Vizantija 324 610.Godine Politicka Istorija
-
Upload
fahrudin-hajdarevic -
Category
Documents
-
view
55 -
download
7
description
Transcript of Vizantija 324 610.Godine Politicka Istorija
Еузебије из Цезареје (око 262- око 340)
•Црквена историја (грч.Ἐκκλησιαστικὴ ἱστορία; лат. Historia ecclesiastica) (у две књиге).
Времена Христа 325.
•Живот Константинов (грч. Βίος Μεγάλου Κωνσταντίνου; лат.Vita Constantini) (у десет књига).
ВремеДиоклецијана 324.
Пагански историчари:
Амијан Марцелин •Res gestae (сачуване књиге 14-31. књига).
Нервина смрт98.
Погибија Валенса378.
353-378.
Евнапије из Сарда•Живот софиста-портрети знаменитих паганских интелектуалаца из IV века (укључујући цара Јулијана).
270. 404.Општа историја (у фрагментима).
Олимпијодор из Тебе (у фрагментима).
407. 425.
Зосим•Нова историја.
Од времена Августа 407.
Детаљан приказДиоклецијанове
владавине
Користио је Евнапија и Олимпијодора.
Јован Ефески- црквена историја на сиријском језику (делимично сачувана).
Теодорет из Кира
325. 428.
Евагрије
431. 593.
Списи црквених отаца:
Григорије Ниски
Атанасије Велики Григорије Назијански Василије Цезарејски
Јован Хризостом
Прокопије из Цезареје:
•Тајна историја (Historia arcana)
•О ратовима (De bellis)-8 књига
•O грађевинама (De Aedefiicis)
Персијски рат (I-II) Вандалски рат (III-IV) Остроготски рат (V-VII)
Осврт на све ратове (VIII).
Агатије-наставља Прокопијево дело.
552. 558.
558.Смрт Тиберија II
582.
Менандор Протектор
582. 602.Теофилакт Симонката
Правни споменици:
Теоgосијев коgекс (Codex Theodosianus)
Јустинијанов коgекс(Codex Justinianus)
Јустинијанове Новеле
Notitia Dignitatum
Спис Јована Лидијца
Константин Порфирогенит •Књига о церемонијама (De caeremoniis)
Списи Петра Патрикија
Државно уређење:
Хијеронимус Волф (Hieronymus Wolf)
(1516 - 1580)
Први пут употребљен у Corpus Historiae Byzantinae.
Шарл Диканж(Charles du Fresne, sieur du Cange
1610-1688)
Диоклецијанове и Константинове реформе
Укинута подела на сенатске и царске провинције.
Број провинције повећана на око 100.
Царство је подељено на 12 дијецеза.
За време Константина створене су префектуре.
Римско Царство
Источна префектура
Илирска префектура
Галска префектура
Египатска, Понтијска,
Азијска, Трачка
дијецеза
Галска, Британска, Иберијска дијецеза
Дачка и Македонска
дијецеза
СенатПрефект
Царигарда(Епарх)
SACRUM CONSISTORIUM(Силентион)
COMES RERUM PRIVATARUM
(ШЕФ ЦАРСКЕ БЛАГАЈНЕ)
COMES SACRARUM LAGITIONUM
(ШЕФ ДРЖАВНЕ БЛАГАЈНЕ)
MAGISTER OFFICIORUM
(КАНЦЕЛАР)
PRAEPOSITUS SACRII
CUBICULII
(УПРАВНИК ДВОРА)
QUESTOR SACRII PALATII
(ПРАВОСУЂЕ)
Царска администрација
Најутицајнији чиновник централне власти-magister officiorum:
• заповедао је царском гардом (scholae palatinae).
• управљао царским агентима (agentes in rebus).
• поштанском службом
• судством
• цивилном администрацијом
MAGISTER OFFICIORUM
ПРЕТОРИЈАНСКИПРЕФЕКТИ
ВИКАРИДИЈЕЦЕЗА
УПРАВНИЦИ ПРОВИНЦИЈА
Цивилна администрација
Сенат
Основан по угледу на сенат у Риму.
• Саветодавно тело.
• Врховни суд.
• Потврђивао право наслеђивања престола.
Функције Сената:
Пореске реформе
Колони- већина становништва.
Нови дажбина анона (annona):
Систем епиболе-принудна додела земље приватним власницима.
capitatio (главарина) iugatio (земљарина)
Константин је увео нови новчани систем:
Сребрни новац-seliqua.
Монетарни систем
Златни новац-solidus
1 солид= 24 селикве
Imperator
Comitatenses Limitanei Comitatenses Limitanei Comitatenses Limitanei
Војска
Magister equitum et peditum presentalis
(Исток)
Magister militum per Orientem
Magister militum per Illyricum
Magister militum per Thraces
Војна реформа
Укидање преторијанске и коњичке гарде.
Преторијанска гарда(27 пре н. е. – 312)
Повећан је број легија, али је смањена бројност јединица.
Односи са Персијом
Ардашир I(224-241)
Основано ново персијско царство под династијомСасанида (224-651).
Оснивач династије Ардашир I.
Константин Велики(324-337)
Самостално влада (324).
Сазива Први васељенски сабор (325).
Нова престоница-Константинопољ.
Арије одлуком Никејског сабора протеран у Тракију.
Одлуком Константина враћен у престоницу.
Арије умире у Константинопољу (336).
Константи II(337-361)
Подршка аријанству.
Сабор у Сирмијуму и Риминију (359).
Христијанизација Гота.
Вуфила
Јулијан Апостата(361-363)
Паганска реакција.
Поход против Персија.
Последњи владар из Константинове династије.
Гине у бици код Самаре (363).
Галилејче побеgио си!
Убио га је Св. Меркурије.
Саркофаг цара Јулијана
Тедосије I(379-395)
Сазвао Други васељенски сабор (381).
Хришћанство једина дозвољена религија у Царству.
Аларих постао је militum per Illyricum.
Гајна постаје militum presentalis.
Пресудан утицај Германа.
Аларих I(395-410)
Аларих одлази у Италију 401. године.
Теодосије II (408-450)
Под туторством сестре Пулхерије.
Под утицајем жене Атенаиде Евдокије.
Основан Цариградски универзитет (425).
Теодосијев кодекс (Codex Theodosianus) (438).
Лав I (457-474)
Аспар утицао на његов избор.
Први цар крунисан од стране патријарха.
Ослањао се на Исавријце.
Зенон, исавријски поглавица,оженио цареву ћерку Аријадну.
Реакција против Германа (471).
Неуспели Василисков поход против Вандала (468).
Битка код Капе Бона (468)
Зенон(474-475; 476-491)
Наследио је свог сина Лава II (474-475).
Устанак Василиска.
Одоакар признао Зенонову власт.
Хенотикон (482).
Теодорих Амалијац оснива Остроготско краљевство у Италији (498).
Остроготско краљевство(498-553)
Теодорих Амалијац(Велики)(471-526)
Анастасије I (491-518)
Реформисао је новчани систем .
Пореске реформе.
Ратовао је са Исавријцима (до 498).
Монофизитска политика.
Деме
Побуна Витилијана (518).
Јустинијан I(527-565)
Освајање Вандалске краљевине (533).
Ратовање у Италији (535-555).
Губитак позиције у Азији.
Устанак Ника (532).
Велизар
Законодавна политика
Правник Трибонијан
•Јустинијанов кодекс (529)
•Дигесте (Пандекте) (533)
•Институције
Corpus iuri civilis:
•Новеле (писане на грчкој)
Пети васељенски сабор(553)
Осуда “Три поглавља”.
Теодор Кирски (393-457)
Ива Едески(+457)
Теодор Мопсуестијски(350-428)
Ориген(185-254)
Фока(602-610)
После побуне из 602. године дошао на власт.
Водио је православну, проримску политику.
Прогони Јевреја и монофизита.