Vojislav Ko5tunica Originalni naudni rad · PDF file 2016-11-06 · pored kontrole...

Click here to load reader

  • date post

    25-Dec-2019
  • Category

    Documents

  • view

    0
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Vojislav Ko5tunica Originalni naudni rad · PDF file 2016-11-06 · pored kontrole...

  • Vojislav Ko5tunica Institut za filozofiju i clruitvenu tcoriju Beograd

    uDK32t.7(497.1) Originalni naudni rad

    MOGUCNOSTI DEMOKRATIJE U SRBIJI*

    Apstrakt: Srhi.ja spada u krug z.emulja ko.je su ?.uostule u ltrelasku iz kotnu- nizma u demokrati.ju. Dve stvari u tom pogledu tine ovo zuostu/un je.jol vef im.To

    su tinjenica da u Srbiji ni.je hilo smene vlusti i da posto.jetu vlast ima izruz.ito

    monopolistiiki karukter u svim oblustima druitvenog l.ivota. hostajun.je Srhije u

    demokrutskom ralvo.jtt uzrokovano .ie a.ttoritarnom rigitlnoitu vl.asti, zatim pogreinim procenurnu, slabostitna i korumpiranoiiu vetine opoTicionih.strunuka i

    intelektualne elite, kto i z.hog podrike Zapada postojetem stan.ju u Srbiji. Viiestruki porazi socijulistu u posledn.jih godinu dana, polititku kriru i zalaganje dela opozi-

    cionih stranuka i .javnosti z.a ravnopravne iz.borne uslove mogli hi ipuk i u Srbi.ii

    dovesti do dijubga vlasti i opozici.ie, snoiljivijih izbornih uskna i do suitinskih demokratskih promenu.

    Kl.judnc rcti: postkomunizam, demokrati.ja, iz.bori, parlament, opozicija, autoritarni poredak, hpad.

    Rasprava o mogu6nosti znadajnijih demokratskih promena u Srbiji zapravo je rasprava o izgledima demokratizacije jednog postkomunistidkog dru5tva. Pod postkomunizmom se po pravilu podrazumeva osobena i vrlo Zilava meSavina, hibrid starog i novog druStva, starog i novog relima, koja se moZe znatnije razlikovati od zemlje do zemlje.Izmedu komunizma i postkomunizma postoji zna(ajan kontinuitet. Sto ie kontinuitet manji dotidna zemljabhla je demokratiji, i obrnuto,

    Srbija spada nesumnjivo u krug zemalja koje su zaostale u prelasku iz komunizma u demokratsko dru5tvo, Sto znadi da u njoj postoji zna(ajan kontinuitet sa komunizmom. Politika u Srbiji ima demokratski privid, lju5turu, ali je sadrZina politike malo prome- njena. Ta sadrZina stoji u znaku nastojanja vladajude postkomu- nistidke stranke, odnosno koalicije (SPS-JUL) da zadrti po svaku

    * Ovaj dlanak je dco rada u okviru projckta ,,Individualni i kolcktivni idcntitct u postkomunizmu" Instituta za lilozoliju i dru(tvenu tcoriju koji finansira Ministantvo za nauku i tehnologiju Rcpublikc Srbijc.

    =x

    F{, f

    e- Lo N

    J

    lr-

    2 9

  • =

    F a l (f

    9 a IIo No J

    rl-

    o z F a

    Y

    J a-

    cenu monopolistidki poloZaj u svim oblastima druStvenog Zivota, kontroli5uii aparat prinude, novac i medije. Vladajuia stranka (ko- alicija) u Srbiji teZi da saduva po svaku cenu svoj monopol u novom, formalno pluralistidkom okruZenju.

    Kako je monopol nekada5njih komunistidkih stranaka u ma- nje viSe svim postkomunistidkim drZavama ovog tipa razbijen ili ozbiljno doveden u pitanje smenom vlasti, Srbija je jedina post- komunistidka driava u kojoj nije bilo smene vlasti, kakve takve. To znadi i da nije bilo znadajnijih promena ka demokratiji. U iz- vesnom smislu moglo bi se govoriti o kontinuitetu izmedu dva politidka sistema: jednog formalno jednostranadkog koji je postojao do 1990. i formalno vi5estranadkog sistema koji je uspostavljen posle 1990 godine. Na delu je praktidno hegemonija jedne stran- ke u dva razlidita okruZenja: disto jednostranadkom i vi5estrana- dkom.

    Nije sludajno Sto pojedini istraZivadi proudavajuii Srbiju govore o srpskom ,,izuzetku".r Timoti Garton ES postavlja pitanje za5to neki istodnoevropski narodi napreduju dok drugi zaostaju. Ukazujuii da su u demokratskom razvoju najvi5e odmakle Poljska, Madarska i ee5ka, da su Slovadka, Rumunija i Bugarska i5le dru- gadijom, manje ohrabrujuiom putanjom, ES n^a dno liste evropskih postkomunistiikih drZava stavlja Jugoslaviju.'

    Dve stvari izdvajaju Srbiju u odnosu na dFuge postkomu- nistidke drZave. To je dinjenica da u Srbiji nije bifo'"smene vlasti i da postdeia vlast ima izrazito monopolistidki karakter, Sto se vidi u razliEitim oblastima dru5tvenog Livota, posebno u medijima. U toj oblasti vladaju6a Socijalistidka partija Srbije ima potpunu kon- trolu nad najmo6nijim, elektronskim medijima, dok izvestan medij- ski pluralizam postoji na podrudju daleko manje uticajne Stampe i lokalnih elektronskih medija. Taj pluralizam u osnovi je manipu- lisan i kontrolisan od socijalistidke vlasti i ni na koji nadin ne moZe da dovede u pitanje njen monopol. Doda li se tome materijalni monopol SPS, kontrola nad privredom i legalnim i nelegalnim novdanim tokovima u privredi i politici, potpuna politizacija policij-

    I Ognicn Pribiievid, Vlast i opozicija u Srbiji, Bcograd, Radio B 92, str. 13-33.

    2 Timothy Garton Ash, ,,Eastcrn Europe's Paradox: Why Some Nations Prospcr Whilc Others Dcclinc", The Washington Post,5. oktobar 1997.

    skog aparata i krajnja centralizacija vlasti bez skoro ikakvih ele- menata regionalne i lokalne samouprave - lako je uoditi u demu se Srbija razlikuje od drugih postkomunistidkih drZava koje su ne5to pre ili kasnije zakoradile u pravcu demokratije.

    Brane6i svoj monopol vladajudi socijalisti u Srbiji nisu bili spremni da se pomire sa izbornim porazom ne samo tamo gde on mnogo znadi, na parlamentarnim izborima, ve6 su odbijali dapizna- ju svoj poraz tamo gde on ima znatno manju teZinu, recimo na lokalnim izborima 1996. godine.

    Bilo kako bilo, nameiu6i izborna pravila koja su im odgo- varala, kontroli5uii medije i novac, pribegavajudi izbornim ma- nipulacijama i kradi, socijalisti nisu, sem na izborima 1990, uspeli da obezbede sebi parlamentarnu veiinu. Posle izbora 1992. godine SPS je obrazovala manjinsku vladu zahvaljuju6i podr5ci jedne opozicione stranke (Srpske radikalne stranke), a 1993. godine ob- razovalaje koalicionu vladu zahvaljuju6i spremnosti na saradnju dela opozicione koalicije (DEPOS). Do apsolutne ve6ine u parla- mentu nisu do5li ni posle izbora 1997 .

    Svoju dominaciju odnosno ostajanje na vlasti socijalisti su pored kontrole nad medijima i novcem sve vi5e obezbeilivali pro- menama izbornog sistema i krojenjem izbornih jedinica u skladu sa vlastitima interesima. Na Kosovu su zbog neizlaska albanskih birada na izbore i manipulacija sa biradkim spiskovima socijalisti dobijali preko trideset poslanika na osnovu zanemarljivo malog broja osvojenih glasova. Tako su socijalisti izborni sistem kao uglavnom neutralno, tehnidko sredstvo koje sluZi da se izmeri raspoloZenje biradkog tela, pretvorili u sredstvo za oduvanje na vlasti. Nije neobidno za5to su samo u proteklih godinu dana soci- jalisti detiri puta menjali izborne sisteme (pove6avaju6i broj izbornih jedinica prvo za savezne, a zatim republidke izbore i predlaZu6i dva puta promenu izbornog sistema za lokalne izbore).

    Ako nije potrebno posebno obja5njavati u demu je srpski izuzetak u odnosu na talas demokratskih promena u Istodnoj Evropi, postavlja se pitanje Sta je uticalo na to da Srbija bude izuzetak u odnosu na druge postkomunistidke drZave koje su napravile veii ili manji korak u pravcu demokratije. Svakako da je na ovu pojavu uticalo viSe dinjenica. To su pre svega priroda vladaju6eg reiima, nadin delovanja opozicije i odnos Zapada.

    3 0 3 l

  • =

    F a l (f

    9 a IIo No J

    rl-

    o z F a

    Y

    J a-

    cenu monopolistidki poloZaj u svim oblastima druStvenog Zivota, kontroli5uii aparat prinude, novac i medije. Vladajuia stranka (ko- alicija) u Srbiji teZi da saduva po svaku cenu svoj monopol u novom, formalno pluralistidkom okruZenju.

    Kako je monopol nekada5njih komunistidkih stranaka u ma- nje viSe svim postkomunistidkim drZavama ovog tipa razbijen ili ozbiljno doveden u pitanje smenom vlasti, Srbija je jedina post- komunistidka driava u kojoj nije bilo smene vlasti, kakve takve. To znadi i da nije bilo znadajnijih promena ka demokratiji. U iz- vesnom smislu moglo bi se govoriti o kontinuitetu izmedu dva politidka sistema: jednog formalno jednostranadkog koji je postojao do 1990. i formalno vi5estranadkog sistema koji je uspostavljen posle 1990 godine. Na delu je praktidno hegemonija jedne stran- ke u dva razlidita okruZenja: disto jednostranadkom i vi5estrana- dkom.

    Nije sludajno Sto pojedini istraZivadi proudavajuii Srbiju govore o srpskom ,,izuzetku".r Timoti Garton ES postavlja pitanje za5to neki istodnoevropski narodi napreduju dok drugi zaostaju. Ukazujuii da su u demokratskom razvoju najvi5e odmakle Poljska, Madarska i ee5ka, da su Slovadka, Rumunija i Bugarska i5le dru- gadijom, manje ohrabrujuiom putanjom, ES n^a dno liste evropskih postkomunistiikih drZava stavlja Jugoslaviju.'

    Dve stvari izdvajaju Srbiju u odnosu na dFuge postkomu- nistidke drZave. To je dinjenica da u Srbiji nije bifo'"smene vlasti i da postdeia vlast ima izrazito monopolistidki karakter, Sto se vidi u razliEitim oblastima dru5tvenog Livota, posebno u medijima. U toj oblasti vladaju6a Socijalistidka partija Srbije ima potpunu kon- trolu nad najmo6nijim, elektronskim medijima, dok izvestan medij- ski pluralizam postoji na podrudju daleko manje uticajne Stampe i lokalnih elektronskih medija. Taj pluralizam u osnovi je manipu- lisan i kontrolisan od socijalistidke vlasti i ni na koji nadin ne moZe da dovede u pitanje njen monopol. Doda li se tome materijalni monopol SPS, kontrola nad privredom i legalnim i nelegalnim novdanim tokovima u privredi i politici, potpuna politizacija policij-

    I Ognicn Pribiievid, Vlast i opozicija u Srbiji, Bcograd, Radio B 92, str. 13-33.

    2 Timothy Garton Ash, ,,Eastcrn Europe's Paradox: Why Some Nations Prospcr Whilc Others Dcclinc", The Washington Post,5. oktobar 1997.

    skog aparata i krajnja centralizacija vlasti bez skoro ikakvih ele- menata regionalne i lokalne samouprave - lako je uoditi u demu se Srbija razlikuje od drugih postkomunistidkih drZava koje su ne5to pre ili kasnije zakoradile u pravcu demokratije.

    Brane6i svoj monopo