Vjetrenjače su svuda oko nas…                                           

 

       LITTLE RED HEN 

‐Ladybird books – 

„Will you help me plant the wheat?“  asked Little Red Hen. 

„No,“  said the rat, the cat and the dog.  

„Then I will plant it all by myself,“  said Little Red Hen. 

And she did.    

„Will you help me cut the wheat?“  asked Little Red Hen. 

„No,“  said the rat, the cat and the dog.  

„Then I will cut it all by myself,“  said Little Red Hen. 

And she did.  

„Will you help me make the flour?“  asked Little Red Hen. 

„No,“  said the rat, the cat and the dog.  

„Then I will make it all by myself,“ said Little Red Hen. 

And she did.  

„Will you help me make the bread?“ asked Little Red Hen. 

„No,“ said the rat, the cat and the dog.  

„Then I will make it all by myself,“ said Little Red Hen. 

And she did.  

„Will you help me eat  the bread?“ asked Little Red Hen. 

„Yes,“ said the rat, the cat and the dog.  

„No,“ said Little Red Hen. 

„I will eat it all by myself.“ 

And she did! 

Ovo je tekst iz slikovnice koja je Ježićima i njihovim roditeljima i ostalim članovima obitelji bila poticaj 

za izradu mlinova i vjetrenjača. Domaća zadaća bila je napraviti obiteljsku vjetrenjaču; veličina, 

materijal i rok izrade nije bio zadan, ali su već za par dana u ježićkom predprostoru „osvanule“  

prekrasne vjetrenjače! Drvene, kartonske, veće, manje, ...svaka lijepa na svoj način! Ustvari, zadatak 

nije bio napraviti vjetrenjaču već provesti zajedničko vrijeme sa svojim najmilijima, a usput napraviti 

maštovitu i zanimljivu igračku (sve vjetrenjače nakon izložbe djeca će koristiti za igru!). 

             

                         

                                                                       Foto: izložba vjetrenjača  

 

                                                       Foto: „Razvikani pjetlić“ (ilustracije priče) 

 

 

 

      

          

                                                                     Foto:  „Vjetrenjače“ 

                        

                      Foto: lutke koje su izradili Ježići za dramatizaciju priče „Razvikani pjetlić“ 

 

I za kraj priča o neobičnom prijateljstvu pjetlića Kukurijeklića i dva mišića, Sladogrlića i Radohrlića koja 

se u Ježićima rado čita, prepričava, glumi, crta… 

 

 

Razvikani pjetlić  

‐Ukrajinska pripovijetka‐ 

Bila jednom dva mišića, Sladogrlić i Radohrlić te pijetao Kukurijeklić. Mišići su pjevali i plesali, vrtjeli 

se i okretali od jutra do večeri, pjetlić ih je budio čim bi jutro svanjivalo te se odmah davao na svoj 

posao. 

Jednoć pjetlić čistio dvorište te spazio klas pšenice:‐“Ej, Sladogrliću, ej, Radohrliću“, viknu, 

„Pogledajte što sam našao!“. Mišići dotrčaše te rekoše: „Treba pšenicu ovršiti!“  „A tko će je ovršiti?“, 

upita pjetlić. „Ja neću!“, povika prvi mišić, „Bogme ni ja!“, doda drugi mišić. „Pa dobro“, odgovori 

pjetlić, „ovršit ću je sam“. Pijetao se dadne na posao. Mišići se dotle igrahu loptom.  

Kad pjetlić dovrši posao viknu: „Ej, Sladogrliću, ej, Radohrliću, pogledajte koliko sam zrnja ovršio!“. A 

mišići stigoše trkom i zapitaše: „Sada valja zrnje u mlin otpremiti i tamo ga u brašno samljeti“. – „A 

tko će ga u mlin otpremiti?“, upita pjetlić. . „Ja neću!“, povika Radohrlić“, „Bogme ni ja!“, doda 

Sladogrlić. „Pa dobro“, reče pjetlić, „sam ću ga otpremiti“ te uprti vreću na rame i krenu u mlin. A 

mišići  se dotle zabavljahu skakutajući i preskakujući po dvorištu.  

Vrativši se iz mlina pjetlić opet zovnu mišiće: „Dođite amo, Sladogrliću i Radohrliću, donio sam 

brašno“. Mišići doskakutaše, pogledaše i ne mogaše se dosta nahvaliti: „E, to je pjetlić! To je pravi 

pijetao! A sad još valja tijesto umijesiti i kolač ispeći!“. „A tko će  kolač ispeći?“, upita pjetlić. „Ja 

neću“, zapišti Radohrlić, „Bogme ni ja!“, zacjuka Sladogrlić. Pijetao se duboko zamisli pa reče: „Onda 

moram sve sam obaviti!“. On umijesi tijesto, dovuče drva i naloži vatru, a kad se peć dovoljno 

ugrijala, stavi u nju kolač. A mišići se dotle zabavljahu. Pjevušili su i plesali, a kad se kolač ispeče 

postavi ga pijetao na stol i eto mišića, nije ih trebalo dozivati. –„Uh, što sam gladan!“, zapišti 

Radohrlić. „Uh, što mi želudac krči“, zacijuka Sladogrlić i u tren oka posjedaju za stol da jedu.  

Pijetao ih zadrži:“Polako, polako! Recite mi prvo: Tko je pronašao klas?“. „Ti!“, povikaše mišići glasno. 

„A tko ga je ovršio?“, upita pijetao dalje. „Ti!“, oglasiše de mišići malo tiše. „A tko je zrnje u mlin 

otpremio?“ „Ma ti, tko bi drugi?“, odgovore Radohrlić i Sladogrlić. „A tko je kolač umijesio i drva 

dovukao i peć naložio?“. „Sve si ti uradio, ti, jedino ti!“, zapištaše mišići jedva čujno. „ A što ste vi 

dotle radili?“ Šta bi se na to moglo odgovoriti? Sladogrlić i Radohrlić uputiše se od stola i pijetao ih 

pusti da odu. Ta tko će takve lijenčine i nevaljalce častiti kolačem? 

                                                  

                                                Pripremile: Tanja Petric i Sandra Perko, odgojiteljice