Vreme prošlo u vremenu sadašnjem: Uvod u studije baštine

Vreme prolo uvremenu sadanjem

U V O D U S T U D I J E B A T I N E

MILA N P OPA DI

MUZEOLOGIJU

I HERITOLOGIJU

CENTAR ZA

FILOZOFSKI FAKULTET

UNIVERZITETA U BEOGRADU

VREME PROLO U VREMENU SADANJEM

Uvod u studije batine

VREME PROLO U VREMENU SADANJEMUvod u studije batine

Prvo elektronsko izdanje, 2014.dostupno na: http://www.f.bg.ac.rs/instituti/CMiH/publikacije

IZDAVA Centar za muzeologiju i heritologiju

Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

ZA IZDAVAA prof. dr Milo Arsenijevi,

dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu

ODGOVORNI UREDNIK dr Dragan Bulatovi,

upravnik Centra za muzeologiju i heritologiju

RECENZENTI dr Nenad Radi

dr Dragan Bulatovi

LEKTURA I KOREKTURAMilena Gnjatovi

Ana Rakievi

PREVOD REZIMEA Dejan Vukeli

LIKOVNO-TEHNIKA OBRADA CMiH

NASLOVNA STRANA Moris Kornelis Eer, Konajnici, 1946.

crte, 213 x 214 mmM.C. Escher Foundation (www.mcescher.com)

Napomena o autorskim pravima za ovo izdanje: Ilustracije koriene u ovom izdanju nisu vlasnitvo autora ni izdavaa i upotrebljene su u skladu sa Creative Commons licencom i doktrinom pravine upotrebe (fair use). Tekst izdanja je vlasinitvo autora i izdavaa i moe se slobodno umnoavati i deliti u nekomercijalne svrhe uz obavezno navoenje porekla.

Ova knjiga je rezultat istraivanja u okviru projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije: Tradicija i transformacija: istorijsko naslee i nacionalni identitet u Srbiji u 20. veku (III 47019 ) i Teorija i praksa nauke u drutvu: multidisciplinarne i meugeneracijske perspektive (OI 179048).

ISBN 978-86-88803-54-0

Milan Popadi

Vreme prolo u vremenu sadanjem

Uvod u studije batine

Centar za muzeologiju i heritologijuFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Beograd2014

Profesoru Bodinu Vuksanu (1955-2012), dobrom duhu Filozofskog fakulteta

u Beogradu

Sadraj

13 Uvod13 Ciljevi i namere 14 Nevolje sa batinom16 Gde je ta17 Batina kao prolost koja ima smisla

21 Prvo poglavlje: Predmet studija batine 23 Studije i njihov predmet 25 Holistiki pristup u studijama batine

31 Drugo poglavlje: Pojam batine 34 Etimologija rei batina36 Upotreba termina batina37 Definisanje pojma batine u studijama batine44 Celovitost i fragmentarnost pojma batine i svojstvo svedoanstvenosti

47 Tree poglavlje: Koncepti prirode i kulture u studijama batine48 Spomenici prirode i kulture 50 Batina i ideja prirode i kulture52 Tradicija, obiaji, rituali55 Kao na Drini uprija56 Kultura seanja i priroda zaboravljanja

59 etvrto poglavlje: Drutvene funkcije batine61 Proizvodni procesi62 Batina kao vrednost64 Identitetsko utemeljenje66 Spomenika vrednost i proizvodnja identiteta

69 Peto poglavlje: Predstave prolosti u studijama batine71 Tumai prolosti75 Vetina pamenja77 Umetniko delo kao slika prolosti

81 esto poglavlje: Humanistiki koreni prouavanja batine84 Starinarenje85 Zbirka kao slika sveta88 Humanistiki model prenoenja znanja

93 Sedmo poglavlje: Modernost i raanje batine95 Prosvetiteljske ideologije i romantiarski veltmerc97 Batina u slubi nacije 99 Nauka i obrazovanje102 Moderne batinske ustanove

107 Osmo poglavlje: Tehnika i tehnologija u studijama batine109 Konzervacija i restauracija 110 Autentinost predmeta i reverzibilnost postupka 111 Supstanca koja pamti114 Batina i kibernetika115 Tehniko i tehnoloko naslee

119 Deveto poglavlje: Pravna regulativa u studijama batine121 Meunarodni i nacionalni sistemi u pravnoj zatiti batine124 Nacionalni zakoni u sistemu zatite batine 125 Pravo na batinu

127 Deseto poglavlje: Dokumentarnost i dokumentacijska mera129 Spomenik i dokument132 Dokument kao svojstvo i instrument133 Dokumentarnost133 Dokumentacijska mera

137 Jedanaesto poglavlje: Gazdovanje batinom138 Upotreba batine140 Strategije batinjenja141 Industrija naslea144 Interpretacija batine

147 Dvanaesto poglavlje: Nauka o batini150 Akademski pluralizam151 Geneza nauke o batini152 Muzeologija156 Heritoloka intervencija158 Disciplinarnost u nauci o batini

161 Zakljuak

165 Summary

169 Renik tehnikih termina

172 Bibliografija

178 Registar

171 Autorska beleka

183 Beleka o autoru

Ja smatram da su ljudska bia vrednija od kamenja. Ali ne traju tako dugo primeti Herkul Poaro.

A. Kristi, Ubistvo na Nilu

Ja u se tako promjenit, da nitko me vidjeti neeAl e me znati po glasu, jer ostavit glas e mi sudba.

Ovidije, Metamorfoze

Uvod

Ciljevi i namere

Ova knjiga nastala je sa ciljem da u studije batine uvede one koji su za te studije zainteresovani. To mogu da budu polaznici razliitih akademskih programa, profesionalci koji se u svom poslanju neposredno ili posredno susreu sa pitanjima i problemima batine i batinjenja, radoznali itaoci optih interesovanja. Posebnu grupu zainteresovanih predstavljaju oni studenti iji fakultetski programi ukljuuju predmete razliitih batinskih disciplina (npr. muzeologiju, heritologiju, zatitu naslea i sl.) i ija je zainteresovanost inspirisana ispunjenjem ispitnih obaveza. Jednima bi ova knjiga mogla da poslui kao saeti i ilustrativni vodi koji e ih provesti kroz razliite aspekte studija batine, drugima kao uvodni tekst u obaveznu i optu literaturu neophodnu za temeljno razumevanje problema batine. U oba sluaja, misija ove knjige je ista: da na italaku zainteresovanost sadrajno i jasno odgovori, kao i da tu zainteresovanost odri i proiri.

Naslov knjige inspirisan je uvenim stihovima T. S. Eliota Vreme sadanje i vreme prolo / Oba su moda prisutna u vremenu buduem.1 Poetni stihovi pesme Bernt Norton, ovde dati u prepevu Ivana V. Lalia, mogli bi da poslue kao poetska definicija batine. Ipak, ova knjiga nema poetske ambicije. Naslov, inspirisan navedenim stihovima, izabran je da bi ukazao

1 Time present and time past / Are both perhaps present in time future, / And time future contained in time past. T. S. Eliot, Burnt Norton, prvi put objavljeno u: Collected Poems 19091935, Harcourt, Brace and Company, New York 1936. Izdanje na srpskom jeziku: T. S. Eliot, Izabrane pesme, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd 1978; izbor, prevod i predgovor Ivan V. Lali.

VREME PROLO U VREMENU SADANJEM14

na univerzalnost teme.2 Zadatak koji je pred nama jeste da ovu univerzalnu temu pretoimo u dvanaest partikula, odnosno u dvanaest saetih poglavlja koja, analizirajui pojedinane aspekte studija batine, ujedno ukazuju i na potrebu celovitog vienja problema batine i batinjenja. U tom smislu, ova knjiga tei da otvori prostor za nova traganja i istraivanja, a ne da bude surogat udbenika. Ona moda moe pomoi pri uvoenju zainteresovanih u studije batine, ali ne bi trebalo da tu zainteresovanost iscrpi; ona moe biti orijnetir, ali nikako jednosmerna ulica. U pristupnoj besedi izreenoj prilikom prijema u Kole d Frans, Rolan Bart je primetio da je zadatak profesora da traga i da govori rado u rei: da glasno sanja svoje istraivanje a ne da sudi, da bira, da postavlja, da se podreuje jednom usmerenom znanju...3 Nita manje ne bi trebalo oekivati ni od onog ko svoje studije tek zapoinje.

Nevolje sa batinom

Neto staro esto nam slui da razumemo neto novo. Na primer, kada je krajem devetnaestog veka kupcima trebalo predstaviti revolucionarno otkrie poput automobila, dakle samohoda, vozila koje se kree bez ivotinjske, ili nije da u prolosti nije bilo i toga ljudske vue, to vozilo se reklamiralo kao horseless caridge, koija-bez-konja. Pretpostavljeni proces zakljuivanja proizvoaa automobila ini se dosta razumljivim: 1) obinom oveku je teko objasniti, posebno u rano industrijsko doba, ta je motor koji pokree automobil; 2) svi znaju ta je koija koju vuku konji; 3) iskoristiemo stari prepoznatljivi model da predstavimo potpunu novinu i pribliimo je zainteresovanim kupcima. Konjska snaga (horse power), kao mera snage automobilskog motora (vua - sic!), ostatak je ovakvog naina miljenja, koji je, eto, sauvan do danas.

Sa druge strane, nasleivanje je neposredni rezultat reproduktivnog procesa. Sve to se raa, nasleuje neto od svojih predaka: genetski materijal ili socijalni status, recimo. U tom smislu, procesi nasleivanja su neizbeni, ak i kada nisu rezultat svesnog upravljanja kao u sluaju pomenute koije-

2 Treba istai da na srpskom jeziku postoji jo jedna knjiga sa slinim nazivom: Gordana eri, Prolost u sadanjosti: prilozi prenosu seanja kroz vreme, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji, Beograd 2010. Takoe, Prolost u sadanjosti je naslov i jednog poglavlja u knjizi Knuta elstalija, Prolost nije vie to je nekad bila (Geopetika, Beograd 2004, 19-33).

3 Roland Barthes, Lecon inaugurale de la chaire de semiologie litteraire du College de France, prononcee le 7 janvier 1977. Citirano prema: Rolan Bart, Pristupna beseda, Trei program, br. 51, 1981, 174.

UVOD 15

bez-konja. Ali, ako su procesi batinjenja nerazdvojivi od ovekove aktivnosti, zato se tek u poslednjih nekoliko decenija batina izdvaja kao eksplicitni predmet studija? Savremena produkcija tekstova koji se vezuju za studije batine prevazilazi italake kapacitete i najposveenijeg istraivaa.4 Za ovu eksploziju interesovanja najzaslunije su drutvene i kulture promene nakon Drugog svetskog rata, a posebno u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka. Pitanja i problemi identiteta, drutvenih i kulturnih vrednosti, lokalnih sadraja i globalnih fenomena, komercijalizacije i institucionalizacije prolosti i sl., postali su nezaobilazni predmet istraivakih interesovanja.5 Ove promene su izmeu ostalog i pokazatelj istorijske transformacije razumevanja odnosa izmeu spomenika i dokumenta, odnosa koji je u sri razumevanja pojma batine, to je rezultiralo formiranjem novih akademskih i nauno-istraivakih paradigmi. Otuda i pojava biblioteka i bilblioteka knjiga o problemima batine. Istini za volju, jedan deo te produkcije rezultat je iste pomodnosti, koje nisu nepoznate akademskom svetu. Jasno, kao i svaka moda i ova heritage fashion je osuena na prolaznost, uz povremena oivljavanja. Moda je ukus onih koji ukusa nemaju, napisao je na jednom mestu Fridrih Nie. A ono to je ukus kao estetika kategorija, to je kritiko miljenje kao istraivaka vrednost. Drugim reima, ova knjiga se bavi problemima studija batine ne zato to je to moda trenutno (te i sasvim prolazno) en vouge, nego da bi ponudila jedan staloeniji i trajniji uvid u ove studije, uvid u kome batina nije samorazumljiva vrednost, ve kritiki problem.6

4 Na primer, od kraja osamdesetih godina dvadesetog veka do danas, izdavaka kua Rutlid (Routledge), specijalizovana za akademsko izdavatvo, objavila je preko dve stotine monografskih naslova vezanih za studije batine, dok je izdavaka grupa Tejlor i Frensis (Taylor&Francis) u ijem sastavu je i Rutlid, a koja dri i specifian monopol na tritu naune periodike objavila gotovo 100.000 (sto hiljada) bibilografskih jedinica (studija, istraivanja, rasprava, prikaza ...) vezanih za probleme batine i batinjenja.

5 Upor.: Jan Asman, Kultura pamenja, Prosveta, Beograd 2011, 7, preveo sa nemakog Nikola B. Cvetkovi; Michael F. Brown, Heritage Trouble: Recent Work on the Protection of Intangible Cultural Property, Journal of Cultural Property, vol. 12, br. 1, 2005, 40-61; prevod na hrvatski jezik: Michael F. Brown, Nevolje s batinom: noviji radovi o zatiti nematerijalnih kulturnih dobara, u: Iva Plee (ur.), Marijana Hamerak (ur.), Ana-Marija Vukui (ur.), Proizvodnja batine: kritike studije o nematerijalnoj kulturi, Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb 2013, 377-405; Herman Bauzinger, Nove perspektive. Pogovor (1999), u: Etnologija. XX vek, Beograd 2002, 308-309.

6 Moda je suvino, ali zbog este kritizerske upotrebe termina kritiko ipak napomenimo: kritiki ne znai nadmeno, osuujue, nipodatvajue ve promiljeno, procenjujue, razvrstavajue.


Gde je ta

Prva dva poglavlja ove knjige utvruju sam predmet studija batine. U prvom poglavlju italac se uvodi u polazne koncepte studija batine, pitanje studija kao modela obrazovanja, sloenost pojma batine kao predmeta studija, holistiki pristup u istraivanju i transdisciplinarni karakter studija batine, dok se u drugom poglavlju analizira pojam batine, njegov sadraj, opseg i doseg. U ovom poglavlju se takoe istrauje etimologija termina batina i njegovih pandana u stranim jezicima i definie se upotrebna vrednost pojma batine u kontekstu studija batine, to jest pojam batine se predstavlja kao sklop nekoliko formativnih elemenata: istorije batinjenja, batine kao institucije, batinjenja kao prakse i batinjenja kao metodologije.

Sledea tri poglavlja markiraju polazne kontekste studija batine: koncepte kulture i prirode, drutvene funkcije i predstave koje imamo o prolosti. Tako se u treem poglavlju razmatra odnos izmeu pojmova priroda, kultura i batina koji se najoiglednije opredmeuje u sintagmama kao to su spomenik kulture/prirode, prirodno/kulturno dobro ili kulturna i prirodna batina. U tom kontekstu, posmatraju se opte ideje kulture i prirode i dovode se u vezu sa studijama batine i utemeljenost ovog odnosa kroz forme obiaja, rituala i tradicionalnih radnji. U etvrtom poglavlju se analizira odnos izmeu batine i drutva. Razmatraju se drutvene funkcije batine i istiu se tri okvirne kategorije ija sprega temeljno uestvuje u graenju odnosa izmeu drutva i batine: proizvodnja, kao proces stvaranja; vrednost, kao rezultat stvaranja i identiteti kao forma oblikovanja i predstavljanja vrednosti. U petom poglavlju razmatraju se osnovni mehanizmi konstruisanja predstava prolosti u kontekstu studija batine. Istie se uloga naunih disciplina poput arheologije, etnologije, antropologije, istorije i istorije umetnosti u stvaranju slike o prolosti i upuuje se na njihovu vezu sa predmetima batinjenja. Posebno se naglaava uloga retorikih i vizuelnih elemenata u graenju i istraivanju predstava prolosti, poput vizuelne kulture i ars memorativae.

U estom i sedmom poglavlju ispituju se konteksti koji su u istorijskom smislu oblikovali savremene studije batine. Tako se u estom poglavlju prepoznaje nekoliko bazinih polazita studija batine koje svoje doba imaju u humanistikom uenju. Nakon upoznavanja sa premisama humanizma, istiu se istorijski modeli batinjenja, poput starinarenja, mehanizmi poput stvaranja slike sveta (imago mundi) i tenje da se steeno znanje, koje esto ima hermetinu formu, prenese na naredne generacije. U sedmom poglavlju

UVOD 17

razmatraju se uticaji prosvetiteljskih ideja i romantiarskog svetonazora na formiranje koncepata batine i batinjenja u modernom dobu. Ideje o naciji, obrazovanju i nauci dovode se u vezu sa konceptima batine i analizira se njihov meusobni odnos.

Osmo poglavlje istie znaaj tehnike i tehnologije u ouvanju ostataka prolosti u savremenom dobu. Razmatra se upotreba modela zatite naslea, restauracija i konzervacija, kao i principi autentinosti i reverzibilnosti. Istie se znaaj materijalnosti predmeta batinjenja kao supstance iz koje se mogu dobiti vane informacije, a za ta su potrebne strune tehniko-tehnoloke analize. Na kraju, razmatra se pozicija industrijskog naslea u kontekstu savremenog doba. U devetom poglavlju se sumira pravni kontekst u studijama batine. Predstavljaju se osnovni okviri meunarodnih i nacionalnih sistema pravne zatite naslea i upuuje se na njihove dosege u regulisanju brige o batini.

Znaaj dokumentacije kao nezaobilaznog konteksta u razumevanju vrednosti predmeta batinjenja razmatra se u desetom poglavlju. Predlae se sagledavanje razliitih vidova dokumentarnosti poput dokumentarnosti kao svojstva predmeta batinjenja i dokumentacijske mere kao instrumenta za spoznaju predmeta batinjenja. Jedanaesto poglavlje razmatra modele upotrebe i upravljanja batinom, pri emu se u renik studija batine neminovno upisuju lekseme poput strategija, projekat, kapital, resurs, odrivi razvoj, deonici i sl. U ovom kontekstu studija batine ukrtaju se drutveni i ekonomski potencijali predmeta batinjenja. Poslednje, dvanaesto poglavlje predstavlja raznovrsne akademske pristupe u studijama batine. Uoava se akademski pluralizam i vieglasje u prouavanju predmeta batine, i istiu se oni pristupi koji u centar svog istraivanja stavljaju upravo problem batine i njegovu naunu interpretaciju.

Batina kao prolost koja ima smisla

Na kraju ovog uvoda u uvod u studije batine, ponudimo jedno, moglo bi se rei, intuitivno tumaenje pojma batine. Kad je u pitanju istorijski dogaaj, naa odgovornost nije samo u tome da svedoimo o njemu, to jest da ispriamo ta se desilo i obratimo panju na potrebe duhova. Takoe moramo da probamo da ga protumaimo i donesemo zakljuke o njemu kako bi potrebe ljudi koji danas ive, dece tih duhova bile zadovoljene. Pored toga to nam je potrebno poznavanje istorije, moramo razumeti i umetnost. Prie identifikuju, ujedinjuju, daju znaenje. Kao to je muzika


buka koja ima smisla, slika boja koja ima smisla, tako je i pria ivot koji ima smisla.7 Moemo li, pratei ove inspirativne paralele Jana Martela, rei i da je batina prolost koja ima smisla? Treba li uopte rei da taj smisao nije nuno istorian, faktiki utemeljen, koliko je predmet elje i potrebe, pa stoga esto i fantastian? Ali, zato prolost uopte mora da bude smislena? Nije li i suvie dokaza o nedostaku (a moda i nepotrebnosti) smisla u onome to je prolo? Upravo je u tome stvar: nije sve to je nasleeno iz prolosti batina, batina je ono u emu je iz ovog ili onog razloga, a o tim razlozima emo govoriti u poglavljima koja slede prepoznat smisao nasleivanja. Drugim reima, batina je smislena, ali i smiljena prolost.

Batinu najee posredno doivljavamo samo kao prolo vreme okamenjeno u razliitim spomenikim formama, na primer: starim graevinama, skulptorskim delima prirode, statuama heroja i sl. esto kaemo: ovaj nam predmet govori o tome i tome. Zastanimo na trenutak da bi ukazali na jednu oiglednost: predmeti ne govore ljudi to rade. Re je, dakle, o savremenom oveku i njegovom odnosu prema prolosti. Otuda su problem trajanja i pretrajavanja, problem odnosa izmeu oveka i kamenja, temeljni problemi studija batine. U romanu Ubistvo na Nilu Agate Kristi jedan sporedni lik kae: Ja smatram da su ljudska bia vrednija od kamenja, na ta mu slavni detektiv Herkul Poaro odgovara Ali ne traju tako dugo.8 U romanima, a naroito detektivskim, kockice se uvek sloe. U ivotu to nije izvesno. Studiranje problema batine i batinjenja stoga predstavlja pre svega upoznavanje sa izvesnostima i neizvesnostima ovog specifinog odnosa izmeu oveka i kamenja i njegove transformacije. Zato su se kao odgovor na Poarove rei u epigrafu ove knjige nali stihovi iz Ovidijevih Metamorfoza (XIV, 152-153): Ja u se tako promjenit, da nitko me vidjeti nee / Al e me znati po glasu, jer ostavit glas e mi sudba.9 Zbog tih promena, transformacija, metamorfoza, batinu moda nije uvek lako prepoznati, ali njen glas ne prestaje da nam se obraa. To nije samo elektronski glas vodia koji nam dopire iz slualica u muzeju ili na nekom turistikom lokalitetu, mada jeste i to, u donekle pervertiranoj formi. Glas batine je glas oveka koji tumai, misli i smilja, prolost. To je, dakle, onaj glas koji je Andre Malro nazvao glasom tiine, glas koji

7 Jan Martel, Beatrie i Vergilije, Geopoetika, Beograd 2010, 16-17.

8 Agata Kristi, Ubistvo na Nilu, Novosti, Beograd 2004, 97.

9 Ovidije, Metamorfoze, Dereta, Beograd 1991, 367. Fototipsko izdanje knjige Publija Ovidija Nasona, Metamorfoze, Matica Hrvatska, Zagreb 1907, u prevodu T. Maretia.

UVOD 19

Slika 1 Ja u se tako promjenit, da nitko me vidjeti nee / Al e me znati po glasu, jer ostavit glas e mi sudba

(an Lorenco Bernini, Apolon i Dafne, 1622-1625, Galerija Borgeze, Rim)


otvara vrata izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti.10 Otvarajui ta vrata batina razvejava razliku izmeu ovih vremenskih okvira, razliku za koju je, podsetimo se, Ajntajn tvrdio da nije nita drugo do tvrdoglavo uporna iluzija11, to jest tvrdoglavo tvrenje da je prolost prola i da vie ne utie na savremeni ivot. Prolost moemo ignorisati, ali joj ne moemo izmai. Ona je neizostavni deo vremenskog jedinstva u kome delujemo, materijal koji ispunjava nae razumevanje vremena i suma onog to smo nasledili. A u procesu negovanja onog to je nasleeno, u procesu u kome se vreme prolo stapa s vremenom sadanjim, batina postaje trajno, nezaboravljeno svedoanstvo o oveku i njegovom vienju sveta.

10 Upor.: Andre Malraux, Les voix du silence, Gallimard, Paris 1951.

11 Stephen Hawking (ed.), A Stubbornly Persistent Illusion: The Essential Scientific Works of Albert Einstein, Running Press, Philadelphia 2009.

Prvo poglavlje

Predmet studija batine

U ovom poglavlju razmatraju se i ilustruju polazni koncepti studija batine, pitanje studija kao modela obrazovanja, slojevitost pojma batine kao predmeta studija, holistiki pristup u istraivanju i transdisciplinarni karakter studija batine. Cilj poglavlja je uvoenje u predmetne kontekste studija batine i ukazivanje na teorijske i metodoloke

specifinosti njihovih izuavanja.

Predmet studija batine je naravno batina. Pre nego to se posvetimo aluzivnom pojmu kakav batina kao predmet studija jeste, vratimo se korak u nazad. ta zapravo znai da je neto predmet studija? Ili, pre, ta radimo kada neto studiramo? To, pre svega, znai da se neto detaljno istrauje i analizira sa ciljem da se doe do odreenih saznanja. Studije slue zadovoljstvu, ukrasu i sticanju sposobnosti (Studies serve for delight, for ornament, and for ability), pisao je Fransis Bekon u svojim Esejima izdatim 1601. godine.12 ini se da ova formulacija ni nakon vie od etiri veka nije izgubila sveinu. Studiranje pretpostavlja istraivaki rad, koji ponekad moe biti i veoma naporan, ali i taj rad esto polazi iz naeg zadovoljstva u sticanju novih sposobnosti i znanja. A kada kao rezultat studija i steknemo neka znanja i sposobnosti, pa bila ona i veoma skromna, neretko se njima veoma priljeno kitimo i hvalimo. Ono to studiramo, na predmet (predmet = ono to je pred nas metnuto), zahvaljujui svojim osobinama omoguuje nam da realizujemo pomenute ciljeve studija, te zato u zavisnosti od naih interesovanja, ambicija i oekivanja biramo predmet koji istraujemo. Ponekad, predmet studija nam moe biti i nametnut. To se pre svega odnosi na period obaveznog obrazovanja kada je nae studiranje zacrtano planom i programom koji je neko drugi odredio, a to ne mora nuno biti i na izbor.

12 Upor.: Francis Bacon, Essays, Civil and Moral. Vol. III, Part 1. The Harvard Classics, P.F. Collier & Son, New York 190914.

PRVO POGLAVLJE: PREDMET STUDIJA BATINE 23

Iako nametnuto i od takvog studiranja imamo koristi: pored usvojenih predmetnih znanja, studirajui ono to nas moda i ne zanima, uimo i kako da studiramo. Jer svakao studiranje, bez obzira na predmet studija, predstavlja proces sticanja znanja i vetina o tome kako stei nova znanja i vetine.

Studije i njihov predmet

Kada studiramo batinu, ta zapravo istraujemo i analiziramo, ta saznajemo i o emu? Najee se kae da u svom pojavnom obliku batina predstavlja forme i sadraje nastale u nekom prolom vremenu, a koji su pretrajali do danas i smatraju se vrednim trajanja, pa se stoga i uvaju za budua vremena. To je iva starina, da upotrebimo ovu Andrievu sintagmu kojom on opisuje ono iz prolosti to utie na sadanjost i uslovljava budunost.13 Studirajui batinu stiemo dakle znanja o prolosti, kao to to na primer ine istoriari, arheolozi, etnolozi... Takoe, stiemo znanja o tome ta je nama danas vano da znamo o prolosti, to jest istraujemo ta dananje drutvo smatra vrednim i aktivnim nasleem prolih vremena, a to nuno vodi ka formiranju odreenih (drutvenih, kulturnih, politikih...) identiteta, to istrauju na primer i sociolozi, antropolozi, politikolozi... Razmatramo kako da koristimo te nasleene vrednosti bogatstva i kako da njima upravljamo, kao to to na primer ine ekonomisti, pravnici, ali i geografi, ekolozi, prostorni planeri elimo da saznamo kakav je materijal korien u prolosti, kakva su njegova svojstva i strukture, to su takoe interesovanja inenjera, arhitekata, tehnologa... Na kraju, iz ove raznovrsnosti pokuavamo da stvorimo celovitu i koherentnu sliku o batini, na nain na koji svoje predmete istraivanja predstavljaju na primer teoretiari nauke i filozofi. Dakle, predmet studija batine je, prosto reeno, sloen.

Ilustrujmo ovu sloenost primerom, a kako je ovaj tekst nastao u akademskom okruenju a njemu je i primarno namenjen, neka taj primer bude batina Univerziteta u Beogradu. Kao poetak modernog obrazovnog sistema u Srbiji istie se dolazak Dositeja Obradovia u osloboeni Beograd i osnivanje Velike kole 1808. godine koja je bila aktivna do 1813. godine, odnosno do propasti Prvog srpskog ustanka. Ova kola imala je za cilj da

13 Ivo Andri, O Vuku kao piscu, u: Vuk Stefanovi Karadi, Odabrane strane, Svjetlost, Sarajevo 1967, 3.

24 VREME PROLO U VREMENU SADANJEM

obrazuje dravne inovnike, a uslov za upis bilo je znanje pisanja, itanja i raunanja. Nakon etvrt veka u Kragujevcu je 1838. godine osnovan Licej, koji je preseljen nakon tri godine u Beograd. Licej je bio kola koju su mogli da upiu samo svreni gimnazijalci. Od 1863. godine donoenjem zakona o Velikoj koli osnovana je istoimena ustanova, koja je zamenila raniji Licej. Univerzitet u Beogradu, naslednik Velike kole, nazvan je tako nakon organizacionih i pravnih promena iz 1905. godine, kada je donet Zakon o Univerzitetu i prve odredbe o njegovoj autonomiji. Sredite Univerziteta u Beogradu je Kapetan Miino zdanje, palata koju je Mia Anastasijevi poklonio oteestvu 1863. godine i u kome se tada nala Velika kola, sa svoja prva tri fakulteta: Filozofskim, Pravnim i Tehnikim. Iz te zgrade, sada Rektorata, razvila se dananja fakultetska mrea Univerziteta u Beogradu, a pokrenute su i inicijative za osnivanje univerzitetskih ustanova u drugim gradovima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.14

ta je, dakle, batina Univerziteta u Beogradu? ta je to to je na Univerzitetu nastalo u nekom prolom vremenu, pretrajalo do danas i smatra se vrednim trajanja i uvanja za budua vremena? Moemo da prepoznamo da, eto, od 1808. godine postoji tenja za organizovanjem institucije koja zastupa i promovie vrednosti obrazovanja i njihovu drutvenu upotrebljivost. Takoe, vidimo da je tokom postojanja Univerziteta pravna regulativa bila od velike vanosti za formulisanje ovih vrednosti i ciljeva. Univerzitet je i vlasnik brojnih zgrada, poput Kapetan Miinog zdanja i drugih, koje su prepoznate ne samo kao materijalna dobra, ve i kao veoma znaajni spomenici kulture. Takoe, studenti i nastavnici Univerziteta od njegovog nastanka bili su pokretai brojnih drutvenih i kulturnih akcija upuujui na drutveno-politiki znaaj ove institucije, koji naizgled prevazilazi njene opteobrazovne ciljeve, ali ih, zapravo, potvruje. Univerzitet je i mesto privatnih seanja, za hiljade studenta i nastavnika koji su kroz njega proli. I na kraju, Univerzitet u Beogradu je mesto gde su tokom njegovog postojanja napravljene mnoge greke i loe procene, koje svakako ne bi trebalo da se prenose u budua vremena (mada je to verovatno neizbeno), ali na kojima treba i mora da se ui. Obrazovne i kulturne vrednosti, pravna i drutvena utemeljenost i prepoznatljivost, materijalna dobra, drutveno-politiki angaman, greke i kritiko miljenje, privatna i kolektivna memorija, sve to skupa ini batinu Univerziteta u Beogradu.

14 Upor.: , 200 1808-2008: , , 2008.


Holistiki pristup u studijama batine

Kao to smo ve rekli i kao to se vidi iz prethodne ilustracije, predmet studija batine je sloen. Stoga, da bi ga bolje razumeli govoriemo o predmetnim kontekstima ovih studija. Da ne bi bilo zabune, predmetni konteksti na ovom mestu predstavljaju vieslojne i isprepletane sadraje u okviru kojih se predmet studija batine moe to potpunije razumeti. Tako emo u funkciji otkrivanja ovih sadraja govoriti o polaznim idejama za razumevanje studija batine (koncepti prirode i kulture, drutvene funkcije, sklapanje slika prolosti), o njihovom poreklu u humanistikim studijama, prosvetiteljskim ideologijama, romantiarskim vizijama i modernim institucijama; potom o znaaju razliitih vidova zatite (tehnike metode, pravna regulativa, formiranje dokumentacije), te o modelima upotrebe i prouavanja batine u drutveno-ekonomskim i akademskim sferama.

Ovi raznovrsni predmetni konteksti, skupa ali i u meusobnom sadejstvu, definiu predmet studija batine. Veinom, oni imaju korene u zasebnim disciplinama, ali su esto veoma prepleteni tako da se ne moe govoriti o njihovoj disciplinarnoj samodovoljnosti. Poput one drevne prie o slonu i est slepaca, da bi shvatili celinu predmeta studija i samog pojma batine nije dovoljno da se oslonimo na pojedinana istraivanja. Podsetimo se te prie. est slepaca koji nemaju predstavu o tome kako slon izgleda, nalo se ispred njega. Opipavajui samo delove slona, slepci su pojedniano o njemu sticali potpuno razliitu sliku: prvi je, opipavi slona s boka, zakljuio da je re o zidu, drugi je na osnovu kljove zakljuio da je re o direku, treeg je surla navela da pomisli na zmiju, etvrti je, opipavi slonovu nogu, zakljuio da je slon deblo, petog je slonovo uvo navelo da ga zamisli kao lepezu, estog je rep zaveo da pomisli na ue. Jovan Jovanovi Zmaj je u svojoj verziji ove drevne prie pretoene u pesmu Slon ovako rezimirao njihov uinak:

Posle su se prepirali / dugo zdravo / koji od njih est slepaca / ima pravo. / Ta svaki je imo pravo / neto malko, / al celinu nije pozno / ba nijedan, / ba nikako.15

U nekim verzijama ove prie pominje se i sedmi slepi ovek. To je, zapravo, upozorenje da i oni koji potputno jasno vide slona, a ne zid, direk, lepezu i sl., moraju stalno da se pitaju nije li i taj slon tek

15 Jovan Jovanovi Zmaj, Zmajeva pevanija, BIGZ -Prosveta, Beograd 1972.


fragment, to jest deo neke vee celine. Ali u tome je jedna od poenti ove prie, naroito znaajna u kontekstu studija batine: saznanja stiemo teei da obuhvatimo celinu, ali esto proavajui samo fragmente.

Studije batine, zbog specifinosti svog predmeta, podrazumevaju holistiki pristup problemu. Klasina pretpostavka holistikog pristupa jeste da je celina neto vie ili neto drugo, a ne prosto zbir delova te celine.Slovenaki filozof Slavoj iek poziciju da 2+2 prosto nije uvek 4, duhovito ilustruje sa dva primera iz sveta filma. Prvi primer je iz filma Ninoka, iz 1939. godine. Protagonista ulazi u kafe i naruuje obinu crnu kafu, na ta konobar odgovara: Izvinite, nestalo nam je laga. Da li mogu da vam donesem kafu bez mleka?. U oba sluaja, zakljuuje iek, re je o istoj obinoj, crnoj kafi, ali opet i razliitoj: prvi put je to kafa bez laga, drugi put bez mleka. U sledeem primeru (film Brassed Off iz 1996) protagonista prati mladu lepu enu, koja mu pred ulazom u svoj stan kae: Da li eli da ue, da popijemo kafu? Kada protagonista odgovori: Imamo problem, ja ne pijem kafu, ona uzvraa osmehom: Nema problema, ionako nemam kafe... iek odavde jasno zakljuuje da dupla negacija (to to protagonista ne pije kafu i to to dama nema kafe) ne daje za rezultat nulu ve, kao i u sluaju kafeterije (nema laga + nema mleka), daje drugu vrednost. U prvom sluaju je to ala, u drugom prikriveni ljubavni poziv.16

To je dobra ilustracija holistikog pristupa u kome 0+00, ve celina ima drugaiji smisao od zbira njenih delova. Ili, da se posluimo Zmajevim primerom, zid+direk+deblo+lepeza+zmija+ue prosto ne ine slona. No, kad smo ve kod Zmaja i kod kafe evo jedne skoranje anegdote. U blizini Filozofskog fakulteta u Beogradu nalazi se Ulica Jovana Jovanovia Zmaja. Na uglu sa ika Ljubinom ulicom (gde se nalazi Filozofski fakultet) ve dugo godina postoji kafe Zmaj. Nedavno je promenjen njegov vizuelni identitet, i umesto irilinog ispisa imena lokala, upotrebljen je stilizovani latinini, u kome slovo Z podsea na broj 2. Jedan penzionisani profesor Filozofskog fakulteta, inae stalni gost ovog kafea, bio je veoma razoaran. Smatrao je da je ova izmena veoma pogrena i zavaravajua jer je nadimak Jovana Jovanovia izveden iz irilinog ispisa 3. maj (3. = ), to jest datuma kada je 1848. godine u Sremskim Karlovcima odrana Skuptina Srba u Ugarskoj. Izmenom u likovnom oblikovanju ispisa imena kafea izvorni Trei maj postao je Drugi maj. elja za total dizajnom,

16 Slavoj iek, Less Than Nothing: Hegel and the Shadow of Dialectical Materialism, Verso, London and New York 2012, 765-768.


Slika 2 Podiglo se est drugova / u Indiju, u daleku, / elja im je videt slona, - / ne vidli ga u svom veku. (J. J. Zmaj, Slon)

(Slon iz: Jakob van Merlant, Der naturen bloeme, oko 1270, Ms 70, Bl. 24v)


suprotstavila se totalitetu istorijskog znanja. Drugim reima, u tim totalitetima nedostajalo je razumevanje one druge strane: u prvom sluaju nerazumevanje istorijskog konteksta, a u drugom neprihvatanja logike ugostiteljskog poslovanja.

Kao to vidimo iz ovih i ranije navedenih primera, ta e biti shvaeno kao batina rezultat je uticaja brojnih meusobno uslovljenih faktora. Prouavajui takav predmet, studije batine nuno imaju jasno izraen transdisciplinarni karakter uslovljen holistikim pristupom. U studijama batine se tako ukrtaju brojne humanistike, drutvene, prirodne i tehnike discipline kodifikovane u poslednja dva i po veka (o tome vie u sedmom poglavlju). Veoma esto se, meutim, deava da u zavisnosti od akademskog okruenja neka od ovih disciplina prevagne, pa se batina kao predmet studija svodi na recimo jednoznani nivo tehnike zatite ili drutvenih ili ekonomskih fenomena. U tom smislu, u ovoj knjizi trudiemo se (i pored izvesnog humanistikog zalea njenog autora) da se drimo transdisciplinarnog karaktera studija batine. ta taj transdisciplinarni karakter predstavlja, verujemo, bie jasno nakon upoznavanja sa predmetnim kontekstima koji slede u narednim poglavljima.17 Ono to ipak treba imati na umu jeste da kao to postoje disciplinarne sebinosti, postoji i arogancija multidisciplinarnih i interdisciplinarnih istraivanja. esto se uju parole: disciplinarnost je pouzdana, inter/multidisciplinarnost je neutemeljena ili disciplinarnost je neinventivna i pozitivistika ona samo opisuje, ali ne objanjava nita dok je inter/multidisciplinarnost kreativna i progresivna i vodi novim objanjenjima. Ova situacija u akademskim krugovima gotovo da podsea na karikaturu kolonijalne podele sveta. Sa jedne (disciplinarne) strane stoje znaci upozorenja: zauzeto, ne prilazi!, a sa druge strane (inter/multidisciplinarne) dolaze pozivi na reviziju, sa objanjenjem da teritorija nije ravnopravno ili pravilno raspodeljena.

I upravo je u tome zabuna. Znanje se doivljava kao ograniena teritorija (izmeu naunih feuda iscrtane su granice koje su esto bolje obezbeene od onih dravnih). Postoji i ona dosetka, sa kojom se potpuno slaemo, da svako znanje ima granice, a da je glupost ta koja je bezgranina (U interpretaciji Fransisa Bekona ona bi glasila: Ne trudi se da o svemu zna sve, da ne bi u svemu postao neznalica). Nije dakle re o ogranienosti

17 Najoptije shvaeno, transdisciplinarnost je nauna strategija koja odgovara holistikom pristupu problemu i oznaava jedinstvo znanja koje prevazilazi okvire disciplina; u tom smislu termin je prvi upotrebio vajcarski psiholog i filozof an Pijae sedamdesetih godina dvadesetog veka.


znanja, ta ogranienost je neosporna. Re je o mogunostima, modelima, varijetetima za sticanje znanja, o mogunostima ije se granice svakodnevno pomeraju pri emu je svaki istraivaki napor vredan. Zato i studiramo neki predmet: da bi potvrdili, osporili ili pomerili granice saznanja o njemu. Ako studije slue zadovoljstvu, ukrasu i sticanju sposobnosti, kako nas savetuje Bekon, one takoe slue i ostvarivanju opteg naunog i strunog doprinosa, onako kako je taj doprinos u nekom vremenu shvaen (to e biti predmet u poslednjem, dvanaestom poglavlju ove knjige). Ako tog doprinosa nema, mi se bavimo iskljuivo sami sobom. Lino zadovoljstvo u studiranju je, kao uostalom i u profesionalnom angamanu, neophodno, ali nije dovoljno. Potreban je i doprinos, kako se u vreme Dositeja Obradovia simbolikog utemeljitelja Univerziteta u Beogradu govorilo, na polzu narodu, u optu korist. U dubrovakom Kneevom dvoru, jo jednom spomeniku svetske batine, iznad ulaza u salu u kojoj se okupljalo gradsko vee, stoji natpis Obliti privatorum publica curate (Zaboravite privatno i brinite se za javno). Bez elje da ispravljamo istorijske maksime ili da plasiramo ideoloke krilatice, moda bi ipak trebalo rei: Izgraujui (obrazujui) se privatno, brinimo se za javno. Treba li istai da privatno i javno postoje samo u meusobnoj relaciji? Jer, na kraju, cilj bilo kojih studija, a posebno studija batine, nije da neto zaboravimo. Cilj studija batine je da problematizujemo pitanje: Zato i kako je neto zapameno?

Za dalje itanje

O studiranju batine: Ivo Maroevi, Odnosi izmeu muzeolokog kolovanja i kolovanja za zatitu kulturne batine, u: Batinom u svijet, Matica hrvatska, Petrinja 2004, 123-126. O anglosaksonskom modelu studija batine: Marie Louise Stig Srensen, John Carman Aims (eds), Heritage Studies: Methods and Approaches, Routledge, London and New York 2009; Brian J. Graham, Peter Howard (eds), The Ashgate Research Companion to Heritage and Identity, Ashgate Publishing, Ltd., Aldershot - Burlington 2008. Robert Lumley, The debate on heritage reviewed, u: Heritage, Museums and Galleries, edited by Gerard Corsane, Routledge, London and New York 2005, 15-27. Vredan i inspirativan prilog razumevanju meu disciplinama: Heinrich Dilly, Meusobno rasvjetljavanje povijest umjetnosti i srodne discipline,

u: Uvod u povijest umjetnosti , Fraktura, Zagreb 2007, 361-372.

Drugo poglavlje

Pojam batine

U ovom poglavlju analizira se pojam batine, njegov sadraj, opseg i doseg. Istrauje se etimologija termina batina i njegovih pandana u stranim jezicima (lat. patrimonium, fr. patrimonie, eng. heritage). Definie se upotrebna vrednost pojma batine u kontekstu studija batine, to jest pojam batine se predstavlja kao sklop nekoliko formativnih elemenata: istorije batine, batine kao institucije, batinjenja kao prakse i batinjena kao metodologije. Cilj poglavlja je odreivanje i razumevanje pojma batine u kontekstu savremenih studija ovog

predmeta.

Pre nego to krenemo u pojedinano razmatranje predmetnih konteksta studija batine, to smo najavili u prethodnom poglavlju, moramo da postavimo jo neka pitanja vezana za sam pojam batine. Treba pre svega napomenuti u kojem znaenju koristimo termin batina, a u kojem termin naslee. Ova dva termina nisu u potpunosti sinonimi, ali se u literaturi esto prepliu upravo kao rei istovetnog znaenja. Za termin batina kao centralni termin ovih studija opredelili smo se iz vie razloga: zbog terminolokog kontinuiteta sa starijim i polaznim radovima u okviru ove oblasti istraivanja, zatim zbog pojmovnog sadraja koji proistie iz njegove etimologije, i na kraju zbog jezike specifinosti znaajne za formiranje naune terminologije. To naravno ne znai da je re naslee prognana iz ovog teksta naprotiv, bie veoma uestala na narednim stranama ve znai da smo rei batina dali status odreenog tehnikog termina u okviru ovih studija.18 U tom smislu, batina se shvata kao negovano, kultivisano naslee i u ovom poglavlju izloiemo argumente za utvrivanje navedenog terminolokog odnosa zasnovanog na analizi pojma batine.

Ve smo napomenuli da batina u svom pojavnom obliku predstavlja forme i sadraje nastale u nekom prolom vremenu, a koji su pretrajali do danas i smatraju se i dalje vrednim trajanja, pa se stoga i uvaju za budua

18 Terminus technicus je struni naziv, odnosno re ili sintagma koja se koristi u okviru neke strune terminologije. Na kraju ove knjige nalazi se Renik termina kojima smo pridali ovo svojstvo.

DRUGO POGLAVLJE: POJAM BATINE 33

vremena. Ova napomena donekle korespondira sa formulacijom koju je dao UNESCO19: batina je ono to smo nasledili iz prolosti, ono to ivimo danas i ono to predajemo narednim generacijama.20 UNESCO-va formulacija neodoljivo podsea na jednu definiciju pamenja nastalu u prvoj polovini trinaestog veka: Pamenje je velianstveni i zauujui dar prirode pomou koga se seamo prolog, shvatamo sadanje i razmiljamo o buduem, na osnovu slinosti sa prolim.21 Ova slinost izmeu odreenja pamenja i batine nije nimalo sluajna, to jest sa vezom izmeu batine i pamenja esto emo se sretati na stranama koje su pred nama i to u vrlo razliitim kontekstima. No, za sada, vratimo se definiciji batine.

Teko da se moe dati uoptenije odreenje od ovog koje je dao UNESCO. Iako se ono esto navodi i neretko koristi i u akademskom govoru, moglo bi se rei da to nije zadovoljavajua definicija sa pozicija studioznog razmatranja batine, ve vie programski stav u funkciji delovanja organizacije kakva je UNESCO (a ija je misija zagovaranje mira i sigurnosti u svetu, a ne nauno istraivanje). Evo malo razraenijeg odreenja: Batina je kulturni proces ili predstava koja se bavi vrstama proizvodnje i uspostavljanja kulturnog identiteta, individualnog i kolektivnog pamenja i drutvene i kulturne vrednosti.22 Za razliku od prvog, koje ima donekle diplomatski prizvuk, ovo drugo blie je definiciji predmeta studija; ono je kritiki usmereno i tumai batinu u kontekstu drutvenih funkcija i kulturnih procesa. Kao to smo ve najavili u prethodnom odeljku, to su veoma znaajni konteksti za razumevanje predmeta studija batine. Ipak i ovo odreenje ima nedostataka, upravo zato to je fokusirano samo na funkcije ova dva konteksta, koji jesu najoptiji ali ne i jedini. U tom smislu, ono je i suvie kulturoloko ili, sa druge strane, socioloko. Drugim reima, na stranama koje slede pokuaemo da pronaemo neko batinsko odreenje batine.

19 United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization: Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, osnovana 1946. godine, sa sreditem u Parizu.

20 World Heritage Information Kit, UNESCO World Heritage Centre, Paris 2008, 5.

21 Boncompagno, Rhertorica novissima, napisana u Bolonji 1235. Citirano prema Franses A. Jejts, Vetina pamenja, Mediterran Publishing, Novi Sad 2012, 75, prevela sa engleskog Radmila B. evi.

22 Laurajane Smith (ed.), Cultural Heritage. Critical Concepts in Media and Cultural Studies, vol. 4, Routledge, London 2006. Citirano prema: Andr Desvalles, Franois Mairesse (eds.), Key Concepts of Museology, Armand Colin, Paris 2010, 41.


Etimologija rei batina

Kada kaem batina, na ta zapravo mislim?Nisam sigurna, ali mi re batina zvui udno. Ne znam, ali je ta

re pomalo smena. Ove dve reenice, u razliitim varijetetima, esto su se pojavljivale kao odgovor na gore postavljeno pitanje. Odgovori pripadaju studentima istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu koji su na prvoj godini osnovnih studija pohaali Uvod u studije batine kao obavezan predmet. Pitanje je bilo deo uvodne ankete sprovoene tokom prvog asa sa jo uvek neupuenim, ali to je mnogo vanije sa jo uvek neindoktriniranim studentima, dakle sa mladim kolegama preputenim sopstvenoj domiljatosti, a ne tanim odgovorima iz literature. Iako su ovi odgovori donekle lakonsko-iskreni, oni veoma precizno uoavaju dananje stanje, u kome re batina zaista zvui udno, ili zato da ne smeno. Na kraju krajeva, ovi odgovori su na dobrom putu. Jer upravo prva reenica prvog teksta koji e polaznici Uvoda u studije batine itati kao obaveznu literaturu glasi: Re je starinska, pojam se ini sa one strane pamenja.

Ova reenica otvara esej Pojam batine istaknutog francuskog istoriara umetnosti Andrea astela.23 astel u farncuskom originalu, naravno, ne koristi re batina. On upotrebljava francuski termin patrimoine, koji potie od latinskog patrimonium, rei kojom se oznaavalo naslee od oca. Prouavanje istorije neke rei nikad nije protraeno vreme, savetuje istoriar Lisjen Fevr.24 Pa, dobro, kakva je istorija rei batina?

Vuk Stefanovi Karadi u Srpskom rjeniku iz 1818. godine pie da je , f. , , vaterlishes Erbe, patrimonium.25 U Reniku ilirskom iz 1853. godine, Rudolf Veseli pored rei batina (f. Grundstuck, n. Erbschaft, f.), belei i izvedenice batinik (m. Erbe m.) i batinski (a. o. adj. Erbchaft).26 I novija leksikografska izdanja daju slina tumaenja.27 Po Reniku srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika,

23 Andre Chastel, Pojam batine, Pogledi, 3-4, vol. 18, Split 1988, 709.

24 Lucien Febvre, Civilisation: Evolution of a Word and a Group of Ideas in Peter Burke, ed., A New Kind of History and Other Essays, Harper and Row, New York 1973, 220.

25 . , , , 1818, 24.

26 Rudolf [Frhlich] Veseli, Renik ilirskoga i nmakoga jezika, I, A. A. Venedikt, slavenski knjigar, Be 1853, 6.

27 Sledei leksikografski pregled preuzet je iz: Ljiljana Gavrilovi, Nomen est Omen: batina ili naslee (ne samo) terminoloka dilema, Etno-antropoloki problemi, n.s. god. 5, br. 2, Beograd 2010, 42-53.


termin batina znai: (1) sve to je nasleeno od oca ili predaka, naslee, nasledstvo, dedovina, oevina; (a) zemlja i materijalna dobra uopte; (b) nasleena duhovna dobra, duhovne i telesne osobine; (2) posed, nepokretno dobro, imanje; (3) pravo sopstvenosti na nepokretnu imovinu; (4) rodni kraj, zaviaj; (5) obradivo zemljite. Po Etimolokom rjeniku hrvatskoga ili srpskoga jezika, to je pravni termin, koji se iz crkvenog slavenskog jezika rairio i na zapad i potie od staroslovenske rei bata (= otac), a znaenje mu je (1) oevina, djedovina, hereditas, praedium; (2) njiva. Renik srpkog jezika Matice srpske belei da je osnovno znaenje batine imovina, prvenstveno nepokretna koju neko nasledi od oca ili nekog drugog pretka, nasleena imovina, oevina, dedovina; naslee, a drugo, figurativno znaenje b. fig. nasleena duhovna, kulturna dobra, duhovno naslee: kulturna batina.

Kao to vidimo iz prethodnih navoda, batina je u prolosti oznaavala imanje koje je bilo steeno pravom nasleivanja, to jest, re batina je pripadala terminologiji obiajnog prava. Starosrpski termin batina i njegove izvedenice (ba{tina, ba{tinqnq, ba{tinqnikq) sreu se od poetka etrnaestog veka.28 Batina je imanje, ali i deo pravnog sistema, poput latinskog patrimonium-a. Patrimonijum je termin kojim se u rimskom pravu oznaava imovina jednog lica, posebno ona steena nasleivanjem. Treba napomenuti da je u rimskom pravu postojao i termin damnosa hereditas, koji je oznaavao neeljeno naslee, to jest nasleene dugove i trokove.29 To je, dakle, ono naslee koje smo moda primorani da nasledimo, ali koje verovatno ne bismo eleli da batinimo. Slino, imovno, odreenje nalazimo i u srpskom srednjovekovnom pravnom sistemu Duanovog zakonika. lan 43 kae: I da nije vlastan gospodin car, ili kralj, ili gospoa carica ikome uzeti batinu silom, ili kupiti, ili zameniti, osim ako ko sam pristane. Interesantno je da se tokom perioda vlasti Osmanskog carstva na Balkanu, termin batina i u turskom jeziku koristio da u sluaju hrianskih

28 Upor.: , 2, , 2006, 283-284; vidi i: , ,

, 1892; , , , 1913;

. , : 18 1931,

. , 1936; . ,

, , 1940.

29 Upor.: Alexander Burill, A law dictionary and glossary, Baker, Voonhis & Co, New York 1867, 419.


podanika oznai pravno zagarantovani posed jedne porodice.30 Ova istorijska veza izmeu imanja, dobara i njihovog pravnog instituta nasleivanja, a koji podrazumeva brigu i odravanje nasleenog, sadrana u rei batina daje ovom terminu odreeni simboliki potencijal koji se moe transformisati i u akademski kvalitet.

Upotreba termina batina

Naravno, ovaj kvalitet termina batina ne zasniva se na pukoj starosti, to jest na trajanju i pretrajavanju od staroslovenskih vremena. Kada bi se u savremenom govoru koristio s tim opravdanjem (kao dakle starinski, tradicionalni i sl), termin batina ne bi bio nita drugo do puki arhaizam, potencijalno inspirativan za ljubitelje romantiarskih izmaglica. Od druge polovine dvadesetog veka, ili bolje rei nakon drutvenih promena izazvanih Drugim svetskim ratom, u tadanjem srpsko-hrvatskom jeziku ovaj termin je gotovo ispranjen od svojih preanjih znaenja (ko jo zna da je bata otac, a batina, recimo, njiva?). Od tada se termin batina upotrebljava kao re koja moe znaenjski da objedini raznorodne sadraje i forme svedoanstava prolosti, sakrivene iza usitnjenih ili nedostatnih odreenja poput starina, spomenik, kulturno dobro, spomenik kulture, prirodno bogatstvo i sl. No, treba istai da se esto koristila i sintagma kulturno i prirodno naslee, ali gotovo uvek uporedo sa terminom batina kao sinonimom. Pored akademske literature, savremeno znaenje termina batina u zvanini govor dravnih institucija nakon Drugog svetskog rata ulazi i kroz prevoenje i usvajanje meunarodnih konvencija, ime njegova upotreba dobija i formalno-pravni karakter.

Zadrimo se na jednoj od tih konvencija. UNESCO je 1972. godine doneo Konvenciju o zatiti kulturne i prirodne batine, a tadanja Jugoslavija prihvatila ju je 1974. godine. U njoj postoji podela na kulturnu i prirodnu batinu. Pod kulturnom batinom podrazumevaju se: spomenici: dela arhitekture, monumentalna vajarska ili slikarska dela, elementi ili strukture arheolokog karaktera, natpisi, veina i grupe elemenata koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa istorijskog, umetnikog ili naunog gledita; grupna zdanja: grupe izolovanih ili povezanih graevina, koje po svojoj arhitekturi,

30 Hazim abanovi, Rijenik termina u: Turski izvori za istoriju Beograda. Knj. 1. Sv. 1, Katastarski popisi Beograda i okoline 1476-1566, Istorijski arhiv, Beograd 1964, 610-611. (Zahvalost za ovu referencu dugujem dr Aleksandru Fotiu, profesoru istorije Osmanskog carstva na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.)


jedinstvu i uklopljenosti u pejsa predstavljaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa istorijske, umetnike ili naune take gledita; znamenita mesta: dela ljudskih ruku ili kombinovana dela ljudskih ruku i prirode, kao i zone, ukljuujui tu arheoloka nalazita koja su od izuzetnog univerzalnog znaaja sa istorijske, estetske i etnoloke ili antropoloke take gledita. Pod prirodnom batinom u ovoj konvenciji podrazumevali su se: spomenici prirode koji se sastoje od fizikih ili biolokih formacija ili skupina tih formacija, a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa estetske ili naune take gledita; geoloke i fiziografske formacije i tano odreene zone koje predstavljaju habitat ugroenih vrsta ivotinja i biljaka od izuzetne univerzalne vrednosti sa naune i konzervatorske take gledita; znamenita mesta prirode ili tano odreene prirodne zone koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa take gledita nauke, konzerviranja ili prirodnih lepota. Iako iscrpna, ova kategorizacija ubrzo se pokazala kao manjkava. Ipak, u krajnjoj liniji ova i brojne druge konvencije i pravni akti koji joj slede (o nematerijalnom kulturnom nasleu, kulturnoj raznolikosti, o audio-vizuelnom nasleu... vie o ovoj temi u devetom poglavlju) upuuju na sadrajnost i otvorenost pojma batina i potrebu za njegovim celovitim definisanjem.

Definisanje pojma batina u studijama batine

Pojam batine kao politipni pojam

Zbog potrebe da se odredi pojam koji moe da obuhvati ovako kompleksan sadraj, savremeni tumai pojma batine trude se da ovom terminu daju dovoljno opte znaenje, ali i da to preciznije opiu njegov opseg i doseg. Evo nekoliko takvih primera: batina obuhvata sve stvari, i zaista dolazi iz ukrtenih i prepletenih meavina koje proizvodi ivot sam31; predmet batine je realni predmet koji svojim materijalom i oblikom dokumentuje realnost u kojoj je nastao, u kojoj je iveo i s kojom je uao u sadanjost32; batina je ime institucije (patrimonium), etikog obeleja, drutvene konvencije, memorijske potentnosti i ivotnog ritma.33

31 Tomislav ola, Eternity does not live here any more - a glossary of museum sins, Author publishing, Zagreb 2012, 30.

32 Ivo Maroevi, Uvod u muzeologiju, Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu, Zagreb 1993, 120.

33 , , 11, 2005, 7-20.


Ova odreenja batine, zajedno sa onim navedenim na poetku ovog odeljka, sugeriu da u savremenom pojmu batine moemo da prepoznamo jednu posebnu vrstu pojmovnog odreenja. Re je o takozvanom pojmu porodinih slinosti, odnosno o politipnom pojmu. U filozofiji nauke to je pojam koji obuhvata sve svoje mnotvenosti i odnosi se na skup objekata, ne zato to ti objekti imaju jednu zajedniku osobinu ve zbog toga to imaju razliite slinosti koje se delimino preklapaju.34 Koncept porodinih slinosti potie iz Filozofskih istraivanja Ludviga Vitgentajna, koja su prvi put objavljena 1953. godine. U odeljcima 66. i 67. Vitgentajn razmatra kakva veza postoji izmeu igara, na primer drutvenih igara, igara sa loptom, kartakih igara, Olimpijskih igara itd, i zakljuuje da postoji sloena mrea slinosti koje se preklapaju i ukrtaju, te da je ponekad preklapnje opte, a ponekad je slinost u detaljima. Tu sloenu mreu Vitgentajn naziva porodinom slinou (nem. Familienhnlichkeit, eng. Family resemblance). Potreba za upotrebom koncepta porodinih slinosti u cilju odreenja nekog pojma jeste rezultat razvoja pojmovnog sadraja (na primer, pojmova igra, nauka, umetnost), dakle, promena u znaenju onoga to se misli pod nekim pojmom. Jasno je da savremeni sadraj pojma batine (patrimonum-a) nije istovetan sa njegovim izvornim sadrajem, o kome je bilo rei u prethodnom odeljku kada smo govorili o etimologiji termina batina. Ali, odreene slinosti su zadrane, kao to su prikljuene i nove upotrebne konotacije.

Imajui u vidu sloenu mreu slinosti koje se preklapaju i ukrtaju, te da je ponekad preklapanje opte, a ponekad je slinost u detaljima, o pojmu batine i batinjenja moemo, a moda i moramo, da govorimo u kontekstu koncepta porodinih slinosti. A u skladu sa upotrebom ovog koncepta u filozofiji nauke,35 pojam batine posmatraemo kao skup sledeih inilaca: istorije batinjenja, batine kao institucije, batinjenja kao prakse i batinjenja kao metodologije.36

34 O pojmu porodinih slinosti vidi: Ludwig Wittgenstein, Philosophical Investigations, Blackwell, Oxford, 1986, 31-32; Vilijem Dejms Erl, Uvod u filozofiju, Dereta, Beograd 2006, 352. O mnotvenosti u tumaenju pojma vidi: , , ?, , 1995, 21-44.

35 Erl, Filozofija nauke, u: Uvod u filozofiju, ..., 63-111.

36 Upor.: Milan Popadi, Koncept porodinih slinosti u savremenoj nauci. Sluaj studija batine, Teorija i praksa nauke u drutvu: od krize ka drutvu znanja, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2012, 245-255.


Slika 3 Ne mogu da zamislim bolji izraz za ove srodnosti osim porodine slinosti (L. Vitgentajn, Filozofska istraivnja, 67)

(Mikelanelo, Tondo Doni [Sveta porodica], oko 1503-04, tempera na drvenom panelu, Galerija Ufici, Firenca)


Istorija batinjenja

Jedan poznati beogradski grafit glasi: Kiseonik je pronaen krajem osamnaestog veka nije utvreno kako su ljudi disali pre toga. Pojam batine (patrimonium-a) i njemu srodni pojmovi u savremenom smislu koristi se tek neto vie od dva veka, a naroito intenzivno od poslednje etvrtine dvadesetog veka usled globalnih drutvenih pojava koje su uzrokovala brojna pitanja vezana za nae shvatanje prolosti i njen uticaj i upotrebu u savremenom dobu.37 Drugim reima, kao i u sluaju kiseonika i ovekove potrebe za njim, istorija batinjenja starija je od svog pojma i prisutna je u istoriji oveka od kada on ima svest o potrebi razumevanja prolosti i odraavanja odreenih (onih koje smatra bitnim) vrednosti poteklih iz prolih vremena.

Istorija batinjenja je povest uvanja i prenoenja svedoanstva prolosti i njihove upotrebe u sadanjosti. Ova svedoanstva mogu da budu veoma razliite prirode. Na primer, zbirke ratnog plena koje se sreu jo u antiko doba nisu nita drugo nego svedoanstva o pobedi i nadmoi koja tei da se odri i prenese. Ali iako su rat i nasilno unitenje esto bili povod za brigu o batini, u prolosti kao i danas, i mnogo plemenitije vrednosti su inspirisale na brigu o nasledstvu od prolih generacija. Evo jednog zapisa iz pera Kasiodora Senatora, istoriara i pisca iz estog veka nove ere, upuenog upravitelju grada Rima prilikom izbora arhitekte koji e se starati o gradu: Skulptorsku vetinu u Italiji su prvi pokazali Etrurci; naslednici su je prihvatili i dali gradu umetne stanovnike gotovo istovetne sa njegovim ivim graanima. Stari govore o svetskim udima, [...] ali ovo grada Rima potire ih sve. Potrebno je da se uen ovek zadui za odravanje svih ovih dela; u suprotnom, on e o sebi misliti kao o oveku od kamena, a o statuama kao o zaista ivim ljudima.38 Od ovih antikih vremena do danas, istorija batine satkana je od odnosa sadanjice prema ostacima prolosti; taj je odnos nekad bio veoma afirmativan, to jest prolost je bila model za oblikovanje sadanjice, a nekada izrazito negativan to jest prolost je bila teret, a njeni ostaci prepreke na zamiljenom putu u budunost.39 Na ove

37 Dominique Poulot, The Birth of Heritage: le moment Guizot, Oxford Art Journal, Vol. 11, No. 2., 1988, 40-56.

38 Citirano prema: The Letters Of Cassiodorus Being A Condensed Translation Of The Variae Epistolae Of Magnus Aurelius Cassiodorus Senator With an Introduction by Thomas Hodgkin, knjiga VII, London 1886, 331.

39 Upor.: Milan Popadi, Plodovi nesavrenog vrta, u: iji je Mikelanelov David? Batina u svakodnevnom ivotu, CMiH, Beograd 2012, 16-36.


teme vraaemo se jo u nekim narednim odeljcima ovog teksta. Za sada, bitno je da zakljuimo da je istorija batine formativni element naina na koji danas posmatramo pojam batine, a da je on, kao i ostali inioci ovog pojma porodinih slinosti, i dalje aktivan i promenljiv.

Batina kao institucija

Batina (patrimonium) je, kao to smo videli, izvorno naziv za institut rimskog prava koji garantuje nasleivanje. U tom smislu, institucija batine se odnosila na privatno imanje kojim raspolae neki pravni subjekt i koje se nasleuje tokom vremena. Svakako jedan od najpoznatijih takvih patrimonijuma je Patrimonium Sancti Petri, odnosno Batina Svetog Petra. To je zapravo imanje Katolike crkve, ustanovljeno na zakonu Konstantina Velikog iz 331. godine koji crkvi daje pravo da moe da ima posed. Zadravajui donekle i pravni i imovinski aspekt, savremeno shvatanje batine kao institucije usmereno je vie ka organizovanoj brizi o pretrajalim formama i sadrajima prolosti i njihovoj upotrebi u javnoj sferi.

U institucionalnom smislu, batina predstavlja sistem normi iji je cilj da ustanovi brigu o sadrajima nasleenim iz prolosti i uredi sadanju upotrebu vrednosti ovih sadraja u odreenoj drutvenoj zajednici. Drugim reima, batina je institucija kulturnog i drutvenog pamenja.40 Iz ovakvog odreenja jasno je da su za postojanje batine kao institucije neophodna najmanje dva uslova: odreeni formalni okviri (zakoni, konvencije), te drutvene i kulturne ustanove koje realizuju navedene ciljeve (arhivi, muzeji, biblioteke...). Potrebno je istai da je batina kao institucija, budui prisutna u odreenoj drutvenoj zajednici, stvar drutvenog konsenzusa. ta je batina za jednu zajednicu, ne mora biti i za drugu. Na primer, uvenu Aleksandrijsku biblioteku iz treeg veka pre nove ere, instituciju koja je najpotpunije batinila znanja helenistike epohe, unitavali su redom i Rimljani (Cezar, 47. godine pre nove ere) i hriani (aleksandrijski patrijarh Teofil, krajem etvrtog veka nove ere) i konano muslimani (kalif Umara, 642. godine). U modernom dobu, ovakva iskustava (koja jo uvek postoje) uzrokovala su usvajanje meunarodnih ugovora i konvencija o potovanju tueg (disonantnog) naslea. Takoe, neke ustanove batine, poput muzeja, biblioteka i arhiva, imale su svoju predistoriju kao privatne zbirke i kolekcije. Savremeni koncept batinskih ustanova prepoznaje ih kao javno

40 Upor.: Moris Albvaks, Drutveni okviri pamenja, Mediterran Publishing, Novi Sad 2013; Jan Asman, Kultura pamenja, Prosveta, Beograd 2011.


dostupne, mada sa ponekad manjim ili veim ogranienjima te dostupnosti. Stoga jo jedan bitan element u izgradnji batine kao institucije jeste i veza sa drutvenom zajednicom; toj zajednici pripada struna i nauna javnost koja ima jednu vrstu interesa za batinu, ali i ira javnost kojoj batina moe biti tek deo optih interesovanja i polje deljenja ivotnog iskustva.

Batinjenje kao praksa

Kao to smo pomenuli u prethodnim odeljcima, pojam batine je u savremenom smislu mlad pojam i u svojim razliitim pojavnim oblicima traje tek neto vie od dva veka, a njegovo studiranje u smislu uoblienog akademskog predmeta jo je mlae i staro je tek nekoliko decenija. Ipak, kao i u sluajevima istorije i institucije, prakse batinjenja su mnogo starije od svojih savremenih artikulacija, ali im je upravo ovo dugo trajanje pre svega sakupljakih potreba oveka bilo od velike koristi za formiranje aktuelnih modela.41

Prakse batinjenja su delatnosti koje se sprovode u cilju sakupljanja, uvanja, odravanja, istraivanja i predstavljanja svedoanstava prolosti. Prakse batinjenja tako povezuju irok opseg delatnosti i ukljuuju brojne aktivnosti od nauno-istraivakog rada, tehniko-tehnolokih intervencija, upravljakih strategija, do promotivnih i marketinkih kampanja. Upravo zbog ovako irokog raspona, veoma su raznovrsni modeli njihovog delovanja, koji povremeno mogu biti i protivureni. Sa ovim modelima i njihovim izazovima susretaemo se u narednim poglavljima, a sada se zadrimo tek na jednoj ilustraciji. Na primer, atinski Akropolj je u devetnaestom veku oien od svih svedoanstava o njegovom dvomilenijumskom trajanju sa izuzetkom antikog naslea iz V veka pre nove ere. Takvo stanje je svakako povoljno za istraivae antike, ali je ova praksa nepovratno unitila biografiju ovog spomenika, koja je batinila razliite kulturne i religijske slojeve, a time i celovitost njegove batine. Ostanimo jo malo na primeru Akropolja: deo skulptorskih kompozicija sa Partenona nalazi se u Londonu u Britanskom muzeju gde su dospele poetkom devetnaestog veka. Od poetka osamdesetih godina dvadesetog veka grka vlada trai da se ova dela vrate u svoje prirodno okruenje, dakle na Akropolj. Britanski muzej je to odbio uz obrazloenje da Britanski muzej pria o kulturnim dostignuima irom sveta, od zore ljudske istorije pre vie od dva miliona godina do danas,

41 Upor.: John Elsner, Roger Cardinal (eds.), Cultures of Collecting, Harvard University Press, Cambridge - Massachusetts 1994.


te da je samim tim skulpturama sa Partenona, kao vanom delu te prie, mesto upravo u ovom muzeju. Sa druge strane, i u Grkoj je nastavljeno uklanjanje skulptura sa Partenona (gotovo sve su sada uklonjene) i one su sada smetene u novoizgraeni Akropoljski muzej u podnoju atinskog Akropolja. Ove aktivnosti su zapravo pojedinane prakse batinenja, koje meutim nisu usklaene izmeu sebe, ve deluju u okviru irih kulturno-politikih matrica i stoga, umesto da uvaju, neretko naruavaju celovitost onog to bi trebalo da bude predmet brige.

Metodologija batinjenja

Upravo ovako neusklaeno delovanje praksi batinjenja ukazuje na potrebu da se formira ne samo praksa, ve i metodologija batinjenja. Naravno, i opisane prakse imaju svoju metodologiju, ali kao to smo pokazali, one nisu primarno zasnovane na ciljevima batinjenja, ve na drugim ciljevima, poput politikih, ideolokih, ekonomskih, u kojima je batina samo instrument. Od prakse batinjenja veoma esto zavisi kako e neto neki predmet, pojava, proces da bude zapameno. Drugim reima, i batinjenje kao praksa (poput batine kao institucije) utemeljeno je na memorijskim mehanizmima. Pod memorijom, u kognitivnom smislu, podrazumevamo domen ili komponentu sistema obrade informacija u kojem se informacije privremeno ili trajno skladite i u okviru kojih se odvijaju procesi obrade.42 U tom smislu, neophodna je i metodologija batinjenja kao metodologija linog i kolektivnog (istorijskog, kulturnog, drutvenog) pamenja.

Metodologija batinjenja otkriva, opisuje i objanjava metode, puteve i naine sakupljanja, uvanja, odravanja, istraivanja i predstavljanja svedoanstava prolosti. Kada govorimo o metodologiji, zapravo uvek govorimo i o teoriji koju neka metoda sprovodi. Otuda, kada govorimo o metodologiji batinjenja zapravo govorimo i o teoriji batine. Teorija, etimoloki potie od grke rei theoria i znai videti zajedno i predstavlja sistem meusobno povezanih i usklaenih tvrdnji o nekom problemu. Opta teorija batine tei da stvori sistem znanja koji povezuje i upravlja raznovrsnim aktivnostima u okviru procesa batinjenja. Kao to smo pokazali, ove aktivnosti mogu da budu veoma raznolike, pa su samim tim u optu teoriju batine ukljuena i razliita znanja vezana za irok spektar

42 , , , 2010, 488.


od humanistikih do kibernetikih. Posledica toga jeste, izmeu ostalog, da se batina na akademskom nivou prouava u okviru razliitih nauka: istorijskih, drutvenih, prirodnih, humanistikih, informacionih, tehnikih, tehnolokih...

Proizalo iz ovih teorijskih premisa, batinjenje kao metodologija jeste sistem metoda sakupljanja, uvanja, odravanja, istraivanja i predstavljanja svedoanstava prolosti. Drugim reima, batinjenje kao metodologija povezuje razliite metode proistekle na primer iz pravne regulative, tehnikih modela zatite naslea, predloga praktinih politika u sistemsku celinu zasnovanu na teoriji batinjenja. Teorije esto mogu da budu veoma apstraktne, ali se na nivou metoda prevode u ravan praktinog delovanja sa ciljem da se dobiju primenjiva reenja nekog problema. U tom smislu, batinjenje kao metodologija je direktna spona izmeu batinjenja kao prakse i teorija batine. A ako se ponovo osvrnemo na kognitivna tumaenja memorije i damo im socio-kulturni kontekst, onda se kao cilj metodologije batinjenja lako prepoznaje formiranje dugotrajne memorije, to jest, formiranje komponente sistema obrade informacija u kojoj je u obliku mentalnih reprezentacija (predstava) trajno uskladiteno nae celokupno znanje.43

Celovitost i fragmentarnost pojma batine i svojstvo svedoanstvenosti

Svaki pojam ima nepravilan obris, definisan ifrom njegovih delova. Zbog toga, od Platona do Bergsona, uvek iznova iskrsava ideja da je pojam rezultat ralanjivanja, rezanja i ponovnog rezanja. On je jedna celina, zato to totalizuje svoje delove, ali ta je celina fragmentarna. Samo pod tim uslovom moe pojam izai iz mentalnog haosa koji ga neprestano vreba, koji uz njega prijanja ne bi li ga ponovno apsorbovao, piu Delez i Gatari.44 To su, dakle, isti uslovi pod kojim opstaje i pojam batine.

Saobraanje izmeu celovitosti pojma batine i njegove fragmentarnosti, klju je za razumevanje ovog pojma. A razumevanje i tumaenje pojma batine od centralne je vanosti za studije batine. Naravno da se i ovaj pojam moe normativno zatvoriti u polje akademskih definicija tako to emo propisati

43 Upor.: Albvaks, Drutveni okviri pamenja, ..., 53, 317; , ..., 51-234; Alaida Asman, Duga senka prolosti: kultura seanja i politika povesti, Biblioteka XX vek, Beograd 2011.

44 , , ?, ..., 21-22.


njegov sadraj, opseg i doseg, ali to je ve pitanje intelektualnog potenja. Jer upravo to zatvaranje bi bilo u potpunoj suprotnosti sa otvorenou pojma batine u onom smislu kako je predstavljen u ovom poglavlju; zatvaranje bi ga pretvorilo u opis mumificiranih objekata, a ne u svedoanstvo ivih starina.

Koristei se konceptom porodinih slinosti pri tumaenju pojma batine, uvamo (barem donekle) promenljivi ivotni impuls koji titra izmeu celovitosti batine i njenih fragmenta. A upravo u tom titraju izmeu celine i fragmenta, poput tanane niti izmeu prolosti i sadanjosti, nalazi se kljuno svojstvo predmeta batinjenja da pamti realnost iz koje je potekao i da o tome svedoi u realnosti u kojoj se naao. To svojstvo nazivamo svedoanstvenost.

U narednim poglavljima, susreemo se sa razliitim kontekstima u kojima se upotrebljava pojam batine i pojavljuje svojstvo svedoanstvenosti, ali uvek imajui na umu specifinost problema celovitosti batine i njenih pojavnih fragmenta. Pri tome, primetiemo da svi lanovi porodinog pojma batine (istorija, institucija, praksa, metodologija) nisu uvek u saglasju. Ali, nije li tako u bilo kojoj porodici?

Za dalje itanje

O tome kako se formiraju pojmovi videti u: , , ?, ,

1995, 5-44. Elegantni uvod u sloenost pojma batine: Andre Chastel, Pojam batine, Pogledi, 3-4, vol. 18, Split 1988, 709-723. Problematizacija pojma batine i batinjenja: , , , 11, 2005, 7-20. O terminolokom problemu batina-naslee: Ljiljana Gavrilovi, Nomen est Omen: batina ili naslee (ne samo) terminoloka dilema, Etno-antropoloki problemi, n.s. god. 5, br. 2, 2010: 42-53. Zbirka eseja o raznovrsnosti i znaaju fenomena batine: Ivo Maroevi, Batinom u svijet / Into the World With the Cultural Heritage, Matica hrvatska, Petrinja 2004. O pojmu drutvenog i kulturnog pamenja: Moris Albvaks, Drutveni okviri pamenja, Mediterran Publishing, Novi Sad 2013; Jan Asman, Kultura pamenja, Prosveta, Beograd 2011. O kulturi sakupljanja: John Elsner, Roger Cardinal (eds.), Cultures of Collecting, Harvard

University Press, Cambridge - Massachusetts 1994.

Tree poglavlje

Koncept prirode i kulture u studijama batine

U ovom poglavlju razmatra se odnos izmeu pojmova priroda, kultura i batina, koji se najoiglednije opredmeuje u sintagmama kao to su spomenik kulture i spomenik prirode, kulturno dobro, prirodno dobro ili kulturna batina i prirodna batina. Posmatraju se opte ideje prirode i kulture i dovode se u vezu sa studijama batine i utemeljenost ovog odnosa kroz forme obiaja, rituala i tradicionalnih radnji. U tom kontekstu, posebno se istie kultura seanja i priroda zaboravljanja kao aktivni model upotrebe prolosti u sadanjem vremenu. Cilj poglavlja je razumevanje pozicije batine kao fundamentalnog

svedoanstva o znaaju i znaenjima prirode i kulture.

Spomenici prirode i kulture

Da li smo posle donekle apstraktnih pojmovnih odreenja batine iznetih u prethodnom poglavlju konano na konkretnom, opipljivom predmetnom terenu? Predmeti batinjena pojavno se najee prepoznaju kao spomenici ili dobra, bilo da imaju predznak kulture ili prirode. Setimo se UNESCO-ve Konvencije o zatiti kulturne i prirodne batine iz 1972., koju smo navodili u prethodnom poglavlju, i koja veoma konkretno navodi ta njeni potpisnici podrazumevaju pod kulturnom i prirodnom batinom. Evo jo nekih, starijih, odreenja ovih sintagmi. U nacrtu jednog nemakog zakona iz 1884. godine stoji: Svi nepokretni i pokretni predmeti koji potiu iz neke minule epohe a koji, kao karakteristini dokumenti svoga vremena mogu biti znaajni za razumevanje umetnosti i umetnikog zanata i njihovog kulturnog razvoja, za upoznavanja prolosti i za istorijska istraivanja uopte, jesu spomenici u smislu ovog zakona.45 Zakon o kulturnim dobrima Republike Srbije iz 1994. godine, u lanu 2, ovako odreuje kulturna dobra: Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opteg interesa koje uivaju posebnu zatitu utvrenu ovim zakonom. Kulturna dobra, u zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra; umetniko-

45 , , - , 1983, 60.

TREE POGLAVLJE: KONCEPTI PRIRODE I KULTURE.. . 49

istorijska dela, arhivska graa, filmska graa i stara i retka knjiga - pokretna kulturna dobra. Sa druge, prirodne strane spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna prostorna celina, objekat ili pojava. Fiziki je jasno izraen, prepoznatljiv i jedinstven, reprezentativnih geomorfolokih, geolokih, hidrografskih, botanikih i drugih obeleja, kao i ljudskim radom formirana botanika vrednost od naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja, kako stoji u Zakonu o zatiti prirode Republike Srbije iz 2009. godine. Ova odreenja nude manje ili vie detaljan opis ta se u odreenom vremenu prepoznaje pod spomenikom kulture ili prirode. Ipak, njihov normativni jezik ne ostavlja mesta za sutinska pitanja u vezi sa odnosom kulture, prirode i batine. Sa druge strane, ovakvim odredbama esto se zanemaruju brojni slojevi batine, a koncepti prirode i kulture se znaajno uproavaju i svode gotovo na pridev (pa je neto, eto, prirodna, a neto kulturna batina). Setimo se primera batine Univerziteta u Beogradu: istakli smo da se ona sastoji od obrazovnih i kulturnih vrednosti, pravne i drutvene utemeljenosti i prepoznatljivosti, materijalnih dobara, drutveno-politikih angamana, greaka i kritikog miljenja, privatne i kolektivne memorije... No, na osnovu zakonskih odredbi o spomenicima kulture iz celokupne batine Univerziteta zadugo je kao kulturno dobro bilo prepoznato samo Kapetan Miino zdanje. Evo i jednog primera koji svedoi o ukrtanju ovih normativnih koncepata prirode i kulture na primeru univerzitetske batine. Botanika bata Jevremovac, koja je takoe deo Univerziteta u Beogradu, proglaena je 1995. godine za Spomenik prirode od velikog znaaja, a 2007. godine proglaena je i spomenikom kulture, kao prostorna celina koja objedinjuje izuzetne prirodne i kulturno-istorijske vrednosti.

Naravno, u kontekstu studija batine neto je spomenik kulture ili prirode ne zato to je zakonski prepoznato, ve zato to ima svojstva i vrednosti koji batinu ine kulturnom i prirodnom kategorijom. (O neophodnosti pravnog regulisanja predmeta batinjenja govoriemo u devetom poglavlju.) Evo kvalitetnog pokuaja da se ta svojstva odrede: Posebna jedinstvenost spomenika kulture jeste ona osobena struktura komunikacionih, informativnih i signifikativnih funkcija u izrazito harmoninoj celini, koja ini spomeniki kvalitet predmetnosti i njenu spomeniku vrednost.46 ini se da bi ovako shvaen spomenik kulture, a i prirode, mogao da obuhvati predmetne kontekste batine. Ali ovo odreenje znaajno je i po tome to

46 , ..., 76.


zapravo upuuje na odnos strukturu komunikacionih, informativnih i signifikativnih funkcija u izrazito skladnoj celini izmeu kulture, prirode i batine.

Ideja prirode i kulture

Kao to smo ve istakli, UNESCO-va Konvencija o zatiti kulturne i prirodne batine birokratski samouvereno definie kada je batina prirodna, kada kulturna, a kada meovita. Ako poemo od principa celovitosti batine, nuno je da se upitamo ta ove dve kategorije povezuje u jedno? Odgovor na ovo pitanje moda je banalan, ali je jedini izvestan. Povezuje ih ovek, a kod ovjeka je nemogue superponirati neki prvi sloj ponaanj koja bismo nazvali prirodnim, i neki kulturni ili duhovni patvoreni svijet. U ovjeku je sve patvoreno i sve je prirodno...47. Treba stoga nai mehanizme, naine, metode pomou kojih su ti totaliteti (to sve to je patvoreno i to sve to je prirodno) povezani. Naravno, pri tome treba potovati njihove specifine razlike. Re je, dakle, o sadejstvu i sauesnitvu, a ne o suprotnosti i suprotstavljanju. Evo ta o tome kae uticajni britanski knjievni teoretiar i kritiar Teri Iglton: Poput kulture, re priroda istovremeno oznaava ono to je oko nas i u nama, a raskolnike tenje u nama lako se mogu poistovetiti sa anarhinim silama spolja. Kultura je tako stvar sebenadilaenja, jednako kao i sebeostvarenja. Ako slavi sopstvo, ona ga i disciplinuje, istovremeno estetski i asketski. Ljudska priroda nije sasvim isto to i polje eerne repe, ali je poput polja valja negovati - stoga kao to nas re kultura pomera od prirodnog ka duhovnom, ona uspostavlja i neku bliskost izmeu njih. Ako smo bia kulture, istovremeno smo i deo prirode na koju delujemo. Deo znaenja rei priroda zaista nas podsea na kontinuitet izmeu nas i okoline, jednako kao to re kultura osvetljava razliku izmeu to dvoje.48

Kultura i priroda mogu se shvatiti kao mehanizmi usklaivanja pojedinanih inioca koji grade celinu. Iz filozofske perspektive Piter Sloterdijk zakljuuje: Kultura, to je umjenost da se uspostave oaze, tj. da se uspostave mjesta gde se svjesno radi na gradnji onoga to jedno drugom odgovara. Zapoinjui kao agrikultura ona svoju egzistenciju zahvaljuje mogunosti da se oranice i zemljita obrauju kao pravi ivotni prostori za odabrane biljke. Usklaenost biljki i zemljita i uklapanje sjetve i etve

47 Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije, Svjetlost, Sarajevo 1978, 204.

48 Terry Eagleton, Ideja kulture, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb 2002, 12-13. S engleskog prevela Gordana V. Popovi. (Prevod citata je neznatno izmenjen.)


u godinja doba, to je njezina tajna. Tek kasnije, zahvaljujui metafizikim seminarima, ona se proirila na druga polja dok od nje nije postala ciceronska cultura animi a humanisti tek nju smatraju pravom kulturom.49 U sam pojam batine, u njegovu istoriju, institucije, metodologiju i prakse, neizbeno su upisani koncepti prirode i kulture. Stoga su i veoma frekventne sintagme kakve su kulturna i prirodna batina zapravo svojevrsne tautologije. Kao to su priroda i kultura sadraj batine, tako je i batina dokaz trajanja kulture i prirode. Drugim reima, batina ne moe a da ne bude kulturna i prirodna, a o prirodi i kulturi ne moemo da govorimo bez predmeta batinjenja.

Kao i za pojam batine, i za ideje prirode i kulture vai princip mnotvenosti. Drugim reima, kao to i pod pojmom batine podrazumevamo mnotvo fragmentarnih batina, tako je i kultura objedinjujui naziv za vie kulturnih obrazaca, a priroda za skup prirodnih podsistema. Re nekulturan ne znai odsustvo ideje kulture, ve odsustvo specifinog kulturnog obrasca. Za antike Grke, nekulturan, varvarin bio je svako ko ne zna grki jezik, to jest onaj koji blebee besmisleno, a to ne znai nita drugo nego da govori na jeziku koji je za Grke bio nerazumljiv. Sa druge strane, u savremenom, globalizovanom svetu, na primer pripadnike urbane kulture koji izgledaju vie-manje identino bilo gde na zemaljskom aru lako razlikujemo od onih drugih, koji pripadaju drugaijim kulturnim miljeima. Ova raznovrsnost potkulturnih grupa zapravo ukazuje da je kultura pre svega preplet vrednosti, verovanja, zabluda, naina ponaanja, predrasuda odreenih drutvenih grupa, koji se prenose putem simbolikih formi. Takoe, neprirodno ne znai neto to je izvan prirode tako neto ljudskoj spoznaji jo nije poznato ve oznaava neku pojavu koja je u prirodi veoma retka ili nedominantna. Sve ove mnogostruke pojave, i kulturne i prirodne, prenose se kroz vreme bilo u svojim afirmativnim ili negacijskim formama. Svialo se to nama ili ne, antifaizam na primer prenosi i znaenja faistike ideologije, jer ako smo antifaisti moramo da znamo i protiv ega se borimo. U tom smislu, kao model trajanja i prenoenja znaenja i vrednosti, batina je sutinski povezana sa konceptima prirodnog opstanka i kulturnih delanja, sudelujui zajedno sa njima u pokuaju celovitog doivljaja sveta oko nas. Zato, zakljuimo ovo razmatranje proetosti koncepata prirode i kulture jednim konkretnim batinskim primerom.

49 Peter Sloterdijk, Pariski aforizmi o racionalnosti, u: Abdulah arevi (uredik), Filozofija u vremenu, Veselin Maslea, Sarajevo 1991, 103.


Ostaci Herkulanuma, grada koji je stradao u erupciji Vezuva 79. godine nove ere, svakako predstavljaju jedno od najvanijih svedoanstava o ivotu u nekadanjem rimskom carstvu. Ipak, ovaj antiki lokalitet ugroen je, izmeu ostalog, prisustvom golubova. Naime, kiselina njihovog ekskrementa preti da ozbiljno oteti strukturne i dekorativne elemente, dok njihovo kljucanje oteuje pretrajale drvene grede. No, kao reenje za ouvanje ovog spomenika kulture nije primenjen neki postupak iz arsenala tehnike zatite (vidi osmo poglavlje) kojoj problem agresivnosti golubljeg ekskrementa nije nepoznat. Primenjeno je jedno sasvim prirodno reenje. Kao sredstvo zatite, u Herkulanum su 2005. godine dovedena tri sokola koji e rasteravati golubove i tako spreiti njihovu neeljenu aktivnost.50

Tradicija, obiaji, rituali

Kada vidite automobil kome su za branik ili za brisae vetrobrana zadenute granice, a ponekad i grane hrasta logina je pomisao da je voza malo skrenuo sa puta i zakaio neku hrastovu umu, pa je pri tom susretu dobio ovu razgranatu dekoraciju na svom vozilu. Ipak, ako je u pitanju zemlja Srbija i ako se to deava krajem prve nedelje januara, dosetiete se da to ima nekakve veze sa Boiem, a da je drvo zapravo badnjak, ritualno poseena grana hrasta koja se u pravoslavnim domainstvima pali za boine praznike. Ako i dalje niste sigurni o emu je re, dobronamerni voza olistalog automobila srdano e vas uputiti da je to: naa tradicija.

Potovanje tradicije je veoma esto opravdanje za obavljanje radnji o ijem poreklu malo znamo. Zapravo, za tradiciju se i vezuje poreklo izvan seanja. Kao u navedenom boinom primeru, u savremenom dobu razliiti aspekti tradicionalne kulture, najee objedinjeni reju folklor, neretko mutiraju u folklorizam, proizvod kulturnih industrija, kako je to pronicljivo primetio nemaki kulturolog Herman Bauzinger (v. jedanaesto poglavlje).51 Etimoloki, re tradicija dolazi od latinskog trdere u znaenju predanje, predavanje, prenoenje (na naredne generacije). Shodno ovom izvornom znaenju, u Rimskom pravu termin traditio oznaava razliite vrste prenosa vlasnitva te je i veoma blizak, do sada vie puta pominjanom, terminu patrimonium.52 U savremenom smislu, tradicija predstavlja

50 Herculaneums Hawks, Archaeology, May-June 2005, Vol. 58, Issue 3, 72.

51 Herman Bauzinger, Etnologija: Od prouavanja starine do kulturologije, XX vek, Beograd 2002, 309; prevela sa nemakog Aleksandra Bajazetov.

52 Adolf Berger, Encyclopedic Dictionary of Roman Law, The American Philosophical Society, Philadelphia 1953, 739.


Slika 4 Kultura, to je umjenost da se uspostave oaze... (Gabriel Lekegian, Izlivanje Nila, Piramide u Gizi, fotografija, 19. vek, Muzej lepih

umetnosti, San Francisko, www.famsf.org.)


prenoenje kulturnih tekovina kroz vreme. To je ono to u stalnoj promeni modernog naina ivota ostaje nepromenljivo. Upravo je nepromenjivost kljuna re za razumevanje tradicije, smatra istaknuti britanski istoriar Erik Hobsbaum poredei pojmove tradicija i obiaj. Obiaj je jo jedna forma prenoenja kulturnih tekovina kroz vreme, ali za razliku od tradicije obiaji esto doivljavaju transformacije tokom svog prenoenja. Ono to im je zajedniko jeste i to to ih treba razlikovati od rutina ili konvencija koje nemaju jasno izraenu simboliku ili ritualnu funkciju. Obiaj je ono to sudije rade; tradicija je perika, ogrta i ostali formalni dodaci i ritualne radnje koji okruuju njihovu iroku delatnost, smatra Hobsbom.53 U kontekstu navedenog sudskog primera batina bi bila nasleeni pravni sistem. Ova simbolika funkcija prenoenja kulturnih obrazaca kroz tradiciju i obiaje veoma je znaajna u studijama batine, jer ona direktno upuuje na jo jedan vid podeljenog shvatanja kulture: kao materijalne i nematerijalne kategorije.

Materijalno i nematerijalno

Pod materijalnom kulturom obino se podrazumevaju proizvodi manuelnog, dok duhovnu kulturu ine proizvodi intelektualnog rada. Jasno je da je podela izrazito vetaka. Vae Gospostvo poruuje mi da slikam i da nita ne sumnjam. Ja odgovaram da se slika mozgom, a ne rukama..., kae u jednom pismu Mikelanelo Buanaroti.54 Ipak, funkcionalna podela na materijalnu i nematerijalnu (ili duhovnu) kulturu postoji i u naunim krugovima. Slino je i u adminstrativnom bavljenju problemom batine. Ako se prisetimo navoenih delova Konvencije o svetskoj batini, primetiemo da je tu re iskljuivo o materijalnoj kulturi. Stoga je tri decenije kasnije, 2003. godine, donesena i konvencija o nematerijalnoj batini. lan 2. ove konvencije pod nematerijalnim kulturnim nasleem podrazumeva prakse, prikaze, izraze, znanja, vetine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani koje zajednice, grupe i, u pojedinim sluajevima, pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog naslea. Ovakvo nematerijalno kulturno naslee, koje se prenosi

53 Eric Hobsbawm, Introduction: Inventing tradition, u: Eric Hobsbawm, Terence Ranger (urednici), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cambridge 1992, 2-4. U prevodu na srpski jezik: Erik Hobsbom, Terens Rejnder (urednici), Izmiljanje tradicije, Biblioteka XX vek, Zemun 2011; prevele sa engleskog Slobodanka Glii i Mladena Preli.

54 Mikelanelo, Pisma, Gradac, Beograd-aak 2004, 41.


s generacije na generaciju, zajednice i grupe iznova stvaraju, u zavisnosti od njihovog okruenja, njihove interakcije sa prirodom i njihove istorije, pruajui im oseaj identiteta i kontinuiteta, i na taj nain promoviui potovanje prema kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti. U skladu sa ovom definicijom, Konvencija prepoznaje nematerijalno naslee pre svega u: usmenim tradicijama i izrazima, ukljuujui i jezik; izvoakim umetnostima; drutvenim obiajima, ritualima i sveanim dogaajima; znanjima i obiajima koji se tiu prirode i svemira; vetinama vezanim za tradicionalne zanate.

Ipak, u studijama batine nematerijalni i materijalni aspekti posmatraju se kao jedinstven fenomen. Upravo je zato znaajna simbolika funkcija kulture i prirode koju smo ranije istakli, jer simbol pre svega predstavlja saznajno spajanje prethodno razdvojenih delova iste celine.55 Lav Tolstoj u jednoj prii iz Nove azbuke pripoveda o dva sina koji nasleuju oca. Otac im je zavetovao da imanje podele na jednake delove. Braa su se oko naslea posvaala, i reie da za savet pitaju suseda. Komija, sasluavi o njihovom sporu i o tome kako ih je otac zavetovao, odgovori im ovako: Onda iscepajte napola svu odeu, razbijte napola sve sue i raereite svu stoku. Braa posluae ovaj apsurdni savet i, zavrava Tolstoj priu, nita im ne ostade.56 Treba li rei da se isto deava kada elimo da razdelimo kulturu od prirode, materijalno od nematerijalnog?

Kao na Drini uprija

No, kad smo ve kod primera iz svetske knjievne batine, iskoristimo jo jednu takvu ilustraciju da objasnimo znaenjski odnos izmeu termina vreme, tradicija, obiaj, naslee, batina. Za to e nam posluiti jedan dui navod iz Andrievog romana Na drini uprija.

Veim delom svoga toka reka Drina protie kroz tesne gudure izmeu strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odseenih obala. Samo na nekoliko mesta renog toka njene se obale proiruju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, upne, delimino ravne, delimino talasaste predele, podesne za obraivanje i naselja.

(...)Na tom mestu gde Drina izbija celom teinom svoje vodene mase,

55 Upor.: Umberto Eko, Simbol, Narodna knjiga-Alfa, Beograd 1995, 1.

56 , , , -, 1981, 267-268; prevela sa ruskog Marija Kijamatovi Stojiljkovi.


zelene i zapenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova irokog raspona. Od tog mosta, kao od osnovice, iri se lepezasto cela valovita dolina, sa viegradskom kasabom i njenom okolinom, sa zaseocima poleglim u prevoje breuljaka, prekrivena njivama, ispaama i ljivicima, izukrtana meama i plotovima i pokropljena umarcima i retkim skupovima crnogorice. Tako, posmatrano sa dna vidika, izgleda kao da iz irokih lukova belog mosta tee i razliva se ne samo zelena Drina, nego i ceo taj upni i pitomi prostor, sa svim to je na njemu i junim nebom nad njim.

(...)Tako se na kapiji [sredinji deo mosta], izmeu neba, reke i brda narataj

za naratajem uio da ne ali preko mere ono to mutna voda odnese. Tu je u njih ulazila nesvesna filozofija kasabe: da je ivot neshvatljivo udo, jer se neprestano troi i osipa, a ipak traje i stoji vrsto kao na Drini uprija.

Iskoristimo sada jedan metaforiki klju, smiljen za potrebe naeg objanjenja odnosa izmeu termina vreme, tradicija, obiaj, naslee, batina. Reku emo shvatiti kao metaforu vremena kao reka i vreme tee. Tradicija je kao tok reke to je korito kroz koje protie vreme i koje moe biti manje ili vie ureeno. Obiaj je ono to ljudi uz reku rade u zavisnosti od njenog toka (tok reke se kao i tradicija retko menja, obiaji puno vie). Naslee je ono to reka svojim tokom prenosi (vreme je sainjeno od sleda seanja, te je i nas

Vreme prošlo u vremenu sadašnjem: Uvod u studije baštine

Documents

Transcript of Vreme prošlo u vremenu sadašnjem: Uvod u studije baštine