Vino za poetnike

Svaki dobronamerni vinoljubac eleo bi da otkrije sve tajne vina to pre i to lake, meutim, to je kola koja traje celog ivota. I za najvee znalce uvek iskrsne neka nova tajna neka nova nepoznanica zbog ega u druenju sa vinom ostajemo veiti uenici. Meu vinoljupcima ima mnogo onih koji su tek nedavno otkrili dra vina i zbog toga su najedniji znanja o vinu. Ovo je na mali doprinos tim eljama da poneto saznaju o vinu i koliko je mogue pribliimo ga tim ednim vinoljupcima. Potrudili smo se da, za poetak, objasnimo neke osnovne pojmove kao to su proizvoa, potroa, zatim razne podele vina (po koliini eera, poreklu, boji i sl.)

ProizvoaPo definiciji vino je proizvod dobijen potpunom ili deliminom fermentacijom sveeg groa, kljuka ili ire od groa vinskih sorti vinove loze. Vino proizvodi ovek, vinar, i mnogo toga utie na to ta emo na kraju celog tog procesa stvaranja jednog vina dobiti u ai. Tri osnovna faktora, u odreenoj interakciji sa drugim elementima, odreuju karakter jednog vina. Prvo, to je sorta i klon vinove loze, vano je koja je sorta odabrana i kako je gajena, drugo, klima i zemljite, gde se i u kojim uslovima gaji vinova loza i tree, umee vinara, njegova strunost i kreativnost ali i sposobnost da shvati trendove trita. U svakom sluaju vinar, kao odluujui faktor, ima dvostruku ulogu: Enologa-tehnologa i umetnika. U dobrom delu Evrope tendencija je da se favorizuje taj umetniki element. Kod nas, za sada, akcenat je na tom enolokom umeu. Globalno, vinari danas raspolau sa tehnologijom koja omoguava da se relativno lako proizvede dobro i kvalitetno vino po veoma prihvatljivim cenama.Tehnologija, kod onih naprednijih i zahtevnijih slui samo kao pozadina za vinsku umetnost. Njihovo je vrhunsko umee u tome to uspevaju da iz groa izvuku ono najbolje i to pretoe u vino kako bi se osetila ta suptilnost ukusa i stvorio sopstveni stil vina. To je ono po emu se vinari razlikuju i kada je poreklo groa isto.

PotroaVino se proizvodi da bi se pilo, bilo da se za tu svrhu kupuje ili da se proizvodi za sopstvene potrebe. Potroaa ima laika ali i velikih poznavalaca vina. To je kategorija, u

svetu vina , koja zasluuje najveu panju i poseban prostor i njima emo se stalno vraati i obraati na stranicama ovog asopisa. Kod prosenog potroaa vina umee da prepozna ono to jedno vino ini harmoninim i pitkim, sigurno je od sutinske vanosti za snalaenje u svetu vina, ali ipak to nije dovoljno da se u potpunosti shvati ta sve razdvaja vrhunsko vino od dobrog ili ak osrednjeg. Brojni su faktori koji odreuju kvalitet i kategoriju vina jer krajnji rezultat zavisi od te interakcije izmeu njih. Potroau je teko da se snae i u situaciji kada treba da se odredi, na primer, da li je bolji rizling sa Fruke gore ili iz umadije ili su oba dobra samo su drugaija. Zbog toga je edukacija potroaa jako vana jer ona u krajnjem ishodu ima veliki uticaj na potronju, poboljanje kvaliteta vina a u krajnjem ishodu i na poveanje proizvodnje. Osnovna svrha ovog asopisa jeste da pomogne u edukaciji potroaa ali i da pomogne onim strunjacima koji nisu u mogunosti da prate savremena kretanja u enologiji.

VinoPodele i razvrstavanje vina u svetu ne radi se svud na isti nain. Po naem Zakonu o vinu i veini zemalja EU, vino se razvrstava na:

mirno vino (In stricto sensu); specijalno vino; vino za destilaciju.

Mirno vino je vino proizvedeno enolokim postupcima tretiranja groa, kljuka i ire uobiajenom fermentacijom koje vidno ne oslobaa ugljendioksid. Specijalno vino je vino proizvedeno specijalnim enolokim postupcima ije karakteristike potiu ne samo od groa, ve i od primenjenih specijalnih enolokih postupaka proizvodnje. Specijalna vina se razvrstavaju na: prirodno desertno vino, likersko vino, aromatizovano vino, penuavo vino, kvalitetno penuavo vino, aromatizovano kvalitetno penuavo vino, gazirano vino, polupenuavo vino, slabo gazirano vino i druga specijalna vina. Vino za destilaciju jeste vino namenjeno za destilaciju. Sve vea popularnost vina kao pia donosi i vee interesovanje za odgonetanje te Tajne vina koja ga ini tako privlanim. Kompleksnost i slojevitost njegovog ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu mo da podstie svojevrsnu kulturu duha, ine ga zanimljivim i razliitijim u odnosu na sva druga pia. Pukim dodavanjem alkohola u groani sok neemo dobiti vino. Groani sok sadri jednostavne arome koje e ostati jednostavne ukoliko se neto ne umea i potpuno preokrene situaciju naglavake. To neto je fermentacija proces zbog koga je vino viedimenzionalan proizvod, intrigantan i kompleksan. Mnogi ukusi i arome koji nastaju prilikom pretvaranja groanog soka u vino se ne javljaju nigde drugde u prirodi. Vinski strunjaci opisuju vino koristei razna poreenja sa poznatim ukusima i mirisima bobiastim voem, biberom, koom, okoladom itd. ali arome koje oni pokuavaju da

opiu su daleko kompleksnije i jedinstvene. To je zaista poseban izazov kako, na primer, objasniti nekome ko nikad nije probao, kakvog je ukusa jabuka jednostavno, morate sami da probate da biste znali.

Mirisanje vinaVino je jedini prirodni napitak koji poseduje kompleksni spektar aroma, mirisa i ukusa. Sok od narande, ma koliko god bio sve, ohlaen ili zagrejan, domai ili kupovni uvek mirie na sok od narande; mleko u svim svojim oblicima i dalje mirie na mleko; vodka je, isto tako, vrlo jednodimenzionalna. Vino je sasvim drugaije. Doivljaj koji imamo kod mirisanja vina lako se moe uporediti sa sluanjem nekog simfonijskog orkestra. Kao to se u nekoj muzikoj kompoziciji mogu razaznati razliite harmonije pa ak i pojedinani instrumenti koji zajedniki stvaraju jednu celinu, i u mirisu vina aromatine materije stvaraju svojevrsnu sinfoniju mirisa. Opseg mirisa i aroma je praktino neogranien, moe imati vie razliitih aspekata sa mnotvom slojeva. Na isti nain, kao u muzici, u vinu je mogue osetiti i pojedinane komponente koje doprinose mirisnom sklopu vina. Sa druge strane, u veini sluajeva, kada kaemo ukus vina u pitanju je na doivljaj odreene arome ili aroma koje dolaze u kontakt sa naim olfaktornim kanalom putem usta. U stvari, mi veinu ukusa doivljavamo opet putem naeg ula mirisa.

Pod pojmom aroma najee se misli na kombinaciju primarnog i sekundarnog mirisa vina. Primarna aroma vina zavisi iskljuivo od vrste groa od kojeg se spravlja vino. Sekundarna aroma nastaje usled proizvodnog procesa gde kvasci imaju veoma vanu ulogu ali pored njih kod sekundarne arome mogu uestvovati i neki drugi inioci, na primer hrastovina od bave u kojoj odleava vino i itd. Postoji i tercijalna aroma koja je najsuptilnija aroma. Ona nastaje starenjem i odleavanjem vina i naziva se buke. Ti neni i diskretni mirisi koji se razvijaju tokom starenja potiu od estara. Kad govorimo o aromi i bukeu dok je vino u ustima u tome neizbeno uestvuje i ulo ukusa, ali ipak najvanije je mirisanje koje je tada najdominantnije. Iz tog razloga su se ustanovila neka opta pravila kod degustacije vina gde se razvio jedan celi ritual do kojeg dri veina ljubitelja vina. Vrhunska i kvalitetna vina sadre brojna aromatska jedinjenja koja, najee, nisu prisutna kod obinijih vina i koja doprinose karakteru vina stvarajui buke. Najkvalitetnija vina sadre plejadu kompleksnih i delikatnih slojeva aroma zato se i vino esto poredi sa muzikom simfonijom i njenom vieslojnom strukturom. Kao i u svemu, i u mirisu postoje dobri i loi elementi. Neki su toliko jaki i uoljivi da nema potrebe da nosem priemo previe blizu ae ali ima i onih koji su daleko suptilniji. Zato je veoma vano znati kako prepoznati i razlikovati dobro vino od bolesnog ili vina sa

manom. Isto tako, postoji veliki broj problema uzrokovanih mikrobiolokom kontaminacijom koji utiu na miris. Na primer:

Siretni miris -uglavnom oznaava da je boca vina bila predugo otvorena ili da je neto polo naopako prilikom samog procesa spravljanja vina. Miris na suvo groe ili na kuvano/peeno indikacija je da neto ne valja sa vinom najee da je previe staro. Sumpor dioksid (SO2) miris na svee upaljenu ibicu Vodonik sulfid (H2S) miris na pokvarena jaja Brettanomyces (kvasci) ubuali ips, stajsko ubrivo Kiselina sire Etil acetat aceton za uklanjanje laka sa noktiju Merkaptani jedinjena sa irokim spektrom mirisa, od belog luka do tvora Miris truljenja trulo lie, stajsko ubrivo, uvela salata Petrohemijski mirisi dizel, vazelin Geranijum bakterioloka kontaminacija Kalijum sorbat miris na vakau gumu Miris na ep odreena vrsta bui koja uspeva u pluti

Mnoga vina sadre sumpor dioksid (SO2) koji se koristi kao konzervans. Njegova upotreba je antibakterijska i antioksidantna i antigljivina. Neki proizvoai vina stavljaju na etiketu oznaku da vino sadri sulfate kao upozorenje onom malom procentu ljudi koji su preosetljivi na sulfate. Iako brojni vinari vode rauna i dodaju male koliine SO2, ponekad ponekom se desi i da pretera sa sumporisanjem tako da ni posle dekantiranja vino ne moe da se oslobodi ovog mirisa.

Miris nekog vina moe biti nepostojei, slab, umeren ili intenzivan. Termin zatvoren miris ondosi se na miris koji je slab jer nije imao vremena da se razvije. Uz pomo ukusnih senzacija prua se mogunost da se utvrdi da li je miris zatvoren ili samo slab. Za tako neto potrebno je malo vie vremena, znanja i iskustva kako bi se ovi tragovi uspeno prepoznali. Pored jaine mirisa, ono na ta je potrebno obratiti panju kod mirisanja vina je njegova struktura i balans, odnos izmeu arome, alkohola i kiselina. Mlada bela vina sa izraenijim kiselinama mogu imati sveinu u pozitivnom smislu. Isto tako kisela crvena vina se karakteriu kao neprijatna ili ak neispravna. Neka vina su jednostavne arome. Njih moemo opisati kao jednostrana, ondosno jednodimenzionalna.

Vina koja imaju irok spektar aroma, kako na mirisu tako i na ukusu, sa brojnim suptilnim podtonovima, nazivaju se kompleksna. Kada razliiti elementi rade u harmoniji, vino je izbalansirano. Kada jedan element dominira- tri, vino je neizbalansirano. Mnoga vina imaju neki miris koji moe da deluje neoekivano zbog ega se na mirise tih vina treba navii a neke treba prihvatiti da su samo neobini. Tako na primer:

Miris finog burgundca moe da asocira na divlje ljubiice, katran ili tartufe Stariji zreo bordo moe imati miris na fino peenje Rizling kasne berbe esto mirie na med i orahe Mladi rizling ili muskat, u zavisnosti odakle potie, ponekad imaju aromu borovine

Ostatak teksta moete proitati u tampanom izdanju

Kategorije mirnih vinaMirno vino se prema kvalitetu, nainu proizvodnje i vrsti vinogradarskog podruja razvrstava na: stono vino i vino sa geografskim poreklom.

Stono vino jeste vino bez geografskog porekla proizvedeno od groa jedne ili vie dozvoljenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda Vitis, koje ispunjava propisan kvalitet i nain proizvodnje za ovu kategoriju vina

Vino sa geografskim poreklomVino sa geografskim poreklom se prema kvalitetu, nainu proizvodnje i vrsti vinogradarskog podruja razvrstava na: regionalno vino i kvalitetno vino sa geografskim poreklom.

Regionalno vino jeste vino proizvedeno od groa jedne ili vie preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda Vitis, poreklom najmanje 85 % iz istog vinogradarskog regiona, pri emu se proizvodnja, prerada groa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog regiona.

Kvalitetno vino sa geografskim poreklomKvalitetno vino sa geografskim poreklom razvrstava se na: kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom.

Kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom jeste vino proizvedeno od groa jedne ili vie preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa izraenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri emu se proizvodnja i prerada groa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosom groa, kvalitetom i nainom proizvodnje vina za ovu kategoriju. Vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom jeste vino proizvedeno od groa jedne ili vie preporuenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. sa naroito izraenim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri emu se proizvodnja i prerada groa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosom groa, kvalitetom i nainom proizvodnje vina za ovu kategoriju.

Oznake geografskog porekla

Geografska oznaka Oznaka kontrolisanog geografskog porekla

Geografska oznaka je naziv regiona kojim se oznaava vino koje poseduje kvalitet, ugled, odnosno druge specifine karakteristike koje se pripisuju njegovom geografskom poreklu, ako je najmanje 85% groa proizvedeno u tom regionu, ako je vino proizvedeno u tom regionu i ako je vino proizvedeno od jedne ili vie sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrtanjem sorti vrste Vitis vinifera L. i drugih sorti iz roda Vitis. Oznaka kontrolisanog geografskog porekla je naziv rejona, odnosno vinogorja kojim se oznaava vino iji su kvalitet i karakteristike uslovljene iskljuivo datim rejonom, odnosno vinogorjem sa prirodnim i ljudskim faktorima, gde je groe i vino proizvedeno iskljuivo u datom rejonu, odnosno vinogorju i gde je vino proizvedeno od jedne ili vie sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. Nazivu rejona, odnosno vinogorja moe se dodati i naziv lokaliteta (potesa) ili vinogradarske oaze ukoliko groe za dato vino potie sa tog lokaliteta (potesa) ili vinogradarske oaze.

Oznaka kvalitetne kategorije

Geografska indikacija (G.I.) je tradicionalna oznaka za regionalno vino, ako je najmanje 85 % groa proizvedeno u datom regionu, ako je vino proizvedeno u regionu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolokih sredstava i enolokih postupaka, ako je groe proizvedeno od preporuenih sorti vinove loze sa odgovarajuim prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato. Kontrolisano poreklo i kvalitet (K.P.K.) je tradicionalna oznaka za kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom, ako je groe i vino proizvedeno u rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolokih sredstava i enolokih postupaka, proizvedeno od preporuenih sorti vinove loze sa odgovarajuim prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato. Kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet (K.G.P.K.) je tradicionalna oznaka za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom, ako je groe i vino proizvedeno u rejonu, ako ima propisan kvalitet i ispunjava uslove u pogledu upotrebljenih enolokih sredstava i enolokih postupaka, proizvedeno od preporuenih sorti vinove loze sa odgovarajuim prinosom i koje je kao takvo ocenjeno i priznato.

Oznaka kvalitetne kategorije navodi se samo zajedno sa oznakom geografskog porekla.

Dodatna oznakaDodatna oznaka je tradicionalna oznaka koja oznaava vino sa posebnim karakteristikama, nainom proizvodnje i koje je kao takvo ocenjeno i priznato i moe navoditi samo zajedno sa oznakom geografskog porekla i oznakom kvalitetne kategorije.

Dodatna oznaka u kategoriji regionalnog vina moe biti: mlado vino, sopstvena proizvodnja, vino od groa proizvedenog organskom metodom i dr. Dodatna oznaka u kategoriji kvalitetnog vina sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom moe biti: mlado vino, sopstvena proizvodnja, arhivsko vino (ili rezerva), vino od groa proizvedenog organskom metodom i dr. Dodatna oznaka u kategoriji vrhunskog vina sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom moe biti: kasna berba, probirna berba, odabrane bobice, suvarak, arhivsko vino (ili rezerva), vino od groa proizvedenog organskom metodom i dr.

Po sadraju neprevrelog eera:

suva polusuva poluslatka slatka

Penuava, biser i gazirana vina dele se na:

vrlo suva suva polusuva poluslatka slatka

Razvrstavanje po boji:

bela ruiasta (roze) crvena (crna)

U okviru svake kategorije boje, postoje razne gradacije. One ponekad mogu da daju nagovetaj o kvalitetu vina i njegovoj starosti ali boja moe upuivati i na neke nedostatke ili mane koje neko vino ima. Belo vino nije belo ve je uto odnosno kree se u spektru od bledo slamaste, preko svetlo zelenoute, ute do tamno zlatne. Bela vina se spravljaju od belog groa ali se mogu spravljati i od crnog groa jer crveni pigment se nalazi samo u pokoici a ne u mesu bobice groa. Zbog toga , kada se vri presovanje takvog groa, dobijeni sok ne sadri pokoicu, sok je tada beo kao da je spravljen od belog groa. Naravno ima situacija kada ovaj princip ne vai.

Crvena vina se spravljaju od crnih sorti groa i za razliku od belih vina umuljano groe, kljuk, odstoji u sudu neko vreme da pusti boju pre nego to se otoi sok. Vina dobijena od tog soka, ire, ponekad zbog gustine svoje boje izgledaju kao da su crna. Otud kod nas za takva vina izraz crno vino iako je ono u svojoj sutini crveno. Boja crvenih vina pokriva spektar od boje bledo cigle do duboko rubin crvene, preko ljubiaste do skoro crne.

TaninTanin je supstanca iji ukus ini osnovnu razliku izmeu ukusa crnih i belih vina. Nalazi se u pokoici bobice groa, semenkama u stabljci groe, a ima ga ak i u hrastovim buradima u kojima je smeteno vina. Tanin iz groa dospeva u vino isto kao i boja zbog dueg kontakta soka sa izmuljanim groem. Sve vea popularnost vina kao pia donosi i vee interesovanje za odgonetanje te Tajne vina koja ga ini tako privlanim. Kompleksnost i slojevitost ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu mo da podstie svojevrsnu kulturu duha, ine ga zanimljivim i razliitijim u odnosu na sva druga pia. U ovom delu teksta osvrnuli smo se na nekoliko uvenih mitova i zabluda o vinu.

Kako uvati vino u bociStabilna temperatura izmeu 4 i 15C je idealna za uvanje vina, pri emu bi trebalo voditi rauna da temperaturne varijacije ne budu u rasponu veem od 12 stepeni. Ovo je bitno zbog toga to poveanje temperature dovodi do irenja vazdunog mehura izmeu vina i epa a samim tim, dolazi i do poveanja pritiska u flai. Obrnuto, pad temperature moe proizvesti vakuum, ubacujui vazduh kroz ep a kao to svi dobro znamo, kiseonik je za vino u boci najvei neprijatelj. Zbog toga treba biti veoma oprezan kada se transportuju vina u boci a napolju je veoma toplo ili veoma hladno. Vlanost vazduha u prostoriji je isto tako veoma bitna za kvalitetno uvanje vina. Poeljno je da je relativna vlanost vazduha bude preko 50% kako bi se spreilo isuivanje pampura a samim tim, i dolazilo do kontakta vina i kiseonika-vazduha. Temperaturu i vlanost prostorije u kojoj se uva vino, moe se najbolje kontrolisati razliitim ureajima, tzv. digitalnim termo-higrometrima pomou kojih se lako mogu oitavati svi podaci u prostoriji u kojoj smeteno vino. Jedan od moguih trikova koji se mogu koristiti za poveanje vlanosti prostorije je postavljanje posude sa vodom. Naravno, ukoliko je vino zatvoreno plastinim epom ili epom sa navojem, onda ono najverovatnije nije predvieno za dugo odleavanje i trebalo bi ga popiti to pre i za tako zaepljene boce vlanost prostorije nije od bitnog znaaja. to se tie samog starenja vina u boci re je o hemijskim procesima koji se odvijaju u vinu. Odleavanje utie na balans vonosti, alkohola, tanina i kiselina; poveava kompleksnost aroma i ukusa. Ono to e se desiti na samom kraju tog procesa, koji moe biti veoma dug, ipak je degradacija vina. Poveanje temperature ubruzava ovaj proces, te vino koje stoji na

toplijem mestu bre stari. To u praksi znai da ako hoemo da sauvamo neko vino, ne treba ga drati na polici pored radijatora ve ili u podrumu ili u predvienom friideru za vina. Prilikom odleavanja flae ako su zatvorene plutanim epom, trebalo bi da lee na boku sa vrhom blago okrenutim na gore. Ovako se pampur odrava dovoljno vlanim, vazduni mehur u ramenima flae ima malu dodirnu povrinu sa vinom a sediment se taloi na dnu. Takoe, jedna od stvari na koju treba obratiti panju je svetlo. Ako ste se pitali zbog ega su ampanjci u providnim flaama rednovo obavijeni nekom sjajnom ukrasnom folijom odgovor je zbog svetla. Ta folija je neprovidna. Svetlost moe da promeni ukus vina, posebno penuavih. Dugotrajno izlaganje svetlosti dovodi do pojave neeljene arome. Zbog toga se vina uvaju u mraku i u trgovine stiu u tamnim bocama. Zbog toga je vano kod naeg odabira vina u prodavnici da se obrati panja da se ne kupuje flaa koja je u prodavnici dugo stajala na mestu direktno izloena nekom izvoru svetla. Ukoliko je mogue, bilo bi dobro da se vino uva dalje od izvora nekih jaih vibracija koje mogu da poremete delikatni proces starenja vina. Pored temperature, vlanosti vazduha, svetla i vibracija, trebalo bi obratiti panju i na jake mirise u prostoriji u kojoj se uva vino poto vino veoma dobro upija mirise jer sigurno bi bilo neprijatno da nam vino mirie na primer na farbu ili neko sredstvo za ienje. I, na kraju, jedan koristan savet, kada se nane flaa vina, onda se dramatino skrauje vreme u kom to vino mora da se popije. Poto je sutina u kontaktu vina sa vazduhom, potrebno je taj kontakt smanjiti na minimum. Jedno od reenja je presipanje ostatka nepopijenog vina u manju flau ime se automatski smanjuje koliina vazduha koja je u kontaktu sa vinom. Za one koji vole razne sprave, postoje i ureaji koji isisavaju vazduh iz vlae, vakumizirajui je i na taj nain za koji dan produavajui vek otvorenog vina.

Vazduh u boci vinaU vinskoj boci, onaj mali sloj vazduha izmeu povrine vina i epa dovoljan je za snabdevanje vina kiseonikom tokom nekoliko godina i na izvestan nain omoguavajui mu da ono polako die. Pored toga za vazduh iz atmosfere potpuno nepropusni epovi ne postoje. ak i najbolji epovi ne mogu potpuno spreiti ulazak ili izlazak vazduha iz boce. Kao posledica toga je prodiranje kiseonika, isparavanje alkohola i vina. to se nivo vina spusti nie to je viekiseonika ulo u bocu a samim tim je oksidacija i proces starenja bri i onda se ne moe kazati da vino die. Dodirna povrina vina sa kiseonikom je vea kada je boca polegnuta a najmanji kada boca stoji uspravno, meutim, tada ako se boca dui period uva u tom poloaju postoji opasnost od rasuivanja epa. Da bi se to vie smanjio uticaj kiseonika na vino u boci u savremenim punionicama odreenom tehnologijom se prostor izmeu epa i vina ispunjava azotom.

Ako je nae pie vino

Vino je najciviliziranija namirnica na svijetu, napisao je Ernest Hemigvej. Da se vino pije drukije od viskija, bilo mu je sasvim jasno. Nikad i nigde nije nedostajalo opisa ispravnog ophoenja s dobrim vinom. Oko naina konzumiranja vina izgraena su mnoga pravila i ceremonije, od kojih su neke samo krute etikete. Neka je pravila dobro potovati, iako su napisana za poetnike i deluju sasvim logino. Ono to je vano vino se ne pije kao pivo, voni sok ili voda krupnim gutljajima ve se pije u malim i kratkim. Izraz Usta puna vina ne treba shvatiti doslovno, ve kao metaforu za opis ivog, animirajueg vina. Kada prinesemo au ustima i kad hoemo da pijemo vino ono naputa au i prvo dodiruje nau gornju usnu i paljivo ulazi kroz otvorena usta u usnu upljinu. Zvui sloeno, no u stvarnosti je sasvim prirodna, nenapeta radnja uivanja. Puno napetije i pre svega izvetaeno je zabaciti glavu, kao kod ispijanja krigle piva, i progutati vino razjapljenih usta. Takvo dranje se moe videti u atrama u kojima se toi pivo na takmienjima za najbreg pivopiju. Vino u ustima ne bi trebalo odmah progutati, ve ga nakratko vrteti oko jezika. Na taj se nain ukus razvija. Sa druge strane demostrativno vakanje vina vie odgovara nekoj degustaciji vina, dok za stolom djeluje neumesno. aa se ne mora odloiti nakon svakog gutljaja ve moe ostati u ruci da bi se popio i drugi gutljaj. Ali ako se uzmu tri-etiri gutljaja jedan za drugim oigledno se radi o nekome ko samo pije vino a u njemu ne uiva. Onaj ko je edan nee vinom utoliti e, za takve je nabolje reenje mineralna voda. I jo jedna vana opaska aa vina se uvek dri za stalak-noicu.

Vino gradi mitove i legendeVino zaokuplja Ijudsku matu.To se ponekad dogaa tako da lagano nestaje granica izmeu stvarnosti i mate. O vinu se toliko pria i pie i tanog i netanog da su se stvorili pravi mitovi i legende. U svakom sluaju, postoji vrlo malo podruja u ivotu u kojima Ijudi tako hrabro zastupaju svoje zablude kao to je to kod vina.

Stara vina su dobra vinaNije sporno to da mnoga vina odleavanjem mogu dobiti na kvalitetu. No, mnogi Ijudi namrte elo kad otvore bocu starog vina probaju ga i tada osete strani mirisi, ustajale arome, bizarne ukusne nijanse, zato to svako vino nije na dobitku ako stari. Kod nekih vina koja su odleala deset ili dvadeset godina bilo bi mnogo bolje da su se otvorila na primer nakon pet godina. Za vino je veoma vano kada e dostii svoj vrhunac kvaliteta a to moe biti u prvoj, drugoj, desetoj ili nekoj drugoj godini ivota

Stara vina imaju bolji ukus od mladih

Kako kad. Veliki broj vina u porodaji izlaze iz vinarije tek onda kada je na svom vrhuncu i spreman za potronju. Ako se ova vina koja su ve sad spremna za potronju, puste da ostare, postae samo starija ali ne i bolja, poto nisu spravljena za odleavanje. Samo ona vina koja su predviena za starenje e dobiti na kvalitetu kako vreme prolazi.

Neophodno je otvoriti flau vina malo ranije pre sluenja kako bi se vino provetriloOtvaranje pune flae vina, samo po sebi, u kontakt sa vazduhom dovodi samo onaj mali sloj vina u grliu flae, pa je aeracija vina minimalna. Ovim se ne postie nikakav primetan efekat. Za realnu aeraciju vina u kratkom vremenskom periodu, potrebno je dekantirati ga.

Kod penuavih vina to su mehurii sitniji, to je penuavost boljaVeliina mehuria nema nikakve veze sa kvalitetom ampanjca ili bilo kog drugog penuavog vina. Na ovu temu je poslednjih godina raeno mnogo istraivanja, posebno u Francuskoj, koja su pokazala da na veliinu mehuria utiu razni faktori temperatura vina, neistoa i nepravilnost u samoj ai itd. to je vino toplije, to su mehurii vei i uestaliji. Ukoliko nema praktino nikakvih neistoa i nepravilnosti u ai kao to su mikroskopski tragovi ostali od brisanja krpom, ampanjac e izgledati kao obino belo vino, ali e na ukusu zadrati svoju karkateristinu iskriavost.

Crveno vino ide samo uz kakavalj i meso, belo samo uz ribu i ivinu.Ovo je jedno od najuvreenijih miljenja, a istina je da, kao to smo pisali ve mnogo puta do sada, postoji veliki broj izuzetaka. Punija bela vina kao i slatka idu veoma esto uz kakavalj. Pino noar ide savreno uz uretinu. Laka crvena vina, kao na primer, boole ili game, idu vrlo lepo sa piletinom. Nova fraza, koja se sve ee uje glasi pravilo je da nema pravila.

Ako je neko vino popularno, to automatski znai i da je dobro.Ako se neto dobro prodaje, to ne znai da je odlino. Ovaj primer je prisutan u skoro svim oblastima, pa i na tritu vina. Popularnost nekog vina odreuju brojni faktori cena, dostupnost, edukovanost potroaa, marketing U naim uslovima, cena i needukovanost potroaa su najee presudni faktori te usled niskog standarda, jeftinija, odnosno pristupanija vina e brojano gledano, imati veu potronju i biti popularna to, objektivno gledano, nema nikakve veze sa njihovim kvalitetom.

Dekantiraju se samo crvena vina

Mnoga bela vina snanog karktera mogu dosta da dobiju dekantiranjem. Neka od njih, na primer, sotern ili beli burgundac koji aeracijom mogu da bolje oslobaaju svoju aromu.

Kupae su slabijeg kvalitetaKao to vina dobijena od jedne sorte mogu biti vrhunskog kvaliteta, tako mogu i kupae. Kupairanjem dve ili vie sorti esto se postie bolji balans, kompleksnost i harmonija.

Vina Starog sveta su bolja od vina Novog svetaGeneralizacija nikad nije dobar potez, pa ni u ovom sluaju. Dobra i loa vina se prave svugde. Iako je ranije bilo rei o dva razliita pristupa spravljanju vina, ta granica se sve vie brie. Danas se kupovina dobrog vina svodi na razumevanje svog sopstvenog ukusa i izbor onog stila koji vama najvie odgovara.

Crveno vino se spravlja samo od crnog groa, a belo samo od belogI o ovoj temi smo mnogo puta pisali, poto je u pitanju jedna od eih zabluda usled nepoznavanja procesa proizvodnje vina. Belo vino se moe napraviti i od crvenog groa dodue ne i od svakog crnog groa.

ene su bolji degustatoriKontroverzna je to tvrdnja koja je esto potvrivana, ali i osporavana. Moda ene ponekad mogu spontanije osetiti arome vina i matovitije ih opisati. No, nita nije dokazano, osim da su sposobne ene isto toliko uspene, koliko i sposobni mukarci.

Leti se radije piju bela i rose vinaNeke predrasude su vrsto ukorenjene zato to se esto uz njih veu ugodni dogaaji Na primer, kao to i pretpostavka da leti nije nikad hladno i tmurno ili nikad ne pada kia, kao da leti ljudi nemaju apetit za niclom ili svinjskim peenjem kao da ispravno ohlaeno

crno vino izvrsno ne odgovara uz neko jelo kao to isti tako plemenito belo moe zimi.

Najbolja vina potiu iz FrancuskeReputacija Francuske kao nacije izvrsnih proizvoaa vina zasniva se na sjaju njenih velikih vina kao to su Burgundska ili Bordoka vina. Ona ine oko deset posto ukupne proizvodnje vina u Francuskoj. Ostala vina koja dolaze iz Francuske su isto tako dobra ili srednje dobra kao i vina iz ostalih zemalja. Osim toga nisu sva vina iz Bordoa i iz Burgundije, vrhunska vina. Samo mali deo spada u kategoriju izvanrednih vina. Vrhunska vina dolaze izmeu ostalog i iz panije, Italije, Kalifornije, Novog Zelanda a bogme ima i nekih naih. Neka od njih su na mnogim svetskim ocenjivanjima dobila vee ocene od svojih francuskih pandana i to od francuskih degustatora.

Ispod osam evra nema dobrih vinaTano je da su poslednjih deset godina cene vina enormno skoile. injenica je i da je kvalitet mnogih vina osetno porastao. Ko trai dobro vino ispod cene od deset evra moe ih pronai i u naem asopisu. Naalost, u naem sluaju veina sasvim korektnih vina ispod osam evra su vina iz uvoza.