87 4 • 2011 kgh

Implementacija Direktive ErP će se vršiti u tri koraka

Od januara 2013. godine, granična vrednost EEI za pumpe sa vlažnim rotorom koje su instalirane van kotla („samostal‑ne“ – eksterne pumpe) biće manja ili jednaka 0,27. Klase energetske efikasnosti koje se trenutno upotrebljavaju više neće postojati. Pumpe bi tada trebalo da budu efikasnije nego što to trenutno određuju minimalne vrednosti važeće klase A energetske efikasnosti. Zbog gore navedenog, na‑lepnice sa klasifikacijom energetske efikasnosti biće zame‑njene oznakama EEI na pumpama.

Slika 1. Određivanje maksimalnih vrednosti Q i H

Od avgusta 2015. godine, granična vrednost EEI se spušta na 0,23 i odnosiće se i na pumpe sa vlažnim rotorom koje su instalirane u novomontirane kotlove i/ili u nove solarne sisteme („integrisane“ pumpe). U poslednjoj fazi implemen‑tacije, koja će se primenjivati od 2020. godine, indeks ener‑getske efikasnosti od 0,23 će se primeniti i na pumpe koje se budu menjale u postojećim kotlovima i klima‑uređajima (slika 4). Pumpe za potrošnu toplu vodu su izuzetak.

INGO FABRICIUS, dipl. inž., i MARKUS TEEPE, dipl. fiz., WILO SE, Nemačka

Više od 90% (podatak iz 2009. godine) cirkula‑cionih pumpi sa vlažnim rotorom za grejanje i klimatizaciju, koje su danas dostupne na tržištu, uskoro neće smeti da bude u prometu. Razlog za to je stupanje na snagu odredbe o cirkulaci‑onim pumpama sa vlažnim rotorom u okviru evropske Direktive ErP (direktiva o proizvodi‑ma relevantnim prema potrošnji energije ErP – ranije Direktiva EuP – Energy‑using Products – tj. Direktiva o proizvodima koji koriste ener‑giju). Fokus je na indeksu energetske efikasnosti (EEI) kao kriterijumu za ocenjivanje cirkulaci‑onih pumpi. Od 2013. godine, novi propisi će, u tri faze implementacije Direktive, postavlja‑ti sve strože zahteve vezane za energetsku efika‑snost pumpi sa vlažnim rotorom širom Evrope. U ovom članku, specijalisti za pumpnu tehniku kompanije Wilo SE, detaljno će objasniti nove zahteve vezane za energetsku efikasnost

Kao deo Direktive ErP, Komisija EU je 2009. definisala mi‑nimalne zahteve za energetsku efikasnost cirkulacionih pumpi sa vlažnim rotorom. Oni će postepeno obezbediti smanjenje potrošnje električne energije novih cirkulacionih pumpi koje će se naći u prodaji od 2013. godine. Buduće granične vrednosti biće strože od trenutnih koje propisuje energetska klasa A za cirkulacione pumpe sa vlažnim ro‑torom. Osnova za procenu koji će model cirkulacione pum‑pe biti dozvoljen za korišćenje u budućnosti je ono što se naziva indeks energetske efikasnosti (EEI). Indeks će biti određen od strane proizvođača pumpi, korišćenjem me‑toda proračuna koji je definisan Odredbom Komisije (EZ) 641/2009 (pogledati INFOBOX). Potrošnja električne ener‑gije cirkulacione pumpe se određuje na osnovu preuzete snage i ta potrošnja se dalje posmatra u odnosu na referen‑tnu cirkulacionu pumpu sa istim hidrauličkim učinkom.

Preporučujemo vašoj pažnji

Preporučujemo vašoj pažnji

Indeks energetske efikasnosti (EEI) je presudan faktor

VISOKO EFIKASNE PUMPE ZA EVROPSKO TRŽIŠTE

88kgh 4 • 2011

Slika 2. Definisanje referentne kontrolne krive

Referentna vrednost („reper“) za visoko efikasne pumpe sa ekstremno niskom potrošnjom energije je EEI od 0,20. In‑deks energetske efikasnosti čini proporcionalno poređenje mogućim. Konvencionalne pumpe sa vlažnim rotorom bez regulacije broja obrtaja (neregulisane pumpe) i sa asinhro‑nim motorima imaju EEI na nivou od 0,70 po novom meto‑du proračuna, a modeli ranijih generacija će delimično biti iznad te vrednosti. Za standardne – opšteprimenljive elek‑tronski regulisane modele pumpi, EEI vrednost je oko 0,50. To znači da te pumpe troše oko 2,5 puta više električne energije nego visoko efikasni modeli pumpi koji su na nivou referentne vrednosti EEI (slika 5). Praktično sve standardne – opšteprimenjive pumpe, sve pumpe sa vlažnim rotorom sa regulacijom broja obrtaja ili bez nje, neće zadovoljiti za‑hteve nove Direktive EU i neće biti dozvoljen njihov promet na tržištu širom Evrope kada prva faza Direktive stupi na snagu početkom 2013. godine. Sve to znači da će se pro‑sečna potrošnja električne energije novoprodatih pumpi sa vlažnim rotorom značajno smanjiti širom Evrope.

Značajan potencijal za uštedu energije u Nemačkoj i EvropiPotencijal uštede električne energije samo upotrebom viso‑ko efikasnih pumpi za grejanje i klimatizaciju je značajan u

odnosu na konvencionalne pumpe. Komisija EU je utvrdila da će 2020. godine, na teritoriji cele Evropske unije, biti po‑stignuta ušteda u potrošnji električne energije od 23 TWh godišnje, što je ekvivalentno količini električne energije pro‑izvedene u šest srednje velikih termoelektrana.

Slika 4. ErP dijagram. Više od 90% (podatak iz 2009. godine) cirku-lacionih pumpi sa vlažnim rotorom za grejanje i klimatizaciju, koje su danas dostupne na tržištu, uskoro neće smeti da budu u prome-tu. Razlog je Odredba 641/2009 o cirkulacionim pumpama sa vlaž-nim rotorom koja stupa na snagu u Evropskoj uniji januara 2013.godine u okviru Evropske direktive o proizvodima relevantnim pre-ma potrošnji energije (ErP Direktiva) koja postavlja sve strože zah-

teve za energetsku efikasnost pumpi

Visoko efikasne pumpe budućnosti dostupne već sada!Pomoću aktuelnih visoko efikasnih familija pumpi, Wi‑lo‑Stratos i Wilo‑Stratos PICO, kompanija Wilo SE nudi kompletnu paletu proizvoda za različite zahteve u tehni‑

Slika 3. Merenje napora Hizmereno i preuzete snage P1izmereno

Slika 5. EEI – poređenje. Referentna vrednost („reper“) za visoko efikasne pumpe sa ekstremno niskom potrošnjom energije je EEI 0,20. Za standardne – opšteprimenjive elektronski regulisane mo-dele pumpi, EEI je oko 0,50, što znači da te pumpe troše oko 2,5 pu-ta više električne energije nego visoko efikasni modeli pumpi koji

su na nivou referentne vrednosti EEI

89 4 • 2011 kgh

ci zgrada. Ove pumpe već sada ispunjavaju stroga ograni‑čenja propisana drugim korakom implementacije Direktive (Direktiva ErP) koji počinje da važi od avgusta 2015. godi‑ne.Čak je i Wilo‑Stratos PICO, visoko efikasna pumpa sa vlaž‑nim rotorom, predstavljena 2009. godine, predviđena za kuće sa jednom ili dve porodice, izuzetno štedljiva. U pore‑đenju sa neregulisanim pumpama (pumpama bez regulaci‑je broja obrtaja), ona ostvaruje uštedu u potrošnji električne energije čak do 90% (slika 6).

Slika 6. Wilo‑Stratos PICO & Wilo‑Stratos. Tandem za budućnost: visoko efikasne familije pumpi Wilo‑Stratos PICO (levo) i Wilo‑Stra-tos, već sada ispunjavaju stroga ograničenja propisana drugim ko-rakom implementacije Direktive (ErP Direktiva) koji počinje da važi od avgusta 2015. godine i zato su potpuno spremne za budućnost

ZaključakIndeks energetske efikasnosti (EEI) će postati centralna, referentna tačka za projektante i investitore u budućnosti u pogledu kalkulacije potrošnje električne energije pumpi sa vlažnim rotorom. Kao rezultat Odredbe EU koja stupa na snagu januara 2013. godine, prethodne klase energetske efikasnosti će postati nevažeće u ovoj proizvodnoj obla‑sti. Istovremeno će se obezbediti da se neefikasni „gutači energije“ ne mogu plasirati na tržište širom Evrope. Me‑đutim, EEI može da se koristi i u svrhu razlikovanja odno‑sno diferenciranja unutar grupe proizvoda visoko efikasnih pumpi, jer se posebno energetski efikasni modeli (EEI ≤ 0,20) mogu izdvojiti pomoću ovog novog obavezujućeg kri‑terijuma.

Dodatne informacije

WILO SE, Nortkirchenstrasse 100, D‑44263 Dortmund. Tel. +49 (0) 2 31 / 41 02‑0, Faks +49 (0) 2 31 / 41 02‑7575. E‑mail: wilo@wilo.com, Internet: www.wilo.com. Ili: Wilo Beograd d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beograd. Tel. + 381 11 2851 273, +381 11 2851 275, +381 11 2851 278. E‑mai: of‑fice@wilo.rs, Internet: www.wilo.rs.

INFOBOXIzračunavanje indeksa energetske efikasnosti (EEI) pumpi sa vlažnim rotoromFormula za izračunavanje EEI je:

EEI =PL; prosečno x C20% sa C20% = 0,49

Pref

PL;prosečno = izmerena prosečna potrošnja električne ener‑gije pumpe sa vlažnim rotorom (uzimajući u obzir standardizovane profile opterećenja sa četiri radne tačke i od referentne krive za kon‑trolu pritiska – plavo označeni profil optereće‑nja);

Pref = referentna utrošena električna energija (pro‑sečna potrošnja električne energije pumpe sa vlažnim rotorom sa istim hidrauličkim izlaznim parametirma kao i razmatrana pumpa);

C20% = korekcioni faktor = 0,49 (definisan u vreme kada je propis donet. Obezbeđuje da samo 20% pumpi određenog tipa postigne EEI ≤ 0,20 – takozvana reper/referentna vrednost.

EEI vrednost pumpe mora biti određena od strane proizvo‑đača pumpe i to upotrebom metoda koji će biti opisani u daljem tekstu.1. Rad pumpe u režimu najvećeg mogućeg podešenog napora pumpe i izlaznih parametara. Snimanje radne kri‑ve pumpe:

– napor pumpe H u [m],– protok pumpe Q u [m3/h].

2. Određivanje radne tačke sa najvećim izlaznim hidrau‑ličkim parametrima, tj. mogući maksimum u Q‑H dijagra‑mu (slika 1):

– zapreminski protok pumpe u ovoj radnoj tački se označava kao Q100%,

– napor pumpe u ovoj radnoj tački se označava kao H100%.

3. Izračunavanje maksimalne vrednosti hidrauličkih para‑metara Phyd (W) u predmetnoj radnoj tački:

Phyd = Q100% x H100% x 2,72

(u gornjoj formuli, 2,72 je korekcioni faktor za prilagođava‑nje proračuna upotrebljenim jedinicama mera).4. Izračunavanje referentne potrošnje električne energi‑

je Pref:

Pref = 1,7 x Phyd + 17 x (1 – e‑0,3 x Phyd)

Pref je prosečna potrošnja električne energije visoko efika‑snih pumpi na tržištu 2008. godine (određena sistemom praćenja podataka od strane Tehničkog univerziteta u Dar‑mštatu).5. Referentna kontrolna radna kriva pumpe je definisana

na osnovu radne tačke sa najvećim hidrauličkim izla‑znim parametrima, tj. Q100% i H100% (slika 2).

6. Za merenje, pumpa mora biti podešena tako da se do‑stigne radna tačka „Q x H = max.“

7. Merenja se vrše u 4 radne tačke pumpe, i to:

Q100%, Q75%, Q50% i Q25%

Napor pumpe H i potrošnja električne energije P1 se mere u gore navedene 4 radne tačke.8. Ocenjivanje i izračunavanje:

– izmerene vrednosti protoka pumpe i utrošene elek‑trične energije su označene kao: Hizmereno i P1,izmereno (slika 3),

– napori pumpe za 4 različite vrednosti zapreminskog protoka na referentnoj kontrolnoj krivoj su označe‑ni kao Href,

– odgovarajuća potrošnja električne energije se određu‑je za svaku od četiri radne tačke:

ukoliko je: Hizmereno > Href sledi: PL = P 1,izmereno ukoliko je odnos napora drugačiji: PL = P1,izmereno x (Href / Hizmereno) 9. Utvrđivanje ponderisane prosečne potrošnje električne energije PL;prosečno, uzimajući kao osnovu profil opterečenja definisan Odredbom EU.

PL;prosečno = 0,06 x PL,100% + 0,15 x PL,75% + 0,35 x x PL,50% + 0,44 x PL,25%

10. Izračunavanje EEI:

EEI =PL; prosečno x C20% sa C20% = 0,49

Pref

Relevantni organi država članica mogu da izvrše proveru EEI vrednosti. Ovde su tolerancije od 7% dozvoljene, odno‑sno EEI vrednost iskazana od strane proizvođača sme da pređe specificiranu vrednost za najviše 7%.

kgh

Međusobni odnos zapreminskog protoka Q / Q100% [%]

Relativno vreme rada[%]

100 675 1550 3525 44

U anketama sprovedenim među čitaocima „KGH“, uređivači časopisa su pohvaljeni za njegov koncept kao i sadržaj većine brojeva. Međutim, jedna od zamerki koju su mnogi anketirani ponovili, jeste mali broj stručnih radova – članaka domaćih autora, o temama vezanim za ovo podneblje i rezultate rada i isku-stva u našoj teoriji i praksi KGH.Radova stranih autora i saradnika ima dovoljno i to visokog kvaliteta, ali je čitaocima stalo da saznaju šta se zbiva u našoj sredini, a posebno koliko smo u stručnom i naučnom radu uspešni.Da bi časopis zadovoljio ovu dobro uočenu i neosporno važnu potrebu našeg čitalačkog kruga i da bi došao do vrednih radova domaćih autora, Redakcioni odbor je odlučio da od sada honoriše objavljivanje struč-nih radova odnosno članaka u časopisu „KGH“. Honorar za objavljeni rad iznosi 20.000 dinara u neto iznosu.

POzIV na Saradnju u časopisu „KGH“

n Rukopis rada ne sme da bude duži od 8 stra‑na formata A4, složen bez proreda, uključuju‑ći slike (do 5) i literaturu.

n Rad mora imati rezime (do 150 reči) na srp‑skom, a poželjno je da bude i na engleskom.

n Obavezne su ključne reči – 3 do 5 – na srp‑skom i engleskom.

n Svi prispeli rukopisi biće recenzirani, redigo‑vani i lektorisani.

n Autor (ili autori) uz rukopis treba da daju pi‑smenu izjavu – napomenu da se rad objavlju‑je prvi put i da neće biti štampan i kod drugog izdavača.

n Autorima skrećemo pažnju da od mišljenja recenzenata zavisi da li će rad biti prihvaćen bez primedaba, da li će od autora biti tražena ispravka ili dopuna rukopisa, ili rad uopšte ne‑će biti prihvaćen.

n Potrebno je dostaviti sve neophodne podatke o autoru – autorima, radi isplate honorara.

n Honorar će biti uplaćen autoru pošto recen‑zent dâ pozitivnu ocenu o kvalitetu rada.

n Rad se dostavlja isključivo u elektronskom obliku, na i‑mejl izdavača: smeits@eunet.rs, ili na CD‑u.

Priprema rukopisa

Časopis „KGH“ izlazi četiri puta godišnje: u februaru, maju, septembru i novembru. rokovi za dostavljanje rukopisa su sledeći: za broj 1 – do 10. januara; za broj 2 – do 10. marta;

za broj 3 – do 1. jula i za broj 4 – do 1. septembra.rEdaKCIOnI OdBOr „KGH“

91 4 • 2011 kgh

Neregulisane cirkulacione pumpe sa vlažnim ro‑torom su široko rasprostranjene i smatraju se za „gutače energije“. Direktiva ErP će reguli‑sati energetsku efikasnost novoprodatih mode‑la. Visoko efikasne pumpe firme Wilo već sada ispunjavaju norme definisane drugom fazom implementacije Direktive koja stupa na snagu 2015. godine

Sektor KGH može postići uštedu u potrošnji električne energije čak i do 90% ukoliko se stare neregulisane cirku‑lacione pumpe sa vlažnim rotorom zamene novim visoko efikasnim pumpama sa niskom potrošnjom. Stare neregu‑lisane pumpe koje se nalaze u starim sistemima uzrokuju ogromnu potrošnju električne energije, što za posledicu ima visoke operativne troškove tokom njihovog ciklusa eksploa‑

tacije. Sa ciljem da se značajno smanji potrošnja električne energije, koju koriste cirkulacione pumpe sa vlažnim roto‑rom na teritoriji EU, nastala je Direktiva ErP koja stupa na snagu 1. januara 2013. (za pumpe sa vlažnim rotorom). Di‑rektiva će u nekoliko faza nametnuti veoma stroge kriteriju‑me energetske efikasnosti.

Slika 2. Wilo stratos pico pumpa. Budućnost pripada visoko efika-snim pumpama Wilo Stratos PICO. I ova pumpa već sada ispunja-va stroge zahteve propisane drugim korakom implementacije ErP Direktive koji stupa na snagu avgusta 2015. godine. To predstavlja

prednost koja može doprineti vašim poslovnim uspesima

Svojim visoko efikasnim pumpama Wilo Stratos i Wilo Stra‑tos PICO, kompanija Wilo SE nudi kompletnu paletu proi‑zvoda za različite zahteve u tehnici zgrada. Ove pumpe već sada ispunjavaju stroga ograničenja propisana drugim ko‑rakom implementacije Direktive (ErP Direktiva) koji počinje da važi od avgusta 2015. godine. Obe ove familije pumpi imaju oznaku „ErP Ready“, odnosno već sada su spremne za budućnost. Njih karakteriše ekstremno niska potrošnja električne energije zbog inovativne EC motor tehnologi‑je i napredne elektronske kontrole. Elektronski kontrolisa‑ne cirkulacione pumpe sa vlažnim rotorom sa frekventnim konvertorom automatski podešavaju rad pumpe u skladu

Visoko efikasne pumpe ErP Ready kompanije Wilo

WIlO StratOS I WIlO STRATOS PICO VEć SADA ISPUNjAVAjU OgRANIčENjA ZADATA DIREKTIVOM ErP

Slika 1. Wilo stratos – pumpa za kuće sa više porodica. Wilo Stratos nudi rešenja za različite zahteve u tehnici zgrada, i već sada ispu-njava stroga ograničenja propisana drugim korakom implementaci-

je Direktive ErP, koji će stupiti na snagu avgusta 2015. godine

92kgh 4 • 2011

sa promenama u radu sistema za grejanje. Pogotovo veli‑ke uštede se postižu pri radu sa delimičnim opterećenjem (što čini i do 94% radnog vremena pumpe), u poređenju sa neregulisanim pumpama. Tehnologija EC motora predstav‑lja najsavremeniju varijantu DC motora i karakteriše je veo‑ma visoka energetska efikasnost. To omogućava dvostruko veću efikasnost u poređenju sa elektronski kontrolisanim pumpama sa konvencionalnim pogonom.

Slika 3. Wilo stratos erp ready. Visoko efikasne pumpe Wilo Stratos i Wilo Stratos PICO namenjene različitim zahtevima u tehnici zgra-da, već sada ispunjavaju visoke kriterijume koje postavlja Direktiva ErP. Zbog toga obe serije nose oznaku „ErP Ready“, što znači da

su spremne za budućnost

Wilo Stratos već postavlja standarde, a pumpe namenjene sistemima KGH u komercijalnim prostorima se konstantno

poboljšavaju. Visoko efikasna pumpa Wilo Stratos PICO, predstavljena 2009. godine, svoju osnovnu primenu ima kao pumpa za grejanje u kućama za jednu ili dve porodice, ali se može koristiti i u sistemima hlađenja. Prema prora‑čunu koji je sproveo TÜV SÜD (German Technical Inspec‑tion Association South), prosečna godišnja potrošnja ove pumpe u kući za jednu porodicu je 46,5 kWh, posmatraju‑ći standardne metode proračuna definisane Europump kla‑sifikacijiom o energetskoj efikasnosti. Sa uštedom i do čak 90% u potrošnji električne energije u poređenju sa standar‑dnim neregulisanim pumpama, Wilo Stratos PICO je najefi‑kasnija pumpa u svojoj klasi energetske efikasnosti (A). Procena je da će se sprovođenjem Direktive 2020. godine uštedeti 23 teravatčasova električne energije na prostoru cele EU, što je ekvivalentno električnoj energiji proizvede‑noj u šest srednje velikih termoelektrana, odnosno da će se smanjiti emisija CO2 za 11 miliona tona godišnje na prosto‑ru EU. Wilo ne preporučuje tehničkim licima i instalaterima da čekaju poslednji trenutak, tj. datum stupanja na snagu ove Direktive, već da što pre počnu sa nuđenjem visoko efi‑kasnih pumpi. Na taj način, energetska efikasnost buduć‑nosti već danas može doprineti poslovnim uspesima. Dodatne informacije:WILO SE, Nortkirchenstrasse 100, D‑44263 Dortmund. Tel. +49 (0) 2 31 / 41 02‑0, faks +49 (0) 2 31 / 41 02‑7575. E‑mail: wilo@wilo.com, Internet: www.wilo.com. Ili: Wilo Beograd d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beograd. Tel. + 381 11 2851 273, +381 11 2851 275, +381 11 2851 278. E‑mai: office@wilo.rs, Internet: www.wilo.rs.

93 4 • 2011 kgh

KOMPENZATORI d.o.o.PROIZVODNJA I USLUGE

94kgh 4 • 2011

Vaš partner za štednju.

Individualna naplata - način za uštedu.

Cene grejanja neumitno rastu usled skoka goriva na svetskom tržištu. Uvođenjem tarifnogsistema stvaraju se uslovi za individualnu naplatu. Svako ima pravo da plati samo onošto je potrošio!

Opis sistema za individualnu naplatu:Potrošena toplotna energija koja je izmerena u podstanici od strane preduzeća zadistribuciju toplote raspodeljuje se na svakog potrošača uz pomoć delitelja toplote,postavljenog na svaki radijator, srazmerno njegovoj potrošnji. U prostorijama u kojima dužekojima duže ne boravite možete da zatvorite ventil na radijatoru. Termostatskim ventilomregulišemo temperaturu prostorije i time direktno utičemo na potrošnju i štedimo - 1°C je 6% Vašeg računa.

Radio delitelj troškova toplote data IIIRadio delitelj troškova toplote je moderan elektronski uređaj sa dva temperaturska senzora koji meri temperaturu radijatora i okoline, i na osnovu ovih parametara beleži vrednost srazmernu potrošnji. Programira se prema karakteristikama radijatora na koji se montira, sa podacima za svakog potrošača ponaosob.

• Na kraju grejne sezone ili odabranog perioda delitelji toplote memorišu izračunatu vrednost u svoju internu memoriju i resetuju brojač na nulu.

• Radio delitelji toplote su baterijski napajani uređaji, koji poseduju funkciju autotestiranja,softversku podršku za prepoznavanje manipulacije i pokušaja skidanja uređaja.

• Očitavanje je moguće u bilo kom trenutku bez potrebe ulaska u prostorije: očitanevrednosti zabeležene su precizno i za svaki radijator, u toku i na kraju grejne sezone.

• Besprekorna preciznost očitanih podataka zahvaljujuči automatskom prenosu podatakau sistemu za naplatu.

• Očitavanje vrednosti sa delitelja toplote ne zahteva prisustvo stanara.

Više informacija na našem web sajtu: www.techem.rs

Tech

em ne

preu

zima o

dgov

orno

st za

even

tualne

greš

ke u

katal

ogu.

• 840

02 (2

6.01.2

011)

Techem d.o.o.Milentija Popovića 5a11070 Novi BeogradTelefon: +381 11 655 77 08Fax: +381 11 655 77 09

95 4 • 2011 kgh

Novosti iz firmi“–

suzidavača „KgH“

Novosti iz firmi –

suzidavača „KgH“

HErz-ov „KOmBI VEntIl“ 4006, 4006 Smart

Iako se već neko vre‑me proizvode i koriste u

Evropi, u Srbiji je malo poznato da firma HERZ

proizvodi automatske ba‑lansne ventile, popularno

nazvane „kombi venti‑li“. HERZ 4006 ii 4006

Smart su ventili koji regu‑lišu protok nezavisno od

oscilacija pritiska i pro‑toka u sistemu, omogu‑

ćavajući time stabilan, konstantan i neometan

rad individualnih potroša‑ča ili čitavog sistema.

Karakteristike:

■ DN 15–50 ■ Max. radni pritisak 16 bar ■ Max. diferencijalni pritisak 4 bar ■ Min. radna temperatura 2 °C

(voda) ■ Min. radna temperatura –20 °C

(antifriz) ■ Max. radna temperatura,

do DN 32... ...130 °C, DN 40–DN 50.... ..110°C

■ Minimalan neophodan diferenci‑jalni pritisak (zavisi od neophod‑nog protoka i dimenzija ventilla)

■ Autoritet 100%

Merni priključci omogućavaju priključenje mernog računara za kontrolna merenja ukoliko je potrebno. Podešavanje ventila je vrlo jednostav‑no i ne zahteva dodatan alat ili instrumente. Ventil se podešava na osnovu neophodnog protoka.

Iz tehničke karakteristike ventila se pomoću neophodnog protoka, po‑vlačenjem horizontalne linije do pune linije na dijagramu, iz mesta preseka povlačenjem linije na dole dobija stepen podešavanja, a po‑vlačenjem linije na gore do preseka sa isprekidanom linijom dobija se neophodan minimalan pad pritiska koji je potrebno ostvariti kako bi ventili vršio svoju funkciju.

96kgh 4 • 2011

HERZ Armaturen Ges.m.b.H. Richard Strauss Strasse 22,

A–11230 Wien, Austrija. Predstavništo za Srbiju,

Crnu Goru i Makedoniju: HERZ Armaturen d.o.o.

Industrijska zona bb Nova Pazova, Srbiija

tel. +381 (0)22 328‑898 faks + 381 (0)22 328‑098

mail: office@herz.rs web: www.herz.rs

4006 „kombi ventil“ adekvatno i efikasno vrši zamenu sva 3 prethodna ventila. Manja investicija, manje rada pri izvo‑đenju i prilikom hidrauličnog balansiranja mreže

Postavljanje propusnog ventila, regulacionog ventila i regula‑tora diferencijalnog pritiska. Postavka koja zahteva veću inve‑sticiju, duže izvođenje

Kompletno rasterećen klip ventila omogućava upotrebu aktuatora/termomotora umesto većih i skupljih elektromotora. Mala neophod‑na sila pomeranja. Moguća kombinacija sa modularnim pogonom ili regulacijiom u 2 tačke. 3 funkcije na jednom mestu: – regulacija diferencijalnog pritiska, – regulacija protoka, – ograničenje protoka.

Za sve dodatne informacije o ovom

ventilu i drugim automatskim regulacionim

ventilima firme HERZ, možete

se obratiti predstavništvu.

Proizvodi:

HERZ Armaturen d.o.o.Industrijska zona bb22330 Nova Pazova, SrbijaTelefon: +381 22 / 328 - 898,

+381 22 / 328 - 773Telefax: +381 22 / 328 - 098,

+381 22 / 328 - 733e-mail: office@herz.rswww.herz.rs

HERZ - Armaturen je osnovano davne 1896. godinei u svojoj 114 godina dugoj tradiciji se specijalizovalo zarazvoj i proizvodnju visokokvalitetne termotehničke opreme za grejanje i hlađenje, kotlove na biomasu i program sanitarnih armatura

Srce koje greje!

97 4 • 2011 kgh

Prefabrikovana kolena i T‑komadi; površina sa povećanom otpornošću na cepanje i mehaničke uticaje

Korišćenje predobloženih izola‑cionih sistema omogućava znat‑nu uštedu vremena i troškova. Sa novim Armacellovim proizvo‑dom Arma‑Chek Silver, instalira‑nje je sada brže i lakše. Sistem ne samo da obezbeđuje pouz‑dan izolacioni matrijal i estetsku zaštitu u jednom proizvodu, ne‑go su prefabrikovana kolena i T‑komadi takođe dostupni u pro‑izvodnom programu. Štaviše, ot‑pornost na sunčevo zračenje zaštitnog materijala je dodatno unapređena. Arma‑Chek Silver je pogodan i za spoljašnje i za unutrašnje instalacije.

Arma‑Chek Silver je idealno re‑šenje, ne samo tamo gde je po‑trebna snažna zaštita protiv vremenskih i mehaničkih utica‑ja, nego ima i estetski završ‑ni izgled. Zaštitni materijal sa sjajnim, metalnim izgledom po‑vršine efektivno štiti izolacioni materijal protiv mehaničkih uti‑caja i u isto vreme je fleksibi‑lan, tako da nakon udaraca, ne ostaju udubljenja na površini. Površina se lako čisti, sistem je lak za instaliranje i održavanje.

Poboljšana zaštita od UV‑zra‑čenja višeslojnog obložnog matrijala je stalni predmet te‑stiranja na vremenske uslove u skladu sa DIN EN ISO 4892 (Weather‑Ometer). Novi materi‑jal lakše se reže i ima veću ot‑

arma-CHEK SIlVEr: ISPlatIVO SIStEmSKO

rEšEnjE 2-u-1 Iz „armaCElla“

pornost na cepanje i uticaje. Zbog preklopa, cevi Arma‑Chek Silver se mogu sada instalirati brže i lakše.

Novi dodatak proizvodnom pro‑gramu su fabrička kolena i T‑komadi. Pravljenje složenih oblika je proces koji zahteva vreme, koji se obično ne tro‑ši na gradilištu nego u radionici. Važna prednost novih kolena i T‑račvi je da su povezani direk‑tno sa izolacijom. Za razliku od metalinih zaštita, gde voda mo‑že brzo prodreti u izolacioni si‑stem kroz spojeve, Arma‑Chek Silver štiti izolaciju od ulaska vlage čak na tim mestima.

Arma‑Chek Silver se proizvodi na materijalu AF/Armaflex. Vr‑hunski izolacioni materijal ima zatvorenu mikroćelijsku struk‑turu, veoma malu toplotnu pro‑vodljivost i visok otpor difuziji vodene pare.

Ove karakteristike osigura‑vaju da instalacija izolovana Arma‑Chek Silverom ima dugo‑trajnu zaštitu protiv kondenzaci‑je i toplotnih gubitaka.

Na zahtev, Arma‑Chek Silver može biti postavljen na druge Armaflexove materijale. Zaštit‑ni materijal je takođe dostupan posebno u rolnama za fitinge i instalacije koji su već izolovani.

Armacell je proizvođač tehnič‑kih pena i svetski lider na tr‑žištu fleksibilnih izolacionih materijala. U 2009. kompani‑ja je imala promet oko 400 mil. evra.

U grupi radi ukupno oko 2.300 zaposlenih, u 12 zemalja. Se‑dište je u Muensteru, Nemač‑ka.

Pored proizvoda ARMAFLEX, vodećeg brenda u oblasti flek‑sibilnih tehničkih materijala, kompanija se bavi proizvod‑njom tehničkih penastih mate‑rijala, sistema zaštitnih obloga, proitivpožarne zaštite kao i proizvoda za kontrolu buke, specijalne pene za višenamen‑sku industrijsku primenu i pe‑nastih materijle koji se koriste kao kompoziti.

Više informacija na www.armacell.com

SVEČanO PuštEna u rad nOVa tOPlana u KraGujEVCu

Nova toplana u Kragujevcu (Izvor: Buderus)

Tri vrelovodna kotla Buderus Logano S825M LN 12000 (Izvor: Buderus)

Dirk Niebel, nemački ministar za ekonomski razvoj i saradnju, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Ste‑vanović i direktor Nikola Petrović svečano puštaju

toplanu u rad (Izvor: Buderus)

Kontakt za medije: Ines Marciuš Kruljac Tel.: (+385) 1 295 80 74 ines.marci‑us‑kruljac@hr.bosch.com

Robert Bosch doo, Odeljenje T/SSM1‑LSS Termotehnika – veliki sistemi

Milutina Milankovića 11A, 11070 Beograd tel. (+381 11) 2052320, faks (+381 11)

2052389, www.bosch.rs

Na lokaciji Aerodromu u Kragujevcu, 6.5.2011. svečano je puštena u rad nova to‑plana sa tri vrelovodna kotla Buderus Logano S825M LN 12000. Dirk Niebel, nemački mini‑star za ekonomski razvoj i saradnju i Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, sim‑boličnim su presecanjem vrpce pustili topla‑nu u rad.Kapacitet kotlarnice je 36 MW, a pored vi‑sokog stepena korisnosti i primene LN ko‑tlova niske emisije azotnih oksida, posebnu prednost predstavlja ca 1,8 MW energije ko‑ja se dobija iskorišćenjem toplote dimnih ga‑sova. Pored ušteda energije primenom novih kotlova i gorionika, praktično se time dobi‑ja dodatno oko 5% uštede u gorivu. Montaža kompletne opreme izvedena je od strane fir‑me Ćira d.o.o. Nemačka razvojna banka Kreditanstalt für Wiederaufbau (KFW) podržala je realizaci‑ju projekta „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji“– fazu III. Robert Bosch Gm‑bH je sa partnerima u Srbiji, firmama Ćira d.o.o. i Amiga d.o.o., ugovorio isporuku kotlo‑va i prateće opreme za toplane u Kragujevcu i Pirotu. Ukupno je isporučeno 8 vrelovodnih kotlova Buderus, tipa Logano S825M sa pra‑tećom opremom. Buderus je jedna od najvećih evropskih marki na području toplotne tehnologije i nudi najno-viju tehnologiju grejanja, ventilacije i hlađenja, za besprekornu klimu stambenih prostora. Za-hvaljujući inovacijskim regulacijskim sistemi-ma, ovi se sistemi mogu optimalno uzajamno

cijsku opremu, sa 124 podružnice, zastupljen je u više od 50 zemalja sveta. Tu, na jednom mestu, klijenti Buderusa mogu dobiti stručne savete, pouzdan servis, kao i optimalno, uza-jamno usklađene energetski efikasne sisteme. Više informacija možete dobiti na našoj web stranici: www.buderus.de

kombinovati za korišćenje obnovljivih izvora energije ili dopunjavanje postojećih uljnih i ga-snih kotlova za grejanje. Buderus specijalist veleprodaje za tehnologiju grejanja i instala-

98kgh 2 • 2004

HErz-ov EKOlOšKI daljInSKI SIStEm GrEjanja

na drVnu BIOmaSuneckenmarkt, Burgenland, austrija

Neckenmarkt je gradić na severoistoku dr‑žave Burgenland u Austriji, na južnoj strani planina Ödenburger.

Severni deo opštine Neckenmarkt graniči se sa Mađarskom, a gradić je udaljen oko 68 km od glavnog grada Austrije, Beča. Populacija gradića iznosi oko 1700 žitelja.

Stanovništvo ovog mesta se grejalo i greje na tradicionalan način, upotrebom drveta. Naravno, to proizilazi iz činjenice da je oko 47% površine Austrije pokriveno šumama, a sama opština Neckenmarkt raspolaže sa oko 1700 ha šuma.

Energana u Neckenmarktu je 51% u vla‑sništvu lokalnih farmera. Puštena je u rad u decembru 2004. godine.

Energana na biomasu se sastoji od tri HERZ‑ova kotla na drvnu sečku, dva kotla tipa BioMatic i jednog tipa BioFire.

Ukupna instalisana snaga iznosi 1,6 MW. Skladište drvne sečke zapremine 1000 m3 i akumulator toplote zapremine 12 m3 zajed‑no sa kotlovima čine srce ovog postrojenja na drvnu biomasu.

HERZ‑ov BioFire kotao na drvnu sečku. Toplotna snaga 500–1000 kW po jedinici

Proizvodi se toplotna energija za grejanje i topla potrošna sanitarna voda.

Trenutno je na sistem daljinskog grejanja, podatak iz 2007. godine, priključeno oko 117 objekata sa planiranim novim priključ‑cima i proširenjem.

Sagorevanjem drveta, energent koji je CO2 neutralan, smanjuje se emisija štetnih ga‑sova i gasova koji uzrokuju efekat stakle‑ne bašte.

HERZ‑ov BioMatic kotao na drvnu sečku. Toplotna snaga 220–500 kW po jedinici

U Austriji postoji oko 843 sistema daljin‑skog grejanja na biomasu sa ukupnom snagom od nekoliko hiljada MW i naravno predstavljaju privatno vlasništvo.

Emisija ugljen‑dioksida fosilnih i drvnih energenata

Vrsta goriva

Emisija CO2 u kg/kWh energije

Gas 0,19

Mazut 0,27

Ugalj 0,29

Drvni pelet 0,03

Drvna sečka 0,03

Zgrada energane. Kotlarnice se nalaze u pri-zemlju, dok je skladište drvne sečke iznad

kotlarnice

Većim delom ovih sistema upravljaju vla‑snici šuma. Ovakav tip sistema grejanja se nalazi i u mestu Neckenmarkt. Kako si‑stem generalno funkcioniše? U slučaju sistema gde se koristi energija drveta sami farmeri postaju vlasnici sistema, proizvo‑

đači i distributeri toplotne energije. Grupa farmera investira u kompletan sistem na bi‑omasu i prodaje toplotnu energiju korisni‑cima.

HERZ‑ov BioFire 800 kW u Neckenmarktu

2 x HERZ‑ov BioMatic 500 kW u Neckenmarktu

Akumulator toplote zapremine 15.000 L

Oni su odgovorni za pravilan, stabilan i ne‑prekidan rad sistema i distribuciju toplotne energije, servisiranje i održavanje. Potro‑šačima se vrši naplata po utrošenoj energi‑ji koja se očitava preko kalorimetra. Inače pošto je oko 80% šuma u Austriji u privat‑nom vlasništvu, većina korisnika i farmera imaju svoje šume te kao naknada za utro‑šenu toplotnu energiju, umesto plaćanja,

Prilaz skladištu drvne sečke

99 2 • 2004 kgh

snabdevaju svoju lokalnu energanu drvni energentom. U većini slučaja potrošači mesečno plaća‑ju unapred dogovorenu fiksnu sumu tokom cele godine. Na kraju godine vrši se kal‑kulacija kada se izračunava odnos između stvarno utrošene toplotne energije, očita‑vanjem kalorimetara, uplaćene sume i koli‑čine drvnog energenta koji je svaki, ako je uopšte, potrošač isporučio energani. Na taj način se dobija povraćaj sredstava ili se vr‑ši doplata.

Navozna rampa iznad skladišta, sa pokret-nim krovom, za punjenje skladišta

Izgled skladišta i transportnog sistema, 4 agitatora. Pogled odozgo sa navozne

rampe

Ovo je vrlo važan sistem jer se tako zna‑čajna sredstva zadržavaju u lokalnoj zajed‑nici i regionu, otvaraju se i održavaju radna mesta u lokalnoj drvnoj industriji. To je, po‑red finansijskog i ekološkog aspekta, mož‑da i najvažnija prednost upotrebe drveta kao energenta za proizvodnju energije. Lo‑kalni energent znači nezavisnost od uvoza i fosilnih goriva.

Drvna sečka?Drvna sečka se dobija drobljenjem drveta. U Austriji postoji standard za proizvodnju drvne sečke, ÖNORM M7133. Prema tom standardu tačno su definisani procenat vla‑ge, dimenzije sečke, procenat pepela i ka‑lorična moć proizvedene sečke.

Propisivanjem standarda omogućava se snabdevanje tržišta kvalitetnim gorivom pri‑kladnim automatskim postrojenjima za sa‑gorevanje za njegovu eksploataciju.

Neke karakteristike drvne sečke:

– nominalno opterećenje se postiže sa procentom vlage < 25%;

– gustina, zavisi od vrste drveta i procen‑ta vlage:

– meko drvo 195 kg/m3; – tvrdo drvo 260 kg/m3;– kalorična moć, zavisi od vrste drveta i

procenta vlage: – meko drvo 18,5 MJ/kg; – tvrdo drvo 19,5 MJ/kg.

Podaci o postrojenju– Izvor toplotne energije: 2 HERZ‑ov BioMatic kotla snage 400 kW u ka‑

skadi + 1 HERZ‑ov BioFire kotao snage 800 kW– 12.000 litara akumulator toplote– 1.000 m3 kapacitet skladišta, sa 4 agitatora prečnika 5 m– Skladište se nalazi iznad kotlarnice– Godišnja potrošnja drvne sečke ca 3000 m3

– Centralni sistem odstranjivanja pepela u eksterne posude– 3‑4 puta godišnje punjenje skladišta– SMS obaveštavanje zastoja– Dužina sistema daljinskog grejanja iznosi 2,5 km– Snabdevanje energijom oko 117 objekata– Daljinsko praćenje rada sistema, prikaz svakog potrošača– Postrojenje radi 12 meseci zbog proizvodnje toplotne energije

za toplu potrošnu sanitarnu vodu– Drvna sečka se melje na licu mesta, drvni materijal je iz okolnih šuma,

skladištenje/rezerva drveta unapred 2 godine

Finansijski parametri– Cena proizvodnje drvne sečke: ca 2,9 €/srm– Cena drvne sečke: ca 17 €/srm– Cena proizvedene toplotne energije: ca 3,5 cent/kWh– Troškovi grejanja i tople vode po objektu: ca 1.000–1.200 €/god. – Iznos investicije za HERZ‑ovu opremu ca 160.000 €– Ukupna investicija ca 1,050.000 €

(40% subvencionisano od strane EU, države i pokrajne)– Vreme amortizacije 20 godina

Predstavništvo za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju: HERZ Armaturen d.o.o.

Industrijska zona bb 22330 Nova Pazova, Srbiija

Tel. 022‑328‑898 E‑mail: office@herz.rs

100kgh 4 • 2011

101 3 • 2011 kgh

Стандарди у грејању, хлађењу и

климатизацији

Стандарди у грејању, хлађењу и

климатизацији

lEEd 2009 Систем за оцењивање нових зграда (новоградње) и реновирања већег обима uSGBC одобрен од чланова новембра 2008. (ажурирано фебруара 2011) (Део III – наставак из прошлог броја)

ЕНЕРГИЈА И АТМОСФЕРА (EA – ENERgy & ATMOSPHERE)ЕА Предуслов 1: Основна техничка примопредаја енергетских система у згради ЗАХТЕВИ

Намера

Проверити да ли су системи енергетике у објекту инста‑лирани и баждарени сагласно захтевима власника, од‑носно корисника, како би се постигле карактеристике у складу са условима дефинисаним основом пројекта и грађевинском документацијом. Предности техничке примопредаје обухватају смањену потрошњу енергије, мање оперативне трошкове, ређе захтеве за накнадним радовима од предузимача, бољу грађевинску документацију, бољу продуктивност ста‑нара/корисника објекта и проверу да ли системи имају карактеристике у складу са пројектним захтевима (усло‑вима) које је поставио власник.

Захтеви – услови

Пројектни тим мора да обави следеће активности тех‑ничке примопредаје: ■ Да изабере појединца у својству лица одговорног за

технички пријем, који ће водити, прегледати и надгле‑дати процес техничке примопредаје. ● Одговорно лице мора да има документовано искус‑

тво за техничку примопредају најмање два грађе‑винска објекта.

● Лице одговорно за техничку примопредају мора да буде независно од управе пројектовања и из‑градње, мада може да буде запослено у некој фир‑ми која пружа такве услуге. Лице одговорно за техничку примопредају може да буде квалификова‑но запослено лице или консултант власника.

● Лице одговорно за техничку примопредају мора не‑посредно да извести власника о резултатима, на‑лазима и препорукама.

● За пројекте који су мањи од 50.000 квадратних стопа (бруто), лице одговорно за техничку при‑мопредају може да буде квалификовано лице из пројектног или грађевинског тима које поседује пот‑ребно искуство.

■ Власник мора да документује своје пројектне захте‑ве. Пројектни тим мора да направи основу пројек‑та. Лице одговорно за техничку примопредају мора да прегледа та документа и провери да ли су јасна и потпуна. Власник и пројектни тим морају бити одго‑ворни за ажурирање својих докумената.

■ Услови техничке примопредаје треба да буду форму‑лисани и унети у грађевинску документацију.

■ Потребно је направити и реализовати план за тех‑ничку примопредају.

■ Потребно је проверити монтажу и карактеристике система за које се врши техничка примопредаја.

■ Потребно је употпунити извештај о техничкој примо‑предаји.

СиСтеми За кОје Се Врши техничка ПримОПре‑Даја Поступак техничке примопредаје мора да се обави за све системе у вези са енергетиком зграде, а то пре све‑га важи за: ■ системе за грејање, вентилацију, климатизацију и

хлађење (механичке и пасивне) и њихову регула‑цију;

■ осветљење и регулацију за дневно светло; ■ системе за топлу воду у домаћинству; ■ системе за обновљиве изворе енергије (нпр. ветар,

сунце).

Потенцијалне технологије и стратегије ангажовати лице одговорно за техничку примопредају што раније у процесу пројектовања. Утврдити пројек‑тне услове власника, направити и примењивати план

102kgh 3 • 2011

за техничку примопредају који ће се користити за вре‑ме пројектовања и изградње и навести услове тех‑ничке примопредаје у документацији за понуду на тендеру. Формирати тим за техничку примопредају и пре усељења, проверити карактеристике система који троше енергију. Сачинити извештаје о техничкој примо‑предаји са препорукама пре примопредаје система за које се поступак примопредаје обавља.

Потребно је подстицати власнике да ангажују квали‑фиковане појединце који ће водити поступак техничке примопредаје. квалификовани појединци јесу они који поседују висок ниво искуства у следећим областима:

■ пројектовање, постављање (монтажа) и функциони‑сање енергетских система;

■ планирање и управљање поступком техничке примо‑предаје;

■ практично искуство са енергетским системима, и то њиховим карактеристикама, интеракцијама, стављању у погогн, балансирању, испитивању, от‑клањају проблема и поступцима рада и одржавања;

■ знање о аутоматском управљању енергетским сис‑темима.

Власнике треба подстицати да у оквиру плана технич‑ке примопредаје буду обухваћени системи који корис‑те воду, системи омотача зграде и остали системи, већ како буде прикладно. Омотач зграде је важна компо‑нента објекта која утиче на потрошњу енергије, комфор станара и квалитет унутрашњег вазуха (ваздуха у про‑сторијама). Премда овај захтев не условљава техничку примопредају зграде, власник може да постигне знатну финансијску уштеду и смањи ризик од лошег квалите‑та унутрашњег ваздуха тиме што ће омотач зграде бити обухваћен у поступку техничке примопредаје.

LEED референтни водич за пројектовање и изградњу зелених зграда, издање из 2009. године, обезбеђује смернице у мери у којој треба очекивати строгост при‑мене овог предуслова за следеће елементе:

■ пројектне услове које поставља власник,■ основу пројекта,■ план техничке примопредаје, ■ спецификацију техничке примопредаје, ■ документацију о провери карактеристика, ■ извештај о техничкој примопредаји.

ЕА Предуслов 2: Минималне енергетске карактеристике ЗАХТЕВИ

Намера

Установити минималан ниво енергетске ефикаснос‑ти за предложену зграду и системе како би се смањи‑ли еколошки и економски утицаји у вези са претераном потрошњом енергије.

Захтеви

ОПЦија 1. енергетска симулација зграде у целини.

Доказати 10% побољшања за нове зграде у предло‑женом оцењивању карактеристика зграде, или 5% по‑бољшања за реновирање већег обима на постојећим зградама, у поређењу са референтним вредностима за оцењивање карактеристика зграде.

израчунати референтну оцену карактеристика зграде на основу методе за оцењивање карактеристика зграде у Додатку G ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007

(са исправкама, али без допуна1) користећи модел за компјутерску симулацију за пројекат целе зграде. Додатак G Станарда 90.1‑2007 захтева да енергетска анализа обављена ради оцене карактеристика зграде, обухвата све енергетске трошкове према пројекту згра‑де. За освајање поена применом овог кредита, предло‑жени пројекат мора да испуњава следеће критеријуме: – да буде у складу са обавезним одредбама (чланови

5.4, 6.4, 7.4, 8.4, 9.4 и 10.4) Стандарда 90.1‑2007 (са исправкама, али без допуна);

– да обухвата све енергетске трошкове у вези са про‑јектом зграде;

– да се упореди са референтном зградом која је у складу са Додатком G Стандарда 90.1‑2007 (са ис‑правкама, али без допуна). Стандардни трошкови за енергију процеса у згради износе 25% од укупних енергетских трошкова за референтну зграду. ако су трошкови за енергију процеса у згради мањи од 25% од енергетских трошкова референтне зграде, пријаве за LEED сертификате морају садржати и документа‑цију која доказује да су улазне енергетске вредности за процес одговарајуће.

За потребе ове анализе, сматра се да енергија за про‑цесе у згради укључује, али без ограничења, канце‑ларијску и разну општу опрему, компјутере, лифтове и покретне степенице, кухињске апарате (штедњак и фрижидер), машину за веш и сушење, осветљење осим дозвољене снаге осветљења (нпр. осветљење у оквиру медицинске опреме) и слично.регулисана енергија (која се не односи на процесе) укључује осветљење (за унутрашње просторије, паркинг гаражу, паркиралиште на нивоу земље, фасаду, простор око зграде, итд., осим горе наведеног), грејање, венти‑лацију и климатизацију (за грејање и хлађење простора, вентилаторе, пумпе, одвод ваздуха из тоалета, вентила‑ција у гаражи, кухињски аспиратори, итд.) и грејање тех‑ничке воде за потребе грејања куће и простора. Оптерећења процеса морају да буду идентична за оцењивање карактеристика референтне зграде и оцењи‑вање карактеристика предложене зграде. међутим, пројектни тимови могу да примене посебан метод прорачуна (ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007 G2.5) за документовање мера које смањују процесно оптерећење. Документација уштеди енергије за опте‑рећење процеса мора да садржи списак претпоставки направљених за референтни и предложени пројекат и теоретске или емпиријске информације које подржавају те претпоставке. Пројекти у калифорнији могу да користе наслов 24‑2005, 6. део, уместо ANSI/ ASHRAE/ IESNA Стандарда 90.1‑2007 за Опцију 1. иЛи ОПЦијУ 2. ПриЛаЗ УСкЛаЂиВањУ ПрОПиСаних мера ASHRAE‑а наПреДнОГ ВОДича За енерГет‑СкО ПрОјектОВање.Поступати у складу са прописаним мерама из ASHRAE‑овог напредног водича за енергетско пројек‑товање које су прикладне за обим пројекта, као што је назначено даље у тексту. Пројектни тимови морају пос‑тупати у складу са важећим критеријумима као што је установљено у напредном водичу за енергетско пројек‑товање за климатску зону у којој се зграда налази.

1) Пројектни тимови који желе да користе допуне које је одобрио ASHRAE за потребе овог кредита, могу то да учи-не по свом нахођењу. Допуне се морају примењивати дослед-но за све LEED кредите.

103 3 • 2011 kgh

ПриЛаЗ 1 – ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовања за мање канцеларијске зграде, 2004. Зграда мора да испуни следеће услове: – да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;– да се канцеларије користе (да буду заузете). ПриЛаЗ 2 – ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовања за мање малопродајне објекте, 2006. Зграда мора да испуни следеће услове: – да има површину мању од 20.000 квадратних стопа

(ccа 1860 m2);– да се малопродајни објекат користи (да буде заузет). ПриЛаЗ 3 – ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовање за мање магацине – складишта и зграде са сопственим складиштима, 2008. Зграда мора да испуни следеће услове: – да има површину мању од 50.000 квадратних стопа

(cca 4650 m2); – да се складиште или сопствено складиште користи

(да је заузето). иЛи ОПЦија 3 – ПриЛаЗ УСкЛаЂиВањУ ПрОПиСаних мера: Водич за главне карактеристике™ напредне зграде™.Поступати у складу са прописаним мерама утврђеним у Водичу за главне карактеристике™ напредне зграде™ института за нове зграде. Зграда мора да испуни сле‑деће критеријуме: – да површина буде мања од 100.000 квадратних сто‑

па (cca 9290 m2); – треба поступати у складу са чланом 1 стратегије за

процес пројектовања и чланом 2, услови за главне карактеристике.

– пројекти за објекте здравствене заштите, складиш‑та и лабораторије не могу да се квалификују за овај прилаз.

Потенцијалне технологије и стратегије Пројектовати омотач и системе зграде тако да задо‑воље основне захтеве. користити компјутерски модел симулације за процену енергетских карактеристика и утвђивање најисплатљивијих мера енергетске ефикас‑ности. квантификовати енергетске карактеристике у по‑ређењу са основном – референтном зградом. ако је локални правилник квантитативно и текстуал‑но еквивалентан, у миниминалној мери, стандард‑ни процес одређивања комерцијалног кода енергије министарства за енергију СаД може да се примени као корелација карактеристика локалног правилника са ANSI/ASHRAE/IESNA Стандардом 90.1‑2007. Детаљи DOE‑овог процеса за одређивање комерцијалног кода енергије могу се наћи на http://www.energycodes.gov/implement/determinations_com.stm.

ЕА Предуслов 3: Основно управљање коришћењем расхладних флуида ЗАХТЕВИ

Намера

Смањити оштећење озонског омотача у стратосфери.

Захтеви – услови

нулто коришћење (некоришћење) расхладних флуида на бази CFC‑а у новим основним системима за грејање,

вентилацију, климатизацију и хлађење. Приликом по‑новног коришћења основне кГх опреме у згради, пре завршетка пројекта извршити свеобухватну конверзију са CFC‑а. Планови за искључивање који ће се односи‑ти на период након датума завршетка пројекта, разма‑траће се према њиховом доприносима.

Потенцијалне технологије и стратегије Приликом поновног коришћења система кГх, потребно је обавити инвентар како би се одредила опрема која ко‑ристи расхладне флуиде базиране на CFC‑у и обезбе‑дио распоред замене тих расхладних флуида. За нове зграде, изабрати нову опрему кГх у основној згради која не корисити расхладна средства на бази CFC‑а.

ЕА Кредит 1: Оптимизирати енергетске карактеристике 1–19 ПОЕНА

Намера

Постићи што виши ниво енергетских карактеристика – надмашујући стандард дат предусловима како би се смањили еколошки и економски утицаји повезани са претераном потрошњом енергије.

Услови

изабрати једну од три опције описане (прилаз усклађе‑ности) даље у тексту. ако пројектни тимови докумен‑том докажу да су постигли овај циљ користећи једну од било које 3 опције, сматраће се да су поступили у скла‑ду са еа предусловом 2: минималне енергетске карак‑теристике.

ОПЦија 1. СимУЛаЦија енерГије У ЦеЛОј ЗГра‑Ди (1–19 ПОена).

Доказати процентуално побољшање оцењивањем ка‑рактеристика предложене зграде у поређењу са карак‑теристикама основне – референенте зграде. израчунати карактеристике референтне зграде према Додатку G Стандарда ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007 (са исправкама али без допуна2), користећи модел за компјутерску симулацију за пројекат целе зграде. минималан проценат уштеде трошкова енергије за сва‑ку граничну вредност (праг) поена је као што следи:

Нове зграде

Реновирање постојећих

зграда

Поени Нове зграде

Реновирање постојећих

зграда

Поени

12% 8% 1 32% 28% 11

14% 10% 2 34% 30% 12

16% 12% 3 36% 32% 13

18% 14% 4 38% 34% 14

20% 16% 5 40% 36% 15

22% 18% 6 42% 38% 16

24% 20% 7 44% 40% 17

26% 22% 8 46% 42% 18

28% 24% 9 48% 44% 19

30% 26% 10

2) Пројектни тимови који желе да користе допуне које је одобрио ASHRAE за потребе овог кредита, могу то да учи-не по свом нахођењу. Допуне се морају примењивати дослед-но за све LEED кредите.

104kgh 3 • 2011

Додатак G Стандарда 90.1‑2007 захтева да енергетска анализа обављена за метод оцењивања карактеристи‑ка зграде обухвата све енергетске трошкове повезане са пројектом зграде. Да би се освојили поени за овај кредит, предложени пројекат мора да испуњава сле‑деће критеријуме:

– Усклађеност са обавезним одредбама (чланови 5.4, 6.4, 7.4, 8.4, 9.4 и 10.4) Стандарда 90.1‑2007 (са ис‑правкама али без допуна).

– Обухваћеност свих енергетских трошкова у вези са пројектом зграде.

– Поређење са референтном зградом која је у складу са Додатком Г Стандарда 90.1‑2007 (са исправкама, али без допуна). Стандардни енергетски трошкови процеса представљају 25% од укупних енергетских трошкова за референтну зграду. Уколико енергетски трошкови за процесе у згради износе мање од 25% од енергетских трошкова референенте зграде, прија‑ве за LEED морају да обухватају документацију која доказује да су улазне енергетске вредности за про‑цес одговарајуће.

За потребе ове анализе, сматра се да енергија процеса укључује, али није ограничена на канцеларијску и разну општу опрему, компјутере, лифтове и покретне степе‑нице, кухињске апарате (штедњак и фрижидер), маши‑ну за веш и сушење, осветљење осим тзв. „дозвољене снаге осветљења“ (нпр. осветљење у оквиру медицин‑ске опреме) и слично.

регулисана енергија (која се не односи на процесе у згради) укључује осветљење (за унутрашње просто‑рије, паркинг гаражу, паркиралиште на нивоу земље, фасада, простор око зграде, итд., осим горе наведеног), грејање, вентилацију и климатизацију (за грејање про‑стора, хлађење простора, вентилаторе, пумпе, одво‑де ваздуха из тоалета, вентилација у гаражи, кухињски аспиратори итд.) и грејање техничке воде за потребе грејања куће и простора).

Оптерећења процеса морају да буду идентична за оцењивање карактеристика референтне зграде и оцењи‑вање карактеристика предложене зграде. међутим, пројектни тимови могу да користе „посебан метод прорачуна“ (ANSI/ASHRAE/IESNA Стандард 90.1‑2007 G2.5) за документовање мера које смањују процесно оптерећење. Документација о уштеди енергије за про‑цесно оптерећење мора да садржи списак претпоставки направљених за референтни и предложени пројекат и теоретске или емпиријске информације које подржавају те претпоставке. Пројекти у калифорнији могу да корис‑те наслов 24‑2005, 6. део уместо ANSI/ASHRAE/ IESNA Стандарда 90.1‑2007 за Опцију 1.

иЛи

ОПЦија 2 . Прилаз 1С усклађености са претходним условима: ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовање (1 поен).

Поступати у складу са мерама претходних услова из ASHRAE‑овог напредног водича за енергетско пројек‑товање које су прикладне за обим пројекта, као што је назначено доле. Пројектни тимови морају да поступају у складу са важећим критеријумима, као што је уста‑новљено у напредном водичу за енергетско пројекто‑вање за климатску зону у којој се зграда налази.

ПриЛаЗ 1 – ASHRAE‑ов напредни водич за напредно енергетско пројектовања за мање канцеларијске згра‑де, 2004.

Зграда мора да испуни следеће услове:

– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;

– да се канцеларије користе (да буду заузете).

ПриЛаЗ 2 – ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовање за мање малопродајне објекте, 2006.

Зграда мора да испуни следеће услове:

– да има површину мању од 20.000 квадратних стопа;– да се малопродајни објекти користе (да буду заузе‑

ти).

ПриЛаЗ 3 – ASHRAE‑ов напредни водич за енергетско пројектовање за мања складишта и зграде са сопстве‑ним складиштима, 2008.

Зграда мора да испуни следеће услове:

– да има површину мању од 50.000 квадратних стопа;– да се складишта или сопствена складишта користе

(да буду заузета).

иЛи

ОПЦија 3 – ПриЛаЗ УСкЛаЂенОСти Са мерама ПретхОДних УСЛОВа: ВОДич За карактериСти‑ке јеЗГра™ наПреДне ЗГраДе™

Поступати у складу са мерама претходних услова утврђених у Водичу за карактеристике језгра™ напред‑не зграде™ института за нове зграде. Зграда мора да испуни следеће критеријуме:

– да има површину мању од 100.000 квадратних сто‑па;

– треба поступати у складу са чланом 1 стратегије за процес пројектовања и чланом 2, услови за каракте‑ристике језгра;

– пројекти за објекте здравствене заштите, складиш‑та и лабораторије не могу да се квалификују за овај правац.

Поени који се добијају за Опцију 3 (1 поен):

– 1 поен за све пројекте (канцеларије, школе, скупшти‑не и малопродаја) мање од 100.000 квадратних сто‑па, који су у складу са члановима 1 и 2 Водича за карактеристике језгра зграде;

– до 2 додатна поена за пројекте који примене стра‑тегије за карактеристике које се наводе у члану 3, Побољшане карактеристике. За све 3 примењене стратегије из овог члана, добија се 1 поен;

– следећим стратегијама се баве други аспекти LEED и за њих се не добијају додатни поени за еа кредит: – 3.1 – хладни кровови, – 3.8 – ноћна вентилација,– 3.13. – додатна техничка примопредаја.

Потенцијалне технологије и стратегије Пројектовати омотач и системе у згради тако да задо‑воље референтне услове. користити компјутерски мо‑дел симулације за процену енергетских карактеристика и утврђивање најисплатљивијих мера енергетске ефи‑касности. квантификовати енергетске карактеристике у поређењу са референтном зградом.

ако је локални правилник екивалентан текстуално и квантитативно приликом примене, у миниминал‑ној мери, стандардни процес за одређивање пра‑вилника за комерцијалну енергију министарства за енергију СаД може да се примени као корелација ка‑рактеристика локалног правилника са ANSI/ASHRAE/IESNA Стандардом 90.1‑2007. Подаци о процесу ДОе за одређивање правилника о енергији у комерцијалним објектима могу се наћи на http://www.energycodes.gov/implement/determinations_com.stm.

105 3 • 2011 kgh

ЕА Кредит 2: Обновљива енергија на градилишту (самој локацији) 1–7 ПОЕНА

Намера

Подстицати и истицати да се у што већој мери врши снабдевање обновљивом енергијом на градилишту (ло‑кацији) из сопствених извора, како би се смањили еко‑лошки и економски утицаји повезани са коришћењем фосилних горива.

Услови

користити системе за обновљиве изворе енергије на градилишту (локацији) како би се неутралисали трош‑кови за енергију у згради. израчунати карактеристике пројекта, тако што ће енергија произведена обновљи‑вим системима бити изражена као проценат годишњих енергетских трошкова зграде и користити доњу табелу за одређивање броја поена који се добијају. користити годишње енергетске трошкове зграде израчу‑нате у еа кредиту 1: Оптимизирати енергетске каракте‑ристике или вредности из базе података министарства за енергију – преглед потрошње енергије за пословне зграде, за одређивање процењене употребе електрич‑не енергије. минималан проценат обновљивих извора енергије за сваку граничну вредност поена:

Проценат обновљиве енергије Поени

1% 1

3% 2

5% 3

7% 4

9% 5

11% 6

13% 7

Потенцијалне технологије и стратегије извршити процену пројекта у погледу потенцијала неза‑гађујуће и „обновљиве енергије“, укључујући стратегије за енергију сунца, ветра, геотермалну, енергију воде са малим утицајем на животну средину, биомасу и биогас. Приликом примене ових стратегија, искористити нето мерење у локалном комуналном предузећу.

ЕА Кредит 3: Побољшана техничка примопредаја 2 ПОЕНА

Намера

Започети са процесом техничке примопредаје већ на почетку процеса пројектовања и обавити додатне ак‑тивности након што буде завшена провера карактери‑стика система.

Услови

реализовати или уговорити да буду реализоване сле‑деће додатне активности техничке примопредаје по‑ред услова датих у еа Предуслову 1: Основна техничка примопредаја енергетских система у згради и у складу са LEED референтним водичем за пројектовање и из‑градњу зелених зграда, издање из 2009. године.

■ Пре почетка фазе припреме грађевинске документа‑ције, одредити независно одговорно лице за технич‑ки пријем које ће водити, прегледати и надгледати реализацију свих активности процеса техничке при‑мопредаје. ● Одговорно лице мора да има документовано ис‑

куство за техничку примопредају са најмање два грађевинска објекта.

● Лице у својству одговорног лица за техничку при‑мопредају: – мора да буде независно од рада на пројектовању

и изградњи; – не сме да буде запослено у пројектантској фир‑

ми, мада његова услуга може да буде уговорена преко пројектантске фирме;

– не сме да буде запослено лице нити да буде уго‑вором ангажовано преко предузетника или ме‑наџера изградње који има закључене уговоре о изградњи;

– може да буде квалификовано запослено лице или консултант власника.

● Лице одговорно за техничку примопредају мора да уради најмање 1 извештај о техничкој промо‑предаји пројекта у складу са основом пројектних услова које је дао власник, а утврђују пројектна до‑кумената пре међуконструкционе документационе фазе, и да провери коментаре на извештај у доку‑ментима који накнадно буду били подношени.

● Лице одговорно за техничку примопредају мора да прегледа документа које је поднео предузимач, а која се односе на системе за које се врши технич‑ка примопредаја, како би утврдило усклађеност са пројектним условима и основом пројекта. Овај пре‑глед мора да буде истовремен са прегледом од стране архитекте или инжењера и мора бити пре‑дат пројектном тиму и власнику.

● Лице одговорно за техничку примопредају или други чланови пројектног тима морају да израде упутство за системе које ће будућим руковаоцима пружити информације потребне да разумеју и оп‑тимално рукују системима за које је извршен тех‑нички пријем.

● Лице одговорно за техничку примопредају или дру‑ги чланови пројектног тима морају да провере да ли су испуњени услови за обуку лица које води рачуна о згради и за обуку станара.

● Лице одговорно за техничку примопредају мора да буде укључено у преглед функционисања зграде са особљем које води рачуна о згради и одржава је, и то 10 месеци након потпуног завршетка. мора да постоји и план за решавање нерешених проблема у вези са техничком примопредајом.

Потенцијалне технологије и стратегије иако је боље да власник буде тај који ће ангажовати лице одговорно за техничку примопредају, за кредит у вези са побољшаном техничком примопредајом, лице одговорно за техничку примопредају може бити анга‑жовано преко пројектантске фирме или фирме која се бави руковођењем изградње, али са којом није закљу‑чен уговор. LEED референтни водич за пројектовање и изградњу зелених зграда, издање из 2009. године, обезбеђује де‑таљне смернице о строгој примени која се очекује у сле‑дећим активностима процеса: ■ преглед техничке примопредаје за пројекат, ■ преглед поднетих докумената у вези са техничком

примопредајом,■ упутство за системе.

106kgh 3 • 2011

ЕА Кредит 4: Побољшано поступање са расхладним флуидима 2 ПОЕНА

Намера

Смањити оштећење озонског омотача и помоћи да се у раној фази постигне усклађеност са Протоколом из монтреала уз минимизирање доприноса климатским променама.

Захтеви – услови

ОПЦија 1 не користити расхладне флуиде. иЛи ОПЦија 2 изабрати расхладне флуиде и опрему за кГх која ми‑нимизира или елиминише емисију једињења која до‑пирносе оштећењу озонског омотача и климатским променама. Основна опрема за кГх у згради мора да буде у складу са следећом формулом, која успоставља максималну граничну вредност за комбинован допри‑нос оштећењу (смањењу) озонског омотача и потен‑цијала глобалног загревања:

LCGWP + LCODP x 105 ≤ 100

Дефиниције прорачуна за LCGWP + LCODP x 105 ≤ 100

LCODP = [ODPr x (Lr x Life + Mr) x Rc]/Life

LCGWP = [GWPr x (Lr x Life + Mr) x Rc]/Life

LCODP : Потенцијал смањења озонског омотача током жив. циклуса (lb CFC 11/ton‑god.)

LCGWP : Потенцијал директног глобалног загревања током жив. циклуса (lb CO2/ton‑god.)

GWPr : Потенцијал глобалног загревања расхладног флуида (0 до 12.000 lb CO2/lbr)

ODPr: Потенцијал оштећења озонског омотача расхл. флуида (0 до 0,2 lb CFC 11/lbr)

Lr : Брзина истицања расхл. флуида (0,5% то 2,0%; станд. 2% осим ако није другачије доказано)

Mr: Губитак расхл. средства на крају века (2% до 10%; станд. 10% осим ако није другачије доказано)

Rc: Пуњење расхл. флуида (0,5 do 5,0 lbs rashl. флуида по тони бруто АRI номиналног расхладног капацитета

Life: Век опреме 100 (10 година; стандард заснован на врсти опреме, осим ако није другачије показано)

За више врста опреме, процењени процес свих основ‑них уређаја кГх у згради мора да се израчунава помоћу следеће формуле:

Σ (LCGWP + LCODP x 105) x QunitQtotal ≤ 100

Дефиниције прорачуна за [Σ (LCГWP + LCODP x 105 ) x Qunit ] Qtotal ≤ 100

Qunit = Gross АRI rated cooling capacity of an individual HVАC or refrigeration unit (Tons)

Qtotal = Total gross АRI rated cooling capacity of all HVАC or refirgeration АRI – Аir‑Conditioning and Refrigeration Institute, АRI rated cooling capacity – testirane osobine prema procedure АRI za određene vrednosti temperaturskiih uslova

мањи уређаји за кГх (дефинисани као они који садрже мање од 0,5 фунти расхладног флуида) и друга опре‑ма, као што су стандардни хладњаци, мањи хладњаци за воду и други уређаји за хлађење који садрже мање од 0,5 фунти расхладног флуида, не сматрају се де‑лом основног система зграде и не подлежу условима за овај кредит. не користити нити монтирати противпожарне системе који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, као што су CFC, хидрохлорофлуороугљеници (HCFC) или халони.

Потенцијалне технологије и стратегије Пројектовати и водити објекат без механичке опреме за хлађење. тамо где се користи механичко хлађење, користити основне системе за кГх у згради за рас‑хладни циклус који минимизира директан утицај на оштећење озонског омотача и глобалне климатске про‑мене. изабрати опрему за кГх са смањеним пуњењем расхладног флуида и дужим животним веком опреме. Одржавати опрему како би се спречило истицање рас‑хладног флуида у атмосферу. користити противпожар‑не апарате који не садрже CHCFC или халоне.

ЕА Кредит 5: Мерење и провера 3 ПОЕНА

Намера

Обезбедити сталну одговорност за потрошњу енергије у згради током времена.

Захтеви – услови

ОПЦија 1 израдити и реализовати план за мерење и прове‑ру који је доследан опцији Д: Симулација са калибра‑цијом (метод 2 за процену уштеде) као што је утврђено у међународном протоколу за мерење и проверу карак‑теристика, свесци III: концепти и опције за одређивање уштеде енергије у новоградњи, априла 2003. Период за мерење и проверу мора да покрије најмање једну годину становања/коришћења зграде после из‑градње. Обезбедити поступак за корекције уколико резултати плана за мерење и проверу указују на то да није постиг‑нута уштеда енергије. иЛи ОПЦија 2 израдити и реализовати план за мерење и проверу који је доследан Опцији Б: изолација мере за очување енер‑гије, као што је утврђено у међународном протоколу за мерење и проверу карактеристика, свеска III: концепти и опције за одређивање уштеде енергије у новоградњи (IPMVP), априла 2003. Период за мерење и проверу мора да покрије најмање једну годину становања/коришћења зграде после из‑градње. Обезбедити поступак за корекције уколико резултати плана за мерење и проверу указују на то да није постиг‑нута уштеда енергије. иЛи ОПЦија 3 (1 поен) испунити мПр поступање у складу са опцијом 1: фо‑румулар за издавање података о енергији и води.

107 3 • 2011 kgh

Пројекти морају имају регистрован account у Portfolio Manager ENERGY STAR и да деле досије са главним рачуном Савета за зелене зграде.

Потенцијалне технологије и стратегије израдити план за мерење и проверу којим ће се проце‑нити карактеристике зграде и/или енергетских система. Одредити карактеристике за зграду и/или енергетске системе помоћу симулације енергије или техничке анализе. Поставити неопходну мерну опрему за ме‑рење потрошње енергије. Пратити карактеристике по‑ређењем предвиђених карактеристика са стварним карактеристикама анализираних по компонентама или систему, већ како је прикладно. Проценити ефикасност енергије поређењем стварних карактеристика са рефе‑рентним карактеристикама.

Док IPMVP описује конкретне радње за проверу уштеде која је повезана са мерама и стратегијама за очување енергије, овај LEED кредит се проширује на типич‑не циљеве мерења и провере IPMVP. активности ме‑рења и провере не морају обавезно да буду ограничене на енергетске системе где су мере за очување енер‑гије или стратегије за очување енергије реализоване, IPMVP обезбеђује смернице о стратегијама мерења и провере и њиховим одговарајућим применема у разли‑читим ситуацијама. Ове стратегије би требало да се ко‑ристе заједно са праћењем и бележењем трендова о значајним енергетским системима како би се обезбе‑дила стална одговорност за енергетске карактеристи‑ке зграде.

За поступак корекције, узети у обзир постављање дијагностике у оквиру система регулације, како би упозорила особље када опрема не ради оптимално. Услови који могу да буду гаранција да ће аларм упозо‑рити особље могли би да обухватају:

– вентиле који пропуштају у расхладним и грејним змијачама у оквиру уређаја за обраду ваздуха;

– пропуштене прилике економајзера (нпр. погрешна ре‑гулација пригушивача економајзера);

– софтверско или мануелно преоптерећење које омо‑гућава уређајима да раде 24 сата на дан, 7 дана не‑дељно;

– рад опреме током необичних околности (нпр. укљу‑чен котао када је температура спољашњег ваздуха изнад 65 ºF).

Поред дијагностике за регулацију, узети у обзир при‑мену услуга за ретротехничку примопредају или анга‑жовање особља да испита зашто је потрошња енергије већа (такав члан особља је обично руководилац за очу‑вање ресурса – за додатне информације видети http://www.energy.state.or.us/remhm.htm.

ЕА Кредит 6: Зелена енергија 2 ПОЕНА

Намера

Подстицати развој и коришћење технологија које корис‑те обновљиву енергију из мрежног извора са нултим за‑гађењем.

Захтеви – услови

Закључити уговор о обновљивој енергији у трајању од најмање 2 године како би се обезбедило најмање 35% електричне енергије у згради из обновљивих извора, као што прописују услови сертификације за произво‑де зелене електричне енергије Центра за решења ре‑сурса.

Свака куповина зелене енергије биће заснована на ко‑личини потрошене енергије, а не на цени.

ОПЦија 1 – Одредити референтно коришћење елект‑ричне енергије.

користи годишњу потрошњу електричне енергије из ре‑зултата еа кредит 1: оптимизовати енергетске каракте‑ристике.

иЛи

ОПЦија 2 – Проценити референтно коришћење елек‑тричне енергије.

користити базе података анкете о потрошњи енергије у пословним зградама коју је спровело министарство за енергију СаД како би одредили процену потрошње електричне енергије.

Потенцијалне технологије и стратегије Одредити енергетске потребе зграде и испитати мо‑гућности за закључење уговора о снабдевању зелене енергије. Зелена енергија се добија од сунчеве енер‑гије, ветра, геотермалне енергије, биомасе или воде‑них извора са малим утицајем на животну средину. Посетити http://www.gree‑e.orf/energy за информације о програму за зелену електричну енергију. Производ зе‑лене енергије купљен у складу са условима за кредит не мора да има сертификат Green‑e Energy. Други из‑вори зелене енергије могу да се квалификују уколи‑ко задовољавају техничке услове програма за зелену електричну енергију. Сертификати о обновљивој енер‑гији, сертификати о обновљивој енергији којом се може трговати, зелене етикете и остали видови зелене енер‑гије који су у складу са техничким условима програма за зелену електричну енергију, могу да се користе за доку‑метновање усклађености са овим кредитом.

Приредила проф. др Марија Тодоровић

Hidria d.o.o. BeogradJurija Gagarina 26V/III, 11070 Novi BeogradT: 011 228 66 40, F: 011 228 66 35

www.hidria.comE: beograd@hidria.com

Hidria Beograd

108kgh 3 • 2011

The Emerson Climate Technologies logo is a trademark and service mark of Emerson Electric Co. Emerson Climate Technologies Inc. is a subsidiary of Emerson Electric Co.Copeland is a registered trademark and Copeland Scroll Digital is a trademark of Emerson Climate Technologies Inc. All other trademarks are property of their respective owners.@2010 Emerson Climate Technologies GmbH

Emerson Climate Technologies, Selska 93 - 10002 Zagreb, Croatia Tel +3851/560 3875 - Fax +3851/560 3879 - Email: balkan.sales@emerson.com

Stream SeriesProjektovan da bude najbolji u klasi

Predstavnik za Srbiju i Crnu Goru Srđan Nikodijević, dipl.inž.Radnička 56, 11030 BeogradTel./faks. +381 11 3540 443Mob. +381 63 116 55 22E-mail n.srdjan@sbb.rs

OVENTROP GmbH & Co. KG Paul-Oventrop-Straße 1D-59939 OlsbergTelefon +49 (0) 29 62 82-0Telefax +49 (0) 29 62 82-400E-mail mail@oventrop.deInternet www.oventrop.de

109 4 • 2011 kgh

„КГХ“ за студенте

„КГХ“ за студенте

СТУДЕНТИ ФаКултета теХничКиХ науКа из новоГ Сада оСвојили друГо меСто на међународном таКмичењу – ASHRAE STUDENT DESIgN COMPETITION 2011

ментори рада су били проф. др Бранислав тодоровић, проф. др марија тодоровић и александар анђелковић, асистент на Факултету техничких наука.

Ово је први пут и историји такмичења да су наши академци освојили једно од три прва места, а у последње три године учесници са европских факултета нису се нашли у друштву награђиваних тимова.

Прво место припало је Tianjin University, у кини, а трећи су били студенти Lawrence Technological University, Southfield, Michigan, СаД.

Пријављени рад је учество‑вао у категорији интеграл‑ног, одрживог пројектовања у грађевинарству (Integrated Sustainable Building Design). Ово је данас веома актуел‑

на тема јер конвенционалних енергетских ресурса нема ви‑ше у изобиљу, већ на креати‑

шења музеја „The Drake Well Museum“ који се налази у Titusville‑у, у Пенсилванији, СаД.

идејно решење младих ар‑хитеката развијено је са ре‑ференцама на постојеће структуре на локацији, са јас‑ним циљем да се кроз нову архитектуру оживи историја, а објекат доведе у везу са ок‑ружењем.

млади инжењери машинства су моделирали енергетске би‑лансе објекта, пројектова‑ли климатизациони систем и осветљење и дефинисали системе за напајање објек‑та енергијом из обновљи‑вих извора енергије. Посебан акцент је стављен на енергет‑ску ефикасност објекта, која мора бити што већа, како би се остварила мала потрошња

Према протоколу такми‑чења, награду и признање такмичарски тим ће преузе‑ти на међународној конфе‑ренцији „2012 ASHRAE Winter Conference“ која ће бити одр‑жана у чикагу (СаД) у јануару 2012. године.

та конференција, заједно са сајмом технике, представља највећи светски скуп из об‑ласти климатизације, грејања и хлађења. Уз то, честитке на успеху наших студената до‑шле су од Nohada Boudana испред Огранка ASHRAE RAL, који је позвао тим на учешће на регионалној кон‑ференцији „ASHRAE RAL – CRC Annual Conference“, у абу Дабију (Уае) од 19. до 23. септембра 2011, уз пред‑лог да се пројекат презен‑тује пред интернационалном публиком и индустријским стручњацима.

Ово није прво учешће студената Факултета техничких наука на истом такмичењу.

Прошле године је новосадским студентима припала титула Rising Star, четврто место на конкурсу. Задатак пројекта је био да се уради идејно решење болнице са малом потрошњом енергије.

Признање је такмичарски тим преузео на међународној конференцији 2011 ASHRAE Winter Conference „Zero Energy Design – A Safe Bet“, одржаној од 29. јануара до 2. фебруара у Лас Вегасу (СаД).

А. А.

Факултет техничких наука Универзитета у новом Саду још једном је оправдао своју репутацију у земљи, а последња у низу награда које су студенти освојили за свој факултет оправдава и његово место у друштву најпрестижнијих светских универзитета. тим студената који су чинили игор мујан, иван туторов, марио Барлаков, Бојан марковић, са Департмана за енергетику и процесну технику, и маја Живанић и радивоје Савић, са Департмана за архитектуру и урбанизам, освојио је друго место на светском такмичењу које је организовало америчко друштво за грејање, хлађење и климатизацију ASHRAE

ван начин треба реализовати објекат са малом потрошњом енергије. Задатак пројекта би‑ло је извођење идејног ре‑

енергије и тиме објекат оспо‑собио за прихватање енергије из алтернативних извора, по разумној цени.

111 4 • 2011 kgh

KgH – nekada

KgH – nekada

Primena rashladnih sistema sa ugljen‑dioksidom (CO2) u komfornom hlađenju vazduha svoj vrhunac je dostigla u 1920‑im. U ranim 1930‑im novi rashladni sistemi sa CO2 za hlađenje vazduha i hladnjače praktično su nestali. Depresija je izazvala znatno smanjenje broja instalacija, a pojava R12 u sistemima za komforno hlađenje zamenila je upotrebu ugljen‑dioksida kao „sigurnog“ rashladnog fluida. токоm tih godina, izvestan broj formiranih rashladnih kompanija koje su proizvodile amonijačne kompresore, pustile su i liniju kompresora sa ugljen‑dioksidom. To im je omogućilo učešće na rаstućem tržištu komfornog hlađenja.Ovaj tekst je jedno od poglavlja knjige „Prvi vek klimatizacije“, u izdanju ASHRAE‑a. Autor teksta je William S. Bodinus, iz „Gustafson Соmаnу“, u Čikagu, SAD.

CO2 u 19. vekuU knjizi „Toplota i hladnoća: ovladavanje velikim unutraš‑njim prostorom“, koju je izdao ASHRAE, istorijska primena CO2 kao rashladnog fluida objašnjena je ovako:„CO2 (takođe poznat kao ugljen‑dioksid ili anhidrid uglje‑ne kiseline), kao rashladni fluid za parno‑kompresione si‑steme, prvi je predložio Aleksandar Tvajning (Twining), koji ga je pomenuo u svom britanskom patentu 1950. Tadeuš S. C. Lou (Lowe) eksperimentisao je sa ugljen‑dioksidom za vojne balone u 1860‑im, uočavajući mogućnosti njegove primene kao rashladnog fluida prilikom registracije britan‑skog patenta 952, 1867, i izrade mašine za led oko 1869, u Džeksonu, u državi Misisipi. Takođe je napravio mašinu na palubi broda za transport smrznutog mesa u Meksičkom zalivu. Lou nije dalje razvijao svoje ideje.Karl (Carl) Linde je takođe eksperimentisao sa ugljen‑di‑oksidom kada je konstruisao mašinu za F. Krupa u Ese‑nu, u Nemačkoj, 1882. V. Rejt (Raydt) je 1884. patentirao kompresioni sistem za pravljenje leda pomoću ugljen‑diok‑sida, a J. Harison je 1884. registrovao patent za uređaj za proizvodnju ugljen‑dioksida za potrebe hlađenja. Međutim,

PRIMENA RASHlADNIH SISTEMA SA UgljEN‑DIOKSIDOM

upotreba ugljen‑dioksida nije stvarno napredovala sve dok Franc Vindhauzen (Franz Windhausen) nije u Nemačkoj konstruisao kompresor za ugljen‑dioksid, patentiran (British Patent 2864) 1886. i prodat britanskom „J. & E. Hall“ koji ga je poboljšao i oko 1890. počeo njegovu proizvodnju. „Holo‑va“ mašina sa ugljen‑dioksidom je naišla na široku prime‑nu na brodovima, zamenjujući dotada korišćene mašine sa komprimovanim vazduhom.

Mašine sa ugljen‑dioksidom su univerzalno korišćene na britanskim brodovima u 1940‑im, da bi zatim bile zamenje‑ne hlorofluorougljenicima kao rashladnim fluidima.

U SAD, ugljen‑dioksid je bio uspešno korišćen u 1890‑im za hlađenje, a u 1900‑im za komforno hlađenje. Branilac nje‑govog principa u SAD bila je „Kroeschell Bros. Ice Machine Соmаnу“, koja je proizvodila sisteme zaštićene patentom kupljenim od Mađara Juliusa Sedlačeka (Sedlacek).

Razvoj kompanija koje su koristile ugljen‑dioksid

U 1897, „Kroeschell Bros. Boiler Соmanу“ obrazovala je u Čikagu posebnu kompaniju za proizvodnju kompresora sa CO2, nazvanu „Kroeschell Bros. Ice Machine Соmpany“. „Krešel“ je proizvodio kompresore za hlađenje sa ugljen‑di‑oksidom, kondenzatore, hladnjake vode i rasoline, viso‑kopritisni СО2, ventile i armaturu za sisteme za rashladno skladištenje. U 1924, „Krešel“ se integrisao sa „Brunswick Refrigeration Соmpany“ iz Novog Brunsvika, u državi Nju‑jork, koja je proizvodila amonijačne kompresore i odgova‑rajući pribor.

U 1915, Fred Vitenmajer (Wittenmeier), koji je radio u „Kre‑šelovom“ odeljenje za hlađenje, dao je ostavku i formirao u Čikagu drugu kompaniju za rashladne mašine sa ugljen‑di‑oksidom. Vitenmajerova kompanija je proizvodila liniju ho‑rizontalnih kompresora sa dvostrukim dejstvom, vrlo sličnu „Krešelovoj“ liniji. Kompanija je, nakon prestanka proizvod‑nje kompresora u 1930‑im, postala izvođač radova u oblasti hlađenja, pod upravom njegovog sina, dugi niz godina.

Kompanija Volfa (Wolf) Lindea postala je veliki proizvo‑đač amonijačnih kompresora u poslednjoj četvrtini 1800‑ih i na početku 1900‑ih, ali je bila neznatan faktor u proizvod‑nji kompresora sa CO2 i rashladnih sistema sa CO2. Njen veliki posao bili su amonijačni sistemi za pivare, fabrike za preradu i drugu primenu u velikim rashladnim skladištima. Mašine sa ugljen‑dioksidom za hlađenje vazduha proizvo‑dile su i „American Carbonic Machinery Соmpany“ i „Car‑bondale Machine Соmpany“.

112kgh 4 • 2011

Ugljen‑dioksid – siguran rashladni fluidPri kraju 1890‑ih, „Krešel“ je reklamirao ugljen‑dioksid kao siguran rashladni fluid. Sumpor‑dioksid (SO2) i amonijak (NH3), s druge strane, bili su izuzetno štetni. Kompresiona rashladna postrojenja morala su biti daleko udaljena od lju‑di. Isto tako, kada su u amonijačnim kompresorima postojali ekstremni stepeni sabijanja, dolazilo je do eksplozija.Pošto je ugljen‑dioksid bio jedini neotrovni i nezapaljivi ras‑hladni fluid, korišćen je u manjim, vertikalnim kompresorima za hladnjake i izložbene vitrine i bivao instaliran u trgovina‑ma hranom, hotelskim kuhinjama, bolnicama, salama za bankete, restoranima, velikim javnim tržnicama i na putnič‑kim brodovima. Najveći broj tih rashladnih postrojenja hla‑dio je kalcijum‑hlorid koji je cirkulisao u hladnjacima.Temperatura dovodne rasoline bila je obično oko –12 °C. Rashladni elementi u rashladnim sanducima bili su prvo‑bitno od galvaniziranih čeličnih cevi montiranih na bočnom zidu ili iznad u bunkerima. Manji hladnjaci su koristili cev‑ne zmije od gvozdenih cevi savijenih sa poluprečnikom 102 mm. Velika rashladna skladišta obično su imala cev‑ne zmije od gvozdenih cevi od 51 mm, slično montirane na zidovima. Kroz te cevne zmije cirkulisala je kalcijumo‑va rasolina.Krajem 1920‑ih, čelična cev sa čeličnim rebrima 102 mm х 102 mm utisnutim sa korakom od 13 mm povećala je moć hlađenja. Ventilator‑konvektorske jedinice za cirkulaciju vazduha, zvane rashladni difuzori, takođe su korišćene sa grupom spirala od ravnih cevi ili ventilator‑konvektora kori‑šćenih u rashladnim sanducima za rashladno skladištenje.U radu Freda Vitenmajera, iz 1916, pod nazivom „Razvoj rashladne mašine sa CO2“, on opisuje jednu dvotonsku (7 kW) mašinu sa CO2 koju je instalirao u „Marquette Buildin‑gu“, radi hlađenja podruma u kući. U to vreme, cena teč‑nog rashladnog fluida ugljen‑dioksida u burićima od 23 kg bila je od 4 do 5 centi za funtu. Cena je u 1920‑im pora‑sla na 6 centi.Prvo su korišćeni kondenzatori sa posudom i cevnom zmi‑jom, a onda su 1902. istisnuti efikasnijim dvocevnim kon‑denzatorima. U Vitenmajerovom članku se kaže da su male, vertikalne, cilindrične kompresore do 12 tona (42 kW) vrlo brzo nasledili kompresori horizontalnog tipa veličine do 50 tona (176 kW). Do 1916, građene su mašine do 200 tona (704 kW) svaka. Vitenmajer ukazuje na svoju prvu in‑stalaciju za hlađenje vazduha, koju je proizvela kompanija „Krešel“, kombinujući aranžman cevne zmije hladnjaka vaz‑duha sa cevnom zmijom za isparavanje direktnom ekspan‑zijom direktno u skruberu.

Komforno hlađenje u dvoranamaNajstariji bioskopi, kao što je „Orpheum“ u Los Anđelesu, bili su opremljeni sistemima sa direktnom ekspanzijom koji su koristili hlađenje ugljen‑dioksidom.Drugi članak Freda Vitenmajera, koji se pojavio u julu 1922, u „Ice and Refrigeration“, odnosio se na hlađenje pozorišta i javnih zgrada. „Kroeschel Соmpany“ je skoro 10 godina bila hladila pozorišta рге nego što su u članku objašnjeni osnov‑ni principi hlađenja dvorana kao što je hlađenje 472 L/s (9 kW) dovodnog vazduha u pozorištima u severnim država‑ma, sa 25% dodatka za područja na jugu. Te sugestije za kapacitet bazirane su na 50% spoljnjeg vazduha i 25% re‑cirkulacionog vazduha. Konstrukcija isparivača se zasniva‑la na korišćenju cevnih zmija od gvozdene cevi (32 mm), izračunatih na 35 stopa po toni hlađenja. Recirkulaciona raspršujuća voda trebalo je da bude instalirana pre i posle prednje strane cevne zmije, po stopi od 0,2 L/s. Tempera‑tura isparavanja ugljen‑dioksida sugerisano je da bude –6 °C, što odgovara pritisku od oko 30 atmosfега. Merači pri‑

tiska ugljen‑dioksida za rad često su pokazivali atmosfere, gde je 1 atmosfera iznosila približno 7 kg.Ovaj visoki pritisak zahteva teške čelične cevi i armaturu, da bi izdržale pritisak isparavanja od 204 kg i više pošto se pritisci ugljen‑dioksida u sistemu izjednače. Sugerisano je da brzina vazduha kroz isparivač iznosi 2,5 m/s. Tempera‑tura vode za raspršivanje je pretpostavljeno da iznosi 14 °C, što je bilo dovoljno toplo da spreči porast leda na spi‑ralama. U radu se preporučuje temperatura vode od 10°C. Ako se žele bolji uslovi u prostoriji, trebalo bi instalirati cev‑ne zmije za ponovno zagrevanje.Tipičan klimatizacioni sistem u francuskoj sobi hotela „Con‑gress“ u Čikagu, koristio je ovaj sistem koji je grejao vazduh u prostorijama na 22 °C, sa 70% relativne vlažnosti.Za sisteme za raspodelu dovodnog vazduha u dvoranama, Vitenmajerov članak sugeriše podne dovodne sisteme kroz izlaze u obliku pečurke. To je bio standardni metod za gre‑janje. Leto, kada je ta vrsta hlađenja vazduha bila u funkci‑ji, ona je bila najneugodnija, pošto su čovekovi donji udovi bili veoma hladni zbog dovodnog vazduha kakav je bio u 50‑im. Autor se seća ličnog neprijatnog iskustva u pozori‑štima u kasnim 20‑im i ranim 30‑im.Kompresori sa ugljen‑dioksidom koje je napravio „Krešel“, počinjući 1897, bili su poznati kao „kompresori za Severni pol“. Prve mašine su bile vertikalne, dvocilindrične, uređa‑ji jednostrukog dejstva, sa vodom hlađenim cevima kon‑denzatora oko kućišta cilindra, sa kapacitetom od 4 kW do 7 kW. Zatim su bile razvijene horizontalne mašine dvostru‑kog dejstva, kapaciteta od 28 kW do 70 kW i, generalno, bile su patentirane nakon konstrukcije parne mašine. Tada su kondenzatori bili napravljeni sa odvojenim rezervoarom i u obliku cevne zmije.

Kompresori za ugljen‑dioksidUpotreba ugljen‑dioksida kao rashladnog fluida zahtevala je konstrukciju delova rashladnog kompresora i svih kom‑ponenata ciklusa za znatno teže uslove rada. Temperatura isparavanja za niskotemperaturnu primenu bila je oko –15 °C kada je hlađena rasolina kalcijum‑hlorida na –9 °C ili –7 °C. Ta temperatura isparavanja od –15 °C dovodila je do pritiska od funte po kvadratnom inču (0,07 bar).Temperatura kondenzacije kada je leti korišćena voda u rashladnoj kuli, često je bila čak 29 °C, što je dovodilo do pritiska od 1.240 lbs/in2 (85 bar). Ti pritisci su zahteva‑li instaliranje izuzetno teških čeličnih cevi i kovane čelične armature i ventile za sve međuveze cevovoda. Kao i kon‑denzatori, i isparivači su morali da budu konstruisani ne samo za normalne radne pritiske nego i za više ravnotežne pritiske u postrojenju kada ono prestane da radi. Vrsta me‑rača pritiska na usisnoj i potisnoj strani kompresora često je napravljena tako da pokazuje atmosfere, a to je trebalo da pokaže ukoliko sistem radi pod visokim pritiskom. Na pri‑mer, ako je usisni pritisak bio 154 kg, merač atmosferskog tipa je pokazivao 23, a ako je potisni pritisak bio 562 kg, isti merač bi pokazivao 83.Kompresori, i vertikalnog i horizontalnog tipa, pravljeni su poput parne mašine konstruisane sa klipom, čvrsto prilju‑bljenim uz okruglo, čelično vratilo, dvostrukog dejstva. Vra‑tilo je bilo zaptiveno pomoću zaptivače.Aranžman sa dvostrukim ventilom omogućuje usisavanje gasa, zatvaranje sa pokretanjem klipa i otvaranje u potisnoj poziciji, kako se klip pokreće napred i nazad. Kompresori su stajali u vertikalnom ili horizontalnom polo‑žaju. Konstrukcija sa zatvorenim karakterom, korišćena kod vertikalnih vertikalnih amonijačnih kompresora zahtevala bi izuzetno jak omotač ako bi se koristila sa ugljen‑dioksi‑

113 4 • 2011 kgh

dom, da bi odolela pritisku u sistemu. Zbog toga se ona ne bi mogla koristiti. Maksimalna brzina malih vertikalnih kom‑presora bila je 325 o/min, a najvećih horizontalnih kompre‑sora, 120 o/min.

Kondenzatori za CO2Kondenzator za ugljen‑dioksid imao je dvocevnu konstruk‑ciju sa unutrašnjom 32 mm gvozdenom cevi za vodu i spo‑ljašnjom cevi od 64 mm. Para rashladnog fluida CO2 bila je kondenzovana u prstenastom prostoru između dve cevi. Kondenzatorska voda je prolazila kroz cev od 32 mm. Ta vrsta međurazmene bila jе u to vreme visoko efikasna u po‑ređenju sa kondenzatorom u obliku cevne zmije u rezervo‑aru. Pravljena je ista vrsta i veličina dvocevnog hladnjaka vode i hladnjaka rasoline.Iskustvena procena dvocevnog kondenzatora bila je „jedan 6 m dug dvocevni kondenzator za jednu tonu hlađenja“. Kondenzatori su bili instalirani u grupama visine 12–16 cevi sa postoljem. Tako je 100‑tonska (352 kW) mašina zahte‑vala najmanje osam grupa, svaku visoku 12 cevi. Hladnja‑ci rasoline bili su takođe procenjivani na 6 m duge cevi za 1 tonu (4 kW) hlađenja.Dobošasti kondenzatori razvijeni su 1931. Te jedinice su bile načinjene od teških čeličnih cevi od 203 mm (cilindar) i od 25 mm (cev).Konstrukcija isparivača za sisteme komfornog hlađenja vaz‑duha sastojala se od baterija cevnih zmija ugrađenih u zap‑tiveno, galvanizovano metalno kućište. Rashladne zmije su bile od čeličnih cevi (32 mm), serpentinskog tipa sa polu‑prečnikom od 102 mm. Kolektori tečnog ugljen‑dioksida sa ručnim ekspanzionim ventilima (ventilima igličastog tipa) bili su vezani za dno svake baterije cevnih zmija. Na vrhu jе bio usisni kolektor. Grupa brizgaljki za raspršivanje vode bila jе na strani ulaza vazduha i na vrhu cevnih zmija. Voda jе do‑lazila do brizgaljki iz recirkulacione pumpe, primajući vodu iz drenažne posude do baterija cevnih zmija, hladeći tako i vodu i vazduh. Baterija cevnih zmija jе bila često visoka 24 cevi i 18 redova duboka. Dimenzije zmija izračunavane su na bazi 11 m cevi od 32 mm po toni hlađenja.Pojavom cevne zmije sa rebrima u ranim 1920‑im, baterija cevnih zmija bila jе sastavljena od tvrdih bakarnih cevi (25 mm), sa bakarnim rebrima od približno 64 mm, utisnutim u cevi u na rastojanju od 5 do 13 mm. Dubina baterije cevnih

zmija bila jе onda smanjena na 10 ili 12 cevi. Kapacitet jе tada računat na bazi 0,9 m do 4,6 m po toni.Interesantna jе činjenica da se povratni vazduh ne meša samo sa spoljnim vazduhom a zatim hladi, već deo povrat‑nog vazduha obilazi cevne zmije da bi ponovo zagrejao do‑vodni vazduh. Ovaj metod preinačenja nazvan je „sistem obilaznog voda“ i patentiran jе u SAD. Svako ko jе kori‑stio taj sistem bio jе obavezan da plati 5 centi po cfm (1700 m3/h) ukupne količine vazduha dovedenog sistemu. Vla‑snik patenta je bio „Auditorium Conditioning Corporation“, u stvari filijala „Carrier Engineering Соmpany“.

Nestajanje sistema sa C02Kao što je već rečeno, upotreba sistema sa ugljen‑dioksi‑dom bila je na vrhuncu tokom 1920‑ih i ranih 1930‑ih. Sa pojavom orebrenih cevnih zmija, mnogi mali sistemi kom‑fornog hlađenja su bili instalirani u restoranima, hotelima, javnim prostorima, noćnim klubovima, bolničkim operaci‑onim salama itd., koristeći ugrađene male vertikalne maši‑ne sa ugljen‑dioksidom od 3 tone do 20 tona (11 kW do 70 kW). Veće robne kuće su takode počele da klimatizuju pro‑storije, koristeći horizontalne mašine sa ugljen‑dioksidom do 300–350 tona (1056–1232 kW), u konstrukciji dvostru‑kih kompresora direktno pogonjenih sinhronim motorima male brzine.Poslednju prilično veliku instalaciju sistema sa ugljen‑di‑oksidom napravio je „Carrier Corporation“, koristeći „Kre‑šelove“ kompresore koje je konstruisao autor i instalirao u „Commonwealth Edison Соmpany“ u sedištu ove kompani‑je, gde je ona hladila javne prostore na nižim spratovima, 1935. i 1936. godine. Te mašine su zamenjene centrifugal‑nim mašinama kada je 15 godina kasnije instalirano novo hlađenje.Najnovija istraživanja, koja je obavilo servisno odeljenje da‑našnje „Krešelove“ kompanije, pokazuju da na području Či‑kaga još uvek rade sistemi sa ugljen‑dioksidom.U svakom slučaju, ugljen‑dioksid se još uvek koristi. Jedan nedavni članak opisuje primenu ugljen‑dioksida u jednom kaskadnom sistemu sa amonijačnim sistemom, a drugi na‑pis opisuje planove jednog japanskog proizvođača automo‑bila da CO2 koristi u automobilskim klimatizerima.

kgh

Emerson Climate TechnologiesSelska 93 - 10002 Zagreb, CroatiaTel +3851/560 3875 - Fax +3851/560 3879Email: balkan.sales@emerson.com

www.trox.rs

AIRNAMIC vrtložni difuzor je prvenac u tehnologiji prerade plastike, koji pruža visok komfor zahvaljuju i niskom nivou buke.

SMART BEAM višefunkcionalni indukcioni difuzor iji dizajn potpisuje arhitekta Hadi Teherani demonstrira kako izgleda budu nost sistema ventilacije i klimatizacije.

XARTO vrtložni difuzori sa svojim istrujnim plo ama visoke klase su simbol lepote i elegancije.

FLEXTRO sklopive plenumske kutije predstavljaju jedinstven koncept koji pruža maksimalne performanse na najmanjem mogu em prostoru.

Susret tehnologije i dizajnaTROX inovacije 2011

AIRNAMIC

FLEXTRO

C

SMART BEAM

XARTO

Anzeige_Lufttechnik_210X297_SRB.indd 1 16.08.11 12:01

115 4 • 2011 kgh

Stanice za povezivanje toplotnog izvora i grejnog kruga Od firme OVENTROP, pozna‑tog proizvođača opreme za grejnu tehniku, stiže nov proi‑zvod – stanica, odnosno eleme‑nat za povezivanje toplotnog izvora i grejnog kruga, pod na‑zivom „Regumat S‑130“ odno‑sno „Regumat M3‑130“. Stanica obezbeđuje funkcionalno pove‑zivanje ili razdvajanje toplotnog izvora i grejnog kruga. Njene osnovne karakteristike su sle‑deće:– ima dve zaporne loptaste sla‑

vine sa ugrađenim termome‑trima u potisnom i povratnom vodu;

– ima odgovarajuću cirkulacio‑nu pumpu;

– model „Regumat M3‑130“ ima dodatno trokraku mešač‑ku regulacionu slavinu sa po‑gonom.

Prilikom isporuke potisni vod je postavljen levo, a povratni vod desno. Po potrebi, zamena da potisni vod bude desno, može se obaviti na licu mesta.Dužina pumpe je 130 mm sa navojem G1“, kao što su i pri‑ključci prema kotlu i grejnom

krugu. Stanica ima i funkcional‑nu toplotnu izolaciju od stiropo‑ra, radi smanjenja toplotnih gubitaka.

Stanica pokriva nominalne to‑plotne kapacitete od 18 do 42 kW, u zavisnosti od varijante, a koeficijenti protoka su kv = 5,93 (stanica bez mešačke slavine), odnosno kv = 4,97 (stanica sa mešačkom slavinom).

Proizvođač: F. W. OVENTROP GmbH & Co. D‑59939 Olsberg, SR Nemačka. www.oventrop.de, e‑mail: mail@oventrop.de. Predstavnik za Srbiju i Crnu Goru: Srđan Nikodijević, Radnička 56, 11030 Beograd, tel./fax: +381/11/3540‑443, mob.: +381/63/116‑55‑22. e‑mail: n.srdjan@sbb.rs

ecoCRAFT exclusiv – kondenzacioni modulacioni kotao Firma VAILLANT, specijalista u oblasti tehnike grejanja i prove‑travanja, prikazala je svoj novi proizvod, kondenzacioni modu‑lacioni kotao pod nazivom „eco‑CRAFT exclusiv“.

Visokoefikasni kondenzacioni kotao treće generacije pod na‑zivom „ecoCRAFT exclusiv“ od‑likuje robustno telo kotla (legura aluminijum/silicijum) i gorionik sa velikim stepenom modulacije od 18% do 100%, koji će prila‑goditi snagu kotla aktuelnoj po‑trebi za toplotom.

Primera radi, najjači kotao „eco‑CRAFT“ u stanju je da moduli‑še snagu od 54,7 kW pa do 280 kW, pri temperaturi pola‑znog voda 40/30 °C.

Gorionik poseduje ventilator sa elektronskim upravljanjem. Emi‑sija štetnih gasova je veoma niska: NOx < 60 mg/kWh i CO < 20 mg/kWh.

TIC 630“ moguće je postići maksimalnu snagu od 2,24 MW (maksimalno 8 kotlova).

Kotao „ecoCRAFT“ ne samo da je neupadljiv što se tiče zauzi‑manja prostora i težine, već ga odlikuje i vrlo tihi rad, čak i pri maksimalnom opterećenju, za‑hvaljujući vrlo dobroj izolaciji tela kotla i novom konceptu ku‑ćišta.

Kotao „ecoCRAFT exclusiv“ predviđen je za rad sa vazdu‑hom iz prostorije, ukoliko kotlar‑nica zadovoljava uslove za dovoljnu količinu vazduha za sagorevanje. Ukoliko kotlarnica nije u mogućnosti da osigura dovoljnu količinu vazduha, mo‑guće ga je dovesti primenom odgovarajućeg pribora firme VAILLANT. Cevi za odvod di‑mnih gasova moraju biti nepro‑pusne na natpritisak i otporne na agresivnost kondenzata. Is‑poručuju se za kotlove do kapa‑citeta od 160 kW.

Ovaj kotao predviđen je za za‑tvorene sisteme toplovodnog centralnog grejanja (do 85 °C). Instalacija kotla obavezna je u kombinaciji sa hidrauličkom skretnicom. Moguća je kombi‑nacija kotla sa bojlerima tople potrošne vode većeg korisnog sadržaja.

Upravljačka ploča kao kod svih ostalih VAILLANTOVIH uređaja poseduje veliki LC displej i „DIA“ sistem.

Kotao je veoma pouzdan, za‑hvaljujući svojim robustnim komponentama.

Proizvođač: Vaillant GmbH, Berghauser Str. 40, 42859 Remscheid, SR Nemačka. www.vaillant.com. Detaljnije informacije i prodaja: Vaillant GmbH – Predstavništvo u Srbiji, Radnička 59, 11030 Beograd, tel.: 011/3540‑050, 3540‑250, 3540‑466, faks 011/2544‑390. www.vaillant.rs, info@vaillant.rs.

Industrijski kotlovi na pelet Firma RADIJATOR iz Kraljeva prikazala je svoj novi proizvod – industrijski toplovodni kotao pod nazivom „HPKI‑K“.

Kotlovi ove serije pogodni su za toplotne instalacije većih snaga i to trenutno do 550 kW, a gra‑nica serije nalazi se čak na 2000 kW. Kotlovi se proizvode po licenci renomiranog austrij‑skog proizvodača „Gilles“. Kon‑strukcija kotla je dimnocevna, tropromajna, što је prilagođeno sagorevanju drveta, tj. peleta.

Ložište је izliveno od vatrostal‑nih masa, bez vodenih delova. Gornji deo ložišta је od opeke izrađene od vatrostalnog, ter‑moakumulirajućeg materijala. Opeke su izmenljive. Ovakva konstrukcija samog ložišta obezbeđuje visoke temperature sagorevanja i duže zadržavanje dimnih gasova, što garantuje potpuno sagorevanje.

Retorta u kojoj peleti sagoreva‑ju napravljena je od vatrostal‑nog čeličnog liva, od delova koji su takode izmenljivi.

Osnovi sklopovi i celine kotla HPKI‑K su:

– dovod goriva za sagorevanje, – dovod primarnog vazduha,– dovod sekundarnog vazduha, – ventilator zа usis dimnih ga‑

sova, – vrata na ložištu,

Novi proizvodi

Novi proizvodiStepen korisno‑

sti kotla je veo‑ma visok, čak 110% (svedeno na donju tolotnu moć), a spaja‑njem više kotlo‑va u kaskadu pomoću regula‑tora „calorMA‑

116kgh 4 • 2011

– ložište kotla, – automatsko odvođenje pepe‑

la iz ložišta,– odvajanje čestica prašine u

ciklonu, – kotlovski razmenjivač,– automatsko čišćenje razme‑

njivača toplote.

Dovod primarnog i sekundar‑nog vazduha reguliše se preko centrifugalnih ventilatora, kao i preko elektromotornih klapni. Regulacija snage i kvaliteta sa‑gorevanja vrši se preko tempe‑rature izduvnih gasova, lambda sonde, temperature u ložištu i temperature vоdе u kotlu.

Kotao je veoma robustan, sa dužinom od skoro 4 m, masom od 7 t i sadržajem vode od 1550 litara (podaci se odnose na najveći član serije, kapacite‑ta 550 kW).

Proizvođač: RADIJATOR d.o.o., 36000 Kraljevo, ul. Živojina Lazića Solunca br. 6. Теl. 036/399‑140, 399‑150, е‑mail: radijator@tron‑inter.net. www.radijator.rs

Pločasti razmenjivači toplote „Micro Plate“ Sledeći stalnu potrebu za reše‑njima koja su i energetski i ce‑novno efikasna, firma DANFOSS lansirala je novu fa‑miliju razmenjivača toplote pod nazivom „Micro Plate“ (MPHE). Novi razmenjivači zadovoljavaju oba ova kriterijuma. Zahvaljuju‑ći jedinstvenom profilisanju plo‑če, razmena toplote je bolja u odnosu na standardne pločaste razmenjivače. Na gornjem delu slike vidi se klasični profil raz‑menjivača toplote, tzv. „riblja kost“, dok je u donjem delu novi unapređeni profil „Micro Plate“.

Profilisanost mikroploča omo‑gućava fleksibilnost pri konstrui‑sanju razmenjivača. Variranjem broja, veličine i položaja ule‑gnuća na ploči, razmenjivač no‑ve familije „MPHE“ može se prilagoditi da pruži optimalan prenos toplote i minimalni pad pritiska u različitim slučajevima primene.

Osnovne prednosti ove nove familije razmenjivača su:

– Do 10% unapređena razme‑na toplote u odnosu na kla‑sične pločaste razmenjivače – dizajn ploče kod razmenji‑vača toplote tipa „MPHE“ značajno unapređuje njegove karakteristike. Fluid struji pre‑ko ploče relativno ujednače‑nom brzinom. Razlika u brzinama strujanja u najbr‑žem i najsporijem delu je do 3 puta, dok je kod običnih razmenjivača taj odnos i do 10 puta. Samim tim, ravno‑

mernija raspodela toka fluida povećava raspoloživu površi‑nu za razmenu toplote i obezbeđuje do 10% bolji pre‑nos toplote.

– Do 35% manji padovi pritiska – zahvaljujući originalnoj kon‑strukciji i ravnomernijoj ras‑podeli struje fluida smanjuju se padovi pritiska i na primar‑noj i na sekundarnoj strani razmenjivača. To znači da je potrebno manje energije za pogon pumpi i da su troškovi ekspolatacije niži.

– Duži radni vek – postoji više razloga za ovo. Zbog većeg broja i veće površine kontak‑ta susednih ploča, napon je distribuiran na više tačaka i opterećenje je ravnomernije raspoređeno. Na taj način robustnost razmenjivača „MPHE“ je veća nego kod klasičnih razmenjivača. Tako‑đe, zbog ravnomernijeg stru‑janja fluida manja je mogućnost stvaranja naslaga i začepljenja razmenjivača.

Proizvođač: „Danfoss“, Danska. U Srbiji zastupa i prodaje: Danfoss d.o.o., Đorđa Stanojevića 14, 11070 Novi Beograd, telefon: 011/209‑8550, faks: 011/209‑8551, www.danfoss.com, e‑mail: grejanje@danfoss.com

Peć na pelet za etažno grejanje Poznati proizvođač štednjaka, peći i kotlova na čvrsto gorivo, firma MILAN BLAGOJEVIĆ iz Smedereva, prikazao je peć na

pelet za etažno grejanje, pod nazivom MBD PELLET KO‑TAO.

Ova peć/kotao pokazala se kao najekonomičnija ekološka peć koja je osvojila Evropsku uniju. Pelet se smatra najčistijim gori‑vom za svakodnevnu upotrebu, potpuno neškodljivo za čoveko‑vo zdravlje. Ima najbolji odnos toplotne moći (5,4 kWh/kg), iskorišćenja i cene u odnosu na ostala čvrsta goriva, gas i elek‑tričnu energiju.

Nominalna snaga ove peći/kotla je 18 kW, pri čemu se snagom od 4 kW zagreva okolni prostor, a sa 14 kW voda za etažno grejanje. Opseg regulacije od minimuma do maksimuma je 1:3.

Uređaj ima mogućnost auto‑matskog paljenja, rad se može programirati do sedam dana unapred, a poseduje i daljinsko upravljanje. Stepen korisnosti je 91%, a emisija CO (svedena na sadržaj kiseonika u dimnim ga‑sovima od 3%) iznosi 0,01%.

Ove vrednosti ukazuju na trenutnu cenu toplotne energije iz ove peći/kotla od ispod 4 d/kWh, što je veoma konku‑rentno. S obzirom na sve veću primenu i proizvodnju peleta može se očekivati da će ova cena u budućnosti biti i niža.

Proizvodi: AD „Milan Blagojević“ Smederevo, Đure Strugara 20, 11300 Smederevo; tel. 026/633‑600, faks 026/226‑926 e‑mail: office@mbs.rs, www.mbs.rs.

Podstanice za daljinsko grejanje Danska firma BRUNATA prika‑zala je svoj usavršen proizvod – podstanicu za daljinsko greja‑nje, pod nazivom „OpTherma“. Podstanica je optimalno rešenje za povezivanje na vrelovodnu mrežu i zadovoljava različite

zahteve za većinu objekata, od stambenih do industrijskih.

Firma BRUNATA je razvila i odgovarajući softver, pod nazi‑vom „OpTherma System Desi‑gn“, koji omogućava lako kontrolisanje veze sa vrelovod‑nim sistemom. To je jedinstve‑no rešenje za sve namene grejanja, od običnog grejnog kruga do naprednih, energetski efikasnih sistema sa više raz‑menjivača toplote, uključujući i toplu sanitarnu vodu.

Podstanica „OpTherma“, reše‑nje firme „Brunata“, nalazi se na međunarodnom tržištu skoro dvadeset godina, sa kontinual‑nim razvojem i unapređenjem u dizajnu i mogućnostima proi‑zvoda. Sada je kapacitet proi‑zvodnje nekoliko hiljada različitih podstanica godišnje.

Danas firma „Brunata“ snabde‑va tržište rešenjima za kompak‑tne podstanice uključujući:

– kompletan projekat, kao i kompletnu podršku koja olak‑šava transport, montažu, ser‑vis i funkcionalnost;

– kompletno rešenje „poveži i grej se“ („plug and heat“), ko‑je znatno olakšava montažu i nadzor, povećavajući produk‑tivnost i profitabilnost;

– rešenja koja u potpunosti za‑dovoljavaju potrebe i želje lokalnih kompanija koje se bave proizvodnjom odnosno distribucijom toplote.

Podstanica „Ортhегmа“ је do‑stupna u veličinama i konfigura‑cijama оd 20 kW dо preko 15 MW.

Najčešće primenjivane podsta‑nice su sa kapacitetima greja‑nja od 100 do 500 kW, kapacitetima za pripremu tople potrošne vode od 50 do 250 kW, nazivnih priključnih dimen‑zija od DN 20 do DN 50, a zau‑zimaju prostor dužine od 1,2 do 1,8 m.

Firma „Brunata“ ima razvijenu saradnju sa vodećim proizvođa‑čima opreme, što garantuje vi‑soku pouzdanost, dugi vek trajanja i niske pogonske troš‑kove. Što se tiče samo delitelja toplote, firma ima vise od 85 godina iskustva u njihovom ra‑zvoju i proizvodnji, kao i u izradi obračuna.

117 4 • 2011 kgh

Proizvođač: Brunata a/s, Vesterlundvej 14, DK‑2730 Herlev, Danska, www.brunata.com. U Srbiji zastupa i prodaje: Brunata d.o.o., Bulevar Z. Đinđića 12ž/3, 11070 Novi Beograd, tel: +381/11/212‑29‑56, faks +381/11/212‑33‑67, e‑mail: brunata@brunata.bg.

Digitalni manometar za rashladna postrojenja U digitalnim manometrima tipa „dV‑2 Cool“, proizvedenim u firmi KELLER, koji su specijal‑no projektovani za rashladnu tehniku, memorisani su podaci za krive pritiska pare za pet ra‑zličitih rashladnih sredstava. To omogućava integrisanom mi‑kroprocesoru da na osnovu me‑renja pritiska (što je obavezno u zatvorenim rashladnim cirkula‑cionim krugovima) pouzdano izvede i prikaže temperaturu koja vlada u sistemu. Manome‑tri sa mernim ćelijama izrađe‑nim od nerđajućeg čelika („prokrona“) isporučuju se u dve izvedbe: za apsolutne priti‑ske od –1 bar do 40 bar i do 80 bar. Oni mere u kompenzova‑nom temperaturskom opsegu od 0 °C do 50 °C sa toleranci‑jom od ±0,1%. Zbog svoje fine rezolucije od 1 mbar odnosno 2 mbar, mogu se manometri ta‑kođe koristiti i za direktno mere‑nje curenja kod vakuuma. Za rukovanje odnosno parametri‑sanje – npr. izbor rashladnog sredstva – stoje na raspolaga‑nju dva tastera (Select/Enter).

Moguće je takođe birati i jedini‑ce bar/°C i psi/oF.

Uređaj za svoj pogon koristi ba‑terije, a posle uključenja ostaje aktivan 15 minuta, pa se vraća na stand‑by. Kontinualna mere‑nja mogu se vršiti tokom dva meseca, bez promene baterija. Za potrebe servisera i održava‑nja manometri se mogu isporu‑čiti sa specijalnim maskama u stilu kuće, prilagođenim speci‑jalnim rshladnim sredstvima.

Proizvođač: KELLER AG für Druckmesstechnik, St. Gallerstrasse 119, 8404 Winterthur (Schweiz), Tel. +41/(0)52/235‑25‑25, Faks +41/(0)52/235‑25‑00, www.keller‑druck.com, e‑mail: info@keller‑druck.com.

Kotao za loženje drvenim trupcima sa efektom pirolize Pravi novitet na našem tržištu predstavlja kotao „IGNIS“, novi

ekološki kotao namenjen ruč‑nom loženju drvenim trupcima, iz proizvodnje firme TERMO‑MONT iz Šimanovaca.

Kotao IGNIS je ekonomična va‑rijanta kotla na pirolizu: ima ugrađen vatrostalni katalizator, pomoću kojeg se postiže efekat pirolize. Ono što je takođe veo‑ma značajno, sagorevanje gori‑va u ovom kotlu je u potpunosti ekološko, a za optimalan rad ovog kotla nije neophodan aku‑mulator toplote i prateći speci‑jalni uređaji za vezu samog kotla i grejnog kruga.

Ovaj kotao kao gorivo koristi cepanice drveta dužine od 35 do 70 cm, u zavisnosti od kapa‑citeta odnosno veličine kotla. Vlažnost drveta treba da je oko 15%, radi postizanja optimalnih rezultata sagorevanja.

Kotao u potpunosti ispunjava ekološke uslove Evropske unije definisane u normi EN 303‑5. Prema zahtevu norme, vodeni

zid ložišta kotla je izrađen od čeličnog lima debljine 5 mm.

Sagorevanje je optimizovano, uz efekat gasifikacije – pirolize, a uz prirodno sagorevanje, bez ventilatora.

Tok sagorevanja: specifičan izgled gornjeg dela ložišta stva‑ra „vrtložni“ efekat dimnih gaso‑va. Usled ubrzanja organskih čestica drveta dolazi do njihove „gasifikacije“ u niže ugljovodoni‑ke (propan, butan i dr.). Dodatni prolaz kroz tunel i turbulatore doprinosi da je sagorevanje skoro kompletno.

I kod ovog kotla neophodna je zaštita od pothlađivanja („hladni kraj“), što se rešava kratkom vezom polaznog i povratnog voda kotla, sa kotlovskom pum‑pom i kotlovskim termostatom.

Kotao se, za sada, proizvodi u kapacitetima 20, 30 i 40 kW. Radni opseg temperatura je od 60 °C do 90 °C, dok temperatu‑ra dimnih gasova pri nominalnoj snazi iznosi 180 °C.

Garancija za telo kotla iznosi 5 godina, a očekivani vek traja‑nja, uz pridržavanje pogonskih uslova, iznosi minimalno 15 go‑dina.

Proizvođač: TERMOMONT, 22310 Šimanovci, Prhovačka b.b., tel. 022/480‑038, www.termomont.co.rs. Prodajni centar Zemun, Bežanijska 48 i 41, tel.: 011/ 307‑66‑50.

Preveo i za štampu priredio mr Radoje Kremzer, dipl. inž.

Nagrada za dizajn: „Red Dot Award 2011“ za visoko efikasan si-stem za povišenje priti-ska firme WILONagrada za inovativan izgled i funkcionalne prednosti no‑vog dizajna. Visok nivo efika‑snosti zahvaljujući tehnologiji EC motor.

Efikasnost motora premašu‑je granične vrednosti propi‑sane IE4 nivoom efikasnosti (prema IEC TS 60034‑31 Ed.1). Značajno veća efika‑snost u odnosu na elektro‑motore propisane Direktivom ErP, koja stupa na snagu 16. juna 2011.

Proizvođač pumpi i pumpne tehnike Wilo, napravio je izuzetno efikasan sistem za povišenje pritiska namenjen za korišćenje u sitemima sa pijaćom vodom, kao i protiv‑

požarnim i industrijskim pri‑menama. U Aalto Theatre u Essenu (Nemačka), proizvod „Wilo‑COR‑Helix EXCEL“ će biti nagrađen „Red Dot Award: product design 2011“ nagradom u kategoriji Trade & Industry.

Žiri sačinjen od 36 vrhunskih eksperata izabrao je pobed‑nika među 4.433 proizvoda iz preko 60 zemalja.

„Značaj vrhunskog dizajna za uspeh kompanije se ne sme potceniti“, rekao je dr Pe‑ter Zec, osnivač i predsednik ovog prestižnog takmičenja.

Nagrada sama po sebi ne predstavlja uspeh proizvoda Wilo‑COR‑Helix EXCEL, već pre svega to čini njegov diza‑jn koji obezbeđuje bezbedno rukovanje i pouzdanost.

Neophodno je istaći i jedno‑stavnost funkcionisanja pum‑pe i upravljačke jedinice, što

je omogućeno displejem i do‑kazanom red button tehno‑logijom (tehnologija crvenog dugmeta), koja se ugrađuje u sve Wilo‑ove pumpe i pum‑pne sisteme. Ergonomski dizajn omoguća‑va puštanje sistema u rad za manje od jednog minuta, što njegovo upravljanje čini izu‑zetno jednostavnim.

Opremljen sa dve ili četiri vertikalne pumpe Wilo‑Helix EXCEL, sa visoko efikasnim EC motorima (HED – High Efficiency Drive), novi sistem za povišenje pritiska je jedin‑stven u pogledu efikasnosti.

Njegov motor premašuje gra‑nične vrednosti definisane najvećim nivoom energetske efikasnost – IE4.

Na osnovu toga, sve budu‑će norme koje postavlja Di‑rektiva ErP (počinje da važi 16. juna 2011) već su uveliko nadmašene.

Wilo‑COR‑Helix EXCEL je di‑zajniran u Mehnert Corpora‑te Design GmbH & Co. KG, u Berlinu.

Dodatne informacije: WILO SE, Nortkirchenstra‑sse 100, D‑44263 Dortmund, Germany. Tel: +49 (0) 2 31 / 41 02‑0, Faks +49 (0) 2 31 / 41 02‑7575. E‑mail: wilo@wi‑lo.com. Internet: www.wi‑lo.com. Ili: Wilo Beograd d.o.o., Mijačka 3, 11000 Beo‑grad. Tel. + 381 11 2851 273, +381 11 2851 275, +381 11 2851 278. E‑mail: office@wi‑lo.rs. Internet: www.wilo.rs

119 4 • 2011 kgh

резимеа одабраних

чланака из страних

часописа

резимеа одабраних

чланака из страних

часописаУтицај учесталости отапања на ефикасност отапања, топлотно отперећење од отапања и учинак расхладне коморе M. Sujau, J. E., I. Bronlund, Merts и др., Proc. Auckland Conf., IIR/C, R. Conf. Auckland, IIF, Француска/Нови Зеланд, 2010.Учинак расхладне коморе у коју се мо‑же ући и њеног расхладног система са електричним отапањем мерен је за ин‑тервале отапања који варирају од 6 до 30 сати за два режима са различитим топлотним оптерећењем. ефикасност и трајање отапања били су у сразме‑ри са интервалом отапања и отприлике су имали двостуку вредност како је ин‑тервал отапања растао са 6 до 30 сати. Главна предност дужих интервала на‑стала је због мањег грејања масе цев‑не змије. Промена у коришћењу енер‑гије целог система са интервалом ота‑пања није била велика зато што је за систем коришћена еRR регулација тем‑пературе, и латентно и топлотно опте‑рећење отапања били су прилично ма‑ли у поређењу са укупним топлотним оптерећењем. При кратким интервали‑ма отапања, регулација температуре у расхладној комори била је лошија због хлађења након сваког отапања. При ду‑жим интервалима, релативна влажност у расхладној комори је била нижа и ре‑гулација температуре је била лошија због знатно мањег учинка цевне змије и отапања које је дуже трајало. За посмат‑рани систем и услове топлотног отпере‑ћења, показало се да је оптимална учес‑талост отапања од 8 до 12 сати.

Моделирање ваздушне струје у просторији са принудном вентилацијом T. P. Ashok Babu, G. S. Sriram, A. S. Vadvadgi и др., Proc. 2008 int. Refrig. Air Cond. Conf. Purdue Univ., САДЗа угодност људи у унутрашњем про‑стору пожељно је обезбедити оптимал‑не вредности температуре и брзине ваз‑душне струје. Принудна вентилација представља ефикасан метод за пости‑зање овога циља. на ове променљи‑ве вредности утиче више параметара‑та. место улазног и излазног отвора иг‑ра најважнију улогу. У овом раду се вр‑ши нумеричко моделирање расподеле ваздушне струје када се улаз и излаз на‑лазе на различитим местима у просто‑рији. моделирање расподеле ваздушне струје помоћу рачунске динамике флуи‑да (CFD) обављено је у принудно венти‑лираном затвореном простору који пред‑ставља умањени модел просторије. из‑вршена је анализа турбулентног режи‑ма струјања ваздуха. коришћен је мо‑дел RNG k‑E за моделовање турбулен‑тне струје. такође, циљ овог рада је да

предложи идеалну вентилацију, која би обезбедила угодни унутрашњи амбијент током зиме у индијском приобаљу. ко‑мерцијални пакет CFD, FLUENT, ко‑ришћен је за моделирање различитих појава.

Клима‑уређај као топлотна пумпа без четворокраког вентила K. Wong, S. Ku, IIF–IIR/Frio Calor Aire acond, Шпанија, 2011. Ово је превод на шпански језик рада представљеног на састанку IIR‑а у Ок‑ланду, нови Зеланд (види Билтен IIR‑a, 2007‑0756). Овај рад уводи нови тип клима‑уређаја – топлотне пумпе без чет‑ворокраког вентила. Главне компонен‑те овог клима‑уређаја су исте као ком‑понентне код конвенционалног уређаја (нпр. испаривач, кондензатор, компре‑сор и експанзиони вентил), осим што је четворокраки вентил замењен инова‑тивним структурама за пролаз ваздуха. Собни ваздух се усмерава да прође кроз испаривач, да би се одвлажио и охладио током топлих дана; затим, собни ваз‑дух се усмерава да прође кроз конден‑затор, да би се загрејао током хладних дана, или собни ваздух иде кроз испари‑вач, како би прво био одвлажен, а затим се убацује у кондензатор и грејач, како би се загрејао током хладних кишовитих дана. на тај начин ова иновација може да пружи јединствену функцију симулта‑ног одвлаживања и грејања током хлад‑них влажних дана, а такође и да побољ‑ша недостатке конвенционалног кли‑ма‑уређаја са четворокраким вентилом, а то се односи на побољшање поузда‑ности и ефикасности уз смањење броја подешавања радних функција.

Климатизација са течним сорпционим раствором U. Franzke, C. Friebe, H. Rosenbaum, Proc. 9th IIR – Gustav Lorentzen Conf. Nat. Working Fluids, Sidney/C.R. Conf. Sidney, IIF, Француска, 2011. топлотна угодност у просторијама не захтева само расхлађивање, већ и су‑шење спољашњег ваздуха. У прошлос‑ти су за сушење често коришћени суши‑они точкови. тренутно се разматра ши‑ра употреба течног сланог раствора за сушење (LiCl – вода). Предност течног сланог раствора је та да се раствор мо‑же складиштити без губитака. такође, могуће је користити топлотну енергију сунца за регенерацију течног сланог рас‑твора. топлота и пренос масе могу се постићи било директно, прскањем сла‑ног раствора у ваздух, сливањем филма течности низ размењивач топлоте, или индиректно, кроз мембрану. У раду се износе резултати са полупропусном мембраном. мембрана нуди ту предност што се течни слани раствор

одваја од ваздуха и само водена пара може да се распрши кроз поре. У зависности од температуре течног сланог раствора, ваздух се може одвлажити и охладитити, а да при томе не дође до кондензације. Приказана су теоретска разматрања као и резултати експерименталних студија за различите варијанте пројекта. климатизациони систем ће се комбиновати са пасивним хлађењем у расхладној кули. Доста времена током године расхладни торањ може да произведе температуру хладне воде нижу од 18 ºС за метеоролошке услове у немачкој. За хлађење у вршним климатским условима, користи се млазна пумпа. Смањење притиска испод тачке росе воде која долази из расхладне куле остварује се тако што се течни слани раствор употребљава као млазна струја.

Посматрање ваздушне струје у просторијама са вентилацијом и грејањем применом метода визуелизације

E. Janotkova, M. Pavelek, T. Pavelek, WI, Чешка Република, 2010.

аутори су применили методе визуелиза‑ције како би посматрали струјање ваз‑духа у просторијама са вентилацијом и грејањем. њихов рад укључује контактне методе, то јест првенствено методу са применом дима (smoke method) која се често користи у пракси, методу ПиВ (ме‑рење брзине честица) која се користи у лабораторијским условима и релативно нову методу у којој се примењује термо‑визија за визуелизацију неизотермалних ваздушних струја. такође се разматрају и неконтактне методе, међу којима су, нпр. интерферометријска метода и шли‑ренова метода великих поља за визуе‑лизацију неизотермног струјања вазду‑ха. У овом раду су приказани узорци из извештаја о визуелизацији, који пружају вредне и квалитативне информације о облицима струјања, њиховом домету и интеракцији са окружењем. такође, на‑ведене су могућности квантитативне процене добијених извештаја допуње‑них примерима са добијеним резултати‑ма. аутори користе сопствени софтвер за процену извештаја методе са приме‑ном дима и интерферометрије.

120kgh 4 • 2011

Анализа погоршања учинка (карактеристика) клима‑уређаја за стамбени просторB. Zheng, X. Liang, Proc. 2010 Int. Refrig, Air Cond. Conf., Purdue, Univers., САД Учинак клима‑уређаја за стамбе‑ни простор погоршава се за режим хлађења са порастом спољашње температуре, а за режим грејања са падом температуре. У овој сту‑дији, учинак хлађења и грејања кли‑ма‑уређаја за стамбени простор ис‑питиван је променом спољашње тем‑пературе. експериментални резулта‑ти су показали да се расхладни капа‑цитет смањио а грејни капацитет по‑већао са порастом спољашње тем‑пературе. За режим хлађења, када спољашња температура порасте са 35 ºС DB/24 ºС WB на 48 ºС DB/30 ºС WB, расхладни капацитет се смањи за 17,81%. За режим грејања, ка‑да спољашња температура пад‑не са 7 ºС DB/6 ºС WB на –15 ºС DB/RX75%, грејни капацитет се смањи за 50,93%. то се махом дешава због то‑га што расхладни капацитет по једи‑ници степена сувоће односно разлике енталпија опада са порастом споља‑шње температуре и масени проток кроз компресор опада са опадањем спољашње температуре.

Систем подземне воде са амонијачним топлотним пумпама штеди 70% енергијеH. Winther, M. Klootwijk, Iif‑IIR/Frio Calor Aire accond, Шпанија, 2011. Ово је превод на шпански језик рада представљеног на конференцији IIR – Gustav Lorentzen о природним радним флуидима у Сиднеју, аустралија (види издање Билтена, реф. 2010‑1638). Овај рад описује „систем водоносника за акумулацију топлоте“ (aquifer thermal storage system) са топлотним пумпампа за комбиновано хлађење и грејање зграда површине 58.000 m2. Овај систем обезбеђује 4,1 мW хлађења и 2,9 мW грејања. аквифер представља подземни слој пропусне стене или неконсолидованих материјала из којих се подземна вода може вадити помоћу бунара. За време лета, овај систем користи подземну воду са велике дубине из „хладних“ бунара како би обезбедио хлађење за зграде. Загрејана подземна вода се поново убризгава у „топле“ бунаре и складишти испод земље.

током зиме, циклус је обрнут и вода се пумпа из „топлог“ бунара и хладе је амонијачне топлотне пумпе. рас‑хлађена вода се складишти у „хлад‑ном“ бунару како би се могла корис‑тити следећег лета. топлота коју ре‑куперишу топлотне пумпе користи се у системима за грејање зграда. Сис‑тем смањује укупну потрошњу енер‑гије за грејање и хлађење зграда за 70%. такође се очекује да ће топлот‑не пумпе обезбедити целокупан капа‑цитет грејања, чиме ће се у потпунос‑

ти елиминисати емисија из котлова на гас и нафту. како би се максими‑зирала уштеда енергије, постигла ви‑сока температура за грејање и спре‑чила емисија хемијских расхладних флуида, амонијачне топлотне пум‑пе су пројектоване са вијчаним ком‑пресорима, каскадним хладњацима и фреквентним регулаторима. Сис‑тем је развијен у холандији и постао је стандард за велике зграде, индуст‑рију и стакленике са преко 600 рефе‑ренци у последњих 20 година. Овај пројекат представља прву инстала‑цију своје врсте у Данској. Ова инова‑тивна технологија се може користити на свим местима где постоји подзем‑на вода и сада се примењује и ван холандије.

Реверзибилне топлотне пумпе са флуидом R744 (СО2) које се користе у путничким возовима A. Hafner, O. Christensen, P. Neksa, IIF–IIR/Frio Calor Aire accond, Шпанија, 2011. Ово је превод на шпански језик ра‑да представљеног на конферен‑цији IIR – Gustav Lorentzen о при‑родним радним флуидима у Сид‑неју, аустралија (види издање Бил‑тена, реф. 2010‑1288). Овај рад го‑вори о могућности за употребу R744 (СО2) као расхладног флуида у кли‑матизационим системима путнич‑ких возова. Систем који користи флу‑ид R744 обезбеђује хлађење лети и грејање зими. Данас, 75% клима‑тизационих система у возовима ко‑ристи HFC‑134a као расхладни флу‑ид. Приказане су различита решења за технички систем топлотне пумпе, сваки са својом методом обезбеђи‑вања хлађења и грејања. код првог решења, промена између режима хлађења и режима хлађења врши се мењањем правца струјања расхлад‑ног флуида кроз систем. код дру‑гог решења, промена између режима хлађења и грејања врши се проме‑ном конфигурације ваздушне струје (покретни отвори) кроз размењива‑че топлоте. У трећем решењу правац расхладног флуида и конфигурације ваздушних струја увек су исти. Це‑ла топлотна пумпа је постављена на уређај који се окреће и промена из‑међу хлађења и грејања врши се ро‑тацијом целе топлотне пумпе за 180º.

Експеримент о образовању иња на топлотној пумпи са двостепеном компресијом која користи ваздух као извор топлоте N. Jin, S. Li, K. Zhang и др., J. Refrig, Кина, 2010. У овој студији објављени су експери‑менти на топлотној пумпи са двосте‑пеном компресијом која користи ваз‑дух као извор топлоте у условима ниске температуре, како би се ис‑питао утицај параметара на форми‑рање иња и анализирала варијација учинка под условима формирања иња. резултати показују да при тем‑

ператури унутрашњег ваздуха испод 0 ºС, са температуром расту и запре‑мина и брзина формирања иња, а формирање иња је било најинтензив‑није на темеператури од 0 ºС, а мање интензивно на температури од 3 ºС. када је температура била испод –7 ºС, формирање иња није било очиг‑ледно. када је температура зида ис‑паривача била близу тачке росе ваз‑духа и када је влажност ваздуха била велика, иње се формирало у значај‑ној мери. Утицај релативне влажнос‑ти на формирања иња је значајнији од утицаја температуре унутрашњег ваздуха. Поред тога, грејни капацитет и коефифијент грејања топлотне пум‑пе су се смањили у условима форми‑рања иња.

Нови пројекат бивалентне топлотне пумпе која користи ваздух као извор топлоте и амонијак као радни флуид F. Pearson, IIF‑IIR/Frio Calor Aire accond., Шпанија, 2011. Ово је превод на шпански језик ра‑да представљеног на конференцији IIR – Gustav Lorentzen о природним радним флуидима у копенхагену, Данска (види издање Билтена, реф. 2009‑0359). Овај рад описује топлот‑ну пумпу која користи издувне гасо‑ве из помоћног гасног котла како би подигла притисак испаравања током хладног времена и спречила форми‑рање иња. једна варијанта овог ре‑шења коришћена је током периода од 15 година, и то без икаквих проблема везаних за формирање иња или ко‑розију. Описани су услови у којима је прикладна употреба оваквих топлот‑них пумпи и дате су цифре које по‑казују због чега је амонијак идеалан радни флуид за такве примене.

Експериментално испитивање учинка топлотне пумпе са земљом као извором топлоте у месту Денизли, Турска R. Karakacak, S. G. Acar, H. Kumsar и др., Int. J. Refrig/Rev. Int. Froid, Велика Британија, 2011. Систем са топлотном пумпом која ко‑ристи земљу као извор топлоте мон‑тиран је на Универзитету Памукале у месту Денизли, турска. Цев у обли‑ку слова U дужине 225 m у размењи‑вачу топлоте закопана је у земљу на дубини од 110 m. током сезоне 2008. године, коефицијенти грејања топ‑лотне пумпе и система одређени су у опсегу од 3,1‑4‑8 и 2‑1‑3‑1. Вредности сунчевог зрачења, спољашње теме‑пратуре, релативне влажности и бр‑зине ветра мерене су стално. Односи коефицијента грејања топлотне пум‑пе која користи земљу као извор топ‑лоте тачно су показани са овим екс‑периментом према метеоролошким подацима, укључујући сунчево зра‑чење, брзину ветра, релативну влаж‑ност и спољашњу температуру. ре‑зултати ове студије попуњавају праз‑нину која је постојала у литератури.

2xviše fl eksibilnosti

BACnet je standardno ugrađen u VLT® HVAC Drive FC 102. Napredna VLT® BACnet ocija MCA 109 nudi više funkcionalnosti i komfora u upravljanju BMS-om.

BACnet ugrađen u VLT® Drives HVAC uspešno radi Ali VLT® BACnet opcija nudi mnogo više

MAKING MODERN LIVING POSSIBLE

Danfoss d.o.o. Đorđa Stanojevića 14,

11070 Novi Beograd, SrbijaTel: 011 2098 572 www.danfoss.rs/VLT

122kgh 4 • 2011

REGULATORI PROTOKA

123 4 • 2011 kgh

Indeks radova i autora u brojevima 1–4/2011. „KGH”

Indeks radovaBroj 1

Upravljanje sistemom daljinskog grejanja u realnom vreme‑nu na primeru TO „Konjarnik” kao delu sistema JKP „Beo‑gradske elektrane” (Vladimir Tanasić, Ljubiša Vladić, Petar Vasiljević) – str. 67.Rashladni fluid HFO‑1234yf: termodinamička analiza ciklusa toplotnih pumpi malih snaga (Franc Kosi, Milena Stojković, Uroš Milovančević i Srđan Otović) – str. 73.Visokotemperaturske amonijačne toplotne pumpe – prime‑na u industrijskim procesima (Maurizio Giuliani, Dejana Sol-do) – str. 77.Održiva zgrada u gradskim sredinama: izazovi i prepreke u predstojećim decenijama (Agis M. Papadopoulos) – str. 85.

Broj 2

Sunčeva energija i energetska efikasnost kao opcija održive urbane sredine (Matheos Santamouris) – str. 31.Karakteristike regulacionog kola za regulisanje temperature potrošne tople vode u predajnim stanicama sistema daljin‑skog grejanja (Vladimir Radulović) – str. 49,Geotermalna toplotna pumpa sa ugljen‑dioksidom kao ras‑hladnim fluidom (Ezio Fornasieri, Sergio Girotto, Silvia Mi-netto) – str. 61.Problemi projektovanja ventilacionih radijatora: poređenja sa tradicionalnim dvopanelnim radijatorima (Jonn Are Myhren, Sture Holmberg) – str. 67.Alternativni pristup energetskom i ekološkom ocenjivanju inoviranog zastakljenja: studija slučaja elektrohromatskog prozora (S. Papaefthimiou, E. Syrrakou, P. Yianoulis) – str. 79.Istorijat termički komfornog stanovanja u toplim i suvim pre‑delima (Nenad Miloradović) – str. 91.Sistemi sa toplotnim pumpama: energetski efikasan rad (Io-an Boian, Alexandru Serban, Florin Chiriac) – str. 99.

Broj 3

Kontaminanti vazduha u prostorijama (Dragan Škobalj, Uroš Radojević) – str. 35.Šta se može očekivati od apsorpcione rashladne mašine? (Franc Kosi, Jela Burazer, Uroš Milovančević, Milena Stoj-ković) – str. 47.Iskorišćenje otpadne toplote vazduha u sistemima ventilaci‑je i klimatizacije (Dejana Soldo) – str. 55.Rekonstrukcija postojećeg parnog kotla u cilju korišćenja to‑plote izduvnih gasova iz gasne turbine (Dragan Tucaković, Titoslav Živanović, Milan Petrović, Goran Stupar) – str. 63.Deset uobičajenih problema u energetskoj reviziji (Ian Shapi-ro) – str. 71.Nanofluidi – bolji od vode? (M. Nikolaus, Steffen Feja, Matt-hias H. Buschmann) – str. 77.Procena karakteristika klimatizera sa HC‑290 (A. S. Padal-kar, K. V. Mali, D. D. Rajadhyaksha, B. J. Wadia, S. Devotta) – str. 83.

Broj 4

Uticaj gradnje objekta i montaže termostata u njemu na ter‑mičku ugodnost u objektu (Pavle Kaluđerčić, Velibor Vidić) – str. 29.Kvalitativni i kvantitativni iskaz energetske efikasnosti kori‑šćenjem primarnog energetskog faktora (Slobodan Ogrizo-vić, Vladimir Radulović) – str. 37.Brza i pouzdana tehnika ispitivanja razmenjivača toplote upotrebom APR (Accoustic Pule Reflectrometry) na cevima U‑profila (Zoya Naydenova, Nenad Ilibašić) – str. 47.Regulacija kapaciteta rashladnih agregata (Željka Vuković) – str. 55.Vrtložni gorionici za alternativna goriva – modifikacija sa sagorevanjem uz stepenasto dovođenje vazduha kao na‑čin ekonomičnog smanjenja emisije NOx (Norbert Schopf) – str. 63.Toplotna sprega rashladnih i grejnih sistema (Andy Pear-son) – str. 71.Na putu ka neto nuli – kako odavde stići tamo? (Gordon Hol-ness) – str. 77.

Indeks autoraBoian Ioan br. 2 str. 99.Burazer Jela br. 3 str. 47.Buschmann Matthias H. br. 3 str. 77.Chiriac Florin br. 2 str. 99.Devotta S. br. 3 str. 83.Feja Steffen br. 3 str. 77.Fornasieri Ezio br. 2 str. 61.Girotto Sergio br. 2 str. 61.Giuliani Maurizio br. 1 str. 77.Holmberg Sture br. 2 str. 67.Holness Gordon br. 4 str. 77.Ilibašić Nenad br. 4 str. 47.Kaluđerčić Pavle br. 4 str. 29.Kosi Franc br. 1 str. 73. br. 3 str. 47.Mali K. V. br. 3 str. 83.Miloradović Nenad br. 2 str. 91.Milovančević Uroš br. 1 str. 73. br. 3 str. 47.Minetto Silvia br. 2 str. 61.Myhren Jonn Are br. 2 str. 67.Naydenova Zoya br. 4 str. 47.Nikolaus M. br. 3 str. 77.Ogrizović Slobodan br. 4 str. 37.Otović Srđan br. 1 str. 73.Padalkar A. S. br. 3 str. 83.Papadopoulos Agis M. br. 1 str. 85.Papaefthimiou S. br. 2 str. 79.Pearson Andy br. 4 str. 71.Petrović Milan br. 3 str. 63.Radojević Uroš br. 3 str. 35.Radulović Vladimir br. 2 str. 49. br. 4 str. Rajadhyaksha D. D. br. 3 str. 83.Santamouris Matheos br. 2 str. 31.Schopf Norbert br. 4 str. 63.Serban Alexandru br. 2 str. 99.Shapiro Ian br. 3 str. 71.Soldo Dejana br. 1 str. 77. br. 3 str. 55.Stojković Milena br. 1 str. 73. br. 3 str. 47.Stupar Goran br. 3 str. 63.Syrrakou E. br. 2 str. 79.Škobalj Dragan br. 3 str. 35.Tanasić Vladimir br. 1 str. 67.Tucaković Dragan br. 3 str. 63.Vasiljević Petar br. 1 str. 67.Vidić Velibor br. 4 str. 29.Vladić Ljubiša br. 1 str. 67.Vuković Željka br. 4 str. 55.Wadia B. J. br. 3 str. 83.Yianoulis P. br. 2 str. 79.Živanović Titoslav br. 3 str. 63..

123

124kgh 4 • 2011

Celovito re{enjesistemi daljinskog grejanja

• projektovanje

• studije

• in`enjering

• modernizacija i upravljanje toplotnim izvorima

• modernizacija i upravljanje sistemima distribucije

• smanjenje potro{nje energije

KTP BLEDELTEC TP-05ELTEC SCADAELTEC TERMISwww.el-tec-mulej.com

EL-TEC MULEJ, d.o.o., NI[, Knja`eva~ka br.5, 18000 Ni{, SRBTel.: +381 18 4 293 555, Fax: +381 18 4 293 554

marketing@el-tec-mulej.com, www.el-tec-mulej.com

ekon

omi~

no u

prav

ljanj

e sis

tem

om

energija zelene budu}nosti

daljinsko grejanje vodosnabdevanjeefikasna rasvetaenergetsko upravljanje objektima

KGH-obojestransko_2009.qxd 16.Apr.09 14:21 Page 1