Vladarka i Svetiteljka Kneginja Milica-Feljton Novosti

8/6/2019 Vladarka i Svetiteljka Kneginja Milica-Feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/vladarka-i-svetiteljka-kneginja-milica-feljton-novosti 1/21

Od roda NemanjiaDr Miladin Stefanovi | 22. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Kneginja Milica Hrebeljanovi? je ro?ena oko 1335. godine, a ?erka je kneza Vratka, potomka Nemanji?a. Vukan Nemanji?, sin velikog upana Nemanje, koji je vladaoDukljom, imao je sinove ?ur?a, Stefana i Dimitrija - Davida

Nastavci

1. Od roda Nemanjia2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina

11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme

y Put ka EU y Rekonstrukcija Vlade y Sabor SPC y Sluaj Artemije y Sve ene Lotara Mateusa

KNEGINjA Milica Hrebeljanovi je roena oko 1335. godine, a erka je kneza Vratka, potomka Nemanjia. Vukan Nemanji, sin velikog upana Nemanje, koji je vladao Dukljom, imao je sinove ura,Stefana i Dimitrija - Davida. Dimitrijev sin Vratislav je imao sina Vratka, a ovaj erku Milicu. Prema tome,ona je u etvrtom kolenu poticala od Nemanjinog najstarijeg sina, velikog kneza Duklje i time bila potomak svetorodne dinastije Nemanjia.U ³itiju kneza Lazara´ iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kae:³Bee roda svetla i slavna i, naroito, od carskog nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvoggospodina Srbima´.Otac kneginje Milice, Vratko, bio je topliko-polimski kralj, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan.Od roditelja je dobila osnovne hrianske pouke koje e tokom celog ivota ispunjavati, a pismenosti senauila na dvoru svojih roditelja.Bila je, kako istie njen biograf, ³svakim vrlinama ukraena, milostiva, tedra, tiha i svakom dobrom naraviispunjena´.Kao roaka cara Duana, esto je boravila na njegovom dvoru, gde su je car Duan i carica Jelena blieupoznali, zavoleli i uz saglasnost njenih roditelja, nepoznate godine, doveli je na carski dvor.

Tu se upoznala i zavolela sa knezom Lazarom Hrebeljanoviem, tada na slubi u carskom dvoru, za kogase i udala, 1353. godine, uz blagoslov cara Duana i carice Jelene.Sa Lazarom je izrodila pet keri: Maru, Draganu, Jelu - Jelenu, Teodoru i Oliveru i tri sina: Stefana, Vuka iDobrivoja.Iako je titulu kneza Lazar Hrebeljanovi, po mnogim izgledima, imao od 1365. godine, ona je prvi putzabeleena u dokumentima 1371. godine.O blast kneza Lazara na kojoj je otpoeo da se osamostaljuje, mogla se prostirati izmeu oblasti kraljaVukaina Mrnjavevia na jugu, oblasti Rastislalia na severoistoku (Branievo) i oblasti kneza VojislavaVojinovia, kasnije Nikole Altomanovia, koji je vladao zapadno od Rudnika.Sa agresivnim upanom Nikolom Altomanoviem, koji je nastojao da prisvoji neke Lazareve zemlje, knezLazar je vodio dugotrajne borbe, da bi ga na kraju uz pomo bosanskog bana Tvrtka Prvog Kotromania,kome je Nikola takoe upadao u posede, i uz izvesnu pomo svoga zeta, maarskog feudalca Nikole Gare,



potukao. Ovom prilikom Nikoline zemlje su razdeljene, pri emu je knez Lazar dobio teritorije od Rudnikado Drine.Posle smrti maarskog kralja Ludvika Prvog, knez Lazar se oslobaa njegovog vazalstva, upada uBranievo i Kuevo, a zatim i u Mavu, koju je caru Urou preoteo kralj Ludvik, i pripajao ove oblastisvojoj dravi.Posle Marike bitke u kojoj su Turci potukli srpsku vojsku pod komandom Vukaina i Uroa Mrnjaveviai smrti cara Uroa, knez Lazar uspeva da sebi pripoji Pritinu, deo Kosova i svoju bivu batinu koju su muMrnjavevii bili preoteli, i Novo Brdo. Bio je to tada najpoznatiji rudnik na Balkanu. Ovom prilikom onsvom zetu Vuku Brankoviu, ustupa deo Kosova i Pritinu, gde se Vuk sa porodicom preseljava iz svoje

batine u Drenici i odabira Pritinu za svoju novu prestonicu.

R asko na dvoru Dr Miladin Stefanovi | 23. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Kruevac je postao centar drave u kojoj je cvetala privreda, a dvor je prosto blistao

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru3. U slubi Turaka

4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


Knez Lazar je odabrao Kruevac, koji se nalazio u najbogatijem i najplodnijem delu nove srpske drave, zasvoju novu prestonicu. Na jugu, prema Turcima, nalazilo se Kosovo, ija je vlast bila njemu podreena istarala se da titi Srbiju sa te strane. Knez se nadao da e u savezu sa Bosnom i Bugarskom, sa kojom seoprijateljio, kao i sa svojim zetom Vukom Brankoviem, moi da obezbedi svoje podruje i spase ga odsudbine junih srpskih drava, koje su nastale posle raspada Duanovog carstva.U to vreme, Kruevac se naglo podizao i utvrivao, kao i drugi znaajniji srednjovekovni gradovi u Srbiji.



Tako je na bregu iznad grada visokim zidovima bio okruen veliki plato na kojem su podignuti kneevdvor, crkva i stanovi za njegovu visoku vlastelu i dvorski ivalj. U sklopu zidova bila su izgraena snanautvrenja, sa osmatrakim kulama, a duboki opkopi izvan zidova premoavani su mostovima sa lancima,koji su podizani nou i u sluaju opasnosti.Poto u grad nije moglo da stane sve stanovnitvo koje je to elelo i mnogobrojne izbeglice sa juga iz bivecarevine, Vizantije i Bugarske, odmah do gradskih bedema, iza grada, podizana su naselja sa kuama zastanovanje, trgovima, duanima, konacima za prenoite trgovaca i putnika izdaleka.Zahvaljujui relativno mirnom razdoblju i bogatstvu zemlje, pre svega rudnicima, plodnoj zemlji i umama,

privreda je procvetala u Lazarovoj dravi u kojoj su prednjaili rudarstvo, zanatstvo, trgovina i

poljoprivreda.Centar privrednih aktivnosti bio je grad Kruevac. Tu su se na ulicama predgraa i velikom trgu susretalitrgovci iz skoro svih pokrajina Balkana, gde su naroito prednjaili oni iz Dubrovnika.Kruevac i itava kneevina ostvarili su vidan napredak i u oblasti zdravstva i kulture.Kneginja Milica i knez Lazar su uredili svoj dvor po ugledu na dvorove cara Duana i cara Uroa, samnogo tepiha, zavesa, slika, sa porcelanskim posuem...Knez Lazar i kneginja Milica po tradiciji nemanjikih dvorova imali su dosta bogatu biblioteku i davali sunaloge da se u pojedinim manastirima, a kasnije i u njihovom dvoru, gde su se okupljali prevodioci i

prepisivai (uglavnom izbegli iz Vizantije i Bugarske) prepisuju i prevode pojedine svetovne knjige, pogotovo iz istorije i geografije, jer se u to vreme javljao sve vei interes za istoriju srpskog, pa i susednihnaroda.Kue i seoska naselja u to doba poinju da se grupiu oko renih dolina i na drugim ravniarskimzemljitima i grade od tvrih materijala.

Knez Lazar i kneginja Milica izrodili su osmoro dece i iveli u veoma skladnom braku.Poto Lazarova i Miliina porodica nisu sledili primer dinastije Nemanjia da ostave fresko-rodoslovnostablo u svojim zadubinama (Ravanica, Ljubostinja i druge), a nema ni drugih sauvanih podataka, ne znase taan red po kojem su se raala njihova deca. Mara je po svoj prilici najstarija od enske dece, anajmlaa je bila Olivera.Lazarova i Miliina deca su odrasla i vaspitavala se u lepo izgraenom i dobro opremljenom dvoru knezaLazara u Kruevcu i za njihovo vaspitanje su bili angaovani mnogobrojni domai i strani uitelji. Poredopte naobrazbe, Stefan i Vuk su na ovom dvoru stekli i solidno vojno obrazovanje, to je moglo da se vidina mnogobrojnim turnirima, organizovanim na Kruevakom polju, na kojima su i oni uestvovali.Poznato je da su Lazarova i Miliina deca uila i strane jezike, a kerke su dobijale jo i solidnodomainsko obrazovanje.

Njihovom vaspitanju je dosta doprinela i plemenita, veoma obrazovana i talentovana Jefimija, suprugadespota Ugljee Mrnjavevia, koja je posle tragedije na Marici i gubitka mua, posle kraeg druenja sacaricom Jelenom, boravila na Lazarevom i Miliinom dvoru u Kruevcu.

SLOVO LJUBAVIU dvorskoj ´koli´ u Kruevcu razvijani su afiniteti prema raznim vrstama umetnosti, pa i nizanju stihova.Tako se i despot Stefan, Lazarov naslednik, oprobao i napisao ljubavnu pesmu ´Slovo ljubve´, punu nenihoseanja. Po nekim zapisima, pesma je izgleda bila namenjena njegovom bratu Vuku, sa kojim najeenije bio u dobrim odnosima, sve do voenja krvavih meusobnih ratova.Teke prilike u kojima je iveo i gruba borba za opstanak, uticali su na Stefanov karakter. Od prirodenean, bio je naklonjen knjievnosti, ali i pored finih oseanja, iz njega je ponekad izbijalo neto grubo i

bezoseajno, to ga je navodilo na dela, sasvim razliita od njegove prirode. O tome svedoi i sluajsurovog obrauna sa zarobljenicima prilikom pobune rudara u Srebrenici, pri kraju njegove vladavine.

MORAVCIU podizanju Kruevca, drugih gradova, crkava i manastira, u Srbiju se unose nove graditeljske i

arhitektonske vetine, a sa njima i njihovim opremanjem razvijaju se umetnost, klesarstvo, slikarstvo ivajarstvo.Tada izrasta nova i specifina moravska kola. Bio je to naziv za grupu umetnikih spomenika iz poslednjeetvrti 14. i prve polovine 15. veka u tadanjoj Srbiji (doba kneza Lazara i njegovih naslednika), ije jesedite bilo u slivovima Zapadne, June i Velike Morave.

U slubi TurakaDr Miladin Stefanovi | 24. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0



Mladost despota Stefana Lazarevi?a nije bila laka. Kao de?ak je video slom srpskedrave, poraz i tragi?nu o?evu smrt. Ubrzo posle toga, kao mladi? od 17 godina, morao jeda prihvati upravljanje dravom i to u veoma teko i izuzetno komplikovano vreme

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru

3. U slubi Turaka4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


Mladost despota Stefana Lazarevia nije bila laka. Kao deak je video slom srpske drave, poraz i traginuoevu smrt. Ubrzo posle toga, kao mladi od 17 godina, morao je da prihvati upravljanje dravom i to uveoma teko i izuzetno komplikovano vreme. Taj veliki teret, Stefan moda ne bi izdrao, da se uz njeganije nala majka Milica, plemenita, razborita i energina ena, koja je umesto sina upravljala dravom donjegovog punoletstva. I kasnije, sve do svoje smrti, stajala je uz sina, pomagala mu mudrim savetima iesto nalazila izlaz iz tekih prilika.Dogaaji u mladosti, ostavili su dubok trag u Stefanovom karakteru. On je ve po prirodi bio tih i povuen,a ono to je video i doiveo u mladosti, jo jae je uticalo da izbegava sve to bi moglo da lii na veselje i

bletavi sjaj. Kao takav, nije mario muziku, pesmu, vesele razgovore i nakit. Forma kod njega nije nitaznaila, sadrina je bila sve.Odlian organizator, svestan svoje vladarske dunosti, plemenitog oseaja, vitez od glave do pete, Stefan bi

bio slavan vladalac da je iveo u srenije vreme. Za nevolju, iveo je u doba propadanja drave i zato je i pored linih vrlina i sposobnosti, postao tragina linost.U poetku vladavine, svestan da Srbija ne moe opstati ako se ne prikloni Turcima, Stefan im je pomagao uraznim pohodima. O njegovoj hrabrosti u tim bojevima, priala su se uda. Bitku kod Nikopolja reio je utursku korist, a u bici kod Angore izazvao je divljenje i zadobio potovanje tatarskog hana Timurlenka. On

je iz potovanja prema Stefanovoj hrabrosti pustio njegovu sestru Oliveru, koja je bila zarobljena, zajednosa ostalim enama iz Bajazitovog harema.Kasnije je Stefan promenio miljenje, seajui se vremena, kada je aktivno saraivao sa Bajazitom i



pomagao Turke. Kad je sazreo i ozbiljnije sagledao politiku i onovremenske prilike, priseao se te saradnjesa oseajem stida i aljenja. Izmirio se sa najstarijom sestrom Marom, udovicom Vuka Brankovia i sasvojim sestriem urem, sa kojim je do tada ratovao. Poslednjih 15 godina svoje vladavine bio jestaloen, realno je prosuivao prilike, prosto znao ta hoe i ta treba da se radi. To je doba kad je despotStefan stekao ugled i autoritet, ne samo kod svojih podanika, ve i u Evropi.Crkvi je bio odan i pomagao je irokogrudo, kao i njegov otac knez Lazar. Ktitor je manastira Manasije iKoprijana, bio je pobornik pismenosti i umetnosti.

Njegovu smrt 19. jula 1427. godine, oalili su ne samo Srbi, njegovi podanici, ve i Dubrovani, Kotorani,Venecija i Maarska.

Vuk Lazarevi je jo kao deak, sa malo starijim bratom Stefanom vodio najmlau sestruOliveru uBajazitov harem u Plovdivu. Sa Stefanom i srpskim oklopnicima, uestvovao je u uvenom boju kodAngore 1402. godine, gde je Bajazit potuen i zarobljen. Posle razlaza brata Stefana sa sestriem uremBrankoviem, vratio se u Srbiju morskim putem, preko Budve.Kada je ure, zajedno sa Turcima krenuo na Stefana, nezadovoljan to ujak nije hteo da mu vrati deo

batine Brankovia na Kosovu, koji je dobio od Bajazita, Vuk je sa delom srpske vojske uestvovao u boju protiv ura i bio potuen kod Lipljana. Na Stefanovu kritiku zbog loeg predvoenja srpske vojske uovom boju, uvreeni Vuk se prikljuio Bajazitovom sinu Sulejmanu, jednom od pretendenata na turski

presto.Ovaj sukob meu braom teko je pogodio kneginju Milicu, koja odlazi kod Sulejmana, posreduje unjegovom primirju sa sinom Stefanom i uspeva da vrati Vuka u Srbiju i pomiri sa bratom.Meutim, u njemu se javilo nezadovoljstvo zato to mu brat Stefan nije ustupio polovinu Srpskedespotovine radi vladavine i esto je izazivao svae na dvoru u Kruevcu. Dok je kneginja Milica bila iva,

uspevala je da stiava Vuka i miri brau. Kad je majka Milica umrla, Vuk je jo ee ponovio svoj zahtev ina kraju je napustio dvor i ponovo otiao kod turskog princa Sulejmana, verovatno podstaknut i od sestreMare i njenog sina ura, koji su jo bili u zavadi sa Stefanom.

Na Vukovo traenje poetkom 1409. godine, Sulejman mu daje 30.000 Turaka i alje ga u Srbiju da nasilnood brata Stefana preuzme pod svoju upravu Srpsku despotovinu. Pridruio mu se i ura Brankovi, ali jedespot Stefan zatraio pomo od svojih novih saveznika Maara. Uz njihovu pomo, potukao je Turke i

proterao ih iz Srbije, zajedno sa svojim bratom Vukom i sestriem urem.Poraz ipak nije smirio Vuka i on je sa turskom vojskom i urem Brankoviem opet upao u StefanovuSrbiju. Kad je video da nee lako uspeti da se izbori s njima, ali i da bi spreio dalje prolivanje bratske krvi,despot Stefan je sa bratom Vukom zakljuio mir.Po ugovoru o miru, Vuk je dobio juni deo Srbije, sa seditem u Kruevcu, a Stefan severni i nastanjuje seu Beogradu, novoj srpskoj prestonici, koju je dobio od Maara. Prihode od rudnika Novo brdo delili su po

pola. Vuk je zajedno sa braom Brankoviima, primio tursku vrhovnu vlast, postavi njihov vazal, a despotStefan je i dalje ostao uz Maare.U nastavku borbe Bajazitovih sinova za prevlast, Vuk se umeao i platio ivotom. Tako je zavrio Vuk Lazarevi, veiti pustolov, koji nije stigao da zasnuje porodicu.Vest o njegovoj smrti teko je pogodila despota Stefana, koji ga je izgleda bratski voleo, bez obzira nameusobne sukobe. Zato ga je oplakao kako dolikuje.

M ari monaka odoraDr Miladin Stefanovi | 25. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Najve?i deo Vukovih poseda, Bajazit je dao despotu Stefanu Lazarevi?u, verovatno zbognjegovih zasluga u nikopoljskoj bici



Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme

y Put ka EU y Rekonstrukcija Vlade y Sabor SPC y Sluaj Artemije

y Sve ene Lotara Mateusa

MARA, najstarija erka kneza Lazara i kneginje Milice, udala se za Vuka Brankovia, gospodara Drenice,Pritine, Vuitrna i Trepe, a do 1390. godine dobili su tri sina - Grgura, ura i Lazara.Vuk Brankovi je bio znaajan oslonac svom tastu knezu Lazaru u njegovoj borbi za uvrenje drave injeno proirenje, a ponajvie u borbi protiv Turaka. U Kosovski boj je uao sa dve do tri hiljade svojihratnika i, prema istorijskim izvorima, asno se poneo u borbi. Kad je video da vie nema nikakvog izgledana uspeh, povukao se sa bosanskom vojskom Vlatka Vukovia.Posle Kosovskog boja Vuk je pruio podrku tati, kneginji Milici, da uvrsti ono to je ostalo od Lazarevedrave. Izbegavao je svaku saradnju sa Turcima, okrenuo se prijateljstvu sa Maarima i pokuao da u istomsmeru nagovori i kneginju Milicu. U tome ipak nije uspeo, pogotovo posle upada maarskog kraljaigmunda u Srbiju.Pritisnut Turcima, koji su mu oteli Skoplje, Vuk je na kraju morao da postane njihov vazal 1392. godine,

ali izbegao je da sa svojom vojskom uestvuje u poznatom boju sa hrianskom vojskom na Rovinama uRumuniji.Osetivi da e ga Turci zbog toga jo jae pritisnuti, stupio je u kontakt sa Dubrovnikom, obezbedio tamosebi boravak i vrlo brzo poeo da dogoni svoje srebro, iz velikih zaliha sakupljenih u njegovim bogatimrudnicima.Razljueni Turci su sa vojskom krenuli na njegove posede u prolee 1396. godine i najpre su mu uzeliPritinu, a zatim rudnik gvoa Gluhavicu i krenuli dalje. Posle nikopoljske bitke, Turci su raspolagalivelikom silom i lako su okupirali itavu njegovu oblast.Postoji vie kontroverznih objanjenja kako je Vuk umro. Po jednima, pokuao je da pobegne posleizgubljene bitke, ali je uhvaen i stavljen u tamnicu u Plovdivu, gde je ubrzo po Bajazitovom nareenjuotrovan.Po drugima, Vuk je uspeo da izbegne u Dubrovnik posle turskih udara na njegove preostale posede. IzDubrovnika je otiao u Svetu goru, ijim je manastirima svojevremeno obilno pomagao, a tu je bio i njegov

brat monah Roman. Tamo je ubrzo i umro.Pronaen je jedan dokument u arhivu Mletake republike, gde su njegovi sinovi, traei svoje naslee,

prijavili smrt Vuka Brankovia dana 6. oktobra 1398. godine. Najvei deo Vukovih poseda, Bajazit je dao despotu Stefanu Lazareviu, verovatno zbog njegovih zaslugau nikopoljskoj bici. Predeo izmeu Trepe, Mitrovice i Vuitrna, Turci su ostavili na upravljanje njegovojeni Mari i sinovima, to je svakako uraeno pod uticajem Marine sestre, sultanije Olivere.Marini sinovi Grgur, ura i Lazar morali su da postanu turski vazali, to je podrazumevalo da saodreenim brojem vojnika uestvuju u bitkama protiv Bajazitovih neprijatelja.Ovakvom raspodelom Vukovih zemalja nisu bili zadovoljni njegovi sinovi, a pogotovo Stefanova sestraMara. Njeni sinovi ura i Grgur su sa svojom vojskom, zajedno sa Stefanom Lazareviem, uestvovali u

poznatoj bici izmeu Turaka i Tatara kod Angore 1402. godine. Posle njihovog povlaenja u Carigrad,zavadili su se Stefan i ura, oko ega, nego oko poseda. Svaa se izrodila u oruane sukobe Marinih



sinova i Stefana. Na kraju, kad su se umeali u borbu Bajazitovih sinova oko prevlasti, izgubili su glaveMarin sin Lazar i Vuk Lazarevi.Drugi Marin sin Grgur, po povratku iz tatarskog ropstva, zamonaio se i umro u manastiru 1408. godine.

Na kraju, dolo je do pomirenja izmeu Marinog treeg sina ura i nje sa despotom Stefanom. Desilo seto posredstvom Marine i ureve sestre sultanije Olivere. Tada je poeo veliki urev uspon u StefanovojSrpskoj despotovini, da bi na kraju nasledio svog ujaka, koji nije imao dece.Mara je veoma dugo ivela i uspeno vladala svojom oblau kao suverena vladarka, ukazujui nesebinu

pomo Hilandaru i drugim srpskim manastirima. Poslednji put se pominje 1. jula 1423. godine, kada jezajedno sa sinom urem oprostila neku tetu Dubrovanima. Izgleda da se posle toga ubrzo zamonaila i

dobila monako ime Marina.Umrla je neznano gde 12. aprila 1425. godine, ostavivi za sobom brojne potomke po liniji uraBrankovia. Njen sin, despot ura, doiveo je duboku starost i gorka razoaranja. Umro je 24. decembra1456. godine u svom dvoru Srebrnici pod Rudnikom.

SARADNJA SA DUBR OVNIK OMKAU da je Mara Brankovi bila izuzetno lepa ena, veoma obrazovana, a kao vladarka umeno jeupravljala Vukovom zaostavtinom.Sauvan je niz dokumenata o saradnji sa Dubrovnikom, koji je dugo negovao dobre odnose sa Marom injenim sinovima. Mara je davala trgovake povlastice, a Dubrovani su pokuavali da posreduju usukobima sa bratom Stefanom.

Opinila M leaneDr Miladin Stefanovi | 26. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Jela Stracimirovi? je uspela da sa?uva Zetu. Bila je lepa ena, veoma obrazovana ispadala u red najomiljenijih ena iz srpskog vladarskog roda

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane

6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme

y Put ka EU



y Rekonstrukcija Vlade y Sabor SPC y Sluaj Artemije y Sve ene Lotara Mateusa

OD osmoro dece kneza Lazara i kneginje Milice, Dragana je bila druga kerka po redu. Bila je udata zaAleksandra, sina bugarskog cara Jovana imana, u Trnovu. Bilo je to oko 1386. godine.Kada je turski sultan Bajazit osvojio Trnovo 17. jula 1393. godine i pokorio bugarsko carstvo, Aleksandar

je zarobljen, zajedno sa svojim ocem Jovanom imanom. Bajazit je jedno vreme drao Jovana u tamnici, aonda ga je 1395. godine pogubio.Tada je Aleksandar iman odveden u Malu Aziju, tamo preao u muslimansku veru i od Bajazita dobio naupravljanje jednu oblast na Crnom moru. Posle Bajazitove smrti, nastale su velike razmirice u Turskoj i

borbe njegovih sinova za naslee. U tom periodu, Aleksandar je postao upravnik Smirne i poginuo je 1418.godine, borei se da smiri ustanak jedne islamske sekte.O Draganinom ivotu nita se pouzdano ne zna. Poslednji put se pominje 1396. godine i od tada joj se gubisvaki trag.Jela je po nekim izvorima bila trea po redu kerka kneza Lazara i kneginje Milice. Roena je izmeu1366. i 1371. godine, a udala se za zetskog gospodara uraa Stracimirovia Baoia oko 1386. godine.Bila je lepa ena, veoma obrazovana i spadala u red najomiljenijih ena iz srpskog vladarskog roda. Ostala

je upamena po svom umeu, naporima, borbenosti i odlunosti.Jelin mu ura Stracimirovi se iz nepoznatih razloga nije odazvao pozivu kneza Lazara da sa svojomvojskom uestvuje u boju na Kosovu. Pritisnut od Turaka, kao i druge preostale srpske dravice oko njega,ura je bio prinuen da posle Kosovskog boja prihvati tursko vazalstvo.Ipak je nastojao da izbegne uee u borbama protiv Bajazitovih neprijatelja, kao to je to inio Vuk Brankovi, radi ega je ubrzo pao u njihovu nemilost.Jela je sa urem imala sina Balu Treeg. Kad je ura umro, poetkom aprila 1403. godine, Jela jeostala udovica i od tada njen talenat dolazi do punog izraaja.Kad je umesto maloletnog sina uzela vlast, punih pet godina je vodila uspenu borbu sa Mletakomrepublikom, da bi ouvala svoju Zetu. Radi povratka otete teritorije, u Zeti je podigla oruani ustanak prvihdana 1405. godine i tom prilikom se Skadar odmetnuo od mletake vlasti, a Drivast se takoe digao naustanak i priznao za svoga gospodara Jeleninog sina Balu.U toku borbe, ona je zatraila pomo od prijateljskog Dubrovnika, ali je odbijena, sa obrazloenjem danee da gaze dobre odnose sa Mleanima. Pomo od brata, despota Stefana, Jela takoe nije mogla dadobije, jer je i on bio prijatelj sa Mlecima.U samljena Jela je nastavila borbu, a protiv nje se, pored Mleana okrenuo i humski vojvoda Sandalj

Hrani. Velika mletaka vojska je stigla pod Skadar, u kome su Mleani organizovali pobunu, pa su Jela isin jedva izvukli ivu glavu i sklonili se u Drivast.U junu 1407. godine Jela i mletaki delegati postigli su sporazum o miru na reci eravici kod Bara. Po tomsporazumu, Baoii bi dali Mleanima zemlje u Donjoj Zeti, sem Zabojane, a dobili bi Budvu sa okolinom.Meutim, u nastavku pregovora u Veneciji, to nije prihvaeno i rat je nastavljen.

Najzad, uz pune mletake garancije i uz posredovanje Dubrovnika, Jela odlazi u Veneciju, gde 27. oktobra1409. godine postie konani mir sa Mleanima, koji su bili opinjeni njenim izgledom, borbenou iupornou.Krajem 1411. Jela se udala za uvenog humskog vojvodu Sandalja Hrania, koji se tek razveo od Katarine.Smatra se da je ovaj brak sklopljen iz isto politikih razloga, zbog Sandaljevih aspiracija prema Zeti iPrimorju.

Nekad neprijatelj Balia, on je ukazao punu panju Jeleninom sinu Baoi i posredovao u njegovu koristkod prijateljske Mletake republike.

Po nekim istoriarima, Jela je Sandalja skoro potpuno oplemenila.O Duhovima 1412. godine, u Budimu sumeu mnogobrojnim uglednim gostima bili Sandalj i Jela.U aprilu 1421. godine, umro je Jelin sin Bala.Jela i Sandalj uinili su prijateljsku posetu Dubrovniku 1. februara 1426. godine. Bio je to jedan odnajsveanijih doeka koje je Dubrovnik ikada priredio, a za vreme posete, Sandalj je Jeli poklonio svoje

bogatstvo, koje je tamo posedovao.Jela je 15. marta 1435. godine ponovo postala udovica. Savremenici su govorili da je ostala ona uglednaJela, prema kojoj su svi imali mnogo obzira i potovanja. Ugledajui se na svoje stare, podigla je 1440.crkvu svete Bogorodice na Beki (Brezovici). Umrla je 1443. godine i sahranjena u crkvi, iji je bilazadubinar.Zahvalna ki i nena majka, pobona hrianka i veliki rodoljub, uporna i energina, Jela Stracimirovi-Sandalj, spada u red ena srpskih koje su ostavile veliko ime.



ODRICANJAivot Jele Stracimirovi bio je pun borbe i odricanja. Gajila je uspomenu na svoje roditelje kneza Lazara ikneginju Milicu.Sahranila je oca i majku, doivela pogibiju brata Vuka i smrt despota Stefana, nadivela je tri sestre,sahranila dva mua i sina jedinca i do kraja ostala uspravna.

Njen sin Bala enio se dva puta. Sa prvom enom je imao sina, koji je rano umro, a sa drugom dve keri -Jelenu i Teodoru.

Olivera u haremu Dr Miladin Stefanovi | 27. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Uti?u?i na Bajazita pomagala je Srbiji. Tatarski kan je prihvatio otkup za Oliveru

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane

6. Olivera u haremu7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


OLIVERA je bila najmlaa kerka kneza Lazara i kneginje Milice. Roena je verovatno 1376. godine i jokao dete, po zahtevu turskog sultana Bajazita i po dogovoru kneginje Milice, srpskog patrijarha i viegsvetenstva i plemstva, odvedena je u Bajazitov harem, 1390. ili 1391. godine.Turski istoriar Aik Paa Zade za nju pria da je bila veoma lepa i postala je prva sultanova miljenica.Takoe je zapisao da je Olivera bila veoma raspusna, odana piu, pa su pod njenim uticajem na dvoru

poele da se prireuju pijanke u kojima je uestvovao i Bajazit, iako Kuran zabranjuje pie.Bila je veoma uticajna kod sultana Bajazita i uspela je da doprinese Srbiji i njenom rodu. Tako sultanBajazit, koji ju je ostavio u hrianstvu, pod njenim uticajem nije vrio preveliki pritisak na Srpsku



pravoslavnu crkvu. Pomagao je Srbima da isteraju Maare, a Olivera je zatitila brata Stefana kada je, zbogoptubi da sarauje sa Maarima, pao u nemilost Bajazitovu. Pomogla je i zetu uru Stracimiroviu, koji

je takoe pao u nemilost zato to nije izvravao vazalne obaveze.

Svi u ropstvu

U boju kod Angore 28. jula 1402. godine, tatarski han Timurlenk potukao je Bajazita i zarobio ga sa celimharemom. Meu zarobljenicima je bila i Olivera. Timurlenk je znao da je ona Bajazitova miljenica, pa jedovodio u svoj ator, gde ga je sluila u prisustvu Bajazita, kome je to veoma teko palo. Neki izvori kau

da je posle toga Bajazit izvrio samoubistvo!Kada se vratio iz ovog boja, Stefan Lazarevi je u Carigradu doznao da mu je sestra pala u zarobljenitvokod tatarskog kana. Poto ju je mnogo voleo, pozajmio je puno novca od oevih prijatelja i uputio TurinaAjdina, koji je bio u njegovoj slubi, tatarskom kanu da otkupi Oliveru.Po nekim izvorima, tatarski kan je pristao na ovaj otkup, moda i zato to je u boju kod Angore zapazioveoma hrabro dranje Stefana i njegovih oklopnika, to je izuzetno cenio.Turin Ajdin je Oliveru doveo do Carigrada, odakle je ona kasnije stigla u Bar, gde se zadrala kod sestreJele Stracimirovi i potom nastavila put u Srbiju.U Beograd je stigla kada je despot Stefan ve preselio prestonicu. U Beogradu se zatekla i 19. jula 1427.godine kada joj je umro brat Stefan. Istoriari su zabeleili da je mnogo alila brata Stefana i tu je primalasauea.

Put uz garanciju

Kada je despot ura Brankovi, po ugovoru u Tati, vratio Maarima Beograd, ona je otila u Dubrovnik, po garantnom pismu koje je dobila 16. decembra 1427. godine.Posle odlaska u Dubrovnik, o njenom boravku nema nikakvih signala, sve do 11. marta 1439. godine kada

je od Dubrovana traila brod da se iz Stona prebaci u Dubrovnik, gde se kasnije nastanila.Po dubrovakim dokumentima, poslednji put se pominje 1443. godine od kada joj se gubi svaki trag.Koliko je poznato, Olivera se posle Bajazitove smrti nije vie udavala, niti je za sobom ostavila poroda.Iz iznetih podataka moe da se vidi da sinovi kneza Lazara i kneginje Milice, Stefan i Vuk nisu ostavili

porod iza sebe. Po Tronokom rodoslovu, Stefan Lazarevi je u mladosti pao sa konja i tom prilikom seteko povredio, tako da nije mogao da ima decu.Knez Lazar i kneginja Milica udavali su svoje keri za uticajne srpske i strane linosti, preko kojih bi moglida steknu podrku za predstojei odsudni boj sa Turcima, a najvie poroda ostavila je Mara Brankovi.

Njeni potomci su preko ura Brankovia u Srpskoj despotovini u Sremu nastavili ivot srednjovekovnedrave jo niz godina. Meu njenim potomcima nalazimo ak i francuske kraljeve, austrijske Habzburge,

poljske kraljeve i vojvode i mnoge druge.

KERKA TEODORAETVRTA kerka kneza Lazara i kneginje Milice zvala se Teodora. Po mnogim saznanjima, 1378. godineudala se za Nikolu Garu, koji se po srpskim izvorima zvao Nikola Gara Mlai ili Nikola Gorjanski.

Nikola je bio najpre mavanski, a zatim hrvatsko-dalmatinski ban i maarski palatin. On je predvodiohiljadu maarskih konjanika, poslatih u pomo knezu Lazaru u borbi protiv Nikole Altomanovia i po svoj

prilici je posredovao za ovu pomo kod maarskog kralja.O Teodorinom ivotu ne zna se nita. Bila je iva 1395. godine. Verovatno je umrla pre 1405. godine, kadase Nikola Gara oenio po drugi put, Anom Celjskom, svastikom maarskog kralja Sigismunda.

C rni Vidovdan

Dr Miladin Stefanovi | 28. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Vest o tragediji na Kosovu, teka mora je pritisla Srbiju. Kneginja je brinula zasrpski narod i svoju decu

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora



5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


SPREMAJUI se za boj na Kosovu u koji e odvesti skoro svu raspoloivu vojsku i vojne stareine, knezLazar je razmiljao kome da ostavi upravljanje Srbijom dok on bude u ratu. Izbor je pao na elnika RadiaPostupovia i svoju suprugu kneginju Milicu, koja je imala puno autoriteta u narodu i srpskim vlastima. To

je bio najbolji izbor, jer je sin naslednik Stefan Lazarevi bio maloletan, a u zemlji je morao da ostane neko

od sposobnih vojnih stareina, jer je Srbiji stalno pretila opasnost sa severa, od nevernih Maara, koji suiskazivali velike pretenzije na srpske zemlje, pogotovo na Mavu, umadiju i Branievo.Radi Postupovi je je bio priznati vojskovoa, koji se istakao u borbama sa Maarima jo iz doba carevaDuana i Uroa, a zatim i u bici sa Turcima na Ploniku.On je dugo bio komandant tvrava u Borau iKozniku, a pred Kosovski boj je bio i elnik kneza Lazara.

Njihov zadatak je uglavnom bio da obezbede red i mir u zemlji, da stalno osmatraju severne delove premaMaarima i da obezbede dotur hrane srpskoj vojsci koja je otila prema Kosovu. Stoga su razaslataobavetenja i nareenja organima vlasti u zemlji, komandantima tvrava i preostalim vojnimkomandantima na punktovima isturenim prema Maarskoj.

Crni barjaci

Radi obavljanja ovih poslova, Radi Postupovi je napustio tvravu Koznik, gde je do tada bilo glavnokomandno mesto Lazareve vojske i preselio se u Kruevac. Tu je zajedno sa kneginjom Milicom preuzeosve potrebne mere kako bi ispunio postavljene zadatke, posebno radi prikupljanja i slanja dopunskihkoliina hrane za vojsku, koja je otila prema Kosovu, ali i praenjem stanja i obezbeivanjem granica

prema Maarima.Sa knezom Lazarom su odravali svakodnevne veze preko odabranih konjanika.Bio je potreban veliki napor da tovari sa hranom, jedni za drugim, redovno kreu uz Rasinu, pa daljeJankovom klisurom, Toplicom i Kosovom, kao i da se pojaaju vojni punktovi prema Maarima, slanjemdobrovoljaca, po pravilu vrlo mladih i starijih ljudi.Kada su dobili vest od kneza Lazara da e se odsudni boj sa Turcima odigrati na Kosovu, verovatno naVidovdan 28. juna (15. juna po starom kalendaru), organizovali su veliko bogosluenje u crkvi Lazarici uKruevcu. Na Kosovu je ve bila okupljena sva raspoloiva srpska vojska - vojska koju je iz Kruevcaodveo knez Lazar, vojska Vuka Brankovia i kralja Tvrtka, koju je predvodio Vlatko Vujovi - ukupno oko15.000 ljudi. Tu je bio i stari srpski patrijarh Jefrem.

Na vest o tragediji na Kosovu, teka mora je pritisla Srbiju. Srpski narod je izgubio voljenog kneza i sa

njim cvet svojih vojskovoa i vojnika. Kuknjava zbog traginog ishoda i gubitka oeva, dece, mueva, brae, odjekivala je na sve strane. Brojni crni barjaci vijorili su se po srpskim gradovima i selima. Bilo jesela u koja se niko nije vratio sa Kosova, to je bio sluaj i sa Veluem u Grui, koje od tada ima imeCrnua. U mnogima od njih je izginula veina ljudi sposobnih za rad.Jad i beda su zavladali Srbijom, a pogotovo na Kosovu i drugim junim delovima zemlje. Sela na Kosovudo kojih je bila stigla turska vojska, bila su opustoena, narod je ostao bez igde iega i u strahu se razbeao.Strepelo se da e Bajazit sa svojom vojskom svakog dana upasti u junu Srbiju, a Maari sa severa, pa senije imalo kud. Srbija je bila opkoljena neprijateljima sa svih strana neprijateljima, a nije se imala ime

braniti, jer je ostala bez vojske, nova nije mogla da se skupi, a pomo nije mogla da se oekuje ni sa jednestrane.

Ostala uz narod



U takvoj situaciji, najtee je bilo kneginji Milici. Pored line tragedije, bila je odgovorna za srpski narod, zadalju sudbinu Srbije i za svoju decu, koja su maloletna ostala bez oca. Stefan je imao 13. godina, Vuk je bio

jo mlai, a Olivera je bila u 14. godini.Kneginja Milica nije bila sigurna ta je najbolje da uradi i nastojala je da uje to vie miljenja u svomnajuem krugu. Javile su se dileme, da li da napusti zemlju, zajedno sa svojom decom ili da ostane i podelisudbinu svog naroda.Odluila je da po svaku cenu ostane u Srbiji i o daljim potezima konsultovala je preivele vojne stareine,

plemie i vrhovno srpsko svetenstvo (patrijarha Jefremija i igumane srpskih manastira. Na veanju ovih

zvaninika, utvreno je da je za opstanak jedini izlaz da kneginja Milica ostane u zemlji sa svojom porodicom i da ponudi sultanu Bajazitu da stupi kod njega u vazalni odnos, kao to su ranije uiniliVizantija i neki srpski feudalci.Poto je ovo prihvaeno i sa time se saglasila i kneginja, ona je obavestila prisutne da je ovlastila elnikaRadia Postupovia da komanduje preostalom srpskom vojskom i izdala mu naredbu da je obnovi, da

popuni tvrave i obezbedi zatitu srpskih granica.Ona je takoe objavila da e ostaviti na svojim radnim mestima sve dravne inovnike i sudije i pozvati sve

batenike i pronijare da i dalje obavljaju svoje delatnosti. Prisutne je pozvala da je u svemu ovome podre i pomognu da se sauva jedinstvo i dalje funkcionisanje Lazareve drave, to su oni i prihvatili.

TRGOVINAMNOGE porodice sa Kosova su krenule prema Jadranskom moru i nemajui ime da hrane svoju decu,

prodavali su ih kao roblje na trgu Drijeva na uu Neretve ili u Dubrovniku.

U srednjem veku, na Jadranskom primorju je bila razvijena trgovina robljem, a naroito u Dubrovniku.Dubrovani su odatle preprodavali slovensko roblje u Italiju i druge zemlje. Tek na inicijativu despotaStefana, Dubrovani su 1416. godine zabranili ovu trgovinu.

Vazali OsmanlijaDr Miladin Stefanovi | 29. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Srbi su pla?ali danak i davali pomo?nu vojsku. Telo kneza Lazara je preneto u Ravanicu.Sultan Bajazit je dugo bio uzdran, ostavivi Srbiju jedno vreme na miru

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


KNEGINJA Milica je u tekoj situaciji morala da smisli i ³rezervni plan´, u sluaju da Bajazit ne prihvativazalni odnos Srbije i krene s vojskom da je porobi. Zato je uputila pismo dubrovakoj vladi sa molbom da

je sa decom i pokretnom imovinom prihvati i zatiti, ako bude prinuena da napusti Srbiju. To su



Dubrovani bez ikakve dvojbe prihvatili.Sultan Bajazit je dugo bio uzdran, ostavivi Srbiju jedno vreme na miru, jer je bio zauzet guenjem

pobune u Maloj Aziji i osvajanjem emirata, koji su se bili odmetnuli od njega. To je bio glavni razlognjegovog brzog povratka iz Srbije posle Kosovskog boja.

Upad Maara

Najpre se oglasio maarski kralj igmund. Prijatelj zeta kneginje Milice Vuka Brankovia, pre Kosovskog boja je postigao sporazum sa Srbijom o miru na granicama i za to je primio nadoknadu u srebru, pa ipak je

iskoristio srpsku katastrofu da pripoji svojoj dravi severne delove Srbije.Tako je igmund na elu velike vojske, samo tri meseca od Kosovskog boja, upao u Srbiju i krenuo danadire kroz Mavu i umadiju, plenei od naroda stoku i sve to je vredelo. Pred brojnijim Maarima,morali su da se povlae malobrojni srpski granini odredi, koji su samo na pogodnim terenima pruali jaiotpor.Radi Postupovi i preivele srpske vojvode sakupili su svu raspoloivu vojsku i pruili odluan otpor kodtvrave Bela stena, na severnim padinama Suvobora i Maljena,Ostrvici i Rudniku. Meutim, Maari su ihzaobili, provalili u Gruu i tamo zauzeli tvrave Bora i estin.Kad su naili na ei otpor, razvueni na irokom frontu, sa neobezbeenom pozadinom, Maari su sezadovoljili osvojenim i tu zastali. Poto Radi Postupovi nije uspeo da angauje znaajnije snage, Maarisu zadrali osvojene teritorije.Kad se turski car Bajazit do kraja 1389. uvrstio na vlasti, Srbiju nije napadao, ali je traio ustupke za

postizanje mira. Njegovi izaslanici su krajem te godine doli u Srbiju i postavili teke uslove. Nemajui

drugog izlaza, pritisnuta Maarima sa severa, kneginja Milica i vlastela su morali da prihvate sve uslove.Srbija je primila na sebe vazalne obaveze prema Turcima. Priznala je vrhovnu vlast sultana Bajazita,obeala plaanje danka, davanje pomone vojske u sluaju potrebe, uz obavezu da Miliina najmlaa erkaOlivera pree u Bajazitov harem. Pored toga, Srbija je pristala da u Golubac i neke druge pograninegradove i palanke, ue turska vojska da bi kontrolisala kretanje Maara. Zauzvrat, Turci su obeali Srbima

pomo da isteraju Maare.Srpska vojska je, uz pomo Turaka, posle tekih borbi uspela da istera Maare iz svih krajeva i nastao jemakar prividan mir u kome je drava mogla da se posveti privrednom razvoju, koji je bio znatno

poremeen.Poetkom 1390. godine dolo je do prvog susreta sultana Bajazita i Stefana Lazarevia, koji je tada,zajedno sa bratom Vukom, odveo sestru Oliveru u Bajazitov harem. On je Stefana sa srpskim poslanstvomveoma ljubazno primio, pa e se njihovi odnosi razvijati veoma dobro. Stefan je pokazao iskrenost i

postojanost, a Bajazit se kasnije javljao ak i u ulozi zatitnika Srbije.Prvi rezultat se desio ve te godine, kad je Bajazit pomogao Srbima da suzbiju novi upad Maara, ija jevojska bila prodrla ak do Kruevca i da pojaa neke svoje garnizone, koji su bili kljuni za zatitu odMaara.Tragajui za telom kneza Lazara, kneginja Milica je preko svojih ljudi doznala da se nalazi balsamovano ucrkvi Vaznesenja u Pritini. Nije poznato ko je i kako sa bojnog polja izneo telo i predao ga kaluerima daga balsamuju i uvaju.

Prenos motiju

Postoji mogunost da su vojnici turskog vazala Konstantina Dejanovia, koji je bio naklonjen knezuLazaru, izmolili dozvolu od Bajazita. Druga mogunost je da su kalueri i narod narednog dana poKosovskoj bici pretraili bojite, nali i izneli kneevo telo, poto je Bajazit ve ujutro 29. juna pokrenuosvoju vojsku sa Kosova, bojei se nereda u dravi zbog smaknua brata Jakuba.Poto je sultan dao dozvolu u zimu 1392. godine, kneginja Milica je sa crkvom i velmoama organizovala

prenos motiju po najveoj hladnoi u februaru te godine. Povorci koja je krenula iz Pritine, prikljuili suse Vuk Brankovi i njegova ena Mara. U susret povorci, na izlazu iz Ibarske klisure, izala je kneginjaMilica sa decom, dvorskim plemiima, vojvodama i crkvenim stareinama, pratei kneeve moti doRavanice. Tu se opelom visokih crkvenih dostojanstvenika zavrila ova tuna sveanost.

VUK BRANK OVIVUK Brankovi se asno borio na Kosovu, a kasnije je neopravdano bio optuen za izdaju. PosleKosovskog boja zalagao se za nastavak borbe protiv Turaka i da se pridrue Maarima. U tom cilju je

pritiskao i kneginju Milicu, ali mu se ona suprotstavila, saglasno dogovoru sa svojim doglavnicima. To jeverovatno uticalo na kralja igmunda da brzo ostvari raniju nameru o upadu u severnu Srbiju.Suoen sa velikom upornou kneginje Milice, Vuk je vie nije pritiskao da se okrene Maarima, ve joj je



ak pruao podrku, iako je po nekim izvorima smatrao da bi on trebalo da nasledi preostalu Lazarevudravu.

U slavu junakaDr Miladin Stefanovi | 30. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Lazarev kult stvarali su crkva, Milica i njen sin. Ljubostinja je najve?e ktitorsko delokneginje

Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan 8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme


SR PSKA crkva je preuzela slavljenje kosovskih junaka, kneza Lazara proglasila za svetitelja i negovala

kult Kosova. Takoe su junatvo i podvig Miloa O bilia slavljeni u svim slovenskim zemljama. Prihvaen je i datum 28. jun (15. jun po starom kalendaru).Knezu Lazaru su posveene mnoge crkve: u Ploici, Monotoru, Han Pijesku, Jezeru, Jaseniku, Drljai, afreske ovog kosovskog junaka nalaze se u Ravanici, Ljubostinji, Gornjaku, Pei, Blagovetanju...Za stvaranje kulta kneza Lazara i njegovih kosovskih junaka, pored crkve, zasluni su kneginja Milica injen sin, kasnije despot Stefan Lazarevi, koji su inili mnoga bogougodna dela u njihovu slavu. Mermernistub posveen knezu Lazaru i kosovskim junacima na Gazimestanu, postavio je despot Stefan Lazarevi1402. ili 1404. godine, dok je boravio na Kosovu.Pogibija kneza Lazara u narodu je shvaena kao svesna rtva da bi se ouvala sloboda. Verovatno zato,nijedan na vladar ni njegovi vojnici nisu dobili toliko pohvalnih i toplih slova kao knez Lazar i njegovi

junaci. NAA narodna epska pesma nema nita lepe iskazano od Kosovskog ciklusa. Tu su idealizovani kosovski



junaci i pronaeno opravdanje za njihov poraz, nacionalna katastrofa pretvorena u nacionalnu snagu, koja je odravala srpski narod za sve vreme robovanja pod Turcima.Kao veoma pobona ena, a uvidevi da je crkva potrebna u ispunjavanju dravnih obaveza, posebno posle

preuzimanja vazalnog odnosa prema Turcima, kneginja Milica je ispoljavala posebnu brigu za sve posloveod znaaja za Pravoslavnu crkvu. U tome je imala punu podrku sina Stefana Lazarevia.

Najpre je kneginja preko kerke Olivere izdejstvovala kod Bajazita da turske vlasti ne progone Srpskucrkvu i da joj omogue normalan rad. Zatim, zahvaljujui privrednoj obnovi, ona je mogla da pomaeCrkvi materijalno, obnavljajui poruene i dotrajale crkve i manastire, ali i gradei nove.Tako je, pored ostalog, kneginja Milica, sa sinom Stefanom i patrijarhom Danilom Treim, 1392. godine

izdala povelju manastiru Hilandaru, poklonivi mu jednu crkvu i nekoliko sela. Godine 1395. darivala jeruski manastir svetog Pantelejmona, takoe na Svetoj gori, a isposniku Sisoju Sinajitu je pomogla da

podigne manastir Sisojevac, kod Ravanice.O bnovila je i opustoeni manastir Deane, ali je njeno najvee zadubinarsko delo manastir Ljubostinja,iji je glavni graditelj bio Rade Borojevi, u narodnoj tradiciji poznat kao Rade neimar. Po narodnom

predanju, manastir je podignut na mestu gde su se prvi put videli knez Lazar i kneginja Milica. Desilo se tona saboru Svetog Stefana, kome je navodno bila posveena kapela na mestu sadanjeg hrama.Po svom arhitektonskom sklopu, manastir Ljubostinja pripada tipu razvijenog trolista sa jednom kupolom,a po osnovi proirenog trikonhosa nadovezuje se na Ravanicu, Drenu i Novu Pavlicu i prethodi poznijojManasiji. Koliko je moglo da se utvrdi, deceniju i po posle zavretka Ljubostinje, koja je slikarski ostalanedovrena, angaovan je zograf jeromonah Makarije iz Zrza, koji je, islikavi celu crkvu, prekrio i staroslikarstvo.Od nekadanje velike celine ivopisa danas je sauvano veoma malo, poto je veina kompozicija sasvim

propala ili je ostala u neznatnim delovima. Vee obnove manastirske crkve su izvrene 1661/1662. i 1851.godine, da bi na kraju savremeni konzervatori vratili crkvi prvobitni izgled.SRBIJOM je posle Kosovskog boja u prvo vreme upravljala kneginja Milica, ali je postepeno uvodila sinaStefana u dravnike poslove. On je kneevsku vlast preuzeo 1393. godine, kada je napunio 17 godina, ali

je mudra i uticajna kneginja Milica, koja se posle predaje vlasti Stefanu zamonaila i dobila ime Jevgenija,nastavila da uestvuje u upravljanju Srbijom.Za in predaje vlasti, kneginja Milica je 1393. godine sazvala Srpski sabor visokih svetovnih i crkvenihdostojanstvenika. Tada je kneginja u besedi, prema patrijarhu Danilu, pored ostalog izrekla:"Dostohvalnom Stefanu dostignuvi u uzrastu mua savrenog, po izvoljenju Boijem svie, roditeljkauruuje skiptar, a sveosveeni patrijarh sve to molitvama i polaganjem ruku blagosilja."Ubrzo kneginja Milica prima monaki postrig i prve monake dane provodi u manastiru upanjcu krajKruevca. Po zavretku manastira Ljubostinje, Jevgenija zajedno sa monahinjom Jefimijom prelazi tamo,

provodi vreme u molitvi, seajui se tekih i muenikih kosovskih dana i stalno mislei na Srbiju i njennapaeni narod. Kad god je bilo potrebno, koristila je svoj uticaj na dvoru sultana Bajazita, preko erke,sultanijeOlivere.

JEFIMIJA NA DVORUJEFIMIJA je erka kesara Vojihne, gospodara Drame, koja se u svetovnom ivotu zvala Jelena.Udala se za despota Ugljeu Mrnjavevia i posle njegove pogibije u boju na Marici 1371. godine, poslekraeg boravka kod carice Jelene, dola je na dvor kneginje Milice u Kruevac i sa njom se sprijateljila.Bila je veoma pismena i pomagala je kneginji u vaspitanju dece. Napisala je "Pohvalu knezu Lazaru", iji

je tekst izvezla pozlaenom icom na crvenom atlasu, radi pokrivanja ivota sa motima kneza Lazara, kojise sada nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Doekala sinaDr Miladin Stefanovi | 31. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Stefan je ratovao, a Milica ?uvala Srbiju. Knez Stefan je odmalena bio svestan snageTuraka



Takvo angaovanje kneginje Milice ponovilo se jo dva puta, kada je Stefan takoe morao da ide u pomoBajazitu - 1396. u boju kod Nikopolja u Bugarskoj, opet protiv maarskog kralja igmunda i 1402. u bojukod Angore u Maloj Aziji, izmeu Turaka i tatarske vojske, koju je predvodio kan Tamerlan. Knez seistakao u oba ova boja.Odnosi sultana Bajazita i kneza Stefana bili su dobri od prvog vienja u Jedrenu 1390. godine, kad mu je

predao sestru Oliveru, do odlaska u boj kod Angore. Kao nekim udom, neprijatelj Srbije i ubica knezaLazara, postao je zatitnik kneeve dece i njihove zemlje. Branio je Srbiju od Maara, zaobilazio je kad jenjegova vojska odlazila u Bosnu, Maarsku i Vlaku, spreio progon srpske pravoslavne crkve i omoguio

proirenje granica drave kneza Stefana.

Sigurno je ovakvom Bajazitovom stavu doprinela sultanijaOlivera. Mnogi turski hroniari navode da jeona bila sultanova miljenica. Hteo je da je slua i nazivao je ³carskom keri´, a njena re je esto u

poslednjem trenutku zaustavljala plahovitog Bajazita i spreavala njegove surove postupke. Hroniarinavode da je toliko bio privren Oliveri da je nikad nije terao da pree u islam.Olivera je svakako pomogla da sultan bude tolerantan prema njenim zetovima Vuku Brankoviu i uruBaliu, a posebno je pomogla bratu Stefanu, koji je kod Bajazita zasluio blag i postojan tretman premavazalskoj Srbiji.

Iskreni vazal

I knez Stefan bio je veoma iskren prema Bajazitu, oprezan u svim prilikama kad je mogao da izazovesultanov gnev. Iako su mu teko padali pohodi Turaka prema hrianskim dravama, on je radi spasasrpstva rtvovao sebe i ivote mnogih svojih vojnika. Stefanov odnos prema Turcima pokazuje da je on jo

odmalena bio svestan snage neprijatelja, kome sa svojom malenom vojskom nije mogao da se odupre, svedok se ne ukae prilika za oslobaanje od vazalskog odnosa. Tako je posle Angorske bitke, koristeislabosti turskog carstva, odbacio vazalstvo i priklonio se zapadnim hrianskim dravama.Do krize je dolo posle neuspenog turskog pohoda u Bosni, poto je Stefan optuen da je omeo operaciju udosluhu sa Bosancima i Maarima. Za to su bile zaslune vojvode Novak Belocrkvi i Nikola Zoji, kojisu, ruenjem Stefana, hteli da zavladaju Srbijom.O baveten od sestre Olivere o ovoj optubi i o ozbiljnoj sumnji sultana Bajazita, knez Stefan je razumeo damu preti ozbiljna opasnost i odmah je poslao majku Milicu, tada monahinju Jevgeniju i monahinju Jefimijuda razuvere sultana.One su u Jedrenu uspele da razuvere Bajazita, a onda je kod sultana doao i knez Stefan.Odbacio jeoptube o ometanju turske vojske u Bosni, ali je iskreno izneo da je u jednom trenutku razmiljao o saradnjisa Maarima, dok nije shvatio da je za njega i Srbiju bolje da ostanu uz Turke.Bajazit ga je paljivo sasluao, u potpunosti ga razumeo i pokazao da mu veruje. Tada je izmeu njihuspostavljeno jo vee poverenje i saradnja.

SVETA PETKAJEFIMIJAZA vreme boravka u Jedrenima 1398. godine, kneginja Milica je uspela da izmoli od Bajazitadozvolu za prenos motiju svete Petke iz Vidina u srpsku zemlju.Slovo o prenosu motiju napisao je 1404. ili 1405. godine Gligorije Camblak, ukazujui da je prenosmotiju bio zalog spasenja srpske zemlje, ega je bila svesna i kneginja Milica.Moti su ostale meu Srbima u Beogradu sve do 9. septembra 1521. godine, kada su Srbi iseljeni uCarigrad. Tada su, po odobrenju Turaka, poneli ono to su mogli, pa i svoje svetinje - moti svete Petke,carice Teofane i neto ikona. Oni su se naselili u okolini Carigrada, gde su sagradili i crkvu posveenusvetoj Bogorodici, koja je izgorela 1955. godine.

Na svadbi i car

Dr Miladin Stefanovi | 01. april 2009. 00:00 | Komentara: 0

Nema?ki car provodadija ?ur?evoj unuci. Kneginja Milica je spre?ila prolivanje bratskekrvi



Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan

8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme

y Put ka EU y Rekonstrukcija Vlade y Sabor SPC y Sluaj Artemije y

Sve ene Lotara Mateusa

DOK je vladala kneginja Milica i kasnije knez Stefan Lazarevi, pojedine velmoe su nastojale da nametnudrukija razmiljanja o odnosima sa Turcima i Maarima, a kasnije su traile nain da preuzmu celokupnuvlast u Srbiji. Kolovoe su bili vojvoda rudniki Nikola Zoji i vojvoda topliki Novak Belocrkvi, akasnije su im se pridruiliO brad Dragojlali i drugi.Oni su ili toliko daleko da su nudili Turcima i Maarima svoje vazalstvo i davanje jo veih dacija negoto je traio Bajazit. Meutim, on ih je prezreo i odluio da svoje odnose sa pobeenom Srbijom uredi saLazarevim naslednicima.

Guenje bune

Poetkom 1398. oni su ocenili da je pogodno vreme i tada su optuili Stefana kod Bajazita da je kriv zaturske neuspehe u Bosni, a onda su organizovali oruanu pobunu, koja je trebalo da pone u rudnikomkraju, pod neposrednim rukovodstvom Nikole Zojia. Meutim, vojvoda Mihailo je o tome obavestiokneza Stefana, koji je odmah poeo pripreme za guenje bune. Ne znajui da je zavera otkrivena, Novak Belocrkvi je ba tih dana doao na dvor u Kruevac, gde je odmah uhapen, posle sprovedenog postupkaosuen i pogubljen.U to vreme je Nikola Zoji ve okupljao svoje pristalice sa prostora izmeu Ostrvice i Rudnika, ali su

brzom intervencijom kneeve vojske pod komandom Radia Postupovia, zaverenici iznenaeni i razbijeni.Videvi da je sve propalo, vojvoda Zoji se sa preostalim pobunjenicima i svojom porodicom zatvorio utvrdi i nepristupani Ostrviki grad, koji je za tu priliku bio dobro snabdeven hranom, vodom i drugim

potreptinama. Da bi se izbeglo dalje prolivanje bratske krvi, na scenu je stupila kneginja Milica, tadaJevgenija, koja je sa Vidosavom, suprugom Nikole Zojia, bila u srodstvu.Ona je iz manastira dola uOstrvicu i postigla sporazum da se Nikola sa pobunjenicima preda, odrekne svetovne vlasti i zakalueri, a



ena Vidosava sa etiri keri nastavi da ivi na jednom delu njegovog poseda. Pod uticajem kneginjeMilice, nisu strogo kanjeni ni ostali pobunjenici, ve su uglavnom smenjivani sa poloaja i posedi su imoduzimani. ivot potomaka Lazarevih i Miliinih kerki Mare Brankovi i Jelene Bali, ine istorijusrpskih, pa i jugoslovenskih i evropskih zemalja u srednjem veku.Tako je Jelena Bali imala unuku istog imena (ker zetskog gospodara Bale Treeg), udatu za uvenoghercega od Svetog Save - Stevana Vukia Kosau. on je bio primer srednjovekovnog velikaa - moan iosion, prgav, prevrtljiv, veno edan moi i ena. Potpisivao se: ³Milostju Bojom mi gospodin Stjepan,herceg od Svetog Save, gospodar humski, primorski, veliki vojvoda rusaga bosanskoga, knez drinski...´Kerka Stevana i Jelene - Katarina, udova bosanskog bana Stjepana Tomaa, umrla je u Rimu 1478.

godine, gde je bila izbegla, nikad ne zaboravivi svoju decu Sigismunda i Katarinu.Turci su ih kao male zarobili prilikom pada Bosne i odveli ih u Tursku, gde su ih poturili.Od dva sinaStevana Vukia Kosae i Jelene Bali - Vladislava i Vlatka, ostalo je potomstvo, koje je ivelo u Venecijisa titulom vojvoda od Svetog Save i moe se pratiti po mukoj liniji sve do poetka 17. veka.mnogo je brojnije i rairenije potomstvo Jelenine sestre Mare, udate za Vuka Brankovia.

Njihov sin ura je sa svojom enom Jerinom imao petoro dece i deset poznatih unuka.

Veze po Evropi

Tako se Marija, unuka despota ura i ki despota Stefana slepog, udala u uvenu italijansku porodicuPaleolog Manferato, koja je vodila direktno poreklo od vizantijskih careva Paleologa. Njen mu se zvaoBonifacije Trei, markiz od Monferata. Brak je sklopljen jula 1485. posredstvom i direktnim angaovanjemnemakog cara Fridriha Treeg, koji je prisustvovao venanju.

Sinovi iz braka Marije i Bonifacija Treeg, Giljermo Deveti i inoro Sebastijan bili su poslednjilegitimni muki lanovi porodice Paleolog Monferati. inoro je, dodue, ostavio vanbrano muko potomstvo, koje postoji i danas, ali naslee Monferata je u dramatinoj borbi za zaostavtinu prelo naMarijinu unuku Margaretu i njenog mua Frederika Drugog Gonzaga, a preko njih na jo znamenitiju

porodicu vojvoda od Mantove.Oni su bili poznati kao mecene slikara, pisaca i naunika, a na njihovomdvoru su boravila slavna imena renesanse.

FRANC OD HREBELJANOVIAPorodica Mantova je bila u bliskom srodstvu sa najpoznatijim kuama u Evropi, kao to su Loren, Hever,Habzburg i druge. Po toj liniji je i car Franc I (umro 1765), oenjen austrijskom caricom MarijomTerezijom Habzburg, potomak u 11. kolenu Vuka Brankovia i Mare Lazarevi. Po istoj liniji, austrijski

prestolonaslednik Franc Ferdinand (na slici), ubijen 1914. u sarajevskom atentatu, bio je potomak, u 17.kolenu, kneza Lazara i kneginje Milice Hrebeljanovi.

SEOBESRBI iseljeni u okolinu Carigrada u prvoj polovini 16. veka, imali su zadatak da uvaju i odravaju gradskivodovod, a u jugozapadnoj mahali su raiavali ruevine i obnavljali poruene objekte.Dugo su uvali uspomenu na svoj Beograd, dajui njegova imena - selo Beograd, Beogradska uma,Beogradska kapija i drugo.

Z vona HilandaraDr Miladin Stefanovi | 02. april 2009. 00:00 | Komentara: 0

Preminula je iznenada 11. novembra 1405. godine. U troparu slube opevan deo ivotakneginje Milice



Nastavci

1. Od roda Nemanjia 2. Rasko na dvoru 3. U slubi Turaka 4. Mari monaka odora 5. O pinila Mleane 6. Olivera u haremu 7. Crni Vidovdan

8. Vazali Osmanlija 9. U slavu junaka 10. Doekala sina 11. Na svadbi i car 12. Zvona Hilandara

Srodne t eme

y Put ka EU y Rekonstrukcija Vlade y Sabor SPC y Sluaj Artemije y

Sve ene Lotara Mateusa

POSEBNO su mnogobrojne veze koje su uspostavljene brakovima pet keri poslednjeg despota iz kueJovana Brankovia (umro 1502) i njegove ene Jelene, iz kue Jakia. Jovan je nosio titulu despota Srpskedespotovine u Sremu, zajedno sa bratom urem, koji se zamonaio kao monah Maksim i postao

beogradski mitropolit. Borio se hrabro protiv Turaka, prodirao sa vojskom preko Save i Dunava u Srbiju iBosnu. Jovanove kerke su se poudavale po centralnoj i istonoj Evropi - od Poljske i Ukrajine, prekoMoldavije, do Vlake i Ugarske.Despoti Brankovii mogu da se raunaju i kao preci poznatih ugarsko-hrvatskih velikaa porodica Zrinjski iFrankopan. Naime, jedna od kerki despota Jovana koja se zvala Marija, udala se za grofa FerdinandaFrankopana. Njihova kerka Katarina udala se za uvenog hrvatskog bana i ugarskog junaka NikoluZrinjskog, koji je junaki poginuo u odbrani Sigeta od Turaka 1651. godine.Iz ovog braka potie i poslednji Zrinjski, ban Petar etvrti, kojem je 1621. odrubljena glava zbog pobune

protiv Habzburga. Tu je i niz drugih znamenitih ugarskih porodica, iji potomci ive i danas - Rakoci,Turco, Forga, Erdedi, Tekeli, Bogijanji, Serenji, Jakupi i drugi.Druga ki despota Jovana - Jelena, bila je udata za Petra etvrtog Rarena, gospodara Moldavije (1527-1547. godine). Iz ovog braka poteklo je niz moldavsko-vlakih gospodara (porodice Lepunjeanu, oban,Basaraba, Mohili), kao i poljski velikai i kneevi (Potocki, Jablonovski, Sapieha).Trea ki despota Jovana zvala se Hana i dva puta se udavala u Poljsku. Prvi mu je bio Fedor, volinskimaral iz uvene porodice Sangusko, sa kojim je imala sina Romana Sanguska, vojvodu vroclavskog ilitvanskog ratnog atamana. On je u petom kolenu bio predak Stanislava Prvog Leanskog, kralja Poljske,ija se ki Marija Leanski udala za Luja etvrtog Burbona, kralja Francuske. Po toj liniji i poslednjifrancuski kraljevi iz kue Burbona, bili su potomci Brankovia, odnosno Nemanjia. Kralj Luj 16. ija seglava zakotrljala pariskim plonikom u vreme francuske buroaske revolucije, 1793. godine, potomak je u15. generaciji kneza Lazara i Milice Hrebeljanovi.



etvrta ki despota Jovana, Marija Magdalena, takoe je bila udata za poljsko-litvanske velikae. Njen prvimu je bio Aleksandar artorijski, volinski vojvoda i potomak litvansko-poljskih i ukrajinskih vladara izkue Jagelovia. Njeni potomci su i kneevi Vinjovjecki, artorijski, Sapneha, Simkovi i drugi.

Najzad, peta ki despota Jovana, Despina Milica, bila je udata za vlakog vojvodu Nagoja Petog Basarabusa kojim je imala petoro dece i potomstvo u Vlakoj i Transilvaniji.Poto se kneginja Milica oprostila sa svojom ivotnom sapatnicom monahinjom Jefimijom i primila velikianeoski obraz - veliku shimu (najvii stepen monakog zaveta) i novo monako ime Jefronisija, poslednjedane ivota provela je smireno u molitvama u manastiru Ljubostinja.U to vreme je doivela i svoju veliku radost - enidbu despota Stefana. Na svadbi u Beogradu, na

Stefanovom sjajno ureenom i okienom dvoru, poetkom 1405. godine, okupila su se gotovo sva njenadeca.Preminula je smireno i iznenada 11. novembra 1405. godine i sahranjena je u manastiru Ljubostinja, usvojoj zadubini i obitovalitu svog monakog tihovanja.

Njenu smrt je oalila cela Srbija, hilandarski monasi i mnogobrojni prijatelji u inostranstvu.Kult prepodobne Jefrosinije rano je razvijen, a posebno negovan u njenoj zadubini, manastiru Ljubostinji.

Njena sluba je novijeg datuma i sastavljena je tek 1942. godine. U troparu slube ispevan je i deo njenogivota: ³Carsku porfiri odloila si i u monaku rizu sebe si obukla, Jevgenijo preslavna: ma slavnogLazara sinu svome Stefanu Visokom uruila si, a krst Hristov, kao duhovni ma pobede, uzela si, za spasdue svoje i roda srpskog bogonosnog...´Moti prepodobne matere nae Jevgenije, ugodnice Boje, koja ³niim nije izostala u dobroti iza svogasupruga´, sada oduhovljena i oudotvorena, u velikoj crkvi ljubostinjskoj, toe miro, kako kazuje crkvenimelod u ³Slubi prepodobnoj Jevgeniji´ - Jefrosiniji. Za zasluge za narod, dravu i crkvu, Srpska

pravoslavna crkva je proglasila za sveticu i slavi se 1. avgusta (19. avgusta).Likovi kneginje Milice, pored onih u manastirima Ravanici i Ljubostinji, nalaze se i u crkvi u Dobrunu,crkvi u Orahovici, gde je prikazana kao vladarka u lozi Nemanjia i u oltaru beogradske Saborne crkve, gde

je predstavljena kao svetica.Ostala je u pamenju srpskog naroda kao veliki borac za srpstvo, dobrotvorka i jedna od najznaajnijih srpskih vladarki.Kraj

Vladarka i Svetiteljka Kneginja Milica-Feljton Novosti

Documents

Transcript of Vladarka i Svetiteljka Kneginja Milica-Feljton Novosti