Inteligencija(e) i individualne razlike u

učenju

Merenje inteligencije 1905. godine francuski psiholog Alfred Bine sa svojim saradnicima izrađuje prvi

test inteligencije kako bi pomogao u otkrivanju učenika s teškoćama u učenju. Ti testovi su proveravali upravo ono što je za škole tog doba bilo bitno, a to su

jezičke i matematičko-logičke sposobnosti. Test se sastojao od

različitih zadataka u kojima je deca trebalo da slede uputstva, kopiraju

uzorke, imenuju objekte i slože stvari prema određenom redosledu. Na osnovu

prethodnih istraživanja i postignutih rezultata na ispitu svaki ispitanik je dobio

broj koji je predstavljao njegov koeficijent inteligencije (IQ).

Primeri zadataka Dve patke i dva psa imaju ukupno 14 nogu.

Istina Laž

Torta može biti razrezana na više od 7 delova ako je režemo dijametralno 4 puta prolazeći svaki put kroz njeno središte.

Istina Laž

Između navedenih brojeva možemo odabrati 2 čiji je zbir 13.

1, 6, 3, 5, 11

Istina Laž

Primeri zadataka

Primeri zadataka

Izaberi deo koji nedostaje u dijagramu s leve strane.

Osnovni nedostatak IQ Bogatstvo čovekovih mogućnosti se svodilo samo na

jezičke i matematičko-logičke sposobnosti za koje se smatralo da čine jedinstven faktor inteligencije. Taj jedan faktor je vrlo teško diskriminisao kako specifične darovitosti, tako i specifične teškoće pojedinih učenika.

Osim toga, savremena istraživanja su pokazala kako IQ nije presudan za procenu nečije uspešnosti.

Višestruka inteligencija

Višestruka inteligencija

Glazbena

Lingvistička

Matematičko-logička

Vizualno-prostorna

Prirodna

InterpersonalnaIntrapersonalna

Tjelesno-kinestetička

Vrste inteligencija prema Howardu Gardneru

Dokazi višestruke inteligencije Delimična oštećenja mozga uzrokuju poremećaje

nekih sposobnosti dok druge ostaju neizmenjene. Npr. oštećenje levog prednjeg režnja uzrokuje probleme u govoru i pisanju (lingvistička inteligencija). Povrede desnog slepoočnog režnja mogu uzrokovati smanjenje muzičkih sposobnosti i sl.

Postojanje ljudi s izdvojenom jednom vrstom inteligencije – «savanti» (što je često praćeno određenim nedostacima u ponašanju).

Mogućnost identifikacije aktivnosti pojedinih delova mozga prilikom bavljenja određenim aktivnostima.

Lingvistička inteligencijaDeca s tom vrstom inteligencije uživaju u pisanju, čitanju, slušanju, pričanju priča ili rešavanju ukrštenica.

Oni pamte trivijalne stvari i vole igre rečima. Dobro im ide pravopis i imaju bogat rečnik.

Logičko-matematička inteligencija

Deca s izraženom logičkom inteligencijom su zainteresovana za pronalaženje pravilnosti, kategorizaciju i relacije. Njih privlače aritmetički problemi, strateške igre i eksperimenti.

Veoma su organizovani, vole da uredno vode beleške, precizni su i teže apstraktnom razmišljanju.

Vizuelno-prostorna inteligencija

Ova deca misle u slikama. Ona su oduševljena lavirintima, slagalicama ili provode slobodno vreme crtajući, gradeći LEGO kockama ili maštajući.

Lako tumače mape, dobro se snalaze u prostoru, koriste metafore i imaju dobar osećaj za boje.

Telesno-kinestetička inteligencija

Ova deca spoznaju kroz telesni dodir. Imaju dobar osećaj za vreme i vešta su u manuelnim aktivnostima.

Najbolje uče dok su fizički aktivna i imaju dobru koordinaciju pokreta.

Muzička inteligencija Muzički talentovana deca uvek pevaju ili udaraju u

ritmu za sebe. Obično su vrlo osetljiva kad im neko “kvari” kad peva ili svira.

Ova deca su često probirljivi slušaoci i vrlo dobro osećaju emocionalnu snagu muzike.

Interpersonalna ili socijalna inteligencija

Ovo su deca koja su vođe među svojim vršnjacima, koja su dobra u komunikaciji i koja umeju razumeti tuđe osećaje i motive.

Imaju puno prijatelja, umeju vešto da pregovaraju i posreduju u nesporazumima i dobro vladaju neverbalnom komunikacijom.

Intrapersonalna ili intuitivna inteligencija

Ova deca mogu biti stidljiva. Ona su veoma svesna svojih osećaja i izrazito su samomotivisana i samodisciplinovana.

Obično žele da se razlikuju od ostalih. Imaju jako razvijenu intuiciju.

Proširivanje spektra višestrukih inteligencija

Od 1996. godine Gardner uvodi prirodnu ili

naturalističku inteligenciju koja

podrazumeva kod dece sledeće specifičnosti:

sposobnost lake identifikacije sa delovima prirode kao što su ptice, biljke i zvezde. Učenici s prirodnom inteligencijom vole boravak u prirodi,

životinje, putovanja. Osim toga vole isticati teško

uočljive razlike u značenju.

Egzistencijalna inteligencija U novije vrijeme spominje se i egzistencijalna

inteligencija koja podrazumeva senzibilnost i mogućnost postavljanja duboumnih pitanja o ljudskoj egzistenciji kao što su svrha života, zašto umiremo i kako smo nastali.

•Takođe, javlja se i pojam emocionalne inteligencije koja podrazumeva sposobnost samorazumevanja, samokontrole, samouverenost i sposobnost empatije.

Emocionalna inteligencija

Višestruka inteligencija u našim školama

Koje inteligencije su najzastupljenije u našim školama?

Kako one mogu uticati na školsko učenje i nastavu?

Implikacije teorije višestruke inteligencije na školsko učenje

Svi ljudi imaju određeni stepen razvijenosti svih 7 vrsta inteligencije.

Većina ljudi može razviti svaku inteligenciju do određenog stepena kompetentnosti.

Inteligencije su međusobno povezane i njihova međusobna kombinacija čini čovekovu osobenost.

Postoji mnogo načina na koje možemo biti inteligentni unutar svake kategorije.

Nemaju svi velike koristi ako su u nastavi zastupljene aktivnosti koje podstiču samo neke inteligencije (npr. lingvističku ili matematičko-logičku).

Deca uče na različite načine (stilovi učenja), različitom brzinom i iz različitih razloga (motivacija).

Prednosti za učenike Škola koja ima u vidu višestruku inteligenciju

polazi od toga da je svaki učenik darovit. Vrednovanje i negovanje individualnih razlika. Autentična procena učenja. Razvijen i raznovrstan kurikulum. Znatan napredak u akademskim postignućima –

mišljenju, rešavanju problema i pamćenju. Unapređivanje samopouzdanja i motivacije zbog

mogućnosti korišćenja različitih vrsta inteligencija.

Priprema za život, rad i celoživotno učenje. Izjednačavanje mogućnosti postizanja uspjeha

za sve učenike. Uočavanje razlika između učenika s obzirom na

načine učenja, a ne s obzirom na njihove nedostatke.

Prednosti za učitelje / nastavnike Rad u pozitivnom nastavnom okruženju koji omogućava kvalitetan

razvoj svih aktera nastave. Unapređen i proširen repertoar nastavnih strategija i metoda. Orjentacija na potrebe i mogućnosti deteta umesto na program i

nedostatke učenika. Povećana saradnja s roditeljima. Planirano i kontinuirano stručno usavršavanje učitelja / nastavnika.

Promene u nastavi Osposobljavanje učenika da

samostalno uočavaju svoje mogućnosti u pojedinoj vrsti inteligencije.

Organizacija nastave tako da se koriste različite aktivnosti i sadržaji koji omogućuju razvoj pojedinih inteligencija.

Tematsko planiranje koje obuhvata sve vrste inteligencija.

Primena različitih nastavnih strategija i metoda.

Uređenje učionice tako da omogućuje podsticanje svih vrsta inteligencija (kutkovi, panoi i sl.).

Razmislite: Kako bi izgledala

učionica koja bi bila prilagođena razvoju različitih vrsta inteligencije (kako bi uredili centre učenja)?

Osmislite aktivnosti u kojima bi učenici sami mogli doprineti razvoju različitih vrsta inteligencije.

Osmislite jedan nastavni dan u kojem bi učenici mogli aktivirati sve vrste inteligencija (tematsko učenje).

Osmislite postupke utvrđivanja učeničkog profila i praćenja razvoja višestruke inteligencije.

Centri učenja

Primeri centara učenja

Identifikacija višestruke inteligencije kod učenika

Timsko praćenje od strane učitelja / nastavnika

Razgovor sa roditeljima

Upitnici, intervjui, projekti, diskusije u grupi, autobiografije

Posmatranje ponašanja učenika u školi i u slobodno vreme

Vođenje dokumentacije o postignućima učenika

Nastavne strategije i metodeLingvistička inteligencija

pričati priče igrati se igara pamćenja s imenima i mestima čitati i pisati priče i šale izrađivati skečeve upotrebljavati novinarski stil pisanja intervjuisati igrati se slagalica i pravopisnih igara pisanje i čitanje integrisati s ostalim područjima izrađivati, uređivati i nadzirati razredni / školski list učestvovati u debatama koristiti program za obradu teksta na računaru

Nastavne strategije i metodeLogičko-matematička inteligencija

podsticati rešavanje problema igrati matematičke računske igre analizirati i interpretirati podatke koristiti rasuđivanje podsticati praktično eksperimentiranje koristiti predviđanje organizaciju i matematiku integrisati i u druge školske predmete imati određeno mesto za sve stvari dopustiti da se stvari čine korak po korak koristiti deduktivno mišljenje koristiti računar za finansijske obrasce i računanje

Nastavne strategije i metode

Vizuelno-prostorna inteligencija

za učenje koristiti slike stvarati skice, mape umetnost integrisati s drugim predmetima koristiti mape uma sprovoditi aktivnosti vizualizacije gledati video snimke ili ih samostalno stvarati koristiti periferne

nadražaje na zidovima (poput plakata, panoa) koristiti pantomimu mijenjati mesto u sobi kako bi se dobile različite perspektive koristiti rad u grupi isticati bojama koristiti kompjutersku grafiku

Nastavne strategije i metode

Telesno-kinestetička inteligencija

u toku učenja koristiti fizičke vežbe za učenje koristiti ples, pokret, glumu koristiti se rukovanjem tokom učenja o prirodnim naukama i

matematici u sve predmete integrisati pokret koristiti modele, mašine, Lego kocke, rukotvorine ići na izlete koristiti razredne igre koristiti dramu i igranje uloga; pucketati prstima, pljeskati, tapkati,

skakati, penjati se

Nastavne strategije i metode

Muzička inteligencija

učiti uz pomoć pesama učiti i vežbati uz pratnju muzike pjevati u horu ili pevačkoj grupi komponovati muziku integrisati s drugim područjima muziku koristiti za opuštanje komponovati muziku na računaru

Nastavne strategije i metode

Interpersonalna ili socijalna inteligencija

aktivnosti učenja sprovoditi u saradnji s drugima praviti puno pauza za druženje s drugima koristiti rad u parovima koristiti odnose i umeća komunikacije u čast učenja organizovati zabave i proslave učiniti učenje zabavnim druženje uključiti u sve školske predmete

Nastavne strategije i metode

Intrapersonalna ili intuitivna inteligencija

slušati vlastitu intuiciju razgovarati, razmišljati ili pisati o onome što je osoba doživela i kako

se osećala dopustiti joj da bude drugačija od grupe izrađivati autobiografije i dnevnike o vlastitom životu preuzeti nadzor nad vlastitim učenjem poučavati samoafirmaciji poučavati samoispitivanju

Vreme je da pedagozi i roditelji prestanu

postavljati staro pitanje, "Koliko si pametan?“. Novo je pitanje , "Na koje si načine pametan?", jer svi smo nadareni,

samo neki možda još nisu otkrili svoj dar...