- Vračara je tri puta bajala dok mete po kući. Sakupljeno đubre iznosila je napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale živeo. Prekrstila se i tri puta ponovila basmu: "Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po Laleta poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori, dok se meni ne pojavi"

- Bockajući iglom jastuk, govoriti: "Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika(cu): u oči, pod oči; u čelo, pod čelo; u srce, pod srce... da ne može da spava, dok mene, (IME), ne dođe da se razgovaramo, da se verimo".

- Obe varijante međutim zahtevaju moć jake koncentracije, bez skidanja pogleda sa zvezde i bez dozvole da neko i za sekund prekine ritual. U tim okolnostima po tri puta treba izgovoriti reči: “Tražim do ludila u mene zaljubljenog sina (ime voljenog). Pamet sam mu uzela, omađijala sam ga. Mir sam mu uzela, omađijala sam ga. Strpljenje sam mu uzela, omađijala sam ga. Srce sam mu uzela, omađijala sam ga. Kada spava da ne spava, kada jede da ne jede, kada pije da ne pije, dok mene (ime) ne vidi da se ne smiri”.Za ovu bajalicu kažu da je vrlo delotvorna ali i opasna jer mnogi izgovarajući je probude pogrešno biće ukoliko u  prvoj rečenici pre nego što izgovore ime osobe na koju utiču zaborave da naglase da prizivuju “sina”. Kažu i da je njena snaga u mogućnostima Venere da upije a potom i (gde treba) emituje određenu vrstu energije.

- Dok se skoncentrisano gleda u lik ili sliku, na koncu se lagano vezuje devet čvorova uz basmu: “Svezah mu glavu, svezah mu vene, svezah mu snagu, svezah mu moći, svezah mu krv, svezah mu misli, svezah mu ruke, svezah mu noge, svezah ga celog da drugoj ne ide, da samo sa mnom bude. Pamet sam mu uzela, snagu sam mu uzela za sebe sam ga svezala”.