PONEDELJAK, 20. mart 2017, broj 7112, godina XX

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR)

www.danas.rs

lumac Vlasta Velisavljevi} ovogodi{nji jedobitnik nagrade Zlatni }uran za ̀ ivotno delo,najvi{eg priznanja Pozori{nog festivala Danikomedije u Jagodini, koje }e mu biti uru~enona zatvaranju manifestacije, 27. marta.

„Vlasta Velisavljevi} na{ je rekorder po broju odigranihuloga u pozori{tu, na filmu i televiziji – odigrao je vi{e od360 uloga! Verujemo, da je po tome bez premca i u svetu.Jo{ kao de~ak daleke 1938. stao je na pozori{nu scenu sakoje ne silazi ni danas. Upravo ga gledamo uJugoslovenskom dramskom pozori{tu u ulozi Hamletovogoca. Njegove kolege glumci govore o Vlasti kao jednomod najomiljenijih partnera. U svojoj rasko{noj galerijilikova koje je tuma~io Velisavljevi} je izbegao gluma~kikalup koji bi ga karakterisao. Njegove transformacije suga u~inile podjednako uspe{nim tuma~em svekolikihljudskih sudbina. Njegove brojne gluma~ke bravureosta}e u se}anju pozori{nih poslenika. Vlasta Velisavljevi}trajno je urezao svoje ime u pozori{nu umetnost Srbije“,navodi se u obrazlo`enju Upravnog odbora festivala.

„Mi glumci `ivimo zbog nagrada i kritika, ali i zbogli~nog zadovoljstva. Bavimo se poslom koji volimo. E sad,em se bavim poslom koji volim, em dobijam za to platu usvom Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, em su tu ineke nagrade. Kud }ete vi{e?! Ima li i{ta lep{e i bolje“, ka`eza Danas slavni glumac.

Festival Dani komedije na kojem je vi{e putau~estvovao pamti, kako ka`e, po mnogim stvarima.„Pamtim ga po nekim stvarima koje su zbilja za pri~u. Tajfestival koji ja zaista cenim i volim traje ve} mnogogodina, ali se u izvo|a~kom smislu, mislim na prostoregde se odvija taj festival, ni{ta nije promenilo za ovihmnogo godina. Ne{to malo je bilo {minkanja. Ofarbano jeovo, pro{ireno ono... Prvo su, kao i obi~no, na red do{lifoaje i bife. Ali dole gde se glumci presvla~e i skidaju,naro~ito glumice, to su podrumske prostorije. [ta vi{e davam ka`em“, pri~a Velisavljevi} dodaju}i kroz smeh da senada da mu zbog ovih re~i ne}e oduzeti nagradu.

Na pitanje za{to voli da igra komediju, odgovara da jeto zato {to mu je ceo `ivot bio dovoljno dramati~an. „Svimi te`imo svojoj suprotnosti. Ja ba{ volim komediju.Volim da se radujem. Malo sam se radovao kroz `ivot.Trpeo sam. Ali do~ekao sam i da se radujem u pozori{tu.Lepo je. U svakoj drami ima malo komedije. I kod [ekspirai kod ^ehova... kod svih velikih autora mora biti trenutkaza olak{anje. Ovo je moj trenutak za olak{anje, za `ivotnoolak{anje. Lepo }e to biti. Ne sumnjam. Prvo po imenimakoja su pro{la kroz taj festival i koja su laureati tenagrade... Ve} to je dovoljno da budem stvarnozadovoljan {to sam u ba{ lepom i dobrom dru{tvu“, ka`edramski umetnik, koji ima 91. godinu, ali je i dalje vrloaktivan u svom poslu. Kroz smeh pri~a da ne mo`e dapro|em bez spominjanja svojih godina. „Ne smeta mi to!Pa moje godine su moje bogatstvo. To je moj kapital.Dobro bi bilo kad bih mogao da ga unov~imo. Ali nijednabanka ne}e to da prihvati. Dao bih te moje godine poddobrim uslovima... kamatnim. Ali eto niko to ne prihvata.Ali dobro, bi}e sve u redu i bez toga. Mo}i }u ja i bez tihkamata“, {ali se Velisavljevi}.

VLASTA VELISAVLJEVI]:U svakoj drami imamalo komedije

RE^ LAUREATA

G

Pre bih se ubio nego odustao od glume. Niko od mojih kolega nikad ne bi odustao od svog poziva, ka`e dobitnik nagrade Zlatni }uran za `ivotno delo

Strana II

Foto:

Mark

o Mi{i

} / Fo

Net

IIIp o n e d e l j a k , 2 0 . m a r t 2 0 1 7 .II

d pogledanih ~etrdeset predstava, napra-vila sam izbor od sedam izuzetnih kome-dija, isklju~ivo vo|ena kriterijumima njiho-vog ukupnog scenskog kvaliteta i komi~-kih vrednosti. Na ovogodi{njem programu

Dana komedije preovla|uju predstave srpskih autora,~ak {est su napisali doma}i pisci, pri ~emu je re~ o pra-izvedbama njihovih tekstova. Ovi autori pripadaju raz-li~itim generacijama, od Du{ka Kova~evi}a, preko Ne-boj{e Rom~evi}a, Svetislava Basare i Miroljuba Nedo-vi}a, do Dunje Petrovi}.

Sve predstave su u pogledu tema koje tretiraju vrlosavremene, one (tragi)komi~ki odra`avaju `ivot u sa-vremenom svetu, u lokalnom i globalnom pogledu, ~e-sto ih prepli}u}i. Izabrane predstave su ogledalo nago-milanih tenzija u dru{tvu, bave se pitanjem ostanka iliodlaska iz zemlje, `ivotnih okolnosti emigranata, stra-hovima od terorizma, ksenofobijom, prekomernim uti-cajem politike na svakodnevni `ivot, dru{tvenom ko-rupcijom i la`nim moralom. Humor u njima je gorak,obojen tamnim tonovima. Ima lice i nali~je, potvr|uju-}i slo`enost `anra komedije koji je kroz istoriju pozori-{ta postojano otkrivao svoja vi{eslojna zna~enja. Komi-ka u svim izabranim predstavama nije povr{na, nijesredstvo jednodimenzionalnog zabavljanja, ve} je dvo-smislena, analiti~ka, provokativna. Sve komedije gradeizazovan odnos prema okolnostima u kojima `ivimobiraju}i put koji ne odvodi od stvarnosti, ve} put obra-~unavanja sa njom, duhovit i intrigantan. Imaju}i sveovo u vidu, jagodinski Dani komedije ove godine ima-ju podnaslov Tragikomedije na{eg vremena.

PROGRAM 46. DANA KOMEDIJEPasivno pu{enje, tekst Neboj{a Rom~evi}, re`ija

Egon Savin – Zvezdara teatar Beograd.Radnja ove savremene, grube, politi~ki

upadljivo nekorektne i apsurdne komedijenesporazuma, de{ava se na pariskom aero-dromu, gde slu`benici privode Srbina Radi{uzbog sumnje da je terorista. Ovo polazi{te jeplodno tlo za komi~ki ubedljivo razobli~ava-nje niza problema koji potresaju ̀ ivljenje u Sr-biji na putu za EU. Od mukotrpnog sastavlja-nja kraja sa krajem, preko ograni~enja politi-ke i duboko ukorenjene dru{tvene korupcije,do globalnih potresa zbog terorizma i emi-granata. Humor se izvodi iz na{ih svakodnev-nih `ivota, poznatih situacija borbe za pre`i-vljavanje, i prevodi se u grublje, o{tro komi~-ne scene koje nam donose odu{ak od takve svakodne-vice.

Dok te ja hranim i obla~im, autorski projekat Olje\or|evi}, dramaturgija Danica Nikoli} Nikoli} – Pozori-{te mladih Novi Sad.

Dokumentaristi~ki utemeljen tekst i predstava Dokte ja hranim i obla~im bave se temom roditeljstva, ra|a-nja i podizanja dece u Srbiji. Predstava je edukativna izabavna, multimedijalna i interaktivna, fragmentarneje strukture, sa uklju~enim songovima i video materi-jalima. Tragikomi~nog stila igre, ona gorko komi~noodra`ava `ivot u na{em dru{tvu. Polaze}i od teme ro-diteljstva, autori se intrigantno bave i {irim dru{tvenimproblemima – ogromnim uticajem novih medija u dru-{tvenom ̀ ivotu, sputavaju}im patrijarhalnim o~ekiva-njima, kao i dalje aktuelnim pitanjem ostanka ili odla-ska iz zemlje.

Revizor za jugoistok, tekst Svetislav Basara, re`ijaMarko Torlakovi} – [aba~ko pozori{te.

Polaze}i od Gogoljevog Revizora, Basara je napisaosavremenu politi~ku grotesku o vlasti u Srbiji, o dru{tvu~iji su rukovodioci u panici zbog dolaska revizora iz EU,pa navrat-nanos poku{avaju da stvore utisak o ure|e-nom sistemu. Njihovi prioriteti pred revizorom postajusakrivanje raspada u svim sferama dru{tva, korupcije,kao i partijske podele vlasti, odnosno sveprisutne prak-se partijskih preleta~a zarad ostanka na vlasti. Stil igre jebrutalan, direktan, nemilosrdan, provokativan. Akterisu obu~eni u grubu sado-mazo ode}u, dok je scenskiprostor indikativno oivi~en bodljikavom `icom. Na tajna~in se i na vizualnom planu zaokru`uju kriti~ka zna-

~enja predstave, stilski o{tri, satiri~ni prizori iz na{estvarnosti krcate protivure~nostima. Ova predstava jegogoljevski iskrivljeno ogledalo sudara razli~itih poli-ti~kih tokova u na{em dru{tvu, od grlate borbe za o~u-vanje Kosova, do nametanja odr`avanja gej parade.

Hor „be~kih“ de~aka, tekst Miroljub Nedovi},adaptacija i re`ija Irfan Mensur – produkcija Yugoart Be-ograd (igra se u zemunskom teatru Carte Blanche).

Radnja ove crne komedije de{ava se u }umezu u Be-~u, u podrumu bez prozora, sa jednim krevetom koji nasmenu koriste Vule i Aca, emigranti u godinama iz Srbi-je. Oni su se tu na{li iz o~ajanja, u potrazi za boljim ̀ ivo-tom jer ih je u Srbiji odneo vihor tranzicije. Izgubili suposao u privativizovanim firmama i bili osu|eni na no-vi po~etak, bez mnogo perspektive. Kroz `ivot u nehu-manim uslovima i rad na be~kom gradili{tu vodi ih D`o-ni, gastarbajter sa iskustvom. Ovi okviri su plodno tlo zaurnebesno razigravanje problematike `ivota u tu|ini,bavljenje temom prolaznosti i nostalgije prema domu,ali i na kriti~ko osvrtanje na na{u nedavnu politi~ku isto-riju, apsurdne promene u poslednjih dvadesetak godi-na. Glumci Predrag Ejdus, Boda Ninkovi} i Irfan Mensursa izuzetnom ve{tinom grade svet izmu~enih ostarelihboraca za ̀ ivot koji u emigraciji dele sme{no-tu`ne tre-nutke i u zajedni{tvu crpe snagu za opstanak.

Dva u jedan, tekst Rej Kuni, re`ija Petar Jovanovi} –Narodno pozori{te Subotica.

Radnja urnebesne komedije Reja Kunija, jednog odnajuspe{nijih naslednika @or`a Fejdoa, zasnovana je nafarsi~nim zavrzlamama i vi{estrukim bra~nim preljuba-ma. U taj osnovni pitki tok radnje je utisnuta i problema-tika la`nog morala vladaju}ih politi~ara sa dvostrukimstandardima, pa tako i ova komedija ima dru{tveno-kri-ti~ki sloj zna~enja. U suboti~koj predstavi su posebno na-metnuti aktuelni problemi sa izbeglicama, pitanja njiho-

ve asimilacije, {to je provokativno i ko-mi~ki spretno ostvareno. Brojni nespora-zumi u komunikaciji aktera izbijaju zbogemigranta koji ne zna doma}i jezik. A is-pletena tematika ljubavnih i politi~kih to-kova ima metafori~ka zna~enja – preva-re u brakovima politi~ara su i odraz njiho-vog op{teg odnosa prema dru{tvu.

Udaj se mu{ki, tekst Dunja Petrovi},re`ija Marija Lipkovski – Centar za inter-aktivnu umetnost – Ispad Beograd.

Ovo je tako|e savremena komedijasa pevanjem ~ija se radnja odvija u okvi-rima pripreme za ven~anje, gde se tra-

gikomi~ki odra`ava istinita slika na{eg dru{tva. Ona jeogledalo op{teg lova u mutnom, prinu|enosti na sna-la`enje u okolnostima prili~nog rasula gde u prvi planizbijaju mufljuzi. I ova predstava u drugom planu treti-ra problem odlaska mladih i sposobnih ljudi iz na{e ze-mlje, zbog nezavidnih okolnosti `ivota u domovini.Kroz komediju situacije i odnose izme|u tri bliska prija-telja koji osnivaju fantomsku agenciju za organizacijusvadbi, autori se bave i temama odnosa me|u polovi-ma, naru{enih, promenjenih tradicionalnih relacija iz-me|u mu{karaca i `ena. U specifi~noj formi komedijesa pevanjem koja {iri optimizam, nali~je predstave ot-kriva tamnu sliku dru{tva.

Hipnoza jedne ljubavi, tekst i re`ija Du{an Kova~e-vi} – Zvezdara teatar Beograd.

Najnoviji komad Du{ana Kova~evi}a je bajkovitamelodramska groteska koja se u osnovi bavi proble-mom odlaska mladih ljudi iz zemlje. Radnja se de{avana napu{tenoj planini, u nadrealno postavljenim okol-nostima preplavljuju}e bede. Jaki za~ini fantastike pra-te prepoznatljive Kova~evi}eve likove, kljakave ~lanovedve krnje porodice ~ija su deca oti{la u beli svet u po-trazi za stabilnijim `ivotom. Protagonista Ranko se vu-~e sa {takom, njegova ̀ ena Soja pati se sa {tapom, voj-nom lekaru Vasi je nepokretan vrat, a njegov sin Dragine mo`e da govori. Njihovi fizi~ki nedostaci su jaka ko-mi~ka sredstva, izvori situacione komike, ali su i izra`aj-ne metafore bolesnog dru{tva. Kova~evi} tmurnu dru-{tvenu realnost preoblikuje u tragikomi~ki pitkiju, pod-no{ljiviju pozori{nu stvarnost, crnohumorno ogledalosistema (bez)vrednosti.

Festival Dani komedije tradicionalno se odr`ava od 20.do 27. marta u Jagodini. Svake godine najbolje kome-dije pozori{ta Srbije takmi~e se za nagrade ]uran kojedodeljuje ̀ iri, kao i za najbolju i najsme{niju predstavu.Svoje 46. izdanje Festival po~inje predstavom Pasivnopu{enje, po tekstu Neboj{e Rom~evi}a a u re`iji EgonaSavina, a manifestaciju }e zvani~no otvoriti ministar kul-ture i informisanja Vladan Vukosavljevi}. Pre sve~anogotvaranja, u Galeriji Kulturnog centra od 19 sati bi}eotvorena izlo`ba Petar Kralj – uloga u pozori{tu i na radi-ju, koju je priredio Muzej pozori{ne umetnosti Srbije.

Umetni~ki direktor Dana komedije Dobrica Mili}evi}smatra da }e ovogodi{nji festival biti vrlo uspe{an. „Nikadse nije desilo, za ovih 46 godina, da u konkurenciji ima-mo {est predstava doma}ih autora. Dakle, od sedampredstava {est su napisali doma}i savremeni pisci. Jednegodine smo ceo festival posvetili Branislavu Nu{i}u, ali ta-da je to bila na{a namera. Sad su sve predstave, osim Na-rodnog pozori{ta iz Subotice koji igraju tekst Reja Kunija,nastale po dramama na{ih pisaca“, ka`e Mili}evi} doda-ju}i da su sve predstave zaista dobre, te da }e `iri imateveliki problem kad bude donosio odluku o nagradama, ito pre svega za najbolji savremeni komediografski tekst.

On poja{njava da sve predstave oslikavaju savreme-ne dru{tvene probleme. „Sve predstave su savremenei sve se bave aktuelnim dru{tvenim problemima. Mi-slim da odavno nismo imali festival sa toliko predstavana aktuelne teme. ̂ ak se neke bave vrlo va`nim savre-menim problemima kao {to je masovno iseljavanjemladih, u predstavi Hipnoza jedne ljubavi. Kako ka`epredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladi-mir Kosti}, mi „izvozimo budu}nost ove zemlje“, a o to-

me govori i ova drama Du{ana Kova~evi}a“, obja{nja-va umetni~ki direktor.

Prema njegovim re~ima, to zna~i da na{a pozori{tane mogu da odole stvarnosti, {to je dobro. „Pozori{tene mo`e mirno da gleda {ta se de{ava oko nas. Nije niono izuzeto od svih dru{tvenih problema. Vidi se iz svihrepertoara teatara da pozori{ta moraju da `igo{u ne-gativne dru{tvene pojave, te da ne mogu da budu sle-pa pred ~injenicama. Selektorka Ana Tasi} s razlogomje nazvala ovogodi{nji program tragikomedija na{egvremena. S te strane }e publika biti vrlo zadovoljna. Jali~no mislim da }e ovogodi{nji festival biti vrlo uspe-{an“, poja{njava Mili}evi}.

On napominje i da se nikad dosad nije dogodilo dadve predstave jednog pozori{ta budu u glavnom pro-gramu. „Statut festivala to ne spre~ava, ali se to nikadaranije nije desilo. Zvezdara teatar ima dve zaista sjajnekomedije i selektorka Ana Tasi} je ̀ elela da se obe na|upred publikom u Jagodini“, isti~e umetni~ki direktor.

On dodaje i da }e na zatvaranju Festivala, u ~as lau-reata, biti izvedena predstava Gradskog pozori{ta Ja-zavac iz Banjaluke Celo telo tu me boli, koja se kroz sar-kazam bavi anomalijama na{eg dru{tva. „Dani kome-dije su ~ist i jedinstven festival koji je jasan u svom kon-ceptu. Ova manifestacija ne luta od jedne do drugeideje, kao neki drugi doga|aji. Izabran je jedan pozori-{ni `anr – komedija, u okviru kojeg selektor, nepriko-snoveno bira predstave po svom ukusu. Dani komedi-je su ostali ~ist i dostojanstven festival, bez repova iskandala... Jedan od retkih festivala koji ima takavugled u Srbiji“, zaklju~uje sagovornik Danasa.

On je do`ivotni po~asni ~lan JDP i trenutno na sceni ovog teatraigra u tri predstave – Hamlet (Duh Hamletovog oca), Uobra`enibolesnik (Gospodin Diafoarus) i Sumnjivo lice (Tasa). „Taman poslada odustanem od glume. To je moj ̀ ivot. Pre bih se ubio negoodustao od glume. Niko od mojih kolega nikad ne bi odustao odsvog poziva. Zato glumci mnogo i trpe“, zaklju~uje Velisavljevi}.

Ovo visoko priznanje za `ivotno delo ustanovljeno je 2001. idosad su ga dobili glumci Miodrag Petrovi} ^kalja, Danilo BataStojkovi}, Mira Banjac, Ljubomir Ubavki} Pendula, Nikola Simi},Olivera Markovi}, Bora Todorovi}, Vlastimir \uza Stojiljkovi}, PetarKralj, Milena Dravi}, Jelisaveta Seka Sabli} i Svetlana Bojkovi}.Me|u dobitnicima su i reditelj Dejan Mija~ i dramski pisac Du{anKova~evi}, a nagradu su dobili i pisci i pozori{ni kriti~ari MuharemPervi} i Milosav Buca Mirkovi}, kao i reditelj Dragoslav Lazi} kaonajzaslu`niji za nastanak ovog festivala.

PASIVNOPU[ENJEZvezdara teatar BeogradTekst Neboj{a Rom~evi}, re`ija EgonSavin, scenografija Vesna Popovi},kostimografija Jelena Stoku}a,organizator Dragi{a ]urguz, igrajuAleksandar \urica, RadoslavMilenkovi}, Mladen Andrejevi},Marko Ba}ovi}, Milica Gojkovi} iMiodrag Te{ovi}Ponedeljak, 20. mart

DOK TE JAHRANIM IOBLA^IMPozori{te mladih Novi SadAutorska predstava rediteljke Olje\or|evi} i dramatur{kinje DaniceNikoli} Nikoli}, scenografija DianaRadosavljevi} Milovi}, kostimografijaMilica Grbi} Komazec, kompozitorkaIrena Popovi}, koreografija AndrejaKule{evi}, glumci Jelica Gligorin,Slavica Vu~eti}, Neda Danilovi},Kristina Savkov, Slobodan Ninkovi},Sa{a Latinovi}, Ivan \uri} i DaniloMilovanovi}Utorak, 21. mart

REVIZOR ZAJUGOISTOK[aba~ko pozori{teTekst Svetislav Basara, re`ija MarkoTorlakovi}, scenografija Sta{aJamu{akov, kostimografija DragicaLau{evi}, dizajn zvuka Ilija \or|evi},igraju Vladimir Milojevi}, SlobodanPetranovi} [arac, Deana Kosti}, Sini{aMaksimovi}, Milo{ Vojnovi}, BorivojBo`ani}, Aneta Toma{evi}, DraganRadojevi}, Strahinja Barovi}, NikolaBrekovi}, Marko Ribi}, Kristina Pajki} iPavle Nikoli}Sreda, 22. mart

HOR „BE^KIH“DE^AKAYugoart Beograd – igra se u teatruCarte Blanche ZemunTekst Miroljub Nedovi}, adaptacija ire`ija Irfan Mensur, igraju PredragEjdus, Boda Ninkovi} i Irfan Mensur^etvrtak, 23. mart

UDAJ SEMU[KIISPAD – Centar za interaktivnuumetnost BeogradTekst Dunja Petrovi}, re`ija MarijaLipkovski, uloge Stefan Uro{ Te{i},Aleksandar Jovanovi}, Predrag Kotur,Milo{ \or|evi}, Sne`ana Savi} i RatkoTankosi}Petak, 24. mart

DVA U JEDANNarodno pozori{te SuboticaTekst Rej Kuni, re`ija Petar Jovanovi},scenografija Aleksandar Veljanovi},kostimografija Marko Marosiuk,asistent kostimografa Tamara Santra~,igraju Vladimir Grbi}, Sanja Morav~i},Igor Greksa, Zoran Bu~evac, Sr|anSekuli}, Sne`ana Jak{i}, JelenaMihajlovi}, Vesna Kljaji} Ristovi},Karmen Bardak i Milan Vejnovi}Subota, 25. mart

HIPNOZAJEDNE LJUBAVIZvezdara teatar BeogradTekst i re`ija Du{an Kova~evi},scenografi Nenad Brki} i Nikola Nikoli},kostimografkinja Marina Vukasovi}Medenica, kompozitor VladimirMarkovi}, igraju Ljubomir Bandovi},Anica Dobra, Nina Jankovi}, DraganPetrovi} Pele, Uro{ Jakovljevi} i IvanMihailovi}Nedelja 26. mart

CELO TELO TU ME BOLIGradsko pozori{te „Jazavac“ BanjalukaTekst i re`ija Nikola Pejakovi}, scenografi kostimograf:Vladana Trnini}, igrajuNikolina Jelisavac, Ljubi{a Savanovi} iVelimir Blani}Sve~ano zatvaranje festivala i dodelanagrada + predstava u ~ast nagra|enih,ponedeljak, 27. mart

Dani komedije, 46. put, u Jagodini od 20. do 27. marta 2017.

DOBRICA MILI]EVI]: Odavno nije bilo toliko predstava na aktuelne teme

Glumci a pesniciKao i svake godine i ovaj put na 46. izdanju bi}e organizo-van i bogat prate}i program. „Izdvojio bih pesni~ko ve~e Ne-boj{e Ili}a koji }e recitovati stihove na{ih poznatih glumacaza koje se ne zna da su bili i pesnici. Na dan zatvaranja Festi-vala bi}e organizovan susret sa ovogodi{njim dobitnikomnagrade za `ivotno delo Zlatni }uran, Vlastom Velisavljevi-}em. Tako|e bi}e zanimljivo i izvo|enje monodrame Biblio-tekarka, po tekstu Mirka S. Mirkovi}a“, isti~e Mili}evi}.

Muzej Dana komedijeDoneli smo odluku, s obzirom da se primi~e 50. izdanje Fe-stivala, da osnujemo Muzej Dana komedije. Ve} sada ima-mo nekoliko stotina eksponata o piscima, pozori{tima,glumcima... koji su bili deo ove manifestacije. U toku su pri-preme na stalnoj postavci koja }e, kako se nadamo, kadabudemo obele`avali pola veka ovog Festivala, prerasti umuzej – ka`e Dobrica Mili}evi}.

RE^ UMETNI^KOGDIREKTORA

VELISAVLJEVI]: U svakoj drami imamalo komedijeNastavak sa I strane

Tragikomedije na{eg vremena

RE^ SELEKTORKE

PRATE]I PROGRAM

PROGRAM 2017.

Pi{e:Ana Tasi}

Izabranepredstave suogledalonagomilanihtenzija udru{tvu

“

O

GENERALNA PROBA NU[I]ADramski studio Teatri}Re`ija Miljan Prljeta, igraju BojanaTu{up, Sandra Jankovi} i MiljanPrljetaPetak, 17. mart, Kulturni centarJagodina u 20 sati

KIR JANJAOKRET teatar BeogradTekst Jovan Sterija Popovi}, re`ijagrupe autoraSubota, 18. mart, Kulturni centarJagodina u 20 sati

SUMNJIVO LICEGradsko pozori{te JagodinaTekst Branislav Nu{i}, re`ijaBranislav Nedi}Nedelja, 19. mart, Kulturni centarJagodina u 20 sati

CINCARI U SRBIJIIzlo`ba Udru`enja Cincara LuninaPonedeljak, 20. mart, Zavi~ajnimuzej Jagodina u 18 sati

PETAR KRALJ – ULOGE UPOZORI[TU I NA RADIJUIzlo`ba Muzeja pozori{neumetnosti SrbijePonedeljak, 20. mart, GalerijaKulturnog centra u 19 sati

BIBLIOTEKARKAMonofazna WI FI komedijainternet kluba TEATARScenario i re`ija Mirko S. Markovi},igra Aleksandra Sa{ka Manasijevi}Utorak, 21. mart, Narodnabiblioteka „Radislav Nik~evi}“ u 18 sati

USPAVANA [TRECILIJAGradsko pozori{te Jagodina – de~ja scenaTekst Tode Nikoleti}, re`ija Nenad Petrovi}Sreda, 22. mart, Kulturni centarJagodina u 10 sati

GLUMCI PESNICIPoetsko ve~e Neboj{e Ili}aSreda, 22. mart, AmfiteatarFakulteta pedago{kih nauka u 17 sati

^AROBNJAK IZ OZAVeliki teatar JagodinaAdaptacija i re`ija BojanMiloradovi}^etvrtak, 23. mart, Kulturni centarJagodina u 10 sati

FESTIVAL POZORI[NIHPRAIZVEDBIPromocija monografijeU~estvuju dr Milivoje Mla|enovi},@eljko Huba~ i Toma Trifunovi}^etvrtak, 23. mart, FoajeKulturnog centra Jagodina u 18.30 sati

DANICA MAKSIMOVI]Portret glumicePetak, 24. mart, Narodnabiblioteka „Radislav Nik~evi}“ u 18 sati

VLASTA VELISAVLJEVI]Portret glumcaPonedeljak, 27. mart, Fakultet pedago{kih nauka u 17 sati

Foto: Nikola Vukeli}

Foto: Nikola Vukeli}

Foto: www.kovacsattilaphotography.com

IV p o n e d e l j a k , 2 0 . m a r t 2 0 1 7 .

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 46. Danima komedije u Jagodini Urednik Dragan Sto{i}, tekstovi Marija Krtini}, korektura Ana Ron~evi}, marketing Vesna La}arak, prelom Zoran Spahi}.

Festival Dani komedije od pre dve godinesastavni je deo Kulturnog centra Jagodine,koji u potpunosti organizuje ovu manife-staciju. „Festival za nas po~inje ve} u okto-bru, kad selektor gleda prijavljene predsta-ve, da bi ve} u januaru znali {iri izbor selek-cije. Vrlo brzo dolazimo do sedam predsta-va koje se takmi~e za nagrade i koje }e sena}i pred publikom u Jagodini. Poredumetni~kog dela – izbor selektora, izbor ̀ i-rija, priprema za {tampu biltena, kataloga,

monografije, dolaska i sme{taja pozori{nihtrupa, KC organizuje i tehni~ke detalje fe-stivala, poput sre|ivanja sale, garderobe isvega onoga {to je deo svake takve mani-festacije“, obja{njava Neboj{a Petrovi}, di-rektor Kulturnog centra Jagodina.

On isti~e da ova ustanova radi od 1. ja-nuara do 31. decembra bez prestanka, teda su, osim festivala Dani komedije, u nji-hovoj organizaciji jo{ mnogobrojne dru-ge kulturne aktivnosti u Jagodini. „Kultur-ni centar organizuje brojne doga|aje unu-tar ove ustanove ali i izvan samog prosto-ra KC. Pored organizacije pozori{nih pred-stava, koncerata, pozori{nih festivala, Ani-mator festa, raznih stru~nih predavanja,promocije knjiga, nau~nih skupova, tak-mi~enja recitatora, mno{tva radionica zadecu i omladinu Jagodine, radimo i orga-nizacije raznih smotri i takmi~enja u sferikulturnog amaterizma, kao {to su Susretisela, sabori izvorne muzike, takmi~enjafolklornih udru`enja... Ono po ~emu smoprepoznatljivi u tom kulturno-turisti~komdelu jeste Jagodinsko kulturno leto, kojepostoji ve} 12 godina pod pokrovitelj-stvom Skup{tine grada, gde na letnjoj sce-ni izleti{ta \ur|evo brdo, od 1. maja sva-kog vikenda do prve polovine septembra

(ako to vremenski uslovi dozvole) organi-zujemo programa poput de~jih pozori-{nih predstava, nastupa kulturno-umet-ni~kih dru{tava, operskih peva~a, pozori-{nih predstava koje mogu da se izvedu naprostoru Letnje pozornice, koncerata na-rodne muzike...“, obja{njava Petrovi} i do-daje da su svi programi potpuno besplat-ni za gra|ane i posetioce Jagodine.

On napominje da KC ima svoju gale-riju gde barem jedna izlo`ba u toku me-

seca gostuje, ali i da je ova ustanova odpro{le godine, zahvaljuju}i konkursu Mi-nistarstva kulture, uspela da obogati svojfundus umetni~kih dela za 16 novih ra-dova na{ih savremenih slikara. „Deo na-

{e delatnosti je i bioskop, koji je radio bezprekida sve ove godine. Dok su se bio-skopi zatvarali i po ve}im gradovima, na-{a sala je dugo godina bila jedini bioskopju`no od Beograda koji je uop{te radio.Mi i dan danas, osim ~etvrtkom koji je

posve}en na{em gradskom pozori{tu,svakoga dana imamo bar po dve filmskeprojekcije. Na{e projekcije su u 3D tehni-ci i ono {to je veoma bitno jeste da film-ski program u Jagodini paralelno prati bi-oskopske programe u Beogradu“, ka`edirektor KC dodaju}i da iz godinu u godi-nu bioskop ima sve ve}i broj posetilaca.

Ni{ta manje bogat nije ni pozori{niprogram u KC. „Pored dobre saradnje ko-ju imamo sa na{im gradskim amaterskim

pozori{tem, koje radi i ̀ ivi pod krovom KC,radimo i sa drugim pozori{nim trupama iudru`enjima mladih koji deluju na prosto-ru Jagodine. Trudimo se da stvorimo {to{iru pozori{nu publiku, naro~ito mla|u, jerna taj na~in negujemo i neke nove gene-racije posetilaca za sam festival Dani ko-medije. Uz de~je pozori{te i pozori{te od-raslih, napravili smo i omladinsku scenu,kako bismo pokrili sve generacije. U sarad-nji sa drugim ustanovama poput Pedago-{kog fakulteta i drugih kulturnih institucijau gradu, trudimo da deca od {to manjeguzrasta zavole pozori{te, kulturu, a da immi pru`imo podr{ku da na|u i otkriju {taje njihov talenat. U na{im radionicama,koje su besplatne, deca mogu da otkrijusvoj talenat, da se u ne~emu oprobaju, ami smo tu da im na neki na~in budemovetar u le|a za odabir neke njihove budu-}e profesije, barem {to se kulture i umet-nosti ti~e“, pri~a Petrovi}.

Prema njegovim re~ima, ni{ta od ovihstvari KC ne bi mogao da sprovede danema finansijske pomo}i Skup{tine gra-da Jagodina. On napominje da se ovaustanova manjim delom finansira i izsopstvenih sredstava, kao i preko raznihprojekata i konkursa.

Nagrade i `irijiMiroslav Radonji} – teatrolog, Danica Maksimovi} –dramska umetnica i Marija Vuli} – vajarka ~ineovogodi{nji `iri, koji }e odlu~ivati o ovogodi{njimdobitnicima statuete ]uran. Oni }e poslednje ve~erifestivala, 27. marta, dodeliti tri ravnopravnegluma~ke nagrade za najbolje uloge, priznanjeNikola Mili} za najbolju epizodnu ulogu, nagrade zanajboljeg mladog glumca i glumicu, za najboljerediteljsko ostvarenje, za najbolju kostimografiju iscenografiju, kao i specijalno priznanje za najboljisavremeni komediografski tekst. Tako|e, ̀ iri }edodeliti i nagradu Mija Aleksi} za najbolju predstavu,dok }e publika izabrati najduhovitiju predstavu kojojpripada priznanje Miodrag Petrovi} ̂ kalja i statuetaJovan~a Mici}. Nagra|eni }e dobiti i nov~ane iznose.

Dani komedije, 46. put, u Jagodini od 20. do 27. marta 2017.

RE^ ORGANIZATORA

Biseri KCNeboj{a Petrovi} posebno izdvaja nekoli-ko manifestacija koje organizuje KC Jago-dina. „To su festivala Dani komedije, zatimFestival animiranog filma dece i mladih –Animator fest, kao i Muzi~ka jesen, koja sekod nas tradicionalno odr`ava krajem sep-tembra i po~etkom oktobra. Ova manife-stacija traje ve} 40 godina i posve}ena jeklasi~noj i d`ez muzici. Tako|e, suorgani-zatori smo jednog rok festivala Rock klan,a pored toga tokom leta organizujemo ibesplatne koncerte rok grupa na na{emgradskom trgu u centru Jagodine, koji sutako|e besplatni“, isti~e direktor KC.

Pozori{ni festival najboljih komediograf-skih ostvarenja Srbije, Dani komedije po-~inju ve~eras, a manifestaciju }e zvani~-no otvoriti ministar kulture i informisanjaVladan Vukosavljevi}.

„Dani komedije u Jagodini bez ikakvesumnje spadaju u doga|aje prvog redakad je re~ o srpskom pozori{tu i kulturi.Od nastanka 1971. i kroz celu svoju isto-riju Dani komedije obele`ili su festivalski`ivot svih dr`ava u kojima su se odigra-vali i s punim pravom postali na ovimprostorima simbol pozori{nog ̀ anra ko-ji svoje korene ima u anti~koj Gr~koj i Ri-mu“, ka`e Vukosavljevi}.

On napominje da je jagodinski pra-znik komedije o~igledan primer da vr-hunski kulturni doga|aji nisu privilegijasamo prestonice i velikih centara.

Jagodinski praznik komedije o~igle-dan je primer da vrhunski kulturni doga-|aji nisu privilegija samo prestonice i ve-likih centara. „Kulturni `ivot u unutra-{njosti Srbije je i dinami~an i raznovrstan,{to ne ~udi s obzirom na dugu tradiciju iveliki broj stru~nih i posve}enih ljudi uoblasti kulture, u {ta sam i sam imao pri-liku da se uverim obilaze}i srpske grado-ve. Na{a je du`nost i obaveza da sa~uva-mo i unapre|ujemo ovakve doga|aje,jer to dugujemo i sada{njim i budu}imgeneracijama, a ponajvi{e, velikanimapoput Joakima Vuji}a, Branislava Nu{i}a,Jovana Sterije Popovi}a, Du{ka Kova~e-vi}a i mnogih drugih bez ~ijih dela ne bibilo ni ovako dobrih Dana komedije nitisrpske kulture u svom najboljem izda-nju“, zaklju~uje ministar.

DRAGAN MARKOVI] PALMA:Jagodina, izme|uostalog, grad kulture

Ekipa koja organizuje festival Dani komedije:

Du{ica Markovi} – zamenica direktora Kulturnogcentra JagodinaZorica Stojanovi} – urednica pozori{nog i filmskog programaMarija Vuli} – urednica likovnog programaMarija Raci} – stru~na saradnica i sekretarkafestivala Dani komedije

VLADAN VUKOSAVLJEVI]:Jagodinski praznik komedije Fo

to: Fi

lip St

evan

ovi}

/ FoN

et

Jagodina je izme|u ostalog i grad kulture,a dokaz za to su mnogobrojne kulturnemanifestacije koje se ve} niz godina odr-`avaju u na{em gradu. Ponosni smo na to{to je festival Dani komedije opstao tolikodugo i zadr`ao izuzetan nivo u svakompogledu – ka`e predsednik Skup{tine gra-da Jagodina Dragan Markovi} Palma.

On napominje da se pozori{ne pred-stave i kulturne manifestacije odigravajuu Jagodini, ne samo u martu kad su Danikomedije, ve} i tokom cele godine, naro-~ito u letnjim mesecima, od maja do sep-tembra, i to na pozornici na otvorenom uizleti{tu Potok. „Sve predstave i izvo|a~i fi-nansiraju se iz bud`eta grada Jagodine iza sve posetioce Letnje scene kulturna de-{avanja se ne napla}uju – besplatna su. Usvakom selu na{e op{tine izgra|en je iliadaptiran Dom kulture i oformljeno je Kul-turno-umetni~ko dru{tvo, tako da su stvo-reni uslovi da se mladi bave folklorom, ka-ko bi se o~uvala i negovala srpska tradici-

ja. Tradicionalni Susreti sela, na kojima sepredstavljaju i takmi~e KUD-ovi odr`ava-ju se pod pokroviteljstvom grada Jagodi-ne ve} du`i niz godina. Svi na{i ~lanoviKUD-ova, kao i maturanti srednjih i osnov-nih {kola, idu besplatno na more, o tro{kulokalne samouprave“, ka`e Markovi}.

On dodaje da se finansijska sredstva zasva de{avanja grad Jagodina obezbe|ujetako {to je lokalna samouprava poznata pomerama {tednje. „Odbornici u Skup{tinigrada ne primaju platu, kao ni ~lanovi Grad-skog ve}a i Upravnih odbora, ne koriste seslu`beni automobili, ne pla}aju se tro{kovireprezentacije... kad se sve to sabere, rezul-tat je da se {tednjom u gradskom bud`etuizdvajaju odre|ena finansijska sredstava zakulturna de{avanja“, nagla{ava Markovi}.

Predsednik Skup{tine grada Jagodinadodaje i da turisti~ki kompleks, koji obuhva-ta, pored Letnje scene, izleti{ta Potok i Akva-park, ZOO vrt i Muzej vo{tanih figura, upotpu-njuje bogatu kulturnu sliku ovog grada.

RE^I PODR[KE

Foto:

Alek

sand

ar Le

vajko

vi} / F

oNet

NEBOJ[A PETROVI]: Kulturni centar radi cele godine