Načini komuniciranja računara

Da bi računar mogao da komunicira sa drugim računarom, ili nekim drugim perifernim uređajem priključenim na njega, moraju da budu ispunjena tri uslova tj mora da postoji

Komunikacioni medijum (kanali veze)

kablovski (žice, kablovi, optička vlakna) bežični (radio-talasi, mikrotalasi, infracrveni i dr.)

Komunikacioni uređaj dodatak na koji se povezuje kom.medijum

Komunikacioni softver mrezni operativni sistemi drajveri aplikacioni softver

Komunikacioni uređaji:

Modem ( uređaj koji vrsi konverziju digitalnihu analogne signale –modulacija, i obrnuto –demodulacija)

Mrezna kartica Hab (hub)

Spaja više uređajate tako pravi mrežuizmeđu dva ili više računara.

Svič (switch)Uređaj koji upravlja protok podataka izmeđudelova lokalne mreže (LAN)

Ruter (rooter)…Poseban uređaj koji određujesljedeću mrežnu adresu na koju se šalje paket podataka

Brzina prenosa podataka - meri se brojem bitova u sekundi - Kbps, Mbps, Gbps. Izbor Komunikacionog medijuma zavisi od udaljenosti između računara.

Medijumu za prenos podataka

- Medijumi predstavljaju sredinu kroz koju se prenosi poruka - Brzina prostiranja (propagacije) signala predstavlja rastojanje koje neki elementarni signal pređe u jedinici vremena.

- Brzina prenosa podataka ili protok označava broj elementarnih signala koji u jedinici vremena prolaze kroz neku tačku na liniji veze

- Propusna moć tj. Kapacitet kanala predstavlja maksimalni moguć protok kroz kanal, a da tokom prenosa ne dođe do izobličavanja prenošenih impulsa

Upredena parica

Kabl sa upredenim paricama (twisted pair cable) se sastoji od parova izolovanih bakarnih žica koje su obmotane (upredene) jedna oko druge. Upredanje se vrši u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji. Broj uvrtaja po metru čini deo specifikacije tipa kabla jer što je broj uvrtaja po metru veći, veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje.

Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa računarima koriste RJ-45 konektore. Konektor RJ45 i uticnica

Najcesi RJ konektori su:

· RJ11 - jedna telefonska linija · RJ14 - dve telefonske linije· RJ12 i RJ25 - tri telefonske linije · RJ45 Ethernet računarska mreza

Koaksijalni kabl Koaksijalni kabl se sastoji od bakarne žice u sredini, oko koje se nalazi najpre izolacija, a

zatim sloj od upletenog metala (širm) i, na kraju, spoljašnji zaštitni omotač. Širm ima ulogu uzemljenja i štiti provodnik od električnog šuma i preslušavanja.

Koriste se u telefonskim sistemima ali se uveliko zamenjuju optičkim kablovima i u kablovskoj televiziji i u nekim LAN. Na kablu dužine 1km moguće je ostvariti brzinu prenosa do 2Gb/s.

Optičko vlaknoKod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih

svetlosnih impulsa.Optički kabl ima cilindričan oblik i sastoji se od 3 koncentrična elementa: jezgra, obloge

(košuljice) i omotača. Svako optičko vlakno se sastoji iz jezgra koga čini staklo ili plastika određenog indeksa prelamanja i košuljice presvučenog preko jezgra. Košuljica je takođe od stakla ili plastike, ali ono ima manju vrednost indeksa prelamanja. Omotač služi za zaštitu od vlage, habanja lomljenja… 

 Digitalni signal se pre prenosa kroz optičko vlakno pretvara u svetlosni signal u obliku niza svetlosnih impulsa koji odgovaraju binarnim ciframa 0 i 1. Svetlost se ubacuje u jezgro pod određenim uglom potrebnim da dođe do totalne refleksije, zbog koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od granične površine jezgro/košuljica putujući tako kroz vlakno do prijemnika.Kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala duž kabla i podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostima (reda Gb/s na rastojanjima nekoliko desetina km). Nedostaci: cena, lomljivost i teško instaliranjeKod računarskih mreža svaki link (veza) zahteva dva vlakna – jedan za predaju a drugi za prijem. 

 Kabl sa optičkim vlaknom

Računarske mreže

Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka.

Računari se povezuju u računarske mreže sa ciljem:

Zajedničkog korišćenja hardvera (diskova, štampača i drugih uređaja);Zajedničkog korišćenja podataka u datotekama;Razmene podataka među korisnicima Komunikacije među korisnicima iZajedničkog rada korisnika na nekim poslovima.

Svaki računar (ili neki drugi uređaj) priključen u mrežu naziva se čvor.

Podela računarskih mreža

Računarske mreže mogu se podeliti na različite načine, u zavisnosti od toga da li se posmatra:

Površina koju pokriva mreža;Način povezivanja računara u mreži (topologija);Način komunikacije računara u mreži (logička organizacija) iliOdnos među čvorovima u mreži.

Prema površini na kojoj se računari nalaze u mreži, mreže mogu biti:Lokalne računarske mreže LAN (Local Area Network),Globalne računarske mreže WAN (Wide Area Network).

Lokalna računarska mreža je mreža ograničena na jednu zgradu, ili grupu zgrada. U njoj su računari obično povezani kablovima. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva- tri računara u jednoj prostoriji, ali može da ima i nekoliko stotina računara raspoređenih u više zgrada.

Globalna računarska mreža, povezuje računare koji su geografski razdvojeni. Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže-MAN (Metropolitian Area Network).

Prama odnosu među čvorovimau mreži mreže mogu biti:

Klijent/ server (client/ server)Ravnopravne mreže (peer to peer netvorks).

Klijent-server je arhitektura gde su klijent (korisnik) i server odvojeni ili neravnopravni.Klijent je obično aktivan korisnik, koji šalje zahteve i čeka dok se isti ne ispune, dok je server pasivan, čeka da dobije zagtev koji ispunjava i šalje korisniku. Serveri su obično veoma jake mašine sa dobrim konfiguracijama i karakteristikama.

Peer-to-Peer (P2P) je mreža u kojoj se nalazi mnoštvo klijenta koji su ravnopravni u učešću, jedino je ograničenje brzina internet veze jednog klijenta. Ovakve mreže se najviše koriste za deljenje dokumenata, video i audio podataka isl.

Topologija mreže

Topologija mreže nastaje geometrijskim uređenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Veza ( linija, kanal) predstavlja komunikacioni putizmeđu dva čvora. Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve grane u mreži ili na više njih. Hardver i sofrver svakog čvora određeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. Čvorovi komuniciraju međusobno na osnovu određenih fizičkih i logičkih veza. Fizičku vezu čini neki od medijuma (najčešće kabl). Logička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju iako između njih ne postoji fizička veza. Na osnovu topologije računarskih mreža razlikujemo: magistrale, zvezde prstenove i hibridnu topologiju.

Fizička i logičkaveza

Zvezdasta topologija mreže

V

E

C

A V

C

E

A V

D C

D

Prstenasta topologija mreže

A

D

Zvezdasta topologija mreže. Kod ove mreže imamo jedan centralni čvor na koji su povezai ostali čvorovi.Prednosti lako je dodavati nove čvorove u mrežu kao i isključivanje iz mreže nekog čvora usled kvara. Nedostatak je što u slučaju kvara cela mreža ne funkcioniše.

Prstenasta topologija mreže. Svaki čvor povezan je sa još dva susedna čvora. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Svaki čvor mora da bude sposoban da prapozna svoju vlastitu adresu i primi poruku.Mora takođe da prosledi poruku koja nije njemu namenjena. Posuke najčešće idu samo u jednom smeru da bi se izbegao njihov sudar.

Prednost: putevi poruke određeni su konfiguracijom mreže. Nedostatak je teško dodavanje novih čvorova kvar na nekom čvoru uvek dovodi do prekida rada cele mreže.

Topologija magistrale. Svi čvorovi povezani su pojedinačno na magistralu preko koje se uspostavlja komunikacija među njima. Prednost je što je lako dodavati nove čvorove i kvar na nekom čvoru ne dovodi do prekida rada clokupne mreže. Do prekida dolazi jedino kod kvara na magistrali iaktivnim komponentama magistrale.

Hibridna topologija. Ovo je nespecifičan oblik i varira od mreže do mreže. Kod nas se često koristi kombinacija topologije magistrale i zvezdasta topologija.

Komunikacija u mreži ( protokli)

Svaka mreža u sebi sadrži različite uređaje Velike mreže obično sadrže veliki broj računara i drugih uređaja različitih proizvođača, koji rade sa različitim programima i operativnim sistemima.Da bi se ostvarila uspešna komunikacija u mreži svi ovi uređaji moraju da „govore istim jezikom“ . Drugim rečima zahtevaju standarde za komunikaciju:

Standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikciju među različitim sistemima.Standardan pristup projektovanju mreže

Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka.

Adrese

Svaki mrežni priključak (npr. Mrežna kartica) uređaja priključrnog na internet mora imati jedinstvenu adresu koja će taj priključak razlikovati od ostalih priključaka istog od uređaja drugih. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol Adress) zato što koristi osnovni osnovni komunikacioni protokol Interneta IP protokol.IP adresa ima formu tridesetdvobitnog broja, pozitivnog pa otuda teoretskimože postojati (232) priključaka na internet. Radi lakše manipulacije na nivou komunikacionog softvera IP adresa se zapisuje u formi četri bajta međusobno razdvojenih tačkama. Npr. Za priključak 10010011 01011011 00010110 1100101 zapisuje se jednostavnije 147.91.22.201. IP adresa je jedinstvena na mreži.

A V

ESDTopologija magistrale

Da bi se korisnicima olakšala komunikacija uvedene su simboličke adrese Koje predstavljaju viši nivo apstrakcije nego IP adrese. Simbolička adresa sastoji se od niza imena razdvojenih tačkama. Npr. IRC.GRF.BG.AC.YU.Ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u adresu 147.91.22.5. Uvodi se pojam domena i poddomena. Pod domenom se podrazumeva grupa mreža i računara na internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog sistemanpr ustanovu u okviru države, odeljenje u preduzeću itd. Za primer adrese IRC.GRF.BG.AC. RSIRC- predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Građevinskog fakultetau Beogradu.GRF- je poddomen domena BG.AC. RSBG – je poddomen domena AC.YU predstavlja računare akademskih ustanova u BeograduAC- AC je poddomen domena RS predstavlja računare akademskih ustanovaRS predstavlja domen mreža u srbiji

Modemska veza

Najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. Pri tome se najčešće radi o telefonskim linijama sa biranjem (dial-up) a ređe o iznajmljenim telefonskim linjama (poprečna veza).

Podaci u računarima su u digitalnom obliku a većina linija prenosi analogni signal. Zbog toga je potrebno da se na izlazu postojeći podaci konvertuju iy digitalnog u analogni signal. Podaci pak na suprotnoj strani moraju se konvertovati iz analognog u digitalni oblik. Postuak prevođenja digitalnih signala u analogne naziva se modulacija suprotan postupak je demodulacija. Uređaj koji vrši ovu konverziju naziva se modem (modulator- demodulator)

Po izvedbi modem može biti spoljašnji (poseban uređaj) ili unutrašnji (kartica u računaru). Kod savremenih modema sa modemom su integrisane i fax i govorna masina.

Nadzor i upravljanje (biranje, programiranje) funkcijama modema može se ostvariti posebnim modulom koji je ugrađen u modem.

S obzirom da analogni modemi konvertuju digitalne signale radi prenosa po telefonskim linijama, propusni opseg linija ograničava brzinu prenosa. Prvi modemi koji su proizvedeni 60-tih i 70-tih godina zadovoljavali su Bel standarde i omogućavali su asinhroni i dupleksni prenos podataka preko dvožičnih linija brzinama do 300 b/s. Današnji analogni modemi imaju maksimalnu brzinu 56 kb/s.

Princip prenosa signala telefonskim putem

Internet

Internet je globalna mreža kompjutera svih tipova i veličina pa se zbog toga često naziva "mreža svih mreža" jer u sebi integriše hiljade različitih računarskih mreža širom sveta koje koriste iste tehničke standarade da bi međusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomoć svog kućnog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera priključte na tu mrežu i vi postajete deo Interneta.Brzina Interneta povecava se iz dana u dan. Sa nekadasnjih 64 Kb/s. danas u razvijenim zemljama sveta dostiže 45 MB/s, a eksperimentiše se sa 2 Gb/s.

Posle svega vec rečenog mogli bi se odluciti da definišemo Internet kao globalni komunikacioni sistem međusobno povezanih kompjuterskih mreža namenjen razmeni informacija svih oblika.

Međusobna povezanost razlicitih kompjuterskih mreža moguća je iz razloga korišćenja istog protokola (TSP) za pristup i razmenu podataka na mreži.Internet kao globalni komunikacioni sistem namenjen je razmeni informacija zaista svih oblika (tekstualnih, grafičkih, zvučnih, i video).

Kako pristupiti InternetuPrikljucenje na Internet izuzetno jednostavno i jeftino, a pruža neslućene mogućnosti.

Institucije mogu da se prikljuce na Internet preko nacionalnih provajdera ili podprovajdera, i u zavisnosti da li su to ucinili preko pozivne linije ili iznajmljenom linijom.

Nacionalni provajderi su firme koje su satelitskim linkom ili optičkim kablom uspostavile vezu sa nekim Internet čvorom u inostranstvu i na taj način su obezbedili vezu velikog kapaciteta ka ostalom delu Interneta. Taj veliki kapacitet omogućuje im da njegove delove iznajmljuju podprovajderima ili krajnjim korisnicima.

Manje zahtevni korisnici vezu sa Internetom mogu ostvariti sklapanjem ugovora sa provajderom ili potprovajderom o korišćenju obične telefonske linije kao pozivne linije. Ova varijanta je najjeftinija.

Velike firme koje žele da ostvare brzu vezu svoje lokalne mreže sa vecim brojem korisnika ka Internetu moraju sa provajderom ili potprovajderom ostvariti vezu preko iznajmljene linije (dobija se od pošte i služi samo za prenos podataka) na čija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem.

I u jednoj i u drugoj varijanti podrazumeva se postojanje odgovarajuće opremljenih kompjutera u kompaniji ili na fakultetu.

Servisi interneta

Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, casopisa, arhiva, međunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatno zvuci, ali gotovo celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mrežu - Internet.Ako se prikljucite na Internet, bićete u mogućnosti da razmenite elektronsku poštu sa nekim od više desetine miliona ljudi koji su prikljuceni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Bićete u mogućnosti da koristite gotovo neograničene Internet resurse. Teorijski bićete u stanju da na vas kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sa hiljadama ljudi koji imaju slična interesovanja kao i vi.

Pojedinac koji preko svog kompjutera na poslu ili preko onog kod kuće se uključi u globalnu kompjutersku mrežu može:

Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti; Učestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske pošte sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slična pitanja putem "mailing list-a" i "News Group-a"; Učestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa vecom grupom pojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju; Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristeci "Telnet" funkciju; Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili računara i ostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili računara uz pomoc FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, graficki, zvucni, ili video); Čitati kompleksne dokumente koristeci "Hypertext" (kliknuvši na osvetljeni deo teksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen drugu WEB prezentaciju. Nelinearno citanje dokumenata koriscenjem hijerarhijske strukture omogućuje korisniku brz dolazak do željenih informacija, odnosno dokumenata; i Čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide Web-u") koji sadrže tekst, grafiku, zvuk, i video korišcenjem inteligentnih čitaca WEB prezentacija, programa kao što su Netscape, ili Explorer.

O WWW-u

World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas sa više desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogućuje da dokument linkovima bude povezan sa neograničenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadržati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo sta drugo na bilo kom drugom kompjuteru širom Interneta. Da bi koristili WWW neophodno je da na svom računaru imate instaliran softver za citanje WWW prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta na vas računar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, Opera, Mozila ..

Elektronska pošta

Servis koji je mnogo ranije od World Wide Web-a osvoji srca korisnika je Elektronska posta. Ideja da za nekoliko minuta možete dostaviti, tekst, sliku, zvuk, ili video snimak bilo kom čoveku na planeti bila je do pre kratkog vermensko roka neostvariva, ali danas, zahvaljujuci pre svega brzom širenju broja korisnika Interneta, može se reci da je ova ideja na neki nacin ostvarena. Brz efikasan i ekonomican metod za slanje pošte jednom ili vecem broju Internet korisnika danas funkcionise, a i nema bas puno mesta na planeti na kojima nema nekoliko korisnika Intereneta, odnosno elektronske pošte. Kada izaberete svog Internet provajdera, potpisete sa njim ugovor o koriscenju Interneta odmah cete definisati i vase elektronsko postansko sanduce. Uobicajeno je da vasa elektronska adresa sadrzi dva dela. Prvi deo koji sami određujete proizvoljno je obicno prvo slovo imena i prezime bez razmaka, ali može biti i bilo sta drugo. Drugi deo je određen elektronskim imenom vaseg Internet provajdera.

Sadržaj:

Načini komuniciranja računara.............................................................................................................................1Komunikacioni uređaji:.........................................................................................................................................1

Medijumu za prenos podataka..............................................................................................................................1Računarske mreže.................................................................................................................................................2

Podela računarskih mreža.....................................................................................................................................3Topologija mreže..................................................................................................................................................3

Komunikacija u mreži ( protokli)..........................................................................................................................4Adrese...................................................................................................................................................................4

Modemska veza.....................................................................................................................................................5Internet..................................................................................................................................................................5

Servisi interneta.....................................................................................................................................................6O WWW-u............................................................................................................................................................7

Elektronska pošta..................................................................................................................................................7