo van Mi {ko vi} kra qe vim

uka zom po sta vqen za pred sed ni ka Srp ske

kra qev ske aka de mi je.

18. april 1867.

Sve ~a no je pro ~i tan sul ta nov fer man

ko jim se kne zu Mi ha i lu pre da ju gra do vi u Sr -

bi ji. Oto man ska im pe ri ja je to kom apri la i

ma ja po vu kla gar ni zo ne iz Be o gra da, [ap ca,

Sme de re va i Kla do va.

20. april 1877.

Jo sif Pan ~i} oba ve {ta va Srp sko u~e -

no dru {tvu da je pro na {ao no vu biq nu vr -

stu – „omo ri ku“.

17. april 1955.

Po ~e la rad kon fe ren ci ja u Ban dun gu,

In do ne zi ja, ko ja se sma tra pret hod ni com

Po kre ta ne svr sta nih. Na kon fe ren ci ji, ko ja

je tra ja la do 24. apri la, bi li su pri sut ni

pred stav ni ci 29 ze ma qa Afri ke i Azi je. Pot pi si va wem za vr {nog

ak ta po stig nut je do go vor o eko nom skoj i kul tur noj sa rad wi i o

raz vo ju „Tre }eg sve ta”, no vog po li ti~ ki ne u tral nog blo ka.

23. april 1815.

Na pra znik Cve ti, na zbo ru u Ta ko vu,

knez Mi lo{ Obre no vi} iza bran je za vo |u

Dru gog srp skog ustan ka, ko ji je ve} bio po ~eo

ne ko li ko da na ra ni je. Usta nak je za hva tio

pro stor Be o grad skog pa {a lu ka i vo |en je

pro tiv voj ske be o grad skog ve zi ra. Usta ni ci

su za u ze li â ~ak, po be di li ve zi ro vu voj sku

na Pa le u (Obre no vac), kod Po a rev ca i na

Du bqu. Po sle voj nih ak ci ja usle di le su di plo -

mat ske ak tiv no sti Mi lo {a Obre no vi }a, ko ji ma je omo gu }e no do bi -

ja we raz li ~i tih po vla sti ca (pra vo da Sr bi sa mi sa ku pqa ju da nak,

us po sta vqa we za {ti te od sa mo vo qe tur skih ~i nov ni ka, po sta vqa -

we na hij skih kne zo va i osni va we Na rod ne kan ce la ri je u Be o gra du).

23. april 1956.

U Be o gra du umro ge ne ral Bo go qub Ili}. U to ku voj ni~ ke ka -

ri je re od li ko van je zlat nom me da qom za hra brost 1913. go di ne,

Ka ra |or |e vom zve zdom sa ma ~e vi ma ~e tvr tog re da, Ka ra |or |e vom

zve zdom bez ma ~e va tre }eg i ~e tvr tog re da, or de nom sve tog Sa ve

pr vog i tre }eg ste pe na, or de nom Le gi je ~a sti.

26. april 1986.

êr no biq ska nu kle ar na ka ta stro fa. Ne sre }a se do go di la u

bli zi ni gra da êr no biq u Ukra ji ni i pred sta vqa naj ve }u ka ta -

stro fu od kad se ko ri sti nu kle ar na ener gi ja. Ne sre }u je iza zva la

eks plo zi ja pri li kom is pi ti va wa na jed nom od re ak to ra. Nu kle ar -

ni oblak je u ma woj ili ve }oj me ri de tek to van {i rom ~i ta ve Evro -

pe, osim na Ibe rij skom po lu o str vu.

29. april 1945.

Sa ve zni ci su za u ze li ne ma~ ki kon cen tra ci o ni lo gor Da hau,

ne da le ko od Min he na, i oslo bo di li 32.000 pre i ve lih lo go ra -

{a. Lo gor je for mi ran 1933. go di ne, me |u pr vim ne ma~ kim kon -

cen tra ci o nim lo go ri ma, na me we nim za izo la ci ju je vrej skog sta -

nov ni {tva, pri pad ni ka dru gih ma wi na, po li ti~ kih pro tiv ni ka, a u

to ku ra ta i ru skih voj nih za ro bqe ni ka. Za tvo re ni ci su pod vr ga -

va ni raz li ~i tim me di cin skim is pi ti va wi ma, pri mo ra va ni da ra -

de te {ke po slo ve i ma sov no ubi ja ni.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

15. april 2010.

ot kriv {i taj nu lo -

kal nog mo} ni ka, iz -

lo io osve ti vla sti

Osman ske ca re vi ne.

Ta tra gi~ na sto ri ja

je pri ~a o du hu ~o ve -

ka ko ji è li da op -

sta ne i da ì vi kao

~o vek, od no sno da

ì vi slo bod no u

skla du sa poj mom ~o -

ve~ no sti, pra vi~ no -

sti i isti ne. Ta no -

stal gi~ na sa ga o ~o -

ve ku po sta je isto ri ja

jed nog ne mo} nog bi }a

ko je ~i ni sve da spa -

se svog br a ta, a os -

tva ru je ono {to je u

du hu to ta li tar n ih

si ste ma su d bi na –

ne spa siv {i bra ta,

uni {ta va sop stv e ni

ì vot.

Nu ru din je ve li -

ki ju nak i u po ra zu jer

zna da ~o vek mo ra i -

ve ti po svo jim, a ne po

zo o lo {kim za ko ni ma

op stan ka. Po Me {i, to od vi ja we ì vo ta omo gu }a va hra bri ma da is po -

qe hra brost, pod li ma po dlost, mu dri ma mu drost, glu pi ma glu post... U

tom stal nom od vi ja wu ra zno li ko sti, mo e se uo ~i ti ne pre sta na te wa

~o ve ko va za do bro tom, po e zi jom i hu ma no {}u.

U vre me nu po ru {e nih mo ral nih i du hov nih vred no sti, ovo de lo ima

ve li ki pro sve ti teq ski zna ~aj. Me {a po na vqa sta ru isti nu: ni je sra mo -

ta bi ti po ra en, ako je ~o vek u~i nio sve (do bro) da za slu i po be du! Me -

{a je li kom svog po bu we nog {e i ka Nu ru di na na sta vio niz ve li kih kwi -

èv nih li ko va po ~ev od igu ma na Ste fa na u Gor skom vi jen cu, pre ko An -

dri }e vog ]a mil-efen di je iz Pro kle te avli je i La li }e vog La da Ta jo vi }a

iz Le lej ske go re, do ]o si }e vog Vu ka {i na Ka ti }a iz Vre me na smr ti.

Me {a je ~e sto isti cao ne ke od qud skih stra sti, a po seb no al ko -

hol, koc ku i vlast. Sma trao je da od al ko ho la i koc ke „ima le ka”, a od

„vla sti ni ka ko”. Po we mu, „vlast je naj te i po rok. Zbog we se ubi ja,

zbog we se gi ne, zbog we se gu bi qud ski lik. Neo do qi va je kao ~a rob ni

ka men, jer pri ba vqa mo}... ô vje ka na vla sti pod sti ~u ku ka vi ce, bo dre

la skav ci, po dr a va ju lu pe i, a we go va pred sta va o se bi uvek je qep {a

ne go isti na. Sve qu de sma tra glu pim, jer kri ju pred wim svo je pra vo

mi {qe we, a se bi pri sva ja pra vo da sve zna... Ni ko na vla sti ni je pa -

me tan, jer i pa met ni ubr zo iz gu be raz bor, i ni ko tr pe qiv, jer mr ze

pro mje nu. Od mah stva ra ju vje~ ne za ko ne, vje~ na na ~e la, vje~ no ustroj st-

vo i ve u }i vlast uz bo ga, u~vr {}u ju svo ju mo}. I ni ko ih ne bi obo rio,

da ne po sta ju smet wa i pri jet wa dru gim mo} ni ci ma...”.

Pi {u }i o Bo sni, ~e sto je isti cao: „Mi ni smo ni ~i ji. Uvi jek smo na

ne koj me |i, uvi jek ne ~i ji mi raz. Sto qe }i ma mi se tra i mo i pre po zna -

je mo, a usko ro ne }e mo zna ti ko smo. @ivi mo na raz me |u sve to va, na

gra ni ci na ro da, uvi jek kri vi ne ko me. Na na ma se lo me ta la si isto ri je

kao na gre be nu. Otrg nu ti smo, a ne pri hva }e ni. Ko ru ka vac {to ga je bu -

ji ca od vo ji la od maj ke pa ne ma vi {e ni to ka, ni u{}a, su vi {e ma len da

bu de je ze ro, su vi {e ve lik da ga ze mqa upi je. Dru gi nam ~i ne ~ast da

ide mo pod wi ho vom za sta vom jer svo ju ne ma mo. Ma me nas kad smo po -

treb ni, a od ba cu ju kad od slu i mo. Ne sre }a je {to smo za vo qe li ovu

svo ju mr tva ju i ne }e mo iz we, a sve se pla }a pa i ova qu bav...”

Kr sman MI LO [E VI]

45

Ve li ki srp ski pi sac, pro fe sor, do cent Fi lo zof skog fa kul te ta,

di rek tor dra me Na rod nog po zo ri {ta, re dov ni ~lan SA NU, do bit -

nik broj nih kwi ev nih na gra da, Meh med – Me {a Se li mo vi}, ro -

|en je 26. apri la 1910. u Tu zli. Po te kao iz imu} ne tr go va~ ke po ro di ce,

u rod nom me stu za vr {io je osnov nu {ko lu i gim na zi ju, a Fi lo zof ski

fa kul tet (gru pa za srp sko hr vat ski je zik i ju go slo ven sku kwi ev nost) di -

plo mi rao je u Be o gra du 1934. go di ne. Pro fe so ri su mu bi li po zna ti

stva ra o ci tog do ba – Bog dan i Pa vle Po po vi}, Vla di mir ]o ro vi}, Ve -

se lin âj ka no vi}, Alek san dar Be li}...

Po za vr {et ku stu di ja bio je pro fe sor Gra |an ske {ko le, a od

1936. ra dio je u Gim na zi ji u Tu zli, ak ti vi sta So ko la i ta len to va ni fud -

ba ler. Po sle ra ta Me {a po sta je pro fe sor Vi {e pe da go {ke {ko le u

Sa ra je vu, a po tom je iza bran za do cen ta Fi lo zof skog fa kul te ta u Sa -

ra je vu. Bio je umet ni~ ki di rek tor Bo sna-fil ma, di rek tor dra me Na rod -

nog po zo ri {ta, glav ni ured nik IP Svje tlost. Jed no vre me bio je pred -

sed nik Udru e wa kwi ev ni ka Bo sne i Her ce go vi ne, a za tim i Sa ve za

kwi ev ni ka Ju go sla vi je. Bio je i re dov ni ~lan Aka de mi je na u ka i umet -

no sti Bo sne i Her ce go vi ne i Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti.

Me {a je pi sac ne sum wi vih vred no sti i ve li kih de la. Po ~ev od

zbir ki pri po ve da ka Pr va ~e ta (1950) i Tu |a ze mqa (1962), pre ko ro ma -

na Ti {i ne (1961), Ma gla i mje se ~i na (1965), Der vi{ i smrt (1966),

Tvr |a va (1970), Ostr vo (1977) do Sa bra nih de la, ob ja vqe nih u de vet

kwi ga (1975), on te meq no i do sled no raz vi ja svo ju vi zi ju o po lo a ju ~o -

ve ka u sve tu, gra ni ca ma we go vih mo }i i tra gi~ no sti we go vog tra ja wa. U

rang ve li kih pro znih au to ra po naj vi {e se vi nuo pre ko svo jih ro ma na –

Der vi{ i smrt i Tvr |a va.

Me {i no re mek-de lo je ro man Der vi{ i smrt (1966). To je ro -

man bli sta vih stra ni ca ne pro la zne vred no sti i le po te ko ji je pre

de se tak go di na, od de la kwi ev ne kri ti ke, pro gla {en kwi gom ve ka.

On go vo ri o ì vo tu ver ni ka ko ji pre sta je da to bu de, jed nog mu sli -

man skog do sto jan stve ni ka ko ji na po ~et ku ima ver ni~ ku oda nost, a na

kra ju stra {ni je re ti~ ki ne red i tra gi ku. Rad wa ro ma na zbi va se u

18. ve ku ne gde u Bo sni. Me {a pi {e o ne sre} noj sud bi ni Ha ru na, bra -

ta Ah me da Nu ru di na, {e i ka te ki je u jed noj bo san skoj ka sa bi, ko ji se,

BO QIM Ô VE KOM

Sto go di na od ro |e wa Me {e Se li mo vi }a (1910–1982)

U vi {e de la Me {a seupi tao {ta se to

me wa iz ve ka u vek, {tase kroz isto ri ju

usa vr {a va, nu de }i iod go vor – „Mo da sve,

za i sta sve, osim ~o vje ka sa mog.

We go va su {ti na, we go va pri ro da, do bro

i zlo u we mu, qu bav i mr wa,

ri jet ka ple me ni tost i upor na

zlo ba, bo lest i strahod smr ti, bo r ba za mo}

i pre vlast, {ta je todruk ~i je kod na {ih

da le kih pre da ka i nas,da na {wih

qu di? Ma lo ili ni {ta.

istorija

VE^ NO TRA GA WE ZA

III

Izv

od

i

z o

dl

uk

e

o r

aspodeli s

tanova u

zakup n

a n

eodre|eno v

reme

MI

NI

STA

R S

TV

O O

D B

RA

NE R

E P

U B

LI

KE S

R B

I JE

SEK

TO

R Z

A Q

UD

SK

E R

ES

UR

SE

UP

RA

VA

Z

A TR

AD

IC

IJU

,

STA

ND

AR

D I

V

ETER

AN

E

III

IV

***

Oba ve {

ta va ju

se

za in te re so va ni

of

i ci ri da je

na saj tu Upra ve za ka dro ve

Sek to ra za q

ud ske re sur se M

i ni star stva

od bra ne

Re pu bli ke

Sr bi je

na

RA

M KO

(ht

tp:/

/www

.uzk

.sqr.m

o) po sta vq

en in ter ni

kon kurs za po pu nu upra

we nih f

or m

a cij -

skih m

e sta u Teh ni~ kom

re m

ont nom

za vo du

„^a ~ak” Kop ne ne voj s

ke. N

a kon kurs se mo gu

pri ja

vi ti s

vi o

fi ci ri k

o ji

is pu w

a va ju

uslo -

ve k

on kur sa.

***

Oba ve {

ta va ju

se

za in te re so va ni

of

i ci ri da je

na saj tu Upra ve za ka dro ve

Sek to ra za q

ud ske re sur se M

i ni star stva

od bra ne

Re pu bli ke

Sr bi je

na

RA

M KO

(ht

tp:/

/www

.uzk

.sqr.m

o) po sta vq

en in ter ni

kon kurs za po pu nu upra

we nog f

or m

a cij -

skog m

e sta u Ko m

an di 1. Bri ga de Kop ne ne

voj s

ke. N

a kon kurs se m

o gu pri ja

vi ti svi

of

i ci ri k

o ji

is pu w

a va ju

uslo ve k

on kur sa.

O B

A V

E [

T E

W A

Susret nekada{

wih u~enika 7. klase Vojn

e gimnazije

, povodom 30. godi{

wice mature, za-

kazan je

za 29. m

aj 2010. godine. O

kupq

aw

e je

u internatu {

kole u 10.00 ~asova. Bli`

a

obave{

tew

a m

ogu s

e d

obiti n

a s

ajtu 7

. klase ww

w.7-

klasa

.info

i n

a t

elef

one: 0

64 8

329 7

51

(Slavoq

ub M

. M

arkovi}) i 0

65 3

555 1

55 (Zoran M

alini}).

Ma

li

o

gl

as

Sa gla sno od red bi ~la na 43. Pra vil ni ka o re {a va wu stam be -

nih pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08

i 39/08), Ode qe wu za stam be ne po slo ve Upra ve za tra di ci ju, stan -

dard i ve te ra ne Sek to ra za qud ske re sur se MO, pri ja vqe ni su za

po de lu sta no vi u za kup ko je ni je mo gu }e po de li ti u skla du sa od red -

ba ma Pra vil ni ka. Ode qe we za stam be ne po slo ve ni je u mo gu} no sti

da iz vr {i do de lu sta no va u za kup na neo d re |e no vre me jer ni je bi lo

stam be nih in te re se na ta u sle de }im me sti ma:

1. BA^ KA TO PO LA:

– gar so we ra, po vr {i ne 21,03 m2;

2. SEN TA: (gar ni zon Ba~ ka To po la)

– jed no i po so ban, po vr {i ne 43,90 m2.

3. SME DE RE VO: (gar ni zon Po a re vac)

– jed no so ban, po vr {i ne 48,48 m2.

4. SVI LAJ NAC: (gar ni zon Po a re vac)

– gar so we ra, po vr {i ne 25,33 m2.

5. KUR [U MLI JA: (gar ni zon Pro ku pqe)

– dvo so ban, po vr {i ne 62,00 m2.

No vo pri ja vqe ni sta no vi:

1. Â AK: (gar ni zon Gor wi Mi la no vac)

– 9 dvo sob nih , po vr {i na od 63,00 m2 do 70,00 m2.

Na po mi we mo da je za sta no ve u â~ ku, u to ku po stup ka do no {e -

wa Od lu ke o ras po de li sta no va, Voj no gra |e vin ski cen tar „Be o grad“,

do sta vio pri ja ve za ras po de lu. Na ve de ni sta no vi ni su ob u hva }e ni

na ve de nom Od lu kom, jer stam be ni in te re sen ti ni su mo gli bi ti bla -

go vre me no oba ve {te ni o mo gu} no sti po de le na ve de nih sta no va, ni ti

da se iz ja sne o pri hva ta wu istih.

Pra vo na do de lu pred we na ve de nih sta no va ima ju li ca ko ja

ostva ru ju pra vo na do de lu sta na u za kup na neo d re |e no vre me, sa -

gla sno od red ba ma ~la na 2. Pra vil ni ka o re {a va wu stam be nih pi ta -

wa u Mi ni star stvu od bra ne („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i

39/08 – u da qem tek stu Pra vil nik).

U smi slu ~la na 19. Pra vil ni ka, li cu iz ~la na 2. ovog pra vil -

ni ka mo e se da ti u za kup i stan ma wi od sta na ko ji mu pri pa da po

od red ba ma ~la na 18. ovog pra vil ni ka, ako se sa tim pi sme no sa -

gla si.

Na po mi we mo da se u smi slu pro pi sa nog ~la nom 26. Pra vil ni -

ka, stan u za kup na neo d re |e no vre me da je li cu iz ~la na 2. stav 1.

ovog pra vil ni ka (pro fe si o nal nom ofi ci ru, pro fe si o nal nom pod o -

fi ci ru i ci vil nom li cu) u gar ni zo nu od no sno me stu slu bo va wa, a

li cu iz ~la na 2. stav 2. i 3. ovog pra vil ni ka (pen zi o ni sa nom ofi ci -

ru, pen zi o ni sa nom pod o fi ci ru, pen zi o ni sa nom ci vil nom li cu i ~la -

no vi ma po ro di~ nog do ma }in stva po gi nu log ili umr log li ca iz sta va

1. i 2. ovog ~la na), stan se da je u bi lo kom gar ni zo nu od no sno me stu

na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.

Shod no pred we na ve de nom, po treb no je da oba ve sti te li ca na

slu bi u je di ni ca ma – usta no va ma iz va {eg sa sta va, s ti me da uko li -

ko po sto je kan di da ti – li ca, ko ja è le pri hva ti ti do de lu kon kret nog

sta na, mo ra ju da ti pi sa nu iz ja vu, ove re nu u je di ni ci – usta no vi

u ko joj su na slu bi, a pen zi o ni sa na li ca u op {ti ni ili su du, da se

od ri ~u do de le struk tur no pri pa da ju }eg sta na i pri hva ta ju do de lu

po nu |e nog od no sno struk tur no ma weg sta na, kao ko na~ no re {e we

svog stam be nog pi ta wa.

U da toj iz ja vi li ca se mo ra ju de cid no iz ja sni ti sa mo za

je dan od po nu |e nih sta no va, a uko li ko se iz ja sne za vi {e sta -

no va, u ob zir }e se uze ti sa mo je dan stan u pr vo na ve de nom me stu.

Po do sta vqa wu iz ja va od stra ne za in te re so va nih li ca, do ne }e

se no vi za kqu~ ci na osno vu ko jih }e se pre ma ukup nom zbi ru bo do va

iz vr {i ti ran gi ra we kan di da ta, a stan }e bi ti do de qen li cu ko je za

od re |e ni gar ni zon ili me sto u ko me kon ku ri {e za stan, bu de ran gi -

ra no na 1. me stu rang li ste.

Ode qe wu za stam be ne po slo ve Upra ve za tra di ci ju, stan dard i

ve te ra ne Sek to ra za qud ske re sur se MO, ul. Ne ma wi na br. 15 Be o -

grad, za in te re so va na li ca tre ba da do sta ve iz ja ve da se od ri ~u do -

de le struk tur no pri pa da ju }eg sta na i pri hva ta ju do de lu po nu |e nog

od no sno struk tur no ma weg sta na, kao ko na~ no re {e we svog stam be -

nog pi ta wa naj ka sni je do 14.05.2010. go di ne.

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRA VA ZA TRADICIJU,

STANDARD I VETERANE

48 15. april 2010.

N A R U X B E N I C A

Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu

(zaokruìte)

1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.

godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara

2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,

24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.

Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-

titi odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primeraka sa pret-

platnom cenom).

Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.

Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:

MC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.

Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove

naruxbenice.

Kupac ______________________________________

Ulica i broj ________________________________

Telefon ____________________________________

Mesto i broj po{te __________________________

Potpis naru~ioca

M.P. ________________________________

30. godi{wica 25. klase SV[ KoV

Tri de se ta go di {wi ca za vr {et ka {ko lo va wa 25. kla se SV[

KoV – rod pe {a di ja bi }e sve ~a no obe le e na 10. ju la 2010. u Pi -

ro tu.

In for ma ci je o pro sla vi mo e te do bi ti od ~la no va or ga ni za -

ci o nog od bo ra:

1. bri gad nog ge ne ra la Vo jin ^. Jon di},

064-8329-525;

2. pot pu kov ni ka u pen zi ji Mla de na Kri a na,

064-8738-855, mla denk.pi rot@tr zi ste sr bi je.com3. ka pe ta na pr ve kla se u pen zi ji

Hu sej na Sar va no vi }a, 065-8476-558,

4. za stav nik u pen zi ji Dra ga na Pa ni }a,

064-5687-384.

Na saj tu www.tr zi ste sr bi je.com mo e te na }i pro gram obe le a va -

wa go di {wi ce.

Po zi va mo kla si }e da sa su pru ga ma pri su stvu ju ovoj sve ~a no -

sti. Upla ta po oso bi je 3.000,00 di na ra i po kri va sve tro {ko ve os-

im pre vo za do Pi ro ta. Upla tu mo e te iz vr {i ti na ra ~un broj 160-

5400100022687-26, do 30. ma ja 2010. go di ne.

Dve decnije 2. klase VVSS

Sve~anost povodom dvadesetogodi{wice proizvo|ewa ofi-

cira Druge klase VVSS odr`a}e se 29. maja 2010. godine u

restoranu „Kne`ev lad” na Top~ideru. Molimo sve zainterosova-

ne da organizacionom odboru potvrde svoje u~e{}e najkasnije do

25. maja 2010. godine na tel: 063-461-607, 063-777-3385, 064-

639-9120.

Susret 6. klase Podoficirske {kole

Pripadnici VI klase Podoficirske {kole – grane veze

tehni~ke slu`be organizuju susret 15. maja 2010. godine u

Beogradu. Mole se svi zainteresovani klasi}i da se jave na tele-

fone 011/2134-295, 011/3460-377, 011/2152-431.

50 15. april 2010.

UK

R[

TE

NE

R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Srpski šahovski velemajstor, Bora, 2. Zajednica osigurawa imovine i li-

ca (skr.), 3. Sloboda u postupcima (izraz), 4. Jedanaesterac u fudbalu, 5. Ime

glumice Bening, 6. Dra`, šarm, 7. Izdava~ko preduze}e (skr.), 8. Vrsta ukra-

jinskog narodnog muzi~kog instrumenta a i narodne igre u Slavoniji, 9. Veza

jezera Iri i reke Hadson, 10. Hemijski element, lantanoid, 11. Tabela (skr.),

12. Bivši glumac, Milan, 13. Vrsta fine tkanine, 14. Pokrajina (turc.),

15. Bosanskohercegova~ki reìser, Danis, 16. Produkt emanacije, 17. Druš -

tvo za me|usobno pomagawe, klika, koterija (str.), 18. Centar, središte,

19. Vitki, tanki, 23. Stanovnik Atike, 25. Novinsko izdava~ko preduze}e

(skr.), 26. Oìvqavawe (lat.), 29. Ati~ki fini ukus u izraàvawu, 30. Jedno

šiitsko u~ewe, 31. Dvostruko ensko ime, Ana Marija, 32. Japanski revo -

lucionar, Seiti, 33. Naseqe u opštini Sanski most; koja pripada Tomi,

34. Ma|arsko muško ime, 35. Krpa za sudove, 36. Ime bivše glumice Are-

pine, 38. Sultanova zapovest, 39. Trgovac salom, 40. Italijanska spisateqi-

ca i makrobioti~arka, Rika, 42. Nezasi}eni ugqovodonik, acetilen, 43. Pos-

tojati, 44. Nema~ki filosof, Imanuel, 46. Internacionalni teatarski in-

stitut, 47. Opijumska biqka, 50. Auto-oznaka Novog Sada.

VODORAVNO:

20. Postati opak, r|av, iskvariti se, 21. Sistem povezanih kodiranih

stranica koje se prenose televizijskim signalom, 22. Voda u gasovitom

stawu, 23. Dvostruko ènsko ime , 24. Obeleà~ za bušewe rupa (str.),

25. Slagawe stihova u pesmi, slik, 26. Lik iz crtanog filma a i nadimak

bivšeg košarkaša @eqka Rebra~e, 27. Slika ra|ena uqem (lat.), 28. Naj -

poznatiji japanski fudbaler, Hidetoši, 29. Red stubova; hodnik na stubove

(str.), 30. Posledwe i 13. slovo azbuke, 31. Taksa za prodaju ribe, 32. Rus-

ki bojni brod iz XIX veka a i francuski ov~ji gulaš, 33. Simbol berilijuma,

35. Stvarati paniku, 36. Divovi, kolosi, 37. Vitko, tanko, 38. Nabaviti u

ve~im koli~inama, 39. Naša potvrdna re~ca, 41. Dobiti sede vlasi, osede-

ti, 42. Mese~eva mena (lat.), 43. Povratna zamenica, 45. Poznati dvorac u

blizini Trsta, 46. Mica odmila, 47. Mali ~amac, la|ica, 48. Istu}i, iz -

mlatiti, 49. Ogrlica, niska, 50. Hiqaditi deo jednog ara, 51. îniti

nakaradnim, 52. Ono što je svima poznato a ima status poverqivog (izraz),

53. Groplan, total (mn.), 54. Zakamuflirati.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

REŠ

EW

E I

Z P

RO

ŠL

OG BRO

JA

VO

DO

RA

VN

O: gospodarica, pomaw

-

ka ti, isto toliko, komisionar, pledirati, Zaboravq

eni, Karamata,

da viti s

e, kat, obirati, razarati, L

SD

, soliti, naribati, Kai, f

, t, I

Ti, nadodati, matoro, O

zi, likovati, L

atinin, A

fa, banovina, sata -

nist, istraì

vati, populista, neosnovano, Kaf

iristan, utrkivaw

a, Te -

le S

antana.

IZJAVA

„Odgovorno tvrdim da u èn-

skom {ahu nema name{tawa re -

zul tata. Ne zato {to su nam ène

po{tenije od mu{karaca, ve} zato

{to su one me|usobno toliko mrze

da nema tih para zbog kojih bi jed-

na drugoj dala poen.”

Petar KATANI],

kapiten [K „Beko”

(prema „[ahovskom ùrnalu”)

[AH

IZABRANA PARTIJA

U[LA U ISTORIJU

Rotlevi – Rubin{tajn

Lo}, 1907.

1. d4 d5 2. Sf3 e6 3. e3 c5 4. c4

Sc6 5. Sc3 Sf6 6. dc5

Tre ba od mah na gla si ti da be li

igra pri li~ no bez o pa sno va ri jan tu,

ra ~u na ju }i mo da da }e ta ko re mi zi -

ra ti pro tiv re no mi ra ni jeg pro tiv ni -

ka. Ru bin {tajn igra Ta ra {e vu od bra -

nu i is ko ri sti }e po lo aj za tvo re nog

da mi nog lov ca.

6...Lc5 7. a3 a6

Mo gao je cr ni da spre ~a va b4 pu tem

7...a5, ali se ta da na po qu b5 ja vqa

traj na sla bost. Cr ni pri pre ma dc4, uz

osva ja we pro sto ra, a pri iz me ni pe -

{a ka }e otvo ri ti put svom lov cu.

8. b4 Ld6 9. Lb2 0-0 10. Dd2 De7

11. Ld3 dc4 12. Lc4 b5 13. Ld3 Td8

14. De2 Lb7 15. 0-0 Se5!

Aku mu la ci ja sit nih gre {a ka pre -

tva ra se u ozbiq ne sla bo sti. Par

tem po va ko je je be li iz gu bio pla }a se

u maj stor skoj prak si.

16. Se5 Le5 17. f4 Lc7 18. e4 Tac8

19. e5

Sa da se ~i ni lo da be li ima ono

{to je e leo, ali cr ni lov ci i to pov -

ske li ni je cr nog opa sno pre te.

19...Lb6 20. Kh1 Sg4!

Po ~i we olu ja!

21. Le4 Dh4 22. g3

Beli: Ka7, Dc5, Th5, Lb5, a6, c6, d3

Crni: Ka5, Ta2, Ld8, Sb4, b3

1. Th4!

Preti 2. Db4 mat.

Na 1...Sd3 2. Ld3 mat.

Na 1... Sa6 2. La6 mat.

Na 1...Sc6 2. Lc6 mat.

Na 1...S bilo gde 2. La4 mat.

Na 1...Ta4 2. Lc4 mat.

Na 1...Lb6 2. Db6 mat.

22...Tc3!

Gle da mo jed nu od ne za bo rav nih

kom bi na ci ja. Ru bin {tajn osta vqa

da mu na uda ru, a we go vom pro tiv ni -

ku ne pre o sta je ni {ta dru go ne go da

pri hva ti svo ju ulo gu ko ja mu je do de -

qe na do de ta qa.

23. gh4

Uzi ma we 23. Lb7 gu bi po sle 23...

Tg3 24. Tf3 Tf3 25. Lf3 Sf2 itd.

23...Td2!!

To je glav na po en ta ve li kog maj -

sto ra.

24. Dd2

Opet ne ma iz bo ra: 24. Lb7 Te2

25. Lg2 Th3 ili 24. Lc3 Te2 ne da je

na du.

24....Le4 25. Dg2 Th3

0:1

Be li: Kh1, De2, Ta1, Tf1, Lb2, Le4,

Sc3, a3, b4, e5, f4, g3, h2

Cr ni: Kg8, Dh4, Tc8, Td8, Lb6, Lb7,

Sg4, a6, b5, e6, f7, g7, h7

PROBLEM

M. Snajder

1968.

RE KLI SU

„On igra mese~ne, godi{we i

ìvotne me~eve... Kad gubi – sve dok

ne pobedi, kad dobija – sve dok ne

izgubi... A kad izgubi – to je novi

razlog za igru... On nema pravih

razloga niti moè da prekine.”

Du{an RADOVI]

40 ПОСТЕРАФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ

СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

N A R U X B E N I C A

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,

telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840-49849-58

Naru~ujem slede}a izdawa:

1. „Lova~ki avioni”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _____________________________

2. „Bombarderi, juri{nici i helikopteri”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _________

3. Oba kompleta, po povla{}enoj ceni od 1.400,00 dinara, koli~ina ___________________

Pla}awe se vr{i unapred. Dokaz o uplati i naruxbenicu dostaviti na adresu

NC „Odbrana”, nakon ~ega isporu~ujemo izdawa.

Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.

Kupac _________________________________________________________________________

JMBG__________________________________________________________________

Ulica i broj _______________________________________________________________________

Mesto _______________________________________________________________________________

Telefon ___________________________________________________________________________

Potpis naru~ioca ________________________________________________________________

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL

Borbeni

komarac

VI[ENAMENSKI

AVION MOSKITO

40

Familija

aligator

SLOVA^KO LAKO

OKLOPNO VOZILO

Krivudavi

automat

AUTOMAT KRISS SUPER V

Ameri~ki Kriss super VKrivudavi automat 2

Samohodna haubica ATMOS 2000

Ulazak u dru{tvo

mo}nih 5

Bezbednosna oprema 2010

Sigurnost

transportnog krvotoka 8

Slova~ko lako oklopno vozilo

Familija aligator 12

Baca~ granata XM-25Inteligentni

novajlija 18

Protivoklopni baca~ RPG-7

Legenda

na bojnom poqu 20

Indijski {kolski avion HJT-36sitara

Mlazna zvezda 23

Vi{enamenski avion moskito

Borbeni komarac 27

Urednik priloga

Mira [vedi}

SADR@AJ

2

A M E R I ^ K I KRISS SUPER V

Krivudavi

automat

Me |u va tre nim oru` jem, ako se iz u zmu ju -

ri {ne pu {ke i to u Bull Pup kon struk ci -

ji, au to ma ti su naj mla |i i ima ju naj kra -

}u isto ri ju. Po ja vi li su se kra jem Pr -

vo ga svet sko ga ra ta i zbog svo jih po ~et -

nih mo gu} no sti do i ve li su za krat ko vre me

ve o ma ve li ki kon cep cij ski i teh no lo {ki

raz voj. Upr kos sve mu, vi so ki voj ni stru~ wa -

ci, a i ana li ti ~a ri, ne ko li ko pu ta su im

pred vi |a li kraj, tvr de }i da su se tak ti~ ke

okol no sti to li ko iz me ni le da au to ma ti ma u

ta kvom bor be nom okru e wu ne ma me sta. Me -

|u tim, ì la vost tog oru` ja je za di vqu ju }a –

opo vr gli su sve lo {e prog no ze. To ne tre ba

da ~u di jer ta vr sta oru` ja ima ve o ma ve li -

ku va tre nu mo}, jed no stav na je za ma ni pu la -

ci ju i obu ku, upo tre bqa va ras pro stra we nu

pi {toq sku mu ni ci ju i jef ti na je za iz ra du

15. april 2010.

Novi automat Kriss Super V, koji je dobio naziv po

indoneànskom krivudavom noù jer ima takav vijugav

izgled, omogu}ava boqu preciznost i grupisawe pogodaka na

meti i pruà strelcu ve}u efikasnost prilikom brze paqbe

na bliskom rastojawu

Dru go re {e we pred sta vqa no vi deo ko -

ji se do sa da ni je po ja vqi vao kao po se ban na

oru` ju, a re~ je o jed nom pro tiv te gu ko ji je

mno go ino va tiv ni ji. Kon struk to ri tog au to -

ma ta is ko ri sti li su kre ta we pro tiv te ga, ko -

ji je spo jen sa za tva ra ~em i ima ulo gu da us -

po ri tr zaj oru` ja. Sle de }a ino va ci ja po ve -

za na je sa pret hod nom, a pred sta vqa kre ta -

we pro tiv te ga pod pro me wi vim uglom na ni -

è, {to me ha ni~ ki us po ra va za tva ra~ na po -

~et ku kre ta wa una zad, dok je pri ti sak ga so va

u ce vi i da qe vi sok. Ka da zr no na pu sti cev,

taj pro tiv teg usme ra va od skok oru` ja pre ma

do le. Kao re zul tat tog pro ce sa, taj no vi mo -

del oru` ja ima znat no ma wi tr zaj u po re |e -

wu sa ve }i nom po zna tih oru` ja te ka te go ri je.

ne ru ke, i na rav no, mon ta u {i ro kog spek -

tra do dat ne opre me.

Ko rak da qe u po {to va wu zah te va oti -

{la je ame ri~ ka kom pa ni ja Tran sfor ma ti o nalDe fen ce In du stri es (TDI), ko ja je u ve }in skom

vla sni {tvu po zna te {vaj car ske fir me Gam -ma In du stri es. Kom pa ni ja se uglav nom ba vi

raz vo jem i usa vr {a va wem spe ci fi~ nih

oru` ja i opre me ko je is kqu ~i vo ko ri ste vla -

di ne agen ci je i slu be.

Kon struk ci o na re {e wa

U apri lu 2007. u jav nost su pr vi put

pro dr le sli ke i in for ma ci je o no vom oru` -

ju. Pro jek tom je ru ko vo dio Tim Lin zdej (TimLind sey) i to eks pe ri men tal no oru` je ve} je

ta da bi la u od ma kloj fa zi raz vo ja. Re~ je o

au to ma tu ko ji je ta da do no sio no vi ne u kon -

struk cij skom re {e wi ma to ga ti pa oru` ja.

To kom raz vo ja do bio je za ni mqi vo ime – KrissSu per V, po in do ne an skom kri vu da vom no u

ko ji se ko ri sti na Ma laj skom ar hi pe la gu. Taj

zmi jo li ki no` ne za o bi la zni je deo fol klo -

ra, a no vo oru` je do bi lo je ime upra vo zbog

istog na ~i na vi ju ga wa – kri vu da wa.

Na me ra kon struk to ra bi la je da omo gu -

}i strel cu pot pu nu kon tro lu nad oru` jem

pri li kom ra fal ne paq be u po lu a u to mat -

skom i au to mat skom re i mu, dok is pa qu je te -

jer ko ri sti teh no lo gi ju pre so va wa li mo va,

uz {i ro ku pri me nu vi so ke kva li tet ne pla -

sti ke – po li me ra. Zbog pri stu pa~ ne ce ne

pri vla ~an je i za si ro ma {ni je ze mqe i za

ve li ke voj ske.

Me |u tim, po ja vom kom pakt nih ju ri {nih

pu {a ka ko je ko ri ste ma we ka li bre od uo bi -

~a je nih pi {toq skih, te hi ta na tr i {tu na o -

ru a wa u ob li ku PDW (Per so nal De fen ce We -a pon), znat no se sma wi la pri me na au to ma -

ta. âk im pre ti da po la ko odu u za bo rav.

Tre nut no, au to ma ti su se za dr a li u na o ru -

à wu po li ci je, po ne kih slu bi za obez be |e -

we i spe ci jal nih je di ni ca. Na rav no, to ipak

va i za bo ga ti je dr a ve ko je vo de bri gu o

svo jim oru a nim sna ga ma, dok su u si ro ma -

{ni jim voj ska ma au to ma ti jo{ uvek ras pro -

stra we ni i {i ro ko za stu pqe ni. Ipak, u wi -

ho vom raz vo ju oti {lo se da qe, pa se sa da od

pro iz vo |a ~a zah te va no vi di zajn ko ji iz ra -

à va kom pakt nost, ma lu ma su, se lek tiv nu

paq bu, uz mo gu} nost us pa {nog ga |a wa iz jed -

{ku mu ni ci ju ka li bra .45 ACP. Di zaj oru` ja

omo gu }a va i do pu {ta, ka da to si tu a ci ja zah -

te va, ru ko va we sa jed nom ru kom, na rav no, uz

od go va ra ju }u pre ci znost.

Na rav no, to se ni je mo glo po sti }i sa

sta rim kon struk cij skim re {e wi ma i zbog

to ga je za no vo oru` je raz vi je no ne ko li ko

ori gi nal nih re {e wa. Naj pre je u pi ta wu

cev, we no me sto i is pa qi va we met ka. Na i -

me, cev se na la zi u is toj li ni ji sa ru kom

ko ja po vla ~i oki da~, ~i me je kon struk tor -

ski tim uspeo da mi ni ma li zu je od skok ce vi

pri li kom opa qe wa met ka. Ta kvo re {e we

ni je no vo. Je ste na ve li kim ka li bri ma. Me -

|u tim, svo je vre me no se po ja vi lo na tak mi -

~ar skim ma lo ka li bar skim pi {to qi ma ko ji

su raz vi je ni u Ru si ji, ali je to oru` je ubr -

zo bi lo za bra we no na me |u na rod nim tak -

mi ~e wi ma jer je sa svo jom eks trem no vi so -

kom pre ci zno {}u da va lo od re |e nu pred -

nost ko ja je oce we na kao ne fer pre ma dru -

gim tak mi ~a ri ma.

Na rav no, sa tim su do bi li mno go na pre ci -

zno sti – no vi au to mat Kriss omo gu }a va bo qu

pre ci znost i gru pi sa we po go da ka na me ti i

pru a strel cu ve }u efi ka snost pri li kom br -

ze paq be na bli skom ra sto ja wu.

Taj si stem mo e uspe {no da se ko ri sti

i na oru` ju u dru gim ka li bri ma, kao {to su

9 mm pa ra, .40 S&W, 10 mm AU TO i to sa

istom ili ve }om efi ka sno {}u.

Pre ci zan pr vi hi tac

Pro to ti po vi no vog oru` ja po ka za la su

na is pi ti va wi ma obe }a va ju }e re zul ta te to -

kom broj nih ga |a wa, te je au to mat od mah po -

nu |en voj sci SAD, ali je isto vre me no raz -

vi jan mo del i za ci vil no tr i {te – po u a u to -

mat ska ver zi ja sa ce vi od 405 mm du i ne,

{to je za ko nom do zvo qe no u Ame ri ci.

No vo oru` je ra di na prin ci pu od lo e -

nog tr za ja za tva ra ~a, {to omo gu }u je strel cu

da upu ti ve o ma pre ci zan pr vi hi tac. Po red

3

Krivudavi

40To kom mno go broj nih is pi ti va wa ko -

ja je spro ve la fir ma TDI, po ~et kom ma ja

2006. ura |e na su i me re wa ko ji ma je

utvr |e no da no vo oru` je Kriss ima 15 pu -

ta ma wi im puls tr za wa od pi {to qa

M1911 u ka li bru .45 ACP, ~ak 13 pu ta

sla bi ji tr zaj od pi {to qa Be ret ta 92F, i

vi {e od tri pu ta sla bi ji tr zaj od au to ma -

ta HK MP5 u ka li bru 9 mm pa ra.

Slabiji trzaj

Dizajn oru`ja

omogu}ava,

kad treba,

rukovawe sa

jednom rukom

4

ca za za pi wa we na la zi se sa le ve stra ne i

pre klo pi va je, a u to ku dej stva mi ru je. Po lu ga

re gu la to ra paq be na la zi se na sre di ni gor -

weg seg men ta ku }i {ta, obo stra na je i ima tri

po lo a ja – po lu a u to mat sku paq bu, ra fal od

po dva met ka i ne pre kid ni ra fal. Oru je ima

po seb nu po lu gu ko~ ni ce ko ja je ta ko |e obo stra -

na i na la zi se iz nad sa me pi {toq ske dr {ke.

Ia ko ma lih di men zi ja, au to mat ima ~ak

~e ti ri Pi ca tiny {i ne. Gor wa se ko ri sti za

mon ti ra we ni {an skih ure |a ja, bi lo me ha -

ni~ kih ili op to e lek tron skih. Do wa {i na je

uglav nom na me we na da se na wu mon ti ra

pred wa ver ti kal na dr {ka, dok bo~ ne {i ne

uglav nom slu e za mon ti ra we tak ti~ kih sve -

ta la ili la ser skih obe le i va ~a ci qe va.

Me |u tim, i sa mo ku }i {te je mo der ni zo va no

u to ku opi to va wa, pa je na ne kim no vi jim mo -

de li ma pred wi gor wi seg ment ku }i {ta {u -

paq, te je u to le i {te pred vi |e no po sta -

vqa we tak ti~ kih sve ta la. Na kon tro lu oru` -

ja i we go vu pre ci znu paq bu um no go me uti ~e

i jed no sta van bo~ no pre klop ni kun dak, ko ji

pri li kom otva ra wa va tre uop {te ne sme ta

strel cu, ako je u pre klo pqe nom po lo a ju.

Ia ko je na te sti ra wi ma oru` je po ka -

za lo vi sok kva li tet, si gur nost i pre ci znost

(i pro iz vo |a~ je ulo io mno go na mar ke tin -

{ku na ja vu re vo lu ci o nar nog au to ma ta),

osta je da se vi di ka ko }e Kriss Su per V pro }i

na svet skom tr i {tu, gde „vla da ju“ Hec kler &Koc ha, Be ret te i osta lih re no mi ra ni i pro -

ve re ni pro iz vo |a ~i tog ti pa oru` ja.

I{tvan PO QA NAC

tih kon struk cij skih re {e wa

jo{ jed na od no vi na kod au to -

ma ta Kriss je ste we go va ma sa.

Na i me, au to mat ima ve o ma ma -

lu ma su za tu vr stu na o ru a -

wa. Pr vi pro to ti po vi te i li

su 2,18 kg, pa je to kom is pi ti -

va wa da ta pri med ba, i ma sa je

sme we na. Kod se rij ske pro iz -

vod we te i na tog oru` ja iz no -

si iz me |u 1,8 i dva ki lo gra ma.

Ku }i {te oru` ja je ste dvo -

del no i iz ra |e no je od li ve nog

po li me ra, a de lo vi su spo je ni

sa mo sa ~e ti ri ~i vi je, sli~ no

kao kod HK MP5 au to ma ta. Cev

oru` ja je du i ne 140 mm, a du -

`i na ce log au to ma ta 406 mm

(sa is pra vqe nim kun da kom

635 mm). Te o ret ska br zi na ga -

|a wa iz no si od 800 do 1.000

me ta ka u mi nu ti. Me |u tim, za

vre me te sti ra wa na jed nom

mo de lu uspe {no je do dat hi -

dra u li~ ni ure |aj ko ji je br zi -

nu paq be spu stio na ne ve ro -

vat nih 200 me ta ka u mi nu ti.

Efi ka san do met mu je do 100

me ta ra. Ia ko se ~i ni da to ni -

15. april 2010.

Ka li bar ......................................45 ACPDi men zi je .........................11,43 h 23 mm

Ukup na te i na sa pra znim okvi rom

.................................................... 2,18 kg

Te o ret ska br zi na ga |a wa

....................800–1.000 me ta ka u mi nu ti

Bor be na br zi na ga |a wa

.........................40–120 me ta ka u mi nu ti

Du i na sa pre klo pi vim kun da kom..406mm

sa is pra vqe nim kun da kom...........635 mm

Du i na ce vi.................................140 mm

Ka pa ci tet okvi ra............13 i 28 me ta ka

Prin cip ra da.........................Od lo e no

tr za we za tva ra ~a

Osnovni podaci

je ne ka raz da qi na, ka li bar ko ji ko ri sti .45ACP nu di strel cu iz u ze tan vi so ki po sto tak za -

u sta vqa wa pro tiv ni ka i to pr vim met kom.

Okvir (uzet sa pi {to qa Glock 21) ima

ka pa ci tet od skrom nih 13 me ta ka. Me |u tim,

raz voj okvi ra ni je se tu za u sta vio. Na sta -

vqa se i u pla nu je uvo |e we no vog okvi ra ka -

pa ci te ta od 28 me ta ka.

Ku }i {te ma ga ci na je ne po sred no is -

pred dr {ke, a sa ma kon struk ci ja je ta kva da

se me tak na la zi u okvi ru, prak ti~ no u vi si ni

ce vi, pa su za sto ji iz u zet no ret ki, a pro iz -

vo |a~ tvr di da Kriss mo e da is pa li 5.000

me ta ka bez ijed nog za sto ja.

Za tva ra~ je ve o ma la gan i po ve zan je sa

ver ti kal no kli ze }im te gom, a sve to za jed no

sme {te no je u ku }i {te is pod dr {ke ko ja je ve o -

ma la ga na jer je iz ra |e na od po li me ra. Ru ~i -

Strelac ima potpunu kontrolu nad automatom

prilikom rafalne paqbe u poluautomatskom

i automatskom re`imu, dok ispaquje te{ku municiju

kalibra .45ACP

oklop nih tran spor te ra i bor be nih vo zi la

pe {a di je. Po red na ve de nih pred no sti, do -

dat na pred nost nad gu se ni ~a ri ma je ma wa

ma sa, {to obez be |u je sve atrak tiv ni ju va zdu -

{nu po kre tqi vost. Me |u tim, osnov ni ne do -

sta tak sa mo hod nih top-ha u bi ca na ka mi on -

skim {a si ja ma u od no su na te e gu se ni ~a re

je ste znat no sla bi ja ba li sti~ ka za {ti ta po -

sa de, a na ro ~i to oru |a, ko je je naj ~e {}e pot -

pu no iz lo e no. Ve ro vat no }a pre i vqa va wa

ovih oru |a po sti e se ve }om po kre tqi vo {}u

5

S A M O H O D N A H A U B I C A A T M O S 2 0 0 040

Ulazak u dru{tvo

mo}nih

K

Devedesete godine pro{log veka ozna~io je, pored pada

prodaje naoru`awa poreklom iz isto~nog bloka, i nagli

porast prodaje namenske industrije Izraela. Paleta

proizvoda u ponudi te jedne od najmo}nijih namenskih

industrija na svetu bogatija je od po~etka 21. veka

za sredstvo koje, apsolutno ravnopravno sa drugim

iz klase, pretenduje na lidersko mesto. Re~ je

o samohodnoj haubici ATMOS 2000.

raj hlad nog ra ta do neo je bit ne pro me -

ne u pri o ri te ti ma kon struk to ra na o -

ru a wa i voj ne opre me. Sma we we voj -

nih bu xe ta zna ~io je po tre bu za u{te -

da ma u sva kom po gle du, {to ni je za o bi

{lo ni ar ti qe ri ju. Po ka za lo se da su hlad -

no ra tov ske sa mo hot ke – gu se ni ~a ri pre sku pe

za na bav ku i odr a va we, ta ko da se uka za la

po tre ba za adap ta ci jom to~ ka {kih ka mi on -

skih {a si ja. To je bi lo u skla du sa ten den ci -

ja ma raz vo ja i oklop nih vo zi la, ta~ ni je

i upo tre bom tak ti ke „uda ri i be i”, pri ~e -

mu se do mak si mu ma is ko ri {}a va re la tiv no

ve lik do met du go cev nih ha u bi ca, ko ji pre va -

zi la zi 40 ki lo me ta ra. U ovu gru pi na la ze se

fran cu ski Ca e sar, {ved ski Ar cher, slo va~ ka

Da na i Zu za na i do ma }a no ra B52.

Raz li ~i te ce vi

Iz ra el ska na men ska in du stri ja, ta~ ni -

je kom pa ni ja Sol tam Systems iz Ha i fe, tra di -

ci o nal no je vr lo va an snab de va~ iz ra el -

ske ar mi je ar ti qe rij skim oru |i ma. To kom

{e zde se tih i se dam de se tih osnov ni pro iz -

vod bi la je vu~ na top-ha u bi ca M-68, ba zi -

ra na na fin skom la fe tu za top Tam pel la 122

K60, ka li bra 122 mi li me ta ra. Usle di la je

va ri jan ta sa ce vi pro du e nom sa 39 na 45

ka li ba ra, a za tim i na 52 ka li bra, ozna ~e -

na sa M-71. Ta oru |a su do i ve la lep iz vo -

zni uspeh: oba su pro da ta ^i leu, Sin ga pu ru,

Taj lan du i Mjan ma ru, M-68 je pro dat jo{

Fi li pi ni ma, a M-71 Ju no a fri~ koj Re pu -

bli ci i Slo ve ni ji.

Dru ga li ni ja pro iz vo da kom pa ni je

Sol tam je su sa mo hod ne ha u bi ce, po ~ev od

kon ver zi je ten ko va {er man u sa mo hot ke

ne {to ma we od pret hod ni ka – Ras cal no si

36, ali vi {e od Ca e sar-ovih 18 i 20 kod Ar -cher-a. Ipak, AT MOS 2000 znat no za o sta je

za kon ku ren ti ma u br zi ni ga |a wa: is pa qu je

tri pro jek ti la za 15–20 se kun di, a te o ret -

ski do 70 pro jek ti la za 60 mi nu ta (Ar cher tri

pro jek ti la za 13 s, 75 za ~as, a Ca e sar 3 za

15 s).

Po sa da sa mo hod ne ha u bi ce AT MOS2000 sa sta vqe na je od {est ~la no va, ukqu -

~u ju }i i dva po slu i la ca, ko ji „stu pa ju” u dej -

stvo ka da po ne sta ne mu ni ci je i pu we wa na

sa mom vo zi lu. Bez wih, po sa da bro ji ~e ti ri

~la na, ko ji mo gu da dej stvu ju iz ka bi ne vo zi -

la. Vo zi lo ras po la e kom pju te ri zo va nim

si ste mom za upra vqa we va trom, ti pa AFCS(Advan ced Fi re and Con trol System). Taj si stem

ob je di wu je na vi ga ci o ni i si stem za upra -

vqa we va trom u ~i jem sklo pu se na la zi i ba -

li sti~ ki kom pju ter.

Me |u tim, ta sa mo hod na ha u bi ca pred -

sta vqa naj bo qe re {e we ka da je re~ o po kre -

tqi vo sti.

Po kre tqi vost

Kao {to je re ~e no, sa mo hod na ha u bi ca

AT MOS 2000 ba zi ra na je na ka mi on skoj {a -

si ji. Ti me ne sa mo da se {te di u smi slu ni e

ce ne na bav ke i odr a va wa, ve} se obez be -

|u je po jed no sta vqe na lo gi sti ka, uko li ko se

L33, ugrad wom ku ti ja ste nad grad we sa ha u -

bi com 155 mm du i ne ce vi 33, a po tom i

39 ka li ba ra. Vr hu nac raz vo ja bi la je sa -

mo hod na ha u bi ca gra |e na na ba zi tru pa

ten ka mer ka va, pod ozna kom Sho lef ili

Slam mer, ali zbog vi so ke ce ne ni je pri -

hva }e na. Ko na~ no, raz vi je ni ja je znat no

lak {a sa mo hod na gu se ni~ na ha u bi ca Ras -cal, sa spo qa {wom ugrad wom oru |a ka li -

bra 155 mm i du i nom ce vi 39, 45 ili 52

ka li bra. Na osno vu tog oru |a, raz vi je na je

sa mo hod na ha u bi ca sa „rad nom” ozna kom

SPWH 2032, ko ja je u da qem raz vo ju ozna -

~e na sa AT MOS 2000.

Po red te we kon struk to ra da ha u bi cu

AT MOS 2000 u~i ne atrak tiv nom za do ma }e

oru a ne sna ge (gde je tre nut no na te sti ra -

wi ma), ja sno je ori jen ti sa na na iz voz.

Osnov ni ka li bar oru |a je 155 mm, ali, kao

i kod Ras cal-a, nu de se ce vi u tri raz li ~i te

du i ne: 39, 45 i 52 ka li bra. Osim to ga, Iz -

ra el ci o~i gled no ne ma ju kom plek sa oko ka -

li ba ra pa je nu de i u ka li bru 130 mm, ka -

rak te ri sti~ nom za da le ko met ne so vjet ske to -

po ve iz hlad no ra tov ske ere.

Oni su, na i me, to kom mno go broj nih i

du go traj nih ra to va sa Ara pi ma za ple ni li

zna ~a jan broj so vjet skih oru |a M-46, ta ko

da su im wi ho ve ka rak te ri sti ke i kon struk -

ci ja vr lo do bro po zna te, pa {to god mo e

da do ne se za ra du, na rav no tre ba is ko ri sti -

ti. Naj ve }i do met po sti e se ka li brom 155

mm sa naj du om ce vi i iz no si 41 km, {to je u

ran gu sa kon ku ren ci jom, ko ja ta ko |e ko ri sti

ovu du i nu ce vi. Na rav no, taj do met se do -

sti e mu ni ci jom ERFB-BB (Ex ten ded Ran ge FullBo re Ba se Ble ed), od no sno, sa ga so ge ne ra to -

rom i iz du e nim, ae ro di na mi~ nim ob li kom.

Na rav no, mo e se ko ri sti ti i sta ri ja mu ni -

ci ja, ne kad stan dard na u Na tou, ko ja se i da -

qe na la zi u skla di {ti ma u ve li kom bro ju,

M107, sa ko jom se po sti e do met od 22 do

25 ki lo me ta ra.

Za sa da ne po sto je po da ci da li je na

ras po la ga wu ko ri sni ci ma ne ki na pred ni ji

tip mu ni ci je sa na vo |e wem, po put fran cu -

sko-{ved skog pro jek ti la Bo nus ili ame ri~ -

kog Ex ca li bur, ali uko li ko po sto ji in te re so -

va we, ne tre ba sum wa ti da }e prag ma ti~ ni

Iz ra el ci u~i ni ti sve da se AT MOS 2000

ospo so bi za is pa qi va we i ta kve mu ni ci je,

na rav no, ako je ku pac po li ti~ ki „po do ban”.

Sa mo hod na ha u bi ca ras po la e kli -

znim za tva ra ~em ko ji se otva ra u de snu stra -

nu, hi dro e la sti~ nim si ste mom sa du i nom

tr za ja 850–1.100 mm i hi dra u li~ nim si ste -

mom za pu we we i za u zi ma we/na pu {ta we

bor be nog po lo a ja, ma da po sto ji i me ha ni~ -

ki, ko ji se ko ri sti u slu ~a ju ot ka za hi dra u -

li~ nog. Pr vi hi tac mo e se upu ti ti po sle 90

se kun di od tre nut ka ka da vo zi lo sta ne. Bor -

be ni kom plet sa mo hod ne ha u bi ce AT MOS2000 je ste 27 pu we wa i pro jek ti la, {to je

ka mi o ni tog ti pa ve} na la ze u ope ra tiv noj

upo tre bi oru nih sna ga. Na i me, ko ri sti se

jed na od naj u spe {ni jih ka mi on skih {a si ja

da nas – Ta tra T815, sa for mu lom po go na 6x6.

Me |u tim, ne ko ri ste se {a si je iz e {ke, ve}

iz In di je, ko je se ta mo pro iz vo de po li cen -

ci. Na taj na ~in, ne sa mo da se ko ri ste jef -

ti ni je {a si je (pi ta we je da li i pod jed na ko

kva li tet ne), ve} se pro du bqu je vr lo raz vi je -

na sa rad wa dve ze mqe. Na i me, In di ja je od

Iz ra e la ku pi la si ste me za bli sku PVO Spy-der, ta ko |e na tim {a si ja ma, a mor na ri ca

6 15. april 2010.

Ka mi on ima tur bo-di zel mo tor

sna ge 232 kW (315 KS) i de se to ste pe ni

me wa~, ~i me se omo gu }a va ju vo zi lu mak -

si mal ne ma se 22 t iz van red ne mo gu} no -

sti sa vla da va wa te re na: ver ti kal na

pre pre ka od 60 cm i rov du i ne 90 cm.

Osim to ga, kli rens vo zi la je re la tiv no

ve lik – 40 cm, {to je u ran gu sa ten ko vi -

ma i dru gim gu se ni ~a ri ma, a gaz je do 1,4

me ta ra. Mak si mal na br zi na vo zi la je

80 km/~, a au to no mi ja je ogrom na – ~ak

1.000 km!

Savladavawe terena

Spreman za akciju

Tr i {te

Ni uspeh na tr i {tu ni je iz o stao –

ob ja vqe no je da je pro iz vod wa u to ku. Pr -

vi ku pac ni je ot kri ven, ali je obe lo da we -

no da je ku po vi na vred na pet mi li o na ame -

ri~ kih do la ra. Po zna to je da do sa da {wi

po u zdan ku pac Ru mu ni ja, me |u tim, ne ko ri -

sti {a si ju Ta tre T815, ve} do ma }u sa for -

mu lom po go na 6x6 RO MAN 26.360 DFA EG.

Vo zi lo je ozna ~e no kao ATROM 155mm/52. Re~ je o ne {to te em vo zi lu, 26 t,

ko je ima sna ni ji mo tor MAN 2866 LF24,

sna ge 265 kW (360 KS) i tran smi si ju Steyr1600/300.

Ima oklo pqe nu ka bi nu u ~i jem sklo pu

se na la zi i po mo} ni mo tor, ko ji obez be |u -

je neo me ta no funk ci o ni sa we sa mo hod ne

ha u bi ce i u uslo vi ma ka da je glav ni mo tor

uga {en, ~i me se ne {te di sa mo go ri vo, ve}

i sma wu je IC od raz i ote a va lo ci ra we.

Po za di, iza zad we dve oso vi ne, na la zi se

mo dul pre u zet sa ha u bi ce AT MOS 2000 sa

ce vi 155 mm du i ne 52 ka li bra. Ce lo vo -

zi lo je in te gri sa no u Ru mu ni ji. Na taj na -

~in, Ru mu ni su uspe li da do bi ju vr lo kva -

li tet no re {e we sa mo hod ne ar ti qe ri je, sa

za po sle wem do ma }e rad ne sna ge, uz ko ri -

{}e we {to vi {e do ma }ih kom po nen ti, ali

ne do sta tak je {to je vo zi lo ne mo gu }e tran -

spor to va ti avi o ni ma C-130. To je ve ro -

vat no bi lo od se kun dar nog zna ~a ja, s ob zi -

rom na to da bi se u slu ~a ju da se `e li va -

zdu {na po kre tqi vost u re ci mo ne koj mi -

rov noj ope ra ci ji, io na ko an ga o va li sa -

ve zni ci iz Na toa sa dru gim avi o ni ma, na

pri mer, ve }im C-17 Glo be Ma ster III ili no -

vim A400.

Na taj na ~in, Ru mu ni ja je po sta la je dan

od „naj po u zda ni jih” iz ra el skih part ne ra, jer

su do da nas ostva re ni broj ni uspe {ni po -

slo vi, kao re ci mo mo der ni za ci ja lo va ca

MiG-21, bor be nih vo zi la pe {a di je BMP, te

ku po vi na vi {e cev nih ra ket nih lan se ra LARpod ozna kom LA ROM, ta ko |e na do ma }oj, ru -

mun skoj {a si ji ka mi o na.

Mr Se ba sti an BA LO[

7

40na ba vqa ra ke te Ba rak, dok Iz ra el ci mo der -

ni zu ju in dij ske pa lub ne avi o ne Sea Har ri erno vom avi o ni kom (iz me |u osta log i ra da -

rom) i ra ke ta ma va zduh–va zduh po sled we ge -

ne ra ci je.

Ka bi na vo zi la mo e da se opre mi

oklo pom ko ji pru a za {ti tu od stre qa~ ke

mu ni ci je i frag me na ta ar ti qe rij skih pro -

jek ti la. Vo zi lo po red vi so ke tak ti~ ke i ope -

ra tiv ne po kre tqi vo sti, ima i vi so ku stra -

te gij sku po kre tqi vost, jer ima mo gu} nost

tran spor ta avi o ni ma C-130 Her cu les, svo je -

vr snim stan da rd nim tran sport nim avi o nom

na za pa du, ali i u dru gim kra je vi ma sve ta.

Me |u tim, ma sa vo zi la od 22 t pre va zi la zi

no si vost tog avi o na, ta ko da se mo e za kqu -

~i ti da se tran spor tu je va zdu {nim pu tem bez

mu ni ci je i even tu al no po sa de, a ni je is kqu -

~e no da je i ko li ~i na go ri va u avi o nu sma -

we na. Po re |e wa ra di, Ar cher se ne mo e

tran spor to va ti avi o ni ma C-130 jer je te i

– 33 t, ali Ca e sar mo e, i to sa po sa dom, pu -

nim bor be nim kom ple tom i go ri vom – 18,5 t.

Ca e sar ima oklop nu za {ti tu na sli~ nom ni -

vou kao i AT MOS 2000, dok Ar cher ima i pro -

tiv min sku.

U bor be nom po lo a ju

B E Z B E D N O S N A O P R E M A 2 0 1 0

8

sup stan ci, bi o lo {kih age na sa, hlad nog i va -

tre nog na o ru a wa i dru gih ma te ri ja ko je se

po ku {a va ju pro kri jum ~a ri ti ra di pro da je i

even tu al nih te ro ri sti~ kih aka ta. Una pre |e -

ni su i si ste mi za bi o me trij sko pre po zna va -

we qud skog li ca. Ma sov ni je se upo tre bqa va

ta ko zva na uni ver zal na teh no lo gi ja za de tek -

ci ju (Uni ver sal De tec ti on Tec hno logy – UNDT),

una pre |e na 3-D bez bed no sna teh no lo gi ja vi -

so ke de fi ni ci je za fo to gra fi sa we pr tqa ga

15. april 2010.

Usavr{eni detektorski ure|aji

omogu}avaju trodimenzionalni

prostorni pregled, a mogu

da otkriju oru`je

i eksploziv

ispod ode}e,

paketi}e

droge,

zlata ili

nakita

skrivene u

èlucu,

crevima ili

drugim telesnim

{upqinama.

Na osnovu

ure|aja koja je

NASA koristila

za otkrivawe

ìvota na

Mesecu i Marsu

razvijeni su

novi biohemijski

detektori.

Osetqivost

detekcije opasnih

materija meri se

nanogramima.

iz Xe ne ral elek tro nik sa (GE Se cu rity’s La test EDSDe buts High-De fi ni ti on 3-D Ima ging), Mor fo va una -

pre |e na CTX/XRD teh no lo gi ja za de tek ci ju eks plo -

zi va (Morp ho De tec ti on’s Advan ced Tec hno logyCTX/XRD), ali i mno ge dru ge. Sva ka ko, re~ je o

zna ~aj nim teh no lo {kim una pre |e wi ma ko ja

do pri no se da se ra zne opa sne ma te ri je

ili pred me ti ko ji se mo gu ko ri sti ti

kao te ro ri sti~ ko oru` je ot kri ju na

vre me i pred u pre de ne e qe ne i,

naj ~e {}e, stra vi~ ne po sle di ce.

Te wa

ka uni ver zal noj

de tek ci ji

Uni ver zal na teh no lo gi ja za de -

tek ci ju na me we na je pr ven stve no

za ot kri va we opa sno sti od an trak -

sa, ra znih dru gih spo ra i bak te ri ja

ko je se mo gu upo tre bi ti kao ubo ji to po ten ci -

jal no bi o lo {ko oru` je. Ta teh no lo gi ja pri ka -

za na je pr vi pu ta na pa ri skom sa lo nu bez bed -

no sne opre me Mi li pol 2009. kao de tek tor an -

trak sa u raz li ~i tim ob li ci ma (An trax de tec ti onkit). Na me we na je za kon tro lu po {i qa ka u po -

{tan skoj slu bi i za lo kal no ot kri va we po ten -

ci jal ne bi o lo {ke opa sno sti.

Po sto ji vi {e ti po va de tek to ra ko ji ko ri -

ste uni ver zal nu teh no lo gi ju za de tek ci ju, a je -

dan od wih je usa vr {e ni BSM-2000. Re~ je o

de tek to ru ko ji je na ~i wen jo{ 2006. na osno vu

ure |a ja ko ja je NA SA ko ri sti la za ot kri va we

ì vo ta na Me se cu i Mar su. To je si stem ko ji u

uzor ci ma va zdu ha, vo de ili tla, ot kri va ì va

je di we wa (bak te ri je, vi ru se i dru ge mi kro -

or ga ni zme). Da qim usa vr {a va wem u la bo -

ra to ri ja ma, stvo re no je za pri me nu u bez -

bed no sne svr he ne ko li ko ti po va ure |a ja ko -

ji sa svim si gur no de tek tu ju tok si ne opa sne

za zdra vqe i i vot qu di i ko ri ste se u bez -

bed no snim si ste mi ma za bor bu pro tiv te -

ro ri zma, u si ste mi ma za ra no upo zo ra va -

we, te za su prot sta vqa we bi o lo {kim bor -

be nim dej stvi ma. I u Ru si ji je raz vi jen sen -

zor ski si stem za de tek ci ju bi o lo {kih age -

XPAK detektor

Sigurnosttransportnogkrvotoka

o ~et kom 2010. tr i {te bez bed no sne

opre me bo ga ti je je za vi {e po ro di ca

no vih si ste ma za ske ni ra we qu di na

ula zi ma u jav ne usta no ve, kon tro lu

put ni ka ko ji ko ri ste ae ro dro me, lu ke,

è le zni cu, gra ni~ ne pre la ze i pre vo zna

sred stva kod ko jih se ri zik od ne e qe nih

do ga |a ja mo ra sve sti na mi ni mum.

Na po mo lu je ne ko li ko no vih teh no lo gi -

ja za ot kri va we eks plo zi va, otrov nih ga snih

Jed na od ta kvih dvo stru kih de tek tor -

skih vra ta je ste i mo del L-3 Pro Vi si on. On

ko ri sti sve pred no sti tro di men zi o nal ne

de tek tor ske teh no lo gi je i is ku stva ste ~e -

na u du go go di {woj pri me ni. Smi to va eko -

lo {ka de tek tor ska vra ta (Smiths De tec ti -on’s Eqo), kra jem 2009. za me ni la su mno ge

sta ri je ver zi je tih ure |a ja. Ko ri ste mi li -

me tar ske ta la se ko ji de tek tu ju me tal, ke -

ra mi ku, pla sti~ ne ma te ri ja le i dru ge

pred me te ko ji mo gu pred sta vqa ti opa snost

za bez bed nost put ni ka i okol nih qu di u

jav nim i slu be nim objek ti ma.

Pa le ta ure |a ja za de tek ci ju nar ko ti -

ka, eks plo zi va i dru gih opa snih he mi ka li ja

upot pu we na je i Mor fo vim pre no snim de -

tek to rom za pre tra gu na pra vqe nom u la bo -

ra to ri ja ma Xe ne ral elek tro nik sa (Morp hoDe tec ti on’s GE Mo bi le Tra ce). Ko ri ste ga pri -

pad ni ci ~u var ske slu be na ula zu u ame ri~ -

ke voj ne ba ze, u jav ne dr av ne i dru ge zgra -

de. Ve o ma je brz i za 13 se kun di u sta wu je

da de tek tu je ne ki opa san agens. Tim ure |a -

jem se jed no stav no upra vqa jer po se du je

9

40na sa, a na zvan je Scor pi on. Sa mo u Ame ri ci

}e do 2011. za da qa is tra i va wa i raz vi -

ja we uni ver zal ne teh no lo gi je za de tek ci ju

dr a va iz dvo ji ti 13,9 mi li jar de do la ra.

Xe ne ral elek tro niks usa vr {io je teh -

no lo gi ju tro di men zi o nal nog ske ni ra wa ko je

se ko ri sti u de tek tor skim vra ti ma i si ste -

mi ma za ske ni ra we pr tqa ga na ae ro dr o mi -

ma, è le zni~ kim i me tro sta ni ca ma, u lu ka -

ma i dru gim pro met nim ~vo ri {ti ma, gde pro -

la zi mno go put ni ka. Sa tro di men zi o nal nim

ske ni ra wem omo gu }e no je de taq ni je pro ve -

ra va we po ku {a ja ile gal nog pre no {e wa

dro ga, na o ru a wa, na ki ta ili eks plo zi va.

Ure |aj ko ji ko ri sti CTX tro di men zi o -

nal nu teh no lo gi ju vi so ko fre kvent nog zra -

~e wa za de tek ci ju eks plo zi va na zi va se CTX9800 si stem (CTX 9800 DSi Ex plo si ves De tec -ti on System), a naj ~e {}e se ko ri sti na ae ro -

dro mi ma za kon tro lu sa dr a ja pr tqa ga. U

sta wu je da, u tro di men zi o nal nom ob li ku,

pri ka e sli ku pr tqa ge vi so ke re zo lu ci je.

To omo gu }a va da se ja sno utvr di na kom me -

stu u pr tqa gu po sto je opa sne ma te ri je, ~ak i

u ma lim ko li ~i na ma.

U no vom CTX9800 ure |a ju ob je di -

we ne su sve uspe {ne

kom po nen te iz pret -

hod nih si ste ma CTX5000 DSi i CTX 9400DSi, ko ji su se ko ri sti -

li pret hod nih go di na.

Tu nel za pr tqag tog

ure |a ja {i rok je i vi -

sok oko jed nog me tra,

ske ni ra we je di na mi~ -

ko, au to mat sko za sva -

ki po je di na~ ni pr tqag,

a mo e se ko ri sti ti i

za vi {e na men sku pre -

tra gu. Me |u tim, pr ven stve no je na me wen za

ot kri va we eks plo zi va. Oko 1.500 pri me -

ra ka tog ure |a ja in sta li ra no je kra jem

2009. na svim zna ~aj ni jim svet skim ae ro -

dro mi ma.

Tro di men zi o nal na

vra ta

Istu teh no lo gi ju tro di men zi o nal nog

ske ni ra wa ko ri ste i no vi mo de li de tek tor -

skih vra ta. S pri me nom no ve teh no lo gi je iz -

me nio se i iz gled kla si~ nih de tek tor skih

vra ta pa se sa da ona iz ra |u ju u ob li ku upa -

re nih vrat ni ca, kao dvo ja vra ta po sta vqe -

na jed na po red dru gih. Ta kva pri me na omo -

gu }a va pro stor ni pre gled oso be ko ja pro -

la zi kroz wih, a mo e da ot kri je oru` je i

eks plo ziv skri ven is pod ode }e, pa ke ti }e

dro ge, zla ta ili na ki ta skri ve ne u è lu cu,

cre vi ma ili dru gim te le snim {u pqi na ma.

Kon trol ni punkt

Je dan od si ste ma za pre gled pr tqa ge

je ste Ra pi ske nov XRD1000. Ne dav no, usa vr -

{en je no vi mo del za kon tro li sa we ru~ nog

pr tqa ga i pro na la e we sa sto ja ka ko ji

pred sta vqa ju opa snost za ~o ve ka i we go vu

oko li nu, sa na zi vom Ra pi sken MVXR5000.

Mo e da is kon tro li {e oko 1.800 tor bi ili

ko fe ra na sat. Ko ri sti dvo stru ki pre gled

po mo }u dva emi te ra ener gi je u ob li ku x-zra -

~e wa. To je jo{ je dan u ni zu ure |a ja ko ji ima -

ju vi {e na me na, a mo e da de tek tu je i sup -

stan ce ko je ni su eks plo ziv ne – po mo }u di -

frak ci o ne me to de zra ~e wa i po seb nog al -

go rit ma za ana li zu

tro di men zi o nal ne

sli ke (mul ti-vi e wex plo -si ve de tec ti on al go -rithms). Sni mak se

upo re |u je sa po da ci -

ma iz ana li ti~ ke bi -

bli o te ke po mo }u ko je

se iden ti fi ku ju sup -

stan ce po svom ka rak -

te ri sti~ nom pot pi su

(sva ka vr sta eks plo -

zi va, dro ge i sli~ nih

sup stan ci ima ju svoj iden ti fi ka ci o ni pot -

pis ko ji se ~u va i ko ri sti za ana li zu).

De tek tor ski ure |a ji, ina ~e, po sta vqe -

ni su na kon trol nom punk tu u dve sta ze za -

jed no sa de tek tor skim vra ti ma. Put nik ko ji

pro la zi kroz kon trol na vra ta od la e na

po kret nu tra ku svoj pr tqag i pra zni xe po ve

u po seb nu tac nu. Na kon pro la za pre u zi ma

Za detekciju eksploziva koristi se ure|aj CTX9800 DSi

Rapiskenov sistem MVXR5000

Ko li ko je zna ~aj na opa snost od za -

ra ze an trak som go vo re i naj no vi ji po da -

ci Me |u na rod ne zdrav stve ne or ga ni za -

ci je za pret hod nu go di nu. Na i me, zdrav -

stve ni or ga ni sa op {ti li su da je la ne, u

de cem bru, u Evro pi pre mi nu lo osam oso -

ba od in fek ci je an trak som pre ko za ra -

è nog he ro i na. Nad le ni su sa op {ti li

da sma tra ju da Evro pom kru i he ro in za -

ra en an trak som, bak te ri jom ~i je spo re

mo gu da bu du upo tre bqe ne kao bi o lo {ko

oru` je. U [kot skoj je od de cem bra ukup no

15 za vi sni ka od he ro i na za ra e no an -

trak som. Od wih su sed mo ri ca pre mi nu -

la. Osma `r tva je 42-go di {wi mu {ka rac

iz Ne ma~ ke ko ji je pre mi nuo od za ra ze

an trak som sre di nom de cem bra po {to je

ubri zgao dro gu, sa op {ti le su vla sti, a

pre no si Roj ters. U Ber li nu je Mi ni star -

stvo zdra vqa sa op {ti lo da se sum wa ka -

ko Evro pom kru i he ro in sa spo ra ma an -

trak sa (i mo gu }e psi ho ak tiv nim sup stan -

ca ma).

Aktuelna opasnost

ekran na do dir, pre ko ko ga se op ci je za ot -

kri va we opa snih sa sto ja ka iz a bi ru do di -

rom pr sta (kao kod sa vre me nih mo bil nih te -

le fo na i ta~ ure |a ja). Sli ~an je i ru~ ni

Ahu rin na u~ ni ske ner (Ahu ra Sci en ti fic’s Tru -Scre en), pro iz ve den 2009, ko ji ana li zi ra

te~ ne he mi ka li je i one u ~vr stom sta wu,

ukqu ~u ju }i eks plo zi ve i nar ko ti ke.

Bak te ri ja Ba cil lus an thra cis {i ro ko je ras pro stra we na na ce loj pla ne ti. @ivi u ze -

mqi u ob li ku iz ra zi to ot por nih spo ra, uzro ku je in fek ci ju kod qu di (naj ~e {}e kod sto ~a -

ra i oso ba ko je su u kon tak tu sa za ra e nim ì vo ti wa ma), te kod ì vo ti wa ko je ì ve na

za ra e noj ze mqi ili su u do di ru sa za ra e nom hra nom. Qu di se mo gu in fi ci ra ti an -

trak som (obi~ no ko ni ob lik) pri li kom kon tak ta sa za ra e nim ì vo ti wa ma ili pro duk -

ti ma za ra e nih ì vo ti wa, kao {to su ko a, vu na, dla ka i slo no va kost ili kqo va. Ula -

zna vra ta za in fek ci ju je ste pro bav ni si stem, a obo le va se i ako se za is hra nu upo tre -

bqa va ne do voq no ku va no za ra e no me so. Za be le e ni su i slu ~a je vi in ha la ci o nog an -

trak sa (po zna tog kao bo lest vu ne nih vr sta) ko ji su se ja vqa li u fa bri~ kim pro sto ri ma

gde se pre ra |i va la dla ka i vu na. Bez ko ri {}e wa za {tit nih sred sta va rad ni ci su udi sa -

li va zdu {no-ze mqa ne spo re an trak sa i ta ko se za ra zi li.

U pe ri o du od 1979. i 1985. za vre me rat nih dej sta va u Zim bab veu, ka da ni su po sto -

ja li uslo vi za stal ni ve te ri nar ski nad zor, de si la se naj ve }a po ja va an trak sa. Ta da se

oko 10.000 qu di za ra zi lo ko nom in fek ci jom an trak sa. Epi de mi ja kod qu di bi la je di -

rekt no po ve za na sa osnov nom epi de mi jom kod sto ke. Pro ce wu je se da se oko 20.000 do

100.000 slu ~a je va an trak sa go di {we ja vqa {i rom sve ta.

An traks je upo tre bqen kao bi o lo {ko oru` je 1979, ka da je naj ma we 66 qu di u Sver -

dlov sku (Ru si ja) umr lo u naj ve }oj po zna toj epi de mi ji in ha la cij skog an trak sa. Ta epi de mi ja

pra }e na je slu ~aj nim oslo ba |a wem spo ra an tra xa u at mos fe ru. Na kon Za liv skog ra ta,

Irak je eti ke ti ran kao ze mqa ko ja pro iz vo di oru` ja an trak sa ras pr {a va we iz va zdu ha

pro jek ti li ma. U sve tlu naj no vi jih sa zna wa to je za i sta ma lo ve ro vat no.

Me |u tim, ve ro vat na je pri me na tog agen sa kao bi o lo {kog oru` ja jer su spo re sla ne

pi smi ma na adre se ugled nih po li ti ~a ra {i rom sve ta. Sa mo ne de qu da na na kon na pa da

na Tr go vin ski cen tar u Wu jor ku 11. sep tem bra, an traks, smr to no sna bak te ri ja, re gu lar -

nom po {tom bi la je po sla na na adre se ame ri~ kih se na to ra i u re dak ci je me di ja. Od iz -

lo e no sti an trak su umr lo je pe to ro qu di, a 17 ih je bi lo in fi ci ra no.

Antraks – crni pri{t

dvo stru kim si ste mom zra ~e wa i al go rit -

mom za au to mat sku de tek ci ju eks plo ziv nih

ma te ri ja i wi ho vu kla si fi ka ci ju pre ma po -

zna tim po da ci ma. Sve to od vi ja se uz skri -

ve ni alarm, ko ji ima ne ko li ko ni voa ogla -

{a va wa. Tim no vim ske ner skim si ste mom

eli mi ni sa ni su ne ki ne do sta ci kod pret hod -

nih mo de la, ta ko da se u pr ve tri fa ze pr -

tqag pre gle da 100 od sto, br zi nom od 1.800

svo je stva ri i ru~ ni pr tqag. Uko li ko se

ogla si alarm, on je ve o ma tih i ras po zna ju

ga sa mo slu be ni ci obez be |e wa, ta ko da

se oso ba kod ko je se ogla sio alarm pri vo -

di iz van vid nog kru ga osta lih put ni ka.

S ob zi rom na to da je re~ o dvo fa znim

si ste mi ma, po stup ci kon tro le po de qe ni su u

ne ko li ko eta pa. U pr voj fa zi sa ~i wa va se

vi so ko kva li tet na tro di men zi o nal na sli ka

po mo }u ASTM 975F & CTP in te gra to ra, ko ji

ana li zi ra kom plek sno X-zra ~e we pri pro -

la zu kroz pr tqag. U dru goj eta pi pr tqag se

pre gle da po mo }u spe ci fi~ ne teh no lo gi je di -

frak ci je x-zra ~e wa, ko jom se utvr |u je od ko je

sup stan ce su po je di ni pred me ti u pr tqa gu.

Ure |aj je spo so ban da au to mat ski od re di da

li je re~ o eks plo zi vu, dro gi ili ne ek splo -

ziv noj sup stan ci. Uko li ko se utvr di da u pr -

tqa gu ima opa snih ma te ri ja, on se od no si na

me sto za ne po sre dan pre gled i fi zi~ ko-he -

mij sku ana li zu. ê sto je to „{a tor” od po -

seb ne vr ste ma te ri ja la, ko ja ne u tra li {e si -

li nu eks plo zi je, kao na pri mer kom po zit na

kon struk ci ja ko ja se zo ve ne me tal ni zid za

za {ti tu od eks plo ziv nog uda ra (Blast wal-non-me tal lic, all com po si te con struc ti on for ef fec ti veclo se pro xi mity jet blast pro tec ti on).

Vi {e na men ski

ure |a ji

Za raz li ku od XRD1000, de tek tor ski

si stem VXR5000 ima ne ko li ko funk ci ja vi -

{e. Tu je op ci ja za pe to stru ko ske ni ra wa

ko ma da na ~as. Eks -

plo ziv je mo gu }e ot -

kri ti ve} u pr voj fa -

zi pre gle da. Kom pju -

ter ska teh no lo gi ja,

ugra |e na u si stem,

ima pre nos po da ta ka

u gi ga bi to vi ma, {to

omo gu }a va ve o ma br -

zu ana li zu sa dr a ja

pr tqa ga u na red nim

eta pa ma.

Pr va i dru ga

fa za su au to mat ske, a

u tre }oj se oba vqa

ru~ ni pre gled sa dr -

à ja (po mo }u dru gih

vr sta de tek to ra ili

vi zu el no), ka ko bi se

usta no vi lo da li ima

pred me ta ili no vih

sup stan ci za ko je ure -

|aj ni je pro gra mi ran.

Ka ko je si stem mo du -

la ran, u ne po sred noj bu du} no sti mo e se au -

to ma ti zo va ti i tre }a fa za, a i ne ke na red -

ne, uko li ko no va teh no lo gi ja omo gu }i pro iz -

vod wu no vih vr sta de tek to ra, ko je ne mo ra

ne po sred no op slu i va ti ~o vek. To pre sve ga

zna ~i da se u toj fa zi mo gu upo tre bi ti i au -

to ma ti zo va ni pre no sni de tek to ri pla sti~ -

nih eks plo zi va, {to se od no si i na no vu vr -

stu po li me ra ko ji se mo gu ko ri sti ti kao eks -

plo ziv na ma te ri ja, a ko ji ima ju po se ban sve -

tlo sni pot pis. Na ta kvu op ci ju kon tro le

stru~ wa ci za bez bed nost su se od lu ~i li na -

10 15. april 2010.

Smitov eko-detektor

Kontrola tela u trodimenzionalnoj

tehnici WIRgdgtm7CGl Los

va wu eks plo zi va ti pa RDX, PETN, TNT, TATP,NG, H202, EGDN, ali i dru gih, kao i dro ga

u ob li ku ko ka i na, he ro i na, wi ho vih pret -

hod nih ob li ka, me tam fe ta mi na ili je di we -

wa s ni tro gli ce ri nom (Ethyle ne Glycol Di ni -tra te – EGDN) ili tok si~ nih in du strij skih

he mi ka li ja. We go vu spo sob nost upot pu wu je

mo gu} nost de tek ci je ner vnih boj nih otro va

kao {to su ta bun, sa rin, so man, ci klo sa -

rin, agent-VX i VX-Tic, hi dro gen ci ja nid

(HCN), fo zgen, SO2, NH3 i dru gih. Ose tqi -

vost de tek ci je me ri se na no gra mi ma, a vre -

me tra ja wa ana li ze se kun da ma (do 10 s).

Alarm je vi zu el ni ili zvu~ ni. Di men zi je su

48,3 h 21,6 h 20,3 cm. Uspe {no de tek tu je

opa sne ~e sti ce na tem pe ra tu ri od -7 do

+54 ste pe ni Cel zi ju sa u uslo vi ma 95 po -

stot ne vla no sti, od no sno na uda qe no sti

do jed nog me tra od pred me ta is pi ti va wa.

In for ma ti~ ka po dr {ka

za sno va na je na Vin dovsCE ope ra tiv nom si ste mu,

po se du je SD me mo rij sku

kar ti cu i mo e da se ko -

ri sti oko pet ~a so va ne -

pre kid no sa jed nim pu we -

wem. Ta ko |e, mo e se pri -

kqu ~i ti na ra ~u nar pre ko

USB por ta ili po dat ke

pre no si ti ko ri {}e wem

be i~ ne Wi Fi kom pju ter ske

ve ze.

Sli ~an je i ru~ ni pre no -

sni de tek tor SA BRE 4000,

pro iz vod Kor po ra ci je

Am trak (Smiths De tec ti on toSupply Am trak), a ko ri sti

se, ta ko |e, za utvr |i va we

po sto ja wa opa snih ma te -

ri ja i eks plo zi va u pr tqa -

zi. Ure |aj je pro iz ve den

jo{ 2008, me |u tim po ~et -

kom ove go di ne uve de ni su

sa vr {e ni ji mo de li ~i ja

de tek ci ja se, ta ko |e, za -

sni va na jon skoj spek tro me tri ji, a ima istu

upo tre bu kao i dru gi MMTD ure |a ji, pr ven -

stve no za kon tro lu put ni ka i stva ri na ame -

ri~ kim è le zni ca ma. Mo e da ot kri je eks -

plo ziv u ro ku od 10 s, a pot pu na ana li za

go to va je za 20 se kun di. Ce lo kup ni pro ces

ana li ze pr tqa ga kra }i je od jed ne mi nu te,

kad su u pi ta wu slo e ni je ana li ze.

Opa snost

za put ni ke

Sva ki ae ro drom, lu ka, è le zni~ ka

sta ni ca i dru gi ob li ci pre vo za za mo der ne

tu ri ste be le e dnev no od ne ko li ko hi qa da

pa i mno go vi {e put ni ka u tran zi tu. I svi

oni o~e ku ju da im put pro tek ne bez bed no. Iz

ne ko li ko na ve de nih pri me ra vi dqi vo je da

slu be za obez be |i va we ko ri ste no vu teh -

ni ku i sred stva za bez bed no snu kon tro lu, i

ne pre kid no una pre |u ju svo je de lo va we u

skla du sa na pret kom sa vre me ne bez bed no -

sne teh no lo gi je. I, uo~ qi vo je da se no va

voj na i po li cij ska teh no lo gi ja, ali i pro -

na la sci iz pro gra ma ko smi~ kog is tra i va -

wa, sve vi {e ko ri ste i u za {ti ti broj nih

put ni ka od opa sno sti ko je pre te da im us -

kra te uì va we u ~a ri ma pu to va wa po sve tu,

ili onih ko ji sa vre me na tran sport na sred -

stva ko ri ste za oba vqa we po slo va i tran -

sport ro ba i uslu ga.

Na taj na ~in, spre ~a va wem pro to ka

opa snih ma te ri ja kroz tran sport ni kr vo tok

sve ta pred u pre |u ju se i opa sno sti od broj -

nih aka ta kri mi na la – do te ro ri zma.

Ni ko la OSTO JI]

11

40kon {to je 2001. Ri ~ard Rajd iz Ame ri ke, u

avi on uneo pla sti~ ni eks plo ziv u ci pe la ma.

Od ta da je uve de no de taq no pre gle da we

obu }e put ni ka na bez bed no snim punk to vi ma.

U pla nu je i raz voj de tek ci o ne teh no -

lo gi je ko ja }e ot kri va ti no ve vr ste pla sti~ -

nih eks plo zi va, po li me ra ko ji se ko ri sti u

ob li ku spre ja, a po seb no one ko ji bi se pra -

vi li od na no ma te ri ja la. Na tom pod ru~ ju

po seb no su an ga o va ni he mi ~a ri sa Uni -

ver zi te ta u San Di je gu u Ka li for ni ji.

Au to ma ti zo va ne

ana li ze

Jo{ je dan no vi ure |aj, ko ji }e se ve}

pri me wu je, na zi va sa XPak (eX plo si ve Par ti cu -la te Analysis Kit). Je dan od sa stav nih de lo va

tog ure |a ja je „od bram be ni imo dul” sa cr ve -

nim x-zra ~e wem (eMo du le RedXDe fen se), a sa -

sto ji se od pla sti~ ne ku ti je za pre gled sa pa -

li com na ko ju se pri ku pqa ju vlak na, pra {i na

ili dru ge fi zi~ ke ~e sti ce. Na kon {to se na

pa li cu na le pe vlak na, pra {i na ili dru ge ~e -

sti ce, ona se sta vqa u ana li za tor na sa mom

te lu ure |a ja. U ana li za to ru se na la zi Ino -

va x spek tro me tar (In nov-X Ac qu i si ti on En gi ne)

ko ji ot kri va fi zi~ ki pot pis. Po sto ji jo{ ne -

ko li ko ti po va ru~ nih spek tro me ta ra sa x-zra ~e wem (Hand-held X-Ray Spec tro me ter). Uwi ma je ugra |en i GPS si stem ko ji od mah

utvr |u je po zi ci ju ko ri {}e wa ure |a ja, SD me -

mo rij ska kar ti ca za upi si va we po da ta ka ko -

ji se ka sni je {a qu na do dat ne ana li ze. Ure -

|aj se mo e pri kqu ~i ti na USB port sva kog

ra ~u na ra, a ima i mi ni ja tur ni ske ner za

bar-ko do ve u po seb noj tor bi ci, ba te ri je za

na pa ja we i ma li ra ~u nar (mic ro com pu ter) saled di o da ma za oba ve {ta va we o ana li zi.

U slu be za kon tro lu pr tqa ga uvo di se

i no vi tip vi {e na men skog de tek to ra za ot -

kri va we opa snih sup stan ci (Mul ti-mo deThre at De tec tor – MMTD). Za we ga ka u da

se mo e ko ri sti ti u eks trem nim uslo vi ma,

u od no su na de tek to re ko ji su se ko ri sti li

do ne dav no, bez ob zi ra na to da li je re~ o

iz u zet no ve li koj tem pe ra tu ri ili vla zi. U

jed nom ure |a ju ugra |e ni su si ste mi ko ji su u

sta wu da utvr de po sto ja we opa snih sup stan -

ci, po mo }u teh no lo gi ja za ot kri va we age na -

sa ko ji se mo gu ko ri sti ti kao oru` je (Che -mi cal war fa re agents – CWA), od no sno otrov -

nih in du strij skih kom po nen ti (To xic in du stri alcom po unds – TIC).

Rad ure |a ja se za sni va na si mul ta nom

pro ce su utvr |i va wa tra go va i za si }e nih

~e sti ca eks plo zi va ili nar ko ti ka po mo }u

jon skog pre no snog spek tro me tra (Ion Mo bi -lity Spec tro me try – IMS), a mo e i po je di na~ -

no da ot kri je sa mo eks plo zi ve ili sa mo

nar ko ti ke. Naj ve }u efi ka snost ima u ot kri -

Skener 4700

Morfov prenosni detektor za pretragu

12

S L O V A ^ K O L A K O O K L O P N O V O Z I L O

Familija aligator

Ka da je u „Voj sci“ 2004. ob ja vqen kra }i

pri log o no vom vo zi lu ali ga tor ni je se

mo glo sa si gur no {}u pret po sta vi ti da

}e slo va~ ka kom pa ni ja „Ke ra me tal” a.

d. iz Bra ti sla ve, u sa rad wi sa fir ma -

ma „Tran smi sie”, DMD Mo bil tek, ZTZ

TE ES, i pre u zi ma wem va nih pod si ste ma iz

Ne ma~ ke i Au stri je, usko ro pla si ra ti broj -

ne va ri jan te la kog oklop nog vo zi la ali ga -

tor 4h4, raz vi je ne na ba zi iz vi |a~ ke ver -

zi je tog ro bu snog ma li {e ~e tvo ro to~ ka {a.

Me |u tim, to ne tre ba da iz ne na |u je. Pri se -

ti mo se ka ko se u slo va~ kom de lu ne ka da -

{we ^SSR pro iz vo di lo vi {e vr sta oklop -

nih bor be nih vo zi la (OBV): po lu gu se ni~ ni

OT-810, raz vi jen na ba zi ne ma~ kog po lu gu -

se ni ~a ra SdKfz 251 iz Dru gog svet skog ra -

ta; am fi bij ski gu se ni~ ni OT-62 to pas (mo -

di fi ko va ni so vjet ski BTR-50); BVP-1 (so -

vjet ska li cen ca BMP-1); BVP-2 (BMP-2) i

u~e stvo va lo u pro iz vod wi ten ko va T-34/85,

T-55 i T-72.

Po sle raz dva ja wa ê {ke i Slo va~ ke, u

fa bri ka ma Vi so kih Ta tra sa mo stal no su se

pro iz vo di le se ri je te ren skih vi {e na men skih

OBV spe ci jal ne na me ne: ta tra pan 6h6, sa -

mo hod na oru |a 155 mm zu za na (u po go nu 6h6

i gu se ni~ noj ver zi ji na ba zi ten ka T-72)) i

dru ga. Iz Slo va~ ke je u 20. ve ku za pe de set

go di na iz ve ze no oko 20.000 OBV ra znih vr -

sta i mo de la u ze mqe ne ka da {weg Var {av -

skog ugo vo ra, na Bli ski i Sred wi is tok, u

azij ske i afri~ ke ze mqe, {to po tvr |u je

sprem nost we ne od bram be ne in du stri je da

za do vo qi zah te ve broj nih ku pa ca za raz li ~i -

tim vr sta ma OBV i po kon ku rent nim ce na ma.

Trend u sve tu

Naj no vi ja po nu da ~i ta ve fa mi li je ali -

ga tor 4h4 iz „Ke ra me ta la” a. d. (Bra ti sla -

va) pred sta vqa una pre |e na la ka oklop na

vo zi la sa bo qim per for man sa ma, ve }im ka -

pa ci te tom no si vo sti te re ta (na o ru a we,

opre ma ili qud stvo), sa vre me ni jim elek -

15. april 2010.

Familija aligator 4h4

iz „Kerametala” a. d.

predstavqa unapre|ena

laka oklopna vozila

sa boqim performansama,

ve}im kapacitetom nosivosti

tereta, savremenijim

elektronskim i drugim

sistemima, uz zadràvawe

optimalne cene, tako da se

moè o~ekivati da }e biti

konkurentni partneri drugim

proizvo|a~ima

ko man dir (de sno), a iza ka bi ne je po sad no

ode qe we za dva do {est voj ni ka (za vi sno od

va ri jan te). U raz vo ju i pro iz vod wi ali ga to -

ra pri me we na su pro ve re na re {e wa iz ko -

mer ci jal ne pro iz vod we pri vred nih i te ren -

skih vo zi la. Po red kom pa ni je „Ke ra me tal”

sa ko o pe ran ti ma iz Slo va~ ke, u is po ru ci

ne kih pod si ste ma u~e stvu ju i ne ma~ ke kom pa -

ni je (MTU, Renk, STN Atlas), te {vaj car ska

Mo wag i Deutz iz Au stri je. Po seb no je va -

`na pri me na ne ma~ kih elek tron skih si ste ma

za osma tra we, za po tre be ar ti qe ri je i na -

vo |e we la ser ski vo |e nih avi on skih bom bi.

Oklop no te lo je od za va re nih pan cir -

nih plo ~a sa do gra |e nim ke ra mi~ kim plo ~a -

ma (Ar mox, tvr do }e 500–540 HB), ko je {ti te

od mu ni ci je AP 7,62 h 51 mm i par ~a di gra -

na ta, a vi sok ni vo za {ti te od PP i PT mi na

obez be |en je dvo sloj nim pa to som. Na vo zi lu

po sto je tro ja vra ta za ula zak po sa de. Ka bi -

na ima dvo ja, po sad no ode qe we jed no kril na

{i ra vra ta. Na pred je dvo del no ve tro ban -

ne 1994. Pro to tip ski raz voj za po ~et je

1995, a kom ple ti ra we pro to tip skih vo zi la

no vem bra 1996. go di ne. Ge ne ral {ta bu Slo -

va~ ke ar mi je i Mi ni star stvu od bra ne vo zi -

la ali ga tor pri ka za na su u pro le }e 1997, a

jav nost je oba ve {te na o wi ho vom raz vo ju na

iz lo bi NVO IDET-97. Ko or di na tor raz vo ja

i pro jek to va wa pro to tip skih vo zi la je kom -

pa ni ja „Ke ra me tal”, a u pro iz vod wi u~e stvu -

ju i „Tran smi sie” i DMD Mo bil tek, ko ja je fi -

na li sta u pro iz vod wi.

Po ~et kom 2001. kom pa ni ja DMD Mo bil -tek kom ple ti ra la je pr vih osam se rij skih vo -

zi la (va ri jan te ko mand nih), ko ja su is po ru -

~e na Slo va~ koj ar mi ji do 2003. go di ne. Vo -

zi la ver zi je po kret nih ko mand nih me sta

(MCP) do dat no su oklo pqe na ke ra mi~ kim

plo ~a ma, ko je pru a ju za {ti tu od pro jek ti la

stan dar da Na toa AR 7,62 h 51 mm. Vo zi lo

ima am fi bij ska svoj stva, po kre }e se pro pe -

le rom sme {te nim po za di. Po sa da je ~e tvo -

ro ~la na (vo za~, ko man dir i dva ope ra tiv -

tron skim i dru gim si ste mi ma, uz za dr a va -

we op ti mal ne ce ne vo zi la, ta ko da se mo e

o~e ki va ti da }e bi ti kon ku rent ni part ne ri

dru gim pro iz vo |a ~i ma.

Slo va~ koj ar mi ji 2001. is po ru ~e na je

pr va se ri ja od de vet vo zi la, a do 2009. pri -

mi la je 42 u se dam na men skih ver zi ja. Ma wi

broj je u sa sta vu slo va~ kog kon tin gen ta Kfo -

ra na KiM, a ko ri ste ih i na dru gim lo ka ci -

ja ma mi rov nih sna ga UN. Pr vo bit na za mi -

sao Mi ni star stva od bra ne Slo va~ ke bi la

je da se pro iz ve de oko 250 ali ga to ra 4h4 u

vi {e mo di fi ka ci ja. Ko li ko je pla ni ra no

ili pred vi |e no za iz voz, ni je po zna to.

Ka da je re~ o raz vo ju i pro iz vod wi

OBV, op {ti trend u sve tu ka rak te ri {e sve

ve }a po tra wa la kih oklop nih vo zi la u ka -

te go ri ji po go na 4h4, ma we u for mu li 6h6 i

8h8, da kle to~ ka {a, a sma we we zah te va za

ve }e is po ru ke te {kih OBV – ten ko va. Taj

trend je sve iz ra e ni ji od ka da se te i {te

sve vi {e okre }e sprem no sti za ogra ni ~e ne

i lo kal ne su ko be, bor be pro tiv lo kal nih se -

ce si o ni sti~ kih po bu we ni ka, pro tiv te ro ri -

zma i ne mi ra u ne kim ze mqa ma, pri ~e mu se

na gla {a va po tre ba za or ga ni zo va no de lo -

va we pod okri qem UN u ope ra ci ja ma za

spre ~a va we su ko ba ili za o~u va we mi ra.

Sva ka ko da je ta ko i u Slo va~ koj ~i je su ma -

we je di ni ce an ga o va ne u sa sta vu sna ga UN

u ne ko li ko re gi o na, ukqu ~u ju }i i sna ge Kfo -

ra na KiM. Za ta kve mi si je wi ho va ar mi ja

tra i la je la ko oklop no vo zi lo, vi so ke tak -

ti~ ke i stra te gij ske po kre tqi vo sti, po de sno

i za pre vo e we va zdu ho plo vi ma na uda qe ne

de sti na ci je, pri la go dqi vo za nad grad wu sa

vi {e ver zi ja na o ru a wa i opre me, ko je }e

bi ti u sta wu da u od re |e noj va ri jan ti po ka -

è istu efi ka snost kao i te {ka vo zi la, ali

}e ima ti i ni i ni vo lo gi sti~ kih po tre ba i

ma wu ce nu za ope ra tiv no odr a va we u du -

èm pe ri o du.

Ka ko je u biv {em Var {av skom ugo vo ru

i ze mqa ma Is to~ ne Evro pe ta ka te go ri ja vo -

zi la bi la ma we za stu pqe na, slo va~ ka od -

bram be na in du stri ja re {i la je da, u sa rad -

wi sa raz vi je nim ze mqa ma Evro pe, raz vi je

no vo vo zi lo u po go nu 4h4, ko je }e bi ti kon -

ku rent no ve} po zna tim re {e wi ma u Fran -

cu skoj, Ne ma~ koj, [vaj car skoj, Ita li ji i

Tur skoj, po red osta log i, ve ro vat no, ni om

ce nom vo zi la ali ga tor. Ta ce na je ste re al -

no mo gu }a zbog ni e ce ne ra da u Slo va~ koj

i, na ro ~i to, usled pri me ne pod si ste ma ko ji

se ve} na la ze u ko mer ci jal noj pro iz vod wi

pri vred nih te ret nih i te ren skih vo zi la (mo -

tor, tran smi si ja, ogi bqe we), te sa vre me nih

elek tron skih si ste ma ko ji su ak tu el ni u no -

vi je vre me na sli~ nim vo zi li ma u Ne ma~ koj

i [vaj car skoj, a na ~i jem se osva ja wu in ten -

ziv no ra di.

Kom pa ni ja ZTZ TE ES iz Mar ti na po nu -

di la je pro je kat jo{ 1993, da bi se funk ci o -

nal ni mo del pri ka zao Mi ni star stvu od bra -

13

40Za tran spor to va we ali ga to ra 4h4

pred vi |e no je ne ko li ko mo gu} no sti: sa

kla si~ nim otvo re nim te ret nim ~r tvo ro o -

so vin skim è le zni~ kim va go nom po ~e ti -

ri vo zi la. Sa tran sport nim avi o ni ma

sle de }e su mo gu} no sti tran spor to va wa:

sa avi o nom C-130 her ku les – dva vo zi la,

sa C-17 Glob ma ster – {est, sa C-5 Ga laxy– 11 i sa AN-124 Rus lan kon dor – 12 ali -

ga to ra. Na kon tran spor ta vo zi la su pot -

pu no sprem na za br zu upo tre bu na kri ti~ -

nim pro sto ri ma iz vo |e wa ope ra ci ja.

Transport

ca). U is po ru ci od re |e nih kom po nen ti za vo -

zi lo an ga o va ne su i ne ma~ ke fir me Rhe in -me tall De fen ce Elec tro nics i Rhe in me talLandsyste me, ko je su se ve} po tvr di le na za -

jed ni~ kom ne ma~ ko-ho land skom pro jek tu u

pro iz vod wi la kog iz vi |a~ kog vo zi la Fen nek4h4 ARV.

Kon cep ci ja

No vi je ver zi je ali ga to ra 4h4 za dr a -

le su osnov nu kon fi gu ra ci ju pr vo bit nih mo -

de la, uz ma we mo di fi ka ci je, sli~ nu sa vre -

me nim te ren skim au to mo bi li ma. Po gon ski

agre gat je na pred u mo tor nom ode qe wu, pre -

gra dom od vo jen od ka bi ne u ko joj su vo za~ i

Aligator MCP na Kosovu i Metohiji

14

ba{ kao pri rod ni rep til ali ga tor u mo -

~var nom bes pu }u. Sa pri ti skom u pne u ma ti -

ci ma od 625 kPa na asvalt noj pod lo zi ostva -

ru je spe ci fi~ ni pri ti sak na tlo 0,4–0,5

MPa, a na pe {~a noj se sma wu je unu tra {wi

pri ti sak u pne u ma ti ci ma do 170 kPa i ra di -

kal no sni a va spe ci fi~ ni pri ti sak na tlo

od 0,19 do 0,25 MPa.

Opre ma

Pred vi |e ne su dve op ci je opre ma wa

vo zi la ali ga tor – stan dard ni kom plet i

opre ma po po seb noj na rux bi ni (op ci ja).

Stan dard na opre ma za ba zni mo del ukqu ~u -

je: ra dio-ure |a je za ko mu ni ka ci je, {i ro ko -

po ja sne gu me to~ ko va (run-flat), stal nu bo cu i

dve ru~ ne bo ce za ga {e we po a ra, krov ne

re flek to re ko ji ma upra vqa vo za~ ili ko -

man dir iz ka bi ne i 2h3 ba ca ~a dim nih ku ti -

ja sa elek tri~ nim ak ti vi ra wem.

Op ci o na opre ma sa dr i u po nu di: am -

fi bij ski ure |aj sa pro pe le rom za po gon na

sko sta klo, na bo~ nim i zad wim vra ti ma su

pro zo ri sa za {tit nim sta kli ma ba li sti~ ke

ot por no sti iden ti~ ne osnov nom oklo pu vo -

zi la. Na kro vu su dva otvo ra sa po klop ci ma

iz nad ko man di ra i vo za ~a, a po sa da ima je -

dan {i ri krov ni otvor sa po klop cem.

Po gon i po kre tqi vost

Kod mo der ni zo va ne va ri jan te po gon je

po boq {an ugrad wom ja ~eg mo to ra. Ume sto

pr vih se ri ja sa mo to rom De utz BF6M 1013(146 kW), in sta li san je ne ma~ ki tur bo-di zel

sa di rekt nim ubri zga va wem i in te gri sa nim

hla |e wem (tzv. Ro wer-Back) ne ma~ ke fir me

MTU, ti pa 4R 106 TD21, sna ge 160 kW (225

KS), ko ji ostva ru je spe ci fi~ nu sna gu do

24–28 kW/t, za vi sno od va ri jan te vo zi la.

No si vost vo zi la je po ve }a na od 700 kg na

1.200–2.800 kg, u skla du sa na me nom i opre -

mom. Mak si mal na br zi na po ve }a na je sa

125 km/~ na 130 km/~ (u zad wem ho du 25–30

km/~). Sa 160 li ta ra go ri va ostva ru je au to -

no mi ju od 600 ki lo me ta ra.

Kod pr vih se ri ja vo zi la ugra |e na je au -

to ma ti zo va na hi dro me ha ni~ ka tran smi si ja

RE CO 606, fir me Renk (6+1 ste pen pre no -

sa), ko ja pre ko raz vod ni ka po go na i ne za vi -

snih po lu o so vi na obez be |u je jed no stav no

ru ko va we i po u zdan pre nos sna ge na po gon -

ske to~ ko ve. Ra di jus za o kre ta vo zi la od {est

me ta ra omo gu }a va la ko skre ta we na te im

te re ni ma i u na se qe nim me sti ma. U no voj

ver zi ji ali ga to ra ugra |e na je hi dro me ha ni~ -

ka au to mat ska tran smi si ja Alis son 1000 (slo -

va~ ke li cen cne pro iz vod we), ta ko |e sa is-

tim bro jem ste pe na pre no sa (6 + 1).

To~ ko vi se osla wa ju na dvo stru ka tro -

u gla sta ra me na, ti pa Mc Pher son, i ima ju hi -

dra u li~ ne amor ti ze re i spi ral ne opru ge.

Blo ka dom di fe ren ci ja la olak {a va se sa -

vla |i va we ras kva {e nih, blat wa vih de o ni -

ca i pre la zak pre ko sne nih ili pe sko vi tih

po vr {i na, jer to~ ko vi ne pro kli za va ju. Svi

to~ ko vi ima ju disk-ko~ ni ce sa si ste mom re -

tar der (sme {te nom iz me |u me wa ~a i re duk -

to ra) i ser vo-ure |aj ZF-SER VO COM 8090(za kon tro li sa no ko ~e we). Gu me su {i ro ko -

po ja sne Run-Flat, ti pa Mic he lin Tu be less11.00R 16XL, ili 335/80 R20 XZL za spe ci -

jal nim ulo {ci ma Hut hin son, ot por ne na po -

vre de ma lo ka li bar skim pro jek ti li ma. Dvo -

kru ni si stem hi dra u li~ nog ko ~e wa, sa in -

ter nim hla |e wem di sko va ko~ ni ca, obez be -

|u je po u zda no ko ~e we vo zi la u svim uslo vi -

ma kre ta wa.

Pre ko cen tral nog re gu la to ra vo za~

mo e sa svo ga me sta da po de {a va pri ti sak

u pne u ma ti ci ma, pri la go |a va ju }i ga pod lo zi

ze mqi {ta. Sma we wem pri ti ska u pne u ma ti -

ci ma po ve }a va se po vr {i na na le ga wa za

8–10 od sto, a po sle di~ no sma wu je spe ci fi~ -

ni pri ti sak na tlo do 50 od sto, ta ko da se

vo zi lo la ko kre }e gde dru ga ne bi mo gla,

15. april 2010.

Le pe za pri me ne la kih oklop nih

bor be nih vo zi la ali ga tor 4h4 je ste {i -

ro ka – od bor be nog iz vi |a wa, ra dar skog

i elek tron skog osma tra wa i pri ku pqa wa

po da ta ka o pro tiv ni ku, raz li ~i tih bor -

be nih mi si ja, po li cij skih i voj no po li cij -

skih za da ta ka, do spe ci jal nih ulo ga za

RHB iz vi |a we, de tek ci ju mi na, na vo |e we

la ser ski vo |e nih avi on skih bom bi, pro -

ti vo klop nih za da ta ka, po kret nih ko mand -

nih me sta za ni vo ba ta qon – bri ga da i

ar ti qe rij skih osma tra~ ni ca za upra vqa -

we va trom ar ti qe ri je.

Varijante

Artiqerijsko osmatra~ko vozilo

Opremqen za RHB izvi|awe

Za lasersko navo|ewe avio-bombi

Sa amfibijskim svojstvima„Aligator” 4h4 sa 4h1 POVR kornet

ta we ku po le i na vo |e we i otva ra we va tre iz

na o ru a wa, CCD TV ka me re za osma tra we,

CCD TV ka me re za ni {a we we, la ser skog da -

qi no me ra, ko ak si jal nog mi tra qe za 7,62 mm

PKT, ba ca ~a dim nih ku ti ja sa 2 h 3 lan se ra.

Op ti~ ki ure |a ji sa sto je se iz dnev ne

CCD ka me re, no} ne ter mal ne ne hla |e ne mi -

kro ta la sne ka me re (op ci o no LLLTV ka me ra sa

ni skim ni vo om osve tqe no sti) i la ser skog da -

qi no me ra – LCD.Tu re la – oru a na sta ni ca obez be |u je

kom plet no da qin sko upra vqa we, ru ko va we

da wu i no }u, po klo pac kro va is pod tu re le

(mo gu} nost iz di za wa gla ve ope ra to ra za

osma tra we), elek tri~ no na vo |e we i otva ra -

we va tre, ma nu el ni ure |aj za na vo |e we i

upra vqa we (u slu ~a ju po tre be), si gur no sni

si stem pro tiv sa mo o pa qe wa, ugra |en u po -

sto qe, vi {e va ri jan ti na o ru a wa, ni sku si -

lu e tu, sta bi li za ci ju oru` ja (op ci o no).

Osnov no na o ru a we osma tra~ ke ku po -

le ~i ne ma lo ka li bar sko li~ no na o ru a we

po sa de, mi tra qez 7,62 mm, op ci o no 12,7 mm

ili 14,5 mm, ili au to mat ski top 20 mm. Do -

dat no na o ru a we ugra |u je se na zah tev na -

ru ~i o ca (lan se ri za POR ili LR PVO).

Ma da je ba zni mo del vo zi la ali ga tor

4h4 ne na o ru an, mo gu }a je ugrad wa vi {e va -

ri jan ti na o ru a wa i opre me: mi tra qez

7,62 mm, BGA 40 mm, lan se ri za PO VR, ne ko -

li ko ver zi ja ra da ra, elek tron skih ra dio-lo -

ka to ra i BDK mon ti ra nih na kro vu sa elek -

tri~ nim opa qi va wem.

Ne dav no raz vi je na mo di fi ka ci ja ali -

ga to ra ima na kro vu mon ti ra nu jed no se du

oklop nu osma tra~ ku ku po lu. Opre mqe na je

dnev no-no} nom ter mal nom ka me rom, dnev nim

pe ri sko pi ma, spo qa mon ti ra nim mi tra qe -

zom 7,62 mm i 2h3 BDK. Osma tra~ ka ku po la

{ti ti od stan dard ne mu ni ci je Na toa 7,62 mm

na svim da qi na ma. Iz mi tra qe za mo e da

se ni {a ni i ga |a iz ku po le. Mi tra qez je

obez be |en sa 400 me ta ka, sprem nih za upo -

tre bu. Ele va ci ja mi tra qe za je od – 12° do +

20°, kru no okre ta we ku po le 360°, dok ter -

mal na ka me ra ima ele va ci ju od – 10° do +

15°. Sa obe stra ne ku po le su po tri ba ca ~a

dim nih ku ti ja.

Ter mal na ka me ra FOR TIS (For ward Ob -ser va ti on and Re con na is san ce Ther mal Ima gingSystem) je ste kom pakt na, vr lo efi ka sna pre -

no sna spra va. Ra di u pu nom pa siv nom IC

osma tra~ kom mo du od 8 do 12 mkm. Dim i ma -

gla ne sma wu ju per for man se ka me re. Ma -

skir na bo ja ci qe va sa do dat nim za di mqa va -

wem ima mi ni mal ni ogra ni ~a va ju }i uti caj na

osma tra we sa ter mal nom ka me rom. Po po -

tre bi, mo e da se iz va di iz vo zi la ra di

osma tra wa sa po god ni jeg me sta. Osnov ne ka -

rak te ri sti ke ter mo ka me re je su mo gu} nost

ske ni ra wa jed no vre me no 24 ob jek ta, sek to -

ri osma tra wa su 18,5° h 9,5° / 4,5° h 2,3°

({i ro ko/usko vid no po qe), uve }a we 1,7 h /

5,4 h. Da qi ne osma tra wa stan dard ne me te

15

40vo di br zi nom 5,5–6,0 km/~, kli ma-ure |aj, si -

stem za NHB za {ti tu na ba zi fil tro ven ti la -

ci je i stva ra wa nat pri ti ska u za tvo re nom

vo zi lu, cen tral nu re gu la ci ju pri ti ska u pne -

u ma ti ci ma za lak {e kre ta we po raz li ~i toj

pod lo zi, ~e krk za sa mo i zvla ~e we sa saj lom

du i ne od 30 m ka pa ci te ta iz vla ~e wa 3.000

kg, vi {e ver zi ja si ste ma za ko mu ni ka ci je,

raz li ~i te va ri jan te ure |a ja za dnev no i no} -

no osma tra we (za vo za ~a i ko man di ra), si -

stem za glo bal nu na vi ga ci ju (GPS), po mo} ni

mo tor-ge ne ra tor za na pa ja we elek tro po tro -

{a ~a, ka da ne ra di glav ni mo tor, vi {e va -

ri ja na ta na o ru a wa sa dis tan ci o nim upra -

vqa wem na obrt nom po sto qu ili u ku po li,

do dat nu ba li sti~ ku za {ti tu (pan cir na ili

ke ra mi~ ka).

Dis tan ci o no upra vqa na ku po la u osno -

vi je pro jek to va na za mo der ni za ci ju sta rih

iz vi |a~ kih oklop nih au to mo bi la BRDM-2.

Apli ka ci ja za dru ga bor be na vo zi la ta ko |e

je mo gu }a. We no re {e we je u bes po sad noj mi -

tra qe skoj ku po li, ko jom da qin ski upra vqa

ko man dir/ni {an xi ja (se di po red vo za ~a).

Ni {a we we pre ko SUV-a je mak si mal no kom -

pju ter ski po dr a no za ni {an xi ji ne bor be ne

ak tiv no sti.

Osnov ne funk ci je da qin ski upra vqa ne

ku po le je su bor be no iz vi |a we, va tre no dej -

stvo po oda bra nom ci qu, ori jen ta ci ja vo zi -

la na te re nu, ko ri {}e we elek tron ske ma pe,

kom pju ter ska po dr {ka ni {an xi ji nih bor be -

nih ak tiv no sti, po dr {ka si ste ma C3I – kon -

tro la, ko man do va we, ve ze i oba ve {ta va we.

Da qin ski upra vqa na ku po la sa sto ji iz

sa mo di fi ko va nog te la ku po le BRDM-2, kom -

ple ta da qin skog upra vqa wa, dnev no-no} nih

osma tra~ ko-ni {an skih spra va, po klop ca

ula znog otvo ra (mo gu} nost po di za wa gla ve

iz van ku po le), elek tri~ nog ure |a ja za okre -

Osmatra~ko-izvi|a~ka varijanta

sa kupolom MBK-2 MOVAG

Detektor mina

Policijska verzija sa odbojnikom

uli~nih barikada

Za izvi|awe i osmatrawe

pe ri skop za kru no osma tra we. U vo zi lu se

na la ze re zer ve vo de i hra ne za du i bo ra -

vak po sa de.

Ali ga tor 4h4 MCP (Mo bi le Com mandPost) je ste po kret no ko mand no me sto i ima

~e ti ri ~la na po sa de – vo za ~a, ko man di ra i

dva ope ra to ra ve zi ste za ru ko va we ko mu ni -

ka ci o nim si ste mi ma. Vo zi lo je am fi bij sko,

sa vi so kom pro hod no {}u, op slu u je ko mand -

na me sta tak ti~ kog ni voa. Omo gu }u je iz vr -

{a va we za da ta ka da wu, no }u i u slo e nim

Na toa su: de tek ci ja do {est ki lo me ta ra,

ras po zna va we na dva, a iden ti fi ka ci ja na

je dan ki lo me tar. Ma sa ter mo ka me re iz no si

13 ki lo gra ma.

Na men ske va ri jan te

Ali ga tor 4h4 ORP (Ob ser va ti on and Re -con na is san ce Post) je osma tra~ ko-iz vi |a~ ko

vo zi lo sa ku po lom MBK-2 fir me MO WAGza jed nog ~la na po sa de. Ku po la je opre mqe -

na dnev nim i no} nim-ter mo vi zij skim si ste -

mom za osma tra we u svim vre men skim uslo -

vi ma FOR TIS (For ward Ob ser va ti on and Re con -na is san ce Ther mal Ima ging System), ko ji ra di

u fre kvent nom op se gu 8–12 mkm. Ku po la je

pro iz ve de na u ve li kom bro ju za dan ska i

{vaj car ska iz vi |a~ ka vo zi la MO WAG Ea -gle 4h4. Na o ru a na je sa jed nim mi tra qe -

zom spo qa {ne ugrad we ko jim ni {an xi ja ru -

ku je da qin ski iz ku po le. Sa obe stra ne ku -

po le su po tri lan se ra BDK sa dim nim i pro -

tiv pe {a dij skim gra na ta ma (ku ti ja ma).

Vo zi lo za po dr {ku mi rov nih ope ra ci -

ja ali ga tor 4h4 PSO (Pe a ce Sup port Ope ra ti -ons) na me we no je za je di ni ce mi rov nih sna -

ga UN i dru ge me |u na rod ne bez bed no sne sna -

ge za o~u va we mi ra. Mo e da bu de na o ru -

`a no sa raz li ~i tim ver zi ja ma na o ru a wa i

opre me za iz vi |a we i osma tra we. Vo zi lo

omo gu }u je iz vo |e we pa trol nih, osma tra~ kih

i iz vi |a~ kih mi si ja i za da ta ka, tran sport

ma te ri ja la ili pre vo e we qud stva i obez -

be |e we kon vo ja sa hu ma ni tar nom po mo }i.

Po sa da ima vo za ~a i pet ~la no va po sa de.

Vo zi lo mo e bi ti opre mqe no spe ci jal nim

si ste mi ma za osma tra we na obe stra ne,

spo qa ima ugra |en mi tra qez i pa no ram ski

me te o ro lo {kim uslo vi ma. Po sa da je za {ti -

}e na od pe {a dij skog li~ nog na o ru a wa, ru~ -

nih bom bi i sli~ nih eks plo ziv nih na pra va.

Po li cij ska va ri jan ta ali ga tor 4h4

PCM (Po li ce Mo di fi ca ti on) ima po vi {en krov

ra di ve }eg pro sto ra za ~e ti ri se di {ta po -

za di i dva u ka bi ni. Vo zi lo je mo di fi ko va no

ta ko da pri mar no sa ~u va kon cept po kre tqi -

vo sti, ukqu ~u ju }i oklop no te lo za sop stve nu

po dr {ku po sa de. Na zi do vi ma oklo pa je su ~e -

ti ri pu {kar ni ce sa pri bo ri ma za osma tra -

we na obe stra ne vo zi la i zad wim vra ti ma.

Na pred se mon ti ra od boj nik za ukla wa we

uli~ nih ba ri ka da. U opre mi su po kret ni re -

flek to ri, gla sno go vor nik i ba ca ~i po li cij -

skih na dra qi vih ga so va. Po zah te vu na ru -

~i o ca, vo zi lo mo e do dat no da se mo di fi ku -

je za spe ci jal ne voj no-po li cij ske za dat ke.

Ali ga tor 4h4 EM (ZV) (En gi ne e ring Mo -di fi ca ti on) je ste in i we rij sko vo zi lo za de -

tek ci ju mi na. Dva od pr vih osam ali ga to ra

PCM za Slo va~ ku ar mi ju do dat no su pre u re -

|e na i opre mqe na na pred woj stra ni vo zi la

sa kom ple tom sen zo ra za de taq no iz vi |a we

eks plo ziv nih na pra va, po seb no za de tek ci ju

me ta la. Po sa da je za vre me iz vi |a wa za {ti -

}e na u vo zi lu. Kom plet za de tek ci ju se van

upo tre be po sta vqa na krov vo zi la na po seb -

no po sto qe. Ali ga tor EM je, ta ko |e, vi so ko

ma ne var bi lan, ospo so bqen za pre vo e we

po sa de na pu te vi ma i van wih i pre ko vo de -

nih pre pre ka. Vo zi lo pred sta vqa in i we -

rij sko iz vi |a~ ko ode qe we opre mqe no za iz -

vr {a va we tih za da ta ka sa: kom ple tom za de -

taq no in i we rij sko iz vi |a we sa is pru e -

nim sen zor skim kom ple tom i po mo} nim pri -

bo rom za ru ko va we, na me {ta we i ski da we;

ru~ nim mi no de tek to ri ma za rad van vo zi la;

16

Osnov ne TT ka rak te ri sti ke da qin -

ski upra vqa ne ku po le je su: da qi na de tek -

ci je ci qe va – da wu tri ki lo me tra, no }u

2,5; okre ta we po azi mu tu 360°, po ele va -

ci ji -5 do +30°; br zi na na vo |e wa po azi -

mu tu je 2 mrad.s¯1 do 0,50 rad.s¯1, a po

ele va ci ji od 2 mrad.s¯1 do 0,25 rad s¯1;

{i ro ko vid no po qe CCD TVK-O ka me re je

6 h 4, a usko vid no po qe u dnev nom mo du

TVK-Z je ste 1,6 h 1,2 ; IC ka me ra ima {i -

ro ko vid no po qe 24 h 18 i usko 6 h 4. Za

mi tra qez 7,62 mm GPMG pred vi |e no je

po 230 me ta ka u mu ni cij skoj ku ti ji NA TO

stan dar da (op ci o no 460 me ta ka). Za va -

ri jan tu te {kog mi tra qe za 12,7 mm HMGpred vi |e no je po 100 me ta ka u ku ti ji (op -

ci o no po 200 me ta ka). Uko li ko je ugra |en

au to mat ski ba ca~ gra na ta AGL 40 mm, u

do bo {u se na la zi po 32 gra na te (op ci o no

48). Elek tri~ ni ure |aj za okre ta we ku po -

le omo gu }a va 360° po azi mu tu, naj ve }om

br zi nom od 1,0 rad/s, mi ni mal nom 0,5.

Kupola

15. april 2010.

va lon VMV-8 (Val lon VMV-8) –

spo qa {wim de tek to rom za

me tal, po sta vqe nim u spe ci -

jal nu plat for mu i pri kqu ~e -

nim na pred wu ma sku vo zi la.

Po sa de tog vo zi la (slo va~ ka

ozna ka Ali ga tor ZV), an ga o va -

ne u okvi ru sna ga UN za mi -

rov ne ope ra ci je u Ira ku i

Av ga ni stan, ve} ga ko ri ste.

U sklo pu de tek to ra su i

si stem za glo bal no po zi ci o -

ni ra we i ge o graf sku ori jen -

ta ci ju GPS, ure |aj za au to mat -

sko za u sta vqa we vo zi la u

slu ~a ju de tek ci je eks plo ziv ne

na pra ve i ure |aj za mar ki ra -

we de tek to va nog pro sto ra sa

ma pom i elek tron skim dis ple -

jom za obe le a va we mi ni ra -

nog te re na.

Po red ovih va ri jan ti

ali ga to ra 4h4 raz vi je no je i

vo zi lo za RHB iz vi |a we (RC -HBO – Ra di a ti on, Che mi caland Bi o lo gi cal Ob ser va ti on)opre mqe no za ot kri va we

pri su stva iz vo ra ra di ja ci je,

he mij skih i bi o lo {kih age na -

sa na ze mqi, u vo di i u at mos -

fe ri, bez iz la ska po sa de iz

vo zi la; ar ti qe rij sko iz vi -

|a~ ko vo zi lo ali ga tor 4h4

DPP – opre mqe no kom pju te ri -

zo va nim ra ~u nar skim si ste -

mom za pro ra ~un svih ba li -

sti~ kih po da ta ka po treb nih

za pre ci zno na vo |e we ar ti -

qe ri je u dej stvu i vo zi lo za

la ser sko na vo |e we avi on skih

bom bi ali ga tor 4h4 FAC ko je

ima de tek to re la ser skog zra -

~e wa, emi te re za la ser sko

ozna ~a va we ci qe va i la ser -

sko na vo |e we bom be.

Pro tiv ten kov ski ra ket -

ni si stem ali ga tor 4h4 PTRSje vo zi lo opre mqe no sa ~e ti -

ri lan se ra PO VR dru ge ge ne -

ra ci je ti pa kor net sa ko ji ma

mo gu da se uni {ta va ju raz li -

~i ti ci qe vi na ze mqi. Osim

te {kih oklop nih vo zi la, ra -

ke te mo gu da uni {ta va ju utvr -

|e ne ot por ne ta~ ke – bun ke re,

ra zna poq ska utvr |e wa, gra -

|e vin ske ob jek te, dru ga vo zi -

la, va tre ne po lo a je ar ti qe -

ri je itd. Osnov na su dva ti pa

ra ke ta: 9M133-1 – ku mu la -

tiv na ra ke ta sa tan dem boj -

nom gla vom, ko ja pro bi ja

1.000-1.200 mm oklo pa iza

ERO i 9M133F-1 – ra ke ta sa

ter mo ba ri~ nim dej stvom ve li ke ra zor ne mo -

}i. Ra ke te se vo de po lu a u to mat skim si ste -

mom po la ser skom sno pu na da qi na ma, da wu

od 100 do 5.500 m, no }u od 100 do 3.500 m.

Sa ta kvim ra ke ta ma ali ga tor mo e da efi -

ka sno vo di bor bu pro tiv naj sa vre me ni jih

ten ko va sa naj vi {im ni vo om ba li sti~ ke za -

{ti te. Po sa du ~i ne tri ~la na – ko man dir,

vo za~ i ope ra tor.

Una pre |e ni mo del ali ga tor 6h6 je raz -

voj ni pro jekt pro du e ne va ri jan te vo zi la sa

jo{ jed nom po gon skom oso vi nom pre u re |e -

nom u for mu lu po go na 6 h 6. Sa svim je iz ve -

sno da }e u we ga bi ti ugra |e ni si ste mi ko ji

su ve} po tvr |e ni u prak si, ali i ne ki mo di -

fi ko va ni vi {eg teh no lo {kog ni voa, ko ji su u

me |u vre me nu raz vi je ni.

Po u ~an pri mer

Uko li ko se ozbiq ni je raz mi sli o pri -

ka za nom slo va~ kom mo de lu la kog oklop nog

vo zi la to~ ka {a po go na 4h4, mo da bi mo gao

da se uzme u raz ma tra we kao po u ~an pri mer

i za na {e pri li ke. Mi smo ve} raz vi ja li ne -

ka im pro vi zo va na oklo pqe na te ren ska vo -

zi la for mu le po go na 4 h 4 (ta ra i dru ga),

ali bez fi na li za ci je.

Ju go im port–SDPR je pro jek to vao sa

VTI i kon struk to ri ma od bram be ne in du -

stri je Sr bi je ne ko li ko kon ver zi ja BRDM-2 i

pra ga V-3S, za tim no vo vi {e na men sko bor -

be no vo zi lo ot por no na dej stvo mi na (na {a -

si ji te ret nog vo zi la 8h8) BTR-SR-808 8h8

la zar, plus ne ko li ko na men skih ver zi ja; re -

a li zu je se oklo pqa va we sa mo hod nog to pa –

ha u bi ce no ra-B52K1(S) 8h8; u to ku je raz voj

fa mi li je sa mo hod nih ha u bi ca so ko M09 u

ka li bru 105 mm, so ko SH-122 mm, so ko sa -

mo hod ni top ST-100 mm, bor be no vo zi lo

(OT/BVP) ot por no na min ska dej stva dra gan,

sva na ba zi kon ver zi je oklop nog au to mo bi la

pra ga V-3S 6h6.

U to ku je raz voj fa mi li je vi {e na men -

skih oklop nih vo zi la na ba zi sta ri jeg mo del

BOV (VPB M-86) 4h4: iz vi |a~ ko vo zi lo ko -

man di ra ko mand nog vo da u ba te ri ji, ko mand -

no vo zi lo za me ni ka ko man di ra ba te ri je, ko -

mand no vo zi lo ko man di ra ba te ri je. Na ba zi

BRDM-2 4h4 raz vi je no je vi {e na men sko bor -

be no-iz vi |a~ ko vo zi lo kur jak (ne ko li ko mo -

di fi ko va nih mo de la). Na a lost, ni jed no od

na ve de nih oklop nih sred sta va ni je u{lo u

plan opre ma wa Voj ske Sr bi je.

Even tu al na sa rad wa sa slo va~ kim kom -

pa ni ja ma u raz vo ju la kih (i te ih) oklop nih

vo zi la to~ ka {a do bro bi do {la i za na bav -

ku i opre ma we Voj ske Sr bi je, ukqu ~u ju }i i

fa mi li ju ali ga tor 4h4. U ka te go ri ji oklop -

nih vo zi la po go na 4h4, Voj ska Sr bi je evi -

dent no za o sta je iza svih ar mi ja ze ma qa u

okru e wu, iz u zev {i BiH i Al ba ni ju, {to ni -

je ni ma lo ute {no.

Mi lo sav C. \OR \E VI]

17

40

Po sa da..................................................1-3/3–6/4–8

Kon fi gu ra ci ja po go na.......................................4 h 4

Bor be na ma sa...................................................6,7 t

Te i na pra znog vo zi la......................................5,5 t

No si vost te re ta................................................1,2 t

Spe ci fi~ na sna ga ....................................21,4 kW/t

Ga ba ri ti: du i na.......................................4,340 mm

{i ri na................................................2,370 mm

vi si na.................................................1,950 mm

kli rens....................................................0,39 m

me |u o so vin ski raz mak.........................2,820 mm

Mo tor..............................tur bo-di zel, 6 ci lin da ra,

vo dom hla |e ni, sna ge....................................141 kWMe wa~ au to mat ski hi dro me ha ni~ ki.................6 + 1

Ve {a we...............ne za vi sne po lu o so vi ne, spi ral ne

opru ge, hi dra u li~ ni amor ti ze ri

Na o ru a we............................. 1 h 7,62 ili 12,7 mm

BDK...................................................................2 h 3

NHB ure |aj......................................................op ci ja

Ure |a ji za no} no osma tra we .........................op ci ja

Ba li sti~ ka za {ti ta od ..........................AP 7,62 mm

Po kre tqi vost:

mak si mal na br zi na .............................120 km/~

br zi na u zad wem ho du............................25 km/~

br zi na na vo di.........................................6 km/~

au to no mi ja (160 l go ri va).............................660 km

ra di jus za o kre ta.................................................6 m

Sa vla |u je pre pre ke :

pri la zni ugao .............................................70%

iz la zni ugao............................................... 42%

gaz (ka da ne plo vi).....................................1,2 m

ver ti kal na pre pre ka.................................0,4 m

rov {i ri ne................................................0,6 m

uspon...........................................................60%

na gib...........................................................40%

Bazni model aligatora 4h4

Ameri~ka armija

usvojila je u operativnu

upotrebu novi

poluautomatski baca~

granata od 25 mm, koji

se ispituje na boji{tu.

To oru`je sa oznakom

XM25 jedan je od

sistema uveliko

poznatog programa OICW(Objective IndividualCombat Weapon)

koji poti~e sa

kraja devedesetih.

18

B A C A ^ G R A N A T A H M 2 5

Pro gram raz vo ja no vog po lu a u to mat skog ba -

ca ~a gra na ta Al li ant Techsystems (ATK) XM25Co un ter De fi la de Tar get En ga ge ment System(CDTES) u{ao je u za vr {nu fa zu. To kom pro -

{log le ta ame ri~ ka ar mi ja iz ve la je se ri ju

te sto va na te re nu i to u ope ra tiv nim zo na ma,

ali ne u kon tek stu re al nih ope ra ci ja. Ne zna se

ta~ no ko li ko je si ste ma bi lo upo tre bqe no, ni ti

da li je kao te ren iza bran Av ga ni stan ili Irak,

ali ve} se uve li ko pri ~a da }e oru` je u}i u ope -

ra tiv ne je di ni ce za ne ko li ko go di na.

Mo da li te ti ga |a wa

Ba ca~ gra na ta XM25 je dan je od si ste ma

pro gra ma OICW (Ob jec ti ve In di vi du al Com bat We -a pon) ko ji po ti ~e sa kra ja de ve de se tih (to kom ko -

jeg je re a li zo va no ne ko li ko pro to ti po va si ste -

ma oru` ja XM29), a ko ga je raz vi la fir ma ATK.

Po sto ja la je ide ja da se pro iz ve de in di vi du al no

oru` je ko je }e mo }i da ga |a i po kri ve ne ci qe ve,

za hva qu ju }i pre sve ga mu ni ci ji, ko ja mo e da eks -

plo di ra u va zdu hu i raz ba ca mno {tvo smr to no -

snih ge le ra. Na po ~et ku, raz mi {qa lo se o kom -

bi na ci ji au to mat ske pu {ke ka li bra 5,56 mm i

po lu a u to mat skog ba ca ~a gra na ta ka li bra 20 mm,

ali ta ko da te i na i di men zi je oru` ja ne bu du

mno go ve }e od uo bi ~a je nih ju ri {nih pu {a ka. Me -

|u tim, pro gram je uki nut jer je oru` je XM29 bi lo

pre te {ko, upr kos to me {to su `r tvo va ni kva li -

tet i oso bi ne kom po nen ti 5,56 mm (de ri vat pu -

{ke H&K G36) ka ko bi se sma wi la ukup na te i -

na. Isto ta ko, po ka za le su se ne e fi ka sne i gra -

na te od 20 mi li me ta ra.

To kom 2004. ame ri~ ka voj ska od lu ~i la je da

po de li pro gram OICW na tri kom po nen te: In cre -ment 1 – od no sno no va pu {ka XM8, In cre ment 2 –za ba ca~ gra na ta XM25 i In cre ment 3 – jed na ver -

zi ja XM29 kao za me na za M203 (M16 sa ba ca ~em

gra na ta 40 mm sa ru~ nim po je di na~ nim pu we wem).

Ve} kra jem 2005. kom po nen ta In cre ment 1 bi -

la je iz bri sa na ka ko bi ustu pi la me sto no vom pro -

gra mu ko ji bi bio ura |en na osno vu is ku sta va po -

ku pqe nih iz Av ga ni sta na i Ira ka, a is pi ti va we

15. april 2010.

Intell igentni

19

40

Intel igentni novajlija

Oru`je XM29, programa OICW,bilo je prete{ko, pa je pokrenut razvoj novog

Smr to no sni ra di jus gra na te HE AB(High Ex plo si ve Air Burst) je ste oko {est

me ta ra i mo gu }e je pre ci zno ga |a ti ci -

qe ve uda qe ne i vi {e od 500 m, {to je

raz da qi na ge ne ral no ve }a od efek tiv -

nog do me ta ju ri {nih pu {a ka ili ba ca ~a

gra na ta 40 mi li me ta ra. A ako pre ci -

znost ni je pro blem, XM25 se mo e ko -

ri sti ti za dej stvo po ci qe vi ma uda qe -

nim i do 700 me ta ra.

EFIKASNI DOMETIn cre ment 2 na sta vqe no je sve do da na {wih

da na. Bu du }i da je re~ o ba ca ~u gra na ta ti pa

„stand-alo ne” gla sa lo se za ka li bar 25 mm, ka -

ko bi se pre va zi {ao pro blem sa ne e fi ka sno -

{}u gra na te. Na isti na ~in kao za mu ni ci ju

20 mm pro jek ta XM29 mo gu se pro gra mi ra ti i

gra na te 25 mm ba ca ~a XM25 ta ko da na od re -

|e noj vi si ni eks plo di ra ju u va zdu hu (mo da li -

tet Air Burst), ali one ima ju u se bi te e frag -

men te i wi ho va ko li ~i na je za 50 od sto ve }a.

Po mo }u se lek to ra paq be ko ji pro gra -

mi ra „in te li gent ni” upa qa~, sme {ten unu -

tar mu ni ci je, ni {an xi ja mo e iza bra ti je -

dan od ~e ti ri raz li ~i ta mo da li te ta ga |a wa.

To su AB, ve} spo me nu ti Air Burst; PD (Po int De -to na ti on), od no sno de to na ci ja pri li kom uda -

ra, PDD (Po int eto na ti on De layed), gde gra na ta

eks plo di ra od mah po {to je pro {la pre pre -

ku po put vra ta, pro zo ra ili tan kog zi da i,

na kra ju, W (Win dow), gde mu ni ci ja eks plo di -

ra ma lo po sle na ni {a we ne ta~ ke.

Taj po sled wi mo da li tet ko ri sti se da bi

se po go dio otvor vra ta ili pro zo ra, ulaz u

tu nel, iza ugla zgra de ili ka ko bi se po go di le

tru pe sa kri ve ne u ru pi ili ro vu. Ni {a ni se

po mo }u op ti ke oru` ja i jed nog te le me trij skog

la se ra ko ji pro ra ~u na va naj bo qe ba li sti~ ko

re {e we i pre no si in for ma ci je u pro ce sor

oru` ja, ko ji kom ple ti ra pro gra mi ra we upa -

qa ~a. Kad se is pa li, gra na ta pre ci zno iz ra -

~u na va pre |e nu dis tan cu i u Air Burst mo da li -

te tu eks plo di ra iz nad ci qa. Ta kav si stem

omo gu }a va oru` ju XM25 ~ak 500 pu ta ve }u

pre ci znost od obi~ nog ba ca ~a gra na ta.

Smr to no sni ra di jus gra na te HE AB (HighEx plo si ve Air Burst) je ste oko {est me ta ra i

mo gu }e je pre ci zno ga |a ti ci qe -

ve uda qe ne i vi {e od 500 m,

{to je raz da qi na ko ja je ge ne -

ral no ve }a od efek tiv nog do me ta ju ri {nih

pu {a ka ili ba ca ~a gra na ta 40 mi li me ta ra.

To je ve li ka pred nost u su ko bi ma iz me |u pe -

{a dij skih je di ni ca jer se po ve }a va mo gu} nost

da pr vi na pad nu i po go de ciq pr vim met kom,

ta ko da se ne osta vqa vre me ne pri ja te qu da

shva ti ka ko se na la zi u ra di ju su dej stva tog

oru` ja i pro na |e za klon. U po me nu tom slu ~a -

ju na pad gra na ta ma Air Burst prak ti~ no omo gu -

}a va da se na pad ne bi lo ko ja me ta ko ja ne ma

za klon iz nad se be. Ako pre ci znost ni je pro -

blem, XM25 se mo e ko ri sti ti za dej stvo po

ci qe vi ma uda qe nim i do 700 me ta ra.

Mu ni ci ja

Tre nut no za oru` je po sto je sa mo gra na -

te HE AB i ve bov ne, ali bi usko ro tre ba lo

da ot po~ ne raz voj raz li ~i tih ti po va mu ni ci -

je. Ka ko bi se oru` je uspe {no mo glo ko ri sti -

ti pro tiv ele me na ta unu tar zgra da, tu ne la

ili po dru ma, pred vi |e na je mo gu} nost da se

ko ri ste ter mo ba ri~ ke gra na te ili FAE (Fu elAir Ex plo si ve). Gra na te sa gla vom HE AT (HighEx plo si ve An ti Tank) u sta wu su da pro bi ju pet

cen ti me ta ra ~e li ka RHA (Rol led Ho mo ge ne o -us Ar mo ur) i mo gu se ko ri sti ti ka ko bi se iz -

ba ci la iz bor be la ko oklo pqe na vo zi la. Raz -

ma tra se, ta ko |e, i mo gu} nost raz vo ja mu ni ci -

je ko ja bi iz ba ci va la stre li ce. Na taj na ~in

bi se omo gu }i lo strel cu da ko ri sti svo je

oru` je u si tu a ci ja ma po put one ka da se na la -

zi unu tar zgra da i gde ne mo e da upo tre bi

eks plo ziv. Do voq no je sa mo da se za me ni ok-

vir sa mu ni ci jom i ba ca~ gra na ta bi se tran -

sfor mi sao u ne ku vr stu pum pa ri ce. Me |u tim,

tre nut no za tu mu ni ci ju ni je za in te re so va na

ame ri~ ka voj ska, ko ja, ka ko se ~i ni pre fe ri -

ra da svog ar ti qer ca opre mi ju ri {nom pu -

{kom ili pak au to ma tom za sa mo od bra nu.

Di zajn

Ba ca~ gra na ta XM25 je ste ti pa bull-pupsa okvi rom i za tva ra ~em sme {te nim u kun da -

ku. Ra di na prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga -

so va sa obrt nim za tva ra ~em. ^a u re mo gu bi -

ti iz ba ~e ne sa de sne i sa le ve stra ne, za hva -

qu ju }i pri su stvu dva pro zor ~i -

}a na obe stra ne oru` ja, a ko -

man de su pri la go |e ne i za

de {wa ke i za le vo ru ke

strel ce. Oru` je je

iz ra |e no od

po li mer -

skih ma te ri ja la ko ji omo gu -

}a va ju vi so ku ot por nost na

uda re i ma wu te i nu, ali se

ipak ne mo e re }i da je

XM25 la ko oru` je bu du }i

da te i 5,44 kg pra zno i

6,58 kg sa jed nim okvi -

rom od pet me ta ka.

Na gor wem de lu oru` ja

na la zi se Pi ca tinny {i na na ko joj je in sta li -

ran ni {an ski si stem XM104 TA7FCS (Tar getAc qu i si ti on Fi re Con trol System), fir me L3Com mu ni ca ti ons, ko ji je sa ~i wen od op ti ke

uve }a wa 2h i vid nog po qa od 9° ver ti kal no,

12° ho ri zon tal no i 15° di ja go nal no. Za no} -

no ni {a we we TA/FCS opre mqen je IC sen -

zo rom sa re zo lu ci jom 320 h 240. Od mah iza

{i ne sme {ten je elek tron ski in ter fejs po -

mo }u ko jeg se TA/FCS po ve zu je sa pro ce so -

rom oru` ja ko ji ru ko vo di po de {a va wem upa -

qa ~a gra na te pre is pa qe wa.

Ni {an ski si stem XM104 pu ni se po mo }u

jed ne du go traj ne ba te ri je ali je, u slu ~a ju da

se ba te ri ja is pra zni ili pre sta ne da funk -

ci o ni {e iz bi lo kog dru gog raz lo ga, ipak mo -

gu }e na sta vi ti ko ri sti ti oru` je bez po mo }i

si ste ma za kon tro lu va tre i sa upa qa ~i ma

gra na ta po sta vqe ni au to mat ski na mo da li tet

de to na ci je pri di rekt nom uda ru.

Se lek ci ja ra znih ti po va dej stva,

upra vqa we ni -

{an skim si -

ste mom i ak -

ti vi ra we

la ser skog

da qi no me ra iz vo di se po mo }u od go va ra ju }ih

ta ste ra ko ji se na la ze na {i ro kom ru ko hva tu.

Ame ri~ ka voj ska pred vi |a da di stri bu -

i {e je dan XM25 sva kom pe {a dij skom ti mu od

de vet voj ni ka, kao do dat no oru` je, a ne kao

za me nu za ve} po sto je }a dva ba ca ~a gra na ta

od 40 mm u sva kom ti mu.

Zo ran MI LO [E VI]

20

P R O T I V O K L O P N I B A C A ^ R P G - 7

Legenda

na bojnom poqu

Pro ti vo klop ni ba ca~ RPG-7, oru` je ko je

se ko ri sti pro tiv oklop nih, sla bo

oklo pqe nih i utvr |e nih pro tiv ni ko vih

ci qe va, da nas mo e da se na ba vi bu -

kval no gde god po e li te. Pri su tan je na

svim kon ti nen ti ma, u ru ka ma pri pad ni ka

mno go broj nih ar mi ja, ali i oslo bo di la~ -

kih, te ro ri sti~ kih ili kri mi nal nih or ga -

ni za ci ja. Pro iz vo dio se i pro iz vo di se u

ne ko li ko ze ma qa sve ta, od ko jih su naj ve }i

biv {i SSSR i Ki na. Ce na na slo bod nom

tr i {tu za to oru` je kre }e se od 200 do

300 ame ri~ kih do la ra, a jed na pro tiv ten -

kov ska mi na za we ga ko {ta od 20 do 40 do -

la ra.

Do da nas je, upr kos sve bo qoj za {ti -

ti ten ko va, uspeo da uni {ti go to vo sva ki

po zna ti sa vre me ni oklop wak. U Ira ku su

upo tre bu RPG-7 do ve li do vr hun ca – wi me

su uni {ta va li sva oklop na vo zi la ko a li -

ci o nih sna ga, a ne ki iz ve {ta ji go vo re da

je pro bi jao bo~ ni oklop ame ri~ kog ten ka

abrams. Mo di fi ka ci jom boj ne gla ve i in -

kor po ri sa wem bli zin skog upa qa ~a od

RPG-7 stvo ri li su pro tiv a vi on sko oru` je

i wi me oba ra li ame ri~ ke he li kop te re

Blek hok i ~i nuk. Pi ra ti sa oba la So ma li -

je ko ri ste ga kao oru` je za na pad na bro -

do ve. Na kra ju, RPG-7 je jed no od ret kih

oru` ja ne a me ri~ kog po re kla, ko me se Ame -

ri kan ci to li ko di ve da je ma ja 2009. ame -

ri~ ka fir ma „Er tro niks” raz vi la ko pi ju

RPG-7 sa ma wim iz me na ma i ono se tre nut -

no na la zi na eva lu a ci ji za uvo |e we u na o -

ru a we voj ske SAD!

Sa dru ge stra ne, RPG-7 je odav no teh -

no lo {ki pre va zi |e no oru` je. Mo e da uni -

{ti sa vre me ni tenk sa mo pod od re |e nim

uslo vi ma i po got kom u naj o se tqi vi je me sto.

Po sto je da le ko sa vre me ni ji i ubi ta~ ni ji

si ste mi od we ga, po put ose, RBP-22, RPG-

29, ali je usled broj no sti i pri sut no sti, te

is ku stva ope ra te ra sa wi me i da qe vr lo

ubo ji to.

Po ugle du

na pan cer fa ust

San o bor bi ~o ve ka pro tiv ten ka ro -

dio se u ne pri li ci i mu ci – u vre me slo ma

ne ma~ kog Blic kri ga pod gu se ni ca ma so vjet -

skih ten ko va. Ogro man broj so vjet skih ten -

ko va ko ji su sa is to ka gra bi li ka Raj hu i ne -

spo sob nost Ne ma ca da na od go va ra ju }i na -

~in pa ri ra ju na ra sta ju }oj mo }i SSSR-a na

bo ji {tu, do ve li su do ide je da ~o vek mo ra

bi ti spo so ban i spre man da sam uni {ti ne -

pri ja te qev tenk.

15. april 2010.

Jedan od razloga koji taj protivoklopni baca~ stavqa

u vrh liste legendarnog oru`ja le`i u tome {to je

op{teprisutan i na Istoku i na Zapadu, jeftin,

jednostavan za nabavku, odr`avawe, upotrebu,

i nadasve ubojit. Re~ju, on je ostvarewe sna svakog

konstruktora oru`ja.

je no je ne ko li ko boj nih gla va, a ku mu la tiv na

je bi la naj ~e {}a.

Si stem ra da ostao je isti – bes tr zaj no

re ak tiv no oru` je. Cev RPG-7 izo lo va na je

dr ve nim slo jem, osnov ni ni {an je me ha ni~ -

ki, ali se po ~eo ma sov no ko ri sti ti i jed no -

stav ni ji op ti~ ki PGO-7V (snaj per ski) ni {an

ko ji je omo gu }a vao pre ci zni je dej stvo, a bio

je neo p ho dan jer je do met RPG-7 od 150 do

200 me ta ra za oklop ne i 500 me ta ra za

neo klop ne ci qe ve. Br zi na mu je do 300 m/s,

a pro boj nost kod osnov ne, pr vo bit ne gra na -

te 250 mm, a kod PG-7VL 500 mi li me ta ra.

Osnov na raz li ka bi la je u po gon skom

pu we wu ko je je u se bi sa dr a va lo ni tro gli -

ce rin ski prah, {to mu je da va lo da le ko ve }i

do met. Ia ko ni je pla ni ra no, ni ti u pri ru~ -

ni ci ma po ka zi va no kao po eq no, RPG-7 se

u prak si ko ri stio i iz za tvo re nih

obje ka ta – we go va zo na opa snog

re ak tiv nog mla za iza oru -

|a bi -

la je sve ga dva

i po me tra. Boj na gla va

bi la je po ve za na sa pu we wem i pri li kom

opa qi va wa otva ra la su se ~e ti ri sta bi li -

zi ra ju }a tan ka kril ca. Je di ni pro blem de -

{a vao se pri ja kom bo~ nom ve tru ka da se mi -

na okre ta la u prav cu de lo va wa ve tra i ima -

la je ve li ko od stu pa we od ci qa.

Do dat je jo{ je dan ru ko hvat ta ko da se

oru` je sta bi li zu je sa obe ru ke.

Ma sa RPG-7V bi la je 6,3 kg, du i na

980 mm, a ma sa mi ne 2,2 kg. Iz ra |e no je ne -

ko li ko ver zi ja, a do bio je i sta bi li za ci o ni

bi pod za ga |a we iz le e }eg sta va.

Ba ca~ RPG-7 po ka zao se kao iz u zet no

efi ka sno i jef ti no oru` je, pa je ubr zo usvo -

jen u na o ru a we SSSR, a po tom i Ki ne.

Pre net je i u Evro pu pre ko ze ma qa Var {av -

skog ugo vo ra, ali i u Azi ju, kao iz voz iz NR

Ki ne, u ko joj je ozna ~en kao Tip-69 (za me nio

je Tip-56, ki ne sku ko pi ju RPG-2).

Tip-69 ni je bio li cen cna ko pi ja po put

Tip-56, jer je na stao s dru gim ci qem – da se

su prot sta vi ru skom oklo pu! Na i me, ide o lo -

{ki sa ve zni ci SSSR i Ki na su ko bi li su se

kra jem {e zde se tih u se ri ji po gra ni~ nih (ali

`e sto kih) in ci de na ta. Ki ne ska ko pi ja RPG-2

(Tip-56) bi la je ne spo sob na da pro bi je ok-

lop sa vre me nog so vjet skog ten ka T-62, pa se

tra ga lo za no vim re {e wem. Ka ko za pad ni je

imao sli~ no oru` je, a Ki na pri stup za pad -

po sta lo osno va za sva da qa PT oru` ja. Mi -

na je pr vi put ima la sta bi li zi ra ju }a kril -

ca. Pu we we je bi lo u po seb noj kar ton skoj

tu bi ko ja se, pre pu we wa, pri ~vr {}i va la

za zad wi deo mi ne i ta ko se sa pred weg de -

la ce vi uvla ~i la unu tra.

Oki da~ je bio me ha ni~ ki. Ni {an xi ja je

mo rao da ga zap ne i da kad vr {i opa qe we

po vu ~e oba ra~ ka ko bi udar na igla za pa li -

la ba rut no pu we we i ono iz ba ci lo mi nu ka

ci qu. Ta da bi mi na, po go we na ba rut nim ga -

so vi ma, iz le te la na pred i otvo ri la bi se

kril ca ko ja su bi la sa vi je na.

Do met je bio 150 me ta ra, a pro boj nost

180 mm ho mo ge nog oklo pa –sa svim do voq no

da do sre di ne

{e zde -

se tih uni {ti

ili te {ko o{te ti sva

oklop na vo zi la. Ta kvo oru` je po -

sla to je u ogrom nim ko li ~i na ma u Vi jet nam,

gde je pr vi put bi lo efi ka sno upo tre bqe no.

Ju go sla vi ja je po ugle du na RPG-2 raz -

vi la svoj ba ca~ M-57.

Efi ka san i jef tin

Na sta vak raz vo ja i po tre ba za ve }om

da qi nom dej stva i pro boj no {}u do ve li su do

po ja ve RPG-4 si ste ma (1958). Do 1961. za -

vr {e na su i po li gon ska is pi ti va wa, ali se

u isto vre me po ja vio i RPG-7 sa svo jom ak -

tiv no-re ak tiv nom boj nom gla vom PG-7V.

Imao je ve }i do met i pro boj nost pa RPG-4

ni je u{ao u na o ru a we, ia ko se spo qa vr lo

ma lo raz li ko vao od no vog RPG-7.

Ta ko je po stup no, uz mo di fi ka ci je, na -

sta lo le gen dar no oru` je. Bio je znat no na -

pred ni je od RPG-2. Imao je da le ko ve }i do -

met i pro boj nost, te sa vre me ni ji ni {an.

Re~ ju, bio je mo} ni je oru` je. Za RPG-7 raz vi -

Ide ja je po te kla od trom blon ske mi ne

ko je su se po ja vqi va le to kom Dru gog svet skog

ra ta u ve }im ko li ~i na ma. Nem ci su po ku {a -

li da na pra ve ve }e pri mer ke trom blon skih

mi ni i da ih mon ti ra ju kao pri ru~ no oru` je

na usta ce vi svo jih PT to po va, ali bez ve }eg

uspe ha. Slab do met i lo {a pre ci znost do ve -

li su do ot ka zi va wa tih pro je ka ta i ne za do -

vo qa va ju }ih re zul ta ta. On da su jed no stav no

do {li na ide ju da na pra ve oru |e ko me ne

tre ba ni pu {ka ni top da se is pa qu je, ko je

}e ima ti sve {to tre ba trom blon skoj mi ni:

cev, ni {an i po gon sko pu we we.

Ka da su se re {i li pu {a ka i to po va

kao lan se ra mi na, pre sta li su da bu du

ogra ni ~e ni po vrat nim tr za jem oru` ja, ko -

je je uslo vqa va lo sla bu pre ci znost i po -

tre bu da se oru |e fik si ra. I ka da su

do bi li sa mo jed nu, pro stu cev – bez

kun da ka ili la fe ta, na wen vrh mo -

gli su da sta ve mi nu od go va ra ju -

}eg pu we wa, a u cev, ili jo{ bo -

qe na zad wi deo mi ne, po sta -

ve po gon sko pu we we ko je

obez be |u je do vo qan do met.

Ta kvo oru` je bi lo je bes tr -

zaj no, a sa usta ce vi po le ta -

la je PT mi na, dok su na zad -

wi deo ce vi iz la zi li ba rut ni

ga so vi. Na zva li su ga pan cer -

fa ust. Bi lo je to pr vo sa vre me no i efi ka -

sno pro tiv ten kov sko oru` je. U od no su na

sa da {we PT ba ca ~e raz li ku je se po to me

{to se is pa qi vao pa ra bol nom pu ta wom

kao trom blon ska mi na – od ko je je i na stao

– dr e }i ga is pod pa zu ha, a ne sa ra me na

kao na ma po zna ti si ste mi.

Bi lo ka ko bi lo, pan cer fa ust je bio vr -

lo efi ka san. Mo gao je da uni {ti ili te {ko

o{te ti ve }i nu so vjet skih ten ko va, ali i sve

za pad ne ko ji su i ona ko ima li sla ba {ne

oklo pe. To mu je omo gu }i la PT mi na ko ja je u

se bi ima la ku mu la tiv no pu we we, ob li ko va -

no ta ko da mlaz is to pqe nog me ta la pro bi ja

oklop pro tiv ni~ kog ten ka – kao i sva sa vre -

me na PT oru |a.

So vje ti su bi li im pre si o ni ra ni i po -

~e li su da se za ni ma ju za pan cer fa ust, pa

su po ugle du na we ga na pra vi li svoj pr vi PT

ba ca~ – RPG-2. On je, kao na sled nik pan -

cer fa u sta, do neo jed nu no vi nu – da je ka li -

bar mi ne ve }i od ka li bra ce vi, {to ni je

bio slu ~aj sa dru gim oru` ji ma za PT bor bu.

Na i me, ka li bar mu je bio sa mo 40 mm – to -

li ki pre~ nik ima lo je ba rut no po gon sko pu -

we we ko je se na la zi lo unu tar ce vi, dok je

ka li bar PT mi ne, ko ja je bi la van ce vi, bio

82 mm. Za raz li ku od ne ma~ kog ori gi na la,

to oru` je slu i lo je za vi {e krat nu upo tre -

bu. Pr vi put je cev bi la ob lo e na tan kom

dr ve nom oblo gom ko ja je {ti ti la ni {an xi ju

od to plo te (ce vi). Ima lo je jed no stav ni me -

ha ni~ ki ni {an, ali i ru ko hvat is pod ce vi,

ta ko da se is pa qi va lo sa ra me na, {to je

21

40

^e sto je RPG-7 ko ri {}en u Bel fa stu

i Lon don de ri ju pro tiv bri tan skih voj ni -

ka u kon trol nim ku la ma i na ~ek po in to -

vi ma, pa je ave ni ja Bi~ ma unt u Bel fa stu

pre i me no va na u sva ko dnev nom go vo ru u

„RPG ave ni ju“, {to je iro ni~ no go vo ri lo

o ~e stoj upo tre bi RPG-7 pro tiv bri tan -

skih sna ga.

RPG avenija

RPG-7 sa puwewem

22

ko je su oni uz po mo} CIA pre ba ci li av ga ni -

stan skim mu xa he di ni ma (ko ji su u me |u vre -

me nu po sta li ta li ba ni). I si tu a ci ja se po -

no vi la! Sa mo pro tiv SAD i Na toa.

Ia ko su sna ge Na toa ima le da le ko sa -

vre me ni je na o ru a we, ne po go dan te ren za

oklop na vo zi la i slab do met wi ho vog va tre -

nog oru` ja, po ka zao je ne do stat ke. Na i me,

stan dard ni Na to ka li bar 5,56 mm ni je imao

efi ka san do met da po go di ta li ba na ko ji ima

RPG-7 ili Tip-69. Na pad na oklop ne ci qe ve

i ka mi o ne mo gao je da bu de od bi jen sa mo iz

mi tra qe za 7,62 mm Na to ili iz to po va 20 i

30 mm sa oklop nih vo zi la, ali je pe {a di ja,

ko ja je {ti ti la ko lo nu, bi la prak ti~ no ne mo} -

na sa oru` jem ka li bra 5,56 mm – jer je do met

RPG-7 od 300 do 500 me ta ra. Ta ko su Ame ri -

kan ci mo ra li da iz ma ga ci na iz vu ku svog ve -

te ra na – snaj per sku pu {ku M-21, u stva ri

pre ra |e nu au to mat sku pu {ku M-14, ka li bra

7,62 mm Na to, ko ja je je di na mo gla da bez pro -

ble ma ski da ta li ba ne sa vr ho va okol nih br -

da. Iz gle da da se isto ri ja po na vqa, a ne ka

oru` ja pro sto od bi ja ju da odu u isto ri ju.

Irak je da le ko bo qe ra ti {te za upo -

tre bu RPG-7 zbog ve li kog bro ja zgra da, pre -

noj teh no lo gi ji, od lu ~i li su se za „obr nu ti

in i we ring“ so vjet skog RPG-7! Ta ko je RPG-7

u Ki ni kao je dan od pr vih za da ta ka imao

bor bu pro tiv so vjet skih ten ko va. Me |u tim,

su ko bi su se za vr {i li pre ne go {to je u{ao

u upo tre bu 1970, ali je ko ri {}en u ki ne sko-

vi jet nam skom ra tu.

Ki ne ska ko pi ja

Ki na je iz ve zla ve li ku ko li ~i nu tog

oru` ja u svet ta ko da je Tip-69 po stao da le ko

pri sut ni ji od ori gi nal nog RPG-7. Za hva qu ju }i

pre }ut nom ame ri~ ko-ki ne skom sa ve zni {tvu

pro tiv SSSR-a do speo je u ru ke mu xa he di na u

Av ga ni sta nu ko ji su ga upo tre bqa va li pro tiv

SSSR- a pre ko „ne u tral nog“ Pa ki sta na. Mu -

xa he di ni su to oru` je (ko je je isti ni za vo qu

bi lo do sta ret ko i ni su ga ima li ono li ko ko -

li ko se to pret po sta vqa lo) ko ri sti li u po -

seb nim ti mo vi ma „Lo va ca na ten ko ve“, ko ji

su se sa sto ja li od 12 do 15 mu xa he di na, na o -

ru a nih sa Tip-69 ver zi jom RPG-7.

Da bi kon tri ra li mu xa he di ni ma, So -

vje ti su Spec na zu po de li li za ple we ne pri -

mer ke ki ne skih Tip-69 ba ca ~a ko je su ovi za -

ro bi li od mu xa he di na! Na i me, kru tost so -

vjet ske dok tri ne po ka za la je sla bo sti u Av -

ga ni sta nu i ko man da jed no stav no ni je hte la

da na o ru a spe ci jal ne je di ni ce sa RPG-7 ko -

jih su ima li na hi qa de po ma ga ci ni ma – ve}

sa vre me nim RPG-22 ko ji, pak, ni su ima li do -

met RPG-7! Ta ko su So vje ti ko ri sti li ko pi ju

sop stve nog oru` ja pro tiv mu xa he di na! Istu

tak ti ku pri me wi va li su po bu we ni ci u Ta xi -

ki sta nu 1992. go di ne. Ru ku na sr ce bi li su

to isti mu xa he di ni iz Av ga ni sta na. Bor be ni

tim od dva ~o ve ka na pa dao bi tenk sa Tip-69

ba ca ~em, jer ko pi je RPG-7 ni su ima le tan -

dem-ku mu la tiv ne gla ve sa vre me ni je ver zi je

PG-7VR na sle de }i na ~in – je dan je po got kom

bu {io re ak tiv ni oklop na ten ku, a dru gi po -

ga |ao isto me sto uni {ta va ju }i ga.

Spo qa gle da no, Tip-69 iden ti ~an je so -

vjet skom uzo ru, iz u zev za {tit ne oblo ge oko ce -

vi ko ja kod ki ne ske ko pi je ima uz du na re bra,

a kod so vjet ske je od po li ra nog glat kog dr ve ta.

Rat na prak sa

Ras pad SSSR-a do veo je do po pla ve

oru` ja iz so vjet skih ma ga ci na, pa je i ori gi -

nal na ver zi ja RPG-7 do spe la u ru ke mno gih

po kre ta {i rom sve ta. Sem to ga, pro iz vo di -

le su ga i ze mqe Var {av skog ugo vo ra. Ta ko

je po stao ma sov no upo tre bqa van svu da u

sve tu pa i u ne kim naj ne ve ro vat ni jim rat nim

zo na ma – kao na pri mer u Se ver noj Ir skoj.

Tu je KGB, kao vid „od ma zde“ za po mo} CIA i

MI6 av ga ni stan skim mu xa he di ni ma, do sta vio

bor ci ma oslo bo di la~ ke IRA RPG-7, i on je

upo tre bqa van do 2005. go di ne.

Ta ko je pli ma po ~e la da se okre }e pro -

tiv Za pa da. In va zi jom na Av ga ni stan i ka -

sni je na Irak, SAD su se na {le na me ti RPG

15. april 2010.

pre ka i ur ba nih uslo va, {to je uslo vi lo i

ve li ku ra zno vr snost mo di fi ka ci ja boj ne

gla ve RPG-7. To me po go du je ~i we ni ca da je

pred rat ni Irak bio sa vre me na i teh no lo -

{ki mo der na ze mqa sa do sta elek tron skih i

ma {in skih ra di o ni ca. Ta ko su Ira ~a ni po -

~e li da RPG-7 ko ri ste i kao pro tiv a vi on sko

oru |e, oba ra ju }i he li kop te re u PA za se da -

ma u ti mo vi ma od dva do ~e ti ri ~o ve ka sa

stan dard nim RPG-7, ili sa mo di fi ko va nim

mi na ma sa bli zin skim upa qa ~i ma, ko je na

he li kop te re dej stvu ju po put gra na ta flak 76

mm. Ka ko su he li kop te ri sla bo ili ni ka ko

oklo pqe ni ~e ste su `r tve RPG-7.

Ertroniksova ver zi ja

Bu du }i da se RPG-7 uve li ko ko ri sti

pro tiv ko a li ci o nih sna ga, i one su po ~e le

da upo tre bqa va ju to oru` je. Na i me, ame -

ri~ ki voj ni ci u Av ga ni sta nu i Ira ku vr lo

ra do ko ri ste RPG-7, a sna ge ira~ ke vla de

ma sov no. Sve pri sut nost i efi ka snost, te

ni ska ce na tog oru` ja, do ve li su do to ga da

Ame ri kan ci po~ nu te sti ra we vla sti te ver -

zi je RPG-7. Ma ja 2009. ame ri~ ka fir ma

„Er tro niks“ raz vi la je i na te sti ra we po -

sla la svo ju ver zi ju ru skog RPG-7 „Er tro niks

RPG7“, ko ji je do bio po pu lar ni na ziv „Ame -

ri kan ski“ (a ko pi ja je ru skog RPG-7V). Po re -

|e wem su utvr |e ne pred no sti RPG-7 na bo -

ji {tu – tra ja we ce vi je 1.000 is pa qe wa,

ima sa vre me nu op ti ku, ra nac za mi ne i ga -

ran ci ju na dve go di ne

Na cev je ugra |en set Pi ca tiny {i na za

mon ti ra we ra znih do da ta ka, od ko jih su

osnov ni sa vre me ni la ser sko-op ti~ ki ni {an.

^a so pis „Di fen sre vju“ po hval no se iz ja snio

na vo de }i da po ve }i ni ka rak te ri sti ka to

oru` je ima pred nost nad stan dard nim u na o -

ru a wu SAD. Na po me ne ko je va e za ce lu po -

ro di cu RPG-7 je su da RPG-7 ni je ogra ni ~en na

ka li bar ce vi, da su we go ve mi ne ra zno vr sne

i uvek se mo gu mo der ni zo va ti, dok M77 LAWne ma tu ka rak te ri sti ku. ^i we ni ca da se iz

ce vi mo e is pa qi va ti vi {e pro jek ti la, omo -

gu }a va voj ni ku da sa so bom no si raz li ~i te

boj ne gla ve, obu ka za RPG-7 i sa vre me ni ji

RPG-29 da le ko je jed no stav ni ja i jef ti ni ja

ne go za M3 „karl gu stav“ ili SMAW.

Ki ne ske ver zi je Tip-69 do spe le su u ru -

ke mu sli man skim i al ban skim eks tre mi sta

na tlu biv {e Ju go sla vi je. Pre ko Pa ki sta na

i Sa u dij ske Ara bi je na tlo Bo sne i Her ce go -

vi ne sti gli su mu xa he di ni i Tip-69 ko ji su

upo tre bqa va ni u sa sta vu frak ci je bo san -

skih mu sli ma na u gra |an skom ra tu u BiH pro -

tiv je di ni ca Voj ske Re pu bli ke Srp ske. Al ba -

ni ja je ta ko |e ima la istu ver zi ju – Tip-69,

oda kle je sti gao u ru ke {ip tar skih te ro ri -

sta OVK.

Po sve mu su de }i RPG-7 je oru` je ko je }e

jo{ du go bi ti na boj nom po qu.

Alek san dar KI[

Ame ri~ ka fir ma „Er tro niks“ raz -

vi la je ma ja 2009. i na te sti ra we po sla -

la svo ju ver zi ju ru skog RPG-7 ko ji je do -

bio po pu lar ni na ziv „Ame ri kan ski“.

Fir ma na vo di da je po di gla kva li tet ma -

te ri ja la – cev RPG pro iz vo di se od iste

le gu re ~e li ka kao i ona za M-16, a ima i

er go nom ske do dat ke kao i ka ra bi na M4 –

te le skop ski kun dak, er go nom sku dr {ku i

pred wi ru ko hvat.

Amerikanski

Bugarski vojnici sa RPG-7

23

I N D I J S K I [ K O L S K I A V I O N H J T - 3 6 S I T A R A40

Mlazna

zvezdaU na me ri da po boq {a si stem le ta~ ke

obu ke pi lo ta, In dij ske va zdu ho plov ne sna ge

su de ve de se tih pri stu pi le re de fi ni sa wu si -

ste ma obu ke sa te i {tem na raz vo ju i na bav -

ci no vih mla znih {kol skih avi o na. Pi ta we

le te li ce za se lek ci ju i po ~et nu obu ku osta -

vqe no je po stra ni do da qeg, ima ju }i u vi du

ras po lo i vost flo te do ma }ih klip no-eli -

snih avi o na ti pa HPT-32 (HAL HPT-32 De e pak)a te i {te je, u pr vom mo men tu, da to na na -

bav ci mla znih {kol skih avi o na za na pred nu

le ta~ ku obu ku. Ia ko pri o ri tet na, ova na bav -

ka je re a li zo va na tek po ~et kom 2007. ka da je

IAF uveo u na o ru a we pr vi od 66 pri me ra ka

sa vre me nih bri tan skih mla znih {kol skih

avi o na za na pred nu le ta~ ku obu ku ti pa Hok

se ri je 132 (Bae Hawk Mk.132). Ti avi o ni za -

me ni li su poq ske iskre TS-11 ko je su iz upo -

tre be po vu ~e ne kra jem 2004, ali su pre u ze li

i deo obu ke ko ji je pro vo |en na dvo se dim MiG-

21U, tzv. spar ka ma.

Sle de }e po pri o ri te tu bi lo je re {a -

va we pi ta wa mla znog {kol skog avi o na za

osnov nu i deo na pred ne le ta~ ke obu ke. Na i -

I

Novi avion, HJT-36 sitara, ~esto nazivan i IJT,

zami{qen je sa rasporedom sedi{ta u tandemu. Klasi~ne

je koncepcije, sa nisko postavqenim krilom malog ugla

strele. Izra|en je od lakih legura i kompozitnih

materijala. Postoje}a avionika omogu}ava da se tokom

leta simulira velik broj otkaza, {to je bio eksplicitan

zahtev Indijskih vazduhoplovnih snaga.

vi {e na men ski bor be ni avi on (pro gram po -

znat i pod skra }e ni com MMR CA – Me di umMul ti-Ro le Com bat Air craft). Ia ko je obu ka de -

kla ra tiv no uvek bi la pri o ri tet za IAF,

po li ti ka opre ma wa {kol skim avi o ni ma,

na ro ~i to mla znim, ni je uvek pru a la op ti -

mum na spram po tre ba. Je dan od re zul ta ta

je ste i ne slav na sta ti sti ka va zdu ho plov nih

ude sa.

n dij ske va zdu ho plov ne sna ge (IAF – In di -an Air For ce) idu u red naj ve }ih i naj mo -

der ni jih svet skih voj nih va zdu ho plov -

sta va. Ova ve li ka voj na for ma ci ja zah -

te va i po u zdan si stem le ta~ ke obu ke

mla dih pi lo ta, na ro ~i to u smi slu opre ma wa

naj no vi jom ge ne ra ci jom vi {e na men skih bor -

be nih avi o na kao {to su su hoj Su-30 ili bu -

du }i po bed nik in dij skog ten de ra za sred wi

24 15. april 2010.

me, na kon se lek ci je i po ~et ne le ta~ ke obu ke

na klip no-eli snim avi o ni ma HPT-32, sa

ras po re dom se di {ta jed no po red dru gog, stu -

den ti pi lo ti na sta vqa li su sa osnov nom le -

ta~ kom obu kom na mla znim HJT-16 ki ra ni ma

(HAL HJT-16 Ki ran).

Avi on kiran raz vi jen je sre di nom {e -

zde se tih. Po svo jim per for man sa ma sli ~an je

ju go slo ven skom ga le bu G-2. U pe ri o du iz me |u

1967-1989. pro iz ve den je ukup no 251 ki ran

i to u tri ver zi je. Ko li ki je obim eks plo a ta -

ci je tih avi o na go vo ri i po da tak da je do da -

nas, flo ta ki ra na ima la oko 850.000 sa ti

na le ta! Taj avi on, osim {kol sko-tre na nih

je di ni ca, da nas upo tre bqa va ju i akro-gru pe

in dij skog va zdu ho plov stva i mor na ri ce.

Sre di nom de ve de se tih de fi ni tiv no je

po sta lo ja sno da ki ra ni ma la ga no is ti ~e

upo treb ni vek i da je u pr voj de ce ni ji 21.

ve ka po treb no da se pro na |e ade kvat na za -

me na. U sa rad wi sa pred stav ni ci ma in dij -

skih va zdu ho plov nih sna ga ko ji su de fi ni -

sa li tak ti~ ko-teh ni~ ke zah te ve, kom pa ni ja

HAL (Hin du stan Ae ro na u tics Li mi ted), kao in -

dij ski li der u obla sti va zdu ho plov nih teh -

no lo gi ja i pro iz vo |a~ prak ti~ no svih {kol -

skih avi o na ko ji se tre nut no na la ze u in -

dij skom na o ru a wu (ukqu ~u ju }i i li cen cno

pro iz ve de ne ho ko ve), pri stu pi la je di zaj ni -

ra wu i raz vo ju no vog mla znog {kol skog avi -

o na. On je po znat pod ozna kom HJT-36 od -

no sno si ta ra (zve zda na hin du je zi ku). U upo -

tre bi je ~e sto i ter min IJT (IJT – In ter me di a -te Jet Tra i ner).

Kao {to u va zdu ho plov noj in du stri ji

~e sto bi va, i ov de su teh no lo gi ja i kon struk -

tiv na re {e wa „po zajm qe na“ sa ve }eg i sku -

pqeg pro jek ta. U ovom slu ~a ju, teh no lo {ki

obra zac bio je in dij ski la ki lo vac LCA (LightCom bat Air craft), ~i ji je raz voj ta ko |e jo{

uvek u to ku.

Mo del no vog {kol skog avi o na, da nas

po zna tog kao HJT-36, pr vi put je pri ka zan

jo{ 1997. na va zdu ho plov noj iz lo bi u

Sin ga pu ru.

Ma lo Is tok,

ma lo Za pad

Zva ni ~an ugo vor o raz vo ju HJT-36 sa

kom pa ni jom HAL, ovla {}e ni pred stav ni ci

in dij ske vla de, pot pi sa li su 1999, od ka da

se in ten zi vi ra ju raz voj ne ak tiv no sti. Ae ro -

di na mi~ ka kon fi gu ra ci ja avi o na iza bra na

je mar ta 2000, iz gled ka bin skog pro sto ra

de fi ni san je apri la 2001, a iz ra da pr vog

pro to ti pa za po ~e la je ju na 2002. go di ne.

Pr vi pro to tip po le teo je 7. mar ta 2003, a

let dru gog pro to ti -

pa usle dio je mar -

ta 2004. go di ne. U

di zaj nu HJT-36 u

ve li koj su me ri ko -

ri {}e ni Uni gra fik -

so vi CAD (Com pu terAi ded De sign) ala ti.

Po seb no in te re san -

tan de ta qa pred sta -

vqa po da tak da je HJT-36 pr vi in dij ski va zdu -

ho plov ~i ji je ka bin -

ski pro stor kre i ran pre ma an tro po me trij -

skim ka rak te ri sti ka ma in dij skih pi lo ta.

Osnov ni zah tev, kao i u slu ~a ju sli~ nih

{kol skih avi o na, bio je da le te li ca u ade -

kvat noj me ri bu de jed no stav na za le te we i

upra vqa we avi on skim si ste mi ma ka ko bi se

na pri me ren na ~in obez be dio na sta vak le -

ta~ ke obu ke na zah tev ni jim le ti li ca ma. Taj

avi on tre bao je da bu de bo qi od ki ra na, pre

sve ga u smi slu per for man si, ka rak te ri sti -

ka eks plo a ta ci je i eko no mi~ no sti, a, ta ko -

|e, tra e no je da na we mu mo e da se iz -

vo di i deo bor be ne obu ke. Po red to ga,

zah te va no je mo der no kon ci pi ra we ce -

lo kup nog si ste ma obu ke ko ji pod ra zu -

me va ra zne ni voe si mu la to ra i tr -

na e ra na ze mqi, pri me -

Avi on HJT-36 pred sta vqa pre la znu ste pe ni cu za „hok”, a po tom i za pra ve vi {e na men ske

bor be ne avi o ne

25

40we nu te o ri ju, teh ni~ ku u~i o ni cu i ce lo kup nu

teh ni~ ku do ku men ta ci ju do stup nu u elek tron -

skom ob li ku. Ia ko je raz vi je na kom plet na

po dr {ka za ze maq sko si mu li ra we let nih

oso bi na, pred stav ni ci in dij skog va zdu ho -

plov stva in si sti ra li su i na {i ro kom di ja -

pa zo nu mo gu} no sti si mu li ra wa ot ka za i to -

kom sa mog le ta.

No vi avi on je ste za mi {qen sa ras po -

re dom se di {ta u tan de mu. Kla si~ ne je kon -

cep ci je, sa ni sko po sta vqe nim kri lom ma log

ugla stre le. Iz ra |en je od la kih le gu ra i

kom po zit nih ma te ri ja la. Oba pro to ti pa

ini ci jal no su opre mqe na jed nim fran cu skim

mla znim mo to rom ti pa Lar zak (Lar zac) 04h20

sa po ti skom od 14,03 kN. Is pi ti va wa sa tim

ti pom po gon ske gru pe vr {e na su do ma ja

2009, na kon ~e ga su Lar zak mo to ri za me we -

ni mo to rom AL-55I ru ske pro iz vod we ko ji

se, pre sve ga, od li ku ju ve }im po ti skom

(16,68 kN). Svi se rij ski pri mer ci tog avi o -

na bi }e opre mqe ni ru skim mo to ri ma zbog

ve }eg po ti ska ko ji }e omo gu }i ti bo qe is pu -

we we tak ti~ ko-teh ni~ kih zah te va. AL-55I su

opre mqe ni si ste mom di gi tal nog upra vqa wa

(FA DEC).

IJT po se du je me ha ni~ ki si stem ko man -

di le ta sa elek tri~ nim tri me ri ma po sve

tri ose. Za hi dra u li~ ki si stem po ve za ni su

in sta la ci ja staj nog tra pa, va zdu {na ko~ ni -

ca i ko~ ni ce to~ ko va ko je su opre mqe ne si -

ste mi ma pro tiv pro kli za va wa. Tro po lo -

`aj na za kril ca iz vla ~e se elek tri~ nim

pu tem.

Oba pro to ti pa opre mqe na su ru skim

iz ba ci vim se di {ti ma ti pa zve zda K-36LT

„0-0“ ka rak te ri sti ka ti pa, ali }e u sko roj

bu du} no sti bi ti za me we na bri tan skim ti -

pa Mar tin-Bej ker (Mar tin Ba ker) Mk.16, {to

}e bi ti se rij ski stan dard. „Sr ce“ elek tro

si ste ma je 9 kWstar ter

ge ne ra tor ko ji funk ci o ni {e za jed no sa dva

nikl-kad mi jum ska aku mu la to ra sna ge 40 A.

Kon fi gu ra ci ja avi o ni ke sa sto ji se od gor -

weg pri ka zi va ~a (HUD), ra ~u na ra va zdu -

{nih po da ta ka (ADC), ra ~u na ra mi si je, pi -

lo ta no-na vi ga cij skih i ko mu ni ka cij skih

si ste ma i ure |a ja kao {to su AHRS, VOR/DME/ILS, GPS, IFF, VHF/UHF sta ni ce.

Po sto je }a avi o ni ka omo gu }a va da se

to kom le ta si mu li ra ve lik broj ot ka za, {to

je bio eks pli ci tan zah tev In dij skih va zdu -

ho plov nih sna ga. Prem da ot ka zi mo gu bi ti

si mu li ra ni i na ze maq skim si mu la to ri ma,

in dij ski va zdu ho plov ni eks per ti su sma tra -

li da }e si mu la ci ja ot ka za to kom sa mog le -

ta ima ti do dat nu do zu uver qi vo sti i da }e

omo gu }i ti bo qu pro ce nu le ta~ kih oso bi na

stu de na ta-pi lo ta u slu ~a ju stvar nih ot ka za

ili de gra da ci je let nih oso bi na va zdu ho -

plo va.

Kok pit je opre mqen jed nim

gor wim pri ka zi va ~em (HUD)

i sa ne u o bi ~a je no ve li -

kim bro jem ko lor

pri ka zi -

va ~a – ukup no osam. ~e ti ri do wa pri ka zi va -

~a (HDD) je su di men zi ja su 7,62 h 7,62 cm,

dru ga dva su di men zi ja 10,16 h 10,16 cm dok

su naj ve }a dva pri ka zi va ~a di men zi ja 10,16

h 12,70 cm. Na tri naj ma wa pri ka zi va ~a

pre zen tu ju se po da ci o br zi ni le ta, vi si ni

i ver ti kal noj br zi ni (va ri o me tar). Na sred -

wa dva na la ze se ve {ta~ ki ho ri zont i ra -

dio-mag net ni in di ka tor, dok su dva naj ve }a

pri ka zi va ~a na me we ni pro jek to va wu mo -

tor skih, go riv nih, hi dro pa ra me ta ra i sl.

U slu ~a ju pot pu nog elek tro-ot ka za osnov ni

pa ra me tri le ta pri ka zu ju se na jed nom ma -

lom pri ka zi va ~u sa sop stve nim iz vo rom

na pa ja wa.

Kon fi gu ra ci ja

na o ru a wa

Ob lik pri ka zi va wa po da ta ka je kon -

ven ci o na lan i ve }i nom pod se }a na in ter -

fejs me ha ni~ kih in stru me na ta-po ka zi va ~a.

Svi pri ka zi va ~i let nih i na vi ga cij skih po -

da ta ka mo gu da pre u zmu pri ka zi va we bi lo

ko jeg dru gog pri ka zi va ~a u slu ~a ju ot ka za.

Osim ve }eg ni voa po u zda no sti, ostva ru je se

ni a ce na odr a va wa jer se sma -

wu je broj raz li ~i tih dis ple ja i

po ve }a va ni vo uni fi ka ci je. Sli -

Raz voj HJT-36 pra ti la su broj na od la ga wa od ko jih su naj ve }a na stu pi la usled ude sa

oba pro to ti pa. Pr vi je fe bru a ra 2007, to kom iz lo be Ae ro In dia 2007 na po le ta wu

iz le teo sa pi ste, usled ~e ga je avi on znat no o{te }en. Po prav ka je tra ja la 18 me se ci.

Ta~ no dve go di ne ka sni je do go dio se udes i sa dru gim pro to ti pom. Pri li kom sle ta wa

do {lo je, pre ma pro ce na ma sa stra ne, do uvla ~e wa staj nog tra pa na kon do di ra po let no-

slet ne sta ze. O{te }en je do wi deo tru pa avi o na i staj ni trap zbog ~e ga je avi on na po -

prav ci pro veo du e vre me.

Udesi

Za razliku od prethodnika „kirana”, raspored

sedi{ta na HJT-36 jeste jedan iza drugog

~an prin cip pri me wen je i sa

ve }im pri ka zi va ~i ma.

Ni vo pre zen to va wa po da -

ta ka pro jek to van je ta ko da stu -

den ti pi lo ti na po ~et ku le ta~ ke

obu ke ko ri ste sa mo do we pri -

ka zi va ~e, a gor wi, kao i po da -

ci sa kom pju te ra mi si je, uba cu ju

se u ras po red po me ra wa pa we

na vi {im ni vo i ma obu ke.

Od sa mog star ta HJT-36 je

pro jek to van sa in sta la ci jom

na o ru a wa. Ono se sa sto ji od

kon tej ne ra sa mi tra qe zi ma

12,7 mm, lan se ra ne vo |e nih

ra ket nih zr na 70 mm, kla si~ -

nih avio-bom bi ka li bra do

200 kg i ve bov nih bom bi ma -

le ma se, ko je u raz li ~i tim ae ro di na mi~ -

kim ob li ci ma mo gu da si mu li ra ju pu ta wu

pa da ra znih ve }ih ti po va ko ~e }ih ili kla -

si~ nih avio-bom bi. Od go va ra ju }a sim bo -

lo gi ja ve za na za si ste me na o ru a wa pri -

ka zu je se na gor wem pri ka zi va ~u. HUD mo -

è da pri ka zu je kla si~ nu ì ro-mre i cu, a

i stan dard ne sa vre me ne mo do ve po put

CCIP (Con ti nu o usly Com pu ted Im pact Po int)ili CCIL (Con ti nu o usly Com pu ted Im pact Li -ne). Na taj na ~in IJT omo gu }a va iz vo |e we

in ci jal nih fa za bor be ne obu ke na ve o ma

eko no mi ~an na ~in.

Pro iz vod wa

Pro gram let nih is pi ti va wa ob u hva ta

kom plet nu an ve lo pu, ukqu ~u ju }i i re i me

ma lih let nih br zi na. Is pi ti va wa avi on -

skih si ste ma, a i ko vi ta je su za vr {e na, a

tre nut no je u to ku is pi ti va we si ste ma na -

o ru a wa. Za vr {e tak is pi ti va wa i fi nal -

na od lu ka o po ~et ku i obi mu se rij ske pro -

26

ra 2007, ka da je avi on do i -

veo udes na po le ta wu. Po -

prav ke pro to ti pa tra ja le su

18 me se ci. Ka {we we u is po -

ru ci pr vog mo to ra AL-55I za

vi {e od go di nu da na ta ko |e je

da lo do pri nos pro lon gi ra wu

pro gra ma is pi ti va wa. S ob zi -

rom da je re~ o no voj ver zi ji

mo to ra ko ji se pri tom do sta

raz li ku je od pret hod no pri me -

we nog Lar za ka, neo p hod na su

bi la pot pu na is pi ti va wa,

ukqu ~u ju }i i ona u gra ni ca ma

an ve lo pe avi o na. U to ku le ta

vr {e no je vi {e de se ti na za u -

sta vqa wa i po kre ta wa mo to -

ra ka ko bi se po u zda no utvr -

di la zo na uspe {nog po kre ta wa mo to ra u

va zdu hu. U do sa da {wim is pi ti va wi ma mo -

tor se po ka zao po u zdan, uz ume re nu po tr -

{wu go ri va.

In dij sko va zdu ho plov stvo ve} je na ru -

~i lo 12 avi o na ko ji ~i ne pred se ri ju. Svih

12 bi }e is po ru ~e ni in dij skom va zdu ho plov -

stvu do mar ta 2011. go di ne. Usko ro se o~e -

ku je i po rux bi na 73 se rij ska pri mer ka. Pro -

ce wu je se da su ukup ne in dij ske po tre be oko

200 avi o na. Oni }e se pro iz vo di ti u fa bri -

ci u gra du Kam pur. U na red nom pe ri o du po -

treb no je da se za me ne i avi o ni HPT-32 zbog

~e ga je HAL ve} za po ~eo pro jekt ne ra do ve na

no vom tur bo e li snom {kol skom avi o nu ko ji

se tre nut no ozna ~a va kao HTT-40. Ve }i na si -

ste ma i teh no lo gi ja raz vi je nih za IJT bi }e

pri me we ni na HTT-40, {to }e zna ~aj no u{te -

de ti vre me i no vac. Pro ce wu je se da su in -

dij ske po tre be za HTT-40, ta ko |e, oko 200

avi o na.

Mr Sla vi {a VLA I]

iz vod we pla ni ra na je za ju li ove go di ne.

Pro gram let nih is pi ti va wa ka snio je zbog

o{te }e wa pr vog pro to ti pa to kom fe bru a -

15. april 2010.

Zbog ve li kog bro ja ude sa i van red -

nih do ga |a ja, In dij ske va zdu ho plov ne sna -

ge sre di nom pro {le go di ne pre ki nu le su

pro vo |e we le ta~ ke obu ke na klip no-eli -

snim avi o ni ma ti pa HPT-32. Na taj na ~in

wi ho vi stu den ti-pi lo ti sa da, od sa mog po -

~et ka obu ke, le te na mla znim ki ra ni ma,

{to, ta ko |e, ni je bez bed no i eko no mi~ no

re {e we. Iz ra zu mqi vih raz lo ga, rad na

tur bo e li snom HTT-40 po stao je pri o ri te -

tan pre ko no }i. U naj bo qem slu ~a ju HTT-40 }e se po ja vi ti za {est go di na.

In dij ske va zdu ho plov ne sna ge je su,

ina ~e, to kom de ve de se tih iz gu bi le 177

le te li ca.

Prioritet

po gon ska gru pa .........................tur bo ven ti la tor ski mo tor

AL-55I po ti ska 16.68 kNpo sa da........................... dva pi lo ta (stu dent i in struk tor)

mak si mal na po let na te i na..................................4.500 kg

nor mal na po let na te i na.....................................4.000 kg

mak si mal na ko li ~i na uboj nih sred sta va...............1.000 kg

mak si mal na br zi na ho ri zon tal nog le ta...............750 km/~

mak si mal no do zvo qen Ma hov broj........................0.75 Ma

br zi na pre vla ~e wa (~i sta konf.)........................ 175 km/~

do zvo qe na pre op te re }e wa.................................+7/-2.5 g

po ~et na br zi na uz di za wa.....................................20 m/sek

pla fon le ta ........................................................12.000 m

do let sa dva do dat na re zer vo a ra........................1.500 km

vre me osta ja wa u va zdu hu sa unu tra {wim

go ri vom (917 kg).........................................dva sa ta

du i na.................................................................10.965 m

ra spon kri la..............................................................10 m

po vr {i na kri la........................................................18 m2

vi si na ...................................................................4.392 m

Takti~ko-tehni~ke karakteristike

Prototip u hangaru

Kabinski prostor raspolaè sa osam kolor prikaziva~a

razli~itih dimenzija

V I [ E N A M E N S K I A V I O N M O S K I T O

na bo ku no sa avi o na. Lov ci su ima li ne {to

ve }i raz mah kri la i u to vre me do bro skri -

ve ni adut – ra dar.

Rat na is ku stva

Pr vi avi o ni mo ski to uve de ni u na o ru -

`a we Kra qev skog rat nog va zdu ho plov stva

(RAF) bi li su iz vi |a ~i PR Mk I. Oni su 13.

ju la 1941. upu }e ni u stra te {ku fo to-iz vi -

|a~ ku je di ni cu 1 (No 1 PRU) u ba zi Ben son.

Dva me se ca ka sni je ba ~e ni su u va tru – pr vi

za da tak za mo ski to bio je iz vi |a~ ki let od

lu ke Brest na ju gu do gra ni ce Fran cu ske.

Br zi avi on po ka zao se do bro za {ti }e nim

od pre sre ta wa. Me se ci ma su le te li na dr -

ske i vi so ko ri zi~ ne za dat ke bez gu bi ta ka,

do de cem bra 1941, ka da su ne ma~ ki pro tiv -

a vi on ci obo ri li pr vi mo ski to kod Ber ge na

u Nor ve {koj.

No} ni lov ci NF Mk II sa ra da rom AIMk IV bi li su pri o ri tet na po tre ba za od -

bra nu Ve li ke Bri ta ni je u pr voj po lo vi ni

1942, ka da su bom bar de ri Luft va fe ula -

zi li go to vo sva ke no }i u va zdu {ni pro stor

iz nad ostr va. U to vre me pro vo di li su tzv.

27

40

Borbeni

komarac

Upro jek to va wu avi o na mo ski to (Mo squ i -to – ko ma rac) po {li su u fir mi De He -

vi lend (De Ha vil land) od ve} pro ve re -

nog po u zda nog mo to ra mer lin i jed no -

stav ne kon struk ci je, pri la go |e ne rat -

noj pro iz vod wi i ne do stat ku stra te {kih si -

ro vi na. [i ro ka pri me na dr ve ta u iz ra di

tog avi o na bi la je za slu na za na di mak –

„dr ve no ~u do“. Ia ko su pro jek tan ti `e le li

da stvo re, pre sve ga, br zi bom bar der, od

po ~et ka se mo ski to pri pre mao za pa ra lel nu

pro iz vod wu u tri mo de la – kao iz vi |a~ ve -

li ke br zi ne le ta, po go dan za pro do re u du -

bi nu pro sto ra pod kon tro lom si la Oso vi -

ne, no} ni lo vac, za od bra nu od ne ma~ kih

bom bar de ra, i avi on za va tre nu po dr {ku.

Pr vi mo ski to po le teo je 25. no vem bra

1940. go di ne. To kom po ~et nih le to va po ka -

za lo se da se od tog avi o na mo e mno go o~e -

ki va ti, pa se ubr za no pro vo dio pro gram

prob nih le to va. Bom bar de ri i iz vi |a ~i

ima li su pu no iden ti~ nih de ta qa kon struk -

ci je, ukqu ~u ju }i po klo pac za ula zak i iz la -

zak po sa de u do wem de lu tru pa za raz li ku od

no} nog lov ca u ko ga se ula zi lo kroz vra ta

28

Sa do la skom sve ve }eg bro ja Mk VIno} ni lov ci pre pu sti li su lov ci ma bom -

bar de ri ma za dat ke du bo kih po je di na~ nih

pro do ra. Jed na od naj po zna ti jih pod vi ga

iz ve de nih sa Mk VI bi lo je oslo ba |a we 700

za tvo re ni ka iz Ami je na 19. fe bru a ra

1944. go di ne. U ope ra ci ji sa do bro iza -

bra nim ime nom – Je ri hon – avi o ni mo ski -

to sru {i li su zi do ve za tvo ra pre ci znim

bom bar do va wem. U zi do vi ma vi so kim 60

me ta ra i de be lim 90 cm bom be su otvo ri le

pro la ze kroz ko ji je 255 za tvo re ni ka iza -

{lo na slo bo du (ka sni je je wih 182 po no vo

uhva }e no, a 37 stre qa na). U toj ak ci ji bom -

be su ubi le 50 Ne ma ca.

U ni zu sli~ nih pre ci znih dej sta va

uni {ta va ne su va ne zgra de u Fran cu skoj,

Dan skoj, Ho lan di ji i Nor ve {koj u po dr {ci

ge ril ci ma i SAS-u. Osim osnov nog Mk VI,na o ru a va ni su du bin skim bom ba ma, mi -

na ma i ra ket nim zr ni ma, pod ve {e nim na

{i ne na pot kril nim no sa ~i ma na za da ci -

ma pro tiv brod ske i pro tiv pod mor ni~ ke

bor be.

To kom ra ta na sta le su de se ti ne va ri -

jan ti i pod va ri jan ti mo ski ta pri la go |e ne za

ra zne po seb ne za dat ke – od na vo |e wa bom -

bar de ra do lo va na pod mor ni ce.

Mo ski to se na sta vio pro iz vo di ti i po -

sle za vr {et ka ra ta. Po sled wi avi o ni u se -

rij skoj pro iz vod wi bi li su no} ni lov ci Mk

38. Pr vi pro to tip po le teo je 18. no vem bra

1947. go di ne. Na rux bi na RAF-a po de qe na je

iz me |u dve De He vi len do ve fa bri ke u Het -

fil du i ^e ste ru. Ka da su 15. no vem bra

1950. rad ni ci fa bri ke u ^e ste ru za vr {i li

po sled wi od 101 pri mer ka Mk 38 sa RAF-

ovom ozna kom VX916, bio je to i po sled wi

od 7.781 pro iz ve de ni mo ski to to kom de set

go di ne od po le ta wa pr vog pro to ti pa. U tre -

nut ku ka da su avi o ni Mk 38 do ve de ni do po -

u zda no sti po treb ne za slu bu u je di ni ca ma,

bi li su pot pu no za sta re li u od no su na no ve

le te li ce. Ra dar AI.Mk IXb ta ko |e se po ka zao

pro ble ma ti~ nim i za to su na prob nim le to -

vi ma ko ri {}e ni oni ame ri~ kog po re kla

AI.Mk X. Ka da je ot klo wen deo teh ni~ kih pro -

ble ma, u RAF-u su pro ce ni li da su Mk 38

pre spo ri i pre te {ki za pre sre ta we bom -

bar de ra SSSR-a Tu-2 i Tu-4 na ve li kim vi -

si na ma. Za to Mk 38 ni ka da ni su le te li u sa -

sta vu RAF-a i osta li su kon zer vi ra ni do

pri mo pre da je Ju go slo ven skom rat nom va zdu -

ho plov stvu (JRV).

Kraj Dru gog svet skog ra ta ni je bio kraj

bor be ne slu be mo ski ta. Zbog ten zi ja na

Da le kom is to ku od no vem bra 1945. ti avi o -

ni ko ri {}e ni su za iz vi |a~ ke za dat ke iz nad

Ki ne i Kam bo xe i za bor be ne za dat ke pro -

tiv ge ri le u In do ne zi ji. Od ju na 1948. do

de cem bra 1955. bri tan ski skva dro ni iz vi -

|a ~a i lo va ca bom bar de ra mo ski to u~e stvo -

va li su u bor ba ma u Ma la ji. Sre di nom pe -

de se tih taj avi on se ko ri stio u su zbi ja wu pi -

ra te ri je oko Bor nea i obez be |e wu nu kle -

ar nog po li go na na Bo i} nim ostr vi ma.

Pre o sta li avi o ni na sta vi li su da slu e za

po mo} ne za dat ke, pre sve ga, za vu ~u me ta za

ga |a we pro tiv va zdu {ne od bra ne i me te o -

ro lo {ka iz vi |a wa, sve do pr ve po lo vi ne

{e zde se tih.

U Ju go slo ven skom

rat nom va zdu ho plov stvu

Pod pri ti skom SSSR-a i sa te li ta, Ju -

go sla vi ja se kra jem 1951. od lu ~i la da pri -

hva ti voj nu po mo} dru ge stra ne – Ame ri kan -

ci i Bri tan ci su pre svih osta lih po nu di li

ve li ke ko li ~i ne rat ne teh ni ke iz vi {ko va

pre ko pro gra ma uza jam ne od bram be ne po -

mo }i (Mu tu al De fen se Aid Pro gram me). Ia ko

se ra di lo o za sta re lim sred stvi ma, ona su

bi la do bro do {la u JRV u tre nut ku ka da se

Be de ker ofan zi vu. Uni {ta va li su sim bo le

gra do va u skla du sa tu ri sti~ kim vo di ~i ma u

na di da }e na taj na ~in slo mi ti duh bra ni -

la ca ostr va.

Bom bar de ri B Mk IV iz ve li su pr vi bor -

be ni za da tak 31. maj 1942. go di ne. U po ~et ku

su no si li ~e ti ri bom be od 250 fun ti. Na -

knad no su mo di fi ko va ni za ~e ti ri bom be od

500 fun ti (po dve u bom bo lu ku i dve na pot -

kril nim no sa ~i ma), ko je su po sta le stan dard -

ni bor be ni te ret bom bar der skih mo ski ta.

Od le ta 1944. no} ni lov ci le te li su

iz nad Za pad ne Evro pe na za da ci ma za {ti te

sa ve zni~ kih in va zi o nih sna ga, a iz nad Bri -

ta ni je pre sre ta li su le te }e bom be V-1. Po -

sled wih me se ci ra ta no} ni lov ci mo ski to

~i sti li su va zdu {ni pro stor iz nad te ri to -

ri ja pod kon tro lom Ne ma ca za ra ~un bom -

bar de ra. Kru i li su iz nad ae ro dro ma

Luft va fe i u za se di ~e ka li po le ta we lo va -

ca. Jed na od hra brih tak ti ka, pri me wi va na

jo{ od 1942, bi li su pro do ri u du bi nu pro -

tiv ni ka sa po je di na~ nim avi o ni ma u slo bod -

nom lo vu.

No} ni lov ci mo ski to stal no su usa vr -

{a va ni ka ko bi se odr a la tr ka u pri me ni

no vih pro na la za ka, po seb no na po qu ra dar -

ske teh ni ke i po ve }a wa br zi ne pe wa wa i

mak si mal ne br zi ne. Od pr o le }a 1943. ko -

ri sti li su se no} ni lov ci NF Mk XI II sa za o -

bqe nim no sem po zna tim po na dim ku bik (Bull)po treb nim za sme {taj ve li ke an te ne ra da -

ra. Kri la Mk XI II bi la su iden ti~ na kao na

lov cu bom bar de ru FB.Mk VI, ko ji se pro iz vo -

dio od fe bru a ra 1943. go di ne. Re~ je o vr lo

sret noj kom bi na ci ji dve na me ne. Na jed nom

B Mk IV pro ve de ne su pre prav ke ko je su ga

u~i ni le pro to ti pom Mk VI, ko ji je iz veo pr vi

let 1. ju na 1942. go di ne.

15. april 2010.

Tra di ci o nal no su Bri tan ci bi ra li

sim bo li~ no ime za avi on, a iza su sle di -

la slov no-nu me ri~ ke ozna ke na me ne i va -

ri jan te. Pr vo se skra }e ni com pred sta -

vqa la na me na avi o na – u slu ~a ju mo ski ta

to su bi le skra }e ni ce NF za no} ne lov ce

(Night Fig hter), PR za iz vi |a ~e (Pho to grap -hic-Re con na is san ce), B za bom bar de re

(Bom ber), FB za lov ce bom bar de re (Fig -hter-Bom ber), T za tre na ne avi o ne (Tra i -ner)... Za tim, sle di skra }e ni ca za mo del

(Mark) Mk. i rim ski broj ko ji de fi ni {e

kon kret nu va ri jan tu u ni zu pro jek to va nih.

Pr vi mo ski to bio je PR Mk I, a sle di li su

NF Mk II, T Mk III, B Mk IV... Do 20 ko ri -

{}e ni su rim ski bro je vi, a ka sni je va ri -

jan te ima le su arap ske bro je ve.

U JRV pri me wi va ne su ozna ke sa cr -

ti com iz me |u pre fik sa Mk i ozna ke va -

ri jan te is pi si va ne arap skim bro je vi ma:

Mk-3, MK-6 i Mk-38.

Britanski sistem

ozna~avawa

Poletawe para Mk-38 iz 103. puka

nog ko man dan ta Ti ta i dr av nih li de ra po -

zna te po na dim ku @uti }e va eska dri la. Pre -

o bu ka je pro ve de na za me sec i po da na, pr vo

na dvo mo tor nim avi o ni ma avro an son, za -

tim na mo ski tu sa dvo stru kim ko man da ma le -

ta.

Ubr zo po po vrat ku pi lo ta i teh ni ~a ra

u otax bi nu, pri sti gli su pr vi avi o ni. Bri -

tan ski pi lo ti sle te li su 21. ok to bra 1951.

na ae ro drom Ba taj ni ca sa {est pri me ra ka

Mk-38. To su bi li pr vi od 140 avi o na mo -

ski to uvr {te nih u JRV. Pre pre le ta pro {li

su re mont, ia ko mno gi avi o ni ni su pret hod -

no ko ri {}e ni. Po sle pro ce du re pri mo pre -

da je Mk-38 su pr vo pre ba ci va ni na ae ro -

drom Pan ~e vo za pre o bu ku 103. pu ka. Kurs

su vo di li Oka no vi} i @uti}. Ka ko su pi lo ti

pu ka pret hod no le te li na jed no mo tor nim

avi o ni ma pr vo su se su sre li sa dvo mo tor ci -

ma, le te }i na avro an so nu. Po sle sa mo stal -

nih le to va na tom avi o nu pre la zi li su na

mo ski to. Za pi lo te osta lih pu ko va pre o bu ka

se po ~et kom 1952. pro vo di la u Ba taj ni ci, a

za tim na ae ro dro mu Ple so u pri vre me nom

cen tru za pre o bu ku.

To kom pro ce sa pri je ma mo ski ta do no -

vem bra 1952, i sa dva do dat na avi o na ma ja

1953. go di ne u JRV je uve de no 77 Mk-6, 60

Mk-38 i {est Mk-3. Osim mo to ra ugra |e nih

na avi o ni ma, kao re zer va je pri mqe no 79

mer li na 25 i 73 mer li na 113 i 114.

Iz me |u je di ni ca JRV avi o ni mo ski to

po de qe ni su ta ko da su iz vi |a~ ki pu ko vi do -

bi li Mk-38, a tri bo mar der ska pu ka na o ru -

`a na su sa Mk-6 i sa jed nim iz vi |a~ kim ode -

qe wem Mk-38. Tre na ni avi o ni Mk-3 bi li

su po treb ni svim pu ko vi ma. Za to su deo bor -

be nih avi o na na knad no pre pra vqe ni u tre -

na ne.

Na kon 103. pu ka, to kom 1952, suk ce siv -

no sa pri je mom do dat nih avi o na, na mo ski to

su pre na o ru a na ~e ti ri pu ka – 88. i 109. puk

iz sa sta va 32. va zdu ho plov ne di vi zi je sa ae -

29

40

pre o sta la teh ni ka sa mu kom odr a va la u

`i vo tu.

Jo{ u vre me dok su se vo di li pre go -

vo ri o po mo }i, Bri tan ci su pri sta li da po -

{a qu mo ski to. Pr va tri pi lo ta iz sa sta va

103. va zdu ho plov nog iz vi |a~ kog pu ka i de -

set me ha ni ~a ra oti {li su av gu sta 1951. u

Ve li ku Bri ta ni ji na pre o bu ku. Pi lo ti iza -

bra ni da pr vi sed nu u ka bi ne mo ski ta do

ta da su le te li na spit fa je ri ma (Spit fi re),

mo di fi ko va nim u iz vi |a ~e. Hu se in Oka no -

vi} i Meh me da li ja Lo {i} le te li su to kom

ra ta u 352. skva dro nu RAF-a, ali jas Pr voj

eska dri li NOVJ na spit fa je rima i pret -

hod no is ku stvo sa Bri tan ci ma bi lo je do -

bra pre po ru ka za put na pre o bu ku na mo -

ski to. Ni ko la @uti} se u vre me pre o bu ke

sma trao za jed nog od per spek tiv nih pi lo ta

u JRV. On je ka sni je po stao po znat kao ko -

man dant je di ni ce avi o na za pre voz vr hov -

ro dro ma Ple so, no vo for mi ra ni 184. iz vi -

|a~ ki puk, ta ko |e sa Ple sa, i 97. va zdu ho plov -

ni puk 21. di vi zi je sa ae ro dro ma Ze mu nik.

Iz vi |a ~i

No} ni lov ci Mk-38 ni su bi li svr sis -

hod ni za na men ske za dat ke, po seb no za to {to

su im Bri tan ci pre pre le ta ski nu li ra da re,

ali su JRV bi li po treb ni iz vi |a~ ki avi o ni.

Za to su Mk-38 do bi li ae ro fo to ka me re

(AFK) za ver ti kal no i ko so ae ro fo to sni ma -

we (AFS). U po ~et ku su ko ri {}e ne ne ma~ ke

ka me re karl cajs (Carl Ze iss) Rb-30 sa snim -

kom di men zi ja 30h30 cm, ka kve su se za te kle u

skla di {ti ma JRV iz rat nog ple na. Za AFS na

ma lim vi si na ma ko ri stio se ob jek tiv fo ku sa

20 cm. U JRV naj ~e {}e se ra di lo sa ve }ih vi -

si na sa fo ku si ma 50 cm i 75 cm. Na knad no,

sa do la skom AFK iz MDAP-a na avi o ne su

ugra |e ne ame ri~ ke ka me re. Na Mk-38 naj ~e -

Avi o ni mo ski to do bi li su u JRV evi -

den ci o ne ozna ke po ~ev od 8001. U pr vom

de lu ni za bi li su avi o ni Mk-38, za vr {no

sa ozna kom 8060. Za tim su sle di le „{e -

sti ce“ od ozna ke 8163 do 8142. Tre ba lo

je da avi o ni Mk-3 pr vo bit no bu du uve de -

ni u ope ra tiv nu evi den ci ju unu tar se -

kven ce pred vi |e ne za sve avi o ne mo ski to

i za to su pri li kom pri je ma ima li ozna ke

8061, 8062, 8103, 8134, 8141 i 8143.

One su na knad no pro me we ne u za se ban

niz za Mk-3, po ~ev od 8161 do 8175, u

vre me ka da je pre pra vqen deo bor be nih

u tre na ne avi o ne. Iz vor ni Mk-3 pri -

mqe ni od Bri ta na ca do bi li su ozna ke

8161-8163 i 8167-8169, a osta la me -

sta po pu ni li su avi o ni na knad no pre pra -

vqe ni od Mk-6 i Mk-38.

Evidencijski brojevi

Du go ro~ no odr a va we mo ski ta po ve re no je do ma }im za vo di ma i in du stri ji. Pr vi

za da tak bi la je pre prav ka se dam Mk-6 i dva Mk-38 u avi o ne za obu ku sa dvo stru kim ko -

man da ma le ta. Sa tih avi o na uklo we ne su in sta la ci je na o ru a wa i oni su pre i me no va ni

u Mk-3, bez ob zi ra na to iz ko je su va ri jan te iz ve de ni. Ra do vi su pro ve de ni 1953–1955

u Za vo du za oprav ku avi o na broj 154 (od 1957. go di ne VTRZ „Zmaj“).

U tom za vo du za vr {en je re mont pr vog mo ski ta 13. ja nu a ra 1955. go di ne. Iz voj nog

pred u ze }a „Utva“ iz Pan ~e va, 27. av gu sta 1957, iza {la su pr va dva re mon to va na Mk-38.

Mo to ri mer lin re mon to va ni su u 166. ra di o ni ci (od 1955. VTRZ „Mo ma Sta noj lo vi}“ u

Kne ev cu). Avi o ni su re mon to va ni na kon 600 ~a so va le ta, a mo to ri na kon 400 ~a so va

ra da.

Na Mk-6 na knad no su ugra |e ne ame ri~ ke ra dio-sta ni ce AN/ARC-3 do me ta od 50 do

290 km, za vi sno od vi si ne le ta. One su za me ni le bri tan ske TR-1143, ko je su ra di le na

sa mo ~e ti ri ka na la (za raz li ku od ame ri~ kih na osam ka na la). Zbog ne do stat ka ra dio-

kom pa sa, naj pre su na deo mo ski ta ugra |e ni ure |a ji ADF-12, ski nu ti sa avi o na Li-2. U

Va zdu ho plov nom opit nom cen tru su 1955. i 1956. pro ve de na is pi ti va wa ra dio-kom pa sa

SCR-269G na Mk-6 i Mk-38. To kom 1955. po ku {a lo se i sa ugrad wom pre sre ta~ kog ra da -

ra AN/ARS-6 na Mk-38, ali se od u sta lo od na stav ka ra da na toj mo di fi ka ci ji.

Modifikacije i remont

Avi o ni Mk-38 na ae ro dro mu

Pan ~e vo to kom pri pre ma

za Pr vo maj sku pa ra du 1952. go di ne

me nom AFK K-37 za no} no AFS, ski nu tih sa

mla znih avi o na RT-33A, ali one su se po ka -

za le kao lo{ iz bor. Ni su bi le po god ne za

mo ski to. Za no} ne iz vi |a~ ke le to ve na dva

pod kril na no sa ~a Mk-38 pod ve {a va ne su

sve tle }e avio-bom be SAB i ili fo to avio-

bom be FO TAB. Za pre ci zno od re |i va we po -

lo a ja ob jek ta sni ma wa na Mk-38 ugra |e ni

su bom bar der ski ni {an OPB-1R sa bom -

bar de ra Pe-2FT.

Pre ma pro ce na ma po tre ba JRV, sa Mk-

38 po pu we na su dva pu ka ko ja su ima la za da -

tak da se ospo so be za iz vi |a we ope ra tiv ne

du bi ne pro tiv ni ka u sni ma wu ve li kih ae ro -

fo to ce li na, iz vi |a we ope ra tiv nih re zer vi,

sa o bra }a ja i ko lo na, a ma wim de lom za tak -

ti~ ko iz vi |a we. Po je dan iz vi |a~ ki puk bio je

na is to ku i za pa du dr a ve. Pr vo su pre o bu ku

pro {li pi lo ti 103. pu ka. Ka ko su pret hod no

le te li na jed no se dim avi o ni ma, u 103. pu ku u

po ~et ku ni su ima li na vi ga to re iz vi |a ~e, oni

su na knad no {ko lo va ni za po tre be le ta~ kih

za da ta ka na mo ski tu. Tek pro le }a 1953. go di -

ne u 103. puk do {li su iz vi |a ~i ob u ~a va ni na

kur su u Qu bqa ni. Wih

su iza bra li iz me |u

mla dih ofi ci ra pe -

{a di je, ar ti qe ri je,

in i we ri je, pro tiv a -

vi on ske od bra ne, pa

su bi li od ve li ke ko -

ri sti na iz vi |a~ kim

za da ci ma.

U me |u vre me nu,

na Mk-38 pre {le su

po sa de 184. pu ka sa

ae ro dro ma Ple so,

for mi ra nog 12. fe -

bru a ra 1952. od do -

ta da {weg 184. puka

la kih no} nih bom bar -

de ra, na o ru a nog

dvo kril ci ma Po-2 i

715. iz vi |a~ ke eska -

dri le, na o ru a ne

avi o ni ma Pe-2FT.

U tom pu ku ni si

ima li pro ble ma sa

po pu nom me sta iz vi -

|a ~a jer su pre u ze li

ka dar sa Pe-2FT.

Pr vi Mk-38 sle te li

su na Ple so u pr vim

da ni ma po sle pri ku -

pqa wa 184. pu ka.

Oba iz vi |a~ ka

pu ka u~e stvo va la su u

Pr vo maj skoj pa ra di

1952, ka da je pr vi put

na ze mqi i va zdu hu

pred Be o gra |a ni ma

pri ka za na no va rat -

na teh ni ka pri mqe na

od Ame ri ka na ca i

{}e se ko ri sti la vr lo po pu lar na ka me ra u

JRV fer ~a ild (Fa ir child) K-24, pred vi |e na za

dnev na i no} na ver ti kal na i ko sa AFS sa ob -

jek ti vi ma sa fo ku som od 18 cm i 35,5 cm. Ko -

ri stio se film di men zi ja 13h13 cm u du i ni

do voq noj za 125 sni ma ka. Ma sa K-24 iz no si -

la je 15 kg, znat no ma we od 73 kg ma se Rb-30

sa ob jek tiv nom od 75 cm.

Na Mk-38 po vre me no su se ko ri sti le i

dru ge ka me re ame ri~ kog po re kla – K-22, ko -

je su se za raz li ku od K-24 upo tre bqa va ne

sa mo za dnev na AFS. One su ima le ob jek ti -

ve F-15 i F-30,5 cm za ma le vi si ne i F-61

i F-101 cm za ve }e vi si ne. Di men zi je fil -

ma bi le su 23h23 cm. Po dve K-18 sa ob jek -

tiv nom F-61 cm i fi lom 23x46 cm bi le su

pred vi |e ne, ta ko |e, sa mo za dnev na AFS.

Za za dat ke no }u ugra |i va la se jed na ae ro -

fo to ka me ra K-19 sa ob jek ti vom od 30,5

cen ti me ta ra.

Usled ne do stat ka ka me ra, ne ret ko se

na avi o ni ma na la zi la sa mo jed na K-24.

Pred za vr {e tak slu be mo ski ta u JRV,

1959. i 1960. go di ne po ku {a lo se sa pri -

Bri ta na ca. Osim iz vi |a~ kih pu ko va, na knad -

no su for mi ra na iz vi |a~ ka ode qe wa sa Mk-

38 za tak ti~ ko iz vi |a we (u 97. pu ku pre for -

mi ra no u eska dri lu) u sa sta vu bom bar der -

skih pu ko va na o ru a nih sa Mk-6.

Aero-foto snimawa

Po kva li te tu iz vi |a~ ke obu ke u JRV u

pr voj po lo vi ni pe de se tih naj bo qe bi le su

po sa de 103. pu ka, jer su je di ni cu pred vo di li

pi lo ti sa rat nim is ku stvom. Po sa de 103. pu -

ka uve ba ne su pr vo za po je di na~ no AFS po

da nu u po voq nim me te o ro lo {kim uslo vi ma

(PMU), a po ste pe no su ovla da le avi o ni ma

do iz vi |a~ kih za da ta ka u slo e nim me te o -

ro lo {kim uslo vi ma (SMU) i no }u i u sa sta -

vu pa ra i ode qe wa i iz vi |a we sa ve li kih

vi si na do 30.000 fi ta (9.150 me ta ra). Na

ta kve za dat ke to kom bo rav ka pu ka na ae ro -

dro mu Pan ~e vo po le ta li su sa trav na te po -

let no-slet ne sta ze, osve tqe ne fe we ri ma,

pr vo sa anso nom, za tim sa mo ski tom.

Sre di nom no vem bra 1953. puk je pre -

me {ten iz Pan ~e va u Ba taj ni cu gde su ima -

li sa vre me nu po let no-slet nu sta zu sa be -

ton skom pod lo gom i no} nim osve tqe wem.

Obu ka se pro vo di la za AFS na mar {ru ta -

ma u du i ni od 20 do 30 ki lo me ta ra, AFS

ae ro fo to ce li na po je di na~ nim avi o ni ma u

dva re da i ode qe wem u ~e ti ri re da. Deo

po sa da ob u ~a vao se za ko so AFS.

Po seb no is ku {e we za JRV bi la je

1953, ka da su pr vo u sep tem bru odr a ni ve -

li ki ma ne vri, kao pri kaz mo }i, i od mah za -

tim u ok to bru sve je di ni ce su pre ve de ne u

po vi {e nu bor be nu go to vost zbog Tr {}an ske

kri ze. U vre me ma ne va ra na ae ro dro mu

30

Sre di nom pe de se tih

po ku {a no je da se re {i

pro blem ne do stat ka avi o na

za pro tiv brod sku i pro tiv -

pod mor ni~ ku bor bu na za -

da ci ma po dr {ke JRM. Je di -

ni na ~in da se do |e do na -

men skih avi o na u krat kom

ro ku i za ma li tro {ak bi la

je mo di fi ka ci ja mo ski ta po

uzo ru na Bri tan ce. Mo gu} -

no sti ugrad we naj pre su is -

pi ta ne u VOC-u 1954. go di -

ne. Ko man da JRV na re di la

je 18. apri la 1956. da se

Mk-6 na o ru a sa jed nim

tor pe dom TR-45/A, ma se

961 kg i sa mo si dre nim mi -

na ma. U osno vi, re~ je o

tor pe du ko ri {}e nom na

rat nim bro do vi ma JRM, ali

pri la go |e nom za od ba ci va we sa avi o na ta ko {to su po sta vqe ni

sta bi li za to ri na zad wi deo. Ga |a we sa TR-45/A i po la ga we mi na

iz ve de no je sep tem bra 1956. sa ae ro dro ma Ze mu nik.

Mo di fi ka ci ja je uve de na u na o ru a we i za pod ve {a va we

tor pe da pri la go |e na su ~e ti ri mo ski ta, a je dan za po la ga we mi na

ASAG. Svih pet avi o na bi lo je u sa sta vu 2. eska dri le 97. pu ka.

Po le ta we sa tor pe dom pom no se uve ba va lo zbog pro ble ma sta -

bil no sti avi o na i ma log kli ren sa. Sta bi li za to ri tor pe da bi li

su na sa mo de se tak cen ti me ta ra od pi ste. Ra di to ga su pi lo ti le -

te li sa {kol skim tor pe dom is pu we nim vo dom, a po tom sa ma ne -

var skim tor pe dom bez boj ne gla ve.

Na Mk-6 su u Va zdu ho plov nom opit nom cen tru 1957. i 1958.

pro ve de na is pi ti va wa le te }eg mo de la tor pe da u raz me ri 1:2 i

1:3 LE TOR, ma se 110 ki lo gra ma (slika dole). Pro je kat ni je do -

speo do uvo |e wa u na o ru a we.

Torpedni moskito

15. april 2010.

E{alon aviona „moskito”

na paradi 1954. godine

Po le ta we ode qe wa Mk-6

na o ru a nog sa tor pe di ma TR-45/A

nor ma lu, pi lo ti Mk-38 na sta vi li su da le te

u va zdu {ne pro sto re okol nih dr a va. To su

po sta li ru tin ski za da ci i iz vr {a va ni su po

pla nu Dru gog (oba ve {taj nog) ode qe wa Ko -

man de JRV ili Dru ge upra ve Ge ne ral {ta ba

JNA. Do po ~et ka 1954. pro ve de na su AFS

sko ro svih naj va ni jih de lo va gra ni~ nog

pro sto ra Al ba ni je, Bu gar ske, Ma |ar ske i

Ru mu ni je. Ob ra da fil mo va i de {i fro va we

sni ma ka pro vo di lo se u Ko man di JRV. U slu -

~a je vi ma ka da je pro ve ra u to vre me va nih

in for ma ci ja o po kre ti ma ili kon cen tra ci -

ja ma je di ni ca tra i la da se u|e u stra ni va -

zdu {ni pro stor, pri me wi va la se tak ti ka

ubo da – iz ne nad nog krat kog ula ska i AFS

pre ci zno od re |e ne zo ne.

U prak si, ve }i na le to va bi li su ko sa

ae ro fo to sni ma wa iz pri gra ni~ nog po ja sa.

Ne ki od tih le to vi bi li su ri zi~ ni – lo va~ -

ki avi o ni su sed nih dr a va po ku {a li su da

pre sret nu Mk-38 i sa sta rim lov ci ma Jak-

9 i sa mla znim lov ci ma MiG-15 na le tu u

re jo nu Ska dar skog je ze ra, 14. sep tem bra

1954, mo ski to ko ji se na la zio na iz vi |a~ -

kom za dat ku u ko me su ga |a li pro tiv a vi on -

ci i sa na {e i sa al ban ske stra ne. U tom

le tu, osim pi lo ta An te Sar de li ~a, na dru -

gom se di {tu na la zio se Al fons [a li, na -

~el nik tre }eg od se ka dru gog ode qe wa. On

je sre di nom pe de se tih u~e stvo vao u pla ni -

ra wu i re a li za ci ji le to va ko ji se u do ku -

men ti ma vi da na vo de kao spe ci jal ni za da -

ci ae ro fo to sni ma wa. Na a lost, stra dao

je 27. ju na 1955. u ka ta stro fi ka da su se

su da ri li avro an son i S-49C pri sle ta wu

na ba taj ni~ ki ae ro drom.

Osim na hra brim iz vi |a~ kim le to vi ma,

avi o ni Mk-38 pri ka zi va li su pre sti` dr a -

ve i na dru ge na ~i ne – na pri mer na smo tra -

ma pred stra nim li de ri ma. U ~ast eti op skog

ca ra Ha i la Se la si ja, 23. ju la 1954, iz nad ae -

ro dro ma Ze mun nad po ~a snom tri bi nom pre -

le te lo je 18 Mk-38 iz 103. pu ka, svr sta nih u

gru pe ko je su ob ra zo va le ini ci ja le dve dr a -

ve „E“ i „J“. Ti avi o ni su u~e stvo va li i u pa -

ra di pri re |e noj sep tem bra 1954. u ~ast

pred sed ni ka Tur ske Xe la la Ba ja ra.

U to vre me oso bqe nost 103. pu ka sma -

tra la se vr hun skom za stan dar de JRV, us kla -

|e nom sa vi so kim zah te vi ma Na toa. Le ta

1954. u pu ku se na la zi lo 25 Mk-38, po je dan

Mk-3, Mk-6 i avro an son za obu ku i jed na ro -

da za ve zu. Ve} na iz ma ku 1954. puk se pri -

pre ma za pre la zak na mla znu teh ni ku. To kom

1955. pri mqe ni su no vi avi o ni, a pre o sta -

li Mk-38 su do za vr {et ka 1956. pre da ti

184. pu ku. U to vre me raz ma tra la se ugrad -

wa ra da ra na Mk-38, ali to se ni je ostva -

ri lo. U 184. pu ku vr hu nac ospo so bqe no sti

do stig nut je 1956, ka da se obu ka pla ni ra la

unu tar na le ta od 90 do 100 ~a so va go di {we.

Te go di ne ostva re no je 3.388 ~a so va na le ta

(679 ~ no }u) sa 31 pi lo tom. U to vre me broj

avi o na po ve }ao se do 34 ko ma da. Ne ki za -

da ci su bi li van red ni, po ve za ni sa kri zom u

Ma |ar skoj to kom ko je se odr a va la po vi {e -

na bor be na go to vost.

Mo ski to Mk-38 iz 184. pu ka po vu ~en je

iz na o ru a wa kra jem 1960, ka da se je di ni -

ca pre na o ru a la lov ci ma bom bar de ri ma

F-84G, kao pre la znim avi o ni ma do do la ska

mla znih iz vi |a ~a. Mk-38 su osta li u za vo du

„Zmaj“ do sre di ne 1961, ka da su ko na~ no

ras ho do va ni.

Bom bar der ski mo ski to

Lov ci bom bar de ri Mk-6 uve de ni su

1952. u 32. di vi zi ju, kao za me na za bom bar -

de re Pe-2FT, ko ji su u to vre me bi li ve} go -

to vo pot pu no is tro {e ni. Ta ko |e, sa Pe-2FT

na Mk-6 pre na o ru a ne su 1. i 2. eska dri la

97. pu ka, a 3. iz vi |a~ ka eska dri la pri mi la

je Mk-38. Po {to se ra di lo o pu ku pred vi |e -

nom za po dr {ku Ju go slo ven skoj rat noj mor -

na ri ci (JRM), osim pi lo ta, u ka bi ni mo ski ta

le te li su mor na ri~ ki ofi ci ri za raz li ku od

osta lih pu ko va ko ji su ima li ofi ci re iz vi -

|a ~e iz sa sta va JRV.

U pri mar noj na me ni tri pu ka, na o ru -

`a na pre te no avi o ni ma Mk-6, ob u ~a va la

su se za za dat ke va tre ne po dr {ke. Pi lo ti su

na po li go ni ma ga |a li iz mo} nog pa ke ta stre -

qa~ kog na o ru a na sa ~e ti ri oru |a 20 mm

ugra |e na u avi o nu pod ka bi nom i ~e ti ri mi -

tra qe za 12,7 mm mon ti ra na u no su avi o na.

31

40U ka ta stro fa ma na mo ski tu stra da -

lo je 16 pi lo ta i de vet ofi ci ra iz vi |a ~a

i je dan bo rac ne le ta~ (u 17 uni {te nih

avi o na). U ude si ma je uni {te no 13 avi o -

na Mk-6, tri Mk-38 i je dan Mk-3. Naj ~e -

{}e su stra da li mla di pi lo ti pot po ru~ -

ni ci i po ru~ ni ci. Glav ni uzor ka ta stro -

fa bi la je ne di sci pli na u le te wu i pi -

lot ske gre {ke. U osam ude sa po sa da se

spa si la pa do bra nom. U tri ude sa oba

~la na po sa de su is ko ~i la, u jed nom slu ~a -

ju, po sle su da ra dva mo ski ta, je dan od pi -

lo ta se iz vu kao, a tri ~la na po sa de su

stra da la. U po sled wem ude su 1960. avi -

on je upao u ne pra vi lan po lo aj u obla ku

i pi lot je na re dio le ta ~u me ha ni ~a ru da

is ko ~i. Ka da je iza {ao iz obla ka pi lot

je po vra tio kon tro lu nad avi o nom i vra -

tio se na ae ro drom bez svog me ha ni ~a ra.

Po sle sle ta wa na mo re dr ve na kon -

struk ci ja mo ski ta du e vre me odr a va la

se na po vr {i ni vo de. U dva ude sa ko ji su

se za vr {i li plu ta wem avi o na dva pi lo ta

ni su ko ri sti la ~a mac ko ji je bio u avi o nu

ve} su se, za to {to su bi li sla bi pli va -

~i, od lu ~i li na to da osta nu unu tar avi o -

na do do la ska ~am ca Ju go slo ven ske rat ne

mor na ri ce.

Udesi

Cer kqe, 1. eska dri la 103. pu ka bi la je na

stra ni „cr ve nih“, a 184. puk na ae ro dr o mu

Mo {kaw ci na stra ni „pla vih“. To kom ma -

ne va ra pr vi put su iz ve de na no} na AFS sa

pri me nom FO TAB za osve tqa va we te re na.

Na pr vom ta kvom le tu iz ve de no je ae ro fo to

sni ma we `e le zni~ ke sta ni ce u Ma ri bo ru.

Od 8. ok to bra 1953, usled po gor {a -

wa od no sa sa Ita li jom, 184. puk na la zio

se u pri prav no sti. Pr va eska dri la 103.

pu ka, za du e na za slo e ne i ri zi~ ne za dat -

ke i no} ne le to ve, 22. ok to bra pre le te la

je na Ple so. Pr vih da na kri ze Mk-38 i{li

su na za dat ke ko sog AFS po gra ni~ nog po ja -

sa, a za tim su pre {li i na le to ve unu tar

Ita li je sa AFS i vi zu el nim iz vi |a wem.

Bez bed no sni raz lo zi uti ca li su na to da se

le to vi iz vo de naj ~e {}e u ra nim ju tar wim

~a so vi ma, ka ko bi se iz ne na di la pro tiv -

ni~ ka PVO i lo va~ ka avi ja ci ja, i do la zi lo

se iz neo ~e ki va nih pra va ca pre te no sa

se ve ra iz prav ca Au stri je. Sni ma ni su mo -

sto vi na re ci Ta qa men to, ae ro dro mi u

pod ru~ ju Udi ne, Tre vi za i La ti za ne, lu ka

Ve ne ci je i Mon fal ko ne, tra ga lo se za kon -

cen tra ci jom sna ga na {i rem pro sto ru Tr -

sta i se ve ra Ita li je.

Po sle Tr {}an ske kri ze od de cem bra

1953, ka da su se pri li ke za JRV vra ti le u

Na dva pot kril na no sa ~a i dva no sa ~a

u bom bo lu ku ka ~i le su se bom be ma se do 250

kg po no sa ~u ili osam ra ket nih zr na od 27 kg

(60 fun ti) na pot kril nim no sa ~i ma.

U se kun dar noj na me ni pu ko vi sa Mk-6

ob u ~a va li su ode qe we za tak ti~ ke iz vi |a~ -

ke za dat ke sa AFK K-24. Ve li ki zna ~aj iz vi -

|a~ ki za da ci ima li su za 97. puk, jer se

pred vi |a lo da on u ra tu mo ra da pra vo vre -

me no pro na |e i uni {ti pro tiv ni~ ki po mor -

ski de sant.

Po seb ni za da ci 97. pu ka od no si li su

se na za {ti tu vr hov nog ko man dan ta Ti ta u

vre me dok se na la zio na Ja dran skom mo ru.

Puk se mar ta 1953. pri vre me no pre ba zi rao

na ae ro drom u Ti to gra du (sa 20 avi o na), ra -

di za dat ka pa tro li ra wa iz nad bro da „Ga -

leb“ sa ukr ca nim Ti tom i de lom dr av nog

vr ha i ~e ti ri eskort na ra za ra ~a. Po mor ski

sa stav vra }ao se iz po se te Ve li koj Bri ta ni -

ji. Sli ~an za da tak po sa de 97. pu ka ima li su

apri la 1954. ka da su pa tro li ra li iz nad

32

kon vo ja na Ti to vom po vrat ku iz po se te Gr~ koj

i Tur skoj. Po le ta li su sa Ze mu ni ka, a rat ne

bro do ve do ~e ka li su kod Otrant skih vra ta,

u uslo vi ma vr lo lo {e vi dqi vo sti.

Ia ko su ve} par go di na po sle do la ska

mo ski ta u sa stav JRV uve de ni i mla zni avi o -

ni, oni po ko li ~i na ma ni su is ti snu li teh ni ku

iz vre me na Dru gog svet skog ra ta sve do dru ge

po lo vi ne pe de se tih. Od 1956. mo ski to pa da u

dru gi plan. Pi lo ti 88. pu ka pro {li su pre o -

bu ku na F-84G i te o ret sku za F-86E, ali su

le te li na mo ski tu do kra ja 1956. go di ne. Zbog

ne do stat ka mla znih avi o na, no vem bra 1956.

u Ko man di JRV od lu ~i li su da 88. puk pri vre -

me no pre |e na do ma }e lov ce S-49C, znat no

ni ih per for man si u od no su na mo ski to.

Kra jem 1956. u sa sta vu JRV na la zio se

je dan pre o sta li bom bar der ski puk sa 30 Mk-

6 i 30 pi lo ta. Ve} u to vre me po ka za lo se da

mo ski to ne }e mo }i da du e vre me le ti zbog

is tro {e no sti avi o na. Ve} 1957. ras ho do -

van je zna tan broj Mk-6. Po seb no su ~e sti

bi li kva ro vi na mo to ri ma zbog lo {eg ra da

teh ni~ ke slu be. Mo to ri su ski da ni sa avi -

o na pre is te ka me |u re mont nog re sur sa od

400 ~a so va. Glav ni uz ro ci bi li su pre ko ra -

~e we bro ja obr ta ja, pad pri ti ska uqa i pre -

gre va we mo to ra. De {a va lo se da me ha ni ~a -

ri sta ve ki {ni cu ume sto te~ no sti za hla |e -

we i vr lo ~e sto su mo to ri pre du go ra di li na

ze mqi zbog da va wa pri o ri te ta za le te we

mla znim avi o ni ma.

U Ko man di JRV `e le li su da se mo ski to

iz 97. pu ka za me ni sa na men skim pro tiv pod -

mor ni~ kim avi o nom po god nim za po dr {ku

JRM. Za to su 1956. bri tan ski pro iz vo |a ~i

pri re di li de mon stra ci o ne le to ve sa avi o -

ni ma {ort si mju (Short Se a mew) i ga net (Gan -net AS Mk.1). No vi avi o ni ni su na ru ~e ni iz

ino stran stva ve} iz do ma }e fa bri ke „Ika -

rus“ – pr vi pri mer ci avi o na 214 u{li su u

97. puk 1958. go di ne. Od ta da su pre o sta li

pri mer ci mo ski ta Mk-6 pri ku pqe ni u 184.

pu ku. U sa sta vu te je di ni ce 1958, osim po -

sto je }e tri iz vi |a~ ke eska dri le Mk-38, for -

mi ra na je ~e tvr ta eska dri la Mk-6 za du e na

za vu ~u me ta za po tre be ga |a wa pro tiv a vi -

on ske ar ti qe ri je. Ubr zo, po ~et kom je se ni

1958. avi o ni i po sa de ~e tvr te eska dri le

pre {li su na ae ro drom Ze mu nik i po sta li

su no vo for mi ra na 16. eska dri la pro tiv a -

vi on ske ar ti qe ri je.

Avi o ni su naj ~e {}e vu kli me te sa ru -

kav cem i za sta vom MB-1 i MB-2 za po tre be

ga |a wa [kol skog cen tra PVO iz Za dra. Po -

sled wa dva avi o na pro {la su re mont le ta

1961. i od ta da odr a va la se eska dri la sa

11 Mk-6 i 2 Mk-3. Po sled we le to ve su avi o -

ni 16. eska dri le ima li 1962. go di ne. Pre -

ma od lu ci od 4. ja nu a ra 1963. u eska dri lu je

do {lo 12 TV-2, iz u ze tih iz ra znih je di ni ca

RV i PVO. Pre o sta li avi o ni mo ski to ras -

ho do va ni su na ae ro dro mu Ze mu nik.

Alek san dar RA DI]

Mk-6 Mk-38

Po gon ska gru pa: 2 h mer lin 25 1.218 kW 2 h mer lin 114A 1.274 kW Di men zi je:

raz mah kri la 16,52 m 16,52 m

du i na 12,55 m 12,55 m

Ma se:

pra zan 7.120 kg 6.920 kg

nor mal na u po le ta wu 9.118–9.198 kg 9.251 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na 530 km/~ 516 km/~

br zi na kr sta re wa 400 km/~ 493 km/~

vr hu nac le ta 8.150 m 10.500 m

takti~ki radijus 666 km 710 km

du i na po le ta wa sa be ton ske PSS 602 m 650–705 m

du i na sle ta wa na be ton sku PSS 640 m 630 m

Na o ru a we: 4 h 20 mm hi spa no 4 h 20 mm hi spa no

200 me ta ka na oru |e 200 me ta ka na oru |e

4 h 7,7 mm (0.303 in) kolt bra u ning

400 me ta ka na mi tra qez

4 h 250 kg bom bi 2 h 50 kg SAB ili FO TAB

Takti~ko-tehni~ke odlike

Na neo bi ~an na ~in je dan ele ment mo -

ski ta za dr ao se u na o ru a wu de se ti na -

ma go di na po sle ras ho do va wa po sled weg

pri mer ka avi o na. Avi on ski to po vi hi spa -

no bi li su u do brom sta wu, a u skla di {ti -

ma se na {lo 500 ko ma da. Po uzo ru na re -

{e wa sa po zna tog „tro cev ca“ – pro tiv a -

vi on skog to pa (PAT) M55 ka li bra 20 mm,

pro jek to van je la fet za po tri au to ma ta

ski nu ta sa mo ski ta. Pod vo zak i do wi la -

fet is ko ri {}e ni su sa ne ma~ kog PAT-a

M38, ni {an sa M55 i ka da su rad ni ci Teh -

ni~ kog re mont nog za vo da Ha xi }i sve to po -

ve za li u ce li nu do bi li su PAT 20/3 mm MkII. Oru |a su po de qe na po je di ni ca ma PVO

i za dr a la su se sve do gra |an skog ra ta. U

ra tu su, kao i ve }i na osta lih PAT-ova,

slu i li za va tre nu po dr {ku pe {a di ji.

Protivavionski top MK II

15. april 2010.

Na Mk-6, evidencijski broj 8064,

provedena su brojna ispitivawa

u Vazduhoplovnom opitnom centru

Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej - О Д Б ...odbrana.mod.gov.rs/odbrana/110/110...

Documents

Transcript of Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej - О Д Б ...odbrana.mod.gov.rs/odbrana/110/110...