w. e. Butler - вежбе за видовитост

7/27/2019 w. e. Butler - вежбе за видовитост

http://slidepdf.com/reader/full/w-e-butler- 1/47



Ivč

OJA IANOA.

000 BogradBa roci 543/A

Na osno mišjja pičog omitta za

,broj 3-13/89-06 od 317.1989 godi paća spqr na rom

Tiraž: 000 pimraa

mp O "raga rć Š aa

"

W Bu

KO SE R JA

VDOVTOST

Bgd



Nlv gnala:

HOW TO VLOP LAVOYAN

y

W Bute

orsons Pubishing Group, LTD Great Britan

Sva pava prešlampavanja pevođenja i perađivanja uceini ii u vidu ivoda u biJo kom obku pidava zda vač

SBN O 5 UKO S

()

•

d

OA VANOVSKAR A

ReenjVK STABOOV C



njge z se sere:

REAACA RAKE TEHKE SHKE SAMBRAEEERA FLFA LBAV l BRA-KAAK SE TA AURAAGSKE ARAKESTKE TAVA B-LAARAKTE TEHKE UTVAA KR 'REE

LAT, STALA KUGLA MAGSKGLEAL

RAK KULTA U SVAKEV-M VTUBLEMATKA SEKSUALE STTE UHERMETU

SADAJ

SaaPedgv 9

Št '

d

a Je Vl Q Vtos. . . . . . . . . . • . . I

pv vdv 19

eke veaa 38

V' .

IZ J a . . . . . . . . . • • • . . . . 52

Neka daa azmaaa

Pgv 83



REDGOVOR

"Okuna ekplozija - izneadno nereQvanje I ceom veu za ezoeričnu maeiju navea j mogeude da počnu prakičo da e bave phzom. Ljudka prroda je akva kakva je, a ne onakva kakvom bo je m želel, e pooje mnogi koi hre amo gdebi e adei paši da kroče Sve dok okulizam kao oae auke e bude oobode uudih poeza, o

koji imaju vro malo zana a doa ekpermenišu naovom podrčju, pravće geške od kojih u eke vroozbineUpravo zbog oga oobe a okudm zajem kuvom l ezoeričoj nauc dau paiča upozorena kojanam ukazuju a povšo bavljee pihizom okul \izmom Naravo, aka racoaa upozoreja epihvaaju oi koj ozbiljno rade na ovom polju, aloa da kaže da povšo bave o kojm po

om om moda ombolom il domnaa ože daooke nevolje Ai, i "povna obo radena veoma malm delovma podučja koje proučavajuo koj e udiozno bave phčkm okulm maejama ajboe šo za amaere podveog moemoda učiimo e da im ukaemo a pavile meodepoučavaa da m pomogemo da e uzdrže od luckah aičkh ekpeimeaa.Okulizam ne ohrabre euke ludačke opie uprko

mišeju proivika Oku1izam e, I vom ganicama prava nauka i kao akva ima voe zakonoi meode iražvaja. To e jeda od razloga šo am apiao ovu knjgu U vakom učaju pavljene jede



knjge ne me kaj knjge se mng akujup sjj peena e maeje Ša ea da ude'kejum p kme npdš mže da usajananje? P mm čnm mšenju n nkada ne eada se suše p nekčnm duhu Zda skepcam pejnj je d udaasg phaanja sake

dnje u kjj knj kja se a m emakm ukjučujuć mu spsenuIsemen psj paški skepcam kj demng dje d učajenh gana g ga čaacma ppemjea pmenu sg mšenja uk

k phaa n ša ča. N a kga nje ak damenja

sje ne deje aj pes me ema

an. Psje mnge se kje nekg aga ećae ne pgede na mgu skne da ph

aemng še neg š ea aem na pčeku

sg ada Kak udu napedae pčnjaće da shaaju edns mude sčnjačke pse: Spsns akanja je pa na Sae. jednj angkanskj m saeuje se sudenma da Bju ča

ju, apsuju shaaju u duš pa u me je kjučaumeanja muds kj g mng še dnga š sam ja u sjj knj adMng kj pučaaju u maeju maju ek pšn nanje a ga ne kse ne spde I je spečaa dgmaam su najeć nepjaepah kunh ška. O ud aspau ekmnanjem a m mče Muds.Oa knjga je namenjena nma kj da p pu

uae u maeju e se mm da je usajaju pak, nak kak sam ukaa u skadu sa aknsmaOd nj am da pšuju paa psuđuju p euama kje psu

Tn,Hmp

10

W Bu

ŠTA JE VOVITOST

zrz sno iđnj" zjdno s liski erni- sno slnje" i sno snj ndnisnsesnosi" so izorno nzi orej-e s risic dr Fnz Anon eser kojij očo i oriso d s z žoinj-ski gnezo" ksnije nzno esrz". Odrđn do eseriz onoio je dr

s Brid nzi g hinoiz". Osnono i Lekrsko dro hnoizr Sojernos orodoksni lkri ogorčeno žčno ndlidokore Esdil i Ellioson ko i njihoe r-slice koji se slko gro nsejl d soshno ili oeni o osninj ekrskogd hinoir.KS.P.

eseris nog eriod oko sojih ročnj okrii s d neki od njihoih n doko srisčko sn okzj nkeonog o dns nzio eksrsnzorn er-cc ES.). Oni nis korisili oj ein edrge koje so nl jer oderni reeni nogi nzi od orklo iz lnskog ili grčkog jezik. og og je ilo i i ie no r-znoej glosi i rer s i sri ieni ko d s ojljje endncij z rekidos dren drženji Uo zo je erono io r esnik koji je io Št se krije



imn?" T nd rirdn vizi isi d s nziv mgnmi" ili E.S., k i d s zvvidvis" Sv i rmin ,sn viđn" sn sln" isn sn ndfnsn svsnsi" znčv

čis vdvi vizi" čs dvn " i·

sn s". T nčn n dgvrčnm zčkim s m v ndnrmlnmili sfizičkm vd rcc. Kk srfizič rcci n dir d n svs ič-nm m krz ičn čl svlm i-n gd n ns Krk dgvr d n dz iz dsvsnh niv n svsi.K znm mdrn shlgi dkzl

sn dđnih niv iz ii sd ičnrđn svs. U v knizi mžm d -dnsvm i kžm d sv sdm l ndzčk ssnc i d s s" gfinig mg vi s dnm sv d n s vidi" n im silim nivimsvsi mž d s zi i svsn. zvsn dčk misl k n mžm d rimim svsnndičk

. čl gisr i sln rim dlm slvim m i kd svm kdsm dni.

Eekt beng stk

N sk s rdil s mm zičg rzv k- vl mivn kml snzn d nzivm čk" s mg z

vi d s srzičk žn vd krzdsvs i im svri srsihičk m. mmng slčv vidvsi glsv i slih člnh rcci z sihlzi mg d nđ s

1 2

nv dsvsi r s ih dn sn izvissvi ili nri drg vrs. si vli rzli izmđ E.S sli i nih k s s dsvsi, i sč n s ns rmzknisim k vž z dlvn dsvsngv. Z vii znčn činnic d img i isinsk ES. mž s dgd i dilikm rls krz dn sn dđ d iz-vsng dfrmisn Tk isrivln s zn- svim ki im rkičng isksv WT - vv dfrm nzv fkm -ng skl" i sm nzv sliv ri ddsvsng K sklni rzr dd sv i nins l svls rlzi kr n-

g k i dsvs dfrmi sv r dnm sn svs

Vn nen nen tem

Činnic d s dfci vk r-sn kd gd rsim n čl ičn fizič-) md mn mr Čs rihvm čin-nic k s drg zzl ik sm i smi ilsvdci si zn s svim dvkim iccm kd m sl s v č-vidc sg dgđ d kh svk im sv vi-đnDzn d s prilikm ktnh pstpk č ci vdvitst ili nki drg blk psihičk imprsi mg ristti dv ričt nrvn sist-m nšm tl. Vidm n št nm nš pd-svst tkč" d vdim Vidvitst mž d

· dz r » nvng nrnqg sistm" l r

· k crbrsplng sistm Kd psihčk im-psi dlz prk nvng nvng sistm

· ili kk s h drvn nzvl kroz Vrt d Sn: .1 3 ,



vče veDm ih je tek rumet Sme slke suveD čiste i jsne i njhDv rvi smis kDjitre d se renese u udn stnje svesti je skriven ne rimećuje se jsn. st tk u un sučjev tkve vrste vii nsu Dd kntrlDm vDe

DDe kDj ih ri. Cest se dev d DD tevije ne mDže d ktivir kd su jDj Dtrene kd ih ne žei Dne dle sme u ruđenusvest UDčljivD je d je t, Dd Ddređenim lDim vrl Dn rug nčin rd krD vDni nervni sstem im rednDst d se mDže hčkkDntrlist

tkDđe i d se vije mDgu ivti

želji visnDst Dve metDd.e Dd Dng t jeshDDgij DntD k D" dlek Je mn

PDtrenD je d istknem d se kDr nikd nekDristi sm jedn vid sihim, ik DdređeutDrteti t s gnunjem ne rinju Prekpedeset gDdn mDg rktinDg rd i iskustv nDm Dju grntuju d je veDm retk uDtretkDvne Ditivne sihe u vDljnDm nervnDmsistemu MDgućnDst kDntrle tvne he utkDvnim dDrim dnim je devedesetdevet Dst međutim st kDntrl u Dnim drugim, lDimdim idvne sihe e DlDl. N isti nčinsihičk uDtre nevDljnDg nervnDg sstem mDže u dDrim dnim d dDvede d emtDvnJkrD vDljni nevni sistem. U stvri, čineni je dsu D Ditivn i negtivn sihički rd u Dgle, du mest n skli sDg nervnDg sstem veDmDveni i liski Md vDlji siste tre d de dDminntn rtner res rek kDJhčul, l d su ičk ili ndič renDsesDje Druke udnDm j resDm kDJ D nevDljni nervn sistem delujući rek mehmDdsvesnDg um.

Ov sm ine d ih DdvukD rliku imeđudv Dlik sihčkDg rd kDju su utvrdili mngiteDretičri. stDvremenD želim d stknem d jeDvenD d se Dd redi mer kDntrlisnj svkesihičke ktivnsti Dd smDg Dčetk Dučvnj ekserimentisnj N Dčetku rd iće dlekvie strnjivnj i DvenD je tkrti t skretnje, tDkDm dužeg rd iće ih sve mnje. VDjn kDntrl, uglvnDm t skrete sDdi nnjmnju mDguću meru.

Pše zkg đe

MDguće je da svak vidDvitDst Dbjaš njava na sVDj način, tak da subjekt imaju sVDja različita miš ljenja D vidDvtDsti. Nazv se kDristi za vr mnDgD pDjmDva i stvara Ddređenu kDnuziju u DdnDsu na prav značenje Zat ćem pDkuš ati da uproš ćenD DbjasnimD š ta je zaista vidDvitDSt.Najpre ćem se zadržati na vdDvitDsti kDja je u stvarnDst prDdužetak DbičnDg zičkDg viđenja Ak na prmer, uzmem pzmu kDja ima ka' š t je pDznatD tr zatvDrene staklene strane i pro-

pustim zrak belDg svetla krD nju, bela svetlDst se deli u bDje pDređane Dd crvene sa jedne d ljubčaste sa druge strane. Poznato nam je da se iSDd vibracija cvene boje nalaze infra-crveni X i mnogi drugi zrac. U stvari vidljivi deo boje je jedino Dnaj koji se nalazi u sektoru velikh vibaci- .Kada obojenu svetlost iz pizme pusimo na belu pDzadinu i tražim d

a DSDba sa kojom se ekspermentš e označi granicu boja videćemo velike sko o spektakuarne razlike u rezultatima. Neke osobe post<vaju graniq u Dkviru cvene, dok

1 5



drug du preko vce ljubčaste boje. Mnog će

gancu vdet aleko pre kraa cvene, blže krauljubčaste boje No, većna osoba sa kJ ; na �spermentšem uglavnom vIdI bOJe na IStl1� I p:blžno stm mestma al postoje takvI ljudI kJIće uvdet vš e sa edne nego sa druge strane. Ova

subjektvna varjacja zavs od strukture retIneoka: vdno polje u oku proektue sku svega š tovd ma još faktora od kojh to ZVSI, a nJIh ne prepoznae ortodoksna medIcna Jer nI ppadaju nadfzičkim nivoima.

Ovaj eksperment dokazuje da su neke osobe u stanju da opaze svetlos� e braIJe kOJe su ače

nevidljive drugima, i to Je JednI razlog zbog kog

smo navel ova eksperiment. okom godasledbenc Mesmera su optma mnogo puta do-kazal da svako telo ma drug odgovaraućI deo

koj je sačnjen od mnogo finje struktu.re, I dae to fnie teo model po kome Je napravleno Zč-ko telo To fnje telo ma svoa čua kOJa mogu

da opažaju razne žvotne pojave u svetu načInJe-

nom od fnh materia, od koh e samo etč-

no telo.

Eteični dvojnik

Upotreba naziva eteričnost" izaziva velikudozu

prezrenja kod zičar � zato što nI taJ termIn

smatraju svojim vlasnIštvom ah u sasvIm d,gom

smislu Oni u stvari psvaJaJu te1 eter dok

n poslednj rezultat savremene fiZIke nema u nI-

kakve veze sa kosčkim etrom. To Je JOŠ Jedan

dokaz da se modni trendovi pojavluu i u nauci.Postojala su i druga imena kojima sm, nazIvah ta

n a fzička tela U starom Egiptu o J� blo po-

znato kao Ka, u srednjevekovnoj N emčkoJ kao

16

Doppelganger, u nekim renkrojcerskim š kola-ma kao vitalno telo", a u savremenoj Teozofi ao ETERIČNI DVOJNK. Francuski spiritistikoriste zraz persprt".

Vtalne snage ulaze u zčko telo kroz eterčn

dvojnk a um emocje mogu da se zraze krozsve ćelje žlezde nervna tela Odavno je rečenoda čula tog feg tela mogu bt povezana sabudnom svešću da postoje određene metode dase to posgne O ovom problemu ćemo raspravljau smsu ravoja eterčne vzje kao kada budemo doš do stvarnog rada u praktčnom pshč-kom trenngu.

Eterčne vzje ponekad nazvamo vzjama

Xzraka" jer one omogućavaju vđene kroz fzčku materu. Još na početku mesmerzma otkrveno e da eteričn vdovnjac mogu, u nekmsučajevma prlkom lekarskh pregleda da vdekroz zčko udsko telo, te da pažlvo prate radpojednh unutrašnh ludskh organa. Veoma alako uočt kolko je od pomoć ovakva vrsta vdovtost.

Razvae eerične vizije

Postoje zvesna pomoćna sredstva kojma možemo razvjat ovaj oblk vzja: spealne boe kaošto su dvokomponentne cjandne boje rastvorene u alkoholu, kao tečnost zlvene u ćelju oddva komada punog stakla zmeđu kojh je malapukotna. Osoba koa ekspermentše treba da

gleda u zvor svetlost kroz obojenu pregradu nakon određenog vremena strajnog posmatranja,moe da vd zlve koje konstantno emtuju svava bća Teoria se zasnva na promen retne

17



,

oka (štapići i kupe kao sitni nervni završeci zapo-činju rad stvaajući taj izvor) koja sprečava oko davidi izvore koji su iza vidjivog spektra boja

Postoje i spektakularni efek kao što su spektiaura koje vidimo kroz komade obojenog stakla ikoji mogu da deluju isto kao i izvori svetlosti krozdvokomponentne anide.

Začetnik ovog istraživanja pre mnogo godina bio

je WJ. Kilne, medicins elektotehniča u Bol-

nici sv. Tome u Londonu. On e objavio zbirku

svojih radova u knjizi pod nazivom "Ljudska au-

ra"

Pošto smo objasnili uopšteno etričnu vidovitostpreći ćemo na druge tipove i predmet koji obrađujemo možemo podeliti na sledeće vdove:

a Psihološka vidovitost

b) Prosta vidovitost

e) Astralna vidovitost

d) Stvarna spiritualna vidovitost

U sedećem poglavju razmotićemo ova četii vida a zatim ćemo naše proučavanje usmeriti na

rad ka praktičnom razvijanju.

•

18

TIPO VI VIDOVISTI•

Na aju prethodnog poglavlja nabrojali smo 4 ti-pa vidoviog iskustva Obradićemo ih zasebnomada je u radu to vrlo teško da se učini, jer spo

sobnost koju koristimo duž jednog nivoa iako mi. nome upravljamo na tom nivou može iznenadada se unese u nove nivoe opažanja kada ne žei-mo njihovo ispoljavanje. Radi lakšeg proučavanja

napravićemo razliku između ovih oblika sposob-nosti i obaditi ih zasebno

Psihološka idovitost

Ovo je naziv kojim sam obuhvaio poseban oblikvidovitosti i misim da ćete uvideti zašto sam oda-brao aj izaz kada budee pročitai tekst. Mnogi-ma od nas poznate su retke i čudne pojave kao

što su privlačnost ili odbojnost koju nesvesnoosećamo prema određenim osobama To su onaosećanja koja su prisutna kada se za nekog oseti,i mu se kaže "Ja te ne volim, ali ne znam zašto! Posoje osobe koje instinktivno i spontanovoimo ili ne volimo a azloge ne znamo jer onidolaze do površine naše svesti iz dubine naše

podsvesti. Ovakva osećanja ne teba da budpr

�dmet vidovite pecepcije je psihologija tačno

obašnava takve simpatije ili antipatije Potrebnoje da razmotrimo psihološku stanu osećaja peno što nastavimo naše proučavanje

19



U našim životima najčešće postoje osoe koje najedan ili drugi način, izazivaju kod nas osećaj ki-vice ili sramote, ili straha s jedne i osećane srecezadovoljstva ili poverenja sa dru�e strane Zaboravili smo ljude i događae sa kJma su b povzani i tokom mnogo godina ismo uopšte o n

ma mislili Ali sećanja nisu izgubljena i zaboravljena već su samo potisnua odnesena iz vidoku-ga i uskadištena u dbinama podsvestI. zuzetnoje važno ukoliko želimo da poseduemo pravupsihološku ravnotežu i samokontrolu da takvaosećanja ne potisneo previše duboko jer u tomslučaju mogu da izgube svoj prav smsao I da sepretvoe u određeni vid mentalnog emocInal-nog raka koji će blokirati slobodan protok Vtalno

sti i remetiti normalan rad uma.Takva osećanja se vrlo često zaboravljaju, čak ikada nisu suviše duboko potisnuta Onda nam sedogodi da jednog dana sretnemo nekog čiji iz-gled, lik, pojava il i stav izuzetno podseća na našegranijeg pateja ili neprijatelja ako se tog trenutka ne sećamo te osobe, i ovaj susret u našem ra-zumu izvlači na površinu osećanje koje izaziva se-

ćanje U razum ne isplivava sećanje na tu osobuveć emocionalni efekat. Emocionalni teret se pro-jektuje na stranca koga smo sreli. Na taj načinosećamo da se određene osobe treba plašiti ilikloniti iako je ona možda dobra i sasvim pristoj

,.

na ili obrnuto da joj treba verovat, a ona e posv� negativna.

'Psihološka projekcija je prilično

uobičajena; o njoj imamo osećane samo ednogdana i ona objašnjava mnoge od Iznenadh sm-patija ili antipatija koje nas uzbuđujuU mnogim slučajevima događaji koji slede posletog susreta potvrđuju nam da je instinktivno ose

20

ćanje bilo korektno. Sada dolazimo do tačke pre-ko koje se u vidovitosti obično prelazi Mi smo umogućnosti da govorimo i mislimo o vidovitostikao o jednostavnoj viziji ali ona je nešto sasvimdrugo Uzdižući se iz potisnutih nivoa ona namdonosi više od viu ene slike kombinau men-

talne i emocionalne atmosfere ili efekat" koji jeokružuje a to je zbir vizu ene slike emocionalnogosećaja i mentalne ideje koji dolaze u probuđenusvest kada ispitujeo vidovite sposobnosti ili du-hovnu moć. O ovome ćemo naknadno aspravljatikada budemo izučavali simbole koje se pojavu-ju u vidovitosti.

početku razvijanja sposobnosti ova izmešana

emocionalno mentalna atmosfera je u većini slu-čajeva jasnija od svih· jednostavnih vizuelnih sli-ka, ali kako se rad razvija slika će postati čistija,jasnija i više denisana a atmosfea mnogo manjevažna Sledeći ovo vizuene slike bi trebal danam pokažu pravi put do bezobličnog ii intuitiv-nog razumevanja i to može da postane percepcijabez oblika u kojoj su svi detalji koje nam daje vi-zuelna slika i mentalnoemocionalna atmosferazamenjeni čistim i jasno defnisanim opažaj emkoji bez slike ili atmosfere daje budnoj svesti pu-no jasno i sveobuhvatno razumevanje onoga štose proučava ili posmatra

T nivoa· percepce

Ne tvrdim da će to biti automatski deo razvoja.vi stepen otkrića može da bude onaj koji vam

kao ličnosti najviše odgovara eki pak mogu ot-kriti da im je bolje da započnu sa proučavanjemna drugom nivou tamo gde mašta i intuicija za-jedno deluju dok ostalima može više da odgovara

21

•



zrku rvedka udyarda lnga Hrur gva kuća.

Pstje mćne lagtve sle kje ztvnrače kamenja gde su stnsk dmv mltv žnst gde su dva sveta lžena kr raddanh svetenka vljenh ljud mseru na

takvm mestma vdvna mgu lak da seterz rakčan rad sam mžete zaazt da stj velka dgvrnst a usve kje kntnueln svarate k see, a kj mažu l smetajudrugm ljudma g tga e suta stna n tse navd u Blj : N jedan čvek ne žv sam sasm Verujem da će vam lustraje raksegućt da sagledate temu

Vdvtst nje tak jednstavna kakvm nek ljud žele da je redstave, a navedena tr nva susnvn vdv Vdvtst je u tm kvma vel-ka mć ku mžem da svedem d tenshlk savetVdvnja sva tr aveden a mgu u tm s-hlkm savetdavstvu da učne mng dr-ga. k gledam sa naeg stanva da je trećnv vdvtst najv mram da naglasIm da rangranje nsm vrl da se druge dve vrste vdvts tretrale ka manje važne U jednm smslu ne jesu nerrnje, t su stee-n ravja trećeg ta, kga smatram najvm v-dm vg nva, shčke ereje Pstje vnv, al sa njma ćem radt kada dđem dlka vdvst kj sm nazval Srtualna vdvts.

Vidovo u proou i eme

Sada dlazm d jma kj sm nazval Pr-sta vdvtst t e vdvtst u rstru vre24,

•

menu. Vdvnja vg nva krste dva razlčtametda a sm t lže jasnl vratćem seu vreme Građanskg rata u Sjednjenm država-ma vesn general Plk tkr je da, kada ddr-ne kmad mesnga, čak u unm mraku,seća metaln ukus. Ova čnjena je anteres-vala dr hdes Buhanana, kj je vr eksermente sa svjm studentma dajuć m u ruke če kje su le une jakh drga Ustanv jeda nek student gtv stg mmenta kada ču umu u ruku, sljavaju smtme ka dasu knumral zvesnu dzu drge kja se nala-zla u č Negva su, ak, ručavanja anteresvala resra entna znatg gelgatg vremena kj je vr te zajedn sa svjm

sestrm, gđm nn entn Crdgen e shvat da na uklk drž dređen ge-lk rmerak na svm čelu, mže u svjj v-ueln magna da vd slke nečega rlst g redmeta. Presr je zvr jednu snu, sveuhvatnu seru testva, sučv tun l kakvu mgućnst teeatske vee -među see svje sestre eultate svjh straž-

vanja jav je u knj d navm ua stvar. Presr entn je mć čtaja rlst krćenjem redmeta kj se tretra ka entarknentraje nazva shmetrm ka e sastavljena d dve grčke reč kje značavaju du-u merenje. P resru entnu shmea je dar kj mgućava ssnm sama da mere duu svar, da dju d jektarču njegve stre Od vremena entna sa

vremen shl utreljavaju termn shmeta u tun drugačjem načenjuSvak lj rečnk daje značee reč shmetrja na jedan na drug načn

5



dnstavn smatrajći sihmtrija j stva-na vidvtst u vrmnu, kja krisi jkat kačnu tačku sćanja" Ona s mž dživtičak jka jr sama knntraija mažvidvnjaku da rad u drđnim raniama Oj-kat mž i da s istavi mn judi vžaju

ravijanj vakv vidvits u vmnu a daut nmaju jma ta rad ui kji nisusvsni da sduju il kakvu sihičku mć, s-ćaju rilv mja u sćanj kada dtču stari na-mtaj ii antičk stva Ovakva lda vIdvItara mn j čća n t s čnrstavlja.

"Anima Mundi

Vma j lak amisi ksmičku aliju slkaka vrstu msk aisa sva t s ikada ddl na svtu T s nava nima Mundi" dua svta a na stku Matria ka stam Eitu aj Zais j čitan rilikm suđnja dui umrl nakn smti hićanskj Bliji uOtkrvnju sv. vana kaž s da su knji vrn i dui suđn njhvim aisma"

stji mućnst da j viija nji aisa ača u umu rka kji j nasa njiu tkrvnja ali j muć i da j u liij sjalnanj stjanju ksičk mantska.Sada dlam d vma alič tk asktana rdma. Mžm da shvatim da stjais sva t s ddi ai ta j sa nm tć s tk dditi, a vdvnjai mu da a

o

T j ikakv sumnj muć Ovaj vid vidvitsi u vrmnu j najvća atrakija kju namvidvitst mž nuditi r svu aisanu

rls vakva vrsta mći rdviđanja U· svim

kuurama i viaama ila j ražna i žljnana mn način Nki d načina stianja tnanja i su dr dk su dru il ira li.d ravijanja vidvis mć dviđanja jvma ataktivna i irai asna. Mž da namvuč čudsn da imam mć rdviđanja uduć

nsti ali j vma čst slučaj da mlad vidvnjaudu mn u svm saldavanju jr i knsultuju n kji ž da naju ta ć im s ddtu udućnsti. Ta asnst j dvstruka r sva, mž da narast sćanj sstvn važnstik da sa stan iutn istična a sa dru stran tžć da rkmn avj taj vidsvj ssnsti i nda tkrj da a vi n sduj

Pedviđae i veovatnoća pedviđaja

Na kji način ssns dluj j svarn n raumm O m ima v rija, d kjih nkuhvataju drđn činjni, dru sal dv dk ni jdna tija n uhvaa u matju Mđutim ak stji jdan likrdvđanja a kji mžm da dam ranalnjanjnj k amislim čvka kji stji narru rad sa un srava i lda na drmtnu uiu, mžm da amislim da smata žnu kja rada il na druj strani.Njv ld luta ulii i aai ć mlra navrhu viskih mrdvina kji isuta čtku unufar kja ada rma lčnku čavajući ri-nu ada čtk i rinu hda žnsk s, na

smaač i i u ravu kada i žnsku sumnu da ć a kji trnutak dživti n-du k na nasav da hda stm rinm i akčka nastav da ada n dtakavi nk isust na



gd ednje neg mtč će e tt l k e u dgj umeju tl ktkje sm menu nd se n neće suntmže se dgdt d četk dne ml de džene će nut ju ljt jj deću td se mgl eć d je džel mnju ne

gdu O je mguće jnjenje deeng l ne sh ednj, je dt smtč gedmguće eultte dgj kjh tje le ene m kjj e d e dk e tesle knnun jju eul mže d se -čun em mlm nm um dnj-k dugm slučjem jnjenje nje mgu

će dm u tuju d uduć sled mže dć e uk O nn ged k kenje h kn um l u su shm stje jedn l de nčjne st kje dde de mgućnt n me, mećen je čnjen d jedn elektn d esnm lm, mže čgedn d ude stemen n d mestCel tem je en s lskm dejm Sudn Sldnj lj, u dl ke Reke g tg mm d nmenem dje t lje čjem sdžju d ljju ne te teetč, čudk eudl Čett ·l etu dmenju mnge duge teme kjen uteljju u knnju mžem gnt u tunst. Blje je ns d udemgmtčn d jedntn kžem d je e-dnje čnjen d sd j ne nm kk

unkneU skm slučju ktčnje je edsknjeudućnst neg če teje njemu Mć kju jte neće m dt nnje kk d dugm

jsne nčn n kj n deluje. On kj neudu ml učjem hjt untsu s sm lemm e lst će u uk tde d ćee mt l mng lemg utee sje dtst. ke ndne mse dtt edtlj jednu l ku e

t: d mžete d dte duhe d mžete deddte udućnt e st djednmemn um nje lk nć d mlj, ednje udućnt m sje stene mkeeeke klke Ptj l ml dnjkkj mgu knstnn u tm mu d džju mć ednj, mte mt n umu dčnjen d e dt ne gntuje ednje.Se s d te dtt kju mžete d jete.

Pedđae dbe

Osedće s n kj žele d m se kže njhsudn , uklk dtst mgućedknje mte d dlučte d l je n d je ktte u u shu. T nje nml lk. Se d žtn usl se U

skm lučju tk men mć m lžlj d se kstPstje esn mgl kj mgućju dtm m d usmee sju ju k udućnst. mgu t čj l ke u lj, nn T kte. Peč gemntj žng mgu se uteljt usmenje dnjkh snst duž lnje ednj

Sng sh h metd ež u mm eu ne u tgu čj, ke, T km, gemnčnm gum u eku l lžju nčć žng



tji vr ren te jm e mrte učiU redviđnju udućnti di e u ik ddir unurnjim živtim ni kji u vm e ri njivim ndm rvim umnjmVe reči će mngi riv k g tine tru-dće e d vje živte drede rem redviđ

njm tvj e nje d ime mrngrv d ee tvjte u žj rrk T tžete mgu iti mćne ugeje je deuju n

um drug Mžete d nite dgvrnt jute rvtii Mže e dgdti d neki d vijent ne vti u unt ruku i miikk g čekuje nereć g tg vri -mutv Sd e vj inje d i vdv mže m ei d ud g vg rdOv i mng drug tnj i rem e jvjjud e vi tnje d d e redujeudin i ne Zg tg vk kj žei dredkuje udućn mr vemu tme uetn dr d rmii re n dnee den-vnu duku. tvri u vm vkvm rdu čećete d vte d mrte iti njžjiviji u nme

iujete en u jučm je včiti ng vdite

Astalna dovost

Sd m di d edećeg t vidvtti kjinivm trnm vidvitću j uvžnje ć k u čigedn živ i nemju č e

eve Oni kji jju Gdvi keterdie jeerke ume grke vie grčke verei nrdni vervnj uvi ement vini žve tje u eterčnim rnim rtvi30

m eke d vi jv mžete vidti vidvnj kk e v vdvit ude rvj njve tivnt tvrju finntn jeručvnj vdvnjktrživčOv je je vdvitti gde tre d deujete njvećm žnjm jer kntktire živim ići-m rči vrt niu v d nji rijejkMer vg rtv tjnj je či- rnim nvim mng e ruje d Fč-kg ve i mže d ive veiu nfuiju uvm rvim vidvnjčm vnturm u vmrtrntvim Ovde n emj utn je in i uki žeite d ne grdite n rimerkuću mrte meriti rne vrte mterij

jedng met n drug: ige reve grede ement td B d ngžujem meničku mć ii krim tvenu ičku ngu uve rdi-m rv ng nivm ežinm i ineri

jm če mterije trnim nvm vri e mng rikujujer mterj vg vet nije gut i inertn većtičn i n d e mdeuje ngm mi

i žeje trn ejži je ćete če d viđteuk e v vidvtt rvj u vm rvuigrđeni u mm i emijm ni kji u tunnjeni.Ov ć tje m n rnm eterčnmnvm rerju vje tvene redee i uve kji u nevjvi judm umu d nijeučen d ž ve nejudke efete

Zg tične rirde tr tek je vidvnj-ku kj je ek če d igrđuje vje ičke vi-ije d nđe vj u On je unjen meknću vet u ji ge Zg tg i g njeg

3



ve svesti nviknute na zemaljske uslove on ćebez sumnje načiniti mnogo gešaka pe no štopavilno azume ono što opaa u psihičkim vizijama.

Ne-udke inteigencje

Neludske inteligencije asalnog nivoa nemajunikakav oblik koji je sličan ljudskom al imajusvoje fome koje se ne mogu opisati zemaskimečima Ako vidovnjak dođe u kontak sa takvimneljudskim oblicima, njegova podsvest daje timobicima adesu i ime. Obično se to uoblčava utadicionalnu siku Ti elemenani životi su sastaveni od četi sistema mateije poznath još usednjem veku, i vizualiziani su kao Gnomi On

dini Sil i SaamadeiKod dugih naoda i u drugim epohama dobijalisu azličite oblike a Šekspi je u Snu letnje noći"zazvao da mnogobojni posetioci pozoišta svojom keativnom maginaom stvoe bojneoblike čaolija" Takve oblike bzo usvajaju i koiste duhovi elementala i tako ih najčešće i vi-dovnjaci vide

Veliki astani svet ponekad se naziva i Svetomiluzija Istovemeno iluzije su na veštački načnkeiane pojave tog sveta; u njemu su one svanekao bilo ša dugo u Piodi. Katko sam opisaoasane usov da bi se azumelo nešto od apa-njujuće kompeksnosti pedmea koji se obađuje uovoj knjizi. Nije poebno da se dalje upuštamo udetalje koji se tiču astanih nivoa Ukoliko ne

peduzimate vlo usko psihičko istaivanje takvidealji nisu zaista potebni mada naavno što više znate možete bolje d azvijate svoj da Ali,kao i u zemaljskom životu azvićete moć a iskus

32

vo će vas nauč da je kostie ako da jecastvu pshe ono svano doba učtelj

Spiritalna vidovitost

1 U

Sada doazmo do posednjeg tipa vdovosti dovse koju smo nazvali Spiitualna vidovitos. Peno što počnemo da obađujemo ovaj tip vzijaazmoćemo en duhovn", je baš oko teeči ima mnogo nespoazuma ostoje škole misikoje su, kako se smaa, zgade vo nesoidnojezgo učenja oko og nespoazuma Veujemo daje o tako ai u ovoj mateiji možemo da staknemo samo ono zašta· veujemo da je istina dokpiblavanje stin vaia u olikoj mei možemosamo da govomo u svoje ime ili u ime naše po

sebne škole misliŽelim da otvoenog uma azmotite ideje koje ćuvam pezentiai Opša ideja duha gde se pihvaa ideja njegove eanosti je sanje posojanja kojeje popuno supotno i udaljeno od maeije i jošviše od stvai maeijalnog svea i mateijalnog te

la koje koistimo u tom svetu. Ova ideja ukupne ikompletne supotnost duha i stvai je učenje ko

je je ušlo u Hišćansvo u njegovim anim danimai u jednom ili dugom obliku još uve je sa namaedno veme je pi ckvi bila aktivna Manhenskajees čij je začetnik bio zvesni učitelj po imenuManes koj je umo na ukama sveštenika magapesijske eligije Zooastianizma Kasnije u istoiji Zapada, ona se ponovo pojavila kao puitansko viđenje koje j e natapalo eigijska olja XVI i XII veka.

Ukoliko je materija toliko zla i popuno suprotna .duhu, najboje što· religiozna osoba može d uradi .'

•

331•

•



.

je d a joj oene lea i oncenie e iljuivo naoći duha Naoio eba da e odene vh podnh nagona koje no o elo, ovo genoelo" ao ona aa. ićanvu ao i van njega, uve je bio onhoj u e inova odca pea ovo uo

naano pogledu na živo Ponead u njhovoodicanje i ajnje labave ideje oje u ial i-ped ebe bili io ao o ao i ideje oje u a-eni nae vee vedoc o odicanja odpuanog pogeda i ponovo ne noe voj e-vo ao daeo da vaaju uove oji u o a-o loi ao i on ojh u e odei ieu ii oe o uaal poveenje v-

lna au ina poduhovjeno eže u e-dinjoj ai iedu ajno Kao veujeo,ve aeialne vai u io ao dobe ao i du-hovne Nea uinog nepaejva ieduduha i aeje on u dva poa ipoljavanja po-ojanja i pu napea eži u uavnoeženo o-ićenju duhovnih aeijanh pincipa napiiualno ne nai da e odenee aeijal-nog vea vih dobaa, nii da e pepue vi

elenužicia li da e onceniee ao navoj duhovn avoj gnoiući ve voje dužno-i ao ljudo ićeNe ožee e, naavno popuno olovai je o-ve ne žvi a na puo orvu" ai ožee e-be da uee da piae o vie žvone enegije niveua,enegije ojaje uina nae da-ve egiencje

Možee da pae, ave ve o ia vee a av-janje vidovioi V, naavno ožee da av-jae vdovie poobnoi be iavog eligjogi oalnog pogleda u u; pihie poobnoi

nemaju nikakve veze sa moralnim ii· etčkim pra-viia. U tvai, nog od na koji dugo poučavaju ovu ateiju, veuju da u nei štetni vidovi oji deluju poiv poojećih oanih i ehodea onavi avi u, u neo epenu p-rodno psihčki i stoga otvoren za telepatski priti-

sak iskušenja sa kakvima nepsihsti obično neksperimentšu. Stoga bez bio kakve religjske ilietičke osnove možete da razvijate psihčke mo-gućnoti ve dok u u vo oblku piodne na-ge ao o u i i oećaji

Vdoitost: rirod.a moć

Svao poeduje ove poobnoi, al oio one

avaju i podvei dugo je pianje Kod ne-ih ljud u bliu povine; od dugh u aoduboo da bi vee oje bi bo poebno da hdovedu u budnu veno bilo oinije da eupoeb a eanija poduja avoja. Ovdeože da poogne anaogija io pe dveoobe, od ojih je jedna oena a iaii i-lo a uiu, do duga nea avih lono- pvo uaju eaivno ao uo

obaovanje ože da voi jajnog uiaa, dĐdug ove ože oai neuialan i pole dvadee godina uianja aova i vee oje je ua-lud uoo u ovaj nao oglo je bi uoženo ueo bolje o je a vdovii poobnoiaTo je piodna oć olo geda da o ovopeve podvui, o je ao o pooji pogenoubeenje da u ove poobno da Bogova" i

oživjavao u geu ada govoio o pihidaovia Pogean pevod dela pa v. PavaKoinćania odno e na duhovne daove" aibi blj a bio ihi daovi ged da e

3



adi plavanu v mći pd utam Svtguha Hćanki tz u ih in matalhaizm ii dava malvažavaući tmpidu pihikih pnt Čt kitimlin ia kada kažm da ta i ta a da-ni muia li umtnk li da nk zazit da

vt u pltikim l pfinanim ama umilim u manm uzma klanh Gka iRmlana; gvi u dava dava vku tga u azzi zg kih u t ini nlgni i n-hvatlv Pkuat da anit v ta md-l mlna i nda ćt mći da tvt kktnudu v mat

.

Naavn na kau kava va vnt v p-nti ptu z Bžankg ali av adipava p npmnnm pidnm zaknuti am dan vid Univuma k na-dpdan t da uptm dvni izaz Svt kg Pida ni tvila z kga pti vad n nm vlada. ak u na pihi-k pnt pdn nag klk v imat na umu pnavlauć pun puta i uklik izam v i i zam z kvia dvnh

lika izažavana tada ćm man iti u tuaci-i da dim pgnu pdtavu Na ni idvila žanka naga da pimm n-t dintvn vć m u tuaii da ptanmvni dugg lika pažana nma nkakvvz a nam lnm kaaktm nit na l

k nain amna a igiu N ta da hval zat t mam pt da ad niita da zapadam u gkuda vum da m uplžau ki ukazu na na vk duhvni azv a itaći da tpn na pihik mć n

avii d nag mang zva; mžm am36;

da hvatim na ki nan da puim kitći analgu adia

37



ko (kako oderi epo a olo) dok



a i prečili pihčku i ealu kofuziju kozili i eoe drugih koji ogu da vide aš krial porivao ga i čuvao od uh pogleda.Ne kaže da ea drugih pihičkih razloga zava ova upuva. Oi u deo ogo većeg ea ukoe u kiali prikaz kaeje i ogledalaigral i oš uvek igraju voju ulogu al za ašu adašju eu oi iu eophod.Oi koj u kao ja, roei iualii i u cereeijao radu alaze veiku pooć za voju koceraciju ogu ukolko žele, da uade oo šoe preporučuje avedei upuvia, ali oi koia u ovakve eode daleke ogu da uvoje čio eai pup koji o ozačli.

oliko za ada o krialu Al pepoavio da eožee da kupie krial, da varo doa kialože vro kup a da čak i oi od akile plake iu jeii, ša ožee da koiie? Ne rea da riee, za kriale pooje zaee koje uio olko ekae ii ožda, čak, i oleNeke od jih ul eščai dik2 Komad belog kartona sa velikm crnim diskom'oboeim mat crom bojom u redii 3 Cro ogledalo Cra čija, plika i do pola apujea ao il dugo ao ečošću

vjeje pešo dik

a ie ačiili pešča dik uze deji eikao a pier oko 20x20 c u kvadra i u edi acraj e šearo krug prečika cažljivo prevucie uuašo kuga guep

ko (kako oderi epo a olo) dokje gua još vlaa aee ia peak a juNie eophodo da o ude peak ože e koi i ooei ai pah ada e ouši, očekaje av prah koi e ije prlepo. Ovo izgleda vrlo ako ali zaheva izveu uešo i oda će

va i poreo više pokušaja pre o šo apavie odgovaajući dik ešča dk ia edo vrlo zahvalo vojvo o zrač edo eeko dok je kial ogledala eiuju u velkikoičaa. Ove eekije u okružeju ogu dadeluju uzeiravajuće a oge ljude, dok drugia poaju fokue ačke oko koh e oira

vIzIaC dik a eloj pozadii ože da e ači vlopoo crae kruga a veće elo karoukao šo je opiao u upuvu za pravljeje peščaog dika ole oga e krug fara cro Za oožee koii oaer iz kjžae

Co oedo

Cro ogedao e ako pravi a poeduje jedo koje je vrlo efikao a apraveo je a lede

ći ač:ave koveko aklo koje e kori kao poklopac za a Negov prečik ea da ude oko ada oee da odaeee ilo koju dužikoja vaa odgovara.Sada ofaaje koveku rau cro ojo illako Okćee da je ajolje aei dva oa i da e prv popuo ouši pe o šo aeee

drugi Sledeća va je da e ae ešo a ša ćee ogledalo pričvi koliko vi ili ek vaš prijaelj iae klooi za oadu drvea, oguće je

45



napraiti plitku delu u koju se može postatogledalo sa okirom oko 3 m oko njega Oajram možete ofabati ali am saetujem da kostite neutralne boje nikako briljantno renu ižutu. Ukolko am se dopada možete ga obojti ulatno Vrlo je ekasno montrati ogedao u star

limenku od poipaste moja sopstena je takomontirana u kutiju unutašnjeg pečnika peko m Staklo sam prčrstio na prsten od gipsaPre mnogo godna patio sam lo skupo teškoaaenim noem rno ogledalo kompetnomontirano u metanu kuu uokreno namaZodjaka u atu. Ogledalo je jednog dana ispalo rama i ugledao sam rekamu a poliranje Oo

naodim kao dopunu u ono što sam am ekaoda krsta ogedao dsk i slično nemaju ugrae-nu snagu u seb. Oni su jednostano autoskop-ne" metode kojima se psička perepa moepenet kro podsesne nioe uma u udnu sestema nkake teškoe da opišemo i činju sa ta-nom tečnošu Punjenje mastilom je metoda ko-rišena na Srednjem stoku. Vro je ekasna ma-da i ode možete dobiti raonu eeksju s nje

goe pošine a postoj i dodatni riik prosipanjemastilaa kraju mogu dodati da je jedan od ajrijantnijih idonjaka koje sam ikada sreoaijao soju dotost koristš okugl rosluanik a čaj okačen o žiu Sude po eul-tatima očigledno je deoao sasim dobro � -

Melne ppeme

Postoje odreen usoi koje morate da poštujetekada odlučite da raijate idoitost. Pra star jestanje ašeg uma kojim počinjete rad. ije obae_ 4

. -

n da eujete u se motie i egende koji okru-žuju idoitost. Čak je doojeno da budeteskeptični po pitanju sega toga ali am nee bitod koristi ako prete predmetu u duhu ateistekoji se na samti molio O Bože ako te ima spasi moju dušu ako je imam!". U škotskom a

konu su postojal termini V E V iE OAZAO Ukoiko pete ajanjudotosti pripremite se da očekujete se što do-la adite u prau koji je onačen i mnogo togašto na početku srstaate pod nedokaano" mo-že kasnije da se postai u odejke ašegamšljanja stinito" i pogešno" Saetaobh am da stupte na stau ličog psihčkognanja otoenim umom neopteeeni bo ko-jom posebnom dogmom e jednostano da žei-te eultate koje moete dobti Oo je rlo a-no jer pod oim usloma aš podsesn um najboljedooljaa psihčkim utsma da uu u udnuest

Vodee beleški

Sedea star koja je ro ažna je pobem beleš

ki ko žeite oiljno da radite na oom ojuod nepoenje anot e da se apsujete aj

eoatne e am se dogodit da na početku rada stičete ro mao li nimao pra iskusta lias to ne se oeshrariti da odite dnenik o radu Bio da am se idoite iije prikažu ii nepostoje detalji koj moraju da se abelee. Oniukauju na učestalost odreenih pojaa bie am od elike pomoi da odredite ašto ponekadimate jake idote impresije a ponekad od njinema ni tragaSi mi koji se dugo rmena baimo raijanjem

47

doiih posobnosi namo da poso čudan od



doiih posobnosi namo da poso čudan odnos meu meečei mena i aknosi našhpshičkih poobnoi ok e mesec puni igledada se mnogo boje konoišu ola i ad adamesec opada ad olja su nam pun haoičnih nedošeni oblika be gleda a punom konoom snage o je alog šo ikusni idonjak saesnom umnjičaošu gleda na psihčke uikekoje je dobio u om peodu. Posoje načn da ion poceni ali su indidualn a saku osobu eula u lo dugog peoda posuianja i gešena a kau aae da peponajee uikekoje pmae i pokušau da am ukažem da poso

lo ana mada anana aika meu jaoe doae da e poslužmo aničkm ečnikom

o apje od Roga i onih koe isksaau koae od SlonoačeFzk usloiVeoano je nepoebno da am ukaem da eeulai bii loši ako se nepoedno ped ad doži ei ukob a nekim ai okom aoa najeoanije ee doi do sananja da psoje usloil siuae koje mogu ubai aš napedak Mu

do e da aie koji su neposedni poupckoji poiino uiču na as pe okom pose ada.

Poe nekoliko meseci na sai aoa eoanoee okii da e se menja sa mesečeim menama možee da poeie beleške i doadašnegpeioda ada. oso e da pae abeeške o meeoološk usoma ošo su o bnSe čnjenice koje am naeo imaju ucaja na aš um i emocie. Sada peam na uloe koji uičuna aše fičko elo i usoi su najažniji pošosu fizički oeaj i oliko jaki da na počeku aoja48

mogu uniš blag uike koji dolae i podsesi on fičkog ela ima jak efeka na um i oeanjaPa i najažnija činjenica je da moae da se oseae ički komono Udobna odea i obua č '

sa solIca položaj kiala ii dugog eda koji

aia napeos miša ... e o moa da bude unajbolem edu kako bie obebedili popunu elaksau sog fiičkog ela. pooij eba dabude prana empeaua ali ne i peiokaTempeaua koja eba da e odžaa aisi odndiidualnih naka i pilagoaa e pdinačnim konoimaPe počeka ada eba konumiai amo laka je

a gledanje u krisal pole obine ečee iaiasan a ne phičke impeije Posle ada dosa koii lak obok je se ašaaju pihčke akinoi pelai u normalno sane sesi.

,

'Ureee postoa za ad

Meo gde ee ede piikom rada ai od aspoložiog poora i ako je mogue da neeemo da idojie posebnu pooiju a u huOo ne eba da bude obiljna pepeka se dokposoi moguno da mino sedie i ne budeeomeani a eme ada. eke osobe pae ebposo a ad u koji mogu da ulae i gde mogu dakorie poebna pomona sedsa ali o e iaia oeaj sašena. U akim pooima aad mogue je koisi i pomona eda kaošo su slike a imbolima a i amjan koji ima oju

edno. amjan deluje simboično i psihooški e po menalnom akonu asoaa idea ugeiše amofeu koja se aikuje od sakodnenihsiuacija Ako e koii amo a eme ada onda

49

e oee a oo aktinoš kad god da a ne ikline i rk što ože da odogne



e oee a oo aktinoš kad godednete oje etilište" i alite tajan eatoatki konentriše na objekat a koji radi-teAko neate oebn rotorij koa a lžiao a oaj rad neojte kititi taan edno

orate da aatite ei a oteni rao-je a oona rdta kojia e lžite ro ree kanije kada e oobnot otnoraije oraj da e iklče jer ih nije ogekorititi i norani itaijaaVidonjak koji aii od oih rekiita" da biioljio dar ograničaa oj o dejto oljnih tari

etljenje treba da bde rigšeno eki koritereno neki lao etlo dok otai jednotanoarače rotor ili aenče etloni ior. akto je ai lična tar iaberite ono što a na-jše odgoara Seto treba da bde indirektnotako da e okone tari nair anije tkoraoja ožete da ojačaate intenitet etlotiali očetk bog ognoti refekije ogle-dal ili krital najbolje je da ga bde što anje.

rital i otali ekli kako e oe tari onekad naiaj oraj tako da e otae da e njih ože gledati be nareanja areanje oka

treba oebno ibegaati er ože da doede doai rotnog efektarital ia obično ali rni držač ali koiko želite ožete jednotano da ga otate koadrnog o ota ajbolje ga je otaiti na toči

gde ožete irno da gedate njega Ukoliko že-lite ožete držati krital aedno a ootnorekriko oji ojeni dlanoia tokorada ali otoji ognot da odeno brinete

0

da a ne ikline i rk što ože da odogne

rao.

Fizička i mentalna relaksaca

Sve što samdo sada naveo je izvan nas, a ta e sa ntrašnji oia Glani entalni lo e

irna naera a rad na raijanj oobnoti idoitoti Oeanja treba reetiti što e ogeanje a ičko telo ora ažljio da e relakiraOo e četo reia ali je edan od štinkihredoa a raojPotoe raičiti etodi a fičk relaka alinači koji redložiti je o o išjenj je-dan od najbolih

Sedei a rao kičo dišite ni liakro no a bi to otigli očnite od dijafrageelikog išia koji odaja re i la od otaihntrašnih organa i onda širite grdni koš da bieli akialn koičin adha.iani tei naročito gornji organi ne čineek ono što bi tarno trebalo ada dišete re-neite ažn na rh gae Sada olako i-

dahnite i entalno otite ro išie teenaonda katr ia ati obe rke tr anogePonoite to koletno iše ta Predaže šetkoletnih ika dbokog dianja U ro re-e iaete tendenij da e onoo naregneteatoatki či aša ažnja ree a jedne tačkena ede ali koro odet nadjačaa aš

želj i doodi do otrebne relakaije.Sada te reni da činite ri korak ka raojidoitoti

5 1



šifre oe oriti vše unutršne Morete iz

mnogo pre prole i prolee obuhvt više ne-



voih vizi nučie št za va znče tvi im-bolični obici Povuo m ove tri reč pošto uveom vžne Ono što imbo znči z unutršne ene oobe ne mor znči i z rugu. Meniimbo mče viene u vizii oznčv poveziv-ne giptom o mo prite vrlo obr vi-ovn viziom ličnog imbol obi pre-zn e e z pr n · rzboleti Pošto ržiprevn po celo zemli oriti vizie bioreene ngžmne otzo ili nšo zmeniS ozimo o nečeg vro vžnog Ovi imboliuolio ih viite u vizim mogu pripuvem rzličitim vrtm eni e vie u viziibez ive emocionlne tofere i nemte ini-

št mogu znče. rugi tip ne mo evii ve onoi i oreeno znne o vo zn čenu Ovo znne oe ozi om viziome, po mom iutvu ve nepromenlivo iprvnoUolio viite imbol i morte zutvite to bi protumčili št može znči buite igur-ni e vše tumčene biti eo o tvrnogznčen Ao počnete primte ot vizi imboim oe morte ebi tumčite to eobično zn iz neog rzlog vše viovnčepoobnoti ne funcionišu o treb i preporučliv e mli omor.Potoi rug tč ou mormo obriouolio rzmtrmo pitne imbol O enveim elom onoi n imbole oi e tumčeo ngovešti buunoti Mnogo totin putčuo m viovne oi govore nešto u tilu Vi

im ivn buet zelen izn v i to mi go-voi ee cvee bue cvetlo u proleeobiti obre vet it" M ovo cvee cvet

5

•

el ce tvr e vro neoreen i buunoto e t viovn prezue zvuči vro ču-no Uolio prevne ne može e otvr uoreenom rou t e i ne otir po voovrenoti uve vioo U vom luču ovvopi nžno uzue u viovite poobnotioobe vro iromšnePrežem ebe obučite rzumete imbolevoih unutršnih čul oi vm e pretvluo i ete ne i oreene opie bole negomgovite uopštenoti Ovo može e uri liznči tež r ip rezultti u vreni uloženogtru

Kooa viza tenete poobnot viite vizie prešite po put See izuzetno vžn tvr oumorte vlte e o tenete poob-not zutvite vizie m mnogo polupeče-ni" viovn oo n o u oobe oe u počele otvru voe piičo vino poe, on- iz bilo og rzlog niu nime ovlle t

nčin potu pivni pomtrči n milot nemilot vog pihičog povetr i potpuno u-tomti negtivno reguu n ve vrte toovmii oo ebe. Uprvo zbog tog nihov viovitpoobnot o bi mog im bue o veliepomoi pote prepre To može bue vrloopno; očigleno e o neo prezi promet-nu ulicu ne želi e pre nim povi vizi eli-eih pol Može oe o rnog borv unizičom vetu

5

•

Zavaae pihikih pooo ednostano žee da saznaj nešto noo ii se na-



p p

Saeujem am da se občie da odžaate odoeno oa da nioa sesti pošto zaršite ad. a torte idoitos mrnim napoom olje Oo neznači da eba da škrpite zbma sskae ileil da enite od naglo fizičkog napora o je

zaludno raspane energje i ponekad e sličnogašenju eektčnog setla teškm čekem Mogu-e je tako gas selo ali je izesno da e se ošte pekidač. Se šo treba da radte je da mir-no kažete sebi da ste zaršil rad i da zataratepshičke sposobnosti. Odmah se ratite normalnm zčkim akostima kao što je i denebeeš o ad. koliko u bilo koje reme člo i-doiosi počne da se aktiira proti aše ojeodmah usmerite so pažnu drgom pau.Oo morate da učine odmah ili ee otk dapošto se izija staa isped as postaje krajnenaporno da je pekinete. Možda ete oseati dapstoj mogunost da am se nešo užasno dogo-di i da bi bilo korisno da as doita izia izne

,

nada upozori na predstoje teško o možeteda uadite daji seb odreden mentaln sge-

sju i idoa mo e početi da delje kada bi semoglo dogodti bilo šta na ašu štetu. a sam du-gujem žot iznenadnom pozorenju poktoanom budn sest al oe neolne aktnostpsihičkog čla ne treba podstiati ukolko nekaodredena mentalna sugestija ne zgradi kanalkroz koji može da alarmia sestPreporučljio je da utite o som radu dok popu-

no ne azijete sposobnost i ne naučite da je kontrolišete. Čak i tada koliko se zna da imate do-ite sposobnost opsedae as luka jdi koji

8

-

ednostano žee da sazn.aj nešto noo ii se na-

dau da stekn neku kost za sebe Vdee ašem dau sjanu šans da dobiu nešto a da za za ne daj niša

Pofeioai pihizam

oši smo do trnoitog ptanja profesionanogpsihizma a l nam je dopušeno da koristimoo su sposobnosti da bismo zarada za Žot? ako je doita sposobnost potpuno pod-na snaga i sama po seb nije seta nema lgčnograzloga zašto ne b mogla da bde košena obzi se moaj uzet duge okolnostI Vdonake mnogo eo me metnik a mane tehnčar

egoa mo aia zaisi od unutrašnh čnhusoa kao i od spoljašnjih faktora. Se dok po-tpno

ne stabilzuje soj mo nje u položa da

adi kao profesonani psihički konsultant er nemože da kaže kada su m sposobnosti na raspolaganj asnije može seb da dodli ou odgoor-n ulog koja mnogo traži ' držei se isokogetičkog sandarda može pužiti eliku pomomnogim ludmaMogu da kažem da tokom pedesetk godnabaljena idonjaštom nsam napaIao sJrad i da sam ašao prao i ajno zadoojsto nadi da mogu da pomognem mnogim ljudmaokom tri sedmie prekršio sam soe prailo naplatio rad ali je to reme bilo doojno da sh-atim nešto od iskušenja i teškoa kroz ke moada prode pai profesonalni pshis

9



voja one teku kro vašu ičnost avaj raičit omaovaavanja jakom naporu da se učvrsti vaš



reake u vama i dalji poremeaj ravnotee Ovesile e vas unemiravat u veem il manjem ste-penu i ukoliko pravilno vodite obuku prestaeda vam stvaraju nevolje

Odavae omoedan od najuobičajenijih reultata naglog prilivasnage kada e osoba u kontaktu sa psiičkim ni

o v\ma Je osecane autoteta poItvno oseanjeda je ono što dobijate sa tih nivoa apsolutno isti-nto da ga ne treba dovoditi u pitanje a lakover-n stav nekih oko vas često pojačava oseanje superiornosti. reka ako je rekao Gospod" od

vanja na to. Ni jedna psiička komunikaija nijesvim spravna Zato što mora da doe kro ličnost onoga koji gleda ona je uvek obojena kakosam ve rekao mentalnim i emoionalnim sanjem ičnosti. Ali na početku moete oseati daova ili ona vija mora da bude potpuno spravna verovatno svatiete da postajete netolerantniprema svakome ko kori ili se usuuje da se protivi vašem mišjenjuPotivno i autoritativno oseanje radvaja vašupsihičku sposobnost od reultata obične mental-ne vuaiacije i to moe da bude korisno. Aiuvek sve viije sve kontakte sa psiičkim nvoima morate da proverite i spitate svojm raumom.

Zbog toga korisno je da uporedo sa radom napsičkom ravoju medtrate o etičkim vredno-stima skromnosti ne pokrtičnoj skromnostiUriaa Heepa Char1esa ickensa ve o stin-skoj skromnosti osloboenoj neprikdnog samo

62

·

j j psopstveni status ajedno sa spremnošu da pra-vino usmerite svoje napore. ultivsanje duhaskromnosti nije uvek ako meu hipokrtčnepodponinosti Uriaha Heepa i vašeg sopstvenogoseanja samopotvrivanja moraete da narite

kao stari moari kada su plovii meu Scile HarbdePostoji ireka Za svak korak psihičkog ravojapredumite dva u moralnom ravoju. Ukoiko tomoe uvek da se vede mnogo nam oakšava i-vot kada radimo na psiičkom polju al pod uslo-vma pod kojima delujemo ovo je savet a savrše-nost što bi reki naši katolički prijatelji. To morada se ivede u ivesnom stepenu ukoiko elmoda dobro napredujemo u ravoju. Ukoliko se pri-blie psičkom ravoju u duu istinske skromnost tada vas nee odbacit nkakva provala sna-ge sa psihičkih nivoa. isto vreme ne smete da dovoite sebi da min-mirate reultate koje postiete govorei To jesamo moja mašta. Pshičke sposobnost delujukro podsvesni um i taj deo moga je krajnje

podloan sugestijama sa stom lakoom primanegativne kao poitivne Zlatno pravo je da nepokušavate da krtčki posmatrate ono što moeda se pojavi u kristalu il ogledalu dok ne proeseansa kad je sentvnost podsvesti na sugestijesmanjna Naravno kao što sam ve rekao na po-četku Je skoro 95 onoga što vidmo proivod v-uelne imagnaije l kako nastavljate ravoj

ova procenat opada I kada budete potpuno rav-jen 95% onoga što vidte be istinto ačno.Naravno uvek ostaje onaj mali procenat ltraci.

Je kro staklo" koje dobijau psiički utisci koji

63



nja jer je uobičajeno iskustvo mnogih koji gleda- moate da ga savađujete Zatno pavilo je da vo



j j j j g j gju da je u tom peodu često izvrtanjAl ovo je jedno veliko ali, moate biti apsolut-no pošen pema sebi beeška moa biti stinitaiako možda emocionalno mentano bolna za vasda je zapišete I lčnog iskustva znam kako je teš-

ko čak u pvatnom dnevniku upisati ako neštonise uspel iko od nas ne želi da pizna ne-uspeh tako da kada dobijemo seiju neuspešnhrezutata pokušavamo da be ešku načinimo da iz-gleda boljom no što zaista jest i naša imagnaamože da počne da radi Siguan sam da sam v-deo nek odsjaj u ogedalu" ili Siguan sam da sestvarala slika u senc postaa b jasnija da sam

nastavio da sedm Ukolko sposobnost počneda se azvja nećete moati da govoite ovakvesvai je će i pri probni bjesc vidovnjačke snage učiniti na nas pozitivan usak Dok radie ovade o obuke stogo bih vam savetovao da seditesvaki put zvesno vreme na pmer pola sata Bezobzia šta se dešava na kraju pedvđenog veme-na morae da stanee Vaša podsvest moa da seobuči da ivšava nadbe koe dajete, je moate

uvek da konoišete procesVođenjem tačnog dnevnika ponovnom prove-om vaših vizija u odnosu na pomenjive faktoezdravlja položaja meseca emocionanomentanih stanja ua tokom seanse, može se dogodtida počnee da uočavate uzorak koj se javlja

Možda budete uspešniji u gledanju u ogledalo iikrstal kada je mesec pun il otkree da izvesn

ljudi sa kojima se u konaku pe početka sean-se utiču na vaš ad U kasnijem stadijumu vašegazvoja uticaj takvih ljudi će bi oklonjen, takoda prekda da uiče na vas, ali na početku obuke66

moate da ga savađujete Zatno pavilo je da vodite detaljan dnevnik koi mora da bude istinit pavian zapis svih vašh seansi. Doba je samo-disciplina oezbeđuje vam spolnu obektvnupoveu subjektivnog psihčkog iskustva Možebiti vlo korsno da nas spreči da seb punimo gla-

vu i podhranuemo ego! Na početku obuke e-ba da koistie pednost svakog povojnog usovaal kako napredujete teba da pokušavae da gledate pod težim uslovima Ukoliko tada možete dadobjee dobre ezultate, učinćete sebe još nezavsnjim u odnosu na spoljašnje uticae i to će daoača vašu kompetnu ičnost U svakom slučaupomoći će vam da uzdignee svoje sposobnosti na

viš nvo Uve imate na umu da nikada ne preki-date napore da usavršie svoje psihičke vizije PO-stoje neoganičene dubine koje teba da se istraže a vaša psihčka viija moa stalno da povećava

.

poje svog delovana Istraživanju na ovom polu' nema kraja

Grpna vidovitost

Zadžao bih se na realnom utcaju koi maju izvesni judi mogu da pomognu vašoj spsobnostda se zvije i da je vlo određeno koče Ukolikoste u grup za psihički azvo kombnovane psihčke i mentalne snage onih koj čine grupu kon-inuano će delovati podsvesno da vaše vidovitesposobnosti dovedu do izvesnog nivoa koji jeodeđen opštm menalnm nvoom grupe i kadase to dostigne gupa će težiti da ih učvrsti na tom

nivou Mada psihčke snage dugh članova grupemogu delovat kao ogrančavajući il stimulativanfako, one uglJvnom ometaju težeći da uskladevaše vizije sa opštim pogledom grupe

67

Ne smo d moee b slovlje rpm m d č d

d s evolje zo se pljvo veed l prvlo pospe pe o šo pedzmee



mom ve moee d počee d se esvesooslje jeov podscj sve do eposee pekomero zvs od je e moee d obve dobr pshčk poso kolko se moos d de s oslm človm -

pe Ovo je sv opsos more d je zmee obz S dre sre vo rpo m moed bde moo vš o šo je vš sopsve om slčj dolz do povoljo zdzj všesposobos vš vo percepcje kvm pm česo se dešv d posoje e-dov perod pshčke peos kd se pojedčlov zd vše voe sves ko se o dood v l eko d z rpe ko rzvj pshzmm plk d pošr obm svojh pshčkh spo-sobos.zled d eke pe obezbeđj ks mel mosfer kojoj s pshčke sposobos svhčlov slepljee jedom vo. Velk okl-s o ore ssl je prepozvj ovo očvje ko rpomm oed zled d je jbolje ps

p o more b spem kolko okrje-e d mosfer upe počje d koč vš dlj predk

Al pre o šo pedzmee j kork dobro jekolko zveso veme ozbljo zmre d l jecel rp l se smo v skork

d /eko poče d pose rezle vrlo lko

odbje krke verj d s zrz ljbomoreoh koj h e pos Ovde poovo reb svredos svre skromos Pošo s sv upzveso reme sezvom sj vlo lko

d l prvlo pospe pe o šo pedzmeekrjj kork pšje rpe

shk katalzato,

ošl smo do vrlo eeso vd še eme

osoje ljd koj kolko pos člov pshč-ke rpe mj čd cj je d Smjhov psos l smlše l koč pshčkedoje O sm jčeše e rzvjj kkvpshčk sposobos ve odeđe č č de hemj je okrveo zvese me-e če so hemjskm rekm Oe zpo-čj sve vse hemjskh rek blo kojoj me-šv koj se sve l e lze hemjskekombe s jedom spscom Oe sopšeo poze ko klzor Ljd o kojmovorm mo se smr pshčkm klzo-m zled d mj zvese zčke krkers-ke prmer kesejs kos.ko mm dos sksv e mo d kem zšo o č pshčk rzvoj s brojAl kolko se prkljče p koj m kvo

čl brzo ee okr d o vrlo spešo zv-j pshčke sposobos svojh člov l jelvom espešUvdeee d posoje povoljos orčejkoj č vs kolko prđee rp rd pshčko rzvoj vm je d odlče d l eejoj se prkljč l ee se sm občv Sve sksvo vođ rpe zjedo s ohbrejem

zjedčkom rd če pozv fkor l srčos vođ opš sk o rp mo d delj vs d odlče d rde sm Lčo bh vm s

veovo d rde m Od velke pomoć b bloob koj b zpvl dođje okom ene

pod u poluno jn ošr nem nkkvhnedoum oko njh kd počne d e zvj ovj



j p j l ko d onee nezvn od blo ko. No uvkom lučju n vm je d odluče.

N eporedo zae

Sd dolmo do druo vžn vd vše obuke On ne uče drekno n vše lednje u oledlo l krl l je blko povezn njm. okede lede u oledlo može doć do zvenhmenlnh uk čk ko ne još dobl objekvnu vzju ooje dve vre kvh mprejedn e vr ko rezul vše rd n rzvojuvdovh poobno umerenh n npore d evd u oledlu l koje z neko rzlo ne mou

d budu objekvne. Kko vš obuk npredujepojv uk e mnjuje je on počnju d deluju n všu povećnu nu d h projekuje uobjekvn oblk u oledlu ru v je popuno rzlč m po eb je poebn oblk vdovo Ovde u u jn određen rđju eu všem umu kko lede u oledlo l e moupojv ponno pole o Ov u nu n

objekve n ubjekvne lke već vr nepoedno uvd koj e pojvljuje u všoj ve Md ne vde nkkv oblk pojee ven d jenešo zvene velčne oblk ped v okrve d možee d opšee do delj. To koje o" opže l ne vde. Objšnjenje delujevlo konfuzno l kd budee ml kuv ovkvm vđenjem bez oblk" hvće š elm d vm kžem. Ovj oblk vdovo e ozn

čv ko vđenje rne mčke u ponoć n dnuudnk ulj" Md ne vde nš u všem umue đ deljn dej o određenoj oob l vr 70

j p j jčudn oblk opžnj počeku je ršno eško z oobu d e olonn ove uke, pošo mo ulovljen vekovnmzvojem d vđenje povezujemo zčkm očm Ovde ne kormo nše zčke oč d pkupljmo uke md možemo d ledmo uoledlo očekujuć vzju repovljm d počnjemo d komo prv phčk čul koj nezve od zčkh oećj d on dopunjvjudodnm nformjm nšu vzju u oledluKd udee dobo npredovl u obu okćeed ov blje nuno znnj počnju d obkuju rjnu podlou u všm vzjm u oledlu

Ne vde mo voju menlno projekovnu vzju u oledlu već opže deljn pke norm" koj u o vreme ulz u um oojdrevn oblk phzm koj zv od nevoljno nevno em koj e prkzuje u mlovm um l bez brne delj nuvne vdovo zled d ovu včku phčku poobno poeduje velk deo žvonj zven ljudk bć čj nelekuln nvo nje vok mdmou d budu vrlo poobn d e dobo nlze u žvou. nuvn vdovo ne može d deluje kroz njh zo šo dolz menlnh nvokoj u vš od vh n kojm on mou d funkonšu Al pooj oblk vdovh uk koj onmou d rzvju; ko šo m već ko nedoje m jno bovo deljm nuvno

•p

7 1

Intitna ioitot

lca al nvn vdovnjak mada ne vd objek-vn oblk zvlač popno duačje zakljčke



nuvna vdovos se ađa aspek um kojje vš od onoa na kome se svaa drevn oblk so je mnoo pouzdanja. Poš je reamokao nuvn pszam re da azmomo n o kojoj se mnoo ovor Podjvo se

re kao ženska posesvnos koja se kos da bse sopsvena ledša oblkova kroz azmne z-jave raconaln ljud občno muškarca Kaošo o česo bva ženska ncja se dokazje s-pavnom mad se občno odbacuje ko čsakoncdencja.

Posdovanje nue občajeno je nje pveja žensko roda već je azčom sepenu po-

sedje cea jdska as Zvsnos čoveka od nje-ovo kapcea azuma zazvl je spavljvanjenuvne moć koja ne može zuzev pod zze-nm okonosma da se uzdne u sves Svakplz ssemaskom azvoju pshčk sposobnos svak ozbljan npo ka savšavnj menos medae ežće da pobde nvn moćOva snaa ne dolaz sa vsoko nvoa um e daje opše uske već je deajn preczna

Cak je nuvn pshzam povezan s ečkm moalm sadržajem nae žvoa soa je pomoć ečkom molnom posđvanjRzmormo o na jednom pmer Preposav-mo da mamo dva vdovnjaka. edan je azvo ob-jevnu vzju u oled l krsalu� d je raz-vo nuvn p sbjekvne percepe Objekv-n vovnjk vd oledlu pojavu nekoa ko je

sdecI po c opše zled pošovana pošena osoba čak sakno karakera Nš objekv vdovnak ež da d ovu vzju po vrednos2

p p j j da vđena osoba m osnovn kaake kojse mnoo zlkje od njeno nomlno m-dža ona e ako važena n doboćud kako j je poceno objekvn vdovnjakPshčk konak sa osobom koja je predme vdovo posmaanja dokazaće da je nuvn vdovnjk bo prav. zled d je kombnaaova dva oblka vdovo vđenja mea na koju reba clja om slučaj nećee vde samo pojve oledalu već ćee odmh razme značenjeonoa šo vde Veujem da je koekan meodazvoja ako svako dna u određeno vreme se-dnee medae je će o ovo nvne sna-

eSimbol

ma mnoo knja o medacj mnoo rupa ko-e e pakkuJu l bh vm saveovao da prmeuee poseban ssem opsn ovom odeljkao šo sam ranje napomeno vek deo vaševdovos može da dođe u obk� smbola. Pone

kad se kaže o ne baš dobonameno da su smbo zakon nekompleno vdovnjak kokone može d dobje odeđene slke vek može dase pozove na smbole Ovo može b spravno velkom boj slčajeva al smbol raj velko pshčkm vzjama U svar kada azma-amo dubje spualne sne osnažen smo ka-da se vaćamo smbozmasčan slčaj je naveden

udelu Novo Zavea

ponaom ko Okovenje sv ovana. Najveć deokne e so smbočk neesanan je eks

73

koji opisje vdovnjaka koj se bao pred nogeBića koje je bilo njegov vodč i instrktor u vzijiA đ b k ši Gl d j k

KabaIstički simbol

Bez ulaska u biže objašnjenje abalstičkog s



Anđeo m Je to zabano rekavši: "Gledaj oko sebe, al to ne čini, jer sam i ja kao i ti sga!

Postoji nekoiko vsta simbola koji se ađaju u va-šem mu Prvo, to s smboi koji nastaj sno-vma Oni su najvećim delom povezani sa vašm

ntašnjim mentanim stanjma, al s vremenana eme oni se psihčk udžu koz Kapije odRoga, ako s se naši stari izražavali devnim je -kom Stdija kovanje simboima snova ve-ćim delom je posao psihologa psihjatara Alpostoje i drg simboi koj s zasl sučajnioblik u vašem mu, kada počne da se razvija va-ša vdovitost će težit da koisti te simbole Posto-j mogućnost da izgadite planran i odabranušifru simboa i da navedete svoje psihičke sposob-nosti da je koiste Ukoliko to pokšate bditespemn na izvestan otpo vaše sopstvene podsve-sti koja občno mnogo više voi svoj domaći š-faski kod Ali kao što je rad občenog pofesonalca običo mnogo ekasniji od naora samo-kog amaera tako sistem koj ću vam vlo sažetozneti ima mnogo prednosi nad "domaćim ko

dom posečnog podsvesnog ma Pe no što ke-nemo dalje skećem vam pažnj da je ono što ćvam izneti samo mali deo vlo obimne filozoepoznate kao Kabala Organizovani sstem simboa kome govomo je glavni simbol abale. Uoganičenj prostora ne mogu da vam dam ništavše od peloma lozofe abale ali su vam naaspolaganj vrlo dobre knjge Di�n Fortne, DIsaea Regardea, oje, a drgh pisaca

74

Bez ulaska u biže objašnjenje abalstičkog sstema u deu koji se tiče vaše psihičke obuke,mogu da kažem da je osnova ove lozofe da ječovek Mikrokosičk odraz Makokosmosa liUniverzma u kome živi i po ovoj teorji sve sna-

ge sile tog Unverzma mog se nać njemuN ovoj osnovi kabaist su izgadili divn flozofsk šemu ai mi ćemo dotaći samo onaj deo kojse odnosi na naš ad na psiičkom azvoju

•

Bih

{1digo

Gu crve>.

•

-

,

,,

Kter

� bla)

Čokmh( sn '

Get.ulah ( pva ,

TfArl z1-t )

Neč( zlens.)

Je jubč8&t

Mak

DRVO ŽIOTA

75

ože daam dae vam lavu deu v ea žvoa Svaa od lučh ača a Seoa Zaa boja



eda e Seah) ma svoe me smoe deeJe su poveae sa om Ovo edsava ve aoe u Uvezumu a u Coveu Za sadaas se če samo oo šo se odos a vdovaču ouu meee da su vae o se odose a poede Seoe omplemea da semeusoo uavoežuu svaa saa eavoeža saa e epožea Tao vealo KETER uavoežue MAKUT v Kaevsvohozoao dva spola Sua su u međusoo omplemeao supoos ČOKMAH eu avoež sa BNAHOM GEBUAH sa GEUAHOM NECAČ HO se meusoo do

puava a osovama dva spola Sua Ovadva Sua poead ose ave dva Sua spedHama ala Solomoa o su l poz aoah Boa Na sedšem Suu Seah TARET e smol sedše Ravoeže do espod ea ESO o pedsavla TemelMAKUT aevsvo Maee pedsavla sae de su sve poedače vedos vea oačo zvedee odeđee Rad e ompleauoo se e vede u Mauua osl ova smol u svom azvou eeophodo da medae o svaom smou edom poušavau da shvae azumee eovoposeo začee do se smo sa svom začeem doo e učvs u vašem podsvesomumu Moaee da sao ade a ovo meda poavlau sao so sve do e doee

osaa usa u svoo podsves Pmeeeda sva Seah ma svou ou da e povea saodeđeom deom

Geuah e plameo ve sa m e povezaadea samaa aaaa Gedulah e plave oe ppada mu dea ađvaa Neač e smaado ee sa deom o suplm oseama do e

Hod ooe aadžaso vezue se sa eleualom deomesod e lučas eova dea e Temel Maluu su dae če oe svaa za po edu čevu o maslasa lmu žua oa đe a aeova dea e Kalevsvo de se sve osalesva eazuu Tae e zae oe os deuavoeže hamoe. Bah e doplav sa

deom oačea ee adžavaem poea posoeh sva oavma ave esuCokmah e se sa deom eoačee saepod oomm psom. Kee e čso eo osdeu da sve poče edo voa oa sesvaa sve osao pma eeesk zvo Uveuma Čoveaa oavl medau pavlo ea da ače dese kvadaa od elo aoa da h ooeodovaaum oama Osave eooeu aua du a vhu svao kaoa Na vhu apšeazv ae Hod l Bah l e duu a adu deu oa e povezaa sa om. Sada maešpl ooeh aaa od oh po ed moae daupoeavae svao daa ao osu ačumedae Toom medaa ea veoma p&žlvo da azmaae deu povezau sa aom za

aom a a dn pkšvau da shvae šačo zač Osal deo daa ea a edae oosee da poušavae da uoče u deu u svaodevom žvou. Na pme ovo uo se med

77

ai o Gebah (ajbolje veme za meditcij jej t i t t j d t dit li

Boje i koncept



ano jtr i pretpostavjamo da ste meditrali preodlaska na posao) Sada idete licom l ste već naposl i teba da oko sebe očite prncp slamanja Irazaraja Možda a lci vidite kako bldože -š kć i to je savše smbol azaanja Možda na

posl vidte da je deo ekog odejeja atvoen I

da se vše e kost to je eement destrkcIeabrao sam ovaj položaj na Drvet da b lakšeobjasnio dg činjeic Postoje dve vrste aza-raja Jedno je jedostavo aščćavaje tla zanove aktivnost Stai sirotinjsk kvart je sršenbldožeom da b se na aščšćenom tl mogle zgradt ove i bolje kće. Možete nabojati dosta

sičh pimea gde je azaanje pavedno zbogapretka koji doosi Ai može se dogoditi da k-ća vašoj ici postae pazna da se j selevandali koj azpaj pozoe i vata ištavajći sve što mog i pretvaajći to mesto prlav \

ž jazbi Ovaj oblk azaanja je izvan rav-oteže zato što ije svsshoda i ema iza sebekostktiv idej

V slkate svojoj svest brlijanto crve kvadrat menjate t boj pavocven vezjć je �adej nemoralne destruke. smiraj dana opazI-ćete dge pimere delovanja na princp Geb-aa Sledećeg dana meditiate o plavoj karti Ge-daha tražite pimee konstrktivnog rada okosebe. Ako vidite prekomern konstrukcij i kon-zervativizam koj ometa povezaćete ga svojojsvesti sa prljavo plavom bojom tako je i sa osta-

im Sefrotima Čista boja pedstavja ravoteže no delovaje pncipa a pljava is pricp vanravnoteže koj je zbog toga elativo zao

8

zgadili ste metal sistem sa deset odeljaka isvai odeljak povezali sa bojom dejom Rskiačk Pavlov je činio nešto slično sa psimatako da s kad god bi zazvonio odmah ispoljavalznake ogrome

gadii lčili pljvačk. Proces je

pozat kao slov refeks i jedna psiološka ško ·la ga smata ljčnom tačkom lozoi poašaja. Vi temejjete slčn ser sovni e-fekasa svom mozg tako da prodnom asocja-om deja svaki pt kada prilazite ad prekokoceata štampai a kartama koje potebljavate mentala slika kate odmah az vaš mo-zak Ove slike asocijacija možete da potebljava-

te da bi preel iomae bd svestDa ramotrmo drg prime: vidite svom ogledal pojav ekog ko kako možete da posdite,izgleda kao savršeno občan građai dobrog ka-aktea koliko njegova pojava odeća na to lčeUkoliko ste obavi medtacij onako kako trebaoko jegove glave može znenada da zasvetl c-ve kvadrat koj vašem m asoca a idej

samaja Sada vam opažaje egovog ntaš-jeg aaktera daje vaša ititva vidovitost Simbosistem je odlčno sedstvo pomoć koga vašantitivna vzja može da se vežba i razvijaSvaki simbol boje teba medtirat po ed paovima gde s pikaza spotosti jedan pemadrgom na djagram Čoma jednog daa Bi-ah sledećeg; Hod jednog daa Necač sledećegtd Mada možete vdeti ogeda simbol koj sepojavljje iznad glave pojave može se dogoditi dasama boja oblije i oboj cel vdovit slk varira-jći gstii odnos a posebne kvaitete koj

79



j kroz i za vođa i članova pa a kojima hn rba mša jr on nkada n pripadaj rp-

POGO VOR



nom m akvi oanizacija lanvo ovimpovčnm dovma nikada n ipij Kadan do ačk d vaš dhovni kao phičkiravoj o omoćava mož bii pozvani da pič nkom orank. zbor j čivo vaš nma pka bilo koj vr. Bilo da zabda dži vo iho pa azvjajći phičk

poobno i korić j radi pomoći onima koji-ma j porbna i da va vk nk od mno-ih zorčnh rpa kojh dana ima odabrai ami

82

u ovoj maloj jizi pokšao am da dam jdno-avan popno jaan prka ravoja vdovioiali bih molio čiaoc da zapam da j o amo

kraak prld. a primr niam lazo imbo-lzam značnj boja koj ć vdovo opažaao šo j co pianj imbolizma boja na nknačin konfzno razlč aorii daj različiamačnja okom vo rada na ovom poj pr-mio sam da nrašnji m vako vidovnjakai d da opvno značnj bojama i imboimakoj opaža mnoo j bolj za čiaoca da proc- prođivanja i šnja nač ša j kod imbo-la opvno nrašnj bća no da pokšavada voji šir nk d oob.Kako počinj obk vidovio opažanja vro-vano ć doć konak a drma koji in

rj za ov m il koji i ami pokšavajpakičan radNa jdan način ovo držnj a dma koji dli az ravoja kao v mož bii vrlo korinonaočio ako od onih jdi kojma j važna bli-ko a ljdima mnoo zavi od vaš mpra-mnno makpa. Takvo blko zajdnišvo ad na pihičkoj obc ima prdnoi ndo-

ak i bić dobro da pažljivo ramori da li jvaša zajdnca a onima koj privki v li onva aia oiko nophodna i korina za vaš phičk obk.

83



kd se nov sposonos siuje moee dpočnee d proučve druge speke

om Vo ro ee ok d on čne vlo mešovi sdrj u vei. Neki od oni koje ponđee



počnee d proučve druge speke

Kotrola moči

Čm počnete da pokazujee bilo koj od vdova v: dovite sposobnosti počeće da vas opsedau lud

koj će traž da svoj da upotebie za njih U pr-vom naeu uspeš nog azvoja možete da upadne

e u ovu zamku da se iscrpte u pokuš ajima da

zadovolje apetit pača Onda otkivate da spo

sobnost počinje da opada konačno prestae da

funkcionš e Tada ćete zapazi sa kom halapl-

vošću i lakoćom će oni, čiju ste ljubav prema se

nzacjama dvoril skoristi vas kao užarenI ko

mad ugja okrenut se drugom vdovnaku Mno-

go puta sam bio svedok takvih događja I zato

vam dajem ovakvo upoorenje da ne bise dopu-

si da vas iskoriste na taj način

Uopš te je vlo lepo azvjati vdovitost ai je sle-

deć korak koj morate da preduzmete da steknete

i pozitivnu kontrou nad novom sposobnoš ću. Ne

samo da ne može da unkcioniše bez vaš e dozvo

e (osim u ekim pikama koje sam pomenuo)

već mora da bude sposobna da je kostite bez ikakvih posebnih usova. To znač da ćete moći

da je poztvno korstite dok soie na promet-

nom sančnom peronu okuženI bukom I mee

žom Ovakvi uslovi ne smeju da utiču na njeno

delovanje

Daa razmatraa

Kao š to sam već ekao, veovatno ćete početi daproučavate celu materju kada sabiizujete svoju

sposobnos moć e bbdno da Isažuete ra

zičte grupe i udužena u vez sa Vm predme

j j pe elgonoooske pirode drug e ogrnci eigijs sek rišnske i nerišnskeu svom pisupu, dok rei vjju okulne ioofe ni vs i ko šo sm ve eko e

se kloniiosoje one grupe koje ođuju ovj pedme psiooškog nučnog ug sve dele jednu isuosoinu: cju prolesvo jedne n dugeieur o ovoj meriji je iso ko šrolk Ne- od periodčnik su kun mgin rn og-ncij dugi dju puikcje po sopsvenimmerlm njve roj kvi skrp" ne do

signe oik knjgeNe nč dje sve šo se idje n kv nčin evrednos onekd knjg nem komercijlnedi sog ne neesuje posečne idvče kojimoju d sgledvju poso sljučvo i rgovčkog ug posmrnj, moe d m nnuvednos i eo i d se šmp U om sučjupome pivno ojvjivnje. Moe se dogodid čk vš dnevnk o sopsvenom rvoju vdovos ude dovojno vredn d se ojvim i mnogi drug mrnj l uvideee dee ukoiko vodie isni ven dnevnk o svimsvojm vem i eulm koje posiee, mod umee šienje spek svoje moi Ne orvie, svk c pogodk i pomšj mojud se elee Budie pošen pem sei i všsposonos e v pui sinu normciju i

ukolko og ee d udee nepogešvi pookoee nnje koje pime pve pogrešne eeške ko i š ope d e vš vidov

ooo o oa eoeljva Zaame oo šo am vam ve rekao da ez

•

RECENZA



,

•

ame oo šo am vam ve rekao da ezmae velk odovoro kada kore voje mo za dre ljde! Ukolko očee aave vo vdovačk kaer dh koj am aačo

a želom da ae da lžl oda ee ok

kao a e moo oda da ee e aa koja ojačava rad veava reČak vše: lemčm oledom a eke od akoj mo av ašj vzj vd e da modol mo Voj ad ko am e žok ood avrše mo e može dood vama koj kreee aomakčo vdovo azvoa

,

88

I

U okvrma domah kh odeda vdovo je vaa aaomae a mčefeomeeOvakva kaeorzaja vdovo ak aovaaje a vee da oa kao akva ema moovee a eaošMeđm ša je o realoU oome ml kome oa oše ma ekoačeje eao e vojvo ojašea veao e Oa je ko ovezaa a ašm rvom kao omaača odoo a ašm o.

ImamaNaša daašja omaja međm lovljea oovo oodšjom domajom mehačke ake A o odrazmeva rao koa defomše a okia) e amo maoe eo

očajee čle formaje. Name a mae koa e čeo mara veošom oovom eda e kao a ešo šo je mvo a žvo vee mara maerjalm eomema koj hodez eekrohemkh eakjaja ako e azva vdovo" međm oaz dačje omaja realo o e ealo koo žvo ve e vea vede

ekdar eo e maraj mam elemema oma z koh hod ojavoW.E Be aor ke Kako e azvja vdov-o" edaže am da am ee vedemo

alo odoo da oamo v i doolka oažaja Nizom ch ava i oiima

vakom učaju mouo iua imMudi il Komčkom maokou kako o



olka oažaja Nizom ch ava i oiimahka o am dčava mouo azvojačk vizij o j mouo ošvajauvda u ka ouka koj miuju živa ia

o WE Bua aavo ij šo ovouo jim aavlja a duu adicju aki-čaa i ozavalaca uiliji voa komukacčovka a haiaom.Nam od kada j azvijajm azuma čovk izo-io iz vo haiaa a m zaoavio k oddo ada uočajih ača komuicaja umdui oika oažaja oajalo j ao u do-mu šamaa a jd i azih iiualih uči-ja a du a Poo u čak ovma za uđj ov v cco um-o oaa ooda aza omoa dva ouc l iak ka oova zaja u zadžaa a od azvjaa ao akva oaavljaju i odđo kuluo oavo a loičo oavlja iaj ša daa a jima?Odovo aavo ij jdoava; ai u va-

kom lučaju a ovu vu zaja daa ada amo u laičom miu Oa aimmou ma oa začaj u vu kh ovjhaučh oija kakva j a m oija haoail ak oja močk zoac. Mou daklii važa kao oj iaživaja kao olj až-ja aaloja a mouih uvdaakako šo ič ocijao ua čiaaca

ajvovaij j da va jh ii zadovojaličim kmiajm i amo oavšavam

90

Mudi il Komčkom maokou kako olkovio u kladu a vmom kaž auo davla lča odicaj izazov

Vuk Samoov

9

BELEŠK o PSCU



WE BR je po i p mjtor mi-e XX ve či je prktič i teoet d u ovojoti omouo z predk oi ljudi oju e oedelii z trive kulo ozovj e eo u ušvu uušj veopod ovodtvo io orue mro e 978odie jeove e e jo uvek pdu zoktueo tem oe ođuu

'Njeove jpozie ie u: MAGA A BAA A SE RAZA SA SE A ARA A SE RAZASHMRA EGR MAG EA MAG: BAAN R,MAGA RA SNAGA S

CIP - Katalgizacja u pubikaciNarodna bbiteka Sie, Bead

92

J 33.at Vate Enist

ak s azvia vidvitst / W E. te; (pvdOa Ivanvka) - ead : O. vavska 1989 ŠabaDaan Sni" 92 :r ; 18 cm

Pevd da Hw t devep CavyanceSB 86-8167-06·4a Vidvitst

w. e. Butler - вежбе за видовитост

Documents

Transcript of w. e. Butler - вежбе за видовитост