Vislava Simborska Izabrane Pesme

VISLAVA IMBORSKA / IZABRANE PESME

SA TREEG TRGABIBLIOTEKA ASOPISA TREI TRG

Urednici: Dejan Mati, Milan DobriiDizajn korica: Dragana Nikoli

Na koricama: Kolai Vislave imborskeAll Works by Wisawa Szymborska The Wisawa Szymborska Foundation

Prevod Copyright Biserka Raji, 2014Copyright ovog izdanja Trei Trg, 2014

Vislava imborska

IZABRANE PESME

Priredila Biserka RajiS poljskog preveli Petar Vujii i Biserka Raji

Trei Trg igoja tampaBeograd 2014

Naslovi originala:Wisawa Szymborska, Dlatego yjemy, 1952.

Wisawa Szymborska, Pytania zadawana sobie, 1954.Wisawa Szymborska, Woanie do Yeti, 1957.

Wisawa Szymborska, S, 1962.Wisawa Szymborska, Sto pociech, 1967.

Wisawa Szymborska, Wiersze wybrane, 1964.Wisawa Szymborska, Wybr poezji, 1970.

Wisawa Szymborska, Wszelki wypadek, 1972.Wisawa Szymborska, Wielka liczba, 1976.

Wisawa Szymborska, Ludzie na mocie, 1986.Wisawa Szymborska, Koniec i pocztek, 1993.

Wisawa Szymborska, Widok z ziarnkiem piasku, 1996. Wisawa Szymborska, Chwila, 2002.

Wisawa Szymborska, Dwukropek, 2005.Wisawa Szymborska, Tutaj, 2009.

Wisawa Szymborska, Wystarczy, 2012.

Izabrane pesme / 5

CIRKUSKE IVOTINJE

Medvedi lupkaju u taktu,lav skae kroz zapaljene obrue,majmun u utoj tunici vozi bicikl,puca korba, a muzikica brei,puca korba i oi ivotinja eta,slon nosi bocu na glavi,psi pleu oprezno odmeravajui korake.

Veoma se stidim, ja ovek.

Runo su se zabavljali tog dana:nisu tedeli bune aplauze,iako je ruka dua za korbabacala otru senku na pesku.

6 / Vislava imborska

ZALJUBLJENI

Tako je tiho, da ujemopesmicu zapevanu jue:Ti kreni planinom, a ja dolinom...Iako ujemo ne verujemo.

Na osmeh nije maska tuge,a dobrota odricanje.ak i vie nego to zasluuju alimo nezaljubljene.

Tako smo zaueni sobom,da nas vie nita zauditi ne moe?Ni duga nou.Ni leptir na snegu.

A kada usnimo,u snu rastanak vidimo.Ali, to je dobar san,ali, to je dobar san,jer se iz njega budimo.

Izabrane pesme / 7

KLJU

Postojao klju i odjednom ga nema.Kako emo u kuu?Moda e neko nai izgubljeni klju,razgledae ga ali ta s njim?Ide i bacaka ga u rucikao polomljeni komadi gvoa.

S ljubavlju, koju gajim prema tebi,kada bi se isto dogodilo,ne samo nama: ve celom svetuta ljubav bi propala.Tuom podignutom rukomnikakvu kuu otvoriti nee,bie forma i nita vie,i neka se ra na nju ljuti.

Takav horoskop ne pravi seni od karata, ni od zvezda, ni od paunovog krika.


IZMILJAM SVET

Izmiljam svet, drugo izdanje,drugo, dopunjeno izdanje,idiotima za smeh,melanholicima za plakanje,elavima za ealj,psima za cipele.

Evo i poglavlja:Govor ivotinja i Bilja,a uz svaku vrstuodgovarajui renik.ak obino dobar danpomenuto uz ribu,tebe, ribu i sve ostaleokrepie u ivotu.

Ta odavno sluena,improvizacija umeiznenada na javi rei ispoljena!Ta epika sova!Ti aforizmi jeasastavljani doksmo uvereni,da samo lenari i lekari!Vreme (drugo poglavlje)ima prava na meanjeu sve, u dobro i zlo.Ipak onaj to planine drobi,okeane pomera i

Izabrane pesme / 9

prisustvuje kruenju zvezda,ni najmanju vlast nee imatinad ljubavnicima, jer su suvie nagi,suvie zagrljeni, nakostreenihdua, poput vrapca na ramenu.

Starost je samo poukau ivotu bandita.Ah, dakle, svi su mladi!Patnja (tree poglavlje)ne vrea telo.Smrt,dolazi dok spava.

I sanjae,da je disanje krajnje izlino,dar je tiina bez daha,a muzika dobra,majuan si kao iskrai gasne u taktu.

Samo takva je smrt. Vei bolosea drei ruu u rucii vei uasvidei da je latica pala na zemlju.

Samo takav je svet. Samo takose ivi. I samo tako umire.Sve ostalo je kao Bahna trenutak sviranna pili.


MALI OGLASI

MA KO da zna gde jesaoseanje (izmiljotina srca) neka se javi! neka se javi!Na sav glas neka o tome pevai sumanuto igraveselei se pod vitkom brezom,koja bi svakog asa da brizne u pla.

UIM utanjena svim jezicimametodom posmatranjazvezdanog neba,donje eljusti sinantropa,skoka skakavca,noktiju novoroeneta,planktona,snene pahulje.

VRAAM SE ljubavi.Panja! ansa!Na prologodinjoj travina suncu do gueleite a vetar plee(onaj lanjskikolovoa vae kose).Ponude slati pod: San.

Izabrane pesme / 11

POTREBNA osobaza oplakivanjestaraca, koji umiruu azilima. Molimkandidujte se bez krtenicai pismenih prijava.Papiri e biti unitavanibez potvrda.

ZA OBEANJA moga mua,koji vas je obmanjivao bojamailuzornog sveta, njegovim agorom,pesmom pod prozorom, psom s druge strane zida:tobo nikada neete biti samiu mraku, u tiini, ne diui ne odgovaram.No, udovica Dana.


HANA

Vidite, ovo je Hana, dobra sluavka. Ovo nisu ringle ve oreoli. A ovaj vitez s adajom je ikona.A ova adaja je nita u toj dolini plaa.

Ovo nisu nikakve perle ve Hanine brojanice.A ovo su cipele s vrhovima oguljenim od kleanja.A ovo je marama crna kao nono bdenje,kada s crkvenog tornja prvo zvono zazvoni.

Briui prainu s ogledala videla je avola:Bio je modar, potovani oe, sa utim prugicama,gledao je tako skaredno i usta kezio,a ta e tek biti, ako me u knjigu upisao?

Prema tome ona e za bratstvo i misu svetu prilog dati,i srce sa srebrnim plamenom kupiti.Otkad je gradnja nove upanije poela,cena svim avolima odmah je skoila.

Mnogo kota spasavanje due od iskuenja,a ovde starost se ve blii i kosti pucketaju.Hana je tako mrava i tako nita nema,da e u beskraju Iglenih uica zalutati.

Maju, boje daj, kao decembar siv budi.Granice olistala, zbog sebe se stidi.

Izabrane pesme / 13

Sunce, ali to sija. Oblaci, biujte se.Prolee, obavij se snegom i na nebu procvetaj!

Njen smeh nisam ula, niti sam pla ula.Nauena poniznosti, od ivota nita ne trai.Na putu senka je prati tuga tela,a pocepana marama laje na vetru.


DOEK MLAZNJAKA

Danas bri od glasa,prekosutra od svetlosti,glas u kornjau pretvoriemoa svetlost u zeca.

Hvale vredne ivotinjeiz stare povesti,u blagorodni par koji se vekovima vetakmii. Trali ste, tralipo toj niskoj zemlji,probajte da se i na visokom nebutakmiite.

Put je slobodan. Neemo vasu trci ometati,jer emo odleteti ranijegonei same sebe.

Izabrane pesme / 15

POKUAJ

O tako, pesmice, ruga mi se,jako bih pola gorom, kao rua ne bih procvala.Samo rua kao rua cveta i niko vie. Zna li to.

Pokuavala sam da imam lie. Htela sam da pustim korenje.Da bude bre zaustavljala sam dah i ekala trenutak zatvaranja u ruu.

Pesmice, koja si prema meni nemilosrdna:imam pojedinano telo, nepromenljivo u bilo ta,do sri sam jedanputna.


ETIRI UJUTRU

Sat izmeu noi i dana.Sat s boka na bok.Sat za tridesetogodinjake.

eljeni sat uz pevanje petlova.Sat kada nas se zemlja odrie.Sat kada duva s ugaslih zvezda.Sat, a-zar-posle-nas-nita-nee-ostati.

Prazan,Gluh, tat sat.Dno svih drugih sati. Nikom nije dobro u etiri ujutru.Ako je mravima dobro u etiri ujutru estitamo mravima. I neka doe peti sat,ukoliko treba dalje iveti.

Izabrane pesme / 17

MRTVA PRIRODA S BALONIEM

Umesto vraanja uspomenau smrtnom trenunaruujem povratakpogubljenih stvari.

Kroz prozore, vrata kiobrani,kofer, rukavice, mantil,da bih mogla rei:ta e mi sve to...

Zihernadle, ovaj ili onaj ealj,papirnata rua, kanapi, no,da bih mogla rei:Nieg mi nije ao.

Ma gde da si, kljuu,pokuaj da na vreme doe,da bih mogla rei:Ra, dragi moj, ra.

Spustie se oblak uverenja,propusnica i anketa,da bih mogla rei:sunace zalazi.

Satiu, isplivaj iz reke,dopusti da te uzmu u ruku,


da bih mogla rei:Oponaa sat.

Nai e se balonikoji je iscepao vetar,da bih mogla rei:Ovde nema dece.

Kroz otvoren prozor odleti,u beli svet odleti,neka neko vikne: O!da bih zaplakati mogla.

Izabrane pesme / 19

PRIJATELJIMA

Upoznati se s prostranstvimaod zemlje do zvezda,gubimo se u prostoruod zemlje do glave.

Meuplanetarno jeod tuge do suza.Na putu od lai ka istiniprestaje da bude mlad.

Zasmejavaju nas mlaznjaci,ta raselina tiineizmeu leta i glasa kao svetski rekord.

Postojali su i bri letovi.Njihov zakasneli glasbudi nas iz snatek posle mnogo godina.

Odjeknuli su povici:Nevini smo!Ko to vie? Trimo,prozore otvaramo.


Glas se naglo prekida.Napolju zvezdepadaju, i kao posle salvemalter sa zida otpade.

Izabrane pesme / 21

REHABILITACIJA

Koristim najstarije pravo matei prvi put u ivotu prizivam mrtve,zagledam njihova lica, oslukujem korake,iako znam, onaj ko je umro, sasvim je umro.

Vreme je da vlastitu glavu u ruke uzmemi kaem joj: Jadni Jorie, ta s tvojim neznanjem,ta s tvojim slepim poverenjem, ta s tvojom nevinou,s tvojim bie nekako, ali s uravnoteenou duhaizmeu neproverene i proverene istine?

Verovah da su izdajice, nedostojne imena,kad se korov ruga njihovim neznanim humkamai gavranovi ih oponaaju, a meave im se podsmevaju jer to, Jorie, lani svedoci behu.

Venost mrtvih postojidok im se seanjem uzvraa.Nepouzdana valuta. Nema dana,a da neko venost svoju ne izgubi.

O venosti danas vie znam:moe se davati i uzimati.Onaj ko je nazvan izdajicom tajzajedno s imenom treba da umre.


Ta naa mo nad mrtvimazahteva stabilne terazijei da sud ne sudi nou,i da sudija ne bude nag.

Zemlja kipti a oni koji su ve zemlja,ustaju grudvica po grudvica, aica po aica,izlaze iz preutanosti, vraaju se imenima,seanju naroda, vencima i aplauzima.

Gde je moja mo nad reima?Rei pale na dno suze,rei, rei nepogodne za vaskrsavanje ljudi,opis mrtav kao magnezijumom osvetljena slika.Ne umem ak da se probudim na pola daha,ja, Sizif osuen na pakao poezije.

Idu ka nama. I otri poput dijamanata po izlozima spolja ulatenim,po prozorima toplih stania,po ruiastim naoarima, po staklenimmozgovima, srcima i tiho reu.

Izabrane pesme / 23

MINUT TIINE POSLELUDVIKE VAVINJSKE

A ti, kuda,tamo su samo dim i plamen! Tamo je etvoro tue dece,idem po njih!

Ali, kako to?Tek tako, odjednom se odreisebe?redosleda dana i noi?buduih snegova?crvenih jabuka?enje za ljubavlju,koje nikada nije dosta?

Ne pozdravlja se, nije pozdravljena,u pomo deci sama hita.Gledajte, u naruju iznosi ih,u vatru do kolena upada,ludaka kosa joj gori.

A htela je da kupi kartu,na krae putovanje da ode,pismo da napie,posle oluje prozor da otvori,stazicu u umici da utaba,da se mravima nadivi,


da gleda kako vetarjezerce mreka.Minut tiine posle umrlihponekad do kasne noi traje.Oevidac samleta oblaka i ptica,ujem, kako trava raste,i umem je imenovati,proitala sam milionetampanih znakova,etala teleskopompo neobinim zvezdama,samo me niko dosadu pomo nije zvaoi ako zaalim zalistom, haljinom, pesmom

O sebi znamo onolikokoliko su nas proveravali.Kaem vam toiz svog nepoznatog srca.

Izabrane pesme / 25

POGREB

Lobanju iz gline izvadili,u mramor poloili,ordenje buji pajina jastuiima purpurnim.Lobanju iz gline izvadili.

Sa ceduljice proitalia) dobar momak to bee,b) svirajte, orkestri,c) ta to vean nije.Sa ceduljice proitali.

A ti, narode, to oceni,ti taj plen potuj,onaj ko se jednom rodidva groba moe stei.A ti, narode, to oceni.

Nije izostala paradaza hiljadu trombona,ni policija za gomilu,ni njihanje zvona.Nije izostala parada.

Imali su unezverene oi,sa zemlje ka nebesimalete ve golubovi


u kljuniima bombe nosei.Imali su unezverene oi.

Izmeu njih i narodasamo drvee je trebalo da bude,samo ono to se u liupreuti i otpeva.Izmeu njih i naroda.

A ovde pokretni mostovi,a ovde kameni klanac,s dnom poravnjanim tenkovima,s odjekom tutnjave.A ovde pokretni mostovi.

Jo ispunjen vlastitom krvinarod odlazi u nadi,ne znajui da od strahakonopci zvon sede.

Jo ispunjen vlastitom krvi.

Izabrane pesme / 27

DVA BRUHELOVA MAJMUNA

Ovako izgleda moj maturski san:na prozoru sede dva majmuna privezana lancem,napolju se plavi neboi kupa se more.

Polaem iz istorije oveanstva.Mucam i nastavljam dalje.

Majmun zagledan u mene ironino slua,drugi tobo drema a kada posle pitanja nastaje utanje,apue mi tihim zveckanjem lanca.


JO

U plombiranim vagonimazemljom putuju imena,dokle e tako putovati.hoe li ikada izai,ne pitajte, neu rei, ne znam.

Ime Natan pesnicom o zid udara,ime Isak siavi s uma peva,ime Sara trai vodu za imeAron, koje od ei umire.

Ne skai u pokretu, ime Davidovo.Ime si koje osuuje na propast,nedavano nikome, beskuniku,u ovoj zemlji teko nosivo.

Sin neka slovensko ime nosi,jer ovde vlasi na glavi broje,jer ovde dobro od zla odvajajuprema imenima i obliku onih kapaka.

Ne skai u pokretu. Sin e biti Leh.1Ne skai u pokretu. Jo vreme nije.Ne skai. No odjekuje kao smehi oponaa kloparanje tokova po inama.

1 Prema legendi rodonaelnik Lehita, ili Poljaka, brat eha i Rusa. Prim. prev.

Izabrane pesme / 29

Oblak ljudi iznad zemlje prolazio,iz velikog oblaka kia mala, jedna suza,kia mala, jedna suza, suvo vreme.Kolosek u crnu umu vodi.

Tako je to, tako, toak klopara. uma bez poljana.Tako je to, tako. umom prolazi transport vapaja.Tako je to, tako. Probuena u noi ujemtako je to, tako, kloparanje tiine u tiini.


SAN LETNJE NOI

Ardenska uma ve svetli.Ne pribliavaj mi se.Glupaa, glupaa,sa svetom sam optila:

Hleb sam jela, vodu pila,vetar me milovao, kia kvasila.Zbog toga uvaj me se, odlazi.Zbog toga zatvori oi.

Odlazi, odlazi, ali ne kopnom.Otplovi, otplovi, ali ne morem.Odleti, odleti, dobri moj,ali vazduh ne dodiruj.

Zatvorenih oiju u sebe gledamo.Zatvorenih usta sebi govorimo.Kroz debeli zid volimo se. Malo smean smo par:umesto meseca uma sijaa lahor dami tvojojradioaktivni ogrta Pirame skida.

Izabrane pesme / 31

ATLANTIDA

Postojali su ili nisu postojali. Na ostrvu ili ne na ostrvu.Okean ili ne okeanprogutao ih je ili nije.

Da li je neko imao koga da voli?Da li je neko imao s kim da se bori?Deavalo se sve ili nitatamo ili ne tamo.

Stajalo je sedam gradova.Da li zaista?Htelo je veno da stoji.Gde su dokazi?

Nisu izmislili barut, ne.Izmislili su barut, da.

Petpostavljivi. Sumnjiavi.Neovekoveeni.Neizvaeni iz vazduha,iz vatre, iz vode, iz zemlje.

Nesadrani u kamenuni u kaplji kie.


Nisu mogli ozbiljnopozirati za upozorenja.

Pao je meteor.To nije meteor.Izbio je vulkan.To nije vulkan.Neko je neto vikao.Niko nita.

Na toj plus-minus Atlantidi.

Izabrane pesme / 33

SA NEOSTVARENOG POHODA NA HIMALAJE

Aha, znai to su HimalajiPlanine u trku na Mesec.Trenutak starta ovekoveenna iznenada rasparanom nebu.Probijena pustinja oblaka.Udar u nita.Eho beli nemak.Tiina.

Jeti, dole je sreda,bukvar i hlebi dva i dva su etiri,i topi se sneg.I crvena jabukapreseena unakrst.

Jeti, kod nas nije mogusamo zloin.Jeti, sve rei ne osuujuna smrt.Nasleujemo nadu dar zaborava.Videe kako raamodecu na ruevinama.


Jeti, ekspira imamo.Jeti, na violini sviramo.Jeti, u sumrakpalimo svetlo.

Ovde ni mesec ni zemlja,a suze se lede.

O, Jeti Polutvardovski2,razmisli, vrati se!

Tako sam izmeu etiri zida lavinadozivala Jetijacupkajui da bih se zagrejalana snegu,na veitom.

2 Polutvardovski Jan Tvardovski, Gospodin Tvardovski legendarna linost vezana za Krakov XVI veka, odnosno za poljskog plemia koji je za znanje i magiju prodao duu avolu, zahvaljujui emu je stekao bogatstvo i slavu. Posle brojnih avantura naselio se na mesecu, na kome je do danas. Prim. prev.

Izabrane pesme / 35

NITA DVAPUT

Dvaput se nita ne dogaaniti e se dogoditi. Zbog toganeuvebani smo se rodilii nerutinski pomreemo.

Makar uenicinajgluplji u koli sveta bili,nijednu zimu ni letoneemo ponavljati.

Nijedan dan se nee ponoviti,dve sline noi ne postoje,ni dva ista poljupca,ni dva jednaka pogleda u oi.

Jue, kada ime tvojeneko kraj mene glasno izgovori,bi mi kao da ruakroz otvoren prozor pade.

Danas, kada smo zajedno,okrenula sam lice ka zidu.Rua? Kako izgleda rua?Da li je to cvet? A moda je kamen?

Zbog ega se, trenu crni,s nepotrebnom zebnjom mea?


Postoji prema tome mora proi.Proi prema tome to je lepo.

Nasmejani, zagrljeni,pokuavamo sklad da naemo,iako se kao dve kapi iste voderazlikujemo.

Izabrane pesme / 37

KOMINO

Najpre e naa ljubav proi,posle sto i dvesta godina,posle emo opet zajedno biti:

komedijantkinja i komedijant,miljenici publike,odigrae nas u teatru.

Farsica s kupletima,malo plesa, mnogo smeha,obiaji tano pogoenii aplauzi.

Bie uverljivo smeanna onoj sceni, s onom ljubomorom,u onoj kravati.

Moja izgubljena glava,moje srce i kruna,glupo pucajue srcei spadajua kruna.

Sretaemo se,rastajaemo, smeh u sali,sedam reka, sedam goraizmeu sebe izmiljasmo.


I kao da nam je malostvarnih poraza i patnji te emo se reima dotui.

Posle emo se poklonitii to e kraj farse biti. Gledaoci e na spavanje poido suza se zabavivi.

Lepo e iveti, ljubav e pripitomiti,da e im tigar iz ruke jesti.

A mi, veno ovakvi onakvi,u kapicama sa zvoncima,u zvonjenje njihovo varvarskoudubljeni.

Izabrane pesme / 39

OVEKOVEIVANJE

Voleli su se u lugu,pod suncima rose,suvog lia i zemljeprepune im kose.

Srce lastavije,smiluj im se.

Nad jezerom klekli,lie ieljali,a ribe do obalezvezdasto doplivavale.

Srce lastavijesmiluj im se.

Odrazi drvea pue sena talasiu sitnom.Lastavice, uini, da se nikadne zaborave.

Lastavice, bodljo oblaka,kotvo vazduha,usavreni Ikare,vaskrsli fraku.


Lastavice, kaligrafijo,skazaljko bez minuta,rano-ptiija gotiko,razrokosti na nebesima.

Lastavice, tiino otra,tugo vesela,oreolu ljubavnika,smiluj im se.

Izabrane pesme / 41

MAJMUN

Ranije od ljudi iz raja isteranjer je oi imao tako urokljiveda je zverajui po rajskome vrtuak i anele uvlaiou nepredvidljivu tugu. I zato je, eto,morao, mada bez poniznog pomirenjana zemlji da zasnuje svoja slavna pokolenja.Poletan, sposoban za hvatanje i oprezan,sve od tercijara do danas graciozan.

U Egiptu drevnom tovan, s orionombuva u grivi srebrnoj od svetlosti,sluao je arhiutei zabrinutota od njega hoe. Ah, neumiranje.I odlazio je maui rumenom trticomna znak da ne preporuuje niti zabranjuje.

U Evropi mu duu oduzee,al mu iz nepanje ruke ostavie;i jedan monah slikaju sveticudade joj ake uske, ivotinjske.Svetica moraaemilost da uzima kao oraie.

Toplog ko nevinace, drhtavog kao starcabrodovi ga voahu u kraljevske dvore.Skiao je uzleui na zlatnome lancu


u svom kneevskom fraku papagajskih boja.Kasandra. Zaista tu nita nije smeno.

U Kini jestiv, na zdeli udeavapeene ili kuvane grimase.

Ironian kao brilijant u lanom okviru.Kau da ima prefinjen ukusiako njegovom mozgu sigurno neto nedostajei barut nije izmislio.

U bajkama usamljen i nesiguran,unutranjost ogledala ispunjava grimasama,ruga se sebi, dajui dobar primer nama,o kojima zna sve kao siromana roaka,iako se u prolazu i ne pozdravljamo.

Izabrane pesme / 43

LEKCIJA

Ko ta kralj Aleksandar kim im maempreseca koga ta gordijski vor.To nije palo na pamet kome emu nikome.

Bilo je sto filozofa nijedan ga rasplitao nije.Nita udno to se sad po uglovima kriju.Soldateska ih za brade hvata,rastresene, sede, ko u jarca,i izbija ko ta glasan smeh.

Dosta, Kralj pogleda ispod elenke,na konja seda, na put kree.A za njim uz truba trubljenje, bubnjia bubnjanjeko ta vojska sastavljena od koga ega od voriau koga ta u boj kree.


MUZEJ

Postoje tanjiri, ali nema apetita.Postoje burme, ali nema uzajamnostive najmanje trista godina.

Postoji lepeza gde je rumenilo?Postoje maevi gde je gnev?Ni lauta da zabruji u sivom trenu.

Zbog nedostatka venosti nagomilano jedeset hiljada starih predmeta.Ubuali uvar slatko dremaobesivi brke nad vitrinom.

Metali, glina, ptije perotiho trijumfuju u vremenu.Kikoe se samo igla smeljivice iz Egipta. Kruna je isetkala glavu.Ruka se izgubila s rukavicom.Desna cipela pobedila je nogu.

to se mene tie, ivim, molim da mi se veruje.Moja trka sa haljinom jo uvek traje.A kako je ona uporna!A kako bi htela da me nadivi!

Izabrane pesme / 45

TRENUTAK U TROJI

Male devojicemrave i bez uverenjada e im pegice s obraza nestati,

koje ne privlae niiju panju,koje hodaju po kapcima sveta,

lie na tatu ili mamuiskreno preneraene time,

nad tanjirom,nad knjigom,ispred ogledalaotimaju ih za Troju.

U velikim garderobama magnovenjapreobrauju se u lepe Jelene.

Stupaju kraljevskim stepenicamau agoru divljenja i duge tubalice.

Oseaju se lake. Znaju da jelepota odmor,da jezik smisla obmanjuje usta,

a gestovi u nehotinom nadahnuuda se vajaju sami.


Njihova licavredna otpravljanja poslanikaponosno tre na vratiimadostojnim opsade.

Crnokosi iz filmovabraa drugarica,profesor crtanja,ah, svi e pasti.

Male devojices kule osmehaposmatraju katastrofu.

Male devojicekre rukeu opojnom obredu licemerja. Male devojices pustoi u pozadini,u dijademi grada u plamenu,s minuicama opteg lamenta u uima.

Blede i bez ijedne suze.Site prizora. Trijumfalne. Rastuene samo injenicomda se treba vratiti.

Male devojicekoje se vraaju.

Izabrane pesme / 47

SENKA

Moja senka kao dvorska luda za kraljicom.Kad kraljica sa stolice ustane,luda se na zidu nakostreii u plafon glupom glavom udari.

to moe u dvodimenzionalnom svetuna svoj nain boli.Moda je ludi na mom dvoru loei sebe bi u drugoj ulozi volela.

Kraljica e se kroz prozor nagnuti,a luda s prozora dole skoiti.Svaku aktivnost su podelile,ali ne na pola.

Onaj prostak na sebe uzeo gestove,patos i svu njegovu bestidnost,to je sve, za ta snage nemam za krunu, ezlo, kraljevski plat.

Biu, ah, laka u pokretima ramena,ah, laka u okretanju glave,kralju, pri naem oprotaju,kralju, na eleznikoj stanici.

Kralju, u to vreme luda e,kralju, lei na eleznike ine.


OSTATAK

Ofelija je otpevala ludake pesmei istrala sa scene uznemirenada se haljina nije izguvala, da li je na ramenakosa kako treba padala.

Radi dopune istine, spira s obrva crnooajanje i kao roena Polonijeva ki sigurnosti radi prebrojava lie izvaeno iz kose.Ofelijo, meni i tebi neka Danska oprosti:poginuu u krilima, preiveu u praktinim pandama.Non omnis moriar od ljubavi.

Izabrane pesme / 49

REI

La Pologne? La Pologne? Tamo je strano hladno, zar ne? upitala me je i odahnula s olakanjem. Jer nakupilo se tih zemalja toliko da je u razgovoru jo najpouzdanija klima.

O, gospoo hou da joj odgovorim pesnici moje zemlje piu u rukavicama. Ne tvrdim da ih uopte ne skidaju; ako mesec pone da greje, skidaju ih. U strofama sloenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure, pevaju o obinom ivotu pastira foka. Klasici riju ledenom sveom mastila po ugaenim smetovima. Ostali, dekadenti, oplakuju sudbinu snenih zvezdica. Ko hoe da se utopi, mora imati sekiru da bi prosekao prorub u ledu. O, draga gospoo.

Tako hou da joj odgovorim. Ali sam zaboravila kako se na francuskom kae foka. Nisam sigurna ni kako se kau ledena svea i prorub.

La Pologne? La Pologne? Tamo je strano hladno, zar ne?

Pas du tout? odgovaram ledeno.


BEZ NASLOVA

Ostadoe tako usamljeni,tako bez ijedne jedine rei,i u takvoj neljubavi, da je pravo udo bilo poput groma iz vedra neba, pretvaranja u kamen.Grka mitologija u tirau od dva miliona,ali ni za njega ni za nju nema spasa. Kada bi se makar neko pojavio na vratima,bilo ta, makar za tren, pojavilo i iezlo,uteno, tuno, odasvud, niotkud,koje izaziva smeh ili strah.

Ali nita se nee dogoditi. Nita, samo po sebineverovatno. Kao u graanskoj dramito e do kraja biti korektan rastanak,ak neproslavljen s rupom u nebu.

Na zidovima nepoljuljanog tla,jedno zbog drugog tuni,naspram ogledala stoje, gdenieg osim odraza zemnog nema.

Nieg osim odraza dvoje ljudi.Materija je budna.Koliko je duga i iroka, i visoka,na zemlji i na nebu, i postranceo uroenoj sudbini brine

Izabrane pesme / 51

kao da se zbog srnice iznenadne u ovoj sobiUniverzum mora sruiti.


NENADANI SUSRET

Veoma smo predusretljivi jedno prema drugom,tvrdimo, da je lepo sresti se posle mnogo godina.

Nai tigrovi mleko piju.Nai jastrebovi peice idu.Nae ajkule u vodi tonu.Nai vuci pred otvorenim kavezom zevaju.

Nae zmije oslobodile se munja,majmuni nadahnua, paunovi perja.imii iz nae kose odavno odleteli.

Zastajemo na pola reenicebespomono nasmejani.Nai ljudine umeju da razgovaraju.

Izabrane pesme / 53

ZLATNA SVADBA

Morali su nekad biti drugaiji,vatra i voda, silovito se razlikovati,meusobno potkradati i darivatiu poudi, u napadu na neslinost.Zagrljeni, prisvajali se i razbatinjavalitako dugo,dok u zagrljaju nije ostao vazduhprozraan posle odletanja munja.

Jednoga dana odgovor pao pre pitanja.Jedne noi odgonetnuli su izraz svojih oijuprema nainu utanja u pomrini.

Pol bledi, tajne nestaju,u slinosti sreu se razlike,kao sve boje u beloj.

Ko je od njih udvojen, a ko nedostaje?Ko se osmehuje s dva osmeha?iji glas odjekuje u dva glasa?U ijem odobravanju klimaju glavama?ijim gestom prinose kaiicu ustima?Ko je sa koga ovde odrao kou?Ko ovde ivi, a ko je umroupleten u linije ijeg dlana?


Iz zagledanosti polako raaju se blizanci.Intimnost je najsavrenija majka ne izdvaja nijedno od svoje dvoje deice,koju ima i jedva pamti.

Na dan zlatne svadbe, na svean danisto vien golub stao je na prozor.

Izabrane pesme / 55

LOGOR GLADI U JASLU3

Napii to. Napii. Obinim mastilomna obinoj hartiji: nisu im dali da jedu,svi pomrli od gladi. Svi. Koliko?To bee velika livada. Koliko travepripalo na jednog? Napii: ne znam.Istorija zaokrugljuje skelete na nulu.Hiljadu i jedan jo uvek je hiljadu.Onaj jedan, kao da ga uopte nije ni bilo:izmiljen plod, prazna kolevka,ni za koga otvoren bukvar,vazduh koji se smeje, vie i raste,stepenice praznine, koje vode u vrt,niije mesto u redu.

Na livadi smo na kojoj se postajalo telo.Ona uti kao najmljeni svedok.Na suncu. Zelena. Tamo dalje je umaza vakanje drveta, za pijenje ispod kore svakodnevna porcija gledanja,dok se ne oslepi. Gore ptica,ija hranljiva krila poput senkeetaju. Otvarale su se eljusti,udarao zub o zub.Nou na nebu sijao srpi za sanjane hlebove njeo.

3 Grad u junoj Poljskoj, u kome se nalazio koncentracioni logor. Prim. prev.


Preletale su ruke s pocrnelih ikona,s praznim aama u rukama.Na ranju bodljikave icenjihao se ovek.Pevalo se sa zemljom u ustima. Lepa pesmao tome da rat pogaa direktno u srce.Napii, kakva je ovde tiina.Da.

Izabrane pesme / 57

PARABOLA

Ribari u dubinama ulovili bocu. U njoj papiri, a na njemu sledee rei: Ljudi, spasavajte! Ovde sam. Okean me izbacio na pusto ostrvo. Stojim na obali, oekujui pomo. Pourite. Ovde sam!

Nedostaje datum. Sigurno je ve kasno. Boca je mogla dugo plutati morem ree prvi ribar.

Nije oznaeno ni mesto. ak se ne zna ni koji je okean ree drugi ribar.

Nije ni previe kasno, ni previe daleko. Ovde su svuda ostrva ree trei ribar.

Postade neprijatno. Zavlada utnja. To je odlika optih istina.


BALADA

Ovo je balada o ubijenoj,koja je iznenada sa stolice ustala.

Sastavljena sa solidnim uverenjem,na hartiji napisana.

Stvar se dogaala pri svetlosti lampe,kraj nezaslonjenog prozora.

Svako ko je hteo, mogao je da vidi.

Kada su se vrata zatvorilai ubica strao niz stepenice,ona je ustala kao iviiznenadnom tiinom probueni.

Ustala je, mrda glavomi oima tvrdim poput prstenagleda po okovima.

Ne lebdi u vazduhu,ve po obinom patosu,po kripavim daskama koraa.

Sve ubiine tragove u pei spaljuje. Do delia

Izabrane pesme / 59

fotografije, do parencetapertle sa dna fioke.

Ona nije zadavljena.Ona nije ubijena.Ve je nevidljivom smru pokoena.

Moe davati znake ivota,iz najrazliitijih sitnih razloga plakati,ak uasnuta vikatividei mieve. Toliko je mnogoslabosti i smenostilakih za falsifikovanje.

Ustala je, kao to se ustaje.

Hodala je, kao to se hoda.

ak je pevala eljajui kosu,koja raste.


UZ VINO

Pogledao me je, dodao mi lepotu,a ja sam je primila kao svoju.Srena, progutah zvezdu.

Dopustih da budem izmiljenapo slici i prilici odrazau njegovim oima. Igram, igramuz lepet iznenadnih krila.

Sto je sto, vino je vinou ai koja je aai stoji stojei na stolu.A ja sam prividna,prividna do neverovatnosti,prividna prosto do krvi.

Priam mu ta hoe: o mravimato umiru od ljubavipod sazveem maslaka.Kunem se da bela ruapolivena vinom peva.

Smejem se, naginjem glavuoprezno kao da proveravampronalazak. Igram, igramu zauenoj koi, u zagrljajukoji me stvara.

Izabrane pesme / 61

Eva od rebra, Venera iz pene,Minerva iz Jupiterove glavebile su neuporedivo stvarnije.

Kad me on ne gleda,traim svoj odrazna zidu. I vidim samoekser s koga je skinuta slika.


RUBENSOVE ENE

Dive, enska fauna,nage kao lupa buradi.Gnezde se u izguvanim lonicama,spavaju ustiju otvorenih za pevanje.Zenice im u dubinu uteklei u lezde prodiru,iz kojih se kvasac u krv cedi.

Keri baroka. Testo u navama raste,isparavaju se kupatila, rumene se vina,nebom galopiraju prasad oblaka,na fiziki alarm trube njite.

O razjedinjene, o prekomerne,udvostruene odbacivanjem odee,utrostruene iznenadnou pozemasna jela ljubavi!

Njihove mrave sestre ranije ustale,pre nego to je na slici svanulo.Niko nije video, kako su kao guskenenaslikanom stranom platna ile.

Izgnanice stila. Prebrojena rebra,ptiija stopala i ake.Isturenim lopaticama pokuavale da polete.

Izabrane pesme / 63

Trinaesti vek dao bi im zlatnu pozadinu.Dvadeseti srebrni ekran.Ovaj sedamnaesti za ravne nema nita.

Jer, ak je i nebo ispupeno,aneli ispupeni i bog ispupen i brkati feb, koji na oznojenomparipu u kiptavu lonicu ulazi.


KOLORATURA

Stoji ispod perikice drveta,za veni rastur pevasuglasnike na talijanskom, poput pauinesrebrnom i tankom.

oveka zbog visokog Cvoli i uvek e voleti,za njega u grlu ogledalca ima,etvrtinske rei triput procvrkutai drobei dvopek u pavlakuovnie iz oljicelakrdija od filigrana hrani.

Al ujem li dobro? Jad i beda!Crni joj se fagot prikrada.Teka muzika na obrvama vranimotima je, lomi na pola, ah Basso Profondo, smiluj se,doremi mane tekel fares!

Hoe li da uuti? Zavesti je,iza hladnih kulisa sveta? U zemljihronine promuklosti? U Tartaru kijavice?Tamo gde se veno kaljuca?Gde se riblja ustacanesrenih dua otvaraju? Tamo?

Izabrane pesme / 65

O ne! O ne! U asu crnomne treba naputati izraz svoj!

Na vlasi presluanoj naglassudbina se na asak koleba,da bi udahnuti samo mogla,i u vidu odjeka do plafona vinula,gde se vox humana u kristal vraai kao svetlou posejana odzvanja.


KONKURS MUKE LEPOTE

Izaao napet od eljusti do peta.Na njemu maslinasti nebeski svodovi.Izabran moe biti samo onaj,koji se kao trudla uvija.

Hvata se u kotac s medvedomstranim (iako ga uopte nema).Tri nevidljiva jaguarapadaju od tri udarca.

Majstor raskoraka i unjeva.Trbuh mu dvadeset pet izraza ima.Aplaudiraju mu bravo, on se klanjana odgovarajuim vitaminima.

Izabrane pesme / 67

KNJIEVNO VEE

Muzo, ne biti bokser, znai ne postojati.Liila si nas urlajue publike.U sali dvanaest osoba,vreme da ponemo.Dola polovina, jer pada kia,ostalo su roaci. Muzo.

ene spremne za onesveivanje te jesenje veeri,uinie to, ali samo na boks-meu.Danteovske scene samo tamo postoje.I blaenstvo. Muzo.

Ne biti bokser ve pesnik,znai biti osuen na teke norvide,4u nedostatku muskulature svetu pokazivatibuduu kolsku lektiru u najboljem sluaju o Muzo. O Pegaze,anele konjski.

U prvom rediu stari slatko sanja,da mu pokojna ena iz groba ustalai stariu kola od ljiva ispekla.Na tihoj vatri, da kola ne pregori,poinjemo itanje. Muzo.

4 Ciprijan Kamil Norvid (18211883), poljski pesnik romantiar, dramski pisac i slikar. iveo u emigraciji. Celog ivota neshvaen, iako veliki novator. Prim. prev.


EPITAF

Tu lei starovremska, kao zapeta,autorka nekoliko pesama. Veni pokojmilostivo dala joj zemlja, mada truploni u jednu knjievnu grupu nije spadalo.Ali na grobu i nema nieg boljegsem ovih rima, repuha i sove.Prolaznie, izvadi iz tane mozak elektrinii nad sudbinom imborske za asak se zamisli.

Izabrane pesme / 69

SLIKA

Ako izabranici bogova umiru mladi,ta zapoeti sa ostatkom ivota?Starost je kao propast,im je mladost vrhunac.

Ne miem se odavde.Makar na jednoj nozi, ostau mlad.Briima tankim poput mije njukehvatam se za vazduh.U toj pozi stalno se ponovo raam.Ne znam za drugu umetnost.

Ali to u uvek biti ja:magine rukavice,u reveru kotiljon s prve maskarade,falset mladalakih manifesta,lice iz valjinog sna o krupijeu,oi koje sam voleo da slikam izvaenei da ih prosipam kao grah iz mahune,jer su od tog prizora drhtali udovipokusne abe.

Zaudite se i vi.Zaudite se, do sto Diogenovih buradi,to ga tuem u idejama.


Izgovoriteveni poinak.Ovo to drim u prstimapauci su koje umaem u tui bacam na platno.Opet sam na svetu.Cveta novi pupakna stomaku umetnika.

Izabrane pesme / 71

PROLOG KOMEDIJE

Napravio sebi staklenu violinu, jer je hteo da vidi muziku. Izvukao amac na sam vrh planine i ekao, kada e se more popeti do njega. Nou itao Red vonje; krajnje stanice razneivale ga do suza. Gajio rue s obinim u5. Napisao stih o rastu kose, a i drugi na istu temu. Pokvario sat na venici, da bi jednom zauvek zaustavio opadanje lia s drvea. Kroz saksiju s perunom hteo da iskopa grad. Hoda sa Zemljom kraj noge, nasmejan, lagano, kao dva i dva su etiri srean. Kada mu je reeno da ga uopte nema, ne mogavi da umre od tuge morao je da se rodi. ivi negde, mirka oicama i raste. Ba na vreme! U pravi as! Milostivoj Gospi Naoj, Maini Slatkoj Razboritoj za zabavu odgovarajuu i utehu nevinu luda e dobro doi.

5 Igra rei, rua na poljskom se pie ra, odnosno pored u postoji i . Prim. prev.


* * *

Previe sam blizu da bi me sanjao.Ne letim nad njim, ne beim muispod korenja drvea. Previe sam blizu.Ne peva mojim glasom riba u mrei.S moga prsta nije se skotrljao prsten.Previe sam blizu. Velika kua goribez moga vikanja u pomo. Preblizuda bi na mojoj vlasi zvonilo zvono.Previe blizu da bih mogla ui kao gostpred kojim se razmiu zidovi.Vie nikada drugi put neu umreti tako,tako mnogo van tela, tako nesvesnokao nekad u njegovom snu. Previe sam blizu,preblizu. ujem itanjei vidim presijavajuu krljut te rei,obamrla u zagrljaju. On spava,u ovom trenu dostupniji vienoj jednom u ivotukasirki putujueg cirkusa s jednim lavom,nego meni to leim kraj njega.Sada za nju u njemu raste dolinacrvenolista, zatvorena zasneenom planinomu azurnom vazduhu. Ja sam previe blizuda bi mu pala s neba. Moj krikmogao bi ga samo probuditi. Jedna ja,ograniena na sopstvenu pojavu,a bila sam breza i guterica,i izlazila iz vremena i atlasa

Izabrane pesme / 73

menjajui boje koe. I bilo mi je omoguenonestajanje ispred zauenih oiju,to je bogatstvo nad bogatstvima. Previe sam blizu,preblizu da bi me sanjao.

Izvlaim ruku ispod glave usnuloga,ukoenu, punu izmiljenih ioda.Na vrku svake od njih, da se moe zbuniti u raunuposedali su pali aneli.


NA VAVILONSKOJ KULI

Koliko je sati? Da, srena sami nedostaje mi samo zvonce oko vratada zvoni nad tobom kada spava. Znai nisi ula buru? Vetar je tresao zid,kula je zevnula kao lav velikom kapijomna kripavim arkama. ta, zaboravio si?Imala sam na sebi obinu sivu haljinuzakopanu na ramenu. I odmah zatimnebo se zapalilo. Kako sam mogla uikad nisi bio sam? Ugledao sam nagloboje pre nego to je postojao vid. tetato ne moe da mi obea. Ima pravo,sigurno je to bio san. Zato lae,zato me oslovljava njenim imenom,voli je jo? O, da, hteo bihda ostane sa mnom. Nije mi ao,trebalo je ranije da se setim. Stalno misli na njega? Ali ja ne plaem. I to je sve? Nikoga kao tebe. Bar si iskrena. Ne boj se,otputovau iz ovog grada. Budi mirna,otii u odavde. Ima tako lepe ruke. To su stare prie, bode je proaone dodirnuvi kost. Nema na emu,dragi moj, nema na emu. Ne znami neu da znam koliko je sati.

Izabrane pesme / 75

SAN

Moj pali, moj u prah pretvoreni, moj zemlja,uzevi izgled kakav ima na fotografiji:sa senkom lia na licu, s morskom koljkom u rucidolazi u moj san.

Putuje kroz niotkud ugaslu tamu,kroz pustinje zauvek prema sebi otvorene,kroz sedam puta sedam puta sedam tiina.

Javlja se na unutranjoj strani mojih kapaka,u tom jednom jedinom dostupnom mu svetu.Kuca mu prostreljeno srce.Iz kose ipa prvi vetar.

Poinje da postoji livada meu nama.Nadlee nebo s oblacima i pticama,na horizontu tiho eksplodiraju planinei reka plovi nanie u traenju mora.

Ve se vidi tako daleko, tako dalekoda dan i no postaju istovremeni,a sva godinja doba doivljena odjednom.

Mesec iri etvorougaonu lepezu,pahulje snega kovitlaju se zajedno s leptirimai sa cvatueg drvea opadaju plodovi.


Pribliavamo se jedno drugom. Ne znam da li u suzamaili nasmeeni. Jo jedan koraki zajedno emo poeti da oslukujemo u tvojoj morskoj koljcibrujanje hiljada orkestara,na svadbeni mar.

Izabrane pesme / 77

VODA

Kap kie na ruku mi pala,natoena iz Ganga i Nila.

Sa blaenog inja na brcima foke,vode iz razbijenih bokala u gradovima Is i Tir.

Na mom kaiprstuKaspijsko more je otvoreno more

a Pacifik se krotko uliva u Rudavu,u onu istu koja je poput oblaia nad Parizom letela

godine sedamsto sedamdeset etvrtesedmoga maja u tri ujutru.

Nisu dovoljna usta za izgovaranjeimena tvojih prolaznih, vodo.

Morao bih te imenovati na svim jezicimaizgovarajui odjednom sve samoglasnike

a istovremeno zbog jezera,koje nijedan naziv nije doekalo, utati

i nema na zemlji kao ni na nebuzvezde odraene u njemu.


Neko se davio, neko te dozivao umirui.Bee to davno i bee jue.

Kue si gasila, kue si upalakao drvee, a ume kao gradove.

Nalazila si se u krstionicama i kupatilima kurtizana.U poljupcima i mrtvakim pokrovima.

Nagrizajui kamenje, pojei dugu.U znoju i rosi piramida, jorgovana.

Kako je lako u kapi kie.Kako me neno dodiruje svet.

Bilo ta bilo kada bilo gde se to dogaalo,zapisano je na vodama vavilonskim.

Izabrane pesme / 79

REZIME

Jov, izloen kunji telom i imovinom, proklinje ljudsku sudbinu. To je velika poezija. Dolaze prijatelji i cepajui svoju odeu ispituju Jovovu krivicu pred licem Gospodnjim. Jov vie da je bio pravedan. Jov ne zna zato ga je Gospod kaznio. Jov nee da govori s njima. Jov hoe da govori sa Gospodom. Javlja se Gospod na kolima vihorovim. Krajnje otvoreno hvali delo svoje: nebesa, mora, zemlju i ivotinje. A naroito Behemota, a osobito Levijatana, to oholo napadaju betije. To je velika poezija. Jov slua Gospod ne govori o temi, jer ne eli da govori o temi. Zato se urno Gospodu pokorava. Sad se dogaaji brzo reaju. Jov dobija natrag magarce i kamile, volove i ovce dvaput dostavljene. Koa ponovo zarasta na iscerenoj lobanji. Jov i to doputa. Jov se miri. Jov nee da kvari remek-delo.


U HERAKLITOVOJ RECI

U Heraklitovoj reciriba lovi ribe,riba erei ribu otrom ribom,riba gradi ribu, riba stanuje u ribi,riba bei iz opkoljene ribe.

U Heraklitovoj reciriba voli ribu,tvoje oi kae sjaje kao ribe na nebu,hou da plovim s tobom do zajednikog mora,o, najlepa iz pliaka.

U Heraklitovoj reciriba izmilja ribu nad ribama,riba klei pred ribom, riba peva ribi,moli ribu da sporije pliva.

U Heraklitovoj recija pojedinana riba, ja drugaija riba(makar od ribe drveta ili ribe kamena)piem u pojedinim trenucima male ribeu srebrnoj krljuti tako kratkoda moda mrak zabrinuto trepe?

Izabrane pesme / 81

PESMA U AST

Bio jednom jedan. Izmislio nulu.U zemlji nesigurnoj. Pod zvezdomdanas moda tamnom. Meu datumimana koje bi se danas zakleo. Bez imenaak i spornoga. Ne ostavljajuiispod svoje nule nikakvu zlatnu misaoo ivotu, koji je kakav jeste. Ni legenduda je jednoga dana pored ubrane ruedopisao nulu i vezao je u buket.Da je, kad je trebalo da umre, odjahao u pustinjuna stogrboj kamili. Da je zaspaou hladu palme imajui prvenstvo. Da e se probuditikada sve ve bude prebrojano,do poslednjeg zrnca peska. Ko je taj ovek?Pukotinom izmeu injenice i izmiljotineizmakao je naoj panji. Otporan na svaku sudbinu. Zbacuje sa sebesvaki izgled koji mu dajem.Tiina nad njim srasla, bez oiljka od glasa.Odsustvo uzelo izgled horizonta.Nula se sama pie.


BELEKA

U prvoj vitrinilei kamen.Vidimo na njemuneizrazitu crtu.Delo sluaja,kako vele neki.

U drugoj vitrinideo eone kosti.Teko je utvrditi ivotinjska ili ljudska.Kost kao kost.Idemo dalje.Tu nema nieg.

Ostala je samostara slinostiskre iskresane kamenomsa zvezdom.Razmaknut vekovimaprostor poreenjadobro ouvan. To nas je onizmamio iz unutranjosti vrste,izveo iz kruga snaispred rei san,

Izabrane pesme / 83

u kome to je ivoraa se zanaveki umire bez smrti.

To je onpretvorio nau glavu u ljudskuod iskre do zvezde,od jedne do mnogih,od svake do svih,od slepoonice do slepoonicei ono to nema one kapkeotvorio u nama.

Iz kamenaodletelo je nebo.tap se razgranaou estar zavretaka.Zmija odnela alaciz klupka svojih uzoraka.Vreme se zaokruilou godovima drvea.U odjeku se umnoilo zavijanje probuenog.

U prvoj vitrinilei kamen.U drugoj vitrinideo eone kosti.Umakli smo ivotinjama.Ko e od nas umai.Kroz kakvu slinost.Kroz poreenje ega s im.


RAZGOVOR S KAMENOM

Kucam na vrata kamena. To sam ja, pusti me.Hou da stupim u tvoju unutranjost,da se osvrnem oko sebe,da te upijem kao dah.

Odlazi veli kamen. Ja sam vrsto zatvoren.ak i razbijeni u delovebiemo vrsto zatvoreni.ak i izdrobljeni u pesakneemo pustiti nikog.

Kucam na vrata kamena. To sam ja, pusti me.Dolazim iz iste radoznalosti.ivot je za nju jedina prilika.elim da proetam po tvojoj palati,a potom jo da posetim list, i kaplju vode.Prilino malo vremena imamo za sve to.Moja smrtnost treba da te gane.

Ja sam od kamena veli kamen i nuno moram da sauvam ozbiljnost.Idi odavde.Nemam miie smeha.

Izabrane pesme / 85

Kucam u vrata kamena. To sam ja, pusti me.ula sam da u tebi postoje velike prazne dvorane,negledane, uzaludno lepe,gluhe, bez odjeka iijih koraka.Priznaj da sam ne zna mnogo o tome.

Velike i prazne dvorane veli kamen ali u njima nema mesta.Lepe, moda, ali van ukusatvojih ubogih ula.Moe me spoznati, ali iskusiti me ne moe nikad.itavom povrinom obraam se tebi,a itavom nutrinom leim izokrenut.

Kucam na vrata kamena. To sam ja, pusti me.Ne traim u tebi sklonite za venost.Nisam nesrena.Nisam beskuna.Moj svet je vredan povratka.A za dokaz da sam bila istinski prisutna,neu predstaviti nita drugo sem rei,kojima niko nee poverovati.

Nee ui veli kamen. Nedostaje ti ulo uea.Nijedno ulo nee ti zameniti ulo uea.ak i vid izotren do svevienjanee ti vredeti bez ula uea.Nee ui, ima jedva zamisao toga ula,jedva njegovu klicu, predstavu.


Kucam na vrata kamena. To sam ja, pusti me.Ne mogu da ekam dve hiljade vekovada bih ula pod tvoj krov.

Ako mi ne veruje veli kamen obrati se listu, rei e ti to i ja.Kaplji vode, rei e ti to i list.Najzad upitaj vlas sa sopstvene glave.Smeh me raspinje, smeh, veliki smehkojim ne umem da se smejem.

Kucam na vrata kamena. To sam ja, pusti me.

Nemam vrata veli kamen.

Izabrane pesme / 87

RADOST PISANJA

Kuda tri ta napisana srna kroz napisanu umu?Da li iz napisane vode da pijekoja e, poput indiga, odslikati njenu njuicu?Zato die elo, da li neto uje?Oslonjena na etiri noice, pozajmljene od istine,ispod mojih prstiju strie uima.Tiina. Taj izraz tako uti na papirui razmiegranje izazvano reju uma.

Nad belim listom papira vrebaju spremno da skoeslova koja mogu loe da se rasporede,reenice koje opkoljavaju,od kojih nee biti spasa.

U kaplji mastila postoji velika zalihalovaca s jednim pritvorenim okom,spremnih da potre niz strmo pero u dolinu,da opkole srnu, da opale iz puke.

Zaboravljaju da ovo nije ivot.Ovde vladaju drugi zakoni, crno na belom.Magnovenje trajae dokle god bude htelo,dozvolie da bude podeljeno na male venostipune puanih zrna zaustavljenih u letu.Zanavek, ako naredim, tu se nee nita desiti.


Bez moje volje ak ni list nee pasti,niti e se travka ugnuti pod takom malog papka.

Znai, postoji takav svetnad kojim vlada nezavisna sudbina?Vreme koje vezujem lancima znakova?Veno postojanje po mom nareenju?

Radost pisanja.Mogunost ovekoveivanja.Osveta smrtne ruke.

Izabrane pesme / 89

KONANO, SEANJE

Konano, seanje ima to je trailo.Pronala sam majku i ugledala oca.Sanjala sam za njih sto, stolice. Posedali.Opet mi behu svoji, opet ivi.S dvema lampama lica u veernjem asubejahu obasjana kao na Rembrantovom platnu.

Tek sad mogu da ispriamu koliko snova su lutali, u koliko zbegovaizvlaila sam ih ispod tokova,u koliko su mi agonija kroz koliko ruku beali.Odseeni opet su rasli nakrivo.Glupost ih je silila na maskaradu.ta s tim to ih nije moglo boleti izvan mene,ako ih je bolelo u meni.Sanjana svetina ula je kako viem mamaneem to je skakalo pitei na grani.I smeno bee to imam oca s manicom na glavi.Budila sam se sva postiena.

I evo najzad.Jedne obine noi,izmeu obinog petka i subote,dooe mi onakvi kakve sam ih htela.Snili su mi se, no kao osloboeni snova,posluni samo sebi i niem vie.


U dubini slike ugasle su sve druge mogunosti,sluajnostima nedostajae konaan oblik.

Samo su oni svetleli lepi, na sebe nalik.I priviae mi se dugo, dugo, i sreno.

Probudih se. Otvorih oi. I svetdotakoh kao izvajani okvir.

Izabrane pesme / 91

PEJZA

Na pejzau starog majstoradrveta pod uljanom bojom imaju korenje,staza sigurno vodi do cilja,potpis ozbiljno zamenjuje stabljika,verovatno je pet popodne,maj delikatno ali odluno zaustavljen,te sam i ja zastala da, dragi moj,to sam ja, ona ena pod jasenom.

Pogledaj kako sam daleko otila od tebe,kakav imam beli epac i utu suknjicu,kako vrsto drim kotaricu da ne ispadne iz slike,kako paradiram u tuoj sudbinii odmaram se od ivih tajni.

Makar viknuo, neu uti,makar ula, neu se okrenuti,makar uinila taj nemogui pokret,tvoje lice uinie mi se tuim.

Znam svet u polupreniku est milja.Znam trave i basme od svih bolesti.Bog jo gleda u uperak na mojoj glavi.Jo se molim za neiznenadnu smrt.Rat je kazna a mir nagrada.Sramni snovi dolaze od sotone.Imam oevidnu duu, kao to ljiva ima koticu.


Ne znam igre srca.Ne znam golotinju oca svoje dece.Ne sumnjiim Pesmu nad pesmamazbog isprecrtanog, sloenog koncepta.

Ono to elim da kaem sadrano je u gotovim reenicama.Ne koristim oajanje, jer ono nije moja stvar,nego neto to mi je dato na uvanje.

Makar mi prepreio put,makar mi zagledao u oi,zaobii u te samim rubom ponora, tanjim nego vlas.

Desno je moja kua, koju znam unaokolo,zajedno s njenim stepenicama i ulazom unutra,gde se deavaju nenaslikani dogaaji:maka skae na klupu,sunce pada na kalajisani vr,za stolom sedi kotunjav oveki popravlja asovnik.

Izabrane pesme / 93

ALBUM

Niko u porodici nije umro od ljubavi.to je tamo bilo, bilo je, ali nita za mit.Romei suice? Julije difterije?Neki su ak doiveli duboku starost.Nikakve rtve neodgovaranjana pismo oroeno suzama!Uvek su se na kraju pojavljivali susedis ruama i binoklima.Nikakvog guenja u stilskom ormarukad bi se naglo vratio ljubavniin mu!Nikome ti steznici, mantilii, volaninisu smetali da ue na fotografiju.I nikad u dui paklenoga Boa!I nikad s pitoljem u vrt!(Umirali su s metkom u lobanji, ali iz drugog razloga,i na poljskim nosilima).ak i ona, sa ekstatinom punomi oima podbulim kao posle bala,otplovila je velikim krvotokom,ali ne k tebi, partneru, i ne od alosti.Moda je neko ranije, pre dagerotipa ali od ovih to su u albumu, koliko znam, niko.Izrugivale su se tuge, leteo dan za danom,a oni su, uteeni, umirali od gripa.


SMEH

Devojica koja sam bila znam je, naravno.Imam nekoliko fotografijaiz njenog kratkog ivota.Oseam veliko aljenjeprema nekoliko pesmica.Seam se nekih zgoda.

Ali,da se ovaj to je tu sa mnomtako smeje i grli me seam se samo jedne zgode:detinje ljubavite male gadure.

Priamkako je bila zaljubljena u studentato znai htela jeda je on pogleda.

Priamkako je istrala pred njegasa zavojem na zdravoj glavida bi on makar, oh, upitaota joj se desilo.

Izabrane pesme / 95

Smena mala.Otkud je mogla znatida ak i oajanje donosi koristako se srenim sticajem okolnostipoivi due.

Dala bih joj za kolae.Dala bih joj za bioskop.Idi, nemam vremena.

Pa vidi valjdada je svetlost ugaena.Razume valjdada su vrata zakljuana.Ne trzaj bravu ovaj to se ovde smeje,ovaj to me grlinije tvoj student.

Najbolje je da se vratiotkud si dola.Nita ti ne dugujemja, obina ena,koja samo znakada da oda tuu tajnu.

Ne gledaj me takotim svojim oimaprevie otvorenimkao oi umrlih.


ELEZNIKA STANICA

Moj nedolazak u grad N.dogodio se tano.

Bio si obavetenneposlatim pismom.

Uspeo si da stigneu predvieno vreme.

Voz je prispeo na trei peron.Silo je mnogo ljudi.

U gomili je prema izlazu odlaziloodsustvo moje linosti.

Nekoliko ena brzo me jezamenilou toj urbi.

Jednoj je pritraoneko meni nepoznat,ali ona ga jeodmah prepoznala.

Oboje su izmenjaline na poljubac,

Izabrane pesme / 97

za to vreme je nestaone moj kofer.

eleznika stanica u gradu N.dobro je poloila ispitiz objektivnog postojanja.

Celina je stajala na svome mestu.Detalji su se kretalipo obeleenim kolosecima.

Dogodio se aki dogovoreni susret.

Van dometanae prisutnosti.

U izgubljenom rajuverovatnoe.

Negde drugde.Negde drugde.Kako te rei odzvanjaju.


IV

Jo samo grlimo.Grlimo ivog.Jo samo skokom srcaumemo ga stii.

U inat pauini,naoj bliskoj roaci,on nee biti pojeden.

Njegovoj glavive vie vekova pomilovanoj doputamoodmaranje na naem ramenu.

Iz hiljadu veoma zamrenih razlogaobiavamoda oslukujemo kako die.Odbacivanje misterije.Oslobaanje od zloina.Liavanje naslea enskog komara.

Ponekad samo noktibljesnu, dotaknu, ugasnu.Znaju li, ili makar domiljaju li se,iz kog je blaga poslednje srebro?

Izabrane pesme / 99

On je ve zaboravioda bei pred nama.Ne zna ta je krupnooki strahza vratom.

Izgleda,kao da je jedva roen.Sav od nas.Sav na.

S moleivom senkom trepavicena obrazu.Sa setnim mlazom znojameu lopaticama.

Takav nam je sadai takav e usnuti.Pun nade.U zagrljaju proputene smrti.


ROEN

Znai ovo je njegova majka.Ova mala ena.Sivooka vinovnica.

un u kome je on davnodoplovio do obale.

On je to iz nje iziaou svet,u nevenost

Roditeljka mukarcas kojim skaem kroz vatru.

Znai to je ona, ona jedinakoja ga nije izabralagotovog, potpunog.

Sama ga je uhvatilau poznatu mi kou,vezala za kostiskrivene od mene.

Sama mu je pronalanjegove sive oikojima me je pogledao.

Znai, to je ona, njegova alfa.

Izabrane pesme / 101

Zato mi ju je pokazao?

Roen.Znai, ipak je i on roen.Roen kao svi.Kao ja koja u umreti.

Sin prave ene.Doljak iz dubine tela.Putnik ka omegi.

Osuenna svu neprisutnostodasvud,u svakom trenu.

A njegova glava jeglava u zidpopustljiv prema vremenu.

A njegovi pokretisu uzmicanjaod sveopte presude.

Shvatila samda je preao ve polovinu puta.

Ali mi to nije rekao,nije.

Rekao mi je samo: Ovo je moja majka.


POPIS STANOVNITVA

Na bregu gde je stajala Trojaotkopano je sedam gradova.Sedam gradova. I est je previeza jednu epopeju.ta s njima da radimo, ta da radimo?Pucaju heksametri,afabularna cigla izviruje iz pukotina,u tiini nemog filma sruene zidine,grede ugljenisane, karike pokidane,krazi do dna ispijenihamajlije plodnosti, kotice vrtovai lobanje opipljive kao sutranji mesec.

Stie nam starina,postaje u njoj tesno,po istoriji ire se divlji stanari,horde mesa za maeve,pismo glava Hektor, izjednaeni u junatvu,hiljade i hiljade pojedinanih lica,svako prvo i poslednje u vremenua na svakome po dva jedinstvena oka.Tako je bilo lako nita o tome ne znati,tako dirljivo, tako prostrano.

ta s njima da radimo, ta da im damo?Neki dosad manje naseljen vek?Malo priznanja za zlatarsku umetnost?


Jer prekasno je za strani sud.Mi, tri milijarde sudija,imamo svojih briga,imamo sopstvena neartikulisana rojita,stanice, sportske tribine, povorke,brojna inostranstva ulica, spratova, zidova.Mimoilazimo se veito u robnim kuamakupujui novi krag.Homer radi u statistikom zavodu.Niko ne zna ime se bavi kod kue.


MONOLOG ZA KASANDRU

To sam ja, Kasandra.A ovo je moj grad pod pepelom.A ovo je moj tap i proroke trake.A ovo je moja glava puna sumnji.

Istina je, trijumfujem.Moja ispravnost je poarom udarila u nebo.Samo proroci kojima se ne verujeimaju takve vizije.Samo oni to su se loe prihvatili posla,i sve se moglo ispuniti tako brzokao da ih uopte nije bilo.

Sada se jasno seamkako su, kada me vide, prekidali na pola rei.Kidao se smeh.Rasplitale su se ruke.Deca su trala majkama.ak nisam znala njihova prolazna imena.A onu pesmu o zelenom listu niko preda mnom nije dovravao.

Volela sam ih.Ali sa visine.Iznad ivota.Iz budunosti. Gde je uvek praznoi odakle nije nita lake no ugledati smrt.


alim to je moj glas bio tvrd.Pogledajte sebe sa zvezda vikala sam pogledajte sebe sa zvezda.uli su i obarali pogled.

iveli su u ivotu.Krajnje lakomisleno.Unapred osueni.Od roenja u prolaznim telima.No bila je u njima neka vlana nada,plamiak to se treperavo pojaavao.Oni su znali ta znai trenutak,oh, makar jedan, bilo kakavpre no to

Ispalo je po mome.Samo to iz toga nita ne proizlazi.A ovo je moje ruho oprljeno vatrom.A ovo su moje proroke rite.A ovo je moje iskrivljeno lice.Lice to nije znalo da je moglo biti lepo.


VIZANTIJSKI MOZAIK

Suprugo Teotropijo.

Suprue Teodendrone.

O kako si lepa, uskolica moja.

O kako si pristao, plavousti moj.

Zahvalno si sitnaispod haljinekoju kad skidam ona poput zvonau celom carstvu buku pravi.

Odricanjem krajnje izmuen,muu moj i gospodaru,senko moje senke.

Poistovetih ses dlanovima gospe moje,poput suhih ipicaza plat zakaenih.

Do neba uzneti bih se htelai za sinka naeg milost iskati,kad kao mi, Teodendrone, nije.


Kakav Duh, Teotropijo,kakav bi trebaloda u poniznomdostojanstvu naem oploen bude?

Ispovedila bih se, a ti me sluaj.Grenie rodih.Kao prasence golo golcijato,i debeljukasto i ustro,u kobasicama celodovaljalo nam se.

Debeljuca li je?

Debeljuca.

deronja li je?

deronja.

Krv li s mlekom?

To ti izusti.

ta arhimandrit na to,dostojanstvenik pronicljive gnoze?ta isposnice na to,skeletice svete?Kako ono avoleiz svile da razviju?


U moi boijoj jeudo metamorfoze.Videi, dakle, nakaznostderita onog,nee li uskliknutii neastivog prerano probuditi?

U tragediji blizanci smo.Samo nastavi, Teotropijo.


USEKOVANJE

Dekolte potie od decollo,decollo znai odsecam vrat.kotska kraljica Marija Stjuartdola je na gubilite u odgovarajuoj koulji,koulja je bila dekoltovanai crvena kao krvotok.

U tom istom asu,sama u sobi,Elizabeta Tjudor, engleska kraljica,stajala je kraj prozora u haljini beloj.Haljina je bila pobedniki zakopana do grlai zavravala se utirkanim okovratnikom.

Mislile su u horu:Boe smiluj mi sePravo je na mojoj straniiveti ili smetatiU izvesnim okolnostima sova je pekareva kiOvo se nikad nee zavritiOvo se ve zavrilota ja ovde radim, ovde gde nema niega.

Razlika u odei da, u to budimo uvereni.Detalj jeneumitan.


PIJETA

U gradiu gde se rodio herojrazgledati spomenik, kazati da je veliki,uplaiti dve kokoi s praga praznog muzeja,doznati gde stanuje majka,pokucati, gurnuti kripava vrata.Dri se pravo, elja glatko, gleda vedro.Kazati da se doputovalo iz Poljske.Pozdraviti. Pitati glasno i razgovetno.Da, mnogo ga je volela. Da, uvek je bio takav.Da, stajala je tada kraj zatvorskog zida.Da, ula je onaj plotun.aliti to nisu poneti magnetofoni filmska kamera. Da, zna za te aparate.Na radiju je itala njegovo poslednje pismo.Na televiziji je pevala stare uspavanke.Jednom je ak predstavljala u bioskopu, do suzazagledana u jupitere. Da, dirljivo je to ga pamte.Da, malo je umorna. Da, to e proi.Ustati. Zahvaliti. Oprostiti se. Izii,mimoilazei u tremu sledee turiste.


NEVINOST

Zaeta na dueku od ljudske kose.Gerda. Erika. Moda Margareta.Ne zna, stvarno o tome nita ne zna.Ta vrsta informacija nijeni za davanje, ni za primanje.Grke Jerinije suvie su pravedne.Danas bi nas nerviralo njihovo ptiije preterivanje.

Irma. Brigida. Moda Friderika.Ima dvadeset dve godine ili malo vie.Zna tri strana jezika neophodna na putovanjima.Firma u kojoj radi preporuuje za izvoznajbolje dueke, ali od vetakog vlakna.Izvoz zbliuje narode.

Berta. Ulrika. Moda Hildegarda.Nije lepa, ali je visoka i vitka.Obrazi, vrat, grudi, udovi, trbuhupravo u punom cvatu i sjaju novine.

Radosno bosa na plaama Evroperasputa plavu kosu, dugu do kolena.

Ne savetujem skraivanje rekao joj frizer jednom odseena, tako bujna nikada nee porasti.Verujte mi.To je proverena stvartausend-und tausendmal.


VIJETNAM

eno, kako se zove? Ne znam.Kada si roena i odakle si? Ne znam.Zbog ega si iskopala rupu u zemlji? Ne znam.Otkad se tu skriva? Ne znam..Zbog ega si me ujela za domali prst? Ne znam.Zna li da ti neemo uiniti nita ravo? Ne znam.Na ijoj si strani? Ne znam.Sada je rat, mora izabrati. Ne znam.Postoji li jo tvoje selo? Ne znam.Da li su ovo tvoja deca? Da.


PISANO U HOTELU

Kioto ima sreu,sreu i dvorove,krilate krovove,stepenice u gamama.Drevne a koketne,kamene a ive,drvenekao da s neba u zemlju urastaju.Kioto je prosto do suzalep grad.

Prvih suzajednog gospodina,poznavaoca spomenika kulture, ljubitelja,koji je u odluujuem trenutku,za zelenim stolompovikaoda ima toliko gorih gradova i naglo se rasplakaona svojoj stolici.

Tako je spasen Kioto,od Hiroime apsolutno lepi.

Ali to je stara pria.Ne mogu veno da mislim samo o tome


niti da neprekidno pitamta e biti, ta e biti.

Obinim danom verujem u trajnost,u perspektivu istorije.Nisam kadra da grizem jabukeneprestano strepei.

ujem da ovaj i onaj Prometejide s vatrogasnim lemom na glavii uiva u unucima.

Piui ove svoje stihovepitam seta ima u njima, za koliko e godinaizgledati smeni.

Samo ponekadobuzme me strah.Na putovanju.U stranom gradu. Gde je zid, zid od cigle,stari toranj, jer je star,pare maltera pod slupanim simsom,stambenih blokova novih etvrti,nita,bespomono drvo.


ta bi tu radioonaj senzibilni gospodin,ljubitelj, poznavalac.

Smiluj se, gipsani boe.Uzdahni klasiefabrikim poprsjem.

Ve samo ponekadu gradu, kakvih je mnogo.U hotelskoj sobis pogledom na oluki sa detinjim krikommake pod zvezdama.

U gradu gde ima mnogo ljudi,vie no na krazima,na oljama, tacnama, paravanima.

U gradu, o kome znamjednu stvar,da nije Kioto,da sigurno nije Kioto.


FILM EZDESETE GODINE

Ovaj odrasli mukarac. Ovaj ovek na zemlji.Deset milijardi nervnih elija.Pet litara krvi na trista grama srca.Takav predmet nastajao je tri milijarde godina.

U poetku pojavio se u vidu deaia.Deai stavljao glavicu na tetina kolena.Gde je taj deai. Gde su ona kolena.Deai porastao. Ah to nije vie ono.Ova ogledala su okrutna i glatka kao kolovoz.Jue pregazio maku. Da, to je bila misao.Maka osloboena pakla ove epohe.Devojka u automobilu pogledala ispod trepavica.Ne, nije imala ona kolena, do kojih mu je stalo.Zapravo disao bi leei na pesku.On i svet nemaju nieg zajednikog.Oseam se kao otkinuto uvo bokala,Iako bokal o tome nita ne zna i jo uvek nosi vodu.To je zapanjujue. Neko se jo trudi.Ova kua je sagraena. Ova brava je izrezana.Ovo drvo je kalemljeno. Ovaj cirkus e igrati.Ova celina bi da se dri iako je od komada.Sunt lacrimae rerum teko i gusto kao lepak.I sve to u pozadini i postrance.U njemu je uasna tama a u tami deai.

Boe humora, konano uradi neto s njim.Boe humora, najzad uradi neto s njim.


IZVETAJ IZ BOLNICE

Izvlaili smo ibice ko da poe k njemu.Izvukli su mene. Ustao sam od stola.Bliilo se vreme poseta bolnici.

Nije mi odgovorio na pozdrav.Htedoh da ga uzmem za ruku on je povuekao gladan pas koji ne da kost.

Izgledao je kao da se stidi umiranja.Ne znam o emu se govori takvima kao to je on.Razmimoilazili smo se pogledima kao na fotomontai.

Nije molio ni ostani ni idi.Nije pitao ni za koga od naeg drutva.Ni za tebe, Bolek. Ni za tebe, Tolek. Ni za tebe, Lolek.

Zabolela me glava. Ko kome umire?Hvalio sam medicinu i tri ljubiice u ai.Priao sam o suncu i gasnuo.

Kako je dobro to postoje stepenice niz koje se strava.Kako je dobro to postoji kapija koja se otvara.Kako je dobro to me ekate za naim stolom.

Bolniki zadah tera me na povraanje.


POVRATAK PTICA SELICA

Ovog prolea ptice su se prerano vratile.Raduj se, razume, i instinkt se vara.Zagleda se, previdi i padaju u sneg,i ginu bedno, ne ginu u skladu s graom svoga grla i arhipandica,valjanih hrskavica i savesnih opni,sliva srca, lavirinta creva,nava rebara i prljenova u sjajnoj anfiladi,pera dostojnih paviljona u muzeju zanatstvai kljuna monakog strpljenja.

Ovo nije lament, ovo je samo ljutnjato aneo od pravog belanca,zmaj sa lezdama iz pesme nad pesmama,pojedinaan u vazduhu, neprebrojan u ruci,tkivo po tkivo vezan u jedinstvoprostora i vremena kao klasini komadu aplauzima krila pada i lee kraj kamena,koji na svoj arhaini i prostaki nainna ivot gleda kao na odbacivanje pokuaja.


TOMAS MAN

Drage sirene, tako je moralo biti,voljeni fauni, potovani aneli,evolucija vas se odluno odrekla. Ne nedostaje joj mata, ali vi i vaaperaja iz ranog devona i grudi iz aluvijuma,vae prstaste ake, a na nogama kopita,ramena pored a ne umesto krila,vai, strah me i da pomislim, skeletii-dvotvoreviniceu nevreme repati, iz inata rogati,ili prokrijumareno ptiiji, ti konglomerati, ti dvonjci,te slagalice-radovanke, ti distisikoji oveka s apljom tako majstorski slikuju,da leti, da je besmrtan i sve zna i same priznaete behu ala,veno preterivanje i brige,koje priroda nee da ima i nema.

Dobro je bar to nekoj ribi doputa da letis izazovnom vinou. Svaki takav uzletradost je za pravilo, pripitomljavanjuiz opte nunosti vodi, dar jebogatiji od potrebe da svet bude svet.

Dobro da makar tako raskone scene doputa,recimo da detli mladunad hrani mlekom.


Moe se usprotiviti ko bi od nas otkrio,da je pokraden? Najbolje je to,to je previdela momenat pojave sisaras udesnom rukom ojaanom veslom.


TARS

Ja tars sin tarsa,unuk i praunuk tarsa,ivotinjica mala, sastavljena iz dva okai veoma neophodnog ostatka;udom spasen od dalje prerade,jer nisam nikakva poslastica,za okovratnik postoje vei,moje lezde ne donose sreu,koncerti se odvijaju bez mojih creva;ja tarssedim iv na prstu oveka.

Dobar dan, veliki gospodine,ta e mi dati za toto nita ne mora da mi oduzima?ime e mi naplatiti svoju velikodunost?Kakvu e meni, bezvrednom, priznati vrednost,za poziranje za tvoje osmehe?

Veliki gospodin je dobar veliki gospodin je ko bi to mogao da posvedoi kad bi ponestaloivotinja koje ne zavreuju smrt?Moda vi?Ali ono to o sebi ve znatedovoljno je za besanu no od zvezde do zvezde.


I samo mi malobrojni, neodrana krzna,neoguljenih kostiju, neoerupanog perja,potovani s bodljama, krljutima, rogovima, kljovama,i ta jo tamo neko od nas imaod dovitljive belanevine,mi smo veliki gospodine tvoj san,to te na trenutak opravdava.

Ja tars, otac i ded tarsa,zverka mala, tako rei pola neeg,to je ipak celina, ne gora od drugih;tako lak da se granice poda mnom podiui mogle bi odavno da me odnesu u nebokad s vremena na vreme ne bih moraoda padam kao kamen sa srdacaah, razneenih;ja tarsznam koliko mnogo treba biti tars.


SRCU U NEDELJU

Hvala ti, srce moje,to ne okleva, to se trudibez laskanja, bez nagrade,ve zbog uroene vrednoe.

Ima sedamdeset zasluga u minutu.Svaki tvoj gr jekao otiskivanje barkena puinuna put oko sveta.

Hvala ti, srce moje,to me estovadi iz celineak i u snu posebne.

Pazi da se skroz-naskroz ne presanjam,skroz-naskroz,za ta nisu potrebna krila.

Hvala ti, srce moje,to sam se opet probudila,i mada je nedelja,dan odmora,pod rebrimaodvija mi se uobiajeno pretprazniko kretanje.


AKROBATA

Sa trapeza nana trapez u tiini posleposle uutalog doboa krozkroz iznenaeni vazduh blai odod teine tela to opetopet ne stie da padne.

Sam. Ili jo manje no sam,manje, jer je krhak, jer mu nedostajunedostaju krila, mnogo nedostaju,to je nedostatak to ga primoravada stidljivo prelee na okrilaenojistoj panji.

Sa tegobnom lakoom,sa strpljivom gipkou,s proraunatim nadahnuem. Vidi likako se prikrada za let. Vidi likako od glave do pete kuje zaveruprotiv onakvog kakav je; zna li, vidi likako se brzo provlai kroz negdanji oblik ida bi epao akama zanjihani svetiz sebe prua novoroene ruke

lepe od svega na svetu u tom jednomu tom jednom to je ve proao trenu


FETI PLODNOSTI IZ PALEOLITA

Velika Majka nema lice.ta e Velikoj Majci lice.Lice ne ume verno da pripada telu,lice dosauje telu, jer je neboansko,naruava njegovo uzvieno jedinstvo.Predstava Velike Majke je ispupen trbuhsa slepim pupkom u sredini.

Velika Majka nema stopala.ta e Velikoj Majci stopala.Kuda e to da putuje.Zbog ega bi ulazila u detalje sveta.Ve je svratila tamo, gde je htela da svrati,i straari u radionicama pod napetom koom.

Postoji li svet? Pa dobro.Bogat? Utoliko bolje.Imaju li gde da se istre deica,imaju li gde da diu glave? Pa lepo.Toliko ga je da postoji i kada spavaju,nije li preterano potpun i istinit?Zar uvek, ak iza lea, postoji?Mnogo je, veoma mnogo s njegove strane. Velika Majka jedva da ima dve ruice,dve tanune, lenjo prekrtene na grudima.Zato bi trebalo da blagoslove ivot,da daruju ve darivanog!


Jedina njihova dunost jeda za vreme zemlje i nebaza svaki sluaj istraju,iako se to nikada nee dogoditi.Leati ukrivo na sadrini. Sluiti za podsmeh ornamentu.


PEINA

Na zidovima nita,samo vlaga se sliva.Mrano je i hladno tu. Ali mrano i hladnoposle ugasle vatre.Nita ali posle bizonaslikanog okerom.

Nita ali nita odloenoposle dugog protivljenjapognute glave.Znai, nita Lepo.Dostojno velikog slova.Jeres naspram tekueg nitavila,nepreobraena i ponosna zbog razlike.

Nita ali posle naskoji smo tu bili,i srca svoja jeli,i krv svoju pili.

Nita, ili naa igra jenedoigrana.Tvoji prvi u plamenunoge, ruke, vratovi, lica.Moji prvi sveti trbusis majunim paskalima.


Tiina ali posle glasova.Ne iz roda tromih tiina.Tiina to je nekad svoja grla,pitaljke i doboe imala.

Kalemili je tu kao divljakuurlik, smeh.

Tiina ali u mrakupodignutom onim kapcima.Mrak ali u hladnoikroz kou, kroz kost.Hladnoi ali smrti.

Na zemlji moda jednoj,na nebu? moda sedmom?

Izmozgao si sebe iz pustoi,i hoe mnogo da zna.


DA UMRE OD SMEHA

Prohtela mu se srea,prohtela mu se istina,prohtela mu se venost,gledajte ga!

Jedva razlikovao san od jave,jedva shvatao, da je on ba on,jedva je rukom poreklom od peraja izglaaokresivo i raketu,lako potopljiv u kaiicu okeana,ak premalo smean, da bi zasmejavao prazninu,samo oima vidi,samo uima uje,rekord njegovog govora zapovedni nain,razumom kudi razum,reju: tako rei niko,ali sloboda mu je u glavi, a sveznanje i bievan nemudrog mesa,gledajte ga!

Jer, ini se da postoji,stvarno se dogodiopod jednom od provincijskih zvezda.Na svoj nain ivotan i krajnje pokretan.S obzirom na nitavan izrod kristala prilino ozbiljno zauen.S obzirom na teko detinjstvo i obaveze prema stadu


prilino pojedinaan.Gledajte ga!

Samo tako dalje, dalje, makar na trenutak,makar u magnovenju male galaksije!Neka bar uopteno pokaeta je, kad ve postoji.A istrajan je.Istrajan, priznati treba, veoma.S onom minuom u nosu, u onoj togi, u onom demperu.Da umre od smeha, bilo kako da bilo.Kukavac sinji.Pravi ovek.


SVAKI SLUAJ

Desiti se moglo.Desiti se moralo.Desilo se ranije. Kasnije.Blie. Dalje.Nije se desilo tebi.

Spasao si se, jer si bio prvi.Spasao si se, jer si bio poslednji.Jer si bio sam. Jer su bili ljudi.Jer je levo. Jer je desno.Jer je padala kia. Jer je padala senka.Jer je bilo sunano vreme.

Na sreu bila je tamo uma.Na sreu nije bilo drvea.Na sreu ina, kuka, greda, konica,otvor, zaokret, milimetar, sekund.Na sreu britva je plivala po vodi.

Usled, poto, ipak, mada.ta bi bilo da je ruka, noga,za korak, za dlakuod sticaja okolnosti?

Dakle tu si? Pravo iz jo odkrinutog trena?Mrea je bila jednooka, a ti kroz to oko?


Ne mogu tome da se naudim, da se nautim.uj,kako mi brzo lupa tvoje srce.


ONE KOJE PADAJU S NEBA

Prolazi magija, iako velike silekoje su postojale i dalje postoje. U avgustovskim noimane zna, da li zvezda ili neka druga stvar pada.Niti zna, da li ba stvar treba da padne.Niti zna, da li je pristojno baviti se eljama,gatati? Zbog nesporazuma zvezda?Kao da jo uvek nije dvadeseti vek?Koji sjaj e ti se zakleti: iskra, iskra sam,stvarna iskra iz kometinog repa,samo iskra, koja krotko nestaje jer u sutranje novine ne padam ja,ve ona druga, ona pored, koja ima kvar motora.


GREKA

Zazvonio telefon u galeriji slika,zvoni li zvoni kroz praznu salu u pono;spavae bi, da su se tu nalazili, smesta probudio,ali tu su sve sami budni proroci,sve sami kraljevi, zbog meseca bledii zaustavljenog daha ravnoduno zure,i naizgled pokretna lihvareva enaupravo u taj zvonei predmet na kaminu,meutim, svoju lepezu ne ostavlja,jer je kao i ostali uhvaena na delu.Uzvieno odsutni, obueni ili nagi,iskljuuju noni alarm nehajno,u kome je vie, kunem se, crnog humora,nego da je iz okvira izaao sam maral dvora (uostalom nita mi u uima osim tiine ne zvoni).A to to neko u gradu ve due vremenadri naivno slualicu kraj slepooniceokrenuvi pogrean broj? Znai ivi, odnosno grei.


UTISCI IZ POZORITA

U tragediji za mene je najvaniji esti in:vaskrsavanje scene ratita,popravljanje perika, odee,vaenje noa iz grudi,skidanje ome s vrata,postrojavanje u redu meu ivima,licem prema publici.

Nakloni pojedinani i skupni,bela ruka na ranjenom srcu,klanjanje samoubice,klimanje odrubljene glave.

Klanjanje parova:srdba prua ruku blagosti,rtva blago gleda delatu u oi,buntovnik bez otpora koraa naporedo s tiraninom.

Gaenje venosti vrkom zlatne cipelice.Rasterivanje pouka obodom eira.Nepopravljiva spremnost da se od sutra pone nanovo.

Ulazak gujim korakom mnogo ranije umrlih,u treem, etvrtom inu i izmeu inova.udesni povratak bez traga nestalih.


Misao da su iza kulisa strpljivo ekali,ne svlaei kostime,ne skidajui minku,uzbuuje me vie od traginih tirada.

Ali istinski uzvieno je sputanje zavesei ono to se jo vidi nisko kroz prorez:tu jedna ruka urno po cvet see,tamo druga isputeni ma hvata.Tek tada trea, nevidljiva,obavlja svoju dunost:stee me za grlo.


GLASOVI

Samo to pomeri nogu, odmah, kao ispod zemljeAboridini, Marko Emilije.

U samo sredite Rutula ve ti propada peta.Kod Sabina i Latina upada do kolena.Do pojasa, do vrata, preko glavesu ti Ekvi i Volski, Lucije Fabije.

Do zla boga mnogo je tih malih naroda,da ti prekipi i smui se, Kvintije Decije.

Jedan, drugi, stosedamdeseti grad.Tvrdoglavost Fidenata. Ravo raspoloenje Feliska.Slepilo Ecetrana. Kolebljivost Atemnata.Uvredljiva zvonjava Labikana i Peligna.Eto, ta nas, krotke primorava na surovostiza svakog novog breuljka, Gaje Klelije.

Da ne bi smetali, ali smetaju,Aurunki, Marsi, Spurije Manlije.

Tarkvini odnekud, Etrurci odasvud.Volsinci povrh toga. Vejenti uz to.Aulerki mimo smisla. Item Sapianatiprevruju ljudsko strpljenje, Sekstije Opije.


Mali narodi malo razumeju.Tupost nas sve ire okruuje.Preki obiaji. Zaostali zakoni.Bezuspeni bogovi, Tituse Vilije.

Kurgani Hernika. Rojevi Muricina.Insekatsko mnotvo Vestina i Samnita.to dalje to ih je vie, Servije Folije.

Mali narodi zasluuju saaljenje.Njihova lakomislenost zahteva nadzoriza svake nove reke, Auluse Junije.

Opasnost vreba iza svakog horizonta.Tako bih to pitanje tretirao, Hostije Melije.

Na ta ja, Hostije Melije, Apije Papije,velim: Napred. Negde je sigurno kraj sveta.


PISMA UMRLIH

itamo pisma umrlih, kao bespomoni bogovi,ali ipak bogovi, jer znamo kasnije datume.Znamo koji novac nije bio vraen.Za koga su se brzo poudavale udovice.Siroti umrli, zaslepljeni umrli,nasamarivani, nesmotreni, nespretno brini.Vidimo grimase i znakove davane iza njihovih lea.Lovimo uhom utanje cepanih testamenata.Sede pred nama smeni kao na zemikama s maslacem,ili se bacaju u poteru za eirima oduvanim sa glava.Njihov lo ukus. Napoleon, para i elektricitet,njihove ubistvene kure za izleive bolesti,nemudra apokalipsa prema svetom Jovanu,lani raj na zemlji prema teoriji ana aka...utke posmatramo njihove pione na ahovskoj tabli,tri polja dalje pomerene.Sve to su predvideli ispalo sasvim drugaije,ili malo drugaije, ili i potpuno drugaije.Oni najrevnosniji gledaju nam s poverenjem u oi,jer su izraunali da e u njima ugledati savrenstvo.


U AZILU

Jablonjska, toj je dobro, sa svim se slae,a uz to kneginja tobo meu nama ee.Jo manice vezuje, frizure frka trojicu sinova na nebu ima, ta neki e izviriti.

Da su ratove preiveli, ne bih ovde bila.Zimi kod jednog, leti kod drugog.Tako je to smislila.Tako je u to sigurna.

I jo onom glavom iznad nas klima,i za decu nau neubijenu pita,jer bi jeza praznik pozvao onaj trei.

Jo bi sigurno pozlaenom koijom doao,s golubicama belim upregnutim, dakako,da svi videi ne zaborave.

ak se katkad nasmeje gospoica Manja,gospoica Manja negovateljica,milosre u stalnom radnom odnosu,s pravom na godinji odmor i slobodne nedelje.


PROSPEKT

Ja sam tableta za umirenje.Delujem u stanu,pomaem u kancelariji,izlazim na ispite,uestvujem u sudskoj parnici,briljivo lepim razbijene lonce samo me upotrebi,rastopi pod jezikom,samo me progutaj,samo s vodom.

Znam ta s nesreom raditi,kako lou vest podneti,nepravdu umanjiti,nepostojanje Boga objasniti,uz lice korotni eir odabrati.ta eka poveruj u milost hemije.

Jo si mlad (mlada)Duan si (duna si) nekako da se udesi.Ko je rekaoda ivot treba da bude hrabro proivljen?

Daj mi svoj ponor poploau ga snom,bie mi zahvalan (zahvalna)za etiri ape za padanje.


Prodaj mi svoju duu.Drugi se kupac nee nai.

Drugog avola vie nema.


ETNJA VASKRSLOG

Gospodin profesor ve triput umro.Posle prve smrti nareeno mu da mrda glavom.Posle druge smrti nareeno mu da sedi.Posle tree postavili ga ak na noge,poduprli ga debelom, zdravom dadiljom:Hajdemo sada u malu etnjicu.

U saobraajnoj nesrei mozak teko oteen,Ali, moliu lepo, pravo je udo koliko je tekoa savladao:Leva desna, svetlo tamno, drvo trava, boli jedem.

Dva plus dva, profesore?Dva odgovara profesor.Odgovog bolji od prethodnih.

Boli, trava, sedeti, klupa.A na kraju drvoreda opet ona kao svet stara,neovijalna, nerumena,triput odavde terana,po svoj prilici prava dadilja.

Gospodin profesor hoe k njoj.Opet nam se otima.


FOTOGRAFIJA GOMILE

Na fotografiji gomilemoja glava sedma od kraja,a moda etvrta slevaili dvadeseta odozdo;

moja glava ne znam koja,ve ne jedna, ni jedina,ve slina slinima,ni enska, ni muka;

znaci koje mi alje,posebni su, nikakvi znaci;moda je vidi Duh vremena,ali je ne zagleda;

moja statistika glava,to jede elik i kablove,najmirnije, najglobalnije;

ne stidei se to je bilo kakva,ne oajavajui to je promenljiva;

kao da je uopte nemam,po svome i posebice;

kao da je otkopano grobljepuno bezimenih lobanja


i pored smrtnostidosta dobro ouvanih;

kao da je ve bila tamo,moja glava svakojaka, tua

jer, ako se neeg sea,onda valjda duboke budunosti.


VRAANJA

Vratio se. Nita nije rekao.Bilo je ipak jasno da mu se desila neprijatnost.Legao u odelu.Glavu pokrio ebetom.Savio kolena.Blii se etrdesetoj, ali ne u ovom trenutku.Postoji ali samo onoliko, koliko u majinom trbuhu,iza sedam koa, u odbrambenoj tami.Sutra e odrati predavanje o homeostaziu metagalaktikoj kosmonautici.Zasad se zgrio i zaspao.


OTKRIE

Verujem u veliko otkrie.Verujem u oveka koji e nainiti otkrie.Verujem u strah oveka koji e nainiti otkrie.

Verujem u bledilo njegovog lica,u muninu, u hladni znoj na usni. Verujem u spaljivanje beleaka,u njihovo spaljivanje u pepeo,u spaljivanje do poslednje.

Verujem u rasipanje brojeva,u njihovo rasipanje bez aljenja.

Verujem u brzinu oveka,u preciznost njegovih pokreta,u slobodnu volju.

Verujem u razbijanje tablica,u prosipanje tenosti,u gaenje plamena.

Tvrdim da e to biti uspenoi da nee biti prekasno,i da e se stvar odigrati bez svedoka.


Niko nee saznati, u to sam uverenani njegova ena, ni zid,ak ni ptica, jer bi mogla da propeva.

Verujem u nepriloenu ruku,verujem u propalu karijeru,verujem u viegodinji upropaen rad.Verujem u tajnu zabrane do groba.

Ove rei mi lete van pravila.Ne trae oslonca u bilo kakvim primerima.Moja vera je snana, slepa i neosnovana.


SKELET GUTERA

Draga Brao,ovde vidimo primerak nepravilnih razmera:ovo pred nama to se uzdie je skelet gutera

Dragi Prijatelji,levo je rep u jednu beskonanost,desno je vrat u drugu

Potovani Drugovi,u sredini etiri apice, utonule u muljispod brega trupa

Ljubazni Graani,priroda ne grei, ali voli ale:molim vas obratite panju na ovu smenu glavicu

Gospoe i Gospodo,takva glavica nita nije mogla predvideti i zbog toga je to glavica izumrlog gmizavca

asni Okupljeni,premalo mozga, prevelik apetit,vie glupog sna nego mudre bojazni

Dostojanstveni Gosti,u tom pogledu smo u mnogo boljoj formi,ivot je lep i zemlja je naa


Savreni Delegati,zvezdano nebo nad misleom trskom, moralno pravo u njoj

Predivna Komisijo,jednom je uspeloi moda samo pod ovim jednim jedinim suncem

Vrhovni Savete,kakve spretne ruke,kakva reita usta,kolika glava na vratu

Najvia Instanco,kakva odgovornost umesto repa


HAJKA

Znam, nee me pozdraviti tiina, a ipak.Ni vreva, ni fanfare, ni aplauz, a ipak.Ni zvona na uzbunu, ni sama uzbuna.

ak ne raunam na suhi list,a ta rei o srebrnim palatama i vrtovima,asnim starcima, pravednim zakonima,mudrosti u kristalnim kuglama, a ipak.

Razumem da po mesecu ne koraam zatoda bih traio prstenje, izgubljene vrpce.Oni odnose sa sobom sve na vreme.

Nieg to bi moglo svedoiti da...Smee, starudije, ljuske, stari papir, mrve,komade, uke, krhotine, slamu, rite.

Ja se, naravno, saginjem samo za kamikom,sa koga neu proitati kuda su otili.Ne vole da mi ostavljaju znak.Nenadmani su u umeu brisanja tragova.

Vekovima poznajem njihov dar nestajanja na vreme,njihovu boansku neuhvatljivost za rogove, za rep,za skut haljine raskopane u letu.Nikad im nee dlaka s glave pasti da bih je imao.


Svuda su za misao lukaviji od mene,uvek za korak ispred mene, pre no to uspem da dotrim,podsmeljivo izlagan naporima za prvenstvo.

Nema ih, nikad ih nije ni bilo, a ipakmoram to sebi svaki as da ponavljam,da se trudim da ne budem dete kome se priinjava.

A ono to mi je ispod nogu tako naglo odskoilo,nije odskoilo daleko, jer je palo zgaeno,i mada se jo otimai iz sebe isputa otegnuto utanje,to je senka previe lino moja da bih se oseao na cilju.


GOVOR U BIROU ZA IZGUBLJENE STVARI

Na putu s juga na sever izgubila sam nekoliko boginja,takoe mnogo bogova na putu s istoka na zapad.Jednom zauvek ugaslo mi je nekoliko zvezda, nebo otvori se.U more potonulo mi je jedno, pa drugo ostrvo.ak tano ne znam, gde sam ostavila kande,ko ide u mom krznu, ko ivi u mojoj ljuturi.Pomrli su mi braa i sestre, kada sam ispuzala na kopnopo koja koica samo u meni praznuje godinjicu.Iskakala sam iz koe, troila prljenove i noge,veoma mnogo puta padala sam u nesvest.Odavno sam na sve to zamirivala treim okom,mahala perajem i tresla grane.

Denulo se, propalo, razvejalo na sve etiri strane.Sama se udim, koliko je malo od mene ostalo:trenutno pojedinana osoba ljudskog roda,koja je jue u tramvaju samo kiobran izgubila.


ZAUENOST

U jednoj osobi odve svega, zbog ega?U ovoj a ne drugoj? I ta tu radim?Po danu koji je utorak? U kui, a ne u gnezdu?U koi, a ne u ljuturi? S licem a ne s listom?Zbog ega samo jednom i lino?Ba na zemlji? Uz malu zvezdu?Posle toliko era odsutnosti?Za sva vremena i za sve alge?Za dupljare i za vidokruge?Ba sada? Do krvi i kostiju?Sama u sebi sa sobom? Zbog egane pored, niti sto milja dalje,ni jue, ni pre sto godinasedim i gledam u mraan ugao kao to naglo podignute glavegleda neto reee zvano pas?


ROENDAN

Odjednom toliko sveta sa svih strana sveta:morene, murene, mora, zore,i vatra, rep, orao, orah kako to da poream, gde to da poloim?Te bokore, eljusti, deverike, kie,geranije, bogomoljke gde to da smestim?Leptire, gorile, berile i urlikanje hvala, to je mnogo mnogo je.U bokali taj nekakav lopo, i lepet,i vuak, i uzbunu, i rasko, i brigu?Gde oteti kolibrija, gde sakriti to srebro,ta uraditi ozbiljno s tim bizonom i zebrom?Takav dioksid je stvar ozbiljna i skupa,a ovde hobotnica i jo stonoga!Traim cenu, iako je cena sa zvezda skinuta hvala, stvarno se ne oseam vrednom.Nije mi ao zalaska i sunca?Kako da se time bavi iva osoba?Ovde sam na trenutak i samo na trenutak:sve dalje u propustiti, a ostalo pomeati.Neu uspeti sve da odvojim od praznine.U putnoj groznici pogubiu tu bratiju.Makar i najmanji ludi izdatak:napor stabljike, listi i pahuljicu,jedanput u prostoru, niotkada, nasumice,prezrivo precizan i uzvieno krhak.


INTERVJU S DETETOM

Od nedavno uitelj meu nama.Zbog ega iz svih okova vreba.Rukama pokriva lice i kroz pukotinu gleda.Stoji licem prema zidu, zatim se iznenada okree.

S oseanjem nelagodnosti uitelj odbacuje apsurdnu misao,da sto isputen iz vida mora neprekidno biti sto,da je stolica iza lea u granicama stolice,ak ne pokuava da iskoristi priliku.

Istina je, da je teko uhvatiti svet u drugosti.Jabukovo drvo u magnovenju vraa se pod prozor.Vrapci boje duge uvek na vreme potamne.Uvo bokala ulovie svaki um.Noni orman oponaa pasivnost dnevnog ormana.Fioka se trudi da uveri Uiteljada je u njoj samo ono ranije stavljeno.ak u knjizi bajki otvorenoj nasumiceprinceza uvek uspeva da sedne na sliicu.

Oseaju u meni doljaka uzdie uitelj ne primaju stranca na svoju zabavu.

Zar sve to postoji,samo na jedan nain mora postojati,u uasnoj situaciji, jer nema izlaza iz sebe,bez pauze i varijanti? U poniznom odavde-dovde?


Muva u zamci za muve? Mi u klopci za mieve?Pas nikada ne putan sa skrivenog lanca?Vatra koja ne moe biti nita drugove da drugi put opee Uiteljev poverljivi prst?Da li je ovaj svet stvarno konani svet:rasipano bogatstvo, koje se ne moe sakupiti,beskorisna rasko, zabranjena mogunost?Ne vie Uitelj i lupa sa toliko nogusa koliko raspolae tako oajan,da bi mu malo bilo i est bubinih nogu.


ALLEGRO MA NON TROPPO

Lep si kaem ivotu bujniji ne moe biti,ni abljiji, ni slavujskiji,ni mravljiji, ni semenskiji.

Trudim se da mu nalikujem,ulagujem, gledam u oi.Uvek mu se prva klanjam,s poniznim izrazom lica.

Prepreujem mu put sleva,prepreujem mu put zdesna,ustajem ushiena,padam od divljenja.

Kakav je to skakavac,kakva je to umska jagoda nikad ne bih poverovala,da se nisam rodila!

Ne mogu da naem kaem ivotu s im bih te mogla porediti.Niko nee napraviati drugu iarku,ni bolje ni gore.

Hvalim dareljivost, ideje,polet i preciznost,


i ta jo i ta dalje arobnjatvo i arolije.

Ali, samo ne uvrediti,ne naljutiti, ne izazvati.Ve dobrih sto hiljada godinaulagujem se nasmejana.

Hvatam ivot za ivicu listia:da li je pristao ? da li je sasluao?Da li na trenutak, makar jedanput,kuda ide zar je zaboravio?


AUTOTOMIJA

U znak seanja na Halinu Povjatovsku

Kad je u opasnosti holoturija se razdvaja:jednu sebe daje svetu da je prodere,sa drugom bei.

Naglo se raspada na propast i spas,na kaznu i nagradu, na bilo i bie.

Posred holoturijinog tela otvara se provalijasa dvema obalama, odmah neprijateljskim jedna prema

drugoj.

Na jednoj obali smrt, na drugoj ivot.Ovde oaj, tamo bodrost.

Ako postoje terazije, tasovi se ne njiu.Ako ima pravde, ona je tu.

Umreti koliko je neophodno, ne preteravi.Ponovo izrasti koliko je potrebno iz spasenog ostatka.

Kadri smo da se i mi delimo, oh, stvarno.Ah samo na telo i prekinuti apat.Na telo i poeziju.

Na jednoj strani grlo, na drugoj smeh,lak, koji brzo uuti.


Ovde teko srce, tamo non omnis moriar,samo tri rei, kao tri perca za poletanje.

Provalija nas ne preseca.Provalija nas okruuje.


OBAMRLOST

Mis Dankan, igraica,nekakav tamo oblai, zefiri, bahantkinja,meseev sjaj na talasu, ljuljukanje, daak.

Dok tako stoji u fotografskom ateljeu,od pokreta, od muzike teko, telesno odvojena,sudbini poze,lanom svedoenju preputena.

Krupna ramena podig

Vislava Simborska Izabrane Pesme

Documents

Transcript of Vislava Simborska Izabrane Pesme