VREMEPLOV DOGODILO SE U AVGUSTU - serbianmirror.com · bode” na Va{ington ~uveni govor pod...

21www.serbianmirror.comAvgust 2013.

V R E M E P L O V

Priprema: Aleksandra Miti}

1. avgusta 1806. – Na Mi{arskom poljukod [apca srpski ustanici pobedili Turke.To je bila najve}a pobeda Karadjordjevevojske u Prvom srpskom ustanku.

2. avgusta 1876. – Rodjen srpski lingvistaAleksandar Beli}, predsednik Srpske kral-

jevske akademije i Srpske akademije naukai umetnosti, osniva~ moderne dijalektologi-je, autor “Pravopisa srpskohrvatskog jezi-ka”.

3. avgusta 2002. – Predsednik Vlade SrbijeZoran Djindji} primio je u Pragu (ê{ka)nagradu Fondacije Vaclav Polak za dopri-nos razvoju demokratije u Srbiji.

4. avgusta 2000. – Britanska kraljica majkaElizabeta proslavila u Londonu 100. rod-jendan, kao prva li~nost iz kraljevskeporodice koja je proìvela ceo vek. Ona jesa balkona Bakingemske palate pozdravilaokupljene gradjane.

5. avgusta 1984. – Umro britanskipozori{ni i filmski glumac Ri~ard Barton,koji se proslavio u pozori{tu u kreacijama[ekspirovih likova, a potom i na filmu.

6. avgusta 1807. – Srpski prosvetiteljDositej Obradovi} pre{ao iz Zemuna uustani~ku Srbiju, gde je kao prviKaradjordjev ministar prosvete ostao dokraja ìvota, 1811.

7. avgusta 1999. – U Br~kom, u Bosni iHercegovini, odràn je “Rok maraton 99”na kojem su se prvi put od raspada biv{eSFRJ i time uzrokovanog rata, okupile rok

grupe iz biv{ih jugoslovenskih republika.Koncert je najavljen kao “skup visokogrizika”, ali incidenata nije bilo.

8. avgusta 1974. – Predsednik SAD Ri~ardNikson objavio, obra}aju}i se naciji prekotelevizije, da podnosi ostavku zbogume{anosti u aferu “Votergejt”.

9. avgusta 1969. – Glumica [eron Tejt,èna filmskog reditelja Romana Polanskog,i jo{ ~etiri osobe brutalno su ubijeni unjenoj ku}i na Beverli Hilsu.

10. avgusta 1878. – Srpski knez MilanObrenovi} izdao je ukaz o “ustrojstvuVojnog muzeja” radi prikupljanja i ~uvanjatrofeja iz ratne istorije. Muzej sme{ten uprepravljenu dàmiju na platou Gornjeggrada Beogradske tvrdjave na Kalemegdanu.

11. avgusta 1919. – Umro ameri~ki indus-trijalac {kotskog porekla Endru Karnegi,koji je veliko bogatstvo uloìo udobrotvorne svrhe, naj~e{}e u osnivanjejavnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji.Karnegijeva zadu`bina 1926. sa 100.000

dolara pomogla izgradnju Univerzitetskebiblioteke u Beogradu.

12. avgusta 1914.- Po~ela Cerska bitka,zavr{ena 20. avgusta pobedom srpskevojske nad austrougarskom. To je bila prvasrpska i prva savezni~ka pobeda u Prvomsvetskom ratu.

13. avgusta 1899. – Rodjen je engleskifilmski reìser Alfred Dòzef Hi~kok.Proslavio se kriminalisti~kim filmovima ifilmovima strave, koji su postali klasika u

tom ànru (“Ptice”, “Psiho”, “39 stepeni-ca”, “Sever-severozapad”).

14. avgusta 1941. – Britanski premijerVinston êr~il i predsednik SAD FrenklinRuzvelt potpisali “Atlantsku povelju”,kojom su se zaloìli za pravo svakog nar-oda da izabere vlast u svojoj zemlji i da seizja{njava o teritorijalnim promenama. Tapovelja kasnije uklju~ena u PoveljuUjedinjenih nacija.

15. avgusta 2000. – Predsednik SAD BilKlinton sve~ano predao rukovode}u funkci-ju u Demokratskoj partiji potpredsednikuAlu Goru.

16. avgusta 1858. – Predsednik SADDèjms Bjukenen (James Buchanan) i bri-tanska kraljica Viktorija (Victoria) razme-

nili su telegrafom ~estitke povodompu{tanja u rad prekookeanskog telegrafskogkabla. To su bile prve poruke poslatetelegrafom preko okeana.

17. avgust 1962. – ûvari Berlinskog zidaranili su 18-godi{njeg Petera Fehtera (PeterFechter) kada je poku{ao da pobegne prekoBerlinskog zida i pustili ga da umre od

gubitka krvi. Taj slu~aj postao je simboltragedije do koje je dovelo podizanje zidaizmedu Isto~ne i Zapadne Nema~ke, a dvo-jica ~uvara optuèni su u julu 1996. zaubistvo bez predumi{ljaja.

18. avgusta 1960. – U Ilinoisu u SAD natrì{te plasirana prva oralna pilula za kon-tracepciju “Enovid 10”.

19. avgusta 1871. – Rodjen ameri~ki piloti konstruktor aviona Orvil Rajt, koji je1903. s bratom Vilburom, u avionu njihoveizrade, izveo prvi let u istoriji vazduho-plovstva.

20. avgusta 1901. – Rodjen je italijanskipesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo),dobitnik Nobelove nagrade za knjièvnost1959. (“Vode i zemlje”, “Dati i imati”,“Miris eukaliptusa”, “@ivot nije san”).

21. avgusta 1780. – Rodjen slovena~kislavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpskukulturu zna~ajan kao pomaga~ i za{titnikVuka Stefanovi}a Karadì}a kog je pod-stakao da sakuplja narodne umotvorine i danapi{e gramatiku i re~nik srpskog jezika.

22. avgusta 2001. Umro britanski astronomi matemati~ar Fred Hojl, jedan od najve}ihnau~nika 20. veka. S Tomasom Goldom iHermanom Bandijem postavio teoriju o

konstantnoj gusto}i svemira. Pored nau~nihdela namenjenih popularizaciji astronomije,pisao je i romane nau~ne fantastike.

23. avgusta 1962. – Ameri~ki telekomu-nikacioni satelit “Telstar” emitovao prvitelevizijski prenos izmedju SAD i Evrope.

24. avusta 1572. – Dogodio se masovni

pokolj hugenota inpsirisan katoli~komreakcijom u Francuskoj, poznat u istorijikao Bartolomejska no}.

25. avgusta 1718. – Francuski iseljenici uAmerici, u Luizijani su osnovali grad NjuOrleans, po francuskom vojvodi odOrleana.

26. avgusta 1899. – Rodjen srpski pisacRadojko Jovanovi}, poznat kao RadeDrainac, boem, buntovni anarhoindividual-ista, ve~iti putnik zaljubljen u daleke hori-zonte, autor neposrednih lirskih ispovesti.

27. avgusta 1908. – Rodjen je ameri~kidràvnik Lindon Bejnz Dònson (LyndonBaines Johnson), potpredsednik SAD od1960, predsednik od 1963, nakon ubistva

Dòna Kenedija (John Kennedy). Naizborima 1964. ponovo je izabran zapredsednika, po{to je pobedio republikancaBarija Morisa Goldvotera (Barry MorrisGoldwater).

28. avgust 1963. – Borac za ljudska pravaMartin Luter King (Luther) odrào je pred200.000 u~esnika protestnog “Mar{a slo-bode” na Va{ington ~uveni govor podnazivom “I have a dream”.

29. avgusta 1915. – Rodjena svedska glu-

mica Ingrid Bergman, svetsku slavu steklafilmovima snimljenim u SAD. Dobitnik 3Oskara za filmove “Plinsko svetlo”,“Anastasija” i “Kazablanka”.

30. avgusta 1963. – Izmedju sedi{ta vladaSSSR i SAD, Kremlja i Bele ku}e, lideriNikita Hru{~ov i Dòn Kenedi uspostavilisu posle kubanske krize, koja je zapretilaop{tim nuklearnim sukobom, direktnu tele-fonsku vezu, poznatu kao “crveni telefon”.

31. avgusta 1920. – Prve radio vesti emi-tovane su na stanici 8MK u Detroitu uMi~igenu.

DOGODILO SE U AVGUSTU

22 Avgust 2013.

K N J I @ E V N O S T

Kada je po~etkom septembra pro{le godine svetobi{la vest da je Fidel Kastro umro, jedanMakedonac, mr Ivan \or|iev je sa njim na Kubi

ispijao ~aj. Obojica su se slatko nasmejala novinarskojpatki. Vo|a kubanske revolucije sa zadovoljstvomprepri~ava da ga je u te{kim danima najgoregspasavao, niko drugi do Ivan \or|iev iz Novog Selakod Strumice, koji je pre tridesetak godina prona{aosavr{enu formulu i na biljnoj bazi napravio lek protivraka, koji je nazvao “varumin”.

Sa svojim preparatom \or|iev je od raka dojkeizle~io Miru Markovi}, produìo je ìvot FranjiTu|manu koji je bolovao od raka na èlucu i na jetri.Dok su mediji pisalida je Tu|man te{kobolestan, \or|iev jesa njim na Brionimaigrao tenis. Tu|manje doìveo jo{ dvamandata.

Ivan \or|iev jezavr{io fakultet atom-istike u Vin~i. Po{tose od detinjstva interesovao za biljke i njihovalekovita svojstva, u Skoplju je diplomirao naPoljoprivrednom fakultetu, a potom magistrirao uLjubljani na ekstrakciji lekovitog bilja.

-Oduvek me je interesovala samo priroda, a pon-ajvi{e biljni svet. Po{to sam se rodio i ìveo na selubilo je normalno da pomaèm roditeljima okopoljoprivrednih radova, ali sam to nevoljno ~inio –kaè \or|iev.

Ljubav prema biljkama dovela je brzo i do prvogbiljnog preparata.

- Napravili smo i herbalni lek “varupotent” koji

deluje kao vijagra, s tom razlikom {to podjednakopomaè i mu{karcima i ènama koji imaju problemasa libidom. Ovaj preparat nema nikakvih kon-traindikacija, naprotiv, pove}ava cirkulaciju,produàva ja~inu i trajanje erekcije, a deluje i protivfrigidnosti kod èna. U nekim slu~ajevima le~i isterilitet kod mu{karaca, a pomaè i kodklimakteri~nih tegoba kod èna. Dejstvo leka se osetiposle dva-tri dana. Proizvodimo i lek “varuflu”, kaododatak standardima terapijama u le~enju hepatitisaC, raznih oblika gripa i herpes simpleksa virus tipa 1– kaè \or|jev.

U po~etku je on od lekovitog bilja i trava praviosamo ~ajeve imeleme, a potom jenabavio ma{ine zaekstrakciju. Lek“varumin” je predesetak godina odMinistarstva zdravljaMakedonije dobioregistraciju kaopomo}no lekovito

sredstvo, a potom i kao lek. Po njega uglavnomdolaze ljudi u poslednjem stadijumu, oni koji su ve}otpisani. Sre}om, bez obzira na to gde imaju rak, bilona mozgu, plu}ima, jetri, pankreasu, kod svih jedelotvoran.

- Po mene su u Makedoniju dolazili politi~ari,diplomate, ugledni zvani~nici. Hosnija Mubaraka,biv{eg predsednika Egipta, svojevremeno samizle~io od raka kostiju. U Bugarskoj smo le~ili jednoggenerala avijacije, u Gr~koj gradona~elnika Soluna imnoge druge poznate i nepoznate ljude – kaè Ivan\or|iev.

KLINI^KE STUDIJE“Varumin” je ekstrakt u te~nom stanju kombinacije

velikog broja lekovitih biljaka. Ispitane su sve aktivne kom-ponente leka i zaklju~eno je da on ne izaziva nikakve nus-pojave, niti neèljene efekte. Napravljene su i tri klini~kestudije, od kojih je jednu radio dr Sibin Ili}, ekspert Svetskezdravstvene organicacije za onkologiju i ginekologiju istru~njak UN.

ûveni Makedonac svojim lekom na biljnoj

bazi izle~io je i Miru Markovi} od raka dojke, a

Franju Tu|mana od kancera na èlucu i jetri.

Me|u pacijentima mu je bio i Fidel Kastro.

Javite nam se na 00389 70 259 222 ili nam pišite na [email protected] ili [email protected]

Novo izdanjen a j pozna t i j e gromana Vladimira

Tasi}a Opro{tajni darupravo je objavljeno uizdanju Arhipelaga. Timeje ovaj izdava~ zapo~eodugoro~nu saradnju saVladimirom Tasi}em iobjavljivanje novih i rani-jih pi{~evih knjiga.

Po~inju}i kaoroman o porodi~nomìvotu u poreme}enom istorijskom okvirudevedesetih godina, Opro{tajni dar prerasta uuzbudljivo i sna`no pripovedanje odramati~noj potrazi za bratom i o iskustvunove emigracije. Posle nestanka brata za kogaje dubinski vezan, Tasi}ev junak odlazi izNovog Sada, u ~ijoj mitologiji i svakodneviciovaj roman nalazi jedno od svojih plodonos-nih sredi{ta, da bi tek u Kanadi, u svomsasvim novom ìvotu koji nipo{to nije oslo-

bodjen iskustava ìvota kojije napu{ten, saznao pravuistinu o bratu i njegovomnestanku. Opro{tajni darkoji nepogre{ivo stiè nanjegovu kanadsku adresusuo~i}e Tasi}evog junakasa sudbonosnim isku{enjemi s potresnim saznanjem.Sugestivna i vrtlo`na pri~au romanu Opro{tajni darotkriva pisca izuzetne snagei nesvakida{nje imaginacije

i kulture. Za kratko vreme ovaj romanVladimira Tasi}a prepoznat je kao jedno odklju~nih dela nove srpske knjièvnosti i kaoknjiga koja prevazilazi okvire trenutka u komeje objavljena i svoje prvobitne recepcije.Stalno interesovanje ~italaca i nova izdanjaovog romana to nesumnjivo potvrdjuju.

Tasi}ev Opro{tajni dar je, ponepodeljenom mi{ljenju kritike, jedan odnajboljih srpskih romana napisanih posle 2000.

godine. Za ovaj roman, objavljen prvobitno2001. godine, Tasi} je dobio Nagradu RadioBeograda za knjigu godine na srpskom jeziku.Opro{tajni dar je uvr{}en medju deset najboljihsrpskih romana napisanih poslepada Berlinskog zida.

U medjuvremenu,roman je objavljen na fran-cuskom, nema~kom,engleskom, slova~kom i slove-na~kom jeziku. U svim zemlja-ma u kojima se pojavio nai{aoje na odli~an prijem kod kritikei publike. Povodom francuskogizdanja ovog romana kriti~arLiberasiona uzviknuo je:„Bravo!” nagla{avaju}i da sepo dubini ti{ine koja sledi posle ~itanja ovogromana „moè izmeriti majstorstvo koje jepokazano u njemu”. Kriti~ar Observatera kaèda je Tasi}evo pripovedanje „iznenaduju}e,barokno i sudbonosno”, dok poznati francuskikriti~ar Pjer Tibo isti~e: „Opro{tajni dar nam

nudi trenutak intenzivne spoznaje i zadovoljst-va.” Kritika, kako u Francuskoj, tako i udrugim zemljama u kojima je roman objavl-jen, posebno je nagla{avala Tasi}evo ume}e da

~itaoca vodi od pri~e do mita iod duboko li~nog do nesumnjivouniverzalnog.

Arhipelag je nedavnopotpisao ugovor za italijansko imakedonsko izdanje ovogromana za koji su zainteresovanii izdava~i iz SAD, Turske,ê{ke i Madjarske.

Pored romanaOpro{tajni dar, Vladimir Tasi} jenapisao i romane Ki{a i hartija,za koji je dobio NIN-ovu

nagradu za roman godine, i Stakleni zid,knjige pri~a Pseudologija fantastika i Radostbrodolomnika, kao i nekoliko knjiga eseja.

Vladimir Tasi} od 1988. godine ìviu Kanadi, gde na Univerzitetu Nju Bransvikpredaje matematiku.

Vladimir Tasi}

VLADIMIR TASI] U ARHIPELAGU www.arhipelag.rs

K U L T U R A


U~ast Milanskog edikta, u Ni{u, na

Vidovdan, na letnjoj pozornici u

Tvrdjavi, izvedena je Verdijeva

opera “Trubadur”, ansambla Narodnog

pozori{ta iz Beograda, pod dirigentskom pal-

icom Vahtanga Macavarijanija. Jednu od

najpoznatijih opera slavnog italijanskog kom-

pozitora, videlo je vi{e od tri hiljade ljudi. U

ulozi Leonore, nastupila je Cvetelina

Vasileva, bugarska primadona i svetska oper-

ska diva. Te{ku dramsku ulogu ciganke

Acu~ene, igrala je prvakinja Beogradske

opera, mecosopran Dragana Del Monako, a

zahvaljuju}i podr{ci Italijanskog instituta za

kulturu u Beogradu, u Ni{u su nastupile i dve

italijanske operske zvezde. Bariton Domeniko

Balcani i tenor Stefano La Kola, koji su se u

Verdijevoj operi predstavili u glavnim

mu{kim ulogama, Manrika i grofa Lune. To

je deo doprinosa Italijanskog instituta za kul-

turu proslavi Milanskog edikta u Ni{u.

Stefano La Kola je veliki tenor, koji je ulogu

trubadura tuma~io na mnogobrojnim evrop-

skim operskim scenama, kao i u Tokiju i

Seulu. Domeniko Balcani, koji je tuma~io

ulogu grofa Lune u naslovnoj operi, tokom

svoje karijere radio je sa velikim dirigentima,

poput Klaudija Abada. Dragana Del Monako

je izjavila da je sa ljubiteljima sceneske

operske umetnosti uìvala u ovom

Verdijevom delu na Tvrdjavi, pod vedrim

nebom, u scenografiji koja podse}a na origi-

nalnu iz teksta opere.

Za izvodjenje opere “Trubadur”,

potro{eno je ~etiri miliona dinara, od ~ega je

dva miliona i trista hiljada finansirala

Italijanska ambasada, a milion i sedamsto hil-

jada dinara Ministarstvo kulture i informisan-

ja iz budèta za Milanski edikt. Scena letnje

pozornice u Tvrdjavi je idealna za ovakav

muzi~ko scenski dogadjaj, a celokupan ambi-

jent je bio izvanredno osmi{ljen. Na samom

ulazu u Tvrdjavu sa obe strane stajale su

devojke u rimskim odorama, sa bakljama u

rukama, a bilo ih je i medju publikom na

samoj letnjoj pozornici. Svojom pojavom su

do~aravale atmosferu starog Rima i izgledale

nestvarno. Da bi se izbeglo podizanje i

spu{tanje zavese tokom izvodjenja opere,

promene scenografije re{ene su brzom rotaci-

jom rekvizita. Deo publike, dakle oni koji

nisu uspeli da dodju do ulaznica, uìvali su

u Verdijevoj operi i u interpretaciji vrhunskih

umetnika sa oboda Tvrdave. Na operi nije

bilo prethodno najavljivanih poseta najvi{ih

dràvnih zvani~nika.

Operi je prisustvovao gradona~elnik

Ni{a, gospodin Zoran Peri{i}, kao i Njegova

Ekselencija ambasador Republike Italije u

Srbiji, gospodin Djuzepe Manco (Giuseppe

Manzo), koji je bio doma}in sve~anosti.

Gradona~elnik Ni{a je na pitanje novinara

povodom izvodjenja ove opere u ~ast

Milanskog edikta izjavio da je Ni{ ponovo

prestonica kulture i da je obeleàvanje ovog

jubileja najbolja prilika za punu afirmaciju

tog grada.

Aleksandra Mitic

MILANSKI EDIKT – NI[(313. – 2013.)Opera “Trubadur”, Djuzepe Verdi

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na

adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472 Chicago IL 60613

P O Z O R I [ T E

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}pri Srpsko-ameri~kom muzejuSveti Sava u îkagu, pro{log

meseca je prvi put imalo i svoju letnjusezonu u kojoj su prikazane dve veomauspe{ne pozori{ne predstave. Bravurozna“@ANKA” Miodraga Ili}a i ~uveni,odli~ni Mroèkovi “EMIGRANTI”. Ipored toga {to je vreme godi{njih odmo-ra, ljubitelji pozori{ta su se ipak odaz-vali u veoma pristojnom broju. Tako je

ovo jedino Srpsko pozri{te u Americioìvelo svoju scenu prvi put u letnjimmesecima.

Nakon predstave “@anka”, kojaje bila prodata skoro do poslednjegmesta, publika je ostala do ranih jutarn-jih sati u prijatnom druènju sa glumci-ma uz muziku uìvo. Pored orkestra “LaKampanela” nastupili su i gosti. Tako sesvojom gitarom i pesmom pridruìo iDalibor Tojagi}, a raspoloènje je

dostiglo kulminaciju kada je i glumacVladimir Mulina preuzeo mikrofon ipored gluma~kog talenta otkrio nam isvoj muzi~ki dar.

Ina~e Srpsko pozori{te MiraSrem~evi}, svremena na vreme, poredpozori{ne predstave u svojoj organizaci-ji napravi prijatna druènja sa svojompublikom uz lepu muziku i ve~eri kojese dugo pamte. To je verovatno i razlogza{to se ne samo primetno pro{irio krug

na{ih po{tovalaca ve} i podmladila pub-lika koja prati kulturne dogadjajeovakve vrste u na{em SAM Sveti Sava.[to daje jo{ ve}u snagu i volju za jo{bojim pozori{nim predstavama iuspe{nijim kulturnim zbivanjima.

Sutradan, nakon predstave"@anka" pored ostalih komplimenata zaodli~no odigranu predstavu dobili smo ipismo, koje vam u celosti, uz dozvolupisca ovih redova objavljujemo:

LETNJA SEZONA JEDINOG SRPSKOGPOZORI[TA U AMERICI

Slavice, Vlado i Mi{o,Cestitam! Nisam nikada pisao pozori{ne kritike,

otuda jednostavno èlim samo da kaèm da ste sjajnoreìrali i odigrali predstavu @anka. Prilagodili ste scenuprostoru, pri~a je te~no tekla, i uradili ste je profesional-no i sa puno emocija. Uzimaju}i u obzir odli~an tekstove predstave, mene je potupuno op~inilo i impresioni-ralo izvodjenje glumaca na sceni. Superiorna glumaSlavice Petrovi} nam je svima do~arala tragediju posler-atnog perioda u Srbiji, u kojem su nestali intelektualci igradanska klasa na{eg naroda, i dragulji Srbije, poput@anke. Slavicin humoristi~ki ske~ pralje je superiornoizveden, i publika je uìvala u humoru i igrom re~i.Slavica je pokazala da poseduje vi{e talenta, pored ure-djenja novina ona poseduje i vrhunski talent za glumu, iodli~an glas... sjajno izvodjenje popularne pesme „Oj

Moravo”. Mi{a Petkovi} je dao podr{ku Slavici na scenikoja je profesionalna i iskrena. U ulozi zaljubnjenog nov-inara, Mi{a do~arava osobu koja je obrazovana, intelek-tualno potkovana, i iskreno zaljubljena i koja beskrajnovoli osobu svjih snova. Sa dominantnom visinom, akcen-tom i brkovima, Vlada Mulina je odli~no odigrao svesvoje uloge, i prikazao ograni~enog crnogorskog isledni-ka, @ankine ljubavnike, i solunskog vojnika.

Ujedno, uzimaju}i u obzir limitirane resorsekoje imate za pozori{ne predstave, mislim da je interijerscene u SAMS-u bio odli~an, i nisam se ose}ao da namje prostor i scena uskra}ivala mogu}nost da doìvimo@anku. Ba{ suprotno, „smrzavao” se pod pogledimaStaljinovog portreta, a kostimi, scena i muzika su nasvratile u 1940-te.

Tokom koktela posle predstave, ~uo sam samo

re~i pohvale o ovoj predstavi i va{oj glumi. Ujednouvideo sam da je publika u îkagu „gladna” za ovakvimoblikom kulture. Nadam se da }emo uskoro videti jo{sli~nih ostvarenja u va{oj produkciji.

Jo{ jednom, iskrene ~estitke glumcima, muzejuSAMS, kao i svima koji su pomogli da imamo @anku uîkagu!

Srda~an pozdrav,Mi{a Ognjanovi}, savetnik za ekonomske

pozlove u konzulatu R Srbije u îkaguMi se od srca zahvaljujemo gospodinu Mi{i

Ognjanovi}u, najpre na poseti, a zatim i na lepim re~imapodr{ke. Na{e pozori{te ina~e pored izvodjenja predstavau îkagu, upravo je zapo~elo sa pregovorima da krajemove i po~etkom slede}e godine ove predstave prikaèmoi u drugim gradovima Amerike i Kanade.

24 Avgust 2013.

Slavica Petrovi}, u ulozi “@anke” i Mi{a Petkovi} Scena iz predstave “@anka” Slavica Petrovi} i Vladimir Mulina

Scena iz predstave ”Emigranti”, Vlatko @drale i Milenko [i{arica Op{te veselje uz bend ”La Kampanela”, Dalibora Tojagi}a, Vladimira Muline i Milenka [i{arice

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }


@alimo {to ne}emo biti na Mondijaluu Brazilu slede}e godine. Ruku nasrce na{i fudbaleri to i ne zasluùju

jer je tamo mesto za najbolje, a u na{ojgrupi bolji su i Belgijanci i Hrvati. Ho}emosvake godine u Ligu [ampiona, sanjamoLigu Evrope, a kada se snovi ne ostvare~udimo se kako su preko no}i napredovaliskoro svi osim nas. Istina je veoma bolnajer Makedonci, Crnogorci, Albanci,Jermeni, Moldavci, Islandjani i ostali izplejade manje talentovanih nacija nisunigde mrdnuli napred, nego srpski fudbalpropada sve dublje u provaliju iz koje jesasvim sigurno da nekolicina vrhunskihigra~a ne mogu da izvuku.

Neki od njih da budemo iskrenine mogu vi{e jer je hemija u~inila svoje.Ona druga polovina je iz nekog samo njimapoznatog razloga uvredjena pa se ne odazi-va na pozive selektora, a kada je tako ondaje normalno da sre}e uop{te ne moè biti.

Birali smo selektore i pla}ali ihkoliko su traìli, pa ih onda menjali kaokrpe za ~i{}enje. Na kraju smo izabraliselektora orlova, ~oveka ~ije ime je zna~ilo,a i danas zna~i mnogo u svetu Evropskogi Svetskog fudbala. Selektor koga su medi-ji kada su saznali njegovo ime dizalisvakog dana do zvezda. A po{to ~uvenatopovska levica ne moè da igra vi{e i nijeznao da od projanog bra{na napravi poga~u{to niko i ne zna, svakodnevno su ga bacaliu ambis, razapinjali na krst srama, nazivaliga totalnom neznalicom. Svako ima pravona svoje mi{ljenje, imaju pravo da ga kri-tikuju, ali da mu kaù da ne zna, to “nepije vodu”. Pa da li neko poseduje neki~arobni {tapi} pomo}u koga }e podi}iSrpski fudbal iz ovoga trulog stanja.Takvog na vidiku nema i dugo ga ne}e biti,jer nemamo viziju kako iz ovog mra~nogtunela iza}i i pokrenuti bolju budu}nostSrpske bubamare. [ta se tu onda moè ura-diti pa da se krene na bolje? Mora dràvadoneti zakon o sportu i sve se morapromeniti, ako tako ne bude, lo{e nam sepi{e. I sada kad smo do{li u veoma te{kusitiuaciju; kada se ne nazire nada, pitamose: Gde su ti na{i fudbalski dragulji; za{tobar oni ne ponesu breme odgovornostioparavka srpskog fudbala? To pitanje trebapostaviti Fudbalskom Savezu Srbije,klubovima, trenerima koji rade sa mladimaako ih neko uop{te pita. Sportskim nov-inarima koji pi{u bez pokri}a bajke o njimai pune stranice svojih novina, ne bi lipove}ali njihov tira`. Na kraju treba pitatii roditelje te dece koji su mo`da i najve}ikrivci njihovog nestanka. Roditelji èle posvaku cenu da svoju decu udome u nekiinostrani klub, pa govore da su njihovadeca ve} sada ravna Mesiju i Ronaldu idrugim svetskim asovima. [ta se tu moènajbolje u~initi? Ni{ta, jer je nema{tina pri-

tisla pa svoju decu nude na kilo. Razbacujuse milionskim ciframa u dolarima i funta-ma, da bi na kraju rekli vodite ih i dajtekoliko vi mislite da vrede. Evo jednogprmera koji govori sve: Pitam jednog

de~aka koji trenira u privatnom klubu, kakonapreduje? Kaè: ”Dobro, tu }u da trenirami igram jo{ malo, pa }u pre}i u CrvenuZvezdu da igram jo{ neko vreme, a onda}e me Zvezda ponuditi Liverpulu,Man~esteru, Realu”. Opa bato ba{ njima”!A onda finalno pitanje: Gde }e ta decazavr{iti, kako }e sve to podneti, to niko nezna sem Boga, nek im je on u pomo}i ineka samo ostanu zdrava i normalna.

A sada ne{to jo{ o Srpskimklubovima o njihovoj èlji za LigomEvropskih [ampiona, o snu za plasman uLigu Evrope, o pri~i da na{i klubovi moguravnopravno da se nose sa Evropskimvelikanima, o izjavama trenera i igra~a da

su spremni za velika dela.Na re~ima jesu spremni jer papir

trpi sve, ali kad izadju na teren onda sevidi stvarnost. Zato, za ono {to su prikaza-li igra~i Partizana i Zvezde na poslednjim

utakmicama, mora da se kaè da je tove~ita bruka. Iako su oba tima pro{la daljesa sramnom igrom protiv nejakih ali bor-benih Jermenaca i Islandjana ne postojere~i hvale ve} samo kritika i re~ “bruka”.

Ali ko to kaè, ko to laè da jeSrpski fudbal dodirnuo dno. înjeni~nostanje ru{i tu teoriju, u dalje takmi~enjeoti{la su tri, od na{a ~etiri kluba, Zvezda,Partizan i Vojvodina, dok se Jagodinaoprostila od takmi~enja na dostojanstvenna~in protiv Ruskog velikana Rubina.Vojvodina je bila sjajna, jer je u oba duelabila bolja od nekada najboljeg kluba nasvetu Honveda, u kome su igrali velikanisvetske fudbalske scene: Pu{ka{, Ko~i{,

Hidekuti, Boìk, [andor, îbor i mnogidrugi. Danas je od tog ~uvenog Honvedaostalo samo ime koje jo{ uvek ìvotari naosnovu svoje pro{losti. Ne{to sli~no je i sana{im fudbalskim brendovima Crvenom

Zvezdom i Partizanom,jer su danas ostalasamo se}anja na zlatnavremena ova dvakluba. Dodu{e Partizanje {est puta za redomprvak dràve, Zvezda{est puta zaredomvice{ampion, ali uEvropskom fudbalu ihnema nigde, dodjeprvo kolo i zbogomEvropo, pa onda sveponovo. Ne mogu sesvake godine prodavatinajbolji igra~i, adovoditi anonimci ive} isluèni igra~i,moè u na{oj tramvajligi, ali u Evropu ne.[ta sada u~initi? Ni{ta,

valjda }e ~elnici Partizana i Crvene Zvezdeprestati da se gadjaju nerazumljivim fosku-lama i obja{njavaju ono {to se objasniti nemoè. Sve bi to bilo sme{no da nije previ{etu`no, a kad pri~aju da ne mogu da sedokaù u Evropi, jer drugi imaju vi{e paranamesti im se da igraju sa nekim amateri-ma pa zaborave {ta su prethodno govorili.Uglavnom to je njihov nerad ili veliko nez-nanje, nama je svejedno, jer je svima poz-nato da se najvi{e me{aju u struku, medju-tim to ne amnestira igra~e oba tima koji subili ponièni u duelima sa Jermenima iIslandjanima. ûj, Jermeni i Islandjani subili bolji i bliì trijumfu. Jad i beda. Tuga.Ve~ita bruka.

26 Avgust 2013.

F E L J T O N

Emir Kusturica, najpoznatiji inagradama oven~ani srpski reìser,ro|en je 1954. godine u Sarajevu.

Otac Murat bio je zaposlen u Ministarstvuinformisanja Bosne i Hercegovine, a majkaSenija bila je doma}ica. Detinjstvo je proveou naselju ispod sarajevskog brda Gorica, gdese druìo sa Romima, koji su obeleìli nje-gov na~in razmi{ljanja, pogled na svet iumetnost. Prvi susret sa filmom imao je u 18.godini, kada ga je o~ev prijatelj, reìserHajrudin Krvavac, angaòvao za epizodnuulogu omladinca u kultnom filmu „Valterbrani Sarajevo” (1972).

Iz Sarajeva odlazi u Prag naFilmsku akademiju i diplomira 1978. kratkimfilmom „Gernika”. Po povratku u rodni graddobija posao na Televiziji Sarajevo, a prvifilm koji je tu snimio zvao se „Nevjestedolaze” (1978), koji je uzbudio bosanskujavnost zbog „eksplicitnog bavljenja seksual-nim tabuima”. Zatim je usledio „BifeTitanik” po motivima Andri}eve pri~e. Zaovo ostvarenje Kusturica dobija prvu nagraduu karijeri za reìju na nacionalnom televiz-ijskom festivalu u Portoroù. Po osnivanjuAkademije scenskih umjetnosti u Sarajevupostaje profesor na odseku za glumu. Tekosam godina kasnije Akademija je otvorila iodsek za reìju. Te 1981. godine, Kusturicasnima jedan od svojih najboljih i najlep{ihfilmova „Sje}a{ li se Doli Bel” po scenarijuAbdulaha Sidrana, u kojem glavne ulogetuma~e Slavko [timac, Slobodan Aligrudi},Ljiljana Blagojevi} i Mira Banjac. Film oljubavi izme|u mladi}a Dina ([timac) i pros-titutke Doli Bel (Blagojevi}) donosi Kusturiciprvog Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji iniz drugih nagrada. Zatim je usledio „Otac naslu`benom putu” 1985, jedan od retkih filmo-va koji se bave progonom politi~kih neisto-mi{ljenika posle rezolucije Informbiroa 1948.godine. Reìsersko-scenaristi~ki dvojacKusturica-Sidran jo{ jednom je urodioplodom, {to je prepoznao i ìri Kanskog fes-tivala, koji je Emiru dodelio prvu Zlatnu

palmu za najbolji film te godine, kao i nom-inaciju za Oskara u kategoriji najbolji stranifilm.

Godine 1989. Emir Kusturicanagra|en je u Kanu za najbolju reìju, film„Dom za ve{anje”, a kroz pri~u o Perhanovojzlehudoj sudbini u maestralnom izvo|enjupokojnog glumca Davora Dujmovi}a po~elaje i saradnja sa scenaristom GordanomMihi}em. Tada je Kusturica udruìo snage isa kompozitorom Goranom Bregovi}em.

Paralelno sa razvojem velikogbalkanskog reìsera, Jugoslavija polako i sig-urno ulazi u rat, a Kusturica napu{ta Sarajevoi otvoreno podràva Srbe u sukobu. Uvek jezastupao tezu da su za raspad SFRJ krivi svipodjednako, a pre svega uticaj me|unarodnezajednice, {to je izazvalo gnev njegovihSarajlija.

- Bio sam stavljen u te{ku poziciju:mogao sam da biram izme|u toga dapostanem nacionalni heroj u sredini gdje samro|en, ili da budem omraèn kod jednogdijela svijeta koji je èlio da ~uje od meneklju~nu re~enicu da je Milo{evi} fa{ista i gad,a koju ja nisam izgovorio – pri~ao jeKusturica.

Proslavljeni srpski reìser zatimodlazi u SAD da oku{a sre}u na trusnomholivudskom terenu, a rezultat je ostvarenje„Arizona Dream” iz 1993. godine. Film poscenariju Pola Etkinsa nije bio dobroprihva}en ni od kritike ni od publike, a ovomostvarenju nije pomogla ni ~injenica da unjemu igraju slavni Dòni Dep, Dèri Luis iFej Danavej. Posle toga, Kusturica vi{e nijesnimao u Americi, ali je iz rada na filmunastalo veliko prijateljstvo izme|u njega imo`da najslavnijeg glumca dana{njiceDònija Depa. Zahvaljuju}i tome, Dep je jo{1992. godine gostovao na beogradskom Festui svirao gitaru na koncertu „Partibrejkersa”.

Ameri~ka epizoda nije mu uzdr-mala status kultnog reìsera koji je odavnoimao u Evropi. Slede}e Kusturi~ino ost-varenje bio je film „Underground”, po sce-

nariju Du{ana Kova~evi}a, iz 1995. godine,kojim je reìser na najbolji mogu}i na~inproslavio deceniju od prve velike nagrade usvom ìvotu – dobio je drugu po reduZlatnu palmu u karijeri. Romskoj tematicise vra}a u filmu „Crna ma~ka, beli ma~or”1998, a dve godine kasnije pojavljuje sekao glumac u ostvarenju „Udovica izSen-Pjera”, u kojem igra pored proslavljene@ilijet Bino{. Dokumentarac „Pri~e superos-mice” nastao je 2001. godine i govori odrugoj velikoj Kusturi~inoj strasti – muzici,dok prati njegov bend „Emir Kusturica andNo Smoking Orchestra” na turneji. GrupaEmira i frontmena Neleta Karajli}a do sadaje izdala ~etiri albuma i stekla oboàvaoce{irom sveta, posebno u Ju`noj Americi.Iako postoje od 1999. godine, u Srbiji suimali jedan zapaèn koncert na beograd-skom U{}u u julu 2004. Te godineKusturica zavr{ava i ostvarenje „@ivot je~udo”, koje se bavi poslednjim mirnim dan-ima pred sukob u Bosni i Hercegovini1992. godine, a nagra|en je Cezarom odFrancuske filmske akademije za najboljifilm snimljen u Evropskoj uniji 2005.godine.

Neumorni i svestrani Kusturicazatim snima i dokumentarac o kontroverznomfudbaleru Dijegu Maradoni na lokacijama uArgentini, Italiji, [paniji i Kubi, a 2007.godine pojavljuje se i njegov osmi dugome-tra`ni film „Zavet”. Tog 26. juna u pariskojoperi „Bastilja” premijeru ima „VremeCigana”, po motivima filma „Dom zave{anje”.

Emir Kusturica, na{ najslavnijireìser, ali i scenarista, muzi~ar, kompozitor,arhitekta i pisac, izgradio je i jedinstvenoetno-selo kod Mokre Gore u op{tini Uìce,koje u svom sklopu ima hotel „Me}avnik”,biblioteku, bioskop i nacionalni restoran.Tako je Kusturica stekao i nagradu iz oblastiarhitekture, koju mu je dodelila briselskafondacija „Filip Rotije”. U Drvengradu seod 2008. odràva i filmski festival

Kustendorf.Godine 2010. Kusturica objavljuje

knjigu „Smrt je neprovjerena glasina”, a ovegodine je uz podr{ku vlasti Republike Srpskepo~eo da gradi Andri}grad u Vi{egradupovodom pola veka od dodele Nobelovenagrade za knjièvnost Ivi Andri}u, a najavl-jeno je da }e ovaj projekat biti i scenografi-ja za film po romanu „Na Drini }uprija”.Kusturica priprema i film o Pan~u Vilji, ukojem }e glavne uloge najverovatnije igratiDòni Dep i Selma Hajek. Kusturica je ubraku sa Majom, s kojom ima sina Striborai }erku Dunju.

O Slobodanu Milo{evi}u:

- S jedne strane, Milo{evi}a sam vidjeo kao ~ovjeka kojilo{im sredstvima, ishitreno, ljuto i nediplomatski poku{avane{to da uradi, ali, s druge strane, stoji ~injenica da brzatranzicija biv{ih socijalisti~kih zemalja sluì da ljudi u njimaprestanu da budu vlasnici bilo ~ega... Nisam govorio protivnjega zato {to ne vjerujem u slijepu podjelu u kojoj su jednidobri, a drugi lo{i. To je malo sloènije. Nisam povjerovaou tu podjelu ne zbog pozitivnog odnosa prema Milo{evi}uve} zbog negativnog odnosa prema onome {to veliki, mo}nisvijet radi malim narodima.O svojoj poetici i Holivudu:

- Kao Cigani, koji imaju najve}u mogu}u slobodu u miksan-ju ànrova i po~nu da sviraju Morikonea, pa preko arapskihi turskih motiva do|u do Baha – i jo{ od svega toga napravesklad. Mo`da je ànr zapravo jedna gra|anska izmi{ljotina,a ja kroz tu {kolu nisam pro{ao. Pogledaj kako u svijetustvari stoje sa filmom. S jedne strane, u Kanu nagradu dobi-je film koji priprema kampanju za ameri~kog predsjednika,

dok s druge, Holivud polako pretvara film u video-igru, i vr{ise najgora mogu}a uniformizacija svijeta. Jo{ uvijek posto-je bar petorica ludaka kao {to sam ja, koji vjeruju da takvauniformisana vizija umjetnosti ne moè da opstane i koji suuspjeli da se suprotstave Holivudu. Njega karakteri{e potpunoodsustvo utopijske slike svijeta, a tu postoji danas i jednopravilo – a to je da mu filmovi ne valjaju ni{ta.O „crnom talasu”:

- @ika Pavlovi}, koji je, ukupno govore}i, vjerovatno naj-darovitiji ovda{nji autor, ~ovjek koji je uspjevao da progov-ori jednim reduciranim bresonovskim jezikom i napravisavr{ene filmove, imao je jedan mali problem – njegovi fil-movi se nisu ~uli ni vidjeli. Zatim, reditelji „crnog talasa”nisu imali tvrdoglavosti i istrajnosti. Sa{a Petrovi} jenapravio dva savr{ena filma, a onda je po~eo da gubi snaguda izdrì ono {to je bio film „Tri”, vjerovatno najbolji filmkoji je ovdje ikad snimljen, ili „Skuplja~i perja”, jedanrustikalan, savr{en zamah. To su stra{ni filmovi, a onda pad...Makavejev i ostali veliki autori su u odnosu na komunizam

esejizirali, rugali mu se, ali nisu prepoznavali da je njihovotac, ipak i uprkos svemu, bio – njihov otac. I da je kadaje izgovarao re~enicu „Komunizam }e do}i do 2000.” – onbio drag ~ovjek. Oni su od njega pravili neki zacrnjeni likkojeg ja nisam vidio.Saveti mladim rediteljima:

- Drìte se svojih ideja o sopstvenom ̀ ivotu i o svojim egzis-tencijalnim problemima. Ostanite vjerni idejama koje su pre-sudne za va{ identitet usred istorije, drìte se va{ih osje}anja,va{ih opsesija, va{eg na~ina na koji vidite stvari, svega {tovas postavlja u sredi{te svijeta. I ne dozvolite da vas zanesetehnologija.- Reditelj Danis Tanovi} je jednom rekao o meni: „Sjajanreditelj, ali lo{ ~ovjek.” Na to sam mu odgovorio: „Danise,ti si fantasti~an ~ovjek, ali si kao reditelj nula.”O Miloradu Dodiku:

- Meni Dodik odgovara po toj svojoj strasti u kojoj ne prezada odgovori ono {to, mo`da, politi~ar ne bi uvijek odgovo-rio.

C I TAT I E M I R A K U S T U R I C E

1954. – Emir Kusturica je ro|en u Sarajevu

24. novembra

1972. – Pojavljuje se u epizodnoj ulozi u

filmu „Valter brani Sarajevo” Hajrudina

Krvavca

1978. – Diplomira reìju na Filmskoj

akademiji u Pragu. Snima televizijski film

„Nevjeste dolaze”

1979. – Snima televizijski film „Bife Titanik”

1981. – Reìra prvi celove~ernji film „Sje}a{

li se Doli Bel”, sa kojim osvaja Zlatnog lava u

Veneciji

1985. – Film „Otac na slu`benom putu”

osvaja Zlatnu palmu u Kanu

1989. – Nagrada za najbolju reìju u Kanu za

film „Dom za ve{anje”

1993. – U Holivudu reìra „Arizona Dream”

sa Dònijem Depom i Fej Danavej u glavnim

ulogama

1995. – Film „Underground” u saradnji sa

Du{anom Kova~evi}em osvaja Zlatnu palmu

u Kanu

1998. – Film „Crna ma~ka, beli ma~or”

1999. – Kao gitarista, postaje stalni ~lan

benda „Emir Kusturica and No Smoking

Orchestra”

2005. – Izme|u Zlatibora i Tare po sopstven-

om projektu gradi etno-selo Drvengrad

2007. – Film „Zavet”

2008. – Dokumentarni film „Maradona by

Kusturica”

2010. – Objavljuje autobiografiju „Smrt je

neprovjerena glasina”

2011. – Najavljuje snimanje filma o Pan~u

Vilji i gradnju Andri}grada u Vi{egradu u ~ast

srpskog nobelovca Ive Andri}a

Hronologija:

Z A K O N

NASLEDNI^KA IZJAVAOTVARANjE NASLEDJA

Smr}u lica otvara se njegovo

nasledJe.

STICANJE NASLEDJA

Od tog momenta zaostav{tina

prelazi po sili zakona na ostavio~eve nasled-

nike, tako da naslednici istovremeno sti~u

pravo i da se odreknu nasledja.

NASLEDNI^KA IZJAVA

Naslednicima mora biti predo~eno

{ta predstavlja ostavinsku masu, koja su nji-

hova prava, da je jednom data nasledni~ka

izjava neopoziva i ukazati im na zna~aj

nasledni~ke izjave.

Izjava o prijemu/odricanju od

nasledja moè se dati pred sudom do

okon~anja prvostepenog postupka za

raspravljanje zaostav{tine i pred DKP RS u

inostranstvu.

Nasledni~ka izjava druga~ijeg

sadràja moè izmeniti raniju samo ako u

toku ostavinskog postupka nastupe nove

~injenice ili ako se saznalo za postojanje

~injenica za koje se u ~asu davanja nasled-

ni~ke izjave nije znalo.

Ako je neko lice dalo izjavu kao

zakonski naslednik, naknadno se mora izjas-

niti i u vezi sa zave{tanjem.

Ako je u pitanju zave{tajni (testa-

mentalni) naslednik ili legatar, izjavu moè

dati samo posle progla{enja zave{tanja.

Kada je u pitanju maloletno lice, u

njegovo ime nasledni~ku izjavu daje roditelj

(zakonski zastupnik).

Nasledni~ku izjavu je mogu}e dati

preko punomo}nika tzv. specijalnog

punomo}ja, u kojem mora biti jasno i ned-

vosmisleno navedeno kakvu je izjavu

punomo}nik ovla{}en da da.

PRIJEM NASLEDJA

– pozitivna nasledni~ka izjava

“Prihvatam se nasledstva koje mi

po zakonu/zave{tanju pripa-

da”

Izjava o prijemu

nasledja je neopoziva, a u

slu~aju da je data pod

uslovom ili rokom smatra}e

se da uslov ili rok ne postoje.

Prijem nasledja ne

moè biti delimi~an.

Naslednik koji se

primio nasledja:

1. odgovara za

dugove ostavioca do visine

vrednosti nasledjene imovine

i

2. moè zahtevati poni{taj izjave o

prijemu ako je ona posledica prinude, pret-

nje, prevare ili zablude, ali samo u

parni~nom postupku;

Odricanje u koristi odredjenog

naslednika smatra se izjavom o prijemu

nasledja uz istovremeno ustupanje naslednog

dela.

“Odri~em se u korist…….”

ili


po zakonu pripada i istovremeno svoj

zakonski deo ustupam …”

Po prijemu ustupljenog dela na

odnose ustupioca i prijemnika primenjuju se

pravila o poklonu.


po zakonu pripada i ustupljenog dela od …”

Nakon davanja nasledni~ke izjave,

naslednici mogu posti}i sporazum o deobi

zaostav{tine.


28 Avgust 2013.

O G L A S I

M A L I O G L A S IPRODAJA

Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,ukupno - neto povr{ine 230 m2

bruto povr{ine 300 m2Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2

Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora, 63 m2 plus garaà.

100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.Telefon: 773-871-7458, Radmila

STAN NA PRODAJUProdajem dvosoban (one bedroom) stan, uknjièn na 49m2 saterasom u strogom centru Beograda - Kosovska 11. Zgrada je

gradjena 1922, vrlo solidno sa 3m plafonske visine.Polovina zgrade je Hotel “Union” sa ulice, a druga polovina

zgrade do koje se dolazi kroz hodnik je stambena, od 3 sprata plus potkrovlje. Stan ima lep raspored prostorija i

moè se lako adaptirati. Lokacija - strogi centar - 100m od Terazija.Moète me kontaktirati na : 381113238025

ili mob. : 065 4342172E-mail : [email protected]

----------------------------

APARTMENT FOR RENT2 spav. sobe, drugi sprat, friz, {poret, karpet.

Ne pu{a~e. Posebno grejanje.Irving Park & Kimball

Zovite na broj 773-583-4869

Ruìca Kralj ìviu Beogradu, a

astro-numerologijomse bavi ve} 27 godi-na, od svoj 16-tegodine. Prema njen-im saznanjima ~oveksvojim rodjenjemdobija li~ni kod,dobija tri svoja brojakojima je kodirankao kompjuter. Prvibroj zna~i duhovnibroj i predstavlja nje-govu li~nost, drugibroj predstavljakarmi~ki broj i imaveze sa pro{lim ìvo-tom. âk 90% ljudi odradjuje karmi~kedugove preko svojih roditelja i ispa{ta greheiz pro{losti. Samo 10% je rodjeno podsre}nom zvezdom i sve je u njihovom intere-su i njihovoj slu`bi. Drugi broj moè jakoda vam remeti ̀ ivotne puteve kako u ljubavi,tako i u poslu i u mnogim ìvotnim segmen-tima. Pa se ljudi ~esto pitaju za{to su

nesre}ni i za{to imsve te{ko ide uìvotu. Tre}i brojpredstavlja va{u sud-binu i donosi vamzadatke koje morateda re{ite i kako trebapravilno da ìvite.To istovremeno izna~i da sudbinu nemoèmo menjati i dasu neke stvari ve}zapisane.

Mi moè-mo uticati na odred-jene ìvotne okolnos-ti i pote{ko}e iolak{ati sebi da

ìvimo kao sav normalan svet. Godinama seRuìca Kralj bavi ovim poslom i ima velikoiskustvo kroz razli~ite klijente {irom sveta.Ona tvrdi da smo svi mi rodjeni nazemaljskoj kugli po kazni i imamo jedanìvot, koji je napravljen kao lavirint iz kogamoramo iza}i sa {to manje problema ipote{ko}a.

PREDSTAVLJAMO VAM

BROJEVIMA DO RU@IÂSTEBUDU]NOSTI

Ako ne moète re{iti sve svoje dileme u poslu, ljubavi i ìvotu obratite

se Ruìci, ona }e vam pomo}i da pronadjete pravi put.

Ruìca Kralj

+38163 111 37 53 / +38163 8 222 999


^ E S T I T K E I S R P S K I M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Za ]upriju:Sre}an rodjendan svom

ocu Mirku Maljkovi}u i dugìvot èli k}erka Marijana sa

redakcijom.

Za Ni{ku Banju:Sre}an ro|endan

Nastasiji @ivkovi}, dugi bezbriàn ìvot èle:

Aleksandar Jr i Lejla sa svojima iz

îkaga i tetka Jelena izMontreala.

Za ]upriju:Sre}an rodjendan svombratancuPetru Maljkovi}u,dug ìvot i bezbri`nodetinjstvo èli tetka Marijanasa redakcijom.

Sre}an rodjendan svojoj majci Koviljki Maksovi}i dug ìvot èli Jasmina sa ocem Mi}om.

Iskrenim ~estitkama se pridruùje Slavica sa redakcijom.

30 Avgust 2013.

V E D R A

NNAA[[ TTEENNIISSKKII RREEPPRREEZZEENNTTAATTIIVVAACC

AAFFOORRIIZZMMII

SSUUDDOOKKUU

Momak u taksiju jede

~okoladu i taksista mu

kaè: 'De~ko, to }e ti

uni{titi zube.'

Momak odgovara: 'Moj

deda je doìveo 102

godine.'

'Zato jer je jeo ~okoladu?'

'Ne, nego zato jer je gledao

svoja posla!'

----------------------

Traìm vra~aru za dobro

pla}en posao. Ona }e znati

gde se

treba

jav-

iti.

------------------------

Sreli se Mujo i Haso u

gradu. Haso ostane izne-

nadjen kad ugleda da Mujo

nosi nau{nice, pa ga pita:

'Mujo, pa od kad ti nosi{

nau{nice?'

Mujo uzdahne: 'Od kad ih

je Fata na{la u autu.'

------------------

'Neverovatno koliko vam je

pas pametan - igra poker s

vama!'

'Ma, nije ba{ toliko

pametan. Kad ima dobre

karte, uvek ma{e repom.'

----------------------

Sedi Perica ispred zgrade i

pla~e.

Prolazi kom{ija pa ga pita:

- Je li, Perice, za{to

pla~e{?

- Tata se udario

~eki}em po prstu.

- Pa za{to ti pla~e{?

- Pa u po~etku sam

se smejao…

Kako Mujo re{ava ukr{tenicu


P O R U K E

VREMEPLOV DOGODILO SE U AVGUSTU - serbianmirror.com · bode” na Va{ington ~uveni govor pod...

Documents

Transcript of VREMEPLOV DOGODILO SE U AVGUSTU - serbianmirror.com · bode” na Va{ington ~uveni govor pod...