VODIČ ZA PRAĆENJE PROCESA PREGOVORA O PRISTUPANJU … drugo izdanje.pdf · 2018-01-11 · VODIČ...

VODIČ ZA PRAĆENJE PROCESA PREGOVORA O PRISTUPANJU SRBIJE EVROPSKOJ UNIJIDrugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje

VOD

IČ Z

A P

RAĆ

ENJE

PRO

CES

A P

REG

OVO

RA O

PRI

STUP

AN

JU S

RBIJ

E EV

ROPS

KOJ

UNIJ

I

Podržano od strane Evropske unije u okviru programa „Evropa za građane i građanke”

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIAFONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJA

Beogradska otvorena škola

Masarikova 5/1611000 BeogradSrbija

Tel: +381 11 30 65 800 +381 11 30 65 830Faks: +381 11 36 13 112

www.bos.rs [email protected] facebook.com/bos.rs instagram.com/bos_skola

Izdavač:Beogradska otvorena školaMasarikova 5/16, 11000 BeogradTelefon: +381 11 3061 372Faks: +381 11 36 13 112Veb: www.bos.rs

Za izdavača:Vesna Đukić

Urednik:Danijela Božović

Autori:Danijela Božović, Jelena Babić, Mirko Popović i Vladimir M. Pavlović

Dizajn:Nikola Stevanović

Recenzenti:Katarina Golubović i Milica Saračević

Lektura:Ivana Andrić i Marijana Milošević

Štampa:Dosije studio, Beograd

Tiraž:700

Godina:2015

ISBN: 978-86-83411-83-2

VODIČ ZA PRAĆENJE PROCESA PREGOVORA O PRISTUPANJU SRBIJE EVROPSKOJ UNIJIDrugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje

Podržano od strane Evropske unije u okviru programa „Evropa za građane i građanke”

Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo

Srbija. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora i ni u kom slučaju ne odražava

stanovište Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Beograd, decembar 2015

OPEN SOCIETY FOUNDATION, SERBIAFONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO, SRBIJA

SADRŽAJ

LISTA SKRAĆENICA 6 PREDGOVOR 7

I UVOD – SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA 9

1.1. Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) 11 1.2. Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji 14

II PROCES PREGOVORA O PRISTUPANJU EVROPSKOJ UNIJI 17

2.1. Faze u procesu pregovora o pristupanju 202.1.1. Analitički pregled zakonodavstva (skrining) 20 2.1.2. Sadržajna faza pregovora 23 2.1.3. Zaključenje ugovora o pristupanju 25

2.2. Akteri u procesu pregovora o pristupanju 262.2.1. Pregovaračka struktura Evropske unije 26 2.2.2. Pregovaračka struktura Srbije 27

III PREGLED I ANALIZA STRUKTURE DOKUMENATA KOJI NASTAJU U PROCESU PREGOVORA 33

3.1. Skrining 343.1.1. Izveštaj o skriningu 35 3.1.2. Rezultat skrininga 38 3.1.3. Akcioni plan 39 3.1.4. Izveštaj o realizaciji akcionog plana 40

3.2. Sadržajna faza pregovora 403.2.1. Pregovaračka pozicija države kandidata 44 3.2.2. Zajednička pozicija Evropske unije 46 3.2.3. Izveštaj o ispunjenju obaveza za pregovaračko poglavlje 48

IV PRAĆENJE PRISTUPNIH PREGOVORA SA EVROPSKOM UNIJOM 49

4.1. Matrica za praćenje pregovora o pristupanju EU 50

V TRANSPARENTNOST I PRISTUP DOKUMENTIMA U PROCESU PREGOVORA O PRISTUPANJU EU 69

5.1. Pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji 72

5.2. Pravo na pristup dokumentima u posedu organa Evropske unije 755.2.1. Pravo javnosti na pristup dokumentima Evropskog

parlamenta, Saveta i Komisije – Uredba 1049/2001 775.2.1.1. Ograničenja pristupu dokumentima 805.2.1.2. Kako se podnosi i obrađuje

zahtev za pristup dokumentima EU 825.2.1.3. Postupanje sa poverljivim dokumentima 83

PRILOZI 85

PRILOG 1. Hronologija odnosa između Republike Srbije i Evropske unije 86

PRILOG 2. Tok pregovora – Pet mogućih scenarija 90

PRILOG 3. Mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije za članstvo u EU pojedinačno po pregovaračkim poglavljima 94

PRILOG 4. Pregled dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije 96

LITERATURA 130

6 ǀ Predgovor

LISTA SKRAĆENICA

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (eng. The Central European Free Trade Agreement)

COELA Radno telo Saveta EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju (eng. Working Party on Enlargement and Countries Negotiating Accession to the EU)

COREPER Komitet stalnih predstavnika (fr. Comité des représentants perma-nents)

ECAA Zajedničko evropsko vazduhoplovno područje

EK Evropska komisija

EP Evropski parlament

EU Evropska unija

EZ Evropske zajednice

MVK Međuvladina konferencija

NKEU Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

NPAA Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

NPI Nacionalni program integracije Republike Srbije u EU za period 2008–2012. godine

OBAR Izveštaj o proceni ispunjenosti merila za otvaranje pregovora (eng. Opening Benchmark Assessment Report)

OCD Organizacija civilnog društva

PSP Proces stabilizacije i pridruživanja

PTS Prelazni trgovinski sporazum

RS Republika Srbija

Savet Savet Evropske unije

SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

UEU Ugovor o Evropskoj uniji

UFEU Ugovor o funkcionisanju Evropske unije

Predgovor ǀ 7

PREDGOVOR

Tim Beogradske otvore škole, zajedno sa grupom eksperata, izradio je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje Vodiča za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU). Drugo izdanje ovog vodiča preklapa se sa početkom druge faze pregovora o pristupanju Srbije EU ‒ otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja.

Praćenje pristupnih pregovora podrazumeva: razumevanje institucional-nog i upravljačkog okvira unutar kojeg se vode pregovori, načina na koji se vode, sadržine pregovaračkog procesa i raspoloživih instrumenata kojima civilno društvo i drugi akteri mogu da utiču na taj proces. Svrha ovog vodiča je da predstavnicima civilnog društva pruži znanje i informacije koji će im omogućiti da na adekvatan način prate proces pregovora o pristupanju EU i prepoznaju mogućnosti da ovaj proces učine vlasništvom građana Srbije. Vodič je nastao u okviru inicijative „Progovori o pregovorimaˮ koju je 2013. godine pokrenula Beogradska otvorena škola uz podršku Fondacije za otvo‑ reno društvo Srbija.

Specifičnost procesa pregovora o pristupanju EU jeste to što se ne pregovara o sadržini pravnih tekovina EU, pošto je država kandidat u obavezi da ih usvoji i u celosti primenjuje. Predmet pregovora je samo vremenski okvir u kom će pravne tekovine EU biti usvojene i primenjene u praksi.

Za civilno društvo u i sve druge zainteresovane aktere koji nisu direktno uključeni u proces pregovora o pristupanju EU od velikog je značaja da razumeju važnost pristupnih pregovora i da, uzevši u obzir kapacitete kojima raspolažu, daju konkretan doprinos i stalno prate tok pregovora te tako, na efikasan i delotvoran način, učine pregovarački proces kvalitetnijim. Uloga civilnog društva je da kroz praćenje procesa EU integracija utiče na povećanje odgovornosti i transparentnosti u radu organa javnih vlasti i na taj način doprinese demokratskim reformama u Srbiji.

Da bi bili u stanju da proces pregovora učine transparentnim, a javne institucije odgovornim, predstavnici civilnog društva moraju dobro da poznaju procesne aspekte pregovora sa EU, ali i instrumente komunikacije.

8 ǀ Predgovor

Zato se na početku vodiča nalaze informacije o samom toku procesa pregovora o pristupanju EU, sa detaljnim opisom svakog od koraka, ključnih aktera i institucija. Nakon toga slede predstavljanje i analiza dokumenata koji nastaju u procesu pregovora, i to u svakoj od njegovih pojedinačnih faza. Tekst koji se odnosi na praćenje pristupnih pregovora sa EU otvara novo poglavlje, koje se odnosi na samu matricu monitoringa, odnosno na to kako civilno društvo i druge zainteresovane strane mogu konkretno da prate pristupne pregovore i daju svoj doprinos samom procesu u zavisnosti od faze pregovora. Poslednji deo vodiča odnosi se na transparentnost procesa pregovora o članstvu u EU, sa posebnim osvrtom na pravni okvir za pristup dokumentima koji nastaju u radu organa EU. Na samom kraju nalaze se korisni pregled dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije i mogućih scenarija toka pregovora.

Nadamo se da će Vam ovaj vodič biti od koristi u radu i doprineti stvaranju transparentnog i odgovornog procesa vođenja pregovora o pristupanju Srbije EU, zasnovanog na dijalogu i partnerskoj saradnji civilnog društva i javnih vlasti.

Autori vodiča

Srbija u procesu evropskih integracija ǀ 9

I UVOD – SRBIJA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

10 ǀ Srbija u procesu evropskih integracija

Put jedne države od izražene privrženosti njenog društva evropskim vrednostima do formalnog članstva u Evropskoj uniji (EU) predstavlja složeni pravno‑politički proces. Ovaj proces najčešće se deli na: proces pridruživanja i proces pristupanja. Svaka od ovih faza sastoji se od niza podfaza pri čemu prelazak u sledeću zavisi od ispunjenosti kriterijuma i seta koraka u svakom od delova procesa koji je približavaju članstvu u EU.

Zainteresovana javnost trebalo bi da bude upoznata sa koracima u ovom procesu, a civilno društvo da poznaje instrumente pomoću kojih može da ostvari uticaj na donosioce odluka. U svakom trenutku, bilo da smo učesnici ili posmatrači procesa, neophodno je da znamo u kojoj smo fazi pregovora i koji su sledeći koraci. Ovaj vodič započinjemo šemom koraka u procesu evropskih integracija, jer se na nju iznova vraćamo kada započinjemo svaku novu aktivnost.

KORACI KA ČLANSTVU U EU

I PRIDRUŽIVANJE podrazumeva:1) Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP)

• Pripremna faza za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)

• Studija o izvodljivosti• Pregovori o zaključivanju SSP, uključujući i Prelazni trgovinski

sporazum• Potpisivanje i primena SSP

II PRISTUPANJE podrazumeva:2) Kandidaturu za članstvo

• Podnošenje zahteva za prijem u članstvo u EU• Upitnik Evropske komisije o spremnosti države kandidata da

preuzme obaveze iz članstva• Mišljenje Evropske komisije (avis)• Odluka Evropskog saveta o davanju statusa kandidata za članstvo

u EU (i o početku pregovora)3) Otvaranje pristupnih pregovora

• Pristupni pregovori (u 35 pregovaračkih poglavlja)• Zatvaranje pristupnih pregovora i potpisivanje Sporazuma o

pristupanju EU4) Ratifikaciju Sporazuma o pristupanju EU5) Ulazak u članstvo EU.


1.1. PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP)

Strateško opredeljenje Republike Srbije za članstvo u EU započinje nakon demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Tadašnja Savezna Republika Jugoslavija u novembru mesecu iste godine zvanično učestvuje na Samitu država Zapadnog Balkana u Zagrebu u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja. Proces stabilizacije i pridruživanja pokrenut je juna 1999. godine kao nova vrsta regionalnog pristupa Unije u okviru politike proširenja za države Zapadnog Balkana1. Cilj strategije EU, u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, bila je stabilizacija regiona, dok je kao dugoročni cilj istaknuto pridruživanje Uniji. Kao i u slučaju procesa pristupanja država Centralne i Istočne Evrope, EU je u okviru PSP za države Zapadnog Balkana istakla iste kriterijume za članstvo, definisane na Samitu Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993, a to su:

• politički kriterijumi, koji se ogledaju u postojanju stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina;

• ekonomski kriterijumi, koji se ogledaju u postojanju aktivne tržišne privrede koja je sposobna da izdrži pritisak konkurencije i delovanje zakona tržišta unutar Unije;

• pravni kriterijumi, koji se ogledaju u sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva, odnosno u usvajanju pravnih tekovina EU (acquis).

Na zasedanju Evropskog saveta u Madridu u decembru 1995. godine zaključeno je da puno sprovođenje kriterijuma iz Kopenhagena mora pratiti odgovarajuća administrativna struktura. Tako je gorepobrojanim kriterijumima dodat još jedan, madridski kriterijum, koji se odnosi na prilagođavanje administrativne strukture s ciljem da se osiguraju uslovi za postupnu integraciju. To se, u prvom redu, odnosi na jačanje administrativne sposobnosti, stvaranje efikasnog sistema državne uprave s ciljem da se obezbedi efikasan proces usvajanja i sprovođenja pravnih tekovina EU.

1 Odrednica Zapadni Balkan od 2000. godine obuhvata sve države bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), isključujući Sloveniju i uključujući Albaniju (SFRJ – Slovenija + Albanija).


Proces stabilizacije i pridruživanja karakterišu:

1. jednaki uslovi za sve države u okviru procesa – sve države moraju ispuniti iste uslove ako žele da se pridruže EU;

2. jasna perspektiva članstva u EU – prema mišljenju Unije, jedini način da se održi stabilnost regiona jeste jasna perspektiva članstva u EU;

3. individualni pristup – brzina kojom se pojedina država kreće kroz različite faze procesa zavisi od sposobnosti svake države da preuzima i ispunjava obaveze koje proizilaze iz procesa pridruživanja EU;

4. regionalna saradnja – u okviru procesa posebna pažnja posvećuje se regionalnoj saradnji; iako se u okviru procesa stvaraju čvrste veze između svake države i EU, istovremeno se snažno ohrabruje saradnja između država koje učestvuju u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Jedan od najvažnijih koraka u procesu stabilizacije i pridruživanja jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predstavlja novu vrstu ugovornog odnosa između EU, sa jedne, i država Zapadnog Balkana, sa druge strane. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju država stiče i status potencijalnog kandidata za članstvo u EU. Put od potpisivanja SSP do članstva u EU sastoji se od nekoliko faza. Dužina trajanja svake pojedinačne faze zavisi isključivo od napretka države u sprovođenju reformi, kao i uspeha u sprovođenju obaveza preuzetih potpisivanjem SSP.

Republika Srbija je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum (PTS). PTS je regulisao trgovinske odnose između EU i Republike Srbije i važio je od momenta potpisivanja do početka primene SSP. SSP je stupio na snagu nakon okončanja složenog procesa ratifikacije, koji je podrazumevao potvrđivanje ovog sporazuma u svim državama članicama u skladu sa njihovim nacionalnim propisima, Evropskom parlamentu (EP), kao i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i EU stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju uspostavljen je najviši oblik saradnje između Republike Srbije i EU, koji je doveo do stvaranja zone slobodne trgovine između Srbije i EU i to od 1. januara 2014. godine.


Više o sadržaju i strukturi SSP vidi u Prilogu 4 (Pregled dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije).

Potpisivanjem SSP Srbija je preuzela obavezu da će otpočeti usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Kako bi ispunila predviđenu obavezu, Srbija je 9. oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program integracije Republike Srbije u EU za period 2008–2012. godine (NPI), koji predstavlja višegodišnji program usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao država kandidat za članstvo u EU, koja počinje pristupne pregovore, Srbija je bila dužna da usvoji dokument koji se naziva Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), a kojim će pokazati kako planira da ispuni obaveze koje preuzima tokom pristupnih pregovora. NPAA (za period 2013–2016) Srbija je usvojila februara 2013. godine. Revidirani NPAA (za period 2014–2018) usvojen je jula 2014. godine.

Više o sadržaju i strukturi NPAA-a vidi u Prilogu 4 (Pregled dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije).

PROCES PRISTUPANJA SRBIJE EU SASTOJI SE OD DVA PARALELNA PROCESA ZASNOVANA NA RAZLIČITIM PRAVNIM OSNOVAMA I RAZLIČITIM ZADACIMA, A TO SU:

I proces pridruživanja EU na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čiji je glavni cilj obezbeđivanje okvira za proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i za njegovo sprovođenje – odnosi se na kompletne pravne tekovine EU, usaglašavanje sa njima i njihovo sprovođenje u okviru nacionalnog pravnog poretka.

II proces pregovora o pristupanju EU, u kojem Srbija kao država kandidat treba da postigne sporazum sa članicama EU o uslovima njenog pristupanja Uniji – bavi se specifičnim pitanjima u procesu prenošenja pravnih tekovina i završava se okončanjem pregovora.


1.2. PREGOVORI O PRISTUPANJU EVROPSKOJ UNIJI

Nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i formalnog sticanja statusa države kandidata2, ključni preduslovi za prelazak Srbije u narednu fazu procesa evropskih integracija tj. za otpočinjanje pregovora o pristupanju bila je puna primena i sprovođenje obaveza preuzetih SSP‑om, te sposobnost ispunjavanja neophodnih kriterijuma za članstvo u EU, koji su utvrđeni zaključcima Evropskog saveta iz Kopenhagena i Madrida.

Pozivajući se na Ugovor o Evropskoj uniji (UEU)3, Republika Srbija podnela je zahtev za prijem u članstvo 22. decembra 2009. godine. Evropska komisija (EK) je Republici Srbiji u novembru 2010. godine uputila Upitnik, na osnovu kojeg je EK pripremila Mišljenje (fr. avis) o zahtevu Srbije za članstvo u EU. Popunjavanje detaljnih odgovora na prosleđeni Upitnik bio je jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, što je okončano u januaru 2011. godine predajom odgovora na dostavljeni Upitnik. U oktobru 2011. godine EK je, u Mišljenju o kandidaturi Srbije, preporučila Savetu Evropske unije (Savet) da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, ali da se pregovori o članstvu otvore po ostvarivanju napretka u dijalogu sa Kosovom*4.

Više o sadržaju i strukturi Mišljenja EK o zahtevu Srbije za članstvo u EU pojedinačno po pregovaračkim poglavljima vidi u Prilogu 3.

Evropski savet je Srbiji dodelio status države kandidata 1. marta 2012. godine, dok je odluka o tome da se sa Srbijom otvore pregovori o pristupanju odložena do juna 2013. godine, kada je na sastanku Evropskog saveta odlučeno da pregovori o pristupanju Srbije EU otpočnu najkasnije u januaru 2014.

Pregovori o pristupanju između Republike Srbije i EU formalno su otvoreni Prvom međuvladinom konferencijom (MVK) 21. januara 2014.

2 Republici Srbiji je prvo dodeljen status kandidata pa je tek onda stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok je u slučaju Crne Gore prvo stupio na snagu SSP, nakon čega je ova država stekla status kandidata.

3 Zahtev se podnosi u skladu sa članom 49. UEU.4 Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta

bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti.


godine u Briselu, dok su prva pregovaračka poglavlja 32 (Finansijski nadzor) i 35 (koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine) otvorena 14. decembra 2015. godine na Drugoj međuvladinoj konferenciji u Briselu.

Pregled razvoja odnosa između Srbije i EU, sa najvažnijim datumima i događajima vidi u Prilogu 1 (Hronologija odnosa između Republike Srbije i EU).

16 ǀ Predgovor

Proces pregovora o pristupanju EU ǀ 17

II PROCES PREGOVORA O PRISTUPANJU EVROPSKOJ UNIJI

18 ǀ Proces pregovora o pristupanju EU

Drugi deo Vodiča posvećen je pregledu procesa pregovora o pristupanju EU, sa detaljnim opisom svakog od koraka u procesu. Cilj ovog dela Vodiča jeste da pruži jasnu sliku i prikaže tok pristupnih pregovora sa EU, kako bi sve zainteresovane strane dobile jasnu sliku celokupnog procesa, razumele ulogu ključnih aktera i institucija i na taj način odredile i svoju ulogu i domet.

Uz jasniju sliku o samim koracima i metodologiji vođenja pregovora o pristupanju, predstavnici organizacija civilnog društva (OCD), ali i drugih zainteresovanih strana imaju mogućnost da kroz svoje aktivnosti budu uključeni u proces praćenja pregovora i to na dva načina:

1. pružanjem doprinosa predloženim rešenjima, merama i koracima tokom samog procesa i

2. obaveštavanjem građana o toku procesa i sadržini pregovora.

Pregovori o pristupanju EU predstavljaju ključnu fazu procesa pristupanja EU i oni podrazumevaju pregovore o uslovima i načinu prihvatanja i sprovođenja pravnih tekovina EU. Pregovori se ne vode u pravom smislu te reči jer se pregovorima ne dira u sadržaj pravnih tekovina EU, već se pregovara o modalitetima, uslovima i vremenskim okvirima u kojima će država kandidat prihvatiti pravne tekovine EU u obliku u kome one važe za sve države članice EU u momentu njihovog pristupanja. Prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, uključujući i institucionalni okvir u kom ona deluje, jeste uslov za stupanje u članstvo u EU.

Pravne tekovine EU i drugi izvori prava podeljeni su u 35 pregovaračkih poglavlja. O svakom poglavlju se pregovara posebno. Pregovori traju dok se EU i država kandidat ne dogovore oko uslova pod kojima će država kandidat uskladiti svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Proces pregovora o pristupanju EU možemo podeliti u tri faze:

1. analitički pregled zakonodavstva (skrining); 2. sadržajna faza pregovora (otvaranje, privremeno zatvaranje

poglavlja);3. zaključenje ugovora o pristupanju.

Nakon pozitivnog mišljenja i preporuka EK, te zaključaka i preporuka Saveta, Evropski savet potvrđuje i donosi političku odluku da se sa državom


kandidatom otvore pregovori o pristupanju. Istovremeno, on poziva EK da izradi nacrt pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom sa namerom da se održi prva MVK.

Pregovarački okvir EU (еng. Negotiating Framework) predstavlja opštu poziciju EU, tj. opšti okvir na kome su zasnovani pregovori o pristupanju sa državom kandidatom za članstvo. Reč je o dokumentu koji određuje načela, suštinu i procedure po kojima će biti vođeni pristupni pregovori. On je zasnovan na iskustvima i praksi iz prethodnih procesa proširenja, konstantno rastućim pravnim tekovinama EU (acquis), uključujući i novi pristup u pregovorima o pristupanju koji se odnosi na praćenje napretka u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Novi pristup podrazumeva da eventualni zastoj u pregovorima u navedenim poglavljima znači zastoj u čitavom pregovaračkom procesu.5 Takođe, ovaj okvir uključuje i neke elemente (uglavnom političkog karaktera) koji su specifični za državu koja treba da otpočne proces pregovora. Kada je reč o Republici Srbiji, to podrazumeva pitanja u okviru Poglavlja 35, koje obuhvata sprovođenje Briselskog sporazuma6. Pored pomenutih elemenata, u sadržaj pregovaračkog okvira uključena su i dva dodatna aneksa:

1. procedure za organizaciju pregovora (predsedavanje, učestalost sastanaka, organizacija logističkih detalja);

2. lista poglavlja prava EU o kojima će se pregovarati (ova lista nikako ne prejudicira odluku o redosledu po kome će se pregovarati u pojedinačnim poglavljima prava EU).

Prethodno usvojen pregovarački okvir uslov je za zakazivanje datuma i održavanje prve MVK.

5 General EU position, Ministerial meeting opening the Intergovernmental Con-ference on the Accession of Serbia to the European Union, Brussels, 21 January 2014, http://bit.ly/1KRodDb (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).

6 Poglavlje 35 je poglavlje u kome zapravo nema pravnih propisa sa kojima se treba usklađivati i u pregovorima služi da bi se u okviru njega razmatrala pitanja koja se eventualno pojave nakon što je neko drugo poglavlje već okvirno zat-voreno, odnosno da bi se izbeglo njegovo ponovno otvaranje. Takođe, u ovo poglavlje se, po pravilu, unose pitanja koje se ne mogu jasno svrstati ni u jedno od ostala 34 poglavlja. U slučaju Srbije, u okviru ovog poglavlja će se pratiti proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova*. Dakle, sva pitanja koja se jave u okviru dijaloga Srbije i Kosova*, a dotiču se pristupnih pregovora između Srbije i EU biće razmatrana u okviru Poglavlja 35.


Formalno, pregovori o pristupanju EU vode se u okviru bilateralne međuvladine konferencije između države kandidata za članstvo, sa jedne, i država članica EU, sa druge strane. EK koordiniše celokupan proces pregovora u okviru MVK. Prva međuvladina konferencija (eng. First Intergovernmental Conference) predstavlja važan politički iskorak i formalni početak pregovora o pristupanju. Ima svečani karakter, a na ovoj konferenciji predstavnici država članica EU i države kandidata predstavljaju svoja očekivanja u vezi sa predstojećim pregovorima. U delegaciji EU su predstavnici Saveta i EK. Delegaciju EU predvode ministar spoljnih poslova države koja u tom momentu predsedava Savetom i komesar EU zadužen za pitanja politike proširenja (trenutno komesar zadužen za susedsku politiku i pregovore o proširenju). Delegaciju države kandidata predstavljaju najviši državni zvaničnici – premijer, ministar spoljnih poslova/evropskih integracija i osoba imenovana da vodi pregovore o pristupanju. Na prvoj međuvladinoj konferenciji predstavljaju se opšte pregovaračke pozicije (uključujući i prethodno usvojeni pregovarački okvir), pregovarački timovi i kalendar, tj. raspored održavanja narednih sastanaka. Formalno i suštinsko otvaranje, ali i zatvaranje pregovora o pristupanju po pojedinim poglavljima se ubuduće organizuje u formi ovakvih bilateralnih pristupnih konferencija i to dva puta godišnje, obični jednom na ministarskom, a drugi put na nivou zamenika šefova delegacija.

2.1. FAZE U PROCESU PREGOVORA O PRISTUPANJU

2.1.1. Analitički pregled zakonodavstva (skrining) Skrining je analitički pregled usklađenosti zakonodavstva države kandidata sa pravnim tekovinama EU i predstavlja početni korak u okviru pregovora o pristupanju, u kome se daje ocena usklađenosti zakonodavstva u svakom pojedinačnom poglavlju.7 Svrha ovog procesa je da se utvrde postojeće razlike u zakonodavstvu EU i zakonodavstvu države kandidata. U procesu skrininga, ispred EU učestvuju predstavnici EK, tj. nadležnih generalnih direktorata, a ispred države kandidata članovi radnih grupa za pripremu pregovora po pojedinim pregovaračkim poglavljima, predstavnici organa i tela državne uprave. Skrining se sprovodi posebno za svako pregovaračko

7 Iako je postojala praksa da ova faza počinje nakon održavanja prve MVK i pred-stavljanja opštih pozicija, to nije bio slučaj kada su u pitanju Crna Gora i Re-publika Srbija. S obzirom na poseban interes EU za poglavlja 23 i 24, proces skrininga započeo je i pre održavanja prve MVK.


poglavlje, međutim može se sprovoditi i za nekoliko poglavlja paralelno. Njegovo trajanje po poglavlju zavisi od obima i količine pravnih tekovina u datom poglavlju i može trajati od jednog do nekoliko dana, dok celokupan postupak skrininga traje oko godinu dana.8 Osnovne faze analitičkog pregleda zakonodavstva su:

1. eksplanatorni skrining (eng. Explanatory Screening);2. bilateralni skrining (eng. Bilateral Screening);3. izveštaj o skriningu (eng. Screening Report).

Raspored skrininga (eng. Screening Timetable) priprema EK, nakon čega ga usaglašava sa državom kandidatom. Raspored predstavlja indikativni vremenski okvir u kome će se vršiti proces analitičkog pregleda zakonodavstva države kandidata i ocenjivanja nivoa njegove usklađenosti sa pravom EU. Raspored uključuje i redosled po kome će se vršiti analitički pregled svih pregovaračkih poglavlja, kao i vreme koje će biti potrebno i za eksplanatorni i za bilateralni skrining. Novi pristup u pregovorima podrazumeva da se prilikom pravljenja rasporeda skrininga počinje sa poglavljima 23 i 24. Bitno je još napomenuti i da se skrining do sada nije sprovodio za Poglavlje 34 (Institucije) i Poglavlje 35 (Ostala pitanja). Međutim, novi pristup, uslovljen specifičnom političkom situacijom u kojoj se nalazi Republika Srbija, uključio je skrining i za Poglavlje 35.

Eksplanatorni skrining ima cilj da predstavnicima države kandidata detaljno predstavi pravni okvir EU u datom poglavlju za pojedinačne oblasti politike. Priprema ga EK i odvija se u formi sastanaka sa precizno utvrđenim dnevnim redom, na kojima predstavnici EK, kroz prezentacije, ukazuju na najvažnije informacije i činjenice vezane za pravni okvir iz datog poglavlja prava EU.

Bilateralni skrining priprema država kandidat u skladu sa materijalima koje je dostavila EK (skrining liste, pitanja, dodatna pitanja itd.). Na

8 Republika Srbija je proces analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva započela 25. septembra 2013. godine, kada je u Briselu održan eksplanatorni skrining za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). Celokupan proces skrin-inga okončan je 24. marta 2015. godine, održavanjem bilateralnog skrininga za Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe). Detaljan pregled održanih skrininga po pregovaračkim poglavljima možete pogledati na sledećem linku: http://eupregovori.bos.rs/pregovori‑srbije‑sa‑eu.html (poslednji put pristu-pljeno 15.12.2015).


sastancima bilateralnog skrininga predstavnici delegacije države kandidata predstavljaju nacionalni pravni okvir u datom pregovaračkom poglavlju, kao i ocenu stepena usklađenosti i planove za dostizanje potpune usklađenosti sa pravnim tekovinama EU do trenutka stupanja u članstvo. Takođe, ukazuje se i na probleme i poteškoće sa kojima se država kandidat može suočiti u daljem procesu usklađivanja. Ovaj skrining odvija se u formi sastanaka, a poštuje se isti dnevni red kao i prilikom sastanaka eksplanatornog skrininga.

Nakon održanog sastanka bilateralnog skrininga, EK priprema izveštaj o skriningu za svako pregovaračko poglavlje, koji sadrži ocenu stepena usklađenosti zakonodavstva države kandidata sa pravnim tekovinama EU, kao i preporuke za dalje usklađivanje nacionalnog pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU. Prilikom pripreme ovog izveštaja koriste se dokumenti i informacije koje je predstavila država kandidat kako na samom skriningu tako i posle njega. Nalazi koji se navode u izveštaju u velikoj meri određuju dalji tok aktivnosti u celokupnom procesu. Izveštaje o skriningu EK prezentuje državama članicama EU, odnosno Savetu EU, koji ih razmatra, a zatim i usvaja. U zavisnosti od ocene EK, tj. zaključaka izveštaja o skriningu, moguća su dva scenarija:

1. EK u izveštaju zaključuje da je država kandidat u dovoljnoj meri uskladila svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, te da je spremna da počne pregovore u datom poglavlju i daje preporuku u tom smislu. Izveštaj se podnosi Savetu na razmatranje i usvajanje. U slučaju da države članice EU u okviru Saveta nemaju primedbe na izveštaj, Savet direktno poziva državu kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje.

2. Na osnovu informacija prezentovanih u izveštaju, EK zaključuje da država kandidat nije spremna da otpočne pregovore u datom pregovaračkom poglavlju i da mora da sprovede neophodne aktivnosti koje vode daljem usklađivanju sa pravom EU. U tom slučaju EK u izveštaju daje preporuke, tj. merila za otvaranje pregovora (eng. Opening Benchmarks) koja je neophodno prethodno ispuniti da bi došlo do otvaranja konkretnog poglavlja za pregovore. Merila za otvaranje pregovora po pojedinim poglavljima mogu imati različite forme, kao što su: zahtevi za usvajanje strategija i akcionih planova, zahtevi za ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU – pre svega sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te zahtevi o


usvajanju zakona i podzakonskih akata. Merila mogu biti revidirana ili dopunjena, naročito u slučajevima kada država dugo pregovara, a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti.

Savet raspravlja o izveštaju o skriningu koji je pripremila EK i na osnovu njega usvaja dokument koji se zove rezultat skrininga (eng. Outcome of the Screening). U rezultatu skrininga Savet ocenjuje da li je država kandidat dostigla dovoljan nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, kako bi mogli početi pregovori o konkretnom poglavlju. Ovaj dokument sadrži preporuke za otvaranje pregovora u određenom pregovaračkom poglavlju, tj. merila koje država kandidat treba da ispuni kao preduslov za otvaranje pregovora u datom poglavlju. EK u konsultacijama i saradnji sa državom kandidatom prati realizaciju planova za ispunjavanje merila i podnosi Izveštaj Savetu EU.

Izveštaj o proceni ispunjenosti merila za otvaranje pregovora (eng. Opening Benchmark Assessment Report) predstavlja pregled ispunjenosti mera koje država kandidat sprovodi kako bi se ispunila merila predstavljena u izveštajima o skriningu. Evropska komisija priprema izveštaj o proceni ispunjenosti merila za otvaranje pregovora, koji se predstavlja odgovarajućim telima Saveta EU, u kome iznosi ocenu o stepenu i kvalitetu sprovođenja predviđenih mera od strane države kandidata. Na osnovu prezentovanih činjenica i ocene EK, Savet usvaja zaključke i poziva državu kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje prava EU.

2.1.2. Sadržajna faza pregovoraPregovori o pristupanju EU vode se na osnovu pregovaračkih pozicija EU i države kandidata, koje se pripremaju za svako pregovaračko poglavlje na osnovu rezultata procesa skrininga. Savet EU donosi odluku o otvaranju pregovora u određenom poglavlju nakon što je prethodno utvrđeno da su ostvareni svi preduslovi za otvaranje pregovora. Otvaranje pregovora o poglavlju za koje su bila utvrđena merila za otvaranje pregovora može započeti tek nakon odluke Saveta da je država kandidat ispunila ta merila.

Savet će, ukoliko oceni da je država kandidat spremna za otvaranje određenog poglavlja, pozvati državu kandidata da dostavi pregovaračku poziciju (eng. Negotiation Position of the Candidate Country) za određeno poglavlje. Pregovaračka pozicija predstavlja platformu za pregovore države kandidata o datom poglavlju prava EU. U pregovaračkoj poziciji za pojedino poglavlje država kandidat predstavlja dostignuti nivo usklađenosti


sa pravnim tekovinama EU, program preostalog usklađivanja, te pregled postojećih i budućih administrativnih kapaciteta za implementaciju. Pored toga, u pregovaračkoj poziciji država kandidat definiše i zahteve za prelazne rokove, odnosno izuzeća u onim segmentima gde smatra da, iz opravdanih razloga, neće biti u mogućnosti da u potpunosti prenese pravni poredak EU u domaći okvir do trenutka predviđenog za pristupanje EU. Država kandidat može tokom pregovora dostaviti EU dopunu, odnosno promenu pregovaračkih pozicija. Pregovaračku poziciju za svako poglavlje izrađuju pregovaračke grupe, odnosno pregovarački tim, koristeći koordinacioni mehanizam uspostavljen za pristupne pregovore. Pregovaračka pozicija za određeno poglavlje prava EU se, nakon formalnog usvajanja u državi kandidatu, prosleđuje Savetu EU.

EK priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft European Union Common Position) i podnosi ga Savetu na usvajanje. Nacrtom Zajedničke pozicije EU, EK može:

1. konstatovati da je država kandidat u tom poglavlju dostigla dovoljan nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, te da dalji pregovori o tom poglavlju nisu potrebni; u tom slučaju, poglavlje se privremeno zatvara;

2. konstatovati da nivo usklađenosti nije na nivou koji omogućava privremeno zatvaranje poglavlja, te određuje uslove, tj. merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing Benchmarks) koje država kandidat mora da ispuni kako bi došlo do zatvaranja poglavlja;

3. uvesti i prelazna merila (eng. Interim Benchmarks) za posebno osetljiva poglavlja kako bi se jasnije mogao pratiti napredak u ostvarivanju reformi i procesa usklađivanja zakonodavstva u ovim bitnim oblastima, i tek nakon njihovog ispunjenja definišu se merila za zatvaranje poglavlja.

Savet EU usvaja zajedničku poziciju EU (eng. European Union Common Position) kao odgovor na poziciju države kandidata. Ukoliko je država kandidat ostvarila dovoljan stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u određenom poglavlju, konstatuje se da dalji pregovori u ovom poglavlju nisu potrebni i ono se privremeno zatvara. Ukoliko je ocenjeno da su potrebni dodatni koraci ka usklađivanju nacionalnog pravnog okvira sa evropskim, definišu se merila za zatvaranje poglavlja, koje je država kandidat potrebno da ispuni kako bi se privremeno zatvorili pregovori u datom poglavlju.


Pregovaračka poglavlja se otvaraju i privremeno zatvaraju na međuvladinoj konferenciji koja se organizuje u skladu sa tokom i dinamikom otvaranja pregovaračkih poglavlja i ispunjavanja merila za njihovo otvaranje/privremeno zatvaranje. Takođe, treba imati u vidu da su, u zavisnosti od toga da li postoje merila za otvaranje pregovora, za zatvaranje pregovora, odnosno prelazna merila, moguće i različite procedure toka pregovora u svakom poglavlju.

Detaljnu matricu toka pregovora sa mogućim scenarijima koja ukazuje na složenost pregovaračkog procesa za članstvo u EU vidi u Prilogu 2 (Tok pregovora – Pet mogućih scenarija).

2.1.3. Zaključenje ugovora o pristupanjuNakon završetka pregovora o svakom pojedinačnom poglavlju, EK sačinjava poseban izveštaj sa presekom stanja i ocenom celokupne spremnosti države kandidata da preuzme obaveze koje proizlaze iz članstva u EU, a u kojem se predlaže zaključenje pristupnih pregovora. Ovaj predlog prolazi kroz istu proceduru na nivou Saveta, koji odobrava da se na završnoj međuvladinoj konferenciji konstatuje formalno okončanje pregovora, predlaže potpisivanje ugovora o pristupanju, kao i datum sticanja statusa države članice EU. Ovo se potom konstatuje u zaključcima Evropskog saveta. Sve dok Evropski savet ne potvrdi završetak pregovora u svim poglavljima, postoji mogućnost otvaranja svakog od pregovaračkih poglavlja, u slučaju da država nije ispunila ili ne ispunjava preuzete obaveze.

Rezultati pristupnih pregovora se predstavljaju i uvode u nacrt ugovora o pristupanju (eng. Accession Treaty) i pratećeg akta o pristupanju, kojima se uređuju svi detalji i uslovi pristupanja države kandidata za članstvo u EU, tj. datum pristupanja, rezultati pregovora, uslovi za pristupanje i prelazni periodi u oblastima koje je Komisija identifikovala kao potrebne za dodatno usklađivanje, učešće u radu organa EU.

Ugovor o pristupanju je bilateralni međunarodni ugovor između država članica EU, s jedne strane, i države kandidata, s druge strane. Nakon što je potpisan, ugovor o pristupanju ulazi u period ratifikacije u državama članicama EU i potrebno je da bude odobren i u EP. Do momenta stupanja na snagu ugovora o pristupanju, po okončanju postupka ratifikacije, država


u svojstvu posmatrača učestvuje u radu organa EU kako bi mogla pažljivo da prati proces usvajanja odluka na nivou EU. Osim toga, država treba da nastavi da sprovodi usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sve do stupanja na snagu ugovora o pristupanju i datuma stupanja u punopravno članstvo.

Država postaje punopravna članica EU na dan koji je definisan u prelaznim i završnim odredbama ugovora o pristupanju EU, pod uslovom da je na vreme završen proces ratifikacije u parlamentima svih država članica.

2.2. AKTERI U PROCESU PREGOVORA O PRISTUPANJU

Učesnici pregovora o pristupanju su države članice EU i država kandidat za članstvo.

Strukture i organi EU uključeni u proces pregovora su u osnovi isti kao i oni korišćeni u prethodnim ciklusima proširenja. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsedavajući Savetom EU.

Ne postoji unapred zadat oblik pregovaračke strukture države kandidata. Pregovaračku strukturu uređuje sama država kandidat, imajući u vidu sopstvene kapacitete i obim posla koji je čeka, s jedne strane, te od postojećeg unutrašnjeg uređenja i sistema podele vlasti, s druge strane. Radi lakše koordinacije i podele posla svaka od država kandidata za članstvo u EU koja se nalazi u procesu pristupnih pregovora, ili je ovaj proces uspešno okončala, uspostavila je posebnu struktura za vođenje pregovora o pristupanju. Jedino zajedničko strukturi za vođenje pregovora, za sve države jeste imenovanje osobe koja je na čelu pregovaračkog procesa – u liku šefa Pregovaračkog tima ili Glavnog pregovarača. Glavni zadatak imenovane osobe jeste sveobuhvatna koordinacija rada u procesu pregovora, kao i povezanost i komunikacija između administrativno‑tehničkih aktera i aktera koji u procesu učestvuju na najvišem političkom nivou.

2.2.1. Pregovaračka struktura Evropske unijeU skladu sa Zaključcima Evropskog saveta od decembra 2004, pristupni pregovori sa državama kandidatima za članstvo se vode na osnovu pregovaračkog okvira, koji određuje način i načela na osnovu kojih se pregovara.

Savet Evropske unije (Savet ministara EU) razmatra rezultate skrininga, ocenjuje mogućnost države kandidata da primeni pravne tekovine u određenom pregovaračkom poglavlju i poziva državu kandidata da dostavi


pregovaračku poziciju, ako su svi uslovi ispunjeni. Radno telo Saveta EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju – COELA (Working Party on Enlargement and Countries Negotiating Accession to the EU), koje čine predstavnici stalnih predstavništava država članica pri EU koordiniše proces pripreme pregovaračkih pozicija sa strane EU i o tome redovno izveštava članove Komiteta stalnih predstavnika (COREPER).

Evropski savet donosi odluku da država kandidat za članstvo započne proces pregovora o pristupanju EU i potvrđuje pregovarački okvir. Evropski savet, po završetku pregovora o pristupanju, donosi odluku o formalnom zaključivanju pregovora.

Evropska komisija priprema dokumente i nacrt pregovaračke pozicije za Savet. EK operativno vodi pristupne pregovore u ime EU i pruža savete državi kandidatu u vezi sa ostvarenjem ciljeva javnih politika EU i primeni pravnih tekovina EU. Na taj način, EK je tradicionalno saveznik države kandidata koja pregovara o članstvu.

Evropski parlament daje saglasnost za punopravno članstvo države kandidata koja je uspešno prošla kroz pristupne pregovore. EP može izvršiti pritisak na pregovaračke strane davanjem mišljenja o pojedinim specifičnim pitanjima koja se odnose na proces pristupnih pregovora (najčešće o pitanjima koja se odnose na ostvarenje ciljeva pojedinih javnih politika EU ili o problemima u primeni pravnih tekovina u pojedinim javnim politikama).

Države članice razvijaju nacionalne pozicije, koje se usaglašavaju u jedinstvenu pregovaračku poziciju prema državi kandidatu kroz konsultacije i zajednički rad u radnim grupama Saveta i u COREPER‑u. Da bi stupio na snagu, ugovor o pristupanju moraju da potvrde (ratifikuju) sve države članice EU.

2.2.2. Pregovaračka struktura Srbije Početak pristupnih pregovora za Srbiju podrazumevao je stvaranje pregovaračke strukture i izgradnju odgovarajućih administrativnih kapaciteta. Tokom septembra 2013. godine Vlada Republike Srbije usvojila je niz dokumenata neophodnih za uspostavljanje strukture i definisanje procedura za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Međutim, celokupan proces okončan je tek u avgustu 2015. godine, kada je Vlada usvojila dopunjenu Odluku o obrazovanju Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju RS Evropskoj uniji i donela Rešenje o imenovanju članova Pregovaračkog tima. Usvajanjem ovih dokumenata uspostavljena


je pregovaračka struktura i osnovne procedure neophodne za vođenje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU:

• Koordinaciono telo za proces pristupanja Republike Srbije EU – u okviru kojeg je obrazovan Savet Koordinacionog tela i pregovaračke grupe za vođenje pregovora o pristupanju;

• Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU;

• Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije; • Stalna misija Republike Srbije pri Evropskoj uniji; • Narodna skupština Republike Srbije.

Koordinaciono telo za proces pristupanja Republike Srbije EU je osnovano radi koordinacije procesa pristupanja. Koordinaciono telo razmatra najvažnija pitanja i usmerava poslove iz delokruga organa državne uprave u procesu pristupanja Srbije EU. U sastav Koordinacionog tela ulaze: predsednik Vlade; prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova; potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija; potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave; ministar zadužen za evropske integracije; ministar nadležan za finansije; ministar nadležan za pravdu i ministar nadležan za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. U radu Koordinacionog tela učestvuju i direktor Kancelarije za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Radom Koordinacionog tela rukovodi predsednik Vlade, a zamenjuje ga član Koordinacionog tela kojeg zaduži predsednik Vlade. U radu Koordinacionog tela, mogu da učestvuju ostali članovi Vlade, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, generalni sekretar Vlade i guverner Narodne banke Srbije ukoliko se raspravlja o temama iz njihove nadležnosti. Stručnu i administrativno‑ ‑tehničku podršku radu Koordinacionog tela pruža Kancelarija za evropske integracije.

Savet Koordinacionog tela obavlja poslove u vezi sa tekućim pitanjima u procesu pristupanja Srbije EU, a njega čine član Vlade zadužen za poslove evropskih integracija, koji je istovremeno i predsednik Saveta i članovi (direktor Kancelarije za evropske integracije, šef Pregovaračkog tima, predsednici pregovaračkih grupa, državni sekretari iz ministarstva čiji predstavnici ne rukovode pregovaračkim grupama, predstavnik


Narodne banke Srbije, zamenik direktora i koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije, predsednik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo). U radu Saveta Koordinacionog tela učestvuje predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Koordinaciono telo daje smernice za rad Saveta Koordinacionog tela. Savet Koordinacionog tela sastaje se po potrebi. U radu Saveta Koordinacionog tela, na poziv predsednika, učestvuju članovi Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. U slučaju da se pojavi potreba za uključivanjem drugih organa i organizacija u rad Saveta Koordinacionog tela, predsednik može pozvati predstavnike tih organa i organizacija da učestvuju u radu sednice Saveta Koordinacionog tela.

Pregovaračke grupe za pregovore o pristupanju formirane su za 35 pregovaračkih poglavlja. Predsednike, zamenike predsednika, sekretare i zamenike sekretara pregovaračkih grupa imenuje Vlada posebnim rešenjem. Predsednika pregovaračke grupe imenuje Vlada iz reda državnih sekretara nadležnog ministarstva ili državnih službenika na položaju, osim predsednika pregovaračkih grupa za finansijske usluge, odnosno za ekonomska i monetarna pitanja, koje Vlada imenuje iz reda rukovodilaca u Narodnoj banci Srbije. U slučaju da se pojavi potreba za uključivanjem drugih organa i organizacija u rad pregovaračke grupe, predsednik pregovaračke grupe može pozvati predstavnike tih organa i organizacija da učestvuju u radu te pregovaračke grupe. Pregovaračka grupa obavlja poslove u vezi sa učešćem u procesu skrininga; pripremom predloga pregovaračkih pozicija za odgovarajuća poglavlja pregovora o pristupanju EU; izradom, revizijom i praćenjem sprovođenja Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU; podelom nadležnosti za praćenje propisa EU; pripremom predloga za planiranje komunikacijskih aktivnosti za odgovarajuća poglavlja pregovora o pristupanju EU. Pregovaračka grupa obavlja i druge poslove u vezi sa procesom pristupanja Republike Srbije EU.

Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU zadužen je za vođenje pregovora o pristupanju po svim poglavljima i u svim fazama pregovora o pristupanju Srbije EU. Pregovarački tim čine šef Pregovaračkog tima, državni sekretar u ministarstvu nadležnom za poslove finansija; državni sekretar u ministarstvu nadležnom za spoljne poslove; šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji – ambasador, direktor Kancelarije za evropske integracije, predstavnik kabineta člana Vlade


zaduženog za evropske integracije i drugi članovi Pregovaračkog tima.9 Šefa Pregovaračkog tima imenuje Vlada posebnim rešenjem, kao i članove Pregovaračkog tima, ali na predlog člana Vlade zaduženog za evropske integracije. Pregovarački tim za svoj rad odgovoran je Vladi. Pregovarački tim: učestvuje u izradi pregovaračkih pozicija za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU; obavlja komunikaciju sa institucijama EU, državama članicama EU, kao i državama koje imaju status kandidata za članstvo u EU; učestvuju u radu pregovaračkih grupa; učestvuju u analitičkom pregledu i oceni usklađenosti propisa Srbije sa pravnim tekovinama EU i njihove implementacije; razmatra sve akte koji su od značaja za pregovore o pristupanju; podnosi izveštaje o toku pregovora po poglavljima članu Vlade nadležnom za evropske integracije ( jednom mesečno) i Vladi ( jednom u tri meseca); obaveštava, posredstvom Ministarstva spoljnih poslova, diplomatske misije Republike Srbije u zemljama članicama EU i pri EU o stavovima Vlade u vezi sa pitanjima koja se odnose na pregovore o pristupanju; priprema instruktivne materijale i dostavlja ih Ministarstvu spoljnih poslova, radi informisanja i angažovanja diplomatskih predstavništava u državama članicama EU i državama kandidatima za članstvo; informiše zainteresovanu javnost o toku sadržaja i bitnim dokumentima u pregovorima o pristupanju. Pitanja u vezi sa organizacijom i načinom rada Pregovaračkog tima, postupcima za donošenje odluka Pregovaračkog tima i drugim postupcima, kao i druga pitanja uređuju se Poslovnikom o radu Pregovaračkog tima.

Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije obavlja stručne, administrativne i operativne poslove i poslove za potrebe Vlade povezane sa koordinacijom rada ministarstava, posebnih organizacija i službi Vlade koji se odnose na proces evropskih integracija. Kancelarija za evropske integracije u procesu pregovora pruža stručnu i administrativnu podršku Pregovaračkom timu za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU.

Stalna misija Republike Srbije pri EU, kao sastavni deo Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, predstavlja osnovni kanal za komunikaciju Srbije sa organima EU i važan kanal komunikacije sa državama članicama EU.

9 Vlada Republike Srbije je 3. septembra 2013. godine imenovala prof. dr Tanju Miščević za šeficu Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Re-publike Srbije Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije je Rešenjem od 15. avgu‑sta 2015. godine imenovala 24 člana Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju RS EU.


Narodna Skupština Republike Srbije razmatra izveštaj Vlade o toku pregovora o pristupanju, koji se podnosi Narodnoj skupštini dva puta godišnje, odnosno po završetku šestomesečnog ciklusa predsedavanja Savetu EU. Narodna skupština je definisala svoj položaj u procesu pregovora o pristupanju Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU. Rezolucijom je predviđeno da šef Pregovaračkog tima podnosi izveštaje Odboru za evropske integracije najmanje jednom u tri meseca. Vlada je obavezna da Odboru za evropske integracije dostavlja izveštaje o rezultatima bilateralnog skrininga za svako pregovaračko poglavlje. Posebnom odlukom je regulisana uloga Narodne skupštine u postupku razmatranja nacrta pregovaračke pozicije u pristupnim pregovorima. Odbori Narodne skupštine, u čijem delokrugu se nalaze oblasti obuhvaćene pregovaračkom pozicijom, i Odbor za evropske integracije razmatraju nacrt pregovaračke pozicije. Nakon razmatranja pregovaračke pozicije, Odbor za evropske integracije daje mišljenje i/ili donosi preporuke o nacrtu pregovaračke pozicije, o čemu obaveštava Vladu, predsednika Narodne skupštine i predsednika nadležnog odbora. Pre razmatranja nacrta pregovaračke pozicije, Odbor za evropske integracije obavezno razmatra predloge, priloge i preporuke predstavnika civilnog društva.


Gra

fiko

n 1:

Org

aniz

acio

na s

truk

tura

R

epub

like

Srbi

je z

a vo

đenj

e pr

oces

a pr

istu

panj

a Sr

bije

EU

Analiza dokumenata ǀ 33

III PREGLED I ANALIZA STRUKTURE DOKUMENATA KOJI NASTAJU U PROCESU PREGOVORA

34 ǀ Analiza dokumenata

Cilj ovog dela Vodiča jeste da pruži detaljniji pregled dokumenata koji nastaju tokom procesa pregovora o pristupanju i to u svakoj od njegovih pojedinačnih faza. Uvidom u dokumenta i njihovim pravilnim razumevanjem zainteresovane strane u procesu pregovora o pristupanju imaće mogućnost da jasnije prate celokupni proces pregovora, kroz svaki od navedenih koraka i kroz svaki od pojedinačnih dokumenata koji su rezultat pregovaračkog procesa. Poznajući strukturu i sadržaj samih dokumenata, zainteresovani učesnici u procesu pregovora, ali i oni koji vrše stalan nadzor nad procesom pregovora, a u njega nisu direktno uključeni, imaće mogućnost da na efikasniji način prate ispunjavanje obaveza postavljenih u samom procesu za obe strane, kao i načine, vremenske, ali i finansijske okvire potrebne za njihovo ispunjavanje.

Uvidom u sadržaj dokumenata u svakoj od faza procesa, za svako pojedinačno pregovaračko poglavlje stiče se jasnija slika stanja u određenoj oblasti politike u Republici Srbiji i neophodni koraci za njeno usaglašavanje sa evropskim pravnim okvirom. Takođe, na taj način pruža se mogućnost da se radi na dodatnom ocenjivanju i praćenju stanja kroz izradu odgovarajućih izveštaja, studija i analiza koji će biti predstavljani kako donosiocima odluka uključenim u proces u Republici Srbiji tako i organima EU, zainteresovanim stranama u državama članicama, ali i širokoj javnosti.

Kao što je već rečeno, proces pregovora o pristupanju EU vodi se kroz tri faze:

1. skrining; 2. sadržajnu fazu pregovora

(otvaranje, privremeno zatvaranje poglavlja);3. zaključenje ugovora o pristupanju.

Za potrebe izrade ovog Vodiča u ovom delu biće obrađeni samo dokumenti koji su rezultat prve dve faze pregovaračkog procesa.

3.1. SKRINING

Skrining predstavlja početnu fazu u procesu pregovora u kojoj se daje ocena usklađenosti nacionalnog pravnog okvira sa pravnim okvirom EU za svako pregovaračko poglavlje posebno. Skrining se sastoji iz dve faze, i to eksplanatornog skrininga – u kom predstavnici EK državi kandidatu


predstavljaju pravni okvir EU u određenoj oblasti politike i bilateralnog skrininga – u kom delegacija države kandidata, za svako od datih poglavlja, predstavnicima EK predstavlja usklađenost nacionalnog pravnog okvira sa pravnim okvirom EU, kao i planove za dalje usklađivanje. Nakon završetka sastanka bilateralnog skrininga EK pristupa izradi izveštaja o skriningu, za svako posebno pregovaračko poglavlje.

3.1.1. Izveštaj o skrininguIzveštaj o skriningu izrađuje EK. Nakon usaglašavanja teksta izveštaja, on se odobrava u okviru Radnog tela Saveta ministara EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju – COELA.

Ovo je izuzetno važan dokument za sve zainteresovane strane uključene u proces pregovora i pristupanja budući da daje polazne osnove za dalji tok i napredak pregovora u određenom poglavlju.

Sam Izveštaj o skriningu sastoji se iz tri dela:

1. sadržaj poglavlja;2. kapaciteti države za usklađivanje i sprovođenje;3. procena nivoa usklađenosti i kapaciteta za sprovođenje.

U sadržaju poglavlja daje se kratak pregled pravnih tekovina EU u okviru određenog poglavlja, pri čemu se najčešće ističu osnovna načela na kojima se temelji pravni okvir u određenoj oblasti politike koja proizlaze iz osnivačkih ugovora EU. Osim toga, navedene su i neke od ključnih odredbi sekundarnog zakonodavstva EU (uredbe, direktive, odluke) sa kojima je potrebno izvršiti usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u okviru određenog poglavlja.

IZVEŠTAJ O ANALITIČKOM PREGLEDU USKLAĐENOSTI ZAKONODAVSTVA ZA CRNU GORU ZA POGLAVLJE 23 (PRAVOSUĐE I TEMELJNA PRAVA)

I SADRŽAJ POGLAVLJA„...Politike EU u oblasti pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i dalji razvoj Unije kao područja slobode, bezbednosti i pravde. Princip vladavine prava i pravo na pravično suđenje, kako

PRIM

ER 1

:


je definisano članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 47. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije, predviđaju da pravosuđe mora biti nezavisno i nepristrasno.”

Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva za Crnu Goru za Poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava), str. 2.10

Drugi deo dokumenta, Kapaciteti države za usklađivanje i sprovođenje, daje pregled usklađenosti nacionalnog pravnog okvira države kandidata sa pravnim okvirom EU i pregled kapaciteta države kandidata za sprovođenje pravnog okvira. Ovaj pregled je dat na osnovu informacija koje je država kandidat dala na sastancima skrininga, kao i na osnovu dodatnih informacija koje je EK tražila radi izrade datog dokumenta, a koji je država kandidat prethodno dostavila. Drugi deo Izveštaja o skriningu predstavlja najobimniji i najznačajniji deo dokumenta, budući da je u okviru njega dat jasan pregled usklađenosti pravnog okvira države kandidata onako kako su ga predstavili državni organi, institucije i tela koji učestvuju u pregovaračkom procesu, dok svim ostalim zainteresovanim stranama koje su uključene u proces praćenja pregovora o pristupanju daje jasnu sliku stanja, kao i mogućnost da se navedene informacije provere, ukaže na nedostatke, ali i da se dalje aktivnosti, posebno aktivnosti civilnog društva, usmere na jačanje i sprovođenje aktivnosti koje vode unapređenju i efikasnom sprovođenju usaglašenog pravnog okvira.


II USKLAĐENOST DRŽAVE I KAPACITETI ZA SPROVOĐENJEI Pravosuđe: Efikasnost„...Na dan 31. decembra 2011. godine, broj zaostalih predmeta u toj godini bio je za oko 4% niži nego u 2010. godini i iznosio je

10 Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva za Crnu Goru za Poglavlje 23, str. 2, http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumenti (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

PRIM

ER 1

: PR

IMER

2:


oko 11.500 nerešenih predmeta u svim sudovima u Crnoj Gori. Među ovim nerešenim slučajevima, 38% su parnični predmeti, 8% krivični, 1,5% vanparnični predmeti i 58% izvršenja. Izuzev Osnovnog suda u Podgorici, broj zaostalih nerešenih predmeta se postepeno smanjuje.”

Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva za Crnu Goru za Poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava), str. 6.11

U trećem delu Izveštaja o skriningu, Procena nivoa usklađenosti i kapaciteta za sprovođenje, daje se procena nivoa usklađenosti i kapaciteta za sprovođenje države kandidata u određenoj oblasti politike, u okviru svakog od pregovaračkih poglavlja. Ovaj deo izveštaja je naročito važan jer sadrži, za svaku od oblasti politika koje su obuhvaćene pregovaračkim poglavljem, i preporuke za povećanje stepena usklađenosti pravnog okvira u specifičnom poglavlju sa postojećim pravnim okvirom EU. Ove preporuke predstavljaju smernice za usvajanje mera, aktivnosti ili akcionih planova koje je neophodno ostvariti pre nego što pregovori u određenom poglavlju mogu biti otvoreni. Ove smernice se nazivaju merila za otvaranje poglavlja.


III PROCENA NIVOA USKLAĐENOSTI I KAPACITETI ZA SPROVOĐENJE PREPORUKEI Pravosuđe: Profesionalnost, kompetentnost, efikasnost: „... Obezbediti pouzdanu i doslednu pravosudnu statistiku i uvesti sistem praćenja dužine trajanja postupaka. Preispitati i racionalizovati sudsku mrežu i obezbediti dovoljno sredstava za efikasno funkcionisanje celokupnog sudskog sistema. Dodatno smanjiti broj


PRIM

ER 2

: PR

IMER

3:


zaostalih predmeta, pogotovo kad su u pitanju parnični predmeti. Unaprediti izvršenje presuda u parničnim predmetima. Obezbediti efikasno funkcionisanje Centra za edukaciju nosilaca pravosudne funkcije. Preduzeti podsticajne mere koje će doprineti dobrovoljnoj mobilnosti sudija i tužilaca.”

Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva za Crnu Goru za Poglavlje 23, (Pravosuđe i temeljna prava), str. 2312

3.1.2. Rezultat skriningaRezultat skrininga je dokument koji usvaja Savet, nakon što se o njemu raspravljalo u okviru COELA. Dokument predstavlja sažetak izveštaja o skriningu i u njemu su jasno nabrojane preporuke navedene u okviru izveštaja o skriningu koje predstavljaju merila za otvaranje pregovora. Sam rezultat skrininga se sastoji iz dva dela:

1. uvodnog dela – sažetka izveštaja u određenom poglavlju i2. preporuka.

Rezultat skrininga samo potvrđuje ono što je obuhvaćeno izveštajem o skriningu, ističući u prvi plan ocenu usklađenosti zakonodavstva države kandidata sa pravnim okvirom EU u određenom poglavlju. Osim toga, ovaj dokument još jednom navodi preporuke za povećanje i dostizanje odgovarajućeg stepena usklađenosti zakonodavstva u datom poglavlju. Budući da su pregovori o pristupanju EU zapravo pregovori sa državama članicama EU, rezultat skrininga u kome su potvrđene preporuke iz izveštaja o skriningu dodatno ističe potrebu da država kandidat ispuni navedene preporuke – merila za otvaranje pregovora – i značaj toga, pošto su ga usvojile države članice u okviru Saveta.

S obzirom na novi pristup i metodologiju za vođenje pregovora o pristupanju definisanu u okviru pregovaračkog okvira EU, pregovori će


PRIM

ER 3

:


sa državama kandidatima prvo biti otvoreni u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) i napredak u svim drugim pregovaračkim poglavljima zavisiće od napretka u ova dva poglavlja. Takođe, s obzirom na oblast politika i reformi, koji su obuhvaćeni u ova dva poglavlja, preporuke definisane u okviru izveštaja o skriningu i potvrđene u rezultatu skrininga biće definisane u okviru posebnih akcionih planova, koje država kandidat mora da izradi, u saradnji sa EK.

3.1.3 Akcioni planAkcioni planovi za data poglavlja, u skladu sa novim pristupom u pregovorima, predstavljaju svojevrsnu mapu puta za državu kandidata za ispunjavanje definisanih preporuka u okviru izveštaja o skriningu. Država kandidat u okviru akcionog plana mora da definiše mere koje vode ostvarenju preporuka i koje se odnose na zakonodavne reforme, unapređenje administrativnih kapaciteta, primenu reformskih politika i njenih rezultata, budžetske izdatke, odgovorne organe i vremenski okvir.

Svaka od navedenih preporuka mora da bude definisana tako da u njoj budu definisani:

1. mera;2. organi nadležni za njeno sprovođenje;3. rok za ispunjavanje navedene mere;4. finansijska sredstva neophodna za njeno ostvarenje;5. indikator rezultata;6. indikator uticaja.

Akcioni plan je dokument koji svim zainteresovanim stranama uključenim u proces pregovora o pristupanju ili praćenja pregovora o pristupanju treba da služi kao „vodič” za ostvarenje preporuka koje je definisala EU. Od velike je važnosti da ovaj dokument, kao i svi dokumenti nastali u okviru pregovaračkog procesa, bude javan kako bi rezultati procesa mogli da se prate i kako bi svi postojeći kapaciteti, bilo u državnom ili civilnom sektoru, mogli da budu iskorišćeni za ispunjavanje predloženih mera za ostvarenje preporuka.

Ovako definisan dokument zainteresovanim stranama koje prate proces pregovora daje mogućnost da imaju uvid u rad nadležnih organa zaduženih za sprovođenje određene mere za ispunjavanje preporuka, u


Akc

ioni

pla

n Cr

ne G

ore

za P

ogla

vlje

23

(Pra

vosu

đe i

tem

eljn

a pr

ava)

13

1.4.

PRO

FESI

ON

ALI

ZAM

, STR

UČN

OST

I EF

IKA

SNO

ST P

RAV

OSU

ĐA

Br.

Mje

ra/A

ktiv

nost

Nad

ležn

i or

gan

Rok

Potr

ebna

sr

edst

va

/ Iz

vor

fina

nsir

anja

Indi

kato

r re

zult

ata

Indi

kato

r ut

icaj

a

1.4.

1. P

repo

ruka

: Obe

zbije

diti

pou

zdan

u i d

oslje

dnu

prav

osud

nu s

tati

stik

u i u

vest

i sis

tem

pra

ćenj

a du

žine

tra

janj

a po

stup

ka

1.4.

1.1.

Usp

osta

vlja

nje

pouz

dane

i ko

nzis

tent

ne

suds

ke s

tatis

tike

prem

a CE

PEJ s

mje

rnic

ama

o su

dsko

j sta

tistic

i

Min

ista

rstv

o pr

avde

(B

rank

o La

koče

vić,

N

ataš

a Ra

donj

ić),

Suds

ki s

avje

t (D

anko

D

rašk

ović

)

Sept

emba

r 20

13. d

o II

kvar

tala

20

15.

godi

ne

Redo

vna

budž

etsk

a sr

edst

va

220.

000

€

Usp

osta

vlje

na

suds

ka s

tatis

tika

prem

a CE

PEJ

smje

rnic

ama

Izve

štaj

CPE

J; Po

daci

koj

i se

dob

ijaju

uz

pod

ršku

PR

IS‑a

su

pouz

dani

i ko

nzis

tent

ni

1.4.

1.1.

1.

Izra

da p

ostu

pka

o po

stup

cim

a,

met

odam

a i r

okov

ima

za

prik

uplja

nje

stat

istič

kih

poda

taka

u s

klad

u sa

CEP

EJ,

smje

rnic

ama

od s

tran

e ra

dne

grup

e, s

asta

vlje

ne o

d pr

edst

avni

ka M

inis

tars

tva

prav

de i

Suds

kog

savj

eta

Min

ista

rstv

o pr

avde

(B

rank

o La

koče

vić,

N

ataš

a Ra

donj

ić),

Suds

ki s

avje

t (D

anko

D

rašk

ović

)

Sept

emba

r 20

13. d

o m

arta

201

4.

godi

ne

Budž

et

Obr

azov

ana

radn

a gr

upa;

Prip

rem

ljen

Nac

rt p

ropi

sa

PRIMER 4:


okviru definisanog vremenskog roka, i da prate taj rad. Takođe, dokument posebno daje mogućnost OCD da svoje aktivnosti planiraju i definišu u skladu sa postavljenim preporukama i merama za njihovo ispunjavanje.

3.1.4. Izveštaj o realizaciji akcionog plana Izveštaj o realizaciji akcionog plana za dato poglavlje izrađuje država kandidat i to na kvartalnom ili polugodišnjem nivou, zavisno od postavljenog vremenskog okvira za sprovođenje mera. Izveštaj o realizaciji akcionog plana predstavlja vodič za ostvarenje navedenih mera u predviđenom vremenskom okviru u skladu sa postavljenim rezultatima.

Sam izveštaj o realizaciji akcionog plana za dato poglavlje sadrži iste definisane mere i komponente kao i sam akcioni plan. S obzirom na to u kom periodu se izveštava, jasno mora da bude naveden svaki od ostvarenih rezultata i indikatora rezultata za predviđenu meru u okviru definisanog vremenskog perioda, koji se poklapa sa vremenom izrade i objave izveštaja o realizaciji akcionog plana.

Izrada i objavljivanje izveštaja je od izuzetne važnosti kako za sve strane uključene u proces vođenja pregovora o pristupanju u određenom pregovaračkom poglavlju, tako i za sve zainteresovane strane, koje, pored svojih redovnih aktivnosti praćenja procesa pristupnih pregovora i ispunjavanja mera za realizaciju navedenih preporuka, mogu da steknu jasniju sliku o tome šta su državni organi nadležni za ispunjavanje određene mere u okviru akcionog plana uradili u predviđenom vremenskom roku. Izrada i objavljivanje izveštaja na kvartalnom, odnosno polugodišnjem nivou olakšava svim stranama uključenim u proces da steknu jasnije smernice za ispunjavanje koraka koji vode zatvaranju pregovora u ovom pregovaračkom poglavlju. 13

13 Akcioni plan Crne Gore za Poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava), Vlada Crne Gore, 27. jun 2013. godine, str. 43. Akcioni plan je dostupan na internet stranici: http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumenti (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).


PRIM

ER 5

: Akc

ioni

pla

n Cr

ne G

ore

za P

ogla

vlje

23

(Pra

vosu

đe i

tem

eljn

a pr

ava)

– Iz

vešt

aj b

roj 5

14

1.4.

PRO

FESI

ON

ALI

ZAM

, STR

UČN

OST

I EF

IKA

SNO

ST P

RAV

OSU

ĐA

MP

– Ti

jana

Bad

njar

1.4.

1. P

repo

ruka

: Obe

zbije

diti

pou

zdan

u i d

oslje

dnu

prav

osud

nu s

tati

stik

u i u

vest

i sis

tem

pra

ćenj

a du

žine

tra

janj

a po

stup

ka

Br.

Mje

ra/A

ktiv

nost

Nad

ležn

i or

gan

Rok/

Stat

usIn

dika

tor

rezu

ltat

aIn

dika

tor

utic

aja

1.4.

1.1.

1Iz

rada

pro

pisa

o

post

upci

ma,

m

etod

ama

i ro

kovi

ma

za

prik

uplja

nje

stat

istič

kih

poda

taka

u

skla

du s

a CE

PEJ

smje

rnic

ama

od

stra

ne ra

dne

grup

e sa

stav

ljene

od p

reds

tavn

ika

Min

ista

rstv

a pr

avde

i Su

dsko

g sa

vjet

a

(1) 3

1. X

II 20

13

[RK]

(2) 3

1. II

I 201

4 [N

R]M

inis

tars

tvo

prav

de

je u

sar

adnj

i sa

IMG

u o

kviru

pr

ojek

ta „

Jača

nje

prav

osuđ

a u

Crno

j G

ori”,

obe

zbije

dilo

ek

sper

tsku

pod

ršku

u

izgr

adnj

i kap

acite

ta

Min

ista

rstv

a pr

avde

u

pogl

edu

koriš

ćenj

a st

atis

tički

h iz

vješ

taja

i n

jihov

e an

aliti

ke.

MP

Sept

emba

r 20

13. d

o II

kvar

tala

201

5.

Obr

azov

ana

radn

a gr

upa;

(1

) 31.

XII

2013

(2

) 31.

III 2

014

[NR]

(3

) 30.

VI 2

014

[R ]

U c

ilju

real

izac

ije p

roje

kta

„Jač

anje

pra

vosu

đa u

Crn

oj

Gor

i”, k

oji j

e po

drža

n od

str

ane

IMG

-ja, o

dređ

eni

su s

lužb

enic

i Min

ista

rstv

a pr

avde

i Se

kret

arija

ta

Suds

kog

savj

eta

koji

su u

čest

vova

li u

ovom

pro

jekt

u,

sara

điva

li sa

ang

ažov

anim

eks

pert

ima

i pro

šli o

buku

za

kor

išće

nje

Mod

ela

za a

naliz

u pr

avos

udno

g si

stem

a u

skla

du s

a CE

PEJ s

mje

rnic

ama.

(4) 3

0. IX

201

4 [N

R]N

apom

ena:

U iz

vješ

tajn

om p

erio

du, R

adna

gru

pa

nije

form

irana

. Pre

ko p

roje

kta

EURO

L, M

inis

tars

tvo

prav

de je

dob

ilo e

kspe

rtsk

u po

dršk

u ko

ja ć

e se

sa

stoj

ati u

izra

di N

acrt

a U

puts

tva,

koj

i će

nako

n to

ga

Radn

a gr

upa

čije

se

form

iranj

e oč

ekuj

e u

okto

bru,

ra

zmot

riti i

razr

aditi

.

(5) 3

1. X

II 20

14 [R

]Ra

dna

grup

a je

obr

azov

ana

rješe

njem

Min

istr

a pr

avde

. Čla

novi

Rad

ne g

rupe

su

pred

stav

nici

M

inis

tars

tva

prav

de i

Sekr

etar

ijata

Sud

skog

sav

jeta

.

Prip

rem

ljen

Nac

rt p

ropi

sa(1

) 31.

XII

2013

[RK]

Služ

beni

ci O

djel

jenj

a za

IKT

i mul

timed

iju s

u za

poče

li pr

elim

inar

nu a

naliz

u u

cilju

što

efik

asni

je re

aliz

acije

ov

e m

jere

.

Izve

štaj

CPE

J; Po

daci

koj

i se

dobi

jaju

uz

podr

šku

PRIS

‑a

su p

ouzd

ani i

ko

nzis

tent

ni

U o

kviru

ovo

g pr

ojek

ta, i

zmeđ

u os

talo

g, b

iće

izra

đen

i pr

opis

o p

ostu

pcim

a,

met

odam

a i

roko

vim

a za

pr

ikup

ljanj

e st

atis

tički

h po

data

ka

u sk

ladu

sa

CEPE

J sm

jern

icam

a.

(3) 3

0. V

I 201

4 [D

R](4

) 30.

IX 2

014

[NR]

(5) 3

1. X

II 20

14 [D

R]

(2) 3

1. II

I 201

4(3

) 30.

VI 2

014

[DR]

Kroz

pro

jeka

t Min

ista

rstv

a pr

avde

i IM

G-ja

„Ja

čanj

e pr

avos

uđa

u Cr

noj G

ori”,

ang

ažov

ani s

u ek

sper

ti ko

ji su

zaj

edno

sa

pred

stav

nici

ma

Min

ista

rstv

a pr

avde

i Se

kret

arija

ta S

udsk

og s

avje

ta ra

dili

na p

ovez

ivan

ju

ove

dvije

inst

ituci

je u

cilj

u om

oguć

avan

ja M

inis

tars

tvu

prav

de d

irekt

ne v

eze

sa p

odac

ima

iz P

RIS-

a. T

ako

je M

inis

tars

tvu

prav

de u

okv

iru o

vog

proj

ekta

om

oguć

ena

dire

ktna

vez

a sa

dije

lom

pod

atak

a iz

PRI

S-a,

koj

i su

potr

ebni

za

anal

izu

po C

EPEJ

sm

jern

icam

a. T

akođ

e, n

a os

novu

dob

ijeni

h po

data

ka,

eksp

erti

su iz

radi

li An

aliti

čki m

odel

, a k

oji o

mog

ućav

a sl

užbe

nici

ma

Min

ista

rstv

a pr

avde

da

prat

e ra

d su

dova

po

tri i

ndik

ator

a CE

PEJ-

a: c

lear

ance

rate

, di

spos

ition

tim

e i e

ffici

ency

rate

. Mod

el ć

e u

dalje

m

perio

du b

iti u

napr

eđiv

an, a

na

osno

vu d

osad

ašnj

eg

rada

Sek

reta

rijat

Sud

skog

sav

jeta

će

izra

diti

prop

is o

po

stup

cim

a, m

etod

ama

i rok

ovim

a za

prik

uplja

nje

stat

istič

kih

poda

taka

u s

klad

u sa

CEP

EJ s

mje

rnic

ama.

(4) 3

0. IX

201

4 [N

R](5

) 31.

XII

2014

[R ]

Uz

podr

šku

eksp

erta

ang

ažov

anog

pre

ko p

roje

kta

„Pod

rška

vla

davi

ni p

rava

” (EU

RoL

), Ra

dna

grup

a je

prip

rem

ila N

acrt

Upu

tstv

a o

izra

di s

tatis

tički

h iz

vješ

taja

o ra

du s

udov

a u

skla

du s

a sm

jern

icam

a Ev

rops

ke k

omis

ije z

a efi

kasn

ost p

ravo

suđa

(CEP

EJ).

PRIMER 5:


PRIM

ER 5

: Akc

ioni

pla

n Cr

ne G

ore

za P

ogla

vlje

23

(Pra

vosu

đe i

tem

eljn

a pr

ava)

– Iz

vešt

aj b

roj 5

14

1.4.

PRO

FESI

ON

ALI

ZAM

, STR

UČN

OST

I EF

IKA

SNO

ST P

RAV

OSU

ĐA

MP

– Ti

jana

Bad

njar

1.4.

1. P

repo

ruka

: Obe

zbije

diti

pou

zdan

u i d

oslje

dnu

prav

osud

nu s

tati

stik

u i u

vest

i sis

tem

pra

ćenj

a du

žine

tra

janj

a po

stup

ka

Br.

Mje

ra/A

ktiv

nost

Nad

ležn

i or

gan

Rok/

Stat

usIn

dika

tor

rezu

ltat

aIn

dika

tor

utic

aja

1.4.

1.1.

1Iz

rada

pro

pisa

o

post

upci

ma,

m

etod

ama

i ro

kovi

ma

za

prik

uplja

nje

stat

istič

kih

poda

taka

u

skla

du s

a CE

PEJ

smje

rnic

ama

od

stra

ne ra

dne

grup

e sa

stav

ljene

od p

reds

tavn

ika

Min

ista

rstv

a pr

avde

i Su

dsko

g sa

vjet

a

(1) 3

1. X

II 20

13

[RK]

(2) 3

1. II

I 201

4 [N

R]M

inis

tars

tvo

prav

de

je u

sar

adnj

i sa

IMG

u o

kviru

pr

ojek

ta „

Jača

nje

prav

osuđ

a u

Crno

j G

ori”,

obe

zbije

dilo

ek

sper

tsku

pod

ršku

u

izgr

adnj

i kap

acite

ta

Min

ista

rstv

a pr

avde

u

pogl

edu

koriš

ćenj

a st

atis

tički

h iz

vješ

taja

i n

jihov

e an

aliti

ke.

MP

Sept

emba

r 20

13. d

o II

kvar

tala

201

5.

Obr

azov

ana

radn

a gr

upa;

(1

) 31.

XII

2013

(2

) 31.

III 2

014

[NR]

(3

) 30.

VI 2

014

[R ]

U c

ilju

real

izac

ije p

roje

kta

„Jač

anje

pra

vosu

đa u

Crn

oj

Gor

i”, k

oji j

e po

drža

n od

str

ane

IMG

-ja, o

dređ

eni

su s

lužb

enic

i Min

ista

rstv

a pr

avde

i Se

kret

arija

ta

Suds

kog

savj

eta

koji

su u

čest

vova

li u

ovom

pro

jekt

u,

sara

điva

li sa

ang

ažov

anim

eks

pert

ima

i pro

šli o

buku

za

kor

išće

nje

Mod

ela

za a

naliz

u pr

avos

udno

g si

stem

a u

skla

du s

a CE

PEJ s

mje

rnic

ama.

(4) 3

0. IX

201

4 [N

R]N

apom

ena:

U iz

vješ

tajn

om p

erio

du, R

adna

gru

pa

nije

form

irana

. Pre

ko p

roje

kta

EURO

L, M

inis

tars

tvo

prav

de je

dob

ilo e

kspe

rtsk

u po

dršk

u ko

ja ć

e se

sa

stoj

ati u

izra

di N

acrt

a U

puts

tva,

koj

i će

nako

n to

ga

Radn

a gr

upa

čije

se

form

iranj

e oč

ekuj

e u

okto

bru,

ra

zmot

riti i

razr

aditi

.

(5) 3

1. X

II 20

14 [R

]Ra

dna

grup

a je

obr

azov

ana

rješe

njem

Min

istr

a pr

avde

. Čla

novi

Rad

ne g

rupe

su

pred

stav

nici

M

inis

tars

tva

prav

de i

Sekr

etar

ijata

Sud

skog

sav

jeta

.

Prip

rem

ljen

Nac

rt p

ropi

sa(1

) 31.

XII

2013

[RK]

Služ

beni

ci O

djel

jenj

a za

IKT

i mul

timed

iju s

u za

poče

li pr

elim

inar

nu a

naliz

u u

cilju

što

efik

asni

je re

aliz

acije

ov

e m

jere

.

Izve

štaj

CPE

J; Po

daci

koj

i se

dobi

jaju

uz

podr

šku

PRIS

‑a

su p

ouzd

ani i

ko

nzis

tent

ni

U o

kviru

ovo

g pr

ojek

ta, i

zmeđ

u os

talo

g, b

iće

izra

đen

i pr

opis

o p

ostu

pcim

a,

met

odam

a i

roko

vim

a za

pr

ikup

ljanj

e st

atis

tički

h po

data

ka

u sk

ladu

sa

CEPE

J sm

jern

icam

a.

(3) 3

0. V

I 201

4 [D

R](4

) 30.

IX 2

014

[NR]

(5) 3

1. X

II 20

14 [D

R]

(2) 3

1. II

I 201

4(3

) 30.

VI 2

014

[DR]

Kroz

pro

jeka

t Min

ista

rstv

a pr

avde

i IM

G-ja

„Ja

čanj

e pr

avos

uđa

u Cr

noj G

ori”,

ang

ažov

ani s

u ek

sper

ti ko

ji su

zaj

edno

sa

pred

stav

nici

ma

Min

ista

rstv

a pr

avde

i Se

kret

arija

ta S

udsk

og s

avje

ta ra

dili

na p

ovez

ivan

ju

ove

dvije

inst

ituci

je u

cilj

u om

oguć

avan

ja M

inis

tars

tvu

prav

de d

irekt

ne v

eze

sa p

odac

ima

iz P

RIS-

a. T

ako

je M

inis

tars

tvu

prav

de u

okv

iru o

vog

proj

ekta

om

oguć

ena

dire

ktna

vez

a sa

dije

lom

pod

atak

a iz

PRI

S-a,

koj

i su

potr

ebni

za

anal

izu

po C

EPEJ

sm

jern

icam

a. T

akođ

e, n

a os

novu

dob

ijeni

h po

data

ka,

eksp

erti

su iz

radi

li An

aliti

čki m

odel

, a k

oji o

mog

ućav

a sl

užbe

nici

ma

Min

ista

rstv

a pr

avde

da

prat

e ra

d su

dova

po

tri i

ndik

ator

a CE

PEJ-

a: c

lear

ance

rate

, di

spos

ition

tim

e i e

ffici

ency

rate

. Mod

el ć

e u

dalje

m

perio

du b

iti u

napr

eđiv

an, a

na

osno

vu d

osad

ašnj

eg

rada

Sek

reta

rijat

Sud

skog

sav

jeta

će

izra

diti

prop

is o

po

stup

cim

a, m

etod

ama

i rok

ovim

a za

prik

uplja

nje

stat

istič

kih

poda

taka

u s

klad

u sa

CEP

EJ s

mje

rnic

ama.

(4) 3

0. IX

201

4 [N

R](5

) 31.

XII

2014

[R ]

Uz

podr

šku

eksp

erta

ang

ažov

anog

pre

ko p

roje

kta

„Pod

rška

vla

davi

ni p

rava

” (EU

RoL

), Ra

dna

grup

a je

prip

rem

ila N

acrt

Upu

tstv

a o

izra

di s

tatis

tički

h iz

vješ

taja

o ra

du s

udov

a u

skla

du s

a sm

jern

icam

a Ev

rops

ke k

omis

ije z

a efi

kasn

ost p

ravo

suđa

(CEP

EJ).

14 14 A

kcio

ni p

lan

Crne

Gor

e za

Pog

lavl

je 2

3 (P

ravo

suđe

i te

mel

jna

prav

a –

Izve

štaj

bro

j 5, V

lada

Crn

e G

ore,

dec

emba

r 201

4. g

odin

e, s

tr.

69–7

1. A

kcio

ni p

lan

je d

ostu

pan

na in

tern

et s

tran

ici:

http

://w

ww

.eu.

me/

mn/

23/2

3‑do

kum

enti

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

.


3.2. SADRŽAJNA FAZA PREGOVORA

Pregovaračku poziciju priprema država kandidat za članstvo u EU pošto Savet, a nakon preporuke EK, potvrdi da su ispunjena merila za otvaranje pregovora, odnosno da su u akcionim planovima za ispunjenje preporuka iz izveštaja o skriningu za dato poglavlje predviđene sve odgovarajuće mere i rokovi, i pozove državu kandidata da preda svoju pregovaračku poziciju za određeno poglavlje.

Pregovaračka pozicija se priprema i usvaja u skladu sa definisanim procedurama i standardima u državi kandidatu za članstvo. Nakon što je usvojena, ona se prosleđuje EK i Savetu i o njoj se raspravlja na MVK na kojoj se vode pregovori u datom poglavlju.

3.2.1. Pregovaračka pozicija države kandidataDokument u kome se definiše pregovaračka pozicija države kandidata se sastoji od sledećih delova:

1. uvodni deo;2. zakonodavni i institucionalni okvir;3. usklađivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim

tekovinama EU.

STRUKTURA I SADRŽINA PREGOVARAČKE POZICIJE 1) UVODNI DEO: • sažetak pregovaračke pozicije;• zahtevi za prelazne rokove;• situacija u vezi sa konkretnim poglavljem u vreme pripreme

pregovaračke pozicije;• stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama EU;• procena institucionalnih kapaciteta za sprovođenje usklađenih

propisa.

2) OBRAZLOŽENJE:• u kojem se navodi detaljan opis situacije u vezi sa konkretnim

poglavljem i postojećim propisima i daje kratak pregled procesa usklađivanja sa pravnim tekovinama EU;

PRIM

ER 6

:


• u kojem se navodi detaljno obrazloženje svakog postavljenog zahteva za prelazne rokove ili izuzeća (derogacije);

• u kojem se definiše institucionalni okvir za sprovođenje usklađenih propisa.

3) DODACI: • vremenski rasporedi, analize, dodatne informacije itd. (ako je

potrebno).

Prelazni rokovi koje traži država kandidat za punu primenu pravnih tekovina nakon predviđenog datuma pristupanja moraju biti jasno definisani u pogledu ciljeva i vremena; zahtevi moraju biti ubedljivo predočeni i dobro argumentovani; može ih tražiti i EU.Izuzeća (derogacije) traži država kandidat u pogledu primene određenog propisa EU ili pojedinog dela propisa – odobravaju se samo u izuzetnim slučajevima.Tehnička prilagođavanja pravnim tekovinama EU traži država kandidat u onim područjima u kojima ta država može doneti „dodanu vrednost” pravnim tekovinama EU.Dodatna pojašnjenja daju se na zahtev organa EU, a sadrže sve dodatne informacije u vezi sa dostavljenim pregovaračkim pozicijama i pripremaju se u pisanoj formi.Uz pregovaračku poziciju se prilaže i akcioni plan za primenu i usvajanje pravnih tekovina u pregovaračkom poglavlju.

U uvodnom delu sažetka pregovaračke pozicije država kandidat za članstvo se izjašnjava o prihvatanju pravnih tekovina EU u datom poglavlju i navodi da li će u tom poglavlju tražiti dodatne prelazne rokove za usklađivanje sa pravnim tekovinama ili izuzeća od njihove primene.

U delu koji se odnosi na zakonodavni i institucionalni okvir država kandidat definiše i navodi pravni okvir koji definiše specifičnu oblast politike, kao i pregled stanja i funkcionisanja pravnog okvira u delu politika koje su obuhvaćene datim pregovaračkim poglavljem.

Poslednji deo pregovaračke pozicije koji se odnosi na usklađivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama EU odnosi se na procenu države kandidata za članstvo u kojoj meri je zakonodavstvo

PRIM

ER 6

:


PRIM

ER 7

: u datom poglavlju usklađeno i koje mere će biti realizovane u narednom periodu kako bi se zakonodavstvo u potpunosti uskladilo.

PREGOVARAČKA POZICIJA CRNE GORE ZA POGLAVLJE 23 (PRAVOSUĐE I TEMELJNA PRAVA)

III USKLAĐIVANJE ZAKONODAVNOG I INSTITUCIONALNOG OKVIRA S PRAVNOM TEKOVINOM EVROPSKE UNIJE 1. PRAVOSUĐE1.4. Profesionalizam, stručnost i efikasnost u pravosuđu„...Jačanje efikasnosti pravosuđa je jedan od ciljeva i nove Strategije reforme pravosuđa 2013–2018, a glavna polja delovanja odnosiće se na racionalizaciju pravosudne mreže; rešavanje zaostalih predmeta kroz utvrđivanje pravila i donošenje godišnjih programa i redovno izveštavanje o rešavanju zaostalih predmeta na nivou svih sudova, kao i kroz dobrovoljno upućivanje sudija, delegaciju predmeta, unapređenje i kontrolu rada službe dostave i izvršenja praćenja rada, alternativne načine rešavanja sporova, unapređenje pravosudnog menadžmenta i administracije, unapređenje alternativnih načina rešavanja sporova kroz primenu instituta posredovanja, sudskog poravnanja i arbitraže, i razvoj ostalih pravosudnih tela (advokati, notari, javni izvršitelji, sudski veštaci, sudski tumači).”

Pregovaračka pozicija Crne Gore za Poglavlje 23, (Pravosuđe i temeljna prava), str. 4115

3.2.2. Zajednička pozicija Evropske unije Zajedničku poziciju Evropske unije (eng. EU Common Position) priprema EK, a usvaja Savet i ona je predstavljena na MVK na kojoj se vode pregovori u datom poglavlju. U zajedničkoj pregovaračkoj poziciji EU može konstatovati da je država kandidat u određenom poglavlju dostigla dovoljan i potreban nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU i pregovori u ovom poglavlju će biti privremeno zatvoreni.

15 Pregovaračka pozicija Crne Gore za međuvladinu konferenciju o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji za Poglavlje 23 – Pravosuđe i temeljna prava, oktobar 2013, str. 41. Pregovaračka pozicija je dostupna na internet stranici: http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumenti (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).


Ukoliko EU konstatuje da nije dostignut dovoljan nivo usklađenosti, biće određena merila za zatvaranje poglavlja, koje država kandidat treba da ispuni kako bi pregovori u tom poglavlju bili privremeno zatvoreni.

Dokument u kome se definiše zajednička pozicija EU za određeno poglavlje se sastoji od:

1. uvodnog dela i2. daljih preporuka za usklađivanje sa pravnim tekovinama po

oblastima u datom poglavlju na osnovu stavova iznetih u pregovaračkoj poziciji države kandidata za članstvo.

U Uvodnom delu zajedničke pregovaračke pozicije EU se poziva na pregovarački okvir koji je predstavljen državi kandidatu za članstvo na prvoj MVK i načelima sadržanim u njemu i ističe obavezu koju je država preuzela kada se obavezala na prihvatanje pravnih tekovina EU u datom pregovaračkom poglavlju.

Sadržajni deo zajedničke pregovaračke pozicije EU odnosi se na set preporuka i koraka koje će EU preduzimati u narednom periodu kako bi država kandidat nastavila proces usklađivanja sa pravnim tekovinama u određenoj oblasti politike na način na koji je to predstavila u pregovaračkoj poziciji.

ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE ZA POGLAVLJE 23 (PRAVOSUĐE I TEMELJNA PRAVA)

1. PRAVOSUĐE: Profesionalnost/Stručnost/Efikasnost„EU prati informacije o profesionalnosti, stručnosti i efikasnosti pravosuđa, naročito o merama koje se tiču razvoja pravosudne statistike i indikatora učinka, o planovima Crne Gore koji se odnose na dalju racionalizaciju sudske mreže, merama za unapređenje izvršenja sudskih odluka, uvođenju podsticajnog sistema dobrovoljne mobilnosti/transfera sudija i posvećenosti Crne Gore da dodatno smanji broj zaostalih sudskih predmeta. EU ističe značaj daljeg stabilnog smanjenja broja zaostalih predmeta kao ključnog koraka za veću efikasnost crnogorskog pravosuđa. U tom pogledu, EU naglašava potrebu daljeg ispitivanja i podsticanja upotrebe alternativnih mera,

PRIM

ER 8

:


kao što su posredovanje, sudska poravnanja i arbitraža. EU poziva Crnu Goru da osigura opipljiv napredak u obezbeđenju koherentnosti u pogledu nadležnosti i izvršenja svih sudskih odluka, između ostalog posredstvom sudskih izvršitelja – kako bi se doprinelo unapređenju pravne sigurnosti.”

Zajednička pozicija Evropske unije za pregovaračko poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava), str. 516

3.2.3. Izveštaj o ispunjenju obaveza za pregovaračko poglavljeIzveštaj o ispunjenju obaveza za pregovaračko poglavlje priprema država kandidat za članstvo i on obuhvata period od formalnog otvaranja pregovora u datom poglavlju do privremenog zatvaranja poglavlja.

Izveštaj sadrži pregled usvojenih mera, sprovedenih aktivnosti po oblastima politika radi usvajanja pravnih tekovina u određenom poglavlju i pregled administrativnih i institucionalnih kapaciteta za primenu preuzetih obaveza.

16 General EU position, Ministerial meeting opening the Intergovernmental Confer-ence on the Accession of Montenegro to the European Union, Brussels, 29 June 2012, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/st20002_05_mn_framedoc_en.pdf. Prevod Zajedničke pozicije je dostupan na internet stranici: http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumenti, str. 5 (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).

PRIM

ER 8

:

Praćenje procesa pregovora ǀ 49

IV PRAĆENJE PRISTUPNIH PREGOVORA SA EVROPSKOM UNIJOM

50 ǀ Praćenje procesa pregovora

U ovom delu Vodič pruža uvid u to kako civilno društvo i druge zainteresovane strane mogu konkretno da prate pristupne pregovore i daju svoj doprinos samom procesu. Za civilno društvo u Srbiji i sve druge zainteresovane strane koje nisu direktno uključene u proces pregovora o pristupanju Srbije EU od velikog je značaja da razumeju važnost pristupnih pregovora i da, uzevši u obzir kapacitete kojima raspolažu, daju konkretan doprinos i stalno prate tok pregovora i da se tako, na najefikasniji i najdelotvorniji način, učini pregovarački proces kvalitetnijim. Učešće u pregovorima i praćenje pristupnih pregovora podrazumeva razumevanje institucionalnog i upravljačkog okvira unutar kojeg se vrše pregovori, načina na koji se vode pregovori, sadržine pregovaračkog procesa i raspoloživih instrumenata kojima civilno društvo i druge zainteresovane strane mogu da utiču na proces.

Uspeh evropskih integracija počiva na tome da civilno društvo i druge zainteresovane strane deluju ne kao pasivni akteri, već kao aktivni partneri koji unapređuju kvalitet pregovora i utiču na njihov konačan ishod. Inkluzivnost procesa obezbeđuje punu primenu pravnih tekovina EU u Srbiji i ostvarenje ciljeva javnih politika EU, koji će biti zasnovani na realnim mogućnostima i objektivnim vremenskim periodima za njihovo postizanje, angažovanju ograničenih resursa, uz uvažavanje interesa i potreba svih aktera u procesu.

4.1. MATRICA ZA PRAĆENJE PREGOVORA O PRISTUPANJU EU

Matrica za praćenje pregovora o pristupanju EU u okviru ovog Vodiča je nastala kao odgovor na potrebu za osnaživanjem kapaciteta civilnog društva za učešće u procesu i praćenje pregovaračkog procesa. U dinamičnom okruženju u kome se vode pristupni pregovori, gde se odluke često donose u kratkim vremenskim rokovima, a sam proces je obeležen velikim brojem informacija koje se brzo razmenjuju, kao i dokumentima koji nastaju za potrebe i kao rezultat pregovora, blagovremeno i odgovarajuće delovanje je od suštinskog značaja za delotvoran uticaj na unapređenje kvaliteta pregovaračkog procesa. Matrica predstavlja koristan okvir za civilno društvo i druge aktere zainteresovane za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU jer sadrži sledeće elemente:


1) Koraci u procesu pristupnih pregovora – U zavisnosti od toga da li postoje merila za otvaranje pregovora, za zatvaranje pregovora, odnosno prelazna merila, moguće su i različite procedure toka pregovora o svakom poglavlju. Za potrebe Vodiča predstavljen je jedan od složenijih scenarija u procesu pristupnih pregovora, tj. slučaj u kome će pred državu kandidata biti postavljena merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja i merila za zatvaranje konkretnog pregovaračkog poglavlja. Ovo neće biti slučaj u svim pregovaračkim poglavljima. (Ne)postojanje ovih merila će zavisiti od kvaliteta reformi koje država kandidat sprovede u javnim politikama obuhvaćenim konkretnim pregovaračkim poglavljem i postojećim kapacitetima države kandidata da ostvari ciljeve javnih politika EU i primeni u praksi pravne tekovine EU.

Detaljan opis koraka u okviru pet mogućih scenarija toka pregovora vidi u Prilogu 2 (Tok pregovora – Pet mogućih scenarija).

2) Konkretan doprinos pregovaračkom procesu – ŠTA predstavlja konkretan doprinos pregovaračkom procesu? Ovde se misli na sadržinski doprinos civilnog društva i drugih zainteresovanih strana: a) sprovođenju konkretne faze pregovaračkog procesa (npr. prilozi za izradu akcionog plana, pregovaračke pozicije i sl.); b) praćenju sprovođenja definisanih mera i izveštavanje o tome (npr. analize, izveštaji, studije praktične politike, pregledi stanja i sl.); i c) informisanju zainteresovane javnosti i građana o sadržini i toku pregovora, kao i o ključnim izazovima i rezultatima pregovaračkog procesa.

3) Način komunikacije – KAKO se doprinos pregovaračkom procesu formuliše i kako se komunicira sa zainteresovanim stranama u procesu pregovora? Ovde se misli na INSTRUMENTE komunikacije i KANALE komunikacije. Ovde se pod instrumentima komunikacije podrazumevaju sve vrste analitičkih, praktičnopolitičkih i „zagovaračkih” dokumenata kojima se obezbeđuje da argumenti i rešenja civilnog društva i drugih zainteresovanih strana postanu sastavni deo procesa donošenja odluka u okviru svake faze u pristupnim pregovorima, ali i sve vrste sadržaja


koji služe za informisanje javnosti i građana o procesu pregovora. Kanali komunikacije odnose se na to na koji način civilno društvo i sve zainteresovane strane dolaze do informacija tokom procesa pregovora (npr. sastanci, dopisi, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i sl. ) i kako informacije i nalaze prenose dalje (mediji, događaji, društvene mreže i sl.).

Br. KORAK U PROCESU

PRISTUPNIH PREGOVORA

KONKRETAN DOPRINOS (ŠTA?)

NAČIN KOMUNIKACIJE (KAKO?) NAČIN KOMUNIKACIJE (KAKO?)INSTITUCIONALNI OKVIR

(KOME?)INSTRUMENTI KOMUNIKACIJE KANALI

KOMUNIKACIJE

1. Eksplanatorni skrining (eng. Explanatory Screening)

‑ Upoznavanje sa ciljevima javnih politika EU i pravnim tekovinama EU za dato pregovaračko poglavlje

‑ Praćenje sastanka eksplanatornog skrininga, traženje pojašnjenja i dodatnih informacija

‑ Informisanje i obaveštavanje civilnog društva, zainteresovanih aktera i javnosti

‑ Metodologija za prenošenje znanja i informacija, prezentacije, tekstovi o sadržini politika EU i pravnim tekovinama EU i sl.

‑ Prikupljanje relevantnih informacija od predstavnika organa javne vlasti nadležnih za određeno pregovaračko poglavlje

‑ Prikupljanje relevantnih informacija kroz medije, sajtove, veb portale, mejling liste

‑ Pregledi stanja (Factsheet)‑ Saopštenje za medije, novinski

članci, blog postovi, infografike i sl.‑ Formiranje koalicija/mreža/

platformi OCD i pokretanje inicijativa

‑ Obrazovne aktivnosti (predavanje, obuka, seminar, radionica i sl.)

‑ Sastanci, dopisi, mejl, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja itd.

‑ Konferencija za štampu, forumi, javni događaji

‑ Mediji (štampani, radio i televizija)‑ Društvene mreže (Facebook, Twitter,

Youtube, blogovi itd.)‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

‑ Evropska komisija‑ Pregovarački tim za vođenje pregovora o

pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

2. Bilateralni skrining (eng. Bilateral Screening)

‑ Izrada pregleda stanja o stepenu usklađenosti javnih politika i pravnog sistema sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU za dato pregovaračko poglavlje

- Odgovori na dodatna pitanja EK nakon održanog bilateralnog skrininga


‑ Alternativni izveštaji o stepenu usklađenosti

‑ Studije, analiza efekata primene pravnih propisa i procene kapaciteta i sl.

‑ Pregledi stanja (Factsheet)‑ Prilozi Godišnjem izveštaju EK

o napretku Srbije u procesu EU integracija

‑ Izveštaji o stepenu ispunjenja NPAA


‑ Saopštenje za medije, novinski članci, blog postovi, infografike i sl.

‑ Formiranje koalicija/mreža/platformi OCD i pokretanje inicijativa

‑ Sastanci, dopisi, mejl, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i dr.



Youtube, blogovi itd.)‑ Koalicije/mreže/platforme OCD‑ Međunarodne konferencije i događaji

‑ Savet EU‑ Evropska komisija‑ Evropski parlament‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Države članice EU‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Misija države kandidata pri EU‑ Pregovarački tim za vođenje pregovora o

pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Koalicije/mreže/platforme OCD


4) Institucionalni okvir – KOME se obraćamo? Svaki od koraka u procesu pristupnih pregovora podrazumeva različit nivo i kvalitet uključenja velikog broja institucija i aktera. Prepoznavanje institucija i aktera koji su ključni za pojedine faze pristupnih pregovora omogućava uticaj na sam tok i rezultate pregovora, kao i na efikasno i delotvorno angažovanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana u ovom procesu.

Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

1. Eksplanatorni skrining (eng. Explanatory Screening)

‑ Upoznavanje sa ciljevima javnih politika EU i pravnim tekovinama EU za dato pregovaračko poglavlje

‑ Praćenje sastanka eksplanatornog skrininga, traženje pojašnjenja i dodatnih informacija


‑ Metodologija za prenošenje znanja i informacija, prezentacije, tekstovi o sadržini politika EU i pravnim tekovinama EU i sl.



‑ Pregledi stanja (Factsheet)‑ Saopštenje za medije, novinski

članci, blog postovi, infografike i sl.‑ Formiranje koalicija/mreža/

platformi OCD i pokretanje inicijativa

‑ Obrazovne aktivnosti (predavanje, obuka, seminar, radionica i sl.)

‑ Sastanci, dopisi, mejl, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja itd.





pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

2. Bilateralni skrining (eng. Bilateral Screening)

‑ Izrada pregleda stanja o stepenu usklađenosti javnih politika i pravnog sistema sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU za dato pregovaračko poglavlje

- Odgovori na dodatna pitanja EK nakon održanog bilateralnog skrininga



‑ Studije, analiza efekata primene pravnih propisa i procene kapaciteta i sl.

‑ Pregledi stanja (Factsheet)‑ Prilozi Godišnjem izveštaju EK

o napretku Srbije u procesu EU integracija

‑ Izveštaji o stepenu ispunjenja NPAA








‑ Savet EU‑ Evropska komisija‑ Evropski parlament‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Države članice EU‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Misija države kandidata pri EU‑ Pregovarački tim za vođenje pregovora o

pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Koalicije/mreže/platforme OCD


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

3. EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report) i predlaže Savetu merila za otvaranje pregovora (eng. Opening benchmarks)

‑ Ocena stepena usklađenosti javnih politika i pravnog sistema sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU

‑ Pregled kapaciteta države za ostvarenje ciljeva javnih politika i primenu pravnih tekovina EU

‑ Predlaganje alternativnih merila za otvaranje poglavlja (ukoliko je to neophodno)

‑ „Inputi” za ekspertske timove EK koji dolaze u posetu tokom pripreme Izveštaja o skriningu za dato poglavlje



‑ Pregledi stanja (Factsheet)‑ Studije, analiza efekata primene

pravnih propisa i procene kapaciteta i sl.

‑ Pozicioni papiri (Position papers) o stepenu usaglašenosti javnih politika i realnim mogućnostima za primenu pravnih tekovina EU









‑ Evropska komisija‑ Savet EU‑ Evropski parlament‑ Evropski ekonomski i socijalni komitet‑ Komitet regiona‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Države članice EU‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Misija države kandidata pri EU‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

4. Savet EU prihvata izveštaj o skriningu i merila za otvaranje poglavlja i poziva državu kandidata da ih ispuni

‑ Komunikacija sa Savetom EU – stručnim telima Saveta i stalnim predstavništvima država članica EU o stepenu usklađenosti javnih politika sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU u konkretnom pregovaračkom poglavlju

‑ Stalna komunikacija sa predstavnicima država članica EU (resorna ministarstva i diplomatska predstavništva u državi kandidatu)





‑ Pozicioni papiri (Position papers) o stepenu usklađenosti javnih politika i realnim mogućnostima za primenu pravnih tekovina EU








‑ Radno tela Saveta EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju – COELA

‑ Diplomatska predstavništva država članica u Briselu

- Diplomatska predstavništva država članica EU u državi kandidatu


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

3. EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report) i predlaže Savetu merila za otvaranje pregovora (eng. Opening benchmarks)

‑ Ocena stepena usklađenosti javnih politika i pravnog sistema sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU

‑ Pregled kapaciteta države za ostvarenje ciljeva javnih politika i primenu pravnih tekovina EU

‑ Predlaganje alternativnih merila za otvaranje poglavlja (ukoliko je to neophodno)

‑ „Inputi” za ekspertske timove EK koji dolaze u posetu tokom pripreme Izveštaja o skriningu za dato poglavlje





‑ Pozicioni papiri (Position papers) o stepenu usaglašenosti javnih politika i realnim mogućnostima za primenu pravnih tekovina EU









‑ Evropska komisija‑ Savet EU‑ Evropski parlament‑ Evropski ekonomski i socijalni komitet‑ Komitet regiona‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Države članice EU‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Misija države kandidata pri EU‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

4. Savet EU prihvata izveštaj o skriningu i merila za otvaranje poglavlja i poziva državu kandidata da ih ispuni

‑ Komunikacija sa Savetom EU – stručnim telima Saveta i stalnim predstavništvima država članica EU o stepenu usklađenosti javnih politika sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU u konkretnom pregovaračkom poglavlju

‑ Stalna komunikacija sa predstavnicima država članica EU (resorna ministarstva i diplomatska predstavništva u državi kandidatu)





‑ Pozicioni papiri (Position papers) o stepenu usklađenosti javnih politika i realnim mogućnostima za primenu pravnih tekovina EU








‑ Radno tela Saveta EU za proširenje i države koje vode pregovore o pristupanju – COELA

‑ Diplomatska predstavništva država članica u Briselu

- Diplomatska predstavništva država članica EU u državi kandidatu


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

5. Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za otvaranje pregovora

‑ Dopune, smernice, komentari za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Izrada alternativnog plana za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja – predlaganje i zagovaranje konkretnih koraka i aktivnosti za ispunjavanje merila

‑ Praćenje sprovođenja merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja


‑ Alternativni plan za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene (npr. kapaciteti nadležnih organa, rokovi za njihovo ispunjenje, predloženi finansijski resursi i kvalitet postavljenih indikatora realizacije mera)

‑ Izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Komunikacija sa predstavnicima organa javne vlasti nadležnih za određeno pregovaračko poglavlje









pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Relevantna vladina tela i agencije‑ Odbor za evropske integracije i resorni

odbori Narodne skupštine‑ Privredna komora‑ Nacionalni konvent o Evropskoj uniji‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

6. EK nadzire i, kada država kandidat ispuni merila, sastavlja izveštaj o proceni ispunjenosti merila (eng. Opening Benchmark Assessment Report – OBAR) i dostavlja ga Savetu

‑ Monitoring primene mera za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Prilozi za Izveštaj EK o ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Izrada alternativnog izveštaja o ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja


‑ Alternativni izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene (npr. kapacitet nadležnih organa, rokovi za ispunjenje merila, predloženi finansijski resursi i postavljeni indikatori realizacije mera)

‑ Izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za otvaranje poglavlja

‑ Pregledi stanja (Factsheet) o ostvarenim rezultatima u realizaciji mera za otvaranje poglavlja

‑ Informisanje kroz medije, sajtove, veb portale, mejling liste






‑ Evropska komisija‑ Radno tela Saveta EU za proširenje i države

koje vode pregovore o pristupanju – COELA‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Diplomatska predstavništva država članica

EU u državi kandidatu‑ Pregovarački tim za vođenje pregovora o

pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Privredna komora‑ Nacionalni konvent o Evropskoj uniji‑ Koalicije/mreže/platforme OCD


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

5. Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za otvaranje pregovora

‑ Dopune, smernice, komentari za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Izrada alternativnog plana za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja – predlaganje i zagovaranje konkretnih koraka i aktivnosti za ispunjavanje merila

‑ Praćenje sprovođenja merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja


‑ Alternativni plan za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene (npr. kapaciteti nadležnih organa, rokovi za njihovo ispunjenje, predloženi finansijski resursi i kvalitet postavljenih indikatora realizacije mera)

‑ Izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja










pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ Relevantna vladina tela i agencije‑ Odbor za evropske integracije i resorni


6. EK nadzire i, kada država kandidat ispuni merila, sastavlja izveštaj o proceni ispunjenosti merila (eng. Opening Benchmark Assessment Report – OBAR) i dostavlja ga Savetu

‑ Monitoring primene mera za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Prilozi za Izveštaj EK o ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Izrada alternativnog izveštaja o ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja


‑ Alternativni izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene (npr. kapacitet nadležnih organa, rokovi za ispunjenje merila, predloženi finansijski resursi i postavljeni indikatori realizacije mera)

‑ Izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za otvaranje poglavlja














Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

7. Savet EU konstatuje da su merila za otvaranje pregovora ispunjena i traži od države kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju

‑ Komunikacija sa Savetom EU, sa stručnim telima Saveta i stalnih predstavništava država članica EU, o stepenu usklađenosti javnih politika sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU u konkretnom pregovaračkom poglavlju


‑ Evaluacije ispunjenja merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Pregledi stanja (Factsheet) o ostvarenim rezultatima u ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja







koje vode pregovore o pristupanju – COELA- Diplomatska predstavništva država članica

EU u državi kandidatu- Delegacija EU u državi kandidatu

8. Država kandidat priprema i dostavlja pregovaračku poziciju

‑ Doprinos izradi sadržine pregovaračke pozicije

- Zagovaranje rešenja predloženih prelaznih rokova, izuzeća ili tehničkih prilagođavanja pravnih tekovina EU


‑ Prilozi za izradu pregovaračke pozicije za dato poglavlje

‑ Studije i predlozi praktičnih politika‑ Pregledi stanja (Factsheet) i

pozicioni papiri (Position papers)‑ Prikupljanje relevantnih informacija

od predstavnika organa javne vlasti nadležnih za određeno pregovaračko poglavlje








‑ Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju

‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ druga tela i agencije Vlade‑ Odbor za evropske integracije i drugi resorni



Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

7. Savet EU konstatuje da su merila za otvaranje pregovora ispunjena i traži od države kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju

‑ Komunikacija sa Savetom EU, sa stručnim telima Saveta i stalnih predstavništava država članica EU, o stepenu usklađenosti javnih politika sa javnim politikama i pravnim tekovinama EU u konkretnom pregovaračkom poglavlju


‑ Evaluacije ispunjenja merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Pregledi stanja (Factsheet) o ostvarenim rezultatima u ispunjavanju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja







koje vode pregovore o pristupanju – COELA- Diplomatska predstavništva država članica

EU u državi kandidatu- Delegacija EU u državi kandidatu

8. Država kandidat priprema i dostavlja pregovaračku poziciju

‑ Doprinos izradi sadržine pregovaračke pozicije

- Zagovaranje rešenja predloženih prelaznih rokova, izuzeća ili tehničkih prilagođavanja pravnih tekovina EU


‑ Prilozi za izradu pregovaračke pozicije za dato poglavlje



od predstavnika organa javne vlasti nadležnih za određeno pregovaračko poglavlje









‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ druga tela i agencije Vlade‑ Odbor za evropske integracije i drugi resorni



Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

9. EK na osnovu pregovaračke pozicije države kandidata priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position) i predlaže merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing benchmarks), ukoliko je to neophodno

‑ Doprinosi za EK, koja priprema izradu zajedničke pozicije EU za dato poglavlje

‑ Predlaganje neophodnih merila za zatvaranje poglavlja (ukoliko je to neophodno)


‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o pregovaračkoj poziciji države kandidata za dato poglavlje





‑ Evropska komisija‑ Savet EU

10. Savet EU usvaja zajedničku poziciju EU (eng. EU Common Position) i merila za zatvaranje poglavlja i saziva međuvladinu konferenciju (eng. Intergovernmental Conference)

‑ Ograničena mogućnost doprinosa (zagovaranje izmene nacrta pregovaračke pozicije)


‑ Pregledi stanja (Factsheet) i ‑ pozicioni papiri (Position papers) o pregovaračkoj poziciji države kandidata

‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o sadržini zajedničke pozicije EU





‑ Evropska komisija‑ Savet EU‑ Evropski parlament‑ Međunarodne nevladine organizacije i think-

tanks

11. Na MVK se otvara poglavlje i konstatuju merila za zatvaranje



‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o sadržini zajedničke pozicije EU i pregovaračkoj poziciji države kandidata






tanks


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

9. EK na osnovu pregovaračke pozicije države kandidata priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position) i predlaže merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing benchmarks), ukoliko je to neophodno

‑ Doprinosi za EK, koja priprema izradu zajedničke pozicije EU za dato poglavlje

‑ Predlaganje neophodnih merila za zatvaranje poglavlja (ukoliko je to neophodno)


‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o pregovaračkoj poziciji države kandidata za dato poglavlje





‑ Evropska komisija‑ Savet EU

10. Savet EU usvaja zajedničku poziciju EU (eng. EU Common Position) i merila za zatvaranje poglavlja i saziva međuvladinu konferenciju (eng. Intergovernmental Conference)



‑ Pregledi stanja (Factsheet) i ‑ pozicioni papiri (Position papers) o pregovaračkoj poziciji države kandidata

‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o sadržini zajedničke pozicije EU






tanks

11. Na MVK se otvara poglavlje i konstatuju merila za zatvaranje



‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o sadržini zajedničke pozicije EU i pregovaračkoj poziciji države kandidata






tanks


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

12. Pregovori unutar otvorenog poglavlja (MVK i tehničke konsultacije)

‑ Izrada doprinosa tokom pregovora (npr. zagovaranje konačnih prelaznih rokova, izuzeća ili tehničkih prilagođavanja pravnih tekovina EU za dato poglavlje)

‑ Izveštavanje o toku pregovora

‑ Izrada izveštaja o posledicama primene konkretnih prelaznih rokova, izuzeća ili tehničkih prilagođavanja pravnih tekovina EU za dato poglavlje




od predstavnika organa ( javne) vlasti nadležnih za određeno pregovaračko poglavlje







‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ druga tela i agencije Vlade‑ Odbor za evropske integracije Narodne

skupštine i drugi resorni odbori‑ Privredna komora‑ Nacionalni konvent o Evropskoj uniji‑ Koalicije/mreže/platforme OCD‑ Savet EU‑ Evropska komisija‑ Evropski parlament‑ Evropski ekonomski i socijalni komitet‑ Komitet regiona‑ Države članice EU‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu‑ Međunarodne nevladine organizacije‑ Misija države kandidata pri EU


Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

13. Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Doprinos izradi planova i definisanju mera za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Izrada alternativnog plana za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Izrada alternativnog izveštaja o ispunjenju merila za zatvaranje poglavlja


‑ Alternativni plan za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene (npr. kapaciteti nadležnih organa, rokovi za ispunjenje merila, predloženi finansijski resursi i kvalitet postavljenih indikatora realizacije mera)

‑ Alternativni i izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Nezvanični dokumenti (eng. Non-Paper) o načinima za efikasnije sprovođenje mera neophodnih za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja










pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom‑ relevantna tela i agencije Vlade‑ Odbor za evropske integracije Narodne

skupštine‑ Resorni odbori Narodne skupštine‑ Privredna komora‑ Nacionalni konvent o Evropskoj uniji‑ Koalicije/mreže/platforme OCD

14. EK prati razvoj i, kada merila za zatvaranje budu ispunjena, priprema izveštaj o tome i predlaže Savetu privremeno zatvaranje poglavlja

‑ Monitoring primene planova i mera za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

‑ Doprinos izradi izveštaja EK o ispunjavanju merila za privremeno zatvaranje poglavlja

‑ Izrada alternativnog izveštaja o ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja


‑ Alternativni izveštaj o ispunjenosti merila za zatvaranje pregovaračkog poglavlja

‑ Analiza efekata predloženih mera i aktivnosti koje su sprovedene

‑ Izveštaji o sprovođenju plana za ispunjenje merila za zatvaranje poglavlja














Br. KORAK U PROCESU





KOMUNIKACIJE

15. Savet prihvata izveštaj EK i na prvoj narednoj međuvladinoj konferenciji, privremeno zatvara poglavlje



‑ Pregledi stanja (Factsheet) i pozicioni papiri (Position papers) o rezultatima pregovaračkog procesa u konkretnom pregovaračkom poglavlju





‑ Savet EU‑ Diplomatska predstavništva država članica u

Briselu- Pregovarački tim za vođenje pregovora o

pristupanju‑ Pregovaračka grupa‑ Resorno ministarstvo‑ Kancelarija za evropske integracije‑ Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom

68 ǀ Predgovor

Pristup informacijama i dokumentima ǀ 69

V TRANSPARENTNOST I PRISTUP DOKUMENTIMA U PROCESU PREGOVORA O PRISTUPANJU EU

70 ǀ Pristup informacijama i dokumentima

U ovom delu vodiča razmatra se pitanje transparentnosti procesa pregovora o članstvu Srbije u EU, sa posebnim osvrtom na pravni okvir za pristup dokumentima koji nastaju u radu organa EU (Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije), odnosno na pravo na pristup dokumentima u posedu organa EU u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije. Poseban cilj ovog poglavlja je da čitaocima omogući da razumeju i koriste pravne instrumente za pristup dokumentima u procesu pregovora o pristupanju EU.

Transparentnost, koja se manifestuje kroz slobodan pristup dokumentima organa javnih vlasti17 i informacijama koje su u posedu ovih organa, predstavlja jedno od osnovnih načela demokratije. Slobodan pristup informacijama je građansko pravo i tekovina evropske civilizacije. Pravo na pristup dokumentima koji su u posedu organa javne vlasti proističe iz same prirode demokratskih institucija koje služe kao servis građanima.

Po Preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima18, ograničenje prava na pristup javnim dokumentima treba da bude jasno definisano zakonom i neophodno za funkcionisanje demokratskog društva. Iako je neobavezujućeg karaktera, ovaj dokument predstavlja jasno svedočanstvo o civilizacijskom dometu demokratije u Evropi, odnosno, jasno merilo za to koja je donja granica ispod koje se ne može ići u ograničavanju prava na pristup javnim dokumentima. Stoga, svako ograničenje prava na pristup informacijama mora biti jasno obrazloženo, a razlozi za ograničenje, odnosno uskraćivanje garantovanih ljudskih prava, moraju jasno biti obrazloženi u kontekstu zaštite drugog legitimnog zakonom predviđenog interesa.

17 Izraz organ javne vlasti koristi se u značenju koje je određeno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010). Ovaj izraz ćemo dosledno koristiti u ovom poglavlju vodiča, osim kada to, zbog sintaksičkih i stilskih razloga, ne bude moguće. Pristup dokumentima u posedu organa EU, odnosno EK, EP i Evro‑pskog saveta, uređen je Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta 1049/2001 (OJ L 145/43).

18 Council of Europe, Access to Official Documents. Recommendation Rec (2002) 2 adopted by the Committee of Ministers of the Council of Europe on February 2002 and explanatory memorandum, http://www.coe.int/t/dghl/standardset-ting/media/doc/H‑Inf(2003)003_en.pdf (poslednji put pristupljeno 15.12.2015). O razvoju prava na pristup javnim dokumentima vidi i: Hins, Wouter; Voorhoof, Dirk, ”Access to State‑Held Information as a Fundamental Right under the Eu-ropean Convention on Human Rights”, European Constitutional Law Review, 3, 2007, pp 114–126, doi:10.1017/S1574019607001149.


Pravo na pristup informacijama neraskidivo je povezano sa slobodom mišljenja i izražavanja, kao osnovnog ljudskog prava. Članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda19 pravo na slobodu izražavanja određeno je kao sloboda mišljenja i sloboda primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja organa javne vlasti i bez obzira na granice. Ovo pravo može biti ograničeno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanja širenja poverljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Svako odstupanje od obaveze transparentnog delovanja organa javne vlasti, mora biti utemeljeno u pravu, odnosno unapred utvrđeno zakonom.

Jednostavno stavljanje dokumenata na uvid javnosti nije dovoljno da bi se ostvarilo poštovanje načela transparentnosti. Transparentnost podrazumeva da organi javne vlasti predvidljivo sprovode svoje redovne aktivnosti naočigled javnosti, tako da je njihovo delovanje razumljivo i jasno građanima, i tako da svojim delovanjem podstiču učešće javnosti i odgovornost nosilaca javnih funkcija.

Pravo na pristup dokumentima u posedu organa javnih vlasti koji sadrže informacije od javnog značaja prvenstveno je garantovano nacionalnim zakonodavstvom država članica Saveta Evrope. Savet Evrope je 2009. godine usvojio Konvenciju o pristupu zvaničnim dokumentima20, ali je ovu konvenciju do sada potvrdilo svega sedam država članica, te u momentu pisanja vodiča nije stupila na snagu. Republika Srbija je potpisnica Konvencije, ali je još nije potvrdila.

Dosadašnja praksa organa javnih vlasti Republike Srbije u procesu pregovora, kao i postupanje organa i tela EU, posmatraju se u kontekstu prava građana na pristup informacijama, odnosno prava građana da, u skladu sa zakonom i usvojenim međunarodnim standardima, budu blagovremeno, istinito i bez diskriminacije obavešteni o procesu pregovora Republike Srbije sa EU te da im pristup dokumentima bude na isti način omogućen. Na potrebu za većom transparentnošću u procesu pregovora ukazuje Mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o jačanju transparentnosti

19 Konvencija o ljudskim pravima, http://www.echr.coe.int/Documents/Conven-tion_SRP.pdf (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

20 Council of Europe Convention on Access to Official Documents (CETS No: 205) http://bit.ly/1TlkLDA (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)


i inkluzivnosti procesa pristupanja EU.21 U preporukama koje su upućene organima EU posebno se naglašava potreba za time da EP, Savet EU i EK učine sve ključne dokumente javno dostupnim i objave ih na zvaničnom veb sajtu (izveštaje o skriningu, prevod pravnih tekovina EU, merila za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja).22 Takođe, organima EU se sugeriše da obezbede da pristup informacijama i učešće javnosti budu sastavni deo programa praćenja napretka u procesu pristupanja EU. Preporuke državama u procesu pristupanja se odnose na uspostavljanje jasnih i pisanih pravila za pristup informacijama vezanim za proces pregovora.

5.1. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA U REPUBLICI SRBIJI

Republika Srbija ima jasan i veoma napredan pravni okvir za pristup informacijama od javnog značaja, uspostavljen usvajanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa standardima koje proizlaze iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ostalih dokumenata Saveta Evrope23. Standarde koji su opisani u ovim dokumentima možemo svesti na sledeće: omogućavanje pristupa informacijama u posedu organa javnih vlasti je pravilo, a odbijanje pristupa izuzetak.

Definicija određenih pojmova kao što su informacija, dokument, organ javne vlasti ili nosioci obaveze, mora biti dovoljno „rastegljiva”. Pod organima javne vlasti se podrazumevaju vlada i administracija na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, kao i fizička lica ukoliko obavljaju javnu funkciju ili administrativnu vlast u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Pod službenim dokumentima se podrazumevaju sve informacije koje su zabeležene u bilo kom obliku, prikupljene ili primljene od organa javne vlasti ili se nalaze u njihovom posedu i povezane su sa bilo kojom administrativnom funkcijom, sa izuzetkom dokumenata u fazi

21 Opinion of the European Economic and Social Committee on Enhancing the transparency and inclusiveness of the EU accession process REX/401, 2014 http://bit.ly/1ogGnnA (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

22 Na veb‑sajtu Evropske komisije koji se odnosi na politiku susedstva i proširenja može se pronaći deo dokumenata vezanih za proces pregovora sa Republikom Srbijom, http://bit.ly/1RG3Iel (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).

23 Preporuka R (81) 19 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o pristupu informacijama u posedu javnih vlasti; Preporuka br. R (2002) 2 Komite-ta ministara Saveta Evrope državama članicama o uvidu u službena dokumenta.


pripreme. Svako ima pravo na pristup informacijama u posedu organa javne vlasti. Svaki pojedinac, preduzeće, organizacija ili udruženje mogu zahtevati pristup svakoj informaciji koja je u posedu organa javne vlasti. Svako ko je u nadležnosti države članice Saveta Evrope imaće pravo da na zahtev dobije informaciju u posedu organa javne vlasti, izuzev onih u posedu zakonodavnih tela i sudskih organa. Organi javne vlasti ne smeju odbiti pristup informaciji na osnovu toga što podnosilac nema poseban interes u toj stvari. Države članice treba da garantuju da se ovo načelo primenjuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući nacionalno poreklo. Države treba da obezbede brz pristup informacijama u posedu organa javne vlasti. Brz pristup podrazumeva da o bilo kom zahtevu za informaciju treba da bude odlučeno u razumno kratkom roku. Odluka treba da bude doneta, saopštena i sprovedena u roku koji može biti unapred predviđen. Postupak po podnetom zahtevu mora biti maksimalno liberalizovan i lišen nepotrebnih formalnosti. Organ javne vlasti, kad god je to moguće, treba da uputi podnosioca zahteva na nadležni organ javne vlasti, ako se traženi dokument ne nalazi u posedu organa kome se podnosilac zahteva obratio. Organ javne vlasti treba da pomogne podnosiocu zahteva da identifikuje traženi službeni dokument, ali organa javne vlasti nije u obavezi da se povinuje tom zahtevu ako je reč o dokumentu koji ne može da se identifikuje. Organ javne vlasti može odbiti pristup samo pod određenim, usko definisanim uslovima. Razlozi za odbijanje pristupa moraju biti navedeni u pismenoj formi. Navedeni razlozi usled kojih se zahtev za pristup informacijama odbija moraju biti zasnovani na zakonu ili praksi. Organ javne vlasti koji u potpunosti ili delimično odbije uvid u službena dokumenta treba da obrazloži to odbijanje. Ograničenja prava moraju biti usko postavljena, kao i zakonom predviđena, uz navođenje vremenskog perioda nakon kog ograničenja više ne važe. Zabrane i ograničenja prava na pristup informacijama mogu biti postavljeni jedino ako su neophodni u demokratskom društvu i ako je njihov cilj zaštita legitimnih javnih interesa (kao što su nacionalna bezbednost, javna bezbednost, javni red i mir, ekonomska dobit zemlje, sprečavanje kriminala, sprečavanje davanja informacija dobijenih u poverenju), zaštita privatnosti i drugih legitimnih ličnih interesa, uz dužno poštovanje posebnih interesa lica na koje se odnose informacije u posedu organa javne vlasti. Omogućavanje pristupa se ili ne naplaćuje ili su troškovi, odnosno takse minimalni. Troškovi, odnosno takse ne treba da premašuju stvarne troškove koje snosi organ javne vlasti da bi obezbedio pristup informaciji. Pregled


originala službenih dokumenata na licu mesta treba, u principu, da bude besplatan. U slučaju odbijanja/odbacivanja zahteva, podnosilac ima pravo na žalbu pred nezavisnim i nepristrasnim telom. Podnosilac zahteva čiji je zahtev za uvid u službeni dokument odbijen, delimično ili u potpunosti, ili odbačen ili čiji zahtev nije razmotren u unapred predviđenom vremenskom roku, treba da ima pristup postupku preispitivanja pred sudom ili drugim nezavisnim i nepristrasnim telom predviđenim zakonom. Podnosilac zahteva treba uvek da ima pristup ekspeditivnom i jeftinom postupku preispitivanja, koji podrazumeva ponovno razmatranje i preispitivanje od strane organa vlasti. Organi javne vlasti su u obavezi da veliki deo informacija u svom posedu objave tako da one budu vidljive javnosti. Organi javne vlasti imaju obavezu da objave informacije u svom posedu kada je davanje tih informacija u interesu promovisanja transparentnosti rada državne uprave ili podstiče informisano učešće javnosti u pitanjima od javnog interesa. Javnost treba da bude informisana o pravu na pristup informacijama u posedu organa javne vlasti i načinu ostvarivanja tog prava. Država ima obavezu da preduzme neophodne mere da obavesti javnost o njenom pravu uvida u službena dokumenta i o tome kako to pravo može da se ostvari. Država ima obavezu da preduzme neophodne mere da bi državni službenici bili obučeni kad je reč o njihovim obavezama i dužnostima u pogledu ostvarivanja prava uvida u službena dokumenta. Država ima obavezu da preduzme neophodne mere kako bi podnosioci zahteva mogli da ostvare svoje pravo.

Ograničenja u pogledu pristupa dokumentima u Republici Srbiji dopunjena su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o tajnosti podataka. Prema Zakonu o tajnosti podataka24, kao tajni podatak može se odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Šta je podatak od interesa za Republiku Srbiju definisano je Zakonom i podrazumeva svaki podatak ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove. Tajni podaci se odnose naročito na: 1) nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti; 2) odnose Republike Srbije sa

24 Zakon o tajnosti podataka („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009)


drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima; 3) sisteme, uređaje, projekte, planove i strukture, kao i naučne, istraživačke, tehnološke, ekonomske i finansijske poslove koji su u vezi sa gorenavedenim podacima. Tajni podatak je podatak čija je tajnost, u skladu sa zakonom, određena prilikom njegovog nastanka, odnosno kada organ javne vlasti započne obavljanje posla čiji je rezultat nastanak tajnog podatka. Da bi neki podatak postao tajni podatak, neophodno je da bude sprovedena zakonska procedura. Podatak ne može dobiti oznaku tajnosti arbitrarnom odlukom lica zaposlenih u organima javne vlasti. Ovakva ograničenja ostavljaju mogućnost državi Srbiji da, nakon sprovedenog zakonski regulisanog postupka, proglasi određena dokumenta nastala tokom pregovora sa EU tajnim, vodeći računa o zaštiti pretežnog interesa i pravu javnosti na pristup informacijama.

5.2. PRAVO NA PRISTUP DOKUMENTIMA U POSEDU ORGANA EVROPSKE UNIJE

Pravo na pristup dokumentima u posedu organa EU utvrđeno je osnivačkim ugovorima. Ugovorom iz Amsterdama (1997), kojim su izmenjeni i dopunjeni Ugovor o EU i ugovori o osnivanju Evropskih zajednica, obezbeđeno je pravo na pristup dokumentima EP, Saveta i EK svakom fizičkom licu koje ima boravište na teritoriji EU25 i pravnom licu čije je sedište registrovano na teritoriji EU.26 Nakon stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona, Povelja o osnovnim pravima EU, koja je usvojena kao politički dokument na Samitu u Nici 2000. godine, postala je izvor prava EU. U Naslovu V Povelje („Građanska prava”) utvrđeno je pravo na pristup dokumentima, odnosno potvrđeno je pravo na pristup dokumentima EP, Saveta i EK.27 U sistemu EU, pre stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, načelo upravne transparentnosti u širem smislu formalno je važilo za Savet, EK i EP28, ali ne i za ostale organe

25 Da bi materija koju obrađujemo bila razumljiva u praksi izraz Evropske zajednice ili Zajednice, gde je to primenljivo i shodno, zamenjen je izrazom Evropska unija ili Unija. Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora Evropska unija je postala nosilac pravnog subjektiviteta, dok su prethodno to bile Evropske zajednice.

26 Član 255. Ugovora iz Amsterdama27 Član 42. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije28 REGULATION (EC) No 1049/2001 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF

THE COUNCIL of 30 May 2001 regarding public access to European Parliament, Council and Commission documents, http://www.europarl.europa.eu/RegData/PDF/r1049_en.pdf (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)


i tela. Nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora (2009), pristup informacijama postaje osnovno pravo u pravu EU. Sa jedne strane, član 15. Ugovora o funkcionisanju EU propisuje da „da bi se podsticala dobra uprava i obezbedilo učešće civilnog društva, organi, tela, službe i agencije Unije u najvećoj mogućoj meri poštuju načelo javnosti delovanja”, i ponavlja da „svaki građanin Unije i svako fizičko ili pravno lice koje ima prebivalište odnosno registrovano sedište u državi članici, ima pravo pristupa dokumentima organa, tela, službi i agencija Unije, bez obzira na nosač informacija na kom se nalaze“.29 Sa druge strane, Povelja Evropske unije o osnovnim pravima, eksplicitno garantuje „pravo svakog lica da ima pristup svom dosijeu (član 41) i pravo na pristup dokumentima organa EU (član 42). Pravo javnosti da zna postalo je osnovno pravo u pravu EU, pa se i od država članica očekuje da obezbede upravnu transparentnost u širem smislu.

Pristup dokumentima i informacijama od javnog značaja nastalih u okviru pregovora o članstvu između Republike Srbije i EU sprovodi se u skladu sa utvrđenim pravom i procedurama EU i Republike Srbije kojima je uređen pristup dokumentima u posedu organa javnih vlasti, odnosno ograničenje pristupa određenim dokumentima ili delovima dokumenata. U Pregovaračkom okviru EU za Republiku Srbiju30 transparentnost procesa se posebno ističe. U ovom dokumentu ističe se da je transparentnost važna zbog poverenja javnosti u proces proširenja, te da će se odluke donositi na što otvoreniji način. Važno je napomenuti da na samom početku pregovora sa Srbijom, EU ističe da će interne konsultacije i rasprave biti zaštićene u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi se zaštitio proces odlučivanja. Za ovaj vodič je posebno važno istaći da EU u svom pregovaračkom okviru naglašava da će proces biti zaštićen u skladu sa propisima EU o pristupu javnosti dokumentima u svim oblastima delovanja Unije.31

29 Član 11, stav 2. UEU: „Organi održavaju otvoren, transparentan i redovan dija-log sa predstavničkim udruženjima i civilnim društvom.”

30 GENERAL EU POSITION, Ministerial meeting opening the Intergovernmen-tal Conference on the Accession of Serbia to the European Union, Brussels, 21 January 2014, http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&t=PDF&g-c=true&sc=false&f=AD%201%202014%20INIT (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

31 Pitanje transparentnosti i inkluzivnosti procesa pregovora detaljnije je razmatra-no u izveštaju Pregovori o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji – između principa i prakse, koji je izrađen u okviru inicijative „Progovori o pregovorima”, http://bit.ly/1QD0J1m (poslednji put pristupljeno 15.12.2015).


Primena prava na pristup dokumentima u posedu organa EU bliže je definisana Uredbom EP i Saveta 1049/2001 o pristupu javnosti dokumentima EP, Saveta i EK.32 Uredba je usvojena 30. maja 2001. godine, a primenjuje se od 3. decembra 2001.33 Prva presuda Evropskog suda pravde zasnovana na odredbama Uredbe 1049/2001, doneta je 2003. godine u slučaju Messina v. Commission T‑76/02.34 Već 2005. pokrenuta je „Evropska inicijativa za transparentnost”, koja je uključivala predlog da se izmeni Uredba 1049/2001.35 S obzirom na to da Uredba 1049/2001 i dalje predstavlja pravni osnov za pristup javnosti dokumentima EP, Saveta i EK, u nastavku teksta predstavljeni su procedura koja je utvrđena ovom uredbom, kao i ograničenja pristupu dokumentima. Poznavanje procedure za pristup dokumentima organa EU može biti višestruko značajno civilnom društvu i drugim zainteresovanim akterima koji prate proces pregovora i nastoje da doprinesu boljoj informisanosti građana i poštovanju načela vladavine prava i dobre uprave.

5.2.1. Pravo javnosti na pristup dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije – Uredba 1049/2001Uredbom 1049/2001 omogućeno je direktno pravno dejstvo odredbe člana 255 Ugovora iz Amsterdama. U uvodnom delu Uredbe pravo na pristup dokumentima organa EU se jasno dovodi u vezu sa načelom otvorenosti i opredeljenjem država članica da, obeležavajući novu etapu u procesu stvaranja sve bližeg saveza među narodima Evrope, odluke donose što otvorenije i što bliže građanima.36 Svrha Uredbe ja da omogući punu primenu prava javnosti na pristup dokumentima, da postavi opšta načela za primenu tog prava i ograničenja pristupu dokumentima u odnosu na javni ili privatni interes, u skladu sa članom 255. Ugovora o Evropskim zajednicama. Primena

32 REGULATION (EC) No 1049/2001 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 30 May 2001 regarding public access to European Parliament, Council and Commission documents, http://www.europarl.europa.eu/RegData/PDF/r1049_en.pdf (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

33 COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES, GREEN PAPER Public Ac-cess to Documents held by institutions of the European Community, A review, COM(2007) 185 final, Brussels, 2007.

34 http://curia.europa.eu/juris/liste.jsf?language=en&num=T‑76‑02 (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

35 COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES, GREEN PAPER Public Ac-cess to Documents held by institutions of the European Community, A review, COM(2007) 185 final, Brussels, 2007.

36 Član 1. UEU


ove uredbe proteže se i na spoljnu politiku EU, odnosno na dokumente koji nastaju u organima EU ili su u njihovom posedu, a tiču se spoljne politike.37 Kako bi bila obezbeđena puna primena ove uredbe na sve aktivnosti EU, sve agencije koje su osnovali organi obavezne su da primenjuju načela koja su definisana ovom uredbom. Uredba 1049/2001 predstavlja krovni dokument i sva druga pravila koja regulišu pravo na pristup dokumentima organa EU moraju da budu u skladu sa njom.

Načelno, prema odredbama ovog pravnog akta, sva dokumenta organa EU bi trebalo da budu dostupna javnosti. Ipak, određeni javni i privatni interesi moraju biti zaštićeni kroz izuzeće od pravila. Zaštita ličnih podataka, odnosno korišćenje i objavljivanje tih podataka od strane organa EU, regulisano je Uredbom 45/200138, ali zaštita ličnih podataka nije predmet ovog vodiča. Takođe, zbog potrebe da nesmetano sprovode svoje redovne aktivnosti organi su ovlašćeni da ograniče pristup dokumentima o internim konsultacijama i dogovorima. U oceni stepena ograničenja pristupa dokumentima organi su u obavezi da se pridržavaju načela komunitarnog prava u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Ovom uredbom se ne dira u utvrđena prava na pristup dokumentima u državama članicama, kao ni prava na pristup dokumentima u posedu sudskih i istražnih organa. Takođe, ova uredba ne dira u pravo na pristup dokumentima koji su u posedu organa, a koji proizlaze iz instrumenata međunarodnog prava ili akata organa koje ih sprovode.

U preambuli Uredbe određeno je da pristup dokumentima nije ograničen samo na dokumenta koja nastaju u radu organa ili su ih usvojili EP, Savet ili EK, već se odnosi i na dokumente koji su u posedu ovih organa, odnosno na dokumente koje u svom radu primaju navedene institucije. Ovo je posebno važno u kontekstu pregovora Republike Srbije sa EU. U skladu sa Deklaracijom br. 35, kojom je dopunjen Ugovor iz Amsterdama, ova uredba obezbeđuje državama članicama pravo da zahtevaju da dokumenta koja

37 U trenutku kada je usvojena Uredba 1049/2001 Evropska unija je funkcionisala kroz tzv. tri stuba – Evropske zajednice, zajedničku spoljnu i bezbednosnu poli-tiku i saradnju u sudskim i krivičnim stvarima. Ovom uredbom jasno je utvrđeno da se prava na pristup dokumentima protežu i na zajedničku spoljnu i bezbed-nosnu politiku i saradnju u sudskim i krivičnim stvarima.

38 REGULATION (EC) NO 45/2001 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 18 December 2000 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data by the Community institutions and bodies and on the free movement of such data, http://bit.ly/1KRBjR1 (poslednji put pristu-pljeno 15.12.2015)


potiču od država članica ne budu stavljena javnosti na uvid bez njihove prethodne saglasnosti.39

KO IMA PRAVO NA PRISTUP DOKUMENTIMA U SKLADU SA UREDBOM?

Član 2. stav 1. Svaki građanin Unije i svako fizičko ili pravno lice koje ima boravište ili registrovano sedište u državi članici ima pravo na pristup dokumentima organa, u skladu sa načelima, uslovima i ograničenjima utvrđenim ovom uredbom.

Član 2. stav 2. Organi mogu, u skladu sa istim načelima, uslovima i ograničenjima, odobriti pristup dokumentima svakom fizičkom ili pravnom licu koje nema boravište ili registrovano sedište u državi članici.

Ova uredba se primenjuje na sve dokumente koje čuva pojedini organ, to jest na dokumente koje je sastavio, primio i koje poseduje organ EU, a koji se odnose na sva područja delovanja EU.

„Dokument” je svaki sadržaj, bez obzira na nosač informacije (pisan na papiru ili čuvan u elektronskom obliku ili kao zvučni, vizuelni ili audiovizuelni zapis) koji se odnosi na politike, delovanje i odluke koji su u oblasti nadležnosti organa.

Osetljivi dokumenti, u skladu sa Uredbom (član 9), imaju poseban tretman. Uredba (član 12) reguliše pristup dokumentima koji nastaju ili su primljeni tokom zakonodavnog postupka.

Dokumenti se stavljaju na uvid javnosti nakon pisanog zahteva ili u elektronskoj formi kroz registar dokumenata.

39 Deklaracijom br. 35, kojom je dopunjen Ugovor iz Amsterdama, http://eur‑lex.europa.eu/legal‑content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:C:1997:340:-FULL&from=EN. (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)


Ovde treba jasno ukazati na razliku između dokumenata koji su dostupni preko elektronskih registara dokumenata EU i dokumenata koja je potrebno tražiti podnošenjem pisanog zahteva. EU je razvila veoma efikasne veb‑ ‑servise za pristup dokumentima, od kojih je najbogatija elektronska arhiva zakonodavstva EU Eur‑Lex.40 Prvi korak u pristupu dokumentima EU treba da bude provera da li se traženi dokument već nalazi u elektronskoj bazi nekog od organa EU.

Korisni linkovi

EUR-Lex PristupzakonodavstvuEUPortalzatransparentnost PristupdokumentimaEKJavniregistardokumenataSaveta

PristupdokumentimaEvropskogsavetaiSaveta

Evropskiparlament–Informišitese PristupdokumentimaEP

Analiza primene Uredbe 1049/2001 nije predmet ovog priručnika, ali vredi ukazati na to da je transparentnost organa EU i dalje veliki izazov sa kojim se suočavaju sami organi, ali i oni koji uživaju pravo na pristup dokumentima, odnosno građani EU.

Pored toga što definiše ko ima pravo na pristup dokumentima, kao i samo značenje izraza dokument, Uredba 1049/2001 daje i definiciju „treće strane”, što je neophodno za zadovoljavajuću primenu, odnosno uživanje prava na pristup dokumentima. „Treća strana” je svako fizičko ili pravno lice, ili drugi subjekt izvan organa, uključujući države članice, druge organe ili tela Unije ili izvan Unije, kao i treće zemlje. S obzirom na ovu definiciju, Republika Srbija spada u tzv. treću stranu shodno odredbama Uredbe.

5.2.1.1. Ograničenja pristupa dokumentima Uredba (član 4) utvrđuje koja su ograničenja, odnosno situacije u kojima organi EU mogu uskratiti pravo na pristup dokumentima. Organi uskraćuju pristup dokumentu u slučajevima kada bi njegovo otkrivanje ugrozilo zaštitu komercijalnih interesa fizičkog ili pravnog lica, uključujući intelektualnu svojinu, ukoliko bi obelodanjivanje dokumenta uticalo na vođenje sudskog postupka ili pravnog savetovanja, istražne radnje, inspekciju ili reviziju.

40 Elektronska arhiva zakonodavstva EU: http://eur‑lex.europa.eu/homepage.html (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)


Ova ograničenja nastupaju ukoliko ne postoji preovlađujući javni interes da do ku menta budu stavljena na uvid javnosti. Dakle, zaštita javnog interesa je osnovni kriterijum na osnovu kojeg se odlučuje o ograničenjima pristupa dokumentima organa EU. Iz detaljnog uvida u dati član Uredbe sledi zak ljučak da su pristupu dokumentima EU postavljena brojna ograničenja, zbog čega je važno da tražilac informacije obrati pažnju prilikom podnošenja zahteva za pristup informacijama. Tako je pristup dokumentu koji sadrži mišljenja za internu upotrebu, kao deo rasprava i preliminarnih konsultacija u organu ograničen čak i nakon što je odluka donesena, ako njegovo obelodanjivanje može ozbiljno ugroziti proces odlučivanja u okviru organa, osim ako za njegovo obelodanjivanje ne postoji prevladavajući javni interes.

Član 4. st. 1. i 2.

Organi uskraćuju pristup dokumentu, ako bi njegovo otkrivanje ugrozilo zaštitu:

(a) javnog interesa koji se odnosi na:– javnu bezbednost,– odbranu i vojna pitanja,– međunarodne odnose,‒ finansijsku, monetarnu ili ekonomsku politiku Unije ili neke države

članice;(b) privatnost i integritet pojedinca, posebno u skladu s propisima Unije o zaštiti podataka o ličnosti.

Kada je reč o dokumentima treće strane (član 4. stav 4), organi su dužni da se konsultuju sa trećom stranom kako bi procenili da li je primenljivo ograničenje koje se navodi, osim u slučaju kada je jasno da li se dokument sme objaviti ili ne. Dakle, treća strana nema diskreciono pravo da ograniči pristup dokumentu već je organ u obavezi da, kroz konsultacije sa trećom stranom, proceni da li je neko od ograničenja primenljivo.

Država članica može od organa zatražiti da bez njene prethodne suglasnosti ne objavi dokument koji potiče iz te države članice, što je u skladu sa prethodno pomenutom Deklaracijom br. 35 uz Ugovor iz Amsterdama.

Ukoliko postoje opravdani razlozi za ograničenje, to ne znači da ceo dokument treba da bude zaštićen. Ako su izuzećima obuhvaćeni samo delovi traženog dokumenta, preostali se delovi dokumenta objavljuju. Takođe,


navedena ograničenje primenjuju se samo u onom vremenskom periodu tokom kojeg postoje razlozi za ograničenje pristupa, s obzirom na sadržaj dokumenta. Izuzeće se može primeniti na maksimalni period od 30 godina. U slučaju kada dokument sadrži informacije vezane za privatni ili poslovni interes ili u slučaju osetljivih dokumenata, izuzeće se može primeniti i nakon perioda od 30 godina.

Članom 5. regulisan je pristup dokumentima organa EU koji su u posedu država članica. Kada država članica primi zahtev za pristup dokumentu koji je u njenom posedu, a koji potiče iz jednog od organa EU, država članica dužna je da se konsultuje sa datim organom kako bi donela odluku koja neće ugroziti ostvarivanje ciljeva Uredbe, osim ako je sasvim jasno sme li se dokument objaviti ili ne. Država članica, umesto toga, može uputiti zahtev organu.

5.2.1.2. Kako se podnosi i obrađuje zahtev za pristup dokumentima EU

Član 6. stav 1. Zahtevi za pristup dokumentima podnose se u pisanom obliku, uključujući i elektronsku formu, na jednom od zvaničnih jezika EU, na način da su dovoljno određeni da organu omogućavaju identifikaciju dokumenta. Podnosilac zahteva nije dužan da navede razloge za podnošenje zahteva.

Ako zahtev nije dovoljno određen, organ je dužan da zatraži pojašnjenje od podnosioca zahteva i u tome mu pomogne pružanjem informacija o upotrebi javnih registara dokumenata. Uredba (član 14) propisuje da je svaki organ dužan da preduzima potrebne mere kako bi informisao javnost o pravima koja uživa na osnovu ove uredbe. Organi su, pored ostalog, dužni da građanima pruže informacije i uputstva o tome gde i kako mogu podneti zahtev za pristup dokumentima. Takođe, države članice su dužne da sarađuju sa organima u pružanju informacija građanima. Uredbom su predviđene i neformalne konsultacije organa sa podnosiocem zahteva kako bi se došlo do povoljnog rešenja u slučaju da je reč o obimnom dokumentu ili većem broju dokumenata.


Formular za onlajn zahtev za pristup dokumentima dostupan je na zvaničnom veb sajtu EK41, gde se nalazi i uputstvo za popunjavanje formulara. Takođe, formular za pristup dokumentima je dostupan i preko veb sajta Evropske agencije za osnovna prava42.

Prema odredbama Uredbe (član 7), odgovarajući organ postupa po zahtevu odmah, a potvrda o prijemu zahteva šalje se podnosiocu zahteva. U roku od 15 radnih dana od prijema zahteva, organ odobrava pristup traženom dokumentu i osigurava pristup u skladu s članom 10. Uredbe ili, u istom vremenskom roku, u pisanom odgovoru obrazlaže delimično ili potpuno odbijanje zahteva te informiše podnosioca zahteva o njegovom pravu da podnese ponovni zahtev. U slučaju potpunog ili delimičnog odbijanja zahteva, podnosilac zahteva može, u roku od 15 radnih dana od prijema odgovora, podneti ponovni zahtev tražeći od organa da preispita svoj stav.

U izuzetnom slučaju, kada se zahtev odnosi na obiman dokument ili veliki broj dokumenata, rok za ispunjavanje zahteva može biti produžen za dodatnih 15 radnih dana. U tom slučaju podnosilac zahteva mora biti unapred obavešten, uz navođenje detaljnih razloga za produženje roka. Ako u predviđenom roku podnosilac zahteva ne dobije nikakav odgovor, ima pravo da ponovi zahtev za pristup dokumentima. Obrada ponovnog zahteva ne razlikuje se od obrade inicijalnog zahteva, osim što je organ dužan da, u slučaju potpunog ili delimičnog odbijanja zahteva, obavesti podnosioca o pravnim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju (član 8). Podnosilac zahteva može pokrenuti sudski postupak protiv organa koji je uskratio pristup ili podneti žalbu Evropskom ombudsmanu. Ako odgovor na ponovljeni zahtev izostane, smatra se da je odgovor negativan i podnosilac zahteva može iskoristi raspoloživa pravna sredstva.

5.2.1.3. Postupanje sa osetljivim dokumentima

Član 9. stav 1. Osetljivi dokumenti jesu dokumenti koji potiču iz organa ili agencija koje su oni osnovali, iz država članica, trećih zemalja ili međunarodnih organizacija, koji su obeleženi oznakom „TRÉS SECRET/TOP SECRET”,

41 https://ec.europa.eu/transparency/regdoc/index.cfm?fuseaction=fmb& amp;language=en (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)

42 http://fra.europa.eu/en/about‑fra/register‑of‑documents/access‑to‑documents (poslednji put pristupljeno 15.12.2015)


„SECRET” ili „CONFIDENTIAL” u skladu s propisima datog organa, koji štite suštinske interese Evropske unije ili jedne ili više njenih država članica u oblastima na koje se odnosi član 4. stav 1. tačka (a) Uredbe 1049/2001, a posebno u oblasti javne bezbednosti, odbrane i vojnih pitanja.

Važno je napomenuti da osetljivi dokumenti jesu oni koji su kao takvi označeni pre nego što podnosilac zahteva zatražio određeni dokument na uvid, odnosno, arbitrarnost u odlučivanju o pristupu poverljivim dokumentima nije dozvoljena. Ovakva obaveza proističe iz načela pravne sigurnosti, predvidivosti i zabrane retroaktivnosti, kao osnovnih pravnih načela na kojima je zasnovan rad svih organa EU. Svaki organ koji odluči da odbije pristup osetljivom dokumentu mora da obrazloži svoju odluku. Jedino se na taj način može proveriti da li je odluka o odbijanju pristupa dokumentu bila zakonita. Pravila organa koja se odnose na osetljive dokumente moraju biti javno dostupna.

O razlozima za ograničavanje pristupa dokumentima odlučuje se u svakom pojedinačnom slučaju, a nadležni organ je dužan da tražiocu pruži pisano objašnjenje razloga za ograničenje pristupa. Zbog toga potencijalni tražilac ne treba da bude obeshrabren ograničenjima navedenim u Uredbi 1049/2001. U nekim situacijama je sama informacija da organ EU poseduje određeni dokument i da ga ne može staviti na uvid javnosti iz nekog od razloga navedenih u Uredbi dovoljna da tražilac može bolje da razume procese u kojima kao zainteresovana strana učestvuje.

Posebno je važan odnos prema dokumentima koji nastaju u radu sa trećim stranama, u ovom konkretnom slučaju sa Republikom Srbijom u procesu pregovora. Pravo javnosti da se informiše o procesu pregovora, kao i da pristupi dokumentima koji u ovom procesu nastaju, jasno je utvrđeno evropskim i domaćim pravnim okvirom. Jasno je da svako odstupanje mora biti obrazloženo, a u slučaju EU mora biti u skladu sa odredbama Uredbe 1049/2001. Iako se radi o političkom procesu, ne treba gubiti iz vida da je taj proces određen jasnim pravnim okvirom. Jednostavnim rečima, ograničenje pristupa dokumentima koji nastaju u procesu pregovora prihvatljivo je jedino ukoliko je u skladu sa važećim pravom koje reguliše ovu oblast. Uvažavanje načela vladavine prava, i poštovanje garantovanih građanskih prava jedini su izvor međusobnog poverenja između organa javnih vlasti i građana.

Predgovor ǀ 85

PRILOZI

86 ǀ Prilozi

PRIL

OG

1. H

rono

logi

ja o

dnos

a iz

međ

u R

epub

like

Srbi

je i

Evro

pske

uni

je

2015

.

Dec

emba

rO

tvor

ena

prva

pre

gova

račk

a po

glav

lja: P

ogla

vlje

32

(Fin

ansi

jski

nad

zor)

i Pog

lavl

je 3

5 (O

stal

o ‑ n

orm

aliz

acija

od

nosa

Beo

grad

a i P

rištin

e)

Avgu

stRe

šenj

em V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

im

enov

ana

24 č

lana

Pre

gova

račk

og t

ima

za v

ođen

je p

rego

vora

o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

Mar

t Za

vrše

na p

rva

faza

pre

govo

ra o

čla

nstv

u Sr

bije

u E

U, k

oja

je p

odra

zum

eval

a an

aliti

čki p

regl

ed za

kono

davs

tva

Repu

blik

e Sr

bije

i st

epen

a nj

egov

e us

klađ

enos

ti sa

pra

vnim

teko

vina

ma

EU (s

krin

ing)

2014

.Ja

nuar

O

drža

na p

rva

MVK

izm

eđu

EU i

Srbi

je k

oja

ozna

čava

poč

etak

pro

cesa

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U

2013

.

Dec

emba

r Sa

vet u

svoj

io p

rego

vara

čki o

kvir

sa S

rbijo

m

Sept

emba

r Vl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

je

imen

oval

a dr

Tan

ju M

išče

vić

za š

eficu

Pre

gova

račk

og t

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U i

done

la O

dluk

u o

obra

zova

nju

Preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra

Sept

emba

r Sp

oraz

um o

sta

biliz

aciji

i pr

idru

živa

nju

stup

a na

sna

gu, P

rivre

men

i trg

ovin

ski s

pora

zum

sta

vlje

n va

n sn

age

Jul

Zavr

šen

proc

es ra

tifika

cije

Spo

razu

ma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

Jun

Evro

pski

sav

et d

ao z

elen

o sv

etlo

da

se o

tvor

e pr

istu

pni p

rego

vori

sa S

rbijo

m, a

odl

učen

o da

prv

a M

VK b

ude

održ

ana

najk

asni

je u

janu

aru

2014

. god

ine

Jun

Save

t min

ista

ra s

poljn

ih p

oslo

va d

ržav

a čl

anic

a EU

jedn

ogla

sno

prep

oruč

io E

vrop

skom

sav

etu

da p

rego

vori

sa S

rbijo

m o

tpoč

nu n

ajka

snije

do

janu

ara

2014

. go

dine

, te

da

EK i

zrad

i pr

egov

arač

ki o

kvir

i po

čne

sa

anal

itičk

im p

regl

edom

usk

lađe

nost

i srp

skog

zak

onod

avst

ava

za z

akon

odav

stvo

m E

U

April

EK

pre

poru

čila

Sav

etu

otva

ranj

e pr

egov

ora

sa R

epub

likom

Srb

ijom

2012

.M

art

Evro

pski

sav

et p

otvr

dio

Srbi

ji st

atus

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo

2011

.

Okt

obar

EK

dal

a po

zitiv

no m

išlje

nje

o do

delji

vanj

u Sr

biji

stat

usa

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU

Janu

ar

Srbi

ja p

reda

la O

dgov

ore

na U

pitn

ik E

K

2010

.

Nov

emba

r U

pitn

ik E

K up

ućen

Srb

iji ra

di p

ripre

me

Miš

ljenj

a o

zaht

evu

za č

lans

tvo

u EU

Okt

obar

Sa

vet m

inis

tara

spo

ljnih

pos

lova

drž

ava

član

ica

EU z

atra

žio

je m

išlje

nje

EK o

kan

dida

turi

Srbi

je z

a čl

anst

vo

u EU

Jun

Poče

tak

proc

esa

ratifi

kaci

je S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u u

drža

vam

a čl

anic

ama

EU

Janu

ar

Prel

azni

trgo

vins

ki s

pora

zum

izm

eđu

EU i

Srbi

je s

tupi

o na

sna

gu

Prilozi ǀ 87

2015

.

Dec

emba

rO

tvor

ena

prva

pre

gova

račk

a po

glav

lja: P

ogla

vlje

32

(Fin

ansi

jski

nad

zor)

i Pog

lavl

je 3

5 (O

stal

o ‑ n

orm

aliz

acija

od

nosa

Beo

grad

a i P

rištin

e)

Avgu

stRe

šenj

em V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

im

enov

ana

24 č

lana

Pre

gova

račk

og t

ima

za v

ođen

je p

rego

vora

o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

Mar

t Za

vrše

na p

rva

faza

pre

govo

ra o

čla

nstv

u Sr

bije

u E

U, k

oja

je p

odra

zum

eval

a an

aliti

čki p

regl

ed za

kono

davs

tva

Repu

blik

e Sr

bije

i st

epen

a nj

egov

e us

klađ

enos

ti sa

pra

vnim

teko

vina

ma

EU (s

krin

ing)

2014

.Ja

nuar

O

drža

na p

rva

MVK

izm

eđu

EU i

Srbi

je k

oja

ozna

čava

poč

etak

pro

cesa

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U

2013

.

Dec

emba

r Sa

vet u

svoj

io p

rego

vara

čki o

kvir

sa S

rbijo

m

Sept

emba

r Vl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

je

imen

oval

a dr

Tan

ju M

išče

vić

za š

eficu

Pre

gova

račk

og t

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U i

done

la O

dluk

u o

obra

zova

nju

Preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra

Sept

emba

r Sp

oraz

um o

sta

biliz

aciji

i pr

idru

živa

nju

stup

a na

sna

gu, P

rivre

men

i trg

ovin

ski s

pora

zum

sta

vlje

n va

n sn

age

Jul

Zavr

šen

proc

es ra

tifika

cije

Spo

razu

ma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

Jun

Evro

pski

sav

et d

ao z

elen

o sv

etlo

da

se o

tvor

e pr

istu

pni p

rego

vori

sa S

rbijo

m, a

odl

učen

o da

prv

a M

VK b

ude

održ

ana

najk

asni

je u

janu

aru

2014

. god

ine

Jun

Save

t min

ista

ra s

poljn

ih p

oslo

va d

ržav

a čl

anic

a EU

jedn

ogla

sno

prep

oruč

io E

vrop

skom

sav

etu

da p

rego

vori

sa S

rbijo

m o

tpoč

nu n

ajka

snije

do

janu

ara

2014

. go

dine

, te

da

EK i

zrad

i pr

egov

arač

ki o

kvir

i po

čne

sa

anal

itičk

im p

regl

edom

usk

lađe

nost

i srp

skog

zak

onod

avst

ava

za z

akon

odav

stvo

m E

U

April

EK

pre

poru

čila

Sav

etu

otva

ranj

e pr

egov

ora

sa R

epub

likom

Srb

ijom

2012

.M

art

Evro

pski

sav

et p

otvr

dio

Srbi

ji st

atus

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo

2011

.

Okt

obar

EK

dal

a po

zitiv

no m

išlje

nje

o do

delji

vanj

u Sr

biji

stat

usa

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU

Janu

ar

Srbi

ja p

reda

la O

dgov

ore

na U

pitn

ik E

K

2010

.

Nov

emba

r U

pitn

ik E

K up

ućen

Srb

iji ra

di p

ripre

me

Miš

ljenj

a o

zaht

evu

za č

lans

tvo

u EU

Okt

obar

Sa

vet m

inis

tara

spo

ljnih

pos

lova

drž

ava

član

ica

EU z

atra

žio

je m

išlje

nje

EK o

kan

dida

turi

Srbi

je z

a čl

anst

vo

u EU

Jun

Poče

tak

proc

esa

ratifi

kaci

je S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u u

drža

vam

a čl

anic

ama

EU

Janu

ar

Prel

azni

trgo

vins

ki s

pora

zum

izm

eđu

EU i

Srbi

je s

tupi

o na

sna

gu

88 ǀ Prilozi

2009

.

Dec

emba

r Sr

bija

je p

odne

la z

ahte

v za

prij

em u

čla

nstv

o u

EU

Dec

emba

r Sa

vet

obja

vio

doku

men

t o

vizn

oj l

iber

aliz

aciji

za

drža

ve Z

apad

nog

Balk

ana,

na

osno

vu k

ojeg

je

stup

io

na s

nagu

bez

vizn

i rež

im s

a EU

, či

me

su u

kinu

te v

ize

za p

utov

anja

u d

ržav

e čl

anic

e EU

koj

e su

deo

tzv

. še

ngen

skog

pro

stor

a

Janu

arSr

bija

poč

ela

da p

rimen

juje

Pre

lazn

i trg

ovin

ski s

pora

zum

zak

ljuče

n iz

međ

u Sr

bije

i EU

2008

.Ap

ril

Potp

isan

Spo

razu

m o

sta

biliz

aciji

i pr

idru

živa

nju

izm

eđu

EU i

Srbi

je

2007

.

Sept

emba

r EZ

i Re

publ

ika

Srbi

ja p

otpi

suju

Spo

razu

m o

viz

nim

ola

kšic

ama

i rea

dmis

iji

Jun

Nas

tavl

jeni

pre

govo

ri o

zakl

juče

nju

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i pr

idru

živa

nju

izm

eđu

EU i

Srb

ije (

u m

eđuv

rem

enu

je D

ržav

na z

ajed

nica

SCG

pre

stal

a da

pos

toji)

2006

.M

aj

Zast

oj u

pre

govo

rima

usle

d ne

dovo

ljne

sara

dnje

Srb

ije s

a M

eđun

arod

nim

kriv

ični

m t

ribun

alom

za

bivš

u Ju

gosl

aviju

u H

agu

2005

.

Nov

emba

r Po

četa

k pr

egov

ora

EU i

SCG

o z

aklju

čenj

u Sp

oraz

uma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

April

Po

zitiv

na o

cena

u I

zveš

taju

o s

prem

nost

i Srb

ije i

Crne

Gor

e za

pre

govo

re o

zak

ljuči

vanj

u Sp

oraz

uma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

sa E

U (S

tudi

ja o

izvo

dljiv

osti)

2004

.

Dec

emba

r EU

usv

aja

pris

tup

tzv.

dvos

truk

og k

olos

eka

(eng

. tw

in-t

rack

), na

osn

ovu

koje

g će

Srb

ija i

Crna

Gor

a za

sebn

o pr

egov

arat

i o t

rgov

insk

om d

elu

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u, d

ok ć

e D

ržav

na z

ajed

nica

Srb

ija

i Crn

a G

ora

kao

jedi

nstv

ena

drža

va p

rego

vara

ti o

polit

ičko

m d

elu

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u

Okt

obar

N

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

usv

ojila

Rez

oluc

iju o

prid

ruži

vanj

u EU

Jun

Save

t min

ista

ra E

U u

svoj

io o

dluk

u o

nače

lima,

prio

ritet

ima

i usl

ovim

a sa

drža

nim

u E

vrop

skom

par

tner

stvu

sa

SCG

(ukl

juču

jući

KiM

na

osno

vu R

ezol

ucije

124

4), g

de s

u na

vede

ni k

ratk

oroč

ni i

sred

njor

očni

prio

ritet

i za

prip

rem

e SC

G u

dal

jim e

vrop

skim

inte

grac

ijam

a

2003

.

Jul

Odr

žan

prvi

sas

tana

k U

napr

eđen

og s

taln

og d

ijalo

ga (k

ao fo

rma

trip

artit

nog

pris

tupa

(Srb

ija, C

rna

Gor

a, E

K)

prev

azila

ženj

u pr

epre

ka n

a pu

tu e

vrop

skih

inte

grac

ija S

CG

Jun

Na

sam

itu E

vrop

skog

sav

eta

u So

lunu

pot

vrđe

na e

vrop

ska

pers

pekt

iva

za d

ržav

e Za

padn

og B

alka

na n

a os

novu

indi

vidu

alno

g na

pret

ka s

vake

drž

ave

2001

.Ju

l Po

četa

k pr

ipre

me

Stud

ije o

izvo

dljiv

osti

povo

dom

Spo

razu

ma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

(SSP

) za

Save

znu

Repu

blik

u Ju

gosl

aviju

2000

.

Nov

emba

r Za

greb

ački

sam

it dr

žava

Zap

adno

g Ba

lkan

a i

EU,

na k

ome

je S

RJ u

klju

čena

u P

roce

s st

abili

zaci

je i

pr

idru

živa

nja,

odl

ukom

o p

očet

ku ra

da Z

ajed

ničk

e ko

nsul

tativ

ne g

rupe

, koj

u su

čin

ili p

reds

tavn

ici K

omis

ije

EU i

vlas

ti SR

J.

Jun

Evro

pski

sav

et s

vim

drž

avam

a u

proc

esu

stab

iliza

cije

i pr

idru

živa

nja

odob

rava

sta

tus

po

tenc

ijaln

og k

andi

data

za

član

stvo

u E

U

Prilozi ǀ 89

2009

.

Dec

emba

r Sr

bija

je p

odne

la z

ahte

v za

prij

em u

čla

nstv

o u

EU

Dec

emba

r Sa

vet

obja

vio

doku

men

t o

vizn

oj l

iber

aliz

aciji

za

drža

ve Z

apad

nog

Balk

ana,

na

osno

vu k

ojeg

je

stup

io

na s

nagu

bez

vizn

i rež

im s

a EU

, či

me

su u

kinu

te v

ize

za p

utov

anja

u d

ržav

e čl

anic

e EU

koj

e su

deo

tzv

. še

ngen

skog

pro

stor

a

Janu

arSr

bija

poč

ela

da p

rimen

juje

Pre

lazn

i trg

ovin

ski s

pora

zum

zak

ljuče

n iz

međ

u Sr

bije

i EU

2008

.Ap

ril

Potp

isan

Spo

razu

m o

sta

biliz

aciji

i pr

idru

živa

nju

izm

eđu

EU i

Srbi

je

2007

.

Sept

emba

r EZ

i Re

publ

ika

Srbi

ja p

otpi

suju

Spo

razu

m o

viz

nim

ola

kšic

ama

i rea

dmis

iji

Jun

Nas

tavl

jeni

pre

govo

ri o

zakl

juče

nju

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i pr

idru

živa

nju

izm

eđu

EU i

Srb

ije (

u m

eđuv

rem

enu

je D

ržav

na z

ajed

nica

SCG

pre

stal

a da

pos

toji)

2006

.M

aj

Zast

oj u

pre

govo

rima

usle

d ne

dovo

ljne

sara

dnje

Srb

ije s

a M

eđun

arod

nim

kriv

ični

m t

ribun

alom

za

bivš

u Ju

gosl

aviju

u H

agu

2005

.

Nov

emba

r Po

četa

k pr

egov

ora

EU i

SCG

o z

aklju

čenj

u Sp

oraz

uma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

April

Po

zitiv

na o

cena

u I

zveš

taju

o s

prem

nost

i Srb

ije i

Crne

Gor

e za

pre

govo

re o

zak

ljuči

vanj

u Sp

oraz

uma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

sa E

U (S

tudi

ja o

izvo

dljiv

osti)

2004

.

Dec

emba

r EU

usv

aja

pris

tup

tzv.

dvos

truk

og k

olos

eka

(eng

. tw

in-t

rack

), na

osn

ovu

koje

g će

Srb

ija i

Crna

Gor

a za

sebn

o pr

egov

arat

i o t

rgov

insk

om d

elu

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u, d

ok ć

e D

ržav

na z

ajed

nica

Srb

ija

i Crn

a G

ora

kao

jedi

nstv

ena

drža

va p

rego

vara

ti o

polit

ičko

m d

elu

Spor

azum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u

Okt

obar

N

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

usv

ojila

Rez

oluc

iju o

prid

ruži

vanj

u EU

Jun

Save

t min

ista

ra E

U u

svoj

io o

dluk

u o

nače

lima,

prio

ritet

ima

i usl

ovim

a sa

drža

nim

u E

vrop

skom

par

tner

stvu

sa

SCG

(ukl

juču

jući

KiM

na

osno

vu R

ezol

ucije

124

4), g

de s

u na

vede

ni k

ratk

oroč

ni i

sred

njor

očni

prio

ritet

i za

prip

rem

e SC

G u

dal

jim e

vrop

skim

inte

grac

ijam

a

2003

.

Jul

Odr

žan

prvi

sas

tana

k U

napr

eđen

og s

taln

og d

ijalo

ga (k

ao fo

rma

trip

artit

nog

pris

tupa

(Srb

ija, C

rna

Gor

a, E

K)

prev

azila

ženj

u pr

epre

ka n

a pu

tu e

vrop

skih

inte

grac

ija S

CG

Jun

Na

sam

itu E

vrop

skog

sav

eta

u So

lunu

pot

vrđe

na e

vrop

ska

pers

pekt

iva

za d

ržav

e Za

padn

og B

alka

na n

a os

novu

indi

vidu

alno

g na

pret

ka s

vake

drž

ave

2001

.Ju

l Po

četa

k pr

ipre

me

Stud

ije o

izvo

dljiv

osti

povo

dom

Spo

razu

ma

o st

abili

zaci

ji i p

ridru

živa

nju

(SSP

) za

Save

znu

Repu

blik

u Ju

gosl

aviju

2000

.

Nov

emba

r Za

greb

ački

sam

it dr

žava

Zap

adno

g Ba

lkan

a i

EU,

na k

ome

je S

RJ u

klju

čena

u P

roce

s st

abili

zaci

je i

pr

idru

živa

nja,

odl

ukom

o p

očet

ku ra

da Z

ajed

ničk

e ko

nsul

tativ

ne g

rupe

, koj

u su

čin

ili p

reds

tavn

ici K

omis

ije

EU i

vlas

ti SR

J.

Jun

Evro

pski

sav

et s

vim

drž

avam

a u

proc

esu

stab

iliza

cije

i pr

idru

živa

nja

odob

rava

sta

tus

po

tenc

ijaln

og k

andi

data

za

član

stvo

u E

U

90 ǀ Prilozi

PRILOG 2. Tok pregovora – Pet mogućih scenarija

I SCENARIO: KRATKA PROCEDURA – BEZ POSEBNIH MERILA

1 Eksplanatorni skrining (eng. Explanatory Screening)

2 Bilateralni skrining (eng. Bilateral Screening)

3 EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report)

4 Savet prihvata izveštaj i poziva državu kandidata da predstavi svoju pregovaračku poziciju

5 Država kandidat dostavlja pregovaračku poziciju

6 EK, na osnovu nje, priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position)

7 Savet usvaja zajedničku poziciju (eng. EU Common Position) i saziva MVK (eng. Intergovernmental Conference)

8 Na MVK se otvara i privremeno zatvara konkretno pregovaračko poglavlje

II SCENARIO: PROCEDURA SA MERILIMA ZA OTVARANJE PREGOVORA O ODREĐENOM POGLAVLJU



3 EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report) i predlaže Savetu merila za otvaranje poglavlja (eng. Opening benchmarks)

4 Savet prihvata izveštaj o skriningu i merila za otvaranje poglavlja i poziva državu kandidata da ih ispuni

5 Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja

6EK nadzire, a kada država kandidat ispuni merila, sastavlja izveštaj o proceni ispunjenosti merila (eng. Opening Benchmark Assessment Report – OBAR) i dostavlja ga Savetu

7 Savet EU prihvata OBAR i traži od države kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju

Prilozi ǀ 91


9 EK na osnovu nje priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position)

10 Savet usvaja zajedničku poziciju (eng. EU Common Position) i saziva MVK (eng. Intergovernmental Conference)

11 Na MVK se otvaraju pregovori u konkretnom pregovaračkom poglavlju

12 Pregovori se vode u okviru postojeće strukture u konkretnom poglavlju

13 Na MVK se privremeno zatvara konkretno pregovaračko poglavlje

III SCENARIO: PROCEDURA SA MERILIMA ZA ZATVARANJE PREGOVORA O ODREĐENOM POGLAVLJU



3 EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report)

4 Savet prihvata izveštaj i poziva državu kandidata da predstavi svoju pregovaračku poziciju za dato poglavlje


6EK na osnovu nje priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position) i predlaže merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing benchmarks)

7 Savet usvaja zajedničku poziciju EU (eng. EU Common Position) i merila za zatvaranje poglavlja i saziva MVK (eng. Intergovernmental Conference)

8 Na MVK se otvara poglavlje i konstatuju merila za zatvaranje poglavlja

9 Sledi održavanje pregovaračkih konferencija (eng. Negotiating conferences) i tehničkih konsultacija

10 EK prati razvoj i kada merila za zatvaranje budu ispunjena priprema izveštaj o tome i predlaže Savetu privremeno zatvaranje poglavlja

11 Savet prihvata i na prvoj MVK privremeno zatvara poglavlje

92 ǀ Prilozi

IV SCENARIO: PROCEDURA SA MERILIMA ZA OTVARANJE I ZA ZATVARANJE PREGOVORA O ODREĐENOM POGLAVLJU



3 EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report) i predlaže Savetu merila za otvaranje pregovora (eng. Opening benchmarks)

4 Savet prihvata izveštaj o skriningu i merila za otvaranje pregovora i poziva državu kandidata da ih ispuni

5 Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja

6EK nadzire i, kada država kandidat ispuni merila, sastavlja izveštaj o proceni ispunjenosti merila (eng. Benchmark Assessment Report – OBAR) i dostavlja ga Savetu

7 Savet prihvata OBAR i traži od države kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju

8 Država kandidat priprema i dostavlja pregovaračku poziciju

9EK na osnovu nje priprema nacrt zajedničke pozicije EU (eng. Draft EU Common Position) i predlaže merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing benchmarks)

10 Savet usvaja zajedničku poziciju EU (eng. EU Common Position) i merila za zatvaranje i saziva MVK (eng. Intergovernmental Conference)

11 Na MVK se otvara poglavlje i konstatuju merila za zatvaranje

12 Pregovori unutar otvorenog poglavlja (MVK i tehničke konsultacije)

13 Država kandidat preduzima odgovarajuće korake za ispunjavanje merila za zatvaranje poglavlja

14 EK prati razvoj i kada merila za zatvaranje budu ispunjena, priprema izveštaj o tome i predlaže Savetu privremeno zatvaranje poglavlja

15 Savet prihvata i, na prvoj narednoj MVK, privremeno zatvara poglavlje

Prilozi ǀ 93

V SCENARIO: NAJDUŽA PROCEDURA (I MERILA ZA OTVARANJE I MERILA ZA ZATVARANJE PREGOVORA O ODREĐENOM POGLAVLJU, I PRELAZNA MERILA)



3 EK priprema izveštaj o skriningu (eng. Screening Report) i predlaže Savetu merila za otvaranje pregovora (eng. Opening benchmarks)

4 EK nadzire i, kada država kandidat ispuni merila, sastavlja izveštaj o proceni ispunjenosti merila (OBAR) i dostavlja ga Savetu

5 Savet konstatuje da su merila za otvaranje poglavlja ispunjena i traži od države kandidata da dostavi svoju pregovaračku poziciju

6Država kandidat je dostavlja i EK na osnovu nje priprema nacrt zajedničke pozicije EU i predlaže prelazna merila (eng. Interim benchmarks)

7 Savet usvaja zajedničku poziciju EU i prelazna merila i saziva MVK (eng. Intergovernmental Conference)

8 Na međuvladinoj konferenciji se otvara poglavlje i konstatuju prelazna merila

9 Slede pregovaračke konferencije i tehničke konsultacije

10EK prati razvoj i, kada prelazna merila budu ispunjena, preporučuje Savetu da pozove državu kandidata da podnese prelaznu pregovaračku poziciju

11 Savet prihvata predlog EK i poziva državu kandidata da dostavi svoju prelaznu pregovaračku poziciju

12EK na osnovu nje priprema nacrt prelazne zajedničke pozicije EU (eng. Interim Draft EU Common Position) i predlaže merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing benchmarks)

13 Savet prihvata nacrt prelazne zajedničke pozicije EU

14

EK nadzire i, kada oceni da su ispunjena merila za zatvaranje poglavlja, sačinjava i dostavlja Savetu nacrt finalne zajedničke pozicije EU (eng. Draft Final EU Common Postition) i predlaže privremeno zatvaranje poglavlja

15 Savet usvaja zajedničku poziciju EU (eng. EU Common Position) i saziva MVK

16 MVK (privremeno) zatvara poglavlje

17 EK nadzire i dostavlja Savetu šestomesečne izveštaje

18 Pred samo pristupanje, EK podnosi finalni izveštaj o pregovorima

94 ǀ Prilozi

1. S

lobo

dno

kret

anje

robe

13. R

ibar

stvo

25. N

auka

i is

traž

ivan

je

2. S

lobo

dno

kret

anje

radn

ika

14. T

rans

port

na p

oliti

ka26

. Obr

azov

anje

i ku

ltura

3. P

ravo

pos

lovn

og n

asta

njiv

anja

i sl

obo-

da p

ruža

nja

uslu

ga15

. Ene

rget

ika

27. Ž

ivot

na s

redi

na

4. S

lobo

dno

kret

anje

kap

itala

16. O

pore

ziva

nje

28. Z

aštit

a po

troš

ača

i zdr

avlja

5. Ja

vne

naba

vke

17. E

kono

msk

a i m

onet

arna

pol

itika

29. C

arin

ska

unija

6. P

ravo

priv

redn

ih d

rušt

ava

18. S

tatis

tika

30. E

kono

msk

i odn

osi s

a in

ostr

anst

vom

7. P

ravo

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e19

. Soc

ijaln

a po

litik

a i z

apoš

ljava

nje

31. S

poljn

a, b

ezbe

dnos

na i

odbr

ambe

na

polit

ika

8. P

oliti

ka k

onku

renc

ije20

. Pre

duze

tniš

tvo

i ind

ustr

ijska

pol

itika

32. F

inan

sijs

ki n

adzo

r

9. F

inan

sijs

ke u

slug

e21

. Tra

nsev

rops

ke m

reže

33. F

inan

sijs

ke i

budž

etsk

e od

redb

e

10. I

nfor

mac

iono

dru

štvo

i m

ediji

22. R

egio

naln

a po

litik

a i k

oord

inac

ija

stru

ktur

nih

inst

rum

enat

a 34

. Ins

tituc

ije

11. P

oljo

priv

reda

i ru

raln

i raz

voj

23. P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava

35. O

stal

a pi

tanj

a

12. B

ezbe

dnos

t hra

ne, v

eter

inar

ska

i fi-

tosa

nita

rna

polit

ika

24. P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st

Ako

nast

avi s

a ul

agan

jem

nap

ora,

Srb

ija b

i na

sred

nji r

ok (p

et g

odin

a) tr

ebal

o da

pos

eduj

e ka

paci

tete

da

ispu

ni z

ahte

ve p

ravn

ih

teko

vina

EU

u o

vim

pre

gova

račk

im p

ogla

vljim

a.

Srbi

ja ć

e m

orat

i da

ulož

i dod

atne

nap

ore

radi

usk

lađi

vanj

a s

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

delo

tvor

ne p

rimen

e tih

teko

vina

na

sred

nji

rok

(pet

god

ina)

u o

vim

pre

gova

račk

im p

ogla

vljim

a. U

svi

m n

aved

enim

pog

lavl

jima

neop

hodn

a su

dal

ja p

rilag

ođav

anja

pra

vnog

i in

stitu

cion

alno

g ok

vira

, nar

očito

jača

nje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

i ka

paci

teta

za

spro

vođe

nje.

Neo

phod

no je

da

Srbi

ja u

loži

zna

tne

i odr

žive

nap

ore

radi

usk

lađi

vanj

a s

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

delo

tvor

ne p

rimen

e tih

teko

vina

na

sre

dnji

rok

(pet

god

ina)

. U s

vim

nav

eden

im p

ogla

vljim

a ne

opho

dna

su d

alja

pril

agođ

avan

ja p

ravn

og i

inst

ituci

onal

nog

okvi

ra,

naro

čito

jača

nje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

i ka

paci

teta

za

spro

vođe

nje.

U o

blas

tima

živo

tne

sred

ine

i klim

atsk

ih p

rom

ena

potr

ebno

je u

loži

ti do

datn

e ko

ordi

nisa

ne i

održ

ive

napo

re ra

di u

skla

điva

nja

s pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i de

lotv

orne

prim

ene

tih te

kovi

na. O

vde

su p

otre

bna

znat

na u

laga

nja

i jač

anje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

ra

di s

prov

ođen

ja z

akon

odav

stva

kak

o bi

se

na s

redn

ji ro

k po

stig

la u

sagl

ašen

ost o

naj

važn

ijim

pita

njim

a, u

klju

čuju

ći i

klim

atsk

e pr

omen

e. P

una

uskl

ađen

ost s

pra

vnim

teko

vina

ma

EU m

oguć

a je

jedi

no n

a du

g ro

k i z

ahte

va v

eći n

ivo

inve

stic

ija.

PRIL

OG

3. M

išlje

nje

EK o

zah

tevu

Srb

ije z

a čl

anst

vo u

EU

poj

edin

ačno

po

preg

ovar

ački

m p

ogla

vljim

a431

43 M

išlje

nje

Evro

pske

kom

isije

o z

ahte

vu S

rbije

za

član

stvo

u E

U p

ojed

inač

no p

o pr

egov

arač

kim

pog

lavl

jima:

htt

p://

bit.l

y/1M

K2E3

G (p

os-

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 95

1. S

lobo

dno

kret

anje

robe

13. R

ibar

stvo

25. N

auka

i is

traž

ivan

je

2. S

lobo

dno

kret

anje

radn

ika

14. T

rans

port

na p

oliti

ka26

. Obr

azov

anje

i ku

ltura

3. P

ravo

pos

lovn

og n

asta

njiv

anja

i sl

obo-

da p

ruža

nja

uslu

ga15

. Ene

rget

ika

27. Ž

ivot

na s

redi

na

4. S

lobo

dno

kret

anje

kap

itala

16. O

pore

ziva

nje

28. Z

aštit

a po

troš

ača

i zdr

avlja

5. Ja

vne

naba

vke

17. E

kono

msk

a i m

onet

arna

pol

itika

29. C

arin

ska

unija

6. P

ravo

priv

redn

ih d

rušt

ava

18. S

tatis

tika

30. E

kono

msk

i odn

osi s

a in

ostr

anst

vom

7. P

ravo

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e19

. Soc

ijaln

a po

litik

a i z

apoš

ljava

nje

31. S

poljn

a, b

ezbe

dnos

na i

odbr

ambe

na

polit

ika

8. P

oliti

ka k

onku

renc

ije20

. Pre

duze

tniš

tvo

i ind

ustr

ijska

pol

itika

32. F

inan

sijs

ki n

adzo

r

9. F

inan

sijs

ke u

slug

e21

. Tra

nsev

rops

ke m

reže

33. F

inan

sijs

ke i

budž

etsk

e od

redb

e

10. I

nfor

mac

iono

dru

štvo

i m

ediji

22. R

egio

naln

a po

litik

a i k

oord

inac

ija

stru

ktur

nih

inst

rum

enat

a 34

. Ins

tituc

ije

11. P

oljo

priv

reda

i ru

raln

i raz

voj

23. P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava

35. O

stal

a pi

tanj

a

12. B

ezbe

dnos

t hra

ne, v

eter

inar

ska

i fi-

tosa

nita

rna

polit

ika

24. P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st

Ako

nast

avi s

a ul

agan

jem

nap

ora,

Srb

ija b

i na

sred

nji r

ok (p

et g

odin

a) tr

ebal

o da

pos

eduj

e ka

paci

tete

da

ispu

ni z

ahte

ve p

ravn

ih

teko

vina

EU

u o

vim

pre

gova

račk

im p

ogla

vljim

a.

Srbi

ja ć

e m

orat

i da

ulož

i dod

atne

nap

ore

radi

usk

lađi

vanj

a s

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

delo

tvor

ne p

rimen

e tih

teko

vina

na

sred

nji

rok

(pet

god

ina)

u o

vim

pre

gova

račk

im p

ogla

vljim

a. U

svi

m n

aved

enim

pog

lavl

jima

neop

hodn

a su

dal

ja p

rilag

ođav

anja

pra

vnog

i in

stitu

cion

alno

g ok

vira

, nar

očito

jača

nje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

i ka

paci

teta

za

spro

vođe

nje.

Neo

phod

no je

da

Srbi

ja u

loži

zna

tne

i odr

žive

nap

ore

radi

usk

lađi

vanj

a s

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

delo

tvor

ne p

rimen

e tih

teko

vina

na

sre

dnji

rok

(pet

god

ina)

. U s

vim

nav

eden

im p

ogla

vljim

a ne

opho

dna

su d

alja

pril

agođ

avan

ja p

ravn

og i

inst

ituci

onal

nog

okvi

ra,

naro

čito

jača

nje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

i ka

paci

teta

za

spro

vođe

nje.

U o

blas

tima

živo

tne

sred

ine

i klim

atsk

ih p

rom

ena

potr

ebno

je u

loži

ti do

datn

e ko

ordi

nisa

ne i

održ

ive

napo

re ra

di u

skla

điva

nja

s pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i de

lotv

orne

prim

ene

tih te

kovi

na. O

vde

su p

otre

bna

znat

na u

laga

nja

i jač

anje

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

ra

di s

prov

ođen

ja z

akon

odav

stva

kak

o bi

se

na s

redn

ji ro

k po

stig

la u

sagl

ašen

ost o

naj

važn

ijim

pita

njim

a, u

klju

čuju

ći i

klim

atsk

e pr

omen

e. P

una

uskl

ađen

ost s

pra

vnim

teko

vina

ma

EU m

oguć

a je

jedi

no n

a du

g ro

k i z

ahte

va v

eći n

ivo

inve

stic

ija.

PRIL

OG

3. M

išlje

nje

EK o

zah

tevu

Srb

ije z

a čl

anst

vo u

EU

poj

edin

ačno

po

preg

ovar

ački

m p

ogla

vljim

a431

43 M

išlje

nje

Evro

pske

kom

isije

o z

ahte

vu S

rbije

za

član

stvo

u E

U p

ojed

inač

no p

o pr

egov

arač

kim

pog

lavl

jima:

htt

p://

bit.l

y/1M

K2E3

G (p

os-

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

96 ǀ Prilozi

PRILOG 4. Pregled dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije

Kada govorimo o procesu evropskih integracija Republike Srbije najviše govorimo o procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, što podrazumeva usvajanje pravnih tekovina EU i njihovu implementaciju. Reč je o koherentnom procesu koji podrazumeva više interakcija: interakciju državnih organa sa organima EU, interakciju među samim državnim organima, interakciju postojećeg domaćeg zakonodavstva sa „novim” koje se usvaja u toku procesa usklađivanja, kao i interakciju domaćih propisa sa međunarodnim obavezama Republike Srbije. U tom smislu, u prvi plan izbija pitanje poznavanja pravnog okvira, odnosno čitavog niza dokumenata kojima se uređuje ovaj proces, definiše sadržaj odnosa, dele ovlašćenja i nadležnosti, te definišu uloge institucija i aktera koji rukovode ovim procesom.

Prilog 4 posvećen je pravnom okviru procesa evropskih integracija Srbije i daje pregled dokumenata važnih za praćenje procesa pristupanja Srbije EU. Poznavanje pravnog okvira koji uređuje trenutni odnos između Republike Srbije i EU (Sporazumi Republike Srbije sa EU), te nacionalnih dokumenata i dokumenata EU kojima se definišu akteri i procedure u procesu pregovora o pristupanju, okviri za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i njegovo sprovođenje, jeste preduslov za aktivno uključivanje predstavnika civilnog društva i zainteresovanih strana u proces pristupnih pregovora, praćenje tog procesa i njihov doprinos procesu pristupnih pregovora.

Poznavanjem ovih dokumenata predstavnici civilnog društva, kao i drugi zainteresovani akteri, mogu lakše da prate proces i da: a) konkretizuju pitanja u vezi sa problemima (ne)sprovođenja preuzetih obaveza povezanih sa evropskim integracijama Srbije ili načina njihovog ispunjavanja; b) formulišu jasne i objektivne kriterijume za praćenje implementacije „evropske agende” Srbije, te formulišu konkretne preporuke za unapređenje procesa; c) prepoznaju svoju ulogu i mesto u procesu, shodno definisanim odredbama pravnog okvira, daju svoj doprinos i organizuju delovanje prema ključnim akterima u procesu; d) informišu širu javnost.

Tabela sa pregledom najvažnijih dokumenata predstavlja koristan instrument za civilno društvo i druge aktere zainteresovane da prate proces pregovora o pristupanju Srbije EU, jer svaki od predstavljenih dokumenata u tabeli sadrži sledeće kategorije:

Prilozi ǀ 97

a) opis dokumenta (šta predstavlja dokument, zašto je on važan i kako je nastao);

b) sadržaj dokumenta (šta se uređuje odredbama dokumenta);c) struktura dokumenta (kako izgleda dokument i koji su njegovi

sastavni elementi);d) nosioci dokumenta (koji organ/organizacija su usvojili dokument),

odnosno ugovorne strane (ko su potpisnici sporazuma);e) datum usvajanja / stupanja na snagu (kada je dokument usvojen,

a kada je stupio na snagu);f) bitne odredbe za predstavnike civilnog društva (koje su to odredbe

u dokumentu koje se odnose na inkluzivnost i transparentnost procesa).

Tabela daje pregled najvažnijih dokumenata važnih za praćenje procesa evropskih integracija Srbije podeljenih u tri kategorije:

1. Sporazumi i ugovori Republike Srbije sa Evropskom unijom• Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)• Sporazum o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima• Ugovor o osnivanju energetske zajednice • Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području • Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA)• Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Sporazum o

readmisiji lica koja nezakonito borave

2. Dokumenta Republike Srbije• Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

(NPAA)‒ Izveštaji o sprovođenju NPAA

• Dokumenta neophodna za proces pregovora‒ Uvodna izjava Republike Srbije na Međuvladinoj konferenciji u

Briselu‒ Odluka o obrazovanju Pregovaračkog tima za vođenje pregovora

o pristupanju Republike Srbije EU‒ Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja

Republike Srbije EU‒ Osnova za vođenje pregovora i zaključivanje ugovora o pristupanju

Republike Srbije EU

98 ǀ Prilozi

‒ Zaključak kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u procesu sprovođenja analitičkog pregleda i ocene usklađenosti propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU i njihove implementacije (skrining)

‒ Zaključak kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU

‒ Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU

‒ Odluka Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije o postupku razmatranja predloga pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU

• Odgovori na Upitnik EK

3. Dokumenta EU• Opšta pozicija EU o pristupnim pregovorima sa Republikom Srbijom• Godišnji izveštaji EK o napretku Srbije u procesu evropskih integracija• Rezolucija EP o Izveštaju o napretku Srbije• Strategija proširenja EU• Mišljenje EK o zahtevu Srbije za članstvo u EU

Prilozi ǀ 99

SPO

RAZU

MI R

EPU

BLIK

E SR

BIJE

SA

EU

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o s

tabi

lizac

iji i

prid

ruži

vanj

u (S

SP)/

The

Stab

ilisa

tion

and

Asso

ciat

ion

Agre

emen

t (SA

A)44

Opi

s do

kum

enta

Spor

azum

o s

tabi

lizac

iji i

prid

ruži

vanj

u (S

SP) j

este

spo

razu

m k

ojim

se

regu

lišu

prav

a i o

bave

ze d

ržav

e ko

ja

je o

tpoč

ela

proc

es p

ridru

živa

nja

EU. S

klap

anje

m o

vog

spor

azum

a dr

žavi

se

u ev

olut

ivno

j kla

uzul

i pot

vrđu

je

stat

us p

oten

cija

lnog

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo u

EU

. Spo

razu

m s

e po

tpis

uje

na n

eodr

eđen

o vr

eme

s ci

ljem

do

prin

osa

ekon

omsk

oj i

polit

ičko

j sta

biln

osti

drža

ve b

uduć

eg k

andi

data

za

član

stvo

. SSP

je n

ova,

tre

ća,

gene

raci

ja s

pora

zum

a o

prid

ruži

vanj

u, p

onuđ

ena

iskl

juči

vo d

ržav

ama

Zapa

dnog

Bal

kana

, u s

klop

u Pr

oces

a st

abili

zaci

je i

prid

ruži

vanj

a. S

SP je

spo

razu

m m

ešov

itog

kara

kter

a, š

to z

nači

da

su, p

ored

EU

, ugo

vorn

e st

rane

i s

ve d

ržav

e čl

anic

e, b

uduć

i da

SSP

obu

hvat

a ob

last

i ko

je n

isu

u is

klju

čivo

j na

dlež

nost

i EU

, već

sp

adaj

u i u

nad

ležn

ost d

ržav

a čl

anic

a.

Potp

isiv

anje

m S

SP‑a

Srb

ija je

stu

pila

u p

rvi u

govo

rni o

dnos

sa

EU. S

obz

irom

na

to d

a je

reč

o sp

oraz

umu

meš

ovito

g ka

rakt

era,

da

bi s

tupi

o na

sna

gu,

mor

ao j

e bi

ti po

tvrđ

en (

ratifi

kova

n) u

par

lam

entim

a sv

ih

drža

va č

lani

ca i

u Ev

rops

kom

par

lam

entu

. Do

zavr

šetk

a pr

oces

a ra

tifika

cije

u E

U, n

a sn

azi j

e bi

o Pr

ivre

men

i tr

govi

nski

spo

razu

m (

eng.

Inte

rim A

gree

men

t), k

oji j

e de

o SS

P‑a

i koj

i naj

veći

m d

elom

reg

ulis

ao p

itanj

a tr

govi

ne i

tran

spor

ta iz

međ

u Sr

bije

i EU

. Stu

panj

em n

a sn

agu

SSP‑

a, S

rbija

dob

ila s

tatu

s dr

žave

prid

ruže

ne

EU.

SSP

je k

ljučn

i ins

trum

ent k

ojim

se

otva

raju

sve

obuh

vatn

e pr

ipre

me

za č

lans

tvo

Srbi

je u

EU

, i b

iće

na s

nazi

do

mom

enta

pris

tupa

nja

Srbi

je E

U. N

jego

va p

rimen

a je

pre

dusl

ov z

a po

zitiv

nu o

cenu

spr

emno

sti S

rbije

u

preg

ovor

ima

sa E

U.

1

44 S

pora

zum

o s

tabi

lizac

iji i

prid

ruži

vanj

u (S

SP),

http

://w

ww

.seio

.gov

.rs/d

okum

enta

/spo

razu

mi.1

24.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15

.12.

2015

)

100 ǀ Prilozi

Sadr

žaj d

okum

enta

SSP

utvr

đuje

pra

vila

za

sveo

buhv

atno

par

tner

stvo

izm

eđu

Srbi

je i

EU

sa

cilje

m d

a po

drža

va n

apre

dak

Srbi

je k

a čl

anst

vu u

EU

. Spo

razu

mom

se

regu

lišu

obav

eze

Srbi

je u

odn

osu

na č

lans

tvo,

prv

enst

veno

u

pogl

edu

harm

oniz

acije

pra

vnog

okv

ira i

njeg

ove

impl

emen

taci

je, k

ao i

ispu

njen

ja o

dređ

enih

sta

ndar

da.

Dve

naj

važn

ije o

bave

ze k

oje

je R

epub

lika

Srbi

ja p

reuz

ela

ovim

spo

razu

mom

su

uspo

stav

ljanj

e zo

ne

slob

odne

trg

ovin

e i

uskl

ađiv

anje

zak

onod

avst

va s

a pr

opis

ima

koji

spad

aju

u pr

avne

tek

ovin

e EU

u

dogo

vore

nim

rok

ovim

a. O

bave

za S

rbije

se

sast

oji u

pos

tepe

nom

uki

danj

u ca

rina

na u

voz

robe

por

eklo

m

iz E

U u

pre

lazn

om p

erio

du. S

a dr

uge

stra

ne, E

U o

vim

ugo

voro

m p

otvr

đuje

slo

boda

n pr

istu

p ro

bi iz

Srb

ije

trži

štu

EU.

Tem

po l

iber

aliz

acije

i s

tepe

n za

štite

zav

ise

od s

tepe

na o

setlj

ivos

ti pr

oizv

oda

za i

ndus

triju

Sr

bije

. Defi

nisa

ne s

u tr

i gru

pe p

roiz

voda

, pre

ma

oset

ljivo

sti,

za k

oje

će li

bera

lizac

ija b

iti o

stva

rena

nak

on

perio

da o

d dv

e, p

et, o

dnos

no š

est g

odin

a. Z

a pr

oizv

ode

koji

se n

e na

laze

na

ovim

list

ama

carin

e se

uki

daju

m

omen

tom

stu

panj

a na

sna

gu S

SP‑a

, dok

će

neki

pro

izvo

di k

oji s

pada

ju u

gru

pu n

ajos

etlji

vijih

pro

izvo

da

zadr

žati

odre

đen

step

en c

arin

ske

zašt

ite i

po is

teku

pos

ledn

jeg

perio

da z

a lib

eral

izac

iju. O

bezb

eđen

o je

da

klju

čni s

ekto

ri do

mać

e in

dust

rije

(pop

ut in

dust

rije

auto

mob

ila, i

grač

aka,

obu

će, k

eram

ike

i dr.)

ost

anu

na

viso

kom

ste

penu

zaš

tite

toko

m p

rela

znog

per

ioda

od

pet,

odno

sno

šest

god

ina.

SSP‑

om

pred

viđe

na

je

i ob

avez

a Re

publ

ike

Srbi

je

da

u do

govo

reni

m

roko

vim

a us

klad

i do

mać

e za

kono

davs

tvo

sa p

ropi

sim

a ko

ji sp

adaj

u u

prav

ne t

ekov

ine

EZ. S

obz

irom

na

obim

pra

vnih

tek

ovin

a EZ

, od

ređe

na s

u pr

iorit

etna

pod

ručj

a, k

oja

imaj

u di

rekt

an u

ticaj

na

stva

ranj

e zo

ne s

lobo

dne

trgo

vine

izm

eđu

EU i

Srbi

je (u

spos

tavl

jena

1. j

anua

ra 2

015.

god

ine)

: zaš

tita

konk

uren

cije

i ko

ntro

la d

odel

e dr

žavn

e po

moć

i (s

ubve

ncija

), pr

avo

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e, ja

vne

naba

vke,

sta

ndar

diza

cija

i za

štita

pot

roša

ča.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o s

tabi

lizac

iji i

prid

ruži

vanj

u se

sas

toji

od 1

0 po

glav

lja:

(1) O

pšti

prin

cipi

; (2)

Pol

itičk

i dija

log;

(3) R

egio

naln

a sa

radn

ja; (

4) S

lobo

dno

kret

anje

robe

; (5)

Kre

tanj

e ra

dnik

a, p

oslo

vno

nast

anjiv

anje

, pru

žanj

e us

luga

, kre

tanj

e ka

pita

la; (

6) U

skla

điva

nje

prav

a, s

prov

ođen

je

prav

a i p

ravi

la k

onku

renc

ije; (

7) P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st; (

8) P

oliti

ke s

arad

nje;

(9) F

inan

sijs

ka

sara

dnja

; (10

) Ins

tituc

iona

lne,

opš

te i

zavr

šne

odre

dbe.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Sr

bija

, sa

drug

e st

rane

.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

SSP

i pr

ateć

i Pr

elaz

ni s

pora

zum

o t

rgov

ini

i tr

govi

nski

m p

itanj

ima

(PTS

) iz

međ

u Re

publ

ike

Srbi

je i

EU

po

tpis

an je

29.

apr

ila 2

008.

god

ine.

Nar

odna

sku

pštin

a Re

publ

ike

Srbi

je r

atifi

kova

la je

SSP

9. s

epte

mbr

a 20

08. g

odin

e. N

akon

što

su

SSP

ratifi

kova

li EP

i pa

rlam

enti

svih

27

drža

va č

lani

ca E

U, S

avet

je p

otvr

dio

SSP

u im

e EU

i on

je s

tupi

o na

sna

gu 1

. sep

tem

bra

2013

. god

ine.

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o t

rgov

ini t

ekst

ilom

i te

ksti

lnim

pro

izvo

dim

a/Th

e Ag

reem

ent o

n tr

ade

in te

xtile

s an

d te

xtile

pr

oduc

ts45

Opi

s do

kum

enta

Ova

j dok

umen

t pr

edst

avlja

prv

i trg

ovin

ski s

pora

zum

koj

i je

Srbi

ja p

otpi

sala

sa

EU, o

dnos

no s

a EZ

i, n

a os

novu

nje

ga, S

rbiji

se u

pot

puno

sti o

tvar

a tr

žišt

e te

kstil

a u

EU, b

ez ik

akvi

h ca

rinsk

ih o

gran

ičen

ja. S

pora

zum

o

trgo

vini

tek

stilo

m i

tek

stiln

im p

roiz

vodi

ma

je v

rsta

međ

unar

odno

g sp

oraz

uma

koji

EZ s

amos

taln

o za

klju

čuju

. Spo

razu

mi k

oje

EZ s

amos

taln

o za

klju

či u

cel

osti

obav

ezuj

u nj

ene

orga

ne i

drža

ve č

lani

ce.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

o t

rgov

ini

teks

tilom

i t

ekst

ilnim

pro

izvo

dim

a us

post

avlja

rež

im k

oji

se p

rimen

juje

u t

rgov

ini

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

pore

klom

iz S

rbije

i EZ

. Srb

ija i

EZ S

pora

zum

om s

u se

sag

lasi

le d

a će

: 1) c

arin

ske

stop

e ko

je s

e u

Srbi

ji pr

imen

juju

na

teks

tilne

pro

izvo

de p

orek

lom

iz E

Z bi

ti po

step

eno

sniž

ene

i 2)

EZ

nast

aviti

da

daje

bes

carin

ski

tret

man

tek

stiln

im p

roiz

vodi

ma

pore

klom

iz

Srbi

je u

skl

adu

sa v

ažeć

im

prop

isim

a EZ

. Spo

razu

m, u

del

u ko

ji se

odn

osi n

a kv

antit

ativ

na o

gran

ičen

ja i

reži

m n

adzo

ra, k

ao i

doda

tne

anek

se,

deta

ljno

regu

liše

mer

e lib

eral

izac

ije k

oje

ukid

aju

kvan

titat

ivna

ogr

anič

enja

(kv

ote)

u t

rgov

ini

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

izm

eđu

Srbi

je i

EZ.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o tr

govi

ni te

kstil

om i

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

sast

oji s

e od

čet

iri d

ela

i sed

am a

neks

a:

Nas

lov

I – O

snov

ne o

dred

be;

Nas

lov

II –

Kvan

titat

ivna

ogr

anič

enja

i re

žim

nad

zora

; N

aslo

v III

– D

orad

ni p

oslo

vi;

Nas

lov

IV –

Zav

ršne

odr

edbe

;An

eks

I – T

ekst

ilni p

roiz

vodi

u s

klad

u sa

čla

nom

1; A

neks

II –

Din

amik

a sn

ižen

ja c

arin

skih

sto

pa; A

neks

III

– U

sagl

ašen

i zap

isni

k o

pris

tupu

trž

ištu

; Ane

ks IV

– P

roiz

vodi

koj

i su

pred

met

uki

danj

a kv

antit

ativ

nih

ogra

niče

nja

pred

viđe

nog

stav

om 1

. čla

na 4

. ovo

g Sp

oraz

uma;

Ane

ks V

– N

aslo

v I:

Klas

ifika

cija

, Nas

lov

II:

Pore

klo,

Nas

lov

III; S

iste

m d

vost

ruke

pro

vere

, Nas

lov

IV: O

blik

i iz

dava

nje

izvo

znih

doz

vola

i uv

eren

ja o

po

rekl

u i z

ajed

ničk

e od

redb

e o

izvo

zu u

Zaj

edni

cu, N

aslo

v V:

Adm

inis

trat

ivna

sar

adnj

a; A

neks

VI –

nar

odna

ra

dino

st i

folk

lorn

i pro

izvo

di p

orek

lom

iz S

rbije

; Ane

ks V

II –

Dek

lara

cija

evr

opsk

e za

jedn

ice.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Sr

bija

, sa

drug

e st

rane

.D

atum

usv

ajan

ja/

stup

anja

na

snag

uSp

oraz

um o

trg

ovin

i te

kstil

nim

pro

izvo

dim

a Re

publ

ika

Srbi

ja j

e po

tpis

ala

31.

mar

ta 2

005.

god

ine

u Br

isel

u sa

EZ.

Zak

onom

o r

atifi

kaci

ji od

31.

maj

a 20

05. g

odin

e Sp

oraz

um o

trg

ovin

i tek

stilo

m i

teks

tilni

m

proi

zvod

ima

je s

tupi

o na

sna

gu.

1 45 S

pora

zum

o tr

govi

ni te

kstil

om i

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma,

htt

p://

ww

w.se

io.g

ov.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.124

.htm

l (po

sled

nji p

ut

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 101

Sadr

žaj d

okum

enta

SSP

utvr

đuje

pra

vila

za

sveo

buhv

atno

par

tner

stvo

izm

eđu

Srbi

je i

EU

sa

cilje

m d

a po

drža

va n

apre

dak

Srbi

je k

a čl

anst

vu u

EU

. Spo

razu

mom

se

regu

lišu

obav

eze

Srbi

je u

odn

osu

na č

lans

tvo,

prv

enst

veno

u

pogl

edu

harm

oniz

acije

pra

vnog

okv

ira i

njeg

ove

impl

emen

taci

je, k

ao i

ispu

njen

ja o

dređ

enih

sta

ndar

da.

Dve

naj

važn

ije o

bave

ze k

oje

je R

epub

lika

Srbi

ja p

reuz

ela

ovim

spo

razu

mom

su

uspo

stav

ljanj

e zo

ne

slob

odne

trg

ovin

e i

uskl

ađiv

anje

zak

onod

avst

va s

a pr

opis

ima

koji

spad

aju

u pr

avne

tek

ovin

e EU

u

dogo

vore

nim

rok

ovim

a. O

bave

za S

rbije

se

sast

oji u

pos

tepe

nom

uki

danj

u ca

rina

na u

voz

robe

por

eklo

m

iz E

U u

pre

lazn

om p

erio

du. S

a dr

uge

stra

ne, E

U o

vim

ugo

voro

m p

otvr

đuje

slo

boda

n pr

istu

p ro

bi iz

Srb

ije

trži

štu

EU.

Tem

po l

iber

aliz

acije

i s

tepe

n za

štite

zav

ise

od s

tepe

na o

setlj

ivos

ti pr

oizv

oda

za i

ndus

triju

Sr

bije

. Defi

nisa

ne s

u tr

i gru

pe p

roiz

voda

, pre

ma

oset

ljivo

sti,

za k

oje

će li

bera

lizac

ija b

iti o

stva

rena

nak

on

perio

da o

d dv

e, p

et, o

dnos

no š

est g

odin

a. Z

a pr

oizv

ode

koji

se n

e na

laze

na

ovim

list

ama

carin

e se

uki

daju

m

omen

tom

stu

panj

a na

sna

gu S

SP‑a

, dok

će

neki

pro

izvo

di k

oji s

pada

ju u

gru

pu n

ajos

etlji

vijih

pro

izvo

da

zadr

žati

odre

đen

step

en c

arin

ske

zašt

ite i

po is

teku

pos

ledn

jeg

perio

da z

a lib

eral

izac

iju. O

bezb

eđen

o je

da

klju

čni s

ekto

ri do

mać

e in

dust

rije

(pop

ut in

dust

rije

auto

mob

ila, i

grač

aka,

obu

će, k

eram

ike

i dr.)

ost

anu

na

viso

kom

ste

penu

zaš

tite

toko

m p

rela

znog

per

ioda

od

pet,

odno

sno

šest

god

ina.

SSP‑

om

pred

viđe

na

je

i ob

avez

a Re

publ

ike

Srbi

je

da

u do

govo

reni

m

roko

vim

a us

klad

i do

mać

e za

kono

davs

tvo

sa p

ropi

sim

a ko

ji sp

adaj

u u

prav

ne t

ekov

ine

EZ. S

obz

irom

na

obim

pra

vnih

tek

ovin

a EZ

, od

ređe

na s

u pr

iorit

etna

pod

ručj

a, k

oja

imaj

u di

rekt

an u

ticaj

na

stva

ranj

e zo

ne s

lobo

dne

trgo

vine

izm

eđu

EU i

Srbi

je (u

spos

tavl

jena

1. j

anua

ra 2

015.

god

ine)

: zaš

tita

konk

uren

cije

i ko

ntro

la d

odel

e dr

žavn

e po

moć

i (s

ubve

ncija

), pr

avo

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e, ja

vne

naba

vke,

sta

ndar

diza

cija

i za

štita

pot

roša

ča.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o s

tabi

lizac

iji i

prid

ruži

vanj

u se

sas

toji

od 1

0 po

glav

lja:

(1) O

pšti

prin

cipi

; (2)

Pol

itičk

i dija

log;

(3) R

egio

naln

a sa

radn

ja; (

4) S

lobo

dno

kret

anje

robe

; (5)

Kre

tanj

e ra

dnik

a, p

oslo

vno

nast

anjiv

anje

, pru

žanj

e us

luga

, kre

tanj

e ka

pita

la; (

6) U

skla

điva

nje

prav

a, s

prov

ođen

je

prav

a i p

ravi

la k

onku

renc

ije; (

7) P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st; (

8) P

oliti

ke s

arad

nje;

(9) F

inan

sijs

ka

sara

dnja

; (10

) Ins

tituc

iona

lne,

opš

te i

zavr

šne

odre

dbe.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Sr

bija

, sa

drug

e st

rane

.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

SSP

i pr

ateć

i Pr

elaz

ni s

pora

zum

o t

rgov

ini

i tr

govi

nski

m p

itanj

ima

(PTS

) iz

međ

u Re

publ

ike

Srbi

je i

EU

po

tpis

an je

29.

apr

ila 2

008.

god

ine.

Nar

odna

sku

pštin

a Re

publ

ike

Srbi

je r

atifi

kova

la je

SSP

9. s

epte

mbr

a 20

08. g

odin

e. N

akon

što

su

SSP

ratifi

kova

li EP

i pa

rlam

enti

svih

27

drža

va č

lani

ca E

U, S

avet

je p

otvr

dio

SSP

u im

e EU

i on

je s

tupi

o na

sna

gu 1

. sep

tem

bra

2013

. god

ine.

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o t

rgov

ini t

ekst

ilom

i te

ksti

lnim

pro

izvo

dim

a/Th

e Ag

reem

ent o

n tr

ade

in te

xtile

s an

d te

xtile

pr

oduc

ts45

Opi

s do

kum

enta

Ova

j dok

umen

t pr

edst

avlja

prv

i trg

ovin

ski s

pora

zum

koj

i je

Srbi

ja p

otpi

sala

sa

EU, o

dnos

no s

a EZ

i, n

a os

novu

nje

ga, S

rbiji

se u

pot

puno

sti o

tvar

a tr

žišt

e te

kstil

a u

EU, b

ez ik

akvi

h ca

rinsk

ih o

gran

ičen

ja. S

pora

zum

o

trgo

vini

tek

stilo

m i

tek

stiln

im p

roiz

vodi

ma

je v

rsta

međ

unar

odno

g sp

oraz

uma

koji

EZ s

amos

taln

o za

klju

čuju

. Spo

razu

mi k

oje

EZ s

amos

taln

o za

klju

či u

cel

osti

obav

ezuj

u nj

ene

orga

ne i

drža

ve č

lani

ce.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

o t

rgov

ini

teks

tilom

i t

ekst

ilnim

pro

izvo

dim

a us

post

avlja

rež

im k

oji

se p

rimen

juje

u t

rgov

ini

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

pore

klom

iz S

rbije

i EZ

. Srb

ija i

EZ S

pora

zum

om s

u se

sag

lasi

le d

a će

: 1) c

arin

ske

stop

e ko

je s

e u

Srbi

ji pr

imen

juju

na

teks

tilne

pro

izvo

de p

orek

lom

iz E

Z bi

ti po

step

eno

sniž

ene

i 2)

EZ

nast

aviti

da

daje

bes

carin

ski

tret

man

tek

stiln

im p

roiz

vodi

ma

pore

klom

iz

Srbi

je u

skl

adu

sa v

ažeć

im

prop

isim

a EZ

. Spo

razu

m, u

del

u ko

ji se

odn

osi n

a kv

antit

ativ

na o

gran

ičen

ja i

reži

m n

adzo

ra, k

ao i

doda

tne

anek

se,

deta

ljno

regu

liše

mer

e lib

eral

izac

ije k

oje

ukid

aju

kvan

titat

ivna

ogr

anič

enja

(kv

ote)

u t

rgov

ini

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

izm

eđu

Srbi

je i

EZ.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o tr

govi

ni te

kstil

om i

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma

sast

oji s

e od

čet

iri d

ela

i sed

am a

neks

a:

Nas

lov

I – O

snov

ne o

dred

be;

Nas

lov

II –

Kvan

titat

ivna

ogr

anič

enja

i re

žim

nad

zora

; N

aslo

v III

– D

orad

ni p

oslo

vi;

Nas

lov

IV –

Zav

ršne

odr

edbe

;An

eks

I – T

ekst

ilni p

roiz

vodi

u s

klad

u sa

čla

nom

1; A

neks

II –

Din

amik

a sn

ižen

ja c

arin

skih

sto

pa; A

neks

III

– U

sagl

ašen

i zap

isni

k o

pris

tupu

trž

ištu

; Ane

ks IV

– P

roiz

vodi

koj

i su

pred

met

uki

danj

a kv

antit

ativ

nih

ogra

niče

nja

pred

viđe

nog

stav

om 1

. čla

na 4

. ovo

g Sp

oraz

uma;

Ane

ks V

– N

aslo

v I:

Klas

ifika

cija

, Nas

lov

II:

Pore

klo,

Nas

lov

III; S

iste

m d

vost

ruke

pro

vere

, Nas

lov

IV: O

blik

i iz

dava

nje

izvo

znih

doz

vola

i uv

eren

ja o

po

rekl

u i z

ajed

ničk

e od

redb

e o

izvo

zu u

Zaj

edni

cu, N

aslo

v V:

Adm

inis

trat

ivna

sar

adnj

a; A

neks

VI –

nar

odna

ra

dino

st i

folk

lorn

i pro

izvo

di p

orek

lom

iz S

rbije

; Ane

ks V

II –

Dek

lara

cija

evr

opsk

e za

jedn

ice.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Sr

bija

, sa

drug

e st

rane

.D

atum

usv

ajan

ja/

stup

anja

na

snag

uSp

oraz

um o

trg

ovin

i te

kstil

nim

pro

izvo

dim

a Re

publ

ika

Srbi

ja j

e po

tpis

ala

31.

mar

ta 2

005.

god

ine

u Br

isel

u sa

EZ.

Zak

onom

o r

atifi

kaci

ji od

31.

maj

a 20

05. g

odin

e Sp

oraz

um o

trg

ovin

i tek

stilo

m i

teks

tilni

m

proi

zvod

ima

je s

tupi

o na

sna

gu.

1 45 S

pora

zum

o tr

govi

ni te

kstil

om i

teks

tilni

m p

roiz

vodi

ma,

htt

p://

ww

w.se

io.g

ov.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.124

.htm

l (po

sled

nji p

ut

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

102 ǀ Prilozi

Naz

iv d

okum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

/Tre

aty

esta

blis

hing

the

Ener

gy C

omm

unity

46

Opi

s do

kum

enta

Ener

gets

ka z

ajed

nica

je n

asta

la n

a os

novu

međ

unar

odno

g ug

ovor

a iz

međ

u EZ

i dr

žava

Jugo

isto

čne

Evro

pe,

reše

nih

da u

spos

tave

zaj

edni

čko

trži

šte

gasa

i el

ektr

ične

ene

rgije

, sa

mog

ućno

šću

da o

vo t

ržiš

te k

asni

je

obuh

vati

i dr

uge

ener

gets

ke p

roiz

vode

. En

erge

tska

zaj

edni

ca j

e za

snov

ana

na z

ajed

ničk

om i

nter

esu

i so

lidar

nost

i nje

nih

član

ica.

Zaj

edni

ci s

u 20

09. g

odin

e pr

istu

pile

Ukr

ajin

a i M

olda

vija

. Sta

tus

posm

atra

ča

imaj

u N

orve

ška,

Tur

ska

i Jer

men

ija. G

ruzi

ja je

od

2006

. god

ine

imal

a st

atus

pos

mat

rača

, a 2

0. f

ebru

ara

2014

. god

ine

EK je

otp

očel

a zv

anič

ne p

rego

vore

sa

Gru

zijo

m o

čla

nstv

u u

Ener

gets

koj z

ajed

nici

. Ka

da j

e re

č o

snab

deva

nju

ener

gijo

m,

regi

on Z

apad

nog

Balk

ana

pred

stav

lja f

ragm

entir

ano

trži

šte,

pr

evas

hodn

o za

visn

o od

uvo

znih

fos

ilnih

gor

iva.

Por

ed u

glja

(pre

težn

o lig

nita

nis

ke k

alor

ične

vre

dnos

ti),

znač

ajni

h re

zerv

i fos

ilnih

gor

iva

u ov

om r

egio

nu n

ema.

47 A

ko s

e im

a u

vidu

ned

avna

pro

šlos

t re

gion

a,

Ener

gets

ka za

jedn

ica

je p

rom

ovis

ana

i kao

miro

vni p

roje

kat.

Ener

gets

ka za

jedn

ica

pred

stav

lja p

rvi z

ajed

ničk

i in

stitu

cion

alni

pro

jeka

t zem

alja

Jugo

isto

čne

Evro

pe k

oje

nisu

čla

nice

EU

.48

Mis

ija E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

je d

a pr

oširi

ene

rget

sko

trži

šte

EU k

a Ju

gois

točn

oj E

vrop

i i d

alje

, kro

z prih

vata

nje

prav

no o

bave

zuju

ćeg

okvi

ra iz

međ

u po

tpis

nica

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e. U

spos

tavl

janj

e En

erge

tske

zaj

edni

ce z

asni

va s

e na

odl

ukam

a Sa

mita

Evr

opsk

og s

avet

a u

Kope

nhag

enu

2002

. god

ine,

gde

je

pot

vrđe

na p

odrš

ka d

ržav

ama

Zapa

dnog

Bal

kana

na

putu

ka

član

stvu

u E

U. I

nteg

raci

ja re

gion

a Za

padn

og

Balk

ana

u en

erge

tsko

trži

šte

EU p

otvr

đena

je u

Sol

unu

2003

. god

ine,

kad

a je

Evr

opsk

i sav

et u

svoj

io S

olun

sku

agen

du z

a Za

padn

i Bal

kan.

49 C

iljev

i Ene

rget

ske

zaje

dnic

e is

takn

uti s

u u

Prea

mbu

li U

govo

ra.50

Sadr

žaj d

okum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke

zaje

dnic

e pr

edst

avlja

pr

avni

ok

vir

za

uspo

stav

ljanj

e za

jedn

ičko

g en

erge

tsko

g tr

žišt

a, k

oje

je z

asno

vano

na

pren

ošen

ju i

prim

eni p

ravn

ih t

ekov

ina

EU u

obl

asti

ener

gije

, po

litik

e ko

nkur

enci

je i

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne, k

ao i

na u

napr

eđen

ju e

nerg

etsk

e in

fras

truk

ture

u s

klad

u sa

od

redb

ama

odgo

vara

jući

h pr

avni

h te

kovi

na E

U. P

ristu

panj

em E

nerg

etsk

oj z

ajed

nici

, ugo

vorn

e st

rane

su

se o

bave

zale

da

će p

reuz

eti i

prim

eniti

pra

vne

teko

vine

EU

koj

e su

pre

dmet

Ugo

vora

. Por

ed p

reuz

iman

ja

prav

nih

teko

vina

EU

, u

skla

du s

a ja

sno

odre

đeni

m v

rem

ensk

im o

kviro

m,

ugov

orne

str

ane

su i

skaz

ale

posv

ećen

ost

uspo

stav

ljanj

u ad

ekva

tnog

reg

ulat

orno

g ok

vira

i l

iber

aliz

aciji

ene

rget

skih

trž

išta

. Ta

kođe

, U

govo

r po

stav

lja o

snov

za

razv

oj i

nves

ticija

, al

i i

odgo

vorn

e en

erge

tske

pol

itike

koj

a ne

zan

emar

uje

soci

jaln

u di

men

ziju

ref

orm

e en

erge

tsko

g se

ktor

a. U

govo

rom

je o

dređ

ena

proc

edur

a do

noše

nja

odlu

ka,

usta

novl

jene

su

inst

ituci

je E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

i odr

eđen

a pr

oced

ura

za r

ešav

anje

spo

rova

. Min

ista

rski

sa

vet j

e na

jviš

a in

stan

ca Z

ajed

nice

za

dono

šenj

e i s

prov

ođen

je o

dluk

a. O

dluk

e M

inis

tars

kog

save

ta m

enja

ju

i dop

unju

ju U

govo

r o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e.

Važn

o je

obr

atiti

paž

nju

na p

ravn

u pr

irodu

Ugo

vora

u k

onte

kstu

pro

cesa

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

EU

. U

govo

r o

osni

vanj

u En

erge

tske

zaj

edni

ce s

tvar

a pr

ava

i oba

veze

za

ugov

orne

str

ane.

Iako

je U

govo

rom

pr

edvi

đeno

usv

ajan

je p

ravn

ih t

ekov

ina

EU u

obl

asti

ener

getik

e, z

aštit

e ži

votn

e sr

edin

e i

konk

uren

cije

, is

punj

avan

je o

bave

za u

okv

iru E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

ne m

ože

se p

oist

ovet

iti s

a pr

oces

om i

rezu

ltatim

a pr

egov

ora

Repu

blik

e Sr

bije

i EU

. Sto

ga je

nem

oguć

e ob

avez

e iz

Ugo

vora

o e

nerg

etsk

oj z

ajed

nici

, koj

e su

ja

sno

iska

zane

i vr

emen

ski u

tvrđ

ene,

dov

esti

u ve

zu s

a ob

avez

ama

koje

tek

tre

ba d

a na

stup

e. S

a dr

uge

stra

ne, U

govo

r o

osni

vanj

u en

erge

tske

zaj

edni

ce ja

sno

defin

iše

koje

pra

vne

teko

vine

EU

tre

ba p

rene

ti u

naci

onal

ni p

ravn

i sis

tem

i pr

imen

iti, d

ok je

pre

dmet

pre

govo

ra R

epub

like

Srbi

je s

a EU

usv

ajan

je i

prim

ena

celo

kupn

ih p

ravn

ih t

ekov

ina

EU,

u ro

ku k

oji

bude

odr

eđen

tok

om p

rego

vora

. N

a kr

aju,

Ugo

voro

m o

os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

pre

dviđ

ene

su p

roce

dure

odl

učiv

anja

i te

la k

oja

dono

se o

dluk

e. D

elok

rug

njih

ovog

rad

a i u

ticaj

a ne

mož

e se

ni p

roši

riti v

an o

kvira

Zaj

edni

ce n

iti u

man

jiti u

odn

osu

na u

govo

rne

obav

eze.

Kad

a je

reč

o m

ehan

izm

u za

funk

cion

isan

je tr

žišt

a m

režn

e en

ergi

je (N

aslo

v III

, čl.

26 i

27),

jasn

o je

od

ređe

n ge

ogra

fski

okv

ir pr

imen

e od

redb

i Ugo

vora

koj

i ne

obuh

vata

sve

čla

nice

EU

, ali

obuh

vata

Aus

triju

, G

rčku

, Mađ

arsk

u, It

aliju

, Slo

veni

ju, k

ao i

sve

budu

će č

lani

ce E

U k

oje

su is

tovr

emen

o po

tpis

nice

Ugo

vora

o

osni

vanj

u En

erge

tske

zaj

edni

ce.

Ener

gets

ka z

ajed

nica

je

regi

onal

na i

nteg

raci

ja k

oja

je u

smer

ena

ka

ener

gets

kom

trži

štu

Jugo

isto

čne

Evro

pe, š

to tr

eba

imat

i u v

idu

prili

kom

ana

lize

proc

esa

preg

ovor

a bu

dući

h čl

anic

a sa

EU

i os

talim

čla

nica

ma

EU.

1234

5

46 U

govo

r o

osni

vanj

u En

erge

tske

za

jedn

ice,

ht

tps:

//w

ww

.ene

rgy‑

com

mun

ity.

org/

port

al/p

age/

port

al/E

NC

_HO

ME/

ENER

GY_

COM

MU

NIT

Y/Le

gal/

Trea

ty (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5). Z

akon

o ra

tifika

ciji

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

d-ni

ce iz

međ

u EZ

i Re

publ

ike

Alb

anije

, Rep

ublik

e Bu

gars

ke, B

osne

i H

erce

govi

ne, R

epub

like

Hrv

atsk

e, R

epub

like

Mak

edon

ije,

Repu

blik

e Cr

ne G

ore,

Rum

unije

, Rep

ublik

e Sr

bije

i Pr

ivre

men

e M

isije

Uje

dinj

enih

nac

ija n

a Ko

sovu

u s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

12

44 S

avet

a be

zbed

nost

i Uje

dinj

enih

nac

ija.

47 E

nerg

y Co

mm

unity

, Ene

rgy

Stra

tegy

of t

he E

nerg

y Co

mm

unity

48 A

leks

anda

r M

acur

a, J

edan

aest

o za

seda

nje

Min

ista

rsko

g sa

veta

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e –

Krat

ak p

rikaz

naj

važn

ijih

odlu

ka,

Beog

rads

ka o

tvor

ena

škol

a, B

eogr

ad 2

014,

str

. 3, h

ttp:

//w

ww

.bos

.rs/c

ei/u

ploa

ded/

Odl

uke_

11_M

inis

tars

kog_

Save

ta_O

dluk

e_EC

_1.p

df (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)49

Pre

ambu

la U

govo

ra o

osn

ivan

ju E

nerg

etsk

e za

jedn

ice,

htt

ps://

ww

w.e

nerg

y‑co

mm

unit

y.or

g/po

rtal

/pag

e/po

rtal

/EN

C_H

OM

E/EN

ERG

Y_CO

MM

UN

ITY/

Lega

l/Tr

eaty

#Pre

ambl

e; v

idi

i ht

tp://

ww

w.c

onsi

lium

.eur

opa.

eu/u

edoc

s/cm

s_da

ta/d

ocs/

pres

sdat

a/en

/ge

na/7

6201

.pdf

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

50 C

iljev

i su

nave

deni

u P

ream

buli

Ugo

vora

. Pre

vod

odre

dbi U

govo

ra n

e sl

edi u

pot

puno

sti z

vani

čni t

ekst

Zak

ona

o ra

tifika

ciji

Ugo

vora

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

62 o

d 19

. jul

a 20

06).

Prilozi ǀ 103

Naz

iv d

okum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

/Tre

aty

esta

blis

hing

the

Ener

gy C

omm

unity

46

Opi

s do

kum

enta

Ener

gets

ka z

ajed

nica

je n

asta

la n

a os

novu

međ

unar

odno

g ug

ovor

a iz

međ

u EZ

i dr

žava

Jugo

isto

čne

Evro

pe,

reše

nih

da u

spos

tave

zaj

edni

čko

trži

šte

gasa

i el

ektr

ične

ene

rgije

, sa

mog

ućno

šću

da o

vo t

ržiš

te k

asni

je

obuh

vati

i dr

uge

ener

gets

ke p

roiz

vode

. En

erge

tska

zaj

edni

ca j

e za

snov

ana

na z

ajed

ničk

om i

nter

esu

i so

lidar

nost

i nje

nih

član

ica.

Zaj

edni

ci s

u 20

09. g

odin

e pr

istu

pile

Ukr

ajin

a i M

olda

vija

. Sta

tus

posm

atra

ča

imaj

u N

orve

ška,

Tur

ska

i Jer

men

ija. G

ruzi

ja je

od

2006

. god

ine

imal

a st

atus

pos

mat

rača

, a 2

0. f

ebru

ara

2014

. god

ine

EK je

otp

očel

a zv

anič

ne p

rego

vore

sa

Gru

zijo

m o

čla

nstv

u u

Ener

gets

koj z

ajed

nici

. Ka

da j

e re

č o

snab

deva

nju

ener

gijo

m,

regi

on Z

apad

nog

Balk

ana

pred

stav

lja f

ragm

entir

ano

trži

šte,

pr

evas

hodn

o za

visn

o od

uvo

znih

fos

ilnih

gor

iva.

Por

ed u

glja

(pre

težn

o lig

nita

nis

ke k

alor

ične

vre

dnos

ti),

znač

ajni

h re

zerv

i fos

ilnih

gor

iva

u ov

om r

egio

nu n

ema.

47 A

ko s

e im

a u

vidu

ned

avna

pro

šlos

t re

gion

a,

Ener

gets

ka za

jedn

ica

je p

rom

ovis

ana

i kao

miro

vni p

roje

kat.

Ener

gets

ka za

jedn

ica

pred

stav

lja p

rvi z

ajed

ničk

i in

stitu

cion

alni

pro

jeka

t zem

alja

Jugo

isto

čne

Evro

pe k

oje

nisu

čla

nice

EU

.48

Mis

ija E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

je d

a pr

oširi

ene

rget

sko

trži

šte

EU k

a Ju

gois

točn

oj E

vrop

i i d

alje

, kro

z prih

vata

nje

prav

no o

bave

zuju

ćeg

okvi

ra iz

međ

u po

tpis

nica

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e. U

spos

tavl

janj

e En

erge

tske

zaj

edni

ce z

asni

va s

e na

odl

ukam

a Sa

mita

Evr

opsk

og s

avet

a u

Kope

nhag

enu

2002

. god

ine,

gde

je

pot

vrđe

na p

odrš

ka d

ržav

ama

Zapa

dnog

Bal

kana

na

putu

ka

član

stvu

u E

U. I

nteg

raci

ja re

gion

a Za

padn

og

Balk

ana

u en

erge

tsko

trži

šte

EU p

otvr

đena

je u

Sol

unu

2003

. god

ine,

kad

a je

Evr

opsk

i sav

et u

svoj

io S

olun

sku

agen

du z

a Za

padn

i Bal

kan.

49 C

iljev

i Ene

rget

ske

zaje

dnic

e is

takn

uti s

u u

Prea

mbu

li U

govo

ra.50

Sadr

žaj d

okum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke

zaje

dnic

e pr

edst

avlja

pr

avni

ok

vir

za

uspo

stav

ljanj

e za

jedn

ičko

g en

erge

tsko

g tr

žišt

a, k

oje

je z

asno

vano

na

pren

ošen

ju i

prim

eni p

ravn

ih t

ekov

ina

EU u

obl

asti

ener

gije

, po

litik

e ko

nkur

enci

je i

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne, k

ao i

na u

napr

eđen

ju e

nerg

etsk

e in

fras

truk

ture

u s

klad

u sa

od

redb

ama

odgo

vara

jući

h pr

avni

h te

kovi

na E

U. P

ristu

panj

em E

nerg

etsk

oj z

ajed

nici

, ugo

vorn

e st

rane

su

se o

bave

zale

da

će p

reuz

eti i

prim

eniti

pra

vne

teko

vine

EU

koj

e su

pre

dmet

Ugo

vora

. Por

ed p

reuz

iman

ja

prav

nih

teko

vina

EU

, u

skla

du s

a ja

sno

odre

đeni

m v

rem

ensk

im o

kviro

m,

ugov

orne

str

ane

su i

skaz

ale

posv

ećen

ost

uspo

stav

ljanj

u ad

ekva

tnog

reg

ulat

orno

g ok

vira

i l

iber

aliz

aciji

ene

rget

skih

trž

išta

. Ta

kođe

, U

govo

r po

stav

lja o

snov

za

razv

oj i

nves

ticija

, al

i i

odgo

vorn

e en

erge

tske

pol

itike

koj

a ne

zan

emar

uje

soci

jaln

u di

men

ziju

ref

orm

e en

erge

tsko

g se

ktor

a. U

govo

rom

je o

dređ

ena

proc

edur

a do

noše

nja

odlu

ka,

usta

novl

jene

su

inst

ituci

je E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

i odr

eđen

a pr

oced

ura

za r

ešav

anje

spo

rova

. Min

ista

rski

sa

vet j

e na

jviš

a in

stan

ca Z

ajed

nice

za

dono

šenj

e i s

prov

ođen

je o

dluk

a. O

dluk

e M

inis

tars

kog

save

ta m

enja

ju

i dop

unju

ju U

govo

r o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e.

Važn

o je

obr

atiti

paž

nju

na p

ravn

u pr

irodu

Ugo

vora

u k

onte

kstu

pro

cesa

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

EU

. U

govo

r o

osni

vanj

u En

erge

tske

zaj

edni

ce s

tvar

a pr

ava

i oba

veze

za

ugov

orne

str

ane.

Iako

je U

govo

rom

pr

edvi

đeno

usv

ajan

je p

ravn

ih t

ekov

ina

EU u

obl

asti

ener

getik

e, z

aštit

e ži

votn

e sr

edin

e i

konk

uren

cije

, is

punj

avan

je o

bave

za u

okv

iru E

nerg

etsk

e za

jedn

ice

ne m

ože

se p

oist

ovet

iti s

a pr

oces

om i

rezu

ltatim

a pr

egov

ora

Repu

blik

e Sr

bije

i EU

. Sto

ga je

nem

oguć

e ob

avez

e iz

Ugo

vora

o e

nerg

etsk

oj z

ajed

nici

, koj

e su

ja

sno

iska

zane

i vr

emen

ski u

tvrđ

ene,

dov

esti

u ve

zu s

a ob

avez

ama

koje

tek

tre

ba d

a na

stup

e. S

a dr

uge

stra

ne, U

govo

r o

osni

vanj

u en

erge

tske

zaj

edni

ce ja

sno

defin

iše

koje

pra

vne

teko

vine

EU

tre

ba p

rene

ti u

naci

onal

ni p

ravn

i sis

tem

i pr

imen

iti, d

ok je

pre

dmet

pre

govo

ra R

epub

like

Srbi

je s

a EU

usv

ajan

je i

prim

ena

celo

kupn

ih p

ravn

ih t

ekov

ina

EU,

u ro

ku k

oji

bude

odr

eđen

tok

om p

rego

vora

. N

a kr

aju,

Ugo

voro

m o

os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

pre

dviđ

ene

su p

roce

dure

odl

učiv

anja

i te

la k

oja

dono

se o

dluk

e. D

elok

rug

njih

ovog

rad

a i u

ticaj

a ne

mož

e se

ni p

roši

riti v

an o

kvira

Zaj

edni

ce n

iti u

man

jiti u

odn

osu

na u

govo

rne

obav

eze.

Kad

a je

reč

o m

ehan

izm

u za

funk

cion

isan

je tr

žišt

a m

režn

e en

ergi

je (N

aslo

v III

, čl.

26 i

27),

jasn

o je

od

ređe

n ge

ogra

fski

okv

ir pr

imen

e od

redb

i Ugo

vora

koj

i ne

obuh

vata

sve

čla

nice

EU

, ali

obuh

vata

Aus

triju

, G

rčku

, Mađ

arsk

u, It

aliju

, Slo

veni

ju, k

ao i

sve

budu

će č

lani

ce E

U k

oje

su is

tovr

emen

o po

tpis

nice

Ugo

vora

o

osni

vanj

u En

erge

tske

zaj

edni

ce.

Ener

gets

ka z

ajed

nica

je

regi

onal

na i

nteg

raci

ja k

oja

je u

smer

ena

ka

ener

gets

kom

trži

štu

Jugo

isto

čne

Evro

pe, š

to tr

eba

imat

i u v

idu

prili

kom

ana

lize

proc

esa

preg

ovor

a bu

dući

h čl

anic

a sa

EU

i os

talim

čla

nica

ma

EU.

1234

5

46 U

govo

r o

osni

vanj

u En

erge

tske

za

jedn

ice,

ht

tps:

//w

ww

.ene

rgy‑

com

mun

ity.

org/

port

al/p

age/

port

al/E

NC

_HO

ME/

ENER

GY_

COM

MU

NIT

Y/Le

gal/

Trea

ty (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5). Z

akon

o ra

tifika

ciji

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

d-ni

ce iz

međ

u EZ

i Re

publ

ike

Alb

anije

, Rep

ublik

e Bu

gars

ke, B

osne

i H

erce

govi

ne, R

epub

like

Hrv

atsk

e, R

epub

like

Mak

edon

ije,

Repu

blik

e Cr

ne G

ore,

Rum

unije

, Rep

ublik

e Sr

bije

i Pr

ivre

men

e M

isije

Uje

dinj

enih

nac

ija n

a Ko

sovu

u s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

12

44 S

avet

a be

zbed

nost

i Uje

dinj

enih

nac

ija.

47 E

nerg

y Co

mm

unity

, Ene

rgy

Stra

tegy

of t

he E

nerg

y Co

mm

unity

48 A

leks

anda

r M

acur

a, J

edan

aest

o za

seda

nje

Min

ista

rsko

g sa

veta

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e –

Krat

ak p

rikaz

naj

važn

ijih

odlu

ka,

Beog

rads

ka o

tvor

ena

škol

a, B

eogr

ad 2

014,

str

. 3, h

ttp:

//w

ww

.bos

.rs/c

ei/u

ploa

ded/

Odl

uke_

11_M

inis

tars

kog_

Save

ta_O

dluk

e_EC

_1.p

df (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)49

Pre

ambu

la U

govo

ra o

osn

ivan

ju E

nerg

etsk

e za

jedn

ice,

htt

ps://

ww

w.e

nerg

y‑co

mm

unit

y.or

g/po

rtal

/pag

e/po

rtal

/EN

C_H

OM

E/EN

ERG

Y_CO

MM

UN

ITY/

Lega

l/Tr

eaty

#Pre

ambl

e; v

idi

i ht

tp://

ww

w.c

onsi

lium

.eur

opa.

eu/u

edoc

s/cm

s_da

ta/d

ocs/

pres

sdat

a/en

/ge

na/7

6201

.pdf

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

50 C

iljev

i su

nave

deni

u P

ream

buli

Ugo

vora

. Pre

vod

odre

dbi U

govo

ra n

e sl

edi u

pot

puno

sti z

vani

čni t

ekst

Zak

ona

o ra

tifika

ciji

Ugo

vora

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

62 o

d 19

. jul

a 20

06).

104 ǀ Prilozi

Stru

ktur

a do

kum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

sas

toji

se i

z pr

eam

bule

, na

slov

a i

anek

sa:

1) P

ream

bula

sa

drži

osn

ove

za u

spos

tavl

janj

e Za

jedn

ice,

nje

no v

redn

osno

odr

eđen

je i

cilje

ve. 2

) N

aslo

vi s

u po

delje

ni

na p

ogla

vlja

koj

ima

su u

tvrđ

ena

nače

la n

a ko

jima

je Z

ajed

nica

usp

osta

vlje

na i

reg

ulis

ane

poje

dina

čne

obla

sti o

d zn

ačaj

a za

Zaj

edni

cu: N

aslo

v II

– pr

avne

tek

ovin

e EU

koj

e U

govo

rne

stra

ne t

reba

da

preu

zmu

i prim

ene,

usa

glaš

enos

t sa

opš

tepr

imen

ljivi

m s

tand

ardi

ma

EU, m

ere

za p

rilag

ođav

anje

pra

vnih

tek

ovin

a EU

i us

agla

šava

nje

sa b

uduć

im p

ravn

im t

ekov

inam

a EU

; Nas

lov

III –

meh

aniz

am z

a fu

nkci

onis

anje

trž

išta

m

režn

e en

ergi

je, o

dnos

no h

arm

oniz

aciju

trži

šta,

sig

urno

st s

nabd

evan

ja, b

ezbe

dnos

t i m

ere

u sl

učaj

u kr

ize

snab

deva

nja;

Nas

lov

IV –

usp

osta

vlja

nje

jedi

nstv

enog

ene

rget

skog

trž

išta

; nas

lovi

V i

VI –

del

okru

g ra

da

inst

ituci

ja E

nerg

etsk

e za

jedn

ice,

bud

žet i

nač

in d

onoš

enja

odl

uka

i Nas

lov

VII –

prim

ena

odlu

ka i

reša

vanj

e sp

orov

a un

utar

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e. 3

) Ane

ksi s

adrž

e pr

egle

d ob

avez

ujuć

ih p

ravn

ih te

kovi

na E

U u

obl

asti

ener

gije

, za

štite

živ

otne

sre

dine

i k

onku

renc

ije,

vrem

ensk

i ok

vir

za n

jihov

u im

plem

enta

ciju

i s

truk

tura

do

prin

osa

Ugo

vorn

ih s

tran

a bu

džet

u En

erge

tske

zaj

edni

ce.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ (

od 2

009

EU),

Repu

blik

a Al

bani

ja,

Repu

blik

a Bu

gars

ka,

Bosn

a i

Her

cego

vina

, Re

publ

ika

Hrv

atsk

a,

Repu

blik

a M

aked

onija

, Rep

ublik

a Cr

na G

ora,

Rum

unija

, Rep

ublik

a Sr

bija

, Priv

rem

ena

Mis

ija U

jedi

njen

ih

naci

ja n

a Ko

sovu

u s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

124

4 Sa

veta

bez

bedn

osti

Uje

dinj

enih

nac

ija, M

olda

vija

i U

kraj

ina.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Ugo

vor j

e po

tpis

an u

Atin

i 25.

okt

obra

200

5. g

odin

e, a

stu

pio

je n

a sn

agu

1. ju

la 2

006.

god

ine.

Rep

ublik

a Sr

bija

je r

atifi

kova

la U

govo

r Za

kono

m o

rat

ifika

ciji

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e („

Sl. g

lasn

ik

RS”,

br. 6

2 od

19.

jula

200

6).

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o z

ajed

ničk

om e

vrop

skom

vaz

duho

plov

nom

pod

ručj

u (S

pora

zum

o o

tvor

enom

neb

u)/

The

Agre

emen

t on

Com

mon

Avi

atio

n Ar

ea o

f Eur

ope

(The

Ope

n Sk

ies

Agre

emen

t)51

Opi

s do

kum

enta

EU je

pro

jeka

t Zaj

edni

čkog

evr

opsk

og v

azdu

hopl

ovno

g po

druč

ja z

apoč

ela

2004

. god

ine

i nje

gova

suš

tina

je d

a ev

rops

ki v

azdu

šni

pros

tor

briš

e na

cion

alne

gra

nice

, je

r je

izd

elje

nost

vaz

dušn

og p

rost

ora

imal

a ne

gativ

an u

ticaj

na

efika

snos

t avi

o‑sa

obra

ćaja

poš

to a

vio‑

kom

pani

je tr

oše

više

gor

iva

i vre

men

a je

r mor

aju

da p

rođu

niz

kon

trol

a.

Cilj

ovog

spo

razu

ma

je f

orm

iranj

e Za

jedn

ičko

g ev

rops

kog

vazd

uhop

lovn

og p

odru

čja

(eng

. Eu

rope

an

Com

mon

Avi

atio

n Ar

ea –

ECA

A). E

CAA

se za

sniv

a na

slob

odno

m p

ristu

pu tr

žišt

u, sl

obod

i osn

ivan

ja p

redu

zeća

, je

dnak

im u

slovi

ma

konk

uren

cije

i z

ajed

ničk

im p

ravi

lima

u ob

last

i sig

urno

sti,

bezb

edno

sti,

upra

vlja

nja

vazd

ušni

m s

aobr

aćaj

em, s

ocija

lnih

pita

nja

i za

štite

živ

otne

sre

dine

. Spo

razu

m o

zaj

edni

čkom

evr

opsk

om

vazd

uhop

lovn

om p

odru

čju

ili S

pora

zum

o o

tvor

enom

neb

u je

dan

je o

d us

lova

za

ulaz

ak S

rbije

u E

U.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

se sa

stoj

i od

član

ova

koji

obra

zlaž

u op

šte

funk

cion

isan

je Z

ajed

ničk

og e

vrop

skog

vazd

uhop

lovn

og

podr

učja

i či

ne G

lavn

i spo

razu

m. K

roz

doda

tne

anek

se S

pora

zum

defi

niše

koj

e su

sve

odg

ovar

ajuć

e m

ere,

bi

lo o

pšte

ili

poje

dina

čne,

ugo

vorn

e st

rane

duž

ne d

a pr

eduz

imaj

u ka

ko b

i se

obe

zbed

ilo i

spun

java

nje

obav

eza

koje

pro

izila

ze i

z ov

og s

pora

zum

a, i

uzd

ržav

aju

se o

d sv

ih m

era

koje

bi

mog

le d

a ug

roze

os

tvar

ivan

je c

iljev

a ov

og s

pora

zum

a.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

se

sast

oji o

d čl

anov

a G

lavn

og s

pora

zum

a i p

et a

neks

a:

Gla

vni s

pora

zum

; An

eks

I – P

ravi

la k

oja

se p

rimen

juju

na

civi

lno

vazd

uhop

lovs

tvo;

An

eks

II –

Hor

izon

taln

o us

klađ

ivan

je i

odre

đena

pro

cedu

raln

a pr

avila

; An

eks

III –

Pra

vila

o k

onku

renc

iji i

drža

vnoj

pom

oći;

Anek

s IV

– P

odne

sci S

udu

prav

de E

Z;

Anek

s V

– Pr

otok

oli k

oji s

e od

nose

na

tran

zici

one

aran

žman

e.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Al

bani

ja, B

osna

i H

erce

govi

na, R

epub

lika

Buga

rska

, Re

publ

ika

Hrv

atsk

a, R

epub

lika

Mak

edon

ija, R

epub

lika

Isla

nd, R

epub

lika

Crna

Gor

a, K

ralje

vina

Nor

vešk

a,

Rum

unija

, Rep

ublik

a Sr

bija

i M

isija

priv

rem

ene

upra

ve U

jedi

njen

ih n

acija

na

Koso

vu52

, sa

drug

e st

rane

.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Mul

tilat

eral

ni s

pora

zum

o E

CAA

, Srb

ija j

e po

tpis

ala

29. j

una

2006

. god

ine

sa E

U, a

Nar

odna

sku

pštin

a Re

publ

ike

Srbi

je g

a je

pot

vrdi

la 1

3. m

aja

2009

. god

ine.

12

51 S

pora

zum

o z

ajed

ničk

om e

vrop

skom

vaz

duho

plov

nom

pod

ručj

u, h

ttp:

//w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.124

.htm

l (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)52

U s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

Sav

eza

bezb

edno

sti U

N 1

244

od 1

0. ju

na 1

999.

god

ine.

Prilozi ǀ 105

Stru

ktur

a do

kum

enta

Ugo

vor

o os

niva

nju

Ener

gets

ke z

ajed

nice

sas

toji

se i

z pr

eam

bule

, na

slov

a i

anek

sa:

1) P

ream

bula

sa

drži

osn

ove

za u

spos

tavl

janj

e Za

jedn

ice,

nje

no v

redn

osno

odr

eđen

je i

cilje

ve. 2

) N

aslo

vi s

u po

delje

ni

na p

ogla

vlja

koj

ima

su u

tvrđ

ena

nače

la n

a ko

jima

je Z

ajed

nica

usp

osta

vlje

na i

reg

ulis

ane

poje

dina

čne

obla

sti o

d zn

ačaj

a za

Zaj

edni

cu: N

aslo

v II

– pr

avne

tek

ovin

e EU

koj

e U

govo

rne

stra

ne t

reba

da

preu

zmu

i prim

ene,

usa

glaš

enos

t sa

opš

tepr

imen

ljivi

m s

tand

ardi

ma

EU, m

ere

za p

rilag

ođav

anje

pra

vnih

tek

ovin

a EU

i us

agla

šava

nje

sa b

uduć

im p

ravn

im t

ekov

inam

a EU

; Nas

lov

III –

meh

aniz

am z

a fu

nkci

onis

anje

trž

išta

m

režn

e en

ergi

je, o

dnos

no h

arm

oniz

aciju

trži

šta,

sig

urno

st s

nabd

evan

ja, b

ezbe

dnos

t i m

ere

u sl

učaj

u kr

ize

snab

deva

nja;

Nas

lov

IV –

usp

osta

vlja

nje

jedi

nstv

enog

ene

rget

skog

trž

išta

; nas

lovi

V i

VI –

del

okru

g ra

da

inst

ituci

ja E

nerg

etsk

e za

jedn

ice,

bud

žet i

nač

in d

onoš

enja

odl

uka

i Nas

lov

VII –

prim

ena

odlu

ka i

reša

vanj

e sp

orov

a un

utar

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e. 3

) Ane

ksi s

adrž

e pr

egle

d ob

avez

ujuć

ih p

ravn

ih te

kovi

na E

U u

obl

asti

ener

gije

, za

štite

živ

otne

sre

dine

i k

onku

renc

ije,

vrem

ensk

i ok

vir

za n

jihov

u im

plem

enta

ciju

i s

truk

tura

do

prin

osa

Ugo

vorn

ih s

tran

a bu

džet

u En

erge

tske

zaj

edni

ce.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ (

od 2

009

EU),

Repu

blik

a Al

bani

ja,

Repu

blik

a Bu

gars

ka,

Bosn

a i

Her

cego

vina

, Re

publ

ika

Hrv

atsk

a,

Repu

blik

a M

aked

onija

, Rep

ublik

a Cr

na G

ora,

Rum

unija

, Rep

ublik

a Sr

bija

, Priv

rem

ena

Mis

ija U

jedi

njen

ih

naci

ja n

a Ko

sovu

u s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

124

4 Sa

veta

bez

bedn

osti

Uje

dinj

enih

nac

ija, M

olda

vija

i U

kraj

ina.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Ugo

vor j

e po

tpis

an u

Atin

i 25.

okt

obra

200

5. g

odin

e, a

stu

pio

je n

a sn

agu

1. ju

la 2

006.

god

ine.

Rep

ublik

a Sr

bija

je r

atifi

kova

la U

govo

r Za

kono

m o

rat

ifika

ciji

Ugo

vora

o o

sniv

anju

Ene

rget

ske

zaje

dnic

e („

Sl. g

lasn

ik

RS”,

br. 6

2 od

19.

jula

200

6).

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o z

ajed

ničk

om e

vrop

skom

vaz

duho

plov

nom

pod

ručj

u (S

pora

zum

o o

tvor

enom

neb

u)/

The

Agre

emen

t on

Com

mon

Avi

atio

n Ar

ea o

f Eur

ope

(The

Ope

n Sk

ies

Agre

emen

t)51

Opi

s do

kum

enta

EU je

pro

jeka

t Zaj

edni

čkog

evr

opsk

og v

azdu

hopl

ovno

g po

druč

ja z

apoč

ela

2004

. god

ine

i nje

gova

suš

tina

je d

a ev

rops

ki v

azdu

šni

pros

tor

briš

e na

cion

alne

gra

nice

, je

r je

izd

elje

nost

vaz

dušn

og p

rost

ora

imal

a ne

gativ

an u

ticaj

na

efika

snos

t avi

o‑sa

obra

ćaja

poš

to a

vio‑

kom

pani

je tr

oše

više

gor

iva

i vre

men

a je

r mor

aju

da p

rođu

niz

kon

trol

a.

Cilj

ovog

spo

razu

ma

je f

orm

iranj

e Za

jedn

ičko

g ev

rops

kog

vazd

uhop

lovn

og p

odru

čja

(eng

. Eu

rope

an

Com

mon

Avi

atio

n Ar

ea –

ECA

A). E

CAA

se za

sniv

a na

slob

odno

m p

ristu

pu tr

žišt

u, sl

obod

i osn

ivan

ja p

redu

zeća

, je

dnak

im u

slovi

ma

konk

uren

cije

i z

ajed

ničk

im p

ravi

lima

u ob

last

i sig

urno

sti,

bezb

edno

sti,

upra

vlja

nja

vazd

ušni

m s

aobr

aćaj

em, s

ocija

lnih

pita

nja

i za

štite

živ

otne

sre

dine

. Spo

razu

m o

zaj

edni

čkom

evr

opsk

om

vazd

uhop

lovn

om p

odru

čju

ili S

pora

zum

o o

tvor

enom

neb

u je

dan

je o

d us

lova

za

ulaz

ak S

rbije

u E

U.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

se sa

stoj

i od

član

ova

koji

obra

zlaž

u op

šte

funk

cion

isan

je Z

ajed

ničk

og e

vrop

skog

vazd

uhop

lovn

og

podr

učja

i či

ne G

lavn

i spo

razu

m. K

roz

doda

tne

anek

se S

pora

zum

defi

niše

koj

e su

sve

odg

ovar

ajuć

e m

ere,

bi

lo o

pšte

ili

poje

dina

čne,

ugo

vorn

e st

rane

duž

ne d

a pr

eduz

imaj

u ka

ko b

i se

obe

zbed

ilo i

spun

java

nje

obav

eza

koje

pro

izila

ze i

z ov

og s

pora

zum

a, i

uzd

ržav

aju

se o

d sv

ih m

era

koje

bi

mog

le d

a ug

roze

os

tvar

ivan

je c

iljev

a ov

og s

pora

zum

a.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

se

sast

oji o

d čl

anov

a G

lavn

og s

pora

zum

a i p

et a

neks

a:

Gla

vni s

pora

zum

; An

eks

I – P

ravi

la k

oja

se p

rimen

juju

na

civi

lno

vazd

uhop

lovs

tvo;

An

eks

II –

Hor

izon

taln

o us

klađ

ivan

je i

odre

đena

pro

cedu

raln

a pr

avila

; An

eks

III –

Pra

vila

o k

onku

renc

iji i

drža

vnoj

pom

oći;

Anek

s IV

– P

odne

sci S

udu

prav

de E

Z;

Anek

s V

– Pr

otok

oli k

oji s

e od

nose

na

tran

zici

one

aran

žman

e.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Al

bani

ja, B

osna

i H

erce

govi

na, R

epub

lika

Buga

rska

, Re

publ

ika

Hrv

atsk

a, R

epub

lika

Mak

edon

ija, R

epub

lika

Isla

nd, R

epub

lika

Crna

Gor

a, K

ralje

vina

Nor

vešk

a,

Rum

unija

, Rep

ublik

a Sr

bija

i M

isija

priv

rem

ene

upra

ve U

jedi

njen

ih n

acija

na

Koso

vu52

, sa

drug

e st

rane

.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Mul

tilat

eral

ni s

pora

zum

o E

CAA

, Srb

ija j

e po

tpis

ala

29. j

una

2006

. god

ine

sa E

U, a

Nar

odna

sku

pštin

a Re

publ

ike

Srbi

je g

a je

pot

vrdi

la 1

3. m

aja

2009

. god

ine.

12

51 S

pora

zum

o z

ajed

ničk

om e

vrop

skom

vaz

duho

plov

nom

pod

ručj

u, h

ttp:

//w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.124

.htm

l (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)52

U s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

Sav

eza

bezb

edno

sti U

N 1

244

od 1

0. ju

na 1

999.

god

ine.

106 ǀ Prilozi

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

cent

raln

oj E

vrop

i/Th

e Ce

ntra

l Eu

rope

an F

ree

Trad

e Ag

reem

ent

(CEF

TA)53

Opi

s do

kum

enta

Balk

ansk

e dr

žave

, ukl

juču

jući

i M

olda

viju

, su

2006

. god

ine

potp

isal

e Sp

oraz

um o

slo

bodn

oj t

rgov

ini

u ce

ntra

lnoj

Evr

opi (

CEFT

A), k

oji j

e za

men

io m

režu

bila

tera

lnih

ugo

vora

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i. N

akon

ula

ska

u EU

, 200

7. g

odin

e, iz

CEF

TA s

u iz

ašle

Rum

unija

i Bu

gars

ka, a

201

3. H

rvat

ska.

Drž

ave

koje

su

osta

le u

sp

oraz

umu

su: S

rbija

, Alb

anija

, Bos

na i

Her

cego

vina

, Mak

edon

ija, C

rna

Gor

a, U

NM

IK –

Kos

ovo

i Mol

davi

ja.

One

tren

utno

čin

e za

jedn

ičko

trži

šte

od o

ko 2

5 m

ilion

a po

troš

ača.

CEFT

A pr

edst

avlja

mul

tilat

eral

ni s

pora

zum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

regi

onu.

Stv

aran

jem

zon

e sl

obod

ne

trgo

vine

, drž

ave

Zapa

dnog

Bal

kana

se o

pred

elju

ju z

a ek

onom

ski r

azvo

j, po

kazu

jući

da

su sp

osob

ne d

a vo

de

zaje

dnič

ku e

kono

msk

u po

litik

u i p

reuz

mu

obav

eze

i odg

ovor

nost

za

budu

ćnos

t či

tavo

g re

gion

a, š

to jo

š vi

še n

agla

šava

evr

opsk

u pe

rspe

ktiv

u ov

og re

gion

a i ž

elju

za

prid

ruži

vanj

em E

U. T

akođ

e, C

EFTA

obe

zbeđ

uje

poje

dnos

tavl

jenj

e i h

arm

oniz

aciju

usl

ova

trgo

vine

u r

egio

nu, k

oji v

aže

za s

ve p

otpi

snic

e, a

pot

enci

jaln

im

stra

nim

inve

stito

rima

stva

ra re

spek

tabi

lno,

rela

tivno

sta

biln

o, p

redv

idiv

o i a

trak

tivno

pos

lovn

o ok

ruže

nje.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

CEF

TA d

efini

še o

pšte

oba

veze

koj

e se

odn

ose

na t

rgov

inu

svom

rob

om. O

pšte

pra

vilo

ovo

g sp

oraz

uma

je u

kida

nje

kvan

titat

ivni

h og

rani

čenj

a, c

arin

a i d

rugi

h da

žbin

a na

izvo

z i u

voz

robe

u t

rgov

ini

međ

u dr

žava

ma

u re

gion

u, t

e on

emog

ućav

anje

uvo

đenj

a no

vih

(dod

atni

h) o

gran

ičen

ja. S

tupa

njem

na

snag

u Sp

oraz

uma,

kva

ntita

tivna

ogr

anič

enja

, car

insk

e i d

ruge

daž

bine

fisk

alne

prir

ode

na iz

voz

i uvo

z se

ne

će p

oveć

avat

i, tj.

prim

enjiv

aće

se n

ivo

liber

aliz

acije

pre

dviđ

en b

ilate

raln

im s

pora

zum

ima.

Spo

razu

mom

su

obr

ađen

e te

hnič

ke p

repr

eke

u tr

govi

ni,

kao

i no

ve o

blas

ti ko

je n

isu

bile

obu

hvać

ene

bila

tera

lnim

sp

oraz

umim

a o

slob

odno

j trg

ovin

i: tr

govi

na u

slug

ama,

inve

stic

iona

ula

ganj

a, ja

vne

naba

vke,

zaš

tita

prav

a in

tele

ktua

lne

svoj

ine

i arb

itraž

a u

sluč

aju

spor

a.G

lavn

i ci

ljevi

Spo

razu

ma

su:

zam

ena

i un

apre

đenj

e po

stoj

ećih

bila

tera

lnih

spo

razu

ma;

pob

oljš

anje

i

stva

ranj

e us

lova

za

dalje

pod

stic

anje

ula

ganj

a; š

irenj

e tr

govi

ne r

obom

i u

slug

ama,

te

unap

ređe

nje

ulag

anja

kro

z pr

avič

na, j

asna

, sta

biln

a i p

redv

idiv

a pr

avila

; uki

danj

e ba

rijer

a i p

orem

ećaj

a u

trgo

vini

, te

olak

šanj

e kr

etan

ja r

oba

u tr

anzi

tu i

prek

ogra

ničn

og k

reta

nja

roba

i us

luga

izm

eđu

potp

isni

ca; o

sigu

ranj

e fe

r us

lova

kon

kure

ncije

i p

oste

peno

otv

aran

je t

ržiš

ta j

avni

h na

bavk

i; os

igur

anje

odg

ovar

ajuć

e za

štite

pr

ava

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e u

skla

du s

a m

eđun

arod

nim

sta

ndar

dim

a; o

sigu

ranj

e efi

kasn

e pr

oced

ure

za

prov

ođen

je i

prim

enu

Spor

azum

a; p

obol

jšan

je tr

govi

nski

h od

nosa

sa

treć

im z

emlja

ma.

Stru

ktur

a do

kum

enta

CEFT

A,

uz o

snov

ne o

dred

be s

pora

zum

a, i

ma

deve

t an

eksa

, ko

ji za

prav

o pr

edst

avlja

ju S

pora

zum

o

slob

odno

j trg

ovin

i na

Balk

anu.

Međ

u nj

ima

su o

pšte

odr

edbe

koj

e se

odn

ose

na t

rgov

inu

svom

rob

om

(ope

rativ

na p

ravi

la, p

ravi

la k

onku

renc

ije i

pra

vila

zaš

tite

– An

eks

IV i

V),

indu

strij

ski

proi

zvod

i (A

neks

I

i II),

pol

jopr

ivre

dni p

roiz

vodi

(An

eks

I i II

I), t

ehni

čke

barij

ere

u tr

govi

ni; n

ova

trgo

vins

ka p

itanj

a (u

slug

e,

inve

stic

ije, j

avne

nab

avke

, int

elek

tual

na s

vojin

a –

Anek

s VI

i VI

I) i p

ravi

la fu

nkci

onis

anja

(Ane

ks X

VIII

i IX)

.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Al

bani

ja, B

osna

i H

erce

govi

na, B

ugar

ska,

Rep

ublik

a M

aked

onija

, M

olda

vija

, Re

publ

ika

Crna

Gor

a, R

umun

ija,

Repu

blik

a Sr

bija

i M

isija

priv

rem

ene

upra

ve

Uje

dinj

enih

nac

ija n

a Ko

sovu

54, s

a dr

uge

stra

ne.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Spor

azum

CEF

TA 2

006

su u

Buk

ureš

tu 2

006.

god

ine

potp

isal

e: A

lban

ija, B

osna

i H

erce

govi

na, B

ugar

ska,

H

rvat

ska,

M

aked

onija

, M

olda

vija

, Ru

mun

ija,

Crna

G

ora,

Sr

bija

i

Priv

rem

ena

adm

inis

trat

ivna

m

isija

U

jedi

njen

ih n

acija

na

Koso

vu u

skl

adu

sa U

N R

ezol

ucijo

m S

avet

a be

zbed

nost

i 124

4. D

o kr

aja

2007

. god

ine

Spor

azum

je s

tupi

o na

sna

gu u

svi

m d

ržav

ama

potp

isni

cim

a.

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri z

a iz

dava

nje

viza

i S

pora

zum

o r

eadm

isiji

lic

a ko

ja n

ezak

onit

o bo

rave

/The

Agr

eem

ent o

n Vi

sa F

acili

tatio

n an

d th

e Ag

reem

ent o

n Re

adm

issi

on55

Opi

s do

kum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za i

Spor

azum

o r

eadm

isiji

lica

koj

a ne

zako

nito

bor

ave

zakl

juče

ni i

zmeđ

u EZ

i R

epub

like

Srbi

je p

reds

tavl

jaju

prv

i ko

rak

ka u

spos

tavl

janj

u be

zviz

nog

reži

ma.

N

aim

e, n

a pr

edlo

g EK

, Sav

et je

u n

ovem

bru

2006

. god

ine

usvo

jio m

anda

te z

a pr

egov

ore

o sp

oraz

umim

a o

vizn

im o

lakš

icam

a i s

pora

zum

ima

o re

adm

isiji

sa

Bosn

om i

Her

cego

vino

m, M

aked

onijo

m, C

rnom

Gor

om i

Srbi

jom

, kao

i m

anda

t za

preg

ovor

e o

spor

azum

u o

vizn

im o

lakš

icam

a sa

Alb

anijo

m, k

oja

već

ima

zakl

juče

n sp

oraz

um o

read

mis

iji. P

rego

vori

su z

vani

čno

otpo

čeli

30. n

ovem

bra

2006

. Cilj

ovi

h pr

egov

ora

se o

gled

ao

u po

stiz

anju

spo

razu

ma

koji

bi o

lakš

ali u

spos

tavl

janj

e ne

posr

edni

h ko

ntak

ata

izm

eđu

ljudi

, kao

pre

dusl

ova

za ja

čanj

e i r

azvo

j sve

ukup

nih

ekon

omsk

ih, n

aučn

ih, k

ultu

rnih

i dr

ugih

odn

osa

izm

eđu

ugov

orni

h st

rana

.S

obzi

rom

na

to d

a je

dob

ijanj

e vi

znih

ola

kšic

a us

lovl

jeno

usv

ajan

jem

i pr

imen

om ja

snih

pra

vila

o b

orbi

pr

otiv

ileg

alne

imig

raci

je, p

redu

slov

za

stup

anje

na

snag

u Sp

oraz

uma

o vi

znim

ola

kšic

ama

je s

tupa

nje

na

snag

u Sp

oraz

uma

o re

adm

isiji

, koj

im s

vaka

drž

ava

Zapa

dnog

Bal

kana

prih

vata

kak

o sv

oje

drža

vlja

ne k

oji

ilega

lno

bora

ve n

a te

ritor

iji E

U ta

ko i

drug

a lic

a ko

ja s

u pr

eko

terit

orije

ovi

h dr

žava

ušl

a u

EU.

123

53 S

pora

zum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

cent

raln

oj E

vrop

i, ht

tp://

ww

w.p

ks.rs

/SA

DR

ZAJ/

File

s/01

%20

Spor

azum

%20

CEFT

A%20

2006

.pdf

(p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)54

U s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

Sav

eza

bezb

edno

sti U

N 1

244

od 1

0. ju

na 1

999.

god

ine.

55 S

pora

zum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za h

ttp:

//w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.198

.htm

l i S

pora

zum

o r

eadm

isiji

lic

a ko

ja n

ezak

onito

bor

ave

http

://w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.198

.htm

l (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

Prilozi ǀ 107

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

cent

raln

oj E

vrop

i/Th

e Ce

ntra

l Eu

rope

an F

ree

Trad

e Ag

reem

ent

(CEF

TA)53

Opi

s do

kum

enta

Balk

ansk

e dr

žave

, ukl

juču

jući

i M

olda

viju

, su

2006

. god

ine

potp

isal

e Sp

oraz

um o

slo

bodn

oj t

rgov

ini

u ce

ntra

lnoj

Evr

opi (

CEFT

A), k

oji j

e za

men

io m

režu

bila

tera

lnih

ugo

vora

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i. N

akon

ula

ska

u EU

, 200

7. g

odin

e, iz

CEF

TA s

u iz

ašle

Rum

unija

i Bu

gars

ka, a

201

3. H

rvat

ska.

Drž

ave

koje

su

osta

le u

sp

oraz

umu

su: S

rbija

, Alb

anija

, Bos

na i

Her

cego

vina

, Mak

edon

ija, C

rna

Gor

a, U

NM

IK –

Kos

ovo

i Mol

davi

ja.

One

tren

utno

čin

e za

jedn

ičko

trži

šte

od o

ko 2

5 m

ilion

a po

troš

ača.

CEFT

A pr

edst

avlja

mul

tilat

eral

ni s

pora

zum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

regi

onu.

Stv

aran

jem

zon

e sl

obod

ne

trgo

vine

, drž

ave

Zapa

dnog

Bal

kana

se o

pred

elju

ju z

a ek

onom

ski r

azvo

j, po

kazu

jući

da

su sp

osob

ne d

a vo

de

zaje

dnič

ku e

kono

msk

u po

litik

u i p

reuz

mu

obav

eze

i odg

ovor

nost

za

budu

ćnos

t či

tavo

g re

gion

a, š

to jo

š vi

še n

agla

šava

evr

opsk

u pe

rspe

ktiv

u ov

og re

gion

a i ž

elju

za

prid

ruži

vanj

em E

U. T

akođ

e, C

EFTA

obe

zbeđ

uje

poje

dnos

tavl

jenj

e i h

arm

oniz

aciju

usl

ova

trgo

vine

u r

egio

nu, k

oji v

aže

za s

ve p

otpi

snic

e, a

pot

enci

jaln

im

stra

nim

inve

stito

rima

stva

ra re

spek

tabi

lno,

rela

tivno

sta

biln

o, p

redv

idiv

o i a

trak

tivno

pos

lovn

o ok

ruže

nje.

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

CEF

TA d

efini

še o

pšte

oba

veze

koj

e se

odn

ose

na t

rgov

inu

svom

rob

om. O

pšte

pra

vilo

ovo

g sp

oraz

uma

je u

kida

nje

kvan

titat

ivni

h og

rani

čenj

a, c

arin

a i d

rugi

h da

žbin

a na

izvo

z i u

voz

robe

u t

rgov

ini

međ

u dr

žava

ma

u re

gion

u, t

e on

emog

ućav

anje

uvo

đenj

a no

vih

(dod

atni

h) o

gran

ičen

ja. S

tupa

njem

na

snag

u Sp

oraz

uma,

kva

ntita

tivna

ogr

anič

enja

, car

insk

e i d

ruge

daž

bine

fisk

alne

prir

ode

na iz

voz

i uvo

z se

ne

će p

oveć

avat

i, tj.

prim

enjiv

aće

se n

ivo

liber

aliz

acije

pre

dviđ

en b

ilate

raln

im s

pora

zum

ima.

Spo

razu

mom

su

obr

ađen

e te

hnič

ke p

repr

eke

u tr

govi

ni,

kao

i no

ve o

blas

ti ko

je n

isu

bile

obu

hvać

ene

bila

tera

lnim

sp

oraz

umim

a o

slob

odno

j trg

ovin

i: tr

govi

na u

slug

ama,

inve

stic

iona

ula

ganj

a, ja

vne

naba

vke,

zaš

tita

prav

a in

tele

ktua

lne

svoj

ine

i arb

itraž

a u

sluč

aju

spor

a.G

lavn

i ci

ljevi

Spo

razu

ma

su:

zam

ena

i un

apre

đenj

e po

stoj

ećih

bila

tera

lnih

spo

razu

ma;

pob

oljš

anje

i

stva

ranj

e us

lova

za

dalje

pod

stic

anje

ula

ganj

a; š

irenj

e tr

govi

ne r

obom

i u

slug

ama,

te

unap

ređe

nje

ulag

anja

kro

z pr

avič

na, j

asna

, sta

biln

a i p

redv

idiv

a pr

avila

; uki

danj

e ba

rijer

a i p

orem

ećaj

a u

trgo

vini

, te

olak

šanj

e kr

etan

ja r

oba

u tr

anzi

tu i

prek

ogra

ničn

og k

reta

nja

roba

i us

luga

izm

eđu

potp

isni

ca; o

sigu

ranj

e fe

r us

lova

kon

kure

ncije

i p

oste

peno

otv

aran

je t

ržiš

ta j

avni

h na

bavk

i; os

igur

anje

odg

ovar

ajuć

e za

štite

pr

ava

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e u

skla

du s

a m

eđun

arod

nim

sta

ndar

dim

a; o

sigu

ranj

e efi

kasn

e pr

oced

ure

za

prov

ođen

je i

prim

enu

Spor

azum

a; p

obol

jšan

je tr

govi

nski

h od

nosa

sa

treć

im z

emlja

ma.

Stru

ktur

a do

kum

enta

CEFT

A,

uz o

snov

ne o

dred

be s

pora

zum

a, i

ma

deve

t an

eksa

, ko

ji za

prav

o pr

edst

avlja

ju S

pora

zum

o

slob

odno

j trg

ovin

i na

Balk

anu.

Međ

u nj

ima

su o

pšte

odr

edbe

koj

e se

odn

ose

na t

rgov

inu

svom

rob

om

(ope

rativ

na p

ravi

la, p

ravi

la k

onku

renc

ije i

pra

vila

zaš

tite

– An

eks

IV i

V),

indu

strij

ski

proi

zvod

i (A

neks

I

i II),

pol

jopr

ivre

dni p

roiz

vodi

(An

eks

I i II

I), t

ehni

čke

barij

ere

u tr

govi

ni; n

ova

trgo

vins

ka p

itanj

a (u

slug

e,

inve

stic

ije, j

avne

nab

avke

, int

elek

tual

na s

vojin

a –

Anek

s VI

i VI

I) i p

ravi

la fu

nkci

onis

anja

(Ane

ks X

VIII

i IX)

.

Ugo

vorn

e st

rane

EZ i

njih

ove

drža

ve č

lani

ce, s

a je

dne

stra

ne, i

Rep

ublik

a Al

bani

ja, B

osna

i H

erce

govi

na, B

ugar

ska,

Rep

ublik

a M

aked

onija

, M

olda

vija

, Re

publ

ika

Crna

Gor

a, R

umun

ija,

Repu

blik

a Sr

bija

i M

isija

priv

rem

ene

upra

ve

Uje

dinj

enih

nac

ija n

a Ko

sovu

54, s

a dr

uge

stra

ne.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Spor

azum

CEF

TA 2

006

su u

Buk

ureš

tu 2

006.

god

ine

potp

isal

e: A

lban

ija, B

osna

i H

erce

govi

na, B

ugar

ska,

H

rvat

ska,

M

aked

onija

, M

olda

vija

, Ru

mun

ija,

Crna

G

ora,

Sr

bija

i

Priv

rem

ena

adm

inis

trat

ivna

m

isija

U

jedi

njen

ih n

acija

na

Koso

vu u

skl

adu

sa U

N R

ezol

ucijo

m S

avet

a be

zbed

nost

i 124

4. D

o kr

aja

2007

. god

ine

Spor

azum

je s

tupi

o na

sna

gu u

svi

m d

ržav

ama

potp

isni

cim

a.

Naz

iv d

okum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri z

a iz

dava

nje

viza

i S

pora

zum

o r

eadm

isiji

lic

a ko

ja n

ezak

onit

o bo

rave

/The

Agr

eem

ent o

n Vi

sa F

acili

tatio

n an

d th

e Ag

reem

ent o

n Re

adm

issi

on55

Opi

s do

kum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za i

Spor

azum

o r

eadm

isiji

lica

koj

a ne

zako

nito

bor

ave

zakl

juče

ni i

zmeđ

u EZ

i R

epub

like

Srbi

je p

reds

tavl

jaju

prv

i ko

rak

ka u

spos

tavl

janj

u be

zviz

nog

reži

ma.

N

aim

e, n

a pr

edlo

g EK

, Sav

et je

u n

ovem

bru

2006

. god

ine

usvo

jio m

anda

te z

a pr

egov

ore

o sp

oraz

umim

a o

vizn

im o

lakš

icam

a i s

pora

zum

ima

o re

adm

isiji

sa

Bosn

om i

Her

cego

vino

m, M

aked

onijo

m, C

rnom

Gor

om i

Srbi

jom

, kao

i m

anda

t za

preg

ovor

e o

spor

azum

u o

vizn

im o

lakš

icam

a sa

Alb

anijo

m, k

oja

već

ima

zakl

juče

n sp

oraz

um o

read

mis

iji. P

rego

vori

su z

vani

čno

otpo

čeli

30. n

ovem

bra

2006

. Cilj

ovi

h pr

egov

ora

se o

gled

ao

u po

stiz

anju

spo

razu

ma

koji

bi o

lakš

ali u

spos

tavl

janj

e ne

posr

edni

h ko

ntak

ata

izm

eđu

ljudi

, kao

pre

dusl

ova

za ja

čanj

e i r

azvo

j sve

ukup

nih

ekon

omsk

ih, n

aučn

ih, k

ultu

rnih

i dr

ugih

odn

osa

izm

eđu

ugov

orni

h st

rana

.S

obzi

rom

na

to d

a je

dob

ijanj

e vi

znih

ola

kšic

a us

lovl

jeno

usv

ajan

jem

i pr

imen

om ja

snih

pra

vila

o b

orbi

pr

otiv

ileg

alne

imig

raci

je, p

redu

slov

za

stup

anje

na

snag

u Sp

oraz

uma

o vi

znim

ola

kšic

ama

je s

tupa

nje

na

snag

u Sp

oraz

uma

o re

adm

isiji

, koj

im s

vaka

drž

ava

Zapa

dnog

Bal

kana

prih

vata

kak

o sv

oje

drža

vlja

ne k

oji

ilega

lno

bora

ve n

a te

ritor

iji E

U ta

ko i

drug

a lic

a ko

ja s

u pr

eko

terit

orije

ovi

h dr

žava

ušl

a u

EU.

123

53 S

pora

zum

o s

lobo

dnoj

trg

ovin

i u

cent

raln

oj E

vrop

i, ht

tp://

ww

w.p

ks.rs

/SA

DR

ZAJ/

File

s/01

%20

Spor

azum

%20

CEFT

A%20

2006

.pdf

(p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)54

U s

klad

u sa

Rez

oluc

ijom

Sav

eza

bezb

edno

sti U

N 1

244

od 1

0. ju

na 1

999.

god

ine.

55 S

pora

zum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za h

ttp:

//w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.198

.htm

l i S

pora

zum

o r

eadm

isiji

lic

a ko

ja n

ezak

onito

bor

ave

http

://w

ww

.sei

o.go

v.rs

/dok

umen

ta/s

pora

zum

i.198

.htm

l (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

108 ǀ Prilozi

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izd

avan

je v

iza

omog

ućav

a po

jedn

osta

vlje

nu p

roce

duru

, či

me

su

sman

jeni

i iz

daci

za

izda

vanj

e vi

za. S

pora

zum

pre

cizi

ra k

oje

kate

gorij

e os

oba

imaj

u pr

avo

na iz

dava

nje

viza

na

duži

vre

men

ski p

erio

d, k

ao i

kate

gorij

e ko

je im

aju

prav

o na

bes

plat

ne v

ize.

Ola

kšic

e pr

vens

tven

o po

draz

umev

aju

sman

jenj

e br

oja

potr

ebni

h do

kum

enat

a ko

je t

reba

pod

neti

za d

obija

nje

vize

, za

tim,

dobi

janj

e vi

za s

a du

žim

rok

om v

ažen

ja i

zadr

žava

nje

cene

nak

nade

za

izda

vanj

e še

ngen

ske

vize

na

35

evra

. Odr

edbe

spo

razu

ma

se o

dnos

e na

pos

lovn

e lju

de, a

dvok

ate,

arh

itekt

e i d

ruge

prip

adni

ke s

lobo

dnih

pr

ofes

ija, z

atim

, nov

inar

e, n

aučn

ike,

um

etni

ke, s

port

iste

, uče

nike

i st

uden

te, p

rofe

sion

alne

voz

ače,

drž

avne

sl

užbe

nike

, kao

i na

pre

dsta

vnik

e ve

rski

h i n

evla

dini

h or

gani

zaci

ja. S

pora

zum

pre

dviđ

a i o

lakš

ice

kada

naš

i gr

ađan

i put

uju

na le

čenj

e, u

pos

etu

vojn

im i

civi

lnim

gro

bljim

a ili

pris

ustv

uju

sahr

anam

a, p

oseć

uju

rođa

ke

u dr

žava

ma

član

icam

a EU

, a m

oguć

e su

i ka

da p

utov

anja

org

aniz

uju

priz

nate

turis

tičke

age

ncije

.Sp

oraz

uma

o re

adm

isiji

ima

za c

ilj u

spos

tavl

janj

e br

ze i

efek

tivne

pro

cedu

re id

entifi

kaci

je i

bezb

edno

g po

vrat

ka o

soba

koj

e (v

iše)

ne

ispu

njav

aju

uslo

ve u

lask

a, b

orav

ka i

li na

stan

jivan

ja n

a te

ritor

iji b

ilo k

oje

drža

ve č

lani

ce E

U il

i Srb

ije. S

pora

zum

o r

eadm

isiji

nal

aže

Srbi

ji da

prih

vati

povr

atak

iz z

emal

ja E

U o

nih

srps

kih

građ

ana

koji

su t

amo

ušli

bez

valja

nih

doku

men

ata

i doz

vola

, a t

o is

to s

e od

nosi

i na

drž

avlja

ne

treć

ih z

emal

ja k

oji s

u di

rekt

no iz

Srb

ije n

eleg

alno

doš

li na

terit

oriju

drž

ava

EU.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za s

asto

ji se

od

osno

vnih

odr

edbi

spo

razu

ma

i jed

nog

anek

sa (P

roto

kol u

z sp

oraz

um o

drž

avam

a čl

anic

ama

koje

ne

prim

enju

ju u

pot

puno

sti š

enge

nske

pra

vne

teko

vine

).Sp

oraz

um o

read

mis

iji li

ca k

oja

neza

koni

to b

orav

e im

a os

am p

ogla

vlja

i se

dam

ane

ksa

(ane

ksim

a se

de

finiš

u za

jedn

ičke

list

e do

kum

enat

a za

spr

ovođ

enje

read

mis

ije, s

truk

turu

zah

teva

za

read

mis

iju i

tran

zit):

Po

glav

lje I

– ob

avez

e Sr

bije

u v

ezi s

a re

adm

isijo

m; P

ogla

vlje

II –

Oba

veze

Zaj

edni

ce u

vez

i sa

read

mis

ijom

; Po

glav

lje II

I – P

ostu

pak

read

mis

ije; P

ogla

vlje

IV –

Tra

nzit;

Pog

lavl

je V

– T

rošk

ovi;

Pogl

avlje

VI –

Zaš

tita

poda

taka

i od

nos

prem

a dr

ugim

međ

unar

odni

m s

pora

zum

ima;

Pog

lavl

je V

II –

Spro

vođe

nje

i prim

ena;

Po

glav

lje V

III –

Zav

ršne

odr

edbe

; ane

ksi I

– V

II.U

govo

rne

stra

neEZ

i nj

ihov

e dr

žave

čla

nice

, sa

jedn

e st

rane

, i R

epub

lika

Srbi

ja, s

a dr

uge

stra

ne.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Spor

azum

o v

izni

m o

lakš

icam

a i S

pora

zum

o re

adm

isiji

lica

koj

a ne

zako

nito

bor

ave

izm

eđu

EZ i

Repu

blik

e Sr

bije

pot

pisa

ni s

u 18

. sep

tem

bra

2007

. god

ine,

a n

a sn

agu

su s

tupi

li 1.

janu

ara

2008

. god

ine.

DO

KUM

ENTA

REP

UBL

IKE

SRBI

JEN

aziv

dok

umen

taN

acio

naln

i pro

gram

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na E

vrop

ske

unije

(N

PAA

)/N

atio

nal P

rogr

amm

e fo

r Ad

optio

n of

the

Acqu

is (2

014–

2018

)56

Opi

s do

kum

enta

Nac

iona

lni

prog

ram

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na E

U (

NPA

A) p

reds

tavl

ja d

etal

jan,

viš

egod

išnj

i pl

an

uskl

ađiv

anja

nac

iona

lni

prop

isa

sa p

ropi

sim

a EU

. Izr

ađen

je

tako

da

pove

zuje

evr

opsk

o za

kono

davs

tvo

i do

mać

i pr

avni

por

edak

kak

o bi

se

u sv

akom

tre

nutk

u pr

atili

tem

po, o

bim

i k

valit

et t

og u

skla

điva

nja.

Pr

avo

EU p

odel

jeno

je u

skl

adu

sa n

adle

žnoš

ću d

ržav

nih

orga

na, č

ime

je o

mog

ućen

o i r

edov

no p

lani

ranj

e i

prać

enje

njih

ovih

zak

onod

avni

h ak

tivno

sti.

NPA

A za

per

iod

2013

–201

6. g

odin

e pr

edst

avlja

nas

tava

k N

PI, k

oji j

e re

aliz

ovan

u p

erio

du o

d 20

08. d

o 20

12. g

odin

e i o

bezb

eđuj

e ko

ntin

uite

t pro

cesa

usk

lađi

vanj

a za

kono

davs

tva.

Ova

j dok

umen

t je

revi

dira

n na

kon

nove

faze

u p

roce

su p

ristu

panj

a Sr

bije

EU

– o

tpoč

inja

nja

preg

ovor

a o

član

stvu

i st

upan

ja n

a sn

agu

SSP.

NPA

A (2

014–

2018

) osl

ikav

a de

taljn

e pl

anov

e u

vezi

sa

svim

ob

avez

ama

koje

Srb

ija tr

eba

da re

aliz

uje

kako

bi i

spun

ila k

riter

ijum

e za

čla

nstv

o u

EU.

Ova

j dok

umen

t pre

dsta

vlja

naj

bolji

inst

rum

ent z

a ob

jedi

njav

anje

svi

h re

form

skih

pro

cesa

koj

i se

para

leln

o vo

de i

om

oguć

ava

njih

ovo

više

godi

šnje

i s

iste

mat

sko

prać

enje

. O

tvar

anje

m p

rego

vora

, N

PAA

post

aje

doku

men

t čija

je s

vrha

da

se p

rate

rezu

ltati

preg

ovor

a i d

okum

ent k

ojim

Vla

da S

rbije

utv

rđuj

e pl

anov

e za

is

punj

avan

je o

bave

za p

reuz

etih

u p

rego

vorim

a (p

rogr

am r

ada

Vlad

e Sr

bije

za

nare

dnu

godi

nu u

obl

asti

evro

pski

h in

tegr

acija

). N

PAA

omog

ućav

a pr

aćen

je z

akon

odav

nog

proc

esa

koji

je V

lada

sam

a de

finis

ala.

Va

žno

je n

apom

enut

i da

ovaj

pla

n pr

ati d

inam

iku

pris

tupn

ih p

rego

vora

sa

EU i

revi

dira

se

na g

odiš

njem

ni

vou,

u sk

ladu

sa o

stva

reni

m k

orac

ima

u pr

oces

u pr

egov

ora

o čl

anst

vu. K

ance

larij

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

, ka

o i u

slu

čaju

NPI

, prip

rem

a Iz

vešt

aje

o sp

rovo

đenj

u pl

ana

na tr

omes

ečno

m n

ivou

i do

stav

lja ih

Vla

di n

a ra

zmat

ranj

e i o

dluč

ivan

je.

Sadr

žaj d

okum

enta

Osn

ovni

del

ovi

doku

men

ta p

rate

str

uktu

ru t

ri kr

iterij

uma

za č

lans

tvo

iz K

open

hage

na –

pol

itičk

i i

ekon

omsk

i krit

eriju

m i

spos

obno

st d

ržav

e da

pre

uzim

a ob

avez

e iz

čla

nstv

a. Z

a sv

aki o

d ov

a tr

i nav

eden

a de

la d

okum

enta

, sad

ržaj

dok

umen

ta p

rati

preg

led

tren

utno

g st

anja

, zat

im p

riorit

ete

za t

ekuć

u go

dinu

u

pogl

edu

uskl

ađiv

anja

zak

onod

avst

va, a

dmin

istr

ativ

nih

kapa

cite

ta, m

era

za s

prov

ođen

je p

riorit

eta,

mer

a pl

anira

nih

za p

erio

d 20

14–2

016,

oba

veze

iz S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u i P

rela

znog

trgo

vins

kog

spor

azum

a, k

ao i

preg

led

aktu

elne

i pl

anira

ne in

ostr

ane

razv

ojne

pom

oći R

epub

lici S

rbiji

.

1

56 N

acio

naln

i pr

ogra

m

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na

Evro

pske

un

ije

(NPA

A):

http

://w

ww

.sei

o.go

v.rs

/upl

oad/

docu

men

ts/

naci

onal

na_d

okum

enta

/npa

a/N

PAA

_201

4_20

18.p

df (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

Prilozi ǀ 109

Sadr

žaj d

okum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izd

avan

je v

iza

omog

ućav

a po

jedn

osta

vlje

nu p

roce

duru

, či

me

su

sman

jeni

i iz

daci

za

izda

vanj

e vi

za. S

pora

zum

pre

cizi

ra k

oje

kate

gorij

e os

oba

imaj

u pr

avo

na iz

dava

nje

viza

na

duži

vre

men

ski p

erio

d, k

ao i

kate

gorij

e ko

je im

aju

prav

o na

bes

plat

ne v

ize.

Ola

kšic

e pr

vens

tven

o po

draz

umev

aju

sman

jenj

e br

oja

potr

ebni

h do

kum

enat

a ko

je t

reba

pod

neti

za d

obija

nje

vize

, za

tim,

dobi

janj

e vi

za s

a du

žim

rok

om v

ažen

ja i

zadr

žava

nje

cene

nak

nade

za

izda

vanj

e še

ngen

ske

vize

na

35

evra

. Odr

edbe

spo

razu

ma

se o

dnos

e na

pos

lovn

e lju

de, a

dvok

ate,

arh

itekt

e i d

ruge

prip

adni

ke s

lobo

dnih

pr

ofes

ija, z

atim

, nov

inar

e, n

aučn

ike,

um

etni

ke, s

port

iste

, uče

nike

i st

uden

te, p

rofe

sion

alne

voz

ače,

drž

avne

sl

užbe

nike

, kao

i na

pre

dsta

vnik

e ve

rski

h i n

evla

dini

h or

gani

zaci

ja. S

pora

zum

pre

dviđ

a i o

lakš

ice

kada

naš

i gr

ađan

i put

uju

na le

čenj

e, u

pos

etu

vojn

im i

civi

lnim

gro

bljim

a ili

pris

ustv

uju

sahr

anam

a, p

oseć

uju

rođa

ke

u dr

žava

ma

član

icam

a EU

, a m

oguć

e su

i ka

da p

utov

anja

org

aniz

uju

priz

nate

turis

tičke

age

ncije

.Sp

oraz

uma

o re

adm

isiji

ima

za c

ilj u

spos

tavl

janj

e br

ze i

efek

tivne

pro

cedu

re id

entifi

kaci

je i

bezb

edno

g po

vrat

ka o

soba

koj

e (v

iše)

ne

ispu

njav

aju

uslo

ve u

lask

a, b

orav

ka i

li na

stan

jivan

ja n

a te

ritor

iji b

ilo k

oje

drža

ve č

lani

ce E

U il

i Srb

ije. S

pora

zum

o r

eadm

isiji

nal

aže

Srbi

ji da

prih

vati

povr

atak

iz z

emal

ja E

U o

nih

srps

kih

građ

ana

koji

su t

amo

ušli

bez

valja

nih

doku

men

ata

i doz

vola

, a t

o is

to s

e od

nosi

i na

drž

avlja

ne

treć

ih z

emal

ja k

oji s

u di

rekt

no iz

Srb

ije n

eleg

alno

doš

li na

terit

oriju

drž

ava

EU.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Spor

azum

o o

lakš

anoj

pro

cedu

ri za

izda

vanj

e vi

za s

asto

ji se

od

osno

vnih

odr

edbi

spo

razu

ma

i jed

nog

anek

sa (P

roto

kol u

z sp

oraz

um o

drž

avam

a čl

anic

ama

koje

ne

prim

enju

ju u

pot

puno

sti š

enge

nske

pra

vne

teko

vine

).Sp

oraz

um o

read

mis

iji li

ca k

oja

neza

koni

to b

orav

e im

a os

am p

ogla

vlja

i se

dam

ane

ksa

(ane

ksim

a se

de

finiš

u za

jedn

ičke

list

e do

kum

enat

a za

spr

ovođ

enje

read

mis

ije, s

truk

turu

zah

teva

za

read

mis

iju i

tran

zit):

Po

glav

lje I

– ob

avez

e Sr

bije

u v

ezi s

a re

adm

isijo

m; P

ogla

vlje

II –

Oba

veze

Zaj

edni

ce u

vez

i sa

read

mis

ijom

; Po

glav

lje II

I – P

ostu

pak

read

mis

ije; P

ogla

vlje

IV –

Tra

nzit;

Pog

lavl

je V

– T

rošk

ovi;

Pogl

avlje

VI –

Zaš

tita

poda

taka

i od

nos

prem

a dr

ugim

međ

unar

odni

m s

pora

zum

ima;

Pog

lavl

je V

II –

Spro

vođe

nje

i prim

ena;

Po

glav

lje V

III –

Zav

ršne

odr

edbe

; ane

ksi I

– V

II.U

govo

rne

stra

neEZ

i nj

ihov

e dr

žave

čla

nice

, sa

jedn

e st

rane

, i R

epub

lika

Srbi

ja, s

a dr

uge

stra

ne.

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Spor

azum

o v

izni

m o

lakš

icam

a i S

pora

zum

o re

adm

isiji

lica

koj

a ne

zako

nito

bor

ave

izm

eđu

EZ i

Repu

blik

e Sr

bije

pot

pisa

ni s

u 18

. sep

tem

bra

2007

. god

ine,

a n

a sn

agu

su s

tupi

li 1.

janu

ara

2008

. god

ine.

DO

KUM

ENTA

REP

UBL

IKE

SRBI

JEN

aziv

dok

umen

taN

acio

naln

i pro

gram

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na E

vrop

ske

unije

(N

PAA

)/N

atio

nal P

rogr

amm

e fo

r Ad

optio

n of

the

Acqu

is (2

014–

2018

)56

Opi

s do

kum

enta

Nac

iona

lni

prog

ram

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na E

U (

NPA

A) p

reds

tavl

ja d

etal

jan,

viš

egod

išnj

i pl

an

uskl

ađiv

anja

nac

iona

lni

prop

isa

sa p

ropi

sim

a EU

. Izr

ađen

je

tako

da

pove

zuje

evr

opsk

o za

kono

davs

tvo

i do

mać

i pr

avni

por

edak

kak

o bi

se

u sv

akom

tre

nutk

u pr

atili

tem

po, o

bim

i k

valit

et t

og u

skla

điva

nja.

Pr

avo

EU p

odel

jeno

je u

skl

adu

sa n

adle

žnoš

ću d

ržav

nih

orga

na, č

ime

je o

mog

ućen

o i r

edov

no p

lani

ranj

e i

prać

enje

njih

ovih

zak

onod

avni

h ak

tivno

sti.

NPA

A za

per

iod

2013

–201

6. g

odin

e pr

edst

avlja

nas

tava

k N

PI, k

oji j

e re

aliz

ovan

u p

erio

du o

d 20

08. d

o 20

12. g

odin

e i o

bezb

eđuj

e ko

ntin

uite

t pro

cesa

usk

lađi

vanj

a za

kono

davs

tva.

Ova

j dok

umen

t je

revi

dira

n na

kon

nove

faze

u p

roce

su p

ristu

panj

a Sr

bije

EU

– o

tpoč

inja

nja

preg

ovor

a o

član

stvu

i st

upan

ja n

a sn

agu

SSP.

NPA

A (2

014–

2018

) osl

ikav

a de

taljn

e pl

anov

e u

vezi

sa

svim

ob

avez

ama

koje

Srb

ija tr

eba

da re

aliz

uje

kako

bi i

spun

ila k

riter

ijum

e za

čla

nstv

o u

EU.

Ova

j dok

umen

t pre

dsta

vlja

naj

bolji

inst

rum

ent z

a ob

jedi

njav

anje

svi

h re

form

skih

pro

cesa

koj

i se

para

leln

o vo

de i

om

oguć

ava

njih

ovo

više

godi

šnje

i s

iste

mat

sko

prać

enje

. O

tvar

anje

m p

rego

vora

, N

PAA

post

aje

doku

men

t čija

je s

vrha

da

se p

rate

rezu

ltati

preg

ovor

a i d

okum

ent k

ojim

Vla

da S

rbije

utv

rđuj

e pl

anov

e za

is

punj

avan

je o

bave

za p

reuz

etih

u p

rego

vorim

a (p

rogr

am r

ada

Vlad

e Sr

bije

za

nare

dnu

godi

nu u

obl

asti

evro

pski

h in

tegr

acija

). N

PAA

omog

ućav

a pr

aćen

je z

akon

odav

nog

proc

esa

koji

je V

lada

sam

a de

finis

ala.

Va

žno

je n

apom

enut

i da

ovaj

pla

n pr

ati d

inam

iku

pris

tupn

ih p

rego

vora

sa

EU i

revi

dira

se

na g

odiš

njem

ni

vou,

u sk

ladu

sa o

stva

reni

m k

orac

ima

u pr

oces

u pr

egov

ora

o čl

anst

vu. K

ance

larij

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

, ka

o i u

slu

čaju

NPI

, prip

rem

a Iz

vešt

aje

o sp

rovo

đenj

u pl

ana

na tr

omes

ečno

m n

ivou

i do

stav

lja ih

Vla

di n

a ra

zmat

ranj

e i o

dluč

ivan

je.

Sadr

žaj d

okum

enta

Osn

ovni

del

ovi

doku

men

ta p

rate

str

uktu

ru t

ri kr

iterij

uma

za č

lans

tvo

iz K

open

hage

na –

pol

itičk

i i

ekon

omsk

i krit

eriju

m i

spos

obno

st d

ržav

e da

pre

uzim

a ob

avez

e iz

čla

nstv

a. Z

a sv

aki o

d ov

a tr

i nav

eden

a de

la d

okum

enta

, sad

ržaj

dok

umen

ta p

rati

preg

led

tren

utno

g st

anja

, zat

im p

riorit

ete

za t

ekuć

u go

dinu

u

pogl

edu

uskl

ađiv

anja

zak

onod

avst

va, a

dmin

istr

ativ

nih

kapa

cite

ta, m

era

za s

prov

ođen

je p

riorit

eta,

mer

a pl

anira

nih

za p

erio

d 20

14–2

016,

oba

veze

iz S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u i P

rela

znog

trgo

vins

kog

spor

azum

a, k

ao i

preg

led

aktu

elne

i pl

anira

ne in

ostr

ane

razv

ojne

pom

oći R

epub

lici S

rbiji

.

1

56 N

acio

naln

i pr

ogra

m

za

usva

janj

e pr

avni

h te

kovi

na

Evro

pske

un

ije

(NPA

A):

http

://w

ww

.sei

o.go

v.rs

/upl

oad/

docu

men

ts/

naci

onal

na_d

okum

enta

/npa

a/N

PAA

_201

4_20

18.p

df (p

osle

dnji

put p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

110 ǀ Prilozi

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stru

ktur

a N

PAA

uklju

čuje

tri o

snov

na d

ela

doku

men

ta i

dva

prilo

ga:

1) P

oliti

čki k

riter

ijum

i;

2) E

kono

msk

i krit

eriju

mi;

3)

Spo

sobn

ost p

reuz

iman

ja o

bave

za iz

čla

nstv

a;

Prilo

g A

– Pl

an u

skla

điva

nja

zako

noda

vstv

a Re

publ

ike

Srbi

je s

a pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i pr

egle

d m

era

za

spro

vođe

nje;

Pr

ilog

B –

Prel

imin

arna

list

a pr

avni

h pr

opis

a EU

koj

i će

biti

prev

eden

i u to

ku 2

014.

god

ine.

Dat

um u

svaj

anja

NPA

A (2

013–

2016

) usv

ojen

je fe

brua

ra 2

013.

god

ine.

Pla

n pr

ve re

vizi

je N

PAA

usvo

jen

je d

ecem

bra

2013

. go

dine

. Rev

idira

ni N

PAA

(201

4–20

18) u

svoj

en je

jula

201

4. g

odin

e.

Naz

iv d

okum

enta

Izve

štaj

i o s

prov

ođen

ju N

acio

naln

og p

rogr

ama

za u

svaj

anje

pra

vnih

tek

ovin

a Ev

rops

ke u

nije

57

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taIz

vešt

aji o

spr

ovođ

enju

NPA

A, k

oje

prip

rem

a Ka

ncel

arija

za

evro

pske

inte

grac

ije V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

, da

ju tr

omes

ečni

pre

sek

stan

ja u

pog

ledu

usk

lađi

vanj

a na

cion

alno

g za

kono

davs

tva

sa z

akon

odav

stvo

m E

U.

Ovi

izve

štaj

i sad

rže

info

rmac

iju k

olik

o pr

opis

a je

usv

ojen

o pr

ema

plan

u iz

NPA

A i d

aju

proc

enat

ispu

njen

osti

obav

eza

Repu

blik

e Sr

bije

, koj

i se

radi

na

osno

vu p

osta

vlje

nih

prio

ritet

a za

teku

ću g

odin

u u

NPA

A. V

ažno

je

napo

men

uti d

a se

izve

štaj

ima

ne m

eri k

valit

et p

ropi

sa d

onet

ih r

adi i

spun

java

nja

obav

eza

iz N

PAA

, kao

ni

step

en n

jihov

e im

plem

enta

cije

.Bu

dući

da

se o

spro

vođe

nju

NPA

A iz

vešt

ava

kvar

taln

o, N

arod

na sk

upšt

ina

Repu

blik

e Sr

bije

, ali

i pre

dsta

vnic

i ci

viln

og d

rušt

va i

zain

tere

sova

ne ja

vnos

ti, m

ogu

podr

obno

da

prat

e ka

ko V

lada

izvr

šava

pla

n ko

ji je

sam

a us

vojil

a i d

a za

htev

aju

kore

kcije

pla

na il

i ula

ganj

e do

datn

ih n

apor

a ra

di is

punj

avan

ja p

lana

.St

rukt

ura

doku

men

taIz

vešt

aji o

spr

ovođ

enju

NPA

A ob

uhva

taju

čet

iri d

ela:

1) R

ezim

e (p

roce

nat i

spun

jeno

sti o

bave

za iz

NPA

A Vl

ade

Repu

blik

e Sr

bije

i u

celo

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

); 2)

Ana

liza

ispu

njen

osti

zako

noda

vnih

akt

ivno

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

(zak

oni,

akti

koje

usv

aja

Vlad

a,

akti

koje

usv

ajaj

u m

inis

tars

tva

i una

pred

ispu

njen

e ob

avez

e);

3) R

ezim

e po

data

ka o

spr

ovođ

enju

NPA

A za

dat

i per

iod

izve

štav

anja

; 4)

Tab

elar

ni p

rikaz

ana

lize

ispu

njen

osti

zako

noda

vnih

akt

ivno

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

poj

edin

ačno

po

oba

veza

ma

orga

na d

ržav

ne u

prav

e.N

osila

c do

kum

enta

Vlad

a Re

publ

ike

Srbi

je

Dat

um u

svaj

anja

Kanc

elar

ija z

a ev

rops

ke i

nteg

raci

je p

ripre

ma

izve

štaj

e o

spro

vođe

nju

plan

a na

tro

mes

ečno

m n

ivou

i

dost

avlja

ti ih

Vla

di r

adi r

azm

atra

nja

i odl

učiv

anja

. Ras

pore

d i v

rem

ensk

i per

iod

koji

obuh

vata

ju iz

vešt

aji o

sp

rovo

đenj

u N

PAA

su: I

trom

eseč

je (

janu

ar–m

art);

II tr

omes

ečje

(apr

il–ju

n); I

II tr

omes

ečje

(ju

l–se

ptem

bar)

i I

V tr

omes

ečje

(okt

obar

–dec

emba

r).

Dok

umen

ta n

eoph

odna

za

proc

es p

rego

vora

Naz

iv d

okum

enta

Uvo

dna

izja

va R

epub

like

Srbi

je n

a M

eđuv

ladi

noj k

onfe

renc

iji u

Bri

selu

58

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taU

vodn

a iz

java

Rep

ublik

e Sr

bije

na

Međ

uvla

dino

j kon

fere

nciji

u B

risel

u sa

drži

pol

azne

osn

ove

na k

ojim

a se

te

mel

ji pr

oces

pris

tupa

nja

Srbi

je E

U. U

uvo

dnom

del

u da

je s

e ob

razl

ožen

je o

pred

elje

nost

i Srb

ije d

a pr

istu

pi

EU i

priv

ržen

osti

idej

ama,

cilj

evim

a i v

redn

ostim

a EU

. Cilj

pris

tupn

ih p

rego

vora

jest

e čl

anst

vo S

rbije

u E

U, s

a sv

im p

ravi

ma

i oba

veza

ma

koje

to č

lans

tvo

dono

si. C

ilj S

rbije

je d

a bu

de u

pot

puno

sti s

prem

na d

a pr

euzm

e ob

avez

e iz

čla

nstv

a u

EU d

o kr

aja

2018

. god

ine,

kak

o bi

mog

la d

a po

stan

e čl

anic

a EU

poč

etko

m n

ared

nog

budž

etsk

og p

erio

da U

nije

. Tok

om p

ristu

pnih

pre

govo

ra S

rbija

će

traž

iti p

rela

zne

perio

de z

a on

e se

ktor

e u

kojim

a, u

tre

nutk

u pr

istu

panj

a EU

, neć

e po

stoj

ati m

oguć

nost

za

njih

ovo

potp

uno

uskl

ađiv

anje

i po

tpun

u pr

imen

u ob

avez

a ko

je č

lans

tvo

EU d

onos

i.Ra

zum

ejuć

i no

vu m

etod

olog

iju v

ođen

ja p

ristu

pnih

pre

govo

ra u

pog

lavl

jima

23,

24 i

35,

kao

i z

nača

j na

vede

nih

pogl

avlja

za

dina

mik

u pr

egov

ora,

Srb

ija ć

e po

sebn

u pa

žnju

pos

vetit

i usk

lađi

vanj

u sa

pra

vnim

te

kovi

nam

a u

sled

ećim

obl

astim

a: (1

) pol

jopr

ivre

da i

rura

lni r

azvo

j; (2

) zaš

tita

živo

tne

sred

ine

i klim

atsk

e pr

omen

e; (3

) ene

rget

ika;

(4) k

ohez

iona

pol

itika

; (5)

indu

strij

a; (6

) tra

nspo

rt.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Vlad

a Re

publ

ike

Srbi

je je

17.

janu

ara

2014

. god

ine

usvo

jila

teks

t U

vodn

e iz

jave

, koj

a sa

drži

sta

v Sr

bije

o

preg

ovar

ačko

m o

kviru

EU

i po

gled

na

preg

ovar

ački

tok

i po

zici

je. N

a M

VK u

Bris

elu,

21.

janu

ara

2014

. go

dine

, gde

su

zvan

ično

otv

oren

i pre

govo

ri o

pris

tupa

nju

izm

eđu

Srbi

je i

EU, p

reds

tavn

ici R

epub

like

Srbi

je

su iz

neli

Uvo

dnu

izja

vu.

1 2

57 I

zveš

taji

o sp

rovo

đenj

u N

acio

naln

og p

rogr

ama

za u

svaj

anje

pra

vnih

tek

ovin

a Ev

rops

ke u

nije

: ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/

doku

men

ta/n

acio

naln

a‑do

kum

enta

.734

.htm

l (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

58 U

vodn

a iz

java

Rep

ublik

e Sr

bije

na

Međ

uvla

dino

j kon

fere

nciji

u B

risel

u ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/u

ploa

d/do

cum

ents

/pris

tupn

i_pr

egov

ori/p

rego

vori

_uvo

dnai

zjav

a.pd

f (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

Prilozi ǀ 111

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stru

ktur

a N

PAA

uklju

čuje

tri o

snov

na d

ela

doku

men

ta i

dva

prilo

ga:

1) P

oliti

čki k

riter

ijum

i;

2) E

kono

msk

i krit

eriju

mi;

3)

Spo

sobn

ost p

reuz

iman

ja o

bave

za iz

čla

nstv

a;

Prilo

g A

– Pl

an u

skla

điva

nja

zako

noda

vstv

a Re

publ

ike

Srbi

je s

a pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i pr

egle

d m

era

za

spro

vođe

nje;

Pr

ilog

B –

Prel

imin

arna

list

a pr

avni

h pr

opis

a EU

koj

i će

biti

prev

eden

i u to

ku 2

014.

god

ine.

Dat

um u

svaj

anja

NPA

A (2

013–

2016

) usv

ojen

je fe

brua

ra 2

013.

god

ine.

Pla

n pr

ve re

vizi

je N

PAA

usvo

jen

je d

ecem

bra

2013

. go

dine

. Rev

idira

ni N

PAA

(201

4–20

18) u

svoj

en je

jula

201

4. g

odin

e.

Naz

iv d

okum

enta

Izve

štaj

i o s

prov

ođen

ju N

acio

naln

og p

rogr

ama

za u

svaj

anje

pra

vnih

tek

ovin

a Ev

rops

ke u

nije

57

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taIz

vešt

aji o

spr

ovođ

enju

NPA

A, k

oje

prip

rem

a Ka

ncel

arija

za

evro

pske

inte

grac

ije V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

, da

ju tr

omes

ečni

pre

sek

stan

ja u

pog

ledu

usk

lađi

vanj

a na

cion

alno

g za

kono

davs

tva

sa z

akon

odav

stvo

m E

U.

Ovi

izve

štaj

i sad

rže

info

rmac

iju k

olik

o pr

opis

a je

usv

ojen

o pr

ema

plan

u iz

NPA

A i d

aju

proc

enat

ispu

njen

osti

obav

eza

Repu

blik

e Sr

bije

, koj

i se

radi

na

osno

vu p

osta

vlje

nih

prio

ritet

a za

teku

ću g

odin

u u

NPA

A. V

ažno

je

napo

men

uti d

a se

izve

štaj

ima

ne m

eri k

valit

et p

ropi

sa d

onet

ih r

adi i

spun

java

nja

obav

eza

iz N

PAA

, kao

ni

step

en n

jihov

e im

plem

enta

cije

.Bu

dući

da

se o

spro

vođe

nju

NPA

A iz

vešt

ava

kvar

taln

o, N

arod

na sk

upšt

ina

Repu

blik

e Sr

bije

, ali

i pre

dsta

vnic

i ci

viln

og d

rušt

va i

zain

tere

sova

ne ja

vnos

ti, m

ogu

podr

obno

da

prat

e ka

ko V

lada

izvr

šava

pla

n ko

ji je

sam

a us

vojil

a i d

a za

htev

aju

kore

kcije

pla

na il

i ula

ganj

e do

datn

ih n

apor

a ra

di is

punj

avan

ja p

lana

.St

rukt

ura

doku

men

taIz

vešt

aji o

spr

ovođ

enju

NPA

A ob

uhva

taju

čet

iri d

ela:

1) R

ezim

e (p

roce

nat i

spun

jeno

sti o

bave

za iz

NPA

A Vl

ade

Repu

blik

e Sr

bije

i u

celo

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

); 2)

Ana

liza

ispu

njen

osti

zako

noda

vnih

akt

ivno

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

(zak

oni,

akti

koje

usv

aja

Vlad

a,

akti

koje

usv

ajaj

u m

inis

tars

tva

i una

pred

ispu

njen

e ob

avez

e);

3) R

ezim

e po

data

ka o

spr

ovođ

enju

NPA

A za

dat

i per

iod

izve

štav

anja

; 4)

Tab

elar

ni p

rikaz

ana

lize

ispu

njen

osti

zako

noda

vnih

akt

ivno

sti z

a da

ti pe

riod

izve

štav

anja

poj

edin

ačno

po

oba

veza

ma

orga

na d

ržav

ne u

prav

e.N

osila

c do

kum

enta

Vlad

a Re

publ

ike

Srbi

je

Dat

um u

svaj

anja

Kanc

elar

ija z

a ev

rops

ke i

nteg

raci

je p

ripre

ma

izve

štaj

e o

spro

vođe

nju

plan

a na

tro

mes

ečno

m n

ivou

i

dost

avlja

ti ih

Vla

di r

adi r

azm

atra

nja

i odl

učiv

anja

. Ras

pore

d i v

rem

ensk

i per

iod

koji

obuh

vata

ju iz

vešt

aji o

sp

rovo

đenj

u N

PAA

su: I

trom

eseč

je (

janu

ar–m

art);

II tr

omes

ečje

(apr

il–ju

n); I

II tr

omes

ečje

(ju

l–se

ptem

bar)

i I

V tr

omes

ečje

(okt

obar

–dec

emba

r).

Dok

umen

ta n

eoph

odna

za

proc

es p

rego

vora

Naz

iv d

okum

enta

Uvo

dna

izja

va R

epub

like

Srbi

je n

a M

eđuv

ladi

noj k

onfe

renc

iji u

Bri

selu

58

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taU

vodn

a iz

java

Rep

ublik

e Sr

bije

na

Međ

uvla

dino

j kon

fere

nciji

u B

risel

u sa

drži

pol

azne

osn

ove

na k

ojim

a se

te

mel

ji pr

oces

pris

tupa

nja

Srbi

je E

U. U

uvo

dnom

del

u da

je s

e ob

razl

ožen

je o

pred

elje

nost

i Srb

ije d

a pr

istu

pi

EU i

priv

ržen

osti

idej

ama,

cilj

evim

a i v

redn

ostim

a EU

. Cilj

pris

tupn

ih p

rego

vora

jest

e čl

anst

vo S

rbije

u E

U, s

a sv

im p

ravi

ma

i oba

veza

ma

koje

to č

lans

tvo

dono

si. C

ilj S

rbije

je d

a bu

de u

pot

puno

sti s

prem

na d

a pr

euzm

e ob

avez

e iz

čla

nstv

a u

EU d

o kr

aja

2018

. god

ine,

kak

o bi

mog

la d

a po

stan

e čl

anic

a EU

poč

etko

m n

ared

nog

budž

etsk

og p

erio

da U

nije

. Tok

om p

ristu

pnih

pre

govo

ra S

rbija

će

traž

iti p

rela

zne

perio

de z

a on

e se

ktor

e u

kojim

a, u

tre

nutk

u pr

istu

panj

a EU

, neć

e po

stoj

ati m

oguć

nost

za

njih

ovo

potp

uno

uskl

ađiv

anje

i po

tpun

u pr

imen

u ob

avez

a ko

je č

lans

tvo

EU d

onos

i.Ra

zum

ejuć

i no

vu m

etod

olog

iju v

ođen

ja p

ristu

pnih

pre

govo

ra u

pog

lavl

jima

23,

24 i

35,

kao

i z

nača

j na

vede

nih

pogl

avlja

za

dina

mik

u pr

egov

ora,

Srb

ija ć

e po

sebn

u pa

žnju

pos

vetit

i usk

lađi

vanj

u sa

pra

vnim

te

kovi

nam

a u

sled

ećim

obl

astim

a: (1

) pol

jopr

ivre

da i

rura

lni r

azvo

j; (2

) zaš

tita

živo

tne

sred

ine

i klim

atsk

e pr

omen

e; (3

) ene

rget

ika;

(4) k

ohez

iona

pol

itika

; (5)

indu

strij

a; (6

) tra

nspo

rt.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Vlad

a Re

publ

ike

Srbi

je je

17.

janu

ara

2014

. god

ine

usvo

jila

teks

t U

vodn

e iz

jave

, koj

a sa

drži

sta

v Sr

bije

o

preg

ovar

ačko

m o

kviru

EU

i po

gled

na

preg

ovar

ački

tok

i po

zici

je. N

a M

VK u

Bris

elu,

21.

janu

ara

2014

. go

dine

, gde

su

zvan

ično

otv

oren

i pre

govo

ri o

pris

tupa

nju

izm

eđu

Srbi

je i

EU, p

reds

tavn

ici R

epub

like

Srbi

je

su iz

neli

Uvo

dnu

izja

vu.

1 2

57 I

zveš

taji

o sp

rovo

đenj

u N

acio

naln

og p

rogr

ama

za u

svaj

anje

pra

vnih

tek

ovin

a Ev

rops

ke u

nije

: ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/

doku

men

ta/n

acio

naln

a‑do

kum

enta

.734

.htm

l (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

58 U

vodn

a iz

java

Rep

ublik

e Sr

bije

na

Međ

uvla

dino

j kon

fere

nciji

u B

risel

u ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/u

ploa

d/do

cum

ents

/pris

tupn

i_pr

egov

ori/p

rego

vori

_uvo

dnai

zjav

a.pd

f (po

sled

nji p

ut p

ristu

plje

no 1

5.12

.201

5)

112 ǀ Prilozi

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Stav

34.

Pi

tanj

e pr

istu

pnih

pre

govo

ra i

napr

etka

Rep

ublik

e Sr

bije

u to

m p

roce

su ć

e bi

ti pr

edm

et re

dovn

og p

raće

nja

od s

tran

e N

arod

ne s

kupš

tine

Repu

blik

e Sr

bije

, defi

nisa

n Re

zolu

cijo

m N

arod

ne s

kupš

tine

o ul

ozi N

arod

ne

skup

štin

e i n

ačel

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

iz 2

013.

god

ine.

Pos

ebnu

ul

ogu

u pr

istu

pnim

pre

govo

rima

će im

ati o

rgan

izac

ije c

iviln

og d

rušt

va. N

a ta

j nač

in o

vaj p

roce

s će

dob

iti

puni

legi

timite

t i p

osta

ti vl

asni

štvo

svih

gra

đana

Rep

ublik

e Sr

bije

.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

o ob

razo

vanj

u Pr

egov

arač

kog

tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Ev

rops

koj u

niji59

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

a o

obra

zova

nju

Preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

defi

niše

na

dlež

nost

i i p

oslo

ve P

rego

vara

čkog

tim

a u

perio

du d

o po

tpis

ivan

ja U

govo

ra o

pris

tupa

nju.

Odl

ukom

je

defin

isan

sas

tav

Preg

ovar

ačko

g tim

a i n

ačin

nje

govo

g iz

bora

. Na

osno

vu o

dred

be o

dluk

e, K

ance

larij

a za

ev

rops

ke in

tegr

acije

pru

ža s

truč

nu i

adm

inis

trat

ivno

‑teh

ničk

u po

dršk

u ra

du P

rego

vara

čkog

tim

a.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

– Za

kon

o Vl

adi (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08, 1

6/20

11, 6

8/20

12

– od

luka

US,

72/

2012

, 7/2

014

– od

luka

US

i 44/

2014

), G

lava

IV, A

kti V

lade

, čla

n 43

: Vla

da o

dluk

om o

sniv

a ja

vna

pred

uzeć

a, u

stan

ove

i dr

uge

orga

niza

cije

, pr

eduz

ima

mer

e i

uređ

uje

pita

nja

od o

pšte

g zn

ačaj

a i

odlu

čuje

o d

rugi

m s

tvar

ima

za k

oje

je z

akon

om il

i ure

dbom

odr

eđen

o da

ih V

lada

ure

đuje

odl

ukom

.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Odl

uka

je o

bjav

ljena

u „

Služ

beno

m g

lasn

iku

RSˮ,

br. 7

1/20

15 o

d 14

.8.2

015.

god

ine,

a s

tupi

la je

na

snag

u 22

.8.2

015.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 5.

St

ručn

e or

gani

zaci

je i

stru

čnja

ci u

odr

eđen

im o

blas

tima

mog

u bi

ti an

gažo

vani

radi

reša

vanj

a od

ređe

nih

slož

enih

pita

nja

koja

se

odno

se n

a za

datk

e Pr

egov

arač

kog

tima,

uz

pret

hodn

u sa

glas

nost

Vla

de, a

na

pred

log

član

a Vl

ade

zadu

ženo

g za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i še

fa P

rego

vara

čkog

tim

a.Ta

čka

10.

Preg

ovar

ački

tim

na

inic

ijativ

u i p

osre

dstv

om N

acio

naln

og k

onve

nta

o Ev

rops

koj u

niji,

odn

osno

Priv

redn

e ko

mor

e Sr

bije

info

rmiš

e za

inte

reso

vanu

javn

ost o

toku

, sad

ržaj

u i b

itnim

dok

umen

tima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

u sk

ladu

s p

ropi

sim

a i m

eđun

arod

nim

spo

razu

mim

a ko

jima

se re

guliš

e za

štita

tajn

ih p

odat

aka

i pr

istu

p ta

jnim

pod

acim

a.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

o os

niva

nju

Koor

dina

cion

og t

ela

za p

roce

s pr

istu

panj

a Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji60

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

a o

osni

vanj

u Ko

ordi

naci

onog

tel

a za

pro

ces

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji,

koj

e će

raz

mat

rati

najv

ažni

ja p

itanj

a i

usm

erav

ati

posl

ove

iz d

elok

ruga

org

ana

drža

vne

upra

ve u

pro

cesu

pr

istu

panj

a, n

avod

i čl

anov

e ko

ji či

ne K

oord

inac

iono

tel

o i

njeg

ove

nadl

ežno

sti.

Odl

ukom

se

obra

zuje

i

Save

t Ko

ordi

naci

onog

tel

a, k

oji ć

e ob

avlja

ti po

slov

e u

vezi

sa

teku

ćim

pita

njim

a u

proc

esu

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U, o

dređ

uje

njeg

ov s

asta

v i n

adle

žnos

ti. O

dluk

om s

e ob

razu

ju p

rego

vara

čke

grup

e za

pre

govo

re o

pr

istu

panj

u, k

ojih

ima

35, o

dređ

uju

njih

ov s

asta

v i n

adle

žnos

ti. N

a os

novu

odr

edbe

, odl

ukom

se

odre

đuje

da

str

učnu

i ad

min

istr

ativ

no‑t

ehni

čku

podr

šku

radu

Koo

rdin

acio

nog

tela

pru

ža K

ance

larij

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

– Za

kon

o Vl

adi,

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

55/2

005,

71/

2005

– is

pr. 1

01/2

007,

65/

2008

, 16/

2011

, 68/

2012

–

odlu

ka U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, Akt

i Vla

de, č

lan

43: V

lada

odl

ukom

osn

iva

javn

a pr

eduz

eća,

ust

anov

e i

drug

e or

gani

zaci

je,

pred

uzim

a m

ere

i ur

eđuj

e pi

tanj

a od

opš

teg

znač

aja

i od

luču

je o

dru

gim

stv

arim

a za

koj

e je

zak

onom

ili u

redb

om o

dređ

eno

da ih

Vla

da u

ređu

je o

dluk

om.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Odl

uka

je o

bjav

ljena

u „

Služ

beno

m g

lasn

iku

RS”,

br. 9

2/20

15 o

d 6.

11.2

015.

god

ine,

a s

tupi

la je

na

snag

u 7.

11.2

015.

12

59 O

dluk

a o

obra

zova

nju

preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj U

niji

(„Sl

užbe

ni

glas

nik

RSˮ,

br. 7

1/20

15)

60 O

dluk

a o

osni

vanj

u Ko

ordi

naci

onog

tel

a za

pro

ces

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

(„Sl

užbe

ni g

lasn

ik R

S”,

br.

92/2

015)

Prilozi ǀ 113

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Stav

34.

Pi

tanj

e pr

istu

pnih

pre

govo

ra i

napr

etka

Rep

ublik

e Sr

bije

u to

m p

roce

su ć

e bi

ti pr

edm

et re

dovn

og p

raće

nja

od s

tran

e N

arod

ne s

kupš

tine

Repu

blik

e Sr

bije

, defi

nisa

n Re

zolu

cijo

m N

arod

ne s

kupš

tine

o ul

ozi N

arod

ne

skup

štin

e i n

ačel

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

iz 2

013.

god

ine.

Pos

ebnu

ul

ogu

u pr

istu

pnim

pre

govo

rima

će im

ati o

rgan

izac

ije c

iviln

og d

rušt

va. N

a ta

j nač

in o

vaj p

roce

s će

dob

iti

puni

legi

timite

t i p

osta

ti vl

asni

štvo

svih

gra

đana

Rep

ublik

e Sr

bije

.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

o ob

razo

vanj

u Pr

egov

arač

kog

tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Ev

rops

koj u

niji59

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

a o

obra

zova

nju

Preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

defi

niše

na

dlež

nost

i i p

oslo

ve P

rego

vara

čkog

tim

a u

perio

du d

o po

tpis

ivan

ja U

govo

ra o

pris

tupa

nju.

Odl

ukom

je

defin

isan

sas

tav

Preg

ovar

ačko

g tim

a i n

ačin

nje

govo

g iz

bora

. Na

osno

vu o

dred

be o

dluk

e, K

ance

larij

a za

ev

rops

ke in

tegr

acije

pru

ža s

truč

nu i

adm

inis

trat

ivno

‑teh

ničk

u po

dršk

u ra

du P

rego

vara

čkog

tim

a.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

– Za

kon

o Vl

adi (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08, 1

6/20

11, 6

8/20

12

– od

luka

US,

72/

2012

, 7/2

014

– od

luka

US

i 44/

2014

), G

lava

IV, A

kti V

lade

, čla

n 43

: Vla

da o

dluk

om o

sniv

a ja

vna

pred

uzeć

a, u

stan

ove

i dr

uge

orga

niza

cije

, pr

eduz

ima

mer

e i

uređ

uje

pita

nja

od o

pšte

g zn

ačaj

a i

odlu

čuje

o d

rugi

m s

tvar

ima

za k

oje

je z

akon

om il

i ure

dbom

odr

eđen

o da

ih V

lada

ure

đuje

odl

ukom

.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

/st

upan

ja n

a sn

agu

Odl

uka

je o

bjav

ljena

u „

Služ

beno

m g

lasn

iku

RSˮ,

br. 7

1/20

15 o

d 14

.8.2

015.

god

ine,

a s

tupi

la je

na

snag

u 22

.8.2

015.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 5.

St

ručn

e or

gani

zaci

je i

stru

čnja

ci u

odr

eđen

im o

blas

tima

mog

u bi

ti an

gažo

vani

radi

reša

vanj

a od

ređe

nih

slož

enih

pita

nja

koja

se

odno

se n

a za

datk

e Pr

egov

arač

kog

tima,

uz

pret

hodn

u sa

glas

nost

Vla

de, a

na

pred

log

član

a Vl

ade

zadu

ženo

g za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i še

fa P

rego

vara

čkog

tim

a.Ta

čka

10.

Preg

ovar

ački

tim

na

inic

ijativ

u i p

osre

dstv

om N

acio

naln

og k

onve

nta

o Ev

rops

koj u

niji,

odn

osno

Priv

redn

e ko

mor

e Sr

bije

info

rmiš

e za

inte

reso

vanu

javn

ost o

toku

, sad

ržaj

u i b

itnim

dok

umen

tima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

u sk

ladu

s p

ropi

sim

a i m

eđun

arod

nim

spo

razu

mim

a ko

jima

se re

guliš

e za

štita

tajn

ih p

odat

aka

i pr

istu

p ta

jnim

pod

acim

a.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

o os

niva

nju

Koor

dina

cion

og t

ela

za p

roce

s pr

istu

panj

a Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji60

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

a o

osni

vanj

u Ko

ordi

naci

onog

tel

a za

pro

ces

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji,

koj

e će

raz

mat

rati

najv

ažni

ja p

itanj

a i

usm

erav

ati

posl

ove

iz d

elok

ruga

org

ana

drža

vne

upra

ve u

pro

cesu

pr

istu

panj

a, n

avod

i čl

anov

e ko

ji či

ne K

oord

inac

iono

tel

o i

njeg

ove

nadl

ežno

sti.

Odl

ukom

se

obra

zuje

i

Save

t Ko

ordi

naci

onog

tel

a, k

oji ć

e ob

avlja

ti po

slov

e u

vezi

sa

teku

ćim

pita

njim

a u

proc

esu

pris

tupa

nju

Srbi

je E

U, o

dređ

uje

njeg

ov s

asta

v i n

adle

žnos

ti. O

dluk

om s

e ob

razu

ju p

rego

vara

čke

grup

e za

pre

govo

re o

pr

istu

panj

u, k

ojih

ima

35, o

dređ

uju

njih

ov s

asta

v i n

adle

žnos

ti. N

a os

novu

odr

edbe

, odl

ukom

se

odre

đuje

da

str

učnu

i ad

min

istr

ativ

no‑t

ehni

čku

podr

šku

radu

Koo

rdin

acio

nog

tela

pru

ža K

ance

larij

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

– Za

kon

o Vl

adi,

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

55/2

005,

71/

2005

– is

pr. 1

01/2

007,

65/

2008

, 16/

2011

, 68/

2012

–

odlu

ka U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, Akt

i Vla

de, č

lan

43: V

lada

odl

ukom

osn

iva

javn

a pr

eduz

eća,

ust

anov

e i

drug

e or

gani

zaci

je,

pred

uzim

a m

ere

i ur

eđuj

e pi

tanj

a od

opš

teg

znač

aja

i od

luču

je o

dru

gim

stv

arim

a za

koj

e je

zak

onom

ili u

redb

om o

dređ

eno

da ih

Vla

da u

ređu

je o

dluk

om.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Odl

uka

je o

bjav

ljena

u „

Služ

beno

m g

lasn

iku

RS”,

br. 9

2/20

15 o

d 6.

11.2

015.

god

ine,

a s

tupi

la je

na

snag

u 7.

11.2

015.

12

59 O

dluk

a o

obra

zova

nju

preg

ovar

ačko

g tim

a za

vođ

enje

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj U

niji

(„Sl

užbe

ni

glas

nik

RSˮ,

br. 7

1/20

15)

60 O

dluk

a o

osni

vanj

u Ko

ordi

naci

onog

tel

a za

pro

ces

pris

tupa

nja

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

(„Sl

užbe

ni g

lasn

ik R

S”,

br.

92/2

015)

114 ǀ Prilozi

Naz

iv d

okum

enta

Osn

ova

za v

ođen

je p

rego

vora

i z

aklju

čiva

nje

Ugo

vora

o p

rist

upan

ju R

epub

like

Srbi

je E

vrop

skoj

un

iji61

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

snov

a za

vođ

enje

pre

govo

ra i

zakl

juče

nje

Ugo

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U sa

drži

: ust

avni

osn

ov

za v

ođen

je p

rego

vora

; oce

nu st

anja

odn

osa

izm

eđu

Repu

blik

e Sr

bije

i EU

(uz d

etal

jan

opis

isto

rijsk

og ra

zvoj

a od

nosa

); ra

zlog

e za

zak

ljuči

vanj

e U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

; pre

gled

osn

ovni

h pi

tanj

a o

kojim

a će

se

vodi

ti pr

egov

ori,

bitn

e el

emen

te k

oje

ugov

or t

reba

da

sadr

ži i

pred

log

stav

ova

dele

gaci

je

Repu

blik

e Sr

bije

u v

ezi s

a tim

pita

njim

a (u

z de

taljn

o ob

jašn

java

nje

svih

faza

u p

roce

su p

rego

vora

); oc

enu

potr

ebni

h fin

ansi

jski

h sr

edst

ava

za iz

vrše

nje

ugov

ora

i nač

in n

jihov

og o

bezb

eđiv

anja

(pre

i na

kon

stup

anja

u

član

stvo

); na

crt u

govo

ra i

drug

ih m

ater

ijala

koj

i se

odno

se n

a pr

egov

ore,

stru

ktur

u U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

i pr

edlo

g sa

stav

a de

lega

cije

, kao

i ok

virn

u pr

ocen

u tr

oško

va z

a ra

d de

lega

cije

.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

(pre

ma

Zako

nu o

Vla

di, (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08,

16/2

011,

68/

2012

– o

dluk

a U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, čla

n 43

: Kad

ne

dono

si

drug

e ak

te, V

lada

don

osi z

aklju

čke)

.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

usv

ojen

na

sedn

ici V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

, sep

tem

bra

2013

. god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Pogl

avlje

IV O

snov

na p

itanj

a o

kojim

a će

se

vodi

ti pr

egov

ori,

bitn

i ele

men

ti ko

je u

govo

r tre

ba d

a sa

drži

i pr

edlo

g st

avov

a de

lega

cije

Rep

ublik

e Sr

bije

u v

ezi s

a tim

pita

njim

a:

Proc

es p

rego

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji će

biti

pre

dmet

redo

vnih

javn

ih ra

spra

va, p

ri če

mu

će p

oseb

nu u

logu

imat

i priv

reda

i ci

viln

o dr

uštv

o, č

ime

će p

roce

s ev

rops

kih

inte

grac

ija b

iti z

ajed

ničk

o vl

asni

štvo

svih

gra

đana

.

Naz

iv d

okum

enta

Zakl

juča

k ko

jim s

e us

mer

ava

i us

klađ

uje

rad

orga

na d

ržav

ne u

prav

e u

proc

esu

spro

vođe

nja

anal

itič

kog

preg

leda

i oc

ene

uskl

ađen

osti

pro

pisa

Rep

ublik

e Sr

bije

sa

prav

nim

teko

vina

ma

Evro

pske

un

ije i

njih

ove

impl

emen

taci

je (s

krin

ing)

62

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taZa

klju

čak

kojim

se

usm

erav

a i u

skla

đuje

rad

org

ana

drža

vne

upra

ve u

pro

cesu

spr

ovođ

enja

ana

litič

kog

preg

leda

i oc

ene

uskl

ađen

osti

prop

isa

Repu

blik

e Sr

bije

sa

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

njih

ove

impl

emen

taci

je

(skr

inin

g), n

avod

i ko

učes

tvuj

e u

proc

esu

skrin

inga

, obj

ašnj

ava

proc

es d

osta

vlja

nja

i raz

men

e do

kum

enat

a iz

međ

u St

alne

mis

ije R

epub

like

Srbi

je p

ri EU

, EK,

Pre

gova

račk

og t

ima

i pre

dsed

nika

pre

gova

račk

e gr

upe,

ka

o i p

roce

duru

prip

rem

e za

pisn

ika

sa s

asta

naka

eks

plan

ator

nog

skrin

inga

, pril

oga

za p

otre

be b

ilate

raln

og

skrin

inga

i nač

in d

osta

vlja

nja.

Zak

ljuča

k op

isuj

e i s

adrž

aj p

rilog

a iz

rađe

nog

za p

otre

be b

ilate

raln

og sk

rinin

ga.

Zakl

jučk

om s

e de

finiš

u sa

stav

i or

gani

zaci

ja d

eleg

acije

za

sast

anke

org

aniz

ovan

e to

kom

skr

inin

ga.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

– Za

kon

o Vl

adi,

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

55/2

005,

71/

2005

– is

pr. 1

01/2

007,

65/

2008

, 16/

2011

, 68

/201

2 –

odlu

ka U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, Akt

i Vla

de, č

lan

43: K

ad n

e do

nosi

dr

uge

akte

, Vla

da d

onos

i zak

ljučk

e.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

obj

avlje

n u

„Slu

žben

om g

lasn

iku

RSˮ,

br. 7

2/20

15 o

d 19

.8.2

015.

god

ine.

1 2

61 O

snov

a za

vođ

enje

pre

govo

ra i

zakl

juči

vanj

e U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

http

://bi

t.ly/

1mCy

CHl

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

62 Z

aklju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u pr

oces

u sp

rovo

đenj

a an

aliti

čkog

pre

gled

a i

ocen

e us

klađ

enos

ti pr

opis

a Re

publ

ike

Srbi

je s

a pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i nj

ihov

e im

plem

enta

cije

(skr

inin

g) („

Služ

beni

gla

snik

RSˮ

, br.

71/2

015)

Prilozi ǀ 115

Naz

iv d

okum

enta

Osn

ova

za v

ođen

je p

rego

vora

i z

aklju

čiva

nje

Ugo

vora

o p

rist

upan

ju R

epub

like

Srbi

je E

vrop

skoj

un

iji61

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

snov

a za

vođ

enje

pre

govo

ra i

zakl

juče

nje

Ugo

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U sa

drži

: ust

avni

osn

ov

za v

ođen

je p

rego

vora

; oce

nu st

anja

odn

osa

izm

eđu

Repu

blik

e Sr

bije

i EU

(uz d

etal

jan

opis

isto

rijsk

og ra

zvoj

a od

nosa

); ra

zlog

e za

zak

ljuči

vanj

e U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

; pre

gled

osn

ovni

h pi

tanj

a o

kojim

a će

se

vodi

ti pr

egov

ori,

bitn

e el

emen

te k

oje

ugov

or t

reba

da

sadr

ži i

pred

log

stav

ova

dele

gaci

je

Repu

blik

e Sr

bije

u v

ezi s

a tim

pita

njim

a (u

z de

taljn

o ob

jašn

java

nje

svih

faza

u p

roce

su p

rego

vora

); oc

enu

potr

ebni

h fin

ansi

jski

h sr

edst

ava

za iz

vrše

nje

ugov

ora

i nač

in n

jihov

og o

bezb

eđiv

anja

(pre

i na

kon

stup

anja

u

član

stvo

); na

crt u

govo

ra i

drug

ih m

ater

ijala

koj

i se

odno

se n

a pr

egov

ore,

stru

ktur

u U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

i pr

edlo

g sa

stav

a de

lega

cije

, kao

i ok

virn

u pr

ocen

u tr

oško

va z

a ra

d de

lega

cije

.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

(pre

ma

Zako

nu o

Vla

di, (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08,

16/2

011,

68/

2012

– o

dluk

a U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, čla

n 43

: Kad

ne

dono

si

drug

e ak

te, V

lada

don

osi z

aklju

čke)

.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

usv

ojen

na

sedn

ici V

lade

Rep

ublik

e Sr

bije

, sep

tem

bra

2013

. god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Pogl

avlje

IV O

snov

na p

itanj

a o

kojim

a će

se

vodi

ti pr

egov

ori,

bitn

i ele

men

ti ko

je u

govo

r tre

ba d

a sa

drži

i pr

edlo

g st

avov

a de

lega

cije

Rep

ublik

e Sr

bije

u v

ezi s

a tim

pita

njim

a:

Proc

es p

rego

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji će

biti

pre

dmet

redo

vnih

javn

ih ra

spra

va, p

ri če

mu

će p

oseb

nu u

logu

imat

i priv

reda

i ci

viln

o dr

uštv

o, č

ime

će p

roce

s ev

rops

kih

inte

grac

ija b

iti z

ajed

ničk

o vl

asni

štvo

svih

gra

đana

.

Naz

iv d

okum

enta

Zakl

juča

k ko

jim s

e us

mer

ava

i us

klađ

uje

rad

orga

na d

ržav

ne u

prav

e u

proc

esu

spro

vođe

nja

anal

itič

kog

preg

leda

i oc

ene

uskl

ađen

osti

pro

pisa

Rep

ublik

e Sr

bije

sa

prav

nim

teko

vina

ma

Evro

pske

un

ije i

njih

ove

impl

emen

taci

je (s

krin

ing)

62

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taZa

klju

čak

kojim

se

usm

erav

a i u

skla

đuje

rad

org

ana

drža

vne

upra

ve u

pro

cesu

spr

ovođ

enja

ana

litič

kog

preg

leda

i oc

ene

uskl

ađen

osti

prop

isa

Repu

blik

e Sr

bije

sa

prav

nim

teko

vina

ma

EU i

njih

ove

impl

emen

taci

je

(skr

inin

g), n

avod

i ko

učes

tvuj

e u

proc

esu

skrin

inga

, obj

ašnj

ava

proc

es d

osta

vlja

nja

i raz

men

e do

kum

enat

a iz

međ

u St

alne

mis

ije R

epub

like

Srbi

je p

ri EU

, EK,

Pre

gova

račk

og t

ima

i pre

dsed

nika

pre

gova

račk

e gr

upe,

ka

o i p

roce

duru

prip

rem

e za

pisn

ika

sa s

asta

naka

eks

plan

ator

nog

skrin

inga

, pril

oga

za p

otre

be b

ilate

raln

og

skrin

inga

i nač

in d

osta

vlja

nja.

Zak

ljuča

k op

isuj

e i s

adrž

aj p

rilog

a iz

rađe

nog

za p

otre

be b

ilate

raln

og sk

rinin

ga.

Zakl

jučk

om s

e de

finiš

u sa

stav

i or

gani

zaci

ja d

eleg

acije

za

sast

anke

org

aniz

ovan

e to

kom

skr

inin

ga.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

– Za

kon

o Vl

adi,

(„Sl

. gla

snik

RS”

, br.

55/2

005,

71/

2005

– is

pr. 1

01/2

007,

65/

2008

, 16/

2011

, 68

/201

2 –

odlu

ka U

S, 7

2/20

12, 7

/201

4 –

odlu

ka U

S i 4

4/20

14),

Gla

va IV

, Akt

i Vla

de, č

lan

43: K

ad n

e do

nosi

dr

uge

akte

, Vla

da d

onos

i zak

ljučk

e.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

obj

avlje

n u

„Slu

žben

om g

lasn

iku

RSˮ,

br. 7

2/20

15 o

d 19

.8.2

015.

god

ine.

1 2

61 O

snov

a za

vođ

enje

pre

govo

ra i

zakl

juči

vanj

e U

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

http

://bi

t.ly/

1mCy

CHl

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

62 Z

aklju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u pr

oces

u sp

rovo

đenj

a an

aliti

čkog

pre

gled

a i

ocen

e us

klađ

enos

ti pr

opis

a Re

publ

ike

Srbi

je s

a pr

avni

m te

kovi

nam

a EU

i nj

ihov

e im

plem

enta

cije

(skr

inin

g) („

Služ

beni

gla

snik

RSˮ

, br.

71/2

015)

116 ǀ Prilozi

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 4.

sta

v 2.

U

skl

adu

sa a

ktom

Vla

de o

osn

ivan

ju K

oord

inac

iono

g te

la z

a pr

oces

pris

tupa

nja

Evro

psko

j uni

ji, p

reds

edni

k pr

egov

arač

ke g

rupe

mož

e po

zvat

i pre

dsta

vnik

e dr

ugih

org

ana

i org

aniz

acija

koj

i nis

u čl

anov

i pre

gova

račk

e gr

upe

da u

čest

vuju

u ra

du p

rego

vara

čke

grup

e, u

zav

isno

sti o

d te

me

koju

pre

gova

račk

a gr

upa

razm

atra

.Ta

čka

4. s

tav

3.M

inis

tars

tvo,

pos

ebna

org

aniz

acija

i sl

užba

Vla

de, o

dnos

no d

rugi

org

an il

i org

aniz

acija

, osi

m s

vojih

sta

lnih

pr

edst

avni

ka, u

rad p

rego

vara

čke g

rupe

uklju

čuje

i dru

ge pr

edst

avni

ke, u

zavi

snos

ti od t

eme k

oju p

rego

vara

čka g

rupa

ra

zmat

ra, a

na

pred

log

preg

ovar

ačke

gru

pe, m

ože a

ngaž

ovat

i i d

ruge

stru

čne o

rgan

izac

ije i i

stak

nute

stru

čnja

ke.

Tačk

a 4.

sta

v 7.

Pr

egov

arač

ka g

rupa

o s

vako

m o

drža

nom

sas

tank

u pr

ipre

ma

zapi

snik

, koj

i sad

rži z

aklju

čke,

zad

atke

i ro

kove

za

njih

ovu

real

izac

iju.

Tačk

a 7.

Za

pisn

ik sa

sast

anka

eks

plan

ator

nog

skrin

inga

dos

tavl

ja se

svim

čla

novi

ma

preg

ovar

ačke

gru

pe i

Kanc

elar

iji.

Kanc

elar

ija z

apis

nik

dost

avlja

čla

novi

ma

Preg

ovar

ačko

g tim

a, č

lano

vim

a Vl

ade

i Rep

ublič

kom

sek

reta

rijat

u za

zak

onod

avst

vo.

Tačk

a 13

a.Za

pisn

ici

sa s

asta

naka

odr

žani

h u

proc

esu

bila

tera

lnog

skr

inin

ga z

a sv

ako

poje

dina

čno

pogl

avlje

, no

se

step

en t

ajno

sti

INTE

RNO

u s

klad

u s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. N

aved

eni

mat

erija

li no

siće

ste

pen

tajn

osti

INTE

RNO

do

mom

enta

otv

aran

ja d

atog

pog

lavl

ja. S

tepe

nom

tajn

osti

POVE

RLjIV

O o

znač

avaj

u se

svi

m

ater

ijali

veza

no z

a sa

stan

ke e

kspl

anat

orno

g i b

ilate

raln

og s

krin

inga

Pre

gova

račk

e gr

upe

za o

stal

a pi

tanj

a (p

rego

vara

čka

grup

a 35

), u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. Nav

eden

i mat

erija

li no

siće

step

en ta

jnos

ti PO

VERL

jIVO

toko

m č

itavo

g tr

ajan

ja p

rego

vara

čkog

pro

cesa

.

Naz

iv d

okum

enta

Zakl

juča

k ko

jim se

usm

erav

a i u

skla

đuje

rad

orga

na d

ržav

ne u

prav

e u

post

upku

izra

de p

rego

vara

čkih

po

zici

ja u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji63

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taZa

klju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u po

stup

ku i

zrad

e pr

egov

arač

kih

pozi

cija

u p

roce

su p

rego

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U s

adrž

i pob

roja

ne o

rgan

e ko

ji uč

estv

uju

u pr

oces

u iz

rade

pre

gova

račk

ih p

ozic

ija i

sam

pro

ces

izra

de.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

– Za

kon

o Vl

adi (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08, 1

6/20

11,

68/2

012

– od

luka

US,

72/

2012

, 7/2

014

– od

luka

US

i 44/

2014

), G

lava

IV, A

kti V

lade

, čla

n 43

. Kad

ne

dono

si

drug

e ak

te, V

lada

don

osi z

aklju

čke.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

obj

avlje

n u

„Slu

žben

om g

lasn

iku

RS”,

br. 7

1/20

15 o

d 14

.8.2

015.

god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 3.

sta

v 2.

Min

ista

rstv

o, p

oseb

na o

rgan

izac

ija i

služ

ba V

lade

, odn

osno

dru

gi o

rgan

ili o

rgan

izac

ija, o

sim

svo

jih s

taln

ih

pred

stav

nika

, u ra

d pr

egov

arač

ke g

rupe

ukl

juču

je i d

ruge

pre

dsta

vnik

e, u

zavi

snos

ti od

tem

e ko

ju p

rego

vara

čka

grup

a ra

zmat

ra, a

na

pred

log

preg

ovar

ačke

gru

pe, m

ože

anga

žova

ti i d

ruge

str

učne

org

aniz

acije

i is

takn

ute

stru

čnja

ke.

Tačk

a 4.

sta

v 5.

U to

ku p

ripre

me

preg

ovar

ački

h po

zici

ja, p

rego

vara

čka

grup

a ko

nsul

tuje

zai

nter

esov

anu

javn

ost,

posr

edst

vom

N

acio

naln

og k

onve

nta

o Ev

rops

koj

uniji

, od

nosn

o Pr

ivre

dne

kom

ore

Srbi

je,

u sk

ladu

s p

ropi

sim

a i

međ

unar

odni

m s

pora

zum

ima

kojim

a se

ure

đuje

zaš

tita

tajn

ih p

odat

aka

i pris

tup

tajn

im p

odac

ima.

Tačk

a 5.

sta

v 5.

Nak

on š

to V

lada

usv

oji

preg

ovar

ačku

poz

iciju

, pr

egov

arač

ka g

rupa

i P

rego

vara

čki

tim p

reds

tavl

jaju

za

inte

reso

vano

j jav

nost

i osn

ovna

reše

nja

sadr

žana

u p

rego

vara

čkoj

poz

iciji

.Ta

čka

5a.

Preg

ovar

ačke

poz

icije

koj

e Re

publ

ika

Srbi

ja u

svaj

a u

toku

pris

tupn

ih p

rego

vora

za

svak

o po

jedi

načn

o pr

egov

arač

ko p

ogla

vlje

ozn

ačav

aju

se st

epen

om ta

jnos

ti IN

TERN

O, u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. Iz

uzet

no, d

elov

i pre

gova

račk

e po

zici

je m

ogu

biti

ozna

čeni

ste

peno

m ta

jnos

ti PO

VERL

jIVO

.Pr

egov

arač

ke p

ozic

ije b

iće

ozna

čene

ste

peno

m t

ajno

sti

INTE

RNO

ili

POVE

RLjIV

O d

o m

omen

ta o

tvar

anja

da

tog

pogl

avlja

. Izu

zetn

o, p

ojed

ine

preg

ovar

ačke

poz

icije

ili d

elov

i pre

gova

račk

e po

zici

je m

ogu

biti

ozna

čeni

od

gova

raju

ćim

ste

peno

m ta

jnos

ti do

mom

enta

zav

ršet

ka p

ristu

pnih

pre

govo

ra.

Preg

ovar

ačka

poz

icija

Pre

gova

račk

e gr

upe

za o

stal

a pi

tanj

a (P

rego

vara

čka

grup

a 35

) bić

e oz

nače

na st

epen

om

tajn

osti

POVE

RLjIV

O, u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

, tok

om či

tavo

g tr

ajan

ja p

rego

vara

čkog

pro

cesa

.1

63 Z

aklju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u po

stup

ku i

zrad

e pr

egov

arač

kih

pozi

cija

u p

roce

su

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

(„Sl

užbe

ni g

lasn

ik R

S”, b

r. 71

/201

5)

Prilozi ǀ 117

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 4.

sta

v 2.

U

skl

adu

sa a

ktom

Vla

de o

osn

ivan

ju K

oord

inac

iono

g te

la z

a pr

oces

pris

tupa

nja

Evro

psko

j uni

ji, p

reds

edni

k pr

egov

arač

ke g

rupe

mož

e po

zvat

i pre

dsta

vnik

e dr

ugih

org

ana

i org

aniz

acija

koj

i nis

u čl

anov

i pre

gova

račk

e gr

upe

da u

čest

vuju

u ra

du p

rego

vara

čke

grup

e, u

zav

isno

sti o

d te

me

koju

pre

gova

račk

a gr

upa

razm

atra

.Ta

čka

4. s

tav

3.M

inis

tars

tvo,

pos

ebna

org

aniz

acija

i sl

užba

Vla

de, o

dnos

no d

rugi

org

an il

i org

aniz

acija

, osi

m s

vojih

sta

lnih

pr

edst

avni

ka, u

rad p

rego

vara

čke g

rupe

uklju

čuje

i dru

ge pr

edst

avni

ke, u

zavi

snos

ti od t

eme k

oju p

rego

vara

čka g

rupa

ra

zmat

ra, a

na

pred

log

preg

ovar

ačke

gru

pe, m

ože a

ngaž

ovat

i i d

ruge

stru

čne o

rgan

izac

ije i i

stak

nute

stru

čnja

ke.

Tačk

a 4.

sta

v 7.

Pr

egov

arač

ka g

rupa

o s

vako

m o

drža

nom

sas

tank

u pr

ipre

ma

zapi

snik

, koj

i sad

rži z

aklju

čke,

zad

atke

i ro

kove

za

njih

ovu

real

izac

iju.

Tačk

a 7.

Za

pisn

ik sa

sast

anka

eks

plan

ator

nog

skrin

inga

dos

tavl

ja se

svim

čla

novi

ma

preg

ovar

ačke

gru

pe i

Kanc

elar

iji.

Kanc

elar

ija z

apis

nik

dost

avlja

čla

novi

ma

Preg

ovar

ačko

g tim

a, č

lano

vim

a Vl

ade

i Rep

ublič

kom

sek

reta

rijat

u za

zak

onod

avst

vo.

Tačk

a 13

a.Za

pisn

ici

sa s

asta

naka

odr

žani

h u

proc

esu

bila

tera

lnog

skr

inin

ga z

a sv

ako

poje

dina

čno

pogl

avlje

, no

se

step

en t

ajno

sti

INTE

RNO

u s

klad

u s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. N

aved

eni

mat

erija

li no

siće

ste

pen

tajn

osti

INTE

RNO

do

mom

enta

otv

aran

ja d

atog

pog

lavl

ja. S

tepe

nom

tajn

osti

POVE

RLjIV

O o

znač

avaj

u se

svi

m

ater

ijali

veza

no z

a sa

stan

ke e

kspl

anat

orno

g i b

ilate

raln

og s

krin

inga

Pre

gova

račk

e gr

upe

za o

stal

a pi

tanj

a (p

rego

vara

čka

grup

a 35

), u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. Nav

eden

i mat

erija

li no

siće

step

en ta

jnos

ti PO

VERL

jIVO

toko

m č

itavo

g tr

ajan

ja p

rego

vara

čkog

pro

cesa

.

Naz

iv d

okum

enta

Zakl

juča

k ko

jim se

usm

erav

a i u

skla

đuje

rad

orga

na d

ržav

ne u

prav

e u

post

upku

izra

de p

rego

vara

čkih

po

zici

ja u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji63

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taZa

klju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u po

stup

ku i

zrad

e pr

egov

arač

kih

pozi

cija

u p

roce

su p

rego

vora

o p

ristu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U s

adrž

i pob

roja

ne o

rgan

e ko

ji uč

estv

uju

u pr

oces

u iz

rade

pre

gova

račk

ih p

ozic

ija i

sam

pro

ces

izra

de.

Vrst

a do

kum

enta

Zakl

juča

k Vl

ade

– Za

kon

o Vl

adi (

„Sl.

glas

nik

RS”,

br. 5

5/20

05, 7

1/20

05 –

ispr

. 101

/200

7, 6

5/20

08, 1

6/20

11,

68/2

012

– od

luka

US,

72/

2012

, 7/2

014

– od

luka

US

i 44/

2014

), G

lava

IV, A

kti V

lade

, čla

n 43

. Kad

ne

dono

si

drug

e ak

te, V

lada

don

osi z

aklju

čke.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Zakl

juča

k je

obj

avlje

n u

„Slu

žben

om g

lasn

iku

RS”,

br. 7

1/20

15 o

d 14

.8.2

015.

god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 3.

sta

v 2.

Min

ista

rstv

o, p

oseb

na o

rgan

izac

ija i

služ

ba V

lade

, odn

osno

dru

gi o

rgan

ili o

rgan

izac

ija, o

sim

svo

jih s

taln

ih

pred

stav

nika

, u ra

d pr

egov

arač

ke g

rupe

ukl

juču

je i d

ruge

pre

dsta

vnik

e, u

zavi

snos

ti od

tem

e ko

ju p

rego

vara

čka

grup

a ra

zmat

ra, a

na

pred

log

preg

ovar

ačke

gru

pe, m

ože

anga

žova

ti i d

ruge

str

učne

org

aniz

acije

i is

takn

ute

stru

čnja

ke.

Tačk

a 4.

sta

v 5.

U to

ku p

ripre

me

preg

ovar

ački

h po

zici

ja, p

rego

vara

čka

grup

a ko

nsul

tuje

zai

nter

esov

anu

javn

ost,

posr

edst

vom

N

acio

naln

og k

onve

nta

o Ev

rops

koj

uniji

, od

nosn

o Pr

ivre

dne

kom

ore

Srbi

je,

u sk

ladu

s p

ropi

sim

a i

međ

unar

odni

m s

pora

zum

ima

kojim

a se

ure

đuje

zaš

tita

tajn

ih p

odat

aka

i pris

tup

tajn

im p

odac

ima.

Tačk

a 5.

sta

v 5.

Nak

on š

to V

lada

usv

oji

preg

ovar

ačku

poz

iciju

, pr

egov

arač

ka g

rupa

i P

rego

vara

čki

tim p

reds

tavl

jaju

za

inte

reso

vano

j jav

nost

i osn

ovna

reše

nja

sadr

žana

u p

rego

vara

čkoj

poz

iciji

.Ta

čka

5a.

Preg

ovar

ačke

poz

icije

koj

e Re

publ

ika

Srbi

ja u

svaj

a u

toku

pris

tupn

ih p

rego

vora

za

svak

o po

jedi

načn

o pr

egov

arač

ko p

ogla

vlje

ozn

ačav

aju

se st

epen

om ta

jnos

ti IN

TERN

O, u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

. Iz

uzet

no, d

elov

i pre

gova

račk

e po

zici

je m

ogu

biti

ozna

čeni

ste

peno

m ta

jnos

ti PO

VERL

jIVO

.Pr

egov

arač

ke p

ozic

ije b

iće

ozna

čene

ste

peno

m t

ajno

sti

INTE

RNO

ili

POVE

RLjIV

O d

o m

omen

ta o

tvar

anja

da

tog

pogl

avlja

. Izu

zetn

o, p

ojed

ine

preg

ovar

ačke

poz

icije

ili d

elov

i pre

gova

račk

e po

zici

je m

ogu

biti

ozna

čeni

od

gova

raju

ćim

ste

peno

m ta

jnos

ti do

mom

enta

zav

ršet

ka p

ristu

pnih

pre

govo

ra.

Preg

ovar

ačka

poz

icija

Pre

gova

račk

e gr

upe

za o

stal

a pi

tanj

a (P

rego

vara

čka

grup

a 35

) bić

e oz

nače

na st

epen

om

tajn

osti

POVE

RLjIV

O, u

skla

du s

prop

isim

a o

tajn

osti

poda

taka

, tok

om či

tavo

g tr

ajan

ja p

rego

vara

čkog

pro

cesa

.1

63 Z

aklju

čak

kojim

se

usm

erav

a i

uskl

ađuj

e ra

d or

gana

drž

avne

upr

ave

u po

stup

ku i

zrad

e pr

egov

arač

kih

pozi

cija

u p

roce

su

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

EU

(„Sl

užbe

ni g

lasn

ik R

S”, b

r. 71

/201

5)

118 ǀ Prilozi

Naz

iv d

okum

enta

Rezo

luci

ja o

ulo

zi N

arod

ne s

kupš

tine

i n

ačel

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Ev

rops

koj u

niji

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taRe

zolu

cija

defi

niše

ulo

gu N

arod

ne s

kupš

tine

u pr

oces

u pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u i n

ačel

a u

preg

ovor

ima

o pr

istu

panj

u Sr

bije

EU

. Ovo

m R

ezol

ucijo

m N

arod

na s

kupš

tina

je p

otvr

dila

da

je s

trat

eški

cilj

Srb

ije u

pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

stic

anje

pun

opra

vnog

čla

nstv

a u

EU u

naj

krać

em ro

ku i

da ć

e sv

ojim

akt

ivni

m

delo

vanj

em d

oprin

eti n

jihov

om u

speš

nom

vođ

enju

i št

o sk

orije

m o

konč

anju

. Rez

oluc

ijom

se

nagl

ašav

a va

žnos

t sa

radn

je N

arod

ne s

kupš

tine

i Vla

de, k

oja

je n

adle

žna

da v

odi i

koo

rdin

ira p

roce

s pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u, k

ako

bi u

naj

krać

em ro

ku b

ili is

punj

eni s

vi p

otre

bni p

oliti

čki,

ekon

omsk

i, pr

avni

i in

stitu

cion

alni

kr

iterij

umi z

a čl

anst

vo u

EU

.Re

zolu

cijo

m s

e na

glaš

ava

neop

hodn

ost

da s

e u

proc

es p

raće

nja

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

uklju

če o

dbor

i N

arod

ne s

kupš

tine

u či

jem

del

okru

gu s

u pi

tanj

a iz

odg

ovar

ajuć

ih p

rego

vara

čkih

poz

icija

, dok

će

Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

imat

i cen

tral

nu u

logu

u k

oord

inac

iji s

vih

aktiv

nost

i. Re

zolu

cija

pre

dviđ

a ob

avez

u Vl

ade

da p

re u

tvrđ

ivan

ja p

rego

vara

čkih

poz

icija

dos

tavl

ja p

redl

oge

preg

ovar

ački

h po

zici

ja O

dbor

u za

evr

opsk

e in

tegr

acije

, ko

ji da

je m

išlje

nje

i/ili

dono

si p

repo

ruke

, ko

je p

otom

Vla

da r

azm

atra

pril

ikom

kon

ačno

g us

vaja

nja

preg

ovar

ačke

poz

icije

i o

tom

e ob

aveš

tava

nad

ležn

i od

bor

Nar

odne

sku

pštin

e. R

ezol

ucijo

m

se p

redv

iđa

obav

eza

Vlad

e da

pod

nosi

Nar

odno

j sku

pštin

i izv

ešta

j o t

oku

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

dva

puta

god

išnj

e, o

dnos

no p

o za

vrše

tku

šest

omes

ečno

g ci

klus

a pr

edse

dava

nja

Save

tom

, koj

i se

raz

mat

ra

na s

edni

ci N

arod

ne s

kupš

tine,

kao

i ob

avez

a še

fa P

rego

vara

čkog

tim

a da

pod

nosi

izve

štaj

e O

dbor

u za

ev

rops

ke in

tegr

acije

naj

man

je je

dnom

u tr

i mes

eca.

Vrst

a do

kum

enta

Rezo

luci

ja je

akt

Nar

odne

skup

štin

e ko

ji sa

drži

pol

itičk

u od

luku

. Njo

m N

arod

na sk

upšt

ina

zauz

ima

odre

đeni

st

av il

i sao

pšta

va v

ažnu

pol

itičk

u od

luku

o u

nutr

ašnj

im, s

poljn

im, fi

nans

ijski

m i

drug

im p

oliti

čkim

pita

njim

a.Po

slov

nik

Nar

odne

sku

pštin

e (G

lava

IX

– Po

stup

ci z

a do

noše

nje

akat

a i d

rugi

pos

tupc

i, 8.

Pos

tupa

k za

do

noše

nje

dekl

arac

ije, r

ezol

ucije

, pre

poru

ke i

stra

tegi

je, č

l. 19

0–19

1)

Nos

ilac

doku

men

taN

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

16. d

ecem

bar 2

013.

god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Član

24.

Toko

m p

rego

vora

, Nar

odna

sku

pštin

a na

stoj

i da

jača

dru

štve

ni i

polit

ički

kon

senz

us o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Nar

odna

sku

pštin

a sa

rađu

je s

a ci

viln

im d

rušt

vom

, st

ručn

om j

avno

šću

i dr

ugim

za

inte

reso

vani

m č

inio

cim

a, k

ako

bi s

e po

stig

la n

jihov

a uk

ljuče

nost

u s

vim

faz

ama

proc

esa

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Član

. 25.

Nar

odna

sku

pštin

a po

ziva

sve

drž

avne

org

ane

i po

dstič

e sv

e dr

uštv

ene

čini

oce

da u

čest

vuju

u j

avni

m

rasp

rava

ma

veza

nim

za

proc

es p

rego

vora

i pr

istu

panj

a EU

.Čl

an 2

6.N

arod

na s

kupš

tina

pose

bno

nagl

ašav

a va

žnos

t pra

vovr

emen

og i

stal

nog

info

rmisa

nja

javn

osti

o ev

rops

kim

vr

edno

stim

a, E

vrop

skoj

uni

ji i t

oku

i rez

ulta

tima

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

Odb

ora

za e

vrop

ske

inte

grac

ije N

arod

ne s

kupš

tine

Rep

ublik

e Sr

bije

o p

ostu

pku

razm

atra

nja

pred

loga

pre

gova

račk

e po

zici

je u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

om s

e ur

eđuj

e po

stup

ak ra

zmat

ranj

a pr

edlo

ga p

rego

vara

čke

pozi

cije

na

sedn

ici O

dbor

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i od

bora

u č

ijem

su

delo

krug

u pi

tanj

a iz

odr

eđen

e pr

egov

arač

ke p

ozic

ije u

pro

cesu

pre

govo

ra

o pr

istu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U. O

dluk

a de

taljn

o ur

eđuj

e po

stup

ak d

avan

ja m

išlje

nja

i/ili

prep

oruk

a o

pred

logu

pre

gova

račk

e po

zici

je, p

ravi

la i

nači

n ra

da O

dbor

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i na

dlež

nih

odbo

ra,

kao

i vre

men

ske

odre

dnic

e za

pre

dviđ

eni p

ostu

pak

razm

atra

nja

pred

loga

pre

gova

račk

e po

zici

je. T

akođ

e,

odre

dbam

a od

luke

pre

dsta

vnic

ima

civi

lnog

dru

štva

pru

ža s

e m

oguć

nost

da,

poj

edin

ačno

ili

udru

ženo

po

dnos

e pr

edlo

ge, p

rilog

e i p

repo

ruke

na

nacr

t pre

gova

račk

e po

zici

je.

Odb

or z

a ev

rops

ke i

nteg

raci

je r

azm

atra

pre

dlog

e za

kona

i d

rugi

h op

štih

aka

ta s

a st

anov

išta

njih

ove

uskl

ađen

osti

sa p

ravn

im t

ekov

inam

a EU

, por

ed t

oga

razm

atra

pro

gram

e, iz

vešt

aje

i dru

ge a

kte

izvr

šne

vlas

ti ko

ji se

tiču

prid

ruži

vanj

a EU

.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

br. 0

2‑18

64/1

4, d

onet

a na

osn

ovu

tačk

e 20

. Rez

oluc

ije o

ulo

zi N

arod

ne s

kupš

tine

i nač

elim

a u

preg

ovor

ima

o pr

istu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji

Nos

ilac

doku

men

taN

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

, Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

Dat

um u

svaj

anja

4. ju

na 2

014.

god

ine.

Prilozi ǀ 119

Naz

iv d

okum

enta

Rezo

luci

ja o

ulo

zi N

arod

ne s

kupš

tine

i n

ačel

ima

u pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Ev

rops

koj u

niji

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taRe

zolu

cija

defi

niše

ulo

gu N

arod

ne s

kupš

tine

u pr

oces

u pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u i n

ačel

a u

preg

ovor

ima

o pr

istu

panj

u Sr

bije

EU

. Ovo

m R

ezol

ucijo

m N

arod

na s

kupš

tina

je p

otvr

dila

da

je s

trat

eški

cilj

Srb

ije u

pr

egov

orim

a o

pris

tupa

nju

stic

anje

pun

opra

vnog

čla

nstv

a u

EU u

naj

krać

em ro

ku i

da ć

e sv

ojim

akt

ivni

m

delo

vanj

em d

oprin

eti n

jihov

om u

speš

nom

vođ

enju

i št

o sk

orije

m o

konč

anju

. Rez

oluc

ijom

se

nagl

ašav

a va

žnos

t sa

radn

je N

arod

ne s

kupš

tine

i Vla

de, k

oja

je n

adle

žna

da v

odi i

koo

rdin

ira p

roce

s pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u, k

ako

bi u

naj

krać

em ro

ku b

ili is

punj

eni s

vi p

otre

bni p

oliti

čki,

ekon

omsk

i, pr

avni

i in

stitu

cion

alni

kr

iterij

umi z

a čl

anst

vo u

EU

.Re

zolu

cijo

m s

e na

glaš

ava

neop

hodn

ost

da s

e u

proc

es p

raće

nja

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

uklju

če o

dbor

i N

arod

ne s

kupš

tine

u či

jem

del

okru

gu s

u pi

tanj

a iz

odg

ovar

ajuć

ih p

rego

vara

čkih

poz

icija

, dok

će

Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

imat

i cen

tral

nu u

logu

u k

oord

inac

iji s

vih

aktiv

nost

i. Re

zolu

cija

pre

dviđ

a ob

avez

u Vl

ade

da p

re u

tvrđ

ivan

ja p

rego

vara

čkih

poz

icija

dos

tavl

ja p

redl

oge

preg

ovar

ački

h po

zici

ja O

dbor

u za

evr

opsk

e in

tegr

acije

, ko

ji da

je m

išlje

nje

i/ili

dono

si p

repo

ruke

, ko

je p

otom

Vla

da r

azm

atra

pril

ikom

kon

ačno

g us

vaja

nja

preg

ovar

ačke

poz

icije

i o

tom

e ob

aveš

tava

nad

ležn

i od

bor

Nar

odne

sku

pštin

e. R

ezol

ucijo

m

se p

redv

iđa

obav

eza

Vlad

e da

pod

nosi

Nar

odno

j sku

pštin

i izv

ešta

j o t

oku

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

dva

puta

god

išnj

e, o

dnos

no p

o za

vrše

tku

šest

omes

ečno

g ci

klus

a pr

edse

dava

nja

Save

tom

, koj

i se

raz

mat

ra

na s

edni

ci N

arod

ne s

kupš

tine,

kao

i ob

avez

a še

fa P

rego

vara

čkog

tim

a da

pod

nosi

izve

štaj

e O

dbor

u za

ev

rops

ke in

tegr

acije

naj

man

je je

dnom

u tr

i mes

eca.

Vrst

a do

kum

enta

Rezo

luci

ja je

akt

Nar

odne

skup

štin

e ko

ji sa

drži

pol

itičk

u od

luku

. Njo

m N

arod

na sk

upšt

ina

zauz

ima

odre

đeni

st

av il

i sao

pšta

va v

ažnu

pol

itičk

u od

luku

o u

nutr

ašnj

im, s

poljn

im, fi

nans

ijski

m i

drug

im p

oliti

čkim

pita

njim

a.Po

slov

nik

Nar

odne

sku

pštin

e (G

lava

IX

– Po

stup

ci z

a do

noše

nje

akat

a i d

rugi

pos

tupc

i, 8.

Pos

tupa

k za

do

noše

nje

dekl

arac

ije, r

ezol

ucije

, pre

poru

ke i

stra

tegi

je, č

l. 19

0–19

1)

Nos

ilac

doku

men

taN

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

16. d

ecem

bar 2

013.

god

ine.

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Član

24.

Toko

m p

rego

vora

, Nar

odna

sku

pštin

a na

stoj

i da

jača

dru

štve

ni i

polit

ički

kon

senz

us o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Nar

odna

sku

pštin

a sa

rađu

je s

a ci

viln

im d

rušt

vom

, st

ručn

om j

avno

šću

i dr

ugim

za

inte

reso

vani

m č

inio

cim

a, k

ako

bi s

e po

stig

la n

jihov

a uk

ljuče

nost

u s

vim

faz

ama

proc

esa

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Član

. 25.

Nar

odna

sku

pštin

a po

ziva

sve

drž

avne

org

ane

i po

dstič

e sv

e dr

uštv

ene

čini

oce

da u

čest

vuju

u j

avni

m

rasp

rava

ma

veza

nim

za

proc

es p

rego

vora

i pr

istu

panj

a EU

.Čl

an 2

6.N

arod

na s

kupš

tina

pose

bno

nagl

ašav

a va

žnos

t pra

vovr

emen

og i

stal

nog

info

rmisa

nja

javn

osti

o ev

rops

kim

vr

edno

stim

a, E

vrop

skoj

uni

ji i t

oku

i rez

ulta

tima

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji.

Naz

iv d

okum

enta

Odl

uka

Odb

ora

za e

vrop

ske

inte

grac

ije N

arod

ne s

kupš

tine

Rep

ublik

e Sr

bije

o p

ostu

pku

razm

atra

nja

pred

loga

pre

gova

račk

e po

zici

je u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pri

stup

anju

Rep

ublik

e Sr

bije

Evr

opsk

oj u

niji

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taO

dluk

om s

e ur

eđuj

e po

stup

ak ra

zmat

ranj

a pr

edlo

ga p

rego

vara

čke

pozi

cije

na

sedn

ici O

dbor

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i od

bora

u č

ijem

su

delo

krug

u pi

tanj

a iz

odr

eđen

e pr

egov

arač

ke p

ozic

ije u

pro

cesu

pre

govo

ra

o pr

istu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

U. O

dluk

a de

taljn

o ur

eđuj

e po

stup

ak d

avan

ja m

išlje

nja

i/ili

prep

oruk

a o

pred

logu

pre

gova

račk

e po

zici

je, p

ravi

la i

nači

n ra

da O

dbor

a za

evr

opsk

e in

tegr

acije

i na

dlež

nih

odbo

ra,

kao

i vre

men

ske

odre

dnic

e za

pre

dviđ

eni p

ostu

pak

razm

atra

nja

pred

loga

pre

gova

račk

e po

zici

je. T

akođ

e,

odre

dbam

a od

luke

pre

dsta

vnic

ima

civi

lnog

dru

štva

pru

ža s

e m

oguć

nost

da,

poj

edin

ačno

ili

udru

ženo

po

dnos

e pr

edlo

ge, p

rilog

e i p

repo

ruke

na

nacr

t pre

gova

račk

e po

zici

je.

Odb

or z

a ev

rops

ke i

nteg

raci

je r

azm

atra

pre

dlog

e za

kona

i d

rugi

h op

štih

aka

ta s

a st

anov

išta

njih

ove

uskl

ađen

osti

sa p

ravn

im t

ekov

inam

a EU

, por

ed t

oga

razm

atra

pro

gram

e, iz

vešt

aje

i dru

ge a

kte

izvr

šne

vlas

ti ko

ji se

tiču

prid

ruži

vanj

a EU

.

Vrst

a do

kum

enta

Odl

uka

br. 0

2‑18

64/1

4, d

onet

a na

osn

ovu

tačk

e 20

. Rez

oluc

ije o

ulo

zi N

arod

ne s

kupš

tine

i nač

elim

a u

preg

ovor

ima

o pr

istu

panj

u Re

publ

ike

Srbi

je E

vrop

skoj

uni

ji

Nos

ilac

doku

men

taN

arod

na s

kupš

tina

Repu

blik

e Sr

bije

, Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

Dat

um u

svaj

anja

4. ju

na 2

014.

god

ine.

120 ǀ Prilozi

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 4.

sta

v 3.

Pr

e ra

zmat

ranj

a pr

edlo

ga p

rego

vara

čke

pozi

cije

Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

oba

vezn

o ra

zmat

ra

pred

loge

, pril

oge

i pre

poru

ke p

reds

tavn

ika

civi

lnog

dru

štva

, odn

osno

Nac

iona

lnog

kon

vent

a o

Evro

psko

j un

iji (N

KEU

). Ta

čka

5. s

tav

1.

Sedn

ica

Odb

ora

za e

vrop

ske

inte

grac

ije i

sedn

ica

nadl

ežno

g od

bora

na

kojo

j se

razm

atra

pre

dlog

pr

egov

arač

ke p

ozic

ije k

oji n

osi o

znak

u ta

jnos

ti za

tvor

ena

je z

a ja

vnos

t. Ta

čka

5. s

tav

1.

Tons

ki s

nim

ak, p

repi

s to

nsko

g sn

imka

, izv

ešta

j i z

apis

nik

sedn

ice

odbo

ra, k

ao i

akt d

onet

na

sedn

ici o

dbor

a im

aju

isti

step

en ta

jnos

ti ka

o i d

okum

ent r

azm

atra

n na

sed

nici

odb

ora.

Naz

iv d

okum

enta

Upi

tnik

Evr

opsk

e ko

mis

ije (

Info

rmac

ije k

oje

Evro

pska

kom

isija

zah

teva

od

Vla

de S

rbije

u c

ilju

prip

rem

e M

išlje

nja

o za

htev

u Sr

bije

za

član

stvo

u E

vrop

skoj

uni

ji)

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taU

pitn

ik p

reds

tavl

ja z

vani

čni

inst

rum

ent

kojim

EU

pro

cenj

uje

spre

mno

st d

ržav

e da

zap

očne

pro

ces

pris

tupa

nja.

Na

osno

vu d

obije

nih

odgo

vora

EK

izra

đuje

Miš

ljenj

e (fr

. avi

s) o

tom

e da

li je

drž

ava

spre

mna

za

sta

tus

kand

idat

a, k

ao i

o t

ome

da l

i je

spr

emna

za

sled

eću

fazu

– d

efini

sanj

e ok

virn

og d

atum

a za

pr

egov

ore

o pr

istu

panj

u, o

čem

u ko

nsen

zuso

m o

dluč

uju

drža

ve č

lani

ce E

U.

Odg

ovor

i tr

eba

da p

ruže

pr

eciz

ne p

odat

ke o

drž

avi,

od p

ošto

vanj

a po

litič

kih

i ek

onom

skih

krit

eriju

ma,

do

step

ena

uskl

ađen

osti

zako

noda

vstv

a sa

pro

pisi

ma

EU, k

ao i

o in

stitu

cion

alni

m i

adm

inis

trat

ivni

m k

apac

itetim

a ne

opho

dnim

za

prih

vata

nje

i prim

enu

evro

pski

h st

anda

rda

u sv

akom

od

35 p

rego

vara

čkih

pog

lavl

ja.

Srbi

ja je

22.

dec

embr

a 20

09. g

odin

e po

dnel

a za

htev

za

pris

tupa

nje

EU. E

vrop

ski s

avet

je 2

5. o

ktob

ra 2

010.

go

dine

odl

učio

da

spro

vede

pos

tupa

k ut

vrđe

n čl

anom

49.

UEU

64. S

hodn

o to

me

od E

K se

zah

teva

lo d

a Sa

vetu

izlo

ži s

voje

Miš

ljenj

e o

ovom

zah

tevu

. Kom

esar

za

proš

irenj

e i s

used

sku

polit

iku

Štef

an F

ile u

ruči

o je

24

. nov

embr

a 20

10. g

odin

e pr

edse

dnik

u Vl

ade

Repu

blik

e Sr

bije

Mirk

u Cv

etko

viću

Upi

tnik

EK,

upu

ćen

radi

pr

ipre

me

miš

ljenj

a o

zaht

evu

Srbi

je z

a čl

anst

vo u

EU

.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Odg

ovor

i Srb

ije n

a U

pitn

ik E

K sa

drže

pre

cizn

e po

datk

e o

drža

vi, o

d po

štov

anja

pol

itičk

ih i

ekon

omsk

ih

krite

rijum

a,

do

step

ena

usag

laše

nost

i za

kono

davs

tva

sa

prop

isim

a EU

, ka

o i

o in

stitu

cion

alni

m

i ad

min

istr

ativ

nim

kap

acite

tima

neop

hodn

im z

a pr

ihva

tanj

e i p

rimen

u ev

rops

kih

stan

dard

a u

svak

om o

d 35

pre

gova

račk

ih p

ogla

vlja

. Ova

j dok

umen

t sad

rži 2

.483

pita

nja

i pot

pita

nja,

razv

rsta

nih

u še

st a

neks

a i 3

3 po

glav

lja.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Na

sedn

ici o

drža

noj 2

7. ja

nuar

a 20

11. g

odin

e Vl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

usv

ojila

je O

dgov

ore

na U

pitn

ik, k

oje

je p

reds

edni

k Vl

ade,

Mirk

o Cv

etko

vić,

31.

janu

ara

2011

. uru

čio

evro

psko

m k

omes

aru

za p

roši

renj

e, Š

tefa

nu

File

u.

1

64 Č

lan

49.

Ugo

vora

o E

vrop

skoj

uni

ji (U

EU):

Drž

ava

podn

osila

c za

htev

a za

čla

nstv

o up

ućuj

e ta

j za

htev

Sav

etu,

koj

i od

luču

je

jedn

ogla

sno,

nak

on k

onsu

ltova

nja

sa K

omis

ijom

i n

akon

dob

ijanj

a sa

glas

nost

i Ev

rops

kog

parla

men

ta,

koji

odlu

čuje

već

inom

gl

asov

a sv

ojih

čla

nova

. Pri

tom

e, v

odi s

e ra

čuna

o k

riter

ijum

ima

koje

je u

tvrd

io E

vrop

ski s

avet

.

Usl

ovi z

a pr

ijem

i pr

ilago

đava

nja

Ugo

vora

na

kojim

a se

zas

niva

Uni

ja, k

oja

taj p

rije

m p

odra

zum

eva,

pre

dmet

su sp

oraz

uma

izm

eđu

drža

va č

lani

ca i

drža

ve p

odno

sioc

a za

htev

a za

čla

nstv

o. T

aj s

pora

zum

pod

leže

pot

vrđi

vanj

u od

str

ane

svih

drž

ava

ugov

orni

ca, u

sk

ladu

sa

njih

ovim

ust

avni

m p

ravi

lima.

Prilozi ǀ 121

Bitn

e od

redb

e za

pr

edst

avni

ke c

iviln

og

druš

tva

Tačk

a 4.

sta

v 3.

Pr

e ra

zmat

ranj

a pr

edlo

ga p

rego

vara

čke

pozi

cije

Odb

or z

a ev

rops

ke in

tegr

acije

oba

vezn

o ra

zmat

ra

pred

loge

, pril

oge

i pre

poru

ke p

reds

tavn

ika

civi

lnog

dru

štva

, odn

osno

Nac

iona

lnog

kon

vent

a o

Evro

psko

j un

iji (N

KEU

). Ta

čka

5. s

tav

1.

Sedn

ica

Odb

ora

za e

vrop

ske

inte

grac

ije i

sedn

ica

nadl

ežno

g od

bora

na

kojo

j se

razm

atra

pre

dlog

pr

egov

arač

ke p

ozic

ije k

oji n

osi o

znak

u ta

jnos

ti za

tvor

ena

je z

a ja

vnos

t. Ta

čka

5. s

tav

1.

Tons

ki s

nim

ak, p

repi

s to

nsko

g sn

imka

, izv

ešta

j i z

apis

nik

sedn

ice

odbo

ra, k

ao i

akt d

onet

na

sedn

ici o

dbor

a im

aju

isti

step

en ta

jnos

ti ka

o i d

okum

ent r

azm

atra

n na

sed

nici

odb

ora.

Naz

iv d

okum

enta

Upi

tnik

Evr

opsk

e ko

mis

ije (

Info

rmac

ije k

oje

Evro

pska

kom

isija

zah

teva

od

Vla

de S

rbije

u c

ilju

prip

rem

e M

išlje

nja

o za

htev

u Sr

bije

za

član

stvo

u E

vrop

skoj

uni

ji)

Opi

s i s

adrž

aj

doku

men

taU

pitn

ik p

reds

tavl

ja z

vani

čni

inst

rum

ent

kojim

EU

pro

cenj

uje

spre

mno

st d

ržav

e da

zap

očne

pro

ces

pris

tupa

nja.

Na

osno

vu d

obije

nih

odgo

vora

EK

izra

đuje

Miš

ljenj

e (fr

. avi

s) o

tom

e da

li je

drž

ava

spre

mna

za

sta

tus

kand

idat

a, k

ao i

o t

ome

da l

i je

spr

emna

za

sled

eću

fazu

– d

efini

sanj

e ok

virn

og d

atum

a za

pr

egov

ore

o pr

istu

panj

u, o

čem

u ko

nsen

zuso

m o

dluč

uju

drža

ve č

lani

ce E

U.

Odg

ovor

i tr

eba

da p

ruže

pr

eciz

ne p

odat

ke o

drž

avi,

od p

ošto

vanj

a po

litič

kih

i ek

onom

skih

krit

eriju

ma,

do

step

ena

uskl

ađen

osti

zako

noda

vstv

a sa

pro

pisi

ma

EU, k

ao i

o in

stitu

cion

alni

m i

adm

inis

trat

ivni

m k

apac

itetim

a ne

opho

dnim

za

prih

vata

nje

i prim

enu

evro

pski

h st

anda

rda

u sv

akom

od

35 p

rego

vara

čkih

pog

lavl

ja.

Srbi

ja je

22.

dec

embr

a 20

09. g

odin

e po

dnel

a za

htev

za

pris

tupa

nje

EU. E

vrop

ski s

avet

je 2

5. o

ktob

ra 2

010.

go

dine

odl

učio

da

spro

vede

pos

tupa

k ut

vrđe

n čl

anom

49.

UEU

64. S

hodn

o to

me

od E

K se

zah

teva

lo d

a Sa

vetu

izlo

ži s

voje

Miš

ljenj

e o

ovom

zah

tevu

. Kom

esar

za

proš

irenj

e i s

used

sku

polit

iku

Štef

an F

ile u

ruči

o je

24

. nov

embr

a 20

10. g

odin

e pr

edse

dnik

u Vl

ade

Repu

blik

e Sr

bije

Mirk

u Cv

etko

viću

Upi

tnik

EK,

upu

ćen

radi

pr

ipre

me

miš

ljenj

a o

zaht

evu

Srbi

je z

a čl

anst

vo u

EU

.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Odg

ovor

i Srb

ije n

a U

pitn

ik E

K sa

drže

pre

cizn

e po

datk

e o

drža

vi, o

d po

štov

anja

pol

itičk

ih i

ekon

omsk

ih

krite

rijum

a,

do

step

ena

usag

laše

nost

i za

kono

davs

tva

sa

prop

isim

a EU

, ka

o i

o in

stitu

cion

alni

m

i ad

min

istr

ativ

nim

kap

acite

tima

neop

hodn

im z

a pr

ihva

tanj

e i p

rimen

u ev

rops

kih

stan

dard

a u

svak

om o

d 35

pre

gova

račk

ih p

ogla

vlja

. Ova

j dok

umen

t sad

rži 2

.483

pita

nja

i pot

pita

nja,

razv

rsta

nih

u še

st a

neks

a i 3

3 po

glav

lja.

Nos

ilac

doku

men

taVl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

Dat

um u

svaj

anja

Na

sedn

ici o

drža

noj 2

7. ja

nuar

a 20

11. g

odin

e Vl

ada

Repu

blik

e Sr

bije

usv

ojila

je O

dgov

ore

na U

pitn

ik, k

oje

je p

reds

edni

k Vl

ade,

Mirk

o Cv

etko

vić,

31.

janu

ara

2011

. uru

čio

evro

psko

m k

omes

aru

za p

roši

renj

e, Š

tefa

nu

File

u.

1

64 Č

lan

49.

Ugo

vora

o E

vrop

skoj

uni

ji (U

EU):

Drž

ava

podn

osila

c za

htev

a za

čla

nstv

o up

ućuj

e ta

j za

htev

Sav

etu,

koj

i od

luču

je

jedn

ogla

sno,

nak

on k

onsu

ltova

nja

sa K

omis

ijom

i n

akon

dob

ijanj

a sa

glas

nost

i Ev

rops

kog

parla

men

ta,

koji

odlu

čuje

već

inom

gl

asov

a sv

ojih

čla

nova

. Pri

tom

e, v

odi s

e ra

čuna

o k

riter

ijum

ima

koje

je u

tvrd

io E

vrop

ski s

avet

.

Usl

ovi z

a pr

ijem

i pr

ilago

đava

nja

Ugo

vora

na

kojim

a se

zas

niva

Uni

ja, k

oja

taj p

rije

m p

odra

zum

eva,

pre

dmet

su sp

oraz

uma

izm

eđu

drža

va č

lani

ca i

drža

ve p

odno

sioc

a za

htev

a za

čla

nstv

o. T

aj s

pora

zum

pod

leže

pot

vrđi

vanj

u od

str

ane

svih

drž

ava

ugov

orni

ca, u

sk

ladu

sa

njih

ovim

ust

avni

m p

ravi

lima.

122 ǀ Prilozi

DO

KUM

ENTA

EV

ROPS

KE U

NIJ

E

Naz

iv d

okum

enta

Opš

ta p

ozic

ija E

vrop

ske

unije

o p

rist

upni

m p

rego

vori

ma

sa R

epub

likom

Srb

ijom

(Pre

gova

račk

i okv

ir

Evro

pske

uni

je z

a Re

publ

iku

Srbi

ju) /

Gen

eral

Eur

opea

n U

nion

Pos

ition

65

Opi

s do

kum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir (е

ng.

Neg

otia

ting

Fram

ewor

k) j

este

sve

obuh

vatn

i do

kum

ent

EU k

oji

defin

iše

nače

la,

sušt

inu

i pro

cedu

re c

elok

upno

g pr

egov

arač

kog

proc

esa

sa d

ržav

om k

andi

dato

m z

a čl

anst

vo. T

ežiš

te je

na

uslo

vim

a po

d ko

jima

će d

ržav

a ka

ndid

at u

svaj

ati i

spr

ovod

iti p

ravn

e te

kovi

ne E

U (E

U a

cqui

s), p

odel

jene

u

35 t

emat

skih

pog

lavl

ja. O

kvir

je b

azira

n na

isku

stvi

ma

i pra

ksi p

reth

odni

h pr

oces

a pr

ošire

nja,

kon

stan

tno

rast

ućem

pra

vu E

U, u

klju

čuju

ći i

novi

pris

tup

prać

enja

nap

retk

a za

Pog

lavl

je 2

3 (P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava)

i

Pogl

avlje

24

(Pra

vda,

slo

boda

i b

ezbe

dnos

t). T

akođ

e, o

vaj

okvi

r uk

ljuču

je i

nek

e el

emen

te (

ugla

vnom

po

litič

kog

kara

kter

a) k

oji s

u u

dato

m m

omen

tu s

peci

fični

za

drža

vu k

andi

data

za

član

stvo

, koj

a tr

eba

da

otpo

čne

proc

es p

rego

vora

o p

ristu

panj

u.Iz

radu

nac

rta

preg

ovar

ačko

g ok

vira

EK

zapo

činj

e na

kon

potv

rđiv

anja

zak

ljuča

ka o

otv

aran

ju p

rego

vora

od

stra

ne S

avet

a, t

e Ev

rops

kog

save

ta. P

rego

vara

čki o

kvir

prip

rem

a EK

kro

z pr

oces

kon

sulta

cija

sa

nadl

ežni

m

služ

bam

a u

okvi

ru E

K. P

rvi n

acrt

dok

umen

ta E

K pr

ezen

tuje

drž

avam

a čl

anic

ama

EU u

okv

iru r

adni

h te

la

Save

ta, k

oja

imaj

u m

oguć

nost

da

daju

svo

je k

omen

tare

i da

u p

rego

vara

čki o

kvir

ugra

de o

dređ

ene

pozi

cije

, u

skla

du sa

svoj

im n

ačel

ima

i int

eres

ima.

Kon

ačno

, pre

gova

račk

i okv

ir m

ora

usvo

jiti S

avet

(Sav

et m

inis

tara

za

opšt

e po

slov

e), a

pot

om d

okum

ent p

otvr

đuje

i Ev

rops

ki s

avet

. Cel

okup

an p

roce

s pr

ipre

me

preg

ovar

ačko

g ok

vira

tra

je o

tpril

ike

šest

mes

eci i

mož

e za

visi

ti od

pos

tizan

ja k

onse

nzus

a o

njeg

ovom

sad

ržaj

u u

okvi

ru

rele

vant

nih

tela

Sav

eta.

Pre

thod

no u

svoj

en p

rego

vara

čki o

kvir

uslo

v je

za

zaka

ziva

nje

datu

ma

i odr

žava

nje

prve

MVK

.

Sadr

žaj d

okum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir EU

za

Repu

blik

u Sr

biju

sad

rži

opšt

u po

zici

ju E

U u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

. Prv

i deo

pre

gova

račk

og o

kvira

, uvo

dno

izla

ganj

e EU

, daj

e hr

onol

oški

pre

gled

evr

opsk

ih

inte

grac

ija S

rbije

, dos

adaš

njih

pos

tignu

ća u

ispu

njav

anju

krit

eriju

ma

za č

lans

tvo,

uz

obra

zlož

enje

pos

tupk

a ot

vara

nja

proc

esa

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju,

ali

i oba

veze

Srb

ije u

ovo

m p

roce

su. U

ovo

m d

elu

se is

tiče

da b

i Sr

bija

treb

alo

da u

sre

dnje

m ro

ku (š

to p

reds

tavl

ja 5

god

ina)

bud

e u

stan

ju d

a pr

euzm

e ob

avez

e iz

čla

nstv

a,

i to

u sk

oro

svim

obl

astim

a pr

avni

h te

kovi

na E

U. O

vaj d

eo iz

dvaj

a ot

vara

nje

preg

ovar

ačko

g Po

glav

lja 2

3 (P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava)

i Po

glav

lja 2

4 (P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st) u

rano

j faz

i. N

ovin

a za

Srb

iju je

ste

da p

roce

s pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u tr

eba

da d

oved

e do

sve

obuh

vatn

e no

rmal

izac

ije o

dnos

a iz

međ

u Sr

bije

i K

osov

a*, u

form

i pra

vno

obav

ezuj

ućeg

spo

razu

ma,

što

pre

dsta

vlja

sad

ržaj

Pog

lavl

ja 3

5. U

okv

iru d

rugo

g de

la p

rego

vara

čkog

okv

ira E

U z

a Re

publ

iku

Srbi

ju n

aved

ena

su n

ačel

a na

koj

ima

se z

asni

vaju

pre

govo

ri. D

eo

koji

se o

dnos

i na

sadr

žinu

pre

govo

ra i

proc

edur

e pr

egov

aran

ja o

bjaš

njav

a št

a po

draz

umev

a pr

istu

panj

e dr

žave

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo E

U, k

oje

su n

jene

oba

veze

i na

koj

i nač

in ć

e Re

publ

ika

Srbi

ja b

iti u

oba

vezi

da

to is

puni

i ka

ko ć

e iz

gled

ati t

ok p

rego

vora

.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir EU

sas

toji

se iz

čet

iri d

ela

i dva

pril

oga:

1) U

vodn

o iz

laga

nje

EU o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a;

2) P

rego

vara

čki o

kvir

– na

čela

na

kojim

a se

zas

niva

ju p

rego

vori;

3)

Sad

ržin

a pr

egov

ora;

4)

Pro

cedu

re p

rego

vara

nja;

Prilo

g I

– Pr

oced

ura

za p

rego

vore

i n

jihov

a or

gani

zaci

ja (

pred

seda

vanj

e, u

čest

alos

t sa

stan

aka,

mes

to

održ

avan

ja s

asta

naka

, org

aniz

acija

);Pr

ilog

II –

Prel

imin

arna

indi

kativ

na li

sta

nasl

ova

pogl

avlja

(pre

gled

35

preg

ovar

ački

h po

glav

lja).

Nos

ilac

doku

men

taSa

vet E

vrop

ske

unije

Dat

um u

svaj

anja

EK je

pre

dsta

vila

prv

i nac

rt p

rego

vara

čkog

okv

ira z

a pr

istu

pne

preg

ovor

e sa

Srb

ijom

drž

avam

a čl

anic

ama

23. j

ula

2013

. god

ine.

Nak

on p

erio

da u

sagl

ašav

anja

, opš

ta p

ozic

ija E

U o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a Re

publ

ike

Srbi

je u

svoj

ena

je 1

7. d

ecem

bra

2013

. god

ine

na S

avet

u m

inis

tara

za

opšt

e po

slov

e EU

, a o

dobr

ena

na

zase

danj

u Ev

rops

kog

save

ta 1

9–20

. dec

embr

a 20

13.

Opš

ta p

ozic

ija E

U o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a Re

publ

ike

Srbi

je p

reds

tavl

jena

je n

a M

VK o

pris

tupa

nju

Srbi

je

Evro

psko

j uni

ji, k

oja

je o

drža

na 2

1. ja

nuar

a 20

14. g

odin

e u

Bris

elu.

1

65 O

pšta

poz

icija

EU

o p

ristu

pnim

pre

govo

rima

sa R

epub

likom

Srb

ijom

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/u

ploa

d/do

cum

ents

/pris

tupn

i_pr

egov

ori/p

rego

vara

cki_

okvi

r.pdf

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 123

DO

KUM

ENTA

EV

ROPS

KE U

NIJ

E

Naz

iv d

okum

enta

Opš

ta p

ozic

ija E

vrop

ske

unije

o p

rist

upni

m p

rego

vori

ma

sa R

epub

likom

Srb

ijom

(Pre

gova

račk

i okv

ir

Evro

pske

uni

je z

a Re

publ

iku

Srbi

ju) /

Gen

eral

Eur

opea

n U

nion

Pos

ition

65

Opi

s do

kum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir (е

ng.

Neg

otia

ting

Fram

ewor

k) j

este

sve

obuh

vatn

i do

kum

ent

EU k

oji

defin

iše

nače

la,

sušt

inu

i pro

cedu

re c

elok

upno

g pr

egov

arač

kog

proc

esa

sa d

ržav

om k

andi

dato

m z

a čl

anst

vo. T

ežiš

te je

na

uslo

vim

a po

d ko

jima

će d

ržav

a ka

ndid

at u

svaj

ati i

spr

ovod

iti p

ravn

e te

kovi

ne E

U (E

U a

cqui

s), p

odel

jene

u

35 t

emat

skih

pog

lavl

ja. O

kvir

je b

azira

n na

isku

stvi

ma

i pra

ksi p

reth

odni

h pr

oces

a pr

ošire

nja,

kon

stan

tno

rast

ućem

pra

vu E

U, u

klju

čuju

ći i

novi

pris

tup

prać

enja

nap

retk

a za

Pog

lavl

je 2

3 (P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava)

i

Pogl

avlje

24

(Pra

vda,

slo

boda

i b

ezbe

dnos

t). T

akođ

e, o

vaj

okvi

r uk

ljuču

je i

nek

e el

emen

te (

ugla

vnom

po

litič

kog

kara

kter

a) k

oji s

u u

dato

m m

omen

tu s

peci

fični

za

drža

vu k

andi

data

za

član

stvo

, koj

a tr

eba

da

otpo

čne

proc

es p

rego

vora

o p

ristu

panj

u.Iz

radu

nac

rta

preg

ovar

ačko

g ok

vira

EK

zapo

činj

e na

kon

potv

rđiv

anja

zak

ljuča

ka o

otv

aran

ju p

rego

vora

od

stra

ne S

avet

a, t

e Ev

rops

kog

save

ta. P

rego

vara

čki o

kvir

prip

rem

a EK

kro

z pr

oces

kon

sulta

cija

sa

nadl

ežni

m

služ

bam

a u

okvi

ru E

K. P

rvi n

acrt

dok

umen

ta E

K pr

ezen

tuje

drž

avam

a čl

anic

ama

EU u

okv

iru r

adni

h te

la

Save

ta, k

oja

imaj

u m

oguć

nost

da

daju

svo

je k

omen

tare

i da

u p

rego

vara

čki o

kvir

ugra

de o

dređ

ene

pozi

cije

, u

skla

du sa

svoj

im n

ačel

ima

i int

eres

ima.

Kon

ačno

, pre

gova

račk

i okv

ir m

ora

usvo

jiti S

avet

(Sav

et m

inis

tara

za

opšt

e po

slov

e), a

pot

om d

okum

ent p

otvr

đuje

i Ev

rops

ki s

avet

. Cel

okup

an p

roce

s pr

ipre

me

preg

ovar

ačko

g ok

vira

tra

je o

tpril

ike

šest

mes

eci i

mož

e za

visi

ti od

pos

tizan

ja k

onse

nzus

a o

njeg

ovom

sad

ržaj

u u

okvi

ru

rele

vant

nih

tela

Sav

eta.

Pre

thod

no u

svoj

en p

rego

vara

čki o

kvir

uslo

v je

za

zaka

ziva

nje

datu

ma

i odr

žava

nje

prve

MVK

.

Sadr

žaj d

okum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir EU

za

Repu

blik

u Sr

biju

sad

rži

opšt

u po

zici

ju E

U u

pro

cesu

pre

govo

ra o

pris

tupa

nju

Repu

blik

e Sr

bije

. Prv

i deo

pre

gova

račk

og o

kvira

, uvo

dno

izla

ganj

e EU

, daj

e hr

onol

oški

pre

gled

evr

opsk

ih

inte

grac

ija S

rbije

, dos

adaš

njih

pos

tignu

ća u

ispu

njav

anju

krit

eriju

ma

za č

lans

tvo,

uz

obra

zlož

enje

pos

tupk

a ot

vara

nja

proc

esa

preg

ovor

a o

pris

tupa

nju,

ali

i oba

veze

Srb

ije u

ovo

m p

roce

su. U

ovo

m d

elu

se is

tiče

da b

i Sr

bija

treb

alo

da u

sre

dnje

m ro

ku (š

to p

reds

tavl

ja 5

god

ina)

bud

e u

stan

ju d

a pr

euzm

e ob

avez

e iz

čla

nstv

a,

i to

u sk

oro

svim

obl

astim

a pr

avni

h te

kovi

na E

U. O

vaj d

eo iz

dvaj

a ot

vara

nje

preg

ovar

ačko

g Po

glav

lja 2

3 (P

ravo

suđe

i os

novn

a pr

ava)

i Po

glav

lja 2

4 (P

ravd

a, s

lobo

da i

bezb

edno

st) u

rano

j faz

i. N

ovin

a za

Srb

iju je

ste

da p

roce

s pr

egov

ora

o pr

istu

panj

u tr

eba

da d

oved

e do

sve

obuh

vatn

e no

rmal

izac

ije o

dnos

a iz

međ

u Sr

bije

i K

osov

a*, u

form

i pra

vno

obav

ezuj

ućeg

spo

razu

ma,

što

pre

dsta

vlja

sad

ržaj

Pog

lavl

ja 3

5. U

okv

iru d

rugo

g de

la p

rego

vara

čkog

okv

ira E

U z

a Re

publ

iku

Srbi

ju n

aved

ena

su n

ačel

a na

koj

ima

se z

asni

vaju

pre

govo

ri. D

eo

koji

se o

dnos

i na

sadr

žinu

pre

govo

ra i

proc

edur

e pr

egov

aran

ja o

bjaš

njav

a št

a po

draz

umev

a pr

istu

panj

e dr

žave

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo E

U, k

oje

su n

jene

oba

veze

i na

koj

i nač

in ć

e Re

publ

ika

Srbi

ja b

iti u

oba

vezi

da

to is

puni

i ka

ko ć

e iz

gled

ati t

ok p

rego

vora

.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Preg

ovar

ački

okv

ir EU

sas

toji

se iz

čet

iri d

ela

i dva

pril

oga:

1) U

vodn

o iz

laga

nje

EU o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a;

2) P

rego

vara

čki o

kvir

– na

čela

na

kojim

a se

zas

niva

ju p

rego

vori;

3)

Sad

ržin

a pr

egov

ora;

4)

Pro

cedu

re p

rego

vara

nja;

Prilo

g I

– Pr

oced

ura

za p

rego

vore

i n

jihov

a or

gani

zaci

ja (

pred

seda

vanj

e, u

čest

alos

t sa

stan

aka,

mes

to

održ

avan

ja s

asta

naka

, org

aniz

acija

);Pr

ilog

II –

Prel

imin

arna

indi

kativ

na li

sta

nasl

ova

pogl

avlja

(pre

gled

35

preg

ovar

ački

h po

glav

lja).

Nos

ilac

doku

men

taSa

vet E

vrop

ske

unije

Dat

um u

svaj

anja

EK je

pre

dsta

vila

prv

i nac

rt p

rego

vara

čkog

okv

ira z

a pr

istu

pne

preg

ovor

e sa

Srb

ijom

drž

avam

a čl

anic

ama

23. j

ula

2013

. god

ine.

Nak

on p

erio

da u

sagl

ašav

anja

, opš

ta p

ozic

ija E

U o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a Re

publ

ike

Srbi

je u

svoj

ena

je 1

7. d

ecem

bra

2013

. god

ine

na S

avet

u m

inis

tara

za

opšt

e po

slov

e EU

, a o

dobr

ena

na

zase

danj

u Ev

rops

kog

save

ta 1

9–20

. dec

embr

a 20

13.

Opš

ta p

ozic

ija E

U o

pris

tupn

im p

rego

vorim

a Re

publ

ike

Srbi

je p

reds

tavl

jena

je n

a M

VK o

pris

tupa

nju

Srbi

je

Evro

psko

j uni

ji, k

oja

je o

drža

na 2

1. ja

nuar

a 20

14. g

odin

e u

Bris

elu.

1

65 O

pšta

poz

icija

EU

o p

ristu

pnim

pre

govo

rima

sa R

epub

likom

Srb

ijom

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/u

ploa

d/do

cum

ents

/pris

tupn

i_pr

egov

ori/p

rego

vara

cki_

okvi

r.pdf

(pos

ledn

ji pu

t pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

124 ǀ Prilozi

Bitn

e od

redb

e za

pre

dsta

vnik

e ci

viln

og d

rušt

va

Stav

11.

koj

i obr

azla

že o

tvar

anje

pog

lavl

ja 2

3 i 2

4 u

rano

j faz

i pre

govo

ra:

...Po

men

uti a

kcio

ni p

lano

vi k

ojim

a će

se

utvr

diti

prio

ritet

i Srb

ije k

ada

je re

č o

refo

rmam

a tr

eba

da s

e iz

rađu

ju

kroz

tra

nspa

rent

an p

roce

s ko

nsul

taci

jam

a sa

svi

m r

elev

antn

im z

aint

eres

ovan

im s

tran

ama

kako

bi

se

obez

bedi

la m

aksi

mal

na p

odrš

ka n

jihov

om s

prov

ođen

ju.

Stav

29.

Upo

redo

sa

pris

tupn

im p

rego

vorim

a, U

nija

će

nast

aviti

dija

log

sa c

iviln

im d

rušt

vom

i s

arad

nju

u ob

last

i ku

lture

sa

Srbi

jom

, kak

o bi

se

naro

di m

eđus

obno

prib

ližili

i ob

ezbe

dila

pod

rška

gra

đana

pro

cesu

pris

tupa

nja.

Stav

30.

Ka

ko b

i se

pove

ćalo

pov

eren

je ja

vnos

ti u

proc

es p

roši

renj

a, o

dluk

e će

se d

onos

iti n

a št

o ot

vore

niji

nači

n u

cilju

ob

ezbe

đenj

a ve

će t

rans

pare

ntno

sti.

Inte

rne

kons

ulta

cije

i r

aspr

ave

biće

zaš

tićen

e u

onoj

mer

i u

kojo

j je

to

neop

hodn

o da

bi s

e za

štiti

o pr

oces

odl

učiv

anja

, a u

skl

adu

sa p

ropi

sim

a EU

o p

ristu

pu ja

vnos

ti do

kum

entim

a u

svim

obl

astim

a de

lova

nja

Uni

je.

U 4

9. ta

čki t

og d

okum

enta

se

kaže

: ...

Kom

isija

će

deta

ljno

prat

iti n

apre

dak

Srbi

je u

svi

m o

blas

tima,

kor

iste

ći s

ve r

aspo

loži

ve i

nstr

umen

te,

uklju

čuju

ći e

kspe

rtsk

e m

isije

na

tere

nu o

rgan

izov

ane

od st

rane

ili u

ime

Kom

isije

i di

jalo

g u

okvi

ru S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u ...

Naz

iv d

okum

enta

God

išnj

i izv

ešta

ji Ev

rops

ke k

omis

ije o

nap

retk

u Sr

bije

u p

roce

su e

vrop

skih

inte

grac

ija/A

nnua

l Pro

gres

s Re

port

s of

the

Euro

pean

Com

mis

sion

for S

erbi

a66

Opi

s do

kum

enta

Izve

štaj

o n

apre

tku

(eng

. Pro

gres

s Re

port

) je

ste

doku

men

t ko

jim E

K pr

uža

info

rmac

ije o

nap

retk

u ko

ji je

od

ređe

na d

ržav

a ka

ndid

at/p

oten

cija

lni k

andi

dat

za č

lans

tvo

post

igla

u is

punj

avan

ju u

slov

a i c

iljev

a ko

je

je p

osta

vila

EU

, kao

i sa

žeta

k op

erat

ivni

h m

era

koje

je p

otre

bno

pred

uzet

i na

osno

vu u

tvrđ

enih

pla

nova

de

lova

nja.

Ev

rops

ka k

omis

ija j

e na

prav

ila n

iz i

zmen

a u

Pake

tu p

roši

renj

a za

201

5. u

por

eđen

ju s

a pr

etho

dnim

go

dina

ma.

Cilj

je d

a se

dod

atno

pov

eća

kval

itet p

roce

na u

izve

štaj

ima,

kao

i po

uzda

nost

pak

eta

kao

izvo

ra

info

rmac

ija z

a sv

e za

inte

reso

vane

str

ane.

Ove

pro

men

e će

pov

ećat

i tra

nspa

rent

nost

pro

cesa

i om

oguć

iti

svim

zai

nter

esov

anim

str

anam

a, u

klju

čuju

ći c

iviln

o dr

uštv

o, b

olje

i de

taljn

ije p

reis

pitiv

anje

refo

rmi.

Shod

no

tom

e, iz

vešt

aji:

1) š

ire f

okus

na

tren

utno

sta

nje

da b

i jas

nije

pok

azal

i na

kom

niv

ou s

e dr

žave

nal

aze

u po

gled

u nj

ihov

e pr

ipre

mlje

nost

i za

ispu

njav

anje

krit

eriju

ma

za č

lans

tvo;

2) p

ruža

ju š

ire s

mer

nice

o to

me

na š

ta d

ržav

e tr

eba

da s

e us

reds

rede

u n

ared

noj g

odin

i i 3

) uk

ljuču

ju u

skla

đeni

je iz

vešt

aje

i ska

le p

roce

ne, š

to ć

e om

oguć

iti

drža

vam

a da

se

dire

ktno

upo

ređu

ju u

klju

čnim

obl

astim

a.Iz

men

e u

godi

šnjim

izve

štaj

ima

uzim

aju

u ob

zir p

otre

bu z

a od

gova

raju

ćim

redo

sled

om re

form

i: 1)

vla

davi

na

prav

a i o

snov

na p

rava

(pra

vosu

đe, b

orba

pro

tiv k

orup

cije

, bor

ba p

rotiv

org

aniz

ovan

og k

rimin

ala,

slo

boda

iz

raža

vanj

a);

2) p

rivre

dni

razv

oj i

3)

refo

rma

javn

e up

rave

– t

ri pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

(ja

vne

naba

vke,

st

atis

tika,

fina

nsijs

ka k

ontr

ola)

.Je

dna

ocen

a se

daj

e za

tre

nutn

u si

tuac

iju, a

dru

ga z

a na

pred

ak u

sva

koj p

osm

atra

noj o

blas

ti. T

e oc

ene

se z

asni

vaju

na

pažl

jivoj

ana

lizi s

ituac

ije, s

a po

sebn

im a

kcen

tom

na

impl

emen

taci

ji i e

vide

nciji

kon

kret

nih

rezu

ltata

u s

vako

j obl

asti.

Tak

o im

plem

enta

cija

i do

stig

nuća

imaj

u ve

ću t

ežin

u od

zak

onsk

e us

klađ

enos

ti i

inst

ituci

onal

nog

okvi

ra u

sve

ukup

noj o

ceni

. I tr

enut

na s

ituac

ija i

step

en n

apre

tka

se o

cenj

uju

u od

nosu

na

peto

step

enu

stan

dard

nu s

kalu

za

ocen

jivan

je.

Skal

a ko

ja s

e ko

risti

za o

cenu

tren

utne

situ

acije

je s

lede

ća:

U v

eom

a ra

noj f

azi –

U r

anoj

faz

i – U

mer

ena

prip

rem

ljeno

st –

Izve

stan

niv

o pr

ipre

mlje

nost

i – V

eom

a na

pred

an n

ivo

prip

rem

ljeno

sti

Skal

a ko

ja s

e ko

risti

za o

cenu

nap

retk

a u

prot

eklih

12

mes

eci j

e sl

edeć

a:N

azad

ovan

je –

Bez

nap

retk

a –

Izve

stan

nap

reda

k –

Dob

ar n

apre

dak

– Vr

lo d

obar

nap

reda

k

Sadr

žaj d

okum

enta

Izve

štaj

o n

apre

tku

Srbi

je u

krat

ko o

pisu

je o

dnos

e iz

međ

u Re

publ

ike

Srbi

je i

EU; a

naliz

ira s

tanj

e Sr

bije

u

pogl

edu

polit

ički

h i e

kono

msk

ih k

riter

ijum

a za

čla

nstv

o, t

e is

pitu

je k

apac

itet

Srbi

je d

a pr

eduz

me

obav

eze

koje

pro

istič

u iz

čla

nstv

a, tj

. pra

vne

teko

vine

izra

žene

u U

govo

rima,

seku

ndar

nom

zako

noda

vstv

u i p

oliti

kam

a EU

kro

z pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

.

1

66 G

odiš

nji i

zveš

taji

Evro

pske

kom

isije

o n

apre

tku

Srbi

je u

pro

cesu

evr

opsk

ih in

tegr

acija

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.2

11.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 125

Bitn

e od

redb

e za

pre

dsta

vnik

e ci

viln

og d

rušt

va

Stav

11.

koj

i obr

azla

že o

tvar

anje

pog

lavl

ja 2

3 i 2

4 u

rano

j faz

i pre

govo

ra:

...Po

men

uti a

kcio

ni p

lano

vi k

ojim

a će

se

utvr

diti

prio

ritet

i Srb

ije k

ada

je re

č o

refo

rmam

a tr

eba

da s

e iz

rađu

ju

kroz

tra

nspa

rent

an p

roce

s ko

nsul

taci

jam

a sa

svi

m r

elev

antn

im z

aint

eres

ovan

im s

tran

ama

kako

bi

se

obez

bedi

la m

aksi

mal

na p

odrš

ka n

jihov

om s

prov

ođen

ju.

Stav

29.

Upo

redo

sa

pris

tupn

im p

rego

vorim

a, U

nija

će

nast

aviti

dija

log

sa c

iviln

im d

rušt

vom

i s

arad

nju

u ob

last

i ku

lture

sa

Srbi

jom

, kak

o bi

se

naro

di m

eđus

obno

prib

ližili

i ob

ezbe

dila

pod

rška

gra

đana

pro

cesu

pris

tupa

nja.

Stav

30.

Ka

ko b

i se

pove

ćalo

pov

eren

je ja

vnos

ti u

proc

es p

roši

renj

a, o

dluk

e će

se d

onos

iti n

a št

o ot

vore

niji

nači

n u

cilju

ob

ezbe

đenj

a ve

će t

rans

pare

ntno

sti.

Inte

rne

kons

ulta

cije

i r

aspr

ave

biće

zaš

tićen

e u

onoj

mer

i u

kojo

j je

to

neop

hodn

o da

bi s

e za

štiti

o pr

oces

odl

učiv

anja

, a u

skl

adu

sa p

ropi

sim

a EU

o p

ristu

pu ja

vnos

ti do

kum

entim

a u

svim

obl

astim

a de

lova

nja

Uni

je.

U 4

9. ta

čki t

og d

okum

enta

se

kaže

: ...

Kom

isija

će

deta

ljno

prat

iti n

apre

dak

Srbi

je u

svi

m o

blas

tima,

kor

iste

ći s

ve r

aspo

loži

ve i

nstr

umen

te,

uklju

čuju

ći e

kspe

rtsk

e m

isije

na

tere

nu o

rgan

izov

ane

od st

rane

ili u

ime

Kom

isije

i di

jalo

g u

okvi

ru S

pora

zum

a o

stab

iliza

ciji

i prid

ruži

vanj

u ...

Naz

iv d

okum

enta

God

išnj

i izv

ešta

ji Ev

rops

ke k

omis

ije o

nap

retk

u Sr

bije

u p

roce

su e

vrop

skih

inte

grac

ija/A

nnua

l Pro

gres

s Re

port

s of

the

Euro

pean

Com

mis

sion

for S

erbi

a66

Opi

s do

kum

enta

Izve

štaj

o n

apre

tku

(eng

. Pro

gres

s Re

port

) je

ste

doku

men

t ko

jim E

K pr

uža

info

rmac

ije o

nap

retk

u ko

ji je

od

ređe

na d

ržav

a ka

ndid

at/p

oten

cija

lni k

andi

dat

za č

lans

tvo

post

igla

u is

punj

avan

ju u

slov

a i c

iljev

a ko

je

je p

osta

vila

EU

, kao

i sa

žeta

k op

erat

ivni

h m

era

koje

je p

otre

bno

pred

uzet

i na

osno

vu u

tvrđ

enih

pla

nova

de

lova

nja.

Ev

rops

ka k

omis

ija j

e na

prav

ila n

iz i

zmen

a u

Pake

tu p

roši

renj

a za

201

5. u

por

eđen

ju s

a pr

etho

dnim

go

dina

ma.

Cilj

je d

a se

dod

atno

pov

eća

kval

itet p

roce

na u

izve

štaj

ima,

kao

i po

uzda

nost

pak

eta

kao

izvo

ra

info

rmac

ija z

a sv

e za

inte

reso

vane

str

ane.

Ove

pro

men

e će

pov

ećat

i tra

nspa

rent

nost

pro

cesa

i om

oguć

iti

svim

zai

nter

esov

anim

str

anam

a, u

klju

čuju

ći c

iviln

o dr

uštv

o, b

olje

i de

taljn

ije p

reis

pitiv

anje

refo

rmi.

Shod

no

tom

e, iz

vešt

aji:

1) š

ire f

okus

na

tren

utno

sta

nje

da b

i jas

nije

pok

azal

i na

kom

niv

ou s

e dr

žave

nal

aze

u po

gled

u nj

ihov

e pr

ipre

mlje

nost

i za

ispu

njav

anje

krit

eriju

ma

za č

lans

tvo;

2) p

ruža

ju š

ire s

mer

nice

o to

me

na š

ta d

ržav

e tr

eba

da s

e us

reds

rede

u n

ared

noj g

odin

i i 3

) uk

ljuču

ju u

skla

đeni

je iz

vešt

aje

i ska

le p

roce

ne, š

to ć

e om

oguć

iti

drža

vam

a da

se

dire

ktno

upo

ređu

ju u

klju

čnim

obl

astim

a.Iz

men

e u

godi

šnjim

izve

štaj

ima

uzim

aju

u ob

zir p

otre

bu z

a od

gova

raju

ćim

redo

sled

om re

form

i: 1)

vla

davi

na

prav

a i o

snov

na p

rava

(pra

vosu

đe, b

orba

pro

tiv k

orup

cije

, bor

ba p

rotiv

org

aniz

ovan

og k

rimin

ala,

slo

boda

iz

raža

vanj

a);

2) p

rivre

dni

razv

oj i

3)

refo

rma

javn

e up

rave

– t

ri pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

(ja

vne

naba

vke,

st

atis

tika,

fina

nsijs

ka k

ontr

ola)

.Je

dna

ocen

a se

daj

e za

tre

nutn

u si

tuac

iju, a

dru

ga z

a na

pred

ak u

sva

koj p

osm

atra

noj o

blas

ti. T

e oc

ene

se z

asni

vaju

na

pažl

jivoj

ana

lizi s

ituac

ije, s

a po

sebn

im a

kcen

tom

na

impl

emen

taci

ji i e

vide

nciji

kon

kret

nih

rezu

ltata

u s

vako

j obl

asti.

Tak

o im

plem

enta

cija

i do

stig

nuća

imaj

u ve

ću t

ežin

u od

zak

onsk

e us

klađ

enos

ti i

inst

ituci

onal

nog

okvi

ra u

sve

ukup

noj o

ceni

. I tr

enut

na s

ituac

ija i

step

en n

apre

tka

se o

cenj

uju

u od

nosu

na

peto

step

enu

stan

dard

nu s

kalu

za

ocen

jivan

je.

Skal

a ko

ja s

e ko

risti

za o

cenu

tren

utne

situ

acije

je s

lede

ća:

U v

eom

a ra

noj f

azi –

U r

anoj

faz

i – U

mer

ena

prip

rem

ljeno

st –

Izve

stan

niv

o pr

ipre

mlje

nost

i – V

eom

a na

pred

an n

ivo

prip

rem

ljeno

sti

Skal

a ko

ja s

e ko

risti

za o

cenu

nap

retk

a u

prot

eklih

12

mes

eci j

e sl

edeć

a:N

azad

ovan

je –

Bez

nap

retk

a –

Izve

stan

nap

reda

k –

Dob

ar n

apre

dak

– Vr

lo d

obar

nap

reda

k

Sadr

žaj d

okum

enta

Izve

štaj

o n

apre

tku

Srbi

je u

krat

ko o

pisu

je o

dnos

e iz

međ

u Re

publ

ike

Srbi

je i

EU; a

naliz

ira s

tanj

e Sr

bije

u

pogl

edu

polit

ički

h i e

kono

msk

ih k

riter

ijum

a za

čla

nstv

o, t

e is

pitu

je k

apac

itet

Srbi

je d

a pr

eduz

me

obav

eze

koje

pro

istič

u iz

čla

nstv

a, tj

. pra

vne

teko

vine

izra

žene

u U

govo

rima,

seku

ndar

nom

zako

noda

vstv

u i p

oliti

kam

a EU

kro

z pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

.

1

66 G

odiš

nji i

zveš

taji

Evro

pske

kom

isije

o n

apre

tku

Srbi

je u

pro

cesu

evr

opsk

ih in

tegr

acija

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.2

11.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

126 ǀ Prilozi

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stru

ktur

a Iz

vešt

aja

o na

pret

ku, p

ored

uvo

da k

oji d

aje

kont

ekst

i kr

atak

pre

gled

izve

štaj

a, s

asto

ji se

od

tri

osno

vna

dela

i an

eksa

:1)

Pol

itičk

i krit

eriju

mi (

Dem

okra

tija;

Ref

orm

a ja

vne

upra

ve; V

lada

vina

pra

va; L

juds

ka p

rava

i za

štita

man

jina,

Re

gion

alna

pita

nja

i međ

unar

odne

oba

veze

); 2)

Eko

nom

ski k

riter

ijum

i (Po

stoj

anje

fun

kcio

naln

e tr

žišn

e pr

ivre

de; K

apac

itet

za s

uoča

vanj

e sa

prit

isci

ma

konk

uren

cije

i tr

žišn

ih s

naga

EU

);3)

Spo

sobn

ost p

reuz

iman

ja o

bave

za k

oje

proi

stič

u iz

čla

nstv

a (3

3 pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

);An

eks

za d

ržav

u ka

ndid

ata/

pote

ncija

lnog

kan

dida

ta (O

dnos

i izm

eđu

EU i

drža

ve k

andi

data

/po

tenc

ijaln

og

kand

idat

a; S

tatis

tički

ane

ks).

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ka k

omis

ija

Dat

um u

svaj

anja

EK s

vake

god

ine

obja

vlju

je iz

vešt

aj o

nap

retk

u u

posl

ednj

em k

vart

alu

i dos

tavl

ja g

a Sa

vetu

EU

i Ev

rops

kom

pa

rlam

entu

, te

dat

oj d

ržav

i ka

ndid

atu

pote

ncija

lnom

kan

dida

tu.

Izve

štaj

obu

hvat

a pe

riod

od o

ktob

ra

pret

hodn

e go

dine

do

sept

embr

a m

esec

a te

kuće

god

ine.

Naz

iv d

okum

enta

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

/EU

Enl

arge

men

t Str

ateg

y67

Opi

s do

kum

enta

Svak

e go

dine

EK

usva

ja j

edan

bro

j do

kum

enat

a („

pake

t pr

ošire

nja”

), pr

eko

kojih

se

obja

šnja

va p

oliti

ka

proš

irenj

a EU

i iz

vešt

ava

o po

stig

nuto

m n

apre

tku

u sv

akoj

drž

avi k

oja

teži

da

post

ane

član

ica

EU. S

trat

egija

pr

ošire

nja

je je

dan

od d

okum

enat

a ko

jim s

e ut

vrđu

ju o

rijen

taci

je z

a na

redn

u go

dinu

i id

entifi

kuje

nap

reda

k os

tvar

en to

kom

pro

tekl

ih d

vana

est m

esec

i u s

vako

j drž

avi k

andi

datu

i po

tenc

ijaln

om k

andi

datu

. Por

ed o

vog

stra

tešk

og d

okum

enta

, pak

et s

adrž

i i iz

vešt

aje

o na

pret

ku, g

de E

K iz

nosi

svo

ju p

roce

nu o

tom

e št

a je

pro

šle

godi

ne p

ostig

la s

vaka

drž

ava

kand

idat

/pot

enci

jaln

i kan

dida

t u p

roce

su e

vrop

skih

inte

grac

ija.

Sadr

žaj d

okum

enta

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

daj

e pr

egle

d st

anja

, nav

odi k

ljučn

e el

emen

te, o

dnos

no k

ljučn

e iz

azov

e za

nar

ednu

go

dinu

, pos

tavl

ja s

trat

ešku

orij

enta

ciju

u p

ogle

du p

oliti

ke p

roši

renj

a, d

aje

vrlo

kra

tak

preg

led

napr

etka

ko

je s

u os

tvar

ile d

ržav

e ka

ndid

ati

i po

tenc

ijaln

i ka

ndid

ati,

navo

di n

a ko

ji na

čin

će E

U n

asta

viti

pruž

ati

podr

šku

(tehn

ičku

i fin

ansi

jsku

) i n

a kr

aju

dono

si o

pšte

pre

poru

ke, o

dnos

no s

trat

ešku

orij

enta

ciju

klju

čnu

za

održ

avan

je p

oliti

ke p

roši

renj

a, te

zak

ljučk

e o

svak

oj d

ržav

i kan

dida

tu i

pote

ncija

lnom

kan

dida

tu. S

trat

egiju

pr

ati i

dod

atak

u k

ojem

su

nešt

o de

taljn

ije iz

neti

ocen

e i n

alaz

i Evr

opsk

e ko

mis

ije o

nap

retk

u u

proc

esu

pris

tupa

nja

za s

ve z

emlje

, sa

klju

čnim

sta

tistič

kim

pod

acim

a.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stra

tegi

ju č

ine

četir

i pog

lavl

ja i

anek

s:I A

gend

a pr

ošire

nja

– do

stig

nuća

i iz

azov

i;II

Potv

rda

usre

dsre

đeno

sti n

a re

šava

nje

osno

vnih

pita

nja;

III R

egio

naln

a sa

radn

ja;

IV Z

aklju

čci i

pre

poru

ke;

Anek

si: 1

) Kra

tki p

regl

edi n

alaz

a iz

izve

štaj

a za

drž

ave;

2) P

rom

ene

u go

dišn

jim iz

vešt

ajim

a za

drž

ave

i 3)

Klju

čni s

tatis

tički

pod

aci.

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ka k

omis

ija

Dat

um u

svaj

anja

EK s

vake

god

ine

obja

vlju

je s

trat

egiju

pro

šire

nja

u po

sled

njem

kva

rtal

u u

okvi

ru d

okum

enat

a iz

„pa

keta

pr

ošire

nja”

.

Naz

iv d

okum

enta

Rezo

luci

ja E

vrop

skog

par

lam

enta

o I

zveš

taju

o n

apre

tku

Srbi

je u

pro

cesu

evr

opsk

ih i

nteg

raci

ja/

Euro

pean

Par

liam

ent R

esol

utio

n on

the

Prog

ress

Rep

ort o

n Se

rbia

Opi

s do

kum

enta

Rezo

luci

je u

Evr

opsk

om p

arla

men

tu, p

a i

rezo

luci

je o

nap

retk

u dr

žava

u p

roce

su e

vroi

nteg

raci

ja s

u tz

v. ne

zako

noda

vni a

kti.

Rezo

luci

ja je

dok

umen

t EP

koj

i uka

zuje

na

polit

ičku

žel

ju d

a se

del

uje

u da

toj o

blas

ti.

Rezo

luci

ja o

mog

ućav

a Pa

rlam

entu

da

pred

laže

sm

erni

ce n

a kr

ajnj

e ne

obav

ezuj

ući n

ačin

, odn

osno

bez

bilo

ka

kve

prav

ne o

bave

ze z

a ad

resa

ta –

što

su u

ovo

m sl

učaj

u or

gani

drž

ave

kand

idat

a/po

tenc

ijaln

og k

andi

data

za

čla

nstv

o u

EU.

Nos

ilac

posl

a u

vezi

sa

rezo

luci

jom

je O

dbor

za

spol

jne

posl

ove

EP. U

skl

opu

svog

del

ovan

ja, O

dbor

je

nadl

ežan

i za

pra

ćenj

e na

pret

ka d

ržav

a ka

ndid

ata/

pote

ncija

lnih

kan

dida

ta u

evr

opsk

im in

tegr

acija

ma.

U

slu

čaju

kad

a se

izra

đuje

nez

akon

odav

ni a

kt n

užno

je d

a bi

lo k

oji o

dbor

, pa

sam

im ti

m i

Odb

or z

a sp

oljn

e po

slov

e EP

, im

enuj

e iz

vest

ioca

. Izv

estil

ac je

nad

leža

n za

prip

rem

u re

zolu

cije

i nj

eno

podn

ošen

je E

P u

ime

Odb

ora.

God

išnj

i izv

ešta

j o n

apre

tku

EK je

pol

azna

osn

ova,

i pr

ema

njem

u iz

vest

ilac

sast

avlja

nac

rt re

zolu

cije

o

ovom

dok

umen

tu. Z

ato

je i

nazi

v sa

mog

dok

umen

ta iz

vest

ioca

„Re

zolu

cija

o Iz

vešt

aju

o na

pret

ku d

ate

drža

ve k

andi

data

/pot

enci

jaln

og k

andi

data

”.

1

67

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.2

12.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 127

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stru

ktur

a Iz

vešt

aja

o na

pret

ku, p

ored

uvo

da k

oji d

aje

kont

ekst

i kr

atak

pre

gled

izve

štaj

a, s

asto

ji se

od

tri

osno

vna

dela

i an

eksa

:1)

Pol

itičk

i krit

eriju

mi (

Dem

okra

tija;

Ref

orm

a ja

vne

upra

ve; V

lada

vina

pra

va; L

juds

ka p

rava

i za

štita

man

jina,

Re

gion

alna

pita

nja

i međ

unar

odne

oba

veze

); 2)

Eko

nom

ski k

riter

ijum

i (Po

stoj

anje

fun

kcio

naln

e tr

žišn

e pr

ivre

de; K

apac

itet

za s

uoča

vanj

e sa

prit

isci

ma

konk

uren

cije

i tr

žišn

ih s

naga

EU

);3)

Spo

sobn

ost p

reuz

iman

ja o

bave

za k

oje

proi

stič

u iz

čla

nstv

a (3

3 pr

egov

arač

ka p

ogla

vlja

);An

eks

za d

ržav

u ka

ndid

ata/

pote

ncija

lnog

kan

dida

ta (O

dnos

i izm

eđu

EU i

drža

ve k

andi

data

/po

tenc

ijaln

og

kand

idat

a; S

tatis

tički

ane

ks).

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ka k

omis

ija

Dat

um u

svaj

anja

EK s

vake

god

ine

obja

vlju

je iz

vešt

aj o

nap

retk

u u

posl

ednj

em k

vart

alu

i dos

tavl

ja g

a Sa

vetu

EU

i Ev

rops

kom

pa

rlam

entu

, te

dat

oj d

ržav

i ka

ndid

atu

pote

ncija

lnom

kan

dida

tu.

Izve

štaj

obu

hvat

a pe

riod

od o

ktob

ra

pret

hodn

e go

dine

do

sept

embr

a m

esec

a te

kuće

god

ine.

Naz

iv d

okum

enta

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

/EU

Enl

arge

men

t Str

ateg

y67

Opi

s do

kum

enta

Svak

e go

dine

EK

usva

ja j

edan

bro

j do

kum

enat

a („

pake

t pr

ošire

nja”

), pr

eko

kojih

se

obja

šnja

va p

oliti

ka

proš

irenj

a EU

i iz

vešt

ava

o po

stig

nuto

m n

apre

tku

u sv

akoj

drž

avi k

oja

teži

da

post

ane

član

ica

EU. S

trat

egija

pr

ošire

nja

je je

dan

od d

okum

enat

a ko

jim s

e ut

vrđu

ju o

rijen

taci

je z

a na

redn

u go

dinu

i id

entifi

kuje

nap

reda

k os

tvar

en to

kom

pro

tekl

ih d

vana

est m

esec

i u s

vako

j drž

avi k

andi

datu

i po

tenc

ijaln

om k

andi

datu

. Por

ed o

vog

stra

tešk

og d

okum

enta

, pak

et s

adrž

i i iz

vešt

aje

o na

pret

ku, g

de E

K iz

nosi

svo

ju p

roce

nu o

tom

e št

a je

pro

šle

godi

ne p

ostig

la s

vaka

drž

ava

kand

idat

/pot

enci

jaln

i kan

dida

t u p

roce

su e

vrop

skih

inte

grac

ija.

Sadr

žaj d

okum

enta

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

daj

e pr

egle

d st

anja

, nav

odi k

ljučn

e el

emen

te, o

dnos

no k

ljučn

e iz

azov

e za

nar

ednu

go

dinu

, pos

tavl

ja s

trat

ešku

orij

enta

ciju

u p

ogle

du p

oliti

ke p

roši

renj

a, d

aje

vrlo

kra

tak

preg

led

napr

etka

ko

je s

u os

tvar

ile d

ržav

e ka

ndid

ati

i po

tenc

ijaln

i ka

ndid

ati,

navo

di n

a ko

ji na

čin

će E

U n

asta

viti

pruž

ati

podr

šku

(tehn

ičku

i fin

ansi

jsku

) i n

a kr

aju

dono

si o

pšte

pre

poru

ke, o

dnos

no s

trat

ešku

orij

enta

ciju

klju

čnu

za

održ

avan

je p

oliti

ke p

roši

renj

a, te

zak

ljučk

e o

svak

oj d

ržav

i kan

dida

tu i

pote

ncija

lnom

kan

dida

tu. S

trat

egiju

pr

ati i

dod

atak

u k

ojem

su

nešt

o de

taljn

ije iz

neti

ocen

e i n

alaz

i Evr

opsk

e ko

mis

ije o

nap

retk

u u

proc

esu

pris

tupa

nja

za s

ve z

emlje

, sa

klju

čnim

sta

tistič

kim

pod

acim

a.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Stra

tegi

ju č

ine

četir

i pog

lavl

ja i

anek

s:I A

gend

a pr

ošire

nja

– do

stig

nuća

i iz

azov

i;II

Potv

rda

usre

dsre

đeno

sti n

a re

šava

nje

osno

vnih

pita

nja;

III R

egio

naln

a sa

radn

ja;

IV Z

aklju

čci i

pre

poru

ke;

Anek

si: 1

) Kra

tki p

regl

edi n

alaz

a iz

izve

štaj

a za

drž

ave;

2) P

rom

ene

u go

dišn

jim iz

vešt

ajim

a za

drž

ave

i 3)

Klju

čni s

tatis

tički

pod

aci.

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ka k

omis

ija

Dat

um u

svaj

anja

EK s

vake

god

ine

obja

vlju

je s

trat

egiju

pro

šire

nja

u po

sled

njem

kva

rtal

u u

okvi

ru d

okum

enat

a iz

„pa

keta

pr

ošire

nja”

.

Naz

iv d

okum

enta

Rezo

luci

ja E

vrop

skog

par

lam

enta

o I

zveš

taju

o n

apre

tku

Srbi

je u

pro

cesu

evr

opsk

ih i

nteg

raci

ja/

Euro

pean

Par

liam

ent R

esol

utio

n on

the

Prog

ress

Rep

ort o

n Se

rbia

Opi

s do

kum

enta

Rezo

luci

je u

Evr

opsk

om p

arla

men

tu, p

a i

rezo

luci

je o

nap

retk

u dr

žava

u p

roce

su e

vroi

nteg

raci

ja s

u tz

v. ne

zako

noda

vni a

kti.

Rezo

luci

ja je

dok

umen

t EP

koj

i uka

zuje

na

polit

ičku

žel

ju d

a se

del

uje

u da

toj o

blas

ti.

Rezo

luci

ja o

mog

ućav

a Pa

rlam

entu

da

pred

laže

sm

erni

ce n

a kr

ajnj

e ne

obav

ezuj

ući n

ačin

, odn

osno

bez

bilo

ka

kve

prav

ne o

bave

ze z

a ad

resa

ta –

što

su u

ovo

m sl

učaj

u or

gani

drž

ave

kand

idat

a/po

tenc

ijaln

og k

andi

data

za

čla

nstv

o u

EU.

Nos

ilac

posl

a u

vezi

sa

rezo

luci

jom

je O

dbor

za

spol

jne

posl

ove

EP. U

skl

opu

svog

del

ovan

ja, O

dbor

je

nadl

ežan

i za

pra

ćenj

e na

pret

ka d

ržav

a ka

ndid

ata/

pote

ncija

lnih

kan

dida

ta u

evr

opsk

im in

tegr

acija

ma.

U

slu

čaju

kad

a se

izra

đuje

nez

akon

odav

ni a

kt n

užno

je d

a bi

lo k

oji o

dbor

, pa

sam

im ti

m i

Odb

or z

a sp

oljn

e po

slov

e EP

, im

enuj

e iz

vest

ioca

. Izv

estil

ac je

nad

leža

n za

prip

rem

u re

zolu

cije

i nj

eno

podn

ošen

je E

P u

ime

Odb

ora.

God

išnj

i izv

ešta

j o n

apre

tku

EK je

pol

azna

osn

ova,

i pr

ema

njem

u iz

vest

ilac

sast

avlja

nac

rt re

zolu

cije

o

ovom

dok

umen

tu. Z

ato

je i

nazi

v sa

mog

dok

umen

ta iz

vest

ioca

„Re

zolu

cija

o Iz

vešt

aju

o na

pret

ku d

ate

drža

ve k

andi

data

/pot

enci

jaln

og k

andi

data

”.

1

67

Stra

tegi

ja p

roši

renj

a EU

, htt

p://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.2

12.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

128 ǀ Prilozi

Sadr

žaj d

okum

enta

Rezo

luci

ja o

Izv

ešta

ju o

nap

retk

u Sr

bije

izno

si o

pštu

oce

nu s

tanj

a u

Repu

blic

i Srb

iji. Z

atim

se

osvr

će n

a po

litič

ke k

riter

ijum

e i

njih

ovo

spro

vođe

nje

u pe

riodu

izv

ešta

vanj

a. T

akođ

e, R

ezol

ucija

tre

tira

ekon

omsk

a pi

tanj

a i r

egio

naln

u sa

radn

ju.

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ki p

arla

men

t

Dat

um u

svaj

anja

Prvi

kva

rtal

god

ine

u za

visn

osti

od p

lana

Odb

ora

za sp

oljn

e po

slov

e EP

za

usva

janj

e re

zolu

cije

, kao

i dn

evno

g re

da p

lena

rnih

sed

nica

EP

u pr

vom

kva

rtal

u.

Naz

iv d

okum

enta

Miš

ljenj

e Ev

rops

ke k

omis

ije o

zah

tevu

Srb

ije z

a čl

anst

vo u

Evr

opsk

oj u

niji/

Com

mis

sion

Opi

nion

on

Serb

ia’s

appl

icat

ion

for m

embe

rshi

p of

the

Euro

pean

Uni

on68

Opi

s do

kum

enta

Na

osno

vu d

obije

nih

odgo

vora

na

Upi

tnik

, EK

izra

đuje

miš

ljenj

e (fr

. avi

s) o

tom

e da

li je

drž

ava

spre

mna

za

sta

tus

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU, k

ao i

o to

me

da li

je s

prem

na z

a sl

edeć

u fa

zu –

defi

nisa

nje

okvi

rnog

da

tum

a za

pre

govo

re o

pris

tupa

nju

EU, o

čem

u ko

nsen

zuso

m o

dluč

uju

drža

ve č

lani

ce E

U. M

išlje

nje

EK o

za

htev

u dr

žave

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo u

EU

pra

te i

anal

itičk

i izv

ešta

j i z

aklju

čci i

pre

poru

ke. E

K m

išlje

nje

dost

avlja

Sav

etu,

i na

osn

ovu

njeg

a Sa

vet u

svaj

a m

išlje

nje

o ka

ndid

atur

i (av

is).

Sadr

žaj d

okum

enta

EK j

e u

svom

Miš

ljenj

u o

kand

idat

uri

Srbi

je p

roce

nila

nap

reda

k u

ispu

njen

ju p

oliti

čkih

i e

kono

msk

ih

krite

rijum

a ko

je je

defi

nisa

o Ev

rops

ki s

avet

u K

open

hage

nu i

uslo

va p

roce

sa s

tabi

lizac

ije i

prid

ruži

vanj

a, k

ao

i niv

o sa

radn

je s

a M

eđun

arod

nim

kriv

ični

m tr

ibun

alom

za

bivš

u Ju

gosl

aviju

u H

agu.

Na

kraj

u M

išlje

nja

izne

t je

zak

ljuča

k i p

repo

ruka

da

se S

rbiji

dod

eli s

tatu

s ka

ndid

ata

za č

lans

tvo

u EU

, kao

i da

se p

rego

vori

o čl

anst

vu

otvo

re č

im B

eogr

ad o

stva

ri na

pred

ak u

pre

govo

rima

sa P

rištin

om.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Miš

ljenj

e EK

o z

ahte

vu S

rbije

za

član

stvo

u E

U s

e sa

stoj

i iz

tri d

ela:

A) U

vod

(zah

tev

za č

lans

tvo;

odn

osi i

zmeđ

u EU

i Sr

bije

); B)

Krit

eriju

mi

za č

lans

tvo

(pol

itičk

i kr

iterij

umi;

ekon

omsk

i kr

iterij

umi

i m

oguć

nost

isp

unje

nja

obav

eza

iz

član

stva

);C)

Zak

ljuča

k i p

repo

ruka

.

Nos

ilac

doku

men

taPr

ipre

ma

Evro

pska

kom

isija

, usv

aja

Save

t.

Dat

um u

svaj

anja

U M

išlje

nju,

koj

e je

12.

okt

obra

201

1. o

bjav

ljeno

u B

risel

u, E

K je

pre

poru

čila

da

se S

rbiji

dod

eli

stat

us

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU, t

e da

se

preg

ovor

i o č

lans

tvu

otvo

re č

im S

rbija

ost

vari

napr

edak

u d

ijalo

gu s

a Pr

ištin

om.

1

68 M

išlje

nje

Evro

pske

ko

mis

ije

o za

htev

u Sr

bije

za

čl

anst

vo

u Ev

rops

koj

uniji

, ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.3

48.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

Prilozi ǀ 129

Sadr

žaj d

okum

enta

Rezo

luci

ja o

Izv

ešta

ju o

nap

retk

u Sr

bije

izno

si o

pštu

oce

nu s

tanj

a u

Repu

blic

i Srb

iji. Z

atim

se

osvr

će n

a po

litič

ke k

riter

ijum

e i

njih

ovo

spro

vođe

nje

u pe

riodu

izv

ešta

vanj

a. T

akođ

e, R

ezol

ucija

tre

tira

ekon

omsk

a pi

tanj

a i r

egio

naln

u sa

radn

ju.

Nos

ilac

doku

men

taEv

rops

ki p

arla

men

t

Dat

um u

svaj

anja

Prvi

kva

rtal

god

ine

u za

visn

osti

od p

lana

Odb

ora

za sp

oljn

e po

slov

e EP

za

usva

janj

e re

zolu

cije

, kao

i dn

evno

g re

da p

lena

rnih

sed

nica

EP

u pr

vom

kva

rtal

u.

Naz

iv d

okum

enta

Miš

ljenj

e Ev

rops

ke k

omis

ije o

zah

tevu

Srb

ije z

a čl

anst

vo u

Evr

opsk

oj u

niji/

Com

mis

sion

Opi

nion

on

Serb

ia’s

appl

icat

ion

for m

embe

rshi

p of

the

Euro

pean

Uni

on68

Opi

s do

kum

enta

Na

osno

vu d

obije

nih

odgo

vora

na

Upi

tnik

, EK

izra

đuje

miš

ljenj

e (fr

. avi

s) o

tom

e da

li je

drž

ava

spre

mna

za

sta

tus

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU, k

ao i

o to

me

da li

je s

prem

na z

a sl

edeć

u fa

zu –

defi

nisa

nje

okvi

rnog

da

tum

a za

pre

govo

re o

pris

tupa

nju

EU, o

čem

u ko

nsen

zuso

m o

dluč

uju

drža

ve č

lani

ce E

U. M

išlje

nje

EK o

za

htev

u dr

žave

kan

dida

ta z

a čl

anst

vo u

EU

pra

te i

anal

itičk

i izv

ešta

j i z

aklju

čci i

pre

poru

ke. E

K m

išlje

nje

dost

avlja

Sav

etu,

i na

osn

ovu

njeg

a Sa

vet u

svaj

a m

išlje

nje

o ka

ndid

atur

i (av

is).

Sadr

žaj d

okum

enta

EK j

e u

svom

Miš

ljenj

u o

kand

idat

uri

Srbi

je p

roce

nila

nap

reda

k u

ispu

njen

ju p

oliti

čkih

i e

kono

msk

ih

krite

rijum

a ko

je je

defi

nisa

o Ev

rops

ki s

avet

u K

open

hage

nu i

uslo

va p

roce

sa s

tabi

lizac

ije i

prid

ruži

vanj

a, k

ao

i niv

o sa

radn

je s

a M

eđun

arod

nim

kriv

ični

m tr

ibun

alom

za

bivš

u Ju

gosl

aviju

u H

agu.

Na

kraj

u M

išlje

nja

izne

t je

zak

ljuča

k i p

repo

ruka

da

se S

rbiji

dod

eli s

tatu

s ka

ndid

ata

za č

lans

tvo

u EU

, kao

i da

se p

rego

vori

o čl

anst

vu

otvo

re č

im B

eogr

ad o

stva

ri na

pred

ak u

pre

govo

rima

sa P

rištin

om.

Stru

ktur

a do

kum

enta

Miš

ljenj

e EK

o z

ahte

vu S

rbije

za

član

stvo

u E

U s

e sa

stoj

i iz

tri d

ela:

A) U

vod

(zah

tev

za č

lans

tvo;

odn

osi i

zmeđ

u EU

i Sr

bije

); B)

Krit

eriju

mi

za č

lans

tvo

(pol

itičk

i kr

iterij

umi;

ekon

omsk

i kr

iterij

umi

i m

oguć

nost

isp

unje

nja

obav

eza

iz

član

stva

);C)

Zak

ljuča

k i p

repo

ruka

.

Nos

ilac

doku

men

taPr

ipre

ma

Evro

pska

kom

isija

, usv

aja

Save

t.

Dat

um u

svaj

anja

U M

išlje

nju,

koj

e je

12.

okt

obra

201

1. o

bjav

ljeno

u B

risel

u, E

K je

pre

poru

čila

da

se S

rbiji

dod

eli

stat

us

kand

idat

a za

čla

nstv

o u

EU, t

e da

se

preg

ovor

i o č

lans

tvu

otvo

re č

im S

rbija

ost

vari

napr

edak

u d

ijalo

gu s

a Pr

ištin

om.

1

68 M

išlje

nje

Evro

pske

ko

mis

ije

o za

htev

u Sr

bije

za

čl

anst

vo

u Ev

rops

koj

uniji

, ht

tp://

ww

w.s

eio.

gov.

rs/d

okum

enta

/eu‑

doku

men

ta.3

48.h

tml (

posl

ednj

i put

pris

tupl

jeno

15.

12.2

015)

130 ǀ Literatura

LITERATURA:

Studije, analize, članci:EUROPEAN COMMISSION, PRESS RELEASE 10229/03, EU‑Western Balkans

Summit, Thessaloniki, 21 June 2003, Declaration, http://europa.eu/rapid/press‑release_PRES‑03‑163_en.htm.

EUROPEAN COUNCIL, CONCLUSIONS OF THE PRESIDENCY , Santa Maria Da Feira, 19– 20 June 2000, http://www.europarl.europa.eu/summits/fei1_en.htm.

EUROPEAN COUNCIL CONCLUSIONS, Brussels, 27/28 June 2013, http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_Data/docs/pressdata/en/ec/137634.pdf.

Jovanović, Biljana, Analiza nacionalnih struktura za pregovaranje sa Evropskom unijom, Centar za demokratsku tranziciju, Podgorica, 2011.

Pregovori o pristupanju Republike Hrvatske Europskoj uniji, Tko, što, kako, zašto, Ministarstvo vanjskih poslova i europskih integracija, Zagreb 2006, http://www.mvep.hr/files/file/publikacije/MEI_hr_web_pass.pdf.

Proces pristupanja Republike Srbije EU: Strukture i procedure za uspešne pregovore o pristupanju EU, GIZ GmbH, Beograd, 2013.

Sebastian, Sofia, ”The Stabilisation and Association Process: are EU inducements failing in the Western Balkans?”, 53 Working Paper, FRIDE, 2008.

Hins, Wouter; Voorhoof, Dirk, ”Access to State‑Held Information as a Fundamental Right under the European Convention on Human Rights”, European Constitutional Law Review, 3, 2007.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 5486/14, First Accession Conference with Serbia, Brussels, 21 January 2014, http://www.consilium.europa.eu/press.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE, GENERAL AFFAIRS Council meeting, Brussels, 17 December 2013, http://www.consilium.europa.eu/Newsroom.

CONFERENCE ON ACCESSION TO THE EUROPEAN UNION – MONTENEGRO, EUROPEAN UNION COMMON POSITION, Chapter 23 and 24:, Brussels, 12 December 2013, http://register.consilium.europa.eu/doc/srv.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 11443/13, 3251st Council meeting, General Affairs, Brussels, 25 June 2013, http://www.consilium.europa.eu/Newsroom.

Literatura ǀ 131

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 8419/13, First meeting of the Accession Conference with Montenegro at Deputy Level, Brussels, 15 April 2013, http://www.consilium.europa.eu/Newsroom.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 17885/12, Second meeting of the Accession Conference with Montenegro at Ministerial level – Start of substantial negotiations, Brussels, 18 December 2012, http://www.consilium.europa.eu/Newsroom.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 12033/12, First Accession Conference with Montenegro, Brussels, 29 June 2012, http://www.consilium.europa.eu/Newsroom.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 10369/03, GENERAL AFFAIRS AND EXTERNAL RELATIONS, 2518th Council meeting, Luxembourg, 16th June 2003, http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/gena/76201.pdf.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 9008/99, GENERAL AFFAIRS, 2192nd Council meeting, Luxembourg, 21–22 June 1999, http://www.consilium.europa.eu/en/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/gena/09008.en9.htm#_Toc454630682.

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, PRESS RELEASE 7738/97, GENERAL AFFAIRS, 2003rd Council meeting, Luxembourg, 29–30 April 1997, http://europa.eu/rapid/press‑release_PRES‑97‑129_en.htm?locale=en.

Dokumenta:Akcioni plan Crne Gore za Poglavlje 23 (Pravosuđe i temeljna prava), Vlada

Crne Gore, 27. jun 2013. godine, http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumentiGENERAL EU POSITION, Ministerial meeting opening the Intergovernmental

Conference on the Accession of Serbia to the European Union, Brussels, 21 January 2014, http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&t=PDF&gc=true&sc=false&f=AD%201%202014%20INIT.

GENERAL EU POSITION, Ministerial meeting opening the Intergovernmental Conference on the Accession of Montenegro to the European Union, Brussels, 29 June 2012, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/st20002_05_mn_framedoc_en.pdf.

EUROPEAN COMMISSION, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE COUNCIL on Operational Conclusions EU Stabilisation and Association process for countries of South‑Eastern Europe Bosnia and Herzegovina, Croatia, Federal Republic of Yugoslavia, former Yugoslav Republic of

132 ǀ Literatura

Macedonia and Albania, 2 March 2000, COM (2000) 49/2 http://eur‑lex.europa.eu/legal‑content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52000DC0049&from=EN.

EUROPEAN COMMISSION, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION – The Western Balkans on the road to the EU: consolidating stability and raising prosperity, Brussels, 27.1.2006, COM(2006) 27 final, http://eur‑lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2006:0027:FIN:EN:PDF.

Zakon o tajnosti podataka Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009)Izveštaj o analitičkom pregledu usklađenosti zakonodavstva za Crnu Goru za

Poglavlje 23, http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumentiOdluka o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Republike

Srbije Evropskoj uniji („Službeni glasnik RS”, br. 84/2013, 86/2013, 31/2014 i 79/2014).

Odluka Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije o postupku razmatranja predloga pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji (Odluka br. 02‑1864/14 od 4. juna 2014. godine).

Odluka o obrazovanju pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji („Službeni glasnik RS”, br. 78/2013 od 3. septembra 2013. godine; Odluka je stupila na snagu 3. septembra 2013).

Osnova za vođenje pregovora i zaključivanje ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, sa predlogom zaključka, Vlada Republike Srbije, Beograd, septembar 2013. godine.

Opinion of the European Economic and Social Committee on Enhancing the transparency and inclusiveness of the EU accession process REX/401, 2014 http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.rex‑opinions.30766

Pregovaračka pozicija Crne Gore za međuvladinu konferenciju o pristupanju Crne Gore Evropskoj Uniji za Poglavlje 23 – Pravosuđe i temeljna prava, oktobar 2013. Pregovaračka pozicija je dostupna na internet stranici: http://www.eu.me/mn/23/23‑dokumenti

Preporuka R (81) 19 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o pristupu informacijama u posedu javnih vlasti

Preporuka br. R (2002) 2 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o uvidu u službena dokumenta

REGULATION (EC) NO 45/2001 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 18 December 2000 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data by the Community institutions and bodies and on the free movement of such data, http://eur‑lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2001:008:0001:0022:en:PDF.

Literatura ǀ 133

REGULATION (EC) No 1049/2001 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 30 May 2001 regarding public access to European Parliament, Council and Commission documents, http://www.europarl.europa.eu/RegData/PDF/r1049_en.pdf.

Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji („Službeni glasnik RS”, br. 112/2013 od 17. decembra 2013. godine).

Rešenje o imenovanju šefa Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, http://www.slglasnik.info/sr/78‑03‑09‑2013/15824‑reenje‑o‑imenovnju‑ef‑pregovrkog‑tim‑z‑voenje‑pregovor‑o‑pristupnju‑republike‑srbije‑evropskoj‑uniji.html.

Savet Evrope, Konvencija o ljudskim pravima, http://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf

COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES, GREEN PAPER Public Access to Documents held by institutions of the European Community, A review, COM(2007) 185 final, Brussels, 2007.

Council of Europe, Access to Official Documents. Recommendation Rec (2002) 2 adopted by the Committee of Ministers of the Council of Europe on February 2002 and explanatory memorandum, http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media/doc/H‑Inf(2003)003_en.pdf.

Council of Europe Convention on Access to Official Documents (CETS No: 205), http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=205&CL=ENG.

Council of the European Union, The General Negotiating Framework, 12338/97/ELARG 24, Brussels, 1997, http://www.europarl.europa.eu/enlargement/cu/agreements/pdf/101297c_en.pdf.

Veb stranice:

SrbijaProgovori o pregovorima: eupregovori.bos.rs.Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije: www.seio.gov.rs.Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Sektor za Evropsku uniju: www.mfa.gov.rs.

134 ǀ Literatura

Crna GoraMinistarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija Vlade Republike Crne Gore: www.mvpei.gov.me. Ja za Evropu, Evropa za mene: www.eu.me.

HrvatskaMinistarstvo vanjskih i europskih poslova Vlade Republike Hrvatske: www.mvep.hr.

Evropska unijaGeneralni direktorat Evropske unije za politiku susedstva i pregovore o proširenju: http://ec.europa.eu/enlargement.Savet Evropske unije: http://www.consilium.europa.eu.Registar dokumenata Saveta Evropske unije: http://www.consilium.europa.eu/register/en/content/int/?typ=ADVEvropski parlament:http://www.europarl.europa.eu/portal/en/ Registar dokumenata Evropskog parlamenta: http://www.europarl.europa.eu/registre/recherche/RechercheSimplifiee.cfm?langue=ENZakonodavna opservatorija: http://www.europarl.europa.eu/oeil/Evropska komisija:http://ec.europa.eu/index_en.htm Registar dokumenata Evropske komisije: http://ec.europa.eu/transparency/regdoc/registre.cfm?CL=en&testjs=1Registar komitologije: http://ec.europa.eu/transparency/regcomitology/registre.cfm?CL=enElektronska arhiva zakonodavtsva EU – EUR‑LEX: http://eur‑lex.europa.eu/homepage.htmlZakonodavstvo EU u pripremi:http://ec.europa.eu/prelex/apcnet.cfm?CL=enEP Evropski savet:http://www.consilium.europa.eu/en/european‑council/

VODIČ ZA PRAĆENJE PROCESA PREGOVORA O PRISTUPANJU … drugo izdanje.pdf · 2018-01-11 · VODIČ...

Documents

Transcript of VODIČ ZA PRAĆENJE PROCESA PREGOVORA O PRISTUPANJU … drugo izdanje.pdf · 2018-01-11 · VODIČ...