Vojvoda Simo Popovic - S Kraljem Nikolom Iz Dana u Dan

Књижевна задругаСрпског народног вијећа

Војвода Симо ПоповићС КРАЉЕМ НИКОЛОМ

ИЗ ДАНА У ДАН (1916-1919)

БиблиотекаДОКУМЕНТА

Војвода Симо ПоповићС КРАЉЕМ НИКОЛОМИЗ ДАНА У ДАН (1916-1919)

Приредио: Ва си ли је Ђ. Кре стић

Уредник: Новица Ђурић

Издавач: Књижевна задруга Српског народног вијећа

За издавача: Др Момчило Вуксановић

Припрема за штампу: Борис Шундић

Штампа: “АП Принт”, Подгорица

Тираж: 500

Војвода Симо Поповић

С КРАЉЕМ НИКОЛОМИЗ ДАНА У ДАН

(1916-1919)Приредио:

Ва си ли је Ђ. Кре стић

Подгорица2012.

Краљ Никола

Страница списа из маја 1919. године

7

С КРАЉЕМ НИКОЛОМ ИЗ ДАНА У ДАН (1916-1919)

ПРЕДГОВОР

КА ДА СУ СЕ 1995. го ди не по ја ви ли ме мо а ри вој во де Си ма По по ви ћа (1846-1921), њи ма су нај ви ше би ли об ра до ва ни исто ри ча ри. Они су до би ли, до тле не по знат а за ни мљив, чи ње-ни ца ма бо гат, и за на у ку из у зет но зна ча јан из вор за исто ри ју Цр не Го ре и срп ско-цр но гор ских од но са, ко ји се ти чу по след-њих де це ни ја XIX и по чет ка XX ве ка.1 Вој во да По по вић је, без-ма ло, пу них че тр де сет го ди на (од 1870. до 1906) био у слу жби кња за Ни ко ле. На ла зио се на ра зним зна чај ним др жав ним по-ло жа ји ма. Мно го је знао и имао је шта да ка же. Са да, ка да су мсмо а ри об ја вље ни, сви ко ји су их про чи та ли, а бо ље по зна ју на шу мeмоарску ли те ра ту ру, сло жи ће се с оце ном да они спа да-ју у сам врх те на ше књи жев но-исто риј ске вр сте, и то, не са мо због бо гат ства са оп ште них по да та ка, већ и због ле пог сти ла ко-јим су на пи са ни, као и бо га тог и до па дљи вог је зи ка.

Са да смо у при ли ци да об ја ви мо но ве де ло ве ме мо а ра вој-во де По по ви ћа, ко ји до сад јав но сти ни су би ли до ступ ни. На и-ме, у већ по ме ну тим Ме мо а ри ма, об ја вље ним 1995, као по себ-но, де ве то, по гла вље – штам па на су По по ви ће ва Пи сма из Ли о-на, из ја ну а ра и фе бру а ра 1916. го ди не. Са свим ра зу мљи во, и не без раз ло га, при ре ђи ва чи Ме мо а ра сма тра ли су да су та „пи сма“ за ни мљи ва и да за слу жу ју да бу ду пу бли ко ва на. Иако су озна-че на као Пи сма из Ли о на, при ре ђи ва чи су до бро про це ни ли да су ме мо ар ског ка рак те ра и да их не тре ба одва ја ти од це лине

8


мемо ар ског спи са. На осно ву оно га чи ме су рас по ла га ли, при-ре ђи ва чи ни су мо гли зна ти да су че ти ри Пи сма из Ли о на (од 26. и 31. ја ну а ра и 4. и 8. фе бру а ра 1916.) са мо део мно го оп шир ни-јег По по ви ће вог ме мо ар ског спи са ко ји се од но си на вре ме Пр-вог свет ског ра та. Чи тав ру ко пис ко јим је По по вић опи сао рат но вре ме има укуп но око 22 аутор ска та ба ка. По ред че ти ри об ја-вље на Пи сма из Ли о на, има још че ти ри „пи сма“ на пи са на у том гра ду, два у Ме ри ња ку, јед но у Ви ши ју, петна ест у Па ри зу, три у Поу и јед но у Дак су. Укуп но има 31 „пи смо“, и то пет на ест из 1916, чсти ри из 1917, се дам из 1918. и че ти ри из 1919. го ди ие.

Чи та лац тре ба да зна да, за пра во, и ни је реч о пра вим пи сми ма. Ста вљај ћи на хар ти ју све што је сма трао да тре ба да отрг не од за бо ра ва, По по вић је сва ки но ви текст за по чи њао та ко што је у горњсм де сном углу на пи сао ме сто у ко јем јс пи сао и да тум ка да је пи сао оно што је до жи вља вао, ви део или са знао. Та озна ка ме ста у ко јем је текст на стао и озна ка вр сме на ка да јс пи сан да ју при вид да је реч о „пи сми ма“. Ме ђу тим, да јс реч о пи сми ма, ко ја су не ко ме би ла на ме ње на и ко ја јс не ко ме тре ба-ло по сла ти, По по вић би их пи сао на по себ ним та ба ци ма па пи-ра, ка ко се иначе пи шу пи сма, а не у за себ ним све ска ма, ко јих укуп но има осам и на ко ји ма су означснс стра не од 1 до 695. Своје пи сање По по вић је на ме нио сво јој де ци, али не с на ме-ром да их с вре ме на на на вре ме оба ве сти о то ме шта се с њим зби ва ло, већ да све што јс у рат ним го ди на ма пре жи вео оста не за бе ле же но, све стан да јс то зна чај но, да има исто риј ске вред-но сти и да ге не ра ци ја ма ко је до ла зе може до бро по слу жи ти да што бо ље спо зна ју чи ње ни це чи ји је он био све док и оче ви дац.2

У сва ком слу ча ју, ру ко пис вој во де По по ви ћа, ко ји об у хва-та до га ђа је и вр еме на Пр вог свстског ра та, ме мо ар ског је ка-рак те ра. Ме ђу тим, ти ме мо а ри су за ни мљи ви и осо бе ни сто га што ни су пи са ни с ве ли ке вре мен ске дис тан це, ка ко сс обич но пи шу ме мо а ри. По по вић их је пи сао не по сред но по сле зби ва-ња, или по ис те ку нско ли ко да на или не ко ли ко не де ља на кон де ша ва ња. Због то га су ови ме мо а ри, по при ро ди свог на стан ка, слич ни днев ни ку, али ни су днев нич ког ка рак те ра. Та ма ла раз-ли ка из ме ђу днев ни ка и кла сич них ме мо а ра по ве ћа ва из вор ну вред ност По по ви ће вог спи са. Ка ко је до га ђа је бе ле жио од мах

9


по њи хо вом де ша ва њу, или убр зо по сле то га, По по вић их ни је по де ша вао и ускла ђи вао пре ма ка сни јим са зна њи ма и де ша ва-њи ма. Ње го ви рат ни ме мо а ри пи са ни су без „на кнад не па ме ти”, без тен ден ци о зно сти ко ја је ка рак те ри стич на за нај ве ћи број ме-мо ар ских спи са. Њих је пи сао чо век ја сних и чвр стих срп ских на ци о нал них и по ли тич ких уве ре ња. Сво је срп ство он је из јед-на ча вао с цр но гор ством, а цр но гор ство ни је одва јао од срп ства. Јед на ко је био Ср бин ко ли ко и Цр но го рац, и та ква сво ја осе ћа ња и уве ре ња осве до чио јс ка ко јав ним, та ко и при ват ним, по ро дич-ним жи во том.

Ме мо а ри ко ји су у ру ка ма чи та о ца од по себ ног су зна ча ја за бо ље упо зна ва ње све га што се де ша ва ло с кра љем Ни ко лом у вре ме ра та, у го ди на ма ка да се на ла зио у из гнан ству, у Фран-цу ској. За све вре ме ра та, по ра зним ме сти ма Фран цу ске, где је бо ра вио краљ, с њим уз ње га и по ред ње га, из да на у дан, на-ла зио сс и вој во да По по вић. У кра ље вој сви ти, без за ду же ња, као „пу сто сват”, он је с кра љем, чла но ви ма ње го ве по ро ди це, при пад ни ци ма цр но гор ских еми грант ских вла да био у сва ко-днев ним су сре ти ма и раз го во ри ма, би ло у чсти ри ока или ви ше очи ју, или на тзв. сјед ни ци ма, ко ји су уоби ча ја ва ни код кра ља, на дво ру. Угле дан, по што ван, ра до ви ђен и до бро при хва тан, у ре спек ти бил ним го ди на ма, По по вић је о све му био од лич но оба ве штен. Са вр ше но је по зна вао кра ља и кра љи цу, кња же ве Да ни ла, Мир ка и Пе тра, кња гињс Ксе ни ју, Вје ру и сву оста лу кра ље ву де цу. Исто та ко, до по је ди но сти, чак и не ко ли ко ко ле-на уна траг, по зна вао је и све цр но гор ске по ли ти ча ре ко ји су се на ла зи ли уз кра ља и у ње го вом окру же њу. У свој ству у ко јем се на ла зио код кра ља, у дво ру и чи та ве двор ске сви те, По по вић је био у при ли ци да мно ге зна чај не и за ни мљи ве исто риј ске по-је ди но сти са зна из пр ве ру ке. Ви чан пе ру, он је ин те лек ту ал но ди сци пли но ва но за пи си вао све што је сма трао да тре ба спа сти од за ти ра ња.

Че тр де сет го ди на за јед нич ког ра да кња за Ни ко ле и вој во-де Си ма до вољ но их је збли жи ло, спри ја те љи ло и из у кр шта ло њи хо ве жи во те. Вој во да јс пре ма кња зу, по то њем кра љу, са чу-вао ду жно по што вање, од ређснс при ја тељ ске сим па ти је, и из над све га, бла го дар ност за по моћ ко ју му јс пру жио у вре ме Пр вог

10


свет ског ра та. Ина че, из ме мо а ра је то ја сно уоч љи во, из ме ђу кра ља и вој во де по сто ја ла је ду бо ка и не пре мо сти ва по ли тич ка раз ли ка у схва та њу да љег раз во ја Ср би је и Цр не Горс, на чи на њи хо вог ује ди ње ња и уло ге ди на сти је Пе тро ви ћа и Ка ра ђор ђе-ви ћа. По по вић је схва тио да је краљ Ни ко ла кре нуо низ бр ди цом ко ја ће упро па сти ти и ње га и ње го ву по ро ди цу, а да ће пут за ко ји се од лу чио на не ти ште те и Цр ној Го ри и Цр но гор ци ма. Ви ше пу-та, са свим отво ре но и с нај бо љим на ме ра ма, вој во да је упо зо рио кра ља на то да ме ња сво ју по ли ти ку, да ре ал но са гле да и про це-ни ка ко до ма ћу, та ко и ме ђу на род ну си ту а ци ју, да из ње из ву че по у ке, при ла го ди јој се и спа се ка та стро фе ко ју је на слу ћи вао. По по ви ће ви по ку ша ји ни су би ли успе шни. Го спо дар се о њих оглу ша вао и без у спе шно је по ку ша вао за сво је по ли тич ке игре да при до би је и вој во ду. Вој во да је до шао до за кључ ка да би Ни-ко ла при стао на ује ди ље ње са Ср би јом под усло вом да ни шта од сво јих ин те ре са не жр тву је. Он је, ве ли По по вић, „уви јек го-во рио о ује ди ње њу и ис ти цао се као пред во ди тељ у бор би за ту иде ју, а же лио га јс са мо та ко, ако ће би ти под вла дом ње го вом и ње го ва до ма. Пре го ва ра ња са Ср би јом о ује ди ње њу во ђе на су не да се оно оства ри, но да слу же до ка зом, ка ко је он ва зда ту за ује-ди ње ње“. Дра ма тич ни су и до бо ла дир љи ви По по ви ће ви опи си ка ко је краљ Ни ко ла до жи вља вао по ра зе и ка ко јс на њих ре а го-вао. Те шко га је по го ди ла вест о са др жа ју Крф ске де кла ра ци је из 1917, ко ја сс из ја сни ла за ује ди ње ње „тро и ме ног” на ро да под Аустро у гар ском са Ср би јом и Цр ном Го ром у јед ну сло бод ну, не за ви сну и је дин стве ну кра ље ви ну с ди на сти јом Ка ра ђор ђе ви-ћа на че лу. Оно прет по ста вља ње ди на сти је Ка ра ђор ђе ви ћа ди на-сти ји Пе тро ви ћа и „са мо стал но рас по ла га ње Цр ном Го ром“ до крај но сти јс огор чи ло кра ља Ни ко лу. Ни до та да он ми је ма рио Ни ко лу Па ши ћа, а по сле то га за ње га ни је хтео ни да чу је.

Ка да јс при мио вест о од лу ка ма Под го ричкс скуп шти не о зба ци ва њу с пре сто ла, Ни ко ла сс бу квал но раз бо лео, Да ни-ма ни је из ла зио из со бе, од сил не му ке, ја да и не мо ћи, гла сно и не пре кид но је је чао. На гло је осла био, тро мо и успо ре но сс кре тао, лицс му је би ло по там не ло из брч ка ло се. По по вић о то ме ка же: ,,Очи му под ко ло че не до шле [су] ма ње. Уда ви ло га не спа ва ње, те шке ми сли, јад. Ва зда слат ко ран, нијс са да по циј-

11


сли дан ни шта оку ша.“ До бро по зна ју ћи кра ља, са уме ћем да и по њсго вом по гле ду про це ни ду шев но рас по ло же ње го спо да ра, мо жда је тих да на за пи сао: „Дир нуо ме тај по глед. Ви дио сам га у са мрт ни ка, ко ји не мо же већ да го во ри и по след њим, ма-лак са лим по гле дом из ра жа ва оку пље ни ма сво је му ке, стра да ње, ка ја ње, оча ја ње, све, осим па да ња. Си ро мах Краљ!“

По По по ви ће вом ка зи ва њу, краљ. Ни ко ла је не из мер но мр зео свог зе та кра ља Пе тра. Ка да јс 1915. Ср би ја би ла по ра-же на, Ни ко ла јс ли ко вао. На зга ри шти ма Ср би је и вој нич ки по-ту че не ди на сти је Ка ра ђор ђе ви ћа ви део је мо гућ ност уз ди за ња Цр не Го ре и ди на сти је Пе тро ви ћа. Убр зо јс по ста ло ја сно да су Ни ко ли не ра чу ни це би ле скроз по гре шне. Ње го во ра чо ча ра-ње би ло је уто ли ко ве ће и бол ни је ка да су са ве зни ци, на ро чи-то Фран цу зи, по кра љу Пе тру, као и по ен гле ском и бел гиј ском кра љу и пред сед ни ку САД, у Па ри зу да ли име на ули ца ма, ис-ка зу ју ћи ти ме, пре ма по ме ну тим лич но сти ма и њи хо вим др жа-ва ма, искре но са ве зни штво и по што ва ње. Ни ко лу је то ве о ма за бо ле ло. Би ло му јс ја сно да га Фран цу зи не ува жа ва ју и не др же за пра вог са ве зни ка. Пред сед ник Фран цу ске ре пу бли ке По ен ка ре био је пре ма кра љу Ни ко ли про то ко лар но уз др жан, а пре ма кра љу Пе тру и Ср би ји пун по хва ла и ди вље ња. Фран-цу ска штам па хва ли ла је и уз ди за ла са мо кра ља Пе тра, ре ген та Алек сан дра и Ср би ју, а о кра љу Ни ко ли и Цр ној Го ри је ћу та ла. Цр но гор ски краљ је због то га био љут, па јс пред у зи мао ме ре да сс и о Цр ној Го ри о ње му у фран цу ској штам пи пи ше ви ше и по вољ ни је. У ту свр ху на ла же ни су но ви на ри а го спо дар ни је жа лио но вац, уве рен да и ти ме ра ди на очу ва њу пре сто ла и са-мо стал но сти Цр не Го ре.

Она ко ка ко су се с ма ло па жње и по што ва ња пре ма кра-љу и Цр ној Го ри од но си ли Фран цу зи, та кав од нос пре ма њи-ма ис по љи ли су и ди пло мат ски пред став ни ци Ен гле за, Ру са и Аме ри ка на ца. Краљ јс то уви ђао и осе ћао, али ни је хтео јав но да ис по љи не за до вољ ство. Ни је то чи нио ни он да ка да је, ни-ма ло скром но, од Аме ри ке тра жио за јам од 10 ми ли о на до ла ра, а она га од би ла, ни ти ка да је аме рич ка вла да, због Ве сни ће ве ин тер вен ци је, од би ла да при ми Пе тра Пла мен ца, цр но гор ског по сла ни ка у Ва шинг то ну.

12


Под озбиљ ном сум њом да је пак ти рао с Аустро у гар ском и да ни је ло ја лан са ве зник, због то га по ли тич ки скрај нут и од-ба чен, краљ Ни ко ла је сто јич ки гу тао увре де и по ни же ња, али ни је по ми шљао на пре да ју, по го то во не на од у ста ја ње од пре-сто ла у ко рист Ка ра ђор ђе ви ћа. Вој во да По по вић твр ди да би он пре при стао и на ре пу бли ку, ако не би мо гао да бу де краљ, не го на мо нар хи ју с ди на сти јом Ка ра ђор ђе ви ћа. Спре ман да се су о чи с не да ћа ма, ко ји ма је и сам ку мо вао, краљ Ни ко ла је ис тра ја вао у кра љев ском по на ша њу ве ру ју ћи да ће се ње го ва упор ност ис-пла ти ти, да ће са ве знич ки др жав ни ци и по ли ти ча ри, про то ком вре ме на, из ме ни ти свој од нос пр сма ње му и ње го вој Цр ној Го-ри. Због то га је, као да се из ме ђу њих и ње га ни шта нијс де-си ло, по во дом не ких по бе да на фрон ту, др жав них пра зни ка и све ча но сти, са ве знич ким вла да ри ма, вла да ма, др жав ни ци ма и вој ско во ђа ма слао бр зо јавнс че стит ке и до де љи вао им цр но гор-ска од ли ко ва ња, „Да ни лов крст“ и „Оби ли ћа ме да љу“.

Рат ни ме мо а ри вој во де По по ви ћа зна чај ни су, из ме ђу оста лог, и због то га што је на ви ше ме ста у њи ма реч о скла-па њу тај ног се па рат ног ми ра Цр не Го ре са Аустро у гар ском и о пи та њу пре да је Лов ће на. По по вић је уве рен да је тај ног спо ра-зу ме ва ња би ло и да је пре да ја Лов ће на про и за шла као ре зул тат тог до го ва ра ња. О све му то ме вој во да је из нео чи ње ни це ко ји-ма је рас по ла гао, дао је ра зло жна ту ма че ња и ис ка зао осно ва не сум ње, ко је ће исто ри ча ру по ме ну тих до га ђа ја до бро до ћи, под усло вом да их кри тич ки осмо три и упо ре ди с до сад већ по зна-тим по да ци ма. Мо за ик ко ји се ти че до га ђа ја о се па рат ном ми ру и прс да ји Лов ће на, ка зи ва њем Си ма По по ви ћа с не ко ли ко ка ми-ча ка је до гра ђен и упот пу њен. Сли ка о том вре ме ну и зби ва њи-ма по ста ла је у по не че му ја сни ја и пре по зна тљи ви ја.

Вој во да је по ку шао да до ча ра ат мос фе ру ме ђу Цр но гор-ци ма у вре ме па да Лов ће на. Он се уве рио на ли цу ме ста, у Цр-ној Го ри, у до ди ру с љу ди ма, да је ве ћи на би ла уве ре на да је Лов ћен пао из да јом. Цр но гор ци су због то га би ли огор че ни и спрем ни на осве ту. Зна ју ћи за то, краљ јс, под окриљсм но ћи, по бе гао с Це ти ња у Под го ри цу, а ода тле у Ска дар. У Да ни лов-гра ду Цр но гор ци су на па ли кра ља „гра јом и грд ним ри је чи ма“. У не при ли ци у ко јој се на шао, пре но што ће на пу сти ти Ска дар,

13


Ни ко ла је до ка зао да има и де ма го шких и глу мач ких спо со би о-сти. Ка да јс већ све би ло спрем но за пут у ино стран ство, с ко јег се ни кад ви ше не ће вра ти ти у сво ју зе мљу, краљ је из вео јед ну тра ги ко мич ну пред ста ву. Од је дан пут је вик нуо да му до не су са-бљу и до ве ду му ко ња. Хтео је „с мје ста да се вр ће” у Цр ну Го ру, да оку пи Цр по гор це и да иде иа Ца рев лаз да се би је с Аустри-јан ци ма. Вој во да Бо жо Пе тро вић и пер ја ни ци ско чи ли су на ње-га, по ку ша ва ли су да му от му са бљу и да га спре че да иза ђе из ку ће. Нео че ки ва но, као на по зо ри шној би ни, краљ. јс кло нуо на ка на бе и за ви као: „Црн ти образ, Бо жо, што ме пе пу шташ!”

По по вић јс са знао од офи ци ра из кра ље ве прат ње да је исту по зо ри шну пред ста ву Ни ко ла од и грао и у Под го ри ци по-сле бек ства с Це ти ња. „За го нио се на Ца рев лаз, да ондјс до че ка Аустри јан це и по ги не“. Офи ци ри су га спре ча ва ли да не по ђе, а књаз Мир ко, ко ји је све то по сма трао, од је дан пут је вик нуо: „Пу сти те га сло бод но, не ће он та мо. Ево ско ро шест го ди на, ка-ко он игра та кве ко ме ди је”.

Вој во да По по вић об ја снио јс да краљ ни је од и гра вао те ко ме ди је за то што му је би ло ста ло до ис пи ти ва ња сво јих глу-мач ких спо соб но сти. На Ца рев лаз хтео је да иде да би се та мо, то бо же, од у про Аустри јан ци ма и у бор би по ги нуо, сто га што му је тре ба ло „да се то чу је у на ро ду. Хтио је да ти јем по би је већ сву да ра ши ре но и утвр ђе но вје ро ва ње, да је он имао тај ни уго-вор с Аустри јом, да јој пре да Лов ћен и за кљу чи за се бан мир“.

Ка да се већ уве ли ко на ла зио у Па ри зу, сре ди ном 1916. го-ди не, с ра зних стра на кра љу су при сти за ле сва ка кве ве сти из Цр не Го ре. Ту је Ни ко ла са знао да је Аустри ја про гла си ла кња-за Мир ка кра љем ује ди ње не Ср би је и Цр не Горс и да га је по оку па ци ји зе мље пре-ба ци ла у Беч; да је ин тер ни ра ла све за ро-бље не ми ни стре, 270 офи ци ра и мно го ви ђе них лич но сти; да су Цр но гор ци, огор че ни на кра ља, за па ли ли двор на Це ти њу и Ње гу ши ма; да је у Цр ној Го ри бук нуо уста нак, да су Под го ри ца и Ан дриј сви ца у ру ка ма уста ни ка, итд, Од са др жа ја ве сти, од њи хо ве не при јат но сти или при јат но сти, за ви си ло је и рас по ло-жењс кра ља Ни ко ле.

Вр ло од луч но, без трун ке ре зер ве, на ви ше ме ста, у раз-ли чи то вре ме и ра зним по во ди ма, По по вић је на пи сао да су и

14


краљ Ни ко ла, а још ви ше ње гов син пре сто ло на след ник Да ни-ло, би ли чвр сто уве ре ни да ће Цен трал не си ле по бе ди ти са ве-зни ке. По ви ђе њу По по ви ћа, краљ је сво ја осе ћа ња под ре дио „сво јим ин те ре си ма и же ља ма“. Свој ин те рес он ни је ви део у по бе ди са ве зни ка. У њи хо ву по бе ду, без Ру си је, по сле Ок то бар-ске ре во лу цијс, он је озбиљ но сум њао. Због то га „ни је из ра жа-вао ни ода вао ни каквс жа ло сти због па да Ру си је. Он је вје ро вао у по бје ду Ње мач ке и Аустри је и же лио је, јер је од њих иш че-ки вао ус по ста ву са мо стал но сти Цр не Го ре и свој по вра так на при је сто.“

При ли ком кра ћих су сре та кња за Да ни ла с оцем Ни ко лом у Па ри зу пре сто ло на след ник је уве ра вао кра ља да ће Нем ци по-бе ди ти, или да ће се за кљу чи ти мир, па не ће би ти ни по бед ни ка ни по бе ђе ног. Краљ је при хва тао та ква уве ра ва ња, па су обо ји ца „ви ше по ла га ли на то, но на по бје ду „[сила] Спо ра зу ма“.

У По по ви ће вим рат ним ме мо а ри ма све ва жни је те ме ко-је су се ти ца ле Цр не Го ре до би ле су ма ње или ви ше про сто ра. Јед на од та квих те ма, у на у ци већ до бро по зна та, је сте пи та ње ор га ни зо ва ња цр но гор ске вој ске. Вој во да је са оп штио по дат ке о то ме ка да је Ни ко ла кре нуо у ак ци ју ра ди ства ра ња по себ не цр-но гор ске вој ске. За бе ле жио је ко је љу де је за то био ан га жо вао, ка ко је и где је во ђе на аги та ци ја за ства ра ње вој ске, шта је био њен циљ, на ка кав од зив код Цр но го ра ца је на и ла зи ла та ак ци-ја, ко ји про бле ми су при ње ном во ђе њу ис кр са ва ли и ка ко је и за што ак ци ја про па ла. По да ци ма о ства ра њу цр но горскс вој ске, ко је јс из ло жио По по вић, исто ри ча ри ће у по је ди но сти ма про-ши ри ти до са да шња зна ња. Они ће тај проблсм мо ћи да осмо-тре и са не ких но вих ста но ви шта, ко ја им рас по ло жи ва гра ђа до овог ча са ни је омо гу ћа ва ла.

Слич ну из во р ну вред ност има ју и по да ци ко ји се ти чу ра-да број них и че сто сме њи ва них из бе глич ких вла да, ње них ми-ни ста ра и њи хо вог од но са с кра љем Ни ко лом. У сва ко днев ном до ди ру с ми ни стри ма, пред сед ни ци ма вла да и кра љем, не ка да не вољ но и сам уче сник у по ли тич ким зби ва њи ма, По по вић је био у при ли ци да се до по је ди но сти упо зна с јав ним и тај ним ак ци ја ма вр ха цр но гор ске еми гра ци је. Оно што ни је за пи са но у ра зним ди пло мат ско-по ли тич ким спи си ма, ка ко до ма ћим та ко

15


и ино стра ним, а што се де ша ва ло иза ку ли са по ли тич ке сце не, али је ту сце ну и те ка ко обе ле жа ва ло, на шло јс сво је ме сто у ме мо а ри ма вој во де Си ма По по ви ћа.

У нај не по сред ни јој ве зи с опи си ма ак тив но сти ко ји ма су се ба ви ле вла де, њи хо вим ус пе си ма и про ма ша ји ма, спо соб но-сти ма и не до ра сло сти ма по је ди них пред сед ни ка вла да и ми ни-ста ра, њи хо вој ствар ној ода но сти кра љу и ње го вој по ли ти ци, или ве за но сти за ње га због ма те ри јал не ко ри сти, По по вић је зрач ке но ве све тло сти ба цио и на не при јат не спо ро ве ко ји су из би ли из ме ђу Од бо ра за на род но ује ди ње ње и про ди на стич ке стру је кра ља Ни ко ле. Пр ва стру ја би ла је оку пље на око ли ста „Ује ди ње ње“ и за са ве знич ке вла де на фран цу ском об ја вљи ва ла је „Бил те не“, а дру га око „Гла са Цр но гор ца“. Ови у на у ци већ до бро по зна ти спо ро ви до би ли су у По по ви ће вим ме мо а ри ма и по не ку но ву ди мен зи ју. Са да зна мо шта је све чи ње но у вла-ди, у кру гу око кра ља и од са мог кра ља да се су зби је ак тив ност про тив ни ка. До зна је мо ка ко је из те сре ди не ши ре на ан ти срп ска про па ган да, у ко јим прав ци ма, с ка квим на ме ра ма и ци ље ви ма је она би ла ор га ни зо ва на и с ко ли ко успе ха је оства ри ва на. По-по вић је не дво сми сле но ука зао и на то да су Од бор за на род но ује ди ње ње, као и лист „Ује ди ње ње“ би ли у ве зи с Ми лен ком Ве сни ћем, срп ским по сла ни ком у Па ри зу, ко ји их јс по ма гао не са мо са ве ти ма већ и аде кват ни јим срсдстви ма. Јсдан од нај ва-жни јих за да та ка Од бо ра био је да, ко ли ко ви ше мо же, до при не-се раз об ли ча ва њу кра ља Ни ко ле и его и стич ких се бич них ди на-стич ких ин те ре са, и то ка ко у на ци о нал ним, та ко и у ме ђу на род-ним раз ме ра ма. Уза јам них оп ту жби, ин три га, под ва ла и ла жи би ло јс и с јед не и с дру ге стра не. Ко ја стра на је у том по гле ду би ла успе шни ја, те шко је оце ни ти. Чи ње ни ца је да је не тр пе љи-вост ра сла, да јс ра ци о нал на по ли ти ка би ла по ра же на и да су над вла да ле стра сти, ко је ни ко ви ше ни је мо гао да об у зда.

Ре зул тат све га то га би ла је Бо жић на по бу на с тра гич ним по сле ди ца ма. О њој и ње ним ак те ри ма, По по вић је из нео сво је ви ђе ње, а оно је по ра зно по кра ља Ни ко лу и ње го ву по ли ти ку. Упр кос то ме што су тра ге ди ју ко ја се де си ла у Цр ној Го ри, по оце ни По по ви ћа, иза зва ли краљ и ње го ве вла де, они су је пред-ста вља ли „из о па че но и из ми шље но, да би са ве зничке владе

16


и јав ност уби је ди ли, да срп ска вла да са сво јом вој ском вр ши на си ље и при ти сак на Цр но гор це, ко ји су сви за са мо стал ност Цр не Горс и сво га кра ља“. Вој во да је твр дио да је Под го рич ка скуп шти на са сво јим од лу ка ма за ко ни та за то што „по тје че из сло бодс, јсдно ду шне во ље на ро да“, а да су „све ви је сти о ин-три га ма, на си љу, о бу ни и кр во ло штву“, ко је краљ при пи су је Ср би ма и Ср би ји, не и сти ни те и „на ро чи то из ми шље не“ да би се њи ма из вр шио при ти сак на са ве знич ке вла де и на јав но мне ње.

Чи тав текст ме мо а ра вој во де По по ви ћа пи сан је са ста-но ви шта до бро оба ве ште ног по сма тра ча, а не ак тив ног уче сни-ка и кре а то ра до га ђа ја. Вој во да нијс имао раз ло га да при кри ва сво је ак тив но сти, ко је су, ви ше или мањс, билс са ве то дав не - при ја тељ ског ка рак те ра. Ме ђу тим, у слу ча ју при пр сма ња вој ног упа да Јо ва на Пла мен ца у Цр ну Го ру, с про ле ћа 1919. го ди не, вој во да је, с на ме ром да спре чи брат ски по кољ. и кр во про лићс, уско чио у по ли ти ку. Он при зна је да је о све му оба ве стио по сла-ни ка Ве сни ћа, а овај фран цу ску и срп ску вла ду, па је та ко, али и дру гим на чи ни ма, спре че на не сре ћа ко ја је би ла на по мо лу. По-ред овог по да тка ко ји се ти че вој во де По по ви ћа и Пла мен че ве вој не ак ци је, чи та лац ће, о том вре ме ну и оно ме шта се пла ни-ра ло, го во ри ло и ра ди ло у нај у жем кру гу око кра ља, из ме мо а ра са зна ти мно ге но ве по је ди но сти. Илу стра ци је ра ди, на ве шће мо са мо је дан при мер на осно ву ко јег се мо же ви де ти чи ме су се слу жи ли Пла ме нац и краљ Ни ко ла да би до ка за ли „зло чин ства“ Ср би ја на ца по чи ње на у Цр ној Го ри. У Ме мо ран ду му цр но гор-ске вла де до ста вље ном Кон фе рен ци ји ми ра у Па ри зу на ве де но је да су Ср би јан ци по ру ши ли у Цр ној Го ри све јав не спо ме ни ке. Вој во да твр ди да та квих спо ме ни ка у Цр ној Го ри у то вре ме ни је ни би ло. На и ме, по сто јао је „са мо је дан ка ме ни ступ чић на пја-ци под го рич кој”, ко ји је по диг нут, „по на ред би Кра ље вој”, ка да је осно ва на „Мир ко ва ва рош” (но ва Под го ри ца), а у спо мен ње-го вом оцу вој во ди Мир ку, ко јег су Цр но гор ци ба ци ли у Мо ра чу.

И до ових ме мо а ра вој во де По по ви ћа у на у ци се зна ло да у број ној по ро ди ци кра ља Ни ко ле и кра љи це Ми ле не од но си ни су би ли склад ни. Бра ћа и се стре би ли су ме ђу соб но за ва ђе ни, уза јам но се ни су тр пе ли. Си но ви су жи ве ли у бра ко ви ма ко ји су би ли крх ки и у рас па да њу. Ко ли ко је Ни ко ла био ува жа ван као

17


го спо дар Цр не Го ре и Цр но го ра ца - то ли ко је ма ло био по што-ван од сво јих си но ва. До не спо ра зу ма је до шло и из ме ђу кра ља Ни ко ле и ње го вих уну ка -Ђор ђа и Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа. Као па жљи ви хро ни чар о све му то ме По по вић је за бе ле жио мно ге по је ди но сти. Он је унео ви ше све тла у по ро дич не од но-се ку ће Пе тро ви ћа, чи ме је раз ја снио и не ке мо мен те оп шти јег дру штве ног и по ли тич ког зна ча ја.

Краљ Ни ко ла спа да у ред на ших исто риј ских лич но сти о ко ји ма је мно го на пи са но и до ста ис при ча но. У сва ком слу ча ју, о ње му се пу но зна. Не без шар ма, он је умео да при ву че па жњу са вре ме ни ка, па су о ње му пи са ли или го во ри ли и они ко ји су га во ле ли и они ко ји су га мр зе ли. Чи ни се да вој во да Си мо ни је спа дао ни у пр ве, ни ти у дру ге. Он ни је имао раз ло га да мр зи кра ља и очи глед но је да га ни је мр зео, али из ме мо а ра ја сно про из ла зи да га ни је мно го ни во лео. Оце њу ју ћи кра ља, ње го ву лич ност и ње го во по на ша ње, чи ни се да се вој во да тру дио да бу де објек ти ван, да га при ка же она квим ка квим га је ви део, без улеп ша ва ња, али и без ру же ња. Та кав, по вој во ди ном при ка зу, краљ Ни ко ла ис пао је ви ше не га тив на не го по зи тив на лич ност. Он је су је тан, не ис крен, не по вер љив, осве то љу бив, са мо љу бив, се би чан, зло пам ти ло, про мен љи вог рас по ло же ња, час ве сео час су мо ран, из да шан на лспим ре чи ма а шкрт на па ра ма. „Сма тра ве ли ком му дро шћу и вјсшти ном сво је до ско чи це, по ди ла же ња, из и гра ва ња сва ко га иако стал но оста је сам из и гран.“ ,,3ави-дљив је и ни чи је му до бро ни је ми ло.“ Уме да на па ко сти и кад је нај љу ба зни ји. Ни је без осе ћа ња, али се она код ње га бр зо ме-ња ју „и он се ла ко ра за би ре“. Ста ра му је на ви ка ,,да јед на ко не што пле те и ро ве“, па то он да „са свим озбиљ но зо ве „ра дом“, а увек при го ва ра сво јој око ли ни „ка ко ни ко иишта не ра ди, но све и са мо он.“ Од кад по зна јем кра ља, на пи сао је По по вић, био је та кав, „у му ци, и ма лој, кло не ду хом, а ожи ви и по си ли се на нај ма њи зра чак на де, ко ји на зре или за ми сли“. „Не ма он ср ца ни за ко га. Ње го во вла сто љу бље и се бич ња штво не ма гра ни ца. Одав но и ви ше пу та сам га чуо, да ка же: „Ста ло ми је! Не ка је ме ни до бро, а по сли је ме не, ако ће сју тра по топ!’”

У оп шту сли ку о кра љу Ни ко ли и ње го вим мен тал ним осо би на ма укла па ју се и они кон крет ни, увер љи ви, и до сад

18


само де ли мич но по зна ти по да ци, о оби му бо гат ства цр но гор-ског су ве ре на и на чи ну ка ко га је сте као.

Пси хо ло шки пор трет кра ља Ни ко ле По по вић ни је дао на јед ном ме сту, у јед ном ко ма ду и с ци љем да га до кра ја уоб ли чи. Оце не о кра љу да вао је ус пут, ви ше спон та но, по во дом не ких до га ђа ја, не го са уна пред осми шље ном на ме ром. Због то га се чи ни да су вој во ди ни су до ви о ка рак те ру кра ља Ни ко ле увек за-сно ва ни на чи ње ни ца ма, да ни су ре зул тат не ког до ми шља ња и им про ви зо ва ња.

Иако је кра љи ци Ми ле ни по све тио не у по ре ди во ма ње про сто ра не го кра љу, По по вић је њу при ка зао мно го то пли је, као осе тљи ву, при себ ну, озбиљ ну, за ми шље ну и у сва ком по гле-ду тре зве ну и ре ал ну осо бу.

Нај ве ћи део ме мо ар ског ка зи ва ња По по вић је по све тио те ма ма по ли тич ког са др жа ја ко је су се у рат ним го ди на ма из да на у дан ра ђа ле и сме њи ва ле. Ме ђу тим, он је осе тио да бу ду-ћег чи та о ца ње го вог шти ва мо же за ни ма ти и то ка ко је из гле дао краљ Ни ко ла као оби чан чо век, из ван по ли тич ке сце не, ка да се ни је на ла зио у уло зи су ве ре на, ка да ни је мо рао да бу де краљ. Ти Пот го ви ће ви опи си не са мо да су аутен тич ни већ су и сим па тич-ни. На де ли ка тан на чин они раз от кри ва ју јед ну бе за зле ну ин ти-му и осве тља ва ју ту за ни мљи ву лич ност са ста но ви шта ко ји за кру ни са не гла ве ни је уоби ча јен. Та ко, из ме ђу оста лог, са зна је мо да краљ у еми гра ци ји ни је уста јао ра но као иа Це ти њу, где је зо-ром од ла зио у лов. Са да је ду же оста јао у по сте љи, уз ка фу, па је тек по сле не ко ли ко ци га ре та уста јао и по мо ћу дво ји це слу гу за по чи њао ју тар њу то а ле ту. Ду го се до по ја са прао и уми вао, че шао чет ка ма и тр љао гру бим ру ка ви ца ма да би по ја чао цир ку-ла ци ју кр ви. Тек по сле тог це ре мо ни ја ла је дан од слу гу га је, по опра ном те лу, до бро ис тр љао ко лоњ ском во дом. По обла че њу ко шу ље до ла зио је на ред бер бер Ми лан. Уз бри ја ње и до те ри-ва ње, тзв. бре но ва ње вр хо ва бр ко ва, ко ји су би ли тан ки, ма ли и про ре ђе ни, Ми лан их је, за јед но с обр ва ма, сва ко ју тро цр нио. Краљ ни је фар бао ко су, а имао ју је ,,са мо од зад, од ува до ува“ и по ду жи пер чин ,,са сви јем би јел као сни јег“.

За све вре ме овог ју тар њег до те ри ва ња краљ је био раз-го вор љив. Ша лио се са слу га ма, ко ји „су му мо ра ли при ча ти ма

19


шта и до но си ти но во сти ма о ко ме, и од го ва рат му на ње го ва за пит ки ва ња“. При обла че њу краљ је се део или ста јао, као „оно вла ди ка у цр кви ка да га обла че“. При то ме је при чао и пу шио, „а слу ге би га и обу ле и од је ле и сва ко му пу це за пу чи ли и кад је све го то во би ло ста ви ли би му у џеп ма ра му, ку ти ју с ци га ре-та ма, фур ми не”. Та ко до те ран, офар бан, на ми ри сан и углан цан краљ би по пио бе лу ка фу, па тек он да од ла зио на по сао, у ађу-тан ту ру, где су га оку пље ни че ка ли чла но ви ње го ве сви те. Од ње го вог рас по ло же ња за ви си ло је и рас по ло же ње оста лих. Ако је био до бре во ље, во лео је да се ша ли, али је знао да бу де и ћу-тљив и на тму рен.

Овим пред го во ром ни смо има ли на ме ру да пре при ча ва мо ме мо а ре. вој во де По по ви ћа. Из њи хо вог бо га тог и те мат ски ра-зно вр сног са др жа ја ода бра ли смо, илу стра ци је ра ди, да би чи-та лац сте као што бо љу пред ста ву о тек сту с ко јим се су сре ће, са мо не ка пи та ња. Из бор те ма из дво је них у пред го во ру мо гао је би ти и дру га чи ји, мо жда и успе шни ји од овог за ко ји смо се ми од лу чи ли. Чи та лац тре ба да зна да је број при ка за них те ма са мо не зна тан део мно го ши ре, рас ко шни је и све о бу хват ни је це ли не.

Ме мо а ри вој во де По по ви ћа у ори ги на лу ни су на сло вље-ни. Има ју ћи у ви ду њи хо ву при ро ду, са др жај, вре ме и ме сто на-стан ка, сма тра мо да не ће мо по гре ши ти ако им да мо на слов: С кра љем Ни ко лом из да на у дан (1916—1919).

С на ме ром да олак ша мо чи та ње и ко ри шће ње ме мо а ра, снаб де ли смо их нај ну жни јим на по ме на ма, из истих раз ло га, са-чи ни ли смо и по пис лич но сти и по тру ди ли се да с тим у ве зи раз ре ши мо мно ге не до ре че но сти. На и ме, без по пи са лич но сти, ко ји смо са ста ви ли, да на шњи чи та лац не би увек био у ста њу да са мо по лич ном име ну или са мо по пре зи ме ну пре по зна осо бе о ко ји ма пи ше По по вић.

Стил и је зик ори ги нал ног ру ко пи са стро го смо по што ва-ли. Ин тер пунк ци ју и ор то гра фи ју ме ња ли смо са мо та мо где је то би ло нео п ход но, где По по вић ни је био до сле дан или где му се пот кра ла не ка ома шка. Нај че шће ома шке уоче не су у пи са њу ве ли ких и ма лих сло ва и у са ста вље ном и ра ста вље ном пи са-њу ре чи. На зи ве по је ди них функ ци ја, као што су: краљ, кра љи-ца, књаз, кња ги ња, ми тро по лит, на шљед ник, го спо дар и дру го,

20


Попо вић је до след но пи сао ве ли ким сло вом, па то ни смо ме ња-ли. На зи ве уста но ва и ме се ца знао је да на пи ше не кад ве ли ким а не кад ма лим сло вом, што смо ујед на чи ли. Ко ри шће ње на вод-ни ка ни је увек би ло ко рект но, па смо ту ин тер ве ни са ли. Све што смо на кнад но до пи си ва ли у текст ра ди бо љег раз у ме ва ња, ста ви ли смо у угла сте за гра де.

Два по след ња По по вић ева „пи сма” из Па ри за ни су у ори-ги на лу озна че на да ту мом. Уну тра шњом ана ли зом тек ста до шли смо до за кључ ка да су она на пи са на ју на и кра јем ју ла 1919, па смо их та ко и сиг ни ра ли.

Ори ги нал По по ви ће вог ру ко пи са на ла зи се код ње го вог пра у ну ка го спо ди на Ко сте Б. Хри сти ћа, ко ји је пра у нук и по-зна тог срп ског по ли ти ча ра Ни ко ле Хри сти ћа. Ње му за хва љу јем што ми је по ве рио да овај за ни мљив и дра го цен спис, без би ло ка квих ма те ри јал них на кна да, при ре дим за штам пу. Го спо ди ну Хри сти ћу за хва лан сам и сто га што је из по ро дич ног ал бу ма ода брао фо то гра фи је ко је об ја вљу јем у овој књи зи.

Бе о град, 22. ја ну а ра 2002.

Ва си ли је Ђ. Кре стић

НА ПО МЕ НЕ1 Ме мо а ре вој во де Си ма По по ви ћа за штам пу су при ре ди ли и пред-

го вор на пи са ли Јо ван Р. Бо јо вић и Но ви ца Ра ко че вић. Уз Ме мо а ре об ја вље на је би о гра фи ја и би бли о гра фи ја вој во де По по ви ћа. Би о гра фи ју је на пи сао и би бли о гра фи ју при пре мио Ду шан Мар ти но вић. Ме мо а ре су об ја ви ли 1995. го ди не „Из да вач ки цен тар Це ти ње” и ,,ЦИД” из Под го ри це.

2 Већ у пр вом тек сту на пи са ном у Ли о ну 26. ја ну а ра 1916. По по вић је по ру чио сво јој де ци да им пи сма не ће сла ти „због цен зу ре, и ове ов дје и те та-мо”, тј. у Фран цу ској, Ср би ји и Цр ној Го ри, али да ће пи сма са чу ва ти и до не ти их, ако Бог да, кад се бу ду са ста ли.

22


23


Лион, 26. јануара 1916.

ЕВО МЕ, ми ла мо ја ђе цо, већ пет на ест да на у ово ме ли је пом, ве ли ком и бо га том гра ду. А ви ме за ци је ло још за ми-шља те не ђе у Ср би ји под Аустри јан ци ма или под Бу га ри ма и у пат ња ма сва ко ја ким. Страх са сво јим ве ли ким очи ма, ви ди све уве ли ча но, па и оно че га ни је.

Сје дим, од ма рам се и раз ми шљам о све му, што сам до сад под нио и, у ве ли кој бри зи, о ва ма сви је ма та мо; ка ко сте? Ка ко ће те ту ме ђу не при ја те љи ма ис тра ја ти до кра ја ра та? Кад ће мо, и хо ће мо ли се кад опет сви оку пи ти?

На по вла че њу из Ср би је до мо ра, ни је сам ни ка да ми слио о му ка ма ју че ра шњим, ни ка кве ме сју тра че ка ју. Са мо јед на ми-сао ме је об у зи ма ла: да из мак нем не при ја те љу и да до че кам дан по врат ка и са стан ка с ва ма у осло бо ђе ној и ује ди ње ној Ср би ји. И та ми сао и вје ра у њу, да ва ла ми је сна ге, да све из др жим.

Тек ов дје, дах нув ши ма ло ду шом, по чех раз ми шља ти, шта све пре ту рих од по чет ка ово га стра шно га ра та. И про ла зе-ћи у ми сли ма све до га ђа је, мје ста и пу те ве, ду ге да не и муч не ко на ке, под кро вом и под ве дрим не бом, по ки ши и на сни је гу, мно го пу та и без за ло га ја хље ба - са да се и сам чу дим, ка ко сам, под бре ме ном од се дам де сет го ди на, све то из др жао.

Ни је за луд ре че но: не дај све Бо же, што се под ни јет’ мо-же! А нај зад, из др жа не му ке и ни је су ви ше му ке, но са мо успо-ме не, па и оне нај те же, у бо љим при ли ка ма, по ста ју нам чак

24


при јат не успо ме не. Ја то већ са да осје ћам, и ако сам, мо жда, тек на по ло ви ни пу та до ми ра, до сре ће и ра до сти, ко ју нам он но-си, и ако ми све стра хо те са на ше га по вла че ња из Ср би је и Цр не Го ре још јед на ко сто је пред очи ма.

За то ми је и до шла во ља, да вам, у овој до ко ли ци, пи шем и опи шем све до жи вља је сво је. Не мо гу вам са да ова пи сма ши-ља ти због цен зу ре, и ове ов дје и те та мо, али ћу их са чу ва ти и до ни је ти вам, ако Бог да, да се опет са ста не мо.

Бо же, здра вља! До ћи ће и тај дан, и ако је још да ле ко. Ка-да се не што жељ но и ра до сно че ка, че ка ње је још те же. Те шко је и ме ни ов дје, а ка мо ли ва ма та мо под су ро вим не при ја те љем, ко ји се за гнао, не да „ка зни” Ср би ју, не го про сто да ис тра жи1 срп ски на род. До ла зе до нас ова мо гла со ви о вје ша њу и уби ја-њу не ви них Ср ба, и же на и ђе це. Мо же те ми сли ти, ка ко ми се с бо лом у ду ши за ти јем не ви ни јем жр тва ма сва ки пут по ве ћа ва страх и бри га о ва ма.

Ко је мо гао и по ми сли ти ка да се у ју ну че тр на е сте го ди-не по шљед њи пут гле да смо, да ће мо се ова ко рас ту ри ти: ви та-мо, го ње ни, за тва ра пи и ин тер ни ра ни; Вла до на бо ји шту, Ол га у Ми ла но, а ја од мје ста до мје ста, с му ке на му ку, до кле се об ре-тох у Фран цу ску. Ни ка да ни је сам ни по ми слио, ни по же лио, да при кра ју жи во та још и Ли јон ви дим. Ми шљах у Би о гра ду, да ће ми нај ве ћа шет ња би ти, трам ва јем, до Топ чи де ра и нај да љи пут у око ли ни по род би ни сво јој, да их оби ђем и још ово ма ло да на с њи ма про ве дем. Баш не зна мо, шта нам но си дан, а шта ноћ.

У ка кве ми сли бје смо та да, по сли је оно га чу да од прег ну-ћа и ју на штва срп ске вој ске, по сли је они јех сјај ни јех по бје да и ве ли ки јех успје ха у ра то ви ма с Тур ском, с Бу гар ском, с Ар ба-ни јом! Сје ћам се оне шет ње око гра да Ва ра ди на. Ка да до ђо смо на они вис са ли је пим по гле дом на Ка ме ни цу, ре кох Ти хо ми ру: „Одан де ће на ши то по ви за гр мје ти на ови град, још до ма ло!” Ти хо мир ме по гле да и ре че: ,,Ви све о ско ром ра ту; или та ко са мо ми сли те, или зна те не што с мје ста?” Вр ћу ћи се кроз град гле дах аустриј ске вој ни ке и ра до сно за ми шљах мје сто љих срп-ски гар ни зон у Ва ра ди ну и у ње му на ше га Вла да, мла да офи-це ра оки ће на од лич ји ма за хра брост! И то не бје ху са мо мо је 1 Истреби.

25


са ња ри је, но сам ја твр до вје ро вао, да ће та ко би ти.Не ђе исто га ље та, по сли је ду же га бо ло ва ња од сто ма ка,

сре тох се у Кнез Ми ха и ло вој ули ци са мо јим ста рим дру гом Па-јом Ми ха ји ло ви ћем. Гле да ме жа ло сно, као да је хтио ре ћи: на тан ке ли си гра не! ,,Не бој ми се ни шта, мој Па јо!” пре те кох му ри јеч. „При је Аустри је не ћу у гроб. Хо ћу нај при је да ви дим мој ли је пи Сри јем у Ср би ји!”

Он се на сме ја. ,,И ти баш све та ко! Да ви диш, ни је то ни рђа во. С та квом во љом да жи виш и то до че каш, про ду жи ћеш се би жи вот.”

„Ако Бог да!” - ре кох му. „Жи вио сам ја у Би о гра ду, ка да су још Тур ци у ње му би ли, па сам до че као, да се ис пу ни про-ро штво на род но га пје сни ка: Дру мо ви ће по же љет’ Ту ра ка, ал’ Ту ра ка ни ђе би ти не ће!”

Ни је сам ја био опи јен си лом срп ске вој ске, ни ти сам по-ми шљао да ће она, сми рив ши Тур ску и Бу гар ску, сад од мах обр ну ти на Аустри ју, но сам стал но вје ро вао, да ће Аустри ја на па сти Ср би ју и то да ће би ти ње зи на про паст. Јер, на пад ну та Ср би ја не ће оста ти са ма, а кад ру ска вој ска за тут њи ма џар ским рав ни ца ма, и срп ска ће би ти под Ва ра ди ном. Аустри ја је би ла ри је ше на, да на пад не и осво ји Ср би ју, ка да је при сво ји ла Бо сну и Хер це го ви ну. Хтје ла је то и по во дом пи та ња о Ар ба ни ји на Лон дон ској кон фе рен ци ји2 и при ли ком осва ја ња Ска дра3. Ве ли-ке си ле, да из бјег ну опа сност ве ли ко га ра та, сва ки пут су за др-жа ли Аустри ју по пу шта ју ћи њој и Ње мач кој и чи ње ћи, у то име, и при ти сак на Ср би ју. Ср би ја је мо ра ла тр пје ти бол и уни же ње, а осје ћа ле су га и ве ли ке си ле. Јер, што су оне ви ше по пу шта ле, Аустри ја и Ње мач ка по ста ја ху све др ски је. Би ло је оче вид но, да ће оне тра жи ти и на ћи но ви по вод на па ду на Ср би ју, да осво је њу и пре ко ње пут у Со лун, а та ко исто, да и Ру си ја, Ин гле шка и Фран цу ска, ако су до сад мо гле, или мо ра ле укла ња ти се ра ту по пу шта њем и уни же њем сво јим, не ће мо ћи то уви јек.

Ца ра Ви љел ма на зи ва ју са да кр во ло ком и лу да ком. Не дај, Бо же, да ус пи је, зва ли би га Ви љел мом ве ли ким. Он је знао

2 Односи се на мир склопљен у Лондону 30. маја 1913, којим је завршен Први балкан-ски рат.

3 Есад-паша био је принуђен да преда Скадар Црногорцима 10. априла 1913. године.

26


од пр во га да на ка да је сио на при је сто, шта хо ће. Укло нио је Би змар ка, твор ца ње мач ко га је дин ства и цар ства не из су је те, што би га ве ли чи на Би змар ко ва за кла ња ла, не го што му је сме-тао ње го вим пла но ви ма. Би змарк, да би са чу вао сво ју те ко ви ну, тра жио је стал но при ја тељ ство са Ру си јом и што бо ље од но се са Фран цу ском, Ви љелм на про тив, хо ће рат и по раз њи хов, да за ми је ни све власт Ин гле шке сво јом и да Фран цу ској за ва зда из би је из гла ве освет нич ки рат. И по ди зао је и по ди гао је си лу Ње мач ке на су во и на мо ре, да је зби ља по стао опа сност сви је-ма, а на пр во ме мје сту Ин гле шкој.

По сли је пре тр пље них уни же ња и у очи опа сно сти, ко ја је по ста ја ла све ве ћа и све бли жа, си ле су се да ле на до го вор и спре му за рат про тив за во је вач ких те жњи Ње мач ке. Ви љелм би био тек са да луд, ка да би, спре ман пот пу но, че као да се и ње-го ви про тив ни ци спре ме. То је ме не утвр ђи ва ло у вје ро ва њу у ско ри ве ли ки рат.

Да вам ис при чам и ово. По сли је за кљу че но га ми ра у Бу-ку ре шту4, био сам у дво ру на сла ви Кра ље вој5. Двор је био дуп-ке пун зва ни ца. Од тр пе зе раз и шли смо се по дво ра на ма, гдје се пи ла ка ва и пу ши ло. Ја сам ста јао са Ми лу ти ном Сте па но ви ћем и још не ки је ма у раз го во ру. При ђе нам Ми тро по лит Ди ми три је, ве сео као што сви бје смо, са ови јем ри је чи ма: ,,Ово се, хва ла Бо гу, срећ но свр ши, а шта ће мо сад, Вој во до?”

„Свр ши смо са Тур ском и са Бу гар ском, сад још и Аустри-ји да узме мо што је на ше, па да по чи не мо”, од го во рих Ми тро-по ли ту.

„И ја та ко ми слим”, ре че Ми тро по лит баш у ча су, ка да нам при ђе Краљ Пе тар, ко ји је оби ла зио сво је го сте раз го ва ра-ју ћи се с њи ма и упи та нас: ,,Шта се то раз го ва ра те?” Ка зах му. Краљ се осмјех ну и на мр шти се и, ма шу ћи пред со бом об је ма ру ка ма, ре че: „Не го во ри те, за Бо га, о ра ту! Да по чи не мо бар 5-6 го ди на и да се до бро спре ми мо, па он да шта Бог да!”

„То би до бро би ло, ка да би та ко мо гло би ти, али то не ће од нас за ви си ти”, од го во рих Кра љу.

4 Миром у Букурешту, који је склопљен 10. августа 1913, окончан је Други балкански рат.

5 Реч је о српском двору у Београду.

27


Та ко сам ја сва ком при ли ком из ра жа ва сво ју увје ре ност у ско ри ве ли ки рат. И ра до вао сам му се, јер сам вје ро вао и то, да ће нам он до ни је ти ује ди ње ну ве ли ку Ср би ју.

При зна јем, да сам се у ово ме са мо пре ва рио до са да: ни-је сам ми слио, да ће рат ово ли ко тра ја ти и да ће ова ко стра шан би ти, и да ће Аустри ја по ги би ју Фер ди нан до ву у Са ра је ву узе ти за по вод ра ту. Ми слио сам, да ће она тра жи ти и са че ка ти ка кав па мет ни ји по вод, ка ко би мо гла бо ље прав да ти сво је на си ље на Ср би ју.

Ни је су ни ко га на ту ми сао мо гли до ве сти ни сва она ди-вља штва, ко ја аустриј ске вла сти пре ко сво јих на јам ни ка по чи-ње ше пра во слав ни ма по Бо сни и Хер це го ви ни, ни оно бје сни ло беч ких и пе штан ских но ви на, ко јим до ка зи ва ху кри ви цу Ср би је и пре ти ја ху јој ра том.

И вој ска аустриј ска се при ми ца ше гра ни ца ма срп ским, мо ни то ри се ја вља ју пред Би о гра дом; аеро пла ни об ли је ћу Би-о град, ми тра ље зи тан др чу пре ко Са ве по вас дан, а би о град ски ли сто ви још хлад но и пре зри во пи шу о том „звец ка њу са бљом” и о „ста рим шпо ре ти ма” (мо ни то ри ма), с ко ји ма Аустри ја хо ће да нас стра ши.

Са ми ми ни стри се бје ху раз и шли по Ср би ји на аги та ци ју за по ве из бо ре скуп штин ске.

До шао је и зло срет ни ул ти ма тум аустриј ски. Би о град исто не ми је ња сво је сва ки да шње ли це. Слу чај но сам про ша крај Ми ни стар ства спољ них по сло ва баш ка да је Па шић из и-шао из ми ни стар ске сјед ни це и по нио од го вор вла дин на ул ти-ма тум аустриј ском по сла ни ку.

Сви је та пу но, као обич но на Те ра зи ја ма; сто је или про-ла зе мир но и озбиљ но. Сје ћао сам се доц ни је че шће те сли ке и ди вио сам се оном до сто јан стве ном др жа њу Би о гра ђа на. Оно је ода ва ло сви јест, по уз да ње, сна гу на ро да, и за свје до че ну за и ста сил но и слав но у то ку ра та.

По зив срп ске вој ске под за ста ву још ни је зна чио не из-бје жност ра та, осо би то по сли је оно ли ко пред у сре тљи во га од-го во ра срп ске вла де на аустриј ски ул ти ма тум. Мо гло се оче ки-ва ти, да ће по сре до ва ње Ру си је, Ин гле шке и Фран цу ске, ко је су и на срп ску вла ду ути ца ле, да она ко по мир љи во од го во ри,

28


от клонити рат. Тек оне мрач не но ћи, ка да су нео че ки ва но за-грок та ле пу шке дуж обје оба ле Са ве, ка да је пр ви аустриј ски то пов ски ме так па нуо не ђе на Топ чи дер ском бр ду, би ло је ја сно да смо већ у ра ту са Аустри јом.

Би ло је то ис пред по но ћи. Сје дио сам сам до ма при отво-ре ном про зо ру, ко ји гле да на Са ву и на рав ни Сри јем (у Ло ми ној ули ци бр. 45) пу шио и пио чај. Ол га је би ла у бол ни ци; Ми ћо и Бо се у Н. Са ду; Ла ле у Бе чу, а Вла до са ака дем ци ма у Ћу при ји на вје жба њу.

На јед ном чух дви је три пу шке, па ви ше и све ви ше, у ко је се умје ша и та ка та ње ми тра ље за са аустриј ске стра не.

Ви ђех већ што је. Уста дох и на кло них се на про зор, да бо-ље по сма трам. Са на ше сав ске оба ле од гра да, до же ље знич ко га мо ста, ја ка, убр за на паљ ба. За гр мје ше и то по ви са Бје жа ни је, све по осам. Гра на те су пре ко ва ро ши па да ле и екс пло ди ра ле по окол ним уз ви ши ца ма, гдје су на ши то по ви би ли већ на мје ште-ни, али се ни је су од зи ва ли не при ја тељ ском иза зи ва њу, да, ваљ-да, не от кри ју сво је по ло жа је, оче ку ју ћи да не при ја тељ по ку ша пре ла зак Са ве, па да он да сру чи ва тру на њих. На сав ској оба ли, ка ко сам сју тра дан чуо, ни је би ло на ше вој ске, но су је бра ни ли са ми жан да ри и ко ми те.

Био сам се већ умо рио гле да ју ћи и оче ку ју ћи, кад ће пре-ста ти пуц ња ва. Сву кох се и ле гох. Елек три ку уту лих, не бих ли лак ше за спао, али ми сан раз би ја ху ми сли: хо ће ли не при ја тељ при је ћи но ћас Са ву? За што не ће ка да зна да у Би о гра ду не ма вој ске? За што не при хва тих Ми ћа и Бо су из Н. Са да? Што не до ђе Ла ле из Бе ча, а мно ги су ђа ци до шли при је дан два? Да ли је си гур на Ол га у бол ни ци? Је су ли на страх у То вар ни ку?

На је дан пут не што бље сну и тре сну стра хо ви то. Ку ћа се за тре се, као да се сви они то по ви сру чи ше под мој про зор. ,,О, не ма ви ше спа ва ња!” вик нух и ско чих из по сте ље.

,,На ши ми ља ше же ље знич ки мост; би ће опа зи ли вој ску на ње му!” не ко вик ну ис под мо га про зо ра.

Тек што се ма ло раз да ни ло, ви ђех мост. Ка ко је жа ло сно из гле дао! Крај сту ба на на шој оба ли бје ше пр ски нут, а са дру-го га, ко ји се по ди же из Са ве, ви са ше над во дом ја ко остр мљен.

Изи ђох на Те ра зи је, да чу јем што но во. Го во ра ху пред

29


Мо сквом6 да је тек ју че од лу че но да се Би о град бра ни. Вој ска се већ оку пља под Ава лом. Хва ља ху др жа ње жан да ра и ко ми та про шле но ћи на Са ви.

Бом бар до ва ње се про ду жа ва ло и дан и ноћ, са ма лим пре-ки дом. По ули ца ма и ка фа на ма, сви је та као ва зда. Са мо на Ка-ле мег дан не пу шта ше стра жа ни ко га. Је ди ни је Кра ље вић Ђор-ђе из ла зио и та мо, ско ро сва ки дан, и по ду же ста јао на вр ху оне ве ли ке але је крај са мо га бе де ма град ско га.

Јед но га да на на ђох се пред хо те лом „Лон дон”, кад је дан ауто мо бил нај ве ћом бр зи ном про ју ри и са ви топ чи дер ским дру-мом. Ни је сам мо гао ра за зна ти ко бје ше у ње му, но про ла зни ци за ви ка ше: „Кра ље вић Ђор ђе!”

Аустриј ски то по ви си па ли су нај же шћу ва тру на на шу же ље знич ку пру гу, да пре ки ну са о бра ћај, и на мо но пол и фа-бри ке дуж топ чи дер ско га пу та. Кра ље вић Ћор ђе је про ју рио кроз ту ва тру до са мо га Топ чи де ра и здра во се по вра тио. Сви јет га је ве се ло до че као и ви као му: Жи вио! Он је ова квим смје лим из ле ти ма сва ки дан хра брио Би о гра ђа не.

Да ни су ми ла ко про ла зи ли, али но ћи бје ху те шке. Ума-ра ше не спа ва ње. Из Би о гра да су се већ мно ги исе ли ли. Хо ди ли су ко ли ма до Ра ко ви це, до Ре сни ка, а по сле до Мла де нов ца, јер су во зо ви од Ни ша са мо до тле до ла зи ли. Јед но га да на кре нух и ја са Бла жом, уј на-Ма ром и ма лом Сен ком. Јо ван, ка пе тан, и Ни ко ла, ма јор, бје ху у сво јим ба та љо ни ма, а Ђу ри ца по ша у ко ми те. По ђо смо у Ри бар ску ба њу, ђе се Јо ка већ на ла зи ла, да та мо че ка мо крај ра та.

Из Би о гра да, ци је ли јем пу тем, су сти за ли смо из бје гли це, и же не и ђе цу. Иду по ла ко са ма лим за ве жља ји ма у ру ци. Дан је био ли јеп, али пут бла тан. Ђе ца, што по Би о гра ду но ви не про-да ју, сто је и ов дје, да ле ко од ва ро ши са на руч јем но ви на и до-че ку ју из бје гли це ви чу ћи: „По ли ти ка”, „Штам па”, „Жур нал”!...

Ис под Ава ле, про шли смо крај вој нич ко га ло го ра. Вој ска за од бра ну Би о гра да при до ла за ше јед на ко.

У Мла де нов цу смо за те кли мно го из бје гли ца ко ји су на го лој по ља ни, на ки ши, но ће ва ли оче ку ју ћи во зо ве. Во зо ви су, од Ни ша, че сто до ла зи ли и од во зи ли сви јет бес плат но, али но ве 6 Реч је о хо те лу „Мо сква”.

30


из бје гли це при до ла жа ху јед на ко. А без ду шни не при ја тељ пра-тио их је аеро-пла ни ма и ба цао бом бе у го ми ле ови јех пат ни ка.

Ми смо не ка ко угра би ли пр ви воз, ко ји је до шао и угу ра-ли се у је дан те рет ни ва гон, за стрт сла мом. У ње му је при је нас би ла сто ка; осје ћа ше се још за дах као у ко њу шни ци. При ку пи-смо сла ме у је дан крај, по ли је га смо и за спа смо, као на нај љеп-шој по сте љи.

У Ђу нис7, ода кле ће мо у Ри бар ску ба њу, сти го смо у мрак. Воз је био ду га чак, а ми у јед ном од по след њих ва го на. Ка да се воз уста вио, иза шли смо, али ода тле до ста ни це пје ша чи смо до бар ко мат пу та но се ћи сва ки свој пр тљаг. И сва ки од нас, кад год би при хва ћа за ве жљај из јед не ру ке у дру гу, или за стао да се од мо ри, за до вољ но је уз вик нуо: „Па мет но ли је, што не узе смо ви ше ро бе.” Ноћ смо про ве ли на клу па ма пред ста ни цом или у ше фо вој кан це ла ри ји, сје де ћи или ле же ћи, кад би ухва ти ли ко је пра зно мје сто.

Сју тра дан на ђо смо ко ла и сти го смо ра но у ба њу, гдје нас је Јо ке ра до сно до че ка ла. Од сје ли смо у ли је пу ви лу „Хер це-го ви на”. Та кви јех ви ла има ви ше. Нај ве ћа и нај љеп ша је ви ла „Ср би ја”. Дру ге се зо ву „Цр на Го ра”, „Бо сна”, „Дал ма ци ја”, „Хр ват ска”. Го то ва Ју го сла ви ја у Ри ба ри ма!

У Ри бар ској ба њи за те кли смо Кра ља Пе тра. Он је сва ке го ди не до ла зио у ту ба њу због сво га ре у ма ти зма. Хва ља ше се да му до бро чи ни. Сва ко ју тро у 4. уре био је већ у ба њи, по сли је ко-је је у сво јој со би до ба ње ма ло по чи нуо и пио ка ву. Ја сам га, још у по сте љи, ва зда чуо, кад је про ла зио. Он је уви јек гла сно го во-рио, а ка ко је сла бо чуо, и ње го ва је прат ња мо ра ла ја че го во ри ти.

Че сто ме је звао на раз го вор и на об јед. Од ње га сам ре-дов но до би ја из вје шта је са бо ји шта, ко је сам ја да вао при ја те-љи ма у ка фа ни.

На дан ве ли ке по бје де на Це ру8, био сам са Ко стом Сто ја-но ви ћем у шет њи да ле ко пут се ла Ри ба ра, ка да нас сти же Кра-љев ауто мо бил, да нас вра ти Кра љу. Ци је лим пу тем на га ђа смо, за што ли нас зо ве. На ђо смо га у ње го вом ка би не ту ве се ла. За гр-

7 Ђунис је село у Србији познато из Српско-турског рата 1876. г.8 Битка на Церу вођена је од 16. до 20. августа 1914. и завршила се потпуним поразом аустроугарске пете армије.

31


ли нас обо ји цу и ка за нам ви јест о ве ли кој по бе ди. И ми, ра до-сни, че сти та смо му ср дач но.

То су нам би ли нај леп ши да ни у ба њи. Ру си на ди ра ху у ма џар ску рав ни цу, а срем ска вој ска пре ла зи у Ср њем. Шта се све он да за ми шља ло и оче ки ва ло! Не ки већ на пу шта ше ба њу, а мно ги се спре ма ху за Би о град. Пре пи ра ло се о да ну ка да ће се мо ћи сло бод но ићи и ко је то од ла гао на мје сец да на, то ме су се дру ги ру га ли.

На жа лост на ша вој ска се мо ра ла вра ти ти. Не при ја тељ је опет про дро у Ср би ју и на ста ла је на но во кр ва ва бор ба.

Пи тао сам јед но га да на Кра ља: „Је ли исти на што се го во-ри, да је Ру си ја тра жи ла да срп ска вој ска пре ђе гра ни цу?”

,,Ни је!” од го во рио ми је Краљ. ,,То је на ша по гре шка, ко ју не ће мо по но ви ти”.

Мје сец да на по сли је нас до ђе нам и Ол га из Би о гра да здра ва и ве се ла. Мо жда је и страх до при нио да ско чи на но ге при је но смо оче ки ва ли. При ча ла нам је о стра хо ти бом бар до-ва ња и да су гра на те па да ле и на бол ни цу. Је дан бол ни чар је по ги нуо.

Но, ни је ду го тра ја ла ве се лост ко ју нам је Ол га до ни је ла у на шу ви лу. У кр ва вим бор ба ма око Мач ко ва Ка ме на, ђе и Кра-ље вић Ђор ђе за до би те шку ра ну, по ги бо ше и Ни ко ла и Јо ван Ву ко тић. И Ђу ри ца је ра њен. Ле жи у бол ни ци у Ни шу.

Сви смо би ли уту че ни ве ли ком жа ло шћу. Ја сам их во лио као сво ју ро ђе ну ђе цу. Кад сам ми слио о по врат ку у Би о град, чи ња ше ми се пуст и жа ло стан без њих.

Мај ка им је пла ка ла и ку ка ла и ту жи ла час Ни ко лу, час Јо ва на, ци је ли они дан, ка да је чу ла за по ги би ју дич них си но ва. Сју тра дан ни је смо јој ви ше ви ђа ли су зе. Са мо но ћу чу ја ше се из ње не со бе при гу ше но ту же ње за Ни ко лом и Јо ва ном.

Јед но га да на ре че нам да ће у Би о град. Бје ше и Ђу ри ца до шао из Ни ша. Ра на му је за ра сла, али још хра мља ше. Уста-вља ли су је и го во ри ли да у Би о гра ду ни је си гур на од аустриј-ских то по ва. Она се осмјех ну ла: ,,Е, да не по ги нем у ја де! Ова ко срећ на и за до вољ на!”

Из ба ње се бје ше већ раз и шао сви јет. За сту ди ло. Др ва ско ро ого ље ла. По че ла хлад на ки ша и сни јег. Мно ги из ба ње

32


вр ну ше се у Би о град, а дру ги се ра зи ђо ше по Кру шев цу, Врњ-ци ма, Кра ље ву, Кра гу јев цу, То по ли и Аран ђе лов цу, да су бли же Би о гра ду, ка да се уми ри.

Бла жо с Јо ком, ко ја не мо га ше ни ку да на но ге, оста до ше да зи му ју у ба њи. С њи ма оста до ше још са мо сед мо ри ца. Сви се смје сти ли у ви ли „Ср би ја”. Све го сти о ни це су би ле већ за-тво ре не.

И ја сам се ри је шио на по вра так у Би о град. Ра ди ји та мо и то по ве слу ша ти, но у ба њи, у овој пу сти њи, сву зи му ву ко ви, да ми за ви ја ју око ви ле. А чу је се да је бом бар до ва ње са сви јем ма лак са ло. Пу ца ју, али ури јет ко, „тек да про за на те”. Или су та-ко са мо при ча ли они ко ји су вас хтје ли увје ри ти да ни је су због аустриј ских то по ва оста ви ли Би о град. На по сљет ку ако не мог-не мо оста ти, узе ће мо још не што ха љи на из ку ће, па се на ста ни-ти не ђе, ђе ће мо мо ћи крај ра та са че ка ти.

33


Ли он, 31. ја ну а ра 1916.

ИЗ РИ БАР СКЕ ба ње нај при је по ђох с Ол гом у Ниш, да се ви ди мо са на шим Вла ду шком. Он је та мо од по чет ка ра та са сво јим дру го ви ма ака дем ци ма об у ча вао ре гру те из но вих осло-бо ђе них кра је ва.

Ниш је био пре пун сви је та: вла да; на род на Скуп шти на, стра ни по сла ни ци и по ло ви на Би о гра ђа на. Ци је ли дан смо тра-жи ли и је два пред ноћ на шли стан у не кој ку ћи.

Сју тра дан ра но се из ве зо смо у по ље, ђе се но ва вој ска уча ше. На и ђо смо на пр ви вод, пред ко ји ма бје ше ака де мац Цр-но го рац. По зна вао сам га. Он од мах по шље јед но га вој ни ка по Вла да, ко ји је био са сво јим во дом та ман пред ње го ви јем. Бр зо угле да смо Вла да, ђе тр че ћим ко ра ком хи та к на ма. Из гр ли смо се до бро. Бје ше здрав, ру мен, жи ва хан, ве сео. Не мо гах га се на гле да ти од же ље и ра до сти.

- Је си ли умо ран? - упи тах га.- Ка ко умо ран! - од го во ри и од мах ну гла вом. - Ужи ва ње је

ра ди ти с овим мом ци ма. Уче с во љом, при ма ју сви ла ко и бр зо. То ће би ти вој ска. Оду ше вље ни су. Не мо гу до че ка ти да по ђу у бор бу.

- Ка ко да не ће, кад про ђу кроз ру ке та кво га офи це ра - на-ша лих се ја.

- Офи це ра, а да ка ко! Баш да нас смо ака дем ци и про из ве-де ни за офи це ре - ре че ве се ло.

34


Вла ду шко је ра стом ма ло ви ши од ме не, али сад са мо јом ра до шћу по ра сте ми на јед ном још ви ши.

- А кад ћеш уни фор му обу ћи?- Тек узи мам па ра.Од мах му да дох ко ли ко му је тре ба ло. Још исто га да на

сти гао је, да при па ше са бљу, да ку пи офи цир ску ка пу и да при-ши је злат не на рам ни це са пр вом зви је здом на ка дет ску уни фор-му, до кле му при спи је офи цир ска.

Ту ве че ве че ра смо и про ве до смо за јед но, ве се ли и за до-вољ ни. Ол га не ми ца ше очи с Вла да. Ви ђа ше јој се на ли цу ко-ли ко се ра до ва ла и ди чи ла с њим. А ја сам се сје ћао оно га, што сам у Ва ра ди ну за ми шљао. Ево, ако Бог да, да до жи ви мо и то!

Оста до смо у Ни шу три да на. На по врат ку при хва ти смо Ма ру, Ћу ри цу и Сен ку, опро сти смо сс са Бла жом и Јо ком и про-ду жи смо пут у Би о град. Пу то ва смо као и при је те рет ним во зом, пу ним вој ни ка и из бје гли ца до Ра ко ви це, а одан де ко ли ма пр-ско Топ чи дер ско га бр да. Топ чи дерскнм се дру мом не мо га ше од аустриј ских то по ва ко ји су га стал но га ђа ли.

Жа ло стан ли нам бје ше ула зак у ку ћу Ма ри ну. Од мах с пра га је за ку ка ла, и ку ка ла је и би ла се у пр са и пла ка ла ци је ли дан. Те шко ми је би ло ту шњом, а ни је смо је мо гли оста ви ти с ђе цом са му. Још је те жи и жа ло сни ји био дан ка да су до ве ли ко-ња Ни ко ли на и до ни је ли ње гов и Јо ва нов сан дук с ро бом. Па ла је врх њих и над сва ким ко ма дом, ва де ћи их из сан ду ка, би ла се и ту жи ла, час Ни ко лу, час Јо ва на.

По сли је та два из ли ва ве ли ке жа ло сти, уми ри ла се. Кад је са ма оста ја ла чу ло се ти хо ту жа ње, као да се раз го ва ра с Ни ко-лом и Јо ва ном.

Бом бар до ва ње Би о гра да, кад ја че кад сла би је, ни је пре-ки да ло. Па да јед на гра на та бли зу и, раз пр штав ши се, од јек ну гром ко. Ма ра нас са мо по гле да и осмјех му се, као да је хтје ла ре ћи: Тек да хо ће по сред ње! Њој се жи вот ви ше не ми ља ше.

Ја сам сва ки дан из ла зио и раз гле дао Би о град. Двор је био ја ко оште ћен. Ње га су на ро чи то га ђа ли. Пред њим у др-ве ној кал др ми ве ли ке ру пе од гра на та. Зид и гво зде на огра да ис пред дво ра на два мје ста сру ше ни. Про зо ри по ло мље ни, кроз ко је се ви де ис ци је па не за ве се. Но ва ку ћа, још не до вр ше на на

35


ћо шку пре ма дво ру, ја ко оште ће на. На Те ра зи ја ма не ко ли ко ку-ћа по стра да ло, а нај гр ђе је про шла Ви то ро ви ћа тро кат ни ца. Оба гор ња по да сру ше на, а са јед но га зи да ви са ше још кров. Хо тел „Мо сква” из гле да ше спо ља чи тав, али по го ђен од ви ше то по ва са сав ске стра не, био је уну тра у ру ше ви на ма. На рас кр сни ци Бал кан ске и На та ли је ули це, би ла је ба кал ни ца. Са да сам од ње на шао са мо го ми лу опе ка.

У на шој ули ци, Ло ми ној, се дам ку ћа је сру ше но. Хо дио сам да ви дим Да рин стан. Спо ља чи тав, а уну тра не мо гах од ру ше ви на. Ба кал ни ца на ћо шку до на шег ста на, до би ла је дви је гра на те, али без ве ли ке ште те. На ша ку ћа оста ла је чи та ва, са мо је про зор на мо јој со би био про би јен јед ним ко ма ди ћем од гра-на те, ко ји сам на шао на сред со бе.

Сва ко ју тро из ла зио сам на Ма лу пи ја цу, да ку пим што тре ба за ру чак и ве че ру. Она је би ла са да ве ли ка, као ве ли ка пи ја ца пред Уни вер зи те том, ко ја ни је ви ше ра ди ла, јер су та мо то по ви ви ше ште те чи ње ли, осо би то на уни вер зи тет ској згра ди.

На Ма лој пи ја ци бје ше све га, и ни шта ску пље, но при је ра та. На пу ца ње то по ва се ни ко не освр та ше. Љу ди се ви ше на-ви кли, па мир но па за ре.

У наш стан смо хо ди ли ви ше пу та. Ол га је узе ла јед ну же-ну и ли је по га спре ми ла за на ше пре се ље ње. Али јед но га да на узе смо што нам тре ба и по ђо смо у Аран ђе ло вац. Ма ре са ђе цом оста де. На ђо смо, да ће нам та мо нај бо ље би ти, би ло да се вра-ти мо у Би о град, бли зу је, би ло да се мо ра да ље из ми ца ти.

Аран ђе ло вац нам се ја ко до пао, али ни је смо мо гли ни ту оста ти. Ви ши хо те ли узе ти за бол ни це, дру ги, и све ку ће пу ни из бје гли ца. По ђо смо у То по лу, ђе је и Краљ Пе тар био. Он нам је по слао сво ја ко ла. У јед ном ма лом хо те лу на ђо смо ли је пу со-бу и до бру хра ну, и, што је исто та ко ва жно, ци је не.

Краљ је жи вио крај са ме цр кве, сво је за ду жби не, у ку ћи, ко ју је по ди гао и на ми је нио све ште ни ку исте цр кве. Ма ла, ли је-па ку ћа. Цр ква је осве шта на ис пред ра та с Тур ском, по Кра ље-вој же љи, и ако не бје ше још до вр ше на. Био сам та да с Кра љем на тој све ча но сти.

Са да сам на шао ве ли ку раз ли ку. До вр ши ва ло се об ла га-ње зи до ва би је лим мер ме ром, ко ји је на ђен и ва ђен не да ле ко

36


од цркве. Краљ је до ку пио ве ли ки про стор око цр кве. Све је за са ђе но, по шу мље но, сву да ли је пи пу те ви спро ве де ни. На јед-но ме кра ју по ди гао је и до дао сво јој за ду жби ни ли је пу бол ни цу за на род; крај ње ку ћу за ље ка ра. До вео је здра ву во ду за пи ће, про ве де ну и у ва рош. Пра ва Кра љев ска за ду жби на.

Све сам то раз гле дао об и шав ши с Кра љем и цр кву и има-ње. Он је ужи вао у над гле да њу и на пре до ва њу ра да. На сва кој шет њи уочи ко је пра зно мје сто, до вољ но за ве ли ко гра на то др во и од мах на ре ди, да се оби ље жи и он дје за са ди орах. Мио му је орах и ње гов хлад. Та ко је ра дио и на овој на шој шет њи.

То ме је пот сје ти ло на онај ве ли ки орах у ње го вој ку ћи у Алек сан дро вој ули ци, у ко јој смо ми жи вје ли и ужи ва ли. Бје ше на ре дио ар хи тек ти да му из ра ди план за дво рац на шљед ни ку при је сто ла, на мје сту оне ку ће. У ба шчи, пред са мом ку ћом, ве-ли ки је орах, ко ји се мо рао, по пла ну ар хи тек то ву, по сје ћи.

„Ни по што!” вик нуо му је Краљ. „Пла ни рај ка ко знаш, али орах ми не ти чи!”

Он је во лио сва ко на ста ло др во. При чао ми је ка ко се ужа-сно на је дио кад је Фран цуз, ко је га је оп шти на до ба ви ла да уре-ди Би о град, дао по ва ди ти све ста ро ке сте ње на Те ра зи ја ма и дуж Топ чи дер ског дру ма, а за ми је нио их мла дим ста бљи ка ма, до не се ним из Фран цу ске. Пред ло жи ли му то га Фран цу за за од-ли ко ва ње ор де ном.

„На гра ди те га ка ко гођ хо ће те, али ор де на срп ско га, до кле сам ја Краљ, не ће по ни је ти!” од го во рио је Краљ.

Сју тра дан сам био с Ол гом на об је ду код Кра ља. По шли смо ра ни је, те је би ло вре ме на да Ол га раз гле да цр кву и парк. Кад нас је Краљ при мио, у пр вом раз го во ру, за пи та Ол гу је ли би ла у цр кви?

„Све сам раз гле да ла. Би ла сам и на зво ни ку и у гроб ни ци под цр квом. Све је див но”, ре че Ол га. И ако је тај од го вор чуо већ од мно жи не, за до вољ но се смје шкао.

При је об је да по вео нас је из са ло на у свој ка би нет и спа-ва ћу со бу, да нам по ка же. Ра ши рив ши ру ке ре че: „Ето, то што ви ди те, све је што сам спа сао из Би о гра да”.

,,Бо же, здра вља и по бје ду, да по мак не те гра ни цу та мо ви-ше Су бо ти це, па ће те има ти опет и ви ше и љеп ше!”

37


Краљ се за до вољ но осмјех ну на ту мо ју же љу, као да би ре као: ,,Ако Бог да!”

Кад год смо у Ри бар ској ба њи го во ри ли о свр шет ку ра та и на шој по бје ди, ми смо уда ра ли но ве гра ни це Ср би је, у ко је је Су бо ти ца сва ка ко ула зи ла.

Ли је пе смо да не про ве ли у То по ли, али на јед ном ви је сти са бо ји шта по че ше нас уз не ми ра ва ти. Дру мом Кра гу је вач ким про ла зе ко ла са из бје гли ца ма, пре то ва ре на по кућ ством и сит-ном ђе цом. Јед но ју тро ре че ми га зда од хо те ла:

- Ју трос зо ром про шла је ову да Вр хов на ко ман да за Кра-гу је вац. Ва ље во се на пу шта. Ено го ре Кра ље ве гар ди сте из во де ко ње спрем ни за пут. И Краљ кре ће за Кра гу је вац.

То ми не бје ше ми ло чу ти, и ако ми Краљ ју че ни шта не ре че о то ме. По хи тах Кра љу да се из ви је стим.

,,Бо же са чу вај!” ре че ми Краљ. „Ни је сам ни по ми слио на по ла зак. Не ћу ни ку да одав де. А је сте про шла Вр хов на ко ман да и на шљед ник, би ли су код ме не.”

За дан два био сам нео д лу чан, хо ћу ли оста ти у То по ли, или ћу у Врњ це.

Шеф вој не ста ни це, Дра гу тин Сте па но вић, са вје то ва ше ме да идем од мах ако ми слим хо ди ти, јер ће сва ки дан би ти те же на ћи ко ла за Кра гу је вац или за Мла де но вац, због од сту па ња вој-ске. И зби ља, је два ми је на шао ко ла, је ди на ко ја се још на ђо ше.

Опро стих се с Кра љем и сју тра дан ра но кре нем за Мла-де но вац. Бје ше хлад но. Па да ше сит на ки ша. Ко ла се тре сла на не рав ном пу ту. Но ге ми озе бле, а пр сти ми оте па ли, да ни је сам мо гао ци га ре ту са ви ти. Си шао сам с ко ла и хо дио, да се за гре-јем.

Сре та ли смо из бје глич ка ко ла, пре то ва ре на, озгор не ја ка ђе ца, умо та на ће бе ти ма, са мо им ви ре цр ве ни обра шчи ћи и по-мо дре ли но си ћи. Крај ко ла иду по ла ко, за ми шље но же не ти ска-ју ћи озе бле ру ке под па зу ху.

У Мла де нов цу по чи ну смо у ве ли кој го сти о ни ци. Дви је ве ли ке со бе са ма лим сто ло ви ма, за ко ји ма се је ло и пи ло, на-ђо смо пу но не чи сто га ва зду ха, из бје гли ца, вој ни ка, ра ње ни ка и бо ле сни ка, ље ка ра и бол ни ча ра ка. Из не на ди смо се са стан-ком ту са гђи цом Свил зен, Ин гле зи цом, на шом по зна ни цом из

38


Биогра да. Иде, ре че нам, у Ин гле шку, али ће се вр ну ти до 3-4 мје се ца, тек се рат свр ши. Ту смо се бр зо угре ја ли, али смо, она-ко глад ни, мо ра ли ду го че ка ти, док смо до би ли мје сто за ру чак.

У тој смо го сти о ни ци и но ћи ли. Због сил но га сви је та не мо га смо до ћи до во за. А бје смо и умор ни. Сни јег је па дао. До-би ли смо не ку со бу, до ко је смо је два до шли. По по ду, у ка фа ни и у ход ни ку, по ли је га ли умор ни вој ни ци. У на шој со би са по лу-па ним про зо ром, као и у ци је лој ку ћи, осје ћа се хлад на вла га од сни је га, ко ји вој ни ци уне со ше на обу ћи и на одје лу.

Ни је смо мо гли спа ва ти. Ле жа ли смо об у че ни и дри је ма-ли. За то смо ују тро угра би ли пр ви воз, ра зу ми је се са те рет ним ва го ни ма, али не у Врњ це, не го пра во у Ско пље. Си тан ово га пре ба ча ња од лу чих те но ћи, да се у Ско пљу сми рим и до че кам крај ра та.

Дви је но ћи про ве до смо у ва го ну, али за то нас је у Ско пљу у хо те лу „Сло бо да”, гдје је ко ман дир Ни ко ла Ми тро вић, због „Ва со је вић ке афе ре” по ги нуо од Кра ље вих на јам ни ка, до че ка ла ли је па со ба, ли је па и ску па, као што при ли чи мје сту, ко је се зо-ве цар ски град и по но си се сво јом дав ном, слав ном про шло шћу. По сли је пет да на, на ста ни смо се у не ком „пан си о ну”, бли жу же ље знич ке ста ни це.

У Ско пљу смо се од пр во га да на осје ћа ли као до ма. Ту нам је био Мир ко с Ја го дом и ђе цом и Де сан ка са Дра гу ти ном и ђе цом. Код Мир ка смо се оку пља ли сва ки дан. Имао је као ди-рек тор ли јеп про стран стан у ве ли кој гим на зиј ској згра ди у ко-ме је остао и по што су Ин гле зи у њој отво ри ли ве ли ку бол ни цу.

Ско пље је би ло пу но Би о гра ђа на и Зе му на ца, ко ји су из-бје гли, ка да се срп ска вој ска по ву кла из Сри је ма. Сва ке ве че ри би ли су уски тро то а ри Кра ља Пе тра ули це, пу ни мла до сти као у Би о гра ду Кнез Ми ха ји ло ва ули ца. Има ли смо и по зо ри ште и сво је но ви не „Сло вен ски југ”, ко ји ђе ца про да ва ху са ве ли ком ви ком исто као у Би о гра ду. У ве ли ком ре сто ра ну „Зрињ ски”, ђе смо се и ми хра ни ли, да ва ни су кон цер ти и ре дов не би о скоп ске пред ста ве.

Ово ве се ло рас по ло же ње у Ско пљу, уве ли ча но је оду ше-вље ном про сла вом сло ма аустриј ске вој ске на Руд ни ку и осло-бо ђе ње Би о гра да. У ти јем бор ба ма био је већ и наш Вла до. С

39


вој ском, ко ја је ушла у Би о град, био је и он. Пи сао ми је, да је ула зио у наш стан и да је на шао све у ре ду, као што смо оста-ви ли.

Од за ро бље не аустриј ске вој ске, до шло је у Ско пље 4000. Био сам на ста ни ци, ка да су из ла зи ли из во за и ста вља ли се у ред, да их спро ве ду у град. На ши су до но си ли хљеб и да ва-ли глад ним вој ни ци ма. Из њи хо вих ре до ва чуо се мно го срп ски раз го вор. На шао сам их из Па штро ви ћа, из Сри је ма, из Бо сне. Кад јед но га згод ног, ви со ког мом ка за пи тах ода кле је, од го во ри ми на бу си то: ,,Ја сам Хр ват”.

„Је си ли за ро бљен, или си се пре дао?” упи тах га опет.„Па што ако сам и за ро бљен, ни је ми ни ка ква сра мо та! За-

ро би ли сте ви нас, а има мо и ми ва ших за ро бље ни ка. Има те и ви вој ске, ма има и Цар још до ста вој ске. Ни је ово свр ше но. Не зна се још шта ће све би ти”, од го во ри ми Хр ват оним истим гла сом. Сви је ма, ко ји смо га слу ша ли, те шко па до ше ове ри је чи, али му ни ко ни шта не ре че.

Опет се ме ђу из бје гли ца ма ја ви ла же ља за Би о гра дом. И не ки се вра ти ше, а мно ги му се при ми ца ху по обли жњим ме-сти ма.

Ми смо оста ли у Ско пљу. Сва ки дан ми бје ше ми ли ји.По осло бо ђе њу Би о гра да, до шао Краљ Пе тар у Врањ ску

ба њу, те јед но га да на по ђох да га по здра вим и да му че сти там сјај ну по бје ду. У Ско пљу се мно го го во ри ло о то ме ка ко је до-ла зак Кра љев на са мо бо ји ште и усред бој не ва тре, у ча су, ка да се умор на вој ска већ по че ла ко ле ба ти, мно го до при нио да у њој опет пла не ју нач ки дух, и да учи ни онај лом од не при ја те ља. Ка да сам му то спо ме нуо, са сви јем озби љан ми од го во ри: „Учи-ни ла би вој ска то и без мо га до ла ска”.

Кра љев ађу тант, ко ји је био шњим на бо ји шту, ово ми је при чао о то ме. Је дан пук хтио је да се ра зи ђе ку ћа ма. Краљ изи-де пред тај пук са ови јем ри је чи ма: „Сад је ври је ме да прег не мо свом сна гом и да по бје ди мо, ако Бог да! Ја оста јем ов дје, па да ћу да нас по ги ну ти. Ко ће са мном не ка оста не, а ко хо ће до ма, не ка сло бод но од сту пи!” Да бо ље свак чу је, ђе не рал Сте па је ово гла сно и у ви ше ри је чи по но вио. Ни је дан вој ник ни је од сту-пио и пук се хра бро по нио у оној бор би.

40


Од исто га ађу тан та и ово сам чуо: Краљ је био, том при-ли ком у ве ли кој опа сно сти од не при ја тељ ских то по ва. Вој во да Сте па, бо је ћи се жи во ту Кра ље ву, мо лио га је и је два га је скло-нио да се мак не одан де. При је ђо смо на дру го мје сто, ку да нас је Вој во да по вео, а јед на гра на та ума ло не по сред нас. Краљ се на сме ја гла сно, обр ну се Вој во ди: „Да кле ов дје да оста нем, нај си гур ни је ми је!” - „Гдје год хо ће те, Ве ли чан ство!” од го во ри Вој во да збу њен и љут што гра на та па де баш на мје сту гдје је же лио да за кло ни Кра ља.

Краљ ми је при чао о сво ме ула ску у Би о град: „По ули ца-ма још се ви ђа ху аустриј ски вој ни ци. Мје сти ми це не мо га ше се про ћи од на то ва ре них ко ла, ко ја Аустри јан ци у бјег ству оста ви-ше. Бје жа ху као без гла ве пут Са ве, да се до хва те мо ста и спа су. Чуо сам да су мно ги ула зи ли у ку ће и пре да ва ли се бо је ћи се, да их по ули ца ма не по би ју. Ја сам по шао пра во у цр кву, да бла-го да рим Бо гу на ве ли кој по бје ди. Мо рао сам ду го че ка ти пред цр квом, до кле су до шли све ште ни ци. Та да још ни је сам знао, да је то ли ко хи ља да за ро бље но и то ли ко то по ва и дру го га ма те ри-ја ла узе то.

Из цр кве сам по шао у Двор, раз ру шен и пуст. На пра гу су ми ра ши ри ли аустриј ску за ста ву, ко ја се до тле ви ла на дво ру. Пре ко ње сам ушао у Двор, ни ка да ра до сни ји! Цио Би о град је пли вао у ра до сти. Вој ни ке су љу би ли и ки ти ли цви је ћем и њи-хо ве ко ње.”

При мје ћи ва ло се већ ко ли ко се Ско пље из пра зни ло. По-чео сам и ја ми сли ти опет на по вра так. За др жа ва ше ме још је ди но же ља да до че кам ма ло љеп ше и то пли је да не, па да по-ђем до При зре на и да ви дим Ко со во. Ми шљах, да ми се не ће већ ни ка да ис пу ни ти та ста ра же ља, ако не по ђем са да, ка да сам му та ко бли зу. Гдје сам та да мо гао и по ми сли ти да ћу га ипак бр зо ви ђе ти, и то усред зи ме и још у ка квим ужа сним при ли ка ма.

По след ње да не у Ско пљу, за гр чи ми стра шна бо лест, пе-га ви ти фус, ко ји на гр ди и за цр ни Ср би ју. У ма ло вре ме на по не-се 300.000, а До бро Ру жић ме увје ра ва ше да је и 500.000 ду ша. Од ње умри је и Ма ре у Би о гра ду. Она је ра до сно по шла Ни ко ли и Јо ва ну.

41


У Ско пљу је био ве ли ки по мор, на ро чи то у бол ни ца ма и ме ђу за ро бље ни ци ма. Сва ко ју тро из ла зио сам у шет њу пут ста-ни це и пре ко ње до гро бља и бро јао сам у јед ном спро во ду на ко ли ма по сто

до сто и три де сет скри ња. За ти је ца сам на гро бљу по 20-30 скри ња, по кри ве них ињем, ко је су од ју че оста ле не у ко па не.

Раз бо ље се и Ол га. Пр ве че ти ри не ђе ље ле жа ла је јед на ко у ве ли кој ва три. И дан и ноћ др жа смо јој лед на гла ви. Два пу та је уми ра ла. Вра ћа смо јој жи вот тр ља њем и то пље њем. Ни шта ни је је ла, са мо је по не ко ли ко ча ши ца шам па ња на дан пи ла. Та ко ју је ли је чио наш Дра гу тин. Ни ка кве со ко ве јој ни је да вао. И јед на ко ме је увје ра вао, да ће мо је одр жа ти. Му ка је би ла са га зда ри цом. Тра жи ла је да је но си мо из ку ће у бол ни цу. Дра гу-тин ни је ни по што да вао, а мо гло му је би ти, јер је он био шеф са ни те та ско пљан ске оп шти не. Го во ра ше ми да би у бол ни ци си гур но умр ла, јер не би та мо има ла не гу и па жњу као код ме не. И оста де. А чу дим се и да нас ка ко је из др жа ла оно ли ке му ке.

По што се то ли ко опо ра ви ла да је мо гла пу то ва ти, Дра ги-ша ми је пре по ру чио да је во дим у ко је пла нин ско мје сто. Са-гла си смо се за Вр њач ку ба њу, ђе бих и ја мо гао мој сто мак ли-је чи ти.

Кре ну смо из Ско пља 1. ма ја. До че ках про ље ће, али не по-ђох да ви дим При зрен и Ко со во.

42


Прва страна списа војводе Сима

43


Ли он, 4. фе бру а ра 1916.

У ВРЊ ЦИ МА сам на шао при ре ђен стан у ви ли „Зрак”. На шао ми га је мој до бри Па ја Ми хај ло вић, ко ји је он дје био на ли је че њу. Па тио је и он од сто ма ка. Си ро мах, по сли је два мје-се ца умро је у Ни шу од ра ка у сто ма ку. Жа лио сам га као бра та ро ђе но га.

Ни је сам имао ис кре ни је га дру га и при ја те ља. Брат ска љу-бав, ко ја нас је ве за ла још у ра ној мла до сти у Би о гра ду, ни ка-да ни је по пу сти ла ни он да ка да смо се мо јим од ла ском у Цр ну Го ру 1870. го ди не, на ду го рас та ли. Ва зда смо се до пи си ва ли. Би ли смо за јед но на омла дин ским скуп шти на ма у Н. Са ду и у Би о гра ду9. Ка да су ме г. 1866. про ће ра ли из Би о гра да, био је ми ни стар Ник. Хри стић а упра ви тељ ва ро ши Бар ло вац - сва ке не ђе ље ми је до ла зио Па јо у Зе мун, гдје сам се био на ста нио и из да вао лист „На род ни при ја тељ”10. Он ми је био нај рев но сни ји са рад ник за ства ри у Ср би ји. Пи сао ми је вр ло че сто. Жао ми је ти јех пи са ма. Ко ли ко би ме да нас за ни ма ла, освје жу ју ћи ми мно ге до га ђа је оно га вре ме на. Уни штио сам их у очи пре ме та-чи не, ко ју је зе мун ска по ли ци ја у мо ме ста ну чи ње ла г. 1868. по за хтје ву срп ске вла де.11

9 Прва омладинска скупштина одржана је у Новом Саду 1866. а друга у Београду 1867. године.

10 „Народни пријатељ” излазио јс од 17. јула до 16. октобра 1870. г.11 Реч је о истражном поступку који је вођен против осумњичених чланова Уједињене омладине српске због убиства кнеза Михаила Обреновића.

44


Убр зо за њим умри је му и же на, Је ле на, и зет му Јеф тић, управ ник окр. бол ни це у Ни шу. Ко ли ко гођ га јед на ко жа лим, тје-ши ме да је по ње га бо ље што је умро, не го да је до че као те жа-ло сти и цр не да не, ко ји при ти ско ше Ср би ју уско ро по смр ти му.

Би ли смо за до вољ ни и са ви лом и са Врњ ци ма. Из на ше ба ште ула зи смо од мах у ве ли ки парк у ко ме је и из вор и ба ња.

Пр ва омла дин ска скуп шти на одр жа на је у Но вом Са ду 1866. го ди не, а дру га у Бе о гра ду 1867. го ди не.

„На род ни при ја тељ” из ла зио је од 17. ју ла до 16. ок то бра 1870. г.

Реч је о ис тра жном по ступ ку ко ји је во ђен про тив осум-њи че них чла но ва Ује ди ње не омла ди не срп ске због уби ства кне-за Ми ха и ла Обре но ви ћа.

Од мах сам по чео, по упут ству ље ка ре вом, да пи јем во-ду и да се ку пам. До бро ми је чи ње ло. Осје ћао сам олак ши цу, а доц ни је су и бо ло ви пре ста ли. Жа лио сам што ни је сам сва ке го ди не до ла зио, од ка ко се на ста них у Би о гра ду. И Ол га се бр зо опо ра вља ла.

Врњ ци су би ли пре пу ни из бје гли ца. Ко је по сли је нас до шао, ни је мо гао ви ше на ћи ко на ка. Осим ста рих по зна ни ка из Би о гра да, по зна ли смо се и здру жи ли са Ру сом Стје па пом Кар пин ским и ње го вом же ном Вје ром. Он је био ин жи њер и у слу жби Фран цу ско-срп ске бан ке. Жи вје ли су у Кра ље ву, али су че сто до ла зи ли у Ба њу. По ми њем их што ће мо се доц ни је опет на ћи у при ли ка ма ко је ни је смо та да пред ви ђа ли. Вје ра и Стје-пан су еми гран ти и ти по ви ре во лу ци о на ра, ка кве нам је Тур ге-њев из но сио.

У са мој ви ли, имао сам ста ре по зна ни ке, Ава ку мо ви ћа, б. пред сјед ни ка ми ни стар ства, и Ст. Чу ту ри ла, а Ол га сво ју по зна-ни цу, же ну пу ков ни ка Д.

Мо рам вам ис при ча ти ову ствар, за ни мљи ву ти јем ви ше што је у ве зи са по то њим до га ђа ји ма. Пу ков ник са знао од сво-је же не да је Ол га „спи ри тист ки ња”, па је ду го мо лио и на по-шљет ку умо лио да јед не ве че ри „пи ше”. Сје ђа смо ми че тво ри ца са ми.

Ол га је др жа ла пи саљ ку у ру ци по ло же ној на ци је лом та-ба ку ар ти је. Пу ков ник, ко ји нам је ре као да је он при звао не ко га

45


ду ха, же на му и ја сје ђе ли смо пре по до бље ни и че ка ли шта ће би ти.

Пу ков ник упи та ду ха ти хо, ти хо и не ка ко бо ја жљи во, кад ће се свр ши ти рат?

Ол ги на се ру ка ди за ше и спу шта ше, па на јед ном ис пи са круп ним сло ви ма, ни на лик ње ном ру ко пи су: „1918. го ди не.”

Ја се гла сно на сме јах: „Охо хо! Што од ма че. Ка ква те осам-на е ста на шла! У Би о град ће мо ми још ове го ди не, ако Бог да!”

По озбиљ но сти пу ков ни ко вој, ви дјех да му не бје ше по во љи мо ја ша ла, а дух ме не удо сто ји ни ка ква од го во ра. По сли је нам је пу ков ник ре као да је он при звао дух Кра ља Ми ла на.

На ста де ма ла па у за. За ти јем по че Ол га жи во ша ра ти по ар ти ји и учас ви ђе смо пред на ма са сви јем тач ну кар ту бал кан-ских зе ма ља. Док смо је ми раз гле да ли, Ол га је уда ра ла пи саљ-ком де сно и ли је во, то ли ко да је Ср би ја би ла сва ис пре вла че на по те зи ма. Ми се са мо згле да смо. На по шљет ку пу ков ник ре че: „Не ра зу ми је мо ни шта. Шта зна чи то?”

Ол га на пи са: „Ср би ја ће би ти на пад ну та са дви је стра не и пре га же на и упро па шће на.”

Пу ков ник ста ви но во пи та ње: „Хо ће ли се опет ди ћи?”„Хо ће по сли је ве ли ких му ка и стра да ња, и би ће слав ни ја

и ве ћа, не го је ика да би ла”, од го во ри дух Ол ги ном ру ком.Пу ков ник се смје шкао, као да ни сам не вје ру је про ри-

ца њу ду хо ву, али је исто за пи сао у свој но тес ,,г. 1918” и ово пред ска зи ва ње ду ха.

И би ло је те шко вје ро ва ти. Срп ска вој ска би ла је та да на по ло жа ји ма дуж Ду на ва и Са ве. По сли је оно га по ра за аустриј-ске вој ске, на сту пи ло је на бо ји шту за тиш је. На ша вој ска по пу-ње на, пре у ре ђе на, до бро хра ње на, од ма ра ла се и спре ма ла за но ве под ви ге. Ни ка да, ни у по чет ку ра та с Тур ском, ни је би ла спрем ни ја и оду ше вље ни ја за но ву бор бу. То сам чуо од мно гих офи ци ра. То ми је и наш Вла до по твр ђи вао. Ми сли ло се са мо о но вим по бје да ма.

Вла до нам до ђе са сви јем из не на да са по ло жа ја код Не-го ти на. Имао је до пуст са мо на шест да на. Ка ко смо се об ра-до ва ли. Про мје нио се од ви ђе ња у Ни шу. Ли јеп и ста сит са да ми се чи ња ше још љеп ши и ја чи. Ври је ме у вој сци и у бор ба ма

46


очвр сло га. Уче ство вао је у сви је ма бор ба ма за ври је ме на ше га од сту па ња и за ти јем на сту па ња и про го на не при ја те ља.

Кад сам га упи тао, ка ко се по нио, за до вољ но се осмјех-нуо: „Пред ло жен сам за злат ну ме да љу за хра брост, а на дам се и Ка ра ђор ђе вој зви је зди с ма че ви ма. Ге не рал је Ра шић са сви јем за до во љан са мном”.

За гр лио сам га.,,То ми је ми ло. Та ко ва ља. И не дај се ни ка да да ти страх

за жи во том ока ља образ. Бо ље је ју нач ки по ги ну ти, не го сра-мо тан пре те ћи. А при чу ва ти се бе и сво је вој ни ке, и ду жност је до бро га офи ци ра.”

Вла до ми са сви јем озбиљ но од го во ри: „Не бој се, знам ја то!”

При чао ми је мно ге по је ди но сти из бор бе. Чу дан је овај слу чај. У јед но ме бо ју, у нај же шћој ар ти ље риј ској ва три, у шу-ми, сто ја ше је дан на ред ник за јед ним ста блом за кло њен, а бли зу ње га за дру ги јем је дан вој ник. „Да се про ми је ни мо мје стом”, ре че на ред ник вој ни ку. Вој ник при ста не. По сли је не ко ли ко ми-ну та не при ја тељ ска гра на та по сред на ред ни ко ва ста бла и раз-не се и ње га и на ред ни ка. Сви вој ни ци оста до ше за пре па шће ни, а онај вој ник, што му је усту пио сво је мје сто, нај ви ше је жа лио сво га до брог на ред ни ка.

Жа лио се на до са ду ло гор ско га жи во та и ако су жи вје ли до бро не оску дје ва ју ћи ни у че му. Кар та ње је би ла обич на за ба-ва, али он то

ни је во лио. Пред по ла зак је ку пио у ки о ску не ке књи ге, да се за ба ви, до по ла ска вој ске, а на да ше се, да ће то убр зо би ти.

Ис пра тих га с Ол гом до ста ни це. Из гр ли смо се и ра ста до-смо ве се ло. Вла до је, као са да ма хом мла ди љу ди, бри јао бр ке. Ре кох му да ми то ни је ми ло, но да пу сти, да му мр ки бр ци на ра ме на пад ну. На сме јао се и обе ћао ми да их не ће ви ше бри ја ти.

Ти јех да на до ђе у Врњ це и ђе не рал Ра шић, ко ман дант ком би но ва не ди ви зи је, у ко јој је и Вла до био у дру гом пре ко-број ном пу ку. Хва лио ми је Вла да.

Баш у то ври је ме по че ло се го во ри ти да ће Аустри ја и Ње-мач ка с јед не, а Бу гар ска с дру ге стра не на па сти Ср би ју, али да ће срп ска вој ска ту опа сност пре те ћи ула ском у Бу гар ску, при је

47


но ова из вр ши мо би ли за ци ју, шњом свр ши ти и он да са ци је лом при ку пље ном сна гом че ка ти на пад аустриј ско-ње мач ки.

До ма ло та се ви јест по твр ди ла, са мо је, на жа лост, наш по ход на Бу га р ску из о стао. Срп ској вла ди је тре бао при ста нак са ве зни ка на тај ње зин ко рак. Она га је тра жи ла, увје ра ва ју ћи их да ће Бу гар ска за јед но са Аустри јом и Ње мач ком на па сти Ср би ју, да Ср би ја мо же то спри је чи ти са да ула ском у Бу гар ску, а без то га из ла же се опа сно сти, да под лег не на па да чи ма мно го над моћ ни јим.

Мо гло се на си гур но оче ки ва ти да ће са ве зни ци ува жи ти те раз ло га, ако не ра ди са ме Ср би је, а оно ра ди се бе са мих, да па дом Ср би је Ње мач ка и Аустри ја се не са ста ве са сво јим са-ве зни ци ма с Тур ци ма и с Бу га ри ма и да не из гу бе ве зу Со лу на с Ду на вом. Што је сва ко ме ја сно би ло, ру ска ди пло ма ци ја ни је уви ђа ла. Она је за бра ни ла Ср би ји упад у Бу гар ску, др же ћи да је то уобра же на опа сност и да Ср би ја то хо ће што мр зи Бу га ре, а да Бу га ри не ће ни ка да на па сти Ср би ју. Сле пи ло ру ско би ло је то ли ко да ни сва до та да шња вје ро лом ства и муч ки на па ди Бу га ра на Ср би ју ни је су јој мо гли отво ри ти очи. Фран цу ска и Ин гле шка су се по ве ли за Ру си јом.

И не са мо што за др жа ше Ср би ју од то га ко ра ка, ко ји је је ди но мо гао спа сти Ср би ју и са ве зни ци ма со лун ски пут, не го и по што је Ср би ја на пад ну та са дви је стра не, не по сла ше јој ни вој нич ку по моћ, на ко ју се бар са да мо гло и мо ра ло ра чу на ти. И та ко се до го ди ло, што се мо ра ло до го ди ти.

Срп ска вој ска ју нач ки се бо ри ла на обје стра не до кле је мо гла, и по че ла је од сту па ти ка да је мо ра ла. По сли је ве ли чан-стве них жр та ва и по бје да, на сту пи ше цр ни да ни за Ср би ју без ње не кри ви це.

На род ка же: Зло је син џир, тав ни ца је го ре, а зла же на го-ре од обо је. Мо же се до да ти: А зла па мет го ре од сво тро је. Зла па мет ру ске ди пло ма ци је сло ми Ср би ју, што ни је мо гла у ра ту ни Тур ска ни Бу гар ска ни Аустри ја и то он да, ка да је Ср би ја као ика да би ла на ред на и оду ше вље на за но ве под ви ге, по бје де и успје хе.

Би о град је био опет у ру ка ма не при ја тељ ским. На ва ла аустро ње мач ка и бу гар ска би ла је све ја ча. Вла да и Вр хов на

48


коман да пре мје шта ју се из Ни ша у Кру ше вац, па у Кра ље во, па у Ра шку. У том прав цу усту па и вој ска, и за њом мно ги сви јет.

И Врњ ци су се већ на по ла ис пра зни ли. Чу ју се то по ви сва ки дан све бли же, све ја че. Ја сам још јед на ко нео д лу чан, шта да ра дим. Му ка оста ти и из ло жи ти се Бог зна ка квим опа-сно сти ма, а му ка кре ну ти, ова ко стар, а без па ра. Већ че ти ри мје се ца не при мих пен си ју са Це ти ња. Жи вио сам по шљед њих да на од ма лих по зај ми ца у при ја те ља. Ка да сам се рје ша вао да оста нем, од мах сам се пи тао: а ка ко ћу жи вје ти? Са Це ти ња не-ћу ви ше мо ћи ни до би ја ти ни шта, а он дје ко ће ми да ва ти? При-је но су не при ја те љи уље гли у Ср би ју, жа љах се при ја те љи ма, вр ло бо га тим љу ди ма, ка ко ми не до ла зи пен зи ја. „Мо лим вас ко ли ко год вам тре ба!” од го во ри ше ми дво ји ца. А ка да сам их по шљед ње га да на упи тао, на ко ли ко мо гу ра чу на ти на њих, обо-ји ца усит ни ше и из ви ња ва ху се, да ни је су са да при нов цу, али ће се ипак ко ји сто ти нак ди на ра на ћи. То ме ни је мо гло скло ни-ти да оста нем, али се и не од лу чих још да идем.

Уве че, 24. ок то бра, по ђох у „Је вро пу” на ве че ру. И ако су мно ги по шли, го сти о ни ца је би ла пу на. Ви дјех сва ли ца, ко ја су два да на ра ни је би ла у ис тој дво ра ни на збо ру, под пред сјед-ни штвом бив шег ми ни стра пред сјед ни ка Ава ку мо ви ћа. У Врњ-ци ма је та да би ло осам на ест бив ших ми ни ста ра, не ра чу на ју ћи мо ју цр но гор ску ек се лен ци ју. Збор се са стао: да иза бе ре љу де ко ји ће се ста ра ти о ре ду и ми ру у Врњ ци ма, и да иза бе ру ви ђе-ни ја ли ца ко ја ће по ћи на су срет не при ја тељ ској вој сци, ка да се при мак не Ба њи; и из ја ви ти ко ман дан ту да се ва рош пре да је, а они да јем че за мир и ред у њој.

Сјед ни ца је би ла бур на ка ко то и при ли чи срп ском збо ру на ко ме су пред став ни ци сви јех пар ти ја. На ђо ше да им је та ман ври је ме и зго да да на пад ну вла ду. Јед ни је оп ту жу ју да је ва ра ла на род и вој ску, да ће нам до ћи са ве знич ка по моћ, а зна ли су да не ће до ћи. Дру ги хо ће да јој су де што ни је на ври је ме ка за ла на-ро ду да бје жи, а са ма се кри јуч ки из ми ца ла. Тре ћи су осу ђи ва ли и вла ду и Вр хов ну ко ман ду, за што су обр ну ли вој ску Ко со ву, а не Со лу ну.

Ава ку мо вић је је два одр жа вао ред, а Вла да ну Ђор ђе ви ћу је до па ло да игра уло гу по мир љив ца, го во ре ћи: „Не ка те сад бра-

49


ћо! До ћи ће ври је ме ка да ће мо крив ци ма за ову не сре ћу на род ну су ди ти, а са да да свр ша ва мо, због че га смо се ску пи ли!”

Вр ћу ћи се с ве че ре, мно ге сам пи тао: Оста ју ли у Врњ ци-ма? Сва ки ми је од го ва рао: Оста јем, а да ку да ћу?

Кад то ли ки сви јет оста је, оста ћу и ја, па што ми Бог да! Не мир но сам про вео ту ноћ. Сју тра дан се ди гох ра ни је и

по ђох до го сти о ни це. У пар ку не сре тох ни ко га, а пред го сти-о ни цом мно го ма ње но обич но. Сто је по дво ји ца тро ји ца, су-мор ни сви, раз го ва ра ју ти хо. Пи там за не ке ко ји ме си ноћ увје-ра ва ху да оста ју. Чу јем да су исте но ћи они и још мно ги дру ги от пу то ва ли.

На сред ули це, ста ја ше ко ме сар ба ње. Са бља му о па су, ре-вол вер, тор би ца и дур бин о ра ме ну. Око ње га се оку пља ју из бје-гли це „пре ча ни”. По гле да их као да се увје ри је су ли сви на оку пу.

,,Звао сам вас да вам ка жем да се не при ја тељ при бли жу је. По под не ће би ти ов дје. Зна те шта вас че ка ако вас за те че и по-хва та. Из ми чи те што бр же”, ре че им ко ме сар.

,,Је ли то на ред ба?” упи та је дан из го ми ле.,,То вам је мој са вјет, а сло бод ни сте, ка ко хо ће те.”Го ми ла се ско ро тр ком ра зи ђе.Ја сам се у то ме ча су ри је шио. При ђем ко ме са ру.„И ви по ла зи те? Ви дим, спрем ни сте.”„Тек по свр ша вам по сло ве. Ја мо рам по шљед њи по ћи”,

од го во ри ми ко ме сар ва жно.„А бих ли ја мо гао с ва ма?”, упи тах ко ме са ра уми ља то.

Ми шљах: власт је, би ће ми лак ше шњим.,,С дра ге во ље, али ја сам млад, лак, ви ста ри, не ће те се

мо ћи др жа ти са мном. Но, до ма ло по ла зи г. Са ка ла ри дес са бол-ни ча ри ма и бол нич ком ко мо ром. По хи тај те, ја ви те се ње му.”

По хи тах из нај бр же. Са ка ла ри дес ме при ми ра до. Ре че ми да ће кре ну ти нај да ље до по уре, но да се спре мим и да га че кам на пу ту ван ва ро ши, ко ји во ди на Гоч.

Пре тр чах парк и ба шчу пред ви лом, не обр ћу ћи се на оне ко ји ме за у ста вља ју пи та њи ма.

„Спре мај бр зо, иде мо!” вик нем Ол ги још с вра та.У час је би ло све го то во, јер смо се већ при је не ко ли ко да-

на спре ма ли за пут. Ја сам имао пре ко ра ме на тор бу са спре мом

50


за чај, са ма ло ше ће ра и хље ба, и дру ге сит ни це, на ле ђи ма, као те ле ћак, дру гу тор бу са не што ро бе, пре ко то га зим ски ка пут и штап у ру ке. И Ол га је за се бе спре ми ла је дан за ве жљај с ро бом. Све је дру го оста ло не спре мље но по со би. Га зда и ње го ве ћер ке обе ћа ше нам да ће оне све ли је по спре ми ти и чу ва ти као сво је. Опро сти смо се са же ља ма да се бр зо опет у Врњ ци ма са ста-не мо. Хо ди ли смо бр зо да нам дру жи на не уте че. Пред ку ћа ма ста ја ху же не и гле да ху из бје гли це. Чух јед ну ђе за на ма ре че: „А куд ће овај чи ча, за Бо га!” По ми слих: зар ја, зби ља, из гле дам та ко да не ћу мо ћи из др жа ти тај пут?

Сје до смо крај пу та да са че ка мо на ше дру штво ко је нам се по ла ко при ми ца ше. У пр ви мрак пре ва ли смо Гоч и сти го смо у Ста ни шев це до ку ће пред сјед ни ка оп шти не. Ту за те ко смо Ми-хај ла Вук че ви ћа, про фе со ра, ко ји је био шеф вој не ста ни це у Врњ ци ма. Он нас за др жи ту на ве че ру и на ко нак. Шњи ме су би ли ње го ви чи нов ни ци, ар хи ва и ка са, и ње гов до бар друг Ла-зар Пе ро вић, ко ји му се при ка чио по при ја тељ ству, а још ви ше из ра чу на да му је до бро др жа ти се ше фа вој не ста ни це, као што сам ја хтио уз ко ме са ра.

Као му ши ца на сви је ћу, при до ђо ше нам још не ке из бје-гли це, ви де ћи пред ку ћом ко мо ру Вук че ви ће ву и Са ка ла ри де-со ву, ко ја је кол ским пу тем доц ни је сти гла. До шао нам је Ми-лош Ка ра џић, ста ри Цр но го рац, до бар ју нак, ве ли ка при ча ли ца и по знат вје штак у чи та њу плећ ке, а с њим и је дан ин жи њер ко ји је од свих сво јих спра ва по нио из Вр ња ца пу ну чу ту ри цу с ра ки јом, а до нио је пра зну. Он нас јед на ко увје ра ва ше да је овај наш пут са мо је дан из лет пре ко Го ча, и да ће мо бр зо сви на траг.

Ла зар, ва зда рас по ло жен за ша лу, ни је га оста вљао за ври-је ме ве че ре, те је би ло до ста сми је ха. За ди је вао је и дру ге, па и Вук че ви ћа, ко ји му на сва ку са сви јем озбиљ но од го ва ра ше: „Ље шња нин сам ја! А знаш, шта је Го шпо дар про шло га ра та ре-ка: Ово је Ље шан ска и шу ма дин ска го ди на.”

То је Краљ ре као и че сто по на вљао из не на ђен ју на штвом Ље шња на и Шу ма ди на ца у ра ту два на е сте го ди не, јер до тле су у Цр ној Го ри сма тра ни Ље шња ни као нај сла би ји вој ни ци, а и о Шу ма-дин ци ма се као о њи ма го во ри ло.

Ка да до ни је ше пе че на бра ва на тр пе зу, сви за ви ка ше:

51


плећ ку Ми ло шу! Ми лош ију ћи плећ ку све пр сти ма да је но жем не би по ври је дио, очи сти је, по гле да је пре ма лам пи, па је ба ци не про го во рив ши ри је чи.

„Не пи ше до бро, кад пам ни шта не ка жеш,” до ба ци му Ла зар.

Ми лош опет узе плећ ку, гле да и ре че: „До бро је, не мо же бо ље би ти: до ма ло да на ни ђе Шва бе на срп ску зе мљу. То вам плећ ка ка же.”

Ви ђе ло се на Ми ло шу да то па влаш го во ри, а да је не што грд но на шао на плећ ку. И у дру штву за вла да за ча сак та јац и не-рас по ло же ње, као да је свак твр до вје ро вао у плећ ку.

По зно смо ле гли. У до би је би ла са мо јед на по сте ља, ру-ко дје ли на до ма ћи но ва. У њој врх сла ме ће бе, ша рен чар шав и ста ри јор ган. Усту пи ше је ме ни и Ол ги, оста ли, уни јев ши до ста сла ме, по ли је га ше по по ду у со би и у куј ни око ог ња.

Ја сам спа вао до бро, не то ли ко због по сте ље, ко ли ко због ве ли ко га умо ра, и што ми је Ла зар по ну дио и дао 500 ди на ра у за-јам. Ски нув ши ти јем бри гу ка ко ћу до ћи до Цр не Го ре, ђе ћу од-мах при ми ти пен си ју, до ђе ми и сан ту ноћ и сју тра ла ко ћа у но ге.

Упр ће ни пр тља гом, као што смо до шли, кре ну смо сју тра-дан са Са ка ле ри де со вом ко мо ром да ље. Вук че вић је са сво јом дру жи ном ма ло за о стао. Ри је ше но је би ло да иде мо пре ко Бру-са, но на пу ту сре та смо из бје гли це, а пред сви је ма је дан по ли ца-јац са мом ком на до брим ко њи ма, са пу ним би са ци ма и тер ћи ја-ма. Уз бу ђен још јед на ко, он нам ре че да не мо же мо ни ка ко пре ко Бру са, јер су Њем ци већ бли зу. Чу је мо то по ве од Тр сте ни ка и Кру шев ца. На рас кр сни ци пу та за Брус и Ра шку, уста ви смо се да ри је ши мо на ко ју ће мо стра ну. Сти же и Вук че вић. Он оста де при том да иде у Брус, јер мо ра ар хи ву и ка су пре да ти нај бли жој вла сти.

Ми обр ну смо к Ра шкој. Ла зар љут на Вук че ви ћа што му на ци је лом пу ту ни јед ном не по ну ди да по ја ше, а и по слу жи-те љи му има ху ко ње, оста ви га и при дру жи се на ма. На да љем пу ту че сто је по на вљао: „При ја те љи смо, мио ми је, али то ме се ни је сам од ње га на дао. То му не ћу опро сти ти.”

Пут је био те жак, све крш и ја ка уз бр ди ца. Умор ни још од ју че ра шње га бр зог пје ша че ња, доц на смо сти гли на ко нак на

52


Пло чу. По мра ку, не ким пу та њи ца ма, је два се ус пе смо до цр кве ђе ће мо, ре ко ше нам, мо ћи ли је по по чи ну ти у не кој цр кве ној ку-ћи, про стра ној а пра зној. На ђо смо је већ пу ну из бје гли ца.

Са ка ла ри дес се смје сти у је дан крај ђе смо се ма ло за-ло жи ли и по пи ли по чај. Шњим су хо ди ла во лов ска ко ла у врх на то ва ре на ар хи вом и дру гим ства ри ма из бол ни це, с вре ћа ма бра шна, хље ба, бе шко та, ше ће ра, ча ја и кон зер ви ра но га мли је-ка. Био се до бро спре мио за пут, те смо се и ми ти јем ко ри сти-ли. Са мо не бје ше мје ста гдје би смо се мо гли опру жи ти и ма ло за спа ти.

Не ко од из бје гли ца ре че ми да има у ку ћи јед на со ба у ко ју се не ки по ли ца јац са мом ком за тво рио. По ђем од мах с Ол гом и на ђем у јед ном со бич ку оно га истог по ли цај ца ко ји нас је вра-тио с пу та у Брус. Ни је се ни ма ло про ти вио на шем ула ску. Ви-ше се прав дао да се мо рао одво ји ти јер „но си др жав не ства ри”. До ни је смо до ста си је на и на кон ча смо се би до ста ме ку по сте љу.

Ма лу пле ха ну пећ бје ше по ли ца јац то ли ко на ло жио, да смо мо ра ли ши ром отво ри ти вра та, не бо је ћи се да ће нам се још ко на мет ну ти. Мје ста за пе то га ни је би ло.

По ли ца јац и ње гов друг, по што по ли је га смо, још су ду-го шу шко ри ли. Ни је сам ни ка ко мо гао ра за бра ти из њи хо во га раз го во ра је ли они дру ги био мла ђи чи нов ник, или слу га, или из бје гли ца, ко ји се ухва тио по ли цај ца, као Ла зар Вук че ви ћа. По ли ца јац му је на ре ђи вао и он је све слу шао и из вр ши вао, али у исто ври је ме с не ком ва жно шћу је све по у ча ва по ли цај ца и да-вао му са вје те, као чо вјек ис ку сни ји, ко ји то све бо ље зна. Ују-тро су ра но по шли и ви ше се на пу ту ни је смо сри је та ли.

27. ок то бра пје ша чи смо ци је ли дан и сти го смо на ко нак у Бо ље вац. Го во ра ху нам уз пут да ће мо ту си гур но на ћи мје ста, у го сти о ни ци или у шко ли. Об ра до ва смо се ка да у мра ку на зри-је смо не ко ве ли ко зда ње са ре дом освје тље них про зо ра, али се и раз о ча ра смо бр зо. Би ло је пу но ра ње ни ка и бо ле сни ка, ко ји су по по ду ле жа ли на слам ни ца ма.

Изи до смо у авли ју, пу ну љу ди и сто ке. Око ве ли ке ва тре, сје де вој ни ци умор ни и дре мљи ви. Ту је и Са ка ла ри дес. Ути сну смо се и ми у ону го ми лу. Ва тра не по др жа ва на, по че ла ма лак-са ва ти. Осје ти смо зи му. Ви де ћи да не мо же мо та ко до зо ре, а ни

53


сју тра, умор ни и не и спа ва ни, про ду жи ти пут, Са ка ла ри дес по-ђе са сво јим љу ди ма и на ло жи ве ли ку ва тру из ван авли је, при-не со ше са јед но га сто га мно го си је на око ва тре, за стри је ше га ће бе ти ма, а имао их је у ко ли ма до ста. По ре ђа смо се по оно ме си је ну као у фо те ља ма. У на шем ста њу и ма ла удоб ност нам је чи ни ла ве ли ко за до вољ ство.

Уз ве се ли огањ и раз го вор пот кри је пи смо се ча јем и мли-је ком. Хљеб је био ли јеп и још сви јеж. Са ка ла ри дес га ни је ште-дио, јер је имао у ре зер ви до ста бе шко та и бра шна.

Спа ва ли смо до бро, али нас при је зо ре ди же глас да вој-ска и ко мо ра, ко ја је ло го ри са ла с ове стра не ри је ке пре ла зи на дру гу стра ну и да ће мост за со бом ми на ти. Бр зо се спре ми смо и по хи та смо жи во да угра би мо још мост, да нас по сле све му ке, не при ја тељ ска вој ска не пре те че.

Ка ко се об ра до ва смо ка да угле да смо ди мо ве над без број-ним већ при ту ље ним ог ње ви ма по про стра ном ло го ри шту. Вој-ска је би ла још ту и мост чи тав.

54


Војвода Симо са супругом Марицом и децом(с лева на десно) Јеленом, Ђоком и Олгом

55



ОКО ПОД НЕ, 28. ок то бра, сти го смо у Ра шку. Пр ва ствар нам је би ла да се пот кри је пи мо до брим то плим руч ком. На жа-лост, не на ђо смо ни шта, ни су во га хље ба. Ва ро ши ца је би ла пре пу на сви је та. Ту смо још за те кли и вла ду и вр хов ну ко ман ду.

Ка да смо сад без ни шта и на ули цу, сју тра ће нам би ти још гр ђе, кад на ва ли вој ска. Тре ба ло је од ми ца ти што при је, али нам је за да вао бри ге умор од пје ша че ња од Вр ња ца дов де. Ге га ју ћи се ва здан по ули ца ма, осје ћа ли смо га све ви ше.

Ла зар пред ла га ше да ку пи мо ко ње или во луј ска ко ла. Би-ло их је на пја цу на про да ју, ма пре ску по. И ко би нам ко ње или во ло ве чу вао и хра нио на пу ту! На ђо смо јед на ко ла са ар ње ви-ма. Ко њи до бри; у ко ли ма сје ди шта на шу ште. По го ди смо их за 250 ди на ра до Ми тро ви це.

Ла зар је остао у Ра шку на ве че ру и на ко нак с не ким дру-штвом. Он се умио сву да на ћи. Ба ци га с врх ку ће, до че ка ће се на но ге као мач ка. Ме не и Ол гу од ве зе га зда од ко ла „сво јој ку ћи”, да одан де сју тра ра но кре не мо. Ми шља смо да је мје шта-нин. Из гле да ше чо вјек до бро га ста ња и вас пи та ња. И ра до ва смо се што ће мо у ку ћи ли је по по чи ну ти, за ци је ло до бро ве че ра ти. Но, уз пут нам ис при ча да је из бје гли ца из Шап ца, да је био бо-гат, али да су му Њем ци све упро па сти ли. Из бје жао је с овим и још јед ним ко ли ма и сад ов дје шњи ма за ра ђу је. То нас ма ло осту де ни.

56


Во зи ли смо се ду го. До ђо смо до не ких да шча ра, хлад ња-ка, ша то ра: ме ђу њи ма ог ње ви и пу но сви је та.

- То је из бје глич ки ло гор - ре че нам га зда. - Не бри ни те се, ли је по ће вам би ти.

Уста ви смо се пред јед ном шу пом од да са ка и си ђо смо с ко ла. Га зда уље же уну тра и бр зо се вра ти са лам пи цом у ру ци.

- Ето, то је мо ја ку ћа. Ту жи вим с бра том и с јед ним слу-гом, ко ји ће вас сју тра во зи ти у Ми тро ви цу. До бар је и по у здан мо мак. А ево ов дје ће те ви но ћас ли је по спа ва ти.

Га зда кро чи 3-4 ко ра ка и осви је тли нам ар ње ве на зе мљи, за стр те си је ном и ли је пим 1шли мом, са ја сту ком на вр ху.

Ваљ да је при мје тио на на шим ли ци ма из не на ђе ност или за бри ну тост, јер од мах до да:

- Ја ту спа вам, али но ћас усту пам ва ма. Не бој те се, чи сто је. Уље зи те и од мо ри те се ма ло, до кле при спи је ве че ра.

Уву ко смо се под ар ње ве, и сје до смо. Би ло јс ме ко, све чи-сто, си је но ми ри са ше. На ула ску, опа зи смо за вје су, да се ар ње-ви но ћу за тво ре. Би ли смо за до вољ ни и ве се ли. Мо жда нас је обе ћа на ве че ра ви ше рас по ло жи ла, но ова спа ва ћа со ба, јер од ју тро шње га ча ја још ни шта не оку си смо.

До ђе ври је ме ве че ри. Крај ва тре бје ху на мје ште на сје ди-шта, она иста из на ших ко ла, јед но пре ма дру го ме, а из ме ђу њих за стрт сан дук мје сто тр пе зе. На јед но сје дох ја са Ол гом, а пре-ма на ма га зда. Ве че ра је би ла бо га та, све то пла и уку сна је ла. Ја ви на не пи јем, али ту ве че по пих пу ну ча шу. За вр ши смо до бром цр ном ка вом.

Око нас се ви ђа ху на да ле ко ог ње ви. Хи ља де љу ди је сје-ђе ло око њих, ипак нео бич на ти ши на. Са мо се не пре кид ни при-гу ше ни шу мор чуо, као бу ча ње из да љи не не ког ве ли ког сла па.

У ју тро, 29. ок то брс, опро сти смо се са на шим до брим до-ма ћи ном, сје до смо у ко ла и кре ну смо за Ми тро ви цу. Код мо ста, ка ко смо уго во ри ли, на ђо смо и при хва ти смо Ла за ра Пе ро ви ћа. По сли је ду го га пје ша че ња од Вр ња ца, бје ше при јат но сје ђе ти у ко ли ма, још у раз го во ру и сми је ху, као што то мо ра би ти ђе је Ла зар. Ми хај ла Вук че ви ћа ни ка ко ни је за бо ра вио. Усред ду го га раз го во ра, на је дан пут уз дах не: „А оно му не мо гу опро сти ти. И слу га му ја ше, а ја ка скам за њи ма.” За ти јем га опет прав да:

57


„Дао би ми он, но се бо ји, да му не за мје ре што ре кви ри ра не ко-ње да је при ја те љи ма.”

Пут је био мје сти ми це до ста рђав, ис ква рен. Тру ска ли смо се, али се ни је смо жа ли ли. На хо ђа смо да је сва ка ко бо ље, но пје ши це.

Сти за ли смо и пре тје ца ли мно ге из бје гли це у ко ли ма, на ко њи ма а нај ви ше пје ша ка под ма њим или ве ћим бре ме ном. Ауто мо би ли пут нич ки и то вар ни про ли је та ли су ми мо нас. На ви ше мје ста на хо ди ли смо их сло мље не, ис пра жње не и на пу-ште не. Низ јед ну стр мен, ви ђе смо, ду бо ко при са мој ри је ци, је-дан пут нич ки ауто мо бил сав смр вљен. Не ки Фран цуз, ин џи њер, са же ном и још дво ји ца, сур ва ли се. Дво ји ца, ре ко ше нам, оста-до ше на мје сту мр тви.

Пред ве че, уда ри ла сит на, хлад на ки ша. За мр ко смо код јед но га ха на. Од вој ни ка, ра ње них и бо них, не мо га ше се уље ћи. Но ћи смо у ко ли ма под ар ње ви ма. Сје ђе ћи, ви ше смо дри је ма ли, но спа ва ли.

Ују тро је пре ста ла ки ша. Си ђо смо с ко ла, да се ма ло про-ше та мо и угре је мо. На ло жи смо ва тру и спре ми смо чај. Ма ло пот кри је пље ни и сто пље ни про ду жи смо пут и сти го смо у Ми-тро ви цу 30. ок то бра. Не ћу ни ка да за бо ра ви ти она че ти ри муч на да на у Ми тро ви ци. Ол га је све стр пљи во под но си ла, али ов дје за ку ка: „Што ће се за Бо га!”

Че ти ри да на смо гла до ва ли. Са мо два пу та угра би смо у не кој го сти о ни ци не што то пло га је ла. Је дан дан нам је про ша о пја ту вре ле во де у ко јој се ва рио ку пус без за при ге, без ме са. Би ли смо срет ни, кад смо мо гли ку пи ти ма ло хле ба ру ме ти но ва не до пе че но га. Та кав хлеб чић се пла ћао по де сет ди на ра. И то се гра би ло. Ти ска ње је око чо вје ка или же не ко ји из не су не ко ли ко хље бо ва, исје че них на ма ње ко ма де. Ко је бли жи, но си. Пру жа бан ку и не пи та: по што је?

Исто га да на ка да и ми, до шла је вла да и вр хов на ко ман да. При до ла зи вој ска, ко мо ра, из бје гли це. Ули ца ма се не мо же про-ћи од на ро да. Па да ки ша и сни јег. Сву да во да и бла то.

Ко нак сам на шао са мо за јед ну ноћ код Ми лу ти на те ле гра-фа, Ва со је ви ћа. У мла ђим го ди на ма он је „пре ко Тур ске” про во-дио љу де и пре но сио пи сма из Цр не Го ре у Ср би ју, и обрат но,

58


уви јек си гур но и та ко бр зо, да су га про зва ли „те ле граф”. По-зна ва сам га још из г. 1878, ка да сам због Гу си ња ста јао у Ва со-је ви ћи ма. Имао је у Ми тро ви ци ку ћу пу ну и ли је по на мје ште ну. Код ње га би нам ли је по би ло, али ње га не бје ше до ма. Ње го ва же на зна ла ме је по име ну и при ми ла нас ли је по, али са мо за дан, до кле на ђе мо стан.

,,Не сми јем, го во ра ше ми, за бра нио ми је да ни ко га не пу-штам у ку ћу, па да ће ми отац до ћи. А знам да ће му жао би ти кад чу је да си ти до ла зио. Ма не сми јем, знаш га. Из био би ме исто што сам пре ко ње го ве ри је чи учи ње ла.”

Сју тра дан сам је два на шао дру ги ко нак, ко ли ко да ни је-смо на ули цу. Ку ћа је већ би ла пре пу на вој ни ка с чи ном и без чи на, три је зних и пја них, мир них, пре да них суд би ни и бје сних, по ма мље них истом суд би ном.

Био бих про ду жио пут од мах, као мно ги дру ги, али сам мо рао че ка ти пен си ју. Тек што сам до шао у Ми тро ви цу, ја вио сам се цр но гор ском ко ме са ру Ва си ли ју Жу ги ћу. Код ње га сам за те као Ла за ра Ми ју шко ви ћа. Он је од мах те ле гра фи сао на Це-ти ње да сам до шао и у ка квом сам жа ло сном ста њу. Жу гић је до био те ле граф ску на ред бу да ми из да за о ста лу тро мје сеч ну пен си ју.

Од мах сам вра тио Ла за ру дуг, а он је исти дан от пу то вао за Пећ.

Ја се не бјех још ри је шио на ко ју ћу стра ну. Хтио сам у Пећ и та мо да оста нем до кле се мо же. Мар ко Пе тро вић је био об ла сни управ ник у Пе ћи. Код ње га би нам ли је по би ло. Ол га је на ва љи ва ла да иде мо пре ко Би то ља у Со лун, и та мо да че ка мо крај ра та. И ме ни се иђа ше у Со лун, но се бо јах јед но га: уда љи-ћу се од Цр не Го ре и оста ћу опет без пен си је.

Уто ли ко сти же у Ми тро ви цу Стје пан Кар пин ски са Вје-ром, на ши по зна ни ци из Вр ња ца. С њи ма су: Утје ша но вић, чи-нов ник Срп ско-фран цу ске бан ке са же ном, два ру ска док то ра са же на ма, је дан сли кар и је дан глу мац. Они сви иду у Со лун. При ста до смо и ми, да иде мо шњи ма, али тек од При зре на, јер до При зре на сам био већ до био, до бро том Па ши ће вом, два мје-ста у ауто мо би лу, ко ји је но сио ар хи ву ми ни стар ства спољ. по-сло ва.

59


И ја и Ол га би ли смо та ко из не мо гли у Ми тро ви ци, да нам је те шко би ло уло жи ти да пут до При зре на при је ђе мо пје ши це. То ме на гна да мо лим Па ши ћа. Он ми се нај љу ба зни је ода звао и дао ми још и пи смо за окр. на чел ни ка у При зре ну, пре по ру чу-ју ћи му да ње го вом ста ром и до бром дру гу и при ја те љу Си ми ука же сва ку по моћ. То нас је мно го за до во љи ло и уми ри ло и не по ми шља ју ћи да ће мо и до При зре на до ста му ке има ти.

Ки ша је па да ла. Пут се раз гли био. Ауто мо бил се уста-вљао сва ки час. На по шљет ку за при је са сви јем. По ку пи смо наш пр тљаг и по ђо смо на при јед пје ши це. У не ко до ба сти же нас дру ги ауто мо бил. Уста ви се да нас при ми по на ред би чи нов ник, ко ји је био с на ма у пр вом ауто мо би лу. Про ду жи смо пут. По че сни јег па да ти и за сту ди ја ко.

Кроз При шти ну смо про шли по ла ко, јер су ули це би ле за-кр че не сви је том и вој ском. Пред јед ном ку ћом, ви ђех гар ди сте на стра жи. Ту је био Краљ Пе тар и кра ље вић Алек сан дар.

Пре ко Ко со ва пут до бар, те смо оди ли бр же, пре тје чу ћи из бје гли це и вој ску.

Ис пу ни ме ста ра же ља, нео че ки ва но, да ви дим кр ва во Ко-со во, ђе нам па де Цар и Цар ство. Ви ђех и оно мје сто ђе Ми-лош осве ти сво га Ца ра. С ка квим би ра до сним оду ше вље њем про ла зио и раз гле дао то про шло га ље та, ка да сам се за го нио из Ско пља! А с ка квим сам бо лом у ду ши, дрх те ћи од зи ме, гле дао са да Ко со во и пре ко ње га вој ску и на род у збје гу у овим те шким да ни ма, те жим и од оних ко сов ских да на!

На ово ме пу ту ви дио сам мно ге из не мо гле или обо ле ле, ђе се је два по ми чу, или сје де, да се од мо ре. Не да ле ко од При-зре на, за па зио сам же ну са дво је од ра сле ђе це, ко ја су се гр чи ла од зи ме. Мај ка их је кра је ви ма сво га огр та ча при би ја ла к се би, као квоч ка пи ли ће под сво ја кри ла. Сју тра дан при чао ми је мој га зда, по ли ца јац, да су на пу ту к При зре ну на ђе ни же на са дво је ђе це мр тви. Мо жда они исти. А ко ли ко хи ља да је још под ле гло пат ња ма на да љем пу ту.

Пред ве че, 4. но вем бра, а де се то га да на од по ла ска из Вр-ња ца, уста ви смо се пред окру жним на чел ством у При зре ну. По-тра жих од мах на чел ни ка и пре да дох му пи смо Па ши ће во, без ко је га би сло бод но остао на ули ци. Млад, вр ло љу ба зан чо вјек.

60


Умо ран и збу њен од сил них по сло ва и мно штва љу ди, ко ји се ти ска ху пред ње го вом кан це ла ри јом, про чи тав ши пи смо и тр-ља ју ћи че ло, ре че ми:

- Све је пу но и пре пу но. Не знам ђе ћу вас смје сти ти.У тај мах уље же је дан млад по ли ца јац у уни фор ми и са

са бљом.- Имаш ли ти ко га на ста ну?- Не, ни ко га.- Е, вр ло до бро! - чи сто ра до сно под вик ну на чел ник. - Во-

ди го спо ди на и ћер ку му, и па зи да им је ли је по.Ку ћа по ли ца је ва је би ла бли зу на чел ства. Со ба у ко ју нас

је увео бје ше ве ли ка, чи ста, ли је по на мје ште на. Уна о ко ло мин-дер лук. Под за стрт ћи ли ми ма.

До ђе му мај ка, до бра ста ри ца, ви со ка још сна жна, и мла да му же на са дје те том на ру ци, на мр ште на, мр зо вољ на. По ми слих да је због на ше га до ла ска, па да је уми рим ре кох да ће мо са мо дан-два од ма ра ти и од мах про ду жи ти пут за Со лун.

- Не мо же те од Бу га ра. Уфа ти ли су већ џа ду. А у Ка ча ник се би ју. Ето се чу ју то по ви.

- Не бу да ли! Бу га ри?! Не да на ша вој ска - осје че се ста ри-ца на не вје сту.

По ли ца јац гле да ше пре да се и ма ха ше гла вом сум њи во.Кад је би ло ври је ме ве че ри, по ве до ше нас у дру гу со бу,

гдје је го ре ла пле ха на пећ и ако је од ње и од дје чи јих пе ле на не при јат но за ди са ло, го ди ла нам је то пли на. Што је би ло за њих тро ји цу спре мље но, мо ра ло је са да до ста би ти пе то ри ци: чор ба, па суљ са ма ло ме са и је дан хљеб чић.

Ви дим му ку, па их пи там за ка кву го сти о ни цу ђе би смо се мо гли хра ни ти.

- Не мо же те ни у јед ну уље ћи. Све је пре пу но. А ви дје ће-мо сју тра, од го во ри по ли ца јац.

Та ко је и би ло. На ђох се сре ћом са Пе ром Ву ки ћем, ко ји је са јед ним ор та ком имао у При зре ну ве ли ку го сти о ни цу, чак и би о скоп у њој! Шњим смо ту два пу та до бро ру ча ли. Но, он по ђе у Пе тро град, а го сти о ни ца се за тво ри због ве ли ке на ва ле и не ре да. По вра ти смо се опет на шем до ма ћи ну на па суљ.

На ви шу смо му ку уда ри ли у При зре ну, но у Ми тро ви-

61


ци. Вој ске и сви је та мно го ви ше. Ули ца ма се ни је мо гло хо ди-ти; ти ска ло се и про вла чи ло с му ком кроз гу сте го милс вој ни ка, гра ђа на, офи це ра, же на, ко мо ре. Сри је там по зна никс. Сва ки се из ми је нио: смр ша, по цр нио, пр љав.

До шао је и Краљ Пе тар, али се ни је сам шњим са ста јао. Оста вио сам да’ко се у бо љој при ли ци ђе сре те мо.

У на шој ку ћи на пу ни ло се то ли ко из бје гли ца, да нам је те шко би ло ви ше он дје ста ја ти и ако је со ба оста ла са мо за нас. Кад је уве че до ла зио по ли ца јац из кан це ла ри је, љу тио се на мај-ку што је јед на ко пу шта ла љу де у ку ћу.

- А не мо гу их иш ће ра ти на ули цу и на ки шу. Гре хо та је, си не, уми ри ва ше га до бра ста ри ца.

На ули цу је исто би ло мно гих на ки ши и, што је још те же, глад ни јех. На ср це ме за бо лио је дан сол дат, за ро бље ник. Из ла-зе ћи из ку ће, ви дим га при јед ном бу њи шту, че пр ка по ње му и кад на ђе гњи лу гла ви цу лу ка или лист ку пу са, ла ко мо је де. Је два се др жао на но га ма. Не што ми је го во рио, су де ћи по ми ца њу усни ца, али ни је сам га мо гао чу ти, ни ра зу мје ти, ко јим је зи ком го во ри. Хље ба ни је сам имао у ку ћи да му до не сем. Дао сам му је дан ди нар. Узео га без ика ква из ра за на ли цу. Што ће му, кад сам ја сам је два за бан ку до ла зио до ма ло хље ба. Те шко ми је би ло што му не мо гах по мо ћи.

Кар пин ски са дру штвом до шао је че твр ти дан по сли је нас у При зрен. То нас је за др жа ло, да не кре не мо да ље од мах дру ги дан.

„Њи ће во!” од го во рио ми је Кар пин ски са сви јем мир но, кад сам се ја љу тио, јер нам Бу га ри мо гу спри је чи ти про ла зак у Би тољ. То се и до го ди ло. Гђа Бе лић ка са си ном и још не ки ма, ко ји су дан ра ни је по шли, вра ти ли се. Бу га ри су пре ки ну ли би-тољ ски пут, при ча ху нам они, и за пле ни ли мно го ко ла ко мо ре.

Тај до га ђај и ми сао на да љи ну пу та ко ји нам ва ља пје ши-це при је ћи и на све те шко ће и оску ди це на то ме пу ту, да до ше Ол ги но ву ми сао. Бје ше се ри је ши ла, да оста не у При зре ну у бол ни ци као бол ни чар ка. Не по ма га ху сва мо ја пред ста вља ња, ка квој се опа сно сти из ла же, јер се од ди вљих Бу га ра не мо же оче ки ва ти да ће они по што ва ти бар јак Цр ве но га кр ста на бол-ни ци.

62


- Би ће ми, што и дру ги је ма. Хо ћу да оста нем! - од го во ри-ла ми Ол га.

На мо ју мол бу, Па шић је нај то пли је пре пру чио Ол гу управ ни ку бол ни це. При ми ше је од мах. Има ла је са мо да при-че ка ко ји дан, док се ева ку и шу лак ши ра ње ни ци, да би јој мо гли да ти за себ ну со бу. Сре ћом со ба се не ис пра зни, а со бу ван бол-ни це, ко ју су јој да ва ли, Ол га не хтје де при ми ти, јер не бје ше под за шти том Цр ве но га кр ста. Та да, по што се у Би тољ ви ше ни је мо гло, ри је ши смо се да иде мо пре ко Ђа ко ви це и Пе ћи.

Пред по ла зак вла де и вр хов не ко ман де из При зре на, са-вје то ва ше ми Па шић да идем за њи ма и вој ском пре ко Љум-ку ле за Ска дар. Бјех при стао, али кад сам чуо ка кав је ону да пут и ви ше ка квих ам би са се мо ра ићи, од у стао сам. Због мо је не свје-сти це, ни је сам се уздао у се бе, да ћу мо ћи ону ди јен про ћи.

Пред наш по ла зак, на ђох се са јед ним дру гом Вла до вим, ко ји је до шао са Ка ча нич ких по ло жа ја, ђе се сва ки дан бој био. Ре че ми да је ви дио Вла да у вој сци на ко њу и да је здрав и до-бро. То ми је пре ми ло би ло, јер сам јед на ко о ње му ми слио и бри нуо се. Ова вој ска у Ка ча нич ком клан цу, би ла је за штит ни ца од сту па ју ћој вој сци и она ће јој оста ти за штит ни ца и да ље од Љум-ку ле.

13. но вем бра кре ну ла је Вр хов на ко ман да и вла да из При-зре на, ра но у ју тро. При зрен се на је дан пут ис пра знио. Јед ни по ђо ше пре ко Љум-ку ле за Ска дар, дру ги пре ко Пе ћи за Цр ну Го ру, и вој ска и на род. Ко ли ко је му ке би ло у оном ме те жу, сад ми је нео бич на и не при јат на би ла ова ти ши на. И ми смо са Кар-пин ско вим дру штвом кре ну ли исти дан, али бла го да ре ћи ја ва-шлу ку ње го вом, тек око 10 ура, ско ро по след њи. Ипак сам био за до во љан и ра до стан због до брих ви је сти о Вла ду и због Ол ге, што ни је оста ла у При зре ну.

Ђа ко ви цу, гдје смо за ви ђе ла при спје ли, бје ху већ на пу-сти ле вла сти цр но гор ске и цр но гор ски на се ље ни ци. По чи ну смо у јед но ме ха ну, ко ји је, пред са ми наш до ла зак, на пу стио не ки Цр но го рац. Из дру го га ха на, гдје је Кар пин ски смје стио сво је ко ње, до ни је ше нам до ста си је на, те спре ми смо се би до бре по-сте ље. Пут је од При зре на до Ђа ко ви це ли јеп; ипак нас је пје ша-че ње умо ри ло. Је два до че ка смо ве че ру и да лег не мо.

63


Још у Ми тро ви ци се до го во ри смо да се Кар пин ски ста ра о ис хра ни дру штва, а на кра ју сва ке не ђе ље да му тро шак ис-пла ћу је мо.

Кар пин ски се још у Кра ље ву до бро спре мио за овај пут. Имао је сво ја ко ла под ар ње ви ма и још че ти ри ко ња. Све је то би ло пре то ва ре но ње го вим и же ни ним ства ри ма, ка ше та ма и вре ћа ма са

ње го вом ар хи вом, са ше ће ром, ча јем, ори зом, са нај по-треб ни јим по су ђем, са ве ли ким гво зде ним лон цем за ку ва ње и са мо ва ром то ли ким, да нам је и по два ча ја да вао. По врх све га то га зоб и си је но за ко ње. Без то га ни је Кар пин ски кре тао из јед-но га мје ста у дру го. За то ни је смо мо гли ни ка да ра но кре ну ти, а че сто смо оста ја ли до сју тра, до кле би он то на шао и до нио од не ку да.

„Ја мо гу и два да на не је сти, али мо ји ко њи мо ра ју би ти си ти, ина че ће ми по па да ти и ја ћу оста ти и без ко ња и без мо јих ства ри. А ја мо рам ар хи ву и ра чу не пре да ти бан ци у Па риз!” То нам је го во рио и по на вљао сва ки пут на на ша на ва љи ва ња: да ће се ко њи ма на ћи хра не на дру гом мје сту, да су мје ста ко ја про-ла зи мо, већ ева ку и са на и да ће Ар на у ти, тек опа зе, да ви ше не про ла зи вој ска, по сво јој на ви ци, муч ки на па да ти, пљач ка ти и уби ја ти про ла зни ке оса мље не, и на по шљет ку, да је зим ско до ба, те нам мо же сни јег за ме сти пу те ве.

И зби ља сју тра дан бје ше осва нуо ве ли ки сни јег и па да ше не пре ста но густ и кру пан. Му ка кре ну ти, а мо ра ло се. По у ста ја-смо сви жи во и из не со смо све ства ри да се то ва ре. То је Кар пин-ски сам ра дио. Знао је шта тре ба у ко ла, а шта и ко ли ко на ко је га ко ња. А био је кру пан, сна жан, млад и здрав.

По ла зе ћи из Ђа ко ви це, жао ми бје ше што не сти гох да је раз гле дам. На ро чи то сам же лио ви ђе ти ку лу Аб дул па ши ну, у ко јој по ги бе му шин Мех мед Али па ша г. 1878. иду ћи за Гу си ње, гдје се имао са мном, као цр но гор ским ко ме са ром, са ста ти и пре да ти нам Плав и Гу си ње. Мех мед па ша је имао со бом два та-бо ра ни за ма. Ар на у ти, на хи ља де њих, да спри је че пре да ју Гу-си ња, на пад ну га и по сли је огор че не бор бе, уби ју. Гла ву па ши ну на ду гач кој мот ци су но си ли по Ђа ко ви ци, а труп му ве зан за но ге, ву кли по кал др ми ули ца ма. По ги нуо је и Аб дул па ша, ко ји

64


је као до ма ћин стао у од бра ну сво га го ста, и ако су га Ар на у ти во ље ли. Да Али па шу не уби ше Ђа ков ча ни, уби ли би га Гу си-ња ни. Та кав им је до го вор био, а сва је при ли ка, по упут стви ма из Стам бо ла, ка ко би се пред си ла ма вла да мо гла прав да ти да од на ро да не мо же пре да ти Гу си ње Цр ној Го ри. Жао ми је јад но га Мех мед Али па ше, али кад је већ та ко мо ра ло би ти, бо ље што се то свр ши ло при је на ше га са стан ка у Гу си њу.

65



НА ПУ ТУ од Ђа ко ви це, бје ше сни јег усит нио, али зи ма ја ка. На ше го спо ђе зби ле се под ар ње ви ма. Стје пан во ди ко ње, а ми око ко ла тап ка мо по сни је гу. По под не се ври је ме про љеп ша-ло, и сун це нас ма ло огре ја ло.

Бо га та Ме то хи ја пу ста. Да ле ко од пу та ви де се ве ли ке шу-ме. Та мо су ваљ да и се ла. Мје сти ми це на и ла зи мо на по ко јег Ар-на у та. Сто је крај пу та и гле да ју нас ту по, др же ћи озе бле ру ке за па сом или у џе по ви ма сук не них га ћа, ко је им се ис под го ло га тр бу ха др же о ку ко ви ма. На њи хо вим су хим ли ци ма не мо га ше се опа зи ти шта су ми сли ли или осје ћа ли гле да ју ћи срп ску вој-ску у по вла че њу, ко ја је ма ло пред ти јем по бјед нич ки пре шла Ар ба ни ју.

Је дан ми од њих ре че чи сто срп ски: „Ето та мо је дан ваш!” и по ка за ми гла вом крај пу та је дан хлад њак, за гра ђен и по кри-вен већ су хим гра на ма. То је би ла до оно мад не стра жар ни ца.

По ђох и ви ђех вој ни ка. Ле жи згр чен, је два ди ше, а по цр-нио ка зе мља. Зо вем га, за пит ку јем га. Не од го ва ра. Јед ном ме по гле да и опет скло пи очи. До ве дох јед но га од оне дво ји це ру-ских док то ра што су с на ма пу то ва ли.

„Ни шта, са мо је из не мо га од умо ра и гла ди,” ре че док тор по што га пре гле да.

У Ру са се на шло, што је тре ба ло: Стје пан је имао бо ти-љу ко ња ка. За ли смо вој ни ка јед ном, ма ло по сли је и дру гом

66


чашицом и оста ви смо му крај гла ве ма ло хље ба и ко мад ва ре не ко ко шке ко ју је Вје ра из При зре на по ни је ла.

Ма ло по сли је на јед ном мје сту сје до смо да по чи не мо на ко ман ду Стје па но ву: да се од мо ре ко њи! Про ла зе у го ми ла ма вој ни ци и из бје гли це. Из не на ди смо се ка да угле да смо и оно га вој ни ка из стра жар ни це. Пу шка му о ра ме ну, а осла ња се на јед ну то ља гу. Ка же нам да је са да до бро. Ко ли ко их је на пу ту оста ло, ко ји ма се ни је мо гла ни то ли шна по моћ до да ти!

При је мра ка уђо смо у се ло Де ча не, бли зу ма на сти ра Де-ча на. Се ло је ожи вје ло од вој ске и из бје гли ца ко ји при је нас сти-го ше. Ку ће су ли је пе, на та ван зи да не, све од ка ме на. Сва ка је огра ђе на ви со ким зи дом са пу шкар ни ца ма. Пред јед ном сто ји Ар на ут и гле да нас рав но ду шно. Пи та мо га је ли ње го ва ку ћа.

- Је сте! - од го во ри срп ски.- Хо ћеш ли нас при ми ти на ко нак. Зо ром ће мо да ље.- Хо ћу, ва ла, но да се по го ди мо.- Ко ли ко тра жиш?- Три бан ке, и ба шка што по хар чи те.Уље го смо од мах. Со ба ни је би ла ве ли ка. До ма ћин нам

на ло жи ли је пу ва тру на ог њи шту, око ко је се са би смо.Стје пан је био за до во љан, што је на шао за ко ње ко но бу и

хра не до ста. Све је ства ри рас то ва рио и из нио у ку ћу, па од мах при ста вио свој ве ли ки ло нац, да го то ви ве че ру. Дао нам је до-бру чор бу за гу шће ну ори зом, са до ста бра вље га ме са, ко је нам је га зда до ба вио.

Ве че ра је при спје ла тек ис пред по но ћи. Без про те ста по-ди за ше се, ко ји су би ли већ за спа ли. Сје ди мо око ог ња са пја том на кри ли ма, пу ним ори за, ме са и по ма ло чор бе. И са да ов дје, гдје го спо ду јем, ра до се сје ћам оне чор бе и же лим је. Бо ље ће те схва ти ти и ува жа ва ти ве ли чи ну Стје па но ва лон ца, ка да вам ка-жем, да је, ко год је мо гао, и по дру ги пут пу нио свој пјат.

По ве че ри слу жи ла нас Вје ра ча јем, ко јим по ну ди смо и на ше га Ар на у та и ње го ва оца, стар ца ви со ка, круп на, ли ца ру-ме на. Они су јед на ко при но си ли др ва и та ко их вје што на ла га ли и огањ раз пла ма ли, да се ни ма ло не на ди ми смо. Обо ји ца го во-ра ху ли је по срп ски. Ис при ча ли су нам да су ста ри ном из Ку ча, ис под Ме ду на. О Мар ку Ми ља но ву го во ра ху са оду ше вље њем.

67


Њи хо ве же не не ула за ху к на ма, али су хо ди ле сло бод но по ку-ћи, да смо их мо гли ви ђе ти.

Уго во ри смо, пред спа ва ње, да сју тра по ра ни мо, ка ко би-смо има ли вре ме на да свра ти мо и раз гле да мо ма на стир Де ча не. Но, опет због Стје па на, не са мо што не ви ђе смо ма на сти ра, но се ја по бо јах, да не ће мо ни у Пећ за да на сти ћи и да мо же мо ла ко оста ти на ули ци. За то оста вим дру штво и са мо тре ћи по-хи там на при јед, си гу ран да ће ми Мар ко Пе тро вић на ћи и стан и сва ку по тре бу.

Од При зре на до Пе ћи, све је рав ни ца уокви ре на уда ље-ним ви со ким пла ни на ма. Пут је до бар. По ње му та нак сни јег смр знут. Су сти жу у го ми ла ма по сљед њи вој ни ци и из бје гли це. Умор ни по ла ко се ми чу, ћу те ћи, бри жни, не ве се ли. Све су да ље од сво јих до мо ва, од сво јих ми лих, ко је су оста ви ли под не при-ја те љем. Ни ко не зна ии ку да иде, ни ка да ће се вра ти ти, и хо ће ли до че ка ти тај срећ ни дан. По пу ту ле же мр тви ко њи, ли је пи срп ски ко њи. Пре ко јен де ка, од мах крај пу та ле же два ко ња је-дан крај дру го га. Два чо вје ка, по одје лу мје шта ни, за су ка ли ру-ка ве и де ру јед но га. Дру ги, још жив, с му ком из ди же гла ву, по-гле да сво га дру га и тре сну њом о ле ди ну.

Ма ло на при јед на и ђо смо на ауто мо бил ува љен с точ ко ви-ма јед не стра не у јен дек. Крај ње га сто ји го ја зан чо вјек са злат-ним оча ли ма на но су, са кр стом о злат ном лан цу на пр си ма. На ње му ску по цје на џу ба до зе мље и шу ба ра на гла ви пре ко уши.

Осло ви нас ру ски.,,Ја сам ар хи ман дрит де чан ски. Из вр нуо ми се ауто мо бил.

Не ће ни ко да ми по мог не. Мо лим вас, уста ви те ва ше љу де да га из ву ку.”

Вој ни ци про ла зе и не обр ћу се на ар хи ман дри та. Са мо се је дан му кли глас чуо: „А ко ће ме ни по мо ћи!”

Ис пред са ме Пе ћи, на ли је вој стра ни пу та на јед ној кр шној уз бр ди ци, се ло је. По ми слих да ће бо ље би ти, да ту на ђем ка кву ку ћу и до че кам дру жи ну, не го у Пећ, пу ну би је ло га сви је та.

За ђох од ку ће до ку ће. На ђох и пред сјед ни ка оп шти не. Не по ма же. Све је би ло пре пу но.

На јед ној пу та њи ци, ме ђу ку ћа ма, на и ђох на јед ну Цр но-гор ку са дво је ма ле ђе це, го ле и бо се. Из бје гли из Ме то хи је.

68


Ври ште ђе ца, пла че и за по ма же мај ка: „По мри је ше ми но ћас, ни ко ме не пу шта у ку ћу!” Ко ли ко је та квих очај ни ка би ло на овом стра шном пу ту!

За ви ђе ла, уље гох са сво ја два дру га у Пећ. Ули це бје ху за гла вље не вој ни ци ма и из бје гли ца ма. Гу рао сам се и про вла чио из ме ђу њих, а све гле дао, хо ћу ли на ћи ко је га мје шта ни на, да ме упу ти Мар ку Пе тро ви ћу. И ов дје, као у При зре ну, и Тур ци и хри-шћа ни ра но се за тво ри ли у ку ће, да их чу ва ју од на ва ле сви је та. Већ у са ми мрак, на га зих на јед но мом че са цр но гор ском ка пи-цом и са ор лом на њој, ко ји је кри ли ма об у хва тио пред њу по ло-ви ну ка пи це од ува до ува. Ти јех гр бо ва ни је би ло у мо је ври је ме у Цр ну Го ру. По ра сла, од та да, Цр на Го ра, па и ор лу кри ла.

Ка же ми се да је жан дар. Он ме по ве де до об ла сне упра ве и до ста на Мар ко ва. Не на ђо смо га. Мо ја два дру га, умор ни и глад ни, као и ја, сре то ше се са не ким по зна ни ци ма и по ђо ше да ве че ра ју. Ја, на сва њи хо ва на ва љи ва ња, не хтје дох, до год не на-ђем Мар ка. Био сам јед на ко у муч не ми сли, што ћу без ко на ка и ка ко ћу се у ово ли ко сви је та на ћи с Ол гом. Је два у не ко зло до ба на и ђох на чо вје ка, ко ји ме по ве де у ку ћу апо те ка ра Мар ти но ви-ћа, гдје је Мар ко ста но вао, од ка ко је Мар ти но вић са по ро ди цом из бје жао.

Код Мар ка сам за те као Ри ста По по ви ћа, бив. ми ни стра и Ва си ља Жу ги ћа ко ме са ра, с ко јим сам се у Ми тро ви ци по знао. Би ли су из не на ђе ни мо јим до ла ском и из гле дом. Би ли су баш за ве че ром и учи ње ше ми мје сто за тр пе зом. Но ја, при је све га, за мо лих Мар ка, да по шље жан да ра на пут од Де ча на да са че ка и до ве де Ол гу с дру штвом. Сре ћом жан дар их сре те на са мо ме ула ску у ва рош! Да су се упу ти ли у онај сви јет те шко би се на-шли до сју тра.

Код Мар ка по чи ну смо и пот кри је пи смо се ли је по ту ноћ и сју тра дан. Ми слио сам оста ти још ко ји дан, но он ми ре че да из ми чем што при је, јер је же ну и ђе цу већ по слао, па ће и он до ко ји дан, док све ева ку и ше. Не при ја тељ је, ре че, бли зу. Код се ла Ис то ка је бој. И срп ска је вој ска по шла, а сју тра кре ће и оста так пут Бе ра на.

Стра шно је и жа ло сно би ло ти јех да на у Пе ћи. Кол ско га пу та на при јед не ма. Па ље на је му ни ци ја, уни шта ва на те шка ар-

69


ти ље ри ја, ло мље ни ауто мо би ли и ко ла, да не па не не при ја те љу у ру ке.

И Стје пан је из го рио сво ја ко ла и ар ње ве. По слу жи ше нам за огр јев. Осим она че ти ри ко ња, сад је имао и ова два од ко ла, на то ва ре на амо ви ма и ства ри ма из ко ла.

Мар ко ми је спре мио за пут пе че ну ин ту шу, си ра и хле ба. Ви ше не го на то ме за хва лан сам му што ми је дао сво је ста ре чи зме, јер су се мо је ци пе ле би ле већ рас па ле.

У Пе ћи сам се на шао са др Дра гу ти ном. У Ми тро ви ци смо се сре ли и од мах из гу би ли. Он је на шао Ол гу до бро и чу дио нам се ка ко смо из др жа ли пут.

До го во ри смо се да пу ту је мо за јед но и то пре ко Ру го ва. Но ују тро, кад ће мо кре ну ти, до ђе с гла сом да су се про то Ђу рић и још не ки вра ти ли с то га пу та. Пут узан, усје чен у ви со ким гре-да ма, за ле ђен је. Па да ју ко њи и љу ди и сур ва ља ју се низ стр му стра ну. Сто га ри је ши смо да обр не мо пре ко Ро жа ја. То нам је и Мар ко са вје то вао.

И ако смо по ра ни ли, не мо га смо кре ну ти све до под не. Стје пан нас опет за др жао, док је од за ро бље нич ке ко ман де тра-жио и до био че ти ри сол да та, да му па зе ко ње и то ва ре, и до кле је све раз ди је лио и на то ва рио на шест ко ња.

Дра гу тин се на је ди: „То ни је ви ше ру ски, то је про сто глу-по та ко пу то ва ти”, ре че и оде на при јед. А ми је два сти го смо до мра ка у нај бли же се ло Ра до вац. За у ста ви смо се ту и пре но-ћи смо у не кој ар на ут ској ку ћи, уса мље ној и уда ље ној вд пу та. На ђо смо је са сви јем пра зну. По ода ја ма си је но и пра зне ку ти је од кон зер ве, ко ји ма ми ни јед ну не при до да смо.

Од Ра дов ца до Ро жа ја ве ли ка му ка. Про ла ском вој ске, ар ти ље ри је, ве ли ке ко мо ре, пут, сва ка ко рђав, ис про ва љи ван, бла то, у ње му ка ме ње, да смо се на сва ком ко ра ку спо ти ца ли. Жа лост је би ла гле да ти ци је лим пу тем мр тве ко ње и из не мо гле вој ни ке и из бје гли це, гдје сје де или ле же кра јем пу та на сни је гу. Сву да му ни ци ја то пов ска и пу шча на про су та, то по ви оште ће ни и ни за стра не сур ва ни, њи хо ва ко ла на го ми ла ма спа ље на. На зга ри шту ви де се са мо гво зде ни остат ци. Од тих и ко мор ских ко ла, за др жа не су са мо пред ње осо ви не и на чи ње не дво ко ли це. И те дво ко ли це с му ком су про ла зи ле жљеб ску кли су ру у ко ју

70


се ула зи ло тје сна цем и хо ди ло уским пу тем про би је ним јед ном стра ном бр да, над стр ме ном и ду бо ком ува лом.

Три да на смо пу то ва ли до Ро жа ја, и све три но ћи про ве ли у шу ми на сни је гу око ло ве ли ке ва тре. Мо ји са пут ни ци мје сто си је на про сти ра ли су са да је ло ве гран чи це, а по врх њих што је ко имао. Вје ра је има ла свој ду шек, ће бад и по кри ва че и ва зда је узи ма ла Ол гу крај се бе. Ја ни је сам ни ка да ли је гао због мо га ре у ма ти зма. На ла гао сам по сву ноћ огањ, сје дио и пу шио уз чај, ко ји сам по ви ше пу та го то вио и пио. Сје ђе ћи про дре мао бих ма ло, и то ми је би ло до ста, да се сју тра осје ћам лак на пу ту, ко ли ко да сам сву ноћ спа вао.

Пр ва ноћ нам је би ла на Жље бу. Ту је био и вој нич ки ло-гор. Ту сам се опет на шао са на шим Дра гут пном, и опет се из гу-би смо, да се на ђе мо тек на Це ти њу. Дру гу смо про ве ли у Жљеб-ској кли су ри, а тре ћу бли зу Ро жа ја, али смо се мо ра ли уста ви ти, јер се не ви ђа ше ви ше пр ста пред очи ма, а га зе ћи бла то, спо ти-чу ћи се и па да ју ћи бје смо сло мље ни и умор ни сви.

Сју тра дан нас огри ја сун це. Сни јег се то пио, али по ле ди-ца под њим оте жа ва ше нам ход. Пред Ро жа јем, сре те нас је дан му ха ме да нац и по ну ди нам сво ју ку ћу а да му пла ти мо по 5 ди-на ра сва ки, што му из ба ци 70 ди на ра днев но. Жељ ни од мо ра при ста не мо. Ку ћа је би ла ве ли ка, на два та ва на, при зе мљи ко-но ба за ко ње, та ман по во љи Стје па ну. До ма ћин му је до ба вио до ста си је на и зо би, а и за нас је на хо дио ме са, ко ко ша ка, си ра. Био је услу жан, на да ју ћи се ли је по ме ћа ру од 140 ди на ра за два да на. Раз о ча ра смо га при по ла ску. Да до смо му са мо 40 ди на ра бак ши ша, јер ми је ро жај ски ка пе тан ре као да су све ку ће узе те за смје штај из бје гли ца, да му не мо ра мо ни шта пла ти ти, на ко да ти што од до бре во ље.

23. нов. оста ви смо Ро жај. До го во ри смо се уве че да кре-не мо при је вој ни ка и ко мо ре, ко ји су ло го ри са ли око Ро жа ја, да нам не за тво ре и не оте жа ју пут. Опет нас цр ни Стје пан за др жа. Спо ро смо од ми ца ли про вла че ћи се из ме ђу ко ња и ко мо ре, због че га су нам ко мор џи је јед на ко до ви ки ва ли: „Не пре ки дај ми ко-ло ну!”

На оку ка ма пу та, ви ђа смо пред со бом по че так ко мо ре. Ја и Ол га оста ви смо дру штво, ко је је због ко ња мо ра ло по лак ше

71


хо ди ти и по хи та мо да пре те че мо ко мо ру. Кар пин ски нам обе ћа да ће и он са сво јим ко њи ма по ма ло пре ти је ца ти ко мо ру и нас сти ћи, ка ко ће мо сви за јед но ис пред ко мо ре лак ше и бр же хо-ди ти. На ше тор бе оста ви смо на Кар пин ско во ме ко њу, а узе смо са мо ма ло хље ба и ме са, што смо уз пут је ли.

Пут је био до ста до бар, те смо бр зо ко мо ру прет скли. Че-шће смо си је да ли и од ма ра ли се, да са че ка мо дру жи ну. Ол га их је већ угле да ла пред ко мо ром. На да ју ћи се да ће нас бр зо сти ћи, ми смо про ду жи ли пут ко ји је во дио све стра ном јед но га бр да, до кле се на јед ном раз дво ји у два прав ца. Оба пу та спу шта ху се, упо ре до, до ста стр мо дви је ма ува ла ма. Чи ни ло ми се да се оба пу та опет са ста ју иза бр да, ко је их раз два ја ше. Пут с де сне стра-не учи ни нам се ви ше као про ду же ње пу та ко јим смо до шли и ми се поч не мо њим спу шта ти.

Че шће смо за стај ки ва ли и до зи ва ли Кар пин ско га и дру ге од дру штва, али се ни ко не ода зи ва ше. Сун це је би ло на за хо ду, ма на ма у ува ли са гу стом шу мом на обје стра не, по че ло већ мр ца ти.

Сје до смо на јед ну обо ре ну је лу, да ту са че ка мо би ло на ше дру штво, би ло ко га дру го га. Уто ли ко оба сја нас зра чак на де да не ће мо, глад ни и са ми, оста ти! Ни же ва лом, бље сну огањ, а за на ма чу смо ба хат ко ња. До ма ло сти же и уста ви се пред на ма је дан ка пе тан срп ски. За њим во ђа ху два вој ни ка ка пе та но ва и сво ја два ко ња са пу ним би са ци ма и тер ћи ја ма.

Од на ше ра до сти, ни је би ло ма ње из не на ђе ње ка пе та но во ка да нас угле да, јер смо се у Врњ ци ма по зна ли. По здра ви смо се и кре ну смо за јед но на при јед. Ис при чам ту ка ко сам се од дру-штва одво јио и по гре шно узео овај пут мје сто оно га с ли је ве стра не бр да, и што је још гр ђе, оста ле су нам ства ри на ко њу, те смо без за ло га ја хље ба.

- Не бри ни те се ни шта - тје ша ше нас ка пе тан. - Имам ја, па ће мо по ди је ли ти.

Сти го смо до оне ва тре, што смо је озгор угле да ли. Скре-ну смо к њој, да и ми он дје ко на чи мо. По здра ви смо се с љу ди ма ко ји сје ђа ху око ва тре и спре ма ху се бе ве че ру. То су би ле из-бје гли це из Сре ма. До бри љу ди при ско чи ше и на ло жи ше нам ва тру, док су вој ни ци рас то ва ри ва ли ко ње. Сје ки ра нам ни је

72


тре ба ла; сву да око нас ле же је ло ве гра не и ци је ле је ле обо ре не. Мом ци ка пе та но ви про стри је ше ће бад, а има ше их до ста и за по кри ва ње, и за гра ди ше нас с јед не

стра не кри ли ма од ша то ра. Ве че ра ли смо див но; пе че не ко ко шке, пр шу те, си ра и би је ло га хље ба, па ча ја.

Ол га је до бро спа ва ла. Ја сам с ка пе та ном још по сје дио у раз го во ру, па кад је и он за спао, остао сам крај ва тре сам пу-ше ћи и раз ми шља ју ћи о сва че му. Ва тру не упу штах. До вла чих и на ла гах ду ге и де бе ле су ве гра не је ло ве. До кле се смр зну ти сни јег на њи ма то пио, ди ми ло је, али је бр зо из би јао пла мен ве лик и ве сео.

Сју тра дан кре ну смо ра но и убр зо се са ста до смо са на-шом дру жи ном баш на мје сту гдје се оба она пу та са ста ју опет у је дан ко ји во ди у Бе ра не. Ту се опро сти смо с на шим до брим ка пе та ном, ко ји је хи тао у Бе ра не. И Кар пин ски је с дру жи ном но ћио у шу ми, с дру ге стра не бр да, мо жда та ман пре ма на шем ко на ку. Вје ра је би ла ја ко за бри ну та због Ол ге. Ду го су се гр-ли ле.

Мо гли смо и ми ту ве че ла ко сти ћи у Бе ра не, али нас Стје-пан увје ра ва ше да су ко њи ма лак са ли, те про ве до смо и ту ноћ, по сљед њу на овом пу ту, под ве дрим не бом. Тај дан нам про ђе с ја бу ка ма ко је смо уз пут од јед но га му ха ме дан ца ку пи ли, за то нам је око по но ћи до бро до шла Стје па но ва чор ба.

У Бе ра ни ма смо оста ли два да на, 25. и 26. но вем бра. Об-ла сни упра ви тељ Је врем Ђа кић дао нам ку ћу, из ко је је то ју тро иза шла и за Ан дри је ви цу по шла срп ска ко ман да. Вас на мје штај у со ба ма био је: си је но, ко је смо за ле жник до ни је ли и Стје па-но ви то ва ри. Ка ко је и вој ска и ко мо ра по шла, чар ши ја је би ла пра зна, те смо мо гли на ћи и хра не и ду ва на и ше ће ра.

Ми слио сам, да су се на ше пат ње ов дје за вр ши ле. Оста ло ми је у па ме ти по ље и ли је пи пут од Бе ра на до Ан дри је ви це, ка да сам г. 1878. због Гу си ња ста јао на тој гра ни ци и ви ше пу та са гла ва ри ма ва со је ви ћев ским на ко њи ма из ла зио у шет њу. Од Ан дри је ви це до Под го ри це че ка нас опет до бар пут и мо ја ста ра по знан ства. А баш пут до Ан дри је ви це ис па де нам нај те жи. Од ве ли ких ки ша, на бу ја ли по то ци, мо сто ви и пут ис ква рен, зе мља омек ша на и пре тво ри ла се у ду бо ко бла то, још ви ше про ва ље но

73


вој ском и ко мо ром, што је пред на ма про шла. Мје сто за сун ца да стиг не мо на Ан дри је ви цу, ухва ти ла нас ноћ још да ле ко од ње. Бла то је би ло ду бо ко, гу сто, смо ла сто, да смо је два но ге из-вла чи ли. Ол гу је би ла из да ла сна га. Ста ла је у бла ту до ко ле на и ви ка ла да не мо же на при јед. Она је има ла на но га ма те шке, пот ко ва не ци пе ле Стје па но ве и му шке пан та ло не, ко је је у При-зре ну ку пи ла. Гђа Утје ша но ви ћа па ла је оне свје шће на на ру ке сво га му жа. Ка да смо по сли је мно го му ке иза шли из то га бла та и за га зи ли у жит ко, ко је нас је пр ска ло по ха љи на ма и по ли цу, јер смо из ме ђу ко ња хо ди ли, чи ња ше нам се, као да смо се до-хва ти ли рав но га по ља.

За стан на Ан дри је ви ци, по ста рао сам се још из Бе ра на. М. Ра ма да но вић ис пра знио ми је јед ну кан це ла ри ју у сво јој упра ви, јер су све ку ће би ле већ за у зе те. Би ли смо за до вољ ни, са мо да јед ном по чи не мо, и смак не мо са се бе оно бла то. Али, ча шу ме да још ни ко не по пи, што је ча шом жу чи не за гр чи. Тек што су ко ње уве ли у авли ју и рас то ва ри ли их, је дан па де и ви-ше се не ди же. То је био ли јеп и нај ми ли ји коњ Кар пин сков, у Кра ље ву ја ха ћи, до Пе ћи кол ски, од Пе ћи то вар ни. Кар пин ски је сје дио и уз ди сао, Вје ра је пла ка ла, ми дру ги као по кај ни ци сје ђе ли не ве се ли и тек по ко ју про го во ри ли, по хвал ну о ко њу и утје шну за Стје па на и Вје ру.

Не знам је сам ли на при јед спо ме нуо да је Мар ко Пе тро-вић на мо је на ва љи ва ње је два на шао у Пе ћи јед но коњ че за Ол-гу. Због рђа во га пу та ма ло је мо гла ја ха ти, али јој је ипак по слу-жи ло, да се мје сти ми це на ње му од мо ри. Сад у Ан дри је ви ци до ђох и ја до ко ња. Јед ној Ру ски њи, ко ја је с на ма пу то ва ла, из ра дио сам код Ра ма да но ви ћа да до би је мје сто на др жав ном те рет ном ауто мо би лу до Под го ри це, а она ми да де сво га ко ња. „Бла го сло ве но” ста ње у ко ме се на ла зи ла, ни је јој по мо гло, но јој оте жа ва ло, да и да ље ја ше. И са да се чу дим ка ко је та же на из др жа ла пут и оста ла жи ва.

У Ан дри је ви ци смо са мо пре да ни ли, да се, још нео су ше-ни, очи сти мо од бла та, ко ли ко се то мо гло без че та ка. За те кли смо ту Мар ка Пе тро ви ћа. Сти гао је при је нас и хи тао у Ник шић, али му до шла на ред ба, да се вра ти у Бе ра не за упра ви те ља, што му ни је ни ма ло при ја зно би ло.

74


По сли је два те шка ко на ка на Дрн да ре вом ха ну и на Ма-та ше ву, сти го смо 1. де цем бра у Бр скут, на Пе љев бри јег, код Ве ли ке сер да ра Ја го ша, уда те за ко ман ди ром Ни ко лом Ми тро-ви ћем, ко ји због „Ва со је вић ске афе ре” уте че из Цр не Го ре, да по ги не у Ско пљу.

Од Ма та ше ва до Пе ље ва бри је га, има ли смо нај те жи дан. Ве ли ка зи ма, а ки ша из не ба из зе мље. Ни гдје скло ни шта. Крај пу та јед на ду гач ка ку ћа на под ти глом по кри ве на. Мо гла би при-ми ти мно го сви је та. Вра та и кап ци на про зо ри ма за тво ре ни. Зго-ми ла ла се че љад пред њом ти ска ју ћи се под стре ху. Лу па ју на вра-та и про зо ре, мо ле и при је те, да им се отво ри. Ни ко се не од зи ва.

Дуж ци је ло га пу та вој ни ци и ко мо ра, ко ла и ко ња ни ци, си ро ма си и го спо да, го спо ђе и ђе ца, све мо кро, за мо та но, згр че-но. Ни ко се жив не чу је као да иде ве ли ки спро вод.

Ве ли ка има ли је пу, ве ли ку ку ћу. Жи ви до бро. Ка да ви ђе наш ка ра ван, да јој обр ће ку ћи, за ви ка с вра та, да се вр ће мо, да не мо же ни ко га при ми ти, али ка да сам јој се ка зао, при ми ла ме је ли је по и ра до с ци је лим дру штвом.

И да смо хти је ли, ни је смо мо гли кре ну ти дру ги дан. Ха-љи не су нам би ле као из во де, и обу ћа. Два да на смо се су ши ли крај ог ња и исто смо их не до су ше не и хлад не обу кли.

Ве ли ки ни је смо мо гли по ну ди ти па ре за ко на ке. Мје сто то га оста вио јој Стје пан свој ве ли ки са мо вар и дру ге ства ри ко је му на да љем пу ту ни је су ви ше тре ба ле.

3. де цем бра, је два јед ном угле да смо Под го ри цу, ко ја је са ци је лом око ли ном пред ста вља ла ве ли ки срп ски ло гор. Још ви-ше не го у Ми тро ви ци, у При зре ну и у Пе ћи ов дје смо за те кли све пу но и пре пу но, и је два се смје сти смо у ста рој ва ро ши, код не ке зле же не, ко ја нас сју тра дан про бу ди ра но ви ком по ку ћи да јој је не ста ла нај ве ћа ко ба си ца из оџа ка, ко ју не би да ла за 50 пер пе ра, да су је укра ли мом ци „оно га Ру са”, и да јој ми мо ра мо да ти 50 пер пе ра. Си ро ма муж, школ ски над зор ник, ко ји се пред њом не сми је жив чу ти, мо рао је са да ју нач ки по др жа ва ти ње-ну ви ку. И пла ти смо. Дру штво се про ти ви ло пла ћа њу те гло бе, али ја пре ки дох на то, тре ба ло ми је ми ра. Ни је сам ви ше мо гао ко пор ну ти12 жи во том. Све му ке и пат ње са ово га ду го га и те-12 Напредовати, кретати се.

75


шко га пу та сти го ше ме ов дје и обо ри ше у по сте љу. Бла го да ре ћи вр њач кој во ди, дов де ми је сто мак из др жао и студ и вла гу, и гла-до ва ње и хра ну, ко ју при је не бих смио ни оку си ти. Но ов дје ме за бо ли ја ко, а по чео ме је бо ље ти већ на Пе ље вом бри је гу.

Кар пин ски ри је ши да оста не у Под го ри ци и у Ска дру, ко-ли ко му уз тре ба, да рас про да ко ње и ви ше не по треб не му ства-ри, да уре ди па со ше за Ита ли ју и за Фран цу ску код кон су ла та, па ће у Па риз, гдје мо ра Срп ско-фран цу ској бан ци пре да ти ар-хи ву и тра жи ти се би по сла и за ра де. Вје ра је има ла не ку до бру и бо га ту при ја те љи цу у Ми ла ну, па ће к њој и та мо да че ка крај ра та. Оку пи ла је и на го во ри ла Ол гу, да иде с њом.

Ја из не мо гао са сви јем, а сад још и бо ле стан, ни је сам био пут ник за да ље. Хо ћу на Це ти ње да се од мо рим и ли је чим. С Ол гом ћу се још ви ђе ти. Мо ра и она до ћи на Це ти ње, да узме па сош за ино стран ство и да јој дам па ра за да љи пут.

76


Страница списа из фебруара 1916. године

77



У ОЧИ Ни ко љад не, кре нуо сам из Под го ри це и сти гао на Це ти ње по под не че тр де сет тре ће га да на од по ла ска из Ср би је.

По шао сам пра во у Ма на стир сво ме ста ром, до бром при-ја те љу, ми тро по ли ту Ми тро фа ну. Код ње га сам ва зда имао сво ју со бу и при ја тељ ски до чек, кад год сам до ла зио из Ул ци ња, до-кле сам још та мо жи вио. Осим при ја тељ ства, ву кли су ме Ми-тро по ли ту са да и ови раз ло зи: мо ја пот пу на из не мо глост и по-тре ба да се до бро од мо рим и до бро хра ним, а то у це тињ ским го сти о ни ца ма, пу ним из бје гли ца, ни је сам мо гао на ћи.

На шао сам Ми тро по ли та у ње го вој кан це ла ри ји, са не-ко ли ко све ште ни ка, чла но ва кон зи сто ри ја. Ка да сам куц нуо и уље гао, ста ја ше обр нут к ме ни и гле да ше ме за чу ђе но. Ни је-су ме по зна ли ни он, ни све ште ни ци. При је је да на ест го ди на, ка да смо се рас та ли, гле да ли су ме уви јек са мо у цр но гор ском оди је лу, та да још сна жна и мла до ли ка. А са да ви де пред со бом си је да стар ца, мр ша ва, по ву че на, са кло бу ком у јед ној и шта пом у дру гој ру ци, у по ха ба ним ха љи на ма, у уским пан та ло на ма, од ко ље на до чла на ка утег ну тим по ви ја чем и у зим ском ка пу ту већ са сви јем из но ше ном. Тек ка да сам про го во рио, по зна де ме и при ђе ми ра до сно. За гр ли смо се, та да ми при ђо ше и све ште ни-ци, све ста ри мо ји по зна ни ци, те се и шњи ма ижљу бих.

На њи хо вим ли ци ма бје ше по мје шан из раз ра до ва ња од не на да но га ви ђе ња са из ра зом жа ље ња, што ме ви де у та квом

78


ста њу за ми шља ју ћи и му ке, ко је сам на стра шном пу ту под-нио.

Ми тро по лит ме од мах по ве де у сво ју оџа кли ју и на ре ди чај и да се со ба за ме не спре ми и до бро за гре је. Ре че ми да је код ње га и ми тро по лит би о град ски13 са сво јим ђа ко ном и да ће мо ве че рас на тр пе зи би ти за јед но.

Ми тро по лит бе о град ски био је та да Ди ми три је Па вло вић.Ја се од мах ис по вје дих вла ди ци, да сам пр љав и пун уши

да се већ мје сец да на ни је сам пре о бу као, ни ти имам шта пре о-бу ћи. Тек што сам за у стио, а мој вам до бри вла ди ка већ на ре ђу је јед но ме слу зи да ми спре ми ба њу и чи сту пре о бу ку, а дру го ме да ми у не ким рад ња ма це тињ ским на ђе и до не се но ве ха љи не и обу ћу.

По сли је ба ње чист и освје жен, ле гао сам и од ма рао се све до ве че ре. А до тле су слу ге успје ле да мо је ха љи не од све га очи сте, што су нај бо ље мо гли, те сам опет њих обу као, јер се у ва ро ши не на ђе ни оди је ла ни ци пе ла. Мар ко ве чи зме су се од Пе ћи до Под го ри це рас па ле, те сам мо рао опет обу ћи мо је ста ре ци пе ле, а да по кри јем њи хов из глед и да ми је но га ма то пли је, на ву као сам ка ло шне, ко је су ми на шли у тр го ви ни Спа си ће вој.

До ђе Ми тро по лит да ви ди ка ко сам и да ме зо ве на ве че ру. По ђо смо за јед но нај при је ми тро по ли ту Ди ми три ју. По здра ви-смо се ср дач но, али је би ла ве ли ка раз ли ка у рас по ло же њу на-шем са да и он да у Би о гра ду, ка да смо у дво ру о сла ви Кра ље вој ди је ли ли Аустри ју. Го во ра смо о то ме и о на шем стра шном пу то-ва њу и о ужа си ма, ко ји се из ру чи ше на наш на род; жа ља смо се на Ру се, што не вје ро ва ху да ће нас Бу га ри из дај нич ки на па сти, и на са ве зни ке, што нам у од суд ном ча су не при ско чи ше у по-моћ. На по шљет ку оба ми тро по ли та, па и ја шњи ма, за вр ши смо тје ше ћи се као до бри хри шћа ни: „Бог ће по мо ћи, све ће до бро би ти!”

И та ко утје ше ни по ђо смо и сје до смо за бо га ту тр пе зу вла-ди чи ну. По сли је че тр де сет да на то ми је пр ви пут би ло да сје дох људ ски и ру чах слат ко.

Али ми бр зо пре сје де. Исте но ћи ми по зли. На сту пи ли стра шни сто мач ни бо ло ви са те шким не пре ста ним вр ћа њем. 13 Митрополит београдски био је тада Димитрије Павловић.

79


До зва ше др Пе ра зи ћа. Пре гле дао ме и дао ми не ке ље ко ве; и на-ре дио да ле жим мир но 3-4 да на и да ни шта до ње го вих ка пљи-ца, ни во де, не оби ду јем. Муч на хра на! На шао ми је стје шње ње сто ма ка.

Вла ди ка ме је че сто оби ла зио. Кад је сју тра дан до шао, ре че ми да га је Краљ звао. Ми сли, да га је звао због ме не, јер о ни ка квом по слу ни је су го во ри ли, а пи тао га је ли што чуо о ме ни? Ка да му је вла ди ка ре као да сам до шао, да сам ње гов гост, али да ле жим бо ле стан, за чу дио се то бож. Он је знао оно га исто га да на да сам до шао и да сам код вла ди ке. Де жур ни офи-цер ко ји му је то ка зао, при чао је вла ди ци ка ко се Краљ на то осмјех нуо и ре као: ,,А, до шао је Ср би ја нац! При ће ра ла ор ла зла го ди на.”

Ја сам још у Би о гра ду чуо ка ко ме Краљ сма тра при ја те-љем Кра ља Пе тра а сво јим про тив ни ком, да у до го во ру с Кра-љем Пе тром

ра дим и пи шем про тив ње га, да у Ср би ји при мам ве ли ку пла ту, да ми је Краљ Пе тар да ро вао ве ли ку ку ћу у Би о гра ду, итд.

Че твр ти дан сам се ди гао и по шао у двор. Ни је сам ни ма-ло че као. Де жур ни офи цер, ко ји ме је при ја вио, од мах се вра тио и по звао да уље жем.

Краљ сје ђа ше ка ко сам га уви јек гле дао, и ка ко сам га на на шем ра стан ку оста вио, за пи са ћим сто лом у сво јој ве ли кој фо те љи. На ње му, ка ва зда, би је ли гуњ, злат ни џа ма дан и је лек, о вра ту крст Св. Ђор ђа. По сли је де сет го ди на, ни је сам на шао ни ка кве про мје не. Уго јен јед на ко, прав, ве ли ке очи жи ве. Са мо му је гла ва би ла са сви јем го ла и глат ка, а пер чин, ко ји је и сам имао по ду жи, био је без јед не цр не дла чи це. Ве ли ке обр ве бра-нио је од сје ди не. Њих и ма ле, сад још ма ње бр чи ће, на кра ју за ши ље не и не ко ли ко дла ка ис под до ње усне, цр нио је.

По кло них му се. Он ми ћу те ћи пру жи ру ку и по ка за ми сто ли цу пре ма ње му, да сјед нем. По на ша ње му је би ло као да сам сва ки дан код ње га, као да сам и ју трос већ био и сје дио на оној ис тој сто ли ци и раз го ва рао се с њим.

Кад сам јед ном, на ње гов по зив, г. 1906. до ла зио из Би о-гра да и уље гао у оџа кли ју, ди гао се, за гр лио ме и од мах оба суо пи та њи ма: Ка ко сам, ка ко је Ма ри ца, ка ко су ђе ца? Сад ни шта.

80


Ме не то ни је из не на ди ло, јер му знам на ви ке. Он је ми слио ка ко ће ме пред у сре сти, и на шао је да му тре ба та ко: ни хлад но ни то пло.

- Хај де ти са да, Пе тре - ре че јед ном мла дом го спо ди ну у гра ђан ском оди је лу, ко је га сам за те као код ње га. Го спо дин се по кло ни и иза ђе, а Го спо дар ме за пи та:

- По зна јеш ли то га чо вје ка?- Не по зна јем.- То је Пе тар Пла ме нац, бив ши ми ни стар, спо со бан, ври-

је дан, али... - ту Краљ по ди же ру ку пре ма че лу и за вр ће пр сти-ма. - Бо јим се, рђа во ће свр ши ти.

Мо ра би ти да је остао не за до во љан раз го во ром ко ји је имао с Пла мен цем, ка да ми га је нај пре по хва лио, а за ти јем из-ја вио сво ју зеб њу да је склон лу ди лу. Ње гов ста ри оби чај.

- Знам га по име ну. Био је ђак и др жав ни сти пен ди ста у Мон пе љеу, ка да сам ја био ми ни стар - ре кох на то.

- А да, чо че, при чај, ка ко си пу то ва. Чуо сам да си пје ши це пре ва лио од Ср би је дов де. Ја ви ли су ми из Ми тро ви це ка да си та мо сти га и да ћеш пре ко Пе ћи пра во ова мо, а ота да већ ни ка-ква гла са од те бе.

Ис при ча сам му украт но све му ке и стра да ња сво ја, и још мно го ве ће ко је сам око се бе гле дао на то ме пу ту. Из Ми тро ви це не по ђох пре ко Пе ћи, јер сам хтио пре ко При зре на и Би то ља у Со лун и та мо да че кам крај ра та и по вра так у Ср би ју. То ми је мно го про ду жи ло пу то ва ње и пат ње.

- Али, не жа лим, бар сам био „она мо, она мо”, и ви ђех При-зрен и Ко со во и оно мје сто, ђе Ми лош раз бу чи Му ра та, и Ђа ко ви-цу, ђе мој ко ле га Мех мед Али па ша од Ар на у та по ги бе, ка да иђа-смо на са ста нак у Гу си ње, и ви ђех огла ше ну „бо га ту Ме то хи ју”.

- Зби ља, ка ко ти се до па да на ша Ме то хи ја? - пре ки де ме Краљ жи во, а ли цем му се осу ве се лост као од за до вољ ства, што је Ме то хи ја „на ша”!

- Ли је па је, и она рав ни ца и оне пла ни не, што је у да ле ко окру жу ју, али је то пу сто и ди вље; да ми је сву по кло ни те. а да мо рам он дје жи вје ти, не бих ви је при мио.

Кра љу не ста де пр во га из ра за с ли ца. Гле да ше ме из не на-ђе но и озбиљ но. За то до да дох:

81


- За Ме то хи ју ни је чо вјек мо јих го ди на. Та мо се хо ће мла-дост. ње на по е зи ја и енер ги ја, а на ро чи то ври је ме ко је мла дост не ма пред со бом, па мо же ра ди ти и ура ди ти не што и до че ка ти да ужи ва. У ста ро сти се не по чи ње, но свр шу је.

- Имаш пра во - при хва ти Краљ и, ма ха ју ћи гла вом, гле-да ше ме уозби љен ду го. - Ја ти се све чу дим, ка ко ти у тво јим го ди на ма и са сла бим здра вљем из др жа тај пут.

- Не зна чо вјек, Го спо да ру, ко ли ко мо же док му не до ђе да мо ра. За то и оста дох у Врњ ци ма до по шљед ње га да на, што ми-шљах и сам да не ћу мо ћи из др жа ти.

- А што не оста де у Ср би ји?- Од стра, да не до че кам го ре. Раз ми шљао сам ду го и по-

ми шљао на све, што би ме мо гло за де си ти под Аустри јан ци ма, па на по шљет ку и ка да би ме оста ви ли на ми ру, ка ко ћу жи вје ти? Они би ми ка пи да ва ли, а ја остао без па ре, јер ми за три по-шљед ња мје се ца не до ђе пен си ја.

Краљ се уозби љи још ви ше и, од мах нув ши гла вом, ре че:- Не ка, чо че! Ти без па ра! А ме не су ка же ва ли да си ти

жи вио у Би о гра ду ка бег на Кра ји ну. Да ва ли ти Шу ма дин ци ве-ли ку пла ту, а Пе ро су ви ше, он ти је и ве ли ку ку ћу да ро вао. Код ње га си би ва и дан и ноћ и све сте про тив ме не ра ди ли и пи са ли.

Ви ђех од мах да је ци је ли онај раз го вор до сад био са мо увод ово ме, и да је Краљ је два че као зго ду, да обр не раз го вор на мо је „ср би јан ство”.

Ко ли ко год му је про тив но би ло мо је пре се ље ње из Ул ци-ња у Би о град14, до про гла ше ња Кра љев ства ње го во га, би ли смо ипак у до брим од но си ма15. До ла зио сам на Це ти ње, ли је по ме је при мао; пи сао ми је ви ше пу та и ја му од го ва рао; че сти тао сам сва ку сла ву и но ву го ди ну и он је ре дов но од го ва рао „сво-ме до бром и за слу жном Вој во ди”. Али, кра љев ство ни је сам му че сти та и од то га да на се пре ки до ше на ши од но си. А ја му ни је-сам че сти тао про сто из убе ђе ња, да му не тре ба кра љев ство и да Цр на Го ра ни је за кра љев ство. Мно го при је ме не то су ка за ли, сва ки на свој на чин, са сви јем тач но, је дан се љак цр но гор ски, Су ла Ра дов, и је дан др жав ник ерп ски, Ј. Ри стић. Пр ви је ре ка:

14 Поповнћ се преселио из Црнс Горе у Београд 1906. г.15 Црна Гора проглашена је краљевином 28. августа 1910. г.

82


,,Не мо же брод у Ка ме ни цу,” ка дје чуо, да ће Цр на Го ра по ста ти кра ље ви на, а дру ги: „Цр на Го ра је вој нич ки ло гор ко ји ће по сто-ја ти до кле тра је рат за осло бо ђе ње.”

Кад је јед не го ди не хтио да про гла си Цр ну Го ру ве ли ком кња же ви ном, а се бе ве ли ким кња зом, ја сам му ре као да би сви-јет при пи сао то са мо ње го вој су је ти, а да ма ла и си ро ма шна Цр-на Го ра ни је за ве ли ко кња жев ство. И Краљ би с раз ло гом мо-рао о ме ни рђа во ми сли ти, кад би му са да че сти тао про гла ше ње кра љем, а при је био про ти ван. Но, он је мо је др жа ње при пи сао, по гре шно, мо ме „ср би јан ству”. И за то је ми слио да ће ме они јем ри је чи ма за ба ши ти и да ћу ја уда ри ти у прав да ње, у од ри ца ње, у увје ра ва ње о мо јој стал ној ода но сти ње му. Ја сам га мир но са-слу шао, гле да ју ћи му пра во у очи, и та ко исто мир но од го во рио:

- То што сте ми ка за ли, би ће ви ше по ва шем за ми шља њу, не го по ка жи ва њу љу ди, и ако их има ко ји гра бе да вам та квим до но ше њем уго де а се бе пре по ру че. Ни је ни шта чуд но и нео-бич но, што та ко ми сли те и, за и ста, са мо сам ја крив, што ни је-сте у све му по го ди ли. Да сам се обра тио за по моћ кра љу Пе тру и срп ској вла ди, за ци је ло бих је до био. Кра ља Пе тра при ја тељ-ство ужи вао сам још док је на Це ти њу био, а Па шић ми је ста ри друг и при ја тељ још из ра не мла до сти. Али ја сам био ра ди ји жи вје ти скром но, по ву че но пре ма сво јим сред стви ма, не го ли, по сли је 40 го ди на мо га ра да у Цр ној Го ри, мо ли ти у Ср би ји, да ме они из др жа ва ју. Што се кра ља Пе тра ти че, за и ста ми је био у то ли кој мје ри при ја тељ, да му се ни ја ни ђе ца мо ја не мо же-мо ни ка да оду жи ти. Че сто ме је звао на раз го вор и за др жа вао на об јед. Сво ју ку ћу у Алек сан дро вој ули ци, ли је пу, ве ли ку са про стра ном ба штом, ни је ми да ро вао, али ми је дао да у њој сто-јим. И до сад би у њој био, да ми Ћо ко не умри је. Та да, опет из љу ба ви пре ма ме ни и ђе ци бо је ћи се, да се не за ра зе, ди же ме из ње, под из го во ром, да ће ку ћу гра ди ти, али ми у на кна ду стал но пла ћа ше дру ги стан. Та ко је ва зда, уви јек сам, без и нај ма ње на-по ме не мо је, но чи сте до бро те, при ти је цао у по моћ. Кад је Ма-ри ца бо ло ва ла, сва ки дан се из вје шта вао о ње ном ста њу и ши ља јој сва ке по ну де из дво ра. Кад сам је по вео на мо ре, у Ул цињ, он ми је дао тро шка, а та ко и кад сам Ђо ка бо на до вео из Ита ли је. Са хра нио сам га у Би о гра ду о ње го вом тро шку. На спро вод је

83


по слао сво га ађу тан та ко ји је на гроб по ло жио два ве ли ка ви јен-ца са име ном Ње го вим и кња ги њи це Је ле не на тра ка ма. А ка да сам уда вао мо ју Еки цу, ње го ва по моћ и да ро ви ње го ви и књ. Је ле не пре ла зе де сет хи ља да ди на ра. То ли ку до бро ту ја не мо гу ни кад за бо ра ви ти. Ја би био га дан сам се би ка да би ме ишта мо-гло за ве сти на за бо рав и не бла го дар ност.

Ова искре ност мо ја за ба ши ла је са да Го спо да ра. Слу шао ме је не тре ми це и ка да сам до вр шио, на ста ла је ду га па у за. На-по шљет ку про го во ри:

- Чу до, да је он био та кав пре ма те би, а мр зио је и го нио сва ко је га Цр но гор ца у Би о гра ду. За пра во, ви сте и ова мо би ли при ја те љи.

- Ни је он, Го спо да ру ни ко га го нио. Знам са мо да Бла жа ни-је при мао, али га ни је ни мр зио, ни го нио. Че сто ме је пи тао и за Бла жа и за Ђо ку, ка ко су. Они су до бри, ре као ми је јед ном краљ Пе тар, али је Бла жо ла ко ми слен и он је крив, што га ви ше не при-мам. По ка фа на ма и по дру штви ма, на ве ден од дру гих при чао је сва шта о ме ни рђа во и не и сти ни то и да сам ја до шао на Це ти ње „као го ља”, ко је га је он др жао и из др жа вао у сво јој ку ћи.

Опет па у за.- А је сте ли кад о ме ни го во ри ли? А је сте, ра зу ми је се.

Мр зи ме, гр ди ме. Је ли?Сле гох ра ме ни ма.- Шта да ви ка жем? При чао ми је краљ Пе тар, ка да се вра-

тио из Пе тро гра да са свад бе Је ле ни не, да вам је по слао по здрав по кња зу Пе ру и Л. Ми ју шко ви ћу. Зна те по то ме, и да вам не ка жем, ка ко о ва ма ми сли.

Опет ду га па у за.Краљ Пе тар је ова ко ре као књ. Пе ру и Ми ју шко ви ћу: „Ре-

ци тво ме та ти, и ти тво ме Го спо да ру, да га мр зим и пре зи рем, и да мо ја но га ни кад не ће ста ти на ње го ву зе мљу и при је ћи ње гов праг.” Они су му за ци је ло пре да ли тај по здрав и за то ме Краљ ни је ни пи тао, ка кав је то по здрав.

И зби ља ка да је би ло по вла че ње пре ко Ар ба ни је, краљ Пе тар не до ђе у Ска дар, ђе је био Кра ље вић Алек сан дар и Вр-хов на ко ман да, не го је по шао у Драч. Краљ се ис пра ви и опри је о сто, као да ће да се ди же.

84


- Е, по ђи ми збо гом. Мно го смо се за го во ри ли, а ја имам још по сла. Па до ђи. До ла зи сва ки дан. Ако би ме на шао у по слу, а ти сје ди у оџа кли ју при ог њу, гри се и на ре ди ка ву, а има ћеш уви јек дру штва. Вој во да Пла ме нац је ту по ва здан. А зби ља, и не пи там те, шта ми слиш, оли оста ти на Це ти њу?

- То је, Го спо да ру, што че кам, да чу јем од вас. Ја сам ова ко ми слио: да по чи нем ко ји дан ов дје, па да по ђем у Ска дар, до кле је још та мо Вр хов на ко ман да срп ска, не бих ли што до знао о мо ме Вла ду. Он је пот по руч ник у срп ској вој сци. Срећ но је про-шао мно ге бо је ве, али од Ка ча нич ке бор бе не мам ви ше ни ка ква гла са о ње му, па се бри нем. Из Ска дра по шао бих у Ул цињ, да та мо зи му јем, ра зу ми је се, ако нас не при ја тељ оста ви на ми ру. А ако, не дај Бо же, про дре и у Цр ну Го ру, иако сам си тан пу то-ва ња и већ из не мо гао, хо ди ћу на при јед, за оста ли ма, па до кле стиг нем.

- До бро. Учи ни та ко. Про пи тај се у Ска дру, па он да хај де сло бод но у Ул цињ и сје ди та мо без бри ге. Ово ћу ти ре ћи: Ср-би ја је про па ла, ње ви ше не ма, ни ти има мо гућ но сти да до ђе са Аустри јом у ка кве пре го во ре. Ми сто ји мо друк че, И све ће до бро би ти!

Ту ми Краљ ве се ло на миг ну и ушти ну ме за ми ши цу.При по сљед њим ри је чи ма, Краљ уда ри ша ка ма о сто,

опри је се и ди же гла ву. Ли це му је из ра жа ва ло пот пу но спо кој-ство и за до вољ ство.

На ра стан ку још ми ре че Краљ:- Не мој хи та ти у Ска дар. Мо жда не ћеш мо ра ти ни хо ди ти

та мо. На ре ди ћу ђе не ра лу Јан ко ви ћу, да се он из ви је сти код Вр-хов не ко ман де о Вла ду.

Ка да сам из и шао из Кра ље во га ка би не та, двор ска ли ца и дру ги, ко ји се он дје на ђо ше, при ла за ху ми и по здра вља ху се са мном. Зна ли су, да је Краљ био је дак на ме не и да ме је звао „Ср би јан цем”, а по што ви ђе ше ко ли ко сам ду го сје дио шњим, да се уно си ла ка фа и ра ки ја, да су мо ра ли че ка ти они, ко је је за то ври је ме де жур ни при ја вљи вао, од мах се и њи хо во др жа ње из ми је ни ло.

Из дво ра сам по шао да ма ло раз гле дам Це ти ње и про мје-не у вре ме ну од ка ко сам по шао из Цр не Го ре. Пр ви, ко га сам

85


срио, од мах бли зу дво ра, бје ше Јо во Ра до њић. Из не на ђе ни обо-ји ца, за гр ли смо се. На ци је лом пу ту ни је сам о ње му ни шта чуо. Знао сам да је био са же ном и ђе цом у Со ко ба њи, да је њих та мо оста вио, а сам из бје жа.

Ма ло да ље срио сам се са Вла ди ми ром Ни ко ли ћем, адво-ка том из Зе му на. Он је по шао из Вр ња ца не ко ли ко да на при је ме не у Кра ље во, и ви ше ни о ње му ни је сам ни шта чу ја. Ш њим сам у Врњ ци ма при јат но про во дио сва ки дан у шет њи по пар ку и до же ље знич ке ста ни це у раз го во ру о ра ту и о вре ме ну и до-га ђа ји ма при је ра та. Обо ји ца смо би ли стал но оп ти ми сте, вје-ро ва ли у до бар свр ше так и ни ка да и не по ми шља ли, да ће нас бје жа ни ја до ве сти на Це ти ње.

Шњим на ђох и Ла за ра Пе ро ви ћа. Они ми ре ко ше да је би-ло на Це ти њу пу но из бје гли ца, ме ђу њи ма и по зна ни ка на ших, али су мно ги већ обр ну ли пре ко Ска дра и Ме до ве.

Тек се шњи ма ра ста дох, сре тох се са Бр. Ну ши ћем и го-спо ђом му и ћер ком. Би ли су у цр ни ну. По ги нуо им син. Из ја-вив ши му сво је са у че шће, упи тах га, кад ће у Ска дар. Не ће, ре че ми, у Ска дар, не го у Ул цињ, да та мо че ка крај ра та. Био је код Кра ља и из раз го во ра шњим до био је увје ре ње да ће Цр на Го ра оста ти са чу ва на. Сам Краљ му је пре по ру чио да оста не и да иде у Ул цињ. И Ра до њић и Ну шић хва ли ли су му дрост Кра ље ву што је умио са чу ва ти Цр ну Го ру, да се има мо бар ђе скло ни ти.

Ми тро по лит ме је не стр пљи во че као да чу је шта сам с Кра љем раз го ва рао. И он ми ре че да по Кра ље вом др жа њу из-гле да да аустриј ска вој ска не ће у Цр ну Го ру и да ће се за кљу-чи ти мир са Аустри јом. О то ме се на Це ти њу сву да го во ри ло, а осо би то од до ла ска Алек се Мар ти но ви ћа из Фран цу ске, ко ји је до нио Кра љу не ко пи смо од пре сто ло на шљед ни ка Да ни ла.

По сли је не ко ли ко да на, на руч ку код Алек се и Је ле не, увје рио сам се да је пи смо на шљед ни ко во зби ља до ни је ло и ра-ши ри ло вје ро ва ње у мир, и да је Алек са знао са др жај то га пи-сма. У раз го во ру о мо јој бје жа ни ји, за пи та ме Алек са, шта ми-слим са да? Хо ћу ли оста ти на Це ти њу?

На мој од го вор, да бих нај ра ди је зи мо вао у Ул ци њу, али се бо јим, да ће ме Аустри јан ци бр зо зај ми ти опет зли јем пу то-ви ма, Алек са ма ло пре ми шља ше, па он да ре че:

86


- Жао ми је, што вам не мо гу и не сми јем све ре ћи, али као ва ма ово ли ко мо гу: опа сно сти, ко је се бо ји те, не ма; мо же те сло бод но оста ти ов дје, или по ћи у Ул цињ.

- Зби ља? Знаш си гур но?- Бу ди те увје ре ни.- Те шко ми је вје ро ва ти да аустриј ска вој ска не ће пре ко

Цр не Го ре у по гон за срп ском вој ском и из бје глим на ро дом.- Вје руј те, што вам ка жем.Ти јех да на бје ху се оку пи ли на Це ти њу на род ни по сла-

ни ци, по зва ни у ван ред но за сје да ње на род не скуп шти не. О ми ру са Аустри јом, го во ри ло се не са мо на Це ти њу, но и по ци је лој Цр ној Го ри. И на род ни по сла ни ци са мо о то ме го во-ра ху. Они су ма хом би ли за то, ка ко сам чуо од по је ди них, да се ра ту је до кра ја и не одва ја суд би на Цр не Го ре од Ср би је. Ри је ши ли су, да из ја ве вла ди не по вје ре ље, ако се не са гла си са скуп шти ном.

Вла да је да ла остав ку. По сли је не ко ли ко да на, до шао је ка би нет Ми ју шко ви ћев. У пр вој сјед ни ци На род не скуп шти-не, тај ној, го во рио је Га вро Ву ко вић за мир са Аустри јом. „Ср-би ја је про па ла: ње ви ше не ма. Не сми је мо до пу сти ти да и Цр на Го ра про пад не. Тре ба спа сти што се још спа сти мо же,” ре као је Га вро. На род ни по сла ни ци вје ро ва ху да се он по на-ред би Кра ље вој ис та као за мир. Сви су би ли про тив то га пред-ло га. Пр ве ри је чи Га вро ве исте су ко је сам ја већ чуо од са мо га Кра ља.

У јав ној сјед ни ци, вла да је из ло жи ла свој про грам, а је-дан по сла ник пред ло жио ре зо лу ци ју с ко јом се вла да сло жи ла и Скуп шти на је при ми ла: да Цр на Го ра про ду жи рат до крај ње мо гућ но сти и шље ду је сто па ма Ср би је.

Ја сам одио у двор сва ки дан. Ако ни је сам по шао, до ла зио је пер ја ник, да ме зо ве.

Јед но га да на про чи та ми Краљ де пе шу Ца ру ру ском и од-го вор Ца рев. У сво јој де пе ши ка же Краљ ка ко су Цр но гор ци оду ше вље ни и ри је ше ни да ис тра ју у ра ту не ште де ћи сво је жи-во те и да би њи хо во прег ну ће би ло још ве ће,ка да не би оску ђе-ва ли у хра ни и му ни ци ји. Цар хва ли ју на штво Цр но го ра ца и ја-вља Кра љу да се већ обра тио са ве зни ци ма да убр за ју и умно же

87


ши ља ње хра не и му ни ци је Цр ној Го ри.Ова из ја ва о ра то бор но сти Цр не Го ре и тра же ње му ни ци је

ни је би ла у са гла сно сти са вје ро ва њем Кра ље вим да Аустри ја не ће осва ја ти Цр ну Го ру.

Аустриј ски аеро пла ни об ли је та ху Це ти ње сва ки дан, гу-бе ћи се у прав цу к Под го ри ци и Ска дру, гдје из ви ђа ху кре та ње срп ске вој ске. Ве ли ко зво но са таб ње огла ша ва ло је сва ку по ја-ву аеро пла на. Сви јет се од мах скла њао у ку ће. Че љад са па за ра пред вла ди ним до мом бје жи у ту ве ли ку згра ду. Двор је имао при ре ђе но скло ни ште у ве ли ком при зем ном ма га зи ну. Јед ном сам си ла зио с Кра љем ту, и за те као Кра љи цу и кња ги њи це. Њих сам сад пр ви пут ви дио. По кло ним се Кра љи ци и по љу бим јој ру ку ко ју ми је по ла ко пру жи ла и је два при мјет но мах ну ла гла-вом не про го во рив ши ни ри је чи. Из не на ди ла ме је то ли ка хлад-но ћа, али сам се чи нио не вјешт.

По че ше аустриј ски то по ви све че шће и ја че од је ки ва ти вр хо ви ма бр да око Це ти ња. Вој ска цр но гор ска на пу сти ла При-мор је, ко је је др жа ла од по чет ка ра та. До ла зе Бу двља ни и Па-штро ви ћи вла ди ци да га пи та ју хо ће ли бје жа ти да ље, јер не сми ју че ка ти Аустри јан це, ко ји би их од мах по хва та ли о обје си-ли. Из ра жа ва ју сво је не за до вољ ство са упра вом цр но гор ском. Вла ди ка им обе ћа је да ће им на ври је ме ка за ти ако би до то га до шло и тје ши их да ће све до бро би ти.

„Не ма до бра на ма”, ре че је дан, ,,па да ће се и по вра ти ти Цр но гор ци у При мор је. Ко ли ко смо од њих пре па ти ли, ра ди ји смо у мо ре, но под њи хо ву власт.”

Аустриј ска вој ска на ва љу је на Лов ћен. О то ме и о опа-сно сти да ће про дри је ти у Цр ну Го ру, го во ри се по ули ца ма и ка фа на ма, али се не опа жа ни ка ква уз не ми ре ност. Сву да се чу ју ови раз го во ри: ,,Шта ми слиш, хо ће ли Аустри јан ци на Це ти-ње?”- „Мо гло би би ти, ма не вје ру јем. Го спо дар је ми ран и рас-по ло жен. Он зна не што.”

Вр ћем се из дво ра Ми тро по ли ту са рђа вим гла со ви ма из При мор ја и с Лов ће на.

- Шта Краљ го во ри? - пи та ме вла ди ка.- Ни шта. Ми ран је, рас по ло жен је. У дво ру се не опа жа

ни ка ква за бу на, не чи не се ни ка кве при пре ме за се о бу.

88


- То је и ме ни па ло у очи. Не би он био та ко спо ко јан, да има опа сно сти. Он зна не што, што ми не зна мо. Не ће Аустри-јан ци на при јед - ре че вла ди ка.

Ми тро по лит Ди ми три је по ђе дру ги дан Бо жи ћа у Ска дар. На ра стан ку ре че нам да ће се бр зо вра ти ти, ако му вла да друк че не на ре ди. Био је на опро шта ју код Го спо да ра и остао и он увје-рен да Аустри јан ци не ће на при јед.

Тре ћи дан Бо жи ћа сје дим с Кра љем у оџа кли ји. Ту је и те-ле фон, ко ји за зврк та. Ко ман дир Љу мо вић му се при ма че, слу ша и са оп шта ва Кра љу: Ја вља ју с Лов ће на: аустриј ска ар ти ље ри ја с фор ти ца и с

бро до ва за си па на ше по ло жа је, јед на гра на та уби ла два вој ни ка и дво ји цу ра ни ла. Под за шти том ар ти ље ри је, аустриј-ске тру пу пе њу се и при ми чу Лов ће ну. На ша вој ска од сту пи ла. Црм нич ка и ри јеч ка бри га да се раз и шла. Бри га дир Иво Ђу ро-вић остао сам су де се так вој ни ка.

Краљ слу ша мир но и не ре че ни шта. Ма ло по сли је, уље-го ше два мла да офи це ра, ста до ше пред Кра љем, и са оп шти ше му исто што смо чу ли пре ко те ле фо на. Краљ и њих са сви јем мир но са слу ша и не да де им ни ка ка ве на ред бе. „Хај те, по чи ни-те!” ре че им от пу шта ју ћи их, а за ти јем се обр не к ме ни:

- Не по зна јеш оно га мла до га? - Не.- То је књаз Пе ро. „Пе ро, до ђи!” за зва га Краљ и по ка зу-

ју ћи ру ком на ме не, ре че му: „Ни је си по знао Вој во ду Си ма?”Књаз Пе тар жи во ми при ђе и за гр ли.По што књаз Пе ро по ђе, Краљ је ма ло по ћу тао, као да не-

што раз ми шља, па до хва ти лист ар ти је и пру жи ми га.- Пи ши.И ста де на бра ја ти ба та љо не: куч ки, бје ло па влић ски, ље-

шан ски итд.- Ко ли ко их је? - 24.- Е, њих ћу по сла ти на Лов ћен. До ста је ту вој ске. Одр жа-

ће се они - ре че ми Краљ са сви јем мир но.Вра тив ши се у ма на стир, за те кох код вла ди ке опет не ке

Бу двља не, ђе се исто жа ља ху на Цр но гор це, на офи це ре и на

89


кња за Пе ра, на њи хо ву рас пу ште ност и чу да, ко ја су та мо по-чи ње ли.

- Не ка те, не ка те - ми ри их вла ди ка. - Вој ска је вој ска! Бог је ве ли ки! Бог ће по мо ћи! Са мо да се здра во и мир но вра ти те до ма.

По што они по ђо ше, Вла ди ка иде по со би и све ху че. Ја му ис при чам све, што сам чуо и ви дио у дво ру.

- Не знам, не знам ни шта. А је сте не што. Не што има. Не би он мо гао та ко мир но сје ђе ти, кад вој ска иде до ма - го во ри Вла ди ка, иде и ху че.

Про ђе глас по Це ти њу да су Аустри јан ци за у зе ли Лов ћен, за ти јем дру ги да су већ на Ње гу ши ма и на Ива но вим ко ри ти ма. Це ти ње оста је мир но, ни ка кве ужур ба но сти.

Чу ју се ова кви раз го во ри:- Раз и шла се вој ска. Не ће ви ше да се би је.- А што ће се за лу ду би ти и ги ну ти? С Аустри јом је угла-

вље но, што ће би ти.- Би ли би се Цр но гор ци, но је њи ма на ре ђе но да од сту пе.- Не ће Аустри јан ци на при јед. Зна Краљ што ми не зна мо.29. де цем бра ују тро, Краљ зо ве Ми тро по ли та. Вра тио се

бр зо и вр ло уз бу ђен. Краљ му на ре дио да од мах спре ми љу де и све ште ни ке ко ји ће ди ћи ћи вот Св. Пе тра и пре ни је ти га на Плав-ни цу, а одан де у Ска дар. И Краљ иде. Пи тао га Краљ: шта ће он? Од го во рио му: да ће оста ти с на ро дом. „Знао сам, да ћеш ми та ко од го во ри ти, и ми ло ми је што ћеш оста ти,” ре као му Краљ.

Ни ме ни ни је би ло ви ше че ка ња. По хи тах у вла дин дом да у Ми ни стар ству фи нан си ја при мим пен си ју и у Ми ни стар ству спољ них по сло ва узмем па сош за ино стран ство. Сву да сје де чи-нов ни ци и ра де, са мо у Ми ни стар ству фи нан си ја ви ђех не ко-ли ци ну ђе сла жу у сан ду ке про то ко ле и дру го. Свр шив ши свој по сао, по тра жих и на ђох чи нив ни ка ко ји рас по ла же са др жав-ним ауто мо би ли ма и до бих мје ста за се бе, за Ра до њи ћа, Влад. Ни ко ли ћа и Ла за ра Пе ро ви ћа.

По тр чах у ма на стир, до хва тих свој за ве жљај с ро бом, опро стих се с Вла ди ком, ко је га на ђох и оста вих у нај ве ћој за бу-ни. Све иде, ху че, на ре ђу је не што слу га ма и љу ди ма за по сле ни-ма око ћи во та.

90


Ја пред вла дин дом, а ауто мо би ла не ма. Ре ко ше ми: узео га двор. Та мо за бу на, гра ја, тр ка ход ни ци ма, уз и низ ска ле, сно се ба у ле и ка ше те. Упра ви тељ дво ра упу ћу је ме Кра љу због ауто мо би ла. Опет тр чим вла ди но ме до му. Сре там Алек су Мар-ти но ви ћа, бли јед као кр па, хи та не ку да. Уста вим га.

- А шта би ово, Алек са?- Не знам ни шта. Не ра зу ми јем ни шта! - мах ну ру ком и

оде.Је два до бих мје сто у дру гом ауто мо би лу у врх на то ва ре-

ном ка ше та ма из ми ни стар ства фи нан си ја. Ја са оним чи нов ни-ком сје дох крај шо фе ра. Ра до њић и дру ги мо ра ли су по ћи иза бол ни це и он дје нас че ка ти. Чи нов ник им не да ва ше да сјед ну код вла ди на до ма, да не би и дру ги, ко ји су он дје че ка ли, про те-сто ва ли и на ва ли ли, да и они сјед ну.

На са мо под не оста вих Це ти ње. Про ла зе ћи ули ца ма гле-дам сви јет ђе мир но, као сва ки дан, сје ди пред ка фа на ма, или ше та, или сто је и раз го ва ра ју се, ко ли ко да се ни је ни шта до го-ди ло.

Ол га је би ла на Це ти ње, с Вје ром, од мах по Ни ко људ не, узе ла па сош и са 500 фра на ка у зла ту, ко ли ко сам јој мо гао да ти, по шла у Ска дар, да из Ме ду ве, пр вим ва по ром, пре ђе у Ита ли ју.

91



ПР ВА БРИ ГА, кад си ђо смо са ауто мо би ла на Ри је ци, би-ла нам је да на ђе мо стан, а он да од мах ла ђу за Ска дар. Ко нак смо на шли, ја и Вл. Ни ко лић у јед ној, а они у дру гој ку ћи, ма ла ђу не мо га смо до би ти ни за ко је па ре, и ако сам и пред сјед-ни ка оп шти не по звао у по моћ. На Ри је ци је би ло мно го срп ских из бје гли ца, ко ји су тај дан, чув ши за пад Лов ће на, у не ко ли ко ска дар ских ла ђа од ве зли се у Ска дар, а Це кли ња ни не шће ше да во зе. До ла зак вој ни ка с Лов ће на и гла со ви да су Аустри јан ци већ на Ње гу ши ма, за бри ну ли љу де и ни ко не ће да оста ви сво ју ку ћу и че љад.

Уго во ри смо да се сју тра у 9. ура са ста не мо код Мо сти-не, да кре не мо пје ши це на Вир, да’ко та мо на ђе мо ла ђу за Ска дар.

По тре фи смо на до бар ко нак и, што је мо ме Ни ко ли ћу осо-би то го ди ло, на до бру ве че ру и на до бро црм нич ко ви но. Ве че-ра смо у ку жи ни, при ог њу сје де ћи на ма лим сто чи ћи ма. Га зда-ри ца и ње на ћер ка, об у че на „ала фран ка”, по слу жи ва ли су нас. За ври је ме ве че ре, до ђо ше и сје до ше с на ма га зда ри чин син и ње гов друг, обо ји ца вој ни ци. Они од мах по че ше свој раз го вор о Лов ће ну. Бје ху се свру ћи ли. Про те сту ју што се го во ри да су се Це кли ња ни раз бје жа ли с Лов ће на: „Ни је су Це кли ња ни ни ка да бје жа ли, но се сву да ју нач ки др жа ли; не ће Це кли ња ни ту сра мо-ту та ко оста ви ти; хо ће мо да се зна све, и зна ће се...”

92


Мај ка ути ша ва си на да ће све до бро би ти, да Краљ зна шта ра ди, и да не би он сје дио на Це ти њу, а Аустри јан ци му на Ње гу ше, да ни је он уре дио ра бо ту.

Ују тро, ка да нам је га зда ри ца, још у по сте љу, до ни је ла ка фу, ре че ми ша па том: ,,А Краљ је с фа ме љом но ћас до шао на Ри је ку; ено их у дво рац.”

Бр зо се ди го смо и на ре ди смо. Код мо сти не на ђо смо на ше дру штво. Ни ко лић оста не шњи ма, а ја по хи там до двор ца, да ви дим

Кра ља и да чу јем што год. Та мо до знам да је Краљ са мо ма ло по чи нуо и од мах про ду жио пут Под го ри це. Ни је ни ко га при мао.

На по врат ку к мо сти ни, сре там ауто мо бил у нај бр жем ле ту. У ње му сје ђа ху у па рад ном вој нич ком одје лу ко ман дир Љу мо вић и по руч ник По по вић. Чух од ми мо про ла зни ка да су то „пар ла мен та ри”, да су би ли на Ње гу ши ма код ко ман дан та аустриј ске вој ске у име Кра ље во, да тра же при мир је и мир, и да сад но се Кра љу од го вор. Краљ их је по слао од мах по под не, кад сам ја по шао с Це ти ња, али их ни је са че као.

Пут од Ри је ке до Ви ра је вр ло ли јеп и пре дио, ку да смо про ла зи ли ди ван. Ни је би ло зи ме, па смо у раз го во ру ла ко од-ми ца ли. Не да ле ко од Ри је ке сти го смо Ну ши ћа са го спо ђом му, ћер ком и зе том. Он ће с на ма до Ви ра, а одан де пра во у Ул цињ. Остао је при сво јој од лу ци и са вје ту Кра ље ву.

Ма ло да ље сти же нас поп Јо ван из Ул ци ња на до бром ко-њу. Био је вој ни све ште ник у лов ћен ском од ре ду, па ка ко се вој-ска раз и шла, вр ће се до ма, у сво ју па ро хи ју. На Це ти њу је чуо, од Ми тро по ли та, да сам ја по шао у Ска дар. Тек ме ви ђе, ско чи с ко ња, те се за гр ли смо. Ви ше не хтје де ја ха ти, но на ва ли да ја ја шем до Ви ра.

Уз те зао сам ко ња, јер је поп Јо ван све крај ме не ишао и при чао не пре ста но о сво ме жи во ту и ра ду у ло го ру, о Ул ци њу и сво ме ви но гра ду и ко ли ко му се ви на ро ди ло да бо ље га не ма и ко ли ко је до сад на ви ну сте као, и ка ко дру ги све ште ник ул-цињ ски не ва ља, пи је и не зна сво је ду жно сти, те га је вла ди ка ста вио у пен си ју, а он др жи са да обје па ро хи је итд.

Дру штво је за о ста ло да ле ко. До ђо смо до ха на на Тр но ву.

93


Пред ха ном су два де се так Цр но го ра ца и ме ђу њи ма ста ри поп Фи лип из исто га мје ста. Поп Јо ван се по мје ша с њи ма и по здра-вља ше се ре дом са сва ким. Ме не ни је су по зна ли. Ка да им ка за поп Јо ван, да сам ја, при ђо ше ве се ло сви и окру жи ше ме. За гр-лих се с поп Фи ли пом и по здра вих с дру ги је ма.

- А ко би те, чо че, по зна у ту ро бу, а бо га ми си и по ста ра - ре че поп Фи лип и по зва ме у хан на ка ву и ра ки ју. Уље го смо сви и по сје да смо око ог ња. За по че поп Фи лип раз го вор, ко ји при хва ти ше и дру ги, а ко ји је ме не за чу дио. Ни је сам чуо ни ка да Цр но гор це да та ко го во ре.

- А окле ти са да, по пе Јо ва не! - пи та га поп Фи лип.- Од вој ске. До бих ма ло до пу ста ра ди до ма ћих по тре ба,

па ћу опет на ду жност, у вој ску.- Ха!- подсмјех ну се поп Фи лип. - У ка кву цр ну вој ску! А

што за мо та јеш и не ка жеш пра во. На гр ди те Краљ. Пу шти Лов-ћен не при ја те љу. Ни је смо ми пу шта ли сто пе јед не без кр ви, а ви не мр чи сте пу шке. А ђе је Краљ?

- На Це ти њу.- Је ли, јест! Уре дио ли је по ра бо ту, па сје ди. Не ка га, не ка,

пи та смо се! А ђе су му оне сре ћи це, си но ви?- На фрон ту - од го во ри поп Јо ван.- На фрон ту, је ли? На’ко су то од си ноћ. Уга се, уга се!

Е, ма не ка, не ка. До ша је Шва ба, па ће и поћ’, а ми ће мо оста-ти, и хо ће мо. Бож ја ти вје ра, да ви ди мо ову ра бо ту. Не ће мо оста ви ти ову бру ку на образ цр но гор ски, но чи ја је не ка му је. Ни је су по го ди ли, не, да тр гу ју са овом си ро ти њом, и да јој образ узи ма ју.

Сти же и мо је дру штво. При је ђо смо у ка ма ру, да се за ло-жи мо, па да кре ће мо. Поп Јо ван опет на ва љу је да ја шем до Ви-ра, но не хо ћах ни по што. Та да он по ја ха и бр зо из ма че, до ви ку-ју ћи ми да но ћас мо ра до Ба ра, а мог не ли и у Ул цињ ће.

Опро стих се са по пом Фи ли пом и Цр но гор ци ма и кре нух с дру жи ном по ла ко пје ши це. При са мо ме на шем по ла ску, ста-са и уста ви се пред ха ном по ви ше Цр но го ра ца и по мје ша се са пр ви је ма. Од ма ко смо при лич но, а жа гор од њи хо ва раз го во ра и по је ди ни ја чи гла со ви до пи ра ху још јед на ко до нас. Ка’да их поп Фи лип ни је мно го опо ми њао на умје ре ност и ред.

94


На уру пред Ви ром, ко ји већ гле да смо под со бом, за бо ли ме сто мак та ко сил но, да ни је сам мо гао кро чи ти ви ше. За мо лих дру штво да ме не че ка, а ја да ћу сти ћи, кад ми по пу ште бо ло ви. Остао је са мном са мо Вл. Ни ко лић. Да је мо гао сво јом до бро-том, он би ми олак шао му ке. Сје дио је, или ше тао по крај ме не, док сам се ја на јед ном ка ме ну са ви јао од бо ло ва. И та ко од ка-ме на до ка ме на, ка ко бо ло ви ма ло по пу ште, при ми ца смо се и ми Ви ру и сти го смо у са ми мрак. Дру штво је на шло се би ко нак, а ми смо дво ји ца од сје ли у го сти о ни цу код Је ле не, гдје сам ва зда по чи вао про ла зе ћи пре ко Ви ра, док сам још у Ул ци њу жи вио. Со ба и по сте ља чи ста, хра на до бра.

У тој го сти о ни ци је ста но вао и пред сјед ник оп шти не, Стан ко вић. Ње га за мо лих, по што сам још јед на ко слаб био, да по мог не мо ме дру штву на ћи ла ђу за Ска дар, ка ко би смо ра но кре ну ли. И ла ђу су на шли, је ди ну, ко ја је већ би ла на то ва ре на ка ше та ма пе тро ле у ма, али је у њу мо гло ста ти још де се так љу-ди. Ипак не кре ну смо сју тра дан. Ска дра нин, чи ја је ла ђа би ла, из го ва ра ше се да не мо же ни ка ко

кре ну ти, јер су га пре ва ри ли во за ри, и до шли са мо дво ји-ца, ма сју тра ако Бог да, си гур но.

Мо ра ли смо оста ти, а и не бје ше ми жао. Да’ко сју тра бу-дем бо љи и на ред ни ји за пут. Осим то га, до жи вио сам да ви дим сво јим очи ма, што ни је сам мо гао ни по ми сли ти, да се мо же у Цр ној Го ри до го ди ти. Ви дио сам јед ну по ја ву из да па пра ве ре-во лу ци је, и пот пу но га без вла шћа.

На вир ској пја ци би ло је ма ло сви је та, али је при до ла зи-ло све ви ше. Бје ше и Цр но го ра ка са ма ска ма под са ма ром, без то ва ра. То ми је па ло у очи, јер ни је био па зар ни дап. Ме ђу Цр-но гор ци ма раз го вор са мо о Лов ће ну и на ди ра њу Аустри ја на ца. Јед ни ка жу да су на Бу ко ви ци, дру ги ка жу да су већ ви ше Бо-ји ци.

По под не још ви ше сви је та. Је ле на из ни је ла ми сто ло вич пред ку ћу. Сје дим до бро за мо тан и сун чам се, пре ви ја ју ћи се че шће од бо ло ва. На јед ном про ђо ше ис пред ме не 5-6 офи це ра и пред њи ма ко ман дир, ко је до тле ни је сам ви дио и уђо ше у мо ју крч му. Чу јем за ти јем њи хов раз го вор из јед не со бе, та ман ви ше ме не. На пја цу, ско ро пре дам ном ис кр сну ру ља Цр но го ра ца, с

95


пу шка ма. И ме ђу њи ма по че жи ви раз го вор, ко ји при је ђе у ви ку. Ни је сам мо гао ни шта ра за бра ти. На јед ном ви ђех из го ми ле ви-ше сви јех гла ва по диг ну ту ру ку др же ћи пу шку по сри је ди. Чу ју се гла со ви: „Не ка те, не ка те, не ка Јо ван го во ри!” Све се ути ша; а тај Јо ван гром ко вик ну:

- Хо ће те ли ме по слу ша ти, бра ћо?- Хо ће мо! - за ви ка ше сви.- Да иде мо на Под го ри цу! Та мо су са да сви они, ко ји су

нас про да ли, та мо је и др жав на ка са. На из дај ни ке, бра ћо!- У Под го ри цу! У Под го ри цу! С ове сто пе у Под го ри цу! -

за гр мје го ми ла.У тај мах се отво ри про зор ви ше ме не. По мо ли се ко ман-

дир. На ње гов уз вик: „Бра ћо!” ути ша се го ми ла. Ко ман дир на-ста ви:

- Је сам ли ве икад пре ва рио?- Ни је си!- Је сам ли уви јек с ва ма др жао?- Је си уви јек!- Хо ће те ли ме и са да по слу ша ти? - Хо ће мо!- Е, до бро. Пре ки ни те раз го вор и сви но ћас до ма, а сју-

тра...- Хо ће мо! - за ви ка ше сви и у ту гра ју не мо гах ра за бра ти,

је ли ко ман дир још што ре као, или су вој ни ци већ зна ли, шта ће сју тра.

Го ми ла се по че ра зи ла зи ти по пја ци, а ма ло за ти јем изи-ђо ше и офи це ри.

Сун це бје ше на за хо ду. За хла ди ло. Уље гох у ку ћу и сје дох при ог њу. Је ле на ми до не се чај.

- Шта је ова мут ња? - пи там Је ле ну.- Бог ће до бро да ти. По му тио се сви јет. Не во ља му је.До ђе и пред сјед ник оп шти не. Сје де крај ог ња. Бје ше ја ко

уз бу ђен. Ба ци ци гар и при па ли дру ги, а ру ка му дрх ти.За чу се из ван гра ја, луп ња ва, лом.- Ето их, по че ше! - вик ну пред сјед ник, а по ди же гла ву и

ослу шку је.- А шта је то? - пи там га.

96


- Шта је? Ди гла се свје ти на. Хо ће да па ли, ру ши, пљач ка све сре да, нај при је др жав но: ђу мрук, по шту, те ле граф, суд ни цу. Мо лио сам, да не чи не то, јер ће од го ва ра ти. За гра ја ше: ,,Ко ме да од го ва ра мо!” и на гна ше се пут ме не. Вик нух са мо: „Не мој ме ко ји таћ, јер ћу се Бо га ми за ми је ну ти, а ето ви, па чи ни те што хо ће те!” И ото лен ти се ма кох. Не мо гу им ни шта, на ко да ме уби ју.

- А по шљи бар ово га жан да ра, да ви ди и да нам ка же, што се чи ни.

- Уби ће га!- Не ће, мо ре! Не ка им не го во ри ни шта, не ка из да ље са мо

гле да. Жан дар по ђе и бр зо се вра ти.- По ло ми ше и опљач ка ше, ни шта не оста ви ше - ра пор ти-

ра жан дар. - При је шли су на ду ћа не ска дар ске, па сад и на не ке на ши јех. Из ба цу ју све на пја цу: ше ћер, ка фу, ка ше те пе тро ле у-ма и сва ку ро бу. До ла зе же не и ђе ца са се ла, то ва ре на ма ске, и но се и са ми, и по ку ћа’ су за шли.

Пред сјед ник слу ша, гле да ме и го во ри:- Ка жем ти, узе ло мах, не бој се и не слу шај ни ко га. - Па ка жеш - обр ну се пред сјед ник жан да ру - из ба цу ју све

и но се. Е, тр гов ци све ви ка ху: не ма ше ће ра! На род је знао да има, ма не мо га ху ни шта. Сад им је за па ло!

Ма ло по ма ло, ути ша се све. У на шу крч му ни је ни ко ула-зио. Ка жем пред сјед ни ку што сам чуо по под не, ка ко се вој ни ци за го не на Под го ри цу, да по би ју „из дај ни ке” и узму „др жав ну ка су”.

- Не знам. Све мо же би ти. Вла сти не ма, на род огор чен, го во ри пред сјед ник за ми шљен гле да ју ћи у огањ.

Сју тра дан ра но на ђох се с дру жи ном на ри ву. Ну шић се пра шта с на ма и по ла зи за Бар. Сто ји ла ђа при ве за на, пра зна, а пред њом наш Ска дра нин и је дан тр го вац оно га пе тро ле у ма, с ко јим смо се има ли во зи ти, обо ји ца на ред ни да се за пла чу. Си-ноћ им све ти на раз ни је ла све ка ше те.

Ни то ју тро не би во за ра, осим оне дво ји це. У ону мут њу не шће ни ко да иде. Је два на ђо ше дви је же не, ко је нас увје ра-ва ху да не ће гр ђе во зи ти ни од јед но га во за ра. И та ко је два око 10. ура кре ну смо. При са мо ме кре та њу, уско чи ше у ла ђу још

97


че ти ри не зна не и не зва не де ли је, и ако смо ла ђу са мо за нас по го ди ли. На ђо смо, да је нај па мет ни је чи ни ти се не вјешт и не зва ти пред сјед ни ка у по моћ, јер је он већ ре као: не ма вла сти, не слу ша ни ко ни ко га.

Же не су сла бо во зи ле. За да на не мо га смо у Ска дар сти ћи, а но ћу ђе ће мо ко нак на ћи! За бри ну смо се ђе ће мо и ка ко ће мо ову ноћ про ве сти. Сни јег ко ји при кре та њу про ми ца ше, сад је за гу стио. Умо та ни ка по ти ма, са по диг ну тим огр ли ца ма и на би-је ном на гла ви ка па ма и кло бу ци ма, сје ђа смо ћу те ћи. Ни ша ле Ла за ра Пе ро ви ћа ни је су ви ше по ма га ле. На јед ном про ци је ди Ра до њић: „Да нас је но ва го ди на! Ђе је и ка ко је до че ка смо!”

То нас сви јех ожи вље ма ло. Че сти та смо је дан дру го ме но-ву го ди ну и по же ље смо, да се бр зо, ако Бог да, вра ти мо на сло-бод на ог њи шта и здра ви и ве се ли, са ста не мо са сво јим ми ли ма. Же ље су скром не, али Бог, код све сво је до бро те, те шко да ће нам их ис пу ни ти у ро ку, ко ји му ми оби ље жи смо. За то смо бр зо па ли опет у пре ђа шње ћу та ње и раз ми шља ња не ве се ла.

Ухва ти ме ноћ код се ла Це кла, у Кра ји ни. При гна смо ла ђу кра ју, да ту по тра жи мо ко на ка, јер смо би ли мо кри, озе бли, а и глад ни. Ус пе смо се уза стра ну и уље го смо у пр ву ку ћу, ве ли ку, на та ван, на го лом ка ме ну и ка ме ном зи да ну. До ма ћи ње му ха ме-да нац. При ми нас ра до и уве де у ве ли ку ода ју. На јед ној стра ни при зи ду, го ри ва тра. При не се и на ба ца још др ва. Са би смо се око ва тре и ожи вје смо ма ло. Во за ри и дру ги са пут ни ци по шли су на ви ше у дру гу ку ћу.

Пи там до ма ћи на, има ли што да нам да за ве че ру, пла ти-ће мо до бро.

- Имам: хле ба, си ра, ја ја, ско ру па.- Ље по та! - за ви ка смо сви.До ма ћин кре не, па се уста ви.- Да ми пла тиш сре бр ном па ром.- Не ма мо, но на ше пер пе ре.- Не ћу ви их!- Ка ко не ћеш го спо да ре ве па ре!- Не ћу.- Да ће мо ти срп ске бан ке.- Не ћу их.

98


- Ми не ма мо дру гих па ра.Тур чин сле же ра ме ни ма и изи ђе. Оста ви нас без ве че ре.

Хо ћа смо да тра жи мо се о ско га кме та, да му се жа ли мо, ма ко ће га на ћи по оном вре ме ну и што ће нам по мо ћи, ка да ни пред-сјед ник на Ви ру ни је мо гао. У се лу су сви му ха ме дан ци, па и кмет. Слег ну смо и ми ра ме ни ма и за до во љи смо се, што ће мо се огри ја ти и осу ши ти.

Ују тро опет му ка с до ма ћи ном. Тра жи нам 20 ди на ра, ма у сре бр не па ре. Ба ци смо му дви је бан ке и по ђо смо на ла ђу. Он је још ду го гун ђао за на ма.

Ври је ме се про љеп ша ло, али је је зе ро би ло ја ко уз бур ка-но. По ло ви на дру штва, бо је ћи се, по шла је кра јем, а ми не без му ке, срет но сти го смо при је под не у Ска дар.

Ни ко лић, Ра до њић и Пе ро вић, по шли су у ва рош, да тра-же стан, а ја пра во сво ме ста ром при ја те љу Бо жу Пе тро ви ћу. За у зев ши Ска дар, Краљ га је ,,по по тре би слу жбе” по вра тио из не ми ло сти, у ко јој је ду го био, у ми лост, и по ста вио га гу вер не-ром ска дар ским. Рас та ли смо се г. 1905. ка да сам се ја пре се лио у Би о град. По сли је пу них 10 го ди на, на ђо смо се опет. У ка квим при ли ка ма!

Ни је се ни шта про ми је нио. Исто она ко ма ли, сув, жив, окре тан. Јед них смо го ди на, али сам ја ви ше по ста рио. У јед но-ме смо би ли јед на ки. Да смо се по кла ли не би смо се окр ва ви ли. Зу ба ни јед но га, ни он ни ја.

Од Бо жа сам до знао, да је Ол га пре шла у Ита ли ју при је два да на. Пет на ест да на оста ла је би ла у Ска дру, све због Кар-пин ско га и Вје ре, до кле су они по свр ша ва ли сво је по сло ве.

Ко ли ка ми је пе ка би ла на оно га Тур чи на у Цкла, што ме оста ви без ве че ре, по жа лих се Бо жу од мах на ње га и мо љах га, да по ша ље жан да ра, да га до ве де и да га ка зни, што, као по да-ник цр но гор ски, не шће узе ти пер пе ре. Он ме по гле да и осмјех-ну се жа ло сти во.

- Што збо риш, ја дан! А ви диш, да смо од да нас до сју тра ов дје. Ни је ви ше ври је ме то ме - од го во ри Бо жо и од мах ну ру-ком.

Ска дар сам на шао већ ис пра жњен. Вр хов на ко ман да, вој-ска, из бје гли це, све је по шло пут Ме ду ве. За то ни је сам ни ту

99


мо гао ни шта до зна ти о Вла ду. То ме је оста ви ло у бри зи, али сам се на дао, да ћу на пу ту од срп ских офи ци ра што чу ти о ње му.

Два да на сам се од ма рао код Бо жа и че као да ви дим шта ће би ти од ми ра. Бо жа је знао да је двор у Под го ри ци и да су пар ла мен та ри опет по шли у глав ни стам аустриј ски на Ње гу ше.

Уве че 4. ја ну а ра из не на ди нас до ла зак кра љи це Ми ле не са кња ги њи ца ма у Ска дар. Ту су пре да ни ли, не из ла зе ћи из со-бе, а 6. ја ну а ра ују тро от пу то ва ше за Ме ду ву. И ако са мном ни је ри је чи про го во ри ла на Це ти њу, ја сам осје ћао сву не сре ћу ње ну и искре но сам је жа лио. Кад је до шао фи ја кер, по зајм љен од ар хи би ску па ска дар ско га, у авли ју, са че као сам је на вра ти-ма. Изи ђе са кња ги њи ца ма кра чу ћи по ла ко, не си гур но пут ко ла. Ли це јој мрач но са из ра зом умо ра и ду шев но га бо ла. По гле да ме и пру жи ми ру ку, ко ју то пло по љу бих. Гр ло ми се сте за ло и је два про го во рих:

- Бог ви у по моћ, Ве ли чан ство!- Ва ла, кад је до ово га до шло, ако и не ће, све ми је јед но -

уз дах ну Кра љи ца те шко.При сут ни оста до ше на мје сту за не ко ли ко, го ло гла ви, ћу-

те ћи, као кад се из ку ће из не се ми ли по кој ник.Не ма ви ше че ка ња. За мо лих Бо жа и он ми на ђе ко ња и

јед но мом че, ко ји ће ме сју тра зо ром по пра ти ти до Ме дуе, а од Ме дуе, ка ко Бог да: или ћу у Ита ли ју, ако угра бим још, мо жда, по сљед њи брод, или ћу за срп ском вој ском пут Дра ча.

- Хај де! - ре че ми Бо жо. - Да си и ра ни је бо ље би би ло. Аустриј ска вој ска, за у зев ши Це ти ње уочи но ве го ди не, већ је у ри јеч кој и црм нич кој на хи ји. Сад иду јед ни к Ска дру, дру ги на ушће Бо ја не.

Вла до, кум Лу ке Ђу ро ви ћа, ко ји је то га да на сти гао у Ска-дар са још дво ји цом Цр но го ра ца, по твр дио ми је, да су ма ла одје ље ња аустриј ска већ на Бо ја ни. За ни мљи во је ово ње го во при ча ње:

- Ре че ми отац да бје жим, ако се мог нем још про ву ћи, а да би и он ра до, да ни је слаб. У Ба ру ме ни ко и не пи та, ку да ћу, но у Мр ко је ви ће сти го ше ме не ки вој ни ци аустриј ски, би ће Хр ва-ти, јер го во ра ху срп ски. Ци је ли јем пу тем смо се раз го ва ра ли, а

100


кад до ђе да скре не мо ска дар ским пу тем, упи та нас је дан вој ник: ,,А ђе ће те ви?” - „Хо ћа смо у Ска дар, ако нас пу шта те” - „Хај те збо гом, куд год хо ће те. Ми не ма мо с Цр но гор ци ма ни шта, ми го ни мо срп ску вој ску.” И ту се опро сти смо шњи ма ли је по, као да смо за јед но на пи ће би ли.”

101



У ОЧИ ДО ЛА СКА Кра љи чи на, ја сам пре ша од Бо жа, јер не ма ше за њу дру ге со бе, у ком ши лук, код Ја ни це пок. Фи-ли па Бе ро ви ћа, мо га до брог при ја те ља и че сти то га Ср би на. На дан мо га по ла ска, 7. ја ну а ра, по ра них да се спре мим и са гђом Ја ни цом опро стим. Спре мио сам се ла ко и бр зо. Имао са му је дан за ве жљај још са мо јед ну чи сту пре о бу ку и уз то: дви је ку ти је кон зер ви са ног мли је ка, па кло ча ја, ма ло ше ће ра и шест бе шко та, што ми је др Илич ко вић из сво је бол ни це, за пут дао. Си шав до ље, до че ка ме гђа Ја ни ца с ка фом и ови јем ри је чи ма:

„Зло, вој во да, зло! Но ћас и Краљ до ђе. Ено га код г. Бо жа. Бје жи пре ко мо ра. Ку ку, што се до че ка! Што до че ка не срет њи Ска дар, а ли је пи за луд. Ко ли ко сам са мо ја до жи вје ла про мје на и го спо да ра! И Бог зна, ко ли ко ћу још. А пра во да ти ре чем, што сам про жи вје ла, то ми је под Тур ци ма би ло. Жи вје ло се и бо га то и ли је по и ра хат бо га ми, при ово ме, што се сад чи ни.”

По што је већ Кра љи ца до шла и по шла, ни је ме из не на дио до ла зак Кра љев.

Опро стим се да гђом Ја ни цом на бр зу ру ку и по хи там Бо-жу. У авли ји ви ђех ко ња под се длом и мом ка ко ји ме че ка ше да кре не мо.

Крај ве ли ких, ши ром отво ре них, вра та од ку ће ску пио се Бо жо на јед ној сто ли ци. Сје ди за ми шљен и пу ши. У ход ни ку

102


ви дим го ми ле сан ду ка кра ље вих, из ме ђу њих сто је или про ла зе офи це ри и слу ге и раз го ва ра ју се ша па том.

- До ђе ли Го спо дар? - упи тах Бо жа.- До ђе. Ето га у мо ју кан це ла ри ју. Го ре ни је ни из ла зио,

ни ти је но ћас ли је га.- Ка ко је? Мо гу ли к ње му, јер кре ћем на’ви час.- Уту чен је. А не ка га. Ка ко је ра дио, та ко је и про шао.

Ни је ни за слу жио да свр ши љеп ше. По ђи. Не спа ва. Сад сам био код ње га.

Уље гох не при ја вљен.Сје ди на ка на бе ту у шу би, ка ко је с пу та до шао. Гла ву

спу стио на пр си. Ли це му по мо дри ло, очи под бу хле, до ња усни-ца му ви си. Пред њим ка фа на по ла ис пи је на. Пу ши. На пја ти-ћу мно штво ци га ре та ис пу ше них и не до пу ше них. По гле да ме ко со, не ми чу ћи гла вом, ис под ја ко спу ште них ка па ка. По ћу та за ду го, па ме, уње ке, про му клим гла сом упи та:

- Ти још ов дје?- Сад кре тах. Чух да сте до шли, па свра тих.- А ђе ћеш?- У Ме ду ву. Не мог нем ли се укр ца ти у ка кав брод за Ита-

ли ју, идем за срп ском вој ском с из бје гли ца ма.- Из не мо га си. Не ћеш из др жа ти. Оста ћеш не ђе на пут.- До кле мо гу. Што ми Бог да.Опет на ста де ду го ћу та ње. Краљ све у истом по ло жа ју,

за па лио дру гу ци га ре ту, скло пио очи, те шко ди ше и за ка шља ва се. Гле дам га и жа лим га. Изи де ми пред очи ње го ва сли ка из мла дих, срет них да на, ка да сам га пр ви пут по знао.

- Не мо жеш ти то из др жа ти - ша па том про го во ри Краљ. - Ни до Дра ча не ћеш жив... уста ви се... па ћеш са мном.

За хва лих му и ра до при хва тих по ну ду. Био сам се ри је-шио, да идем, кад сам већ ово ли ко под нио, да не пад нем Аустри-јан ци ма у ру ке. А и сам сам по ми шљао да ви ше ни је сам у пр ву сна гу и да ћу не ђе на пу ту за при је ти и умри је ти од гла ди и не-мо ћи, као мно ги што су, а да се про ла зни ци по ми чу ћи се и са ми је два с му ком, и не обр ну на њих.

Осје ћао сам ис кре ну бла го дар ност Кра љу што ми је не то олак шао пут, не го упра во жи вот спа сао, а ти јем ви ше што сам

103


вје ро вао да он то, у ово ме ова кво ме ча су, не чи ни из ни ка квих сво јих ра чу на, не го је ди но по до бро ти и с об зи ром на мо ју про-шлост, ко ја је утка на с ње го вом.

- Из ла зе ћи од Кра ља, опа зим пред ка пи јом ве ли ки ауто мо-бил у ко ји то ва ре ства ри Кра ље ве. Бр зо до не сем и ба цим у ауто-мо бил и мој за ве жљај, да ми у пу ту не сме та. Ова ро ба Кра ље ва не по ђе с њим пре ко мо ра. Ауто мо бил по ђе на Бо ја ну и ро ба се по че пре кр ца ва ти у јед ну ла ђу, али на глас да су Аустри јан ци већ на Бо ја ни, ла ђа се не смје де пу шти ти низ ри је ку. Је су ли ту ро бу, по то ме, Ма ли со ри раз гра би ли, је ли оста ла у Ска дру, или се вра ти ла у Под го ри цу, не

знам ни да нас. Ја сам сва ка ко остао и без по шљед ње га ма ло га мог пр тља га и по шао на да ле ки пут са мо с они јем, што је на ме ни би ло.

Док сам се ја вра тио у ку ћу, до го ди ла се ова сце на: Краљ је на јед на пут устао и вик нуо да му до не су са бљу и из ве ду ко-ња; хо ће с мје ста да се вр ће, да оку пи Цр но гор це и да се би је с Аустри јан ци ма. Бо жо и пер ја ни ци др же га, оти ма ју му са бљу, не да ју му из ку ће; он кло не на ка на бе и за ви ка: „Црн ти образ, Бо жо, што ме не пу шташ!”

При ча ли су ми офи це ри из прат ње Кра ље ве, да је то исто чи нио у Под го ри ци. За го нио се на Ца рев лаз, да он дје до че ка Аустри јан це и по ги не. Они су га др жа ли, да не по ђе, а књаз Мир ко, гле да ју ћи, шта се чи ни, вик нуо им је: „Пу шти те га сло-бод но, не ће он та мо. Ево ско ро шест го ди на, ка ко он игра та кве ко ме ди је.”

Ка да је Краљ био у Ска дру, вој ска цр но гор ска ни је већ по-сто ја ла. Све се раз и шло до ма. Што је би ло још на оку пу у Под-го ри ци, ђе не рал Ве шо вић, вој ни ми ни стар је рас пу стио од мах по од ла ску Кра ље ву, а за ци је ло и са зна њем ње го вим, ови јем ре чи ма: „Хај те до ма и оста ви те оруж је. Ви ше ни је сте вој ни ци, но обич ни гра ђа ни.”

И сам Ве шо вић је по шао до ма, у Ва со је ви ће. Ни ко ни је ви ше ни по ми шљао на ка кав от пор аустриј ској вој сци.

Што се сам Краљ, то бо же, за го нио на Ца рев лаз, да им се опре и он дје да по ги не, тре ба ло му је да се то чу је у на ро ду. Хтио је да ти јем по би је већ сву да ра ши ре но и утвр ђе но вјеровање да

104


је он имао тај ни уго вор с Аустри јом да јој пре да Лов ћен и за-кљу чи за се бан мир.

Док се го во ри ло са мо о Лов ће ну, Цр но гор ци су, што је сва ка ко чуд но, би ли мир ни, али кад су Аустри јан ци по шли на-при јед, да за у зму ци је лу Цр ну Го ру, за вла да ло је оп ште огор-че ње на Кра ља. Из гле да, да је Краљ бје жао ко ли ко од Аустри-ја на ца, то ли ко, и још ви ше, од гње ва на род но га. Он је по но ћи по бје гао с Це ти ња, из Под го ри це, па ће по но ћи и из Ска дра. На Да ни ло вом гра ду на па ли су га Цр но гор ци за из да ју гра јом и грд ним ри је чи ма, и ко зна до че га би до шло, да га ни је из го ми ле из ву као и са чу вао вој во да Ђу ро Пе тро вић бри га дир.

Тај ни уго вор, или спо ра зум, са Аустри јом је за ци је ло по-сто јао. Не мо же се, за са да, зна ти ка кав, али по оно ме што се зна, мо же се на га ђа ти.

Лов ћен се имао пре да ти аустриј ској вој сци без кр ви, а пре да ја се има ла при кри ти сил ном ар ти ље ри ском ва тром са твр ђа ва и рат них бро до ва, под чи јом је за шти том она то бож на ју риш узе ла Лов ћен. Да ни је би ло то га спо ра зу ма, не би аустриј-ска вој ска иза бра ла баш Лов ћен да про дре у Цр ну Го ру, не го дру га при сту пач ни ја мје ста. И не би Краљ по ста вио за по вјед ни-ком лов ћен ско га од ре да сво га нај мла ђе га си на Кња за Пе ра, ко ји не ма ше пој ма о ра то ва њу. По ста вио га је што је у ње га имао нај ви ше вје ре да ће спо ра зум из вр ши ти, да га не ће ни кад ни-ко ме ода ти, а да ће га вој ска по слу ша ти ка да на ре ди од сту па ње и на пу шта ље лов ћен ских по ло жа ја. А баш књаз Пе ро, сво јом ла ко ми шље но шћу то је нај при је одао. Он се пу стио са пу ков ни-ком Хуп ком, ко ји је при је ра та био на Це ти њу аустриј ски вој ни пред став ник, у тај не са стан ке и до го во ре на са мо ме бо ји шту, а у Гр бљу, у се лу Гла ват чи ћу, дао је Хуп ки об јед за ври је ме ко је га је цр но гор ска вој на му зи ка сви ра ла, па из ме ђу оста ло га и аустриј-ску хим ну, си гур но по сли је здра ви це, ко ју је на пио ца ру Фра њу Јо си фу. То се зна ло и о то ме се го во ри ло на Це ти њу, још ка да сам ја та мо до бје жао.

По па ду Лов ће на, Краљ је имао тра жи ти и до би ти за се бан мир. У на кна ду за усту пље ни Лов ћен, ваљ да му је обе ћа но не-што од „про па ле” Ср би је, под усло ви ма ко ји би та ко про ши ре ну Цр ну Го ру ста ви ли у за ви сност од Аустри је, али би Краљ и ње-

105


го ва ди на сти ја, то је глав но, оста ли на при је сто лу.У та кав мир, Краљ је твр до вје ро вао ка да је ме ни оно ре-

као: „Ср би ја је про па ла, ње ви ше не ма, ни ти има мо гућ но сти да до ђе с Аустри јом у ка кве пре го во ре. Ми сто ји мо друк че. Све ће до бро би ти.” И вје ро вао је и био је пот пу но за до во љан сво јим ра дом. За ми шљао је ка ко ће се сви јет ди ви ти ње го вој хи три ни и му дро сти и хва ли ти га што је са чу вао Цр ну Го ру да не про пад-не и она као Ср би ја и ње на ди на сти ја. У сво јим без гра нич ним ам би ци ја ма, мо жда је већ гле дао ује ди ње но Срп ство или Ју го-сла ви ју под Аустри јом, а се бе на при је сто лу то га кра љев ства.

По па ду Лов ће на, Краљ се обра ћа аустриј ском ца ру де пе-шом, при зна је му да је по бје ђен и мо ли га за ча стан мир. Цар упу ћу је Кра ље ву мол бу вла ди, а вла да глав ној ко ман ди аустриј-ске вој ске на Ње гу ше. Глав на ко ман да не зна за по ли ти ку, она има пред со бом са мо свој вој нич ки циљ: да про дре у Цр ну Го ру, да у њој пре те че и за ро би срп ску вој ску; глав ну ко ман ду, вла ду и скуп шти ну и из бје гли на род, да ти јем до вр ши пот пу но осво је-ње Ср би је. По сли је то га, не ка се Цар и вла да на га ђа ју с кра љем Ни ко лом.

Вој ска аустриј ска хи та на при јед. Ви ше Це ти ња је. Краљ за пре па шћен, збу њен, што не до би ја обе ћа ни мир, бје жи у Под-го ри цу. У Под го ри ци оста вља ми ни стре са кња зом Мир ком, а он се скла ња у Ска дар са пред сјед ни ком вла де Ла за ром Ми-ју шко ви ћем и кња зом Пе ром, ко ји ни је хтио ни смио оста ти у Под го ри ци.

Ни у Ска дру, Краљ још не гу би ја ше на ду да ће му до ћи од Ца ра по во љан од го вор, ко ји ће га за др жа ти у зе мљи. О то ме сам се, са сви јем слу чај но, увје рио из уста са мо га Кра ља.

По сли је оне сце не, ка да се Краљ то бо же за го нио на Ца рев лаз, а Бо жо и пер ја ни ци му не да ли, уље гао сам код Кра ља. За-те као сам га ђе сје ди на оном истом мје сту, ду бо ко за ми шљен. Као да ни је ни опа зио мој ула зак. Сје дио сам ду го, пу шио и гле дао га.

- Да ни је ово пре ра но? - чух му на јед ном при гу ше ни глас.Је ли ме не пи тао или је не хо тич но гла сно из го во рио сво ју

ми сао, не знам. Ни је ме по гле дао, ни је че као од го во ра. Остао је не по ми чан, обо ре ном гла вом, за ми шљен јед на ко.

106


По то ме, до хва ћа ју ћи ку ти ју са ци га ре та ма са тр пе зе, ре че ми она квим истим гла сом:

- Ми шљах но ћас у Ме ду ву. Мо жда ћу оста ви ти за сју тра, за пре ко сју тра.

- Ка ко ви ди те - од го во рих Кра љу. - Но пр ве че те аустриј-ске већ су на Бо ја ну. Сју тра мо же Ме дув би ти у њи хо вим ру ка-ма, мо жда и Ска дар.

По оним ри је чи ма Кра ље вим ви ди се ја сно да је он још јед на ко пре ми шљао да ни је пре на глио са бје жа њем из Цр не Го-ре, на да ју ћи се уви јек до бро ме гла су из Бе ча или од глав но га ко ман дан та аустриј ског са Це ти ња.

На ста де опет ћу та ње, ко је пре ки де ко ман дант Љу мо вић при ја вом Кра љу да су се оку пи ли у авли ји сви офи це ри ска дар-ско га гар ни зо на и ба та љон хер це го вач ко-при мор ски, као и 400 љу ди ко ји су сви из бје гли да као аустриј ски по да ни ци не бу ду за ро бље ни и стри је ља ни, што су се за јед но с Цр но гор ци ма бо-ри ли про тив Аустри је.

Краљ изи де и пред ње га сту пи из ме ђу офи це ра је дан ко-ман дир.

- Шта нам за по ви је даш, Го спо да ру, шта ће мо ми? Краљ их по гле да ре дом и ре че:- Ка ко гођ хо ће те, бра ћо. Ко хо ће да оста не, уко ра му од

ме не не ма, а ко хо ће са мном, не ка иде за мном. Ка ко бу де ме не, би ће и ва ма. Ја ћу се ста ра ти о ва ма. Има ће те у Ме ду ву ла ђу ко ја ће ве пре ве сти.

Хер це гов ци и при мор ци се ода зва ше:- Жи вио Го спо да ру. Ми ће мо с то бом.Краљ на ре ди Бо жу да пре да по 20 пер пе ра сва ко је му. За-

ти јем се опет обра ти њи ма:- Ево ће те до би ти ма ло тро шка, па се спре ми те, да ве че-

рас кре не те.Би ло је у Ска дру још око 4000 Цр но го ра ца, ре гру та. Они

сви оста до ше са сви ма офи ци ри ма. Краљ ни је на то по ми шља да по ве де со бом ко ли ко би ло вој ске, као што му је Па шић на Це-ти њу, до ла зе ћи из Ска дра, пред ла гао, и да је по ве де за срп ском вој ском, кад се ви ше не мог не Аустри јан ци ма опи ра ти.

Уве че, око 9. са ти, кре ну смо из Ска дра. Мрак је да се је два

107


што ви ђа ше. До ђо ше опет би ску по ва ка ро ца. Краљ ми ре че да сјед нем у ко ла, а он ће на ко њу до у по ље. Бје ше око ње га још је дло два де сет ко ња ни ка и то ли ко пер ја ни ка. Да је ко ту ноћ за-пао Кра љу, ми слио би да је Краљ у ка ро ца ма и ја бих до жи вио ту сре ћу да умрем кра љев ски.

Ван ва ро ши сти го смо При мор це и Хер це гов це. Краљ је про ла зио из ме ђу њих и раз го ва рао се с њи ма. Ма ло по сли је сја-хао је и сио у ко ла.

Ноћ је би ла хлад на. Иза Ље ша, ђе је био кра ље вић Алек-сан дар са вр хов ном ко ман дом, мо ра ли смо се на јед ном мје сту уста ви ти и на ло жи ти огањ да се ма ло огре је мо. Ме не је ци је лим пу тем сто мак ја ко бо лио.

8. ја ну а ра осва ну смо у Ме ду ви. То ми је мје сто одав но мр зно би ло. Јед ном, до ла зе ћи из Ко то ра, мо ре је би ло та ко бур но да се ни је сам мо гао ис кр ца ти у Ул ци њу. Тре ба ло је да изи ђем у Ме ду ви и да он дје са че кам ва пор од Кр фа. Не хтје-дох ни по што, но про ду жих пут до Дра ча. Сад ми је Ме ду ва из гле да ла још жа ло сни ја. Не бо се на ту шти ло и по че ла ки ша. Срп ска вој ска умор на, из не мо гла, па ла стра ном бр да и уском рав ни цом крај пу та. Све ис па ће на бо на ли ца крај сла бих ог ње-ва. Дво ји ца ле жа ху крај са мо га пу та мр тви. Из мо ра, у при ста-ни шту, ви ре ка тар ке бро до ва ко је су аустриј ски рат ни бро до ви при је не ко ли ко да на по то пи ли. Кра јем бр да дви је-три жа ло сне ку ће и ма га зи ни. Је дан Та ли ја нац уве де нас у јед ну од ти јех у сво ју со бу, и по слу жи нас ка фом. Тај и још не ки Та ли јан ци ужур ба ли се, спрем ни да бје же. Бје ху већ ди гли ста ни цу бе-жич но га те ле гра фа.

Око 9. ура, ја ви ше Кра љу да до ла зи пре сто ло на шљед ник Алек сан дар. Краљ си ђе на ри ву и на ре ди да се при мор ско-хер-це го вач ки ба та љон по стро ји и кра ље ви ћу ода по част. Краљ и кра ље вић се по здра ви ше и за гр ли ше и по ђо ше под стре ху јед не ку ће да се за кло не од ки ше, ђе су ду го сје ђе ли и раз го ва ра ли се. Кад су се ди гли, опа зи ме на шљед ник, те сам му при ша и по-здра вио се шњим, и са не ко ли ци ном офи це ра од ње го ве сви те, с ко ји ма сам се у дво ру у Би о гра ду по знао. На ли цу му се још ви-ђа ше траг те шке бо ле сти и опе ра ци је ко ју је у Ска дру из др жао. Био је ипак ве дар, на сме јан и окре тан.

108


Пред пор том ста ја ху два рат на бро да ита ли јан ска. Пред са мо кре та ње, ко ман дант бро да ка же да он има на ред бу да пре-ве зе кра ље ви ћа у Брин ди зи, а не на Крф. Кра ље вић се на љу ти и по ђе, она ко слаб, са вој ском пут Дра ча. Краљ при је ђе на дру ги рат ни брод ко ји је за ње га до шао.

При пра шта њу с кра ље ви ћем, Краљ пред сви је ма гла сно ре че: „Ево ти овај мој ба та ли он. Пре да јем га те би и тво јој ко-ман ди, а та ко и дру ге ко ји још до ђу”. Краљ је знао да не ће ви ше ни је дан ба та љон до ћи. У Ме до ви ни је би ло спре мље но за пре-воз вој ске. Он дје би остао и при мор ско-хер це го вач ки ба та љон да га не пре да де Алек сан дру.

Са бро да угле да смо у бли зи ни на мо ру пет ле ше ва у цр-но гор ском оди је лу. То су од оних Цр но го ра ца и При мо ра ца ко ји срећ но сти го ше из Аме ри ке до са ме Ме ду ве, а ту их уто пи за јед-но с бро дом је дан аустриј ски рат ни брод. И ни ко не до спје да их по ку пи и са хра ни. Ски до смо ка пе и пре кр сти смо се гле да ју ћи их жа ло сно на њи хо вом отво ре ном ши ро ком гро бу.

Да ле ко на пу чи ни ви ђе смо не ко ли ко бро до ва упо ре до са Кра ље вим ко ји су га пра ти ли и чу ва ли од су ма ре на. Што је мно-го лак ше би ло Ита ли ја ни ма, то га се ни је су сје ти ли: не по зва ше нас до ље у тр пе за ри ју. Краљ је си шао, али се бр зо опет по ја-вио. Гла дан, умо ран и по ки сао, спу стио сам се крај оџа ка, ђе ми је нај то пли је би ло, на го ли под и пре спа вао сам пут до бли зу Брин ди за, ђе смо ра но по под не сти гли.

Кра љу је био спре мљен стан у ве ли ком хо те лу на Ри ви, а на ма, ње го вој прат њи, на ве ли ком, ста ром, раз о ру жа ном рат ном бро ду „Си ра ку за”, уси дре ном у пор ту. Ту ме је про шла сва љут-ња на Ита ли ја не, јер смо до би ли до бру ве че ру и ли је пе, чи сте по сте ље у за себ ним ка би на ма.

Пред ве че из и шао сам на крај до Кра ља. Не ко ли ко пар них ча ма ца ста ја ху нам јед на ко на рас по ло же њу.

Код Кра ља сам за те као кња за Пе ра, Ла за ра Ми ју шко ви ћа, Ан дри ју Ра до ви ћа, вла ди но га ко ме са ра у Брин ди зи за снаб дје-ва ње вој ске хра ном и дру гим по тре ба ма, и Пе тра Пла мен ца.

Ра до вић је из ви је стио Кра ља да се штам па ита ли јан ска и фран цу ска вр ло не по вољ но из ра жа ва о Цр ној Го ри, због пре го-во ра са Аустри јом о се па рат ном ми ру и због оста вља ња вла де у

109


Под го ри ци да те пре го во ре про ду жи, до во де ћи у сум њу искре-ност и вјер ност Цр не Го ре пре ма са ве зни ци ма.

Кра љу је вр ло те шко би ло што је на и шао на та кав до чек штам пе, осо би то фран цу ске, јер је у Фран цу ску по шао да се на ста ни. Ја сам их за те као у жи вом раз го во ру и до го во ру ка ко ће да ту оп ту жбу су зби ју и као са сви јем нео сно ва ну пред ста ве.

Ри је ши ли су: 1. да Краљ те ле гра фич но на ре ди Сер да ру Јан ку да се вој ска цр но гор ска до крај ње мо гућ но сти бо ри усту-па ју ћи за срп ском вој ском, а ми ни стри ма, ко ји су оста ли у Под-го ри ци, да ни шта као вла да не пред у зи ма ју и не за кљу чу ју, јер то ни шта не ври је ди, по што је вла да с Кра љем пред ста вље на у ље ном пред сјед ни ку. 2. да Ми ју шко вић у сми слу ових на ре да ба Кра ље вих да из ја ву у но ви на ма та ли јан ским и фран цу ским, ко ја ће сви јет увје ри ти да се Цр на Го ра још бо ри, да она ни је тра жи-ла се па рат ни мир, а во ђе ни су пре го во ри о ми ру са мо за то да се до би је вре ме на ка ко би се вој ска при бра ла, и да је Цр на Го ра оста ла вјер на сво јим са ве зни ци ма.

Ја ни је сам уче ство вао у ово ме са вје то ва њу, са мо, на по-шљет ку, ка да ми се Краљ обра тио ри је чи ма: ,,Ова ко ће до бро би ти, је ли?” при мје тио сам да би бо ље би ло ре ћи мје сто „на-ре ђу јем”, по на вљам из да ту на ред бу, да се цр но гор ска вој ска бо-ри и усту па, ка ко се но ви не не би до хва ти ле за ту ри јеч, да се на ред ба из да ла тек из Брин ди за. И та је при мјед ба при хва ће на.

По ла зе ћи с Кра љем из Ска дра, ја сам се за ре као да се ни-у шта не ми је шам. За то ми је ја ко не при јат но би ло ка да ми је Краљ исте ве че ри ре као:

- Ти ћеш оста ти у Брин ди зи, па ћеш пр вом ла ђом по ћи у Крф. Имам ва жан по сао ко ји мо гу са мо те би по вје ри ти. Да ћу ти пи смо за Алек сан дра, и ка за ћу ти у че му је ствар.

Од го во рио сам му:- Ја бих вас мо лио, Го спо да ру, да тај по сао ко ме дру гом

по вје ри те. Ви ди те ка кво га сам жи во та и здра вља. Ни је за ме не то ли ки пут, та мо па на траг.

- Мо жда се не ћеш вра ћа ти од мах. А на Крф је ли је по, то-пло.

Сју тра дан, ни ви ше ни кад, ми ни је о то ме по ми њао. Раз-ми шљао сам: шта је упра во хтио Краљ. Ни је сам вје ро вао да је

110


по сри је ди ка кав по сао, јер у Ме ду ви он је ду го и о све му раз го-ва рао са на шљед ни ком Алек сан дром. Или је не што сми слио, па се раз ми слио, или ме је про бао са мо хо ћу ли ја као „Ср би ја нац” је два до че ка ти ту по ну ду. Не ка да би ме ова кве сми ца ли це ње-го ве на је ди ле. Сад ни је сам ма рио ни шта. Са мо ми је чуд но би-ло да ни у овим жа ло сним при ли ка ма не за бо ра вља сво је ста ре на ви ке.

У Ри му, 10. ја ну а ра, са мо смо пре да ни ли. Краљ је про вео дан у дво ру, а ми по гра ду. Ја сам у Ри му био већ два пу та. Пр ви пут, као иза сла ник Кња жев, кад је умро Вик тор Ема ну ји ло и по-стао кра љем Хум бер то и по сли је, ми слим, 1897. г. ка да је кња-ги њи ца Је ле на већ би ла пре сто ло на шљед ни ко ви ца ита ли јан ска. Сад ми је при јат но би ло, у шет њи, об на вља ти ста ре успо ме не. У ве че до пра тио је, краљ Вик тор, Го спо да ра до ста ни це, пред са мо кре та ње во за, ђе су се ср дач ни је за гр ли ли и опро сти ли, не-го што су Ита ли ја ни пред у сре ли ово га пу та сво га „zio Nikola”.

111


Ме ри њак, 10. мар та 1916.

СЈУ ТРА ДАН уве че, би ли смо у Ли о ну, ђе је Кра љи ца са кња ги њи ца ма два да на ра ни је при спје ла и од сје ла у „Гранд” хо-те лу, ђе ће и Краљ, и ми ш њим, по чи ну ти.

У Ли о ну је Краљ ли је по до че кан. На ста ни ци су га по-здра ви ли на чел ни ци мје сних вла сти, по ча сна стра жа и мно штво на ро да. Ту му се пред ста вио и је дан млад офи цир, по руч ник ко-ји је од вла де фран цу ске био од ре ђен да сто ји при Кра љу.

У „Гранд” хо те лу, би ла су већ спрем на од је ле ња за кра-љев ску по ро ди цу, а да ље у про ду же њу на ис то ме спра ту, со бе за нас, ње го ву прат њу.

Не мо гу оста ви ти да вам не ис при чам шта ми се до го ди ло при ула ску у хо тел. Ни је сам био од мах за Кра љем по шао, но се не што за др жао у пр вој дво ра ни, гдје је би ло пу но сви је та. Кад обр нух ве ли ким сте пе ни ца ма за Кра љем, ис при је чи ми се је-дан по ли ца јац, у гра ђан ском одје лу и не да ми на при јед. Ка жем му да при па дам Кра ље вој сви ти. Он ме сум њи во гле да и мје ри од гла ве до пе те. Мо је ха љи не, у ко ји ма сам пре шао Ко со во и Жљеб, и но ћи вао по ха но ви ма и алу га ма, иза зи ва ху у ње му ја ку сум њу, и др жао ме ваљ да за ка кво га ста ро га око ре ло га анар хи-сту. Тре ба ло је да до ђе у по моћ је дан од офи це ра Кра ље вих и да ме ис пред из не на ђе но га по ли цај ца по ве де.

За то ми је сју тра дан пр ви по сао био да се при стој но об у-чем. Узео сам, ка ко ви по срп ски ка же те „веш”, а ми „бјанкарију”,

112


два па ра ха љи на, ше шир ци пе ле и ру ка ви це. И ви ше ни је сам био уз не ми ри ван од по ли ца ја ца ко ји су оста ли у ку ћи и пред ку-ћом за све ври је ме ба вље ња Кра ље во га у Ли о ну. И још се ка же да ха љи не не чи не чо вје ка.

Пр вих пет шест да на у Ли о ну од ле жао сам због умо ра и ја ких сто мач них бо ло ва. Јед но га да на, из не на ди ме пре сто ло-на шљед ник Да ни ло сво јом по сје том, јер не бјех још чуо, да је до шао из Кап мар те на, ђе је он за све ври је ме ра та са кња ги њом Ми ли цом жи вио.

Са мо што смо се по здра ви ли и за здра вље пи та ли, по чео је од мах да ми при ча ка ко жа ли Кра ља и Цр ну Го ру, али су са ми кри ви сво јој не сре ћи и про па сти. Он је, ка же, био про ти ван ра-ту, јер је био си гу ран да ће се рат свр ши ти по бје дом Ње мач ке и Аустри је, а са на шом про па шћу. За то је све мо гу ће чи нио да оца од вра ти од ра та. Ср би ја је кри ва што је иза зва ла рат, а Цр на Го-ра ни је мо ра ла ула зи ти у рат, на ро чи то кад је оче вид но ка ко ће се рат свр ши ти. „Све сам пред ви ђао и све сам по го дио. Ни је су ме по слу ша ли. Ето им га са да. Ја сам та да по шао из Цр не Го ре са мо за то да не бу дем са у че сник и од го во ран и ја. До шао сам да те ви дим и да ти ово ка жем да знаш све ка ко је би ло”, за вр ши на шљед ник сво је оп шир но из ла га ње.

Чуо сам по сли је да је имао са оцем и књ. Ксе ни јом же сто-ку пре пир ку и да су се за ва ђе ни рас та ли. Од мах се вра тио у Кап-мар тен. На га ђа се да је, из ме ђу оста ло га, узрок сва ђи би ло и оно пи смо на шљед ни ко во, што је био до нио Алек са Мар ти но вић у ко ме је би ло увје ра ва ње да Цр на Го ра не ће би ти оку пи ра на.

Не рас по ло же ње, ко је је су коб са На шљед ни ком оста ви ло код Кра ља, бр зо је раз би ла пред у сре тљи вост Ли о на ца. Сви јет про ла зе ћи ис пред хо те ла, за у ста вљао се, оче ку ју ћи, да га ви ди. И ка да би се по ја вио, ср дач но га по здра вља ху. До ла зи ла је пред хо тел уни вер зи тет ска омла ди на и бур но по здра вља ла Кра ља. Је дан сту дент го во рио је о ју нач кој бор би ма ле Цр не Го ре и ње-ном па ду пред ја чом си лом. Пр ви јех да на при мао је Краљ нај-ви ђе ни је лич но сти Ли о на, пред сјед ни ка оп шти не, ко ман дан та гра да, ар хи би ску па и др.

Ли он је див на ва рош са вр ло ли је пом око ли ном. Из во зи-ли смо се че сто ауто мо би ли ма по гра ду и око ли ци. Јед ном се

113


ми сли ло да Краљ узме ви лу бли зу гра да, и да се ту на ста ни, но он је ипак прет по ста вљао Па риз или ко је мје сто бли зу Па ри за.

Од мах дру ги дан по до ла ску у Ли он, Краљ је по слао Л. Ми ју шко ви ћа у Па риз да са фран цу ском вла дом уре ди пи та ње о ста но ва њу Кра ље вом и о из др жа ва њу еми гра ци је цр но гор ске. По сли је не ко ли ко да на, вра ти се Ми ју шко вић са овим ри је ше-њем: да се Краљ на ста ни у Ме ри ња ку код Бор доа, да ће до би ја-ти од са ве знич ких вла да (400.000 фр.) од ре ђе ну су му мје сеч но. У Ме ри ња ку је на ђен ли јеп ста рин ски дво рац са ве ли ким пар-ком за Кра ља, а од мах до ње га ли јеп ша тор са пар ком за Кра-ље ву сви ту и за пер ја ни ке. Краљ је мо рао при ста ти, али му је кри во би ло што не ће ако не у Па риз, а оно бар у Сен жер мен или Фон тен бло, ми сле ћи да би у бли зи ни фран цу ске вла де и пред-став ни ка са ве знич ких др жа ва, ја че ути цао код њих за ус по ста-вља ње Цр не Го ре.

Ми ју шко вић га је увје ра вао да у Сен жер ме ну ни је би ло по де сне ку ће за ње га, а у Фон тен бло да је ве ли ка вла га. На по-шљет ку му је от крио да фран цу ска вла да не же ли Кра ља у бли-зи ни, и да му је на гла си ла да је Краљ до шао у Фран цу ску без прет ход но га пи та ња и спо ра зу ма. Ре као му је да су са ве зни ци са сви јем не рас по ло же ни пре ма ње му, да они зна ју за ње го ва пре го ва ра ња с Аустри јом о ми ру; да цр но гор ска вој ска по па ду Лов ће на ни је да ва ла ни ка кво га от по ра Аустри јан ци ма и да се вој ска цр но гор ска ни је по ву кла за срп ском вој ском пут Кр фа. Вла да фран цу ска зна, као што је и Краљ био оба вје штен пре-ко пу ков ни ка Ба би ћа од Срп ског вој ног ми ни стар ства, да је на Крф сти гло 100.000 срп ских вој ни ка, а из Цр не Го ре Хер це гов-ци 1350, При мо ра ца 403 и Цр но го ра ца са мо 152.

Из ја ва Ми ју шко ви ће ва из Брин ди зи ја у но ви на ма та ли-јан ским и фран цу ским не са мо да ни је по мо гла, не го је ствар по-гор ша ла. Иза зва ла је из ја ву кња за Мир ка, сер да ра Јан ка Ву ко-ти ћа и ми ни ста ра у Цр ној Го ри, у ко јој све по би ја ју и ба ца ју сву кри ви цу на Кра ља, штам па ју ћи и ње го ву де пе шу ца ру Фран цу Јо си фу, ко јом га је мо лио за мир. А то је сад још ви ше утвр ди ло у јав но сти и код са ве знич ких вла да - не по вје ре ње пре ма Кра љу.

И Ми ју шко вић се вра тио из Па ри за ја ко не за до во љан. Ме ни је ово ре као, а ми слим да то ни је скрио ни Кра љу: „Зна ју

114


са ве зни ци све и не вје ру ју Кра љу ни шта. Свр ше но је с Цр ном Го ром. Он се ви ше не вра ћа у њу. И ова нов ча на по моћ што нам да ју са ве зни ци, не ће ду го тра ја ти. Об у ста ви ће је. И бо ље. Про-па ла, пре за ду же на Цр на Го ра не мо же ви ше оп ста ти. Мо ра и тре ба да се сје ди ни са Ср би јом, па да на род јед ном дах не.”

По по врат ку Ми ју шко ви ће вом из Па ри за, Краљ се че шће не по вољ но из ра жа вао о Ми ју шко ви ћу. При го ва рао му је да се ни је до вољ но жи во за у зи мао за ин те ре се Цр не Го ре. По че ло се по вјер љи во го во ри ти о про мје ни „вла де”. Јед но га да на до ђе Пе-тар Пла ме нац к ме ни и упи та ме би ли се ја при мио пред сјед ни-штва ми ни ста ра.

Од мах сам по ми слио да ми он то пи та ње ста вља по на ред-би Го спо да ре вој и од го во рих му од луч но: НЕ.

Да би мо ја од луч ност би ла ра зу мљи ви ја, до дао сам ово: не бих ни ка да и ни по што пр во за то што сам се за ре као, ка да сам ис ту пио из ми ни стар ства и по шао у пен си ју, да се ви ше ни ка да не вр ћем у др жав ну слу жбу. А дру го, за то што др жим да Го спо-да ру не тре ба про мје на вла де, ко је упра во и не ма, јер је из бје жа из Цр не Го ре без вој ске, без На род не скуп шти не, без чи нов ни-штва, без ве ће га бро ја из бје гли ца. Из и шао је са мо са пред сјед-ни ком вла де, ко ји је и ми ни стар спољ них по сло ва. Ње га не ка и др жи и до ста је за по сло ве и од но се са стра ним вла да ма. Уз ње га, још је дан бла гај ник ко ји ће при ма ти и, по спи ску, из да ва ти па ре. Што ће дру ги ми ни стри без по сла?

На то ме се свр шио тај раз го вор. Краљ ми ни је о то ме ни-шта го во рио.

Ми слим да ни је су то ли ко не су гла си це с Ми ју шко ви ћем, ко ли ко она из ја ва ми ни стра у Цр ној Го ри, до ве ли Кра ља на ми-сао да са ста ви но ви ка би нет, ка ко би ти јем утвр дио да они ми-ни стри у Цр ној Го ри не пред ста вла ју вла ду, да је пра ва и је ди на вла да ш њим у Фран цу ској. Мо же би ти да је по ми шљао и на то да ће сво је од но се са са ве знич ким вла да ма по пра ви ти, ако укло-ни Ми ју шко ви ћа, пред сјед ни ка вла де, под ко јом је с Аустри јом пре го ва рао о ми ру.

Пред по ла зак из Ли о на, Краљ је опет до шао са Ми ју шко-ви ћем у озбиљ ну не су гла си цу због па ра. Хо тел ски ра чун ис пао је ве лик око 60.000 фр. Ми ју шко вић га је ис пла тио, али га је

115


ста вио на ра чун Кра љев и ње го ве сви те, од бив ши им при ма ње за ја ну ар и фе бру ар.

И ме ни је би ло кри во на Ми ју шко ви ћа, јер сам ја, по на-ви ци, и због сто ма ка мо га, нај ма ње тро шио, а пла тио као сва ки дру ги, ко ји ни је су по руч ку и по ве че ри ни ка ко мо гли проћ се без ка фе са нај ску пљим ли ке ри ма, а по под не без ча ја, „ком-плет”, вр ћу ћи јед не и тра же ћи дру ге ко ла че. Са мо сам их гле дао и чу дио се, ђе се и кад се на у чи ше тој го спо шти ни. Ни је сам се ипак жа лио, ни ти би ми то по мо гло.

23. фе бру а ра, уве че, оста ви смо Ли он а сју тра дан при је под не, бје смо у Бор доу. На ста ни ци је био зва ни чан до чек као и у Ли о ну. Ра до зна ло га сви је та на ста ни ци и ули ца ма пу но. Мје-сти ми це по здра вља ху Кра ља. Иако је ма ло ко од њих што знао о Цр ној Го ри, ипак су сви јед на ко ра ди би ли да ви де Кра ља, о ко-ме су већ чи та ли у но ви на ма, да ће се ме ђу њи ма на ста ни ти и да је био, у овом ра ту, са ве зник њи хов и из гу био зе мљу и при је сто.

Са ста ни це у Ме ри њак до ђо смо у осам ауто мо би ла. Од Бор доа до Ме ри ња ка, про ла зи мо ли је пим пу тем, ко јим и трам-вај иде из ме ђу ве ли ких има ња, са ви ла ма, огра ђе ним зи дом или жи цом, а све ли је по ура ђе но и уре ђе но. Сва ко ве ће има ње има по ко ји хек тар мла де бо ро ве шу ме.

Та ква су и ова два има ња нај мље на за Кра ља и ње го ву прат њу. Кра ље ва је ку ћа пра ви дво рац ста рин ски, из 17. ви је ка. На кра ју јед но га кри ла има сво ју цр кву. До ње га се до ла зи ду-гач ком але јом кроз ве ли ку ка пи ју, са ко је се зво ном ја ви дво ру сва чи ји ула зак.

И с јед ног и с дру гог ли ца дво ра те ра се су пред њи ма на чи сти ни по су тој сит ним пје ском не ко ли ке фи гу ре од ра зно-га цви је ћа; иза њих шу ма са ли је пим пу те ви ма и ста за ма; у њој вје штач ко је зе ро и ри је чи ца са сла пи ма и мо сто ви ма по ред њих.

Из ово га има ња пре ла зи се од мах у овај наш парк, исто та ко ли је по уре ђен. У ве ли кој го спод ски на мје ште ној ви ли, до-би ли смо, сва ки од нас два на е сто ри це, за себ не со бе са за јед нич-ком са лом и тр пе за ри јом. По слу жи те љи су нам вој ни ци, а до ма-ћин нам је био је дан фран цу ски офи цер, ко ман дант Ле тан ко ји је за мје нио оно га офи це ра у Ли јо ну. Вјешт чо вјек. Др жи ку ћу и

116


куј ну у нај бо љем ре ду. Ку вар, ко је га је г. Ле тан на шао, ва љао би за Кра ља. Сва ки дан нам је тр пе за све ча на; оки ће на цви је ћем, је ла и ви но од лич но. Та ко ни ка да ни је смо жи вје ли. Пла ћа мо ко-ман дан ту днев но по де вет фра на ка. На кра ју мје се ца ску пи мо ме ђу со бом бак шиш ку ва ру и слу га ма.

Иако је ко ман дант Ле тан за ми је нио оно га офи це ра у Ли-јо ну, убр зо смо опа зи ли да је ње го ва глав на ду жност би ла, по-ред бри ге о на шем из др жа ва њу, да па зи на нас, о че му је сва ки дан из вје шта вао пре фек та у Бор доу.

У истом на шем пар ку је дру га ку ћа, у ко ју су сме ште ни пер ја ни ци, њих два де сет, ко ли ко их је Краљ по вео со бом. И о њи хо вој ис хра ни бри нуо се ко ман дант Ле тан, те су жи вје ли ка-ко ни ка да у свој ви јек. Ипак ни је су би ли за до вољ ни. Ле тан је мо рао ми сли ти да су они до ма на вик ну ти на бо љу хра ну. На-по сљет ку су до шли до то га, да се жа ле, што и они не ма ју као ми, сва ко ју тро с би је лом ка фом и мла до га ма сла. Та да је Краљ ри је шио да им се да је по пет фра на ка днев но, па да се хра не гдје и ка ко хо ће.

Про мје на, ље по та мје ста и до бар жи вот чи ње ли су да се пр ви јех да на свак при јат но осје ћао у Ме ри ња ку. Но, то ни је ду-го тра ја ло. По че нас сви јех хва та ти не ка не стр пљи вост; не ка су-мор ност у оној са мо ћи, да ле ко од сво јих, а у не из вје сно сти, кад ће до ћи тол ко же ље ни дан по врат ка, ми ра и ра до сти.

И ја сам под при ти ском ти јех ми сли, осје тио се у Ме ри-ња ку, код све удоб но сти, од мах од пр во га да на, те же и не срећ-ни ји, но на ци је ло ме пу ту. На ђох се на јед ном сам са нај цр њим ми сли ма и бри га ма сва ко ја ким. Те шко ми је би ло још ка да сам знао да су Ми ћо и Бо се у Н. Са ду, за ми шља ју ћи све те шко ће и опа сно сти у не при ја тељ ској зе мљи. А ка ко ми је тек би ло ка да сам од из бје гли ца из Вој во ди не чуо да је Ти хо мир у тав ни ци, оп ту жен за ве ле и зда ју. Дру ги глас ме је ма ло уми рио: да је сло-бо дан и не ђе ин тер ни ран.

О Ла лу сам чуо још у Врњ ци ма да је ухва ћен у То вар ни-ку, по ве ден у Шид, па у Се ге дин, и та мо за тво рен, а одан де от-пра ћен не ђе у Ма џар ску. На ње га сам се и је дио, за што ни је на ври је ме пре шао у Би о град, као мно ги дру ги. О Ол ги, од по ла ска из Ска дра, ни је сам ви ше ни шта чуо, ни ти је она зна ла ђе сам ја.

117


Је ли још у Ми ла ну, или је обр ну ла на дру гу стра ну? Ко ли ко ће јој тра ја ти они нов ци и шта ће, кад јој не ста ну? А по врх све га то га, не из вје сност о Вла ду! Знам са мо да је из Ка ча нич ких бо је-ва из нио гла ву. По сли је, ево већ че ти ри мје се ца, ни шта ви ше. А у по вла че њу срп ске вој ске би ло је бор бе, па ло је мно го на ших, и на те шком пу ту по мр ло од умо ра и гла ди. Му че ме сва ко ја ке ми сли, све цр ње од цр њих. И кад се та ко из му чим, поч нем и му дро ва ти: а што ми хо ће то раз ми шља ње, кад по мо ћи не мо-гу. Сто ми са ла не пла ћа ју је дан дуг. Ни сто та се не до го ди што чо вјек стра ху ју ћи за ми шља. И до ста ће ми ја да би ти, ка да се не дај Бо же, до го ди што, а да се не ки дам још са да на пра зно. То ме за час уми ри, па опет уда рим у мах ни те вје тро ве.

По вас ду ги дан сје дим у сво јој ве ли кој то плој со би пред оџа кли јом ко ја ми бук ти и дан и ноћ. За го ва рам се чи та њем и пи са њем, на пре кид, јер су ми очи ја ко осла би ле. Изи дем ко ји пут у шет њу сам по љем око Ме ри ња ка. Пу те ви на сва ку стра ну, ли је пи као по пар ку. За ђем у дру го се ло, да и не осје тим и вр ћем се у мрак до ма.

У ве че иде мо Кра љу „на сјед ник”, као оно на Це ти њу. И Кра љи ца је ре дов но на сјед ни ку. Сје ди у сво јој фо те љи ви ше це ле тр пе зе са скло пље ним ру ка ма на кри лу обр ћу ћи оба пал-ца, је дан око дру го га, по на ви ци. Уви јек је озбиљ на, хлад на. И про го во ри и на сме је се ко ји пут, а од мах за ти јем јој ли це узи ма пр ве шњи из раз.

Краљ је уту че ни ји не го у Ли о ну. Тек са да, на ста нив ши се ов дје, као да је осје тио сву не сре ћу ко ја га је по сти гла, и се бе као за ро бље ни ка. Пр ве дви је-три ве че ри сје дио је за ми шљен, с обо ре ном гла вом, че сто и по ду же са за тво ре ним очи ма. Про-го во ри ма ло по во дом ка кве ва жни је ви је сти, ко ју про чи та мо у но ви на ма. Сад је ре дов но сва ку ве че, до по но ћи, кар та ње, на екар те или па као. Гу би се и до би ја се по 500-600 фр. Игра Краљ с ђе не ра лом Гво зде но ви ћем, с пу ков ни ком Ба би ћем, с књ. Пе-ром и с још ко јим офи це ром. Ја сје дим и гле дам.

Пре ко да на, сје ди с Кра љи цом на те ра си и гле да пер ја ни-ке ка ко игра ју „на бу це”. Из ла зи са Кра љи цом и кња ги њи ца ма у шет њу по пар ку. Кад би пре шао 300-400 ме та ра, хва лио нам се ка ко је мно го ше тао. Оте жао је ја ко. За то се ауто мо би лом из во зи

118


сва ки дан по око ли ни Ме ри ња ка, у Бор до, на оба лу оке а на, до Ар ка шо на. Хо дио сам и ја ш њим ви ше пу та. Фран цу ска вла да му је да ла на рас по ло же ње че ти ри ауто мо би ла, од ко јих је дан је био за нас, а ко јим је ко ман дант Ле тан одио сва ки дан у Бор до.

Нај ви ше га, чи ни ми се, му чи ми сао и бри га хо ће ли се вра ти ти у Цр ну Го ру, хо ће ли га на род пу сти ти да се вра ти. Оно-мад не ме је по звао у свој ка би нет, на са мо.

- Хо ћу да ми на пи шеш про кла ма ци ју на ро ду цр но гор ском - ре че ми Краљ. - Из ло жи у њој ка ко Цр на Го ра по сли је пре ту ре-них му ка вас кр са ва ве ћа и ја ча и шта ћу све пред у зе ти за ње зин но ви жи вот у ми ру и на прет ку.

Од мах сам по ми слио да Краљ не тра жи озбиљ но да му на пи шем ту про кла ма ци ју, но да хо ће по сво ме ста ром оби ча ју да ми из ма ми мо је ми шље ње, јер не ће отво ре но да пи та шта ја ми слим о по врат ку у Цр ну Го ру. Као да га ни је сам ра зу мио, од-го во рим му са сви јем озбиљ но:

- Су ви ше је ра но за про кла ма ци ју. Рат се мо же про ду жи-ти и до го ди не, и до дру ге. Бог зна ко ли ко још. Има мо вре ме на. Кад се и ка ко се рат свр ши, зна ће мо нај бо ље и шта се има ка за ти на ро ду у про кла ма ци ји.

- Ми слиш? Па, имаш пра во. Ја сам ка’ ми слио: не ка ми је го то ва, па ће мо је пре ма при ли ка ма по пра вља ти и до ће ри ва ти.

Краљ је уви ђао све не зго де и те шко ће сво га по ло жа ја и пре ма на ро ду у Цр ној Го ри и пре ма са ве зни ци ма. Нај те же му је што је без вој ске, што се па дом Цр не Го ре за вр ши ла и ње на вој-на су рад ња, а Ср би ја, по сли је то ли ких му ка и не пре ста не бор бе и с не при ја те љем и с при ро дом, опет се ја вља у ре до ви ма са ве-зни ка са сво јом про сла вље ном вој ском. Сто га је јед на ко ми слио и ра дио ка ко би до шао до сво је вој ске.

По слао је на Крф сво је љу де да онај при мор ско-хер це-го вач ки ба та ли јон и оно Цр но го ра ца што је у Ме ду ви пре дао кра ље ви ћу Алек сан дру, на го во ре да тра же сво ју за себ ну ко ман-ду, свој бар јак, сво га Кра ља, и да не ће ни у срп ску ни у дру гу вој ску. Би ло је у Кр фу због то га не ми лих при зо ра, али се све свр ши ло ти јем да је ба та ли јон остао као до бро во љач ки у са ве-знич кој вој сци, а цр но гор ски офи це ри сту пи ли у срп ску вој ску са чи ном ко ји им при па да.

119


Бри га дир Гој нић ни је до био ђе не рал ски чин ко ји је тра-жио и до шао је у Ме ри њак. Ш њим до ђо ше по руч ник Вук са но-вић и остро шки игу ман Ле он ти је, ко ји је нај ви ше и бу нио онај ба та ли јон. Ови дво ји ца при ча ли су Кра љу сва ка чу да и по ко ре да су Ср би јан ци чи ни ли Цр но гор ци ма. Ко год је хтео да уго ди Кра љу, при чао је све но ва из ми шља ва ња о „мал тре ти ра њу” Цр-но го ра ца од стра не Ср би ја на ца, и ка ко на Кр фу не ма ни 30.000 срп ске вој ске, а не 100.000, „као што се они хва ле”, и то вој ске бо ле сне, глад не, де мо ра ли са не, „ко ја ви ше ни за што ни је”.

Вук са но вић је по стао ка пе тан, а игу ман двор ски све ште-ник. Обо ји ца су при до да ти сви ти Кра ље вој.

Пред сјед ник вла де Ла зар Ми ју шко вић се ни је ода звао зах-те ва њу Кра ље ву да вла да ра ди на ства ра њу цр но гор ске вој ске. Го во рио је Кра љу да је то не мо гућ но, јер не ма вој ни ка. А ме ни је ре као да ни сам Краљ не ми сли озбиљ но да се мо же са ста ви ти вој ска ко ја би на са ве знич ком фрон ту пред ста вља ла Цр ну Го ру, но да хо ће се би прат њу у слу ча ју по врат ка у Цр ну Го ру.

Та кво др жа ње Ми ју шко ви ће во, и што ни је успио код вла-де фран цу ске да Краљ до ђе у Па риз и да бу де зва нич но до че кан, још је ви ше по гор ша ло од но се Кра ље ве и ње го ве.

Ми ју шко вић у ри јет ко до ла зи у Ме ри њак. Жи ви у Бор-до гдје има за себ ну ку ћу за сво је кан це ла ри је, на зва ну „вла дин дом”. У Бор доу жи ве и чи нов ни ци ми ни стар ства, њих не ко ли ко, и глав на кон тро ла ко ја је сад уста но вље на ра ди из да ва ња нов ца ко ји да ју са ве зни ци.

120


Књаз Никола са синовима

Књагиња Милена(М. Медовић, 1897)

121


Ме ри њак, 6. ма ја 1916.

ОЛ ГА МЕ из не на ди и об ра до ва пр вим пи смом и то из Па ри за. Пи ше да у Ми ла ну ни је ни би ла. У пу ту, пре ко мо-ра, упо зна ла се са се стром г. Ми хај ло ви ћа, срп ског по сла ни ка код Кра ља, ш њом уго во ри ла и до шла у Па риз на ве ли ку жа-лост Вје ре Кар пин ско ве. Исти дан, са сви јем слу чај но, сре ла се са Ја го дом и Сав чи цом у лук сем бур шкој ба шти. Ка ква ра-дост! Од мах се из хо те ла пре се ли у пан си јон, гдје су Мир ко-ви жи вје ли. Рас пи ти ва ла је Ср бе у Па ри зу о ме ни, али ни шта ни је мо гла до зна ти. Тек сад из не ких па ри ских но ви на са зна да је Краљ у Ме ри ња ку код Бор доа и да се и ја на ла зим у ње-го вој сви ти. Пи ше ми да се ни шта не бри нем да је здра во и до бро, да но ва ца још има, и да је сту пи ла у јед ну фо то граф ску рад њу, за са да за 100 фра на ка мје сеч но, али да ће бр зо до би ти и ви ше.

Ка да сам ка зао Кра љу, Кра љи ци и кња ги њи ца ма, ра до ва-ли су се „што ми је бар јед на бри га ски ну та с вра та”. По сли је не ко ли ко да на, по зо ве ме Краљ, би ли смо на сјед ни ку, у свој Ка-би нет и ре че ми: „Раз го ва рао сам да нас с Кра љи цом о те би. Њој је те шко што те ви ди јед на ко не рас по ло же на и бри жна и ми сли да би ти до бро би ло да се ма ло про ђеш до Па ри за. Ви дје ћеш се с Ол гом и до зна ћеш, мо жда, што о Вла ду. Оста ни пет шест да на, а ја ћу ти да ти тро шка”. И од мах ми пру жи 350 фра на ка, ко је је већ др жао у ру ци.

122


Ме не је из не на ди ла и ја ко дир ну ла то ли ка до бро та. Ср-дач но му за хва лим. 26. мар та сам био већ у Па ри зу. По шао сам са срп ским пу ков ни ком Ба би ћем и по сла ни ком Ми хај ло ви ћем.

Ол ги сам те ле гра фи сао да до ла зим, те ме је са Сав чи цом до че ка ла на ста ни ци. Спре ми ла ми је и со бу, од мах до сво је, у истом пан си јо ну. Ш њом и с Мир ко ви ма би ло ми је као да сам у Би о гра ду.

У Па ри зу је био баш ти јех да на и ђе не рал Ра шић, ко ман-дант ди ви зи је у ко јој је Вла до био. Об ра до вах се и од мах га по-тра жих у хо те лу, али га не на ђох. По под не до да ше ми у пан си-јо ну ње го ву по сјет ни цу, а кад сам га опет по тра жио, био се већ вра тио на фронт фран цу ски. Жа лио сам и љу тио сам се што ми из ма че нај бо ља при ли ка да чу јем што о Вла ду.

Ол га је за три мје се ца по ста ла пра ва Па ри жан ка. Во ди ла ме је по Па ри зу да што ви ше ви дим за оно ма ло да на; у опе ру, у по зо ри шта, у Но тр дам, ве ли ким бу ле ва ри ма, ели сеј ским по-љем, у Бу лоњ ску шу му. Све је ве ли ко и ли је по, али по сли је Ли о-на ни је ме Па риз мно го из не на дио. Мно го сам чи тао и слу шао о Па ри зу и пре ма то ме сам га за ми шља још друк чи ја. Нај ви ше ми је им по но ва ла под зем на же ље зни ца про ве де на ис под ци је ло га Па ри за на све стра не. Под оним сво до ви ма, ни је ма ње сви је та но по ули ца ма. Па бр зи на ко јом до ђеш, ђе хо ћеш! Ка ко се жи-вје ло без ње при је? За ци је ло је уми ра ло мно го Па ри жа на ко ји му ни је су не ке кра је ве ни ка да ви дје ли.

По зна ни ка ни је сам имао, осим срп ско га по сла ни ка Ве-сни ћа, те сам са мо ње га по хо дио. Он је сју тра дан до шао к ме ни и узео ме с Ол гом у свој ауто мо бил до лук сем бур шке ба ште, ђе смо ше та ли и раз го ва ра ли, а нај ви ше о Цр ној Го ри и Кра љу Ни ко ли. И од ње га сам чуо да се у Фран цу ској рђа во ми сли о Цр ној Го ри због пре го во ра са Аустри јом и да прав да њу Кра ље-вом фран цу ска вла да не вје ру је. „Нај љеп ше би му би ло”, ре че на по шљет ку Ве снић, „да аб ди ци ра и да сје ди ни Цр ну Го ру са Ср би јом. То би га ви ше про сла ви ло, не го сва ње го ва ду га вла да-ви на. А Ср би ја би му да ла Кра љев ско из др жа ње.”

„Да, то је та ко. Та ко мно ги ми сле и оче ку ју то од Кра ља Ни ко ле. Он би за и ста ти јем чи ном оства рио пот пу но ује ди ње-ње на род но, и по стао би за слу жни ји и још слав ни ји не го да је

123


краљ ује ди ње но га Срп ства. Али, он то не ће ика да учи ње ти. О то ме бу ди те увје ре ни. Че тр на ест го ди на сам шњим, по зна јем га до бро, и ње го ве ми сли и те жње.”

На то ми Ве снић од го во ри: „Он да, го ре по ње га. Про ти ве-ћи се ује ди ње њу на ро да, из гу би ће и оно што би са да још мо гао до би ти.”

На ра стан ку, ре че ми Ве снић да је Ми ју шко вић при ја-вио фран цу ској вла ди же љу Кра ље ву да до ђе у Па риз ка ко би о ус кр шњим пра зни ци ма мо гао у ру ској цр кви при су ство ва ти све ча ним вјер ским об ре ди ма, на вје стив ши у исто ври је ме да се Краљ на да зва нич ном при је му, по што пр ви пут до ла зи у Па риз. Фран цу ска вла да је од го во ри ла да не ма ни шта про тив до ла ску Кра ље ву, али ни је при ста ла на зва ни чан до чек.

По сли је та кво га од го во ра, ни је смо се на да ли Кра љу, но да би смо на чи сто би ли хо ће мо ли га че ка ти или се за Вас крс вр ну ти у Ме ри њак, пу ков ник Ба бић је те ле гра фич но пи тао и до био од го вор да не че ка мо. Утвр дих са пук. Ба би ћем и по сла-ни ком Ми хај ло ви ћем, да кре не мо на Ве ли ки Че твр так уве че.

Дан пред ти јем, на ђем се с Ба би ћем у јед ној књи жа ри, гдје сам узео не ко ли ко књи га, да се у Ме ри ња ку за го ва рам. По ње го вој збу ње но сти и по пр ви јем ри је чи ма, ко ји ма је при у го то-вља вао ме на не што, спо ме нув ши да је био с ђе не ра лом Ра ши-ћем, од мах сам по ми слио на Вла да.

- Мо рам вам ре ћи, из гу би ли сте си на. Не ка вам је утје ха што је пао ју нач ки, као пра ви срп ски вој ник и офи цир, у бор би, на по вла че њу у Ар ба ни ји, на по ло жа ју ко ји се по на ред би мо рао одр жа ти по сва ку ци је ну. Ђе не рал Ра шић ми га је хва лио и мно-го га жа ли, и ја вио је кра љу Пе тру о ње го вој смр ти.

То ли ко сам био по ра жен да сам остао не по ми чан и без јед не су зе. Не ма ју ћи гла са о Вла ду за то ли ко вре ме на, ја сам по-ми шљао и на по ги би ју ње го ву, али сам се ипак на дао и од не ку да на си гур но др жао да ће ми се жив и здрав ја ви ти са Кр фа.

Од мах по сли је Ба би ћа, сре тох се са чи ка Је шом Ћу ро ви-ћем у лук сем бур шкој ба шти. Он ми по че из да ле ка на го вје шта-ва ти, ка ко се чу је да је Вла до по ги нуо, али да то не тре ба још вје ро ва ти. А ка да му ре кох да је ви јест исти ни та, да ми је сад пук. Ба бић са оп штио, при зна ми чи ка Је ша, са су зним очи ма, да

124


они, код Мир ка, сви, и Ол га, већ одав но зна ју да је Вла до по ги-нуо, али се бо ја ли због мо је сла бо сти и ста ро сти да ми пи шу и да ми ов дје ка жу. И ов дје са чи ка Је шом и у ве че код Мир ка, ја сам још мо гао го во ри ти о Вла ду без су за. Бол ми је сте гао ср це. Тек те но ћи, ка да сам остао сам, не за спи ва ју ћи и ка да су сва раз-ми шља ља оста ла при да вље на јед ном ми шљу - да ми не ма ви ше мо га Вла да, за пла као сам се.

Нај ви ше ме је Ол га из не на ди ла сво јим свла ђи ва њем се бе. Ни шта на њој ни је сам мо гао по зна ти. По ка зи ва ла ми се рас по-ло же на. Во ди ла ме и про во ди ла по Па ри зу. Јед но га да на би ли смо у Лу вру да јој ку пим ха љи ну и још не ке ства ри. Би ра ла је, про ба ла не ко ли ке и иза бра ла јед ну цр ну. При мје тих јој да ми се не до па да цр но, да би љеп ше би ло што све тли је. Она ми са-сви јем мир но од го во ри: ,,Не ма ри то, сад се но си цр но.” Она је хтје ла да об у че цр ни ну за Вла дом, кад се ја вра тим у Ме ри њак и тек он да да ми пи ше ка ко су, по што сам ја по шао, до зна ли да је Вла до по ги нуо.

На пу ту из Па ри за ка же ми пук. Ба бић да су Го спо дар и сви у дво ру зна ли одав но, још ка да смо на Це ти њу би ли, за по-ги би ју Вла до ву, но им је те шко би ло да ми ка жу. За то ме је и по слао у Па риз да бих то та мо до знао.

Сад сам се сје тио и оно га хлад ног при је ма Кра љи чи но га на Це ти њу и ти јем сам га об ја шња ва.

Сју тра дан по шао сам у двор. Го спо дар, ко ме је пук. Ба бић већ све ис при чао, ди гао се тек сам уље гао к ње му, за гр лио ме, тје шио и жа лио што сам код то ли ких не сре ћа и жа ло сти по-шљед њих го ди на, мо рао до че ка ти још и овај удар.

- Бар ти ни је си за слу жио та кву суд би ну - ре че ми.- Те шко ми је Го сло да ру, али ва ља тр пје ти. Ни је сам ја сам

уцви је љен. Ко ли ко је ро ди те ља оста ло без си но ва, без је ди на ца сво јих. Сто ти на хи ља да жи во та срп ских уга си ло се у овом ра ту. Не ка Бог да, да ни је за луд.

- Е, ја дан, не ка те то тје ши!Сје ђе ли смо ду го и раз го ва ра ли све о Вла ду. До ђо ше Кра-

љи ца и кња ги њи це. И оне ме са жа ли ше. Ја ко их је дир ну ло оно што сам им о Ол ги ис при чао. Го ди ло ми је њи хо во уче шће. Но, Краљ ми јед ном ри је чи опет све по му ти.

125


- По ги ну ло је с Вла дом још се дам офи це ра. Ту је и јед на Цр но гор ка ра ње на. По би ли су их Ар на у ти из за сје де. Ни за мје-ни ли се ни је су - ре че ми Краљ.

То ме је уби ло. Те же ми је би ло то од смр ти ње го ве. Да по ги не од ди вљих Ар на у та, из за сје де, без ју нач ке за мје не! Ви-ше ми се ни је ми ца ло ис пред очи ни да њу ни но ћу ка ко Вла до ле жи опљач кан, го, на ка ме ној пу та њи ци и ка ко га ар ба на шки пси раз ку ба ју; ту да му се ко сти рас па ну и ни ка да да му гро ба не знам! Стра хо та!

По ми шља сам да се бе уми рим да то ни је исти на, да то Краљ на влаш при ча, да ома ло ва жи срп ску вој ску, као што је оби ча вао кад год је би ла ри јеч о ње ном успје ху, о ње ном прег-ну ћу и по жр тво ва њу. И окле да зна Краљ бо ље од ђе не ра ла Ра-ши ћа, ко ман дан та Вла до ве ди ви зи је, ко ји ка же да је Вла до у за штит ни ци ју нач ки се бо рио и пао? А мо жда је Ра шић та ко ка зао пук. Ба би ћу са мо за то да би ми глас о смр ти Вла до вој лак-ше пао?

Та кве ми сли су ме му чи ле, не пре ста но под ја ру ју ћи ми жа лост за Вла дом. Осје ћао сам, да се не ћу мо ћи уми ри ти до-год, про пи ту ју ћи јед на ко, не са знам и не утвр дим да је по ги нуо у бор би с Бу га ри ма, за др жа ва ју ћи их са за штит ни цом све до Ка ча ни ка, да ћу му, по ра ту, на ћи гроб и да ћу га пре ни је ти крај Ћо ка у Би о град.

Не рас по ло жи ло ме је пре ма искре но сти Кра ље вих осје ћа-ња и ово што ми је Л. Ми ју шко вић ка зао: Краљ ме ни је по слао у Па риз о сво ме тро шку, но је искао Ми ју шко ви ћу 350 фр. из вла ди не ка се и он му их дао.

126


Краљ Никола у кочијама

127


Ви ши, 7. ју ла 1916.

МИ ЈУ ШКО ВИЋ је дао остав ку за вре ме мо га ба вље ња у Па ри зу. Ње го ви од но ша ји с Кра љем би ли су стал но на тег ну-ти. Краљ га је сма трао не по год ном лич но шћу за до бре од но се са са ве зни ци ма, јер су под њим во ђе ни пре го во ри са Аустри јом за се па рат ни мир. Краљ је на ва љи вао на Ми ју шко ви ћа да не ке др жав не па ре, око 2-3 ми ли о на, ко је је Ми ју шко вић уло жио у јед ну лон дон ску бан ку, по диг не и ње му пре да, а Ми ју шко вић ни је хтио ни ка ко при је по врат ка у Цр ну Го ру. До шао је са да и не у спјех Ми ју шко ви ћев да Краљ по ђе у Па риз и да бу де све ча-но до че кан. То све ску па да ва ло је по во да че стим не су гла си ца-ма и оштри јим су ко би ма Кра ља са пред сјед ни ком вла де. Да ју ћи остав ку, Ми ју шко вић је из ја вио Кра љу да мо же и да ље оста ти на сво ме по ло жа ју са мо та ко ако Краљ уда љи од се бе че ти ри лич но сти, ко ји су рђа ви са вјет ни ци Кра ље ви, и ко је ње му, Ми-ју шко ви ћу, стал но пра ве смет ње и те шко ће у вр ше њу др жав них по сло ва. Те су лич но сти: кња ги њи ца Ксе ни ја, Пе тар Пла ме нац, ђе не рал Гво зде но вић и Ми лош Жив ко вић, но ви нар, а сад се-кре тар Кра љев. Овај је за хтјев још ви ше огор чио Кра ља и двор про тив Ми ју шко ви ћа и учи нио не мо гу ћим ње гов оста нак, а на-ро чи то за хтјев да Краљ уда љи сво ју кћер од се бе.

По во дом то га за хтје ва, до шло је, јед но га да на, у Ка би не-ту Кра ље вом, из ме ђу Гво зде но ви ћа и Ми ју шко ви ћа, нај при је до круп ни јех ри је чи, а за ти јем до ту че. Краљ и Гво зде но вић су ми

128


при ча ли да је Гво зде но вић ћу шио Ми ју шко ви ћа. Ми ју шко вић ме је увје ра вао да то ни је исти на, и да би он, она ко сна жан, ба-цио под но ге Гво зде но ви ћа, ста ро га и из ну ре но га, ка да би се усу дио ди ћи ру ку на ње га.

Са са ста вом но ве вла де, на те за ло се мно го и ду го. Јед но га да на, жа ле ћи се због то га, ре че ми Краљ: „Не по год ни су (но-ви ми ни стри) ме ђу со бом. Хо ће да је сва ки ста ри ји од дру го га. Бри га дир Гој нић при мио би се, али да бу де ис пред Вуч ко ви ћа, а Вуч ко вић ми ка же да би сви би ли за до вољ ни ка да би ти био пред сјед ник вла де.”

Сје тих се од мах оно га пи та ња Пла мен че во га у Ли о ну: да ли би се ја при мио пред сјед ни штва вла де, и по бо јах се да ми Краљ овим при ча њем не по ди ла зи, за то му бр зо од го во рих:

- То су дје ти ња ри је. Сло жи ће се они и при ми ће се ми ни-стар ских по ло жа ја.

Краљ ми ви ше ни је о то ме про го во рио.До ђе и Ђур ђев дан, на ша сла ва. Те шко ми је би ло то га да-

на, као и о Ус кр су, јер су ме ови пра зни ци под сје ћа ли, уса мље-но га и оја ђе но га, на оне срећ не и ве се ле, ка да смо сви за јед но свет ко ва ли. Про вео сам сам у сво јој со би и у шет њи по окол ним се ли ма.

Ђур ђев дан је и го спо да ре ва сла ва. Ко ли ко год ми је тсшко би ло, мо рао сам, за ча сак, и ја по ћи у двор на че сти та ње, јер су се он дје би ли оку пи ли сви Цр но гор ци, по на ред би Кра ље вој, из Бор доа и из Ме ри ња ка. Сва ко ме је те шко до шла ова свет ко ви на у ту ђи ни, још ви ше под ути ском гла со ва ко ји су се про но си ли да је Краљ у Ме ри ња ку ин тер ни ран и да фран цу ска вла да не ће ни да зна за ње га и за Цр ну Го ру. И Краљ је био ја ко су мо ран, али се он уси ља вао да се по ка же Цр но гор ци ма ве сео и раз по ло жен, и да то раз по ло же ње и вје ру у бу дућ ност Цр не Го ре ули је и њи-ма. Обу као се у све ча но цр но гор ско од је ло, са бља му о па су и ор де ње на пр си ма. Кад су уље гли сви у са лон, при сту па ју ћи му ру ци, раз го ва рао се жи во са сва ким, а са не ки је ма се и на ша лио, али се опа жа ло да је све то уси ље но.

По што су мом ци при ни је ли пи ће, до хва тио је ча шу и на-здра вио на ро ду цр но гор ском. У глав но ме је ово ре као:

„Те шки су нам ови да ни, али ће и они бр зо про ћи. На ши

129


са ве зни ци ће по бје ди ти, и ми ће мо се вра ти ти у на шу Цр ну Го-ру. Не дај те се у бри гу. Фран цу ска и све са ве знич ке си ле на ши су при ја те љи. Они ће нам по мо ћи. Не за бо ра вља ју они му ке и жр тве ко је је Цр на Го ра у овом ра ту под ни је ла, до кле се мо гла др жа ти. Не слу шај те не ва љал це, ко ји вам го во ре да смо од сва-ко га на пу ште ни и да сам ја ов дје за ро бље ник. Гроб да, ма роб - ни ка да! Ни је смо ни ко ме ро бо ва ли и не ће мо. Знам ја од ку да је то, али ћу ја то бр зо раш чи сти ти. До ко ји дан има ће те но ву вла-ду и све ће друк че би ти.”

Ово се ти ца ло Ми ју шко ви ћа, ко ји ни је био ту. Цр но гор ци су га мир но са слу ша ли.

1. ма ја, по ло жи ли су Кра љу за кле тву но ви ми ни стри. Ка-би нет је са ста вљен ова ко: Ан дри ја Ра до вић, пред сјед ник ми-ни стар ства, ми ни стар спољ них по сло ва и за ступ ник ми ни стра фи нан си ја; Јан ко Спа со је вић, ми ни стар уну тра шњих дје ла и за-ступ ник ми ни стра прав де; Пе ро Вуч ко вић, ми ни стар про свје те; и Ми ло Ма та но вић, ми ни стар вој ни. Краљ је мно го на сто ја вао да се бри га дир Гој нић при ми ми ни стар ства вој ног, али он ни је хтио.

Пла те ми ни стар ске су ве ли ке, 26.000 фр. го ди шње, а по-сао исти ко ји је Ми ју шко вић сам, са не ко ли ко чи нов ни ка, вр-шио. За то су се чу ја ле ме ђу Цр но гор ци ма ша ле на ра чун но ве вла де: „Ви ђи, бо га ти, ка кви су ови пу те ви див ни! Ви ди се да има мо но ву вла ду.” „А шко ла ко ли ко је по Вран цу ској!” „А ко-ли ка ни је вој ска на врон ту!”

Сад је сва ко ми ни стар ство има ло и сво је чи нов ни ке, и они се то ли ко на мно жи ше да им је „вла дин дом” у Бор доу ти-је сан био.

За ври је ме ми ни стар ске кри зе до ђе у Бор до, кра ље вић Ђор ђе, због не ке опе ра ци је ко ју је из др жао и убр зо оздра вио. Пр ви јех да на, до ла зио је ско ро сва ки дан у двор, ђе су га вр ло љу ба зно пред у сре та ли и сва ком при ли ком хва ли ли, јер се вје-ро ва ло, да је он не за до вољ ник и да је рђа во с оцем, с бра том и с вла дом. Јед но га да на, сва ди се кра ље вић Ђор ђе са Пе тром Пла мен цем у хо те лу „Франс” у Бор доу, гдје су обо ји ца ста но ва-ли, и то грд но, да у ма ло ни је до шло до бо ја. Слу чај но, баш у тај мах, уста ви се пред хо те лом Кра љев ауто мо бил. Био сам ја с

130


Кра љем. На по зив Кра љев, изи ђе Пла ме нац из хо те ла, бли јед и дрх те ћи још од уз бу ђе ња. Чув ши шта се до го ди ло, Краљ си ђе, уђе у хо тел, и кроз оп шту са лу, у ко јој је сје дио са мо кра ље вић Ђор ђе са сво јим офи це ром, про ђе с Пла мен цем, и не ја вив ши се Ђор ђу, у дру гу со бу, а ја оста нем са кра ље ви ћем Ђор ђом. И он је био ма ло уз бу ђен, и од мах ми ис при ча све, шта се до го ди ло. Го во ри ли су, он и Пла ме нац, о Ср би ји и Цр ној Го ри.

Кра ље вић Ђор ђе је мр зио Пла мен ца и ре као му ту без за-ви ја ња за што, те ри јеч по ри јеч до ђе до то га, да је до вик нуо Пла мен цу: „Те шко зе мљи у ко јој је и мар ве ни ље кар - ми ни-стар!” (Пла ме нац је нај при је учио ве те ри нар ство).

На то Пла ме нац пла не и до ба ци Кра ље ви ћу: „Те шко зе-мљи у ко јој су прин че ви та кви не ва љал ци!” Обо ји ца ско чи ше, до хва ћа ју ћи се ре вол ве ра у џе по ви ма. Офи цир се ба ци ме ђу њих; у то ли ко је до шао Краљ. Ис при чав ши ми то, кр. Ђор ђе на ста ви псо ва ти Пла мен ца и Кра ља и двор и сва ко га у дво ру нај грд ни јим ри је чи ма. За луд сам се тру дио да га уми рим и да га убје дим да ње му не при ли чи да се са Пла мен цем до то га упу-шта, а на по шљет ку, ако има са Пла мен цем што, не ма раз ло га да се на Кра ља љу ти.

- Не ћу да знам за њих. Сви су јед на ки. И ре ци те, мо лим вас, мо ме де ди, да му ви ше ни ка да не ћу до ћи. Не ћу, сре шћу оно га не ва љал ца (Пла мен ца), ко ји се одан де не ми че, па да се до го ди бру ка.

Кра ље вић Ђор ђе ни је по сли је то га ни у Бор доу, ни доц-ни је у Па ри зу ни ка да ви ше до шао у двор. Ни у дво ру се ви ше ни је су чу ле пре ђа шње хва ле о ње му.

Краљ је пр ви јех да на но ве вла де, одио у Бор до у вла дин дом, гдје се са ми ни стри ма раз го ва рао и до го ва рао. Пр ви му је по сао био да је вла да по сла ла од стра не Кра ље ве до бро во љач-ком ба та љо ну при мор ско-хер це го вач ком 20.000 фр. као ђур ђев-дан ски да рак, да би их бо ље се би при ве зао. Фран цу ски пу ков-ник, њи хов ко ман дант, од го во рио је да им је но вац јед на ко по-дје лио, и да су до бро вољ ци из ја ви ли да ће се бо ри ти у ре до ви ма са ве знич ке вој ске.

7. ма ја, упу тио је Краљ сво јој но вој вла ди пи смо, у ко јем из ја вљу је да књаз Мир ко не ма од ње га ни ка кво га овла шће ња,

131


ни ти га по уста ву мо же има ти, да са Аустри јом ма о че му пре го-ва ра, и да ми ни стри, ко ји су оста ли у Цр ној Го ри, ни је су ви ше ми ни стри, а на ро чи то са да, ка да је са ста вље на но ва вла да.

Ра до вић је ову из ја ву Кра ље ву са оп штио са ве знич ким вла да ма да би се ти јем су зби ло не по вје ре ње са ве зни ка пре ма Кра љу, јер се јед на ко др жа ло да је он оста вио у Цр ној Го ри мје-сто се бе Кња за Мир ка и три ми ни стра, да и да ље пре го ва ра ју са Аустри јом.

Два да на доц ни је, Краљ је упу тио Ми ју шко ви ћу пи смо, у ко ме ње га окри вљу је за сву не сре ћу Цр не Го ре. Ми ју шко вић је од го во рио Кра љу мно го цр ње и же шће, од би ја ју ћи сва ку кри-ви цу и од го вор ност од се бе и оп ту жу ју ћи за све са мо га Кра ља.

Краљ ми ни је ни ка да го во рио о тим пи сми ма. До знао сам о њи ма од Ми ло ша Жив ко ви ћа, а ско јим сам вр ло ри јет ко раз-го ва рао. За то ме је ја ко из не на ди ло, ка да је до шао к ме ни и про-чи тао ми и Кра ље во пи смо и Ми ју шко ви ће во, и свој од го вор Ми ју шко ви ћу.

„Краљ не ће”, ре че ми Жив ко вић, „да од го во ри Ми ју шко-ви ћу, али је до пу стио ме ни, да му ја од го во рим, јер и ако ме он у сво ме пи сму Кра љу не спо ми ње име ном, ви ди се да га ђа ме не под име ном Ка ма ри ле.”

По ми слио сам да је сам Краљ на ре дио Жив ко ви ћу да ми сва та пи сма про чи та, ка ко би до знао мо је ми шље ње. Жив ко-вић ми је и то по вје рио ка ко „по у зда но зна ју” да је онај од го вор Ми ју шко ви ћев пи сао Вла ди мир По по вић Ја бу ча нин, јер „Ми-ју шко вић ни је то ли ко пи смен”. То ми је, по то ме, при знао исти Вла ди мир, хва ле ћи се ка ко је „уту као” Кра ља.

Ми ју шко вић, на мо је пи та ње, ре че ми, да ни је при мао ни-ка ква од го во ра на сво је пи смо ни од Кра ља ни од Жив ко ви ћа. Би ће Краљ уви дио да је по гри је шио, што је и оно пи сао, и да би про ду же ње пре пир ке мо гло још ве ће не при јат но сти му до-ни је ти.

По што је Ра до вић сре дио по же љи Кра ље вој пр ве по сло-ве, Краљ га по сла у Па риз да из ра ди при ста нак фран цу ске вла-де на по сје ту Кра ље ву пред сјед ни ку ре пу бли ке По ен ка реу и на пре се ље ње Кра ље во и вла де из Бор доа у Па риз. Кра љу је мно го ста ло до то га да би ти јем по ка зао Цр но гор ци ма, а и Французима,

132


да он ни је ин тер ни ран у Ме ри ња ку, и да би, на ла зе ћи се у бли-зи ни фран цу ске вла де, успје шни је за сту пао сво ју ствар.

По сли је не ко ли ко да на, при мив ши из вје штај од Ра до ви-ћа, ре че ми Краљ: „По ен ка ре ми оста вља на во љу кад ћу до ћи у Па риз.”

Кра љу је би ло и до са да сло бод но по ћи у Па риз, а пи та ње је би ло са мо о зва нич ном до че ку. О то ме не ре че ми Краљ ни-шта. Сва ка ко је ри је шио да на пу сти Ме ри њак. То ме је тре ба ло да ти не ки раз лог. За то је Краљ по звао не ког по зна тог док то ра из Бор доа, да пре гле да Кра ља и Кра љи цу. Кра ља је на шао тај док тор пот пу но здра ва, да му не тре ба ју ни ка кве во де и да мо же пре ту ри ти сто го ди на, а Кра љи ци је пре по ру чио Ви ши. Ри је ше-но да се иде у Ви ши, а одан де у Па риз.

Прат ња Кра ље ва ра до ва ла се пре се ле њу из Ме ри ња ка. Мла ди љу ди оче ки ва ху при јат ни ји жи вот у Па ри зу. До са ди ла им ме ри њач ка са мо ћа.

Ме ни је би ло све јед но. Мо је бри ге и ја де не мо гу оста-ви ти у Ме ри ња ку. Ку да по ђем со бом их но сим. Пре ла зак у Па-риз уто ли ко ми је ипак при ја тан, што ћу би ти та мо с Ол гом. И про мје на ће ми мо жда учи ни ти бо ље. Ов дје па тим од не са ни це, осо би то од по ги би је Вла до ве. По сву ноћ се пре вр ћем, уста јем, пи јем чај, пу шим и тек пред зо ру ма ло за спим.

До го ди ло је, ме ђу тим, да се с Ол гом још у Ме ри ња ку са-ста нем. Јед но га да на, у дво ру, по зо ве ме кња ги њи ца Ксе ни ја на стра ну и упи та ме: „Би ли Ол га хтје ла до ћи у Ме ри њак?” И од-мах до да де: „Ево у че му је ствар: кња ги ња На та ли ја је с дје цом у На по љу. Та мо жи ви као го шћа кра љи це Је ле не у кра ље вом дво ру. Ни је до бро са здра вљем. Не раз по ло же на је и жа ло сна, а и не во ља јој је. Кра љи ца ши ље Вје ру до де се так да на, па би јој ми ло би ло да Ол га иде ш њом. Би ће им у дру штву ве се ли је.”

Од го во рим да ћу од мах пи са ти Ол ги, и да сам увје рен да ће она од мах до ћи. Та ко је Ол га и учи ње ла.

10. ју на, до че као сам је са ауто мо би лом на ста ни ци у Бор-до. У Ме ри ња ку јој је би ла већ спрем на со ба, од мах до мо је, са још јед ном за ства ри и за уми ва ње.

У дво ру су је при ми ли вр ло љу ба зно сви, а осо би то Вје-ра. Ви ше се ни је су раз два ја ле. Ни је јој до пу шта ла да јој го во ри

133


„кња ги њи це” ни „Ви”, но ,,ти” као ро ђа ка. И Вје ра јој је ка за ла, да ће до 3-4 да на у Не пољ, а одан де у Рим. Због то га је оди ла ш њом у Бор до, и ку пи ла јој ха љи не и ства ри по треб не за пут и за двор у Ита ли ји.

Сју тра дан по до ла ску Ол ги ну, до ђе не над но у Ме ри њак кња ги ња Ми ли ца Да ни ло ва. Ба ви ла се у дво ру са мо пет да на, па се вра ти ла у Па риз, гдје је на шљед ник до че као. Ш њом су би ли у дво ру то ли ко хлад ни, да је то свак при мје тио. Не знам за што је до ла зи ла, ако ни је због оне сва ђе, ко ју је на шљед ник имао с Кра љем и с књ. Ксе ни јом у Ли о ну.

Дан по дан про ла за ше, а кња ги њи ца Вје ра не кре ну с Ол-гом пут Ита ли је. Ми шља смо да не ће ни оди ти, или да је пут од ло жен, јер 24. ју на при је ђо смо сви у Ви ши. У Ме ри ња ку су оста ли пер ја ни ци са сво јим ко ман ди ром Ву ком Ву ко ти ћем, да че ка ју до кле се Краљ смје сти у Па ри зу.

134


Краљ Никола у ложи на Међусавезничким спортским играмана Першинг стадиону у Паризу

135


Па риз, 16. ав гу ста 1916.

И У ВИ ШИ СМО се би ли ли је по смје сти ли и жи вје ли, као кад се с Кра љем пу ту је. За двор је, још из Ме ри ња ка, по-го ђе на и спре мље на ви ла „Ма же стик”, бли зу и ба ње и пар ка, спо ља не то ли ко ви ђе на, али уну тра про стра на, ли је по и го спод-ски на мје ште на. На ма (сви ти) био је на ре ђен стан у „Асто ри ји”, нај љеп шем и нај ску пљем хо те лу у Ви ши. Због ску по ће у ба њи, по ви ше на нам је днев ни ца од 9 на 20 фра на ка. Остао сам с Ол-гом у то ме хо те лу 15 да на, док смо на шли пан си јон упо ла јеф ти-ни ји, а гдје нам је исто ли је по би ло. Уви јек ми је би ло жао па ра, ка да сам их у ве ли ким хо те ли ма мо рао оста вља ти, а осо би то у са да шњим при ли ка ма. Тре ба ло ми је при ште дје ти што год мо-јим му че ни ци ма у Ма џар ској.

Наш до ла зак у Ви ши, био је са мо при је лаз за Па риз. Осим Кра љи це и ме не, ни је су ни ко ме тре ба ле ви шке во де. Али се чи-ње ло, као да смо са мо због њих до шли. Од мах, дру ги дан је по-зват не ки док тор, про фе сор ли он ско га уни вер си те та, ко ји ље ти сје ди у Ви ши и сти је че па ре. Пре гле дао је Кра ља, Кра љи цу и кња ги њи це, и на шао да је сви је ма по треб но ле че ње и од ре дио јед ни ма во де, дру ги је ма и во де и ба ње. Пре гле дао је и ме не и Ол гу, и од ре дио њој јед ну, а ме ни дру гу во ду, а обо ји ци ду ше ве. По сле 15 да на ја сам из гу био 5 ки ла и до био мно го ја че сто мач-не бо ло ве. Док тор, ка чо вјек зна ве ни, пре гле да ме опет и на ре ди да пре ки нем и ду ше ве и во ду, и то ми је учи ње ло бо ље.

136


Кра љу, као што му је ре као у Ме ри ња ку док тор, ни је тре-ба ло ни ка кво ли је че ње, али је по слу шао ли он ско га про фе со ра што се во де ти че, а ба ње су му би ле до сад не, те их је, по сли је че твр те, пре ки нуо под из го во ром бо ле сти. Био сам на чу до од јед но га мом ка из Кра ље ве ба ње, ко ји се на дао до бро ме бак ши-шу, па се мно го за бри нуо због Кра ље ве не над не бо ле сти. Сва ки дан ме је че као на из ла ску из ба ње и пи тао за здра вље Кра ље во. Тје шио сам га да је на бо ље и да ће на ста ви ти ба ње.

Краљ и Кра љи ца са кња ги њи ца ма и са Ол гом, из во зи ли су се ауто мо би лом тач но на од ре ђе не им уре, при је и по сли је под не, на свој из вор. По пи ју пр ву ча шу, ше та ју и сје де до дру ге, иза ко је се ре дов но из во зе у око ли ну Ви ша. Ја сам, пр ви јех да на, пио во ду на дру гом из во ру, са сви јем на дру гом кра ју пар ка и по-што бих свр шио сво је, на хо дио сам их тач но у ми нут на истом мје сту ђе ше та ју и сје де из ван але је и пу бли ке ко ја се ра до зна ло за у ста вља ла и по здра вља ла их.

Сва ку ве че мо ра ли смо сви до ла зи ти у двор на „сјед ник”. Сје ђе ло се до бли зу по но ћи. Нај при је би се чи та ле но ви не, а по-сли је раз го ва ра ло о ви је сти ма са бо ји шта и дру гим днев ним до-га ђа ји ма. Ва зда јед но, исто, и су мор но и до сад но је би ло. Краљ и ако ма ло ве дри ји но у Ме ри ња ку, био је стал но бри жан, за-ми шљен. Да би уни је ла у дру штво ма ло ве се ло сти, кња ги њи ца Ксе ни ја ку пи не ке игре: да се са ста ви кра ва или ку ћа на сли ка на на кар то ну, а исе че на на сит не ко ма ди ће у ра зним об ли ци ма; да се уба ча ју у ча шу са два ко шча на пру ти ћа раз не фи гу ре од ко-сти, та ко на пра вље не да их је те шко по ду хва ти ти и до ни је ти до ча ше; за ти јем „гу ску” и ,,бу ве” и дру ге игре, ко је сам и ја ва ма у Ул ци њу до ба вио из Па ри за од „Пран та на”.

Пу ков ни ку Ба би ћу су би ле те ђе чи је игре ужа сно до сад не, те јед не ве че ри пред ло жи да се кар та мо на „три де сет и је дан”, ка-ко би сви мо гли игра ти. Ста вља ло се на кар ту по 10 па ра, а по сли-је при да ва ло по по и по фра нак. Кад би до Ба би ћа до шло, он би ре дов но вик нуо „банк”, што је иза зи ва ло ве ли ко уз бу ђе ње, осо би-то код књ. Вје ре кад је она ба нак др жа ла и ако је у ње му би ло све-га 3-4 фран ка. Мо гло се до би ти или из гу би ти де се так фр. за јед но ве че. На шло се да је то пре ће ра но и на ве ли ку жа лост Ба би ће ву, пре ста ло се с кар та ма и опет се по вра ти ло на „гу ску” и ,,бу ву”.

На „гу ску” је играо и Краљ. Два три пу та ба цио би сам

137


коц ку, а по сли је Кра љи ца за ње га и за се бе. Он би, на сло њен у фо те љи, сје дио за ми шљен.

Вла да је би ла у Бор доу. Од ње и са дру гих стра на до ла зи-ле су Кра љу ви је сти о Цр ној Го ри: Аустри ја је про гла си ла кња за Мир ка, ко ји је по оку па ци ји Цр не Го ре од ве ден у Беч, кра љем Сје ди ње не Ср би је и Цр не Го ре; по ве ла је и ин тер ни ра ла све за о-ста ле ми ни стре, 270 офи це ра и мно го ви ђе ни јих љу ди; Цр но гор-ци су из гор је ли Кра љев двор на Це ти њу и на Ње гу ши ма; у Цр ној Го ри бук нуо уста нак; Под го ри ца и Ан дри је ви ца су у ру ка ма уста-ша, ко ји иду на Ска дар итд. Те би ви је сти, пре ма њи хо вој ва жно-сти, ба ца ле Кра ља у за бри ну тост, или би га ма ло раз по ло жи ле.

У Ви ши је био при ли чан број Ср ба и срп ских офи ци ра. С не ки је ма сам се по зна вао, у пар ку са ста јао и про во дио при јат-ни је ври је ме. Сви срп ски офи ци ри до ла зи ли су у Кра ље ву ви лу и за пи си ва ли се у књи гу. То је би ло по са вје ту и на го во ру пу-ков ни ка Ба би ћа, ко ји је знао ко ли ко је Краљ не раз по ло жен пре-ма Ср би јан ци ма, па је хтио, ка ко ми је он сам ре као, да по ка же Кра љу, ка ко срп ски офи ци ри не за бо ра вља ју на ду жну па жњу пре ма јед ном срп ском вла да ру.

Краљ је сви је ма овим офи це ри ма дао ор ден „Кња за Да ни-ла”, ви ши или ма њи, пре ма њи хо вим чи но ви ма. Јед но га да на, до шли су сви за јед но са де ко ра ци ја ма, опет по са вје ту пук. Ба-би ћа, да се за хва ле Кра љу.

Кра ље во не раз по ло же ње по ве ћа ва ла је не стр пљи вост ко јом је оче ки вао А. Ра до ви ћа из Па ри за, гдје се рје ша ва ло о Кра ље вом до ла ску и при је му и ње го вој же љи, да по сје ти фран цу ски фронт.

17. ју на, до шао је Ан дри ја и из ви је стио Кра ља, да ће би ти на ста ни ци до че кан од вла сти, као у Ли о ну и Бор доу, да ће га пред сјед ник ре пу бли ке при ми ти и да ће мо ћи по ћи на фронт, а 20. истог мје се ца, Краљ је већ био у Па ри зу. Дру ги дан, Кра љи-ца нам је, на сјед ни ку, ка за ла да је при ми ла од Кра ља пи смо, да је Краљ здрав и за до во љан, да је на ста ни ци ли је по до че кан, да ће га пред сјед ник на под не при ми ти, да ће уве че би ти на об је ду код пред сјед ни ка и, на по шљет ку, да ће од мах по ћи на фронт. Кра љи ца је би ла осо би то за до вољ на ти јем ви је сти ма и што јој је Краљ ја вио да је узео за њих онај исти стан у хо те лу „Ме рис” у Ри во ли, гдје је она при је де се так го ди на с Кра љем ста но ва ла, те ће се ту осје ћа ти као до ма.

138


27. ју на по шли смо из Ви ши са Кра љи цом сви у Па риз. Краљ је, ви ђе ло му се, ве сео до че као Кра љи цу на ста ни ци. Ја сам са Ол гом, и са још не ки је ма од сви те, до био стан у хо те лу „Ва грам”, исто у Ри во ли, бли зу „Ме ри са” и пре ма ти ље ри ској ба шти. „Ме рис” је био пун и ве ћи дио ње га упо тре бљен за бол-ни цу. Пре ли је по нам је би ло у то ме хо те лу, и со бе и хра на од-лич на. Из ме ђу мо је и Ол ги не, има ли смо дру гу ве ли ку со бу са ба њом. Ту ви се ни је сам уми ва ни јед но ју тро, но из по сте ље од мах у ба њу, а уве че из ба ње у по сте љу. Кад ни је сам био код Кра ља, ше тао сам по ти ље риј ској ба шти, гле дао сви јет и ли је пе спо ме ни ке и ста туе на сва ку стра ну.

Мир ко са сво ји ма жи вјео је да ле ко од нас, чак у ла тин-ском квар ту, али сам ја ско ро сва ки дан одио к њи ма. Пје ши це сам сти зао за 40-60 ми ну та, а под зем ном же ље зни цом за де сет. Ра до сам се во зио овом же ље зни цом, спро ве де ном, спо ме нуо сам већ, на све стра не ис под Па ри за, па и ис под Се не, али сам ипак одио че шће пје ши це, да при је и бо ље по знам Па риз и да се лак ше уми јем у ње му на ћи. У то ме сам до ста успио бла го да ре ћи нај ви ше се о би из јед но га окру га у дру ги.

Краљ је пре шао из хо те ла „Ме рис” на Ето ал, у ви лу „Ма-же стик”, ко ја при па да ве ли ко ме хо те лу „Ма же стик”, те сам се и ја с Ол гом пре се лио у је дан пан си јон у аве ни Вик тор Хи го, ко ли ко да сам бли же, то ли ко, и још ви ше, из исто га раз ло га, због ко је га сам у Ви ши оста вио хо тел „Асто ри ју”. Ол га ми се по не ки пут ру га ла мо јој штед њи го во ре ћи ми: „Доц не си се се тио, ма бо ље икад но ни кад, а сад је тре ба ло као ика да.”

Ето ал је нај љеп ше мје сто у Па ри зу. Око Три јум фал не ка-пи је ве ли ка је пја ца из ко је се у ви ду зви је зде пру жа ју два на-ест ши ро ких и ли је пих ули ца. Ту је пут за Бу лоњ ску шу му, нај-жи вље ше та ли ште па ри ско, ту див на Ели сеј ска по ља, до про-стра но га и жи во га „Кон кор да”, ту вам је ве ли чан стве ни мост Алек сан дра Тре ћи, пре ко Се не, ту вра то лом на тр ка без број них ауто мо би ла, ме ђу ко ји ма се опа зи и по ко ји фи ја кер са ко њем, ко ји по ла ко ка ска и из гле да вам жа ло стан, као да ми сли на ста ро до бро ври је ме, ка да су са мо ње га тра жи ли.

У то ме кра ју сам нај ду же ста ја и ње га сам, у Па ри зу, нај-бо ље по знао.

139


Па риз, 4. сеп тем бра 1916.

КРАЉ ЈЕ био пр ви јех да на у Па ри зу ма ло жив нуо. Ис-пу ни ла му се же ља да се осло бо ди Ме ри ња ка и до ђе у Па риз. При јем ни је био пре ма ње го вом за ми шља њу и на да њу, али га је ипак за до во љио. Био је и с но вом вла дом за до во љан. Она је ус пе ла код фран цу ске вла де да по ђе у Па риз и на фран цу ски фронт, на што је мно го по ла гао да ти јем ис так не сву нео сно ва-ност гла со ва и увје ра ва ња да га Фран цу ска, од па да Лов ће на и пре го во ра са Аустри јом, не сма тра ви ше са ве зни ком.

Са да је све ви ше уви ђао да му мно го оте жа ва ње гов по ло-жај код са ве зни ка што ни је из вео вој ску и по вео за срп ском, као што је и На род на скуп шти на би ла ри је ши ла. За то је са да опет пред у зео да по што-по то ство ри ма и ма лу вој ску од оно га до-бро во љач ког при мор ско-хер це го вач ког ба та љо на и од сто ти нак Цр но го ра ца из бје гли ца ко ји се на ла зе по Фран цу ској и по Ита-ли ји, и од Цр но го ра ца, ко ји до ла зе из Аме ри ке. Да би то по сти-гао, тре ба ло је онај ба та ли јон из дво ји ти из срп ске вој ске и ис-под фран цу ске ко ман де, под ко јом су би ли на Кр фу и доц ни је на Со лун ском фрон ту, и ра ди ти да аме рич ки Цр но гор ци не иду у срп ску вој ску, не го у цр но гор ску. И на то ме је Ра до ви ће ва вла да, нов цем и пре ко иза сла ни ка, то ли ко ра ди ла да је у Со лу ну у оном ба та ли јо ну до шло до не ре да и по бу не. Јед ни су хтје ли да оста-ну са срп ском вој ском, а дру ги су тра жи ли цр но гор ски бар јак и сво ју ко ман ду. Ове је фран цу ска Вр хов на ко ман да интерни ра ла

140


као по да ни ке аустриј ске, а ко ло во ђе не ре да пре да ла вој ном су-ду, ко ји је не ко ли ци ну осу дио на смрт. Кад сам за ово чуо, пи тао сам Ан дри ју Ра до ви ћа и он ми је по твр дио да је све та ко, али да се на да да ће се ус пје ти да осу ђе ни бу ду по ми ло ва ни.

Та ко су иза сла ни ци вла ди ни и у Мар се љу до че ки ва ли Цр-но гор це из Аме ри ке, ко ји су оди ли у срп ску вој ску на Со лун-ском фрон ту и од вра ћа ли их, али са вр ло ма лим успје хом.

Да би се број Цр но го ра ца у Фран цу ској по ве ћао, вла да је да ва ла па со ше, нов ча не по мо ћи и пла те и стра ним по да ни ци ма, аустриј ским, ко ји су хтје ли да се ти јем ко ри сте.

Ин жи њер Та па ви ца, аустриј ски по да ник, слу жио је не ко ври је ме у Цр ној Го ри, па је због сум ње да је аустриј ски шпи-јун, от пу штен из др жав не слу жбе. Сад је до шао из Швај цар ске, да опет тра жи цр но гор ску др жав ну слу жбу. Вла да га при ми и да му по ве ћа ну пла ту. Др жав ни кон тро лор Јо ван Ђу ра шко вић, син бри га ди ра Ми ла, не хтје де тај рас ход одо бри ти, из раз ло-га,што је вла да исто га Та па ви цу ра ни је због шпи ју на же от пу-сти ла. Због то га сво га по ступ ка и оштро га пи сма упу ће но га вла ди ти јем по во дом, Јо ван из гу би слу жбу и кре не у Со лун у срп ску вој ску. Ра до вић, сам или по на ред би Кра ље вој, по ку ша да га за у ста ви и на пи ше му пи смо у ко ме му ка же: да не иде у Со лун, „на шим не при ја те љи ма”, и ако га не по слу ша, да он има на чи на да га си лом за у ста ви. Јо ван се ни је за у ста вио и по ка зи-вао је мно ги ма ово пи смо.

Ја че се ни је мо гао Ра до вић из ло жи ти да од би ја Цр но гор-це од Ср би ја на ца и да ства ра цр но гор ску вој ску. Ра дио је све и са сви јем по во љи Кра ље вој. Но, та сло га Кра ље ва с вла дом не тра ја ду го. До ђе до ло ма ка да то ни ко ни слу тио ни је, ни ти је би ло ика ква зна ка, да до то га мо же до ћи. Ја бар ни шта ни је сам знао, ни опа жао, до кле ме јед но га да на, 18. ав гу ста, Краљ по зва к се би. На шао сам га озбиљ на за ми шље на. Ка да сје до смо, ре че ми:

- Мно го смо хље ба и со ли за јед но из је ли. Тре ба да смо ис-кре ни. Хо ћеш ли ми пра во ка за ти, што ћу те пи та ти?

- Хо ћу, ка ва зда, Го спо да ру.- Је си ли с ким го во рио о ује ди ње њу Цр не Го ре са Ср би-

јом?

141


То ме је пи та ње из не на ди ло. Краљ ме је већ био огла сио као Ср би јан ца, па су та ко и не ки Цр но гор ци, ње му бли жи, о ме-ни ми сли ли. При чао ми је Бо ро Ми лов, ка ко је у Мар се љу пи тао Пе тра Пла мен ца, ко ји је био до ша из Па ри за: „Ка ко је Вој во да?” А Пе тар му од го во рио: „А, Вој во да је Ср би ја нац!” ,,Не пи там те то, но са здра вљем ка ко је?” Сје тих се то га и по ми слих, да се пле ту не ке ин три ге око ме не, али Кра љу од го во рих од мах без раз ми шља ња:

- Је сам, Го спо да ру. Раз го ва рао сам ви ше пу та са при ја те-љи ма у Ср би ји, и сад на Це ти њу и ов дје у Фран цу ској! О ује ди-ње њу се сву да и мно го го во ри, осо би то од ово га ра та с Тур ском.

- Не пи там те то. Но је си ли са Ра до ви ћем, или са ко јим од ми ни ста ра о то ме го во рио.

- Ш њи ма ни је сам! Ни с јед ним.Краљ ма ло по ћу та, па ће ре ћи:- А да ево за што те пи там. Вла да ми под ни је ла ме мо ран-

дум, тра жи сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, а ја да аб ди ци рам. Да је твр ђа ра бо та тра же ми и то да сад од мах пи шем Ца ру ру-ском, ка ко сам се ри је шио да об ди ци рам ра ди ује ди ње ња срп-ско га на ро да.

Краљ ми про чи та ме мо ран дум. За ти јем по гле да на сат и на ста ви:

- Ево су де сет; на је да на ест ура би ће сви ми ни стри код ме-не, јер ми тра же од го вор и остав ку сад од мах. Ка жи ми искре но, шта ми слиш ти ка ко да им од го во рим.

- Хо ћу, Го спо да ру. Ка за ћу вам искре но шта ми слим, као што би ка зао сва ко ме, с ки ме би о то ме раз го ва рао. У ци је ло-ме ме мо ран ду му на о дим са мо јед ну ми сао, до бру и здра ву, с ко јом се сла жем, то је на род но ује ди ње ње. Као сви рас ко ма да-ни на ро ди и наш на род те жи то ме, и то мо ра до ћи. Све ми је дру го у ме мо ран ду му збр ка но, не са вре ме но и не мо гућ но. Тра-жи вам се аб ди ка ци ја, а го во ри се о јед ној др жа ви са дви је ди-на сти је из ко јих ће по је дан члан на из мје ни це вла да ти. То је не мо гућ но. Про гла ша ва се сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, а још за ви си од по бје де на ше или на ших не при ја те ља, хо ће ли се оне осло бо ди ти и ује ди нит или ће оста ти под не при ја те љем. Од то га и од во ље на ро да за ви си ује ди ње ње на род но, а не од

142


ва ше аб дикације. На род, на род на скуп шти на има да ри је ша ва о то ме. За то је не ра зу мљи во ово пи та ње с аб ди ка ци јом сад, ов дје у Фран цу ској.

- А би ли ти то и њи ма ка зао? - упи та ме Краљ од мах иза то га.- Та ко ми слим, та ко бих ре као сва ко ме, па и њи ма.- До бро. Зва ћу и Ан та и све офи це ре, па ће мо их че ка ти у

са ло ну, или оста ни те ов дје, па ка да ве зив нем уље зи те.- Не мој те та ко, Го спо да ру. То би ми ни стри ма из гле да ло

као да сте с на ма у до го во ру. А ми не ма мо ни пра ва при су ство-ва ти тој ми ни стар ској сјед ни ци. Ми ни стри мо гу про те сто ва ти и за хтје ва ти да се ми уда љи мо, или ће се они уда љи ти. Пи тај те их, па ако се са гла се и кад нас по зо ву, до ћи ће мо.

- До бро. Ја ћу им ре ћи: Ја не мам ов дје на ро да, да се ш њим спо ра зу ми јем; имам са мо ово не ко ли ко Цр но го ра ца. Же лим да и они чу ју о че му се ра ди и да чу је мо и ми њи хо во ми шље ње.

Вра тио сам се у ађу тан ту ру, ђе су сје ђе ли ђе не рал Гво-зде но вић, ка пе тан Вук са но вић, ко ман дир То ма но вић, по руч ник Иво Ра до њић и још не ки. Ни је сам им ре као о че му сам с Кра-љем раз го ва рао.

Сје ђе ћи раз ми шљао сам о ме мо ран ду му, упра во о ми ни-стри ма, јер ме чу ди ло, да му они да нас тра же аб ди ка ци ју, а до ју че су ра ди ли све што је и ка ко је Краљ хтио, и што им тре ба та аб ди ка ци ја. И окле им на је дан пут та ми сао кад до са да ни је су ни с ким о то ме го во ри ли, и та енер ги ја ко ју код њих ни ко ни је по зна вао? Сје тих се оне Ве сни ће ве ри је чи: „Тре ба Краљ Ни ко ла са да да об ди ци ра”, што ми је у лук сем бур шкој ба шти ре као и по ми слих: да ни је он Ра до ви ћа на то по со ко лио, а Ра до вић сво је дру го ве? Али, за што? Да се про сла ви Краљ што се од ри че при-је сто ла, ра ди на род но га ује ди ње ња, то ни је, по што се оно ни ти са аб ди ка ци јом не мо же за са да оства ри ти. Да се то Ра до вић не све ти Кра љу, што га је др жао че ти ри го ди не око ва на у тав ни ци због бом ба шке афе ре? Мо жда ми сли - ако Кра ља не на гна на аб ди ка ци ју, да сам да остав ку и ти јем огла си Кра ља про тив ни-ком ује ди ње ња, а се бе, по бор ни ком те ми сли. Раз ми шља сам и о оно ме што сам Кра љу го во рио и оста сам убје ђен да је она ко и да не мо же друк че би ти. Но, за што се Краљ она ко жи во ухва тио за мо ју ри јеч и за што хо ће да оно по но вим пред ми ни стри ма?

143


Је ли се он зби ља на ша на му ку па му тре ба мо ја по моћ? Он им је мо гао и сам од го во ри ти про сто: не ћу да аб ди ци рам! Или, не сад, но кад то ме бу де ври је ме.

Уље же Ра до вић уз бу ђен, бли јед, али мир но, обич ним гла-сом обра ти се ме ни:

- Г. Вој во до, зо ве ве Краљ, и вас го спо до.По ђо смо за јед но и уље го смо у са лу. Краљ је сје дио за

сво јим сто лом, пред њим ми ни стри. Сје до смо и ми. Ти ши на. На ли ци ма ми ни ста ра се опа жа ше уз бу ђе ње. Оста ли Цр но гор ци, ко ји још ни шта ни је су зна ли, а слу ти ли, да има не што ва жно, озбиљ но и ра до зна ло гле да ху час Кра ља час ми ни стре.

Краљ до хва ти ис пред се бе ме мо ран дум и обра ти нам се ови јем ри је чи ма:

,,Вла да ми је пре да ла овај ме мо ран дум, ко јим тра жи ује-ди ње ње на ро да и, у ко рист то га ује ди ње ња, мо ју аб ди ка ци ју. На жа лост, да нас ни је сам у сре ди ни мо га на ро да, да бих мо гао ш њим спо ра зум но ри је ши ти о тој ва жној ства ри. За то сам по звао вас, ко ји сте се на шли са мном ов дје, да вам про чи там ме мо ран-дум и да ми сло бод но ка же те сво је ми шље ње. Ја сам вла ди већ ре као да сам ја ва зда, као и мо ји прет ци, био за ује ди ње ње, да сам и да нас и да сам ви ше од сва ко га на то ме ра дио. Ка да са слу-шам и вас, да ћу вла ди свој од го вор.”

Ка да је Краљ про чи тао ме мо ран дум и по звао ме да ка жем сво је ми шље ње, по но вио сам оно што сам ње му већ ре као у глав но ме ови јем ри је чи ма:

„Ује ди ње ње је ста ра, стал на те жња срп ско га на ро да. Од срећ но га ис хо да ово га ра та, на род оче ку је ње го во оства ре ње. И ка да нам и Краљ из ја вљу је, да и он хо ће ује ди ње ње, он да нам о то ме не тре ба го во ри ти. Оста је нам са мо ово пи та ње: кад и ка ко да сс оно из вр ши? Да нас је и Ср би ја и Цр на Го ра у ру ка ма не при ја тељ ским. Ра но је тра жи ти њи хо во ује ди ње ње, при је њи-хо ва осло бо ђе ња. Исто је та ко са аб ди ка ци јом: од ри ца ње при је-сто ла, ко га са да не ма. Тре ба да кле че ка ти крај ра та и по вра так у отаџ би ну. Та да ће на род мо ћи про го во ри ти и на род на скуп шти-на, са Кра љем и вла дом, до ни је ће сво ју од лу ку о ује ди ње њу, за ко ни ту, пу но ва жну. А то не би би ла ни јед на од лу ка, ко ја би се до ни је ла ов дје, у са да шњим при ли ка ма, без на ро да.”

144


Краљ је мир но слу шао. При сут ни офи це ри су ми одо бра-ва ли. Та ко је! Од њих је го во рио још са мо ђе не рал Гво зде но вић. Ми ни стри ни је су би ли за до вољ ни и Ан дри ја и Јан ко чи ња ли су ми не ке при мјед бе. Краљ по гле да на сат, уста де и ре че:

- Ја оста јем при сво ме од го во ру вла ди, са до дат ком ка ко је из ло жио Вој во да. Под не је, по ђи те ми, збо гом!

Краљ по ђе у сво ју со бу, а ми се са ми ни стри ма вра ти смо у ађу тан ту ру. Ра до вић, уз бу ђен, по че од мах с вра та го во ри ти:

,,Не мо же то та ко оста ти. Ви би друк че ми сли ли и го во ри-ли, да зна те, што ја знам, шта ми сле вла де фран цу ска, ин гле шка и ру ска. Он мо ра при ми ти ује ди ње ње и да ти остав ку сад од мах. Ево ово пи смо он мо ра пот пи са ти. Ово је пи смо ца ру ру ском, ја сам га на пи сао и пре дао га Кра љу са ме мо ран ду мом. У ње му ка же Ца ру да је аб ди ци рао у ко рист ује ди ње ња срп ско га на ро да. Без то га не ма ни шта. Без то га се не мо же ње му вје ро ва ти. Он сад ка же да хо ће ује ди ње ње, а кад се вра ти у Цр ну Го ру, он ће то по ре ћи и он да ко ће му што!”

Ра до ви ћа, исто она ко свру ћен, по др жа вао је Спа со је вић, а Вуч ко вић и Ма та но вић ста ја ли и слу ша ли мир но.

Да их сти шам при хва тих тај раз го вор: „Че кај те љу ди бож-ји, да се ли је по ра зу ми је мо. Што сам та мо го во рио, го во рио сам по убје ђе њу сво ме а не да за шти тим Кра ља од ва ше га ме мо ран-ду ма. Не ка је све та ко ка ко ви ка же те, да се ње му не мо же вје-ро ва ти и да ће он обр ну ти дру гу пје сму ка да до ђе у Цр ну Го ру, то ипак не до ка зу је да сте ви по го ди ли пра ви пут и да тре ба већ да нас ка да су не при ја те љи још у на шим зе мља ма, про гла си ти ује ди ње ње и ње га при мо ра ти на аб ди ка ци ју. Ти јем се ни шта не по сти за ва. А зна те ли је по и са ми да он то не ће учи ње ти, а нај-ма ње, ка да га на го ни те. Не ће он да се ка же: вла да га при мо ра ла да под не се остав ку и да при ста не на ује ди ње ње. И то је са сви-јем ра зу мљи во. Кад уз мо ра, учи ни ће то као од сво је во ље, да му се ка же и при зна да је он сам при нио ту жр тву на род ном ује ди ње њу, и да Срп ство ње га хва ли и сла ви за то, а не вла ду Ан дри је Ра до ви ћа. А ако вла де са ве знич ких др жа ва хо ће, као што ка же те, на ше је дин ство, он да је ствар свр ше на и оси гу ра на и без ово га ва ше га ко ра ка.”

,,Јест”, од го ва ра Ан дри ја и Јан ко, „али ће ње га Ита ли ја са

145


сво јом вој ском до пра ти ти у Цр ну Го ру, а он ће про су ти па ре у на род, упо три је би ће си лу и он да ко ће му што!”

„Ита ли ја на сво ју ру ку не мо же пред у зе ти та кву екс пе ди-ци ју, а си ле, ко је, ка ко ка же те, друк че ми сле, не ће јој да ти сво је овла шће ње. А ка да би сви јест Цр но го ра ца под ле гла па ра ма, зна-чи ло би, да они и не ма ју сви је сти и же ље за на род но ује ди ње ње, а то се код да на шњих Цр но го ра ца не мо же прет по ста ви ти.”

Та кав се раз го вор про ду жио још и на пу ту, до кле смо се раз и шли.

Исто га да на у ве че Краљ је от пу то вао у Ита ли ју, да по сје-ти та ли јан ског кра ља и фронт та ли јан ски, по што је већ био на фран цу ском фрон ту. Ш њим је по шао и ми ни стар вој ни Ми ло Ма та но вић. Оста ли ми ни стри са чи нов ни штвом са че ка ли су га на же ље знич кој ста ни ци и ис пра ти ли.

Ја ни је сам иза ша на ста ни цу, а био сам пред ве че у хо те лу, да му по же лим сре ћан пут. На шао сам га раз по ло же на. Пи тао сам га ка ко се ра стао са вла дом, јер ми је Краљ ре као да му она не да кре ну ти при је но пот пи ше остав ку и оно пи смо Ца ру ру-ском.

Краљ се на сме ја и ре че:„Ан дри ји на по сла. Знам ја Ан дри ју. Ње му до ла зе на сту-

пи. Про ђе га то, па по сли је ко ли ко да ни шта ни би ло ни је.”Краљ се ва рао. Исти на Ра до ви ћев ка би нет ни је дао остав-

ку по сли је она кво га од го во ра Кра ље во га, а по сли је она ко упор-ног на сто ја ва ња да Краљ аб ди ци ра, шта ви ше при стао је да је-дан члан ка би не та, ми ни стар вој ни, пра ти Кра ља у Ита ли ју, али ни је ни по ву као свој ме мо ран дум. Ствар је оста ла као не ри је ше-на на днев ном ре ду.

146


Страница списа из септембра 1916. године

147



СЈУ ТРА ДАН по сли је оне ми ни стар ске сјед ни це код Кра ља, срио сам се у хо те лу ,,Ме рис” са кња ги њи цом Ксе ни јом.

Ни је сам ви до сад, чи ни ми се, ни ђе по ме нуо, да се кња-ги њи ца Ксе ни ја ја ко ба ви по ли ти ком. Она има ве ли ки уплив на Кра ља. Краљ јој вје ру је, све јој по вје ра ва, ш њом се са вје ту је и до го ва ра. Зо ве је сво јим се кре та ром и сво јом де сном ру ком. Ви-ше пу та чуо сам га ре ћи: „Ште та што ни је му шко”.

Чим ме угле да, по хи та ми у су срет жи во и ве се ло, сти ште ми ру ку и ре че:

,,Чу ла сам од та те, ка ко сте ју чер у сјед ни ци го во ри ли. Као вој во да, пра во и она ко ка ко тре ба да се ра ди.”

„Хва ла ви ња ги њи це. Го во рио сам по сво ме увје ре њу, а не да по во љим Кра љу и да му по мог нем у не зго ди у ко јој се на шао због Ра до ви ће ва ме мо ран ду ма.”

„Знам, вој во до. А Краљ је до и ста био на му ке с Ра до ви-ћем, од ка ко му је пре дао ме мо ран дум. Да вам ка жем пра во: Ра-до вић ни је то ме ни шта крив. Он је до бар, и ме не је сад као и ва зда мио. Крив је та та. Он је ре као Ра до ви ћу да му на пи ше и пре да онај ме мо ран дум.”

То ме је из не на ди ло. И то не бих ни ка да до знао, да се кња-ги њи ца Ксе ни ја ни је у до бром рас по ло же њу и по вје ре њу пре ма ме ни, ушљед оно га мо га го во ра, слу чај но из го во ри ла. Краљ ми не би ни ка да то ка зао и при знао, по што му игра ни је по шла за

148


ру ком, а не ће ни Ра до вић, јер је ра ди ји да оста не он као по кре-тач пи та ња о ује ди ње њу.

Вје ро вао сам кња ги њи ци Ксе ни ји, али ме је све коп ка ло да са знам што о по стан ку ме мо ран ду ма од са мих ми ни ста ра. Са сви је ма сам био до бро. Они су ме по што ва ли и вје ро ва ли ми. Јед но га да на сре тем се са Јан ком Спа со је ви ћем бли зу опе ре, те на ста ви мо за јед но шет њу. Од мах до ђе раз го вор о ме мо ран ду му и ја га упи там, ка ко су они до шли до то га, да учи не тај ко рак код Кра ља?

„Ује ди ње ње на род но, то је пр ва тач ка на ше га про гра ма, с ко јим смо до шли на вла ду. Мо ра ли смо тај ко рак учи ње ти.”

Ја ни је сам знао, ни ти се ика да што го во ри ло о вла ди ном про гра му. Са мо оно што је вла да, у по чет ку, ра ди ла да из дво ји при мор ско-хер це го вач ки ба та ли јон и Цр но гор це из срп ске вој-ске и обра зу је за себ ну цр но гор ску вој ску не сла же се с та квим про гра мом.

По сли је не ко ли ко да на, до ђе Јан ко код ме не и жа ли ми се на Ан дри ју ка ко је ш њим те шко ра ди ти, ка ко је са мо во љан и нео д лу чан. По пре да ји ме мо ран ду ма, не пред у зи ма ни шта, а тре ба ако Краљ не при ста је да под не су остав ку. „На го ним га, ва ђа мо се”, ка же ми Јан ко, „али не ће ни ка ко, све не што од ла же. На по шљет ку, ако не ће Ан дри ја, ја ћу то учи ње ти.”

До ђе ми згод но, да ка жем Јан ку, шта сам чуо од кња ги њи-це Ксе ни је. Ако је ме мо ран дум њи хо ва за ми сао, он ће по ри ца ти ње но твр ђе ње.

- Мо же би ти да Ан дри ја ви ше и не ми сли о ме мо ран ду му - ре кох Јан ку. – Ме ни је ка за ла јед на лич ност, ко ја то мо же зна-ти, а бу ди ме ђу на ма ре че но, ка за ћу ти и ко је, кња ги њи ца Ксе-ни ја, да Ан дри ја ни је ни по ми шљао на ме мо ран дум, не го да му је Краљ ре као да га на пи ше и ње му под не се. Краљ му је дао и не ке сво је ми сли да их упо три је би у ме мо ран ду му. То је оно ка-ко је још вла ди ка Ра де с ба ном Је ла чи ћем ра дио о је дин ству, ка-ко је Књаз Да ни ло ре као Кња зу Ми ха ји лу: ‘Ује ди ни Срп ство, па да ти као прост вој ник стра жа рим пред ша то ром’ и ка ко је и он сам са кња зом Ми ха ји лом имао уго вор за ује ди ње ње на род но.”

Јан ко је на те мо је ри је чи из ба цио са мо јед но: „Ааа!” и остао за чу ђен. Ни јед ном ри је чи ни је про те сто вао, ни ти ме увје-

149


ра вао да то ни је исти на, и да је на род но ује ди ње ње пр ва тач ка вла ди но га про гра ма.

Из ла зи да је при ча ње кња ги њи це Ксе ни је тач но и да га из не на ђе ње Јан ко во са сви јем по твр ђу је.

На ста је пи та ње: шта је Краљ хтио са по ру ком ме мо ран-ду ма?

Краљ је уви јек го во рио о ује ди ње њу и ис ти цао се као пред во ди тељ у бор би за ту иде ју, а же лио га је са мо та ко ако ће би ти под вла дом ње го вом и ње го во га до ма. Пре го ва ра ња са Ср-би јом о ује ди ње њу, во ђе на су не да се оно оства ри, но да слу же до ка зом ка ко је он ва зда ту за ује ди ње ње. У то ку ово га ра та, ста-ло се жи вље го во ри ти и ра ди ти о ује ди ње њу ци је ло га Срп ства, а про тив Кра ља ди за ти ту жбе да је он, због ди на сти је, се па ра-тист. Мо жда је Краљ због то га хтио да има вла дин ме мо ран дум и вла да ње гов са гла сни од го вор, ка ко би, за тре ба ли, мо гао ва зда по ка за ти, да је пи та ње о ује ди ње њу код ње га свр ше на ствар. Та-квих до ско чи ца, ко је Краљ во ли и ако му не ври је де ни шта, знам пу но у ње го вом жи во ту и ра ду.

На га ђа ње ме до во ди и на ову ми сао. Краљ је по шао од мах по сли је оне ми ни стар ске сјед ни це у Рим. Ита ли ја ни је до брим оком гле да ла ве ли ку Ср би ју као бу ду ћег су сје да, а Краљ је по-ла гао сву на ду на Ита ли ју, ако би оп ста нак Цр не Го ре до шао у пи та ње. Мо жда је Краљ хтио да се по слу жи ме мо ран ду мом као до ка зом код ита ли јан ске вла де, ка ко Ср би ја, те же ћи за дру гом оба лом Ја дран ско га мо ра, јед на ко ра ди про тив Цр не Го ре, па је и вла ду ње го ву за до би ла и на го во ри ла да му тра жи аб ди ка ци ју.

Ако би вам ово из гле да ло не мо гућ но, ис при ча ћу ви дру гу, слич ну, Кра ље ву сми ца ли цу. За ври је ме мо га ми ни стро ва ња, не ђе кра јем де ве де се тих го ди на, Краљ до ста вља ру ској вла ди, о сил-ним аги та ци ја ма аустриј ским у Ар ба ни ји, да иза зо ве бу ну, ка ко би је оку пи ра ла, а то би Цр ну Го ру уву кло у рат са Аустри јом, јер без Ска дра и Ска дар ског па ша лу ка, Цр на Го ра не мо же оп ста ти.

Краљ је пре ко ру ског по слан ства на Це ти њу, до био од го-вор ру ске вла де да она па зи Аустри ју и да та опа сност не по-сто ји.

У исто ври је ме ја вља Сул та ну, као ње гов вје ран при ја тељ, да по Ар ба ни ји аустриј ски аген ти са сил ним па ра ма ра де на

150


отце пље њу Ар ба ни је; Краљ по сво ме по ло жа ју и ути ца ју мо же осу је ти ти аустриј ске пла но ве, ка да би му Сул тан на ту ци јел ста вио на раз по ло же ње до ста но ва ца; да би успјех био још си-гур ни ји, би ло би до бро да Сул тан име ну је Кња за Мир ка му ши-ром и сво јим ађу тан том и да га као та кво га по ста ви гу вер не ром ска дар ским; да би се Ар ба на си увје ри ли ко ли ко је при ја тељ ство Сул та но во и Кра ље во, не ка му по шље дви је три ба те ри је то-по ва, и то пре ко При зре на, да са мо ви де Ар ба на си да он има то по ва.

Ово је све ка ко је Краљ, та да још Књаз на пи сао, Ах мет па ша, тур ски по сла ник на Це ти њу, до ста вио ши фро ва ном де-пе шом у Ца ри град, али је на кра ју од сво је стра не до дао: да се ци је ла ствар Кра ље ва сво ди на па ре.

Сул тан је за хва лио Кра љу на ве ли ком при ја тељ ству, ко јим ће се, у слу ча ју по тре бе, ра до ко ри сти ти.

О ово ме су на Це ти њу зна ли са мо Краљ, Га вро и Ах мет па ша, а ја сам доц ни је до знао од Љер мон то ва, за ступ ни ка рус. по сла ни ка, ко ји ми је из цир ку ла ра ми ни стар ства спољ них по-сло ва про чи тао де пе шу Ах мет па ши ну и Сул та нов од го вор. Не би чо вјек вје ро вао на ка кве ми сли мо же Краљ до ћи.

По сли је оне сјед ни це, дан-два, раз го ва рао сам и са Ан-дри јом о ме мо ран ду му.

„Краљ ме ни је ра зу мио”, го во ра ше ми Ан дри ја. ,,Он ми-сли, да сам му ја не при ја тељ, а ја сам му ви ши при ја тељ, не го он сам се би. Он хо ће са мо да је краљ цр но гор ски, а ја хо ћу да бу де цар бал кан ски. Ми не мо же мо оста ти ка ко смо до ра та би ли. Ру-си ја, Фран цу ска, Ин гле шка, хо ће по сва ки на чин да ус по ста ве бал кан ски са вез. Хо ће да има ју на Бал ка ну ја ку др жа ву, и да на Бал ка ну јед ном за вла да мир. А ми ра не мо же би ти ка ко је сад. Тре ба и Бу гар ска, да је у са ве зу. А она због гу бит ка Ма ће до ни је не ће. За то тре ба Ма ће до ни ју учи ни ти са мо стал ном кња же ви-ном. И он да све те др жа ве са чи ња ва ле би бал кан ски са вез. А Краљ Ни ко ла, као нај ста ри ји, био би пред сјед ник са ве за, био би бал кан ски цар.”

- А кад аб ди ци ра ни је ви ше нај ста ри ји и не мо же би ти пред сјед ник са ве за.

- Све је то у ме мо ран ду му ли је по из ло же но. У Ср би ји ће

151


вла да ти обје ди на сти је, јед на па дру га, Краљ Ни ко ла па краљ Пе тар, Да ни ло па Алек сан дар, па та ко ре дом њи хо ва ђе ца.

- Мо ре, на чу до се и са јед ном ди на сти јом. Јед на зе мља, а два го спо да ра, мо же ли би ти? И да се по го де кра ље ви, хо ће ли на род при ста ти.

- Све се то мо же уре ди ти. На по шљет ку, ја сам у ме мо ран-ду му та ко из ло жио, а мо же се и друк че, ка ко се на ђе за нај бо ље.

Још ми је ду го Ан дри ја раз ла га сво је ми сли, али ја сам све ма ње мо гао ра зу мје ти ка ко ће да из гле да ује ди ње но Срп ство и ка ко ће то би ти да оста ну и ву ци си ти и ов це чи та ве.

Но, осим пи та ња: шта је Краљ хтио са по ру че ним ме мо-ран ду мом, на ме ће се са мо со бом и дру го пи та ње: кад је Ра до-вић, ка ко кња ги њи ца Ксе ни ја увје ра ва, на пи сао и под нио Кра-љу ме мо ран дум по Кра ље вој на ред би, за по тре бу и упо тре бу Кра ље ву, ка ко је до шло до то га, да Ра до ви ће ва вла да озбиљ но тра жи остав ку Кра ље ву и да му с ме мо ран ду мом под не се и пи-смо ца ру ру ском на пот пис, ка ко се он ра ди на род но га ује ди ње-ња, од ри че при је сто ла? Ни Ра до вић, ни ње го ви дру го ви, ми ни-стри, ни је су на то ни ка да ни по ми шља ли, од ка ко су за ми је ни ли Ла за ра Ми ју шко ви ћа. Ра ди ли су све по же љи и во љи Кра ље вој, а Ра до вић му че ћи се да са ста ви Кра љу вој ску и на зи ва ју ћи у сво ме пи сму Јо ва ну Ђу ра шко ви ћу Ср би јан це „на шим не при-ја те љи ма”, отво ре но се по ка зао про тив ни ком сје ди ње ња Цр не Го ре са Ср би јом.

Још ше сна је сте го ди не, тек што смо до шли у Фран цу ску, ме ни је при чао Ми хај ло вић, срп ски по сла ник код Кра ља, ка ко је он у Под го ри ци кад су по бје гли с Це ти ња ис пред аустриј ске вој ске, ре као Кра љу: да са да тре ба да аб ди ци ра, и да би, сје ди-нив ши ти јем Цр ну Го ру са Ср би јом, то за ње га нај ко ри сни је и нај слав ни је би ло. То исто ре као ми је у Па ри зу и Ве снић.

Из гле да ми, по то ме, да се ствар раз ви ла ова ко: Ра до вић је за ци је ло го во рио с Ве сни ћем о ме мо ран ду му при је но га је пре дао Кра љу. Ве снић је узео: или да Краљ озбиљ но ми сли на аб ди ка ци ју, или да је ме мо ран дум згод на при ли ка да вла да Кра-ље ва тра жи и из ну ди Кра љу аб ди ка ци ју, па је по со ко лио и скло-нио Ра до ви ћа да то учи ни. А да би ствар си гур ни ја би ла на шли су, да тре ба Кра ља при ну ди ти да сво је руч ним пи смом из ви је сти

152


ца ра ру ско га да је аб ди ци рао у ко рист ује ди ње ња на род но га. Ве снић је мо гао на то ла ко скло ни ти ми ни стре, ко ји су осим Ра до ви ћа сви си ро ма си, обе ћа њем да ће они од Ср би је до би ја ти исте ми ни стар ске пла те, ако их Краљ, не при ста ју ћи на аб ди ка-ци ју, от пу сти.

По по врат ку Кра ље вом из Ита ли је, ми ни стри су по шли у Бор до, да спре ме пре се ље ње ми ни стар ства у Па риз. Ан дри ја је остао да на ђе ку ће за двор и за ми ни стар ство. Око то га је опет до шло да се Краљ по ву че клип ка с Ан дри јом16. Краљ је хтио да сје ди у Па ри зу, а Ан дри ја му до ка зу је да то не мо же би ти, да не мо гу два дво ра, и дви је вла де у јед ном мје сту по сто ја ти. И за то да је он тра жио и већ на шао у Не ји, од мах до Па ри за, јед ну ви-лу за двор, јед ну ку ћу бли зу дво ра за пер ја ни ке и, ма ло по да ље ку ћу за ми ни стар ства.

Краљ по пу шта и при ста је да вла да бу де у Не ји, али хо ће да он са по ро ди цом оста не у Па ри зу. Не ка му у „вла ди ном до-му” одво је јед но одје ље ње, гдје ће он до ла зи ти, др жав не по сло-ве свр ша ва ти, при ма ти итд., и он да је у Не ји, сје ди ште и Кра ље-во и вла ди но, а у Па ри зу ће он са по ро ди цом жи вје ти при ват но.

Не да Ан дри ја ни ка ко. И Краљ и вла да мо ра ју би ти за јед-но и то ван Па ри за. Не знам је ли Ан дри ја ре као Кра љу, да та ко фран цу ска вла да хо ће, тек Краљ при ста де на по шљет ку и на то.

За Кра љем по шла је у Не ји и сви та Кра ље ва. Ја сам са Ол-гом остао у Па ри зу, у на шем пан си јо ну у аве ни ји Вик тор Иго.

Сми сао је у то ме да се Краљ над вла чи да се на те же с Ан-дри јом. Клип ко је вр ста игре ко ја се са сто ји у на те за њу, над вла-че њу дво ји це так ми ча ра.

16 Смисао је у томе да се краљ надвлачи, да се натеже с Андријом. Клипко је врста игре која се састоји у натезању, надвлачењу двојице такмичара.

153


Па риз, 21. ок то бра 1916.

НЕ МОГУ се ни ка ко обик ну ти ов дје. Ни ка да ми ни је су би ли ми ли ве ли ки гра до ви. Во лим ма ла мје ста, ко ја мо гу оком об у хва ти ти и шет њом про ћи с кра ја на крај, ђе се мо гу по здра-ви ти и раз го ва ра ти са сва ким. Ни ко ме не по зна је, ни ти ко га знам. Кад изи дем из ку ће, упу тим се у ови сви јет ко ји ме но си со бом, као вје тар опа ли лист с др ве та, или ба че но пар че ар ти је. За то ми се не ми че из гла ве, и ва зда се мо лим Бо гу, са мо да не умрем ов дје, да ми про ду жи ово ма ло још сна ге и жи во та, да се вра тим у на ша ли је па мје ста, да вас још јед ном ви дим, па он да ако ћу од мах скло пи ти очи.

Не мо гу ре ћи да знам Па риз и ако сам га про ша уз дуж и по-при је ко на шет ња ма с Кра љем. Због бр зи не ауто мо би ла не мо жеш све за па зи ти и за пам ти ти. Бо ље знам кра је ве ко је сам сам и че шће шет њом про ла зио, на ро чи то оне у ко ји ма сам ста но вао. Пр во сам жи вио у ла тин ском квар ту. Ту има нај ви ше Ср ба и они су га про-зва ли срп ском ма ха лом. Ту има ју сво је ка фа не у ко ји ма по срп-ском оби ча ју по ва здан сје де и пре тре са ју све и сва ко га. Има ју и сво је ре сто ра не са мо са срп ским је ли ма, ма сним и па пре ним. Отво ри ли их не ки Ср би, ко ји се на ђо ше ов дје са сво јим же на ма. Ја у ка фа не не идем, па сам се ри јет ко сре тао са Ср би ма, осим код Мир ка са не ки је ма. По сли је сам пре шао код Ти ље ри ја, а одан де на Ето ал. Ту знам све ри бе, бу ле ва ре и аве ние. Ауто мо бил ни је-сам ни кад узи ма, са мо кад би мо рао ђе хи та ти и кад би се умо рио.

154


У Не ји, Кра љу, идем ско ро сва ки дан. До на крај Па ри-за, до порт Ма јо во зим се под зем ном же ље зни цом, одан де до Кра ље ве ви ле - пје ши це, јед но два де сет ми ну та. Вр ћао сам се ре дов но пје ши це, сат пу та. Имао сам на раз по ло же њу двор ски ауто мо бил, ко јим се слу жи ла Кра ље ва сви та, али сам га ри јет ко упо тре бља вао, са мо кад је рђа во ври је ме.

У Па ри зу, осо би то у Не ји, са сви јем се из ми је нио жи вот у дво ру Кра ље вом. Ни је би ло ви ше сјед ни ка до по но ћи као у Ме-ри ња ку и у Ви ши.

Кра љи ца се ри јет ко ви ђа ла. Сје ђе ла је, са Вје ром, по вас-дан у сво јој со би, уви јек на истом мје сту, у истом по ло жа ју, као на Це ти њу. Кад је ли је по ври је ме, си ђе, ко ји пут, у ба шту, про-ше та се ма ло око ви ле, па опет у со бу. Ва зда је јед на ка, озбиљ на, за ми шље на. Она је је ди на од њих нај бо ље ра зу мје ва ла и осје-ћа ла њи хов по ло жај. Кад год је ви дим сје тим се ње них ри је чи у Ска дру, кад сам јој на по ла ску ре као ,,Бог ви у по моћ”: „Ва ла, ако и не ће, кад је до ово га до шло, све јед но ми је.”

Ол гу су кња ги њи це че сто при зи ва ле. Из во зи ле су се ауто-мо би лом у Бу лоњ ску шу му, или по Па ри зу, свр ћу ћи у раз не ма-га зи не. Оста ја ла је ш њи ма по под не на чај. Њи хо ва при ча ња и ша ле са ве се лим смје хом, при ча ше ми Ол га, учи ње ли би, да се и Кра љи ца осмјех не и на ша ли ко ји пут.

Краљ је у Не ји бр зо уље гао у свој обич ни жи вот. Раз по-ло же ње му се ми је ња ло че сто, као и у Цр ној Го ри: раз ве се ли га и нај ма њи зра чак на де на бо ље, а тек га из гу би, пад не у су мор-ност. Ви ше је био ве се ло раз по ло жен, јер су му ма хом при ча ли са мо до бре гла со ве о Цр ној Го ри, с на мје ром да му уго де и да се ти јем ко ри сте.

И ђе ца су га ва ра ла. До шао из Цр не Го ре син Ми тра Бо-шко ва, ма ли деч ко, па га Краљ по звао, да чу је од ње га, ка ко је та мо. Кад је из и шао од Кра ља, окру жи ла га сви та Кра ље ва, да и они чу ју нај но ви је из Цр не Го ре. Он им ис при ча све нај цр ње: ка ко су Цр но гор ци про тив Кра ља; при је те му, да га ви ше не ће пу сти ти у Цр ну Го ру, ка ко су Це кли ња ни хтје ли да за па ле двор Кра љев итд. „Је си ли све то ка зао Го спо да ру?” упи та га ђе не рал Гво зде но вић. „Ни је сам луд да му то при чам”, од го во ри ма ли. „При ча сам му оно, што је ње му ми ло.”

155


Краљ је про во дио је дан дан као дру ги, ва зда јед на ко. Са-мо је са да јед ну ста ру на ви ку на пу стио: ни је ви ше ра нио. Ни је мо гао као на Це ти њу зо ром по ћи у лов на Ђи но во бр до или на Лов ћен, или ше та ти пја цом. У по сте љи би по пио цр ну ка фу и по пу шио не ко ли ко ци га ре та и тек он да звао слу ге, Или ју Бје-ло ша и Ми ла на сво га бри ја ча. Они су га сва ко ју тро обла чи ли и уве че свла чи ли. При уми ва њу је до па са го. Ду го се уми ва, пе ре че ше чет ком и гру бом ру ка ви цом. По сли је све га мо мак га ис тр ља ко лоњ ском во дом. Кад об у че ко шу љу, до ла зи Ми лан на ред. Он га об ри је, за ти јем му „бре ну је” вр шчи ће од бр ка, ко ји су му до шли ма ли, тан ки и ри јет ки, оцр ни их, обр ве и не ко ли ко под сје че не дла ке на сре ди ни до ње усни це. Не знам што му се то до па да ло и ка ко га ни је мр зи ло сва ки дан то чи ње ти. Ко су ни је цр нио, а има је са мо озад, од ува до ува, по ду жи пер чин, са сви-јем би јел као сни јег. При то ме по слу, Краљ се уви јек раз го ва рао и ша лио са слу га ма, а и они су му мо ра ли при ча ти ма што и до но си ти но во сти ма о ко ме, и од го ва ра ти му на ње го ва за пит-ки ва ња. Мно го пу та сам био из ју тра код Кра ља, на Це ти њу и ов дје, и гле дао и слу шао све то.

При обла че њу, Краљ је сје дио или ста јао, ка оно вла ди ка у цр кви, ка да га обла че. При чао је и пу шио, а слу ге би га и обу ле и од је ле и сва ко му пу це за пу чи ли и кад је све го то во би ло ста ви-ли би му у џеп ма ра му, ку ти ју с ци га ре та ма, фур ми не.

По што по пи је би је лу ка фу, си ђе у ађу тан ту ру. Не ки или сви од сви те већ су ту. Ако је раз по ло жен, поч не се од мах с јед-ним или дру гим ша ли ти, што од мах све ожи ви. Кад уђе на тму-рен, иде пра во сво ме сто лу, сјед не, не го во ри, са мо пу ши. Ти-ши на, ко ја при та квој ње го вој по ја ви на ста не, тра је док је он не пре ки не. Узрок не раз по ло же њу обич но по кри ва из го во ром да је рђа во спа вао, да има ма ло ог ња, или да га бо лу ко ље на. Ма ло по сје ди и вр ће се у свој ка би нет, ђе при ма ми ни стре и друг, ко ји су по зва ни, или су се са ми при ја ви ли. Је дан сат пред об јед из-во зи се ре дов но ауто мо би лом у Бу лоњ ску шу му, или по Па ри зу, а та ко и по под не по сле спа ва ња. Ја сам ри јет ко ка да по под не до ла зио у Не ји, а у шет ње до под не узи мао ме је со бом ре дов но. Ка да би се ду же за др жа ли да ја, вр ћу ћи се из Не ја, не би мо гао сти ћи на ври је ме на об јед, до ве зао би ме до мо га хо те ла и сва ки

156


пут ми на ра стан ку ре као: ,,Те бе је ми ли је пје ши це, а ме не се чи ни да је ова ко лак ше и бр же.”

Од Кра ље ве сви те от па ли су до са да пе то ри ца. Ко ман дир Љу мо вић је још у Ме ри ња ку, не за до во љан с Кра љем, дао остав-ку на двор ску слу жбу и по шао са сво јом ко ман дир ском пла том у Па риз. Ра дио је да при је ђе у срп ску вој ску, али ни је успио, те је пре шао у ми ни стар ство вој но са до брим до дат ком без ни ма ло по сла. Бри га дир Гој нић бро јао се у сви ту Кра ље ву и ако ни је вр шио двор ску слу жбу. И он је ду го пре го ва рао са срп ским по-сла ни ком Ми хај ло ви ћем да са чи ном ђе не рал ским сту пи у срп-ску вој ску. Ни је при стао на чин пу ков ник ко ји му је ну ђен, и по-шао је у Ру си ју ода кле је као ру ски ђе не рал упу ћен на Со лун ски фронт. По руч ник Иво Ра до њић до ди је љен је кња зу Пе тру, ко ји се на ла зи у Ита ли ји, а по руч ник Ми тар По по вић био се сва дио и по био са Па влом Ма та но ви ћем, те га Краљ по шље за ор до-нан са на шљед ни ку у Кап мар тен. Од мах за ти јем по ђе и Па вле у ави ја ти ча ре у фран цу ску вој ску, а брат му Ђо ко на уни вер зи тет да до вр ши на у ке.

Оста ли су код Кра ља као ађу тан ти: ко ман дир Ми лу тин То-ма но вић, ка пе тан Вук са но вић и срп ски пу ков ник Ба бић. Они су тро ји ца на из мјен це де жу ра ли. Пук. Ба бић је био лич ни по вје ре-ник пре сто ло на шљед ни ка Алек сан дра код Кра ља и он ни је мо рао вр ши ти ту слу жбу, али не има ју ћи дру га по сла сам се при мио то-га. И вр шио је слу жбу са вје сно, нај тач ни је. Увео је исти ред, ко ји по сто ји у ађу тан ту ри у би о град ском дво ру. Пре ма Кра љу и сва-ком чла ну по ро ди це Кра ље ве, др жао се стро го вој нич ки, а као по-вје ре ник пре сто ло на шљед ни ков - био је ва зда услу жан и па жљив. При ли ком сва ко је га ро ђен да на Кра љи чи но га или кња ги њи чи них, до ла зио је на че сти та ње са ску пим бу ке ти ма или кор па ма цви је-ћа. Они су му вр ло ла ска во за хва љи ва ли, а Краљ га звао: ,,Ба не”! Или још у Ме ри ња ку, кад би до шао уве че на сјед ник, Краљ би га од мах до че као ри је чи ма: „Сје ди, ба не! Сје ди да те гле дам. Ми ло ми је да те гле дам ба не!” У исто ври је ме, Краљ је на ре ђи вао Ми-ју шко ви ћу док је био ми ни стар и доц ни је Ра до ви ћу, да пи шу срп-ској вла ди да по зо ве Ба би ћа. Оба ми ни стра су то од би ли из раз-ло га, што Ба би ћа ни је вла да по сла ла но на шљед ник лич но Кра љу, и за то ако га не ће крај се бе, не ка се обра ти на шљед ни ку он сам.

157


Краљ ни је мо гао тр пје ти Ба би ћа код све уред но сти и до-бро те ње го ве са мо за то што је срп ски офи цир. Ни ка да га ни је узео са со бом у шет ње ни он да ка да је узи мао све дру ге офи це ре и из во зио се са два-три ауто мо би ла, са мо да се не ви ди срп ски офи цир шњим. Ба би ћу је то те шко би ло, али ни је хтио ја вља ти пре сто ло на шљед ни ку и мо ли ти пре мје штај, оста вља ју ћи Кра-љу да он то учи ни.

Де жур ни офи цер ни је ни ка да био за тр пе зом Кра ље вом. Тај оби чај ни је Краљ ни на Це ти њу др жао. Он је уви јек ру ча вао сам са по ро ди цом, осим ка да је ко га на ро чи то по зи вао.

Ов дје у Не ји му је ре дов ни гост и на об је ду и на ве че ри ђе-не рал Ан то Гво зде но вић. Сма тра ју га као до ма ћим при ја те љем. Ово при ја тељ ство по вла чи се још од на зад два де сет и пет го ди-на, ка да је Гво зде но вић до шао на Це ти ње као ми ли јо нер. Ро дом је из Ће кли ћа. Кад је свр шио бо го сло ви ју на Це ти њу, по шао је у Ру си ју, учио ме де ци ну, по стао док тор и до гу рао до ђе не рал ског чи на. У по чет ку ово га ра та, био је у фран цу ској са ни тет ској слу-жби и но сио је фран цу ску ђе не рал ску уни фор му, а сад но си цр-но гор ску. Не ка же се ни ка да да је док тор, но ва зда са мо ђе не рал. То му је мно го ми ли је. Већ је у го ди на ма, пре ко ше зде сет, али ни ђе би је ле дла ке. Ма же и ко су и бр ке и бра ду али та ко вје што, да се не мо же по зна ти. Ши ро ко га је обра зо ва ња, ја ко на чи тан, го во ри ви ше је зи ка, ви дио је и зна мно ге кра је ве сви је та, а нај-ма ње срп ску зе мљу и на род, исто ри ју му и књи жев ност, као да је пра ви Рус. До бар је. А ка ко ни ко ни је без ма не, има их и он. Го во ри мно го и хо ће ва зда, да има он раз лог. Сва ко ме про ти вр је-чи. Ре ци те нај о бич ни ју ствар, ко ју свак зна, он ће ви без ко нач но до ка зи ва ти да ни је та ко. Та кав је и пре ма Кра љу, и са кња ги њи-ца ма, те се че сто по ри је ча ју. Од те ма не ни ко ме ште те; ма ова дру га је по ње га нај гр ђа. Не мо же тр пје ти па ру у џе пу. Про кар та је и по тро ши од мах, све на ве ли ку го спо шти ну. Ва зда је чист и по ин гле шки фи но одје вен. Мје сто на ших фла не ла, он но си сви ле не. Жа лио ми се да је до нио на Це ти ње 60.000 фра на ка, и све је по тро шио и на кар те, у дво ру, из гу био. При је два де сет и пет го ди на, до био је у Мон те кар ло ми ли он фра на ка. „И ви ше, би ли су и два и три ми ли о на!” од го во ри Гво зде но вић, ка да га ко о то ме за пи та. Та да је до ла зио на Це ти ње. Краљ га при ма и

158


во ли. Свак га по шту је и кла ња му се. Ку пу је Бла жо ву ку ћу, не што му тре ба но да га оду жи и по мог не. Мај ку, ко ја ни је би ла ни куд да ље од Ко то ра, во ди у Ве не ци ју, пра вио јој цр но гор ски сре бр ни пас оки ћен бри ли јан ти ма. На пра вља јој ку ћу на Ће кли-ће и при ку пљу је зе мље и гра ди јој кол ски пут од џа де до ку ће. Вр ће се у Пе тро град и у клу бо ви ма ве ли ка ша и бо га та ша ко ји су уту ца ли сво је ми ли о не као и па мет сво јих му жи ка, из гу би бр зо све до по след ње па ре. Про да вао је по сли је и оно, што је у Цр ној Го ри још имао, а гдје је већ из гу био оно пр во ува же ње. Хтио га Краљ, на Це ти њу, за ври је ме ово га ра та, ста ви ти у др жав ни Са-вјет, да би са ве ли ком пла том мо гао си ро ма шки жи вје ти. Вла да се про ти ви ла и при је ти ла остав ком.

Сад је ђе не рал Гво зде но вић у Фран цу ској ђе не рал ни ађу-тант Кра љев, са ве ли ком пла том. За до во љан је, ли је по жи ви и јед на ко на му ке без па ра.

Ја сам у сви ти Кра ље вој - пу сто сват. Ни ка кве ду жно сти ни по сла. Дру жи на ме во ли и по шту је. И Краљ је стал но љу ба-зан и па жљив са мном. Ва зда пред сви је ма ми да је пр вјен ство и зо ве ме сво јим „ста рим са рад ни ком”. Јед ном ре че Ра до ви ћу и ми ни стри ма, ко ји по ла за ху од ње га у сво је кан це ла ри је: „Па-зи те ста ро га вој во ду. По мо зи те му. Он је то за слу жио. Пе де сет го ди на је он ра дио за Срп ство.” Исто ни од ње га ни од вла де не до бих ни шта ви ше ми мо оне днев ни це, ко ју као и дру ги при-мам. А зна до бро да сам бри жан због вас и да вам не мо гу по мо-ћи ни су чим на ко с ови јем што при ште дим од ово га при ма ња.

Краљ је мно го из да шни ји са ли је пим ри је чи ма, не го с па-ра ма. Пи тао ме јед ном, у Ме ри ња ку: што ми се чи ни, је ли он твр ди ца? И ако сам с ти јем био на чи сто, и ако сам та да већ знао, да је и онај мој пут ни тро шак у Па риз узео из вла ди не ка се, ни-је сам по хи тао с од го во ром, а он у то ли ко до да де: „Кра љи ца ме јед на ко ко ри да сам по стао ужа сан твр ди ца.” „Вје руј те Кра љи-ци, она вас нај бо ље по зна је”, ре кох му на то.

При чам ви ово, а не жа лим се на Кра ља. Не тра жим и не оче ку јем ни шта од ње га. До ста ми је до бра учи нио, што ме је у Ска дру узео со бом, те не обр нух пут Дра ча, гдје су се сви на му-чи ли, а мно ги гла вом пла ти ли.

160


161


Па риз, 8. ја ну а ра 1917.

КРАЉ ЈЕ про ла зио са вла дом ли је по. Чи ња ше се да је ме мо ран дум већ за бо ра вљен. Кад смо јед но га да на свр ћа ли у ми ни стар ство, а одан де про ду жи ли шет њу у Бу лоњ ску шу му, за пи там Кра ља: „Шта би са ме мо ран ду мом?”

„Не спо ми ње мо га ви ше, ни ја ни они,” од го во ри ми Краљ, осмјех нув ши се за до вољ но.

Но, то је би ло са мо за тиш је.Фран цу ске но ви не пи шу стал но о Ср би ји, о ње ном ус по-

ста вља њу, о кра љу Пе тру и Алек сан дру, уви јек са ве ли ким сим-па ти ја ма и хва ла ма, а Цр ну Го ру и кра ља Ни ко лу и не спо ми њу. То Кра љу па да те шко и че сто при го ва ра ми ни стри ма ка ко ни-шта не ра де да се и о Цр ној Го ри као и о Ср би ји го во ри. Осим то га, на ва љи вао је на вла ду, опет, да му по сва ки на чин, ма ка ко ма лу, вој ску оку пи, до ка зу ју ћи им да ће се он да и о Цр ној Го ри ви ше ми сли ти и го во ри ти.

Вла да се бра ни ла да је она ви ше пу та да ва ла не ке из ја ве и ис прав ке фран цу ским но ви на ма, али не ће да их при ме. То ли ко је не раз по ло же ње и не по вје ре ње пре ма Цр ној Го ри. А вој ску да не мо же са ста ви ти, ка да не ма вој ни ка. Краљ им јед на ко го во ри: има, са мо тре ба ра ди ти. И опет их је упу ћи ва на онај при мор-ско-хер це го вач ки ба та ли јон и на Цр но гор це у Аме ри ци.

Ко ли ко год се при је вла да за у зи ма ла да за до во љи Кра ља, са да је би ла про тив на ства ра њу те вој ске ко ја је има ла би ти гар-да Кра ље ва у слу ча ју по врат ка у Цр ну Го ру.

162


Из ти јех не су гла си ца, по те кло је по но во пи та ње о ује ди-ње њу и то нај при је из ме ђу са мих ми ни ста ра. Они не бје ху сло-жни и јед на ко од луч ни да учи не но ви ко рак код Кра ља. С то га је 25. но вем бра, Јан ко Спа со је вић, као што ми је ре као да ће учи-ње ти, дао остав ку, ко јом је при ли ком до шло до вр ло же сто ких ри је чи из ме ђу ње га и Кра ља.

Сва је при ли ка да је Ве снић на го во рио Спа со је ви ћа на тај ко рак да би ути цао на Ра до ви ћа ко ји је, по пре да ји ме мо ран ду-ма, остао нео д лу чан.

Краљ по пу ни Јан ко во мје сто, и Ра до вић оста не и да ље на вла ди, ко ли ко да се ни шта ни је до го ди ло. Ка да сам на Ни-кољ дан био код Кра ља, да му че сти там имен дан, ре че ми Краљ. ,,Ма ло при је те бе че сти тао ми је и Ан дри ја овим ри је чи ма: ‘Ове го ди не ова ко, а до го ди не, дај Бо же, да Вам че сти там као бал-кан ском ца ру.’ Тра жи ми остав ку, а хо ће да ми че сти та као бал-кан ском ца ру. Чи тај му па мет!”

Опа жа ло се ме ђу тим да се од но си Кра ље ви и Ан дри ји-ни, по сли је остав ке Спа со је ви ћа, сва ки дан све ви ше за те жу. Ан дри ја је, на по зив Кра љев, ско ро сва ки дан до ла зио у двор. Из ла зио је од Кра ља за ја пу рен и, не за др жа ва ју ћи се у ађу тан-ту ри, вр ћао се у ми ни стар ство. Од мах за њим, до шао би Краљ у ађу тан ту ру на мр штен, сје дао на сво ју фо те љу, пу шио и ра се-ја но гле дао при сут не, ко ји су из ли ца ње го во га и Ан дри ји но га чи та ли днев ну си ту а ци ју. По че ло се већ го во ри ти и о остав ци ци је ло га ми ни стар ства.

Краљ ми се че шће жа ли ка ко је Ан дри ја твр до глав и ра ди на мјер но све про тив ње го ве во ље. За др жа ва ме ду же у раз го во ру до ма и на шет ња ма ауто мо би лом, и по ка зу је ми се све љу ба зни ји и по вјер љи ви ји. То ме је опо ми ња ло на ње го ву ста ру на ви ку, кад сам још на Це ти њу био, да ми се, кад му је по тре ба, по вје ра ва и из го во ри, и ни је сам да вао то ме ни ка кве ва жно сти до јед но га раз-го во ра, ис пред Бо жи ћа, са Ан том Гво зде но ви ћем. За те чем га са-мо га у ађу тан ту ри. Он је обич но по зно до ла зио. По ово ме уран ку и ка ко ме је пред у срео, учи ни ми се, као да ме је че као. Од мах је за по чео о ми ни стар ској кри зи, и на је дан пут ме за пи та.

- Би сте ли се ви при ми ли пред сјед ни штва ми ни стар ства, ка да би ве Краљ до бро мо лио за то?

163


- Не бих, ђе не ра ле, ни ка да и ни по што - од го во рим му смје ста, без и ма ло раз ми шља ња. - У Ли о ну ме је то исто пи та Пе тар Пла ме нац. Исто сам та ко и ње му од го во рио, као са да ва-ма. Краљ је по гри је шио он да, што је сми је нио Ми ју шко ви ћа; а са да ће учи ње ти још ве ћу по гре шку, ако от пу сти Ан дри ју. Ство-ри ће се би те жак по ло жај, без из ла зан.

- Он не мо же ви ше с Ан дри јом ни ка ко. Ви не ма те пра во што не ће те да се при ми те. Ја сам о то ме раз ми шља и ста вљао сам се на ва ше мје сто, и до шао сам до то га да бих се ја на ва шем мје сту при мио.

- Он да је ствар ла ка и го то ва. Ја не ћу, ви би. При ми те се.- Ни је о ме ни ри јеч. Го во рим о ва ма, и да ја на ва шем мје-

сту не бих мо гао у ова квом слу ча ју од ре ћи Кра љу, ка да би ме за мо лио, да се при мим. Ви ди те, он је ва ма учи нио ве ли ко до-бро, ка да вас је у Ска дру на шао и узео со бом. Да вас је пу стио да иде те, она ко сла би и већ из не мо гли, и да ље пре ко Ар ба ни је, ви не би да нас жи ви би ли, про па ли би. Да кле, већ из са ме бла-го дар но сти.

- Сад не ма те ви пра во - пре ки нем ри јеч ђе не ра лу. - Ја сам Кра ља че тр де сет го ди на по ште но слу жио, и ја др жим да је он са мо об зи ром на ту про шлост био по бу ђен да ме спа се. Ја ћу му би ти уви јек бла го да ран за учи ње но ми до бро, а он не би био пра ви чан ка да би хтио са да да се за то на пла ти и да са мном раз-по ла же по сво јој во љи, про тив мо јих убје ђе ња и сви јех оправ-да них раз ло га, због ко јих се не мо гу при ми ти пред сјед ни штва ми ни стар ства у овим при ли ка ма.

Тај ме је раз го вор уз не ми рио. Био сам увје рен да је Гво-зде но вић по на ред би Кра ље вој го во рио и пот сје ћао ме на дуг бла го дар но сти, што ме је до вео у Фран цу ску. Знао сам да на то ме не ће оста ти.

Краљ ми то га да на, ни по сли је ни је ни су чим по ка зао да зна мој и ђе не ра лов раз го вор. Био је са мном као и до тле и још љу ба зни ји и по вјер љи ви ји. При зи ва ме сва ки дан, па је, пре ко оби ча ја, и по под не ши љао ауто мо бил по ме не. Ре дов но се жа-лио на Ра до ви ћа и да ви ше не мо же шњим ра ди ти.

„Опет на ва лио”, ре че ми Краљ, „да му пот пи шем оно пи-смо Ца ру ру ском. Хо ће чо вјек да ује ди ни срп ство и да се ње му

164


бро ји. Не да му Ка ву ро ва сла ва спа ва ти. Не, не мо гу ви ше ово тр пје ти. Под нио ми је остав ку. При ми ћу је.”

- Не би до бро би ло, го спо да ру, да до ђе до рас ки да. Ни го ди не, па већ три вла де. Да сте у Цр ну Го ру и мно го је. Ов дје не ма те скуп шти не, ни опо зи ци је ко јој би се мо гле при пи са ти те че сте кри зе и про мје не вла де, па ће се ре ћи да сте ви узрок то-ме. Но не ка и то, али ако ви је Ра до вић са да те жак, ко ли ко ће ви те жи би ти ка да от сту пи и от поч не јав ну бор бу за ује ди ње ње, и то отво ре но про ти ву вас, јер он не ће кри ти за што је от сту пио.

- А, не ма од то га ни шта. Пре ста ће све са про мје ном вла де.Ја сам и да ље на сто ја вао да се он са Ра до ви ћем на го ди и

да га за др жи на вла ди. Пред ла гао сам му да сво је руч ним пи-смом од го во ри Ра до ви ћу, да ће он спо ра зум но са на ро дом из вр-ши ти ује ди ње ње и да га овла сти да то са оп шти вла да ма и срп-ској и са ве знич ким.

- Та квом из ја вом за до во љи ће се Ра до вић и свак, и пре-ки ну ће те до кра ја ра та го вор и оп ту жи ва ња да се ви због ди на-сти је про ти ви те ује ди ње њу. Из ја сни ли се на род по сли је ра та за сје ди ње ње са Ср би јом, ви то не мо же те спри је чи ти, али ће се оно из вр ши ти по већ из ја вље ној во љи ва шој, а не ва ма на си лу.

Краљ ми од го во ри да Ра до вић не тра жи пи сме ни од го вор и да ће се он још про му чи ти не ће ли се ка ко ш њим на го ди ти.

Два да на по то ме, сје дио сам у ађу тан ту ри са ђе не ра лом и са пу ков ни ком Ба би ћем. Краљ ни је, по оби ча ју, до ла зио. Пред са мо под не, ка да смо се већ хтје ли ра зи ла зи ти, по зо ве ме Краљ, по сво ме мом ку, у ка би нет. Сје дио је за пи са ћим сто лом, озби-љан, су мо ран. Сје дох пре ма ње му. У исти мах вра та се отво-ри ше и мо мак му се по кло ни, знак да је ври је ме об је ду. Краљ на јед на пут жи во, од луч но, ре че:

- Ти ми мо раш то учи ње ти, ти ми не сми јеш то од ре ћи...- Што гођ мо гу, Го спо да ру.- Да бу деш пред сјед ник вла де. При мио сам остав ку Ра до-

ви ће ву.- То не мо гу, Го спо да ру. Жао ми је, мо лим вас, да ми вје-

ру је те да ми је ја ко жао, што Вас не мо гу за до во љи ти, али не мо гу ни ка ко.

165


На Кра љу се ни је ви ђе ла из не на ђе ност. Она ко исто озби-љан, су мо ран за пи та ме:

- За што не мо жеш?- Не мо гу. Зна те са ми, ко ли ко сам оја ђен, слаб, нер во зан.

Не бих из др жао ни ко ли ко и мо ра ли би сте но ву вла ду тра жи ти. Мје сто услу ге учи нио бих ви не при ли ку.

- Да кле, не ћеш?- Ни је не ћу, не го не мо гу ни ка ко. И не мој те око то га му-

чи ти и се бе и ме не, јер ја ни је сам то ре као да се са мо нећ кам, а да ћу на по шљет ку при ста ти, не го што баш не мо гу. Сма трај те, ко ли ко да ми ни је сте пред ла га ли пред сјед ни штво, а ни ја не ћу ни ко ме о то ме го во ри ти. Ако до зво ља ва те да идем; зва ли су ве на об јед - за вр ших уста ју ћи.

- Е, по ђи збо гом!Ја до и ста ни је сам ни ко ме ре ка да ми је Краљ ну дио и на-

го нио да се при мим пред сјед ни штва ми ни стар ства, а ипак је, ко ли ко је на ше га сви је та у Па ри зу и по Фран цу ској, свак знао и го во рио о па ду вла де Ра до ви ће ве и о мо ме до ла ску на че лу но ве вла де. Ту је ви јест раз ни је ла Кра ље ва око ли на, до знав ши је још при је оно га на ше га раз го во ра од са мо га Кра ља ко ји је по чи сто др жао да му ја то „мо рам” учи ње ти и да му „не сми јем то од-ре ћи.”

Мо жда је Го спо да ра у то ме увје ре њу утвр ди ло и то што је знао да сам ја си ро мах и да бих са 30.000 фра на ка, са до да ци ма још и ви ше, го ди шње га при хо да, обез бри жио се бе. За и ста би ми у овим те шким дан би ма до бро до шла то ли ка пла та. По ми шљао сам на то, али ни за ча сак се ни је сам пре ми шљао хо ћу ли од би-ти по зив или не. Ра ди ји сам и му ку, но бру ку, а без ње, то сам увје рен, не бих про ша ка да би се при мио.

С Кра љем се не мо же ра ди ти. У то ме сам се дав но увје-рио. Не ис крен је, не по вјер љив. Сма тра ве ли ком му дро шћу и вје шти ном сво је до ско чи це, по ди ла же ња, из и гра ва ња сва ко га и ако стал но оста је из и гран. Ње му је са да тре ба ло мо је име, а не мој рад, и да ра ди он, као ва зда, шта хо ће и ка ко хо ће, а да се од би ја све на ме не. Ја не бих до пу стио, и раз лаз би био го тов.

Раз и шли смо се од мах по пи та њу о на род ном ује ди ње-њу. Ја му не бих тра жио, као Ан дри ја, да од мах аб ди ци ра и да

166


пот пи ше и по шље оно пи смо ца ру ру ском, али би му тра жио сво је руч но пи смо ме ни у оно ме сми слу, ка ко сам му пред ла-гао, да та квим пи смом од го во ри Ра до ви ће вој вла ди на ње зин ме мо ран дум и овла шће ње, да о то ме из ви је сти ма ду срп ску и са ве знич ке.

Ми слио сам и ми слим, да пре ма са да шњем ста њу Ср бе и Цр не Го ре, то је нај бо љи пут, да се пи та ње ује ди ње ња ко нач но при ве де ко нач ном ри је ше њу, ка да се рат срећ но свр ши осло бо-ђе њем на ших зе ма ља, а за Кра ља ча стан и ко ри стан. Он не мо же спри је чи ти на род но ује ди ње ње ако га и Цр на Го ра хо ће, и он да му је љеп ше да се оно из вр ши и ње го вим већ ра ни је из ја вље ним при стан ком. То би му до ни је ло са мо сла ву, при зна ње у на ро ду, а од ује ди ње не др жа ве за ци је ло и кра љев ску на гра ду.

По што се већ зна ло и го во ри ло о то ме да ме је Краљ по-звао и на го нио да се при мим пред сјед ни штва ми ни стар ства, и ја сам то при знао Ве сни ћу и Ра до ви ћу. Го во рио сам и о пи сму, ка ко сам пред ло жио Кра љу да од го во ри Ра до ви ћу. Ве снић је био са сви јем са гла сан, а Ра до вић ми је ре као: „О, да ми је дао та ко пи смо, ја му не бих ни шта ви ше тра жио бих дао остав ку.” Ре као сам Кра љу да бих му ја, као пред сјед ник ми ни стар ства, при је све га тра жио да ми упу ти она кво пи смо и овла шће ње; ни-је ми ни шта од го во рио. Зна чи, да ми га не би дао. Што сам ја др жао за нај бо љи на чин да изи де из те шко ће у ко ју је за пао. Он је си гур но то сма трао зам ком ко ју му Ср би јан ци пре ко ме-не под ме ћу. Зло ми слен чо вјек за о ди стран пу ти цом. Не вје ру ју ћи ни ко ме, и у при ја те љи ма на зи ре не при ја те ља.

Без ика кво га из гле да на мо гућ ност ра да и успје ха, ни је има ло сми сла да се при мим по ло жа ја на ко ме не бих мо гао ни мје сец да на оста ти. А ми мо све га то га, ја сам се још у Ли о ну из-ја вио да се не бих ни по што ви ше вр нуо у др жав ну слу жбу и да сам про ти ван обра зо ва њу но во га ми ни стар ства. Краљ је оста-вио у Цр ној Го ри и скуп шти ну и ми ни стре, ко је ни до да нас ни је ука зом раз ри је шио од по ло жа ја ми ни стар ских. Из бје жа је са мо са пред сјед ни ком ми ни стар ства Ми ју шко ви ћем. Ње га је мо рао за др жа ти, или са мо ње га дру гим за мје ни ти. Но ва вла да, из ван зе мље, ми мо скуп шти не и по ред ста ре, не за ко ни та је.

Ка ко му дра го, ја сам за до во љан, што сам се до ста ла ко и

167


на ли је пе из ву као. Краљ ми ни је по ка зи вао ни ка кво не раз по ло-же ње пре ма ме ни. Сје ђе ли смо и раз го ва ра ли се као и при је о све му па и о ми ни стар ској кри зи. Ти јем сам ви ше био из не на-ђен, ка да ми, по сли је три че ти ри да на, ре че:

- Тек са ста ви мо вла ду, оди ће мо ми два стар ца у Рим, да се ма ло од мо ри мо.

- А је сте ли на шли пред сјед ни ка?Краљ као за чу ђен ти јем пи та њем, ис пра ви се и гле да ше

ме ве ли ким очи ма.- Ка ко? Зар се ни је си ти при мио? Ја др жим да је то свр ше-

но и са мо још ми слим ко је ћу ти ми ни стре да ти.Сад је до ша ме не ред да се за чу ђам и гле дам Кра ља, и ако

знам, да је то ње го ва игра, обич на му и оми ље на, па ако ус пи је, да по сли је за до вољ но тр ља ру ке, ка ко ме је за ба шио и обр ла тио.

- Не знам, Го спо да ру, ка ко сте мо гли та ко ми сли ти и по-што сам вам она ко ја сно и од луч но, не по дру го ме, не го ва ма са мо ме, ре као, да се не мо гу ни ка ко при ми ти.

- А да ја сам све др жао да је то свр ше но, да си се ти при-мио. Сад све јед но. Ти ћеш се исто при ми ти, јер ми сва ка ко тре-баш. А мо жеш, мо жеш. Не бој се од мно го по сла. Ја ћу ти да ти љу де ко ји ће ти све ра ди ти.

- Не, Го спо да ру, не иде то та ко. Ја да сам се при мио, ја бих и са ста вио вла ду и ва ма је до сад пред ло жио. А кад би се при-мио, ја бих и ра дио, а не бих до пу стио да се на мо је име, ми мо ме не, ра ди. До до бро га и чи сто га име на ни је сам до са да ни шта дру го сте као и чу ва ћу га. И ја не знам упра во што сте се ви то ли-ко за ме не ухва ти ли, ка да мо же те и без ме не. Ето ви Ми ју шко-ви ћа; по ми ри те се ш њим. Андраши је био на вјешала осуђен, па је послије био министар предсједник.17

- Не ћу Ла за ра.- А ви узми те Пла мен ца.- Ње га сам оста вио за дру го, за де ле га та на Кон грес ми ра.- Па та ман; на Кон гре су ће и би ти пред сјед ни ци вла-

да и ми ни стри спољ них по сло ва. Ако не ће те ни ње га, ето ви

17 Због учешћа у Револуцији 1848/49. Андраши је у одсуству био осуђен на смрт вешањем. Када је 1867. године склопљена Аустроугарска нагодба Андраши је постао министар председник угарске владе.

168


Евгеније По по вић. Др жав ни је са вјет ник и ђе не рал ни кон сул, зго дан за пред сјед ни ка, а слу ша ће ве без у слов но.

- Што збо риш, ја дан! Ка кав Ев ге ни је! Ђе да узмем ње га!- Ако не ће те Ев ге ни ја, на ћи ће те дру го га, и још дво ји цу-

тро ји цу ко ји ће пред ста вља ти вла ду. То по сло ва, што она ов дје мо же има ти, свр ша ва ће сва ка. Нај глав ни је је што бр же и што ви ше по мо ћи на ро ду у Цр ној Го ри и ин тер ни ра ни ма у Аустро у-гар ској, и чи нов ни ци ма ко ји су оста ли без пла та.

- О то ме се Аустри ја бри не, они су сад ње зи ни.- Сла ба је ње на по моћ, а ва жни је је да им ви по мог не те

да олак ша те на ро ду пат ње и ти јем об ла жи те ње го во огор че ње. Ви зна те ка ко је на род остао озло је ђен. При чао сам вам што сам сам ви дио и чуо у Црм ни ци. Он ће тра жи ти крив ца сво јој не сре ћи. Та ко је ва зда би ло. Про паст Ко сов ску при шио је на род Бран ко ви ћу, а рас пад Ду ша но ва цар ства Ву ка ши ну.

На ста ла је по ду жа па у за. Краљ је пре ки де опет пи та њем:- Да кле, ти не ћеш?- Ре ка сам ви, Го спо да ру, да не мо гу и за што не мо гу, и

мо лим вас, не мој те ме ви ше на го ни ти, јер ми је то те шко, а још те же, што ви дим, да ми не вје ру је те.

- До бро. Не ћу ти ви ше го во ри ти о то ме. Жао ми је, а лак-ше ће ми би ти ако је са мо то узрок.

- То и ни шта дру го.Краљ ма ло по ћу та па он да, не гле да ју ћи ме, ре че:- Ве снић се нај ви ше бо јао да ћеш се ти при ми ти пред сјед-

ни штва.- Не знам, али знам да ме не пра вед но сум њи чи те и ври је-

ђа те. Опет је из био „Ср би ја нац” и са да за ци је ло и до бро пла ћен још под ми ћен. Та ко би би ло и да сам вам пред сјед ник ми ни-стар ства.

- Ка кав Ср би ја нац?- Ви сте ме та ко на зва ли кад сам до шао на Це ти ње. Од вас

је чуо Пе тар Пла ме нац, па ме је и он пред јед ним чо вје ком та ко на звао.

- Што збо риш, Бо га ти? Ни је то исти на. Као да ја те бе не знам.

- За то ми и је сте жао, што је исти на. Ка зао ми је чо вјек

169


ко ји је то из ва ших уста чуо, и дру ги ко ме је то Пла ме нац ре као.По шао сам од Кра ља је дак због оно га за је да ња, али опет

и уми рен што ме бар не ће ви ше по те за ти око пред сјед ни штва.И по што сам, на пр ви по зив Кра љев, од био пред сјед ни-

штво ми ни стар ства, збо ри ло се исто да Краљ опет са мном пре-го ва ра. Ве снић се зби ља бо јао да ћу се ја при ми ти пред сјед ни-штва, па ме је од вра ћао и ре ка ми да ће ми срп ска вла да да ва ти све што сам са ђе цом имао од Кра ља, а од оно га да на ка да ми Краљ, због не при ма ња пред сјед ни штва, то об у ста ви, и да ће ми се то „за о кру жи ти у јед ну су му, ко ју ћу при ма ти до кле сам жив.”

Ре као сам Ве сни ћу да сам ја већ од био по ну ђе но ми пред-сјед ни штво и да га не ћу при ми ти ако ме Краљ и опет по зо ве на тај по ло жај, и да при мам ње го ву по ну ду, ако би ми Краљ због то га од у зео до са да шње из др жа ва ње.

Краљ ово ни је знао, а ја му ни је сам мо гао ни хтио ре ћи шта ми је Ве снић го во рио, јер би он то упо тре био као до каз да срп ска вла да ра ди про тив ње га. Онај при го вор ка ко се Ве снић бо јао да ћу се ја при ми ти пред сјед ни штва, би ло је са мо до ми-шља ње ње го во, и ме не је ври је ђа ло што сам ја био већ од био пред сјед ни штво, при је оно га раз го во ра с Ве сни ћем.

170


Краљ Никола уручује медаљу америчком спортисти

171


Па риз. 20. мар та 1917.

ОЛ ГА ЈЕ по шла и вра ти ла се са кња ги њи цом Вје ром из Ри ма ве се ла и срећ на. Не мо же да ми се на при ча ка ко је кра љи-ца Је ле на ли је по при ми ла и др жа ла. У дво ру су је пред у сре та ли као ро ђа ку Кра љи чи ну. Кра љи ца је од мах пр ви дан об ја сни ла сво јој ђе ци њи хо во сро ство са Ол гом и на ре ди ла и Ол ги и њи ма да јед но дру гом го во ре ти.

Ђе ца су за во ље ла Ол гу и она њих. Хва ли их мно го, ље по-ту им и до бро ту, и вас пи та ње и скром ност. До ни је ла је ли је пе сли ке њи хо ве са пот пи си ма и Кра љи чи ну. Још је уви јек ли је па и ве ли чан стве на. Кра љи ца јој је да ла ве ли ки ал бум са див ним фо то граф ским сли ка ма, што је она са ма ра ди ла. Кра љи ца је и до бар сли кар. Ка да је са зна ла да се и Ол га ба ви фо то гра фи јом, да ро ва ла јој је вр ло ли јеп апа рат, с ко јим је Ол га ухва ти ла и из-ра ди ла не ко ли ко ли је пих сли ка са њи хо вих шет њи.

Ол га се чу ди ко ли ко Кра љи ца сва ки дан ра ди, уви јек са јед на ком во љом и тач но шћу. Од дво ра на пра ви ла је бол ни цу за ра ње ни ке и за вод за си ро ту ђе цу. На род је због то га обо жа ва.

Кра ља ни је ви ђа ла. Он је стал но на фрон ту. Вр ло ри јет ко оста вља вој ску и до ђе до ма са мо на дан-два. Ни је чу до што је на род, по ци је пан на све мо гу ће стран ке, сло жан у љу ба ви пре ма та кво ме Кра љу и Кра љи ци. За па зио сам ову ри јеч ита ли јан ско-га ђе не рал ног кон зу ла у Ска дру, ка да сам, при је два де сет го-ди на, ш њим раз го ва рао о Ита ли ји: ,,У Ита ли ји се још др жи

172


мо на рхија са мо из љу ба ви и из об зи ра на ро да ита ли јан ско га пре ма ди на сти ји, ко ја је па три о тич на, и за слу жна за ује ди ње ње Ита ли је.”

Осим ли је по га до че ка и про во ђе ња, Ол га је има ла и дру-ги, мно го ва жни ји раз лог што се ово ли ко за до вољ на и срећ на вра ти ла из Ри ма. Кра љи ца је рас пи ти ва ла о сви је ма на ма, па ка да је чу ла да је ма ла Бо се и Ми ћо са Еки цом и Ти хо ми ром ин-тер ни ра на у Ма џар ској, од мах је ре кла Ол ги да ће их она пре ко Кра ља шпан ског осло бо ди ти и до ба ви ти, да ће их сме сти ти у шко ле и о њи ма се бри ну ти до кра ја њи хо ве на у ке. Још је пред-ло жи ла Ол ги да и она оста не ш њи ма у Ита ли ји.

Ље по та. То би та ко и би ло, но кња ги њи ца Вје ра из ја ви да је Бо се ње на, да ће је она на мје сти ти у је дан за вод у Па ри зу и о њој се бри ну ти, па ће та ко и Ол га би ти крај ње. До бро сва ка ко. Ол га се за до во љи ла и ти јем, по што је Кра љи ца по во љи ла Вје-ри.

Ол га је при ча ла Кра љи ци да Ми ћо има ве ли ку во љу и да-ра за сли кар ство и да је од ма ле на нер во зан. Кра љи ца је ри је-ши ла да јој Ми ћа, тек до ђе, по ша ље мо у Рим, па ће га она на-мје сти ти у Фи рен цу, ђе ће се и ли је чи ти и хо ди ти у сли кар ску ака де ми ју, или нај при је са мо ли је чи ти, ако док то ри та ко на ре де. Кра љи ца је од мах да ла Ол ги и тро шак за пут у Швај цар ску, да ђе цу до че ка на гра ни ци и до ве де их у Па риз, да и ја ви дим Ми ћа при је но по ђе у Ита ли ју.

Не ђе у исто ври је ме и Еки ца се обра ти ла због ђе це ба ро ну Ма киу у Бе чу, на чел ни ку ми ни стар ства спол лих по сло ва, а мо-ме до бром при ја те љу, ка да је био по сла ник на Це ти њу.

Де се так да на по по врат ку Ол ги ну из Ри ма, са зна је мо већ из дру гог пи сма Еки ци ног, да су ђе ца сло бод на и да тре ба да уре ди мо ко ће их на гра ни ци швај цар ској до че ка ти. Ја ни да нас не знам ко је при је сти гао и успио да се ђе ца осло бо де, да ли на Кра љи чи но за у зи ма ње шпан ско по слан ство, или Ба рон Ма кио. Ко је да је, хва ла му.

Ол га је од мах по шла у Швај цар ску и ста ја ла је у Ци ри ху и на гра ни ци ско ро мје сец да на, до кле су ђе ца сти гла и из др жа-ла ка ран ти ну. Мо же те за ми сли ти не стр пље ње и бри гу Ол ги ну та мо, и мо ју ов дје иш че ку ју ћи сва ки дан Бо су и Ми ћа, и на шу

173


ра дост, ка да их је два јед ном по сли је то ли ко вре ме на угле да смо и за гр ли смо.

За дви је и по го ди не ко ли ка про мје на. Бо се је окруп ња ла, ве ли ка и озбиљ на ђе вој ка. Ми ћо је мно го по рас тао; ви ши је од ме не. На жа лост и бо лест му је она по ја ча ла. То ми је сму ти ло ра дост, ко ју ми је до нио са ста нак шњи ма и њи хо ва ве се лост и њи хо ва не пре ста на при ча ња о та мо шњем жи во ту, о пу то ва њу и из др жа ва њу ка ран те не. Ко ли ко су пре ту ри ли и ме ни би то мно-го би ло, да сам био на њи хо вом мје сту. Овај је рат и ђе цу по-ста рио.

О све му го во ре, са мо Вла да не спо ми њу. Ми слим по то ме да они зна ју да је по ги нуо. Ни ја га не спо ми њем. Скло нио сам, пред њи хов до ла зак, и сли ку ње го ву са оџа кли је.

Ри је ши ли смо да их за др жи мо код се бе је дан мје сец да на, да се од мо ре и да ужи ва мо у њи ма. Ол га их је во ди ла у двор. Сви су је љу ба зно при ми ли, осо би то Кра љи ца. Ми ћо јој је, го-во ри, нај ми ли је ди је те.

Ол га је ја ви ла Кра љи ци Је ле ни да је до ве ла ђе цу, а пи са-ла јој је и Вје ра. Због то га смо че ка ли на ред бу Кра љи чи ну кад ће мо спре ми ти Ми ћа у Рим. Но, про ђе тај мје сец, па и дру ги, а по зи ва не би. Ис па де нам згод на при ли ка да по ша ље мо Ми ћа са Вељ ком Вој во де Ђу ра Пе тро ви ћа, ко ји се ба вио ов дје и на-зад два на ест да на вра тио у Рим. Оно мад не до био сам од Ми ћа пр во пи смо, да је до бро, да га је Кра љи ца вр ло ли је по при ми ла и ре кла му да мо ра оста ти у Ри му ко ји дан, до кле му се на ђе у Фи рен ци стан.

По Ми ћу сам по слао Кра љи ци Је ле ни пи смо, у ко ме сам јој нај ср дач ни је бла го да рио за ве ли ко до бро ко је Ми ћу, а и ме не у овим те шким при ли ка ма чи ни.

Ми ћо и Бо се би ли су ми ве ли ка бри га као што ми је Ла ле још јед на ко. Ол га је хтје ла мо ли ти Кра љи цу, да тра жи и Ла ло во осло бо ђе ње, ка ко би и он до шао и про ду жио на у ку ов дје, али се бо ја ла, да ти јем не учи ни гр ђе, да ма џар ска вла да, не пу шта ју ћи Ла ла, не пу сти ни Ми ћа и Бо су. Не во ља јој. На тан ко се ки да, па чо вјек ва зда зе бе. За Ми ћа је би ло већ ри је ше но, а цар ска се, ка жу, не по ри че, па опет ко ли ко сам зе ба, раз га ђа и по ми шља на сва шта, ка да Кра љи чин по зив оно ли ко за тра ја.

174


Мо жда кња ги њи ца Вје ра ни је ни пи са ла Кра љи ци да је Ми ћо до ша? Мо жда је Кра љи ца пи са ла Вје ри да по шље мо Ми-ћа, а она не ће да нам ка же. Мо жда се Кра љи ца она ко до бра по-ка за ла због то га што јој се Краљ хва лио на ме не кад је био у Ри-му по сли је оно га зло срет ње га ме мо ран ду ма, а сад кад се ни је-сам при мио пред сјед ни штва ми ни стар ства, би ће јој пи са да ми су кра ти сво је до бро чин ство. И да не по слах Ми ћа не че ка ју ћи ви ше но ви по зив ње зин, ко зна би ли са да Ми ћо у Ита ли ји био. Кад је већ до ша, те шко јој је би ло да ми га по вра ти.

Но, што не би с Ми ћом, до го ди се с Бо сом и то ме сад још ви ше утвр ди у они јем ми сли ма, да ми се Краљ све ти.

Вје ра се од ре кла Бо се. Ка за ла је Ол ги да не ма па ра. Ра зу-ми је се да то ни је био пра ви раз лог, јер им се ни је су по то пи ле га ли је од он да, ка да је у Ри му обе ћа ла Вје ра да ће она из др жа-ва ти Бо су.

Му ка. А ме ни је у то ли ко те же што из ла зи да сам ја крив не да ћи Бо си ној, и ако се не бих при мио пред сјед ни штва ми ни-стар ства, па да ми је Краљ обе ћа да ће ми сву ђе цу из др жа ва ти.

Бо су смо исто, од мах, смје сти ли у је дан за вод, с ин тер-на том, за 500 фр. мје сеч но. Тра жио сам и до био сам од вла де цр но гор ске мје сеч ну по моћ од 150 фр., ко ју да је сви је ма ђа ци ма ни жих шко ла, а дру го ми је да вао Ве снић пре ма обе ћа њу да ће ми да ти све што ми Краљ ус кра ти. Ни књ. Вје ри, ни Кра љу, ни-је смо се ни јед ном ри је чи по жа ли ли.

Краљ ни је ни ма ло про ми је нио сво је др жа ње пре ма ме ни, ни кња ги њи це пре ма Ол ги, ко ли ко да ни шта ни је би ло. Хо ди ли смо у двор као и до тле. Ја из о ста јем че шће, по ви ше да на, али не хо ти мич но, но што сам ја ко осла био. Од зи мус имам на зе бу и сто мач не и рев ма тич не бо ло ве. Ни ка ко ми не при ја Па риз. Стал-но је ма глу шти на, вла га, ки ша, ври је ме про мјен љи во.

За го нио сам се ви ше пу та да по ђем у Ни цу, ђе би ми за ци-је ло бо ље би ло. За др жа ва ме, што би ми, кад не сто јим до Кра-ља, мо гли од мах об у ста ви ти ову ди јур ну. Да ва ла би ми, исти на, срп ска вла да, али ни је сам хтио, да ја дам по во да пре ки ду с Кра-љем.

175


Мар сељ, 27. ав гу ста 1917.

ЕВО МЕ већ мје сец да на у Мар се љу. Ко ли ко сам се ка-нио, да идем у Ни цу, па ни кад кре ну ти, а са здра вљем сам сва ки дан све гр ђе био у Па ри зу. Та ко вам је то код ме не, а мо жда и код вас. До кле ти је на во љу да раз га ђеш, ту су сва ко ја ке пре по не, и све ти се чи ни да не мо жеш, а до ђе ли да мо раш, од мах иде и бр зо и ла ко.

Ни је сам тра жио Кра љу до пуст, но му јед но га да на са мо ре као: да мо рам на мо ре, и то у Мар сељ, ако ћу да не оста вим ко сти ов дје, а то не же лим ни ка ко. Ње му не бје ше по во љи тај мој пут. Ни је ми ре ка да идем, а ви дје ћи ме она ко сла ба, ни је ми мо га ре ћи, да не идем. Са мо ме је за пи та, кад ћу и ко ли ко ћу оста ти?

Ме не су три ја ке по лу ге по ду хва ти ле и ди гле из Па ри за: штед ња, на по ла јеф ти ни ји жи вот у Мар се љу; мо ре, ко је га сам то ли ко же љан био, и но ва ми ни стар ска кри за. Пр ва два раз ло га би ла су до вољ на, да на пу стим, али овај тре ћи је пра ви, за што сам то учи нио, а по кри ва сам га мо јом бо ле шћу. Ипак се то на-га ђа ло и зна ло. Ра до вић ми пи ше из Па ри за: „Бла го га ва ма, што се из ма ко сте. Ова мо би кри за, и зна те већ ка ко се свр ши.” А Ми ха и ло Це ро вић, ка да му на про ла ску за Ни цу, ре ко ше да сам ов дје, ре че: „Знам, по бе гао је од Го спо да ра.”

Ми ни стар ска кри за за че ла се са но вим Ма та но ви ће-вим ми ни стар ством, ко је је за мје ни ло Ра до ви ће во, и тра ја ла је

176


колико и оно, че ти ри мје се ца. Краљ, са мо да се осло бо ди Ра до-ви ћа, по што се ја ни је сам при мио пред сјед ни штва, по ста вио је Ма та но ви ћа, вој но га ми ни стра из ка би не та Ра до ви ће ва, за пред-сјед ни ка, а сво га ађу тан та, ко ман ди ра Ми лу ти на То ма но ви ћа за ми ни стра спољ них по сло ва, др же ћи да ће га они без у слов но слу ша ти и да му не ће по те за ти пи та ње о на род ном ује ди ње њу.

Но, до го ди ло се што се мо ра ло оче ки ва ти, и што сам ре-као Кра љу, да ће се тек са да, от сту па њем Ра до ви ће вим, то пи-та ње раз плам ће ти.

Ра до вић са сво јим дру го ви ма из ми ни стар ства, Спа со је-ви ћем, Га та лом и Вуч ко ви ћем и са Ми ло шем Ива но ви ћем, бив. чла ном об ла сно га су да, а дру гом Ан дри ји ним из тав ни це због бом ба шке афе ре, са ста ви од бор за на род но ује ди ње ње и по кре-не у Же не ви лист „Ује ди ње ње”.

Тај од бор са „Ује ди ње њем” и са сво јим при ста ли ца ма раз-вио је од мах жи ви рад сву да ме ђу Цр но гор ци ма за сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, а про тив Кра ља оп ту жу ју ћи га да је он из дао и Цр ну Го ру пре дао Аустри ји и да са мо он хо ће за себ ну Цр ну Го ру због се бе и сво је ди на сти је. Ми лош Ива но вић је по-ша у Аме ри ку да та мо шње Цр но гор це за до би је за рад од бо ров, да их у сва ком мје сту по Аме ри ци удру жи и са ста ви од бо ре, ко-ји ће би ти у ве зи са па ри ским глав ним од бо ром. С овим ра дом у Аме ри ци, хо ће се да Цр но гор ци не иду у Кра ље ву вој ску, ко ју би он хтио да са ста ви, не го на Со лун ски фронт, у срп ску вој ску, а ка да се вра те у Цр ну Го ру, да бу ду про по вјед ни ци сје ди ње ња ње но га са Ср би јом.

Уз „Ује ди ње ње”, из да је глав ни од бор и „Бил те не”, књи-жи це на фран цу ском је зи ку за са ве знич ке вла де и на ро де. „Бил-тен” до но си украт ко из „Ује ди ње ња” све ва жни је и ја че што је оди ло про тив Кра ља, а у при лог ује ди ње њу на род ном. Ра до вић, као пред сјед ник од бо ра, обра ћа се и пи сми ма по је ди ним др жав-ни ци ма са ве знич ким и ре дак ци ја ма у истом ци љу. На ро чи то је по на вља и на гла ша ва да од по мо ћи, ко ју са ве зни ци да ју Цр ној Го ри, на род цр но гор ски не до би ја ни шта, ко је Краљ тро ши на се бе и на аги та ци ју за свој по вра так у Цр ну Го ру. Тра жи да са-ве зни ци об у ста ве ту по моћ. Са ве зни ци су да ва ли 400.000 фр. мје сеч но до ре во лу ци је у Ру си ји, а по сли је са мо по ло ви ну.

177


Вла да Кра ље ва до и ста мно го тро ши од ти јех но ва ца да за-до би је Цр но гор це и дру ге за се бе, по ста вља ју ћи их чи нов ни ци-ма по ми ни стар стви ма, гдје не ма ју ни ка ква по сла, или им про-сто да је из др жа ва ње. Од бор за на род но ује ди ње ње чи ни то исто и мно ги Кра ље ви љу ди, за до бре па ре, при ла зе Од бо ру. Ве снић је пла ћао све рас хо де од бо ро ве за те аги та ци је.

На мој ко нат, то ни је тре ба ло од бо ру за на род но ује ди ње-ње. Мо гао се огра ни чи ти на про по вје да ње те иде је у сво ме ли-сту „Ује ди ње њу” и у фран цу ским но ви на ма. Да све Цр но гор це у Фран цу ској, Ита ли ји и Швај цар ској, а не ма их ни три ста, при-ву че у сво је ко ло, шта му то ври је ди! Не ће и не мо гу они ри је-ши ти пи та ње о ује ди ње њу, но на род у Цр ној Го ри и оне хи ља де Цр но го ра ца, ин тер ни ра них у Аустро у гар ској. До њих је два је мо гло што до при је ти од ово га, што се ра ди у Па ри зу а и су ви-шно је, кад се зна ко ли ко је не за до вољ ство и огор че ње Краљ оста вио у Цр ној Го ри про тив се бе и сво јих си но ва.

Из гле да да је и од бо ру ви ше до то га ста ло да при вла че ћи Цр но гор це из бје гли це к се би, Кра ља са сви јем уса ме, ка ко би се са ве знич ке др жа ве увје ри ле да је свак про тив Кра ља и да је зби ља не по треб на она нов ча на по моћ ко ју они да ју Цр ној Го ри. Пре ма то ме, Кра љу је ви ше не во ља да при вла чи к се би ове раз-не из бје гли це па ром, слу жбом, уна пре ђе њем у чи но ве, ор де њем итд., што је не ште ди ми це и чи нио. Цр но гор ци се око ње га оче-вид но про ре ђу ју.

Г. Ве снић је тра жио и до био на ред бу од вла де, да пук. Ба-бић, под ви дом до пу ста, по ђе у Со лун и да се ви ше не вра ти на сво ју до са да шњу ду жност код Кра ља.

Кра љу се чи ни рад Од бо ра за на род но ује ди ње ње у ве ли-ко озбиљ ни ји и опа сни ји, што за од бо ром гле да Па ши ћа и Ве-сни ћа. Отво ре но го во ри, да су му се они пот ко па ли, да су они све му кри ви, и оп ту жу је зва нич ну Ср би ју, да тро ши бла го на сво ју про па ган ду ме ђу Цр но гор ци ма.

Ушљед та кво га ста ња, Краљ се ри је шио да Ма та но ви ће ву вла ду за ми је ни но вом, ја чом, углед ни јом, ко ја би му успје шни је су зби ја ла рад Од бо ра за ује ди ње ње.

Ме ђу на ши је ма, опет се у ве ли ке го во ри ло о мо јој вла-ди. Кра ље ви љу ди увје ра ва ху да ћу се ово га пу та при ми ти, а

178


одборо ве при ста ли це да не ћу. Ла зар Ми ју шко вић бје ше до шао из Же не ве и то се до во ђа ше у ве зу са но вом вла дом. Као о но вим ми ни стри ма го во ра ше се још о Пе тру Пла мен цу и о Вуч ко ви ћу. Краљ је успио да Вуч ко ви ћа одво ји од Ра до ви ћа. Дао му је за то ми ни стар ску пла ту и на ре дио вла ди да му је ис пла те и за про-шле мје се це, ко је је про вео у Од бо ру за на род но ује ди ње ње, као члан, а од ко га је већ при мио за то ври је ме исто оно ли ку пла ту. То је Вуч ко вић тра жио и до био је. Ко уми је, ње му дви је.

До ђе и пре сто ло на шљед ник Да ни ло из Кап мар те на. Ње-гов до ла зак је сва ко га увје рио да је про мје на вла де ту и да ће Ми ју шко вић до ћи или у мој ка би нет, или ће и сам би ти пред-сјед ник. На шљед ник га хо ће и Краљ ће се по ко ри ти ње го вој во-љи. Он је и у Ли он до ла зио и одр жао Ми ју шко ви ћа, ка да га је Краљ хтио смје ни ти.

За то сам се ри је шио да идем од мах у Мар сељ. Ка зао сам Кра љу и озна чио му и дан, 9. април, ка да ћу кре ну ти. Ве сни ћу је би ло мно го до то га да по ђем из Па ри за и ти јем пре ки нем го вор и пла но ве Кра ље ве о мо ме до ла ску на вла ду.

Два да на пред мој по ла зак, до ђе Краљ са на шљед ни ком у ауто мо би лу пред мој хо тел. По ли цај, Фран цуз, ко ји пра ти Кра-ља на сви је ма шет ња ма ње го вим, из и шао да ви ди је сам ли до ма и да ми ка же да Краљ хо ће к ме ни.

Са лон у ко ме смо сви из хо те ла до че ки ва ли сво је го сте, био је у тај мах за у зет. Бр зо си ђем до ле и ка жем то Кра љу. Та да ме он по зо ве у ауто мо бил. И он и на шљед ник сје ђе ли су ћу те ћи, ја ко озбиљ ни и на тму ре ни. Краљ за ми шљен гле да ше пре да се, а на шљед ник ме ма ло сла би јим гла сом, да не чу је Краљ, ко ји је на глух, осло ви:

- Мно го си осла био. Ти ћеш про па сти у Па ри зу. Ни је Па-риз за те бе. До ђи у Кап мар тен. Та мо је див но. Што сто јиш ов дје?

Мје сто од го во ра, мах нух гла вом пут Кра ља. На шљед ник је про-ту ма чио тај по крет, као да ја не ћу Кра ља да оста вим, јер од мах до да де:

- А што? Што ћеш му ти по мо ћи? Ње му не мо же ви ше ни-ко по мо ћи. Он је про па. До ђи ти у Кап мар тен.

Из не на ди ле су ме ове ри је чи на шљед ни ко ве по ред све га, што сам га до бро по зна вао. У ње го вом гла су би ло је хлад но ће,

179


рав но ду шно сти, стро го сти су диј ске, а ни ма ло осје ћа ња си но-вље га пре ма сво ме „про па лом” оцу.

Краљ се у то ли ко обра ти ме ни.- Ксе ни ја иде сју тра у Ар ка шон, ра ди опо ра вље ња иза

ње не бо ле сти. Не ће мно го та мо оста ти. Би ли мо гао ти ш њом по ћи, да не иде са ма. Све јед но ти је, та мо или у Мар сељ. И Ар-ка шон је крај мо ра. Још је љеп ше и то пли је не го у Мар се љу.

Ме ни не бје ше све јед но. Ни у Кап мар те ну ни у Ар ка шо-ну не бих из бје гао оно од че га сам се хтио скло ни ти из Па ри за.

- Бих вр ло ра до по шао са Кња ги њи цом, али ка кво га сам здра вља са да, бо јим се то ли ко га пу та, сад у Ар ка шон, па убр зо опет ова мо, а од мах за ти јем у Мар сељ, гдје мо рам ду же и на ми-ру оста ти, да’ко би се по пра вио ма ло.

- А би ли Ол га мо гла по ћи? - упи та ме Краљ по сли је крат-ког раз ми шља ња.

- Ол га мо же и она ће вр ло ра до по ћи.Сју тра дан је кња ги њи ца Ксе ни ја от пу то ва ла са Ол гом у

Ар ка шон, а ја дру ги дан у Мар сељ.Краљ је на ва љи ва њу на шље ди ни ко вом по пу стио и при-

стао да се по ми ри са Ми ју шко ви ћем ра ди обра зо ва ња но ве вла де. У пре го во ри ма из ме ђу Кра ља и Ми ју шко ви ћа, био је по-сред ник - на шљед ник. Био је већ од ре ђен и дан до ла ска Ми ју-шко ви ће во га у двор у Не ји.

Кња ги њи ца Ксе ни ја до зна то и на ста лом из ме ђу ње и на-шљед ни ка. Они се одав но не тр пе, би ло је че сто не ми лих сце на ме ђу њи ма, али ни ка да, као ово га пу та. До шло је до круп них ри је чи. На шљед ник се и пред дру ги је ма из ра жа вао о се стри ри-је чи ма ко је не мо гу по но ви ти.

Она је од луч но из ја ви ла Кра љу да сју тра иде у Ар ка шон и да се ви ше не ће вра ти ти, ако у двор уље же Ми ју шко вић, ко ји је у Ме ри ња ку тра жио да је Краљ, са још тро ји цом сво јих љу ди, уда љи од се бе. И она је по шла, али се вра ти ла по сли је пет на ест да на. Ми ју шко вић ни је до шао у двор. От пу то вао је убр зо у Же-не ву к сво јој по ро ди ци, а на шљед ник, дру ги дан по сли је Ксе ни-је у Кап мар тен, је дак на њу и на оца. Би ће, да ми је у то ме је ду ре као оно у ав то мо би лу: да Кра љу не мо же ни ко по мо ћи, да је про пао, ваљ да што слу ша Ксе ни ју.

180


Оста де Краљ сам, бри жан због то га раз до ра у ку ћи и у ми сли ма, ка ко ће са ста ви ти но ву вла ду. Ни је се ду го му чио. По-звао је Ев ге ни ја По по ви ћа, цр но гор ског кон су ла из Ри ма, оно га исто га Ев ге ни ја ко је га сам му пред ла га да мје сто ме не узме за Пред сјед ни ка ми ни стар ства, а он ми се чу дио што ми је на ум па ло и ре као, да не ће Ев ге ни ја ни по што.

Ја сам Ев ге ни ја пред ло жио да бих се ја из ву као, а знао сам да би се Ев ге ни је ра до при мио и да ће Кра ља без у слов но слу-ша ти, а то је што Краљ тра жи, не по ми шља ју ћи на ште ту ко ју од то га има. У сво ме пи сму, ка да се већ го во ри ло о па ду Ра до ви-ће ве вла де, са мо што ми не ка же: ,,Ако не ћеш ти, бих ја с до бре во ље, ре ци Кра љу.” Да чу је те ка ко Ев ге ни ја у то ме пи сму ве зе: „Ста ри твој друг и при ја тељ Ев ге ни је ми сли увек на сво га ве ле-по што ва но га и љу бе зног при ја те ља вој во ду Си ма и че сто го во-ри о ње му са по зна тим ро до љу би ма, ко ји до ла зе код ово га цр-но гор ског за ступ ни штва. Да пра во ка жем, ја не ра зу ми јем за што наш уз ви ше ни и до бри Краљ го спо дар у овим ве ли ким на шим те шко ћа ма ни је звао те бе на вла ду. Ни ко [не] мо га ше са вје то ва-ти Њ. Ве ли чан ство бо ље од те бе, бо ље од му дрог и ком пе тент-ног вој во де Си ма. На про тив, ви дим да се ти др жиш на стра ну и да не уче ству јеш ни ка ко у упра вља њу ми ни сте ри јал них по ли-тич ких по сло ва. Ја жа лим то у ве ли ке, жа лим за Го спо да ра и за Цр ну Го ру, зна ју ћи ка ко су на ше ства ри и ко ли ко се ра ди, да се још ви ше по ква ре.”

„Знаш од дав на, мој дра ги Си мо, ко ли ко те во лим и по-шту јем, а по зна то ти је ка ко сам ја одан Кра љу Го спо да ру, за ко га не мо ра мо за бо ра ви ти, да је он нај ви ша лич ност из ме ђу ци је лог Сла вен ства.”

Да ље пи ше о па ду Лов ће на и Цр не Го ре; бра ни Кра ља; кри ви са ве зни ке, што су му су кра ти ли по моћ и не ке ми ни стре што су га рђа во са вје то ва ли, и до ла зи на глав но: ,,Кра љу Го-спо да ру, из во ли по твр ди ти мо ју ода ност до жи во та и да ћу га бра ни ти са пу ном мо јом енер ги јом. Знам све о ра ду сер би јан ске и ту ђин ске ди пло ма ци је и на ших љу ди за при ти сну ти Њ. Ве ли-чан ство да аб ди ци ра. За Бо га да то не учи ни! Ако Њ. Ве ли чан-ство бу де жу ди ло, до ћи ћу у Па риз и та мо ћу искре но го во ри ти и по ма га ти за ве ли ке на ше ин те ре се.”

181


Ја сам ис пу нио Ев ге ни је ву же љу и са оп штио, у глав но ме, Кра љу, што ми је пи сао. Краљ је до бро по зна вао Ев ге ни ја. У дје тињ ству су, у Тр сту, за јед но оди ли у основ ну шко лу.

По ста вља ју ћи га пред сјед ни ком ми ни стар ства, дао му је Краљ још три ми ни стра, три мла да чи нов ни ка из ми ни стар ства.

Ев ге ни је је био, не ка да, бо рац у Га ри бал ди је вој вој сци за ује ди ње ње Ита ли је, а по то ме адво кат и но ви нар у Ри му. Ужи ва је до бар глас, али зла ста рост, вр шњак је Кра љев, одав но је већ уту ли ла ,,пу ну енер ги ју” ко ју је он за ми шља у се би.

Цр но гор ци су но ву вла ду при ми ли са не по вје ре њем и сма тра ју је сла би јом и од Ма та но ви ће ве. Вје ру ју да ће она са мо слу ша ти Кра ља, и да ће Краљ на ње но име ра ди ти што гођ хо ће.

Од бо ру за на род но ује ди ње ње би ло је по во љи ова кво ми-ни-стар ство, што је мо гао бо ље на па да ти Кра ља и ми ни стре. У „Ује ди ње њу” оп ту жу ју Кра ља што је по ста вио пред сјед ни ком вла де стра но га, ита ли јан ско га по да ни ка, а ми ни стре на зи ва ју сво јим до ју че ра шњим пи са ри ма. Ев ге ни је и ми ни стри си гур но за до вољ но тр ља ју ру ке и ми сле: при чај те ви, ми смо са да што сте ви до ју че би ли и са истим ва шим ве ли ким пла та ма.

Ја сам се, ме ђу тим, ов дје ли је по смје стио, оби ка и по чео бр зо опо ра вља ти се. Про ла зим са шест фра на ка днев но у јед ном пан си о ну, ђе сам на шао три Ђу ра шко ви ћа, Бо ра и Јо ва на, бри га-ди ра Ми ла си но ве и јед но га им ро ђа ка, окр. мар ве ног ље ка ра из Ћу при је. Ш њи ма се је ди но дру жим. Има у Мар се љу још не ко-ли ко Цр но го ра ца, а из бје гли ца из Ср би је пу но. Ов дје се на ста-ни ла и На род на бан ка и Бе о град ска за дру га. Са ста јем се по ко ји пут са Ће ло ви ћем, са Кли ди сом и др. у Бан ци или у ка фа ни. Но-ва по знан ства из бје га јем да не слу шам све исту пје сму срп ских опо зи ци о на ра, ка ко су Па шић и ра ди ка ли упро па сти ли Ср би ју, и Цр но го ра ца ка ко Ср би ја пла ћа Ра до ви ћа да обо ри Кра ља.

У Мар се љу има срп ска вла да сво ја не ка над ле штва и чи-нов ни ке, па и цр но гор ска ста ви ла од мах сво је, а од ка ко је на-стао „Од бор за на род но ује ди ње ње” има сво је љу де и он. И вла-да и од бор над ме ћу се ко ће бо ље пла ти ти сво је по вје ре ни ке. Вла дин ко ме сар, не ки цре вљар из Под го ри це, а сад про из ве ден за по руч ни ка има, ка жу, 700 фр. мје сеч но, а од бо ров ко ме сар, бив. те ле гра фи ста, др жи „апарт ман” и жи ви го спод ски. Хај де

182


што при ма ју то ли ке па ре, та ко се хо ће они је ма што да ју, но ка ко ови ђа во ли уми ју бр зо да се на ђу и раз ме ћу ко ли ко да су ва зда, и до ма, го спо до ва ли.

До ла зе из Аме ри ке, Цр но гор ци и дру ги Ср би, до бро вољ-ци за срп ску вој ску на Со лун ском фрон ту. До би ли су та мо срп-ске па со ше и пут ни тро шак. Ов дје их до че ку је вла дин ко ме сар, од вра ћа их од Ср би је и на го ни да иду у Кра ље ву вој ску, ко ја ће се са ста ви ти. Од бо ров ко ме сар ву че их на сво ју стра ну и упу-ћу је у Со лун.

Та кве и дру ге но во сти до но си ми Бо ро сва ки дан. Он је за сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, али не при па да Од бо ру, не го му још осу ђу је рад. Дру жи се са сви је ма и пре го ни се са сва ким. У пре пи сци је са не ким Цр но гор ци ма у Же не ви. Пре ко њих до-би ја ви је сти од ин тер ни ра них Цр но го ра ца у Аустро-Угар ској и о ста њу у Цр ној Го ри. Све се сво ди на јед но: Кра љу не ма по-врат ка у Цр ну Го ру. Не ће га ви ше Цр но гор ци. На то су, ве ле, пре ки ну ли још он да, ка да је Краљ оста вио Цр ну Го ру. Глад и му ке са да су их још ја че утвр ди ли.

Пр ви јех да на одио сам на сва ку стра ну по Мар се љу, да га упо знам. Ве лик, ин те ре сан тан град. При ста ни ште пу но тр го-вач ких бро до ва под ра зним за ста ва ма. Оба ла по кри ве на бу ра ди-ма, сан ду ци ма, пу ним вре ћа ма, ис кр ца них и за укр ца ва ње. Има и рат них бро до ва у лу ци, ме ђу њи ма два ја пан ска. На ри ви, пред њи ма, ва зда пу но сви је та. Гле да ју ма ле Ја пан це ка ко не пре ста но жи во ра де. Пе ру, чи сте, уре ђу ју на бро ду, а кад то свр ше вје жба-ју се. Ва рош је пу на вој ске и вој ни ка без јед не и без обје но ге, без ру ке, сли је пих и на гр ђе них. Свак их гле да са са жа ље њем и по што ва њем, укла ња им се, усту па ју им сво је мје сто у пар ку и на трам ва ји ма. Си ро ма си, то им го ди а не по ми шља ју, да ће по-сли је ра та би ти до сад ни сва ко ме.

Ули це, осо би то глав на од мо ра до Ка те дра ле, пу не су сви-је та да се је два про ла зи. Осим до ма ћих има га са сва ко га кра ја, и цр не и ба кар не и жу те ко же и у оди је лу сва ко ја ком. Ви дио сам у але ја ма и на ших же на у на род ном оди је лу из Би то ља и јед ну Срп ки њу са те пе ла ком18 и у ли ба де.19 Дру ге Срп ки ње ко је иду

18 Део женске одеће за главу, женски фес обично богато украшен.19 Део женске горње одеће са широким рукавима, украшен златним и сребрним везом.

183


на ви со ким за ши ље ним пе ти ца ма и на врх пр ста, не мо гу се ни по зна ти, до кле не про го во ре.

Од стра на ца, нај ви ше је Гр ка. На шет ни ци пред бур зом про би ше ми уши сво јим сит ним џа го ре њем ка’ оно ја то вра ба ца на мур ви. Ка да па де краљ Кон стан тин, не ста де их на је дан пут! Ка жу да су се раз бје жа ли куд ко ји, да их не за те че ов дје по зив у вој ску.

Сад ви ше не оби јам по Мар се љу. Имам свој днев ни ред. Сва ко ју тро идем у сум пор ну ба њу, два де сет ми ну та трам ва јем од Мар се ља. Хва ле је, ма за мој ста ри ја ки рев ма ти зам из гле да ми сла ба. Пут до ба ње је вр ло при ја тан, све из ме ђу ли је пих ви ла и ба шти.

Нај ви ше ме је за ни мао ве ли ки ин гле шки ло гор, ко ји се кра јем пу та за ба њу на да ле ко пру жао са мно штво ша то ра, ба ра-ка, те за за ко ње и за то по ве. Ту им до ла зе са мо ре гру ти из Ин ди-је. Гле да сам их у про ла зу кад се об у ча ва ју и кад се игра ју и кад у го ми ли ца ма сје де чу че ћи, сви го ли до па са, мр ке ко же, са ја-ком цр ном ко сом и би је лим зу би ма. Исти наши „Кумови”.20 Има их високих, стаситих, и малих кржљавих и људи средовјечних просједих и момчади од осамнајест, двадесет година. Изгледају сви весели, колико да ће увече сваки дома.

На по врат ку из ба ње, на ве ли кој але ји, свр ћем ре дов но у је дан ма ли „бар” (ка фа ни ца пив ни ца), да уз ка фу про чи там но ви не. Ту ме Бо ро сва ки пут до че ка за јед ним зе ле ним сто-лом пред ка фа ни цом. Пи је мо ка фу за 10 па ра, с мли је ком за 15 па ра, ко ја је у ве ли ким ка фа на ма 60 и 100 па ра. Као ре дов ни го сти и да ва њем по не ка да бак ши ша по 5 па ра сте кли смо па-жњу по слу жи те ља и пра во да сје ди мо по уру и дви је и су ви ше љу ба зност по слу жи те ље ву, да се с на ма раз го ва ра и да нас пи та ка ко се ка же срп ски ово или оно. Нај при је нас је пи тао, је смо ли Шпа њол ци, је смо ли Гр ци, па кад му ре ко смо да смо Ср би, од-мах му се ли це раз ве дри ло и ве се ло је уз вик нуо: „А, Ср би!” Цр-но гор це не во ле Фран цу зи, па им се ка же мо уви јек Ср би. Фран-цу зи ма је су ве ли ка па ра.У Би о гра ду се и про сјак мр шти ако му не даш грош, или бар 10 па ра. За то у нас не из у ми ру не ма ни ћи, а у Фран цу за је ма ло ко без књи жи це од уло га.20 Односи се на Цигане.

184


По под не опет сјед ник пред ба ром и шет ња кра јем мо ра или по ве ли кој и ли је пој оп штин ској ба шти са звје ри ња ком. По ве че ри, играм се с Ђу ра шко ви ћи ма „да ма” на кар те, или за ди-је ва мо док то ра, ко ји је ли бе рал и псу је Па ши ћа и ра ди ка ле. У по зо ри ште и си не ма не идем, јер сла бо ви дим. А ни је ни па мет-но из ла-зи ти. До га ђа ју се ноћ ни на па ди и убиј ства на ули ца ма. Не ки дан из ва ди ше из мо ра јед но га уби је но га без 7000 фр. ко је су у ње га оне ве че ри још ви ђе ли.

Та ко ми про ла зе да ни, сви јед на ки, ипак но ви бо љи од про шло га, јер нас при бли жу је, још да ле ком, кра ју ра та и на шем са стан ку. За до во љан сам што сам ов дје ми ран, пр ви пут од по-ла ска из Ска дра. Још са мо да не би ове не срећ не ре во лу ци је у Ру си ји. Ко да по ми сли да ће ве ли ка ца ре ви на ру ска ова ко па сти и про су ти се, као ку ћа од ка ра та. Слом Ру си је ће про ду жи ти, мо жда за мно го, овај стра шни рат. И ш њом, ко ја је жр тво ва ла ми ли о не вој ни ка др же ћи не при ја те ља на се бе, оди ло је те шко, а што ће се без ње са ова ко не сло жним ра дом на ших са ве зни ка. Је дан прег не, дру ги лег не. Ни кад спо ра зум но га јед но вре ме но га удар ца. Ве ли ко зло учи ње ше Ми љу ков, Лвов и дру жи на им у ду ми што у не ври је ме по кре ну ше ре во лу ци ју, а још ве ће, што је пу сти ше из ру ку све ти ни са ули це, Је вре ји ма и пла ће ни ци ма не мач ким. Кри ви су и са ве зни ци што по сла ни ци ма из ду ме, ка-да до ђо ше у Па риз и Лон дон, одо бри ше да по кре ну ре во лу ци ју при је но не при ја те ља свла да ју. Они су је још и по ма га ли. Бр-бљи во га раз ме тљив ца Ке рен ско га сла ве и по ма жу и ши љу му у по моћ о сво ме тро шку и пр вом кла сом на же ле зни ци, ру ске ре-во лу ци о на ре из Швај цар ске ма хом Је вре ји и ње мач ки аген ти. У Па ри зу сам се ви дио са Стје па ном Кар пин ским ко ји је са та квом јед ном гру пом „ру ских ре во лу ци о на ра” до ша из Швај цар ске и по шао пре ко Ин гле шке за Ру си ју. Он ми је при знао да од 56 њих са мо су 18 Ру си, дру ги сви Је вре ји.

Не што ми је лак ше ка да за не сре ћу Ру си је, и на шу, кри-вим Њем це и Чи ву те, а ка ко би јој сви Њем ци и Чи ву ти ишта учи ње ли, да ни је би ло мно го тру ло га у њој.

Са ве то ва сам Кар пин ско га да не иде за са да у Ру си ју, ако му је мио жи вот, јер ће ру ска ре во лу ци ја про ћи још кроз мно ге ру ке, из кр ва вих у све кр ва ви је и не ће се ско ро и ла ко ус по ста-

185


ви ти ред и мир. Ре во лу ци ја не ма сво га ко ри та, обр ће ђе про ва ли и ру ши и но си све пред со бом, као на бу ја ла гор ска ри је ка. Да га не огла се де зер те ром, не ка сту пи у са ве знич ку вој ску. Са гла сио се и обе ћао ми да ће оста ти у Ин гле шкој.

Вје ра је би ла сва срет на. За хва љи ва ла ми и гр ли ла и ме не и Ол гу. Не знам је сам ли већ по ме нуо, да смо се оку ми ли. Ол га им је кр сти ла ма лу. Ми ла ми је би ла Вје ра, до кле не са зна дох да жи ви са Стје па ном не вјен ча но. Мо гу тр пје ти ни хи ли сте, за-бав ни су ми, по не ки ти по ви и сим па тич ни, али са мо у ру ским ро ма ни ма.

Кра ља ни је сам ни ка да чуо, ни ти на ње му по знао, да жа-ли пад ца ра Ни ко ле и не сре ћу Ру си је, и ако су му то ли ко до бра учи ње ли.

Цар Алек сан дар Тре ћи по сљед њих го ди на сво га жи во та про ми је нио је сво је до бро ми шље ње и рас по ло же ње пре ма Кра-љу. То је с при је сто лом на шље дио и цар Ни ко ла. Краљ се ни је на дао ни ка кво ме до бру за се бе ни од Ру си је ни од са ве зни ка, али је сво је вје ро ва ње у по бје ду ве зи вао за по бје ду и об на вља ње Цр не Го ре и ако је Ца ру Ни ко ли те ле гра фи сао да ће Цр но гор ци, оду ше вље ни ји но ика да, ис тра ја ти у бор би до ко нач не по бје де и то у ври је ме, ка да је са Аустри јом већ имао спо ра зум и ка да је суд би на Лов ће на би ла већ ри је ше на.

Краљ је сво ја осје ћа ња по во дио за сво јим ин те ре си ма и же ља ма. Он ни је на хо дио свој ин те рес у по бје ди са ве зни ка, а сум њао је у њи хо ву по бје ду без Ру си је. За то ни је из ра жа вао ни ода вао ни ка кве жа ло сти због па да Ру си је. Он је вје ро вао у по-бје ду Ње мач ке и Аустри је и же лио је, јер је од њих иш че ки вао ус по ста ву са мо стал но сти Цр не Го ре и свој по вра так на при је-сто.

186



187



МИ ШЉАХ, зи мо ва ћу у Мар се љу, а ево се вра тих по-сли је че ти ри мје се ца опет у Па риз. Краљ на ре дио Ол ги да ми пи ше „да је до ста то га от су ства” и да до ђем што при је, а да се не бо јим ни ка кво га на и ме но ва ња ни по сла; хо ће са мо да сам крај ње га, да по ста рин ски сје ди мо и раз го ва ра мо, јер је сам. Би ло му је ми ло, пи са ше ми Ол га, ка да му је ка за ла, да ћу до ћи тек [кад] до вр шим ба ње.

Мо рао сам до ћи и ако ми се ни је оди ло. Ако се не ода-зо вем по зи ву, мо гао би ми об у ста ви ти ову по моћ што при мам, а не ћу да му ја дам по во да то ме. Мо жда ме је због то га и звао. Осве тљив је, а знам да ми ни је за бо ра вио ни опро стио што се не при мих пред сјед ни штва ми ни стар ства.

На ста нио сам се у хо те лу „Се ви ња”, гђе се Ол га ма ло ис-пред мо га до ла ска пре се ли ла. То је исто на Ето а лу, на ко ме је ли јеп ма ли парк са спо ме ни ком Ва шинг то ну и Ла фа је ту. Та ман ми је пред ку ћом. Не мо рам да ле ко оди ти да про ше там и по сје-дим на чи стом ва зду ху.

У Не ји, Го спо да ру, одио сам пр ви јех да на че шће, а по сли-је све ре ђе. При мао ме је ва зда ли је по, а пр ви пут, по до ла ску из Мар се ља, та ко, као да ме се, зби ља, уже лио. Пр во му је пи та ње би ло ко ли ко сам уште дио у Мар се љу. Чуо је ка ко сам јеф ти но та мо про ла зио. Ни је му ми ло кад ко има. Та кав је ва зда и у Цр-ној Го ри био. Ко не ма за ви си од ње га, а то хо ће.

188


За ври је ме мо га ба вље ња у Мар се љу, све је ја че пла ма ла бор ба „Од бо ра за на род но ује ди ње ње” са вла дом у Не ји. „Ује-ди ње ње” стал но оп ту жу је Кра ља да је из дао и пре дао Цр ну Го ру Аустри ји; пре сто ло на шљед ни ка Да ни ла, да је имао с Ње мач ком пре го во ре пре ко цр но гор ског кон су ла у Ми ла ну, и књ. Пе тра да је имао с аустриј ским пу ков ни ком Хуп ком са стан ке у Гр бљу и да је у Бу дви сви рао аустриј ску и бу гар ску хим ну. Из и шле су из ја ве на шљед ни ко ва и кња за Пе тра, ко је су да ле „Ује ди ње-њу” са мо ви ше по во да да сво је оп ту жбе по на вља и одр жа ва као исти ни те.

Ова бор ба за на род но ује ди ње ње, упра во за сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, са сви је ма оп ту жба ма про тив Кра ља и си но ва му, од зи ва ла се све ви ше и ја че у па ри ским но ви на ма, и у не ким ин гле шким и ита ли јан ским, а на ро чи то у „Же нев-ском жур на лу”. У од бра ну Кра ље ву не ис та че се ни је дан, ни ти је ко ји лист при мао из ја ве цр но гор ске вла де. То је чи нио са мо зва нич ни лист „Глас Цр но гор ца”, али без сва ког успје ха. Пр ва му је из ја ва би ла да „ни је исти на што су не при ја тељ ски, па по њи ма и са ве знич ки ли сто ви, до ни је ли да Цр на Го ра пре го ва ра са цен трал ним др жа ва ма у ци љу да се ство ри јед на ју го сло вен-ска др жа ва, ко јом би вла да ла Ње го ше ва ди на сти ја под за шти том Аустро-Угар ске.” За су зби ја ње та квих ви је сти тре бао је фран-цу ски лист и Фран цуз, ко ме би се ви ше вје ро ва ло.

Краљ је за тра жио и до био од фран цу ске вла де јед но га мла до га чи нов ни ка из прес би роа г. Ле ки ја, за сво га лич ног се-кре та ра. Краљ је мо гао на ћи се бе се кре та ра за до бре па ре и без фран цу ске вла де, али је хтио ти јем по ка за ти јој ка ко он не ма од ње ни ка квих тај ни. Краљ пла ћа сво ме но вом се кре та ру по хи-ља ду фра на ка мје сеч но, а вла да фран цу ска има по ред ко ман дан-та Ле та на још јед ну по вјер љи ву лич ност код Кра ља.

Ови дво ји ца, по же љи Кра ље вој, на шли су и до ве ли Кра-љу јед но га но ви на ра, г. Ал фо увје ра ва ју ћи га да је чо вјек од ве-ли ко га ути ца ја у фран цу ској штам пи. Краљ га је ску по пла тио.

Тај г. Ал фо до ла зио је че сто, не ко ври је ме сва ки дан, у Не ји и про во дио са Ле та ном и Ле ки јем по не ко ли ко са ти код Кра ља. Краљ је при чао, они су пи са ли. До во дио је фо то гра фа ко ји је Кра ља сли као у ње го вом ка би не ту. Био сам у ађу тан ту-

189


ри, ка да је, то га да на, до шао из Кра ље во га ка би не та и за мо лио ађу тан та, да на ре ди да се из не се Кра љев мар шал ски штап и још не ке Кра ље ве ства ри да их фо то граф сни ми. „Све је то ва жно, и нај ма ња ствар Кра ље ва, све је то за сла ву Цр не Го ре”, ре че г. Ал фо и при то ме се га ли јот ски осмјех ну. Но си па ре и још се ру га. Још је за мо лио при сут не двор ске офи це ре да при че ка ју фо то гра фа, јер су и њи хо ве сли ке по треб не.

По сли је ма ло вре ме на, иза шла је све ска ча со пи са „Је са-ис то ут”, пу на при ча ња и сли ка о Кра љу и Цр ној Го ри. Ту се Фран цу зи ма ка же да не за ви сна др жа ва цр но гор ска по сто ји већ шест вје ко ва под не пре кид ном вла да ви ном Кра ље ве ди на сти-је. А у јед ној, по при ча њу Кра ље вом, на ро чи то из ра ђе ној сли-ци, пред ста вљен је Краљ на ко њу са са бљом у ру ци, ју ри ули-цом, ко ја је сва у пла ме ну, а из ку ћа пу ца ју Тур ци на ње га. То је осва ја ње Ул ци ња на ју риш. Краљ је до шао у Ул цињ два да на по пре да ји гра да ко ји су Цр но гор ци из лич но га за до вољ ства би-ли за па ли ли, већ је био из го рио и пре стао ди ми ти, а Тур ци су Кра ља по кор но до че ка ли. Био сам та да ш њим. Не ма ри. Ни је су Фран цу зи чи та ли Ру вар че ве „мон те не гри не”, да не по вје ру ју у ше сто вје ков ну вла да ви ну Кра ље ве ди на сти је у не за ви сној Цр-ној Го ри, али је чуд но да је Краљ све то ра дио, не жа ле ћи па ре, с ци љем и у увје ре њу да ће му и те илу стро ва не при че по мо ћи да се одр жи са мо стал на Цр на Го ра и он на при је сто лу.

Но ви не су ре дов но пи са ле и ра зни др жав ни ци го во ри ли ка ко ће са ве зни ци ма, по ра ту, пр ви по сао би ти да се ус по ста ви Бел ги ја и Ср би ја. По не кад са мо спо ме не се и Цр на Го ра. То и, на ро чи то, што се о Ср би ји че сто, мно го и са уз но ше њем, пи ше и го во ри, би ло је Кра љу те шко. За то је хтио и ра дио, да се и Цр-на Го ра и он ви ше спо ми њу.

О то ме смо ви ше пу та раз го ва ра ли. Уви јек сам му по ми-њао да ће са ве зни ци на Кон гре су ми ра ус по ста ви ти и Цр ну Го-ру, али да то ви ше за ви си од са мих Цр но го ра ца, хо ће ли они ус по ста ву Цр не Го ре и ње го ву, или ће тра жи ти сје ди ње ње са Ср би јом.

Краљ ни је ни шта ра дио да на род у Цр ној Го ри раз по ло жи за се бе, осим што је у Па ри зу уста но вио Цр но гор ски цр ве ни крст, ко ји је ши љао ин тер ни ра ним Цр но гор ци ма у Аустроугарској

190


„па ке те” ха љи не и по не што хра не. Не ки од ин те р ни ра них вр ћа-ли су те па ке те, а и они ко ји су их при ма ли, ни је су про ми је ни ли сво је рас по ло же ње и пи са ли су Цр но гор ци ма у Швај цар ску и у Фран цу ску: да Кра љу не ма по врат ка у Цр ну Го ру.

У то ме Цр ве ном кр сту ра ди ле су сва ки дан кња ги њи це Ксе ни ја и Вје ра, са још не ко ли ко го спо ђа, ме ђу ко ји ма и на ша Ол га. Хтје ло се да се њи хо вим лич ним ра дом и тру дом Цр но-гор ци ви ше за до би ју али због не по пу лар но сти кња ги њи це Ксе-ни је у Цр ној Го ри, по сти гло се баш про тив но.

Још је Краљ ра дио и на то ме да рад „Од бо ра за на род но ује ди ње ње” ме ђу Цр но гор ци ма у Аме ри ци су зби је и при до би-је их за се бе, ка ко би од њих са ста вио се би вој ску. До шао је у до дир са аме ри кан ским по сла ни ком у Па ри зу и пре ко ње га тра-жио је одо бре ње од аме ри кан ске вла де да у Ва шинг то ну уста-но ви цр но гор ско по слан ство, ко је би у оно ме прав цу ра ди ло. У исто ври је ме, тра жио је пре ко амер. по сла ни ка и ма ло зај ма од Аме ри ке, де сет ми ли о на фра на ка. За бо га ту Аме ри ку - ма-лен кост. Аме ри кан ска вла да од би ла је тра жњу зај ма, а при ста ла је на уста но ву цр но гор ско га по слан ства у Ва шинг то ну, ко је се исто до са да још ни је уста но ви ло, јер пред ло же ну лич ност за по сла ни ка, Пе тра Пла мен ца, амер. вла да не ће да при ми.

То је рад и успјех Ве сни ћев. Пла ме нац као ми ни стар спољ них по сло ва, на за хтјев са ве знич ких др жа ва, дао је њи хо-вим по сла ни ци ма на Це ти њу твр до увје ре ње да Цр на Го ра не ће за у зи ма ти Ска дар. Са мо не ко ли ко да на по то ме, цр но ор ска. вој-ска је уда ри ла на Ска дар. По сла ни ци пре ки ну, због те пре ва ре, сво је од но се са Пла мен цем и од ње га тра же остав ку. Ве снић је о то ме из ви је стио аме рич ког по сла ни ка. Аме рич кој вла ди то је био до во љан раз лог да не при ми Пла мен ца.

Краљ је и пре ко по сла ни ка са ве знич ких др жа ва, ко је је и ов дје, као и на Це ти њу, имао крај се бе, ра дио да по др жа ва до-бро раз по ло же ње и на кло ност вла да пре ма се би и Цр ној Го ри. Уз не ми ра ва ло га је што је опа жа да то раз по ло же ње ни је нај бо-ље. Фран цу ска вла да је до са да шње га сво га по сла ни ка код Кра-ља, г. Де ла ро ша, по ста ви ла у ми ни стар ство спољ них по сло ва, оста вља ју ћи га и да ље у по ло жа ју по сла ни ка. Ин гле шка вла да за ми је ни ла је до са да шње га по сла ни ка дру гим, не на ро чи тим,

191


но јед ним чи нов ни ком из ам ба са де сво је у Па ри зу, ко ји је у исто ври је ме вр шио и да ље сво ју слу жбу у ам ба са ди. Са ми ови по-сла ни ци ри јет ко су се ви ђа ли у дво ру. Краљ их је мо рао на ро чи-то и по ви ше пу та зва ти. У то ме се од ли ко вао ру ски по сла ник Исла вин. Јед но га да на де жур ни је, по на ред би Кра ље вој, пет пу та звао га те ле фо ном и ше сти пут по шао ауто мо би лом по ње-га и сва ки пут је до нио Кра љу од го вор да г. Исла вин ни је до ма. Са мо ита ли јан ски по сла ник до ла зио је че сто сам и на сва ки по-зив Кра љев од мах. Краљ га је за др жа вао по ду же у ка би не ту, а мно го пу та му је за ка зи вао са стан ке у ти ље риј ској ба шти. Ви-ђе ло се да је Краљ на по моћ и по др жа ва ње Ита ли је нај ви ше по ла гао.

Краљ је уви ђао и осје ћао ову из мје ну код са ве знич ких вла да и њи хо вих по сла ни ка, али то ни је по ка зи вао. Са по сла ни-ци ма је био нај љу ба зни ји, а сво јој око ли ни хва лио се њи хо вим при ја тељ ством и за у зи ма њем за ње го ву ствар. Са ве знич ким вла-да ри ма, њи хо вим вла да ма и по је ди ним др жав ни ци ма и вој ско-во ђа ма, ко ји ма ши ље и „Да ни лов крст” са „Оби ли ћа ме да љом”, ре дов но се ја вља те ле граф ским че стит ка ма при ли ком ка кво га успје ха на фрон ту или на да не др жав не све ча но сти и на по ми ње им да је он ва зда вјер ни са ве зник и да не сум ња у ко нач ну по-бје ду и да ће са ве зни ци ус по ста ви ти Цр ну Го ру, ко ја је нај ве ће жр тве под ни је ла до кле је на по шљет ку ја чим си ла ма под ле гла.

Кад је Аме ри ка сту пи ла у рат, Краљ ова ко по чи ње сво ју де пе шу пред сјед ни ку Вил со ну: „Сил но ме оду ше вље ње об у зи-ма гле да ју ћи ка ко Сје ди ње не др жа ве сту па ју уз нас са ве зни ке у стра хо ви ту бор бу.” Мо же се ва ма учи ње ти да то ни је баш са-свим скром но, ма ће те при зна ти да је са сви јем ја сно ре че но да смо ми са ве зни ци, ко ји ма је Аме ри ка при сту пи ла у стра шну бор бу, ко ја до и ста по сто ји и ако ми у њој не уче ству је мо.

Ова квим по сло ви ма ис пу њао се Краљ сва ки дан, при ма ју-ћи уз то по не ке Цр но гор це и дру ге лич но сти за до би ва ју ћи нов-цем, чи но ви ма или ор де њем њих и њи хо ва обе ћа ња, ко ја они не мо гу и не ће ис пу ни ти. Сад се че сто ви ђа ју код ње га Вла ди мир По по вић онај исти, што ми се хва лио, ка ко је „уту као” Кра ља пи смом Ми ју шко ви ће вим Кра љу, ко је је он на пи сао, „јер Ми-ју шко вић ни је то ли ко вјешт;” Ген чић, ко ји из ми шља и до носи

192


Кра љу нај цр ње гла со ве о Ср би ји и о кра љу Пе тру и Алек сан дру и Ан дра Га ври ло вић, ко ји се са Ген чи ћем у то ме над ме ће.

Краљ се че сто жа ли ка ко мно го ра ди, а по ко ји пут до да да не жа ли јер му по сло ви иду до бро и да ће све до бро би ти.

А мој цр ни Ев ге ни је са „сво јом пу ном енер ги јом” сје ди ви-ше у свом „хо те лу Ро ја лу” на Ето а лу, не го у ми ни стар ству, до бро се хра ни па зе ћи, ипак, да му што ви ше оста не од ве ли ке пла те и во зи се ме тро ом (под зем ном же ље зни цом) за пет на ест па ра, при-ште ђу ју ћи до да так ко ји при ма за ауто мо бил. А кад год се на ђе мо жа ли ми се да ви ше не мо же ова ко и да ће да ти остав ку. „Го спо дар ра ди сам, ми мо вла де шта хо ће и ка ко хо ће,” го во ри ми Ев ге ни је. „Не по вје ра ва ми ни шта, ни ти хо ће да се са вје ту је са мном. Та-ко ме до во ди у не при ли ку. По сла ни ци, ми сле ћи да Краљ са мном спо ра зум но ра ди, до ђу да ми са оп ште не што, као на пр. аме ри кан-ски по сла ник, да не мо же мо до би ти оних 10.000.000 зај ма, а ја не знам о то ме ни шта. Фран цу ска вла да нам је отво ре ни не при ја тељ; они то већ и не кри ју. Ср би јан ци тро ше ми ли о не и ра де про тив нас. Пот ку пи ли су све чи нов ни ке у ми ни стар ству фран цу ском и ку пи ли штам пу фран цу ску. О Ср би ји пи шу што хо ће, а о Цр ној Го ри не да ју про го во ри ти. Ова ко се не мо же, мо рам да ти остав ку.”

Ни је сам се бо јао да ће Ев ге ни је то и учи ње ти, али сам га ипак са сви јем озбиљ но уми ри ва да је то ста ра на ви ка Го спо да-ре ва и да ће он по ла ко ипак уље ћи у по сло ве.

Ја сам са мо гле дао шта се ра ди. Ми је шао се ни је сам ни у-шта. Го спо дар је др жао ри јеч да ме не ће ни ка квим на и ме но ва-њем ни по сло ви ма уз не ми ра ва ти. Био сам већ го тов да за бо ра-вим, да у бли зи ни Кра ље вој - „ни ко ми ран, ни ко за до во љан.”

До ђе Крф ска де кла ра ци ја,21 ко ја је Кра ља ја ко сму ти ла и за бри ну ла. Де кла ра ци ја тра жи осло бо ђе ње на ше га „тро и ме но-га” на ро да од Аустр о у гар ске и ње го во ује ди ње ње са Ср би јом и Цр ном Го ром у јед ну Кра ље ви ну сло бод ну, не за ви сну с је дин-стве ном те ри то ри јом и је дин стве ним др жа вљан ством, на че лу са ди на сти јом Ка ра ђор ђе ви ћа, „ко ја је да ла до ка за”, ка же де-кла ра ци ја, „да се с иде ја ма и осје ћа ји ма не дво ји од на ро да и на род ну сло бо ду и во љу ста вља врх све га”.

21 Реч је о споразуму Српске владе и Југословенског одбора који је потписан на Крфу 20. јула 1917. г.

193


Ово прет по ста вља ње ди на сти је Ка ра ђор ђе ви ћа ње го вој и са мо вла сно рас по ла га ње Цр ном Го ром, огор чи ло је Кра ља до крај но сти. Он ни до са да ни је тр пио Па ши ћа, сад му ни је мо гао ви ше ни име на чу ти. Кад бих му, у раз го во ру, спо ме нуо Па ши-ћа, ва зда ме пре ки не ри је чи ма: ,,Не по ми њи ми га, не мој ми крв тро ва ти.”

Ра зу ми је се да је и „цр но гор ски од бор за на род но ује ди-ње ње” од мах у „Ује ди ње њу” об ја вио и сво ју де кла ра ци ју, да „пот пу но со ли да ран са Крф ском де кла ра ци јом, а увје рен да из-ра жа ва же ље срп ско га на ро да у Цр ној Го ри про ду жа ва рад на ује ди ње њу Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца”.

По сли је об ја ве Крф ске де кла ра ци је, до шао је Па шић у Па риз на Са ве знич ку кон фе рен ци ју. Код Кра ља се сва ки дан го-во ри ло о Де кла ра ци ји, о Па ши ћу и Ка ра ђор ђе ви ћи ма и пу ца ло по њи ма.

Цр на Го ра ни је за сту пље на на Кон фе рен ци ји, као Ср би ја и Бел ги ја. То пре ви ђа ње Цр не Го ре до во ди Краљ у ве зу са Крф-ском де кла ра ци јом и ја ко је бри жан. Ни је га ни ма ло уми ри ло то што је по сре до ва њем Ита ли је успио да Ев ге ни је, пред сјед ник ми ни стар ства, при су ству је по шљед њој сјед ни ци Кон фе рен ци је на ко јој се ни је већ ни шта ри је ша ва ло. За све кри ви Па ши ћа и Ве сни ћа, њи хо ве ин три ге, њи хов уплив код са ве знич ких вла да.

Јед но га да на ре че ми Краљ:- До ћи ће ми Па шић. Не знам ка ко ће нам се очи сре сти и

хо ћу ли га на она вра та или кроз ови про зор ба чи ти.- Не ће до ћи до то га да се хва та те у ко штац, а би до бро би-

ло да се са ста не те. Ли је по би сте се раз го во ри ли и мо жда, спо-ра зу мје ли.

Краљ је из ми слио оно о по сје ти Па ши ће вој, да би се ваљ-да, ре кло, ако га зби ља не по сје ти да га он ни је хтио при ми ти. А Па шић је већ био у дво ру и са мо се упи са у књи гу.

- Ка ко да се спо ра зу ми је мо. Чи та си Де кла ра ци ју. Он и г. Трум бић раз по ла жу с Цр ном Го ром и мо јим при је сто љем, као да им је од оца оста ло и да ју све Ка ра ђор ђе ви ћи ма, ди на сти ји од ју че.

- Де кла ра ци ја ни је свр ше ни чин. Она је мо жда об ја вље на баш у очи са стан ка ове Кон фе рен ци је, да би са ве знич ке др жа ве

194


зна ле шта Ср би ја хо ће и оче ку је од њих по сли је ово га ра та и по бје де над не при ја те љи ма. Што је у Де кла ра ци ји оно мо же и би ти и не би ти, а до год не бу де, има мје ста и вре ме на за раз го-вор и до го вор.

Краљ ме на је дан пут упи та, је сам ли се раз го ва ра са Па-ши ћем?

- Ни је сам га ни ви дио. А по тра жи ћу га при је но по ђе. Сад је још у ве ли ком по слу. Не ћу да га уз не ми ру јем.

По сли је не ко ли ко да на, био сам код Па ши ћа. Ње га је Ве снић, још у Кр фу, из вје стио о мо јим му ка ма с Кра љем због пред сјед ни штва и о обе ћа њу за слу чај, да ми Краљ пре ки не да-ва ње по мо ћи. Ње му је ми ло би ло, што сам се од ре као пред сјед-ни штва и по твр дио ми је обе ћа ње Ве сни ће во. Ре ка сам Па ши ћу да ми не ки за мје ра ју што не оста вљам Кра ља и не при је ђем на срп ску пла ту, али ме ни се чи ни да би ми ру жно би ло да, до кле ме Краљ не би при мо рао, учи ним то ја, ко ји сам шњим свој ви-јек про вео и да се по ми је шам са они је ма ко ји ус ка чу од Кра ља у Од бор, са мо из ра чу на и за ко рист сво ју. „Ми те бе зна мо”, ре као ми је Па шић, ,,ти се др жи ка ко знаш и мо жеш, а код нас је у сва ко до ба си гур но”. Спо ме нуо сам му Вуч ко ви ћа, сту па-ње у од бор за на род но ује ди ње ње и ње гов по вра так у Кра ље ву слу жбу и вр ло мо гу ћан опет по вра так у Од бор, а и Ра до ви ће во пи смо Јо ва ну Ђу ра шко ви ћу, да не иде „на шим не при ја те љи ма”, Ср би јан ци ма. Па шић је чи тао то пи смо.

Ду го смо сје ђе ли и раз го ва ра ли се о сва че му, а нај ви ше о Де кла ра ци ји и о Кра љу Ни ко ли. Го во ре ћи о бу ду ћој др жа ви Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца ре кох, ка ко је све то ли је по и кра сно, али да је ме ни не ка ко ми ли је при је све га ује ди ње но Срп ство, Ср би ја, ко ја би сво јим гра ни ца ма об у хва ти ла све што је на ше, па по сли је бра ћа Хр ва ти и Сло вен ци кад год хо ће у за јед ни цу са на ма, до бро нам до шли.

Па шић, сми је ше ћи се, од го во ри ми, да ни је сам сам ко-ји та ко ми слим и осје ћам. Уз то ми из при ча, ка ко су и Хр ва-ти на Кон фе рен ци ји у Кр фу нај при је тра жи ли да Хр ват ска, као Кра ље ви на у са да шњим сво јим гра ни ца ма, сту пи у за јед ни цу са Ср би јом. Са срп ске стра не се при ста ло на то, али он да да се нај при је раз гра ни чи мо, да се одво ји од Хр ват ске што је срп ско

195


и при сје ди ни Ср би ји. Хр ва ти не хтје до ше та ко и са гла си ше се за др жа ву са јед ном гра ни цом и јед ним др жа вљан ством.

Ис при чао сам Па ши ћу ко ли ко га Краљ крв ни чи [мрзи], што се и Цр на Го ра при сје ди њу је но вој др жа ви, не пи та ју ћи ни ње га ни на род цр но гор ски и што срп ска вла да ни је на ста ви ла пре го во ре о уни ји Цр не Го ре и Ср би је, ко ји су већ во ђе ни, но овим ра том пре ки ну ти.

- Сам је све му крив - ре че ми Па шић. - Ре као сам му на Це-ти њу, ка да ме је пи тао шта да ра ди: „Др жи те се ко ли ко мо же те, ка да ви ше не мог не те, хај де те са вој ском, вла дом и скуп шти ном, за на ма, др жа ће мо се за јед но, па шта Бог да.” Ре као је да ће та ко ра ди ти, а ура дио је са сви јем про тив но. Из и шао је сам, а оста вио с кња зом Мир ком и вој ску и вла ду и скуп шти ну. Ње го ву не ис-прав ност зна ју све са ве знич ке др жа ве. Пре го ва ра ли смо по сли је ра та с Тур ском о уни ји. То је он да би ло и мо гло би ти. Сад, по-сли је то ли ких жр та ва, срп ски на род оче ку је од ово га ра та сво-је пот пу но осло бо ђе ње и ује ди ње ње. Не мо же на род, на ште ту сво га је дин ства, при но си ти жр тву јед ној ди на сти ји. Ако је до жр тве, ди на сти ја је мо ра при ни је ти на ро ду, ње го вом ује ди ње љу.

На ра стан ку за пи тах Па ши ћа, тре ба ли да те ри је чи ње го-ве за др жим за се бе, или их мо гу ка за ти Кра љу, ка да ме за пи та шта смо раз го ва ра ли?

- Не, од го во ри ми Па шић. Све му мо жеш од ри је чи до ри-је чи ка за ти. При мио сам од Ев ге ни ја но ту, ко јом ми пред ла же да на ста ви мо пре го во ре о уни ји. Од го во ри ћу му тек [кад] се вра-тим на Крф и ка за ћу му у мо ме од го во ру исто ово и ова ко ка ко сам те би ка зао.

Сју тра дан био сам код Кра ља. Срио сам га на сте пе ни-ца ма си ла зе ћи у парк. Узе ме под ру ку и од мах ме за пи та је сам ли се гле дао с Па ши ћем и шта смо раз го ва ра ли. То сам по сли-је оно га по шљед ње га на шег раз го во ра оче ки вао. За мо лих га да по ђе мо ду бље у парк, да не чу ју наш раз го вор не ки што су крај ње га би ли. Та опре зност већ га је та кла, а кад сам му за ти јем ис при чао све, остао је не про го во рив ши ни ри је чи, ја ко уз бу ђен и за ми шљен.

Вра ти смо се у ње гов ка би нет. Ре че ми да га при че кам, а он по ђе да Кра љи ци и књ. Ксе ни ји ис при ча све. Ка да се вра тио

196


и сио за свој сто, ду го је ћу тао и гле дао пред со бом. У не ке про-го во ри:

- Е,... па баш та ко ре че: мо ра би ти ује ди ње ње, и ди на сти ја мо ра при ни је ти жр тву!

- Та ко ре че. Ће то не то.- Хм! мо ра. Да ви ди мо.По Кра ље вом на гла ша ва њу ри је чи ,,мо ра” и „да ви ди мо”,

ви дио сам од мах да се он ри је шио на бор бу за сво ју кру ну и да ће про пу сти ти и ову згод ну при ли ку за спо ра зум са Ср би јом, ко ји би му ви ше ко ри сти и сла ве до нио, не го и са ми успјех за-ми шље не бор бе, ка да би баш и био мо гу ћан у са да шњим при ли-ка ма и ње го вом по ло жа ју.

Чуо сам од Кра ља, још у пр вим го ди на ма ње го ве вла да-ви не, и доц ни је, све до да нас, у ви ше при ли ка, ка ко је Књаз Да-ни ло ре као кња зу Ми ха ји лу: „Ује ди ни мо Срп ство, па да ти, као прост вој ник, стра жа рим пред ша то ром.” И до да вао је ови јем ри је чи ма да је и он и свак ње гов уви јек ра дио за ује ди ње ње Срп-ства, ва зда го то ви на нај ве ће жр тве. Но ка’да су оне ли је пе ри је-чи сми шље не са мо за по кој но га Да ни ла, а не и за ње га жи во га.

198


Страница списа из јануара 1918. године

199



КРАЉ је још јед на ко др жао сво ју ри јеч да ме не ће уз не-ми ра ва ти ни ка квим на и ме но ва њем ни по слом. Но, што ни је сам не по сред но ура дио, по ку шао је ипак пре ко дру ги јех.

Де се так да на ис пред ро ђен да на Кра ље ва 25. сеп тем бра, из не на ди ме сво јом по сје том Пе ро Вуч ко вић, бив. ми ни стар у Ра до ви ће вом ка би не ту, бив ши члан цр но гор ско га Од бо ра за на-род но ује ди ње ње у Па ри зу, а сад опет, по што се од ре као Од бо-ра и као по кај ник при шао кра љу, ми ни стар на рас по ло же њу са пу ном ми ни стар ском пла том. Из не на дио ме је, јер се ни је смо ни ка да по сје ћи ва ли. Од мах сам по ми слио и по го дио да га је по-слао Краљ.

- Ја сам до шао, г. Вој во да, јед ном ми си јом - на ста ви Вуч-ко вић, од мах по сли је по здра ва. - По слао ме је Збор на ко ме су оку пље ни сви Цр но гор ци у Па ри зу, осим, ра зу ми је се, они јех ко ји се др же с Ра до ви ћем. По зва ће мо и све дру ге Цр но гор це по Фран цу ској, Швај цар ској, Ита ли ји и Аме ри ци, да се на ма при дру же, што ће они за ци је ло и учи ње ти. Збор је јед но ду шно осу дио Крф ску де кла ра ци ју и рад Ан дри је Ра до ви ћа и до нио од лу ку да бра ни са мо стал ност Цр не Го ре. Сви Цр но гор ци на Збо ру из ра зи ли су же љу да се ви ста ви те на че ло то га по кре та и ра да и мо ле вас да се то га при ми те.

За хва лио сам Цр но гор ци ма и Вуч ко ви ћу и из ја вио крат-ко да се не мо гу ни ка ко при ми ти из ис ти јех раз ло га ко ји су

200


Господа ру по зна ти, из ко јих се ни Пред сјед ни штва ми ни стар-ства ни је сам при мио.

- Знао сам да се не ће те при ми ти, али мо рао сам по же љи збо ра до ћи - од го во ри ми Вуч ко вић и оде.

По сли је два-три да на, иза шла је у „Гла су Цр но гор ца”, „Из ја ва Цр но го ра ца у Па ри зу”, да „Цр но гор ски од бор за на род-но ује ди ње ње во ди не до стој ну без об зир ну кам па њу про ти ву су ве ре них пра ва Цр не Го ре и ње них пред став ни ка”, и да они с гну ша њем осу ђу ју не по ли тич ки, не па три от ски и штет ни рад Цр но гор ско га од бо ра за на род но ује ди ње ње.

Из ја ву је пот пи са ло сто ти нак Цр но го ра ца, ме ђу ко ји ма су и не ки При мор ци, Хер це гов ци, Дал ма тин ци, а на пр вом мје сту ко јим су хтје ли ме не по ча ство ва ти, је Пе ро Вуч ко вић.

За овом из ја вом, ја вља ју се у ,,Гла су Цр но гор ца” дру ги, из ра зних мје ста, гдје год је Цр но го ра ца, а ма ло доц ни је и из Аме-ри ке. Краљ др жи да ће ти јем обе сна жи ти и Крф ску де кла ра ци ју и рад „Цр но гор ско га од бо ра за ује ди ње ње” и сав се пре дао то ме по слу. По ма га чи су му, се кре тар му, Ми лош Жив ко вић, јед на шпор ка лич ност и Вла ди мир По по вић, онај што је „уту ка” Кра-ља и о ко ме ми је Краљ ре као, да је „без ка рак те ра”. Но то им са да не сме та ни шта. Они су при шли Кра љу а неј ска ка са њи ма је на раз по ло же њу.

Краљ је по слао Вла ди ми ра По по ви ћа у Же не ву, да по ра ди та мо ме ђу Цр но гор ци ма и Ју го сло ве ни ма. На по врат ку из ви је-стио је Вла ди мир Кра ља о сво ме ве ли ком успје ху, ко ји ће се бр зо по ка за ти, а већ сад је одво јио и до вео му три Ју го сла ве на: Смо-дла ку, Ћи ра Ка ме на ро ви ћа и Ко ва че ви ћа. Краљ им је од мах дао до бре пла те и чи но ве. Че сто их при зи ва и шњи ма се до го ва ра.

По на ред би Кра ље вој, Ми лош Жив ко вић те ле гра фич но зо ве из Ни це но ви на ра Ми ни ћа да од мах до ђе због ва жна по-сла. Ми нић му од го ва ра да не мо же до ћи, јер је у Ни ци отво-рио „Срп ски ре сто ран”. „Све оста ви, све ће ти се на док на ди-ти,” од го ва ра му Ми лош. Ми нић до ла зи, при ма ин струк ци је и па ре, иде у Же не ву и из да је „Срп ски лист”, ко ји за сту па са мо-стал ност Цр не Го ре и бра ни Кра ља Ни ко лу, на па да ју ћи срп ску вла ду и ње ну Крф ску де кла ра ци ју, ко јом хо ће да про гу та Цр ну Го ру, да од ње на пра ви је дан округ ви ше у Ср би ји.

201


На ро ђен дан Кра љев из и шао је све ча ни број „Гла са Цр но-гор ца” са ве ли ком сли ком Кра ље вом у цр но гор ском оди је лу. Ис-под сли ке за но сан чла нак, у ко ме се пје ва: ка ко је пу них пе де сет го ди на тај дан про сла вљан на Це ти њу; до ла зе „ста ри рат ни ци и но ва омла ди на са сва ко га кра ја Цр не Го ре на оки ће но Це ти-ње, да по здра ве Кра ља и да му чу ју очин ску ри јеч”; зво не зво на „ко ји ма је у мла до сти ис пје вао див ну пје сму Зво на Це тињ ска”; чу ју се вој нич ке тру бе, ко је сви ра ју ону нај ми ли ју пје сму омла-ди не Она мо, ’на мо, ко ју је он при је пе де сет го ди на ис пје вао; гр ме то по ви, „ко је је он са рат ни ци ма из сво јих мла дих да на за до био у бит ка ма, о ко ји ма нам при ча исто ри ја”.

Од све га то га у исти ни ни је би ло ни че га. Краљ је свет ко-вао свој имен дан, а ни ка да ро ђен дан. Шта ви ше, ри јет ко је кад и био на

Це ти њу о сво ме ро ђен да ну. Одио је дан при је или на сам дан, ра но, на Ри је ку или на Вир, тек да ни је до ма. Био сам ш њим то ли ко пу та на та квим из ле ти ма, али га ни кад ни је сам пи-тао за што то чи ни. Је ли му то као што је не ки је ма број 13? Не ка пра зно вје ри ца је сте.

Ка да ни је би ло свет ко ви не, ни је су ни Цр но гор ци до ла зи-ли на тај дан ,,за пу них 50 го ди на” на оки ће но Це ти ње; ни ти су зво на зво ни ла, на ко ка квим дру гим по во дом; ни ти су тру ба чи сви ра ли Она мо, ’на мо, а ни је су је ни мо гли сви ра ти на сво је тру бе; ни ти се пу ца ло осво је ним то по ви ма. И кад се пу ца ло, дру гим при ли ка ма, пу ца ло се из срп ских то по ва. Ше се тих го-ди на, Ср би ја је по кло ни ла Цр ној Го ри јед ну ба те ри ју брд ску. Дру гих то по ва, све до ра та 1876. го ди не, Цр на Го ра ни је има ла.

То ви је та ко, али је Кра љу тре ба ло она ко да се ка же и чу-је, а ево за што. По сли је об ја вље них из ја ва Цр но го ра ца у Фран-цу ској и на сто ја ва ња да се они од би ју од „Од бо ра за ује ди ње ње” и при ку пе као ,,пра ви, по ште ни” Цр но гор ци, ко ји хо ће сво ју Цр ну Го ру и сво га Кра ља, Краљ је на у мио да их сви јех оку пи у Не ји и да сам још ви ше по ра ди у то ме прав цу. Да их по зо ве јед но га да на, ре кло би се да је Краљ од му ке лич но га зио у аги-то ва ње. Да че ка Ни кољ дан, да ле ко је. За то је од лу чио, да сла ви ро ђен дан, ка ко ће „Глас Цр но гор ца” ре ћи да су са ми Цр но гор-ци по хи та ли да по ста ром оби ча ју че сти та ју Кра љу и да чу ју,

202


ње гову „ро ди тељ ску ри јеч”. А Краљ је имао већ спре мље ну ту ри јеч, ве ли ку бе сје ду, уде ше ну за Цр но гор це пре ма ци љу ра ди ко јег су и оку пље ни.

Ка ко ни је сам из ла зио ти јех да на из ку ће, ни је сам ни знао да је ро ђен дан Кра љу и да ће се свет ко ва ти. До шао сам као обич-но у двор око де сет са та. За чу дих се ка да ви ђех у пред со бљу и у са ло ну, са ши ром отво ре ним вра ти ма, пу но Цр но го ра ца, а у сре ди ни њих Го спо да ра у цр но гор ском одје лу, окру же на ми ни-стри ма и сво је ма чи нов ни ци ма и офи це ри ма. Ни је сам хтио про-вла чи ти се у са лон, но уље гох у ађу тан ту ру, гдје за те кох Пе тра Пла мен ца и још не ке ко ји се, ваљ да, као и ја, опо зни ше. И ту бје ху вра та од са ло на ши ром отво ре на, те сам одан де све гле дао и слу шао. Ка да су се сви из ре ђа ли и, љу бе ћи Кра љу ру ку, че-сти та ли му ро ђен дан, Краљ се сви је ма за хва ли и от поч не сво ју бе сје ду на по ми њу ћи да им се на ро чи то по ка зао у ли је пој цр но-гор ској на род ној но шњи, да их њом пот сје ти на дра гу му че нич-ку отач би ну. Го во рио је за ти јем о бор би, му ка ма и па ду Цр не Го ре, али их увје ра ва да је ње на бу дућ ност за јам че на од ве ли ких и моћ них са ве зни ка и за штит ни ка ње них. ,,Иако од не при ја те ља пре га же на”, ре че Краљ, „она по сто ји ипак: ево ње ног бар ја ка на овом двор цу, ево ме не, ње ног Кра ља, ево мо је вла де ов дје, ево мо јих офи ци ра и чи нов ни ка, ево сви јех вас, ко ји но си те у сво јој ду ши ње ну ми сао”.

Ове је ри је чи из го во рио Краљ ја ким по ви ше ним гла сом, ко ји је из ра жа вао увје ре ност и за до вољ ство, за ци је ло са на мје-ром да ту увје ре ност у бу дућ ност Цр не Го ре ули је и Цр но гор ци-ма и иза зо ве њи хо ве ра до сне ус кли ке. У ти ши ни, ко ја је и да ље вла да ла, Краљ је про ду жио го вор о сплет ка ма и от пад ни ци ма ко ји би ра ди да не ма Цр не Го ре и раз по ла жу њом као да је она ни чи ја, а она је на род на и ње го ва, јер је он на род ни и на род је ње га и ње гов дом по ста вио на че ло. Ва зда је ра дио са мо оно што је на род хтио, јер је то уви јек и он хтио. Раз ме ћу се, ве-ли, де мо крат ством, а Цр но гор ци су нај де мо крат ски ји на род, а он пр ви де мо крат. И он и ње го ви пре ци, по те кли су из јед но га и исто га на род но га опан ка. (За то је ипак дао сво је прет ке на-сли ка ти у до ла ма ма и са са мур кал па ци ма ко је они, си ро ма си, ни ка да ни је су но си ли). А и он и сва ки Цр но го рац исто се по но-

203


си ти јем што сва ки мо же да из бро ји за со бом низ пре да ка, све бо ра ца за част и сло бо ду. Не ки то не мо гу и не зна ју ни ко им је отац”. Ту се оку пље ни Цр но гор ци гро хо том на сме ја ше. Краљ на ста ви сво ју бе сје ду, са вје ту ју ћи Цр но гор це да не по мр зе сво ју бра ћу Ср би јан це, ко ји су сво јим ју на штвом сви јет за ди ви ли, ако и ме ђу њи ма има зли јех љу ди ко ји му те брат ску сло гу. Они мо гу до ста зла учи ње ти, као што су сво јим сплет ка ма ство ри ли из ми-шље ну со лун ску за вје ру те стри је ља ше хра бро га пу ков ни ка Ди-ми три је ви ћа са дру жи ном, љу де ко ји су жи во те сво је из ла га ли за ди на сти ју.22 То им је бла го дар ност. (То је Ген чић Кра љу та ко при чао). Но, сви ти кле вет ни ци, сму тљив ци, ру ши те љи ми ра и љу ба ви, на по шљет ку ће па сти у пра ши ну, па ма на ко јем мје сту они би ли, па ма ка ко се они зва ли. Краљ је за вр шио свој го-вор на по ми њу ћи ка ко исти сму тљив ци про но се лу де гла со ве, да је он са Цр но гор ци ма за ро бљен у Фран цу ској, али да ће се он, осла ња ју ћи се на пле ме ни те и моћ не са ве зни ке и на љу бав Цр-но го ра ца пре ма отач би ни и ње му, бр зо вра ти ти ш њи ма за јед но у Цр ну Го ру, па ако ће аеро пла ном оди ти.

Цр но гор ци се опет гла сно на сме ја ше на ту ша лу Кра ље ву.Ка да је Краљ, за бо ра вих то на при јед спо ме ну ти, го во рио

ка ко не ки од мет ни ци ра де, да не бу де ви ше Цр не Го ре, ми ни-стар Ву јо вић пре ки де Кра љу го вор мол бом да му до пу шти да про чи та Кра ље во пи смо Ра до ви ћу, ко јим му ува жа ва остав ку, да би се Цр но гор ци још бо ље увје ри ли ка ко је Ра до вић ра дио о из-дај ству сво је отаџ би не, а ка ко је Краљ ва зда и при је сва ко га био за ује ди ње ње, и ка ко ће га он и оства ри ти, ка да то ме бу де ври-је ме. Ву јо вић је про чи тао пи смо, а Краљ се као за чу дио окле му се на ђе то пи смо при ње му и што му је на ум па ло, да га про чи та баш у згод ном мо мен ту. Ова је сце на та ко не спрет но уде ше на, да је то сва ки опа зио, те ни чи та ње пи сма, ни бе сје да Кра ље ва, ни је су има ли же ље но га успје ха.

Ово под сје ћа на слич ну, а још смје шни ју сце ну на су ђе-њу бом ба ши ма. До ша На стић на Це ти ње и ја вља се су ду као свје док са ва жним тај на ма. Суд као из не на ђен са вје ту је се што ће и, на по шљет ку, при ма На сти ћа и са слу ша ва га. На стић у

22 Односи се на Солунски процес вођен у јесен 1917. против предводника организацијс „Уједињење или смрт”.

204


свом живом при ча њу, ка ко се ско ва ла за вје ра у Би о гра ду про-ти ву Кра ља за тра жи та блу, ка ко би на цр тао бом бу и об ја снио све она ко, ка ко је ње му об ја шња ва је дан офи цер у кра гу је вач кој фа бри ци ђе су на пра вље не те бом бе. Пред сјед ник су да на ре ђу је да се из шко ле до не се јед на та бла. Два по слу жи те ља, као да су че ка ли за вра ти ма, ула зе са та блом и ста вља ју је пред су ди ја ма, а На стић на ста ви при ча ње цр та ју ћи бом бу. Да се та ко што мо гло де си ти ђе дру го, пу бли ка би на ту вол шеб ну по ја ву та бле пр сла у сми јех и би ла би опо ме ну та да ће мо ра ти на пу сти ти дво ра ну, ако по дру ги пут уз не ми ри суд сво јим по на ша њем.

Ор га ни зо ва ње стран ке Кра ље ве под при вид ним вођ ством бив. ми ни стра Вуч ко ви ћа и ње на по ја ва уз бе сје ду Кра ље ву при ли ком ње го во га ро ђен да на, по ни је ли су со бом, је ди но то да се жуч на по ле ми ка ,,Гла са Цр но гор ца” и „Ује ди ње ња” још ви-ше раз плам ће ла, што ће на по не ке Цр но гор це ути ца ло да се, пре ма ко ри сти, од лу чу ју хо ће ли оста ти уз Кра ља или пре сал ду-ми ти у „Ује ди ње ње”. Чак се на шле дви је бе сти је да се у пре го ну ко је бо љи и вјер ни ји Цр но го рац, крв нич ки за ва ди ше и по би ше у Бу лоњ ској шу ми. Је дан је остао на мје сту мр тав, а дру ги је од ра на умро сју тра дан у бол ни ци.

За и ста је чуд но ка ко Краљ код оче вид не ште те на хо ди не-ке ко ри сти за сво ју ствар од то га пи ска ра ња и пре го ње ња. Сву озбиљ ност и све ври је ме сво је - да је то ме. Са да је сва ки час код ње га Вла ди мир По по вић, ко ји пу ни сва ки број „Гла са Цр но гор-ца” сво јим по ле мич ким члан ци ма, а ко ји до ско ра до кле га је Краљ сма тра чо вје ком „без ка рак те ра” ни је ни до ла зио у двор. При зи ва и за др жа ва код се бе у по вјер љи вом раз го во ру љу де ко-ји ни је су ни ка да ни по ми шља ли на ту част.

Краљ ми ни је ни ка да при го во рио, ни ти ми је ода вао сво је не за до вољ ство што се ни је сам ода звао же љи и мол би Цр но го-ра ца, да им се ста вим на че ло. Чи нио се као да и не зна ни шта о то ме. И ја сам се та ко др жао, иако сам знао ко ли ко му је жао би ло што ни је сам пот пи сао ону из ја ву Цр но го ра ца. Но, кад ми је оно мад не по чео го во ри ти ка ко су Цр но гор ци сло жно уста ли у од бра ну Цр не Го ре, и ка ко се Ра до ви ћу за вр ће ла ка пи ца од уда-ра ца у ,,Гла су Цр но гор ца”, сам сам му ис при чао ка ко је Вуч ко-вић до ла зио к ме ни, али да се ни је сам хтио у то мје ша ти.

205


- Сва та бор ба, Го спо да ру, не по треб на је и не мо же има ти ни ка кво га успје ха. Не за ви си суд би на Цр не Го ре од ово 200-300 из бје гли ца. но од на ро да цр но гор ско га. Ве ли ке ће си ле, ка да по-бје де не при ја те ља, ри је ши ти да се и Цр на Го ра ус по ста вља, као и Ср би ја и Бел ги ја и Ру му ни ја. За то се не тре ба бо ри ти. Ма, ако на род цр но гор ски хо ће ује ди ње ње, са ве зни ци му се не ће про ти-ви ти, а ова бор ба у Фран цу ској, за ко ју на род у Цр ној Го ри и не зна, не ће га спри је чи ти. Ка ко на род хо ће, та ко ће и би ти, а ово је све без пре ше. Пре го ње ње ,,Гла са Цр но гор ца” са „Ује ди ње-њем” са мо је од ште те: под ја ру је ва тру, иза зи ва но ве оп ту жбе и огор че ни је на па де. А ко ри сти су са мо лич не. Све је то гра ја око јор га на На сра ди на оџе. То је ли је па при ча и од го ва ра са сви-јем ово ме што се са да ра ди. Ле жи На сра дин оџа на про стр том ду ше ку, али не мо же ни ка ко да за спи. Не ки љу ди уста ви ли се та ман пред ку ћом и на ди гли ве ли ку гра ју. На сра дин се на по-шљет ку диг не, огр не јор га ном и изи де да ви ди шта је та мо. Они љу ди за гра ја ше још ја че, до хва ти ше На сра ди на ме ђу со бом и по те за ху га сва ки на сво ју стра ну ви чу ћи: мој је оџа! На сра дин се сти ска у јор ган и ужи ва ка ко га љу ди во лу. На по шљет ку му сма ко ше јор ган и у мра ку не ста де и њих и оне гра је. „Што би оно ли ка гра ја?” упи та га оџи ни ца, ка да се На сра дин по вра ти у ку ћу. „Ни шта, мо ре; за гра го ри ли око мо га јор га на,” од го во ри На сра дин мир но. Оџи ни ца тек сад опа зи да не ма јор га на на ње-му. „А ђе ти је јор ган?” „По ни је ли ми га, и ето се са да сми ри ли.” А да и ова гра ја сми ри ће се, тек пре ки ну па ре.

Краљ се ма ло на мр шти.- Не, не! Мо ра се ра ди ти; тре ба им на сва ку од го во ри ти.

Ка да би ћу та ли, узе ло би се да је све исти на што они из но се и да им не сми је мо и не мо же мо ни шта ре ћи.

Вра тио сам се, по сли је ово га раз го во ра, у мој хо тел за до-во љан, јер је Краљ мо рао већ јед ном оста ти увје рен да ја не одо-бра вам ње гов рад и да не ћу ни ка ко да се у то мје шам. До ла зио сам у Не ји као и до са да, сје ђе ли смо и раз го ва ра ли о сва че му, са мо не о бор би за ус по ста вља ње Цр не Го ре.

Јед но га да на, жа лио ми се ка ко је на му ку са кња ги њом На та ли-јом. „Тра жи раз вод бра ка и да њој и ђе ци оси гу рам жи-вље ње при лич но њи хо вом по ло жа ју.” Краљ ни је хтио да та

206


парни ца иде пред кон зи сто ри ју и суд, не го да је он као отац и гла ва вла да ју ће га до ма ри је ши. На јед ном ли сти ћу, бје ше при-би ље жио не ко ли ко та ча ка и дао ми га да у сми слу ис ти јех на пи-шем ње го ву од лу ку.

Краљ је био за до во љан об ли ком и са др жи ном сво је од лу-ке, а ја сам му из ра зио сум њу да ће и кња ги ња На та ли ја би ти за до вољ на. При ста ће да и да ље жи ви раз дво је на, да она и ђе ца још за др жа ва ју на зив Кра љев ско Ви со чан ство, да ђе ца оста ју код ње и да се она, спо ра зум но с Кра љем бри не о њи хо вом вас-пи та њу, али не ће при ста ти на ди о бу, на дви је тре ћи не апа на же и не по крет ног има ња кња за Мир ка ко ји не до но си ни ка кво га при хо да. Краљ сле же са мо ра ме ни ма: ,,Не мо гу јој да ти ви ше, но Мир ко има.”

Кња ги ња На та ли ја до и ста се ни је за до во љи ла, но је убр зо до шла из На по ља, ђе је с ђе цом жи вје ла, у Па риз и пре да ла сво-ју пар ни цу адво ка ту Сте фа ну Па шо ну.

Она је тра жи ла да Краљ по ло жи у бан ку три ми ли о на фра на ка, од ко јих ће ин те рес она узи ма ти за из др жа ва ње сво је и ђе це. Не знам на че му се ствар свр ши ла. Адво кат је до ла зио Кра љу. На та ли ја се вра ти ла у На пољ, а ни је се са ста ја ла с Кра-љем. Ти јех да на био је Краљ ја ко не рас по ло жен.

Ка жу ми, јер ја је ни је сам ви дио, да је књ. На та ли ја ја ко по ста ри ла. Не во ља јој је. Чуо сам сва шта о ње ном не срећ ном жи во ту са кња зом Мир ком. Био ју је и до во дио у двор сво је љу-бав ни це, а њу при мо ра вао да бу де ш њи ма уч ти ва и љу ба зна.

Ол га је и по дру ги пут би ла у Ри му са кња ги њи цом Вје-ром и, ни са да, не за лу ду. Кра љи ца Је ле на рас пи ту ју ћи о Бо си, упи та Ол гу би ли она при ста ла да јој смје сти Бо су у је дан нај бо-љи за вод, ита ли јан ски, у Фи рен ци, ђе су ће ри пр вих по ро ди ца ита ли јан ских, и шћер бел ги јан ско га Кра ља. Ол га сва ра до сна и срет на, бла го да ри Кра љи ци. Кња ги њи ци Вје ри, ко ја је би ла обе ћа ла да ће она Бо су из др жа ва ти у јед ном па ри шком за во ду, па по сли је од ре кла, не бје ше не што по во љи та по ну да Кра љи-чи на и при мје ти јој, да то ни је по тре ба, јер је Бо си вр ло до бро у за во ду, у ко ме је са да. То је Ол гу ма ло збу ни ло, али је ипак про ци је ди ла кроз зу бе да је до и ста за вод до бар, али да је скуп и да та та с му ком пла ћа, а кад по ђе мо из Па ри за, да ће он да и Бо се

207


мо ра ти на пу сти ти за вод. Кра љи ца се чи ња ше ко ли ко да ни је ни чу ла Вје ри ну при мјед бу, ре че Ол ги да ће она од мах на ре ди ти да се у за во ду при пре ми мје сто за Бо су.

О Ми ћу го во ри ла је кра љи ца Ол ги са ве ли ким за до вољ-ством. При ми ла је не ко ли ко ра до ва Ми ћо вих, ко ји су је ја ко из-не на ди ли. Про фе со ри су се из ра зи ли да је у ње му ве ли ки та лент. Ме ни је Кра љи ца по ру чи ла по Ол ги да се ни шта не бри нем, да ће она па зи ти Ми ћа и по вра ти ти ми га као чу ве но га умјет ни ка.

Ол га се и у Фи рен ци за др жа ла не ко ли ко да на, да про ве де с Ми ћом. По на ред би Кра љи чи ној упра ва дво ра, смје сти ла је Ми ћа у јед ну от мје ну ку ћу. Го спо дин и Го спо ђа ни је су има ли ђе це и мно го су за во ље ли Ми ћа. Го во ри ли су Ол ги, ка ко им већ са да те шко па да ка да по ми сле да ће се је дан пут мо ра ти шњим ра ста ти. Ми ћо је имао учи те ља за та ли јан ски је зик. Ипак се Ол-га за чу ди ла, ка ко је бр зо на у чио и по чео го во ри ти та ли јан ски.

Ол га је, вра тив ши се из Ита ли је, од мах по ве ла из за во да Бо су да се, пред ра ста нак, ма ло гр ле и ма зе. Бо си је жао би ло за во да, гдје је у сво јој кла си пр ва би ла и до би ла де ко ра ци ју, али се ра до ва ла што ће у Фи рен ци опет за јед но би ти с Ми ћом. Ни-шта ни је би ла за бри ну та због да ле ко га пу та. А и по шла је ла ко и го спод ски. Све је то Кра љи ца уре ди ла пре ко го спо ђе ита ли јан-ског ам ба са до ра ов дје ко ја ју је са јед ним пра ти о цем от пра ти ла пра во у Рим, у двор. Кра љи ца ју је за др жа ла не ко ли ко да на, па је упу ти ла у за вод са јед ном двор ском да мом, ко ја је и жи вје ла у Фи рен ци и ко ја ће, по пре по ру ци Кра љи чи ној, Бо су над гле да ти.

Кра љи ца Је ле на ме је мно го об ве за ла то ли ком до бро том сво јом и ја сам јој из ја вио, пи смом, сво ју нај ду бљу бла го дар-ност, што је при хва ти ла Ми ћа и Бо су, да их учи ни срећ ним, а ме не осло бо ди ла ве ли ких бри га у мо јој ста ро сти и у овим муч-ним да ни ма.

По сли је не ко ли ко да на, кња ги њи ца Вје ра ми ка же да је при ми ла пи смо од Кра љи це у ко ме мно го хва ли Ми ћа и Бо су и ме ни за хва ља на „ли је пом пи сму”. То Кра љи чи но пи смо је чи-тао, ра зу ми је се и Краљ и за то све то што сам вам ис при ча до во-дим у не ку ве зу, с овим што ми се де си ло с Кра љем.

Оно мад не био сам ш њим, ауто мо би лом у шет њи у Бу-лоњ ској шу ми и по Па ри зу. Сје дио сам, као уви јек, до ње га.

208


Сједи ште је ме ко, али он је ва зда имао под со бом још де бео ја-стук, ваљ да да је на ско чи ти ји и вид ни ји. Пред на ма на ма лом сје ди шту сје дио је ђе не рал Ан то Гво зде но вић, ђе не рал ни му ађу тант. По што смо се си та ни на ра зго ва ра ли и ис пре тре са ли днев не но во сти и сва ки са сво га гле ди шта, мут ну и опа сну си-ту а ци ју на фрон то ви ма, на ста ла је по ду жа па у за ко ју је Краљ, обр ћу ћи се Ан ту, пре ки нуо.

- Оли да ти при чам Ан то ни је Гли го ри је ви ћу, што ми учи-ње вој во да, ка да јед ном у Ри му бје смо?

Ан то са мо по гле да Кра ља као иш че ку ју ћи што ће то би ти, а Краљ на ста ви:

- Уочи по ла ска из Ри ма, по зо ве ме, са мо јом сви том, краљ Хум бер то на об јед. Кад је до шло ври је ме да се иде, вој во да се из го во ри да не мо же, јер је слаб. И ма ло му је би ло то, но је још и Сла ва Ђур ко ви ћа, ађу тан та ми на го во рио да и он не иде. И та ко сам мо рао по ћи сам са оним ма нит цем (та ко зва ше Краљ Ан дри ју Ра до ви ћа, та да ор до нан са офи ци ра). А знаш ли Ан то-ни је Гли го ри је ви ћу, за што је то Вој во да ура дио? Зат, што је Је-ле на при ми ла ри мо ка то лич ку вје ру. И тек што смо до шли на Це ти ње, Вој во да је са Сла вом по шао ру ском по сла ни ку, и ка зао му ка ко вјер ни Ру си ји и пра во слав ној вје ри не хтје до ше по ћи са Го спо да рем у двор да се не срет ну са от пад ни цом сво је ли је пе вје ре. То је по сла ни ку мно го ми ло би ло, од мах је ра пор ти ра у Пе тро град, ода кле су до шли Вој во ди и Сла ви Ђур ко ви ћу ве ли-ки афе ри ми од пра ви тел ства и од По бје до но шче ва.

На ста де та јац. Ан то не про го во ри ри је чи. Ко ли ко гођ по-зна јем Кра ља и ње го ва ова ква по ди ла же ња, био сам из не на ђен том при чом у ства ри ко ја се де си ла на зад два де сет го ди на, и о ко јој ми Краљ ни ка да ни по ме нуо ни је.

- Го во ри те ли озбиљ но? - упи там Кра ља.- Озбиљ но, озбиљ но. Све је та ко би ло.- Он да ће те ми до зво ли ти да и ја ка жем ка ко је би ло.- Оста ви, оста ви! Не маш што ре ћи. Та ко је, ка ко ре кох.- Не мо гу оста ви ти. Да сте ме ни са мо ме оно при ча ли, ја

бих при мио за ша лу, али ка да сте се обра ти ли г. Ан ту, тре ба да чу је и ме не - на ста вим ја чим гла сом, озбиљ но и од луч но, и Краљ ме ни је ви ше пре ки да.

209


- Ни је сам на го во рио Ђур ко ви ћа да не иде у двор на об-јед, не го сте га ви са ми осло бо ди ли, ка да вам је ре ка да сју тра дан не ће те мо ћи кре ну ти ако оне ве че ри не по ђе на ста ни цу и не узме ва гон за вас и не сре ди ва ше ства ри. Ни је смо ру ском по сла ни ку ни ка да ни ри је чи о то ме про го во ри ли, ни ти смо тра-жи ли, ни ти смо до би ли из Пе тро гра да афе ри ме. Исти на је са мо ово: да у двор ни је сам по шао не због сла бо сти, ко јом сам се из го во рио, не го што ни је сам хтио, а ево за што. Ка да се по ве ла кња ги њи ца Је ле на, оди ла је код сва ко је га ми ни стра и дру ги јех, код свој те и не свој те, са мо код ме не ни је би ла, и ако сам био ми ни стар, и ако су кња ги њи ца и мо ја Ма ри ца се стре од тет ке. То ме је уври је ди ло. Ка да се, доц ни је, уда ва ла кња ги њи ца Ана, она нам је до шла на опро штај. Ја сам јој за хва лио, по же лио јој сва ку сре ћу и ка зао јој да ми је мно го ми ло што ме ни је и она као књ. Је ле на за бо ра ви ла и об и шла и да због то га ка да сам био с Го спо да рем у Ри му, ни је сам хтио по ћи на об јед у ње зин двор. Би ће јој то ка за ла књ. Ана, јер о свад би на шљед ни ко вој, тра жи-ла је, пре ко г. Бо жа, по што сам ја из бје га вао су срет, да се као слу чај но срет не мо у ба шчи на шљед ни ко вој, ђе је би ла тр пе за и ве ли ко освје тље ње, и том при ли ком ре кла ми је од ри је чи до ри је чи ово: ,,Ви сте на ме не јет ки, што сам по шла без опро шта ја с ва ма и са Ма ри цом. Ја сам вас ва зда по што ва ла и вје руј те ми, да то ме ни је сам ни шта кри ва. Та ко ми је та та на ре дио.” Ја сам јој по сли је ти јех ри је чи по љу био ру ку и ре као јој да ви ше не мам ни ка кве жа ло сти на њу. Пре нио сам је на вас, Го спо да ру. Ето то је чи ста и пра ва исти на.

Краљ ме је са слу шао, до кра ја не про го во рив ши ри је чи. Ви ђе ло се на ње му да му је те шко па ла мо ја ис по вјест. Би ло је про шло под не, ка да се уста вио ауто мо бил пред мо јим хо те лом, да изи дем. Он се уси ље но осмјех нуо и по но вио сво ју уоби ча је-ну ри јеч: ,,Ти би ра ди ји пје ши це из Не ји, а ме ни се чи ни, да је ова ко лак ше и љеп ше.”

Сју тра дан ко ли ко да ни шта ни би ло ни је. Краљ је сје дио за сво јим сто лом, ја при ва три, пи ли смо ка ву, пу ши ли и при-ча ли се. О ју че ра шњем ни по ме на. Али ја сам раз ми шља и сад јед на ко ми слим, што му је оно хтје ло. Ни је оно би ло слу чај но, ни ша ла. Он је за ци је ло при је но смо по шли у шет њу, мо жда и

210


при је не ко ли ко да на већ ми слио и сми слио, ка ко ће ми при го во-ри ти мо је по на ша ње пре ма кра љи ци Је ле ни, ко ја ми сад то ли ко до бра чи ни. И по че ла ме је осва ја ти ми сао да ми он не што спре-ма. Мо жда ће, ако већ ни је, ре ћи Кра љи ци да ја не за слу жу јем ње на до бро чин ства, ка да се ни је сам при мио пред сјед ни штва ми ни стар ства, што на ги њем Ср би ји, и да ни је сам до шао ш њим у двор на об јед због то га, што је она про ми је ни ла вје ру, да он то по у зда но зна итд. За ви дљив је, ни чи је му до бро ни је ми ло.

Се би чан је, чи ни му се да Кра љи ца ње му од у зи ма што дру го ме да је. На па ко сти ће вам кад је с ва ма нај љу ба зни ји. Сје-ћам се, ка ко је Је ле на, ка да се вје ри ла, го во ри ла ма ми23 за Ђо ка: „Ђо ко је мој, кад по ђем у Рим, он ће к ме ни, о ње му се не мој ви-ше бри ну ти.” И она би то учи ње ла, да јој ни је та та за бра нио. Ка-да је ма ма умр ла, до био сам, од кра ља Вик то ра и од Је ле не, те-ле граф ско са у че шће. А по сли је не ко ли ко да на, пре ко прин це се Је ле не, кра ља Пе тра, 500 фр., да по шљем Ђо ка у Рим Кра љи ци. Тре ба ла је смрт ма ми на и ути цај прин це се Је ле не ко ја је та да у Ри му би ла, да Је ле на за бо ра ви за бра ну оче ву и да се сје ти сво-га обе ћа ња. Ова ме раз ми шља ња уз не ми ру ју због Ми ћа и Бо се.

23 Реч је о Марици Поповић, жени војводе Сима.

211


Па риз, 24. апри ла 1918.

МЈЕ СЕЦ ДА НА по сли је сло ма Ру си је, уље гла је Аме-ри ка у рат.24 Од мах пр ви јех да на, об ја вљу је аме рич ки по сла ник у Лон до ну: „По бје ди ће мо. Аме ри ка је по зва ла 10 ми ли о на мо-ма ка под бар јак, за тре ба ли, по зва ће још 10 ми ли о на. За крат ко ври је ме, има ће Аме ри ка ми ли он и по вој ни ка спрем них за по ла-зак у Фран цу ску, а жи во се спре ма и дру ги ми ли он и по, ко ји ће до кра ја го ди не сти ћи у Је вро пу. Спре ма се 200.000 аеро пла на. Отво ре но је 80 струч них шко ла, у ко ји ма се 100.000 ави ја ти ча ра об у ча ва ју.”

Аме рич ки пар ла мент је одо брио ми љар ду и по фра на ка за спре му 22.000 аеро пла на. Ми ни стар вој ни ре као је том при ли-ком у пар ла мен ту: „Је дан је ди ни на лет та кве фло те на Ње мач ку, и рат је свр шен за не ко ли ко са ха та.”

Та ко је са сви јем по аме ри кан ски, об ја вљен до ла зак Аме-ри ке у по моћ. У ју лу мје се цу, ви ђе ли смо у Па ри зу пр ве ба та ли-јо не Аме ри ка на ца, ко ји су оду ше вље но по здра вље ни и ис пра ће-ни од мах на фронт.

Све то, ипак, ни је раз го ни ло за бри ну тост ко ја је, па дом Ру си је, по ста ја ла све ве ћа. Љу ди су раз ми шља ли: „Је сте, Аме-ри ка је ве ли ка и бо га та, мо же да ти ве ли ку вој ску, али хо ће ли она сти ћи на ври је ме? Ко ли ко се хо ће да се пре ве зе са мо тај 24 Избијањем Фебруарске, а затим Октобарске револуције 1917. године Русија је стварно изашла из рата. САД су ушле у рат с пролећа 1917, после објаве тоталног подморничког рата.

212


пр ви ми ли он и по вој ни ка и уз то то по ви, му ни ци ја, хра на, ко-њи, аеро пла ни, ауто мо би ли! И ко ли ко ће од то га про па сти, од ње мач ких су ма ре на! (Но ви не су већ до ни је ле, да је пр ви брод са аеро пла ни ма по то пљен). И зар ће Ње мач ка че ка ти да се ми при-до ла ском Аме ри ка на ца оја ча мо? Са вла дав ши Ру си ју, на ва ли ће са да са по ја ча ном сна гом на Фран цу ску.”

Из би ја њем Фе бру ар ске, а за тим Ок то бар ске ре во лу ци је 1917. го ди не, Ру си ја је ствар но иза шла из ра та. САД су ушле у рат с про ле ћа 1917, по сле об ја ве то тал ног под мор нич ког ра та.

Сви јет у Па ри зу, и по Фран цу ској, ни је без раз ло га та ко раз ми шљао и од то га стра хо вао. Њем ци су се за и ста ве ли ком си лом и свом же сти ном ба ци ли на фран цу ско-игле шки фронт, да по што-по то про дру и до ђу до Па ри за. Ги ну стра хо ви то, али и на пре ду ју, али по ла ко. Фран цу зи се ју нач ки и очај но бо ре оста-вља ју ћи на пу ште не по ло жа је по кри ве не не при ја тељ ским ле ши-на ма, али се јед на ко по вла че.

Опа сност од ове но ве не мач ке офан зи ве, на гна ла је спо-ра зум не си ле да већ јед ном пре ки ну свој не спо ра зум ни рад. На Кон фе рен ци ји ко ја се то га ра ди кра јем но вем бра са ста ла у Па-ри зу, ри је ше но је да се уста но ви за јед нич ки ђе не рал штаб у Вер-са љу, ко ји ће упра вља ти ра зним опе ра ци ја ма на сви је ма фрон-то ви ма.

Не из вје сност ка ко ће се свр ши ти ово на ди ра ње Ње ма ца, ути ца ло је и на Кра ље ву од лу ку да на пу сти Па риз. Љеп ше са да, но ка да би се Њем ци већ при ма кли Па ри зу. Иза брао је По, на ју жној гра ни ци фран цу ској. Ви ла за двор, у бли зи ни те ва ро ши, би ла је већ по го ђе на. Кра љи ца са кња ги њи ца ма от пу то ва ла је не ко ли ко да на ра ни је. Краљ при је ђе из Не ји у Па риз у хо тел „Ме рис”, у ко ме су у исто ври је ме, до шав ши на Кон фе рен ци-ју, би ли и Лојд Џорџ, Ор лан до и дру ги. Краљ се ш њи ма ни је са ста јао. Па ри ске но ви не су до ни је ле, да је Краљ обо лио од за-па ље ња плу ћа, но бр зо се то ли ко опо ра вио, да је 6. де цем бра уве че, по са вје ту ље кар ском, от пу то вао у По.

Ја сам, са Ол гом, остао у Па ри зу због опе ра ци је, ко јој ће се она, по од лу ци ље ка ра, мо ра ти под вр ћи. До шао сам у хо тел, пред са ми по ла зак Кра љев, да му по же лим сре ћан пут. За те као сам код ње га Јо ца Пе ђо ви ћа. Да сам мо гао, вра тио бих се, да

213


не при ча Јо цо, ка ко је са мном се дио код Кра ља. Он је по за-на ту бер бе рин. При је 15-20 го ди на га по слао у Цр ну Го ру Па ја Је ре мић из Ки кин де, да му упра вља ра дом у Ду ги, гдје је био за ку пио је дан дио шу ме. Ка да се доц ни је Па ју учи ње ло да Јо ци-ни ра чу ни ни је су чи сти, от пу сти га из слу жбе. Јо ца се по то ме по ја ви са но вим та лен том. Осну је са не ким гра ђа ни ма из Ник-ши ћа пр ву ште ди о ни цу у Ник ши ћи, а по сли је про ђе све нов ча-не за во де у Цр ној Го ри, као упра ви тељ и ни кад и ни ђе на сво ју ште ту. Сад је у слу жби Кра ље вој. До но си му ви је сти из ва ро ши, на ро чи то оне о Ср би ји, ко је он по ку пи по ка фа на ма од не за до-вољ них Ср би ја на ца и до ће ра пре ма уку су Кра ље вом.

Свр шио сам бр зо због че га сам до шао, но Краљ, от пу-стив ши Јо ца, за др жи ме и од мах поч не раз го вор о ње мач ком на ди ра ју, о опа сно сти, ко ја гро зи Па ри зу.

О то ме се, по вјер љи во, сву да го во ри у фран цу ском дру-штву. Го во ре и Цр но гор ци. Ка ко су по ди је ље ни у два про тив-нич ка та бо ра, та ко су им и ми шље ња про тив на. При вр же ни ци ује ди ње ња вје ру ју у по бје ду на ших са ве зни ка, а вла ди ни Цр но-гор ци твр де да ће Њем ци по бје ди ти. И то увје ре ње они ис по-вје да ју и бра не свом же сти ном из ко је про би ја и же ља да зби ља Њем ци по бје де, и злу ра дост пре ма на шим са ве зни ци ма кад год би сти гле ви је сти са бо ји шта, да су опет по ти сну ти. Та кво увје-ре ње, ра зу ми је се, они ни је су има ли, али по сво ме по ло жа ју мо-ра ли су та ко го во ри ти, јер чу ју да се у вла ди ним кру го ви ма та ко ми сли и го во ри.

На шљед ник, кад год је до ла зио у Па риз оцу на крат ке по-сје те, увје ра вао је да ће Њем ци по бје ди ти, или да ће се за кљу-чи ти мир, а да не бу де по бје ди те ља ни по бје ђе но га. Кра ља је осва ја ло то увје ре ње. Обо ји ца су ви ше по ла га ли на то, но на по бје ду Спо ра зу ма.

Ја сам на за по ђе ну ти раз го вор по но вио што сам већ ви ше пу та Кра љу го во рио: Мо гу Њем ци до ћи до Па ри за; мо гу и Па-риз узе ти, али исто то не би био крај ра ту. Ни је ово рат као што су до са да ра то ви би ли. Па ли су то ли ки ми ли о ни љу ди и то ли ке ми љар де по тро ше не. Не ће се рат свр ши ти, па да ће још ово ли ко тра ја ти, до год јед на стра на не по ло жи оруж је. А то мо ра би ти Ње мач ка и ако је офан зи ва и успјех до са да са мо на ње ној стра-

214


ни. На њу се ди гао вас сви јет, ко ји мо же лак ше но она под ни је ти још то ли ке жр тве и ис тра ја ти до пот пу не по бје де, да се ш њом не по га ђа о ми ру но да јој дик ти ра усло ве ми ра. Не ће јој ва ла оста ви ти ни бри тве, ни ла ђе и на то ва ри ће јој ове по тро ше не ми-љар де, да ће их и дру ги пас пла ћа ти. Ја се све на дам да ће се још и Ру си ја опо ра ви ти и сти ћи, да за у зме сво је мје сто ме ђу са ве-зни ци ма. Не ка ко ми је без ње не мио и рат и мир. Сад ка ко би ло, ми ће мо ви ђе ти Ње мач ку по бје ђе ну и до че ка ће мо же ље ни мир. Са мо да не за га зи мо из ово га ра та од мах у дру ги, мно го стра-шни ји. Мо же ла ко бук ну ти ре во лу ци ја на сва ку стра ну. Со ци ја-ли сте одав но че ка ју сво је ври је ме. Мо же би ти да ће др жа ве ко је по бје де, за не ко ври је ме су ми ну ти та опа сност. За до во љи ће их по бје да и до бит ци. Али по бје ђе ни на ро ди, по ни же ни, упро па-шће ни, огор че ни по бу ни ће се од мах. Ру ска ре во лу ци ја, иако је одав но спре ма на, из не на ди ла је сва ко га по ја вом при је свр шет ка ра та. Њу је уба ци ла Ње мач ка, да сру ши Ру си ју. Ни шта лак ше, но да и она бук не истим пла ме ном. Бог ти зна шта се све спре ма и на што ће ово из и ћи. Вил сон ће са сво јим иде ја ма на пра ви ти ва шар у Је вро пи. У Аме ри ци не мо же већ би ти Ва шинг тон, па хо ће у Је вро пи. Сад ства ра Са вез на ро да, што ће се по сли је зва-ти сје ди ње не др жа ве је вроп ске, ра зу ми је се ре пу бли кан ске.

- Што ма ри? - при мје ти Краљ.Краљ би при стао и на ре пу бли ку, ако он не мо же оста ти

Краљ, са мо да Ка ра ђор ђе ви ћи не оста ну на при је сто лу.- Не ма ри ми шта. А ви сте још одав но огла си ли се бе ре-

пу бли кан цем.Краљ ме по гле да за чу ђе но и ја му ис при чам ово:- На зад пе де сет го ди на, до ђе на Це ти ње не ки др Раш, но-

ви нар и пи сац ње мач ки. Он да је још вр ло ри јет ко ко ји стра нац до ла зио на Це ти ње. Ли је пим при ма њем и раз го во ром чи ње ли сте да сва ки по ђе за до во љан и по не шен за Ва ма и Цр ном Го ром, да љеп ше пи шу. И Раш је на пи сао ци је лу књи гу, у ко јој је хва-лио и уз но сио Вас и Цр ну Го ру. Зва ли сте и ње га че сто на раз го-вор и руч ко ве и ме не сва ки пут ш њим. За јед ним руч ком при ча Вам је да је ре пу бли ка нац и да је због свог сло бод ња штва мо рао бје жа ти из Пру ске, ђе је ро ђен, у Аме ри ку, ода кле се вра тио још же шћи ре пу бли ка нац. Гр дио је пру ску вла ду и Хо хен цо лер не, а

215


кад Вас је за мо лио да му опро сти те, што пред јед ним вла да ром та ко го во ри, Ви сте му од го во ри ли: да се шњим пот пу но сла же-те јер сте и Ви ре пу бли ка нац, ср цем и ду шом и да ни је сте вла-дар, пр ви би сте тра жи ли ре пу бли ку сво ме на ро ду, а ка да би је Цр но гор ци да нас хтје ли, од мах би си шли с при је сто ла у на род. Тра жио бих им је ди но, ре ко сте му, да ме иза бе ру пр вим пред-сјед ни ком, а кад не би хтје ли, ш њи ма би за јед но би рао пред-сјед ни ка и остао да шњи ма жи вим сре ћан и за до во љан као сло-бо дан гра ђа нин. По зи ва ли сте се на ме не као на свје до ка, ко ји до бро знам ва ше ми сли. И ја сам, ра зу ми је се, по твр дио Ра шу да ја сва ки дан слу шам то што је он сад чуо. Из и шао је из дво ра као мах нит од ве ли ко га ус хи ће ња. Што смо он да ша лом го во ри ли, мо гло би се са да зби ља до го ди ти.

Краљ се осмје хи ва ше на мо ју при чу и ре че да се сад сје ћа и он и Ра ша и то га раз го во ра.

За све ово ври је ме, ни је сам опа зио на Кра љу ни ка кве сла-бо сти. А уру доц ни је, кад је кре нуо на же ље знич ку ста ни цу, за По, из ве зли су га на бол нич ким ко ли ци ма из со бе, спу шти ли за-јед но с ко ли ци ма асан се ром25, до гу ра ли пред хо тел и по ди гли из ко ли ца у ауто мо бил. Краљ се учи нио бо ле стан, да по ка же за што ни је ни ко га при ма и за што иде у По.

Ми ло ми бје ше кад Краљ по ђе у По. Не мам код ње га ни-ка кве ду жно сти, али због то га што ме је, у оне нај цр ње да не, ка да не зна вах што ћу и куд ћу, до вео ова мо и што на ла зе ћи се ш њим, при мам из ка се ово из др жа ва ње, био сам ипак об ве зан, да до ла зим у двор. Бро јим се у сви ту Кра ље ву. Сад сам се осје тио са сви јем сло бо дан, као оно у Мар се љу. „Дах нуо” сам, што ре ка Ђу ро Зе ћа нин на Це ти њу.

Не мо гу да се не на сме јем, кад год се сје тим Ђу ра и те ње-го ве ри је чи. Био ми је ва зда мио. Ни ка да ни је сам про ша што му се ни је сам ја вио. Си ро ма шак, до бар, ми ран жив се не чу ја ше. Има ше сво ју по зе мљу шу бли зу ло кан де; у њој је крч мио и бри-јао је гла ва ре, јер та да још не бје ше бер бер ни це на Це ти њу. Кад не ма по сла, сје ди на пи жун пред ку ћом или ше ту ка сре ди ном ули це, уви јек са чи бу ком у ру ци. На ње му сук не ни гуњ, кр пљен и већ жут, али уви јек чист. Го спо дар, млад, че сто из ла зи из дво-25 Од фран цу ске ре чи ascenseur, што зна чи ди за ли ца, ус пи ња ча, лифт.

216


ра, про ше та истом, крат ком, та да је ди ном ули цом. За њим се-на ти и пер ја ни ци. Ђу ро, ако је на ври је ме, уте че у ку ћу, а ако је Го спо дар већ бли зу, ста ви се на стра ну с ка пом у ру ци и с чи бу-ком низ бу ти ну и ду бо ко се по кло ни ка да Го спо дар до ђе пре ма ње му. Јед но га да на по ђе Го спо дар на Ри је ку, на ко њу. Не бје ше још ко ли ко пу та. Ш њим су се на ти и пер ја ни ци. Оста де Це ти ње пра зно. Го спо дар иза ло кан де пут „Гра ни це”, а Ђу ро с чи бу ком на ули цу. Ше та по ла ко, с но ге на но гу, као па ун, и пу ши.

- По ма га Бог Ђу ро! А по ђе Го спо дар? - ре ћи ће му је дан Цр но го рац у су сре ту.

- До бра ти сре ћа! Ето по ђе. Не ка му је до бри пут! Не ка га да и ми ма ло дах не мо - од го во ри му Ђу ро не уста вља ју ћи се.

Ђу ро ни је имао ни шта с Го спо да ром, во ли га и сва ко му до бро же ли, али је не ка ко за до вољ ни ји и сло бод ни ји, ка да зна, да се не ће сре сти ш њим.

И ни је то са мо Ђу ро. Та да шњи ми тро по лит Ила ри он не ви ђа ше се „на пја цу” ни ка да, а тек Го спо дар обр не пут „Гра ни-це”, ето и ње га ули цом и у „ло кан ду”, да се по и гра на би љар.

Са да шњем ми тро по ли ту бје ше већ огра ђен кол ски пут, ре кох јед ном: За што не др жи сво ја ко ла и ко ње, ка да му је Бог дао да мо же, па да се ли је по ше та ка вла ди ка, а и ја ш њим.

- Не иде. Узак је ови пут за дво ја ко ла, да се ми мо и ла зе - од го во рио ми Ми тро по лит.

Пут је био ши рок и за че тво ра ко ла, али он да је са мо Го-спо дар имао ко ла и не би би ло ли је по ви ђе но ка да би се још не ко као Го спо дар во зио.

Не кад би ло, сад се при по ви је да. Ври је ме се ми је ња, и љу-ди ш њим.

217


Па риз, 4. ма ја 1918.

КА ДА БИ ви мо гло до ћи ово пи смо, до ни је ло би ви уми-ре ње и ра дост, ко је сам и ја је два до че као. Ол га је срећ но из др-жа ла опе ра ци ју. Док то ри ка жу да је то јед на од ре ђих и те жих опе ра ци ја. Чу дим се јед на ко Ол ги ка ко се ла ко ри је ши ла на опе-ра ци ју. Ни је мо гла до че ка ти, да по ђе у бол ни цу. Ду го је и мно го па ти ла, па је же ље ла да се јед ном осло бо ди оних му ка. Све оне ње не пат ње још у Би о гра ду, до ла зи ле су од ово га бо но га мје ста уну тра шње га. Док то ри, пре гле дав ши је, увје ра ва ли су је да ће по сли је ове опе ра ци је са сви јем оздра ви ти и оја ча ти, али да ће бо ло ве и по сли је опе ра ци је још ду го има ти и да ће се мо ра ти за го ди ну да на до бро чу ва ти од сва ко га тје ле сно га по тре са, јер би мо гла опе ра ци ју по ква ри ти и учи ни ти по треб ном но ву.

Два да на пред са му опе ра ци ју, пре гле да ше је док то ри још јед ном и, не над но, на ђо ше јој сад и сли је по цри је во у та квом ста њу да се опе ра ци ја, због са мо га ње га, мо ра ла из вр ши ти од-мах. Ол га је све то мир но са слу ша ла, и ни је се ни је дан ча сак по ко ле ба ла да јој се сад од јед ном обје опе ра ци је из вр ше.

Ја сам у нај ве ћем не стр пље њу и стра хо ва њу оче ки вао да ми ка жу да је опе ра ци ја свр ше на и да мо гу ви ђе ти Ол гу. На ша сам је сла бу, бли је ду, из не мо глу; ни је се мо гла по кре ну ти ни ри је чи про го во ри ти. Не што је ша пу та ла. Ни ко Ми ља нић, аси-стент док то ров, ко ји је био крај Ол ге, ка же ми да јој при ђем и да је по љу бим. Тај тре ну так ми је био нај те жи. По ми слих да она

218


осјећа и пред ви ђа свој крај. О то ме сам пи сао кња ги њи ци Ксе-ни ји. Она ме је мо ли ла да је сва ки дан из вје шта вам о ста њу Ол-ги ну. Сви су се у дво ру ин те ре со ва ли, а нај ви ше Кра љи ца, јер је и она из др жа ла те шку опе ра ци ју, од ко је и сад па ти, па нај бо ље осје ћа и зна ка ко је Ол ги.

Пр ви јех да на ле жа ла је, због ра на, све у истом по ло жа ју, на пле ћи ма, ма ло по из диг ну та. То јој је те шко би ло. Али је осје-ћа ла, и ја сам то сва ки дан опа жао, да се бр зо опо ра вља. При-ча ла ми је да јој је нај те же оно, ка да су је успа вљи ва ли и ка да се по сли је опе ра ци је про бу ди ла и да се не би ла ко ри је ши ла на дру гу опе ра ци ју.

Оста ла је шест не ђе ља у бол ни ци, али се по сљед њих де-се так да на по ма ло ди за ла и си ла зи ла са „се стром” (ка лу ђе ри ца бол ни чар ка) у ба шту. У хо те лу је на ста ви ла исти ред и убр зо је има ла већ мно го бо љи из глед не го при је опе ра ци је.

Ол га је на у чи ла Бо су и Ми ћа да им се ре дов но ја вља, сва-ке не ђе ље. Та ко је и она од њих при ма ла пи сма. Но сад, за дви-је не ђе ље, ни је им мо гла пи са ти. Бо ја ла се и бри ну ла мно го да се ђе ца не пре па ну, јер су зна ли да ће се она опе ри са ти. Би ло је то га, али ка да су при ми ли пр во пи смо Ол ги но од мах су све бри ге про шле, јер су, по пи сму, ви ђе ли да је она жи ва и здра ва. Њи хо ва су пи сма ве се ла. За до вољ ни су. Ми ћо иде сва ке не ђе ље, по под не, к Бо си. Ти јем са стан ци ма се обо је ра ду ју и о њи ма нам пи шу. Ра ду је мо се и ми ш њи ма, а осо би то стал но до брим из вје шта ји ма о њи хо вом ли је пом вла да њу, тру ду и успје ху. Кра-љи ца Је ле на, ко ја при ма из вје шта је из Фи рен це, мно го их хва ли у сво јим пи сми ма Кња ги њи ци Вје ри.

Ол га је до ни је ла не ко ли ке ра до ве Ми ћо ве из Фи рен це, од ко јих је да ла по јед ну Кња ги њи ца ма и на шем Мир ку. Сви су из не на ђе ни ве ли ким успје хом за та ко крат ко ври је ме. Ма ло ме уз не ми ри ше по след ња Ми ћо ва пи сма. Увр тио се бе у гла ву да иде на Со лун ски фронт. То ми је у пр вом пи сму овлаш на по ме-нуо као же љу, а за ти јем је све ви ше и жи вље пи сао ка ко га не оста вља ми сао, да иде у бор бу за срп ско ује ди ње ње и да осве ти сво га бра та26. Ви дје ћи ко ли ко је ти јем опи вен, и бо је ћи се да јед-но га да на не струг не пут Со лу на, одо бра вао сам и по хва љи вао 26 Ово се односи на погибију Влада Поповића, потпоручника српске војске.

219


за осје ћа ња ње го ва. Увје ра вао сам га да бих га ја ра до сно спре-мио да за ми је ни Вла да, али да је он још не јак и, што је глав но, здра вља сла ба, па не би мо гао из др жа ти све те шко ће на бо ји-шту. Не ка се за сад стр пи и ма ко ли ко му то те шко па ло, са вла-ђу је сво ју же љу, па до го ди не ако Бог да, би ће здра ви ји и ја чи, и ра до ћу га спре ми ти, а не ка се не бо ји, да не ће до спје ти, јер ће рат још по тра ја ти. Обе ћао ми је да ће ме по слу ша ти, али сам до знао да се ипак обра тио срп ском вој ном пред став ни ку у Ри му, са мол бом, да га при ми и упу ти у со лун ску вој ску. Пред став ник му је од го во рио да ће га при ми ти, али да му прет ход но под не се ро ди тељ ско одо бре ње и ље кар ски пре глед. Мић ко је знао да не мо же до би ти по вољ но ни јед но ни дру го и ви ше се по та јио.

Ова Мић ко ва ствар, ко ја ме је под сје ћа ла, ка ко сам и ја г. 1866. по ша у до бро вољ це у ври је ме Крит ског устан ка, ка да је сва Ср би ја би ла ус плам ће ла да се осло ба ђа Бо сна и Хер це го-ви на, за ду го су ме уз бу ђи ва ла ње го ва осје ћа ња, ње го во оду ше-вље ње за на род но ује ди ње ње, ње го ва љу бав и же ља да осве ти бра та, скло ни ли би ме, да га пу стим, са мо да је био ма ло ја чи и ста ри ји.

Ја сам обе ћао Кра љу да ћу до ћи у По, тек се Ол га опо ра-ви. Ол га се див но опо ра ви ла. Сва ки дан је пу ни ја и мла ђа. Но, док тор је још јед на ко одо ми ња ше да не кре ће, јер би јој три је-шња на во зу мо гла на у ди ти. А ја сам не стр пљи во иш че ки вао до по ла ска. До ја ди ло ми се ви ше у Па ри зу. И не при ја ми. Јед на ко је вла га, ма глу шти на, зи ма. Јед но га да на то ли ке про ми је не. Иза-ђеш из ку ће по сун цу, вра тиш се по ки ши.

Од ово га гад но га вре ме на, још су ми те жи Ср би са сво-јим вјеч ним не за до вољ ством и ме ђу соб ним тр ве њем. До кле је би ла за јед нич ка вла да, и Бо же по мо зи, а од ка ко опет оста до ше „ра ди ка ли”, уда ри ли опо зи ци о на ши у по ма му. Крив им је све-му и сва че му Па шић. Сва ки зна бо ље и сва ки би на ње го вом мје сту ви ше ура дио. Ако се не ђе на мо ру уто пио брод, а ме ђу уто пље ни ци ма и Ср ба би ло, Па шић је крив. Би ју се Че хо сло-ва ци у Ру си ји, са бољ ше ви ци ма. „Сва ки, осим Па ши ћа уви ђа, да би тре ба ло, да је и срп ска вој ска та мо, а не на Со лун ском фрон ту”, го во ри је дан ви ђе ни са мо ста лац. Со лун ске за вје ре ни-ке сви су, за ври је ме за јед нич ке вла де, осу ђи ва ли и го во ри ли да

220


је и нај стро жи ја ка зна ма ла за рад на пре вра ту на бо ји шту, на очи са ве зни ка, у ври је ме кад је отаџ би на још у не при ја тељ ским ру ка ма. Са да, ка да ни је су на вла ди и кад упо тре бљу ју све па и тај не срећ ни до га ђај да обо ре Па ши ћа, ви чу да је за вје ра из-ми шље на и да су стри је ља ни и дру ги осу ђе ни „не ви не жр тве”. При је те осве том, не са мо Па ши ћу, не го и ди на сти ји, јер зна ју ве ле, по у зда но, да је краљ Пе тар тра жио смрт ну ка зну, а пре сто-ло на шљед ник ни је хтио по ми ло ва ти осу ђе ни ке.

По сто ји у Па ри зу, Ју го сло вен ски од бор, али им не ва ља. Па ши ћев је. Са ста вља ју дру ги. Да му дад ну ви ши углед, вр бу ју и ува же не па три о те и на уч ни ке Жу јо ви ћа и Цви ји ћа. Цви ји ћа ко ји се до сад др жао са мо сво је на у ке и ужи вао оп ште по што-ва ње, обр ну ше као мач ка око ве ри га и за до би ше га. Из не на дио ме је при јед ном су сре ту и ду гом раз го во ру о Ср би ји и срп ским ства ри ма сво јом же сти ном и про мје ном ми шље ња.

„Тре ба Па ши ћа до ље. Не зна ни шта и не ва ља ни шта што ра ди”, ка же Цви јић.

И Ја ша Про да но вић, из ина та и он, го во ри да не ће ви ше да зна ни за Са мо стал ну стран ку. Кад се вра ти у Ср би ју, ра ди ће да осну је ре пу бли кан ску стран ку и по кре ну ће од мах ре пу бли-кан ски лист. Са мо стал ци му вје ру ју и ми ло им. А ја му, у то, не вје ру јем.

Но, осим ових срп ских раз ло га, имао сам ја још и дру ге због ко јих сам же лио што при је по ћи из Па ри за.

Сва ки дан ми по ста је сум њи ви је да ћу мо ћи по ћи из Па-ри за кад хо ћу и ка ко хо ћу. Све пру ге же ље знич ке су за у зе те. Вла сти исе ља ва ју фран цу ске из бје гли це, из мје ста ко је су Њем-ци за у зе ли и из оних, ђе се сад бој би је. И бан ка на род на пре не-ше на је у По. Чу је се да је и вла да на ред на да при је ђе у Бор до. Па ри жа ни го ми ла ма иду, од ка ко су во зо ви осло бо ђе ни од из-бје гли ца. Кар те мо жеш узе ти, али по ла зиш, ка да ти они озна че ври је ме до 15 до 20 да на. То ли ка је на ва ла. Јед на тре ћи на Па-ри за се већ исе ли ла. Пред сто ји ми, мо жда, да се опет оби дем на но ге, као из Ср би је при је три го ди не. Ђе ћу ја код ово ли ко сви је та угра би ти у во зу мје сто! Тор бу на пле ћа и штап у ру ке, па на при јед од се ла до се ла, од ко на ка до ко на ка, ђе ме мрак стиг не.

221


Њем ци на ва љу ју би је сно. При ку пи ли сву сна гу из Ње мач-ке, до ве ли вој ску са Ру ског фрон та и ону сво јих са ве зни ка, па ју ри ше без об зи ра на сто ти не хи ља да, ко је гу бе. И цар Ви љел мо им је у вој сци. До шао да их по со ко ли. Го во ри се да је ре као да ће по што би ло узе ти Па риз и у ње му сла ви ти Вас крс!

Фран цу зи, Ин гле зи и Аме ри кан ци им се опи ру ју нач ки, али јед на ко усту па ју. Осим уста но вље но га је дин ства ак ци је, са-да има ју и јед но га вр хов но га ко ман дан та, фран цу ско га ђе не ра ла Фо ша. И Ин гле зи и Аме ри кан ци су ра до при ста ли на ту фран-цу ску вр хов ну ко ман ду. Сви има ју ве ли ко по вје ре ње и узда ње у ђе не ра ла Фо ша. Ка же се да он с пла ном од сту па. Из др жа ва же сто ке бит ке, из да на у дан, али из бје га ва од суд ну бит ку. За њу чу ва вој ску и че ка да се при ку пи онај ми ли он и по Аме ри ка на-ца, ко ји до и ста ре дов но и бр зо сти жу. Фран цу зи има ју огром ну ре зер ву, још не у по тре бље ну. Ђе не рал Фош и са да, као и до ове офан зи ве ње мач ке, пу шта вој ни ке по ре ду на од мор на пет на ест да на. То се до па да Фран цу зи ма и да је им вје ру у по бје ду.

Пред сјед ник вла де, Кле ман со, је и ми ни стар вој ни. Енер-ги чан ста рац. Че сто иде на фронт. Вој ска га оду ше вље но до че-ку је. И на род му вје ру је и во ли га. Он је уло жио, што ни је дан ње гов прет ход ник ни је, а што је у ма си иза зи ва ло ве ли ко за до-вољ ство, да мно го ли ца, као Бо ло па шу, Ка јо, бив. пред сјед ни ка ми ни стар ства и др., због шпи ју на же и на ги ња ња Њем ци ма оп-ту жи и по ап си. Вој ни суд је већ не ке осу дио и стри је љао.

Ту ско ро, до шав ши са фрон та. ре као је Кле ман со: „Уста-ви ће мо Њем це! Не мо гу вам ре ћи кад ни ђе, али ће мо их уста ви-ти”. И то је охра бри ло сви јет, јер му свак вје ру је.

Њем ци су већ на сто ти ну ки ло ме та ра пред Па ри зом. Но, ви ше не го то при ми ца ње не при ја те ља, уз бу ђи ва ло је Па ри жа не и чи ни ло им да из ми чу, бом бар до ва ње Па ри за аеро пла ни ма.

До офан зи ве, Њем ци су ре дов но ши ља ли сво ју ва зду шну фло ту на Лон дон и мно го му ште те и ја да за да ли. Сад, од пр во га да на, ка да су по дру ги пут кре ну ли на Па риз, уда ра ли су на ње-га ре дов но са мно го број ним аеро пла ни ма. Сва ке но ћи, до ла зе са мо но ћу, би ло је, кад ви ше кад ма ње, мр твих и ра ње них и све ви ше ру ше ви на по Па ри зу. Сил но је дјеј ство бом би ко је ба ца ју са аеро пла на. Про би је ку ћу с кро ва до по дру ма и ми на је.

222


Одио сам да гле дам не ке по го ђе не ку ће. Јед на, ни је да ле-ко од на ше га ста на. Бом ба је пр сла на че твр том спра ту и ди гла је ње га и пе ти спрат и кров. Ни јед но га ко ма да од на мје шта ја ни је оста ло. На др ви ма пред ку ћом, ви са ху кр пе од ко шу ља, чар ша ва, за вје са. По ро ди ца ко ја је ту ста но ва ла, по шла дан при је у Ни цу. Оста ла са мо слу шки ња и она је по ги ну ла, „сва у ко ма те”.

Ка да су пр ви пут до шли аеро пла ни над Па ри зом, око 11. ура, ле жах, још бу дан. Чу јем то по ве око Па ри за, а по хо те лу жа-гор и бр же ко ра ке ни за ска ле. На вра та ми лу па и зо ве ме Пе ро Јо ви ће вић, тет ке Зла те син: ,,Ево аеро пла ни! Сви су из хо те ла си шли до ље у би ро. Ди жи те се!”

Кад сам се обу ка и си ша до ље, за те као сам ве ли ко дру-штво. Не ке го спо ђе др жа ху на кри лу тор би це, ваљ да с па ра ма и на ки том а не ке сво је псе тан це. У Па ри зу сре та те на сва ку стра-ну го спо ђе па и љу де ђе во де со бом па шчад на син џир чи ћу или гај та ну за ка че ном о ли је пи огр љак.

Ни је ме би ло страх, као обич но, кад пр ви пут ва диш зуб. Још не знаш ка ко је. По ми шљао сам на оне по је ди нач ке аеро-пла не ко је сам гле дао над Би о гра дом и над Це ти њем у дан, и да не ће у без крај ном Па ри зу баш ме не на ћи. А та ко је свак ми слио, и они ко ји су те но ћи по ги ну ли.

Па ри шка од бра на од мах се спре ми ла да дру ги пут бо-ље до че ка аеро пла не и да им не до пу сти да до ђу ви ше Па ри за. Око ци је ло га Па ри за, по на мје шта ни су то по ви, а по Па ри зу на нај ви шим мје сти ма спра ве да си рен ским ја у ком огла се до ла-зак аеро пла на. Фран цу ски аеро пла ни јед на ко об ли је ћу Па риз и стра жа ре и тек опа зе не при ја те ља, уда ре на ње га. У исто ври је-ме за гр ме и то по ви кру гом Па ри за као у нај же шћем бо ју. Ци је ла фло та, по 30, по 60 аеро пла на, ни је мо гла ни ка да про дри је ти, но са мо по не ки. Ба це бом бе и од мах бје же. У тим бор ба ма обо-ре но је до ста не при ја тељ ских аеро пла на од фран цу ских то по ва и ави ја ти ча ра. Ма ње, али је и фран цу ских не ко ли ко стра да ло. На њи ма је по ги нуо Па вле, ста ри ји син Ни ка Ма та но ви ћа и Да-ба но вић из Ба ра. Има не ко ли ко Цр но го ра ца ави ја ти ча ра. Ме ђу њи ма је и Вла до, син ку ма Лу ке Ђу ро ви ћа, и син пок. Ба ки ћа, бив шег цр но гор ског по сла ни ка у Ца ри гра ду.

223


Кад не при ја тељ ски аеро пла ни већ из мак ну до ма ша ју то-по ва и го ње њу фран цу ских аеро пла на, он да за зво не зво на на сви је ма цр ква ма, а ва тро га сци на ауто мо би ли ма ју ре ули ца ма и да ју знак сво јим тру ба ма да је про шла опа сност. Свак дах не ду-шом. Не ки из ла зе на ули цу да чу ју је ли би ло ште те и по ги би је, ве ћи на хи та у по сте љу.

Но, би ло је ви ше пу та да та ман да за спи мо, а си ре не по Па ри зу на но во за ја у чу. Опет се ска че из по сте ље и бје жи у при-зем не ода је или по дру ме. Не при ја тељ је ти јем на чи ном мо рио Па ри жа не, ми сле ћи ваљ да да ће им до ди ја ти, да ће се бу ни ти про тив ра та и на гна ти вла ду да тра жи мир.

И би ла је му ка. Ни кад по чин ка. Већ се ни је ни ли је га ло до три уре по по но ћи, оче ку ју ћи глас си ре не, ко је је те же би ло слу ша ти, но ону пуц ња ву. По сли је три уре ни је су ни до ла зи ли, јер се ни је су има ли кад по но ћи вра ти ти.

Пр вих но ћи, бје жао је сви јет под сво до ве под зем не же ље-зни це. Ста ни ца за си ла зак има на сва ку стра ну. Због ве ли ко га на го ми ла ва ња и ти ска ња по ста ло је и то опа сно. И до го ди ла се ве ли ка не сре ћа на ето ал ској ста ни ци. Не ђе бли зу уда ри ла и за-гр мље ла бом ба. Сви јет по ми слио да је про би ла свод и наг не из-ла ску је дан пре ко дру го га. Оста ло је око 70 мр твих и ра ње них.

Вла сти су од мах пре гле да ле све ве ли ке и ја ке ку ће, и ко је су на шли, да су си гур на скло ни шта, ста ви ле су та бли це на њих са нат пи сом „Абри за 50 ли ца”, „Абри за 200, за 300 ли ца”. И тек би се чу ла си ре на, сви јет је тр чао у те ку ће. Ка пи је су мо ра ле би ти уви јек отво ре не.

Ја сам имао, бли зу на ше га хо те ла, дви је та кве ку ће. Два пу та сам се у њи ма скла њао, са јед ним го спо ди ном и го спо-ђом му, из на шег хо те ла. Ужа сно се бо ја ху аеро пла на. Бра ња ху се да њих ни је страх, не го се бо је ђе ци. Сје ди мо у тр пе за ри ју и че ка мо аеро пла не. Још ни је смо сви ни ра за бра ли до бро, је ли се чу ла си ре на, они су већ по тр ча ли у сво ју со бу, до хва ти ли ђе цу и тр ча ли пут „абри”. Ку ћа ве ли ка. Ка пи ја ши ром отво ре-на. Освје тље ње сла бо. На ред ба је да се елек три ка од мах ту ли и при па љу је се по ко ја сви је ћа. Ула зи сви јет и иде не ђе да ље пре ко авли је. Је дан го спо дин с ли је ве стра не сто ји пред вра ти-ма отво ре не со бе, бо ље освје тље не и бо га то на мје ште не и ви че

224


не ким го спо ђа ма и го спо ди, ко ји с на ма за јед но уље го ше: „Из-во ли те, из во ли те!” Они ула зе, и ми за њи ма, ми сле ћи, да се то и нас ти че. Уну тра за те ко смо по ве ће дру штво већ. Ушли смо у ма ли са лон из ко је га ви ђе смо на јед ној стра ни ве ли ки рас ко шни са лон а с дру ге тр пе за ри ју. Ви ђех од мах, да смо ми за лу та ли, и да смо тре ба ли по ћи за они је ма пре ко авли је, па не ђе до ље у по дру ме. Онај го спо дин био је до ма ћин, не ки фа бри кант, ми ли-о нер, до че ки вао је са го спо ђом са мо сво је при ја те ље и по зна-ни ке из ком ши лу ка. По зна ли су на шу за бу ну, али су исто би ли вр ло љу ба зни пре ма на ма. На ре ди ше слу га ма, да нам при не су, из ве ли ко га са ло на сто ли це, јер су у ово ме, би ле већ све за у зе те.

Мој про фе сор био је са сви јем за до во љан са овим го спод-ским „абри”, па је и дру ге но ћи по шао пра во та мо. Ја не хте дох но по ђох у „до ње по дру ме”. Ма кад сам ви дио ко ли ко је у њи ма сви је та, а то су све сво до ви по је дан ме тар ши ро ки и ис пре кр-шта ни ис под ци је ле ку ће, ко ји ма су спро ве де не не ке ци је ви, и кад се сје тих оне не сре ће на ето ал ској под зем ној же ље зни ци, не хтје дох ви ше ни та мо хо ди ти. Ни је сам на хо дио да је лак ша смрт би ти уда вљен у го ми ли, не го по го ђен бом бом. Оста јао сам са хо тел ским дру штвом у на шем при зем ном би роу.

Ол га је би ла у бол ни ци, ка да су по че ли до ла зи ти аеро-пла ни. Сви бо ле сни ци спу шта ни су асан се ром у под зем не ода-је. Ни је су ни њој до пу шта ли, да оста не у по сте љи, а има ла је му ке при то ме пре на ша њу од ра не још не за ра сле. У хо те лу је оста ја ла, обич но, у сво јој по сте љи. Она је са сви јем хлад но крв-но од го ва ра ла на мо је на ва љи ва ње да си ђе: ,,А за што? Си ла зе ћи по ври је ди ћу ра ну и на зеб шћу; то је си гур но, а ни је си гур но, да ће бом ба баш на на шу ку ћу, а ако по го ди све јед но је ов дје и лиу би роу.” Са мо јед не но ћи, ка да је ви ше аеро пла на про др ло и кру-жи ло над Па ри зом, те је на ста ла стра хо ви та пуц ња ва бом ба и то по ва, сми ју ћи се ре че: „О-хо! Ови се но ћас не ша ле!” Обу ла се и си шла у би ро.

Те но ћи би ло је опа сно ко ли ко од аеро пла на, то ли ко и од на ших то по ва, јер се мо ра ли обр ну ти на не при ја тељ ске аеро-пла не над Па ри зом, те су ко ма ди од шрап не ла па да ли по Па ри-зу. Та ко је по ги нуо је дан чо вјек са же ном на ули ци, ми сле ћи, да им је си гу р ни је, не го у ку ћи.

225


Јед не но ћи, би ла је опе тја ча ка но на да, учи нио сам Ол ги да се слат ко и за сме ја ла. По ђем у ње ну со бу да ви дим шта ра ди. Ле жи. Крај гла ве на сто чи ћу чки љи свје ћи ца, јер на глас си ре не од мах се ту ли елек три ка у ци је лом хо те лу. Крај ње сто ји шћер Ми лу ти на Сте па но ви ћа. До шла при је ме не да је ди же. Ме не до-ђе слу чај но, да по дра жа вам си ре ну и од мах с вра та поч нем за-ви ја ти: „Аааа, Ооол га, а ти ии ле е е жи и иш, диг’се, по ги бе ее но-ћа а ас.” Њој се то да ло то ли ко на сми јех, да су јој су зе звр ца ле из очи. Оста ла је у по сте љи.

И ја сам се био већ са сви јем по ми рио са на шим не зва ним го сти ма. Са мо ми је не спа ва ње би ло те шко. То ме је да ви ло и сла би ло. На пр ви глас си ре не сам се ди зао, обла чио и пио чај и пу шио. Већ сам био ухва тио да имам до ста вре ме на за све до-кле аеро пла ни до ђу и до кле ус пи је ко ји, да се про ву че кроз ону сил ну то пов ску ва тру.

Но, не при ја тељ као да се ста рао да не по ста не мо не па-жљи ви пре ма ње го вим по сје та ма.

При је не ко ли ко да на, 10. мар та, до жи вје ли смо ве ли ко из-не на ђе ње. Око де вет са та ују тро, па де по сред Па ри за, као из ве дра не ба гром, ве ли ко то пов ско ђу ле, за гр мје, по ру ши и по би што до хва ти. За њим дру го, тре ће, све на раз мак од 10-15 ми-ну та. Пред ноћ пре ки де. Сви јет се згра нуо. Ни ко не зна што је. На га ђа ло се сва шта. Јед ни го во ра ху да су то аеро пла ни из ве ли-ке ви си не, да се не ви ди, ба ци ли бом бе; дру ги да је у вој сци на фрон ту по бу на, не ће ви ше да се би ју, па су обр ну ли то по ве на Па риз, а тре ћи опет да се на шао не ки из дај ник у око ли ни Па ри-за, пот ку пљен од Ње ма ца, да је имао у ку ћи са кри вен топ и сад би је Па риз. Би ло је још та квих пред по ста ва ка и све сме те ни ја јед на од дру ге. А сва ки, ко ји је што при чао, увје ра вао је да је ње го во тач но. Ни ко ни да по ми сли да је то топ са ње мач ко га фрон та, јер свак зна да су Њем ци још сто ти ну ки ло ме та ра да-ле ко и да топ не мо же одан де до ба ци ти. Али, на ши „па о ри” су одав но ре кли: „Ђа во је Шва ба, што ти не ће он из ми сли ти!”

Па ри шке но ви не до ни је ле су сју тра дан тач но оба вје-ште ње: Њем ци су огра ди ли два но ва „да ле ко мет на” то па, ко ји нас га ђу из да љи не од 120 ки ло ме та ра. По ста ви ли су га у јед-ну шу му и до бро га укри ли да их на ши аеро пла ни не про на ђу.

226


Требало је вре ме на да га по ста ве, уре де и спре ме за онај пр ви ме так, јер су до тле по ти сну ли фран цу ску вој ску још за три де сет ки ло ме та ра.

По сли је не ко ли ко да на, већ су зна ле но ви не и то да је то чу до ви ште од то па из ми слио не ки ру ски ин џи њер, да је под но-сио свој изум ру ској вла ди, па кад га она ни је при ми ла, про дао га је Њем ци ма. За бо ра вио сам га, а до ни је ли су му и име.

Ови то по ви су бом бар до ва ли са ма лим пре ки дом, сва ки дан од ју тра до но ћи и по чи ни ли су мно го ште те. Пр во га да на по го дио је јед ну цр кву пу ну сви је та и мно го их по био и ра нио. По ги нуо је ту и швај цар ски по сла ник са сво јом же ном. Био му је сја јан спро вод. Уве ли чао га је сво јим при су ством и пред сјед-ник ре пу бли ке. Бла го ње му имао је ра шта по ги ну ти.

Дан при је, до ђе Краљ из Поа у Па риз. Ше сти дан се вра-тио. Јед но ме до пи сни ку ре као је да му је ми ло на ћи се у овим да ни ма у Па ри зу и да се ди ви мир но ћи и до сто јан ству Па ри-жа на.

Ме ђу ти јем, Па риз је при мјет но опу стио. Ку ће с ре да за-тво ре не, са спу ште ним кап ци ма на про зо ри ма. Ули це, осим ве ли ких бу ле ва ра, пра зне. У аве ни Кле бер и аве ни Је на, ме ђу ко ји ма ста ну јем, и у ко ји ма је ве ли ка жи вост, бро јао сам ви ше пу та че љад, ко ја хи та ше сво јим по слом, и је два да на бро јим пет, шест, до де сет с кра ја на крај ули це, ко ли ко сам мо гао до-гле да ти.

Ли сто ви па ри ски су у пр ви ну до но си ли ре дов но из вје-шта је о ште ти и по ги ну ли је ма од то па и од аеро пла на. По сли је су пре ки ну ли. Ваљ да се не ко до сје тио да ти ли сто ви мо гу и до Ње ма ца до ћи. Ја вља ли су са мо да ште те ни је би ло, или да је би-ло са сви јем не знат не.

Мир ко и чи ка Је ша чу ли да су про шле но ћи аеро пла ни учи ње ли ру свај. По ђо смо баш да ви ди мо, и има ли смо што ви-ђе ти. Три ве ли ке ку ће с ма га зи ни ма ро бе сру ше не у го ми лу, ре-дом до њих дру ге ку ће без кро ва, ули цом све цри је по ви с кро-во ва. Пред јед ном ку ћом са ве ли ком авли јом и са ве ли ким згра-да ма у њој, пу но сви је та. По ли ци ја не пу шта ни ко га уну тра. Из авли је из ла зе бол нич ка ко ла, за тво ре на. За ци је ло не во зе ни ко га у шет њу.

227


Оно мад не, у раз го во ру, ка жем Ве сни ћу, ка ко је већ до те-жа ло ово пу ца ње и да њу и но ћу. А што би би ло, ре ци мо, а то не ће би ти, да се Њем ци још ма ло при мак ну и ста ну нас би ти са хи ља да ма то по ва, а не су она два са мо?

,,Ме ни се чи ни”, од го во ри ми Ве снић, „да не чи ни па мет-но ко још сто ји ов дје, а не мо ра, не ве же га ни ка ква ду жност”.

Ни је ме би ло те шко убје ди ти о то ме. Ри је шим се, и Ол га се са гла си, да иде мо што при је у По, тек уре ди мо па со ше и до-би је мо кар те за же ље знич ки воз.

228


229


По, 25. ју ла 1918.

ПР ВО ГА ЈУ НА оста вих Па риз и сти гох у По сју тра дан по под не, али без Ол ге. Њој је би ло те шко и опа сно сје ђе ти и три је сти се ше сна ест са ти. Мо ра ла је са че ка ти воз у ко ме је мо-гла ли је по ле жа ти и по чи ва ти.

Са Ол гом до ђе у По и Ми ћо. Ве ли ко из не на ђе ње, и ра до-сно и те шко. Спре ми ла ми га ка љи ца Је ле на са Љу би цом Вој-во де Ђу ра, као те шко га бо ле сни ка, ко ји, по ри је чи ма Љу би чи-ним,не ће до че ка ти Но ву го ди ну. По сла ла ми је и за тро шак Ми-ћов до кра ја го ди не, 2000 та ли јан. ли ра; 1200 фра на ка.

Ја сам се због здра вља Ми ћо ва бр зо уми рио. Био је ма ло сла би ји и не што ви ше нер во зан не го ка да је по шао у Ита ли ју, али сам то при пи сао ве ли ком тру ду у шко ли. Опа сно сти за жи-вот ни је сам мо гао ви ђе ти.

И до и ста, бр зо се по чео опо ра вља ти. Из ла зио сам сва ки дан шњим у шет њу у парк, ко ји нам је од мах пред хо те лом. Ус хи-ћи вао се ли је пим пред је лом и по гле дом на вр хо ве Пи ре не ја, по-кри ве не сни је гом, из де бе ло га хла да у ко ји се скла ња мо од вру-ћи не. Раз гле дао је ду ге ре до ве, на клу па ма и у шет њи, бо га то га сви је та, ко ји је из бје жао из Па ри за и до шао, као сва ке го ди не, са дру ги јех стра на. Све опа жа и на све ми обра ћа па жњу. Сва ки дан је јед на ко раз по ло жен, раз го во ран, до сје тљив, ша љив.

По му је оче вид но при јао. По је по зна то зи мо ви ште бо га-тих Фран цу за и стра на ца. Сад су, због ра та, оста ли ов дје мно ги

230


и пре ко ље та. Ру си има ју и ли је пу цр кву сво ју и крај ње ве ли ку ку ћу за све ште ни ка. За те кли смо и до ста Ср ба. Ме ђу њи ма је Ми ћо на шао се би дру го ве, те се шњи ма ше тао и за ба вљао.

По знао се и са јед ним сли ка ром, Шпа њол цем, по ста ри јим чо вје ком. До ла зио му је у наш хо тел по гле дао му ра до ве, ко је је до нио из Фло рен це и ко је је он дје ра дио. Не ки су му се до па ли. По хва лио га и пред ви ђа му успјех. Да ва му је по не ке са вје те, па и тај, да не че ка по вра так у Ита ли ју, но да поч не ра ди ти са бо ја-ма сам, без учи те ља. Ти јем ће, го во ра ше му Шпа њо лац, раз ви ти у се би осје ћа ње бо ја, ко је мо ра сли кар има ти.

И Ми ћо је од мах до ба вио бо је, плат но и све што му тре ба и по чео ре дов но из ла зи ти у око ли ну и до но си ти нам ма ле пеј-са же.

За чу дих се јед но га да на, ка да у ње го вој со би угле дах сли-ку Ол ги ну, до бро по го ђе ну. На гна је и ме не да сје дим. Сје дио сам му че ти ри пу та по јед ну уру, и из ра дио ми је пор тре са пот-пу ном слич но шћу. До ла зио је Шпа њо лац, да му ви ди ра до ве са бо ја ма. Био је за до во љан. По хва лио га и по со ко лио, да са мо ра ди.

Ол га је опа зи ла код Ми ћа још је дан та ле нат. Кад је она за кла ви ром, он сје ди крај ње, слу ша и та ко уту би не ки ко мад, ко ји му се до пад не, да га на ве ли ко из не на ђе ње ње но, тач но по но-ви, а не зна но те. Пр сти му ле те, као да је го ди на ма учио. Јед не ве че ри од сви рао је не што, сам од се бе, али та ко ли је по, да га је Ол га пи та ла: шта је то и чи ја је то ком по зи ци ја. То је учи ње ло да је Ол га узе ла под на јам кла вир и по че ла му да ва ти ре дов не лек ци је. У Би о гра ду, још ма ли, сам се на у чио на ви о ли ну Ћо-ко ву. Из Ита ли је до нио је ман до ли ну и сва ки дан нам уда рао ли је по, са осје ћа њем. Би ће не што од на ше га Мић ка, са мо Бо же му здра вља!

У дво ру су ме че сто рас пи ти ва ли за здра вље Ми ћо во. Же-ље ли су ви ђе ти га и ње го ве ра до ве, те га је Ол га два пу та во-ди ла у двор. Краљ је го во рио, ка ко им се сви је ма до пао, а не ки ра до ви ње го ви да су га упра во из не на ди ли. На хо дио је да до бро из гле да и чу ди се шта се то ли ко го во ри ло о ње го вој бо ле сти.

И ја сам све че шће раз ми шљао и чу дио се за што ми га је Кра љи ца по сла ла, а би ла је ре кла да ће га она, уз тре ба ли, смје-

231


сти ти, ђе ће се ли је чи ти, па по сли је опет да на ста ви сво ју на у ку. Мо жда гри је шим, али ме не све ви ше осва ја ми сао да је ту Краљ по сри је ди. Би ће јој при го во рио и за мје ра што се она обр ће на мо ју ђе цу, а ја се ето од ри чем да ње му у не во љи по мог нем.

Би ће јој за ци је ло ре као и оно што је ђе не ра лу Гво зде но ви-ћу ис при чао ка ко ја ни је сам хтио к њој у двор за то што се по ла-ти ни ла и ка ко сам се с ти јем пре по ру чио у Пе тро гра ду. Из гле да ми да је он успио код Кра љи це и до био ње но обе ћа ње да ће ми пр вом згод ном при ли ком по вра ти ти Ми ћа и сад је упо тре би ла бо лест Ми ћо ву. Кра љи ца је до бра, бо ља од све ђе це Кра ље ве, али има мно го оче во га у се би. Не мо же учи ни ти до бро ни ко ме, што му га не ће пре вр ну ти, или бар за гр чи ти.

И да ни је, у овом слу ча ју, са ма хтје ла, Краљ ју је на го во-рио. Он ми се све ти што не ћу да уче ству јем у ње го вој бор би за „су ве ре ни тет” Цр не Го ре. И при је ово га он је то већ по ка зао, ка да је од ре као из др жа ва ње Бо се у бу лоњ ском ин сти ту ту, ко је је кња ги њи ца Вје ра, ра зу ми је се са ње го вим зна њем и одо бре њем, би ла обе ћа ла.

Ни је сам био ни ма ло љут ни за бри нут због ово га до га ђа-ја. Бог ће по мо ћи. Са мо не ка је Ми ћо здрав. А био сам не ко ли ко да на на ве ли ки страх због ње га. Ка ко смо бли зу гра ни це по ја ви-ла се на јед ном опа ка шпан ска гро зни ца у По и узе ве ли ки мах. Уми ра ло је мно го сви је та. Ухва ти и Ми ћа. На му чио се си ро мах, али Бо гу хва ла из др жа и бр зо се са сви јем опо ра ви.

Бли зу је одав де че ти ри уре же ље зни цом, Дакс, нај чу ве-ни ја ба ња фран цу ска за рев ма тич не бо ле сни ке. Ри је шио сам да се ко ри стим овом згод ном при ли ком и да мо је ја ке рев ма тич не бо ло ве, ако не из ли је чим, а оно бар убла жим. Ол га ће у дру гу ба њу, још бли жу, ко ју јој док то ри пре по ру чу ју. Она је ма ло ви-со чи ја од По, бли жа пи ре неј ским ви со ви ма, те би згод на би ла и за Ми ћа, да се за ври је ме скло ни од ове ве ли ке вру ћи не. Тро шак је исти. Ка жу ми, да је у обје ба ње још јеф ти ни ји жи вот, не го у По.

232


233


По, 27. ју ла 1918.

КРА ЉЕ ВА ЈЕ ви ла ван ва ро ши у рав ни ци и на нај ма ње ли је пој стра ни Поа. Го спо дар ви ле од мах јој је про ми је нио до-та да шње име и дао узи да ти, ви ше ка пи је, пло чу са нат пи сом: ЦР НА ГО РА. Учи нио је то мо жда ви ше за то да би Кра ља ти јем за др жао у ви ли, ако оста не ду же, и ми мо уго во ра, у По, не го из же ље да се у њој осје ћа као до ма и да ма ње че зне за на пу ште ном Цр ном Го ром.

Краљ је жи вио ов дје као у Па ри зу, у Не ји, уса мљен. Ни ко му ни је до ла зио, ни ко ме ни је хо дио. Је ди на му је про вод ња шет-ња ауто мо би лом по бли жој, а по не ка да и по да љој око ли ни Поа.

Од двор ских чи нов ни ка, оста ли су још са Кра љем: ђе не-рал Гво зде но вић, ка пе тан, са да ко ман дир Вук са но вић, ко ман-дир Ву ко Ву ко тић и по руч ник Бог дан Ву чи нић; два Фран цу за, ко ман дант Ле тан и се кре тар Ле ки је; Ми лош Жив ко вић, Кра љев се кре тар и шеф цр но гор ско га прес би роа, двор ски све ште ник Ле он ти је, остро шки игу ман и Ми ли ће вић, бив. ми ни стар, ко ји је пре ла зио у Од бор за на род но ује ди ње ње, па се опет вра тио Кра љу за до бру пла ту. Он и Жив ко вић сва ки дан ра де код Кра-ља, из ра ђу ју му при је дло ге, шта тре ба од мах у Цр ној Го ри учи-ње ти, и и ако не вје ру ју, да ће се Краљ у њу вр ћа ти. Ови дво ји ца и игу ман се ни је су ни кад раз два ја ли.

Они су сва ки дан до ла зи ли у двор, а игу ман и по ве че ри на „сјед ник”. Као Хер це го вац ли је по при ча и за ба вља Кра ља. Гр ди

234


Ср би јан це, Па ши ћа и ње го ву Де кла ра ци ју и по на вља че сто ка ко се Ве снић му чи да га при до би је, ну ди му ве ли ке па ре да са мо на пу шти Кра ља, али он то уви јек са пре зи ра њем од би ја. Ва зда гле да у Кра ља као у ико ну. Кад год до ђе и по ђе он са обје ша ке до че ку је пру же ну му Кра ље ву ру ку и по два пу та је по љу би. Са сви јем је уго дан Кра љу и кад не би ко ји дан до шао или би се опо знио, Краљ би по не ко ли ко пу та пи тао: „До ђе ли игу ман?”

На мје сто они јех што су от па ли, има са да Краљ код се бе ове но ве лич но сти: Исла ви на, ру ског по сла ни ка, пот пу ков ни ка Ме шче ри ко ва и Ген чи ћа. О Ген чи ћу сам вам већ пи сао. Исла-вин је они исти ко је га је Краљ у Не ји по ви ше пу та на дан звао те ле фо ном и ши љао по ње га ауто мо бил и ни је га мо гао до ба ви-ти. Исла вин је та да вје ро вао да је ствар Кра ље ва про па ла, па је из бе га вао раз го вор ш њим. Сад је, ушљед ре во лу ци је у Ру си ји, про пао и он. Остао без пла те. По чео се при ми ца ти Кра љу, го во-ри ти о ин три га ма срп ске вла де про тив Кра ља и са мо стал но сти Цр не Го ре, о си гур ној ре ста у ра ци ји Цр не Го ре и да ва ти сво је са вје те. И успио је. И ако га ре во лу ци о нар на вла да не при зна је, Краљ га др жи као ру ског по сла ни ка и да је му пла ту. Има ви лу бли зу Кра ље ве и жи ви ту са же ном и си ном го спод ски. Син му је бо ле стан, узет. По пре по ру ци Кра ље вој, Кра љи ца Је ле на при-ми ла га је и на мје сти ла у је дан са на то ри јум ита ли јан ски.

Ја сам се при је, као уви јек са Ру си ма, дру жио са Исла ви-ном, али са да не идем ви ше к ње му.

Пот пу ков ник Ме шче ри ков му је се стрић, та ко ђе је остао без пла те. Жи вио је у Ни ци са мај ком, же ном и дје те том. Сад су се и они на мје сти ли у бли зи ни Кра ље ве ви ле. При ма пла ту и зо ве се ата ше „ми ли тер” при ру ском по слан ству, а вр ши ду-жно сти ађу тан та Кра ље во га. Ка ко је ови мла дић до шао до пот-пу ков нич ко га чи на не знам, али већ по то ме се ви ди на ко је је гра не па ла Ру си ја.

Краљ не ра ди ни шта без ра чу на и ако се у њи ма че сто ва-ра. Шта је хтио са на ме шта њем и из др жа ва њем ови јех Ру са – ње по њи ма ју. Ако ми сли да ће му што са рад ња Исла ви но ва по мо ћи у ње го вој бор би за „су ве ре ни тет Цр не Го ре”, увје ри ће се бр зо да је са мо Исла вин у до бит ку.

235


Дакс, 28. ав гу ста 1918.

ДО ШАО ЈЕ и Краљ у Дакс са Кра љи цом и са кња ги њи-ца ма. И он и Кра љи ца па те од рев ма ти зма. Краљ је до вео со бом и Ген чи ћа и Исла ви на. Од сви те до пра ти ли су га са мо игу ман Ле он ти је, ко ман дир Ву ко Ву ко тић и по руч ник Бог дан Ву чи нић са не ко ли ко пер ја ни ка. Краљ је од сио у ве ли ком хо те лу у ко ме су, при зем но, и ба ње. Мој је хо тел у дру гој ули ци, бли зу ове ба ње.

Сју тра дан по до ла ску Кра ље ву, би ла је у Дак су ве ли ка све ча ност и у цр кви бла го да ре ње за по бје де са ве знич ке вој ске, ко је су по шљед них да на рас плам са ле ве ли ко оду ше вље ње у ци-је лој Фран цу ској.

Ђе не рал Фош, са да мар шал, от по чео је на па да ти и су зби-ја ти Њем це. Осло бо дио је већ не ко ли ко гра до ва и сто ти не се ла, за ро био 40.000 Ње ма ца, 700 офи ци ра и узео им пре ко 1000 то-по ва. Па риз је спа шен. Сву да ве ли ко ве се ље.

Пре фект, ко ји је до шао да по здра ви Кра ља, за мо лио га је у исто ври је ме да као са ве зник уве ли ча сво јим при су ством све-ча ност у са бор ној цр кви. Краљ је до шао из Поа ауто мо би лом. Ро ба и прат ња му до ла зи во зом тек дру ги дан. Сто га је из ја вио пре фек ту да ја ко жа ли што због то га не мо же до ћи, али да ће по сла ти сво га ми ни стра да га за сту па. Ка да ми је Краљ то ка-зао, мо рао сам се при ми ти, јер ни је би ло ни ко га дру го га. То је би ла пр ва и је ди на мо ја слу жба од ка ко сам по шао с Кра љем из Ска дра.

236


Во зио сам се до цр кве Кра ље вим ауто мо би лом. Пред цр-квом су ме све ча но до че ка ли и спро ве ли кроз дуп ке пу ну цр кву до мје ста пред ол та ром, ко је је би ло при пре мље но за Кра ља. Слу жио је би скуп. У сво јој бе сје ди, сла ве ћи по бје де Фран цу-ске, го во рио је и о Цр ној Го ри и о Кра љу, сла ве ћи и њих, и да је Краљ, спри је чен да сам до ђе, по слао сво га ми ни стра да га за сту па. По ла зе ћи из цр кве, би скуп ми је при шао и бла го да рио Кра љу на уче шћу, а ја ње му на ли је пим ри је чи ма о Цр ној Го ри и о Кра љу.

Од ка ко је двор пре шао у По, до го ди ла се смрт кња за Мир-ка у Бе чу и раз дор ме ђу кња ги њом Ми ли цом и на шљед ни ком.

О ово ме раз до ру, ја сам чуо још у Па ри зу, ђе су већ мно ги зна ли и при ча ли о то ме, а у По ђе не рал Гво зде но вић ми је све по твр дио, и ако се, ре че ми, ни на на шљед ни ци ма при је сто ла, ко ји су, по том, до шли у По, ни у по ро ди ци Кра ље вој, ни шта ни је мо гло опа зи ти. На шљед ник је био за све ври је ме нео бич-но ње жан и љу ба зан са же ном, као да су се ју че узе ли, а ни у по ро ди ци ни је ни ко ода вао ни нај ма ње га не раз по ло же ња пре-ма књ. Ми ли ци. То је за ци је ло уде ша ва но на ро чи то да би ти јем раз у вје ри ли оне ко ји су већ не што чу ли о до га ђа ју. А ево, шта је би ло.

Кња ги ња Ми ли ца оди ла је из Кап мар те на че шће у Ни цу ста рој кња ги њи Са ри Ка ра ђор ђе вић. Кад је у исто ври је ме би-вао и срп ски офи цер Бо жа но вић, по ри је клом Цр но го рац. Ту се књ. Ми ли ца мно го жа ли ла на увре де и уни же ња ко ја тр пи од На шљед ни ка и јед ном је ре кла да би бје жа ла у Шпа ни ју, кад би има ла си гур но га пра ти о ца. Бо жа но вић јој из ја ви да је он го тов да је ис пра ти. Он по вје ри ствар сво ме дру гу, цр но гор ском офи-це ру Ми ла ну Жив ко ви ћу. Ми лан се ра до при ми да им бјег ство олак ша. По го ди ауто мо бил и на уго во ре но ври је ме и мје сто с Бо жа но ви ћем до че ка кња ги њу Ми ли цу. На шљед ни ка сјек не ду-ги из о ста нак кња ги њин и при ја ви по ли ци ји, ко ја јој бр зо уђе у траг у јед ној ва ро ши ци и по вра ти је у Кап мар тен.

Та ко јед ни при ча ју, а дру ги ка жу, да је љу бав по сри је ди, да би, ваљ да, при ча ин те ре сант ни ја би ла. Вје ро ват ни је је оно пр во, јер се већ ра ни је чу ја ше да на шљед ник не жи ви до бро са же ном, да ш њом су ро во по сту па и, да би је још ви ше му чио

237


на ро чи то јој не кри је сво је не вјер ство. Мо жда би је, ка жу, он до са да већ и от пу стио, али су му ми ле па ре, а ш њом по те же го-ди шње ин те рес на ми ли он ма ра ка, ње зин ми раз, и оче ку је још ње но на шљед ство од ви ше ми ли о на, по што јој се брат, ве ли ки вој во да Ме клен бург Стре лич ки, не дав но уби, не оста вив ши на-шљед ни ка.

Пред јед ним чи нов ни ком по ли ци је, ко ји је ствар ис пи ти-ва, Кња ги ња је из ни је ла све сво је жал бе на На шљед ни ка. А ка да је за ти јем исти ње га ис пи ти ва и ка зао му ве ли ке оп ту жбе Кња-ги њи не, он је све по ри цао и од би јао то на на сту пе лу ди ла, ко ји јој че шће до ла зе. При знао је са мо то да је стро го др жи, али да је на то при ну ђен, да му не би, осо би то у да на шњим при ли ка ма на пра ви ла не при ли ке, јер је она Ње ми ца ср цем и ду шом и ако је већ два де сет го ди на пре сто ло на шљед ни ко ви ца цр но гор ска, па је и вје ру пра во слав ну при ми ла.

Је ди но сам на ста рој Кра љи ци опа зио да ју је ова до ма ћа не сре ћа ја ко та кла, осо би то смрт Мир ко ва. Мно го је осла би ла и по ста ри ла. По ва здан сје ди са ма у сво јој со би и пла че. По дру-ги је ма, да не но се ко ро ту27, не би се зна ло за жа лост у ку ћи.

Краљ ни је без осје ћа ња, али се код ње га бр зо ми је ња ју и он се ла ко ра за бе ре. Се бич ност је та ква, а она је ње го во нај ја че осје ћа ње. Он је по сљед њих го ди на имао мно го му ке с Мир ком. На шљед ник и Мир ко мр зи ли су се не по мир љи во. У Под го ри-ци, ка да је Краљ из бје жао, до шло је до ру жно га при зо ра из ме-ђу ње га и Мир ка у при су ству мно гих офи ци ра и мла ђих. Ма ло по сли је, у Бе чу, у јед ној из ја ви штам па ној по сви је ма но ви на ма, Мир ко ба ца сву кри ви цу и од го вор ност за пад Цр не Го ре на оца. Кад су јед ном беч ке но ви не до ни је ле да ће Аустри ја од Ср би-је, осим ди је ла, ко ји оста је Бу га ри ма, и од Цр не Го ре учи ње ти јед ну за ви сну јој др жа ву под вла дом кња за Мир ка, Кра ља је то би ло ја ко за бри ну ло. Мо рао је, за ци је ло, са да осје ти ти жа лост за из гу бље ним си ном, али се мо жда и тје шио ри је чи ма, ко је је он че сто из го ва рао: „Ко зна, што је за бо ље!”

Ја идем из По, исто као при је из Па ри за у Не ји, Кра љу ско ро сва ки дан до под не, не кад пје ши це, не кад трам ва јем ко ји про ла зи не да ле ко од Кра ље ве ви ле. По под не и уве че, не идем 27 Црнина, жалост за мртвима.

238


ни ка да, због да љи не. При ма ме ва зда ли је по. Ше та мо ауто мо би-лом, ре дов но је дан сат пред об је дом. Сје ди мо и раз го ва ра мо о сва че му, са мо не о Цр ној Го ри и о Ју го сла ви ји. Зна да се ту са-сви јем ра зи ла зи мо, па ме ви ше и не за дје ва. О то ме са да, го во ри и ра ди са Исла ви ном, Ген чи ћем, Жив ко ви ћем и са сво јим ми ни-стри ма, осим пред сјед ни ка Јев ге ни ја, ко ји је по о дав но, на до пу-сту у Ри му. Ка же се бо ле стан. У са мој ства ри по ла ко се из ми че. Ре као ми је да ви ше не мо же с Кра љем ра ди ти, да ће от сту пи ти.

Чи ни ми се да је Краљ оно мад не хтио ипак да за по ђе не раз го вор о Ср би ји. На шао сам га са ма у ње го вом ка би не ту, ка’ обич но за пи са ћим сто лом. Ни је ра дио ни шта. Сје ђа ше за ми-шљен. Кад је слу га до нио ка ву и из и ша, по гле да ме и ре че:

- Ко је крив ово ме да се ми два стар ца по ту ца мо по сви-је ту?

Он је стал но кри вио Ср би ју, и прав дао Аустри ју, да је и су ви ше стр пљи ва би ла пре ма иза зи ва њу Ср би је.

- Ја, Го спо да ру, не кри вим ни ко га. Ври је ме је то до ни је ло со бом. До га ђа ји су се ре ђа ли и раз ви ја ли та ко.

Краљ ме је за ми шљен са мо гле дао и ни је про ду жио за-по че ти раз го вор. Он за ци је ло то и сам зна, али не ће да при зна. Ра ди је увје ра ва јед на ко и сва ко га да су са мо ди на сти ја Ка ра-ђор ђе ви ћа и Па шић пот ко па ли ње гов при је сто и са мо стал ност Цр не Го ре.

Осим ово га слу ча ја, ја сам био ов дје са сви јем сло бо дан и ми ран. До ла зио сам и из ју тра и по под не у ли је пу хо тел ску ба-шчу. Краљ је имао свој хлад и ту је ре дов но сје дио са Ген чи ћем, Исла ви ном и игу ма ном Ле он тијсм. Кад год би на шао Кра ља са-ма, одио сам пра во к ње му и сје дио шњим. Кад бих угле дао код ње га оно трој ство, или јед но га од њих, уста вљао сам се под дру-гим хла дом, гдје је ре дов но сје дио Ву ко и Бог дан с пер ја ни ци ма. Не мо гах их тр пје ти, ни слу ша ти њи хов раз го вор, а уви јек исти: про тив Ср би је и кра ља Пе тра и Алек сан дра, про тив Па ши ћа и ра ди ка ла и ка ко хо ће да про гу та ју Цр ну Го ру и ка ко ни је су по-го ди ли итд. А све то не из увје ре ња, не го да уго де Кра љу и да се од ње га ти јем ко ри сте.

Би ло је ви ше пу та да они ме не за тек ну код Кра ља и он да сам их мо рао слу ша ти. Та ко јед но га да на раз при чао се Ген чић

239


Кра љу о по ги би ји Кра ља Алек сан дра и Дра ге: „Вој ска оп ко ли ла двор”, при ча Ген чић, а Краљ га слу ша, и ако му то ни је би ло пр-ви пут, „за вје ре ни ци већ уље гли у двор. Би ју се са жан да ри ма и гар ди сти ма. Тра же Кра ља и Кра љи цу. Не ма их. За тра ја ло ду го. По бо ја ше се да се вој ска не по ко ле ба и не обр не про тив њих у обра ну Кра ље ву. До тр ча је дан офи цир к ме ни у ку ћу. Пи та ју ме: шта да ра де? ‘Тр чи бр зо, на ре ђу јем му ја, об ја ви те од мах вој сци да је Краљ Алек сан дар мр тав и не ка ви чу: Жи вио Краљ Пе тар Ка ра ђор ђе вић!’ Та ко и учи ња ше и ствар се бр зо свр ши. Офи-це ри и вој ни ци по ки да ше ко кар де ви чу ћи: Жи вио краљ Пе тар!

Алек сан дар и Дра га би ли су се скри ли, али на ту ви ку изи ђу и за пи та ју офи це ре, шта тра же, но они их од мах по би ју. И по сли је све га то га Краљ Пе тар ме не у пен зи ју. Кр стио сам се од чу да. Пи там га ја: за што ме ни је по звао и ре као ми, да дам остав ку, па да је дам, но да пот пи ше указ, да се ра зр је ша вам од ду жно сти а да ни шта и не знам о то ме. Го во ри: не знам ја да сам пот пи сао тај указ.

Краљ се на сме ја: „Чу јеш, не зна!”„Вје руј те му”, на ста ви Ген чић. ,,Не зна он ни шта. Под не-

су му на пот пис, он и не чи та, а пот пи ше.”- А да ли је по ти се за хва лио! - ре че Краљ Ген чи ћу са сви-

јем озбиљ но. Ти ње га на при је сто, а он те бе у пен зи ју.„Не ка га!” на ста ви Ген чић, ,,да сам ја знао ка кав је, не би

он ни ка да до ша у Ср би ју. Ма, ја сам га до вео, ја ћу га и ис пра-ти ти пре ко гра ни це”.

И да не би ваљ да оста вио Кра ља у сум њи о то ме, из го во-рио је те ри је чи гла сно и ва тре но.

На стао по ду жи та јац, до кле га Краљ пре ки не уз дах нув ши:- Е, чу дим с, ка ко ти је за хва лио, а ка ко се ме не по ка зао

бла го да ран. А на ша’ сам га у Па ри зу, про па ли цу, ђе у јед ној фа-бри ци од са пу на ра ди као прост рад ник за пет фра на ка днев но.

Краљ је то ли ко мр зио кра ља Пе тра да ни је ни по ми шља хо ће ли му ко вје ро ва ти тој при чи, и да ће свак, ко то чу је, ре ћи: па ка ко да де то ме са пун џи ји сво ју кћер, кња ги њи цу Зор ку?

Чак ни Ген чић, ни игу ман, не из у сти ше ни јед не ри је чи ни ди вље ња ве ли ко ду шно сти Кра ље вој, ни осу ђи ва ња не бла го дар-но сти кра ља Пе тра.

240


Мо жда је Краљ то осје тио, јер се од мах ди га и по шао по-ла ко, као што ва зда иде, пут хо те ла. Ген чић, иду ћи по ред ње га, до да де жи во, као при је: „Вра ти ће мо се у Ср би ју, та мо ће мо се пи та ти. Он да по чи ње мој рад!”

Краљ не ре че ни шта. Би ће му Ген чић и при је го во рио о то ме сво ме ра ду.

Исто га да на, до шао је из Ни це у Дакс, се стрић Ген чи ћев, пу ков ник, пен зи о ни сан због со лун ске афе ре. Ген чић га је во дио Кра љу. Мо жда ће и он сво га се стри ћа уве сти у „плат ни спи-сак”, као Исла вин сво га. Ген чић при ма од упра ве дво ра мје сеч-но 4000 фр. То би за ње га са мо га би ло мно го.

До ђе нам и ђе не рал Ан то Гво зде но вић у Дакс. При ми ла га аме рич ка вла да за по сла ни ка цр но гор ско га у Ва шинг то ну. Че ка-ло се ду го, али се ево до че ка ло. А би ло је већ до ста збо ра да су „ср би јан ске сплет ке” и ње му, као Пе цу Пла мен цу, за тво ри ле пут. Краљ је за до во љан. Он мно го оче ку је од ми си је Гво зде но ви ће ве: за јам у Аме ри ци од 10 ми ли о на до ла ра, ус по ста вља ње са мо стал-не Цр не Го ре, до ла зак Цр но го ра ца из Аме ри ке у Фран цу ску, да се с том вој ском вра ти у Цр ну Го ру. Од све га не ће ни шта би ти. Краљ је већ тра жио, мно го ма њи за јам у Аме ри ци и ни је га до био; Цр на Го ра хо ће ује ди ње ње и аме рич ки Цр но гор ци, ко ји су хтје ли по ћи, већ су на Со лун ском фрон ту. И сам ми је Гво зде но вић ре као да он не ми сли да мо же што та мо учи ње ти и ка да би имао о че му да жи ви, ни ти би иша у Аме ри ку, ни ти би сто ја ви ше код Кра ља.

Но, Краљ му ни је дао ни да по чи не у Дак су. Вра тио се исти дан у Бор до, да од мах кре не за Аме ри ку. О ње го вом пу-ту и за дат ку, ма ло се ми сли ло и го во ри ло ме ђу Цр но гор ци ма у Дак су, али за то мно го ви ше о ње го вој про мје ни. Гво зде но вић је чо вјек око 70 го ди на и вас си јед, али се он та ко бри жљи во ма же, да му се ни кад јед на дла ка би је ла не ви ди. Сад пред по-ла зак пре стао се ма за ти и до шао је у Дакс са би је лом ко сом и бра дом. Ка жу да у Аме ри ци рђа во гле да ју љу де ко ји се пи ту ра ју. За то је и Ан то по шао у сво јој пра вој бо ји. Кад се по вра ти, а то ће за ци је ло бр зо би ти, ја ви ће нам се опет у цр ни ни за по кој ном мла до шћу сво јом.

Ви ше од си је де бра де Гво зде но ви ће ве, из не на дио је сва ко га „Глас Цр но гор ца” са пи смом Кра ље вим пред сјед ни ку вла де Ев-

241


ге ни ју По по ви ћу. Ка да до ђох то га да на у хо тел ску ба шчу, за те кох сви ту Кра ље ву у жи вом раз го во ру о то ме пи сму. Ви дим јет ка и на сме ја на ли ца. Сва ки осу ђу је и ру га се. Ву ко ми пру жи лист и по ла ко, ка ко он обич но го во ри, ре че: „Бру ка! Цр но гор ци се ра ду ју и сви се Ју го сла ве ни по ма ми ше од ве се ља, што је Ев ге ни је до био ин гле шки ор ден, а дру ги ми ни стри ита ли јан ски. Бо га ми ови ста-ри не зна ви ше шта ра ди. Игра ју се шњим она ђе ца” (ми ни стри).

По ђох и сје дох по да ље и про чи тах пи смо Кра ље во.Краљ пи ше да је са осо би тим за до вољ ством са знао да су

му ми ни стри од ли ко ва ни од вла да ра ин гле шког и ита ли јан ског и да је аме рич ка вла да да ла агре ман ње го вом пр вом по сла ни ку у Ва шинг то ну; да је та ви со ка па жња тро ји це на ших моћ них са ве зни ка знак очи глед ног при зна ња хе рој ском и му че нич ком на ро ду цр но гор ском за огром не му ке и над чо вје чан ске жр тве ко је је под нио у овом ра ту за исте иде а ле, због ко јих и на ши пле ме ни ти са ве зни ци ра ту ју; да је то ујед но и при зна ње ње го-вој вла ди „па три от ски рад на до бру ми ле Цр не Го ре и ци је ло га Ју го сла вен ства” и да ће се то ме сви Цр но гор ци и сва ки Ср бин и Ју го сла ве нин об ра до ва ти; да ће то би ти под стрек вла ди да на-ста ви и да ље рад у за по че том прав цу; да су ти иде а ли већ ви ше од пет вје ко ва основ др жав ног и на ци о нал но га пр о гра ма Цр не Го ре и ње го ве ше зде се то го ди шње вла да ви не, на чи јем је оства-ре њу ра дио са Кња зом Ми хај лом и ве ли ким Хр ва том Штро сма-је ром. По зи ва на по шљет ку вла ду да ра ди као до са да и увје ра ва је о сво ме по вје ре њу и о сим па ти ја ма и пот по ри „сва ко га до брог Ју го сла ве ни на.” То је глав на са др жи на.

Па да ју у очи ове не тач но сти у пи сму:Краљ ни је тек са знао да су ми ни стри до би ли ор де ње, јер

је сам на то ме ра дио и из ра дио им.Аме рич ка вла да, ка да је већ при ста ла да се у Ва шинг то ну

уста но ви цр но гор ско по слан ство, ни је мо гла не да ти агре ман. и ако га ни је да ла Пе тру Пла мен цу, да ла га је Ан то ни ју Гво зде но-ви ћу, а да ни је ни ње му да ла, да ла би Гво зде ну Ан то ни је ви ћу. За то се и не мо гу та два са сви јем обич на до га ђа ја сма тра ти као из раз „ви со ке па жње моћ них са ве зни ка” и као „знак очи глед-ног при зна ња хе рој ске бор бе Цр но го ра ца и па три от ско га ра да Кра ље ве вла де на до бру Цр не Го ре и ци је ло га Ју го сла вен ства”.

242


Још ма ње се мо же ра зу мје ти за што ће то сва ки Цр но го-рац, Ср бин и Ју го сла ве нин, об ра до ва ти се ор де ни ма ми ни ста ра а осо би то сад по сли је Кра ље ве из ја ве да му ми ни стри ра де и да ље у за по че том прав цу, јер баш тај пра вац сви они осу ђу ју, а Цр но гор ци још су ви ше по ру чу ју Кра љу и ми ни стри ма, не ка и не ми сле на по вра так у Цр ну Го ру.

Осло бо ђе ње и ује ди ње ње Ју го сла ви је ни је мо гао би ти „за ви ше од пет вје ко ва др жав ни про грам Цр не Го ре”, ка да у тим вје ко ви ма ни је ни би ло др жа ве цр но гор ске. Гра ма те ру ске упу-ћи ва не су вој во да ма, сер да ри ма, ка пе та ни ма цр но гор ским, куч-ким, пи пер ским, ма ће дон ским итд., а упу ћу ју се вла да ри ма и вла да ма ђе их је.

Ни Кра ље ве ше зде се то го ди шње вла де ни је био то про-грам, ни ти је он на ње му ра дио ,,са Кња зом Ми ха ји лом и ве ли-ким Хр ва том Штро сма је ром”. Уго вор ње гов са К. Ми ха ји лом већ је по зна та ствар из ме мо а ра Ри сти ће вих28. Са Штро сма је ром је по сли је ра та се дам де сет ше сте го ди не из ми је нио не ко ли ко пи са ма и то се ти ца ло скла па ња уго во ра са св. Сто ли цом, у че-му је Штро сма јер био по сред ник. И то је све29. А ка ква је та да Аустри ја сил на би ла, ни је се он да ни ми сли ло на да на шњу Ју го-сла ви ју. Ако је Штро сма јер по ми шља на Ју го сла ви ју.

Уго вор из ме ђу Ср би је и Цр не Го ре пот пи сан је 5. ок то бра 1866. Њи ме је пред ви ђе на за јед нич ка срп ско-цр но гор ска ак ци ја протнв Тур ске. Циљ ак ци је био је осло бо ђе ње и ује ди ње ње срп-ског на ро да у ја чу срп ску др жа ву на че лу с кне зом Ми ха и лом Обре но ви ћем.

28 Уговор између Србије и Црне Горе потписан је 5. октобра 1866. Њиме је предвиђена заједничка српско-црногорска акција протнв Турске. Циљ акције био је ослобођење и уједињење српског народа у јачу српску државу на челу с кнезом Михаилом Обреновнћем. (Гргур Јакшнћ, Војислав Ј. Вучковнћ, Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила (Први балкапски савез), Београд 1963, 285).

29 У овом случају који се тиче односа између кнеза Михаила и бискупа Штросмајера Поповић није у праву. Између српске владе и хрватске Народне странке, чији је предводник био бискуп, марта 1867. године склопљен је споразум о сарадњи. У политичкој пракси споразум није остварен. (Војислав Ј. Вучковић, Политичка акццја Србије у јужнословенским покрајинама Хабсбуршке моиархцје 1859-1874, Београд, 1965, 273-283; Василије Крестић, Југословенска политика Јосипа Јураја Штросмајера у књизи Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половиии ХIХ века, Београд, 1988, 140-151).

243


Раз ми шља сам шта је хтио Краљ с ти јем пи смом, ка да ми, из ла зе ћи из хо те ла, при ђе Кња ги њи ца Ксе ни ја. Би ла је озбиљ-на, јет ка, али се на сме ја ла, ка да ме упи та ка ко ми се сви ђа Кра-ље во пи смо. Ка жем јој оне мо је при мјед бе и да би бо ље би ло да га Краљ ни је пи сао или бар да га ни је об ја вио.

„То се зна!” ре че књ. Ксе ни ја. „Сад уви ђа и Краљ и ка је се. То су ми ни стри кри јуч ке и бр зо ура ди ли да им ко не спри је-чи. Кад сам ја са зна ла, Краљ је те ле гра фич но на ре дио да му се пи смо по вра ти, али је до био од го вор да је пи смо већ штам па-но и лист ра за слан. Краљ ни је ни по ми шља да на пи ше она кво пи смо Ев ге ни ју, но је то тре ба ло ми ни стри ма да се одр же на сво јим мје сти ма. Ев ге ни је је хтио да ти остав ку. Кад га ни је су мо гли од вра ти ти, по хи та ли су да га са она квим пи смом Кра ље-вим при мо ра ју да оста не и да ље пред сјед ник вла де. И успје ли су. Пи смо је на пи сао Вла ди мир По по вић и он је са Ми ло шем Жив ко ви ћем и под нио га Кра љу на пот пис. До ка зи ва ли су му да је та кво пи смо у да на шњим при ли ка ма ја ко по треб но и да ће учи ни ти ве ли ки ефе кат. Оно ће по бр ка ти ср би јан ске ин три-ге, јер ће му при ву ћи све Цр но гор це и Ју го сла ве не, ка да им он ка же, да ће моћ ни са ве зни ци ус по ста ви ти не за ви сну Цр ну Го-ру, и да он са сво јом вла дом ра ди за Ју го сла ви ју. ’То ће пи смо оста ти исто риј ско’, го во рио му је Ми лош, ‘до ста сте слу ша ли ку чи ће, по слу шај те да нас нас ни ко го ви ће и увје ри ће те се да сте до бро учи ње ли’. Краљ се нај пре нећ као, али се сло жио шњи ма и пот пи сао пи смо. Успје ли су да спри је че Јев ђе ни је ву остав ку и да одр же ми ни стре на по ло жа ји ма, али да ви ди мо”, до да де књ. Ксе ни ја, осмје ху ју ћи се као да ми ти јем на го вје шћу је да ће она на сто ја ва ти код Кра ља да ипак про ми је ни вла ду.

Краљ је до и ста до шао у Дакс и био за све ври је ме стал но не раз по ло жен, али се то при пи си ва ло то ме што је оп шти на па-ри ска че ти ри ли је пе и ве ли ке ули це на зва ла име ни ма че тво ри це са ве зни ка: пред сјед ни ка аме рич ке ре пу бли ке, кра ља ин гле шког, кра ља бел гиј ског и кра ља срп ског. То га је стра шно за бо ље ло и бо ли га јед на ко, јер је у то ме ви дио да га не сма тра ју са ве зни-ком. Ње га је та ко исто уз бу дио и од го вор пред сјед ни ка По ен ка-реа на ње го ву че стит ку при ли ком фран цу ске на род не свет ко ви-не. Пред сјед ник му је у ма ло ри је чи са мо за хва лио на че стит ци,

244


а де пе ша, ко јом је пред сјед ник за хва лио Кра љу Пе тру на ње го-ву че стит ку, би ла је ве ли ка и пу на хва ле и сла вље ња Ср би је и кра ља Пе тра.

Са сви јем из не над но, Краљ је пре ки нуо ба ње и са ци је лом сво јом прат њом по вра тио се у По, а одан де од мах от пу то вао у Па риз.

Са Кра љем је по шао и „ру ски по сла ник” Исла вин.Јед ном при ли ком, још у Поу, го во рио ми је Исла вин ка ко је

Краљ ја ко уз не ми рен не раз по ло же њем фран цу ске вла де пре ма ње-му, а он да га јед на ко увје ра ва да ни Кле ман со ни ње го ви прет ход-ни ци не ма ју ни шта про тив ње га, не го је ствар у то ме: ми ни стри се ми је ња ју, али у ми ни стар ству спољ них по сло ва оста ју два-три чо вје ка ко ји ни је су раз по ло же ни пре ма Кра љу и ко ји су ору ђе Ве-сни ће во. Ти љу ди, има ју ћи по сло ве у сво јим ру ка ма, ути чу на сва-ко га но вог ми ни стра. За то тре ба да Краљ сам лич но и енер гич но раш чи сти ствар код Кле ман соа и оне мо гу ћи ути цај они јех љу ди.

Сје ћа ју ћи се ти јех Исла ви но вих ри је чи, ми слим да је Краљ по на ва љи ва њу и са вје ту Исла ви но вом, по шао у Па риз да не што по ку ша.

Ја и Ву ко смо свр ши ли ба ње, али ће мо оста ти још 5-6 да-на у овом ли је пом и мир ном мје сту да се од мо ри мо. Ја имам са да још ве ће бо ло ве и је два идем осла ња ју ћи се на штап и на ру ку Ву ко ву. Ка жу, да је то до бро, да је то дјеј ство ба ње, а по-сли је мје сец два да на да ће ми са свим олак ша ти.

До ла зи мо ре дов но по под не пред јед ну ка фа ну; сје ди мо, пу ши мо и при ча мо се, он уз ка ву, ја уз ча шу до бро га мли је ка. Пред на ма на сре ди ни пја це, ди ми ве ли ки отво ре ни ре зер во ар, из ко је га днев но оди ла зи пре ко два ми ли јо на ли та ра вре ле во де. Из ви ре на истом мје сту и ви ди се ка ко кљу ча. Од зо ре до но ћи, јед на ко до ла зе са су до ви ма и но се во ду до ма. Мно ги свр ћу и пи ју. Ја и Ву ко смо је са мо про ба ли, али ра ди је иде мо на наш из вор, јер је ре зер во ар отво рен и во да ни је она ко чи ста.

Остао је у Дак су, од прат ње Кра ље ве, са мо игу ман Ле он-ти је. Ми га из бје га ва мо, али он се сва ки дан на ма ља ис пред ка-фа не и сјед не крај нас. Не раз по ло жен је. Све нам ви ше от кри ва сво је не за до вољ ство са Кра љем и са оним што се ра ди. Он је ин ти ман са Ми ло шем Жив ко ви ћем и Ми ли ће вић Вељ ком. Ре че

245


нам оно мад не, да су обо ји ца по шли у Па риз и да се ви ше не ће вр ћа ти у По. И он ће, ве ли, у Па риз. Хо ће да је по да ље од све га, јер „ко сто ји код Кра ља гу би мо рал но”.

Из не на ђу ју нас ова кве ри је чи из уста Игу ма но вих, из ко-јих се до сад чу ло са мо удва ра ње Кра љу. Или нас по те же за је зик или је зби ља не што на у мио са оном дво ји цом сво јих при ја те ља. Ми ли ће вић је већ јед ном оста вљао Кра ља.

Ву ко во и мо је стр пље ње би ло је ја че од ра до зна ло сти. Слу ша ли смо Игу ма на, али не ула за смо у ње го ве раз го во ре.

Да за вр шим да нас јед ном ви је шћу, ко ју сам ду го с ве ли-ким не стр пље њем оче ки вао, и са то ли ко исто ве ли ким за до вољ-ством ју че при мио. Пи сао сам вам не ђе по дав но, да ме јед на ко му чи не из вје сност, ђе је и ка ко је Вла до по ги нуо, је ли остао на бо ји шту или је са хра њен? Краљ ми је под ја рио мо ју жа лост сво јом при чом, да је с Вла дом по ги ну ло још се дам офи ци ра срп ских, да су их Ар на у ти по кла ли као ја гањ це и да је и јед на Цр но гор ка шњи ма оди ла и ту ра ње на би ла. Зна чи ло би да су Ар на у ти из за сје де на па ли и ту Вла да ис пре си је ца ли, сву кли и опљач ка ли по сво ме оби ча ју и оста ви ли га на мје сту пси ма и га вра ни ма. Ту стра шну ми сао раз го нио сам јед на ко по ми шља-њем, да је то Краљ мо жда из ми слио са мо да ома ло ва жи срп ске офи ци ре, ко ји се да ју кла ти као ја гљад, па и смрт мо га Вла да за-то што је сту пио у ср би јан ску вој ску, а не у ње го ву, али се исто ни је сам мо гао ннка да уми ри ти. Јед на ко сам рас пи ти вао кад год сам срио ко је га срп ског офи ци ра, а осо би то мла ђе, прет по ста-вља ју ћи да сам на и шао мо жда баш на ње го во га дру га, зна ју ли што о по ги би ји Вла до вој. Не ки ме тје ша ху да је ју нач ки по ги нуо и да је са хра њен ли је по, ожа љен од сво јих вој ни ка по крај јед не цр кве у Де бри. Дру ги слег ну ра ме ни ма као да не зна ју ни шта. Та да се од мах сје тим при че Кра ље ве и по ми слим: мо жда они не што зна ју, па не ће да ми ка жу да ме још ви ше не ожа ло сте.

За то сам се одав но обра тио мо ме до бро ме Ба би ћу, пу ков-ни ку, у Со лун, с мол бом, да од стра не мо је по тра жи од ми ни-старст на вој ног из вје шће о по ги би ји Вла до вој. Пу ков ник Ба бић пре дао је Вр хов ној ко ман ди сво ју мол бу 23. ма ја, а по мол би фа ми ли је пок. Вла ди ми ра По по ви ћа, ак тив ног пе ша ди ског по-руч ни ка нз дру го га пу ка ком би но ва не ди ви зи је, за из вје штај:

246


1. да ли је на мје сту по ги би је остао или је и гдје са хра-њен? У овом дру гом слу ча ју: да ли му је и чи ме гроб обе ле жен?

2. да ли је и шта од ње го вих ства ри на ме ње но ње го вој фа-ми ли ји са чу ва но и ко ме је то по вје ре но?

Од мах сју тра дан, 24. ма ја, Вр хов на ко ман да упу ти ла је мол бу ко ман дан ту ју го сло вен ске ди ви зи је под бр. 122.300, овај ко ман дан ту пр ве вар дар ске бри га де итд., до кле је мол ба про шла сва вој на над ле штва, од ко јих се мо гло што са знатн о Вла ду. Све те на ред бе и од го во ре вра ће не Вр хов ној ко ман ди, до био је пу-ков. Ба бић у пре пи су и по слао их ево ме не.

Ис пи са ћу вам са мо ва жни је.„Ко ман ди ру ми тра ље ског оде ле ња шта ба 21. пеш. пу ка:По кој ни Вла ди мир био је из 46. кла се вој не ака де ми је

вод ник ми тра ље ског оде ле ња 2. пре ко број ног пу ка. По ги нуо је у по вла че њу кроз Де бар, где је са сво јим ми тра ље зи ма био у за штит ни ци.

По при ча њу ње го вог во ђе ми тра ље за, са хра њен је на ме-сту где су му би ли ми тра ље зи у бор би. По ло жај из над Де бра, на ко ме су уче ство ва ли пр во ко ми те, а доц ни је ре гу лар на бу гар ска вој ска.”

У пот пи су: вод ник ми тр. одел. шта ба 21. пу ка: по руч ник Ми о драг Мар ко вић

Кад сам ово про чи тао, сва лио ми се са ср ца те рет, ко ји ме је ско ро три го ди не да вио.

Вла да ни је су за кла ли Ар на у ти као јаг ње, са оста лим дру-го ви ма офи ци ри ма, ка ко је то Краљ при чао, не го се ш њи ма ју нач ки бо рио за јед но и по ги нуо за шти ћа ва ју ћи срп ску вој ску ко ја се по вла чи ла и не од Арна у та, не го од ре дов не бу гар ске вој-ске. И ни је остао на бо ји шту, не го му се зна гроб. Ако ми Бог да здра вља и жи во та на ћи ћу га и оби ље жи ћу га спо ме ни ком, или ћу га пре ни је ти крај бра та му у Би о град.

Из вје штај ми тра ље ског оде ле ња 1, ба тал. 22. пу ка:„Ко ман дан ту 22. пе шад. пу ка.Част ми је из ве сти ти ко ман дан та да сам, пре ма пред њем

на ре ђе њу, при ку пио по дат ке да по чив ши По по вић ни је остао на ме сту гдје је по ги нуо, већ је сне шен са по ло жа ја ‘ Ја ме’, ис точ но од Де бра и са хра њен за пад но за 50 ме та ра од Ка ра у ле, ко ја се

247


на ла зи на на пред ре че ном по ло жа ју. Гроб му ни је ни чим оби ље-жен сто га да га Бу га ри не би из ва ди ли, а у бли зи ни је јед но га ка ме на.

На ли цу је са да ка плар Го луб Пеј чић из Ка ми ка, сре за ни-шав ског, окру га пи рот ског, ко ји га је и са хра нио.”

Из вје штај бла гај ни ка 22. пе шад. пу ка Жив. Ф. Си ми ћа – ко ман дан ту 22. пе шад. Пу ка:

,,Пре ма при мље ном на ре ђе њу, част ми је из ве сти ти шље-де ће:

Из нов ча не књи ге 2. пре ко број ног пу ка ви ди се да је, на стра ни 100, бр: 638 уве де но на име за о став шти не пок. по руч-ни ка Вла ди ми ра С. По по ви ћа и то: 1 сат, 1 но тес; 1 нов ча ник; 1 ре вол вер џеп ни и у го то ву ди на ра 40080.”

„На стра ни 109., бр. 694. исте књи ге, уве де на је су ма од дин. 14050 до би ве на од про да тих ства ри поч. по руч ни ка По по-ви ћа, и иста је са на ђе ном су мом, го то ви ном у укуп ној су ми од дин. 54130 по сла та упра ви нов ча ног Де поа са ак том бр. 1214. од 4. ју на 1916. г.”

Не мо гу до че ка ти да ове из вје шта је по ка жем и про чи там Кра љу. По ја ча ће ми се за до вољ ство ко је су ми они до ни је ли.

248


249


По, 17. ок то бра 1918.

ПО ПО ВРАТ КУ мо ме из Дак са, за ми је нио сам Ол гу: она је по шла у јед ну ба њу, дви је уре одав де, да ли је чи сво је жље зде, а ја сам остао ов дје с Ми ћом. Др Ма ру лис не учи ње за ње га још ни шта. Ри је ши ли смо да по ђе мо тек се Ол га вра ти, у да га још и та мо пре гле да ју струч ња ци, па да чи ни мо што нам на ре де.

Ми ћа сам на ша исто ка ко сам га оста вио: осим оне не-срећ не тр за ви це, осим оно га не свје сног гун ђа ња и раз го ва ра ња со бом, у све му до бро, здрав, раз по ло жен, и ра ди до ста и с во-љом. Не про ти ви се, али ни је ми ло, ка да му го во рим о ли је че њу у бол ни ци. Ми сли да му се не мо же по мо ћи. Го ди му ка да ни ко не обр ће па жњу на ње га. Не тр пи да га опо ми ње мо, да не гун ђа и не тре ска гла вом, ру ком или но гом. Ако му се ко ји друг, или и не по зат на ули ци или на трам ва ју на сми је ка да то чи ни, про сто је си ро мах, не сре тан, по ста не не раз по ло жен и жи вот му омр зне. О то ме је го во рио и жа лио се Ол ги.

Не во ља му је као и ме не шњим и с дру гим мо јим ја ди ма, о ко ји ма не мо гу, не ћу да вам пи шем. Све мо је же ље и пре ђа шње оду ше вље ње па ло је на је ди но, не стр пљи во оче ки ва ње, да ми се са мо до хва ти ти јед ном на ших кра је ва, па ако ћу та мо пр ви дан умри је ти. Не ци је ним жи вот ви ше ни ушта, али кад о то ме ми слим, до ђе ми не што те шко да ов ђе оста вим ове ко шчи не, а сва не ми ка да се за ми слим у Би о гра ду, по крај Ђо ка, или на оној хум ци у То вар ни ку.

250


Ваљ да ће ми да ти Бо, да то до че кам. Из гле да је бли зу крај ра ту. Њем ци од ка ко су по че ли усту па ти, ви ше се не уста вља-ју. Са ве знич ка их вој ска го ни су сто пи це. Ваљ да је још је ди ни на шљед ник Да ни ло, ко ји не вје ру је у по бје ду Фран цу ске и са-ве зни ка јој. Био је ов дје са кња ги њом Ми ли цом два-три да на. Оно мад не сам их ис пра тио на же ље знич кој ста ни ци. Због оне при че по сма тра сам их па жљи ви је. Она је би ла стал но озбиљ на. Ма ло је го во ри ла уси ља ва ју ћи се. Тај ис кре ни из раз ње но га ду-шев ног раз по ло же ња чи нио ми је да ми се ја че из два ја ло ње го во пре тва ра ње. Ка да сам му при мје тио, да ми ово га пу та из гле да ма ло сла би ји, од го во рио ми је: „Не чу ди се, Кња ги ња је че шће по бо ље ва ла, а кад је она и ма ло што гођ сла ба, ти знаш ли је по, ка ко ми је!” По шљед ње ри је чи по но вио је два пу та, три пу та. Она му се ни је обр ну ла на то ли ку ње жност, ста ја ла је озбиљ на и гле да ла пред со бом.

Бје ше се воз опо знио за 40 ми ну та. Све ври је ме смо ше-та ли и раз го ва ра ли се. У По је до шао, ре че ми, да ви ди мај ку, а са оцем ће се са ста ти у Бор доу, ,,јер има да му да не ке са вје те”. На ра стан ку, за вр шио је раз го вор овим ри је чи ма: „Пам ти што ти ка жем: Ње мач ка не мо же би ти по бје ђе на. Рат ће се за вр ши ти али не ће би ти ни по бје ди те ља ни по бје ђе но га. Мир ће се за кљу-чи ти за јед нич ким до го во ром и спо ра зу мом.” Ка да сам ја у то по сум њао, по но вио је да пам тим ње го ве ри је чи, и да ћу се бр зо увје ри ти.

Вр ћу ћи се у хо тел, чу дио сам се На шљед ни ку ка ко мо же још и са да вје ро ва ти у не по бје ди вост Ње мач ке а ви ди ње не по-ра зе и на гла усту па ња? И ка кве ће то са вје те он да ти оцу? Да ли да у сво јим че стим че стит ка ма вла да ри ма и вла да ма са ве знич-ким при ли ком по бје да или ка квих свет ко ви на, не из ра жа ва твр-до вје ро ва ње у њи хо ву по бје ду и не ври је ђа Ње мач ку и Аустри-ју, јер ће оне са сво јим про тив ни ци ма до го вор но рје ша ва ти о ми ру, о сво јим бу ду ћим од но си ма и о бу дућ но сти ма лих др жа ва, по бје ђе них и њи ма пот чи ње них? То би од го ва ра ло оно ме ње го-вом вје ро ва њу у си лу Ње мач ке.

Краљ је био по ша’ у Па риз, да, по са вје ту Исла ви но ву, лич но и енер гич но по ра ди код фран цу ске вла де: да је увје ри о сво јој вјер но сти са ве зни ци ма, да јој от кри је ин три ге ср би јан-

251


ске вла де про тив ње га и са мо стал но сти Цр не Го ре пре ко из-вје сних ли ца у ми ни стар ству спољ них по сло ва, да му вла да об у ста вље ну нов ча ну по моћ по вра ти и по ве ћа, да му не спри је-ча ва као до сад, опет „ин три гом ср би јан ском” при ку пља ња Цр-но го ра ца из Аме ри ке и са дру гих стра на, ка ко би и Цр на Го ра јед ном ја чом је ди ни цом сво јом би ла пред ста вље на на фрон ту, и да му да из др жа ва ње те вој ске, и на по шљет ку, да фран цу ска вла да не до пу сти ви ше „цр но гор ско ме од бо ру за на род но ује-ди ње ње” да ра ди про тив ус по ста вља ња са мо стал не Цр не Го ре, про тив ње га и ње го ве ди на сти је, што све срп ска вла да ве ли ким нов цем по др жа је, и да за бра ни „Ује ди ње њу” и „Цр но гор ском бил те ну” ула зак у Фран цу ску, ко ји се у Па ри зу уре ђу ју, а из да ју у Же не ви.

Ра ди ово га по шљед ње га, до нио је „Глас Цр но гор ца” при-је по ла ска Кра ље ва у ука зе ко ји ма се Ра до вић и чла но ви „Цр но-гор ско га од бо ра” ста вља ју у пен си ју или от пу шта ју из др жав не слу жбе, до нио је, осим то га, и „рје ше ње” ми ни стра уну тр. дје-ла, ко јим се Ра до вић и дру го ви му оп ту жу ју за ве ле и зда ју и на-ре ђу је да, по ре ста у ра ци ји Цр не Го ре, це тињ ска об ла сна упра ва ову ту жбу упу ти об ла сном су ду.

Рев но сни бра ни о ци су ве ре ни те та Цр не Го ре и ди на сти је опет су на су ка ли Кра ља, овим још гр ђе но оним пи смом пред-сјед ни ку вла де. Они ли је по зна ју да Цр но гор ци не ће ре ста у ра-ци ју Цр не Го ре, не го ње но сје ди ње ње са Ср би јом и да су они спрем ни да са да шњу кра љев ску вла ду и са мо га Кра ља ста ве под суд. Овом оп ту жбом хтје ли су да за стра ше и од би ју Цр но-гор це од Од бо ра за ује ди ње ње, и да се пре до чи вла да ма са ве-знич ким, да су људ, што ра де про тив ре ста у ра ци је Цр не Го ре и ње не ди на сти је ве ле и здај ни ци и да им за то ни шта не вје ру ју. Са ве знич ке вла де ће за ци је ло уочи ти ту ци је ле ове не из во дљи ве оп ту жбе и Краљ ће се на ћи у вр ло не згод ном по ло жа ју и пре ма њи ма и пре ма Цр но гор ци ма. То сам ка зао кња ги њи ци Ксе ни ји, јер Краљ не ће са мном о то ме го во ри ти, као што ни је ни о оном „исто риј ском” пи сму пред сјед ни ку вла де. Она је ба ца ла сву кри ви цу на ми ни стре и на Вла ди ми ра „Ја бу ча ни на”. За Кра ља из ла зи рђа во би ло да су га они на ве ли, би ло да им је он на ре дио, да се ова кво „рје ше ње” о ве ле и здај ни ци ма об ја ви.

252


Краљ је, до шав ши у Па риз, по сје тио од мах Кле ман соа, пред сјед ни ка вла де и Пи шо на, ми ни стра спољ них по сло ва. Ка-ко је ш њи ма про шао мо же се су ди ти по оно ме што је он при чао: да ће му са ве зни ци по ви си ти суб вен ци ју ко ли ко он сам озна чи да му је по треб но да ће са ста ви ти вој ску, ко ју ће Фран цу ска из-др жа ва ти, да је од зво ни ло ср би јан ским ин три га ма итд. Вра тио се у По по сли је три не ђе ље ба вље ња у Па ри зу и јед но га да на са На шљед ни ком у Бор доу. До шао је ја ко су мо ран. То је био рђав знак за ње го ве успје хе, ка да се зна да он не мо же и нај ма њу ра-дост сво ју свла да ти и укри ти. И Исла ви но во не рас по ло же ње и све што сам мо гао до зна ти од сви те Кра ље ве, ни је го во ри ло о ус пје си ма Кра ље вих на по ра у Па ри зу.

Ађу тант Кра љев, ко ман дир Вук са но вић, при чао ми је ка-ко му је сад у Па ри зу, фран цу ски по сла ник код Кра ља, ко ји је са да за по слен у ми ни стар ству спољ них по сло ва, г. Де ла рош Вар не ре као: „Чу дим се Кра љу што се већ не по ми ри са суд-би ном и што се на ли је пе не на го ди са Срп ском вла дом, а има крај се бе чо вје ка (ту је Де ла рош са хва ла ма ме не име но вао) ко ји би му био нај згод ни ји по сред ник.” И то по ка зу је да Фран цу ска вла да ни је из мје ни ла сво је др жа ње пре ма Кра љу ни по сли је ове ње го ве по сје те.

Краљ се не бје ше још до бро ни од мо рио од пу та, ка да нам сти го ше ве ли ке и ра до сне ви је сти са Со лун ског фрон та. Срп ска вој ска, по ја ча на Фран цу зи ма, а по др жа ва на на де сном кри лу Ин гле зи ма и Гр ци ма, а на ли је вом Ита ли ја ни ма, сил но је на па ла 15. сеп тем бра бу гар ско ње мач ку вој ску, на фрон ту 150 ки ло ме та ра ду гач ком, раз би ла је по сле тро днев не бор бе, за ро-би ла 10.000 Бу га ра, узе ла им 200 то по ва. Сва ки дан до ла зе све ва жни је и ве се ли је ви је сти. Срп ска вој ска чи сти Ма ће до ни ју, хи та к Бе о гра ду. Бу га ри ба ца ју оруж је и бје же. Ин гле зи и Гр ци уље гли у Бу гар ску. Фер ди нанд по-бје гао; за мје нио га Бо рис. Бу-гар ска ка пи ту ли ра ла, тра жи мир.

Краљ је био уту чен овим ви је сти ма. Не ма сво је вој ске на Со лун ском фрон ту, ко ја би са да уље гла у Цр ну Го ру. Ући ће и у Цр ну Го ру срп ска вој ска и та мо ће оста ти. Сје ди мо, раз го ва ра-мо иш че ку ју ћи но ви је ви је сти. На сва ку пи та ме Краљ: што ми се чи ни? А на су мор ном, бри жном ли цу му се чи та: уље го ше

253


Ср би јан ци у Цр ну Го ру, Цр но гор ци ће их до че ка ти као сво је из-ба ви те ље.

- Не ма, Го спо да ру, ту што да се чи ни. Ово је ја сно и чи сто. Ка пи ту ли ра ла Бу гар ска и Тур ска, за њи ма ће и Аустри ја, кад оста не Ње мач ка са ма, мо ра и она. Ту је крај ра ту, са пот пу ним сло мом не при ја те ља.

По ла зе ћи на под не од Кра ља, за пи та ме је сам ли био у Лур ду и по зо ве ме да по ђе мо јед но га да на и да раз гле да мо чу ве-ну цр кву и под њом чу до твор ну пе ћи ну. Но, већ по руч ку, исто га да на, до ђе Краљ с ауто мо би лом пред мој хо тел и при хва ти ме да иде мо у Лурд.

Уси ља вао се да бу де раз по ло жен. При чао ми је ка ко ра-ди да са ста ви до ста ве ли ку вој ску ко ја ће се при дру жи ти вој-сци са Со лун ско га фрон та и уље ћи у Цр ну Го ру да је очи сти од Аустри ја на ца. До ла зе му под бар јак сви Цр но гор ци из Ита ли је и Швај цар ске и ови ов дје и они из Аме ри ке и њих 7000 из ка-над ске вој ске. Фран цу ска их при ма на свој тро шак и од ре ди-ла ми је Би зер ту за збор но мје сто, али ја тра жим дру го ов дје у Фран цу ској.

Са мо га слу шах и чу ђах се то ме збо ру. Но, кад ми још ре-че: ,,Је ли да ће то до бро би ти?”, не мо гах да му не од го во рим.

- То би, Го спо да ру, до бро би ло да сте учи ње ли од мах ка да сте до шли ова мо, или бар при је не ко ли ко мје се ца. Сад ви ше не мо же те са ста ви ти ту вој ску. Ов дје не ма те ни двје ста вој ни ка. Из Аме ри ке сви ко ји су хтје ли до ћи, у срп ску вој ску. Они из Ка на-де не ће оста ви ти ин гле шке биф те ке и пет фра на ка днев но. Па и да би сви хтје ли, и да би сва ки окри ла тио, не мо же ви ше сти ћи на ври је ме. Срп ска вој ска са по мо ћу са ве знич ке осло бо ди ће и за у зе ће, ако већ ни је, и Ср би ју и Цр ну Го ру.

Краљ је то знао и сам, али је ме ни го во рио она ко, што ми ни је хтио ка за ти, за што му тре ба вој ска, а он је хтио да је ство ри сад, што при је, по што-по то, да га пра ти у Цр ну Го ру, јер без вој-ске зна ју ћи раз по ло же ње Цр но го ра ца, ни је смио по ћи.

Краљ ме ни је ни у Лурд по вео да ви ди мо, као што ми је ре као, цр кву и ње ну пе ћи ну, јер је он већ био та мо, не го што ни је мо гао на ћи до ма ми ра од те шких ми са ла. И зби ља су му пре-на прег ну ти жив ци ма ло по пу сти ли уди шу ћи они чи сти, здрави

254


ваздух, про ла зе ћи и по сма тра ју ћи ли је пе пре дје ле. На ла зи ли смо не ка мје ста, до ли ну, бр до или про пла нак ко ји, са сви јем сли-чан не ки јем мје сти ма у Цр ној Го ри и обра ћа смо је дан дру го ме па жњу на то. По стао је раз по ло же ни ји.

Из не на ди ла ме је лурд ска чу ве на цр ква, ко ја је са сво јим ве ли ким гра ђе ви на ма об у хва ти ла ци је ло бр до на јед ној рав ни-ци у са мој ва ро ши. Три су цр кве, јед на ви ше дру ге, а по дну је пе ћи на, у ко јој се не кој же ни ја ви ла Ма ти Бож ја и из ци је ли ла је са ка ту, те је од то га до ба по ста ла на ро ду све ти ња. За те кли смо, а то је сва ки бо го вет ни дан та ко, пред пе ћи ном мно штво сви је-та, го спо ђа и го спо де, си ро ма ха, вод ни ка и офи це ра. Сје де или кле че у ду гим ре до ви ма клу па. Све ча на ти ши на. Сва је пе ћи на об ло же на шта по ви ма и шта ка ма ко је су он дје по ста вља ли са ка-ти вр ћу ћи се до ма здра ви и ве се ли.

На по врат ку ре ћи ће ми Краљ:- Ви ђе ли, ко ли ко је они јех шта ка по пе ћи ни?- При да ју по не ку и по по ви, да их је ви ше.Краљ ме озбиљ но по гле да, као то бо же ни је му ми ло, да се

са та квим ства ри ма ша лим.Вра ти смо се у По за да на.Сју тра дан по ђем у двор. У пу ту се на ђем са упра ви те љем

дво ра, ко ји ми ре че да је Краљ от пу то вао оне исте но ћи у са ци-је лом сво јом сви том и са пер ја гов ди ма. Остао је код Кра љи це са мо ко ман дир Ву ко Ву ко тић и је дан пер ја ник. Од упра ви те ља сам до знао и то да су до шли из Не ји ми ни стри и бри га дир Ми ло Ма та но вић и бри га дир Гој нић. Краљ их је те ле гра фич но по звао, при је три да на, а сју тра дан им ја вио да не до ла зе. Би ће се та да ри је шио да сам по ђе у Па риз. Ми ни стри и бри га ди ри су до шли, јер их дру га де пе ша већ ни је за те кла у Па ри зу.

Ни је ме ни ма ло из не на дио та ко на гли од ла зак Кра љев, ни то што ми на шет њи у Лурд ни је ни шта про го во рио о то ме, а из гле да да је већ он да знао да ће пу то ва ти, по што је они је ма ја вио да не до ла зе, а сам од мах по шао у Па риз. Од да на ве ли ке по бје де срп ске вој ске у Ма ке до ни ји, он је ста јао као на вре лом гво жђу и ви ше се ни је мо гао сми ри ти у По.

Краљ је оста вио ми ни стре и бри га ди ре, да по чи ну је дан дан, па да се од мах вра те у Па риз. Пред са ми њи хов по ла зак, из-

255


не на дио ме је сво јом по сје том бри га дир Гој нић, ти јем ви ше што га је до са мих вра та мо је со бе до пра тио Вла ди мир По по вић, с ко јим се ви ше ни је сам сри је тао, од ка ко су ме оно зва ли да се ста вим на че ло Цр но го ра ца ко ји се бо ре за су ве ре ни тет Цр не Го ре и за Кра ља и ка да је он ре као: ,,Ако се не при мим, зна чи да се др жим са Ср би јан ци ма”.

По то ме и по ово ме што ми је Гој нић го во рио, мо рао сам ми сли ти да ми је Гој нић до шао са зна њем ми ни ста ра, а мо жда и по на ред би Кра ље вој.

За др жао се код ме не ско ро сат, а цио го вор му сво ди се на ово: у са да шњим при ли ка ма је по тре ба да је на че лу вла де чо вјек од угле да и ува же ња у на ро ду, иако се ја ни је сам хтио при ми ти пред сјед ни штва вла де при је, да бих се ја ко огри је шио, ка да не бих са да то учи нио. Ње га је Краљ по звао да при ми ко-ман ду вој ске, ко ју ће Краљ убр зо са ста ви ти за по ла зак у Цр ну Го ру. Он је вој ник, то му је за нат, и ре као је Кра љу, да му сто ји на раз по ло же њу, али је оста вио, да се од лу чи, по што се са мном раз го во ри и чу је, хо ћу ли се ја при ми ти пред сјед ни штва вла де, у ко ју би и Ми ло Ма та но вић, бри га дир, ушао као ми ни стар вој ни.

Од го во рио сам Гој ни ћу, у глав но ме, ово: Ни је сам се при-мио пред сјед ни штва ми ни стар ства из истих раз ло га због ко јих се не би ни сад ни по сад при мио: Краљ хо ће Цр ну Го ру и свој при је сто, а на род хо ће сво је ује ди ње ње. Краљ ци је лим сво јим др жа њем и ра дом, ко ји он не ће ни ка да из ми је ни ти, хо ће го во-ре ћи и сам о ује ди ње њу, да об ма не дру ге, а об ма њу је са мо се-бе. Што се ти че ње го во га при ма ња ко ман де, то је ње го ва ствар. Тој вој сци био би за да так да спри је чи ује ди ње ње и да Кра љу по вра ти Цр ну Го ру и при је сто. Због то га би се она су ко би ла с на ро дом и про ли ла би се брат ска крв. Сре ћа је, што до то га не ће до ћи, јер Краљ не мо же ску пи ти ту вој ску, што сам и ње му са-мо ме оно мад не ре као.

Из гле да ло ми је да Гој нић ни је убје ђен по шао, ка да се жи-во ди гао, да се не опо зни на воз. Он је ста јао још под ути сци ма оно га што му је Краљ го во рио и пред ста вљао.

У при ли ка ма ка кве су на ста ле са мо је Краљ мо гао по ла га-ти још не ка кве на де од про мје не ми ни стар ства и од вој ске ко ју не мо же ни има ти. Ста ра ње го ва на ви ка,да јед на ко не што пле те

256


и ро ве и то он са сви јем озбиљ но зо ве „ра дом” и уви јек при го-ва ра сво јој око ли ни ка ко ни ко ни шта не ра ди, но све и са мо он.

Ко ли ко је Кра љи ца би ла при себ ни ја и озбиљ ни је схва ћа-ла ста ње, у ко ме су се на ла зи ли.

Спре мао сам се с Ол гом и Ми ћом за пре ла зак у Па риз. По шао сам у двор, да се ја вим Кра љи ци. По ла зе ћи од ње упи-там је: има ли што за Кра ља да му по не сем?

„Не мам ни шта”, од го во ри Кра љи ца мир но, озбиљ но. „Пи ше нам ско ро сва ки дан; и ми ње му. То ли ко му мо же те ре ћи: не ка не му чи свој жи вот за луд, но не ка с ми ром сје ди и че ка. Би ће што ће би ти, а то што ће би ти, већ је свр ше но, па што ће без пре ше да се ки да. А го во ри ла сам му то, да не што по ма же.”

Ове му дре ри је чи уз ви си ле су Кра љи цу у мо јим очи ма. Слу ша сам је са одо бра ва њем и ди вље њем. Да је исти на ти јех ри је чи мо гла овла да ти Кра љем, ко ли ко би ко ри сни је би ло и по ње га и по на род ну ствар!

258


259



Раз ви ше се до га ђа ји бр зо, мно го бр же но се и по ми шља-ло. Од пр во га да на офан зи ве Мар ша ла Фо ша, Њем ци су стал-но усту па ли. Је су са ве знич ке вој ске ју нач ки пре гле, не са мо да за др же не при ја те ља пред Па ри зом, при је но му се при мак не на то по мет, не го да га и по вра те и пре гна ју пре ко гра ни це, али овај обрт на бо ји шту учи ње Аме ри ка. Сви јет се ди вио си ли Ње мач-ке, ње ној уред би и нај са вр ше ни јој и не ис црп ној рат ној спре ми ко јом је за че ти ри го ди не ра то ва ња ус пје ва ла и по бје ђи ва ла сво-је не спрем не и не сре ђе не не при ја те ље. То ди вље ње, и још мно-го ве ће, пре у зе ла јој је Аме ри ка. Што је Ње мач ка за че тр де сет го ди на спре ма ња по сти гла, то је Аме ри ка да ла за го ди ну да на.

Ње мач ка ни је вје ро ва ла да ће се она, при је па да Па ри за, сре сти на бо ји шту са 2.000.000 Аме ри ка на ца спре мље них ка ко још ни ка да јед на вој ска ни је по шла у бој. Са зна ње да ви ше не мо же по бје ди ти не при ја те ља, по ко ле ба ло је дух ње мач ке вој ске, сло ми ло јој от пор ну сна гу и убр зо на гна ло Аустри ју, па од мах и Ње мач ку, да тра жи, пре ко Вил со на, мир.

Вил сон је од го во рио Аустри ји да ви ше не мо же би ти го-во ра о ми ру на осно ву ње го вих та ча ка од 8. ја ну а ра 1918. го ди-не30. Ства ри су се од та да из ми је ни ле. Аме ри ка је већ при зна ла Че хо сло вач кој са мо стал ност, и њи хо ву вој ску као са ве знич ку, а

30 Реч је о четрнаест Вилсонових тачака о условима мира, које је објавио 8. јануара 1918. године. Поповић је на овом месту погрешио када је 14. јануара 1919. написао да су четрнаест Вилсонових тачака из те године.

260


при зна је и те жњу Ју го сла ве на да су сло бо дан и не за ви сан на-род. Не ма ви ше да ва ња ав то но ми је на ро ди ма аустро-угар ским, иако им се при зна је пра во са мо о пре дје ље ња. Зна чи не ма ви ше Аустро-Угар ске.

Краљ је на шао да је ово при ли ка ка да му тре ба ис та ћи сво је Ју го сло вен ство. Че сти тао је (10. окт.) Вил со ну31 „му жев-ски, пун уви ђав но сти и од луч но сти од го вор Аустри ји”, и из ја-вио му: „Као и сва мо ја бра ћа Ју го сло ве ни, та ко сам га и ја про-чи тао са пу но оду ше вље ња, и као и сви они, би ћу вам по то ње га сво га да ха ду бо ко бла го да ран на то ме што сте све ча но про кла-мо ва ли пра во не за ви сно сти и оп стан ка сви јех оних за ко је сам се ци је ло га сво га жи во та бо рио.”

Краљ је ту ми слио на не за ви сност и оп ста нак и Цр не Го-ре. Вил сон у сво ме од го во ру Кра љу го во ри са мо о „осло бо ђе њу ве ли ко га на ро да ју го сло вен ског”.

Осим де пе ше Вил со ну, Краљ је об ја вио и сво ју про кла ма-ци ју Ју го сло ве ни ма ко ју су „пот пи са ли” и сви ми ни стри. Краљ об ја вљу је ,,бра ћи Ју го сло ве ни ма” ка ко га је ра до сно уз бу дио пра вед ни од го вор Аустри ји ве ли ко га пред сјед ни ка Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва, и на ста вља. „Бра ћо, са нај ве ћим за но сом, ра до шћу и оду ше вље њем, да нас све ча но из ја вљу јем да же лим, а увје рен сам да исту же љу има и сав мој вјер ни на род у Ц. Го-ри, да и на ша ми ла Цр на Го ра бу де са став ни дио Ју го сла ви је, да ча сно уђе у ју го сло вен ску за је ди ни цу, као што је ча сно и до кра-ја за њу ра то ва ла и стра да ла. Же лим да се сло жи мо и брат ски уре ди мо ју го сло вен ску кон фе де ра ци ју у ко јој ће свак са чу ва ти сво ја пра ва”. За вр шу је: ,,По здрав свој дра гој бра ћи Ју го сло ве-ни ма од стра не ду го на па ће но га, а да нас нај срећ ни је га и нај ра-до сни је га Ју го сло ве ни на - Кра ља Цр не Го ре.”

Ја сам ти јех да на до шао из Поа у Па риз. На шао сам Кра-ља у хо те лу „Ме рис”, али не та ко оду ше вље на и то ли ко ра до сна ка ко он ка же у про кла ма ци ји Ју го сло ве ни ма и у де пе ши Вил со-ну, но не раз по ло же на као ика да што сам га ви дио, и по ви је на под бре ме ном те шких ми сли и бри га.

Он је нај бо ље знао и осје ћао ко ли ко му ври је ди Вил со-нов од го вор за ус по ста вља ње Цр не Го ре, ко ли ко се ра зи ла зи са 31 Односи се на 1918. годину.

261


Ју го сла ве ни ма у пој му Ју го сла ви је, и ко ли ко су му Цр но гор ци вјер ни, а мо жда, и ко ли ко му ма ло ври је ди ње го ва из ја ва да је од да нас нај срећ ни ји и нај ра до сни ји Ју го сла ве нин.

За и ста, жао ми га бје ше, и у пр ве ри је чи при мје тих му да му ни је до бро што се та ко уса мио, а и Кра љи цу оста вио са му у По.

,,Не мо гу ја у овим при ли ка ма сје ђе ти у По!” осјек ну се Краљ на те мо је ри је чи.

,,Не ка жем ни ја то, не го да до ђу Кра љи ца ик ња ги њи це к Ва ма; би ће ви лак ше.”

Ре че да ће бр зо до ћи и упи та ме: „Ка ко су?”Ка жем му да сам их оста вио до бро и здра ве и пре дам му

по ру ку Кра љи чи ну од ри је чи до ри је чи.Озби љан и за ми шљен са мо ме гле да ше и по сли је ма ло га

тај ца, за пи та ме:- Ка ко ти се до па да мо ја про кла ма ци ја Ју го сла ве ни ма?- Не ми слим да ће би ти до бро при мље на. По зно је ви ше.

И ни је оно што се хо ће. Ви го во ри те о кон фе де ра ци ји, а Ју го-сло ве ни хо ће сво је ује ди ње ње као је дан на род у сво јој не за ви-сној др жа ви са јед ном др жав ном гра ни цом са мо.

Краљ нер во зно, ви ше као да сам со бом збо ри, ре че: ,,По-зно! По зно! Као да сам мо гао при је од го во ра Вил со но ва Аустри-ји.”

Краљ је до бро знао да се те жње ње го ве и Ју го сла ве на ра-зи ла зе, али је по ку шао да сво јом про кла ма ци јом иза зо ве код Хр ва та по крет за не за ви сну Хр ват ску, ка ко би мје сто ује ди ње-ња до шло до кон фе де ра ци је у ко јој би се одр жа ла Цр на Го ра и он на сво ме пре сто лу.

Вил со нов од го вор Аустри ји, узет је за по вод, а у ства ри је про кла ма ци ју Кра ље ву иза звао са ста нак ју го сло вен ске кон фе-рен ци је у Же не ви, јер су Кра љу пред ста ви ли да је др Ко ро шец, пред сјед ник ју го сла вен ског на род ног ви је ћа у За гре бу, до шао у су коб са Па ши ћем, да он хо ће не за ви сност и са вез ју го сла вен-ских зе ма ља, и да ће се у Же не ви о то ме ри је ши ти.

Краљ је по слао у Же не ву сво га ми ни стра Ву јо ви ћа, да за-сту па Цр ну Го ру на кон фе рен ци ји и да ра ди у сми слу Кра ље ве про кла ма ци је. Ме ђу Цр но гор ци ма у Па ри зу пу штен је глас да

262


је кон фе рен ци ја по зва ла цр но гор ску вла ду да по шље сво га за-ступ ни ка. Ву јо вић, ме ђу тим, ни је пу штен на кон фе рен ци ју, а др Ко ро шец му је из ја вио да са мо на род цр но гор ски има да од лу чи о сво јој бу дућ но сти.

Др Ко ро шец до шао је из Же не ве у Па риз. Краљ је же лио да се ш њим ви ди и раз го во ри. Др Ко ро ше цу је до ста вље на та же ља, али је он из бје гао са ста нак с Кра љем. Та да је Краљ по-слао к ње му сво је ми ни стре, Хај ду ко ви ћа и Шо ћа. Но, и они су до би ли исти од го вор, ко ји и Ву јо вић у Же не ви.

До кле је Краљ, уса мљен у хо те лу „Ме рис”, сми шљао и из во дио те сво је до ско чи це, свр ша ва ху се ве ли ки до га ђа ји у срп ским зе мља ма и у за ра ће ним др жа ва ма. Ср би ја и Цр на Го ра осло бо ђе ни и очи шће ни од не при ја те ља. Срп ска вој ска, за дав-ши Бу га ри ма онај сил ни удар, ко ме је сље до ва ла њи хо ва пре да-ја, ви ше се не уста вља. Го ни не при ја те ља су сто пи це. Ја вља се у Са ра је ву, у Вр шцу и Но вом Са ду, у За гре бу и Љу бља ни. Сву да је до че ку ју, оду ше вље но, су сре та ју ли ти ја ма, цви је ћем, ки те и гр ле вој ни ке сво је спа си те ље.

Су зе ра до сти, а за пра во и жа ло сти, што са да и Вла до ни-је ш њи ма, уда ре ми на очи, ка да слу шам и чи там те ви је сти, а ми слим на вас, на ва шу ра дост и сре ћу, жуд но и ду го и у му ка ма че ка ну и сла ва Бо гу до че ка ну.

У ра на ма, али жи ва и сил ни ја но ика да, Ср би ја се с по но-сом ди же. Ње ни не при ја те љи ко ји се обо ри ше на њу да је са хра-не за на ви јек, уни же ни и сло мље ни па да ју, ру ше им се цар ства, бје же им ца ре ви по ту ђи ни.

Слом Бу гар ске, ко ји јој на ње ном утвр ђе ном фрон ту Со-ко-Добро по ље-Ве тер ник за да де ју нач ка срп ска вој ска, до не се ка пи ту ла ци ју Аустри је, што је и Ње мач ку при мо ра ло да мо ли при мир је и да без по го во ра пот пи ше убиј стве не усло ве. На пу-шта ње и вр ћа ње Фран цу ској Ал за са и Ло ре на, и ли је ве оба ле Рај не у ду би ну 40 ки ло ме та ра; по ни шта ва ње уго во ра Бре стли-тов ског32 и Бу ко ре шког33; по вра так свих за ро бље ни ка, пре да-ју оруж ја, 5.000 то по ва, 25.000 ми тра ље за, 5.000 ло ко мо ти ва,

32 Брестлитовски мировни уговор потписан је 3. марта 1918. између Совјетске Русије и Централних сила.

33 Види напомену бр. 4.

263


150.000 ва го на, и још три де сет дру гих та ча ка. Јед на те жа од дру ге.

11. но вем бра, у 5. са ти ују тро, пот пи са но је при мир је, а око 9. са ти огла си ли су тај ве ли ки и ра до сни до га ђај то по ви око Па ри за и зво на са сви јех цр ка ва па ри шких. У трен ока за ле пр-ша ше ми ли о ни са ве знич ких за ста ва по сви је ма ку ћа ма. Сви јет, ста ро и мла до, му шко и жен ско, по сви је ма ули ца ма, као бу ји ца, иде, но си јед но дру го, раз го ва ра, сми је се, ви че, кли че, пје ва. Ав то мо бил за ав то мо би лом и ме ђу њи ма ве ли ки те рет ни, пу ни вој ни ка, или мом ча ди и ђе во ја ка, а све оки ће но са ве знич ким за-ста ва ма. Ве ли ка пја ца „Кон корд” окру же на то по ви ма, узе тим од Ње ма ца, ода тле дуж ци је ло га „Ели сеј ског по ља” с обје стра не пу та, све топ до то па, а та ко и око „Ето а ла” и око „Три јум фал не ка пи је”. И ту све пре кри лио сви јет, пје ва ње и му зи ка на сва ку стра ну. И та ко из да на у дан до ду бо ко у ноћ, да смо се већ пи-та ли до кле ће то?

Па ри жа ни се ни је су уси ља ва ли да про сла ве сво ју ве ли-ку по бје ду, не го се ни је су мо гли уз др жа ти у сво ме ве се љу као чо вјек кад га шо пад не лу ди сми јех. Ни је чу до. Свак је већ био сит ра та. Свак је не стр пљи во че као дан по бје де, ми ра и сла ве. А свак је вје ро вао да ће тре ба ти још до ста бор бе и жр та ва, до-кле се очи сти и за у зме Ал зас и Ло рен и пре гна ју Њем ци пре ко Рај не. Уско ре на по бје да и слом Ње мач ке, удво стру чио је њи хо ву ра дост. У да на шњем за но су и са мо љу бљу сво ме, Фран цу зи ће при сва ја ти по бје ду са мо се би и по мо ћи аме ри кан ској и ин гле-шкој, али ће би ти вре ме на, ка да ће се и љу ди ко ји ће по тра га ти за узро ком те уско ре не по бје де и при зна ће се да је слом Ње мач-ке уско рио слом Бу гар ске на до бром по љу34, гдје је срп ско оруж-је но вом сла вом оба сја но.

Па риз је и по сли је ове ду ге про сла ве, остао и да ље у сво-ме све ча ном ру ху и у ве се љу сво ме. Ре ђа ле су се по сје те пред-сјед ни ка Вил со на, кра ља бел гиј ског, кра ља ин гле шког и кра ља ита ли јан ског. Све ове сво је са ве зни ке, Па риз је до че као, уго стио и ис пра тио нај све ча ни је и нај о ду ше вље ни је, а осо би то пред-сјед ни ка Вил со на.

34 Добропољском битком вођеном од 1. до 3. септембра 1918. године извршен је пробој Солунског фронта.

264


Ми Ср би у Па ри зу нај ви ше се ра до ва смо до ла ску кра ље-ви ћа Алек сан дра. Но ви не су би ле већ до ни је ле рас по ред све ча-но сти, и пи са ле су нај сим па тич ни је о рат нич ким за слу га ма Ср-би је, ње не ју нач ке вој ске и мла до га јој ко ман дан та. Као кра ља Пе тра, ко ме не за бо ра вља ју ње го во уче шће у фран цу ском ра ту про тив Ње мач ке г. 1870., они во ле и кра ље ви ћа Алек сан дра. Из-гле да ло је да ће до чек ре ген ту Алек сан дру би ти вр ло све чан и ср да чан. На жа лост, он је од ло жен због про гла ше ња Ју го сла ви-је, и Алек сан дра ње ним ре ген том35 и што са ве зни ци то про гла-ше ње још ни је су при зна ли.

Ове да не све ча но сти и ве се ља у Па ри зу, је ди ни је Краљ про во дио не ве се ло. Из сво га хо те ла, гле дао је, јед на ко бри жан, про ла зак, ули цом Ри во ли, ус хи ће не све ти не, па рад не вој ске, пред сјед ни ка Вил со на и кра ље ва, од ко јих га је са мо зет, ита-ли јан ски краљ, за ча сак по хо дио у хо те лу. То што му је уну ку, кра ље ви ћу Алек сан дру от ка зан зва ни чан, све чан при јем, ма ло га је ове се ли ло и да ло му на де да од ује ди ње ња Ју го сла ви је не-ће ни шта би ти, да ће он с Цр ном Го ром оста ти не за ви сан и, као та кав, уље ћи, мо жда, у са вез не за ви сних ју го сло вен ских др жа-ва. Но, та ква раз по ло же ња ми је ња ју се код ње га бр зо, као сли ке у би о ско пу.

Из Цр не Го ре до ла зе гла со ви ко ји га стал но уз бу ђу ју. Срп-ска вој ска уље гла у Цр ну Го ру. Цр но гор ци је до че ка ли брат ски, оду ше вље но. Ја вља ју се по Цр ној Го ри ко мит ске че те, пред во-ђе не мла дим, шко ло ва ним љу ди ма. Мно го се при ча о че ти Ви да Ђу ро ви ћа из Бје ло па вли ћа. Ове че те го не при ста ли це ста ро га ре жи ма, и уби ја ју их. Спо ми њу се по и мен це, ко ји су до сад по-ги ну ли.

Да пре те че уплив Ср би ја на ца и ти јех че та, Краљ се ри је-шио да иде у Цр ну Го ру са пер ја ни ци ма и Цр но гор ци ма из бје-гли ца ма. Кња ги њи ца Вје ра ку пу је ства ри ко је ће се да ти пер ја-ни ци ма, да их по не су сво ји ма до ма. Краљ је тра жио од ита ли-јан ске вла де да га пре ве зе у Бар, но ка да му је ја вље но да му сто-ји на раз по ло же њу је дан рат ни брод, од го во рио је да не ће оди ти.

До тле Краљ је че сто го во рио: „Друк че ће се Ср би јан ци по на ша ти ка да се ја вра тим у Цр ну Го ру и по ста вим ста ри ред у 35 Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца извршено је 1. децембра 1918. г.

265


њој!” А по што је ушљед ви је сти да је раз по ло же ње Цр но го ра ца про тив ње га, од у стао од пу та, ре че ми јед но га да на: „Не ћу се ви ше вр ћа ти у Цр ну Го ру. Не за слу жу ју Цр но гор ци. По ка за ли су се не бла го дар ни, не ва ља ли.”

Ме ђу ти јем на пр ви глас да је срп ска вој ска уље гла у Цр ну Го ру и да су Цр но гор ци, удру же ни шњом осло бо ди ли се Аустри-ја на ца, по хи та ше у Цр ну Го ру, да та мо на ста ве свој рад, Јан ко Спа со је вић, члан Од бо ра за на род но ује ди ње ње и још не ко ли-ци на Цр но го ра ца ис ти јех те жња. У Ри му је, по на ред би Кра ље-вој, ста јао ми ни стар му Ву јо вић, и из вје шта вао Кра ља о до га ђа-ји ма у Цр ној Го ри. Ита ли јан ска вој ска, по што су Аустри јан ци по бје гли, за у зе ла је од мах Бар и Ул цињ, те је ус по ста вље на ре-дов на ве за Ита ли је с Цр ном Го ром. Пр ви из ве шта ји Ву јо ви ће ви би ли су Кра љу по вољ ни: Ср би јан ци се по на ша ју као осва ја чи, су ро во и не брат ски, али се Цр но гор ци др же до бро, од у пи ру се, и би ју се ш њи ма и вјер ни су Кра љу. Овим ви је сти ма ни је ни ко вје ро вао. Ми сли с, да их вла да у Не ји на ро чи то уде ша ва, да об-ма њу је јав ност и Цр но гор це у Па ри зу.

Ма ло за ти јем ја вља Ву јо вић вла ди да се у Цр ној Го ри са-ста ла На род на скуп шти на, да је иза бра ла при вре ме ну вла ду и про гла си ла сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом.

У оче ки ва њу но вих ви је сти ко је би по би ле или по твр ди-ле ону пр ву, Краљ и вла да др жа ли су у тај но сти, шта се ра ди у Цр ној Го ри, али се ипак бр зо про чу ло и свак је вје ро вао већ и по то ме што је Краљ ти јех да на био ја ко за бри нут.

Краљ ми ни је ни шта ре као и ако сам баш због те ви је сти сва ки дан одио у хо тел „Ме рис”. Пи тао ме је са мо сва ки дан: има ли што но во, ваљ да, да ви ди, знам ли ја што о то ме. Жа лио ми се сва ки пут да ни је до бро, да ни је спа вао од би ја ју ћи на сла-бост сво је не раз по ло же ње.

Сва ки дан сам код ње га за ти је ца ита ли јан ско га по сла ни ка мар ки за Мон те ња ри, или „ру ског по сла ни ка” Исла ви на.

Из ти јех са вје то ва ња, по те кло је пи смо Кра ље во пред-сјед ни ку фран цу ске ре пу бли ке По ен ка реу. Краљ је у то ме пи-сму из ло жио ве ли ке жр тве ко је је Цр на Го ра у ово ме ра ту под-ни је ла, ве ли ке му ке и глад, ко ју на род, опљач кан од Аустри је, са да под но си, а ко ју срп ска вој ска ис ко ри шћу је, да Цр но гор це

266


на си љем и при ти ском при си ли да се из ја ве за сје ди ње ње са Ср-би јом и тра жи по моћ и за шти ту Фран цу ске.

По ен ка ре је од го во рио Кра љу да Фран цу ска ци је ни ју нач-ки на род цр но гор ски и да ће му при те ћи у по моћ у ње го вом са да шњем стра да њу, а фран цу ска вла да, као што ће се са ма кло-ни ти сва ко га ути ца ја, на сло бод ну во љу на ро да цр но гор ско га, не ће ни дру ги је ма до зво ли ти да то чи не.

Краљ ни је био за до во љан од го во ром пред сје ди ко вим, али се чи нио ве сео, и до ла зе ћи у ађу тан ту ру сва ки пут је пред сви је-ма при чао, ка ко му је пи сао По ен ка ре, да Цр на Го ра оста је сло-бод на и са мо стал на и да ће са ве зни ци по сла ти јој до ста хра не и све што тре ба, а Ср би јан ци да су на се ли са сво јим ин три га ма и на си љем ко ја чи не по Цр ној Го ри.

Из јед но га раз го во ра са Исла ви ном, ви дио сам да се по ње го вом са вје ту Краљ обра тио пред сјед ни ку ре пу бли ке с мол-бом да за шти ти Цр ну Го ру од на сил не анек си је ко ју Ср би ја по-ку ша ва из вр ши ти без об зир ним на си љем. Ја сам Исла ви на из-бје га вао, али се слу чај но сре то смо у ти ље риј ској ба шти, и он ми од мах поч не го во ри ти ка ко је са зив На род не скуп шти не у Цр ној Го ри не за ко нит, и да су и све ње не од лу ке не за ко ни те и да то не-ће са ве зни ци при зна ти36. „Све су то ин три ге срп ске вла де. Краљ има тач не из вје шта је, шта све по Цр ној Го ри ра де срп ска вој ска и ко мит ске че те и ко ли ко су до сад по у би ја ли Цр но го ра ца. За то сам и са вје то вао Кра љу, да се обра ти По ен ка ру. И до бро је учи-нио. Сад су спри је че не све ин три ге срп ске вла де. Ва ма је чи тао Краљ По ен ка ре ов од го вор?”

Са мо сам га слу шао, ри је шен да му ни шта не од го ва рам. Ни је сам се мо гао уз др жа ти, и као што обич но у та квим слу ча је-ви ма би ва, ре као сам му ви ше но је тре ба ло.

„Не тре ба се ва ра ти, ни Кра ља по др жа ва ти у об ма на ма. По ен ка ре је ре као да фран цу ска вла да не ће ни са ма ути ца ти, ни дру ги је ма до пу сти ти, да ути чу на во љу на ро да цр но гор ског. Зна чи: сло бо да са мо о пре дје ље ња на ро да. На род на скуп шти-на је за ко ни та и сва ка од лу ка ње на је за ко ни та, јер по тје че из сло бод не, јед но ду шне во ље на ро да. Све ви је сти о ин три га ма,

36 Реч је о Великој народној скупштини српског народа у Подгорици, која је одржана 24. и 25. новембра 1918. г.

267


на си љу, о бу ни и кр во про ли ћу, не и сти ни те су, на ро чи то из ми-шље не, да би оне ути ца ле на са ве знич ке вла де и јав но мне ње. То не по ма же. На род оста је при сво ме. И он се на то ни је од лу-чио сад, но још оно га да на, ка да је Краљ на пу стио Цр ну Го ру. На род га не ће и он се не ће већ ни ка да вра ти ти у Цр ну Го ру! То зна ди те.”

Исла вин ме је за чу ђе но слу шао и са мо ово про го во рио: ,,Зар је Краљ та ко омр знут у Цр ној Го ри? За што се слу же не и-сти на ма? То ја не во лим.”

Сју тра дан, кад сам се с Кра љем срио у хо те лу, у ађу тан ту-ри, гле дао ме је ду го и са мо ми ову ри јеч ре као: „Цр но вид ња че”.

Би ли су при сут ни Иво Ра до њић, Вук са но вић и Ву ко Ву-ко тић и пу ков ник Ме шче ри ков. Упи та ше ме на ши, Ме шче ри ков ни је ни ра зу мио ни шта, шта то зна чи? Ис при ча сам им мој раз-го вор са Исла ви ном. Мо рао је Исла вин ка за ти Кра љу, шта је чуо од ме не, а ка ко и у ко ли ко - не знам.

Кра љи ца са кња ги њи ца ма пре се ли ла се из Поа. Био је већ на ђен стан, за себ на ку ћа, за ци је ли двор, али га Краљ от ка зао ка да се био ри је шио да иде у Ита ли ју, а одан де у Цр ну Го ру. Са-да су се смје сти ли сви у хо те лу „Ме ри су”, ми сле ћи још јед на ко, да не ће ду го оста ти ов дје.

Опа жа ло се на Кра љу при су ство Кра љи чи но. Ма ло се уми рио. Ваљ да му је го во ри ла и убје ђи ва ла га, као што му је по ме ни би ла по ру чи ла, да му се не ва ља за лу ду ки да ти: би ће, што ће би ти, а то што ће би ти, већ је свр ше но.

Ре че ми Краљ ту ско ро, да је по ру чио Бо жу, Вој во ди Ђу ру и још не ки је ма у Цр ној Го ри, да до ђу, или да му пи шу о све му, ка ко је са да у Цр ној Го ри, а мо гу ла ко ка да су Ита ли ја ни у Ба ру. Био је увје рен и за до во љан што ће их бр зо ви ђе ти, или бар из-вје штај од њих при ми ти. Но, кад не би ни њих ни гла са од њих, ја ко се уз не ми ри.

„Не, не за слу жу ју! Ни ка да им се ви ше не ћу вра ти ти!” по-но ви Краљ пре ђа шњу при јет њу ка да га не ђе упи тах: има ли што од Бо жа.

Па ри ске но ви не до ни је ше 25. но вем бра ви јест из Љу бља-не да је ју го сло вен ска скуп шти на про гла си ла кра ље ви ћа Алек-сан дра - кра љем Ју го сла ви је.

268


Те шко му је па ла та ви јест, и ако се тје шио да је то из Би о гра да на влаш про ту ре но, као што је још јед на ко го во рио да је и Крф ска по год ба са мо сплет ка Па ши ће ва, а да Хр ва ти, као ни Цр но гор ци, не ће ни ка да при ста ти да им Ка ра ђор ђе ви ћи бу ду го спо да ри.

Но, ње гов се кре тар, Ми лош Жив ко вић, ње гов вјер ни Ми-лош, и двор ски све ште ник игу ман Ле он ти је и ми ни стар му на рас по ло же њу Вељ ко Ми ли ће вић, до ђо ше до са сви јем про тив-ног увје ре ња и на пу сти ше Кра ља. Сви тро ји ца на ве до ше у сво-јим пи сме ним остав ка ма исти раз лог: што Краљ и вла да ра де про тив ује ди ње ња на род но га.

То пи се брод. Бје же па цо ви с ње га.Кра ља су ове три остав ке сил но по тре сле. Ка да ми је сју-

тра дан о то ме го во рио, из гле да ло ми је као да ће се за пла ка ти. Је ли жа лио за њи ма, или је из то га, што и они по ђо ше к Ср би јан-ци ма, за кљу чио да је ње го ва ствар зби ља про па ла.

„Не ка и игу ман и они пја ни Ми ли ће вић, ко ји ми је ва зда био мр зак, али Ми лош, Ми лош! Ми слио сам: и ка да би ме сва ки оста вио, да он не би ни ка да!” ре че Краљ жа ло сти во.

„То сте са мо ви из не на ђе ни. Ја сам знао још у По, да ће они то учи ње ти. Ја се не чу дим њи ма, што су уско чи ли, не го срп ском по слан ству што их је при ми ло.”

Краљ ме упи та от ка да и от ку да то знам, но ја му не хтје-дох ре ћи, што је игу ман у Дак су ме ни и Ву ку го во рио: да свак мо рал но гу би, ко је с Кра љем, да су Ми лош и Вељ ко по шли у Па риз и да се ви ше не ће вр ну ти у По.

Дан два по сли је то га при ча ми Краљ, ка ко му је до ла зио Ти хо мир По по вић, срп ски по сла ник код Кра ља, и пред ла гао му да аб ди ци ра, а да ће га Ср би ја за то бо га то на гра ди ти. ,,Ја сам пла нуо”, при ча ми Краљ, „и ре као сам му, да ћу га из ба чи ти на вра та, ако још јед ну про го во ри. Мо ја се кру на ко ва ла ви ше од двје ста го ди на и не да јем је ни за ко је бла го, а и не мо гу је да ти, јер она ни је са мо мо ја, не го и Цр но го ра ца мо јих.”

Краљ има оби чај да че сто при ча што сам из ми сли. За то сам пи тао са мо га По по ви ћа шта је би ло ме ђу њи ма. Ка же да он ни је одио Кра љу због то га, а у раз го во ру, да је до шла ри јеч и о Кра ље вој аб ди ка ци ји, и да му је он ре као да би га Ср би ја

269


у том слу ча ју бо га то на кна ди ла, а љут ње и при јет ње ни је би ло ни ка кве.

Кад сам Ве сни ћу ка зао шта сам чуо од Кра ља, а шта од По по ви ћа, он ми је ова ко од го во рио: „По по вић ни је имао на ред-бе да о то ме го во ри с Кра љем и не знам да је што го во рио. А у ства ри је би ло са мо ово: до ла зи ло је к ме ни јед но ли це од стра не Кра ље ве да са мном го во ри о Кра ље вој аб ди ка ци ји. Ре као сам му да ја не мам овла шће ња за то, но не ка ми из ло жи шта Краљ хо ће, па ћу ја то до ста ви ти сво јој вла ди и че ка ти од ње на ред бу. То је све. На то ме се ствар свр ши ла.”

По сли је све га ово га, ја сам знао ко ли ко и при је. Краљ је мо жда из ми слио или пре дру го ја чио ствар. По по вић ми мо жда ни је ре као она ко ка ко је, а Ве снић је, као уви јек, го во рио са мо као ди пло ма та.

2. де цем бра, из не на ди ме Краљ по зи вом да од мах до ђем к ње му у хо тел. За те чем га у са ло ну за сто лом, гдје и ра ди сва-ки дан, јер ов дје не ма за се бан ка би нет. Пре ма ње му сје ди књаз Пе ро, ма ло по да ље кња ги њи це Ксе ни ја и Вје ра. До ђе од мах по-сли је ме не и Кра љи ца. Краљ се осмјех ну пут ње и ре че: ,,Ти си се већ при пре ми ла”. И Кра љи ца се осмјех ну од го ва ра ју ћи му: „А што ћу че ка ти ви ше?”

По ти јем њи хо вим ри је чи ма и по тој по ро дич ној сјед ни-ци, ви дим да ту не што има, а већ сам и чуо од око ли не Кра ље ве да се опет спре ма не ка екс пе ди ци ја у Цр ну Го ру. Јед ни ми ре ко-ше да ће оди ти сам Краљ, а дру ги, да пред со бом ша ље нај при је вла ду и Кра љи цу ш њом. Ни је сам вје ро вао ни јед но, ни дру го. Сје дох на сто ли цу ко ју ми Краљ по ка за, пред њим, до кња за Пе ра.

Та јац. Сви гле да ју Кра ља, а он као не што пре ми шља ше, док на јед ном, мах нув ши гла вом на ви ше, из раз не ке од луч но-сти, обра ти ми се ови јем ри је чи ма:

,,Све ће до бро би ти, ако Бог да! Тре ба ра ди ти. Ми смо дво-ји ца ра ди ли ци је ло га ви је ка за јед но, па ми је нео бич но без те-бе. При је се ни је си хтио при ми ти пред сјед ни штва вла де, био си зби ља слаб, али сад си бо љи, сад мо жеш, и мо раш ми по мо ћи.”

,,И пра во је”, упа де му Кра љи ца у ри јеч. „Оста ри ли сте за јед но, па и да ис тра је те за јед но, док Бог хо ће.”

270


„Бих ра до, што бих мо гао. Али је ма ла мо ја по моћ. Оста-ра ло се, осла би ло се,” од го во рих, тек да не што ре чем, и ви ше Кра љи це ра ди.

„Мо жеш, мо жеш!” на ста ви Краљ. „Ти си мио Цр но гор-ци ма, и сва ко ме ће ми ло би ти ка да до ђеш та мо. А и Кра љи ца ако ни је сва ко ме у Цр ној Го ру до бра учи ње ла, зла за ци је ло ни је ни ко ме. Има мо вре ме на, ова два-три да на све ће мо уде си ти. Но, још да нас ако мо жеш да ми на пи шеш ли је пу про кла ма ци ју Цр-но гор ци ма. Спо ме ни му ке на ро да и мо је у из гнан ству ко је смо под ни је ли у овом стра шном ра ту, али да ће по мо ћу Бож јом и на ших ве ли ких са ве зни ка и при ја те ља опет до бро би ти; да сам ја ов дје спре мио хра ну и сва ку по моћ на ро ду; да је два че кам да се вра тим у сре ди ну мо га ми лог на ро да, али је по треб но да ов-дје још не ко ври је ме оста нем због кон фе ре и ци је ми ра; да за то при је ме не до ла зи Кра љи ца с вла дом; да ће вла да са зва ти од мах скуп шти ну да од го вор но ш њом по свр ша ва нај хитнмје по сло ве итд., знаш сам што тре ба.”

,,И да сва ки чи нов ник оста је на сво ме по ло жа ју, ко ји је до са да имао”, до да де књаз Пе ро.

,,И да ће се сва ко ме чи нов ни ку од мах из да ти сва пла та, ко ју ни је при мио за ври је ме ра та”, до да де Кра љи ца.

Ви дио сам да су се они већ о све му до го ва ра ли што тре-ба ре ћи у про кла ма ци ји и шта ће бо ље при до би ти Цр но гор це. Краљ, не сми ју ћи од мах сам по ћи, спре ма Кра љи цу, ка ко би ш њом лак ше и вла да ушла у Цр ну Го ру, и ње му спре ми ла по-вра так. Прет по ста вља да се Цр но гор ци не ће про ти ви ти до ла ску Кра љи це. Ни је ми чуд но што је Краљ до шао на та кву ми сао и што се ри је шио да Кра љи цу из ло жи не при јат но сти ма, али ми је чуд но да се Кра љи ца да ла на го во ри ти и скло ни ти на то, кад је она је ди на у дво ру би ла на чи сто са ста њем у Цр ној Го ри по оним ри је чи ма ње ним: ,,А то што ће би ти, већ је свр ше но.”

Сју тра дан сам по нио Кра љу про кла ма ци ју. ,,До бро је!” ре че по што је про чи тао у се би, али та ко бр зо да ми се чи ње ло да је ни је ни про чи тао. Ви ђе ло му се да је ја ко ра си јан и уз не-ми рен.

,,Што сте ми ка за ли, то сам и на пи сао. Но, Го спо да ру, ме-ни је све јед на ко, од ка ко сам ју че чуо на што сте се ри је ши ли,

271


чуд но и не ра зу мљи во: ка ко ви ша ље те вла ду у Цр ну Го ру, кад та мо већ има вла да и ка ко ће ва ша вла да да са зо ве на род ну скуп-шти ну, кад је та мо скуп шти на већ на оку пу. Она ће вла ду ову или у апс или је не ће ни пу сти ти да уђе у Цр ну Го ру.”

„Е, ти вје ру јеш све што се го во ри!”, ре че Краљ зло вољ но, ди жу ћи се и по ђе у со бу Кра љи чи ну.

Краљ је био ра си јан и узру јан због ове ви је сти ко ју су то-га ју тра сви па ри ски ли сто ви до ни је ли: „Ве ли ка на род на Скуп-шти на у Под го ри ци до ни је ла је од лу ку да се краљ Ни ко ла и ње-го ва ди на сти ја зба це с при је сто ла; да се Цр на Го ра сје ди ни са Ср би јом, да се из бе ре на род ни Са вјет, ко ји ће упра вља ти Цр ном Го ром, док се сје ди ње ње из вр ши.”

За овим уда ром па да ли су на Кра ља убр за но дру ги.Ве ли ка на род на скуп шти на у Под го ри ци иза бра ла је из

сво је сре ди не по слан ство од 18 чла но ва са ми тро по ли том Пећ-ким на че лу, ко је је по шло у Би о град, да под не се вла ди и Ре ген-ту скуп штин ску од лу ку.

Исто по слан ство из Би о гра да те ле гра фич но и са сво јим пот-пи си ма са оп шта ва Кра љу скуп штин ску од лу ку: да је зба чен с при је сто ла, он и ди на сти ја му, да му се сва има ња од у зи ма ју у ко рист на ро да и да је Цр на Го ра сје ди ње на са Ср би јом.

Ма ло за ти јем до би ја Краљ, пре ко срп ског по слан ства у Па ри зу, и пи сме но ци је лу од лу ку скуп штин ску.

На по шљет ку и срп ски по сла ник код Кра ља, Ти хо мир По-по вић, упу ћу је Кра ље вој вла ди у Не ји но ту ко јој јој при ја вљу је да се са из вр ше ним сје ди ње њем Цр не Го ре са Ср би јом ње го ва ми си ја за вр шу је, и он се од мах вр ће у Би о град.

Па ри ски ли сто ви су до ни је ли да је при вре ме на цр но гор-ска вла да са оп шти ла скуп штин ску од лу ку сви је ма са ве знич ким и не у трал ним др жа ва ма.

Краљ је био ти јех да на са сви јем уту чен. Ни је из ла зио из сво је со бе. По слу га го во ри сва ко ме: бо ле стан је, ле жи.

Ка да сам сју тра дан, по пре да ји но те по сла ни ка По по ви-ћа, до шао, ис пред под не, у хо тел, чуо сам, про ла зе ћи ход ни ком, ја ко и не пре кид но је ча ње из Кра ље ве со бе. Не на шав у ађу тан-ту ри ни ко га, уђем у Кра ље ву со бу. Краљ ле жи на пле ћи ма са за тво ре ним очи ма, и је чи не пре ста но гром ко. Око ње га док тор

272


Ма ру лис, два офи це ра и слу га. Не бје ше Кра љи ца ни кња ги њи-ца. Ка же ми док тор да га је пре гле дао, али да још не зна што је. Не ста вља се док тор да се Краљ бол ни је ра ста вља са при је сто-лом, не го што ће са жи во том.

273


Па риз, 20. мар та 1919.

ДА БИ ВАМ ја сни је би ло ово што ћу вам на при јед пи-са ти о ра ду Кра ље вом и ње го ве ов да шње вла де, тре ба да вас упо знам са пра вим ста њем у Цр ној Го ри.

Ви је сти ко је се о то ме ши ре ов дје ме ђу Цр но гор ци ма и по фран цу ским ли сто ви ма из два су са сви јем про тив нич ка та бо ра: од они јех ко ји хо ће са мо стал ност Цр не Го ре са кра љем Ни ко лом и од они јех ко ји хо ће сје ди ње ње Цр не Го ре и Ср би је. Ако се по кад кад и сла жу у су шти ни, у по је ди но сти ма и ту ма че њу њи хо ва зна ча ја су са сви јем раз лич не, а ово вам је пра ва и чи ста исти на.

Као што сам вам већ пи сао, на род је због па да Лов ће на без од бра не и, ушљед то га, због па да сво га у роп ство аустри-ско, остао ја ко огор чен на Кра ља. Још је Краљ на Це ти њу и у Под го ри ци био, ис пред бјег ства, а у на ро ду се рас про стр ло и утвр ди ло вје ро ва ње да је Краљ имао не ке до го во ре и спо ра зу ме са Аустри јом и чу ле су се осу де и при јет ње Кра љу. Пи сао сам вам о оно ме што сам сам чуо и ви дио на Ви ру и Тр нов ском ха-ну, ка да сам и ја из бје жао из Цр не Го ре. Бу ди те с ти јем на чи сто, да ни срп ска вла да, ни Од бор цр но гор ски за ује ди ње ње ни је су на ло жи ли Цр но гор це про тив Кра ља, ни ти су у ње му рас плам ти-ли же љу за сје ди ње њем. Мо гао је рад Од бо ра би ти не при ја тан Кра љу, мо гао му је код са ве знич ких вла да и ште те до ни је ти, али огор че ност про тив Кра ља и те жња за сје ди ње њем - ни кла је и раз ви ла се у са мо ме на ро ду без ичи је га ути ца ја са стра не.

274


Цр но гор ски офи ци ри, ин тер ни ра ни у Бол до га со њу37, још док су та мо би ли, из ја сни ше се про тив Кра ља, сва љу ју ћи на ње-га сву од го вор ност за про паст Цр не Го ре.

Ка да су Аустри јан ци по бје гли из Цр не Го ре, сам је на род, при је до ла ска срп ске вој ске, на сво јим збо ро ви ма по ста вио вла-сти и у њи ма ма хом оне исте чи нов ни ке ко ји су и до па да Цр не Го ре, би ли у об ла сној упра ви и су до ви ма, у ка пе та ни ја ма и у оп шти на ма. Осло бо ђе ни Цр но гор ци до че ка ли су срп ску вој ску брат ски, ра до сно, а срп ска ко ман да ни је се ми је ша ла у упра ву и ни је ни јед но га чи нов ни ка сми је ни ла.

Срп ске вој ске до шло је у Цр ну Го ру све га око 500 љу ди, од ко јих се одва ја ло и оста ја ло по не ко ли ко у Ко ла ши ну, у Под го-ри ци, у Ник ши ћу, а на Це ти ње је сти гло све га 150 вој ни ка. Оче-вид но је да овај ма ли број срп ских вој ни ка и њи хо ве стар је ши не ни је су чи ње ле и да ни је су мо гле чи ње ти ни ка кав при ти сак и на-си ље у зе мљи, као што се ов дје увје ра ва ло и да би их, у та квом слу ча ју, хи ља де Цр но го ра ца ла ко ис пра ти ли пре ко гра ни це.

Ј. Спа со је вић, члан Па ри ско га од бо ра за ује ди ње ње, пр ви је по шао у Цр ну Го ру и опет се вра тио у Па риз. Он ми ка же да је за те као у ци је лој зе мљи оно раз по ло же ње ко је се јед но ду шно об ја ви ло у Ве ли кој на род ној скуп шти ни. Ни ка кве за слу ге у то-ме не при пи су је ни се би ни Па ри ском од бо ру, ни Од бо ру, ко ји је спре мио из бо ре за В. н. скуп шти ну. Сви су Цр но гор ци би ли про тив Кра ља и за ује ди ње ње. И он и дру го ви му из од бо ра, ко ји су при вре ме но, до са стан ка Скуп шти не, упра вља ли по сло ви ма зе мље, са зи ва ли су збо ро ве на род не, го во ри ли про тив Кра ља и за са зив скуп шти не, ко ја ће зба ци ти Кра ља и про гла си ти сје ди-ње ње Цр не Го ре и Ср би је. И ни ђе се ни је чуо ни је дан глас про-тив нич ки. С кра ја на крај Цр не Го ре вла да ла је јед но ду шност, и због то га мир и ред, ка кво га до тле ни је би ло.

При вре ме ни од бор, од на ро да од мах при хва ћен и при знат, имао је вр хов ну власт од 24. ок то бра до 15. но вем бра про шле го ди не, у ко је ври је ме су из вр ше ни из бо ри и са ста ла се В. н. скуп шти на.

37 Место у Мађарској у којем је био логор за интерниране. Већина Црногораца у почетку била је интернирана у логоре у Нађмеђеру и Болдогасоњу а касније и по логорима у Нежидеру, Ашаху и Карлштајну.

275


Ње га је за ми је нио Из вр шни од бор Скуп шти не: Сте ван Пе тров Ву ко тић, брат Кра љи чин, Мар ко Да ко вић, Спа со је Пи-ле тић, Ла зар Да мја но вић и Ри сто Јо јић.

Скуп шти на је про кла мо ва ла зба ча ње Кра ље во и ди на сти-је му и сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом. Сву да у зе мљи, ред и мир, уз оп ште ве се ље и јав не све ча но сти. Ни ђе ни јед но га слу-ча ја да се ко про ти ви но во ме ста њу, или из ја ва за Кра ља.

Али, у ве ли кој сло бо ди, ка кву до тле ни је су ни ка да Цр но-гор ци има ли, по че ше се ја вља ти стра нач ке стра сти, осо би то код мла дих љу ди.

Клу ба ши се ја вља ју са сво јом не тр пе љи во шћу пре ма пра ва ши ма. Тра же од Из вр шно га од бо ра да от пу сти чи нов ни-ке пра ва ше и за мје ни њи хо вим љу ди ма. Из вр шни од бор или из не у ви ђав но сти, или из сла бо сти да не из гу би код омла ди не по-пу лар ност, за до во ља ва клу ба ше, али у исто ври је ме иза зи ва не-за до вољ ство и от пор пра ва ша, и ако су сви они, као и клу ба ши, би ли за ује ди ње ње и за зба ца ње Кра ље во.

То је био узрок, што су се пра ва ши, во ђе ни Ри стом По-по ви ћем, Јо ва ном Пла мен цем, Са вом Ву ле ти ћем, и др., по че ли при ку пља ти и спре ма ти на бор бу с клу ба ши ма. Ри је ши ше, да 21. де цем бра уда ре на Це ти ње, обо ре Из вр шни од бор и узму вла ду у сво је ру ке. На пад је то га да на из о стао. Јо ван Пла ме нац ко ји је био по шао у Црм ни цу, да на го во ри и до ве де Црм ни ча не, не ус пјев ши у то ме, по бјег не са још не ко ли ци ном у Ита ли ју, а Из вр шни од бор ухап си Ри ста По по ви ћа и дру ге пр ва ке пра-ва шке. Но, 24. де цем бра уда ри ипак на Це ти ње пре ко хи ља ду Цр но го ра ца из Ка тун ске на хи је и дру гих кра је ва. Це ти ње је бра-ни ло сто ти нак омла ди на ца, слу же ћи се и то пом и ми тра ље зом. Ш њи ма је био и ђе не рал Ми тар Мар ти но вић, као прост вој ник с пу шком у ру ци. Ра зу ми је се, да је и онај ма ли гар ни зон срп ски мо рао ући у бор бу. На ври је ме сти же у по моћ око 400 Ку ча, те се бор ба свр ши од бра ном Це ти ња.

Је да на е сто ри ца ђа ка, ко ји по ги бо ше у тој бор би, а би ло је још око 40 ра ње них бра ни ла ца Це ти ња, ожа ље ни су и са хра ње ни нај све ча ни је уз оп ште уче шће на ро да, и на мје сту ста ро га бри је-ста по диг нут им је при вре ме ни спо ме ник. Ни је сам мо гао ни ка ко до зна ти тач но ко ли ко је на стра ни на па дач кој би ло жр та ва.

276


Ухап ше но је пре ко сто ти не су кри ва ца ово ме брат ском кр-во про ли ћу. Ме ђу њи ма су и нај бли жи ро ђа ци Кра ље ви, Бо жо, Ђу ро и Мар ко Пе тро вић. Чу дим се њи ма што се из бе зу ми ше. Сје ћам се што ми је Бо жо у Ска дру ре као, ка да је Краљ до бје-жа: „Ка ко је ра дио, та ко је и про ша. Ни је ни за слу жио да бо ље свр ши.” А В. Ђу ро је пр ви ба цио са бљу и грб, ка да се на род у Ник ши ћу бу нио про тив Кра ља и на зва’ га из дај ни ком.

По сли је то га жа ло сно га до га ђа ја на Це ти њу, ни је би ло ви ше ни ка квих не ре да.

За ври је ме аустриј ске оку па ци је, би ло је по Цр ној Го ри ко мит ских че та, ко је су на па да ле не са мо аустриј ске па тро ле и ко мо ре, не го и Цр но гор це, ко ји су се др жа ли са Аустри јан ци ма и би ли ис так ну ти Кра ље ви љу ди. Осо би то се са хва лом и жа ље-њем го во ри ло у Па ри зу ме ђу Цр но гор ци ма о мла дом прав ни ку Ви ду Ђу ро ви ћу из Бје ло па вли ћа и ње го вој че ти и ње го вој по ги-би ји. По осло бо ђе њу Цр не Го ре, не ста ло је ти јех че та. Ја вља ју се још по не ки пљач ка ши, ко је вла сти го не.

Сви ти до га ђа ји у Цр ној Го ри, пред ста вља ју се од стра не Кра ље ве и ње го ве вла де, из о па че но и из ми шље но, да би са ве-знич ке вла де и јав ност убје ди ли да срп ска вла да са сво јом вој-ском вр ши на си ље и при ти сак на Цр но гор це, „ко ји су сви за са мо стал ност Цр не Го ре и за сво га кра ља”.

Краљ се ја ко про ми је нио по сли је оно га на сту па, ка да је пао у по сте љу и бо но је цао, са знав ши да је зба чен с при је сто ла. Осла био је. Одио је по ла ко, тро мо. Ли це му по тав ни ло и збрч-ка но. Очи му под ко ло че не до шле ма ње. Уда ви ло га не спа ва ње, те шке ми сли, јад. Ва зда слат ко ран, ни је са да по ци је ли дан ни-шта оку ша. До но си ли су му да је де, са мо кад би и што би он на ре дио. Јед но га да на је пла нуо и из ви ка се на офи це ра ко ји му је под нио, по оби ча ју, хо тел ски је лов ник, да за би ље жи, што ће за об јед. „Ми чи ми се ото лен! До је ла ми је сад!”

То ни је ду го тра ја ло. Бр зо се при брао и по чео опет до бро је сти и опет зло ра ди ти. Сва ки дан при зи ва ми ни стре, ита ли-јан ског по сла ни ка и Исла ви на, а по сли је њих ра ди са сво јим фран цу ским се кре та ром.

По сли је ти јех са вје то ва ња, Кра ље ва је вла да да ла из ја ву да су ср би јан ска вој ска и ср би јан ске вла сти у Цр ној Го ри са зва-

277


ли не ка кав скуп ко ји је до нио од лу ке про тив Кра ља и оп стан ка Цр не Го ре, а да то ни је на род на ве ли ка скуп шти на, јер ни је по уста ву са зва на.

У исто ври је ме, упу ти ла је вла да сви је ма са ве знич ким и не у трал ним др жа ва ма про тест про тив на сил но га ра да зва нич не Ср би је у Цр ној Го ри и про тив не за ко ни тих од лу ка из ну ђе них од јед но га ску па Цр но го ра ца.

Иза шла је у зва нич ном ли сту и Кра ље ва про кла ма ци ја Цр но гор ци ма, пот пи са на и од сви јех ми ни ста ра. Про кла ма ци-ја као и из ја ва вла ди на, са мо са још ве ћом же сти ном из ла же на ши ро ко, да срп ска вла да ра ди да сво јим ин три га ма и на си љем уни шти са мо стал ност .рне Го ре и спо ји је са Ср би јом, али да у то ме не ће ус пје ти, јер ће са ве зни ци ус по ста ви ти Цр ну Го ру, као што су већ то ли ко пу та то из ја ви ли.

Да би се пот кри је пио про тест вла дин, упу ћен је вла да-ма са ве знич ких др жа ва и Пред сјед ни ку Вил со ну још и про тест 527 Цр но го ра ца „ко ји се на ла зе у Фран цу ској” и ако их не ма ни бли зу то ли ко. Пр во пот пи сник је Пе ро Вуч ко вић ко ји је био с Ра до ви ћем ми ни стар Кра љев, за ти јем члан Цр но гор ског од бо ра за на род но ује ди ње ње, па се опет вра тио и ста вио Кра љу на раз-по ло же ње. Цр но гор ци про те сту ју пр о тив на си ља ср би јан ског у Цр ној Го ри, ко јим хо ће да уни шти су ве ре ни тет ње зин, да не би и она би ла пред ста вље на на кон фе рен ци ји ми ра38.

Не срећ ни до га ђај на Це ти њу, 24. де цем бвра, пред ста вљен је штам пи и вла да ма са ве знич ким ова ко: „Око 20.000 Цр но го ра-ца ско чи ло је на оруж је про тив Ср би ја на ца и њи хо во га ре жи ма у Цр ној Го ри и про тив анек си је Цр не Го ре Ср би ји. Цр но гор ци за хтје ва ју ус по ста ву са мо стал но сти Цр не Го ре и пра во на ро ду да сам сло бод но сво јом суд би ном раз по ла же. Уста ни ци су оте ли од ср би јан ске вој ске Ник шић, Под го ри цу, Да ни лов град и Ко ла-шин. Је дан од ред уста ша до шао на Це ти ње да мо ли фран цу ског ко ман дан та да укло ни ср би јан ску вој ску из Цр не Го ре, но ср би-јан ска вој ска под ко ман дом ђе не ра ла Ми лу ти но ви ћа на пад не их и том при ли ком пад не мно го мр твих и ра ње них. Ср би јан ци уби-ја ју и стри је ља ју све оне Цр но гор це ко ји не ће да узму оружје

38 Париска конференција мира отпочела је рад 18. јануара 1919. у Версају, где је 28. јуна потписан Версајски мир између Немачке и Савезника.

278


про тив сво је бра ће, ко ја бра не пра ва сво је отач би не. Хо ће си лом да их на гна ју на сје ди ње ње са Ср би јом, али су им до сад сви на-по ри без у спје шни.”

Не ври је ди ви ше вла ди чи на ри јеч: „Ни ко круп но ка Тур-чин не ла же.”

Краљ се на дао успје ху од све га то га ра да, и још ви ше од сво га пи сма ко је је упу тио пред сјед ни ку Вил со ну, ра зу ми је се, са истим по да ци ма, са истим ту жба ма про тив срп ске вла де и са оче ки ва њем од пра вич но сти Вил со но ве и са ве зни ка да ће они ис пу ни ти сво ја обе ћа ња и ус по ста ви ти не за ви сну Цр ну Го ру.

Кад год сам до ла зио Кра љу, го во рио ми је жа ло сти во о чу ду и по ко ру што чи не Ср би јан ци по Цр ној Го ри, али ни кад о ти јем про те сти ма. О Кра ље вом пи сму Вил со ну, до знао сам од И. Ра до њи ћа, ко ји је, ула зе ћи као де жур ни, сва ки час код Кра ља, ви дио, ка да га Краљ са се кре та ром са ста вљао и пи сао. Од го вор Вил со нов оче ки вао се са ве ли ким не стр пље њем.

Јед но га да на до ђе Краљ ауто мо би лом до мо га хо те ла у бу-ле ва ру Сен Жер мен. Био сам из не на ђен ти јем, а још ви ше ка да сам сио у ауто мо бил и на шао га ве се ла ка ко га одав но већ ни-је сам ви дио. Вас је тре пе рио од ра до сно га уз бу ђе ња. Упи тах га шта је но во.

- Чу ћеш бр зо, че му се ни је си на да. Друк че ће са да Ср би-јан ци са мном раз го ва ра ти. До сју тра не ће је дан ци гли оста ти у Цр ној Го ри.

Са ве знич ка је вој ска за ми је ни ла срп ску, ре че Краљ, а за-ти јем све она ко ве сео, ис при ча ми, ка ко је сам Вил сон ушљед ње го во га про те ста на пи сао де пе шу од стра не Кра ље ве и у спо-ра зу му са Кон фе рен ци јом, по слао је Бо жу на Це ти ње, пре ко ко ман дан та фран цу ске вој ске, да је об ја ви на ро ду, а пи та ли су ње га нај при је, да ли се сла же са де пе шом. У де пе ши се ка же да свак сје ди мир но, а све ће се уре ди ти по во љи са мо га на ро да.

Ја сам са слу шао при ча ње Кра ље во са сви јем рав но ду шно, што је и он при мје тио, јер ме је, из на ђен ти јем, ду го гле дао. Знам да обич но Кра ље ва при ча ња ви ше од го ва ра ју ње го вим же ља ма, не го пра вим до га ђа ји ма. Ни је сам вје ро вао да је срп ска вој ска у Цр ној Го ри за мје ње на са ве знич ком, јер су са ве зни ци тач но оба-вје ште ни о ста њу у Цр ној Го ри, а још ма ње сам по вје ро вао да

279


је Вил сон до спио да пи ше и ша ље де пе шу од стра не Кра ље ве. По ми слио сам да је сам Краљ на пи сао ту де пе шу и у оно ме свом пи сму Вил со ну мо лио га да се, са одо бре њем Кон фе рен ци је, по-шље Бо жу. Нај ма ње сам мо гао ра зу мје ти Кра ља че му се то ли ко ра ду је због те де пе ше, јер ако ће би ти ка ко на род хо ће, оста ће Цр на Го ра сје ди ње на са Ср би јом као што се на род већ из ја снио.

У ,,Гла су Цр но гор ца” об ја вље на је та де пе ша и про пра ће-на овим ри је чи ма: „Ње го во Ве ли чан ство Краљ Го спо дар до знав-ши за коб не до га ђа је, ко ји се да нас од и гра ва ју по Цр ној Го ри, а у же љи да се пре ки не кр во про ли ће, упу тио је пре ко Вој во де Бо жа Пе тро ви ћа, ову по ру ку Цр но гор ци ма: ‘Мом дра гом на ро-ду. Пре кли њем вас, оста ни те мир но на сво је до мо ве! Не мој те се оруж јем од у пи ра ти они јем че та ма ко је оду ти јем да згра бе вла ду у на шој зе мљи.

Од стра не ви со ких пред став ни ка са ве зних др жа ва, до био сам нај ви ше увје ре ње да ће се у вр ло бр зом ро ку на ро ду цр но-гор ском пру жи ти по год на при ли ка да сло бод но из ја ви о то ме ка ква ће би ти бу ду ћа ње го ва вла да ви на. Од мо је стра не са оп-шти, вој во до, на ро ду, да ћу се дра го вољ но по ви но ва ти тој ње го-вој од лу ци. Ни ко ла.’ Ово са оп ште ње одо бри ла је у сво јој ју че-ра шњој сјед ни ци Кон фе рен ци ја ми ра и да ла сво је овла шће ње да се упу ти у Цр ну Го ру.”

По ово ме је ја сно да је де пе ша Кра ље ва, и да је по сла та одо бре њем Кон фе рен ци је по ње го вој мол би ко јом се обра тио Вил со ну. Из гле да да је Краљ са сво јом де пе шом хтио, с јед не стра не, да увје ри Кон фе рен ци ју да се зби ља од и гра ва ју коб ни до га ђа ји по Цр ној Го ри, а с дру ге, да по ка же Цр но гор ци ма ка ко и Кон фе рен ци ја сма тра На род ну скуп шти ну и ње не од лу ке на-си љем ср би јан ским.

Краљ се бр зо увје рио да му ова, као и мно ге дру ге, ни-је ужди ла. При мио је кра так од го вор од В. Бо жа: ..Ов дје је све мир но. Ми слим та ко ће оста ти.” Иза шло је са сви јем про тив но оно ме, што је Краљ хтио:

Кон фе рен ци ја се увје ри ла, што је већ и при је зна ла, да се у Цр ној Го ри „не од и гра ва ју ни ка кви коб ни до га ђа ји”, а Кра љу се ка же да на род и не по ми шља, да се на но во „сло бод но из ја ви о сво јој бу дућ но сти”.

280


То је ба ци ло Кра ља опет у пре ђа шње не раз по ло же ње и за бри ну тост. Ва зда је био сам узрок сво јим не зго да ма и му ка ма, и опет ни ка ко да се ко ри сти ти јем ис ку ством.

Про шло је ма ло да на, и већ је пао у но ву по гри је шку, мно-го ве ћу, озбиљ ни ју и штет ни ју и по ње га и по на род ну ствар.

До ђе пре сто ло на шљед ник Алек сан дар у Па риз. То пли све ча ни до чек, ко ји му је био ов дје спре ман, мо рао је из о ста ти што Ју го сла ви ја не бје ше још при зна та због спо ра са Ита ли јом. Краљ се то ме ра до вао. Ви ђе у то ме не у спјех Ср би је, чак се због то га на дао, да би мо гло до ју го сло вен ског ује ди ње ња и не до ћи.

Тек је по свр ша ва сво је зва нич не по сје те и нај пре че по-сло ве, Пре сто ло на шљед ник је по хи тао, да се ви ди са сво јим дје дом. По слао је Ми ха и ла Га ври ло ви ћа, по сла ни ка, да Кра љу са оп шти ту ње го ву же љу и да се из ви је сти ка да ће га Краљ при-ми ти. Краљ је узео то за сла бост и по пу шта ње срп ске вла де и да је то пр ви ко рак за пре го ва ра ње о бу ду ћем по ло жа ју Цр не Го ре у Ју го сла ви ји, па се по си лио и од го во рио да се мо ра о то ме нај при је раз го во ри ти са сво јом вла дом. То је Шоћ и Хај ду ко-вић; Јев ге ни је и Ву јо вић су у Ри му. Га ври ло вић при ма пи смо од де жур но га, по руч ни ка И. Ра до њи ћа, да ће Краљ при ми ти Пре-сто ло на шљед ни ка сју тра (9. фе бру а ра) у 11 са ти при је под не, у при су ству вла де и двор ских офи ци ра. Га ври ло вић од го ва ра Ра до њи ћу,да је Пре сто ло на шљед ник же лио до ћи као унук сво-ме ђе ду и ба би, а не зва нич но, и да ја ко жа ли, што под та квим усло ви ма не мо же до ћи.

Сад је до шао ред на Кра ља, да жа ли. Ви дио је да је оште-тио не са мо по сје ту, не го и све сво је ра чу не, ко је је био већ на-до ве зао то ме са стан ку.

Сју тра дан био сам код Кра ља. Од Ра до њи ћа сам већ чуо ка ко је ствар те кла и да је Краљ, по сли је пи сма Га ври ло ви ће ва, остао ја ко не раз по ло жен. То сам и сам од мах опа зио на ње му.

- Не ће ми Сан дро до ћи - ре че ми Краљ су мор но уз дах нув-ши, и ис при ча ми ка кве је пре го во ре во дио са Га ври ло ви ћем и да је Пре сто ло на шљед ник од ка зао по сје ту.

- Ме ни се чи ни, Го спо да ру, да би бо ље би ло да ни је сте с они јем усло вом спри је чи ли по сје ту На шљед ни ку, и да сте га од-мах и ли је по при ми ли као сво је уну че. У раз го во ру би до шли и

281


на ствар Цр не Го ре. Ре кли би му да вам је жао што је она ко учи-ње но, да ви зна те да он то ме ни је крив, али не ка му бу де срећ но, са мо да ни је пра во што је шњим она ко по сту пље но. Алек сан-дар, ра зу ми је се, не би се мо гао пу сти ти у ка кве пре го во ре с ва ма, али би ствар пре дао и пре по ру чио сво јој вла ди. Вла да би се за ци је ло то ме ра до ода зва ла и ва ше би ста ње и по ло жај у ује-ди ње ној др жа ви био сре ђен на пот пу но за до вољ ство ва ше.

Краљ ме је, јед на ко су мо ран, мир но са слу шао, као да су нам се ми сли у то ме су сре та ле, али не по да ју ћи се, од го во ри ми:

- А, не мо гу ја то! А што би ми Цр но гор ци ре кли? За нас му ни је ста ло, но се по га ђа са Ср би јан ци ма за се бе.

- Не ће Цр но гор ци ни шта ре ћи. Што су шће ли, ре кли су.- Ти све узи маш као да је свр ше но! - обрец не се Краљ и

по ђе у Кра љи чи ну со бу.Краљ ме је ва зда та ко оста вљао, кад год му је раз го вор по-

стао не при ја тан.12. фе бру а ра, био сам код пре сто ло на шљед ни ка Алек сан-

дра. Пр вих да на, док је био ви ше у по слу, ни је сам га хтио уз не-ми ра ва ти. При мио ме је вр ло ли је по и за др жао ду го у раз го во-ру. Из гле дао ми је вр ло до бро, бар пре ма оно ме ка кав је био у Ме до ви, ђе смо се при је три го ди не, на усту па њу, ви ђе ли. Ка ко је мо ја по сје та би ла од мах сју тра дан по оној ње го вој на мје ра-ва ној, а не учи ње ној по сје ти Кра љу, На шљед ник ми се жа лио на ђе да и чу дио му се за хтје ву да њи хо вом са стан ку, са свим фа-ми ли јар ном, при су ству ју ње го ви ми ни стри и офи ци ри. Исри ча сам му мој раз го вор с Кра љем и го во ри ли смо по то ме мно го о Кра љу и Цр ној Го ри. Од На шљед ни ка сам чуо да је Краљ Пе тар уда рен ка пљом, али да се већ то ли ко опо ра вио, да го во ри, иде и ру ком ра ди.

Пи тао сам На шљед ни ка о ста њу у Ср би ји и да ли је исти-на да се ја вља ја ка ре пу бли кан ска стру ја, јер сам чуо да ће Про-да но вић у Би о гра ду по кре ну ти ре пу бли кан ски лист и ра ди ти за ре пу бли ку. На шљед ник ми са увје ре но шћу ре че да не ма те стру је у Ср би ји; на род је мно го стра дао, али он је и би стар и зна за што: по но си се и за до во љан је ус пје си ма. О на ро ду и вој-ни ку срп ском го во рио ми је На шљед-ник са оду ше вље њем. По по врат ку у Ср би ју, вој ни ци су до би ја ли пет на ест да на до пу ста;

282


по шли су, ра зу ми је се, ра до и ве се ло, ви ђе ли сво је ми ле и вра ти-ли се не са мо на рок, не го и при је ро ка сво јој ко ман ди.

Био је На шљед ник код Вил со на. Ре че ми да је вр ло за до-во љан од те по сје те и да нам је Вил сон ве ли ки при ја тељ. Аме-ри ка је при зна ла Ју го сла ви ју, а уско ро ће об ја ви ти сво је при-зна ње и дру ги са ве зни ци, тек от кло не смет ње, ко је је Ита ли ја иза зва ла.39

Наш ду ги раз го вор пре ки нут је до ла ском фран цу ског ђе-не ра ла Ро ка, ко ји је имао за ка за ну ауди јен ци ју.

Краљ је хтио да не са мо он вје ру је, не го и да дру ге убје ди, да је с раз ло гом од био по сје ту На шљед ни ко ву, те је на ре дио да се пи сма Га ври ло ви ће во и Ра до њи ће во об ја ве у „Гла су Цр но гор ца” и про пра те уоби ча је ним на чи ном, злоћ но и др ско, не и сти ни то. По сли је сви јех зло чи на, ко је је зва нич на Ср би ја, пи ше „Глас Цр-но гор ца”, по чи ни ла пре ма Цр ној Го ри, а ко је је Ре гент Ср би је на она ко де мон стра ти ван на чин санк ци о ни сао (што је при мио цр-но гор ску де пу та ци ју и од лу ку На род не скуп шти не о сје ди ње њу Цр не Го ре са Ср би јом), при род но је да Ре ген та ни је по бу дио на ту по сје ту осје ћај љу ба ви уну ка пре ма ђе ду, не го је то под ва ла ње го ва. Хтио је да и сам Краљ, при ма ју ћи Ре ген та, ти јем већ санк ци о ни ше онај зло чин. Кра љу су, ве ли, јед на ко пред очи ма оне не ви не жр тве цр но гор ске, па ле у бор би про тив оку па ци о но-га на си ља ср би јан ског и у об ра ни ча сти и пра ва Цр не Го ре. За то ни је ни мо гао при ми ти Ре ген та Ср би је друк че, но је ди но зва нич-но, као Краљ Цр не Го ре, да би се та ко у оп штем ин те ре су на ше га на ро да об но ви ли зва нич ни од но си из ме ђу Цр не Го ре и Ср би је.

Ова из ја ва у зва нич ном ли сту, от кри ва ју ћи под ва лу На-шљед ни ко ву, от кри ла је дру гу, на мје ра ва ну под ва лу Кра ље ву: да Ре гент, до ла зе ћи зва нич но и при ман зва нич но, већ са мим ти-јем, при зна је ђе да за Кра ља и Го спо да ра Цр не Го ре.

На шљед ник ни је знао, и био је из не на ђен, кад сам му дру-гом при ли ком го во рио о тој зва нич ној об ја ви. За мо лио ме је да му до не сем тај број „Гла са Цр но гор ца”, ка да опет до ђем. „Жао ми је”, ре че, „што Краљ јав но упо тре бљу је ње го ву до бру же љу

39 Велика Британија званично је признала Краљевину СХС 1. јуна, а Француска 5. јуна 1919. Питање признања нове државе коначно је било решено Версајским мировним уговором с Немачком у који је унето име „Држава Срба, Хрвата и Словенаца”.

283


за сво је ци ље ве, али кад хо ће да ш њим као сво јим уну ком ки да, мо же му би ти, бар су са да за ва зда на чи сто.”

Ти јех да на, ка зао ми је Краљ да су у Цр ној Го ри ве ли ки не ми ри, да су му за жди ли двор и да су мно ги Цр но гор ци пре бје-гли у Ита ли ју. Ни је сам вје ро вао. Па шић је, ка да сам му то ка зао, те ле гра фич но тра жио и до био из вје штај да ни шта ни је исти на. Чуд но је да су се та кве ви је сти још јед на ко пу шта ле у јав ност и до ста вља ле са ве знич ким вла да ма, да се до ка жу на си ља ср би-јан ска у Цр ној Го ри. Ка да је Краљ већ знао да је Кон фе рен ци ја по сла ла ђе не ра ла Еспер не ја са јед ним Игле зом и Аме ри кан цем, да ис пи та ју ста ње у Цр ној Го ри.

За ври је ме ба вље ња На шљед ни ко ва у Па ри зу, до шла је и тет ка му кра љи ца Је ле на из Ри ма, са ћер ком Јо лан дом и од сје ла је у истом Кра ље вом хо те лу. У исто ври је ме и у истом хо те лу био је и ин гле шки пре сто ло на шљед ник. Већ су од при је но ви не пи са ле, да су он и Јо лан да вје ре ни. Овај са ста нак дао је по во да да се о то ме по но во и још ви ше го во ри. Кра љи ца ни је ни ко га при ма ла, па је ни је сам ви дио. Јо лан да је, јед но га да на, по зва ла Ол гу, те је код ње и с Кра љи цом би ла.

Пре сто ло на шљед ник Алек сан дар је по сје тио Кра љи цу, сво-ју тет ку. Ка ко се зна ло ври је ме ње го во га до ла ска, ни је се, ни до ла-зе ћи у хо тел ни код кра љи це Је ле не ни ским од ђе до ва до ма срио.

Дан пред по ла зак на шљед ни ка Алек сан дра, до шла је из Ру си је, са син чи ћем и ћер ком се стра му, прин це за Је ле на, уда та за кња зом Јо ва ном Кон стан ти но ви ћем. Од сје ла је код бра та у хо тел „Кон ти-нен тал”, бли зу хо тел „Ме ри са”. Сва је у цр ни ни за му жем, ко је га су уби ли бољ ше ви ци за јед но са још не ко ли ци-ном ве ли ких кња же ва. Стра шно је слу ша ти ње на при ча ња о ста-њу у Ру си ји, о сво ме стра да њу и, чак, гла до ва њу, до кле је је два, сре ћом, из бје жа ла. Она до ла зи сва ки дан код ђе да и ба бе и они је нај љу ба зни је при ма ју. Одав де ће у Кан, при вре ме но, до кле се ви ди, хо ће ли и ка да ће се мо ћи по вра ти ти у Ру си ју, а ваљ да ће и то бр зо би ти. Не иде ми ни ка ко у гла ву да је сва ко је му Ру су ђа во сви јест по пио. Трг ну ће се и про бу ди ће се ве ли ки на род ру ски. Не мо же бит, да се не ће на ћи и ис та ћи у ње му чо вјек, као што то ва зда би ва у нај те жим да ни ма јед но га на ро да, ко ји ће га, ма и са ве ли ком кр ви, још из ве сти из ње го ве за блу де и ве ли ке не сре ће.

284


Страница списа из јула 1919. године

285


Па риз, 7. ма ја 1919.

ПО СЛИ ЈЕ оно га на шег раз го во ра о по сје ти На шљед ни-ко вој, Краљ је из ми је нио сво је оп хо ђе ње са мном са мо уто ли ко што ни је ви ше са мном го во рио о ства ри ма цр но гор ским. Ни-је ње га уври је ди ло што сам му ре као да је сје ди ње ње свр ше на ствар и да је по сје та На шљед ни ко ва би ла згод на при ли ка да се и он из ја сни и по ми ри с ти јем и са „зе том Пе ром”, па да бу ду ће ста ње и по ло жај свој и сво је по ро ди це по вољ но уре ди. Он је то знао и сам, али ни је хтио при зна ти, јер је хтио и да ље да „ра ди”, да ра ди про тив ује ди ње ња, а за ус по ста вља ње Цр не Го ре и сво-га при је сто ла. И, чуд но ва то, он се још јед на ко на дао да ће у то ме ус пје ти и код Цр но го ра ца и код са ве знич ких вла да.

Та ман ми је ми ло би ло што сам се та ко ола ко осло бо дио ти јех раз го во ра и слу ша ња не пре кид них но во сти о ср би јан ским на си љи ма у Цр ној Го ри, што је већ до сад но по ста ло. Али, убр-зо осје тих да Краљ опет не што сми шља, да ме уву че у не ће со ву ра бо ту. Јед но га да на као ша лом ре че ми: „Ме ни се чи ни, да је бо ље што си са мном до шао ова мо, но да си обр нуо из Ме дуе пре ко Дра ча и Ва ло не. Ка ко си био већ из не мо гао, за про би не ђе и оста вио те ко шчи не, да ти се ни гро ба не би зна ло.” Ова на по-ме на има ла је да про бу ди у ме ни осје ћа је бла го дар но сти и об ве-зе Кра љу. А за ти јем упи та ме: „Ко ји имам ор ден ита ли јан ски?”

- Ка ко? А зар не маш Ма у ри ци ја и Ла за ра? - уз вик ну за чу-ђе но, ка да му ре кох, да имам Ита ли јан ску кру ну пр во га сте пе на.

286


- А, мо раш га има ти. Пи са ћу ја Вик то ру. Или ћеш га до би ти кад по ђе мо за јед но у Рим, а по ћи ће мо бр зи јех да на.

Кра ље ва је ста ра на ви ка да та квим обе ћа њи ма при до би-ја љу де за сво је на мје ре. Би ло ми је сми је шно ово по ди ла же ње Кра ље во са Ма у ри ци јем и пу том у Ри му, али сам био на чи сто, да ће иза то га до ћи не што дру го. И до шло је бр зо.

Сје ди мо са ми. Пи је мо ка фу, пу ши мо и гле да мо се. Ни ка-кав раз го вор се не за ме ће. Он све не што пре ми шља и пре вр ће очи ма, док на јед ном ба ци ци га ре ту и са сви јем озбиљ но, бри жно и жа ло сно про го во ри:

- Не знаш у ка кве ме је не при ли ке ста вио Ев ге ни је! Ма у ве ли ку не при ли ку. Дао ми је остав ку. По ми сли, сад, у овим при ли ка ма, да ми да остав ку! Кон фе рен ци ја на оку пу. Тре ба ми од ре ди ти и по сла ти сво га де ле га та на Кон фе рен ци ју. А ка ко ћу? Не мам сад вла де. Мо рао сам то и са ве знич ким вла да ма са оп-шти ти. Љу ди се чу де што не ма цр но гор ско га пред став ни ка на Кон фе рен ци ји.

Опет се као за ми сли Краљ. Ја сам знао да је Ев ге ни је дао остав ку на зад мје сец да на и да је на по зив Кра љев, да до ђе у Па риз, од го во рио да због бо ле сти не мо же и не ће ви ше до ћи на ду жност. На Кон фе рен ци ји је, по ње ном рје ше њу, Цр на Го-ра до би ла јед но мје сто, али уче шће ње но га де ле га та за ви си од рје ше ња пи та ња о ује ди ње њу Цр не Го ре са Ср би јом. То је све и Краљ знао, ка да ми је она ко, то бо же, за бри ну то, го во рио о ве-ли кој не при ли ци, у ко ју га је Ев ге ни је сво јом остав ком ста вио.

- Не! - пре ки де Краљ сво је раз ми шља ње. – Тре ба да ми по мог неш. Ако при је ни је си мо гао, са да сва ка ко тре ба, да се при-миш пред сјед ни штва. Ако баш не ћеш стал но, а оно бар за не ко ври је ме, до кле уре ди мо на ше пред став ни штво на Кон фе рен ци ји.

- А што се ви због то га то ли ко уз бу ђу је те; Ев ге ни је је до-бар и по слу шан, ре ци те му, оста ће он.

- Пи сао сам му, али не ће ни ка ко. Ма сад и да хо ће, не ћу ја, по сли је ово га, што ми је учи нио.

- А ви дај те на зив пред сјед ни ка ми ни стар ства јед но ме од ми ни ста ра и ри је ше на је ми ни стар ска кри за. Ву јо вић исто за-сту па већ одав но Ев ге ни ја, па што не би био и пред сјед ник.

- А не мо гу то.

287


- Ни ја се не мо гу ни ка ко при ми ти то га, још мно го ма ње да нас, не го он да, при је дви је го ди не.

- А за што?- Зна те и са ми, Го спо да ру.Краљ ма ло по ћу та, па он да, по ла ко као за се бе, ре че:- Знам, знам!Ако је по ми слио на то да је сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би-

јом свр ше на ствар, и да се мје сто цр но гор ско га пред став ни ка на Кон фе рен ци ји не ће ни по пу ња ти, он да смо се сре ли у ми сли ма.

Не ђе од мах по сли је ово га раз го во ра, на ђох се код гђе Ми-ља нић ке са мла дим ми ни стром Шо ћом, ко ји је био те ле гра фи-ста на Це ти њу по след њих го ди на мо га ми ни стро ва ња. И он ми ис при ча ка ко је Краљ на му ке због остав ке Ев ге ни је ве и ка ко му је он го во рио да узме ме не, „као сво га ста ро га при ја те ља”, за пред сјед ни ка.

- Ни је ти при је длог био до бар ни умје стан. При је све га Краљ не мо же ме не „узе ти” про тив мо је во ље и убје ђе ња, а дру-го, ја не бих био при ја тељ Го спо да ру ка да бих га по др жа ва у ми сли ма и те жња ма, ко је се су ко бља ва ју са већ свр ше ним ује-ди ње њем.

- А је сте ли ви то са ко је стра не до зна ли, или ми сли те са-мо да је свр ше но ује ди ње ње?

На то бе за зле но пи та ње, ко је ми је мла ди ми ни стар, као за чу ђен, ста вио, осмјех нух се и оста вих га без од го во ра.

Про шао је још и мје сец да на, а Краљ не по ста ви но во га пред сјед ни ка и ако ми је го во рио, да му је то хит на по тре ба ра ди ши ља ња де ле га та на Кон фе рен ци ју. Ме ђу ти јем, ме ђу Цр но гор-ци ма је оди ла ри јеч да је Краљ име но ва Пред сјед ни ка ми ни-стар ства зло гла сно га Јо ва на Пла мен ца и чу ла се осу да и оп ште не за до вољ ство. До ла зак Пла мен чев на вла ду зна чи бор ба про-тив свр ше но га ује ди ње ња и за „су ве ре ни тет Цр не Го ре”, јер је он тај ко ји је при ре дио оно брат ско кр во про ли ће у очи Бо жи ћа на Це ти њу, а ко ји је об ја вио у јед ним ње мач ким но ви на ма, да је Краљ мр тав за Цр ну Го ру и сва ко је га Цр но гор ца од оно га ча са ка да је на пу стио сво ју зе мљу.

До ђе Пла ме нац. И од мах пр во га да на за сје де на пред сјед-нич ку сто ли цу и узе вла ду у сво је ру ке та ко без об зир но, да је и

288


са мо ме Кра љу до шло ма ло ти је сно, а Ксе ни ја се по че ла ја вља ти као про тив ник но ве вла де, у ко ју је ушао и ми ни стар на раз по-ло же њу Пе ро Вуч ко вић.

Пр ва по сље ди ца до ла ска Пла мен че ва на вла ду је од сту па-ње Ни ка Хај ду ко ви ћа, ми ни стра уну тра шњих по сло ва и за ступ-ни ка ми ни стра вој ног. Кра љу је до шла те шка ње го ва остав ка и мно го се му чио да га по ми ри с Пла мен цем и одр жи на по ло жа ју. Хај ду ко вић ни је хтио ни по што оста ти. Ре као је Кра љу да он ни је у ни ка кву сва ђу с Пла мен цем, али да не мо же ра ди ти с чо вје ком ко ји је учи нио да на Це ти њу у очи са мо га Бо жи ћа пад не то ли ко не ви них жр та ва и да се про ли је брат ска крв, те се око ве се ли јех бад ња ка, мје сто пје сме, чу ла са мо кук ња ва по Цр ној Го ри.

Хај ду ко ви ћа је за ми је нио бри га дир Ву чи нић, ко ји је за-јед но с Пла мен цем по бје гао из Цр не Го ре у Ита ли ју, ка да ви дје-ше да се не мо гу до ко па ти вла сти.

Краљ ни је мо гао за др жа ти Хај ду ко ви ћа, ма ни Хај ду ко-вић ус пје ти да убје ди Кра ља, да ће све зло од Пла мен ца на ње га па сти.

Од мах пр вих да на, Пла ме нац се дао на по сао да са ку пи вој ску с ко јом ће упа сти у Цр ну Го ру, по хва та ти или по би ти Из-вр шни од бор скуп штин ски и узе ти власт у сво је ру ке. Ра чу нао је у ову вој ску све Цр но гор це из бје гли це у Ита ли ји и у Фран-цу ској, ко ји су још вјер ни Кра љу и аустриј ске за ро бље ни ке, му ха ме дан це из Бо сне и Хер це го ви не, ко је ће му ита ли јан ска вла да ста ви ти на раз по ло же ње. Би ло је не ко ли ко Цр но го ра ца до бро во ља ца у фран цу ску вој ску, ко ји су по за кљу че њу при-мир ја от пу ште ни. И њих је по звао Пла ме нац у Не ји, у сво је ми-ни стар ство, и го во рио им, да је њи хо ва ду жност са да, да бра не Кра ља и са мо стал ност Цр не Го ре од Ср би ја на ца. У Рим је по-слао но во га ми ни стра Пе ра Вуч ко ви ћа, на мје сто Ву јо ви ћа, да др жи ве зу са Цр ном Го ром и да при ку пља вој ску. У Ри му су на пре шу из ра ђи ва не вој нич ке ха љи не и гр бо ви за вој нич ке гла ва-ре, а „Глас Цр но гор ца” до но сио је ука зе ко ји ма се про из во де и уна пре ђу ју офи ци ри.

Пла ме нац је из ра дио и под нио Кра љу, а Краљ усво јио, овај план: Тек вој ска у Ита ли ји бу де спрем на за пре ла зак у Цр-ну Го ру, Кра љи ца иде у Ита ли ју, а Краљ у Кап мар тен. Кра љу ће

289


до ћи де пе ша из Ита ли је да је Кра љи ца бо ле сна, те ће Краљ од-мах к њој. Ово се чи ни због фран цу ске вла де, да се укри је пра ви узрок Кра ље во га пу та у Ита ли ју. Пла ме нац са вој ском пре ла зи у Бар и осва ја га. Краљ са Кра љи цом ула зи три јум фал но у осло-бо ђе ни Бар. Пла ме нац с вој ском иде од мах на при јед и осва ја Вир и Црм нич ку на хи ју. Краљ са Кра љи цом до ла зи из Ба ра на Вир. И та ко на при јед све до Це ти ње, ода кле ће Краљ об ја ви-ти про кла ма ци ју сво ме дра гом и вјер ном на ро ду, с ко јим се по-сли је то ли ко му ка, опет са ста је, сло бод ни и не за ви сни, упр кос сви је ма сплет ка ма и на си љи ма не при ја тељ ским. Об у ста ви ће се устав за крат ко ври је ме, ко ли ко је по треб но, да се у зе мљи ус-по ста ви за ко ни ти ред и да се ка зне из дај ни ци и на гра де до бри и вјер ни, а за ти јем ће се да ти на ро ду све сло бо де и из ли ти на ње га сва ка бла го дат.

Да се спри је чи ово ве ли ко зло при пре мље но Цр ној Го ри и брат ски по кољ и кр во про ли ће., мно го ве ће од оно га на Бад њи дан, Ве снић је, по што сам га из вје стио о то ме, од мах са оп штио ци је лу ствар фран цу ској вла ди, а у исто ври је ме ја вио и вла ди у Би о град, да на ври је ме пре ду зме све, ка ко на род у Цр ној Го ри не би био из не на ђен упа дом Пла мен че ве вој ске.

И зло се пре те кло већ у Ита ли ји, још при је по ла ска Кра-ље во га и Пла мен че во га из Па ри за. На дан по ла ска вој ске из Ита ли је, Цр но гор ци су од ре кли по слу шност и из ја ви ли да се они не ће би ти са сво јом бра ћом. По шао је к њи ма за ступ ник цр но гор ски, ђен. кон су ла Вељ ко Ра ма да но вић, и го во рио им да су они иза бра ни да спа су Цр ну Го ру, и ако са да не по ђу да ће по ста ти из дај ни ци сво је отаџ би не и Го спо да ра. Ни то ни је по-мо гло, та ко је срп ско по слан ство у Ри му из ви је сти ло ов да шње по слан ство.

Би ће да је и Краљ исто га да на при мио из вје штај о то ме, јер сам га за те као у хо те лу јет ка и уз бу ђе на. Пи та ме: „Има ли што но во?”

- Има. Цр но гор ци спре мље ни да упад ну у Цр ну Го ру, не-ће да иду. Ра ма да но вић им је го во рио, да су они спа си о ци Цр не Го ре, а да ће по ста ти из дај ни ци, ако не по ђу.

Кра љу се за пла ма ше обра зи и за сви је тли ше очи и са сви-јем јет ко ми од го во ри:

290


- Ни је то исти на. Ра ма да но вић ни је имао ту ни ка ква по-сла, не го је ср би јан ски ата ше ми ли тер по зи ва Цр но гор це к се би на го ва ра их и да ва им па ра, и не ке је, ни је све, од вра тио.

Краљ се обр ну и по ђе у са лон, али ме исти час по зва.- Да не маш још ка квих но во сти?- До ша је Ан дри ја Ра до вић. Био је код ме не. Мно го ми је

при ча о Цр ној Го ри.Краљ ме за чу ђе но по гле да.- Чу до, окле он код те бе.- Ни је смо ми ни ка да би ли у за ва ђу. До шао чо вјек с пу та,

по хо дио ме и ја му вра тио по сје ту. Ка же ми, да је у Ц. Го ри пот-пу ни мир и ред. Свак је за до во љан и ве сео. Сви су за ује ди ње ње и сви су про тив вас. Иза сла ни ци кон фе рен ци је су се о то ме увје-ри ли. Би ли су и у тав ни цу и ис пи та ли Бо жа, В. Ђу ра и оста ле, сва ко је га на по се. Сви су се из ја сни ли за ује ди ње ње и про тив ва-ше га по врат ка, са мо су се про ти ви ли на чи ну ка ко је ује ди ње ње из ве де но. И ми тро по лит Ми тро фан, и ђе не рал Јан ко и ђе не рал Ми тар и сви офи це ри, из ја ви ли су се за ује ди ње ње. Не ред и бој на Це ти њу на Бад њи дан спре мио је Јо ван Пла ме нац, итд.

До кле сам ја ово и још мно ге по је ди но сти при чао, Краљ ни је про го ва рао. Те шке су му би ле ове Ан дри не но во сти и ако је он и до тле до бро по зна вао ста ње у Цр ној Го ри и раз по ло же-ње на род но пре ма ње му. Али те же од све га пао му је из вје штај ђе не ра ла Еспер не ја, ко је га је Кон фе рен ци ја са још јед ним Аме-ри кан цем и Ин гле зом би ла по сла ла, да ис пи та ју ста ње у Цр ној Го ри. Из вје штај се сво ди на то да су од лу ке На род не скуп шти не пра ва во ља на ро да, из ра же не сло бод но и без ичи је га ути ца ја и да у зе мљи вла да пот пу ни мир и ред.

Ушљед то га из вје шта ја, Кон фе рен ци ја је ри је ши ла да се 5. мар та са слу ша и Краљ, ко ји јој је већ то ли ке про те сте и из вје-шта је о на си љу зва нич не Ср би је под нио.

Кра ља је из вје стио о из вје шта ју ко ми си је и о од лу ци Кон-фе рен ци је, ита ли јан ски по сла ник Мон те ња ри, за ци је ло од стра-не гро фа Ор лан да, јер је у исто ври је ме мо лио Кра ља да се је дан пут ја сно и од ре ђе но из ја сни: шта он хо ће?

„То је по треб но зна ти”, ре као му је Мон те ња ри, „а то се до са да још не зна, јер ви го во ри те час о ује ди ње њу, нео д ре ђе но, у

291


оп штим фра за ма, час о ју го сло вен ској кон фе де ра ци ји, час о са-мо стал но сти Цр не Го ре. Шта хо ће те упра во?”

„Хо ћу са мо стал ну Цр ну Го ру и да се вра тим у њу. Ни шта дру го,” од го во рио му Краљ.

Ка ко Краљ сла бо чу је, Мон те ња ри је гла сно го во рио и тај смо раз го вор чу ли, сје ђе ћи у ађу тан ту ри, ја, ко ман дир Вук са но-вић и по руч ник Ра до њић. По сла ник Мон те ња ри, ва зда на сме-јан, из и шао је од Кра ља озби љан. Жа лио се ком. Вук са но ви ћу, ко ји га је ис пра тио, ка ко се с Кра љем не мо же ви ше го во ри ти ни ра ди ти. „Што да нас ре че, сју тра по ре че”, ре као је Мон те ња ри. „Сад тра жи да га са ве зни ци по ве ду у Цр ну Го ру, а кад би са ве-зни ци при ста ли, он би им се од ре као. То је учи нио при ли ком ула ска са ве знич ке вој ске у осло бо ђе ну Цр ну Го ру. Хтио је да се од мах вр ће. А кад сам му са оп штио да му је ита ли јан ска вла да ста ви ла у Брин ди зи на раз по ло же ње је дан рат ни брод, од го во-рио је да не ће оди ти. Пи сао је пре сто ло на шљед ни ку Да ни лу, да он по ђе. Од го во рио му је да не ће ни он. Не знам шта они хо ће. Из гле да ми, да не зна ју ни они.”

Ако ита ли јан ска вла да до сад ни је би ла на чи сто са Кра-љем, са да је мо гла би ти за до вољ на. У ме мо ран ду му, ко ји су Кра ље ви иза сла ни ци про чи та ли пред са вје том че тво ри це Кон-фе рен ци је ми ра, Краљ се из ја снио про тив ује ди ње ња и тра жио са мо стал ност Цр не Го ре, и свој по вра так на при је сто.

Ме мо ра дум је об у хва тио све, што је до тле пи са но у ,,Гла-су. Цр но гор ца” про тив зва нич не Ср би је. Пла ме нац је на бра ја сва „зло чин ства”, ко ја су Ср би јан ци по чи ни ли по Цр ној Го ри, па ме ђу њи ма и то ка ко су по ру ши ли све јав не спо ме ни ке, ко јих ни је ни би ло у Цр ној Го ри. Био је са мо је дан ка ме ни ступ чић на пја ци под го рич кој; по диг нут је по на ред би Кра ље вој, ка да се осно ва ла „Мир ко ва ва рош” (но ва Под го ри ца) у спо мен ње го вом оцу Вој во ди Мир ку. Ње га су Цр но гор ци ба ци ли у Мо ра чу.

Оп ту же на је зва нич на Ср би ја и за пре ва ру. При ма ла је од са ве зни ка рат ни за јам у фран ци ма, а Цр ној Го ри, ње зин дио да-ва ла у ди на ри ма, ко ји су 20-40 по сто ма ње ври је ди ли од фра на-ка, ко ри сте ћи се ти јем на ште ту Цр не Го ре.

Краљ до са да ни је ви дио, а не ће за ци је ло ни ви ђе ти ни-ка кве ко ри сти од ту жба, про те ста и за хтје ва, из не се них пред

292


Кон фе рен ци јом, ко ја је све то већ зна ла и овје ри ла. Из гле да, да га Кон фе рен ци ја ни је ра ди то га ни по зва ла „на са слу ша ње”, но је ди но, да не бу де без са слу ша ња осу ђен. Ме мо ран дум је сво јим не и сти на ма, сво јом жуч но шћу, а на ро чи то отво ре ним ки да њем Кра ље вим са на род ним ује ди ње њем, на нио Кра љу по шљед њи, нај те жи удар. Не за до вољ ство иза зва но и по ја ча но у јав но сти, ода зва ло се и у нај бли жој и нај вјер ни јој око ли ни Кра ље вој. Од-мах иза са слу ша ња пред Кон фе рен ци јом, чи нов ни ци у ми ни-стар стви ма у Не ји по че ше да ва ти остав ке, из ја вљу ју ћи да не мо гу и да ље оста ти с вла дом, по сли је ње не из ја ве про тив на-род но га ује ди ње ња, ко је они као и сва ки Ср бин же ле.

Осим ко ман ди ра Р. Љу мо ви ћа, на чел ни ка ми ни стар ства вој ног, ко ман ди ра М. То ма но ви ћа, бив. ми ни стра а по том до ди-је ље но га ми ни стру вој ном, Смо дла ке, на чел ни ка ми ни стар ства уну тр. по сло ва, др До бри чи ћа, ђен. кон су ла у Ри му и др., оста-ви ше Кра ља и по шљед њи офи ци ри двор ски, ко ман дир Вук са-но вић, ко ман дир Ву ко Ву ко тић и Иво Ра до њић. Остао је још са-мо пер ја нич ки по руч ник Бог дан Ву чи нић, а и он се био ри је шио на остав ку, али га од вра тио ро ђак му, ми ни стар вој ни. Остао је офи цир, али је ипак дао остав ку на ко ман дир ство над пер ја ни-ци ма, ка ко не ће ви ше до ла зи ти Кра љу у хо тел.

Остао је код Кра ља још са мо ђе не рал Ан то Гво зде но вић. Од оно га да на ка да је био са зло срет ним ме мо ран ду мом пред Кон фе рен ци јом, ни је дан од по ме ну тих офи ци ра ни је ви ше ни ње га ни пред сјед ни ка вла де Пла мен ца, по здра вљао, ка да би до-ла зе ћи Кра љу, свр та ли у ађу тан ту ру. То је јад но га стар ца ја ко бо-ље ло. Го во рио ми да он и сам зна да је Краљ про пао и да он ни-је по шао с Пла мен цем пред Кон фе рен ци ју са ми сли ма, да ће то Кра љу што по мо ћи, не го што му се ни је мо гао од ре ћи. И по слан-ства у Ва шинг то ну при мио се, ка же, са мо због то га да се уда љи од Кра ља јер ви ше ни је мо гао крај ње га и књ. Ксе ни је из др жа ти. Дао би и сам ра до и одав но остав ку, али да не мо же, јер не ма ни-ђе ни шта, а оста би на ули ци. А за лу ду је док тор ме ди ци не.

Краљ, ова ко на пу штен сје ди за ми шљен по ва здан у сво јој со би. Ње гов нај вјер ни ји ка ме ри јер и бри јач, при ча да се но ћу по ви ше пу та ди же, сје ди и пу ши и опет она ко по лу о бу чен ли је га, ма ка ми за спи ва.

293


Јед но ју тро, а то му је би ла на ви ка сва ки дан, пи та Ми ла-на: „Има ли што но во?” ,,Има, Го спо да ру”, од го во ри му Ми лан, „па да ју кра ље ви ка гњи ле кру шке.”

,,Муч’, по га ни!” осје че се Краљ. ,,Ти знаш!”,,Не знам ја ни шта, ма ето их пу не но ви не.”Кра љи ца не из ла зи из сво је со бе. Сје ди са ма, или са кња-

ги њи ца ма. Ка жу да је мно го по сје ди ла. Краљ се са Гво зде но-ви ћем ка ди кад, из ве зе ауто мо би лом, или про ше та ма ло обли-жњим ули ца ма око хо те ла. Јед ном сам га, са Гво зде но ви ћем, на тој шет њи срео. Узео ме под ру ку и про ду жио шет њу, иду ћи по ла ко, тро мо. До хо те ла ни је про го во рио ри је чи. Ни Гво зде но-вић, ко ји је ва зда и мно го го во рио, ни је пре ки дао Кра ље ву за-ми шље ност. Пред хо те лом, по здра вих Кра ља да по хи там до ма. Би ло је бли зу под не. Краљ ме са мо по гле да и мах ну гла вом за знак опро шта ја.

Дир нуо ме тај по глед. Ви дио сам га у са мрт ни ка ко ји не мо же већ да го во ри и по след њим, ма лак са лим по гле дом из ра-жа ва оку пље ни је ма сво је му ке, стра да ње, ка ја ње, оча ја ње, све, осим на да ња. Си ро мах Краљ!

Ту ско ро раз го ва рах с Кра љем о ца ру Ви ље му, о сло му цар ства и при је сто ла му, о ње го вом бјег ству у ту ђи сви јет и о од лу ци по бје ди ла ца да га тра же и ста ве пред суд. „Љеп ше би му би ло”, ре кох та да Кра љу, ,,да се не ђе из ло жио и по ги нуо у бо ју, не го што је то до жи вио!”

„Љеп ше! За вр шио би цар ски, ју нач ки, слав но”, ре че Краљ.

Иду ћи до ма, сје тих се то га и по ми слих: мо жда је и Краљ, док смо ше та ли, раз ми шља: ко ли ко би му љеп ше би ло, да је по ги нуо, или бар умро од мах иза ра та г. 1876, ка да је био у је ку сво је сла ве, не го што је до че као ове жа ло сне да не!

А мо жда ја та ко, са мо за ми шљам, да Краљ не и спа ван и умо ран од то ли ко га пре го на са зе том и Ср би јан ци ма, ни је ни ми слио ни шта, или је мо жда ми слио и жа лио, што ни је за об јед, мје сто на ру че них је ла, на ре дио са мо је дан омлет од де се так ја-ја и пр шу те на ко сти са зе љем и кром пи ром, нај ми ли ја му је ла.

И на ту по ми сао отр же ми се пре ђа шњи уз дах: Си ро мах Краљ!

294


Страница списа из јуна 1919. године

295


Па риз, ју на 1919.

ОЧЕ КУ ЈЕ СЕ сва ки дан при зна ње Фран цу ске и Ин гле-шке на ше но ве Кра ље ви не, а ти јем и сје ди ње ње Цр не Го ре са Ср би јом, али се јед на ко од ла же. До са да би се то свр ши ло, да се не по ма ми ше Ита ли ја ни. Про ти ве се ује ди ње њу Хр ва та и Сло-ве на ца са Ср би јом. Не ви де у то ме сво ју сра мо ту, а ла ко мо же би ти и сво ју не сре ћу. Тра же ци је лу дал ма тин ску оба лу, па сад још и Ри је ку.

Кри ве су то ме Фран цу ска и Ин гле шка, што су да ли ту ђе зе мље Ита ли ји тај ним Лон дон ским уго во ром40, ко ји скло пи ше шњом са мо да је уву ку у рат као сво ју са ве зни цу, ка да се на ђо ше на му ку са Ње мач ком.

Ка ко жа ло сно из гле да ју са да сла вље ни Кле ман со и Лојд Џорџ, ко ји јед на ко про по вје да ју да је овај ве ли ки рат по ве ден за пра во и сло бо ду ма лих као и ве ли ких на ро да, а са ми већ учи-ње ше нај ве ћу не прав ду ево на ма, да ју ћи Ита ли ја ни ма на ше зе-мље, на ко је ови не ма ју ни ка ква пра ва. Овај рат, стра шан по се би, по ста је од вра тан, кад се ви ди ко ли ку се бич ност от кри ва ју баш они ко ји хо ће да пре по ро де Је вро пу, да утвр де пра ви чан и тра јан мир и брат ство на ро да, а у исти мах ба ца ју сје ме но вих тр за ви ца и ра то ва.40 Реч је о тајном уговору склопљеном 26. априла 1915. између Велике Британије, Француске и Русије са Италијом. Тим уговором Италија се обавезала да ће ући у рат на страну Савезника а Савезници су признали Италији право на Јужни Тирол, Трст, Горицу, Истру, Далмацију до Неретве и на део Кварнерских острва.

296


У ври је ме сјај них по бје да и ве ли ких успје ха срп ске вој-ске, чу ло се у фран цу ском пар ла мен ту и у јав но сти, да им тре ба ка пу ски ну ти ка да по ме ну ју нач ки срп ски на род, а са да уви ја-ју ка ко Фран цу ска не мо же жр тво ва ти сво је ин те ре се и до бре од но се са „сво јом ла тин ском се стром Ита ли јом” за љу бав пре-ће ра них за хтје ва Ср би је. На ши су за хтје ви пре ће ра ни тра же ћи са мо сво је, а пра вич ни су за хтје ви Ита ли је, ко ја гра би ту ђе.

Сре ћа је што се на шао ме ђу њи ма Вил сон, ве ли ка, по ште-на ду ша. Он и хо ће, што стал но про по вје да, пра во и прав ду и ма лим на ро ди ма. Не ће да чу је за њи хо ве тај не уго во ре. Не да се по ко ле ба ти ни чи јим ин те ре си ма, оба ве за ма и об зи ри ма.

То је по му ти ло Кон фе рен ци ју ми ра. Ор лан ди је де мон-стра тив но на пу шта. Иде у Рим. По ци је лој Ита ли ји уз бу ђе ње. Стра ше са ве зни ке да не ће пот пи са ти мир, ако им се не да све што тра же.

Тај не спо ра зум ме ђу ве ли ким си ла ма учи ње, да је Краљ опет ма ло жив нуо. Ми ло му је, па се на да, да ће до ћи до ра зу ра Кон фе рен це и на ше га на род но га ује ди ње ња, ка ко би Цр на Го ра оста ла за себ на и за ње га.

Краљ је, од ка ко га знам био та кав: у му ци, у ма лој, кло не ду хом, а ожи ви и по си ли се на нај ма њи зра чак на де, ко ји на зре или за ми сли.

По чео је опет да „ра ди”.Јо ван Пла ме нац га за гри јао за но ви упад у Цр ну Го ру, по-

сли је оно га осу је ће но га по ку ша ја. По ма же их Ита ли ја, ко ја је сво је аген те и ми ли о не ли ра рас ту ри ла по Цр ној Го ри, Ал ба ни-ји, Ма џар ској и Бу гар ској, за сво је ци ље ве, а про тив Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца.

Са да ре ђе идем у хо тел Кра љев. Не ма ви ше у ађу тан ту ри они јех с ко ји ма сам по сат два про во дио у раз го во ру. По ђем ка-ди ка да, тек да ми не ре че да сам се са сви јем од био.

Јед но га да на за те чем га још у спа ва ћој со би, не на ре ђе на. До че као ме је, то бо же, не раз по ло жен. Одав но се већ зна мо, па од мах по знам, ка да је озбиљ но бри жан, а ка да се пре тва ра.

- Имам рђа ве ви је сти из Цр не Го ре. Бри жан сам. А и не-во ља ми је. Ти че се мо је зе мље. На си ља ср би јан ска ди го ше око 4.000 Ар на у та гу сињ ских са њи хо ва ог њи шта.

297


-Те шко је вје ро ва ти та квим из вје шта ји ма. Тре ба ла би ту ве ли ка вој ска, да то ли ки број Ар на у та на пу сти сво ја ог њи шта. А срп ске вој ске у Цр ној Го ри не ма до 400-500 љу ди, рас ту ре них по глав ним мје сти ма - од го во рих Кра љу.

- Има, има. Сад би ло не би ло, тек ето 4.000 Гу си ња на у Ме ду ви - ре че Краљ, а ли це му оза ри при гу ше ни осмјех.

- А што ће у Ме ду ви? Хо ће ли да бје же у Ита ли ју? - за пи-тах на влаш са сви јем озбиљ но.

Краљ сле же ра ме ни ма, као да не зна. А те Ар на у те, ра зу-ми је се, мно го ма ње но што ми Краљ ре че, око 300-400, при ку-пи ла је и из др жа ва Ита ли ја, до кле стиг не и Пла ме нац са Цр но-гор ци ма из Ита ли је, па да он да за јед но упад ну у Цр ну Го ру.

Сум њам да Краљ озбиљ но вје ру је да ће с та квим упа дом по вра ти ти се би Цр ну Го ру. Ни он ни Пла ме нац не сми ју у Цр ну Го ру. На род је на обо ји цу то ли ко ки ван, да би они по ги ну ли на пр во ме ко ра ку. Мо же Краљ учи ни ти да пад не још ко ји сто ти нак Цр но го ра ца у ме ђу соб ној бор би, мо же уба ци ти нож и уга рак ме ђу пле ме на, и то је све. Ви де ћи да је за ва зда из гу био Цр ну Го ру, мо жда и хо ће баш то, да Цр ну Го ру за кр ва вље ну и уне сре-ће ну оста ви Ср би ји.

Да вам ис при чам шта још Краљ ра ди. Ру жно је и смје шно је, али Краљ и вла да му др же, да им то тре ба.

Јан ко Спа со је вић се пр ви вра тио одав де у Цр ну Го ру, од-мах тек су је Аустри јан ци на пу сти ли бје же ћи ис пред срп ске и са ве знич ке вој ске. Јан ко је био члан и осни вач При вре ме но га од бо ра, ко ји су Цр но гор ци од мах при хва ти ли и при зна ва ли као вр хов ну др жав ну власт све до са стан ка Ве ли ке на род не скуп-шти не. Он је, са дру го ви ма из Од бо ра, са ста вио пра вил ник за из бо ре те Скуп шти не, хо дио по Цр ној Го ри и на на род ним ску-по ви ма об ја шња вао пра вил ник и за да так Вел. нар. Скуп шти не, на и ла зе ћи сву да на на род оду ше вљен и већ ри је шен на од лу ке ко је је Скуп шти на по то ме до ни је ла. Јан ко је био и у де ле га-ци ји скуп штин ској, ко ја је срп ској вла ди и ре ген ту Алек сан дру пре да ла од лу ку На род не скуп шти не о зба ца њу ди на сти је и сје-ди ње њу Цр не Го ре са Ср би јом. Вра тио се по сли је то га опет у Па риз и ов дје од мах по кре нуо, во љом и тро шком Ве сни ће вим, лист „На род на во ља” на фран цу ском и срп ском је зи ку. У ли сту

298


из вје шта ва о пра вом ста њу у Цр ној Го ри, по би ја ју ћи све не и-сти ни те, на ро чи то ши ре не ви је сти; до ка зу је за ко ни тост од лу-ка На род не скуп шти не, до не се них јед но ду шном во љом на ро да, без и јед но га гла са про те ста, без ичи је га ути ца ја и при ти ска са стра не; са оп шта ва зва нич не „но ве до ку мен те о из дај ству бив. кра ља Ни ки це” и „кр во ло ка” Јо ва на Пла мен ца.

То је до ни је ло Јан ку тај ну пре су ду да се из би је или уби-је, као што је ра ни је по ку ша ва но са Ла за ром Ми ју шко ви ћем у Ме ри ња ку.

26. апр. по ђем у хо тел „Ме рис”. Краљ се бје ше из ве зао. Не на ђох ни ко га до Кра ље во га ка ме ри је ра Ми ла на, ко ји ми по-вјер љи во ис при ча ка ко се си ноћ у кру гу Кра ље ве по ро ди це го-во ри ло да су два Цр но гор ца у мо ме ста ну из би ли на мр тво Јан ка Спа со је ви ћа. Да ни је би ло ни ка ква бо ја у мо ме при су ству, знао сам, али сам од мах по шао и увје рио се од са мо га Јан ка, да се ни ње му ни је ни шта до го ди ло, осим ово: до ла зио му је по ли ца јац Фран цуз, ко ји сто ји на раз по ло же њу вла ди у Не ји, и са оп штио му да га је звао Пла ме нац и на ре дио му да се на хо ди ва зда у бли зи ни јед но га Цр но гор ца, ко је га му је по ка зао, па ако се тај Цр но го рац по би је с јед ним го спо ди ном, да на ис пи ту по свје до-чи да је тај го спо дин на пао оно га Цр но гор ца.

Јан ко је при ја вио по ли ци ји да Краљ и пред сјед ник ње го ве вла де спре ма ју атен тат на ње га и по звао се на оно га по ли цај ца ка свје до ка.

Мо ра би ти да је онај Цр но го рац што је имао на па сти Јан-ка, до ста вио Пла мен цу да је на ред бу из вр шио, јер исте ве че ри не ку да је от пу то вао из Па ри за, да би ствар оста ла на оно ме ка ко је он ис при чао. Опет то ма ло друк че при ча ло се по Не ји исто га да на, да сам се и ја, бра не ћи Јан ка, рвао с јед ним од оне дво ји це Цр но го ра ца. Што су ме не у то умје ша ли не знам, ако ни је за то да се утвр ди ка ко се ја дру жим са не при ја те љи ма Кра ље вим.

Сју тра дан по ђем Кра љу на ро чи то, да не би по ми слио да га из бје га вам због оно га до га ђа ја. На ђем га ве се ла. По сли је ма-ло раз го во ра, на је дан пут ме за пи та Краљ гла сно:

- Да ни је си ђе ско ро гле дао Јан ка Спа со је ви ћа? Ја се уозби љим и као пре ко во ље од го во рим:- Је сам, а те ке да ни је сам.

299


- А што? - при хва ти Краљ као из не на ђен.- Ка ко што! Да ви при чам му ку на ко ју се на ђох са зло-

срет ним Јан ком.- А што то? При чај Бо га ти! - по но ви Краљ као за чу ђен

још ви ше. По ис пра ви се у фо те љи и про ме шку ља не стр пљи во, а очи му се за ца кли ше од за до вољ ства, увје рен већ да је Јан ко пла тио ца пром.

- Сје ди Јан ко код ме не и при ча ми шта је све ра дио и ви-ђео у Цр ној Го ри, и о на род ној скуп шти ни, о гла са њу, да се ви зба ци те с при је сто ла, а Цр на Го ра спа ја са Ср би јом, кад на јед-ном ба ну ше у со бу два мр ка Цр но гор ца, те ни по моз Бог да ре ку, ми мо ме не врх цр но га Јан ка и ста до ше га би ти.

Краљ не треп ће. Слу ша.- На ђох се на чу до.- Не во ља ти је. Да ти би ју чо вје ка у тво ју ку ћу, на тво је

очи! - упа да Краљ са сви јем озбиљ но, а осмјех му игра око уста.- Не во ља, бо га ми! Ско чим и ја, до хва тим јед но га, отрг нем

са Јан ка и по не сем се шњим по со би. Па да ју сто ли це, из вр ну се тр пе за, ма га не пу штам до кле га већ, на сто ја да, је два јед ном свла дах и тре снух о под. Мо мак сна жан, ма од не куђ, ваљ да што се на је дих, при до ђе и ме ни сна га. Уто ли ко се и Јан ко осло бо дио оно га дру го га, те они обо ји ца струг ну ше на вра та.

Кра љу не бје ше по во љи што је Јан ко та ко ола ко про ша, и што сам га ја од бра нио. Не ста де му оно га за до вољ ства на ли цу.

- Је сте ли мо гли по ми сли ти, Го спо да ру - на ста вим ја са да ве се ло - да је у ме не још то ли ко сна ге, да се, ова ко стар, ухва тим с мом ком у ко штац и да га обо рим?

- Бо га ми си још до бро! - од го во ри Краљ мах нув ши гла вом.- Е, до бро би би ло, ка да би та ко би ло!Ма ли та јац. Краљ ме за чу ђе но гле да, па упи та:- Ка ко? А зар ни је то би ло?- Ни шта од све га то га! Но, ја ју че чуо ту при чу, па је ва ма

пре при чао.На отво ре ним вра ти ма ста ја ху и слу ша ху је дан пер ја ник и

два Кра ље ва мом ка и из гла са за ви ка ше:,,А не, Го спо да ру! А је смо ли ти од мах ју че ка за ли да је

то све лаж не чи ја!”

300


Краљ је са ве ли ким очи ма и отво ре ним усти ма остао не-по ми чан у фо те љи. За ти јем се по ла ко ди же и по ђе Кра љи ци.

Мно го ви ше не го овај не у спје ли на пад на Спа со је ви ћа, озло во љио је Кра ља из не над ни по вра так Ор лан дов у Па риз. Вил сон је остао про тив ник Лон дон ском уго во ру, не са мо што је он за кљу чен при је ула ска Аме ри ке у рат, не го што се њим га зи пра во и прав да. Ни Кле ман со ни Џорџ ни је су га мо гли скло ни ти на по пу шта ње. И кад је Ор лан до са знао да ће Кон фе рен ци ја и без Ита ли је за кљу чи ти мир, по хи тао је у Па риз мек ши и при-сту пач ни ји, но је по шао да се то бож ви ше не вра ти.

Краљ је из гу био на ду да ће се Кон фе рен ци ја рас ту ри ти и да ће му то до ни је ти не ке ко ри сти, па је опет кло нуо ду хом. Књаз Да ни ло, ко ји је био до шао из Кап мар те на, по др жа вао га је још ма ло, увје ра ва ју ћи га да ће Ње мач ка, при си ље на, пот пи са ти уго вор о ми ру, али твр до ри је ше на да га ни кад не ис пу ни. Краљ ми је, у раз го во ру о те шко ћа ма на Кон фе рен ци ји, ка зао то као сво ју ми сао, на што сам му од го во рио:

- Са ве зни ци ће при мо ра ти Ње мач ку да пот пи ше уго вор, па ће се за ци је ло по ста ра ти, да она и ис пу ни сва ку сво ју оба ве зу.

На шљед ник је по шао одав де са кња ги њом Ми ли цом не у свој ли је пи двор у Кап мар тен, не го у Ми лан, ђе се још и са да на ла зи. То ме се свак чу ди, а ка ко сам до знао узрок је ово: ннај срп ски офи цир,

Цр но го рац, с ко јим је кња ги ња Ми ли ца по ку ша ла да пре-бјег не у Шпа ни ју, био се по чео опет ви ђа ти у Кап мар те ну. Због то га до ђе к. Да ни ло са књ. Ми ли цом у Па риз, но од мах пр вих да на спа зи и ов де исто га офи ци ра. За тра жи од по ли ци је да ухап си то га чо вје ка, ко ји је ја ко сум њив и ко ји га су стоп це сву да пра ти. По ли-ци ја ни је на шла до вољ но раз ло га, да се од зо ве ње го вој же љи. То је на гна ло На шљед ни ка да се скло ни са књ. Ми ли цом у Ми лан.

Кра ља ни је мно го за ни мао и ба цао у бри гу овај по че так ро ма на књ. Ми ли це. Ви шу је па жњу по кла њао до га ђа ју ђе су по мје ша ни ње го ви лич ни ин те ре си. То је са да би ло ста ње шће-ри му Ми ли це и Ста не и њи хо вих му же ва ве ли ких кња же ва Ни-ко ле и Пе тра Ни ко ла је ви ћа.

Од мах у по чет ку бу не у Ру си ји, они су из бје гли из Пе тро-гра да и на ста ни ли се у Кри му, пре ма при ли ка ма до ста до бро и

301


сло бод но. Краљ је че сто по ми шљао, па и го во рио о то ме, да ће се ја ви ти кон тра ре во лу ци ја у Ру си ји, ко ја ће ус по ста ви ти цар-ство и до ве сти на при је сто ве ли ко га кња за Ни ко лу и Ста ну. Ка-ко би му он да ско чи ле ак ци је! Но, ка да се бољ ше вич ка цр ве на вој ска ста ла при ми ца ти и Кри му, ве ли ки кња же ви и кња ги ње пре бје го ше пре ко Ца ри гра да у Ита ли ју, у Ђе но ву, ђе се и са да на ла зе, али, ка ко ми Краљ при ча ше у нај ве ћој оску ди ци. Из ни-је ли су са мо сво је на ки те и по ро дич не дра го цје но сти, ко је ће мо ра ти за ла га ти или про да ва ти, да би се мо гли не ка ко из др жа-ва ти, си ро ма шки пре ма њи хо вом пре ђа шњем жи во ту. Пред по-ла зак су про да ли у Кри му два сво ја има ња, воћ ња ка, за 700.000 ру ба ља, али што им ври је де са да ру бље.

Не ка не ка же ни ко да је сре ћан до кле га сре ћа не до пра ти до по шљед ње га ча са жи во та.

Краљ Ни ко ла, до не дав но нај срећ ни ји отац и вла дар, ко-ли ке из мје не и ка кве цр не да не до че ка у сво јој ста ро сти.

Ди је те, ко је је ка ко ми је он сам при чао „бо со но го ска ка ло по Ње гу ши ма, у рет ком сук не ном гун чи ћу са пр слом ка пи цом на гла ви”, по ста је Књаз, љу бљен и сла вљен у ма лој Цр ној Го-ри и у сва ком кра ју про стра них зе ма ља срп ских и сло вен ских. Про хтје ло му се да бу де Краљ. И по стао је и Краљ и друг и при-ја тељ ца ре ва и кра ље ва.

Нај ста ри ју ћер ку, кња ги њи цу Зор ку, уда је за „бив. на-шљед ни ком срп ско га при је сто ла, за уну ком ве ли ко га Ка ра ђор-ђа”, као што је об ја вио ње ну вје рид бу. И са мо ње на пре ра на смрт оме ла му да је не ви ди као кра љи цу срп ску.

Дви је шће ри удо мио цар ски, за уну ци ма ца ра Ни ко ле Ро-ма но ва, ко је до би ја ју на зи ве: им пе ра тор ска ви со чан ства ве ли ке кња ги ње.

Че твр та му шћер, Је ле на је, кра љи ца ита ли ја ска, а пе та - прин це за ње мач ка, ко ја га до во ди у при ја тељ ство с ца ри цом и кра љи цом Вик то ри јом, чи ја је шћер за бра том Ани но га му жа прин ца Фран ца Ба тен бер га.

Од њих је до жи вио уну чад и пра у ну чад, а има још крај се бе дви је шће ри и три си на и од јед но га три уну ка, ка’ три злат не ја бу ке. Је ли иђе срет ни је га оца и кра ља, нај ма ње га ме ђу кра ље ви ма.

302


А да нас? Опи вен сла вом, осмје љен сре ћом, ко ја му се стал но осмје хи ва ла, ус пјев ши се на нај ве ћу ви си ну, ђе га хва-та вр то гла ви ца, па да ш ње и са сво га кра љев ско га при је сто ла, уни жен, омр знут, пре зрен, под осу дом сво га на ро да, ко ји га је до ско ра обо жа вао. Дви је му шће ри, ве ли ке кња ги ње ру ске, оста вља ју сво је бо га те дво ро ве и сво је ви со ке по ло жа је и бје же го лом ду шом ис пред гње ва раз у зда не све ти не, ко ја уби ја Ца ра, Ца ри цу, ђе цу им и ве ли ке кња же ве, и са ста ју се са прог на ним оцем, сви бјед ни и не срећ ни. Тре ћу шћер гле да пред стра хо та ма ре во лу ци је, ко ја не ће ни ко га из не на ди ти, ако бр зи јех да на бук не у Ита ли ји, да ре пу бли ком за ми је ни ста ру мо нар хи ју. Син му Да-ни ло, на ко га је не кад и он и на род по ла гао ве ли ке на де, по стао му је око ре ли се бич њак; без љу ба ви и осје ћа ња ду жно сти пре ма ро ди те љи ма и отач би ни, на пу стио их од мах на по чет ку ра та и у јед ном кра ју ту ђе га сви је та жи ви, мр твим жи во том, уса мљен, за бо ра вљен, пре зрен, са мој сво јој же ни не сно сан. Син му Мир-ко умро у Бе чу, као роб у го сти ма, или као гост у роп ству нај-љу ћих не при ја те ља срп ско га на ро да. По ро дич ни раз дор од у зео му је ње гу до бре сна хе и ми ло ва ње ми ле уну ча ди, ко ји се на-ста ни ше да ле ко од ње га, у На по љу. Нај мла ђи син му Пе ро, ко ји је пре да јом Лов ће на оцр нио сво је и оче во име за на ви јек, жи ви, одво је но од ро ди те ља, не при лич но сво ме по ло жа ју у Па ри зу и, нај ви ше, у Ита ли ји; до но си, из да на у дан, оцу но ве ду го ве и бри ге, и успио је, у ра ној мла до сти, да се по гу да лио као ста-рац и да му се, сад у Кап мар те ну, уско ро оче ку је крај пу стом жи во ту. Да ни ло и Ксе ни ја не мо гу се очи ма ви ђе ти. По ро дич-ни раз дор им не до зво ља ва да не сре ћу ко ја их је сти гла лак ше сно се при ку пље ни и при гр ље ни. Око оја ђе не и не срећ не мај ке, Кра љи це, са ви ја ју се још са мо дви је ће ри, ко је је об и шла сре ћа њи хо вих се ста ра и оста ви ла, већ у го ди на ма, не у до мље не.

Мо ра чо вје ка згро зи ти ова жа ло сна сли ка и да је не гле да упо ре ђе ну са оном сви је тлом из вре ме на сре ће Кра ље ве. И нај-ве ћи си ро ма шак у Цр ној Го ри, срет ни ји је да нас од сво га бив-шег Го спо да ра.

Стра хо те ове цр не сли ке са да шњо сти Кра ље ве, још ви ше и ја че ис ти че па кле на ва тра за ви сти и мр жње Кра ље ве пре ма зе ту и уну ку, кра љу и ре ген ту, ко ју он стал но под ја ру је же љом

303


и на по ри ма, да ви ди њи хов пад и рас пад но во га Кра љев ства ју-го сло вен ског.

1. ју на је по шао у Ита ли ју. Ш њи ме је по шла кња ги њи ца Вје ра и са мо јед на слу га. Пер ја ни ци и дру ге слу ге, ко ји ма је на-ре ђи вао да иду ш њим, ни је су хтје ли. Од ре као му се и Ми лан, нај вјер ни ји му ка ма ри јер. Те шко је па ло Кра љу, ка да су му сви јед на ко од го во ри ли: „Не ће мо у Ита ли ју с то бом, јер је она не-при ја тељ на ше га на род ног ује ди ње ња!”

Осим Ру са Ме шче ри ко ва, као сво га је ди ног ађу тан та, по-вео је со бом и Фран цу за ко ман дан та Ле та на, за ци је ло да по ка-же Цр но гор ци ма у Ита ли ји ка ко је фран цу ска вла да ш њим у ње го вом пред у зе ћу, а фран цу ску вла ду да увје ри да он не иде у Ита ли ју с ни ка квим тај ним на мје ра ма.

Ме ни је, при по ла ску, ре као да ће се за др жа ти у Ита ли ји са мо де се так да на, ,,да ви ди ђе цу у Ђе но ви”. Но, Да мјан Вр би-ца, упра ви тељ дво ра, ре че ми по вјер љи во да је сва ро ба Кра ље-ва, не ких 40 сан ду ка спа ко ва на, да му се од мах по шље ка да и ку да он на ре ди. И апарт ман Кра љев у хо те лу је от ка зан. За др-жа не су са мо за Кра љи цу и за кња ги њи цу Ксе ни ју дви је со бе и са лон ме ђу њи ма. По све му то ме, ми шља ше Вр би ца, да се Краљ не ће ви ше вра ти ти.

Пе тар Пла ме нац го во ре ћи ш њим о то ме, ре че ми: Вр ло је мо гућ но да ће Јо ван Пла ме нац са Цр но гор ци ма из Га је те при-је ћи у Ме дуу, та мо се здру жи ти са Ар на у ти ма и упа сти у Цр-ну Го ру. Јо ван је, ре че ми, је дан зли ко вац, је дан кр во лок, да му дру га не ма. Не мог не ли обр ну ти Цр но гор це за со бом и доћ’ на Це ти ње, он ће би ти исто за до во љан, што ће их ме ђу со бом за-кр ви ти и уне сре ћи ти.

Ни је сам вје ро вао у успјех то га упа да, али сам вје ро вао, да мо же до ћи до ве ли ко га кр во про ли ћа у Цр ној Го ри. Да би то пре те као, ка зао сам Ве сни ћу, шта сам чуо од Вр би це и од Пе-тра Пла мен ца и он је то од мах до ста вио и фран цу ској и срп ској вла ди, као и он да, ка да је Краљ спре мао пред со бом Кра љи цу и сво ју вла ду у Цр ну Го ру.

Но, 19. ју на, из не над но, до ђе Краљ у Па риз. Из Ита ли је се вра тио бр же, но је ме ни ре као, а са да је до шао из Кап мар те на, гдје се за др жао де се так да на.

304


За ври је ме пу то ва ња Кра ље во га, при зна ше, по сли је Аме-ри ке, Фран цу ска и Ин гле шка - Кра љев ство Ср ба, Хр ва та и Сло-ве на ца. То је био ја ки удар Кра љу и сви је ма ње го вим пла но-ви ма. И из Га је те, ђе је вла да ита ли јан ска др жа ла Цр но гор це си лом и под стра жом, вра тио се раз о ча ран и ја ко не за до во љан. На шао их је не сло жне за упад у Цр ну Го ру и за бор бу са сво јом бра ћом. При је Кра ља до шао је је дан Цр но го рац из Ри ма и при-чао нам ка ко је Краљ по шао из Га је те не за до во љан и је дак на ону сво ју вој ску.

Сју тра дан по шао сам Кра љу, да га ви дим. Из гле дао је до-бро и раз по ло жен. Или је хтио да ми по ка же ка ко је за до во љан од сво га пу та и ра да, или га је опет ка кав зра чак на де за гри јао. Сје ђа ше прав, у но вим аљи на ма, из бри јан, бр чи ћи и гу сте обр ве до бро оцр ње не, на ру пи ци ка по та ко кар да од ор де на, а из ли је-во га џе па на пр си ма ма ло из ву че на сви ле на ма ра ма.

Но, из раз го во ра у ко ји сам га за те као са Гво зде но ви ћем и се кре та ром Ле ки јем, од мах сам ви дио што је. То ју тро пи са ли су па ри ски ли сто ви уз бу ђе но ка ко Ње мач ка не ће да пот пи ше мир због пре ће ра них усло ва са ве знич ких и да је Ор лан до во ми-ни стар ство да ло остав ку, а у ци је лој Ита ли ји ври.

Гво зде но вић је жи во и ве се ло раз ла гао Кра љу, а Ле ки-је му по вла ђи вао ка ко из све га ово га мо же још сва шта би ти, и ако је при зна то Кра љев ство. Па ши ће ва Аме ри ка не за до вољ на са Вил со ном, тра жи да јој се вој ска вр ће до ма, а у Фран цу ској ве ли ки по крет со ци ја ли ста; вој ска не ће ви ше да се би је и ових да на је на фрон ту стри је ља но 240 вој ни ка због бу ње ња у вој-сци; Ње мач ка се спре ми ла за но ву бор бу; у Ита ли ји огор че ни на Кон фе рен ци ју; бук ну ће ре во лу ци ја и ре пу бли кан ска Ита ли ја здру жи ће се с Ње мач ком про тив Фран цу ске и он да оде и Кон фе-рен ци ја и Ју го сла ви ја ш њом!

Краљ ни је ни шта го во рио, са мо се ве се ло осмје хи вао на ове глу по сти, ко је је Гво зде но вић из ба цио или из уз бу ђе ња, или што је хтио да уго ди Кра љу. Не ка вас ни шта не бр ка то што би ре во лу ци ја и ре пу бли ка у Ита ли ји до ни је ла пад шће ри му, Је ле-не, са при је сто ла. Не би он ни шта жа ло сни ји био, са мо ако би му то до ни је ло ра зур Кон фе рен ци је, Кра љев ства ју го сла вен ског и ус по ста ву Цр не Го ре ш њим на при је сто лу.

305


Не ма он ср ца ни за ко га, ње го во вла сто љу бље и се бич-ња штво не ма гра ни ца. Одав но и ви ше пу та сам га чуо, да ка же: ,,Ста ло ми је! Не ка је ме ни до бро, а по сли је ме не, ако ће сју тра по топ!”

То сво је до бро ви ди, он са мо у то ме да се но вим по тре-си ма у Је вро пи и по бје дом Ње мач ке, одр жи Аустри ја, уни шти ју го сла вен ско ује ди ње ње и по диг не он и са мо стал на Цр на Го ра. Ако не мо же то би ти, не ка бу ду све ре пу бли ке са мо да ни је ни Ка ра ђор ђе ви ћа ди на сти је. За то вла да у Не ји из да је са да но ви, ре пу бли кан ски лист. Уре ђу ју га три Дал ма тин ца, да би из гле да-ло они је ма, ко ји не зна ју да су они у слу жби Кра ље вој, да је то но ви по крет ме ђу Ју го сло ве ни ма.

Пр ви број из и ша је баш на дан по врат ка Кра ље ва из Кап-мар те на. У ње му се тра жи да се од Кра љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, учи ни пет са мо стал них ре пу бли ка: Цр на Го ра са Хер це го ви ном, Ср би ја, Бо сна, Хр ват ска и Сло ве ни ја.

Тре ћи дан се већ из ми је ни ло Кра ље во рас по ло же ње. Па-ри ски ли сто ви до ни је ше ви јест да Ње мач ка без у слов но при ма мир и да ће уго вор би ти пот пи сан у су бо ту, 28. ју на, а од стра не Ита ли је, да ће га мје сто Ор лан да пот пи са ти Со ни но.

Одио сам у „Ме рис” Кра љу, али га не ви ђех. Ђе не рал Гво-зде но вић, с ко јим сам се срио у хо те лу, ре че ми, да га ни он ни је још ви дио. Ђе не рал је био зле во ље, ваљ да што му се та ко бр-зо раз би ше она раз ми шља ња; ка ко „мо же још сва шта би ти”. И ко ли ко да ни је она ко ва тре но раз ла га Кра љу, шта све још мо же би ти, сад ми је јет ко го во рио: да је Краљ по ша ша вио, да не зна ни шта, не ви ди још да је све про па ло и да не ће већ ни ка да ви-ђе ти Цр не Го ре.

На дан по ла ска Вил со но ва из Па ри за у Аме ри ку, исто га да на, ка да је пот пи сан уго вор ми ра и ка да је при је че ти ри го ди-не по ги нуо у Са ра је ву Ер цхер цог Фер ди нанд41, ре че ми Краљ: „По ђе Вил сон. Не ка му је срет ни пут. Ши ља сам ђе не ра ла на ста ни цу да га по здра ви и ис пра ти. Тре ба. При ја тељ ми је Вил-сон. А и Ан то је мој по сла ник код ње га. Тек га Вил сон ви ђе на ста ни ци, за гна се к ње му, пру жи му ру ку и про го во ри му не ко ли-ко ли је пих ри је чи. Кад их ви ђе По ен ка ре, и он од мах приступи 41 Фердинанд је погинуо 28. јуна 1914. у Сарајевском атентату.

306


ђе не ра лу и ру чи се ш њим. Ћер ка Вил со но ва већ сје ђа ше крај про зо ра у сво ме ку пеу, пру жи ру ку ђе не ра лу и вр ло љу ба зно му ре че: До бр зо га ви ђе ња у Ва шинг то ну! Бу ди те увје ре ни, да мој отац не ће ни ка да за бо ра ви ти ју нач ку Цр ну Го ру!”

Ово ми се од мах учи ње ло као јед на од мно ги јех при ча ко је Краљ по на ви ци и с не ким ра чу ном из ми шља и ши ри. Упра ви тељ дво ра Да мјан Вр би ца, ко ји је био на ста ни ци, до и ста по твр ди ми да ни шта од то га ни је ви дио. А кад сам ђе не ра лу, као са не ким за до вољ ством пре при чао о ње го вом зна чај ном ра стан ку са Вил-со ном на ста ни ци, упи та ме јет ко: „А од ко га сте то чу ли?”

- Од Кра ља.- Знао сам. Ва зда исти. Шо бо та! Ни је сам ни сти гао на

ври је ме на ста ни цу. Шо фер ме за ве зао не ким ули ца ма, те се опо зних.

И на Кра љу сам опа зио не раз по ло же ње ка да ми је оно при чао. Мо ра би ти да су се они дво ји ца не што по ри је чи ли. Мо-жда је Краљ ши љу ћи га на ста ни цу, на ре дио ђе не ра лу шта ће од ње го ве стра не Вил со ну ре ћи о ус по ста ви са мо стал но сти Цр не Го ре, а ђе не ра лу би ло те шко у то уло жи ти, по што је Аме ри ка већ при зна ла на ше Кра љев ство, па се на влаш опо знио.

И је дак због то га упо ре дио је Кра ља са Шо бо том. Шо бо та је ста ри Тур чин из Пла не, крај Би ље ћа, на да ле ко чу вен по мно-гим при ча ма ње го вим и о ње му и да је умио до ста и ли је по ла-га ти. Краљ га је ра до при зи ва и за др жа ва по ду же на Це ти њу, да се ш њим за ба вља. Јед ном на сјед ни ку, да га ваљ да збу ни, ре ћи ће му Краљ, ка ко има Ту ра ка до бри јех љу ди, али да мно го ла жу, и упи та га: ко нај ви ше ла же?

А Шо бо та му смје ста од го во ри: „Нај ви ше ла же они ко ме се не сми је ре ћи да ла же.”

Краљ, као да ни је ни чуо од го вор Шо бов, обр не дру ги раз-го вор.

Краљ ми се ви ше пу та жа лио на ђе не ра ла, ка ко је твр до-глав и ка ко му на сва ку ри јеч про ти вр је чи, али би од мах до дао: „Ма је до бар и по штен, па га тр пим. Ма у по шљед ње ври је ме су му жал бе озбиљ ни је. Ре че ми да га не мо же и не ће ви ше тр пје ти.” То исто и Ан то го во ри. А опет се бр зо по ми ре. Не ма, си ро мах ђе-не рал, ку да, а и Краљ је остао си рак ту жан без ни ђе ни ко га.

307


Па риз, кра јем ју ла 1919.

ПИ ШЕМ ВИ по шљед ње пи смо. До ђе ду го же ље ни дан да се, ако Бог да, по сли је пет го ди на, опет са ста не мо. С Кра љем сам се већ опро стио.

Од ка ко је ње мач ка вој ска по че ла пред на ва лом са ве знич-ке вој ске од сту па ти, не пре ста но сам ми слио о ско ро ме по врат-ку, и кад је срп ска вој ска на Со лун ском фрон ту сло ми ла не при-ја те ља и, го не ћи га, осло бо ди ла Ср би ју и Цр ну Го ру, хтио сам од мах кре ну ти. Ево шта ме је до сад за др жа ва ло.

Сви та Кра ље ва и мно ги чи нов ни ци ње го ви, и са ми пер ја-ни ци, по че ли су да ва ти остав ке баш у то ври је ме на во де ћи сва-ки је дан исти раз лог: што је Краљ про ти ван на род ном ује ди ње-њу, а они га хо ће као и сва ки Ср бин још од Ко со ва. На пу шта ју ћи Кра ља, оди ли су у срп ско по слан ство, пре да ва ли цр но гор ске па-со ше и узи ма ли срп ске, и ш њим и при ма ње ко је су до тле има ли код Кра ља.

Они су зна ли и до тле да је Краљ про ти ван на род ном ује-ди ње њу због се бе и сво је ди на сти је, па су га ипак слу жи ли, до-кле су ви ђе ли да је Краљ про пао и да ће они оста ти без из др жа-ва ња, ка да са ве зни ци об у ста ве Кра љу до са да шњу по моћ.

И ако не мам код Кра ља ни ка кво га зва нич ног по ло жа ја, чи ња ше ми се да ми је ру жно да са да оста вим Кра ља и ја, ко ји сам ш њим оста рао, а не за бо ра вља ју ћи и то да ме је он у Ска дру при хва тио и спа сао. Оној мом ча ди мо же се још њи хов поступак

308


ра зу мје ти и опро сти ти, а ме ни би мо рао свак с раз ло гом за мје-ри ти. На пу шта њем сво га до са да шње га по ло жа ја и др жа ња ја бих, по обе ћа њу Па ши ће вом и Ве сни ће вом, са мо по ве ћао рас-ход срп ске ка се, а на род ном ује ди ње њу не би ти јем ни шта до-при нео.

Ме ђу ти јем, срп ска вла да је до би ла од фран цу ске вла де не ко ли ко во зо ва за по вра так из бје гли ца. Са из бје гли ца ма из уну тра шњо сти Фран цу ске по шли су већ два во за. За 4. ју ли био је од ре ђен воз ко ји ће 850 из бје гли ца из Па ри за пре ве сти пра во до Зе му на.

Ри је шио сам да ти јем во зом по ђем и ја, са Ми ћом, ко ји је два мје се ца про вео у јед ном са на то ри ју му у Фон те не ји, бли зу Па ри за и вра тио се пот пу но здрав. Ол га је по шла у Фи рен цу, да ви ди Бо су, па ће, ако не стиг не за ови воз, до ћи дру гим.

Дан пред по ла зак био сам код Кра ља да му ка жем збо-гом. Ушао сам не при ја вљен, јер сад не ма ађу тан ту ре ни мла ђи-јех пред вра ти ма. За те кох га озбиљ на и за не се на не ким по слом. Ви ђех да пре пи си ва ше не ко пи смо, по ла ко, па жљи во, ли је пим, круп ним сло ви ма, као што је то уви јек ра дио, ка да је пи сао ка-квом ви шем ли цу. Мо жда се опет обра ћао Кле ман соу ра ди об-но ве Цр не Го ре и про ду же ња да ва ња по мо ћи, јер се чу ло, да му је са ве зни ци са сви јем об у ста вља ју.

По гле да ме из не на ђе но.- Ви сте у по слу, Го спо да ру. Не ћу ве ду го за др жа ва ти. До-

ша сам са мо да ви ка жем збо гом. Ин спа ла ми је згод на при ли ка да се пре ве жем бес плат но и са ста нем са ђе цом по сли је то ли ко го ди на. Сју тра по ла зи из бје глич ки воз, ко ји је фран цу ска вла да ста ви ла на раз по ло же ње. Не мо гу га ни ка ко про пу сти ти и већ сам се спре мио за пут.

Мо ју од луч ност да по ла зим на ро чи то сам на гла сио да не би Краљ по ку шао да ме уста вља.

Ду го ме је са мо гле дао и он да ре че:- Е, кад имаш та ко згод ну при ли ку, а знам ко ли ко си же-

љан ђе це и она те бе, не ћу те уста вља ти; по ђи збо гом! Хва ла ти на раз го во ру и дру штву ко је си ми чи нио.

Ди же се и за гр ли ме.- А ђе ми слиш нај при је? - упи та ме за ти јем.

309


- Нај при је ћу у Би о град, да оку пим ђе цу и да ви дим што ми је са ста ном и по кућ ством. Чу јем да ми је све опљач ка но. А из Би о гра да ћу у Ул цињ. Чу јем да ми је и та мо и ку ћа и има ње све опу сто ше но.

- Бог ће ти по мо ћи. Сре тан ти пут био!Те жак ми до ђе ра ста нак с Кра љем, те жи но сам по ми шља.

Ра ста јем се с чо вје ком с ко јим сам свој ви јек про вео, имао ли је-пи јех да на, и ако и те шких до ста ње го вом кри ви цом. Ра ста је мо се да се ви ше ни ка да не ви ди мо. Ни је се дао од вра ти ти са рђа-во га пу та ко јим су га зај ми ле ње го ве ма не и по гр је шке, на ње му ће оста ти и про па сти. Сте же ми се у гр ло и по че ше ми дрх та ти усни це. Био сам већ до шао до вра та. Обр нух се да га по гле дам још је дан пут. И он гле да ше за мном. Ви дје ћи да се вр ћем, за пи-та ме при гу ше ним гла сом:

- Што је?- Још је дан пут: Збо гом, Го спо да ру! Већ се ни ка да ви ђе ти

не ће мо.- Хај де, што збо риш, чо че! Ти ћеш у тво је ли је по Ул ци ње,

а ето и ме не бр зо та мо - ре че Краљ ја чим гла сом, као да ме увје-ри да он о то ме и не сум ња.

- Та мо се не ће мо гле да ти, а ја сам ви ше и стар и слаб, да бих се мо гао на да ти слу чај ном су сре ту не ђе. Но, збо гом за на ви јек!

Не од го во ри ми ни шта, а ја, да укри јем сво је ве ли ко уз бу-ђе ње, обр нем к вра ти ма и изи дем по ла ко.

Кра љи цу ни је сам мо гао ви ђе ти. Ле жа ла је бо ле сна. Кња-ги њи ца Вје ра је у Ита ли ји, а кња ги њи ца Ксе ни ја бје ше иза шла у ва рош.

Исто га да на уве че био сам оба вје штен да воз не ће сју тра кре ну ти. Ита ли ја пра ви те шко ће. Тра жи 30.000 фра на ка за про-ла зак ње ном же ље знич ком пру гом. Још се во де пре го во ри. Не зна се хо ће мо ли мо ћи пре ко Ита ли је, или ће мо мо ра ти обр ну ти пре ко Швај цар ске. Сва ка ко оста ће мо, ка жу, још три не ђе ље у Па ри зу. Те шко ми је ово че ка ње по сли је ве ли ко га ра до ва ња да ће мо се бр зо ви ђе ти.

По сли је опро шта ја, ни је сам хтио оди ти ви ше у хо тел „Ме рис”. Не знам је ли Краљ до знао да сам још у Па ри зу и за-што сам се за др жао.

310


Ври је ме ми ипак про ла зи бр же не го што сам у овој не стр-пљи во сти оче ки ва’. До че као сам и про вео у Па ри зу да не нај ве-ће га ве се ља и свет ко ва ња, ка кви јех за ци је ло у ње му ни је би ло од ка ко је ово ли ки по рас тао.

Пи сао сам вам ка ко се по па ри ским ули ца ма од ра до сти ма ни та ло, ка да је Ње мач ка ка пи ту ли ра ла и ка да је за кљу че но при мир је. Оно ве ли ко оду ше вље ње на род но из би ло је по но во још ја че 28. ју на, ка да је у Вер са љу пот пи сан мир.

За гр мје ше то по ви, об ја вљу ју ћи на ро ду тај ве ли ки до га-ђај. За ле пр ша ше без број не за ста ве са сви јех про зо ра и бал ко на и кро во ва, као да од при мир ја до ми ра ни ко ни шта ни је ра дио, но са мо за ста ве шио. Оне од при мир ја ни је су се ми ца ле с ку ћа до кле се не ис цје па ше и не из бли је ђе ше на ки ши и вје тро ви ма. И опет она јур ња ва ули ца ма; на сва ку стра ну свир ка и пје сма.

У ово ме ве се љу до че као је Па риз и на род ну свет ко ви ну 14. ју ла42. То је вр ху нац пра зно ва ња ве ли ке по бје де и сла ве Фра-цу ске. На и ме, 14. ју ла 1789. го ди не на ју риш је би ла за у зе та Ба-сти ља, там ни ца и сим бол фе у дал ног са мо вла шћа.

Три да на тра ја ла је са мо ова свет ко ви на по рас по ре ду утвр ђе ном и об ја вље ном на ро ду још ра ни је.

Нај ве ли чан стве ни ји мо ме нат те свет ко ви не је био про ла-зак са ве знич ке вој ске Три јум фал ном ка пи јом на Ето а лу. Мно-штво сви је та. Би ло их је ко ји су још уве че ухва ти ли мје ста и ту осва ну ли да би са мо из бли же и бо ље све ви ђе ли.

Пр ва је про шла фран цу ска вој ска, за њом аме ри кан ска, па ин гле шка, све три у ја чем бро ју, јер су се ту на шле. Дру ге са ве знич ке вој ске би ле су пред ста вље не ма њим и ве ћим че та ма на ро чи то при ку пље ним за ту све ча ност.

Про шла је Три јум фал ну ка пи ју и срп ска вој ска, јед на че та са јед ним пу ков ни ком на че лу. Сви јет је оду ше вље но по здра-вљао сва ку вој ску, по здра вио је и срп ску пље ска њем и кли ца-њем, и жи вље не го не ке дру ге. И ако ма ла че та, би ла је до вољ на да сје ти гле да о це ве ли ких, ју нач ких, слав них дје ла срп ске вој-ске у за јед нич ком ра ту.

Ста ри, ве ли ча стве ни „Arc de Tpi omph” на Ето а лу и наш је

42 Реч је о националном празнику Француске. Наиме, 14. јула 1789. године на јуриш је била заузета Бастиља, тамница и симбол феудалног самовлашћа.

311


са да. Сва ки Ср бин, до ла зе ћи у Па риз, друк че ће се осје ћа ти са да пред њим и раз гле да ће га с по но сом.

Нај ве ће оду ше вље ње, ра зу ми је се, об у зе ло је све ти ну ка-да се пред ка пи јом по ја вио Мар шал Фош на ко њу на че лу фран-цу ске и ци је ле ове са ве знич ке вој ске, као ње зин вр хов ни Ко ман-дант. По ред Фо ша је ја хао и Мар шал Жо фер. У про гра му све-ча но сти ње га ни је би ло, јер ни је био ко ман дант у по сљед њим бор ба ма. То је на не ко ли ко да на пред свет ко ви ну иза зва ло жи ви пре гон у па ри ским ли сто ви ма и у сви је ма дру штви ма. Ако ни је сад ко ман дант, пи ше се и го во ри по Па ри зу, ма Жо фер је по бје-дом на Мар ни, спа сао Па риз, и да су Њем ци он да узе ли Па риз, не би ни Фо шо вих по бје да са да би ло. На шли се сви на му ку шта ће са Жо фе ром. Пред сјед ник ре пу бли ке, да би ствар сми-рио, пред ла же да Жо фер сје ди ње му с де сне на пред сјед нич кој три би ни на ври је ме три јум фал но га про ла за са ве знич ке вој ске.

Не! - ви че јав но мне ње. Жо фе ру је мје сто на че лу вој ске, за јед но са Фо шом!

Код нас би се то друк че и бр же свр ши ло. Ка кав Мар ко, ка кав Јан ко! Опа нак је то све ура дио! - вик ну ло би на ше јав но мне ње.

Краљ ни је из ла зио ти јех да на из хо те ла. Све ча ни про ла-зак са ве знич ке вој ске три јум фал ном ка пи јом ни је мо гао гле да-ти, што у њој не бје ше и цр но гор ске вој ске. О ње му се, и у срп-ским кру го ви ма, све ма ње го во ри ло. И ка да се го во ри ло, би ла је нај ви ше ри јеч о то ме: ђе ли ће се на ста ни ти и да ли је бо гат? А ра ши ре но је и утвр ђе но ми шље ње да је бо гат. Мно ги су ме пи та ли о то ме и ја сам им по твр ђи вао то ми шље ње, и то да је мно го бо гат.

Или што је знао да се о ње го вом бо гат ству го во ри, или што је то са мо за ми шљао, и Краљ ме је јед ном упи тао: Што ми се чи ни, је ли он бо гат и ко ли ко има ми ли о на?

- Ми слим, да их има те по до ста, ре кох му, а ко ли ко, не знам, ни је сам их бро ја.

- Не гри је ши се, ја дан! А окле ћу их има ти из оне си ро ма-шке зе мље!

Ја сам вје ро вао, и са да вје ру јем, да је Краљ ми ли о нар, не по при ча њу и прет по став ка ма, не го по оно ме што чи сто знам.

312


Јед но га да на, још као ми ни стар на Це ти њу, за те чем Кра-ља са ма у оца кли ји, ђе ше та за ми шљен, то ли ко да се ни је ни обр нуо на мој ула зак. Ду го сам сје дио, пу шио и гле дао га. На по-шљет ку га за пи там: што му је? И он ми од мах од го во ри.

- До био сам пи смо од Мор пур га из Тр ста. На му ке је. Да се не би огла сио бан крот, тра жи ми осам ми ли о на, да се са сво-јим по вје ри о ци ма на го ди и из рав на, а по то ме да ће ми нов це бр зо вра ти ти. До бар је чо вјек. И он је ме ни ви ше пу та био на услу гу, па ми га жао.

- Па, што би сте због то га би ли то ли ко бри жни. Ако има те по шљи те му, ако не ма те, ре ци те му, не мам! Свр шен по сао.

- Што збо риш, ја дан? Је си ли при се бе? А окле ме не осам ми ли о на.

- Кад не ма те, не мо же те му ни по сла ти.- Је сте, али ми га жао. До бар је, по штен чо вјек.- А ви му по шљи те! - сми ју ћи се по но вим опет. Краљ из бе чи очи пут ме не и по ви че:- Бо га ти, што ти је да нас? Окле ћу му по сла ти то ли ко бла го?Ја сам знао у че му је ствар. Краљ је све сво је нов це ши-

љао и ста вљао у бан ке пре ко Мор пур га. Мор пур го је да кле ли је-по знао ко ли ко Краљ има у бан ка ма но ва ца: И за то му Краљ ни је мо гао ре ћи: не мам! А кад му Мор пур го тра жи осам ми ли о на, то зна чи да Краљ има мно го ви ше, јер вам не ће ни ко тра жи ти у за јам све што има те не го оно ли ко, ко ли ко му мо же те да ти и ко-ли ко мо же те и пре гор је ти у слу ча ју да вам за јам про пад не.

Овај раз го вор ме је утвр дио у вје ро ва њу да Краљ има сво-је ми ли о не у бан ци. А да их има до и ста, знам по ово ме, што сам сво јим очи ма ви дио.

Г. 1871. до био је Краљ, по сре до ва њем гро фа Иг ња ти је ва, од Тур ске 40.000 ду ка та у на кна ду за Ве ље и Ма ло бр до, око ко га су се Пи пе ри и Бје ло па вли ћи не пре ста но кр ви ли. В. и М. Бр до има ло је оста ти Тур ци ма, а Књаз по ди је ли ти оне па ре Пи-пе ри ма и Бје ло па вли ћи ма. Та по год ба се ни је из вр ши ла. Пи пе-ри и Бје ло па вли ћи су и по то ме уго ни ли сто ку у В. и М. Бр до и по не ки од њих до био је, по на ред би Кња же вој из др жав не ка се по 2-3 на по ле о на, а 40.000 ду ка та, она ко ка ко су до шли, пре да ти су Мор пур гу, да их уло жи у Бан ку.

313


„Ово су шу ма диј ске ма џа ри је, та ман ка ко су до шле из Би-о гра да у Стам бол. Не бих ти јед ну та као”, ре че ми Књаз, ка да су му их до ни је ли у оџа кли ју, сми ју ћи се за до во љан.

Ср би ја је та да пла ћа ла Тур ској 40.000 ду ка та дан ка.Го ди не 1876. по рат ном уго во ру са Ср би јом за осло бо ђе-

ње Бо сне и Хер це го ви не, Књаз је до био од Ср би је опет 40.000 ду ка та за из др жа ва ње хер це го вач ко га ро бља из бје гло га за ври-је ме устан ка у Цр ну Го ру. И за ове ми је ду ка те ре као Књаз сми-ју ћи се: ,,Ови ти не ће ви ше сун ца гле да ти.” И њих је по слао Мор пур гу, а ро бље хер це го вач ко из др жа ва но је до бро вољ ним при ло зи ма са сва ке стра не и ку пље ни је ма по Цр ној Го ри, ра ди че га је об и шао сву зе мљу Ми тро по лит Ила ри он и се на тор Вој-во да Пе тар Фи ли пов Ву јо вић, по на ред би Кња же вој, а по сли је је узе ла то на се бе ру ска ми си ја са Ва сиљ чи ко вом на че лу, ко ју је ру ска вла да по сла ла.

У по чет ку устан ка хер це го вач ко га, уста но вљен је на Це-ти њу под пред сјед ни штвом Ми тро по ли та Ила ри о на, од бор за из др жа ва ње хер це го вач ко га ро бља, у ко ме сам и ја био члан. Има ли смо то ли ко при ло га, да смо још и дви је бол ни це из др жа-ва ли, на Гра хо ву и у Мо ра чу. По на ред би Кра ље вој43 тај је од бор пре стао кад је Ру си ја још и жи та по сла ла. Но, при ло зи су исто до ла зи ли не са мо за ври је ме устан ка, не го и у то ку ра та, и то не по сред но Кња зу, а ње му је по шта пре да ва ла и оне ко ји су још упу ћи ва ни од бо ру.

Год. 1879. по ђох јед но га да на у двор, у ста ру оџа кли ју, ђе је Књаз ре дов но сје дио. Пред вра ти ма оџа кли је ста ја ше је дан пер ја-ник. Ње му је би ло на ре ђе но да ни ко га не пу шта, али он, зна ју ћи, да ја не при ја вљен ула зим у сва ко до ба Кња зу, пре ва рио се и пу-стио ме. То сам за кљу чио по оно ме, што сам из не на ђен угле дао.

Би љар, ко ји ста ја ше на сред оџа кли је, био је пре кри вен па ра ма злат ним и у банк но те од ра зних др жа ва. На јед ном сто-лу на сла га не но ве ка ше те са за кло пи ма. С јед не стра не би ља ра сто ји В. Ђу ро Ма ро вић, та да, упра ви тељ фи нан си ја, бро ји па ре, раз два ја их и сла же по вр ста ма, на по ле о не, ли ре ин гле шке, тур-ске, банк но те, по др жа ва ма од нај ма њих до нај ве ћих, све одво је-но на го ми ле. Књаз, с дру ге стра не би ља ра пу ше ћи ше та и гле да.43 Ово је очигледна омашка. Није реч о краљевој већ о књажевој наредби.

314


Ви ђех да сам не згод но до ша, и ако се Краљ чи ња ше не-вјешт. Кад сам ма ло по сли је кре нуо да идем, Краљ до хва ти с би ља ра с јед не го ми ле јед ну банк но ту од 1000 фи ор. и ти ште ми је за ко лан. Кре нух да је по вра тим на ону го ми лу, а он ме за др жа и смје ше ћи се ре че: „Узми, узми, да при па лиш ци га ре ту.”

Ко ли ко је па ра би ло на би ља ру не знам, али по мно штву зла та и банк но та и по они јем ка ше та ма спре мље ним за њих, и по мно штву за хвал них пи са ма, ко је сам по на ред би Кња же вој, као ње гов се кре тар сва ком при ло жни ку пи сао и, за ма ње су ме пот пи си вао, а за ве ће су ме пот пи си вао је сам Књаз, др жим да је би ло ви ше од два ми ли о на ди на ра, али не ка су са мо два ми-ли о на.

И те су па ре по шле Мор пур гу у Трст.Год. 1882. био сам с Кња зом у Пе тро гра ду. Књаз се жа-

лио Ца ру, ка ко не мо же из ла зи ти на крај са сво јом ма лом ци вил ли стом, а тро шко ви су му на дво ру све ве ћи и шће ри при спје ле за уда ју, па га мо лио да му да ру је зе мље у Ру си ји, ка ко би се с при хо дом ш ње обез бри жио. Цар му је од го во рио, да му мо же да ти зе мље ко ли ко гођ хо ће, али да га то не би мно го по мо гло, као ни Ру си ма, ко ји жи ве на стра ни о оно ме, што им упра ви-те љи има ња да ју и за ду жу ју се. Цар ће га мје сто то га, ре че му, нов ча но по мо ћи, а удад ба шће ри му би ће ње го ва бри га. И дао му је од мах ми ли он ру ба ља за кња ги њи цу Зор ку, ко ја је та да би-ла вје ре на са кња зом Пе тром Ка ра ђор ђе ви ћем.

Ни књ. Зор ка и књаз Пе тар не до би ше од то га ни јед не ко пјеј ке.

Ми ли он ру ба ља по шао је у бан ку пре ко Мор пур га.Су ма уло же на у бан ку, са ин те ре сом на ин те рес, по дво-

стру ча ва се сва ких де сет го ди на. И та ко, са мо ове три гор ње су-ме: 80.000 ду ка та + 2.000.000 ди на ра + 1.000.000 ру ба ља из но се да нас пре ко 70.000.000 ди на ра.

Кра љу ни је би ла по тре ба да од ти јех но ва ца из бан ке узи-ма. Не са мо за сво је тро шко ве, не го и за још ве ће бо га ће ње, он је имао и дру ги јех из во ра: по ви ше на ру ска суб вен ци ја и су ме за из др жа ва ње ста ја ће вој ске, ко је ни је су са мо на то тро ше не; ми-ли он ру ба ља од Ца ра да пла ти Аустри ји дуг и да се ви ше не за-ду жу је; ми ли он фи о ри на ко је Краљ, по сре до ва њем Ка ла је вим,

315


од мах по то ме, до био у Бе чу у за јам; зај мо ви и да ро ви из Бе ча и из Ца ри гра да од не ко ли ко ми ли о на; за јам од 8 ми ли о на у Лон-до ну, ко ји ни је упо тре бљен за ка кве ра до ве у Цр ној Го ри, не го је по тро шен о Кња же вој пе де се то го ди шњи ци и про гла ше њу Цр не Го ре кра ље ви ном; до би так од ви ше ми ли о на игра њем на бер-зи пре ко јед но га бан ка ра (Ро зен цвајг?) у очи ра та с Тур ском г. 1912, због че га је Цр на Го ра ра ни је от по че ла рат; из воз сто ке из Цр не Го ре у Мар сељ, ко ја је тр го ви на во ђе на на име Ву ка Ву ле-ти ћа, а све са по штан ским па ра ма од упут ни ца, ко је је др жа ва Аустри ји ви ше го ди на ду го ва ла и др.44

И код све га сво га бла га, да нас се Краљ по ту ца по сви је ту, си ро ма шни ји и од нај си ро ма шни је га Цр но гор ца, кад не умје де и не хтје де са чу ва ти оно нај ве ће бла го ли је по га име на и по ште-ња, ко је је имао до 1880. год., у до ба сво га Ср бо ва ња и бар јак-тар ства за на род но ује ди ње ње.

44 С. Поповић није био усамљен у уверењу да је краљ Никола веома богат. То су тврдили и Симо Матавуљ и Лаза Костић. Матавуљ је казивао да је књаз Никола „најбогатији Србин”, да он њега „цени на 20 милиона динара”, али да је „грдна” циција. После напуштања Цетиња Лаза Костић је оптуживао књаза да је опљачкао Црну Гору и да располаже имовином вредном 10 милиона круна. (Радош Љушић, Милан Пироћанац о Црној Гори, Црногорцима, Брдима и Брђанима, Годишњак за друштвену историју, год. VI, св. 1, Београд 1999, 19).

316


Последња страна рукописа Војводе Сима

317


С А Д Р Ж А Ј

Предговор ...................................................................................... 7

1916. годинаЛион, 26. јануара 1916. ............................................................... 23Ли он, 31. ја ну а ра 1916. ............................................................... 33Ли он, 4. фе бру а ра 1916. .............................................................. 43Ли он, 8. фе бру а ра 1916. .............................................................. 55Ли он, 11. фе бру а ра 1916. ............................................................ 65Ли он, 15. фе бру а ра 1916. ............................................................ 77Ли он, 18. фе бру а ра 1916. ............................................................ 91Ли он, 20. фе бру а ра 1916. .......................................................... 101Ме ри њак, 10. мар та 1916. ......................................................... 111Ме ри њак, 6. ма ја 1916. ............................................................. 121Ви ши, 7. ју ла 1916. .................................................................... 127Па риз, 16. ав гу ста 1916. ........................................................... 135Па риз, 4. сеп тем бра 1916. ......................................................... 139Па риз, 20. сеп тем бра 1916. ....................................................... 147Па риз, 21. ок то бра 1916. ........................................................... 153

1917. годинаПа риз, 8. ја ну а ра 1917. .............................................................. 161Па риз. 20. мар та 1917. .............................................................. 171Мар сељ, 27. ав гу ста 1917. ........................................................ 175Па риз, 21. сеп тем бра 1917. ....................................................... 187

318


1918. годинаПа риз, 29. ја ну а ра 1918. ............................................................ 199Па риз, 24. апри ла 1918. ............................................................ 211Па риз, 4. ма ја 1918. ................................................................... 217По, 25. ју ла 1918. ....................................................................... 229По, 27. ју ла 1918. ....................................................................... 233Дакс, 28. ав гу ста 1918. .............................................................. 235По, 17. ок то бра 1918. ................................................................ 249

1919. годинаПа риз, 14. ја ну а ра 1919. ............................................................ 259Па риз, 20. мар та 1919. .............................................................. 273Па риз, 7. ма ја 1919. ................................................................... 285Па риз, ју на 1919. ....................................................................... 295Па риз, кра јем ју ла 1919. ........................................................... 307

319


320


CIP

Vojvoda Simo Popovic - S Kraljem Nikolom Iz Dana u Dan

Documents

Transcript of Vojvoda Simo Popovic - S Kraljem Nikolom Iz Dana u Dan